Godina Oktobar-Decembar Broj

LX 4
Year October-December No.

Strana
Sadr`aj Content
Page

Jovanka Gajica
UVODNA RE^ 4 INTRODUCTORY WORD
Goran Jakupovi},
Ninel ^ukalevski, Nikola Obradovi} i Ismar Sinanovi}
RAZVOJ, IMPLEMENTACIJA DEVELOPMENT, IMPLEMENTATION
I ISKUSTVA IZ UPOTREBE 6 AND USE EXPERIENCE
AGC REGULATORA SMM BLOKA OF AGC FUNCTION FOR A SMM CONTROL BLOCK
Miljan Stamenovi},
Danilo Lalovi} i Predrag Mitrovi}
UTICAJ SPOLJA[NJE TEMPERATURE NA ENVIROMENT TEMPERATURE EFFECT ON
16
KARAKTERISTIKE INSTALIRANOG OPTI^KOG VLAKNA CARACTERISTICS OF INSTALLED OPTICAL FIBRE

Dragoslav Jovanovi}
UVODNA RE^ 22 INTRODUCTORY WORD
Dragan Tasi},
Miladin Tanaskovi}, Vladimir Balkovoj , Miodrag Stojanovi}
UZEMLJIVA^KI EFEKTI SREDNJENAPONSKIH TRANSFERRED POTENTIAL FROM SUBSTATION
25
KABLOVSKIH VODOVA HV/MV BY THREE-PHASE LINE COMPOSED
OF THREE SINGLE-CORE CABLES
Aleksandar Jovi} i Dobrivoje Stojanovi}
MERENJE PRISUSTVA TRE]EG HARMONIKA U STRUJI MEASURING OF THE THIRD HARMONIC IN NEUTRAL
NEUTRALNOG PROVODNIKA U NISKONAPONSKOJ 32 CONDUCTOR CURRENT
DISTRIBUTIVNOJ MRE@I IN LOW VOLTAGE DISTRIBUTION NETWORK
Du{an ^omi} i Strahil Gu{avac
REVITALIZACIJA 110 kV POSTROJENJA REVITALIZATION OF 110 kV SUBSTATION
39
U TS 110/35 kV/kV NOVI SAD 4 NOVI SAD 4

ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2008. 1

 Sa{a Stojkovi}
UTICAJ MINI ELEKTRANA NA RAD IMPACT OF EMBEDDED GENERATION ON
POSTOJE]E RELEJNE ZA[TITE 47 OPERATION OF EXISTING RELAY PROTECTION
U DISTRIBUTIVNIM MRE@AMA IN DISTRIBUTION NETWORKS
Aca Vu~kovi}
MOGU]A RE[ENJA U TARIFNOM SISTEMU ZA POSSIBLE SOLUTIONS FOR CUSTOMER SPENDING
PRODAJU ELEKTRI^NE ENERGIJE ZA KUPCE IZ 54 CATEGORY WITHIN THE TARIFF SYSTEM FOR
KATEGORIJE [IROKA POTRO[NJA ELECTRICITY SETTLEMENT FOR BUYERS
Lidija Korunovi} i Dobrivoje Stojanovi}
STATI^KE KARAKTERISTIKE POTRO[NJE NA 35 kV STATIC LOAD CHARACTERISTICS ON 35 kV LEVEL
64
NIVOU DISTRIBUTIVNE MRE@E NI[A OF DISTRIBUTION NETWORK OF NIS

Predrag Stefanovi} i Milan Radovanovi}

UVODNA RE^ 72 INTRODUCTORY WORD
Dejan Mandi} i Miodrag Mesarovi}
SIGURNOST SNABDEVANJA SECURITY OF SUPPLY
KAO STRATE[KO PITANJE RAZVOJA 74 AS A STRATEGIC ISSUE
NACIONALNE ENERGETIKE OF NATIONAL ENERGY DEVELOPMENT
Jelena Milosavljevi}
UPOREDNI PREGLED POJEDINIH INDIKATORA BENCHMARKING OF SPECIFIC INDICATORS
VEZANIH ZA TR@I[TE ELEKTRI^NE ENERGIJE 82 CORRELATED TO EUROPEAN ELECTRICITY MARKET
EVROPE
Jasmina Lj. Vuji} i Dragoljub P. Anti}
TREND ODR@IVE NUKLEARNE ENERGETIKE SUSTAINABLE NUCLEAR ENERGY TRENDS IN THE
92
U SAD USA
Evgenij I. Karpenko,
Vladimir E. Messerle i Aleksandar B. Justimenko
PRIMENA PLAZMA SISTEMA PLASMA-FUEL SYSTEM APPLICATION
102
U TERMOENEGETICI IN HEAT-AND-POWER ENGINEERING

Du{an Arnautovi}, Zoran ]iri},

\or|e Stoji}, Du{an Joksimovi} i Nemanja Miloj~i}
MODERNIZACIJA, REKONSTRUKCIJA I RAZVOJ MODERNIZATION, RECONSTRUCTION AND
STATI^KIH SISTEMA POBUDE GENERATORA 111 DEVELOPMENT OF STATIC EXCITATION SYSTEMS OF
SYNCHRONOUS GENERATORS
Miloje M. Kosti},
Ivan Stanisavljevi}, Milo{ Stojkovi} i Ljubi{a Mihailovi}
SMANJENJE SOPSTVENE POTRO[NJE ELEKTRI^NE THE REDUCTION OF ELECTRIC ENERGY OWN CON-
ENERGIJE U TERMOELEKTRANI NIKOLA TESLA A, 120 SUMPTION OF POWER PLANTS
OBRENOVAC NIKOLA TESLA A, OBRENOVAC

@eljko Despotovi},
Slobodan Vukosavi}, Du{an Arnautovi} i Ilija Stevanovi}
VISOKOFREKVENTNO NAPAJANJE I NJEGOV UTICAJ THE HIGH FREQUENCY SUPPLY AND ITS INFLUENCE
NA KVALITET RADA ELEKTROSTATI^KIH IZDVAJA^A 132 ON THE QUALITY OPERATION
OF ELECTROSTATIC PRECIPITATORS
Sa{a Stojkovi} i @arko Stevanovi}
ANALIZA PRIKLJU^ENJA FARME VETROGENERATORA ANALYSIS OF WIND FARM VELIKO BRDO
NA LOKACIJI VELIKO BRDO NA 145 CONNECTION TO THE POWER SYSTEM
ELEKTROENERGETSKU MRE@U

2 ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.

IZDAVA^:
PUBLISHER: CIP Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
ZAJEDNICA JUGOSLOVENSKE ELEKTROPRIVREDE
UNION OF YUGOSLAV ELECTRIC POWER INDUSTRY 620.9
11 000 Beograd, Balkanska 13
Telefon: 2686-633, 2643-823, 2688-092, 2687-199 (centrala) ELEKTROPRIVREDA : ~asopis Zajednice
Telefaks: 686-398 jugoslovenske elektroprivrede / v. d. glavnog i
Internet strana: www.eps.co.yu; www.epcg.cg.yu; odgovornog urednika Branislav Bo{kovi}.
Elektronska po{ta: jugel@sezampro.yu; jugel@beocity.net God. 1, br. 1 (1948) . Beograd
(Balkanska 13) : Zajednica jugoslovenske
VD DIREKTORA I GLAVNOG I ODGOVORNOG UREDNIKA elektroprivrede, 1948 (Beograd : BS print).
ACTING DIRECTOR AND CHIEF EDITOR 28 cm
Branislav A. Bo{kovi}, dipl. ing. el.
Tromese~no
IZDAVA^KI SAVET ISSN 0013-5755 = Elektroprivreda
PUBLISHING COUNCIL COBISS.SR-ID 32023
Branislav A. Bo{kovi}, dipl. ing. el.,
Zajednica jugoslovenske elektroprivrede, Beograd, predsednik;
Prof. dr Jeroslav @ivani}, dipl. ing. el., Univerzitet u Kragujevcu, Tehni~ki fakultet u ^a~ku, ~lan;
Dr Du{ko Tubi}, dipl. ing. el., JP Elektromre`a Srbije, Beograd, ~lan;
Dr Slobodan Ru`i}, dipl. ing. el., Agencija za energetsku efikasnost, in`enjering i konsalting
Energy Saving Group, Beograd, ~lan;
Vladimir Vujovi}, dipl. ing. el., Elektroprivreda Crne Gore AD, Nik{i}, ~lan;
Dragutin Martinovi}, dipl. ing. el., Elektroprivreda Crne Gore AD, Nik{i}, ~lan;
REDAKCIONI ODBOR
EDITORIAL BOARD
Prof. dr Miroslav Beni{ek, dipl. ing. ma{., Ma{inski fakultet, Beograd, ~lan;
Prof. dr Ilija Vujo{evi}, dipl. ing. el., Elektrotehni~ki fakultet, Podgorica, ~lan;
Prof. dr Branislav \or|evi}, dipl. ing. gra|., Gra|evinski fakultet, Beograd, ~lan;
Prof. dr Jovan Nahman, dipl. ing. el., Elektrotehni~ki fakultet, Beograd, ~lan;
Prof. dr Dragan Popovi}, dipl. ing. el., Elektrotehni~ki institut Nikola Tesla, Beograd, ~lan;
Prof. dr Dragutin Salamon, dipl. ing. el., Elektrotehni~ki fakultet, Beograd, ~lan;
Dr Petar Vukelja, dipl. ing. el., Elektrotehni~ki institut Nikola Tesla, Beograd, ~lan;
Dr Veselin Ili}, dipl. ing. el., Elektroprivreda Crne Gore, AD, Mojkovac, ~lan;
Dr Branko Stojkovi}, dipl. ing. el., Elektroprivreda Crne Gore, AD, Nik{i}, ~lan;
Dr Du{ko Tubi}, dipl. ing. el., JP Elektromre`a Srbije, Beograd, predsednik;
Dr Rade Filipovi}, dipl. ing. el., Beograd, ~lan;
Dr Dragan Vlaisavljevi}, dipl. ing. el., JP Elektroprivreda Srbije, Beograd, ~lan;
Mr Gojko Dotli}, dipl. ing. el., JP Elektromre`a Srbije, Beograd, ~lan;
Mr Radmilo Ivankovi}, dipl. ing. el., Beograd, ~lan;
Mr Miroslav Markovi}, dipl. ing. el., Elektroprivreda Crne Gore, AD, Nik{i}, ~lan;
Gojko Vlaisavljevi}, dipl. ing. el., Beograd, ~lan;
Aleksandar Vlaj~i}, dipl. ing. el., zamenik direktora PD TENT, Beograd, ~lan;
Mihajlo Gavri}, dipl. ing. gra|., JP Elektroprivreda Srbije, Beograd, ~lan;
Milan Jakovljevi}, dipl. ing. rud., JP Elektroprivreda Srbije, Beograd, ~lan;
Mladen Serventi, dipl. ek., JP Elektroprivreda Srbije, Beograd, ~lan;
Vojislav [kundri}, dipl. ing. el., JP Elektroprivreda Srbije, Beograd, ~lan;
Mom~ilo Gojgi}, dipl. pravnik, Zajednica jugoslovenske elektroprivrede, Beograd, ~lan;
Lela Lon~ar, dipl. filolog, Beograd, ~lan.

LEKTOR I PREVODILAC ^asopis Elektroprivreda izlazi kvartalno.

LINGUISTIC REVIEW The Elektroprivreda journal is issued quarterly.
&TRANSLATION Prelom teksta: Agencija Negativ, 11 070 Novi Beograd, Ismeta Mujezinovi}a 20 a
Zlata Milinovi},
dipl. filolog Layout and design: Agencija Negativ, 11 070 Novi Beograd, Ismeta Mujezinovi}a 20 a
[tampa: BS print, 11 070 Novi Beograd, Be`anijskih ilegalaca 70
Printed by: BS print, 11 070 Novi Beograd, Be`anijskih ilegalaca 70
Tira`: 1 100 primeraka
Circulation: 1,100 copies

ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2008. 3

 14. simpozijum CIGR Srbija
14th Symposium of CIGRE Serbia
Uvodna re~
Prvi skup pod novim imenom CIGRE
Srbija 14. simpozijum Upravljanje i teleko-
munikacije u elektroenergetskom sistemu,
odr`an je na Tari od 16. do 18. juna 2008. go-
dine. Simpozijum je ovog puta u skladu sa po-
~etnom koncepcijom, koja je ustanovljena
1975. godine, odr`an u organizaciji CIGRE
Srbija i dva studijska komiteta STK D2-
Informacioni sistemi i telekomunikacije i STK
C2 Upravljanje i eksploatacija EES (ranije
STK 35 i STK 39).
Razmatrane teme Simpozijuma svrstane
su po slede}im tematskim grupama
Centri upravljanja,
Savremeni sistemi upravljanja/automa-
tizacije u objektima EES,
Planiranje i iskustva u izgradnji i odr`ava-
nju telekomunikacionog sistema elektropri-
vrede,
Ulazak elektroprivrednih kompanija na
deregulisano telekomunikaciono tr`i{te,
Novi zahtevi i iskustva u primeni
EMS/SCADA programa u upravljanju i eks-
ploataciji EES u cilju pronala`enja i elimi-
nacije poreme}aja koji mogu da ugroze nor-
malan rad EES,
Razvoj standarda operativne pouzdanosti u
kontekstu otvorenog tr`i{ta i smanjenih
sigurnosnih margina,
4 ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.
Introductory word
The first gathering under a new name CI-
GRE SERBIA the 14th Symposium on the Po-
wer System Control and Telecommunications,
was held on Tara from June 16th 18th, 2008.
The Symposium has this time, according to the
initial concept established in 1975, been held
in organization of CIGRE SERBIA and two
study committees STK D2 Information Sys-
tems and Telecommunications and STK C2
Power System Control and Operation (previo-
usly STK 35 and STK 39).
The topics of the symposium were classi-
fied as per following thematic groups:
Control centers,
Modern system of control/automation in
power system utilities,
Planning and experiences in construction
and maintenance of the power industry tele-
communication system,
Entry of electric power industry companies
into deregulated telecommunication market,
New requirements and experiences in imple-
mentation of the EMS/SCADA program in
the power system control and operation with
the aim to find and eliminate failures that
may jeopardize normal functioning of the
power system,
Development of operative reliability stan-
dards in the context of open market and redu-
ced reliability margins,
 Aktuelni problemi upravljanja u EES Srbije.
U okviru ovih tematskih grupa prezento-
vano je 25 radova pripremljenih od strane 70
autora i koautora. Izlaganje autora i stru~ne
diskusije organizovane su u dve sesije koje je
pratilo oko 200 u~esnika Simpozijuma. Potvr-
|eno je i ovog puta da, zbog velike dinamike
promena tehnologije u oblasti upravljanja i
telekomunikacija u EES, simpozijumi CIGRE
Srbija u parnim godinama privla~e veliko in-
teresovanje trasiraju}i razvoj u oblasti
upravljanja i telekomunikacija u EES.
Pored dve sesije odr`an je i Okrugli sto u
okviru koga su prestavljene tri teme:
1. Neki aspekti uvo|enja IP tehnologije u
telekomunikacioni sistem elektroprivrede,
~iji su autori bili dr Nenad Krajnovi} i dipl.
ing. el. Ljiljana ^apalija.
2. Iskustva u dispe~erskom upravljanju u
tr`i{nim uslovima koja su izlo`ili mr
Dragan Vlaisavljevi} i dipl. ing. el. Nada
Turudija.
3. IT u upravljanju elektroenergetskim siste-
mom u tr`i{nim uslovima; doma}a i svetska
iskustva, koje je izlo`io dr Ninel ^ukalev-
ski.
Uporedo sa sesijama na kojima su
izlagani radovi autora i sa Okruglim stolom,
firme-u~esnici Simpozijuma odr`ale su 6
poslovnih prezentacija na kojima su predsta-
vile svoje proizvode i usluge iz domena uprav-
ljanja i telekomunikacija u EES. Tako|e je, u
toku trajanja Simpozijuma, organizovana iz-
lo`ba opreme i tehni~kih re{enja ovih firmi.
U ovom broju ~asopisa Elektropri-
vreda objavljuju se dva najzapa`enija rada,
studijskih komiteta D2 i C2.
Predsednik STK D2
mr Jovanka Gajica, dipl. ing. el.
ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.
Actual problems in the control of the power
system of Serbia.
Within these thematic groups 25 papers
were presented by 70 authors and co-authors.
The authors' lectures and expert discussions
were organized in two sessions attended by
200 symposiums' participants. It has been
confirmed, this time too, that due to a great
dynamic change of technology in the field of
the power system control and telecommu-
nications, the symposiums CIGRE SERBIA
attract in even years a great interest, thus
tracing development in the field of the power
system control and telecommunications.
In addition to two sessions, a round table
presenting three themes was organized:
1. Some aspects of introduction of IP
technologies into the power industry
telecommunications system, whose authors
were dr Nenad Krajnovic and Ljiljana
Capalija, BScEE.
2. Experiences in dispatching control under
market conditions, presented by Dragan
Vlaisavljevic, MSEE and Nada Turudija,
BScEE.
3. IT in power system control in market
conditions; home and world experiences,
presented by dr Ninel Cukalevski.
Together with sessions, where the papers
were presented, and the round table, the
companies participants of the Symposium
held six business presentations where they
shown their products and services from the
field of control and telecommunications in the
power system. Also, in the course of the
Symposium, an exhibition of equipment and
technical solutions of these companies was
organized.
In this issue of the journal Elektroprivre-
da two most distinguished papers of study co-
mmittees D2 and C2 are printed.
President of STK D2
Jovanka Gajica,MSEE.
5
 Goran Jakupovi},
Ninel ^ukalevski, Nikola Obradovi} i Ismar Sinanovi}

Razvoj, implementacija i iskustva

iz upotrebe AGC regulatora SMM bloka

Stru~ni rad
UDK: 62-55; 62-531.9; 62-533.7

Rezime:
U ovom radu je prikazan novi hijerarhijski sekundarni regulator u~estanosti i snage razmene za UCTE
SMM regulacioni i obra~unski blok ~iji su ~lanovi Srbija, Crna Gora i Makedonija, odnosno njihovi
respektivni operatori sistema EMS, EPCG i MEPSO. U radu je prvo dat opis organizacije SMM bloka i
njegovog rada u sklopu UCTE sinhrone oblasti. Zatim su prikazani regulacioni algoritmi i re`imi rada
regulatora bloka. Sledi opis primenjenog hardverskog i softverskog re{enja implementiranog regulatora
bloka. U sklopu opisa softverskog re{enja dat je prikaz organizacije softvera i konkretnih re{enja i
primenjenih softverskih tehnologija server i regulator bazirani na Linux platformi, klijenti sa korisni~kim
interfejsom, zasnovani na Micorosoft .NET tehnologijama i MySQL-u kao platformi konfiguracione baze
podataka regulatora bloka. Zatim sledi opis obra~unskog sistema zasnovanog na Oracle platformi. Na
kraju je dat prikaz prvih iskustava u radu novog sistema.
Klju~ne re~i: AGC, regulator bloka, upravljanje EES, regulacioni blok, obra~unski blok, SCADA/EMS,
softver za upravljanje EES

Abstract:

DEVELOPMENT, IMPLEMENTATION AND USE EXPERIENCE OF AGC FUNCTION FOR

A SMM CONTROL BLOCK
In this paper authors describe a new hierarchical frequency and tie-line interchange secondary control
solution for the UCTE SMM Control Block. The members of this control block are Serbia, Macedonia and
Montenegro, that is their respective TSO, EMS, MEPSO and EPCG. Block members coordinate their joint
secondary control efforts through means of hierarchical control system, which is the topic of this paper.
First, we introduce the organization of control block and its operation within the power system joint
secondary control. Control modes and control algorithms are then briefly introduced. Then, authors
describe the software and hardware solution applied for hierarchical secondary controller implementation.
This description, among others, includes software solution concepts description (Linux based server and
controller, Microsoft Windows .NET based client user interface), description of database solution etc.
Also, energy accounting system (EAS) is described.
Key words: AGC, coordinated secondary control, power system operation, control block, utility IT applications,
SCADA/EMS, EES control software

Goran Jakupovi}, Ninel ^ukalevski Institut Mihajlo Pupin, Volgina 15, 11 000 Beograd
Nikola Obradovi}, Ismar Sinanovi} EMS Elektromre`a Srbije,Vojvode Stepe 412, 11 000 Beograd

6 ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.

1. ORGANIZACIJA UCTE
REGULACIONOG SMM BLOKA
Da bi pobolj{ali pouzdanost i ekonomi~nost
svoga rada elektroenergetski sistemi se udru`uju u
interkonekcije. Najve}a interkonekcija u Evropi, ko-
ja pokriva prostor od Portugala do Poljske i od Hola-
ndije do Bugarske i Gr~ke, je UCTE (Union pour la
Coordination du transport de lnergie lectrique).
Deo interkonekcije koji je du`an da apsorbuje
sve promene optere}enja unutar svoje teritorije i isto-
vremeno odr`ava razmenu elektri~ne energije sa suse-
dima i u~estanost na unapred definisanim vrednostima
naziva se regulaciona oblast. Unutar UCTE interko-
nekcije granice regulacionih oblasti se naj~e{}e pokla-
paju sa dr`avnim granicama zemalja ~lanica UCTE-a.
Da bi lak{e izvr{avale svoje obaveze prema in-
terkonekciji (sekundarna regulacija, razmena poda-
taka, obra~uni) susedne regulacione oblasti se ~esto
udru`uju u regulacione blokove.
Elektroenergetski sistem Srbije je, kao deo
elektroenergetskog sistema biv{e SFRJ, postao ~lan
UCTE interkonekcije po~etkom sedamdesetih godi-
na pro{log veka. Ratna razaranja u Jugoslaviji su
1991. godine dovela do privremenog razdvajanja
UCTE interkonekcije na dve sinhrone zone. Drugu
sinhronu zonu ~inili su elektroenergetski sistemi Sr-
bije, Makedonije, Crne Gore, Republike Srpske, Ru-
munije, Bugarske, Gr~ke i Albanije.
Nakon tog razdvajanja, elektroenergetski siste-
mi Srbije, Crne Gore, Makedonije i Republike Srp-
ske formirali su JIEL regulacioni blok. Funkciju ko-
ordinacije rada bloka obavljao je Elektroenergetski
Koordinacioni Centar (EKC). Ova institucija je na-
stala iz dispe~erskog centra JUGEL-a, koji je koor-
Slika 1. Polo`aj SMM bloka unutar UCTE interkonekcije
ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.
dinirao rad elektroenergetskih sistema biv{ih repu-
blika SFRJ.
Nakon zavr{etka rata, 10. oktobra 2004. godine
dve UCTE sinhrone zone su se povezale u jedinstve-
nu interkonekciju. JIEL blok je nastavio da funkcio-
ni{e uz ~injenicu da je elektroenergetski sistem Re-
publike Srpske uklju~en u regulacionu oblast Bosne
i Hercegovine.
Na zahtev sekretarijata UCTE-a tokom 2006.
godine pokrenuto je pitanje koordinatora JIEL blo-
ka. Naime, propisi UCTE-a ne dozvoljavaju kompa-
niji koja nije operator prenosnog sistema (TSO) da
obavlja funkciju koordinacije rada bloka. Kako
EKC nije operator prenosnog sistema, vi{e nije bio
kvalifikovan za funkciju koordinacije rada bloka.
Po~etkom 2007. godine ~lanice bloka su odlu~i-
le da funkciju koordinatora bloka preuzme JP Elek-
tromre`a Srbije (EMS), a da blok promeni ime u
SMM (Serbia, Macedonia, Montenegro) regulacioni
i obra~unski blok.1 To je dovelo do potrebe da se raz-
vije novi softver , AGC regulator bloka i sistem za
elektroenergetske obra~une, koji bi omogu}io EMS-
u da vr{i funkciju koordinatora bloka. Ovaj softver
je razvijen i implementiran u relativno kratkom roku
od 4 meseca. Tokom narednog prelaznog perioda od
3 meseca vr{en je paralelni prora~un regulacionih
gre{aka pomo}u novog softvera i od strane starog si-
stema u EKC-u. Tokom prelaznog perioda je izvr{e-
no uspe{no testiranje softvera.
1 Funkcionalno analogni sistem, koji je do tada bio u upotrebi u
EKC-u, je realizovan na platformi koja se razlikuje od softver-
ske SCADA/EMS platforme u EMS-u pa se eventualna mi-
gracija tog sistema, posebno uzev{i u obzir potrebe daljeg ra-
zvoja i odr`avanja sistema, pokazala neracionalnom i neispla-
tivom.
7
2. FUNKCIONALNI OPIS
REGULATORA BLOKA
AGC regulator SMM bloka, odnosno odgovara-
ju}i programski paket, ima zadatak da omogu}i isto-
vremeni prora~un regulacionih gre{aka svake ~lani-
ce SMM bloka (Srbija, Makedonija i Crna Gora)
kao i regulacione gre{ke celog SMM bloka.
Ovako izra~unate regulacione gre{ke program-
ski paket, posredstvom SCADA sistema, prosle|uje
u dispe~erske centre ~lanica bloka.
Programski paket omogu}ava prora~un regula-
cione gre{ke bloka po hijerarhijskom i pluralisti~-
kom modu rada sekundarne regulacije, koji su defi-
nisani u referencama [1] i [2].
Programski paket za svaku regulacionu oblast
izra~unava regulacionu gre{ku ACE, po formuli:
ACEk = (Pk Pk0) + Bfk(F-F0) (1)
Regulaciona gre{ka celog SMM bloka je:
ACESMM = (PSMM - PSMM0) + BfSMM(F-F0) (2)
u izrazima (1) i (2) je:
k oznaka kompanije ~lanice bloka (Srbija, Crna
Gora, Makedonija)
ACEk regulaciona gre{ka k-te regulacione oblasti
kompanije ;
ACESMM regulaciona gre{ka SMM bloka
Pk trenutna ukupna razmena aktivne snage sa su-
sedima k-te kompanije;
PSMM trenutna ukupna razmena aktivne snage sa
susedima SMM bloka;
Pk0 program razmene aktivne snage sa susedima
k-te kompanije;
PSMM0 program razmene aktivne snage sa susedi-
ma SMM bloka;
Bfk regulaciona konstanta oblasti k;
BfSMM regulaciona konstanta SMM bloka;
F trenutna vrednost u~estanosti;
F0 program u~estanosti.
Za svaku regulacionu oblast i blok regulaciona
gre{ka se mo`e ra~unati na osnovu tri moda rada:
kombinovana regulacija u~estanosti i snage raz-
mene: ACE = (P P0) + Bf(F-F0)
regulacija u~estanosti: ACE = Bf(F-F0)
regulacija snage razmene: ACE = (P P0)
Uvek va`i da je BfSMM = k Bfk. Ako su u svim
oblastima k, kao i na nivou SMM bloka, izabrani isti
modovi rada, tako|e va`i da je ACESMM = k ACEk.
8 ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.
U hijerarhijskom modu regulaciona gre{ka
oblasti kompanije sadr`i i komponentu koja se do-
bija mno`enjem regulacione gre{ke celog SMM blo-
ka koeficijentom u~e{}a, odnosno:
ACEk = (Pk Pk0) + Bfk(F-F0) + hkACESMM (3)
gde je hk koeficijent u~e{}a k-te kompanije u hijerar-
hijskoj regulaciji i k hk=1.
3. SOFTVERSKA IMPLEMENTACIJA
REGULATORA BLOKA
Regulator bloka je realizovan kao klijent-server
sistem, tj. programski paket koji ~ine slede}e kom-
ponente:
Regulaciona komponenta odnosno skup
aplikacija koje vr{e prora~un regulacione gre{ke
bloka i pojedina~nih kompanija, i poseduju direktan
interfejs ka IMP VIEW6000 SCADA sistemu itd.
Ove aplikacije su realizovane kao Linux aplikacije u
jeziku C++. One se izvr{avaju na istim Linux Red
Hat 4.2 ra~unarima (srv1 i srv2) na kojima se izvr-
{avaju i serverske komponente VIEW6000 SCADA
sistema. Standardno se pokre}u i zaustavljaju zajed-
no sa VIEW6000 SCADA sistemom. Kako je
VIEW6000 SCADA sistem realizovan u dualnoj
hot-standby konfiguraciji, isto va`i i za regulacionu
komponentu regulatora bloka.
Podaci potrebni za rad se dobijaju od strane
VIEW6000 SCADA sistema. Ovi podaci do SCA-
DA sistema stizu delom sa RTU-ova u sistemu
EMS/EPS, a delom se preuzimaju iz dispe~erskih
centara drugih kompanija posredstvom ICCP TA-
SE2 protokola. Deo podataka koji se dobijaju iz re-
gionalnih dispe~erskih centara (RDC) EMS-a se ta-
ko|e preuzima preko ICCP TASE2. Izra~unate regu-
lacione gre{ke i ostali podaci, koji se prosle|uju ~la-
nicama bloka, se prenose kori{}enjem ICCP TASE2
protokola.
Podaci koje programski paket preuzima iz
SCADA sistema su:
Merenja aktivne snage sa svih dalekovoda koji po-
vezuju ~lanice bloka sa susedima.
Merenje u~estanosti u interkonekciji.
Od aplikacije za elektroeneregetske obra~une
(EAS), opisane dalje u tekstu, programski paket u
obliku CSV (Comma Separated Values) tekstualnih
datoteka preuzima:
programe razmene regulacionih oblasti koje rade u
okviru bloka,
 Microsoft Windows Microsoft Windows Microsoft Windows
radna stanica radna stanica radna stanica

Korisni~ki interfejs Korisni~ki interfejs Korisni~ki interfejs
blok regulatora blok regulatora blok regulatora

Slika 2. Organizacija regulatora bloka

kompenzacione programe regulacionih oblasti ko-
je rade u okviru bloka,
satni program odr`avanja u~estanosti F0 i
planove pode{avanja regulacionih konstanti.
Programski paket prosle|uje SCADA sistemu:
Regulacionu gre{ku bloka
Regulacione gre{ke ~lanica bloka
Regulator bloka ne izdaje direktno komande re-
gulacionim elektranama ve} je to zadatak lokalnih
AGC regulatora kompanija ~lanica SMM bloka. U
EMS-u regulaciju na bazi gre{ke izra~unate od stra-
ne regulatora bloka mo`e vr{iti RTGEN aplikacija u
sklopu Areva SCADA/EMS sistema (ovo je podra-
zumevani re`im) ili AGC 5.0 instaliran na
VIEW6000 SCADA serverima [4]. Do Areva SCA-
DA/EMS se izra~unata regulaciona gre{ka i ostali
podaci prenose preko ICCP TASE2, dok AGC 5.0
ove podatke preuzima direktno od VIEW6000 SCA-
DA sistema.
Programski paket u odgovaraju}i direktorijum
dnevno zapisuje CSV datoteke sa slede}im podaci-
ma:

ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008. 9

 Regulacione gre{ke bloka i ~lanica bloka
Program razmene i stvarne razmene bloka i ~lani-
ca bloka.
Sva telemerenja koja koristi regulator bloka sa sta-
tusom kvaliteta. Merenja koja su zaista upotreblje-
na za prora~un gre{ke su posebno markirana.
Ovi podaci se pomo}u automatizovanog FTP
skripta preuzimaju od EAS aplikacije.
Baza podataka regulatora bloka. Baza poda-
taka regulatora bloka je realizovana kori{}enjem
RDBMS MySQL 4.0.26. U bazi se nalaze konfigu-
racioni podaci regulatora bloka, opis sistema (spisak
kompanija i dalekovoda itd), parametri regulacije. U
privremenim memorijskim tabelama ove baze se
sme{taju i dinami~ki podaci iz sistema preuzeti od
VIEW6000 SCADA sistema. Baza regulatora bloka
je tako|e realizovana u dualnoj konfiguraciji. Na
svakom od SCADA servera (srv1 i srv2) je instalira-
na po jedna instanca MySQL RDBMS i baze regu-
latora bloka. Kod unosa izmena stati~kih podataka
od strane dispe~era podaci se automatski sinhroni-
zuju u obe instance baze.
Korisni~ki interfejs (klijentske aplikacije)
regulatora bloka. Korisni~ki interfejs ~ine dve apli-
kacije: Editor konfiguracione baze i Dispe~erski
korisni~ki interfejs. Ove aplikacije su realizovane
Slika 3. Editor konfiguracione baze regulatora bloka prikaz pregleda programa razmene
10
kao Microsoft Windows aplikacije zasnovane na
Microsoft.Net Framework platformi. Komunikaci-
ja sa bazom regulatora bloka odnosno posredno sa
regulacionom komponentom se ostvaruje preko
ODBC interfejsa. Editor konfiguracione baze se
koristi za unos, modifikovanje i pregled konfigura-
cionih podataka regulatora bloka. U te podatke spa-
daju, pored ostalog, slede}i podaci:
Spisak kompanija (unutar i izvan SMM bloka)
Regulacioni parametri SMM bloka i kompanija
unutar SMM bloka
Regulaciona konstanta bloka i kompanija u bloku
Na~in i mod prora~una ACE
Trajanje regulacionog ciklusa ( 2 s)
VIEW6000 SCADA {ifre za odgovaraju}e izra~u-
nate veli~ine koje se prosle|uju preko ICCP TA-
SE2 protokola ~lanicama bloka
VIEW6000 SCADA {ifre merenja u~estanosti i
njihov prioritet
Spisak interkonektivnih dalekovoda i njihova po-
vezanost (podatak o tome koje kompanije povezu-
ju)
Spisak merenja snage razmene svakog dalekovoda
i odgovaraju}e VIEW6000 SCADA {ifre.
Programi razmene, u~estanosti, kompenzacije i ta-
rifni planovi.
ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.
 a) Prikaz prora~una ACE i gre{ke snage razmene b) Grafi~ki prikaz prora~una ACE i gre{ke snage razmene

Slika 4. Elementi dispe~erskog korisni~kog interfejsa regulatora bloka

Dispe~erski korisni~ki interfejs predstavlja Na slici 3. je prikazan korisni~ki interfejs

osnovnu komponentu korisni~kog interfejsa dispe- editora konfiguracione baze, a na slici 4. je prika-
~era prema regulatoru bloka. Dispe~erski korisni~ki
interfejs se koristi za prikaz bitnih veli~ina vezanih zan izgled delova dispe~erskog korisni~kog inter-
za rad regulatora bloka. fejsa.

IMP
IMP LFC,AREVA
LFC, AREVA ESS,
ESS,
AREVA SCADA/HIS
AREVA SCADA/HIS Eksterne tabele
Eksterne tabele

Visual Display Visual interfejs

Korisni~ki Display
Interfejsi prema Interfejsi i i
Prikupljanje Korisnicki interfejs
Interfejsi prema Data Unit
(WEB)
Unit Acquisition
razmena
razmena podataka
podataka (WEB)
drugim sistemima
drugim sistemima

Arhiviranje
Arhiviranje podataka
podataka
Data Storing and Energy
Algoritmi
Algoritmi zaza
HISLong Term Archiving
HIS EAS
EAS Accounting
elektroenergetske
elektroenergetske
Real time
Real time podaci
podaci Obra~unski podaci
Obracunski podaci Algorithms
obracune
obra~une

ad adQueries
ad hoc
hoc Daily, Weekly
Elektroenergetski
- Elektroenergetskiobra~uniand
obracuni
hoc Rep
upiti
upiti and
ii Monthly
Dnevni,
- Dnevni,nedeljni i mese~ni
nedeljni
Reports i mesecni
orts
izve{taji
izvetaji izve{taji izvetaji

Daily,kvaliteta
- Kontrola
Kontrola Weekly radaand
kvaliteta radaMonthly Printed Reports
[tampani
tampani izve{taji
izvetaji
sekundarne
sekundarneregulacije
regulacije
Reports Files:
Datoteke
Datoteke
- Kontrola
Kontrola kvaliteta telemerenja
kvaliteta telemerenja
PDF,XML,
CVS, XML,
CSV,XML,
XLS,TXT
XLS,TXT
XLS, TXT...

Slika 5. Funkcionalni dijagram EAS-a

ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008. 11

4. SOFTVERSKI PAKET
ZA ELEKTROENERGETSKE OBRA^UNE
EMS kao koordinator regulacionog i obra~un-
skog bloka SMM vr{i elektroenergetske obra~une u
paralelnom radu, za regulacioni blok u celini kao i
za TSO-ove ~lanice bloka. Za ove potrebe u EMS-u
je razvijen softverski paket EAS ~iji je funkcionalni
dijagram dat na slici 5.
Softverski paket EAS realizovan je u troslojnoj
arhitekturi koju ~ine:
1. sloj: Sistem za upravljanje relacionom bazom
podataka Oracle 10g
2. sloj: Aplikacioni server Oracle Application
Server 10g
3. sloj: Tanki klijent Korisni~ki interfejs
Osnovni funkcionalni moduli EAS softverskog
paketa su prikupljanje i razmena podataka, arhivira-
nje podataka, elektroenergetski obra~uni i kontrola
kvaliteta rada sekundarne regulacije. U daljem tek-
stu dat je kratak prikaz ovih funkcionalnih modula.
Prikupljanje i razmena podataka Prikuplja-
nje i razmena podataka sa ostalim sistemima u naci-
onalnom dispe~erskom centru (NDC) (IMP AGC,
AREVA HIS, AREVA ESS) prikazani su na slici 6.
Za potrebe rada AGC regulatora bloka, EAS od
AREVA ESS (ETSO Scheduling System) sistema
prikuplja planove razmena svake regulacione oblasti
ponaosob kao i za SMM blok u celini (automatski
pre po~etka punog sata kao i na zahtev, tj. posle sva-
ke korekcije u programima razmene). Na osnovu
Slika 6. Veza EAS-a sa sistemima u okru`enju
12
preuzetih podataka EAS svakog sata formira regula-
cione programe koje zajedno sa kompenzacionim
programima i regulacionim konstantama, automat-
ski, putem FTP servisa, {alje regulatoru bloka na iz-
vr{enje. Od regulatora bloka i AREVA HIS sistema
EAS prikuplja telemerenja u realnom vremenu (sa
vremenskom rezolucijom odbiraka od 2 sekunde).
Ova telemerenja se trajno arhiviraju u EAS HIS
podsistemu.
Najve}i deo podataka potrebnih za funkcionisa-
nje EAS paketa prikuplja se automatski u komunika-
ciji sa sistemima u okru`enju. Deo podataka koji se
unosi ru~no odnosi se uglavnom na razli~ite parame-
tre, pogonske doga|aje koji uti~u na obra~un penala
(kazni) i bonifikacija (nagrada), programe odr`ava-
nja u~estanosti i sl. Za potrebe ru~nog unosa kao i
pregleda podataka razvijen je web baziran korisni~-
ki interfejs.
Arhiviranje Obra~unski, kao i podaci iz real-
nog vremena, arhiviraju se trajno u okviru HIS i ob-
ra~unskog podsistema. Arhivirani podaci su organi-
zovani u formi relacione baze, tako da je obezbe|en
lak pristup podacima od strane autorizovanih kori-
snika koji mogu potra`ivati `eljene podatke uz po-
mo} korisni~kog interfejsa, standardnog upitnog je-
zika SQL kao i uz kori{}enje popularnih alata (Mic-
rosoft Excel, Microsoft Access, Microsoft Visual Ba-
sic i sl.).
Elektroenergetski obra~uni Elektroenergetski
obra~uni u okviru regulacionog bloka prvenstveno
slu`e da se na pogodan na~in izvr{i kompenzacija
ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.
ne`eljenih odstupanja izme|u planiranih i realizova-
nih razmena energije u interkonekciji.
Organizacija elektroenergetskih obra~una u
SMM regulacionom bloku uskla|ena je sa specifi-
kacijama objavljenim u Pravilu o organizaciji i ko-
ordinaciji elektroenergetskih obra~una [2]. Na osno-
vu prikupljenih podataka, kao i primenom odgova-
raju}ih algoritama, EAS obavlja slede}e elektroe-
nergetske obra~une:
Obra~un ne`eljenih odstupanja za ceo blok, njiho-
vo pore|enje i usagla{avanje sa podacima dobije-
nim od nadre|enog UCTE centra te prora~un ne-
`eljenih odstupanja za svakog ~lana regulacionog
bloka
Obra~un kompenzacionog programa regulacionog
bloka SMM, njegovo pore|enje sa kompenzacija-
ma dobijenim od nadre|enog UCTE centra i ras-
podela kompenzacionog programa na ~lanove
SMM regulacionog bloka
Obra~un penala i bonifikacija na osnovu kriteriju-
ma dogovorenih izme|u partnera u regulacionom
bloku
Obra~un kumulativne gre{ke sinhronog vremena u
cilju kontrole vrednosti koje nadre|eni UCTE
centar dostavlja na izvr{enje (program u~estanosti
za sekundarnu regulaciju u~estanosti i snage raz-
mene, kumulativ gre{ke sinhronog vremena)
Obra~un pokazatelja kvaliteta rada sekundarne re-
gulacije za potrebe fakturisanja
Za svaku obra~unatu veli~inu EAS registruje
kumulativne vrednosti i to razvrstane po sezonama,
posebno za svaki UCTE tarifni period.
Pra}enje kvaliteta rada sekundarne regula-
cije i telemerenja Pored obra~unskih podataka u
okviru EAS sistema arhiviraju se i podaci iz realnog
vremena (HIS podsistem). Na osnovu ovih podataka
vr{e se analize kvaliteta rada sekundarne regulacije
i kvaliteta telemerenja.
5. ZAKLJU^AK
U ovom radu su prikazane funkcionalnost i or-
ganizacija AGC regulatora SMM bloka, kao i siste-
ma za elektroenergetske obra~une (EAS). Opisane
su i informati~ke tehnologije kori{}ene za razvoj
softvera. Korisni~ki interfejs regulatora bloka je re-
alizovan primenom Microsoft .NET Framework-a,
regulaciona komponenta, kao Linux C++ aplikaci-
ja, a sistem za elektorenergetske obra~une (EAS) je
realizovan primenom Oracle 10g RDBMS-a i alata,
odnosno sistem je realizovan u savremenoj trosloj-
noj arhitekturi. Posebno je opisan na~in kako su po-
vezane komponente sistema i koris}eni standardni
protokoli. Testiranje sistema je izvr{eno tokom pre-
laznog perioda od tri meseca tokom kojeg su para-
ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.
lelno radili softver koji je predmet ovog rada i soft-
ver koji je u EKC-u kori{}en za prora~un regulacio-
nih gre{aka. Tokom ovog perioda vr{eno je pore|e-
nje vrednosti regulacionih gre{aka prora~unatih od
strane novog softvera sa odgovaruju}im gre{kama
prora~unatim od strane sistema u EKC-u. Tako|e je
pore|ena regulaciona gre{ka EMS-a, prora~unata
od strane lokalnog AGC regulatora, sa gre{kom do-
bijenom od regulatora SMM bloka. Ovim pore|enji-
ma je ustanovljena potrebna saglasnost, odnosno is-
pravnost prora~una regulacione gre{ke. Detaljniju
analizu pona{anja sistema u razli~itim tipi~nim situ-
acijama autori planiraju za naredne radove koji, za
razliku od ovog, ne}e biti, pre svega, posve}eni soft-
verskoj implemenetaciji sistema. Posle zavr{etka
prelaznog perioda sistem je pu{ten u redovan rad, a
stari EKC-ov sistem je isklju~en iz upotrebe. U do-
sada{njem radu nisu uo~eni zna~ajni problemi u
funkcionisanju sistema, ve} je potvr|eno da sistem u
pogledu funkcionalnosti i performansi u potpunosti
zadovoljava inicijalne projektne zahteve. Na osnovu
dosada{nje eksploatacije planirani su radovi na da-
ljoj dogradnji sistema. Ovi radovi uklju~uju, pored
ostalog, realizaciju mehanizma automatske detekci-
je zamrzavanja merenja i unapre|enje dispe~e-
skog korisni~kog interfejsa.
6. LISTA SKRA]ENICA
ACE Area Control Error (Regulaciona gre{ka
oblasti)
AGC Automatic Generation Control (Automatska
regulacija proizvodnje)
API Application Programming Interface (Aplika-
tivni programski interfejs)
CSV Comma Separated Values (Tekstualna dato-
teka sa podacima razdvojenim zarezima)
DC Dispe~erski centar
EAS Energy Accounting System (Sistem za elek-
torenergetske obra~une)
EKC Elektroenergetski koordinacioni centar
EMS (1)Energy Management System, (2)Elektro-
mre`a Srbije
EPCG Elektroprivreda Crne Gore
ESS ETSO Scheduling System
ETSO European Transmission System Operators
(Organizacija evropskih operatera preno-
sne mre`e)
FTP File Transfer Protocol (Internet protokol za
prenos datoteka)
HIS Historical Information System (Infomacioni
sistem istorijskih (arhivskih) podataka)
ICCP Inter-Control Center Communications Pro-
tocol (Komunikacioni protokol za razmenu
podataka izme|u dispe~erskih centara)
13
JIEL JugoIsto~ne Evropske Elektroprivrede
MEPSO Makedonski TSO
NDC Nacionalni dispe~erski centar
ODBC Open Database Connectivity (standardni
programski interfejs prema bazama poda-
taka)
RDBMS Relational Database Management Sys-
tem (Sistem za upravljanje bazama po-
dataka)
RDC Regionalni dispe~erski centar
RTGEN Real Time Generation control (upravlja-
nje proizvodnjom u realnom vremenu
standardna AGC komponenta u sklopu
AREVA SCADA/EMS)
SCADA Supervisory Control And Data
Acquisition (Sistem za nadzorno upra-
vljanje i akviziciju podataka)
SQL Structured Query Language (jezik za upite
nad bazama podataka)
TASE Telecontrol Application Service Element
(vidi ICCP)
TSO Transmission System Operator (Operator
prenosne mre`e)
UCTE Union pour la Coordination du transport de
lnergie lectrique (Zajednica za koordi-
naciju prenosa elektri~ne energije)
XML The Extensible Markup Language (struktui-
rani tekstualni format za razmenu podataka)
7. LITERATURA
[1] UCTE Operational Handbook Policy 2: Schedu-
ling and Accounting
[2] UCTE Operational Handbook Policy 1: Load-
Frequency Control
[3] ETSO Scheduling System (ESS) Implementation
Guide
[4] Goran Jakupovi}, Ninel ^ukalevski, Nada Damja-
novi}, Nikola Obradovi}, NOVI ALGORITAM
REALIZACIJE I DOGRADNJA POSTOJEC]EG
AGC SISTEMA U DISPE^ERSKOM CENTRU
EPS, Zbornik radova 49. Konferencije za ETRAN,
Budva, 5-10. juna 2005, tom I
[5] Jeffrey Richter, MICROSOFT .NET FRAME-
WORK PRIMENJENO PROGRAMIRANJE,
Microsoft Press 2002 CET Beograd, 2003

Inovirani rad je primljen u uredni{tvo 18. 11. 2008. godine

Goran Jakupovi} je ro|en u Beogradu 9. maja 1971. godine. Diplomirao je i magistri-

rao na odseku za Elektroniku, Telekomunikacije i Automatiku smer Upravljanje Sistemima,
Elektrotehni~kog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Oblasti njegovog profesionalnog intere-
sovanja uklju~uju: projektovanje sistema automatskog upravljanja, upravljanje elektroene-
rgetskim sistemima, SCADA/EMS tehnologije, sistemi za upravljanje u realnom vremenu i
primena fazi logike i inteligentnih sistema u automatskom upravljanju. Zaposlen je u Institutu
Mihajlo Pupin od 1995. godine, prvo u odeljenju za inteligentne sisteme laboratorije za
Automatiku, a od 1996. godine radi u odeljenju za upravljanje EES. ^lan je studijskog komiteta C2 srpskog
nacionalnog komiteta CIGRE.

Ninel ^ukalevski, dipl. in`. ro|en je 1949. godine u Beogradu, gde je i diplomirao
(1972. godine), magistrirao (1983. godine) i doktorirao (1990. godine) na Elektrotehni~kom
fakultetu. Od 1977. godine neprekidno je zaposlen u Institutu Mihajlo Pupin, gde je 1986. go-
dine formirao odeljenje za upravljanje EES. Do sada je radio na brojnim problemima prime-
ne informacionih tehnologija u elektroenergetici, kao i na problemima analize, planiranja i
upravljanja savremenim elektroenergetskim sistemima. Kao autor ili koautor objavio je ukup-
no preko 130 radova u zemlji i inostranstvu (42) i realizovao brojna (20) tehni~ka re{enja
(pre svega u domenu informacionih sistema, baza podataka i aplikativnih programskih paketa i upravljanja
EES). Pored toga, u~estvovao je u realizaciji zna~ajnog broja studija i projekata (vi{e od 60). Tokom 1984.
godine bio je na vi{emese~nom studijskom usavr{avanju na Washington University, SAD. Godine 1998. je
izabran za profesora za predmet Klijent-server sistemi na smeru za Nove ra~unarske tehnologije Vi{e
elektrotehni~ke {kole u Beogradu (sa nepunim radnim vremenom). U NI zvanje nau~nog savetnika je iza-
bran 2003. godine. ^lan je me|unarodne organizacije IEEE Power Engineering Society od 1986 godine,
IEEE Computer Society od 2000. godine, kao i ~lan SC C2 (Operation and Control) CIGRE, Pariz. ^lan
je me|unarodnih radnih grupa (WG C2.01 i C2.03) za centre upravljanja EES i obuku operativnog perso-
nala EES me|unarodne organizacije CIGRE Pariz, kao i ~lan Jugoslovenskog komiteta CIGRE i udru`enja
ETRAN-a. Dobitnik je renomirane nagrade Technical Committee Award medjunarodne organizacije
CIGRE Pariz za 2007. godinu.

14 ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.

 Nikola Obradovi} je ro|en u Beogradu 1, maja 1963, godine. Diplomirao je i magistri-
rao na Elektrotehni~kom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Bavi se upravljanjem i modelo-
vanjem elektroenergetskih sistema, a posebno automatskom regulacijom u~estanosti i aktivne
snage. Radio je u Zajednici jugoslovenske elektroprivrede (JUGEL), JP Elektroprivredi Srbi-
je (JP EPS), a sada je zaposlen u JP Elektromre`a Srbije (JP EMS).

Ismar Sinanovi} je ro|en u Maglaju 30. 05. 1956. godine. Diplomirao je na Elektroteh-
ni~kom fakultetu u Beogradu. Radio je u Zajednici jugoslovenske elektroprivrede (JUGEL),
Elektroenergetskom koordinacionom centru (EKC) kao i u stranim kompanijama BABCOCK
i Parsons Brinckerhoff (PB Power). Tokom svoje profesionalne karijere stekao je iskustvo iz
oblasti upravljanja i modelovanja elektroenergetskih sistema. Tako|e se bavio vo|enjem
projekata kao i konsultantskom delatno{}u. Trenutno je zaposlen u JP Elektromre`a Srbije
(JP EMS).

ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008. 15

 Miljan Stamenovi},
Danilo Lalovi} i Predrag Mitrovi}

Uticaj spolja{nje temperature

na karakteristike
instaliranog opti~kog vlakna
Stru~ni rad
UDK: 679.76; 679.746.5; 679.746.52

Rezime:
Cilj ovog rada je utvr|ivanje stabilnosti karakteristika opti~kih vlakana instaliranih OPGW (Optical
Ground Wire) kablova u zavisnosti od spolja{nje temperature. Za ova istra`ivanja koristili smo merenja vr-
{ena u ekstremnim temperaturnim uslovima, zimi kada je najhladnije i leti pri maksimalnim temperatura-
ma. Mereno je slabljenje, polarizaciona i hromatska disperzija. Rezultati ovog istrazivanja potvr|uju u naj-
ve}oj meri teorijske i rezultate dobijene u laboratorijskim uslovima. Osnovni zaklju~ak ovog istra`ivanja je
da je promena temperature uslovila promenu opti~ke du`ine, slabljenje i disperziju opti~kog signala. Pro-
mene karakteristika opti~kog vlakna ne}e bitnije uticati na rad sistema brzine prenosa 2,4 Gb/s. Kod siste-
ma sa velikim brzinama protoka ovaj uticaj ne mo`emo zanemariti.
Klju~ne re~i: opti~ko vlakno, temperatura, polarizaciona disperzija, hromatska disperzija

Abstract:

ENVIROMENT TEMPERATURE EFFECT ON CARACTERISTICS OF INSTALLED OPTICAL FIBRE

In this paper we investigate the effect of temperature on the optical fiber performance. For research we
measured the optical fiber attenuation, polarisation mode dispersion and chromatic dispersion, in extreme
temperature conditions. Results of these measurments aver a theory research. Temperature changes create
optical fiber variations of the dispersion, optical length and attenuation. Temperatures effects on the per-
formance of 2.4 Gb/s optical systems are not so important. Temperature has a great effect on the perfor-
mance of high speed systems (40 Gb/s).
Key words: optical fibre, temperature, polarization mode dispersion, chromatic dispersion

1. UVOD temperature, padavine, vetar uti~u na karakteristike

Temperatura je jedan od faktora koji uti~e na
podu`no slabljenje opti~kog signala kao i na polari-
zacionu i hromatsku disperziju. OPGW kablovi su
instalirani na dalekovodnoj energetskoj mre`i tako
da je uticaj vremenskih prilika neizbe`an. Promena
opti~kog vlakna. Promena temperature mo`e se de-
finisati u opsegu od -20 C do + 45 C tako da se
njen uticaj na opti~ka vlakna ne mo`e zanemariti.
Sistem funkcioni{e preko SDH STM -16 prenosa na
brzini od 2,4 Gbit/s tako da bi trebalo voditi ra~una
o uticaju disperzija na degradaciju signala naro~ito

Miljan Stamenovi}, dipl. in`. PS Telefonija AD,

mr Danilo Lalovi} dipl. in`., Predrag Mitrovi} dipl. in`. EPS, Projekat Telekomunikacije, 11 000 Beograd

16 ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.

na du`im relacijama. Promena temperature uti~e na
atome u silicijumskom vlaknu, a to dovodi do pro-
mene Rejlijevog rasejanja koje uzrokuje najve}i deo
slabljenja signala. Tako|e, promena temperature uti-
~e na promenu indeksa prelamanja svetlosti, {to me-
nja putanju svetlosti du` opti~kog vlakna.
Polarizaciona disperzija (PMD Polarization
Mode Dispersion ) uti~e na degradaciju signala. Mo-
nomodno vlakno nije u potpunosti monomodno.
Osnovni mod sadr`i dva ortogonalno polarisana mo-
da koji se prostiru u razli~itim ravnima. Opti~ko
vlakno nema idealnu kru`nu simetriju a, tako|e, pri
proizvodnji i instaliranju kabla nije mogu}e ostvari-
ti izotropan indeks prelamanja, odnosno konstantnu
grupnu brzinu polarizacionih modova [1]. Dva pola-
rizaciona moda prostiru se razli~itim brzinama koje
odgovaraju indeksima prelamanja du` spore i brze
ose vlakna. Njihov pomeraj na kraju vlakna izra`en
u ps, odgovara polarizacionoj disperziji. Tako|e,
pretpostavlja se da je vrednost PMD-a zadovoljava-
ju}a ako je manja od 10 % du`ine trajanja bita, tako
da na sistemu koji mi posmatramo PMD je ograni-
~en na 40 ps.
impuls svetlosti postoji u izvesnom opsegu talasnih
du`ina, on }e se ra{iriti u izvesnoj meri. Talasovod-
na disperzija je uslovljena oblikom odnosno kon-
strukcijom opti~kog vlakna. Elektromagnetno polje
se prostire ne samo u jezgru ve} i u omota~u. Prekla-
panje polja jako zavisi od talasne du`ine. Uticaj ma-
terjalne i talasovodne disperzije je razli~it. Zahvalju-
ju}i tome, odnosno konstrukciji vlakna mo`emo pri-
lagoditi hromatsku disperziju talasnoj du`ini. Tako
imamo vlakna G.652 i G.655 tipa, ~ije su karakteri-
stike definisane ITU-T standardima, kod kojih je ta-
lasna du`ina nulte disperzije u drugom, odnosno tre-
}em, opti~kom prozoru, respektivno.
60
Material dispersion
Total dispersion
40
Dispersion (ps nm-1 km-1)
Experimental data
20
Total dispersion
0

-20
Waveguide dispersion
-40
1 000 1 100 1 200 1 300 1 400 1 500 1 600 1 700 1 800 1 900 2 000

Wavelenght (nm)

Slika 3. Zavisnost materijalne i talasovodne disperzije

od talasne du`ine
Slika 1. Vreme prostiranja svetlosti du` spore i brze ose

20

1,3 m optimized
Dispersion (ps nm-1 km-1)

10

1,5 Wavelenght
(m)
Slika 2. Polarisana svetlost 0
1,1 1,2 1,3 1,4 1,6 1,7

PMD i hromatska disperzija (CD-Chromatic

Dispersion) su ograni~avaju}i faktor u mre`ama sa -10
Dispersion flattened
velikim brzinama protoka. CD mo`emo kompenzo-
vati dok je PMD jako te{ko kompenzovati. Dispersion shifted
Hromatsku disperziju ~ine materijalna i talaso- -20
vodna disperzija. Opti~ki impulsi nose digitalnu in-
formaciju koja obuhvata kona~an spektar talasnih
du`ina. Razli~ite talasne du`ine putuju razli~itim
Slika 4. Prikaz hromatske disperzije kod nekih tipova
grupnim brzinama u opti~kom vlaknu. Kako svaki vlakana u zavisnosti od talasne du`ine

ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008. 17

2. METODE MERENJA
Merenja su vr{ena na OPGW kablovima proiz-
vo|a~a Draka Comteq. Kablovi sadr`e opti~ka vlak-
na G.652 i G.655 tipa. Slabljenje na opti~kim linko-
vima mereno je OTDR (Optical Time Domain Re-
flectometer) metodom instrumentima NETTEST
CMA 5000 i Agilent N3900A, tako da je slabljenje
na linku mereno istim instrumentom i leti i zimi.
PMD je merena instrumentom CMA 5000 PMD
1600 a hromatska disperzija instrumentom Agilent
kori{}enjem modula N3916AL.
Slika 4. Ekran ure|aja NETTEST pri merenju
polarizacione disperzije hromatske disperzije
Slika 5. Ekran ure|aja Agilent pri merenju
Merenje polarizacione disperzije je zasnovano
na interferometrijskoj metodi uz kori{}enje mikelso-
18
novog interferometra [2]. Merenja ovom metodom
su jako brza. PMD je odredjen korelacionom funk-
cijom elektromagnetnog polja. Polarizovana svetlost
se na jednom kraju vlakna ubacuje a na drugom se
detektuje opti~ka snaga svetlosti u obe ravni u koji-
ma se prostire. Pokretljivo ogledalo mikelsonovog
interferometra se pomera sve dok opti~ka snaga u
obe ravni ne bude skoro identi~na. U zavisnosti od
pomeraja ogledala L prora~unava se PMD na vrlo
jednostavan na~in. Hromatska disperzija je merena
instrumentom Agilent kori{}enjem modula
N3916AL [3]. Disperzija se odre|uje indirektno a
meri se vreme preleta svetlosti du` vlakna na razli-
~itim talasnim du`inama. Instrument koji smo kori-
stili meri vreme preleta na ~etiri talasne du`ine
1 310 nm,1 480 nm, 1 550 nm i 1 625 nm. Na osno-
vu izmerenih vremena na ovim talasnim du`inama i
Sellmeier-ovih aproksimacija dobija se zavisnost
ka{njenja od talasne du`ine [4]. Disperzija se prora-
~unava kao prvi izvod vremena po talasnoj du`ini,
odnosno:
D = d / d (1)
S = dD / d (2)
gde je S nagib disperzije. Pri merenju CD na G.652
opti~kim vlaknima koristili 3 term [elmerovu (Sell-
meier) aproksimaciju a kod G.655 vlakana 4 term
[elmerovu aproksimaciju .
3. REZULTATI MERENJA
3.1. Merenja opti~ke du`ine
Merenjem opti~ke du`ine trasa zimi i leti ekspe-
rimentalno je dobijena zavisnost opti~ke du`ine od
promene temperature:
1 L 1
= 6,5 10 7 (3)
L T C
Ako ovu zavisnost primenimo na link du`ine
L=50 km, pri promeni temperature od T=50 C,
promena opti~ke du`ine linka je L=1,625 m.
3.2. Merenje slabljenja
Na slikama 6 i 7 prikazana je promena podu-
`nog slabljenja na devet deonica. Sa porastom tem-
perature pove}ava se i slabljenje opti~kog signala
du` vlakna. Najmanje promene slabljenja su na tala-
snoj du`ini od 1 550 nm. Kao sto se vidi sa slika 6 i
7, ova talasna du`ina je najmanje temperaturno za-
visna kod obe vrste vlakana.
ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.
3.3. Merenje polarizacione disperzije Slike 8. i 9. prikazuju PMD za 48 vlakana na
istom opti~kom linku. Mo`e se uo~iti, da je na ne-
Strogo utvr|ivanje zavisnosti polarizacione dis- kim vlaknima PMD zna~ajno ve}i na niskim tempe-
perzije od temperature na osnovu izvr{enih merenja raturama nego na visokim, a tako|e i da postoje
nije mogu}e. PMD je merena na talasnoj du`ini vlakna sa ve}im vrednostima PMD-a na vi{im tem-
1 550 nm. Na promenu PMD-a ne uti~e presudno peraturama, {to pokazuje da temperatura nema pre-
sudan uticaj na vrednost polarizacione disperzije.
G.652
Promena slabljenja (dB/km C)10-3

0,8
G.655
0,7 0.35
0,35
0,6 0.30
0,30

PMD (ps)
0,5 0.25
0,25

PMD(ps)
0.20
0,20
0,4
0.15
0,15
0,3
0.10
0,10
0,2 0.05
0,05
0,1 0.00
0,00
0,0 0 55 10
10 15
15 20
20 25
25 30
30
1 2 3 4 5 6 7 8 9
-0,1 rednibroj
redni broj vlakana
vlakna

1 310 nm zima
zima
leto
leto
1 550 nm
1 625 nm
Slika 8. PMD na G.655 vlaknima

Slika 6. Promena podu`nog slabljenja u zavisnosti od

temperature kod G.652 vlakana G.652
0.80
0,35
0.70
0,30
0.60
PMD (ps)

0,25
G.655 0.50
Promena slabljenja (dB/km C)10-3

PMD(ps)

0,45 0,20
0.40
0,40 0,15
0.30
0,35 0,10
0.20
0,30 0,05
0.10
0,25 0,00
0.00
0,20 00 55 10
10 15
15 20
20 25
25 30
30
0,15
0,10 rednibroj
redni broj vlakna
vlakana
0,05 zima
zima
0,00 leto
leto
-0,05 1 2 3 4 5 6 7 8 9
-0,10

1 550 nm
Slika 9. PMD na G.652 vlaknima
1 625 nm 3.4. Merenje hromatske disperzije

Izvodimo jedna~inu koja prikazuje zavisnost

Slika 7. Promena podu`nog slabljenja u zavisnosti od hromatske disperzije od temperature u tre}em opti~-
temperature kod G.655 vlakana kom prozoru. Pre svega interesuje nas stabilnost ta-
lasnih du`ina tre}eg opti~kog prozora u kome se vr-
temperatura ali iz merenja izvr{enih na 312 vlakana {i prenos u sistemima sa velikim brzinama protoka.
G.655 tipa ustanovljena je slede}a promena polari- Indeks prelamanja nekog opti~kog materijala mo`e
zacione disperzije: biti izra`en [elimirovom (Selimeier) formulom koja
D ps ima fizi~ku osnovu u Lorencovom oscilatornom
= 3,2 10 5 (4)
T km C modelu :
Ovaj rezultat, ako se primeni na trasi od 100 km 1 B D 2
2

i promeni temperature od 40 C, uzrokuje promenu n = sqrt A+ 2 + (5)

disperzije od 0,012 8 ps. C C 2 E

ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008. 19

gde su A, B, C, D i E konstante, a vrednost talasne
du`ine. Hromatsku disperziju dobijamo kao zbir G.655, 1 550 nm

Hromatska disperzija
materijalne i talasovodne disperzije i mo`emo je 8 600

(ps/nm*km)
modelovati jedna~inom: 8 400

S0 4 8 200
D ( ) = 03 (6) 8 000
4
7 800
gde je l0 talasna du`ina nulte disperzije i S0 nagib
hromatske disperzije na 0. Oba parametra zavise od 7 600
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
temperature zbog ~ega je: zima leto
D 1 4 S 0 S 0 0 3 0
= 03 (7)
T 4 T 3 T Slika 11. Promena srednje vrednosti hromatske
Za mre`e sa velikim brzinama protoka mnogo je disperzije u zavisnosti od temperature
bitniji nagib hromatske disperzije na talasnoj du`ini
prenosa od S0 nagiba hromatske disperzije na l0: 8 ps/nm*km. Ta vrednost, a i bilo koja vrednost hro-
D S 0 4 matske disperzije se mo`e kompenzovati. Problem
= 1 + 3 04 (8) predstavlja promena disperzije. Na sistemu protoka
4 40 Gbit/s ukupna dozvoljena disperzija je 2 ps. Ta-
~ija se temperaturna zavisnost dobija kao:
kvi sistemi zahtevaju da se pri kompenzaciji ura~u-
D 1 S
4 3

= 1 + 3 04 0 + 3 S 0 04 0 (9) nava i promena disperzije usled temperature. Na si-

T 4 T T stemu brzine 2,4 Gbit/s gde je dozvoljena disperzija
Porastom temperature na talasnim du`inama 40 ps promena spolja{nje temperature ne}e uticati
tre}eg opti~kog prozora smanjuje se disperzija dok na ispravan rad sistema.
porastom temperature raste nagib disperzije.

G.652, 1 310 nm
Hromatska disperzija

0,12
6 800
0,12
j
hromatske disperzije

(ps/nm*km)

6 600
0,1
0,10
p

6 400
0,08 6 200
Promene(ps/nm*km)
(ps/nm*km)

0,08
6 000
0,06
0,06
5 800
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
0,04
0,04
zima leto
0,02
0,02

0
0,00
p

Slika 12. Promena srednje vrednosti hromatske

1 3 5 7 9 11 13 15 17 19 21 23
disperzije u zavisnosti od temperature
redni broj vlakana

G.652, 1 550 nm
Slika 10. Promena hromatske disperzije, predstavlja raz- 0,2
Hromatska disperzija

liku izmerene CD u zimskom i letnjem periodu kod 0,1

G.652 vlakana na 1 550 nm
(ps/nm*km)

0,0
0,1
Na slici 10. prikazana je promena disperzije,
0,2
razlika izmerene CD u zimskom i letnjem periodu
0,3
na 24 opti~ka vlakna G652 tipa na talasnoj du`ini
0,4
1 550 nm. Vidi se da je ta promena pozitivna odno-
0,5
sno disperzija je ve}a na ni`oj temperature. Ovaj re- zima leto
zultat potvr|uje teorijsku analizu.
Slika 11. predstavljaja prose~nu disperziju na
deset instaliranih deonica. Svaki kabl sadr`i 24 vlak-
na G.655 tipa. Prose~na vrednost disperzije je oko Slika 13. Promena srednje vrednosti hromatske
disperzije u zavisnosti od temperature

20 ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.

 Na slici 13. prikazana je promena disperzije kod
G.652 vlakana ~ija je talasna du`ina prilago|ena
drugom opti~kom prozoru. Zavisnost disperzije od
temperature je mnogo stabilnija na talasnoj du`ini
1 310 nm nego na 1 550 nm.
ma brzine prenosa podataka 2,4 Gbit/s ali kod siste-
ma ve}eg protoka uticaj temperature se mora uzeti u
obzir pri kompenzaciji hromatske disperzije.
5. LITERATURA

4. ZAKLJU^AK [1] Andrija Kunarac, DISPERZIJA POLARIZACIO-

Promena temperature izaziva promene opti~kih
karakteristika vlakna. Slabljenje pokazuje najve}u [2]
stabilnost u odnosu na promenu temperature na ta- [3]
lasnoj du`ini od 1 550 nm. Polarizaciona disperzija [4]
varira u pojedina~nim merenjima ali uticaj tempe- [5]
rature na prose~nu vrednost disperzije je jako mali.
Hromatska disperzija se pove}ava u tre}em opti~-
kom prozoru sa smanjenem temperature. Ove pro-
mene hromatske disperzije ne}e uticati na rad siste-
NOG MODA I HROMATSKA DISPERZIJA U TE-
LEKOMUNIKACIONIM MRE@AMA SA BIT-
SKIM PROTOCIMA OD 10 Gbit/s I VE]IM
www.anritsu.com
www.agilent.com
www.corning.com/opticalfiber
P. S. Andrre, A. N. Pinto, J. L. Pinto, EFFECT OF
TEMPERATURE ON THE SINGLE MODE FI-
BERS CHROMATIC DISPERSION, (Journal of
Microwaves and Optoelectronics, Vol. 3, N 5), (65-
68), (July 2004)

Inoviran rad je primljen u uredni{tvo 04. 12. 2008. godine

Miljan Ra|enovi} je ro|en 29. 6. 1975. godine u Pirotu, gde je zavr{io osnovnu i srednju
{kolu. Diplomirao je 2006. godine na smeru telekomunikacije na Elektrotehni~kom fakultetu
u Beogradu. Od 2007. godine radi u PS Telefonija AD u sektoru Mre`e gde se bavi opti~kim
telekomunikacijama i to pre svega merenjima i analizom slabljenja i disperzija na opti~kim
vlaknima. U~estvovao je u izradi vi{e stru~nih radova.

Danilo Lalovi} je ro|en 1970. godine u Banjoj Luci. Diplomirao je 1997. godine na
Elektrotehni~kom fakultetu Univerziteta u Beogradu, smer telekomunikacije. Magistrirao je
na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Zaposlen je u Elektroprivredi Srbije, Direkcija za
strategiju i investicije, Projekat telekomunikacije. Autor je vi{e stru~nih radova.

Predrag Mitrovi} je ro|en 1956. godine u Pri{tini. Diplomirao je 1983. godine na Elek-
trotehni~kom fakultetu Univerziteta u Pri{tini, smer elektronika sa telekomunikacijama. Za-
poslen je u Elektroprivredi Srbije, Direkcija za strategiju i investicije, Projekat telekomuni-
kacije. U~esnik u izradi vi{e stru~nih radova.

ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008. 21

 VI SAVETOVANJE O
ELEKTRODISTRIBUTIVNIM MRE@AMA 2008.
Vrnja~ka Banja, 30. 09. 2008-03. 10. 2008.
THE VI CONFERENCE ON ELECTRICITY
DISTRIBUTION NETWORKS 2008
Vrnjacka Banja, September 30. 2008 - October 3. 2008
Uvodna re~
Ove jeseni je odr`ano {esto savetovanje o
elektrodistributivnim mre`ama koje je, nakon
deset godina postojanja i rada, izlo`enim rado-
vima, pokazanim interesom, diskusijama i orga-
nizacijom pokazalo da je ova manifestacija do-
bila svoj prepoznatljiv izgled i stabilnost.
Nakon deset godina odr`avanja, ukupno iz-
lo`enih preko 600 radova i prisutnih preko
3 500 u~esnika, CIRED SRBIJA je radom obe-
le`io svoj jubilej, i potvrdio dosada pokazanu
vitalnost ove organizacije. Jugoslovenski nacio-
nalni komitet CIRED osnovan je 1997. godine
sa ciljem da se svi u~esnici u specifi~noj delat-
nosti kao {to je distribucija elektri~ne energije,
okupe kako bi zajedno ostvarili {to bolju sarad-
nju i pratili najnovije pravce razvoja distribu-
tivne delatnosti. Godine 2007, nakon razdvaja-
nja dr`avne zajednice nastali su nacionalni ko-
mitet CIRED SRBIJE i nacionalni komitet CI-
RED CRNE GORE.
Prvo savetovanje je odr`ano na Zlatiboru
1998. godine a potom u Herceg Novom, Vrnja~-
koj Banji i tako redom da bi se jesenas ponovo
odr`alo u Vrnja~koj Banji.
[esto savetovanje o elektrodistributivnim
mre`ama Srbije i Crne Gore, otvorio je ministar
22
Introductory word
The Sixth Conference on electricity distribu-
tion networks, held this autumn, proved that after
ten years of existence and work through papers
presented, interest shown, debates and organiza-
tion, this manifestation had got its recognizable
appearance and steadiness.
After ten years of work, with over 600 papers
and over 3500 participants CIRED SERBIA
marked by work its ten years' jubilee and confir-
med the so far shown vitality of this organization.
The Yugoslav National Committee CIRED was
founded in 1997 with the aim to gather all mem-
bers in the specific field like electricity distribu-
tion, in order to accomplish the best possible
cooperation and to follow up the latest directions
in the electricity distribution development. In
2007, after the splitting of the State Union, the
National Committee CIRED SERBIA and the
National Committee CIRED MONTENEGRO
were formed. The first conference was held on
Zlatibor in 1998, after that in Herceg Novi etc,
and then, this autumn, again in Vrnja~ka Banja.
The Sixth Conference on electricity distribu-
tion networks of Serbia and Montenegro was
opened by the Minister of Mining and Energy of
the Republic of Serbia, Mr Petar Skundric. At the
solemn opening, the gathering was greeted by di-
ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.
rudarstva i energetike Republike Srbije gospo-
din Petar [kundri}. Na sve~anom otvaranju
skup su pozdravili direktor EPS-a, direktor FC
Distribucija EPCG i predstavnici komiteta CI-
RED iz: Rumunije i ^e{ke. Na savetovanju je
objavljeno ukupno 107 stru~nih referata u
Zborniku radova. Ovogodi{njem savetovanju
prisustvovalo je vi{e od 700 u~esnika iz zemlje i
inostranstva (Rumunije, Crne Gore, Bosne i
Hercegovine, ^e{ke, Makedonije, Hrvatske,
Slovenije, Austrije, Francuske i Nema~ke). U
toku savetovanja su prezentirani referati u 6
studijskih komiteta.
Uz 43 {tanda i ukupno 22 poslovne prezen-
tacije, savetovanje se predstavilo kao zna~ajan
poslovni doga|aj u regionu.
Doga|anja
Distribucija elektri~ne energije u Evropi i
svetu je nakon deregulacije i uspostavljanja tr-
`i{ta nastavila sa evolucijom i krenula putem
modernizacije, sa podizanjem nivoa usluga i us-
lova rada, sa kupcem u fokusu doga|anja, o ~e-
mu je na predseminaru o pametnim mre`ama bi-
lo re~i.
SmartGrids je novi evropski koncept napa-
janja elektri~nom energijom u vidu tehnolo{ke
platforme koja je po~ela da funkcioni{e 2005.
godine sa ciljem da promovi{e viziju elektro
energetske mre`e u Evropi do 2020. godine i
kasnije.
Daljim razmatranjem, Evropska komisija
Green Paper je 2006. godine kreirala materijal
A European Strategy for Sustainable, Compe-
titive and Secure Energy kojim je istakla ula-
zak Evrope u novo energetsko razdoblje.
Ovaj predseminar je imao za cilj da pribli`i
stru~njacima iz Srbije i Crne Gore ovu temu. Na
predseminaru je bila predstavljena Tehnolo{ka
platforma SmartGrids kao stremljenje evrop-
skih elektroprivrednika ka boljem snabdevanju
potro{a~a elektri~nom energijom pri ~emu }e
kupac biti u centru stremljenja, a predava~i na
seminaru su stru~njaci iz zemalja regiona. Po-
red tehnolo{ke platforme kao ideje, predstavljen
je plan sprovo|enja aktivnosti (SmartGrids -
ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.
rector of Electric Power Industri of Serbia, di-
rector of FC Distribution of EPCG (Electric Po-
wer Indystri of Montenegro), as well as by repre-
sentatives of CIRED committees from Romania
and Czech Republic. At the conference 107
expert papers were printed in the Proceeding of
Papers. The Conference was attended by more
than 700 participants, local and foreign (Ro-
mania, Montenegro, Bosnia and Herzegovina,
Czech Republic, Macedonia, Croatia, Slovenia,
Austria, France and Germany). During the con-
ference lectures have been presented in six Study
Committees. Each Study Committee has, upon
discussion, selected the best paper in the res-
pective STK. The authors of the best papers we-
re presented with a diploma and a National Bank
of Serbia silver coin with an image of Nikola
Tesla.
With 43 stands and 22 business presentati-
ons in total, the Conference represented itself as
a significant business event in the region.
Events Activities
The distribution of electric energy in Europe
and the world has, after deregulation and esta-
blishing a market, continued to develop and mo-
ve towards modernization, with raising the level
of services and improving work conditions, with
the customer in the focus of events, which was a
topic of the pre-seminar on SmartGrids.
SmartGrids is a new European concept of
supply of electric energy in the form of technolo-
gical platform that started to function in 2005,
with the aim to promote the vision of electricity
distribution network in Europe until the year
2020 and beyond.
Further, the European Committee Green Pa-
per created in 2006 a work entitled a European
Strategy for Sustainable, Competitive and Secure
Energy, whereby it marked entry of Europe into
a new energy era.
This pre-seminar had for a goal to approach
this subject to experts from Serbia and Montene-
gro. At the pre-seminar a technological platform
SmartGrids was presented by experts from the
region as the movement of European electricity
23
Strategic Research Agenda), jedno izlaganje na
temu Nadzor i regulacija kvaliteta isporuke
elektri~ne energije, i posebno zapa`eno izla-
ganje o Naprednoj mernoj infrastrukturi kao
jezgru elektro energetskih mre`a.
Pored rada u 6 stru~nih komisija odr`ana
su i dva veoma pose}ena okrugla stola na teme:
Gubici elektri~ne energije u distributivnim
organizacijama i problemi pri njihovom
smanjivanju,
iskustva pri rekonstukciji sistema za{tite i
upravljanja u okviru distrubutivnih transfor-
matorskih stanica.
Osnovni doga|aji na savetovanju su bili
razmatranja referata u studijskim komitetima.
Razmatrana je aktuelna problematika u distri-
butivnoj delatnosti sa tematikom koja je iskaza-
na kroz ranije utvr|ene preferencijalne teme.
Sam rad je protekao kroz konstruktivnu diskusi-
ju a na kraju je u svakom stru~nom komitetu
izabran najzapa`eniji rad. Autorima najboljih
referata je uru~ena diploma i srebrnjak Narod-
ne banke Srbije sa likom Nikole Tesle.
Nagra|eni radovi bi}e {tampani u ~asopisu
Elektroprivreda broj 4 za 2008. godinu.
Prisustvo stru~njaka iz regiona na ovom i
svim prethodnim savetovanjima, potvr|uje po-
trebu da se razmenom iskustava iz prakse i na-
u~nih istra`ivanja u oblasti distribucije elektri~-
ne energije, {to sveobuhvatnije razmotre pro-
blemi koji su karakteristi~ni za ovaj na{ region,
~ime je potvr|ena potreba osnovne aktivnosti
CIRED-a: razmena informacija, znanja i iskus-
tva u oblasti distribucije elektri~ne energije.
Novi Sad, novembar 2008.
Dragoslav Jovanovi}, predsednik CIRED
SRBIJA
24
energy producers towards better supplying of
consumers with electric energy, with a consumer
in the center of this movement. Beside the te-
chnological platform as an idea, a plan of act-
ivities (SmartGrids Strategic Research Agen-
da) was presented, and so were one lecture dea-
ling with survey over and regulation of quality
of electric energy supply, and a very remarkab-
le lecture on advanced measuring infrastructure
as a core of electricity networks.
In addition to work in 6 expert commissions,
two very well attended round tables were held,
with the following topics:
Electricity losses in distribution organizations
and problems related to their reducing,
Experiences in reconstruction of the protection
and control system within distribution tran-
sformer stations.
The basic events at the conference were
debates on papers in the study committees. The
actual issues in the electricity distribution field,
with topics defined through previously stated
preferential themes, were considered. The work
itself took place through a constructive discussi-
on and, at the end, in each expert commission the
best paper was selected. The authors of best pa-
pers were rewarded with a diploma and a Natio-
nal Bank of Serbia silver coin with an image of
Nikola Tesla.
The rewarded works will be printed in the
journal Elektroprivreda issue 4, 2008.
The presence of experts from the region on
this and all previous conferences confirms the
need to deal with issues characteristic for our re-
gion in a comprehensive manner, through inter-
change of experiences from both practice and
scientific research within the field of electricity
distribution, whereby the need and intention of
basic activity of CIRED - interchange of infor-
mation, knowledge and experiences in the field
of electricity distribution - have been confirmed.
Novi Sad, November 2008
Dragoslav Jovanovic, chairman of CIRED
SERBIA
ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.
 Dragan Tasi},
Miladin Tanaskovi}, Vladimir Balkovoj , Miodrag Stojanovi}

Uzemljiva~ki efekti
srednjenaponskih
kablovskih vodova
Stru~ni rad
UDK: 621.3.053; 621.316.99

Rezime:
U radu su analizirani uzemljiva~ki efekti i izno{enje potencijala srednjenaponskim kablovskim vodom.
Razmatrani su vodovi formirani od tro`ilnih kablova sa neizolovanim metalnim omota~em (npr. tipa NPO
13), kao i trofazni vodovi sastavljeni od tri jedno`ilna kabla ~ija je elektri~na za{tita izolovana (tipa XHE
49). Kod kablova sa neizolovanim metalnim omota~em analiziran je uticaj du`ine kabla i otpornosti uzem-
ljenja transformatorskih stanica srednji napon/niski napon na vrednost iznetog potencijala. U slu~aju voda
formiranog od jedno`ilnih kablova razmatran je uticaj broja transformatorskih stanica srednji napon/niski
napon koje vod napaja, kao i vrednost otpornosti uzemljiva~a ovih transformatorskih stanica na veli~inu
iznetog potencijala. Pored toga, analizirana je i vrednost impedanse uzemljenja kojom se obuhvata uticaj
kablovskog voda i transformatorskih stanica srednji napon/niski napon koje taj vod napaja kod prora~una
uzemljenja napojnih transformatorskih stanica visoki napon/srednji napon.
Klju~ne re~i: srednjanaponski kabl, uzemljenje, izno{enje potencijala

Abstract:

TRANSFERRED POTENTIAL FROM SUBSTATION HV/MV BY THREE-PHASE LINE COMPOSED

OF THREE SINGLE-CORE CABLES

This paper deals with grounding effects of medium voltage cable lines. Analyses are performed for
three-core cables with impregnated paper insulation and non - insulated shield (NPO cables) as well as for
three-phase cable line composed of three XLPE type single-core cables. Influences of cable length and
MV/LV substation grounding electrode resistance on the grounding characteristics are discussed for
NPO13 cables. In the case of three-phase cable lines composed of three XLPE type single-core cables, in-
fluences of grounding electrode resistances and the number of distribution substations supplied by cable li-
ne, on the grounding characteristics are discussed. Besides, impedance which shows grounding characte-
ristics of the cable line and potentials transferred from HV/MV by these lines are also discussed.
Key words: medium voltage cables, grounding, transferred potentials

Dr Dragan Tasi}, dipl. in`. el. Elektronski fakultet, 18 000 Ni{, Aleksandra Medvedeva 15, e-mail: dtasic@elfak.ni.ac.yu
Dr Miladin Tanaskovi}, dipl. in`. el. PD Elektrodistribucija Beograd, Masarikova 1, 11 000 Beograd
Vladimir Balkovoj, dipl. in`. el.
Miodrag Stojanovi}, dipl. in`. el. Elektronski fakultet, 18 000 Ni{, Aleksandra Medvedeva 15

ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008. 25

1. UVOD nog, uzrokuje zavisnost impedanse uzemljenja ka-
blova od struje kvara i du`ine kablovskog voda.
Metalni pla{tevi i elektri~ne za{tite srednjena- Kablovi koji imaju metalni pla{t i armaturu sa
ponskih kablova se uzemljuju na oba kraja povezi- antikorozivnom za{titom od asfaltirane jute, tekstila,
vanjem na uzemljiva~e transformatorskih stanica. U papira i sli~no usled ovla`ivanja posle nekoliko me-
slu~ajevima kada se na uzemljiva~u transformator- seci od polaganja dolaze do dobrog kontakta sa
skih stanica visoki napon/srednji napon (TS VN/SN) okolnim tlom. U ovu vrstu kablova, kao {to je ve}
pojavi odre|eni potencijal (pri jednofaznom zemljo- istaknuto, spadaju kablovi tipa NPO 13, sa izolaci-
spoju u mre`i 110 kV) on se preko uzemljenih me- jom od impregnisanog papira i olovnim pla{tevima,
talnih pla{teva ili elektri~nih za{tita srednjenapon- koji se ~esto sre}u u mre`ama od 10 kV do 35 kV. S
skih kablova prenosi u transformatorsku stanicu obzirom na to da su metalni pla{t i armatura u nepo-
srednji napon/niski napon (TS SN/NN). Ukoliko je srednom dodiru sa zemljom oni se, sa aspekta izno-
u TS SN/NN spojeno radno i za{titno uzemljenje, {enja potencijala, mogu tretirati kao vod sa raspode-
onda mo`e preko neutralnog provodnika do}i i do ljenim parametrima. Imaju}i ovo u vidu, na slici 1
izno{enja potencijala u niskonaponsku mre`u i in- prikazana je ekvivalentna elektri~na {ema za prora-
stalacije potro{a~a. Ovo zna~i da u slu~aju primene ~un struja i napona na pla{tu. Na ovoj slici sa z je
TN sistema za{tite metalni delovi ure|aja koji nor- obele`ena impedansa po jedinici du`ine paralelene
malno nisu pod naponom, a koje korisnik mo`e da veze pla{ta i armature koja se suprostavlja protica-
dodirne, dolaze na odre|eni poten-
cijal. U nekim slu~ajevima mo`e
se desiti da napon dodira bude ve- I1 zdx zdx zdx I2
}i od dozvoljenog {to, pri dodiru
ovih metalnih delova, mo`e da do-
vede do ne`eljenih posledica. U1 ydx ydx ydx U2 Z2
Po{to visina iznetog potenci-
jala zavisi i od konstrukcije kabla
to }e se ovde posebno razmotriti
kablovi sa izolacijom od impregni-
sanog papira (tipa NPO 13) i ka- Slika 1. Ekvivalentna elektri~na {ema
blovi sa izolacijom od umre`enog
polietilena (npr. kablovi tipa XHE 49). nju struje a sa y oto~na admitansa po jedinici du`ine
preko koje se struja odvodi u okolno tlo, dok je sa Z2
2. KABLOVI SA NEIZOLOVANIM ozna~ena otpornost rasprostiranja uzemljiva~a po-
METALNIM OMOTA^EM strojenja srednjeg napona.
Imaju}i u vidu da je armatura od ~eli~nih `ica
Zastupljenost kablova srednjeg napona sa pa- ili traka impedansa po jedinici du`ine je:
pirnom izolacijom i neizolovanim omota~em (NPO
kablovi) u elektrodistributivnim mre`ama Srbije je (1)
zna~ajna, bez obzira {to se u poslednjoj deceniji u
najve}oj meri primenjuju kablovi srednjeg napona gde je:
sa dielektrikom od umre`enog polietilena i izolova- Rpl elektri~na otpornost pla{ta po jedinici du`ine,
nim spoljnim omota~em (XHE kablovi). Ra elektri~na otpornost armature po jedinici du`ine,
Iako je vremenski period primene NPO kablova ra pove}anje elektri~ne otpornosti po jedinici du-
mnogo du`i od primene XHE kablova, detaljnije raz- `ine zbog magnetnog uticaja armature,
matranje uzemljiva~kih svojstava i redukcionog fak- Ls sopstvena induktivnost po jedinici du`ine petlje
tora dato je jedino u [1] pre skoro tri decenije kada je metalni pla{t zemlja,
i uo~eno da dve fizi~ke pojave uti~u na pona{anje xa pove}anje reaktanse po jedinici du`ine usled
NPO kablova pri nesimetri~nim kratkim spojevima. elektromagnetnog uticaja armature.
Naime, postojanje mehani~ke za{tite od ~eli~nih tra- Podu`na admitansa y ima prakti~no ~ist konduk-
ka iznad olovnog pla{ta uvodi u magnetsku spregu tivni karakter i mo`e se pribli`no smatrati jednakom
izme|u faznih provodnika i pla{ta i mehani~ke za{ti- odvodnosti horizontalno polo`enog uzemljiva~a:
te nelinearnost preko krive magne}enja ~elika. Tako-
|e, podu`no odvo|enje struje sa mehani~ke za{tite i
pla{ta NPO kabla preko neizolovanog omota~a u ze- (2)
mlju na jo{ jedan na~in, pored predhodno navede-

26 ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.

gde je: mljenja analizirana je zavisnost koeficijenta Ki i im-
H dubina ukopavanja kabla, pedanse Zu od du`ine kabla i otpornosti uzemljenja
D spoljni polupre~nik pla{ta, TS SN/NN.
specifi~na elektri~na otpornost tla, Na slici 2 prikazana je zavisnost koeficijenta iz-
l du`ina kabla izme|u uzemljiva~a TS VN/SN i nesenog potencijala od du`ine kabla, odnosno rasto-
TS SN/NN. janja izme|u TS VN/SN i TS SN/NN za razli~ite
Analizom zamenske {eme prikazane na slici 1 vrednosti impedanse uzemljenja TS SN/NN koje su
pokazuje se da je: smatrane ~isto aktivnim. Pri prora~unu je uzeto da
vrednost podu`ne reaktanse iznosi z = 0,7 + j2 /km,
U 1 = U 2 ch( y c l ) + Z c I 2 sh( y c l ), (3) {to odgovara slu~ajevima kada se preko pla{ta i ar-
mature odvode umerene struje pri kojima ne dolazi
U2 do magnetnog zasi}enja ~eli~ne armature kabla.
I1 = sh( y c l ) + I 2ch( y c l ). (4)
Zc
1,0
gde je:
konstanta prostiranja
0,8

c = zy (5) 3
0,6
2
Ki

karakteristi~na impedansa 1
0,4
(6)
0,2
Po{to je:
0,0
(7) 0,0 0,5 1,0 1,5 2,0
l (km)
to se za napon na po~etku kabla, odnosno na uze-
mljiva~u TS VN/SN dobija: Slika 2 Zavisnost modula koeficijenta iznetog
potencijala od du`ine kabla za H=0,7m i D=0,05m
Z
U 1 = U 2 ch( c l ) + c sh( c l ) (8)
Z2 Kriva 1 na slici 2 dobijena je za R2 = 1 , dok su
Odnos napona na kraju i po~etku pla{ta kabla, krive 2 i 3 dobijene za R2 = 3 i R2 = 10 . Sa slike
odnosno napona uzemljiva~a TS SN/NN i TS se vidi da ve} pri du`ini kabla od 0,5 km dolazi do
VN/SN predstavlja koeficijent iznesenog potencija- znatnog opadanja vrednosti iznesenog potencijala.
la Ki: 4,5
U 1 4,0
Ki = 2 = 3,5
U 1 ch( l ) + Z c sh( l ) (9) 3,0
c
Z2 c
2,5
~iji je moduo 2,0
Ki

1 1,5
Ki = . (10) 1,0
Zc 3
ch( c l ) + sh( c l ) 0,8
Z2 0,6
2
Deljenjem napona U1 sa strujom I1 dobija se 0,4
ulazna impedansa Zu, kojom se obuhvata uticaj pla- 0,2
1
{ta i armature kabla i uzemljiva~a TS SN/NN kao 0,0
dopunskog uzemljiva~a TS VN/SN. Imaju}i u vidu 0,0 0,5 1,0 1,5 2,0
l (km)
relacije (3), (4) i (7) za impedansu Zu se dobija:
Z 2 ch ( c l ) + Z c sh ( c l ) Slika 3 Zavisnost ulazne impedanse od du`ine kabla
Zu = Zc (11)
Z 2 sh ( c l ) + Z c ch ( c l )
Da bi se sagledao uticaj kablova tipa NPO 13 na Na slici 3 prikazana je zavisnost modula impedan-
izno{enje potencijala i na vrednost impedanse uze- se uzemljenja Zu od du`ine kabla za iste uslove kao

ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008. 27

kod slike 2. Vidi se da se posle par stotina metara do-
lazi do ustaljene vrednosti i da dalje pove}anje du`ine
kabla ne dovodi do smanjenja vrednosti impedanse.
Prora~un impedanse uzemljenja kablovskog vo-
da sa provodnim pla{tom primenom izraza (11) ~e-
sto nije neophodan. Naime, u zavisnosti od lokalnih
uslova polaganja za svaki kabl, prvo treba proveriti
da li se posmatrani kabl u smislu uzemljiva~kih efe-
kata pona{a kao kratak ili duga~ak kabl, jer to kabla mo`e se primeniti umesto izraza (11) za ka-
omogu}ava znatno jednostavniji prora~un.
Kratak kabl se u distributivnoj mre`i naj~e{}e
javlja kao kablovski priklju~ak na nadzemni vod.
Uticaj kablova kao uzemljiva~a na ovim du`inama
mo`e se razmatrati bez uva`avanja podu`nih pado-
va napona. Tako se u slu~aju kratkog kabla hiper-
boli~ne funkcije mogu zameniti samo prvim ~lano-
vima potencijalnih redova, pa je impedansa uze-
mljenja:
Z 2 + Z c cl
Zu = Zc (12)
Z 2 cl + Z c
Du`ina k (m) do koje se kabl pona{a kao kra-
tak, u smislu uzemljiva~kih efekata, mo`e se prema
[8] izra~unati iz:
0,22
lk (13)
c kabla napaja vi{e transformatorskih stanica sred-
ili se mo`e pribli`no odrediti i prema [9] iz izraza:
lk 7 (14) torske stanice. Na taj na~in povezuju se uzemljiva~i
gde je (m) specifi~na elektri~na otpornost tla.
Prora~uni koji su izvr{eni pokazali su da se izraz (12)
za izra~unavanje impedanse uzemljenja kabla mo`e
primeniti umesto izraza (11) za kablove du`ine do
oko 80 m i sve specifi~ne elektri~ne otpornosti tla,
pri ~emu su za specifi~ne otpornosti tla iznad 100
m rezultati po obe formule prakti~no podudarni.
Duga~ak kabl se u distributivnoj mre`i javlja
u gradskim SN mre`ama. To zna~i da je kabl priklju-
~en paralelno uzemljiva~u TS i da ima stalnu vred-
nost otpornosti uzemljenja, jer se preko pla{ta u ze-
mlju prenela celokupna struja zemljospoja. U slu~a-
ju duga~kih kablova obe hiperboli~ne funkcije po-
staju jednake:
(15)
pa je impedansa uzemljenja:
(16)
Du`ine ld (m) od koje se kabl pona{a kao du-
ga~ak, u smislu uzemljiva~kih efekata, mo`e se
prema [8] odrediti iz:
28
3
ld (17)
Re ( c )
ili se mo`e pribli`no odrediti i prema [9] iz izraza:
ld 19 lk = 133 (18)
Izraz (16) za odre|ivanje impedanse uzemljenja
blove du`ine od oko 300 m i specifi~ne elektri~ne
otpornosti tla manje od 100 m. Za specifi~ne elek-
tri~ne otpornosti tla ve}e od 100 m izraz (16) je
primenjiv za du`ine od oko 1 000 m.
3. KABLOVI SA IZOLOVANIM
METALNIM OMOTA^EM
U poslednje vreme sve ve}u primenu nalaze
srednjenaponski jedno`ilni kablovi sa izolacijom od
umre`enog polietilena (npr. kablovi tipa XHE 48,
XHE 49). Po{to jedno`ilni kablovi imaju pla{t od
polietilena, to je spre~en kontakt elektri~ne za{tite
kabla i zemlji{ta u koje se kabl pola`e, {to je potpu-
no razli~ita situacija u pore|enju sa kablovima tipa
IPO 13 (NPO 13).
Jedan trofazni vod sastavljen od tri jedno`ilna
nji/niski napon (TS SN/NN) u kojima se elektri~ne
za{tite kablova spajaju sa uzemljiva~em transforma-
vi{e TS SN/NN, te se mo`e re}i i da vod formiran od
jedno`ilnih kablova ima odre|ena uzemljiva~ka
svojstva. S obzirom da se elektri~ne za{tite kablova
vezuju i za uzemljiva~ TS VN/SN to pri zemljospo-
ju u ovoj transformatorskoj stanici dolazi do izno{e-
nja potencijala u TS SN/NN.
Matemati~ki model za analizu uzemljiva~kih
efekata i izno{enja potencijala formira}e se pod sle-
de}im pretpostavkama:
rastojanja izme|u susednih TS SN/NN su jednaka
(ra~una}e se sa prose~nom du`inom koja se dobi-
ja kada se ukupna du`ina voda podeli sa brojem
TS SN/NN koje taj vod napaja),
impedanse uzemljenja TS SN/NN su jednake.
Imaju}i u vidu navedene pretpostavke mo`e se
formirati zamenska {ema prikazana na slici 4. Na ovoj
slici sa je obele`ena impedansa elektri~ne za{tite jed-
no`ilnih kablova izme|u dve susedne TS SN/NN, a sa
impedansa uzemljiva~a TS SN/NN. Po{to se trofazni
vod sastoji od tri jedno`ilna kabla pokazuje se da se
impedansa mo`e odrediti pomo}u relacije:
R D
Z 1 = e + j 0 ln ek l ,
(19)
3 2 3 re a 2
ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.
 Za n istih simetri~nih ~etvoro-
Z1 Z1 Z1 pola vezanih u kaskadu va`i da je
karakteristi~na konstanta prenosa n
puta ve}a od karakteristi~ne kon-
U0 Z2 Z2 Z2 Z 2 Un stante prenosa jednog ~etvoropola,
a karakteristi~na impedansa cele
kaskade jednaka je karakteristi~noj
impedansi jednog ~etvoropola.
Imaju}i u vidu oznake na slici
Slika 4. Zamenska {ema za analizu uzemljiva~kih efekata 5 i uva`avaju}i realnu ~injenicu da
je struja na kraju modifikovane za-
gde je: menske {eme In = 0, dobija se:
Re podu`na otpornost elektri~ne za{tite jednog kabla,
Z Z
kru`na frekvencija naizmeni~ne struje, U 0 = U 0 + 1 I 0 = U n ch ( n c ) + 1 I 0 ,
re srednji polupre~nik elektri~ne za{tite, 2 2
a rastojanje izme|u osa dva susedna kabla, sh ( n c ) (22)
l prose~no rastojanje izme|u susednih TS SN/NN, I 0 = I 0 = U n .
Dek ekvivalentna dubina povratnog puta kroz ze-
Zc
mlju. Pomo}u relacija za napon i ja~inu struje na po-
[ema na slici 4 predstavlja kaskadnu vezu n obr- ~etku kablovskog voda jednostavno se odre|uje im-
nutih ~etvoropola. Radi jednostavnije matemati~ke pedansa uzemljenja kabla:
analize pogodnije je {emu sa slike 4 transformisati u U ch ( n c ) Z 1
Zu = 0 = Zc + (23)
{emu prikazanu na slici 5. Vidi se da ova {ema pred- I0 sh ( n c ) 2
stavlja kaskadnu vezu simetri~nih T ~etvoropola.
Pomo}u relacije (22) dolazi se do izraza koji
Pokazuje se da se veza izme|u napona i struja daje vezu izme|u napona na po~etku elektri~ne za-
na po~etku i kraju ~etvoropola mo`e iskazati slede- {tite kablova, odnosno napon na uzemljiva~u k-te
}im relacijama: TS SN/NN gledano od napojnog kraja kabla, i napo-
U 1 = U 2 ch c + Z c I 2 sh c , na na kraju elektri~ne za{tite. Iz ovih izraza odre|u-
je se moduo koeficijenta iznetog potencijala prema:
sh (20)
I1 = U 2 c
+ I 2 ch c , ch (( n k ) c ) +
Z1
sh(( n k ) c )
Zc K i (k ) =
Uk
=
2Zc
, k = 1, 2, L , n (24)
U0 Z
U napred navedenim relacijama sa zc i yc obele- ch ( n c ) + 1 sh ( n c )
2Zc
`ene su karakteristi~na impedansa i karakteristi~na
konstanta prenosa, respektivno i one iznose: Napred izlo`enim postupkom analizirano je iz-
no{enje potencijala trofaznim vodom napona 10 kV
formiranim od tri jedno`ilna kabla XHE 49 preseka
provodnika 120 mm2 i elektri~ne za{tite kabla popre~-
nog preseka 16 mm2. Kablovi su postavljeni u snopu
u tlu specifi~ne elektri~ne otpornosti = 50 m, pa
(21)
je vrednost podu`ne impedanse z1 = 0,38 + j0,65 /km.
Na slici 6 prikazana je zavisnost modula koefi-
cijenta iznetog potencijala kada prose~no rastojanje
izme|u susednih TS SN/NN iznosi l = 0,5 km, dok
impedansa uzemljiva~a TS SN/NN
Z2 ima vrednost 1 . Sa slike se
Z1/2 Z1/2 Z1/2 Z1/2 Z1/2 Z1/2 Z1/2 Un Z1/2 mo`e konstatovati da je potencijal
na uzemljiva~u k-te TS SN/NN
utoliko ni`i ukoliko je ve}i broj TS
U0 U0 Z2 Z2 Z2 Z2 SN/NN koje vod napaja. Jasno je
da je najvi{a vrednost iznetog po-
tencijala na uzemljiva~u TS
SN/NN koja je najbli`a napojnoj
Slika 5 Modifikovana zamenska {ema sa slike 4
TS VN/SN.

ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008. 29

 1,0 impedanse uzemljenja zavisi od du`ine kabla i ot-
0,9 pornosti TS SN/NN.
n=1 l = 0,5 km
0,8 Z2 = 1 U slu~aju kablovskog voda formiranog od tri
jedno`ilna kabla (tipa XHE 49) vrednost iznetog po-
0,7
n=2 tencijala najve}a je na uzemljiva~u TS SN/NN koja
0,6
je najbli`a napojnoj TS VN/SN. Sa aspekta iznetog
Ki(k)

0,5 potencijala najnepovoljniji slu~aj je kada je to i je-

0,4 n=3 dina TS SN/NN koju napaja kablovski vod. Pove}a-
0,3 njem broja TS SN/NN koje vod napaja dolazi do
n=4 zna~ajnog sni`enja vrednosti iznetog potencijala na
0,2
n=5 uzemljiva~u prve TS SN/NN. Vrednost iznetog poten-
0,1 n=6
n=7
n=8 cijala zavisi kako od broja TS SN/NN koje kablovski
0,0 vod napaja tako i od modula koli~nika impedansi Z1
0 1 2 3 4 5 6 7 8
k i Z2. Ukoliko je vrednost Z1/Z2 ve}a utoliko je ni-
`a vrednost iznetog potencijala. Ustaljena vrednost
Slika 6 Zavisnost modula koeficijenta iznesenog impedanse uzemljenja kabla Zu dosti`e se sa manjim
potencijala pri = 0,5 km i Z2 = 1
brojem TS SN/NN na vodu ukoliko je vrednost
Z1/Z2 ve}a.
Na slici 7 prikazana je zavisnost modula impe-
danse uzemljenja kabla Zu. Sa slike 7 se vidi da
vrednost impedanse Zu dosti`e ustaljenu (grani~nu) 5. LITERATURA
vrednost ve} kada se imaju dve ili tri TS SN/NN na
vodu. [1] J. Nahman: UZEMLJENJE NEUTRALNE TA^KE
DISTRIBUTIVNIH MRE@A, Nau~na knjiga, Beo-
6,0 grad, 1980.
5,5 l = 0,1 km [2] V. Balkovoj, M. Tanaskovi}: PRORA^UN UZE-
5,0 l = 0,3 km
l = 0,5 km MLJIVA^KIH EFEKATA KABLOVA SA IZOLO-
4,5
l = 0,7 km VANIM METALNIM PLA[TEVIMA PRIME-
4,0
NOM ELEMENTARNE TEORIJE ^ETVOROPO-
3,5
Z2=1
Zu()

LA, Elektrodistribucija, br. 1-2, 1999.

3,0
[3] D. Tasi}, M. Stojanovi}: TRANSFERRED PO-
2,5
2,0
TENTIAL FROM SUBSTATION HV/MV BY
1,5 THREE-PHASE LINE COMPOSED OF THREE
1,0 SINGLE-CORE CABLES, Regional Conference
0,5 on Electricity Distribution, R-1.2, Zlatibor, October
0,0 2006.
[4] D. Tasi}: OSNOVI ELEKTROENERGETSKE
1 2 3 4 5 6 7 8
k KABLOVSKE TEHNIKE, Elektronski fakultet,
Ni{, 2001.
Slika 7 Zavisnost modula ulazne impedanse pri Z2 = 1 [5] ***: PRENOS I DISTRIBUCIJA ELEKTRI^NE
ENERGIJE priru~nik, Gra|evinska knjiga, Beo-
4. ZAKLJU^AK grad, 1964.
[6] S. Milojkovi}: TEORIJA ELEKTRI^NIH KOLA,
Kablovi sa neizolovanim metalnim omota~em Svjetlost, Sarajevo, 1987.
(tipa NPO 13) imaju dobra uzemljiva~ka svojstva. [7] ***: TEHNI^KA PREPORUKA br. 7, ED Srbije,
Vrednost iznetog potencijala kod ovih kablova naglo jun 1996.
opada sa pove}anjem du`ine kablova. Pored rasto-
[8] J. Nahman, V. Mijailovi}: RAZVODNA POSTRO-
janja izme|u TS VN/SN i TS SN/NN vrednost iznetog
potencijala u izvesnoj meri zavisi i od otpornosti JENJA, Akademska misao, Beograd, 2005. godine.
uzemljenja TS SN/NN. Ukoliko je ova otpornost ma- [9] M. Tanaskovi}, T. Bojkovi}, D. Peri}: DISTRIBU-
nja, ni`a je i vrednost iznetog potencijala. Vrednost CIJA ELEKTRI^NE ENERGIJE, Akademska mi-
sao, Beograd, 2007. godine.

30 ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.

Rad je primljen u uredni{tvo 13. 09. 2007. godine

Dragan Tasi} (1961) je diplomirao (1986) i magistrirao (1991) na Elektrotehni~kom fa-

kultetu u Beogradu, a doktorirao 1997. godine na Elektronskom fakultetu u Ni{u. Zaposlen je
na Elektronskom fakultetu u Ni{u u zvanju vanredni profesor. Oblasti njegovog interesovanja
su analiza prenosnih i distributivnih mre`a i kablovska tehnika.

Miladin R. Tanaskovi}, je ro|en 1956. godine u Beogradu. Diplomirao je 1981. godine,

magistrirao 1993. godine i doktorirao 2003. godine na Elektrotehni~kom fakultetu u Beogra-
du. Od 1998. godine zaposlen je u Elektrodistribuciji Beograd", gde je radio na projektova-
nju visokonaponskih transformatorskih stanica, u Sektoru za tehni~ki razvoj i istra`ivanje,
kao tehni~ki direktor i trenutno kao Savetnik za odnose sa nau~no-istra`iva~kim ustanovama.
Posebne oblasti njegovog interesovanja su re{avanje problema teorije polja metodom kona~-
nih elemenata, planiranje elektrodistributivnih mre`a i nesimetri~ni kratki spojevi u elektro-
distributivnoj mre`i.

Vladimir I. Balkovoj je ro|en 1934. godine. Diplomirao je na Elektrotehni~kom fakul-

tetu u Beogradu 1960. godine. Od 1962. godine pa do kraja aktivne slu`be bio je zaposlen u
Projektnom birou Elektrovojvodine u Novom Sadu, gde je radio na projektovanju srednjena-
ponskih vodova i transformatorskih stanica. Uporedo sa operativnim projektantskim poslovi-
ma bavio se {irom problematikom uzemljenja u distributivnim mre`ama. Posebnu oblast nje-
govog stru~nog interesovanja predstavljale su pojave vezane za tokove i raspodelu nultih
struja pri zemljospoju u visokonaponskim mre`ama i analiti~ke metode za procenu opasnosti
i {tetnih uticaja koji zbog ovih struja mogu nastati na elementima mre`e i objektima u okru`enju.

Miodrag Stojanovi} (1972) je diplomirao na Elektrotehni~kom fakultetu u Beogradu

1996. godine, a magistrirao na Elektronskom fakultetu u Ni{u januara 2003. godine. Zapo-
slen je na Elektronskom fakultetu u Ni{u u zvanju asistent. Oblast njegovog interesovanja je
analiza i za{tita prenosnih i distributivnih sistema.

ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008. 31

 Aleksandar Jovi} i Dobrivoje Stojanovi}

Merenje prisustva tre}eg harmonika

u struji neutralnog provodnika
u niskonaponskoj distributivnoj mre`i

Stru~ni rad
UDK: 621.316; 621.3.018.3

Rezime:
Ovaj rad se bavi analizom prisustva tre}eg harmonika u struji neutralnog provodnika, u trofaznoj ~e-
tvoro`i~noj niskonaponskoj mre`i kod razli~itih tipova potro{a~a. Sa porastom upotrebe nelinearnih ure|a-
ja od strane potro{a~a, javljaju se izobli~enja struje optere}enja, a time je i prisustvo vi{ih harmonika u ni-
skonaponskoj mre`i sve izra`enije. Za svaki analizirani tip optere}enja, sra~unato je ukupno procentualno
pove}anje gubitaka usled prisustva harmonika koji su deljivi sa tri u odnosu na gubitke koji postoje kada
je prisutna samo nesimetrija po fazama sa osnovnim harmonikom.
Na po~etku rada, dato je obja{njenje porekla struje u neutralnom provodniku i struje vi{ih harmonika
deljivih sa tri, kada se napajaju nelinearni ure|aji. Rad sagledava i prisustvo nesimetrije u niskonaponskoj
distributivnoj mre`i. Rezultati prezentovani u radu, bazirani su na merenjima koja su sprovedena u distri-
butivnim transformatorskim stanicama 10/0,4 kV/kV i pojedinim niskonaponskim izvodima u Privrednom
dru{tvu Jugoistok Ni{, Ogranak Elektrodistribucija Leskovac. Izabrane transformatorske stanice se na-
laze u razli~itim delovima grada i napajaju razli~ite tipove potro{a~a. Analizirani su slede}i tipovi potro-
{a~a: trgova~ki tip, stambena gradska potro{nja sa daljinskim grejanjem, administrativni tip potro{nje i
stambena gradska potro{nja bez daljinskog grejanja.
Klju~ne re~i: struja neutralnog provodnika, harmonici, nesimetrija optere}enja, gubici, distributivna mre`a

Abstract:

MEASURING OF THE THIRD HARMONIC IN NEUTRAL CONDUCTOR CURRENT

IN LOW VOLTAGE DISTRIBUTION NETWORK

This paper deals with the analysis of presence of the third harmonic in current of a neutral conductor,
in three phase fourwire low voltage network, at different types of consumers. With increase of use of nonli-
near devices by consumers, the distortion of load current emerges, and thus the presence of higher harmo-
nics in low voltage network is even more expressed. For each analysed type of load, total proportional in-
crease of losses is calculated, due to presence of higher harmonics which are divisible with three, in rela-
tion with losses which exist when only unsymmetry in phases with basic harmonic is present.
At start, the explanation of current source in neutral conductor is given, as well as of current of hig-
her harmonic divisible with three, when nonlinear devices are energized. The paper also deals with presen-
ce of unsymmetry in low voltage distribution network. The results given in the paper are based on measu-
ring in distribution transformer stations 10/0,4 kV and some low voltage taps in PD Jugoistok Ni{

Aleksandar Jovi} , PD Jugoistok Ni{, Elektrodistribucija Leskovac

Dobrivoje Stojanovi}, Elektronski fakultet u Ni{u

32 ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.

Branch Elektrodistribucija Leskovac. The chosen transformer stations are placed in different sections of
town and feed different types of consumers. The following types of consumption are analysed: commercial,
condominium with remote heating, office consumption and condominium without remote heating.
Key words: neutral conductor current, harmonics, load unbalance, losses, distribution network
1. UVOD
U realnim distributivnim sistemima, optere}e-
nje niskonaponske mre`e je uglavnom nesimetri~no.
Nesimetrija u mre`i mo`e biti posledica napajanja
me{ovite potro{nje, koja predstavlja skup monofa-
znih potro{a~a, koji su neravnomerno raspore|eni
po fazama. Isto tako, nesimetrija u mre`i mo`e biti
rezultat razli~itih grafika optere}enja pojedinih po-
tro{a~a. U prvom slu~aju, re~ je o sistematskoj nesi-
metriji, a u drugom, o slu~ajnoj nesimetriji. Kao po-
sledica sistematske i slu~ajne nesimetrije, kroz neu-
tralni provodnik proti~e izvesna struja.
Sa porastom primene nelinearnih ure|aja i apa-
rata, kao {to su personalni ra~unari, monitori, ener-
getski pretvara~i, fluorescentne sijalice, `ivine sija-
lice i sli~no, dolazi do sve ve}e pojave izobli~enja
struje optere}enja. Zato, kroz neutralni provodnik
pored osnovnog teku i struje vi{ih harmonika, a na-
ro~ito su uo~ljivi harmonici deljivi sa tri. Ovi karak-
teristi~ni redovi harmonika se pojavljuju i u slu~aju
kada su monofazni nelinearni potro{a~i ravnomerno
raspore|eni po fazama. Harmonici linijskih struja
~iji je red deljiv sa tri (tre}i, deveti itd.) su me|usob-
no u fazi, pa se u neutralnom provodniku aritmeti~-
ki sabiraju. Zato, struja u neutralnom provodniku
mo`e dosti}i vrednost do 3 puta ve}e vrednosti fa-
znih struja.
Uzimaju}i sve u obzir, struja u neutralnom pro-
vodniku proti~e zbog nesimetrije optere}enja i neli-
nearnosti struje optere}enja. Oba razloga uzrokuju
pove}anje gubitaka aktivne snage u distributivnim
mre`ama, kako u vodovima tako i u transformatori-
ma.
2. STRUJA NEUTRALNOG PROVODNIKA
U trofaznoj ~etvoro`i~noj mre`i, struja kroz ne-
utralni provodnik predstavlja sumu vektora sve tri
fazne struje. U simetri~nom sinusoidalnom trofa-
znom sistemu, suma struja je jednaka nuli u svakom
trenutku, pa je zato i struja neutralnog provodnika
jednaka nuli. Me|utim, u uslovima kada su optere-
}enja lineranih jednofaznih potro{a~a po fazama
razli~ita, struja neutralnog provodnika ima neku
vrednost. Naj~e{}e je razlika struja u fazama mala
pa je i struja neutralnog provodnika mnogo manja
od struje faznih provodnika.
Kada se napaja nelinearno trofazno optere}enje,
postoja}e struja u neutralnom provodniku. Zbog ne-
ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.
sinusoidalnih struja u faznim provodnicima, suma
struja u neutralnom provodniku mo`e biti razli~ita
od nule ~ak i kada su iste efektivne vrednosti svih
struja. Struja neutralnog provodnika odre|ena je kao
zbir komponenti tre}eg harmonika faznih struja (i
ostalih koji su deljivi sa tri). Kao posledica toga,
struja neutralnog provodnika sa tre}im harmonikom
mo`e prema{iti faznu struju osnovne frekvencije.
3. REZULTATI MERENJA
Da bi se dobila kompletnija slika o u~e{}u tre-
}eg harmonika u struji neutralnog provodnika i nesi-
metriji struja optere}enja faza, u ovom radu su pred-
stavljeni rezultati merenja koja su sprovedena u raz-
li~itim distributivnim transformatorskim stanicama
(TS) 10/0,4 kV/kV i niskonaponskim (NN) izvodi-
ma na teritoriji Privrednog dru{tva (PD) Jugoistok
Ogranak Elektrodistribucija Leskovac. Posebno su
istaknuti snimci talasnih oblika struje na niskona-
ponskoj strani transformatora, koji ukazuju na po-
stojanje visoke vrednosti tre}eg harmonika u struji
neutralnog provodnika i nesimetrije optere}enja.
Ove transformatorske stanice napajaju razli~ite tipo-
ve potro{nje:
1. TS Robna ku}a (trgova~ka potro{nja)
2. TS Ilije Strele (stambena gradska potro{nja sa
daljinskim grejanjem)
3. TS S-17 (administrativna potro{nja)
4. TS Slobodan Penezi} (stambena gradska potro-
{nja bez daljinskog grejanja)
U cilju utvr|ivanja karakteristika trgova~kog ti-
pa potro{nje, izvr{ena su merenja u TS Robna Ku-
}a, instalisane snage transformatora 1 000 kVA, ko-
ja napaja poslovne i prostorije tr`nog centra. Iz ove
TS napaja se veliki broj fluorescentnih svetiljki i kli-
ma ure|aja, koji predstavljaju ~este izvore harmoni-
ka u niskonaponskim mre`ama. Merenja su vr{ena
tokom nedelju dana u letnjem periodu (od sredine
jula 2007. godine pa nadalje), kada je udeo rezistiv-
ne potro{nje u ukupnoj potro{nji znatno manji u od-
nosu na onaj tokom zimskih meseci. Koeficijent ne-
simetrije struje Iunb dostigao je maksimalnu vrednost
od 26,9 %. Na osnovu efektivnih vrednosti struje
optere}enja u fazama transformatora, zaklju~uje se
da je ovaj transformator u periodu merenja bio po-
doptere}en. U trenutku snimanja talasnog oblika
struja optere}enja, vrednost struje neutralnog pro-
vodnika je iznosila 67,22A, {to je preko 50 % od
33
vrednosti struje najmanje optere}ene faze u tom tre-
nutku (struja druge faze 113,32 A). Optere}enje
transformatora i ukupna harmonijska distorzija stru-
je (THDi) po fazama na niskonaponaskoj strani su:
I1=139 A, THDI1=26,13 %, I2=113,32 A,
THDI2=27,02 %, I3=115,03 A, THDI2=16,71 %.
Kao posledica pojave harmonijske distorzije struje u
fazama transformatora ima se i velika vrednost
ukupne harmonijske distorzije struje neutralnog pro-
vodnika, koja je iznosila THDIN=329,80 %. U struji
neutralnog provodnika dominiraju harmonici deljivi
sa tri. Efektivne vrednosti karakteristi~nih harmoni-
ka struje neutralnog provodnika bile su: Ih1=19,2 A,
Ih3=59,8 A, Ih6=0,2 A, Ih9=18,4 A, Ih12=0,1 A,
Ih15=4,8 A, Ih21=2,2 A. O~igledno, parni harmonici
imaju zanemarljive vrednosti. Na slici 1 prikazani su
talasni oblici struja pojedinih faza i neutralnog pro-
vodnika u TS Robna Ku}a. Na ovoj i svim nared-
nim slikama crnom, ru`i~astom i plavom bojom su
ozna~ene struje pojedinih faza, a zelenom bojom
struja neutralnog provodnika.
250
200
150
100
50
A
0 nosti: Ih1=50,7 A, Ih3=87 A, Ih6=0,3 A, Ih9=23,7 A,
-50
-100
-150
-200
-250 16. 7. 2007. 19,996 (ms)
11:32:08.089 3 ms/Div
Slika 1. Talasni oblici struja pojedinih faza
i neutralnog provodnika u TS Robna Ku}a
Usled harmonika u faznim strujama i struji ne-
utralnog provodnika pove}avaju se gubici u vodu ni-
skonaponske mre`e u odnosu na gubitke koji se ima-
ju pri osnovnoj frekvenciji (samo prvi harmonik).
Procentualno pove}anje gubitaka mo`e se izra-
~unati na osnovu podataka o efektivnim vrednosti-
ma pojedinih harmonika faznih struja i struje neu-
tralnog provodnika, prema jedna~ini:
I 2 + I B2 3 + I C2 3 + I N2 3 + I A2 6 + I B2 6 + I C2 6
Phar % = A3
I A21 + I B21 + I
6 +I +I +I
2
C6
2
N6
2
A9 +I 2
B9 +I 2
C9 +I
I B1 + I C21 + I N2 1
2
Dominantan uticaj na pove}anje gubitaka imaju
neparni harmonici deljivi sa tri (tre}i, deveti, petna-
esti, itd), odnosno harmonici reda h = 6k + 3, gde je
k = 0, 1, 2, 3...
34
Za struje sa slike 1, porast gubitaka Phar3 % iz-
nosi 12,42 %.
Za utvr|ivanje karakteristika stambene gradske
potro{nje sa daljinskim grejanjem (zgrade), razma-
tra se TS Ilije Strele, snage 630 kVA. Merenja su
obavljena u periodu od nedelju dana, po~ev od sre-
dine oktobra 2007. godine. Faktor nesimetrije struja
Iunb dostigao je maksimalnu vrednost u toku snima-
nja od 19,2 %, a njegova srednja vrednost bila je
7,159 %. Na slici 2, koja je snimljena u ponedeljak
22. 10. 2007. godine, prikazani su talasni oblici fa-
znih struja i struje neutralnog provodnika celokup-
nog optere}enja transformatora. Optere}enje tran-
sformatora je nesimetri~no, imaju}i u vidu da je
vrednost struje u prvoj fazi 517,28 A znatno ve}a od
uravnote`enog optere}enja druge i tre}e faze, koje
iznosi 441,46 A i 440,82 A. [to se ti~e u~e{}a har-
monika u faznim strujama, ima se relativno ista
vrednost parametra . Vrednosti struja pojedinih faza
su 8,65 %, 8,62 % i 8,92 %. Kao posledica neurav-
note`enog trofaznog optere}enja i pojave vi{ih har-
monika, struja neutralnog provodnika ima vrednost
104,9 A, i vrednost THDIN od 178,54 %. Va`no je
pomenuti da tre}i harmonik struje neutralnog pro-
vodnika dosti`e vrednost 171,7 % osnovnog harmo-
nika. Efektivne vrednosti karakteristi~nih vi{ih ha-
monika u struji neutralnog provodnika imaju vred-
Ih12=0,1 A, Ih15=5,6 A, Ih12=2,2 A. Pokazuje se da je
u~e{}e tre}eg harmonika u struji neutralnog provod-
nika dominantno, {to je i napomenuto u uvodnom
delu ove analize kao teorijska mogu}nost. Od utica-
16. 7. 2007. ja su jo{ i deveti, petnaesti i dvadesetprvi harmonik,
11:32:08.109
pri ~emu sa porastom reda harmonika vrednost stru-
je opada. Sa slike 2 mo`e se uo~iti trostruka perioda
talasnog oblika struje neutralnog provodnika. Kao
posledica harmonika, dolazi do pove}anja gubitaka
u odnosu na gubitke koji se imaju kada je samo ne-
simetrija po fazama sa prvim harmonikom, koje u
ovom slu~aju iznosi Phar3 (%) = 1,669 8.
800
600
400
200
0
A
-200
2
N9 + ... -400
100 (1) -600
-800
22. 10. 2007. 19,996 (ms) 22. 10. 2007.
15:26:01.303 3 ms/Div 15:26:01.323
Slika 2. Talasni oblici struja pojedinih faza
i neutralnog provodnika u TS Ilije Strele
ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.
 Naredno merenje odnosi se na potro{a~e ~ije Ih1=5,7 A, Ih3=7,8 A, Ih9=2,5 A, Ih15=1,0 A, Ih21=0,4 A.
optere}enje prete`no ~ini ra~unarska oprema i fluo- Pove}anje gubitaka Phar, saglasno relaciji (1) izno-
rescentno osvetljenje i predstavlja administrativni si 0,909 %.
tip potro{nje. Snimano je optere}enje Upravne zgra- Snimano je optere}enje i drugog niskonapon-
de Elektrodistribucije u Leskovcu. Izvorna TS je S- skog izvoda (PP41/Cu4 x 95 mm2) koji napaja ob-
17 (2 x 630 kVA), a snimani NN izvod (PP00/Al jekte Regionalne privredne komore u Leskovcu, ta-
4 x 150 mm2) se napaja iz transformatora T1. Na sli- ko|e iz transformatorske stanice S-17 T1. Snima-
ci 3 je prikazan vremenski tok struja optere}enja ni- nje optere}enja je sprovedeno u periodu od nedelju
skonaponskog izvoda. Maksimalno zabele`ena nesi-
metrija optere}enja je 29 %, dok su maksimalno za-
bele`ene vrednosti THDI faznih struja izvoda I1, I2 i 60
55
I3, za period od 12 dana, 27,7 %, 16,8 % i 18,8 %, 50
respektivno. Talasni oblik struje snimljen je u jutar- 45
40
njim satima, kada je optere}enje najve}e. Zabele`e- 35
ne vrednosti faznih struja i totalne harmonijske dis-

A
30
25
torzije su: I1 = 60,14 A, THDI1 = 4,62 %, I2 = 57,72 A, 20
THDI2 = 7,52 %, I3 = 59,57 A, THDI3 = 9,77 %. 15
10
5
105 0
100 14. 1. 2008. 6:23:30:00 (D:H:M:S) 21. 1. 2008.
95 9:35:00.000 1 dan/Div 9:05:00.000
90
85
80
75 Slika 5. Fazne struje i struja neutralnog provodnika NN
70
65 izvoda 2 u TS S-17 T1
A

60
55
50
45
40
35
dana, zapo~eto sredinom januara 2008. godine i pri-
30
25
kazano je na slici 5.
20 Zna~ajno je uo~iti optere}enje niskonaponskog
26. 12. 2007. 12:18:30:00 (D:H:M:S) 8. 1. 2008.
14:25:00.000 2 dana/Div 8:55:00.000 izvoda u {estom danu (subota 19. januar). Naime, u
najve}em delu dana struja neutralnog provodnika
Slika 3. Fazne struje i struja neutralnog provodnika NN bila je ve}a od struje optere}enja bilo koje faze. Od-
izvoda 1 u TS S-17 T1 nos struje neutralnog provodnika i struje najvi{e op-
tere}ene faze iznosi 1,11. Maksimalna vrednost
Waveform INeutral strujne nesimetrije za nedelju dana iznosi 49,9 %, i
16,18 Arms, 151,27 % THD
zabele`ena je {estog dana. Imaju}i u vidu potro{a~e
140
koji se napajaju sa ovog izvoda, o~ekivana je visoka
120 vrednost THDI. Maksimalno zabele`ena vrednost
100 THDI u periodu snimanja je bila 39,1 % u prvoj fa-
80 zi, dok su u drugoj i tre}oj fazi zabele`ene vrednosti
60 od 36,6 % i 33,5 %.
40
20
100
0
1 5 10 15 20 25 30 35 40 45 50
8. 1. 2008-9:05:57.295
50
Slika 4. Harmonijski spektar struje
neutralnog provodnika NN izvoda 1 u TS S-17 T1
0
A

Na slici 4 je prikazan harmonijski spektar stru-

je neutralnog provodnika razmatranog izvoda, pri -50
~emu su vrednosti date u procentima od osnovnog
harmonika. Imaju}i u vidu strukturu potro{a~a u
-100
ovakvom objektu (veliki broj nelineranih potro{a- 14. 1. 2008. 20,000 (ms) 14. 1. 2008.
~a), dobijen je o~ekivano visok sadr`aj vi{ih harmo- 11:41:48.803 4 ms/Div 11:41:48.823
nika u struji neutralnog provodnika. Efektivne vred-
Slika 6. Talasni oblici struja pojedinih faza i neutralnog
nosti karakteristi~nih neparnih harmonika su: provodnika NN izvoda 2 u TS S-17 T1

ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008. 35

 Waveform INeutral
26,21 Arms, 120,87 % THD
100
90
80
70
60
50
A
40
30
20
10
0 ji neutralnog provodnika je razumljivo.
1 5 10 15 20 25 30 35 40 45
14. 1. 2008. 11:45:22.293
Slika 7. Harmonijski spektar zbirne struje neutralnog
provodnika transformatora T1 u TS S-17
Snimak talasnog oblika struje, napravljen je u
prepodnevnim satima, kada je dnevno optere}enje
niskonaponskog izvoda najve}e. U trenutku snima-
nja, vrednost struje neutralnog provodnika je iznosi-
la 19,48 A, {to predstavlja 41,36 % od struje najvi{e
optere}ene faze izvoda. Optere}enje po fazama ni-
skonaponskog izvoda i ukupne harmonijske distor-
zije faznih struja su: I1 = 46,3 A, THDI1 = 11,5 %,
I2 = 38,36 A, THDI2 = 15,94 %, I3 = 47,09 A,
THDI3 = 13,7 %. Kao posledica velike harmonijske
distorzije faznih struja javlja se i velika vrednost
ukupne harmonijske distorzije struje neutralnog pro-
vodnika, THDIN = 135,7 %. Efektivne vrednosti
najva`nijih harmonika u struji neutralnog provodni-
ka su: Ih1 = 8,2 A, Ih3 = 9,2 A, Ih9 = 5,5 A, Ih15 = 1,6
A, Ih21 = 1,3 A. Za talasni oblik struja na slici 6, po-
rast gubitaka Phar iznosi 2,812 %.
Istovremeno, izvr{eno je snimanje talasnog ob-
lika struja ukupnog optere}enja transformatora koji
napaja predhodno pomenute niskonaponske izvode i
jo{ ~etiri niskonaponska izvoda za obli`nje lokale i
stambenu zgradu koja ima daljinsko grejanje. Faktor
nesimetrije struja transformatora Iunb imao je maksi-
malnu vrednost od 30,1 %. Efektivna vrednost stru-
je neutralnog provodnika neznatno je porasla i pored
velikog porasta faznih struja, dok je njen harmonij-
ski sadr`aj smanjen. Snimak napravljen 14. 1. 2008.
godine pokazuje da je vrednost zbirne struje neutral-
nog provodnika 120,87 %, a njena efektivna vred-
nost je 26,21 A. Vrednost tre}eg harmonika je sma-
njena i iznosi 83,7 % osnovnog harmonika.
Efektivne vrednosti pojedinih harmonika struje
neutralnog provodnika bile su: Ih1 = 15,5 A, Ih3 = 13 A,
Ih6 = 0,5 A, Ih9 = 11,7 A, Ih12 = 0,3 A, Ih15 = 2,7 A,
Ih21 = 2,1 A. Na slici 7 je prikazan spektar harmoni-
ka ukupne struje neutralnog provodnika u TS S-17
T1. Porast gubitaka Phar koji odgovara harmonij-
skom sastavu struja je 1,04 %.
36
Sli~ni rezultati su dobijeni na niskonaponskom
izvodu (PP00/Al 4 x 150 mm2) koji napaja objekte
SUP-a u Leskovcu. Ovaj izvod se tako|e napaja iz
transformatorske stanice S-17 ali sa drugog tran-
sformatora T2. Transformatori T1 i T2 rade odvoje-
no. Na slici 8. su prikazani talasni oblici faznih stru-
ja i struje neutralnog provodnika niskonaponskog
izvoda. Imaju}i u vidu da ra~unari, osvetljenje i dru-
gi nelinearni ure|aji predstavljaju zna~ajan udeo op-
tere}enja izvoda, prisustvo tre}eg harmonika u stru-
50
100
50
0
A
-50
-100
1. 8. 2008. 19,996 (ms) 1. 8. 2008.
2:14:50.503 PM 3 ms/Div 2:14:50.523 PM
Slika 8. Talasni oblici struja pojedinih faza
i neutralnog provodnika NN izvoda u TS S-17 T2
Faktor strujne nesimetrije Iunb dostigao je mak-
simalnu vrednost od 35,6 % za period snimanja od
nedelju dana. U trenutku snimanja, fazne struje iz-
voda i odgovaraju}i THDI iznose: 48,51 A, 8,66 %,
43,27 A, 8,7 % i 49,41 A, 12,62 %. Za talasni oblik
struja sa slike 8, Phar = 1,89 %. Neutralni povod-
nik je optere}en strujom od 14,39 A, a njen THDIN
iznosi 216,18 %. I ovde, dominantan je tre}i harmo-
nik sa 198,8 % od osnovnog. Efektivne vrednosti
struja pojedinih harmonika su: Ih1 = 4,6 A, Ih3 = 9,1
A, Ih6 = 0,1 A, Ih9 = 2,6 A, Ih12 = 0,0 A, Ih15 = 1,1 A,
Ih21 = 0,1 A.
Kao i u prethodnom slu~aju, izvr{eno je snima-
nje talasnih oblika struja transformatora T2 na ni-
skonaponskoj strani, koji su prikazani na slici 9. Za
period od sedam dana, maksimalno zabele`ena
vrednost nesimetrije optere}enja faza je 12,3 %.
Transformator T2 je znatno optere}eniji od transfor-
matora T1. Fazne struje i parametar THDI iznose:
407,3 A, 7,47 %, 332,6 A, 6,02 % i 385,99 A, 6,44 %,
a Phar = 0,921 %. Struja neutralnog provodnika iz-
nosi 85,69 A i THDIN = 84,25 %. Tre}i harmonik je
77,6 % osnovnog. Efektivne vrednosti struje pojedinih
harmonika su: Ih1 = 65,2 A, Ih3 =50,6 A, Ih6 = 0,0 A,
Ih9 = 18,2 A, Ih12 = 0,1 A, Ih15 = 5,7 A, Ih21 = 2,0 A.
Poslednje merenje predstavljeno u ovom radu,
odnosi se na potro{a~e koji se mogu svrstati u kate-
goriju stambena gradska potro{nja bez daljinskog
ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.
 800 Ih12 = 0,1 A, Ih15 = 2,5 A, Ih21 = 1,4 A. Na slici 11 je
600
prikazan spektar harmonika struje neutralnog pro-
vodnika. Tre}i harmonik je 32,4 % od osnovnog, {to
400
je u skladu sa strukturom potro{a~a.
200
0 Waveform INeutral
A

-200 96,00 Arms, 34,07 % THD

-400 100
-600 90
-800 80
70
8. 1. 2008. 20,000 (ms) 8. 1. 2008. 60
14:18:04.753 4 ms/Div 14:18:04.773
50
Slika 9. Talasni oblici faznih struja i struje neutralnog 40
provodnika transformatora T2 u TS S-17 30
20
grejanja. Merenja su obavljena u transformatorskoj 10
0
stanici TS Slobodan Penezi}, S = 630 kVA , u pe- 1 5 10 15 20 25 30 35 40 45 50
riodu od nedelju dana. 10. 12. 2007. 10:56:45.010
Na slici 10 su prikazane struje optere}enja i la-
ko se mo`e uo~iti da je maksimalno optere}enje Slika 11. Spektar harmonika struje
transformatora u satima posle pono}i, kada je na neutralnog provodnika u TS Slobodan Penezi}
snazi ni`a tarifa. To je vreme kada ve}ina potro{a~a
u stambenim zgradama koje napaja ova TS, aktivira 4. PREGLED REZULTATA
termoakumulacione pe}i koje koriste za zagrevanje
stambenog prostora. Dijagram optere}enja prikazan U tabeli 1 dat je pregled rezultata svih merenja:
na slici 10 je karakteristi~an za ovaj tip potro{a~a. naziv TS i izvoda koji je uzet u analizu, mesec kada
Maksimalno zabele`ena nesimetrija struje za period je izvr{eno merenje, tip potro{nje, efektivna vred-
merenja je iznosila 21 %. Maksimalne vrednosti stru- nost struje neutralnog provodnika i procentualno
je optere}enja koje su registrovane iznose 598,2 A, u~e{}e struje tre}eg harmonika u ukupnoj struji ne-
528 A i 679.6 A dok su maksimalne vrednosti THDI utralnog provodnika.
iznosile 11,1 %, 13,3 % i 11,2 %, respektivno.
Najve}a vrednost struje neutralnog provodnika je Tabela 1.
191,9 A. Pregled rezultata merenja
700 IN I3h / IN x 100
650 Naziv TS Mesec Tip potro{nje
(A) (%)
600
550 Robna ku}a Jul Trgova~ka 67,22 89,0
500
450 Stambena grad-
A

400 Ilije
Oktobar
ska potro{nja sa
104,09 83,6
350 Strele-nova daljinskim greja-
300 njem
250
200 S-17 (T1)
0 Izvod-Uprava Decembar-
3. 12. 2007. 6:23:50.00 (D:H:M:S) 10. 12. 2007. Administrativna 16,18 48,2
E.D. januar
9:55:00.000 1 dan/Div 9:45:00.000 Leskovac
S-17 (T1)
Slika 10. Fazne struje i struja neutralnog provodnika Izvod-Regio-
u TS Slobodan Penezi} Januar Administrativna 19,48 47,2
nalna privred-
na komora
Snimak talasnih oblika struja, izvr{en je u prvoj
S-17 (T1) Januar Administrativna 26,21 49,6
polovini decembra meseca u prepodnevnim satima.
Vrednosti struja i parametra THDI u trenutku snima- S-17 (T2)
Januar Administrativna 14,39 63,2
nja su bile: 163,48 A, 6,87 %, 169,31 A, 9,1 % i Izvod-SUP
253,67 A, 4,17 %, respektivno. Neutralni provodnik S-17 (T2) Januar Administrativna 85,69 59,1
je optere}en strujom od 96,0 A sa THDIN = 34,07 %. Stambena grad-
Efektivne vrednosti struje pojedinih harmonika su: Slobodan
Decembar
ska potro{nja
96 30,6
Ih1 = 90,5 A, Ih3 = 29,4 A, Ih6 = 0,1 A, Ih9 = 8,2 A, Penezi} bez daljinskog
grejanja

ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008. 37

 Na osnovu prethodno navedenih rezultata mere-
nja, kao i rezultata iz tabele 1, mo`e se zaklju~iti da
je procentualno u~e{}e struje tre}eg harmonika u
ukupnoj struji neutralnog provodnika blizu 50 % za
sve tipove potro{nje sem za stambeni tip potro{nje
bez daljinskog grejanja (30 %). Prona|en je izvod
kod koga je struja neutralnog provodnika bila ve}a
od faznih struja, a to je niskonaponski izvod koji na-
paja objekte Regionalne privredne komore u Le-
skovcu ( 110 % fazne struje).
Imaju}i u vidu sve navedene podatke o harmo-
nijskim sadr`ajima i efektivnim vrednostima faznih
struja i struje neutralnog provodnika, mo`e se done-
ti zaklju~ak da upotreba nelinearnih ure|aja i nesi-
metrija u niskonaponskoj mre`i PD Jugoistok
Ogranak Leskovac izazivaju porast gubitaka snage.
Iz tog razloga potrebno je preduzeti odgovaraju}e
mere za eliminisanje tre}eg harmonika i uravnote`e-
nje optere}enja po fazama radi smanjenja gubitaka
snage i energije u niskonaponskoj mre`i.
5. ZAKLJU^AK
Rezultati merenja u pojedinim transformator-
skim stanicama i niskonaponskim izvodima u distri-
butivnoj mre`i PD Jugoistok-Ogranak Leskovac,
koja napaja razli~ite tipove potro{nje, pokazuju da
postoji nesimetrija optere}enja u svim delovima da-
na i svakog dana u nedelji. Maksimalna vrednost ne-
simetrije optere}enja od 49,9 % zabele`ena je na iz-
vodu u TS S-17 koji napaja Regionalnu privrednu
komoru u Leskovcu.
Konstatovano je da upotreba nelinearnih ure-
|aja u velikoj meri deformi{e talasni oblik struja i
da doprinosi pove}anju struje neutralnog provodni-
ka. U ve}ini slu~ajeva, u~e{}e tre}eg harmonika
struje neutralnog provodnika prema{uje vrednost
50 % ukupne struje. Vrednosti THDI na nekim ni-
skonaponskim izvodima su izra`enije nego na nisko-
naponskoj strani transformatora. Najmanje vredno-
sti faznih struja su registrovane u TS koja napaja
potro{a~e tipa stambena gradska potro{nja bez da-
ljinskog grejanja.
Sve ovo dovodi do pove}anja gubitaka snage i
energije u niskonaponskoj distributivnoj mre`i.
6. LITERATURA
[1] J. Desmet, I. Sweertvaegher, G. Vanlame, K. Stoc-
kman, R. Belmans, 2003, ANALYSES OF THE
NEUTRAL CONDUCTOR CURRENT IN A
THREE PHASE SUPPLIED NETWORK WITH
NON-LINEAR SINGLE PHASE LOADS, IEEE
Transactions on Industry Applications, Vol. 39, No.
3.
[2] T. Gruzs, 1990, A SURVEY OF NEUTRAL CUR-
RENTS IN THREE-PHASE COMPUTER PO-
WER SYSTEMS, IEEE Transactions on Industry
Applications, Vol. 26, No. 4.
[3] Z. Ivanovi}, V. Kati}, M. Veki}, B. Dumni}, 2006,
EFFECTS OF HARMONICS IN UNIVERSITY
OF NOVI SAD SUPPLY NETWORK A CASE
STUDY OF FACULTY OF TECHNICAL SCIEN-
CES, CD Rom of the CIRED SCG
[4] J.C. Balda et al., 1997, MEASUREMENTS OF NE-
UTRAL CURRENTS AND VOLTAGES ON A DI-
STRIBUTION FEEDER, IEEE Trans. Power
Delivery, vol. 12, pp. 1799-1804.
[5] R. C. Dugan et al., 2002, ELECTRICAL POWER
SYSTEMS QUALITY, McGraw-Hill.

Rad je primljen u uredni{tvo 10. 10. 2008. godine

Aleksandar S. Jovi} je ro|en 1980. godine u Leskovcu, gde je zavr{io osnovnu i srednju
{kolu. Diplomirao je 2005. godine na Elektronskom fakultetu u Ni{u na smeru za Industrijsku
energetiku. Posle diplomiranja zaposlio se u P.D. Jugoistok, ogranak Elektrodistribucija
Leskovac. Radi kao in`enjer za merenja i kontrolu. Oblasti interesovanja su elektri~na mere-
nja i analiza i eksploatacija distributivnih mre`a.

Dobrivoje P. Stojanovi} (1946) je diplomirao 1971. godine na Elektrotehni~kom fakulte-

tu u Pri{tini, magistrirao 1978. godine na Elektrotehi~kom fakultetu u Skoplju i doktorirao
1985. godine na Elektrotehi~kom fakultetu u Pri{tini. Zaposlen je na Elektronskom fakultetu
u Ni{u, gde predaje Prenos i distribuciju elektri~ne energije i Elektroenergetska postrojenja.
Kao autor ili koautor objavio je jedan univerzitetski ud`benik i dve zbirke zadataka i preko
130 radova koji su prezentirani u ~asopisima i na doma}im i inostranim konferencijama. U~e-
stvovao je u realizaciji 10 nau~no istra`iva~kih projekata. Realizovao je preko 50 stru~nih ra-
dova u oblasti eksperimentalne i analiti~ke verifikacije uslova bezbednosti u elektroenergetskim postroje-
njima. Oblasti interesovanja su mu analiza prenosnih i distributivnih mre`a, elektroenergetska postrojenja
i kvalitet elektri~ne energije.

38 ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.

 Du{an ^omi} i Strahil Gu{avac

Revitalizacija 110 kV postrojenja

u TS 110/35 kV/kV Novi Sad 4

Stru~ni rad
UDK: 621.316.1; 005.936.3; 658.58

Rezime:
U radu su izlo`eni rezultati analize koja je imala za cilj da poka`e opravdanost pristupanja priprem-
nim aktivnostima za revitalizaciju 110 kV opreme u TS 110/35 kV/kV Novi Sad 4. Ova transformatorska
stanica je pu{tena u pogon 1971. godine, a tokom 1980. godine izvr{eno je opremanje polja na strani
110 kV, posle ~ega transformatorska stanica dobija sada{nju konfiguraciju.
Tokom eksploatacije na rad samog postrojenja zna~ajno je uticala blizina fabrike mineralnih |ubriva,
koja je prljala izolatore i razarala metalnu konstrukciju, {to je rezultovalo pove}anim brojem kvarova u po-
strojenju. Stoga je u radu data analiza evidentiranih kvarova u postrojenju, njihova u~estanost i potrebno
vreme za njihovo otklanjanje.
Na osnovu stanja opreme i zna~aja postojenja izvr{eno je sagledavanje opravdanosti revitalizacije de-
la postrojenja (na strani 110 kV).
Klju~ne re~i: pogonski doga|aji, pouzdanost, {tete kod ispada, opravdanost revitalizacije

Abstract:

REVITALIZATION OF 110 kV SUBSTATION NOVI SAD 4

This paper focuses on analysis aimed at justifyng the revitalization of outside 110 kV equpment in sub-
station 110/35 kV/kV Novi Sad 4. The substation was constructed in 1971 and during 1980 was comple-
ted with 110 kV substation. Since then the substation has not been reconstructed.
All the time 110 kV equipment has been working in heavy duty conditions due to air pollution caused
by the adjacent factory which produces compound manures. These aggresive substances have badly pollu-
ted insulation and produced corrosion on metal construction that has resulted in excessive number of failu-
res, especially in fall and winter time. For that reason, this paper deals with the analysis of recorded failu-
res in substation, their frequencies and needed fault clearance time.
Considering the condition of 110 kV equipment and importance of this substation, grounds and proofs
for revitalization have been presented and analysed.
Key words: condition of equipment, fault occurance, failure damage, justification of revitalization

Du{an ^omi}, EPS Elektrovojvodina d. o. o., ED Novi Sad, 21 000 Novi Sad
Strahil Gu{avac, Fakultet tehni~kih nauka, 21 000 Novi Sad

ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2008. 39

1. UVOD pekti ali, tako|e, i subjektivnost. U vezi sa tim po-
stoje brojni razli~iti parametri koje treba razmotriti.
Transformatorska stanica 110/35 kV/kV Novi Ovo uklju~uje: neraspolo`ivost postrojenja, stopu
Sad 4 je instalisane snage 2x63 MVA i njoj graviti- otkaza postrojenja, o~ekivanu vrednost neisporu~e-
raju najurbaniji i najgu{}e naseljeni delovi Novog ne energije itd.
Sada. Napaja se sa dva dalekovoda 110 kV, i to : iz Ako se poredi stanje svih postrojenja ovog na-
TS 400/220/110 kV/kV/kV Novi Sad 3 (daleko- ponskog nivoa, za razmatrano postrojenje mo`e se
vodom broj 175) i iz TE-TO Novi Sad (dalekovod re}i da mu je oprema u najlo{ijem stanju, a na osno-
broj 176/3). Njena prvenstvena uloga je napajanje vu protoka energije kroz njega mo`e se re}i i da je
konzuma isto~nog dela grada Novog Sada kao i nje- najzna~ajnije od raspolo`ivih postrojenja. Na osno-
govog centra gde se nalazi ve}ina objekata od najve- vu navedenog mo`e se re}i da ovo postrojenje ima
}eg politi~kog, kulturnog i u zna~ajnoj meri privred- prioritet u odnosu na obnavljanje ostalih postrojenja
nog zna~aja. ovog naponskog nivoa.
Pored svega navedenog, na 110 kV strani, zbog
direktne veze sa TE-TO Novi Sad i TS 2. ZNA^AJ POSTROJENJA NOVI SAD 4
400/220/110 kV/kV/kV Novi Sad 3, dalekovodna
polja, sabirnice i spojno polje imaju zna~aj elektro- U tabeli 2.1 dat je pregled procentualnog proto-
energetskog objekta druge kategorije, {to dovoljno ka energije kroz postrojenja 110/x kV/kV na podru~-
govori o klju~nom zna~aju ove transformatorske ju ED Novi Sad. U tabeli su dati srednje godi{nje
stanice u elektroenergetskom sistemu ED Novi kao i minimalno, odnosno maksimalno, mese~no
Sad. u~e{}e u prenosu energije.
Va`no je napomenuti da je njen konzum ujedno
i najosetljiviji na mogu}e prekide u snabdevanju Tabela 1.
elektri~nom energijom. Stoga se posebna pa`nja Pregled u~e{}a u isporuci energije transformacija
mora posvetiti {to je mogu}e ve}oj pouzdanosti, 110/x kV/kV na podru~ju ED Novi Sad
bezbednosti ovog objekta kao i kvalitetu isporuke i
Prenosni Godi{nje Minimalno Maksimalno
isporu~ene elektri~ne energije. odnos u~e{}e mese~no mese~no
Planom dugoro~nog razvoja (do 2020. godine) TS
u~e{}e u~e{}e
je predvi|eno ga{enje obe transformacije (kV/kV) (%) (%) (%)
110/35 kV/kV (snage po 63 MVA) i ugradnja dva Novi Sad 1 110/35 4,88 4,23 5,88
transformatora 110/20 kV/kV snage po 31,5 MVA. Novi Sad 2 110/35 6,52 5,74 7,31
Zbog nagove{taja izmene detaljnog plana regu- Novi Sad 4 110/35 17,95 16,15 22,20
lacije severnog dela izlaznog pravca iz Novog Sada Novi Sad 5 110/20 11,30 10,10 12,48
prema Zrenjaninu, kao i prostora izme|u temerin- Novi Sad 6 110/20 5,44 4,78 6,00
skog puta, auto puta Subotica-Beograd, izlaznog Novi Sad 7 110/20 8,03 7,15 8,53
pravca iz grada prema Zrenjaninu i kanala DTD,
Novi Sad 9 110/20 7,85 7,20 9,67
Elektrodistribucija Novi Sad je uslovila obezbe-
Futog 110/20 8,46 7,82 8,96
|enje prostora pored TS Novi Sad 4 (a i ugra|eno
je u urbanisti~ke dokumente) kako bi postojala mo- Ba~ka Palanka 1 110/35 3,48 3,11 3,87
gu}nost perspektivnog pro{irenja iste za izgradnju Ba~ka Palanka 2 110/20 7,89 7,06 8,69
transformacije 3x31,5 MVA. Be~ej 1 110/35 8,15 7,52 8,70
U dana{nje vreme odluke o prioritetima odr`a- Srbobran 110/35 2,51 2,36 2,63
vanja i obnavljanja opreme donose se na bazi RCM Temerin 110/20 3,42 1,49 4,30
(reliability-centered maintenance) metodologije @abalj 110/20 4,13 3,28 4,46
odr`avanja koja se bazira na :
oceni stanja opreme u postrojenju, i 3. STANJE 110 kV OPREME I PROBLEMI
oceni zna~aja opreme za mre`u u celini. U EKSPLOATACIJI
Tehni~ko stanje opreme mo`e se odrediti na ba-
zi razli~itih veli~ina, kao {to su: starost, prethodna Kao {to je ve} re~eno, transformatorska stanica
iskustva sa opremom tog tipa, pokazatelji pouzdano- Novi Sad 4 se nalazi u neposrednoj blizini fabrike
sti, pogor{ani uslovi rada opreme (zaga|enje), isto- mineralnih |ubriva, ~ija je udaljenost od transforma-
rijat rada, rezultati inspekcije, iskustva osoblja odr- torske stanice pribli`no 200 metara.
`avanja itd. Fabrika se bavi proizvodnjom NPK, NP, nitro-
Definisanje zna~aja postrojenja i ocena posledi- ferta, ureaferta, te~nih |ubriva, insekticida i pestici-
ca njegovog otkaza u osnovi odre|uju prakti~ni as- da. Nus-produkti ove vrste proizvodnje su mnogo-

40 ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2008.

brojna jedinjenja bazne osnove kao i velike koli~ine
pra{kastih materija koje se bez pre~i{}avanja izba-
cuju u atmosferu. Ova jedinjenja su veoma agresiv-
na prema metalnim povr{inama i konstrukcijama na
kojima se talo`e i izazivaju korodiranje materijala,
kao i stvaranje lo{ih spojeva na strujnim i mehani~-
kim priklju~cima u postrojenju. Pored ovih proble-
ma, manifestuju se jo{ kompleksniji problemi koji
se ti~u redukovanja puzne (strujne) staze na izolato-
rima koji su izlo`eni pove}anom aerozaga|enju.
Kako su ~estice aerozaga|enja izuzetno agre-
sivne u vi{e navrata se morala antikorozivnom za{ti-
tom {tititi metalna konstrukcija ograde, ormana u
polju, nosa~a aparata, a posebno portala za prihvata-
nje dalekovoda, sabirnica i ostalih veza u spoljnom
delu postrojenja. O{te}enje metalne konstrukcije
portala je toliko bilo izra`eno da se 1998 godine pri-
stupilo njegovom peskarenju i temeljnoj za{titi, ko-
ja se do danas pokazala kao efikasna jer posle toga
nije do{lo do njenog daljeg razaranja.
Poslovi koji se obavljaju na remontima 110 kV
opreme iziskuju anga`ovanje ve}eg broja radnika,
vozila i materijala. Pote{ko}e koje se javljaju prili-
kom redovnih remonata su manjak rezervnih delova
za opremu koja se vi{e godinama ne proizvodi. ^e-
sto se pribegava skidanju ispravnih delova sa rasho-
dovane opreme, njihovom remontovanju i ugra|iva-
nju u aparate koji su u pogonu. Ova praksa, kao iz-
nu|eno re{enje, sigurno je u ovoj situaciji opravda-
na ali je pouzdanost tako remontovane opreme pri-
merena navedenom na~inu osposobljavanja aparata
u pogonu.
Veliki problem predstavlja potreba za eventula-
nim skidanjem provodnika sa priklju~aka nekih apa-
rata. Naime, zbog korodiralih zavrtnjeva, navrtki,
stezaljki i ostale priklju~ne i zatezne opreme, ~esto
je gotovo nemogu}e odvojiti provodnike od aparata.
To ima za posledicu kasniju neupotrebljivost pri-
klju~ne opreme, dok ove rezervne opreme ima u ma-
lim koli~inama. Tako|e, vreme za obavljanje re-
monta i anga`ovanja ljudi se produ`ava, tako da se
dovodi u pitanje opravdanost odr`avanja zastarele
opreme, naro~ito u uslovima pogonskih gre{aka.
Jednom u dve godine se vr{i temeljno pranje vi-
se}ih, zateznih i potpornih izolatora, kao i izolacio-
ne opreme. Pranje se vr{i koriste}i rastvor trihloreti-
lena C2HCL3 zato {to on rastvara bitumen, ulja, ma-
sti, vosak, smolu, gumu, hlorovani ugljovodnik, pa
je stoga dobro re{enje i za ~i{}enje izolatora koji su
na prethodnom remontu premazani silikonskom ma-
{}u. Posle ~i{}enja, izolatori i izolaciona oprema se
premazuju, odnosno prskaju silikonskim mastima,
koje spre~avaju parcijalna pra`njenja i preskoke lu-
ka preko povr{ine izolatora.
ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2008.
3.1. Zna~ajniji pogonski doga|aji
na 110 kV opremi
Razvodno postrojenje 110 kV je izvedeno po
klasi~noj koncepciji sa srednjim stubom i dva siste-
ma glavnih sabirnica. Postrojenje 110 kV ima 5 po-
lja, i to :
2 transformatorska polja (TP),
2 dalekovodna polja (DVP), i
1 spojno polje (SP).
Sva dalekovodna i transformatorska polja su
opremljena sa po dva sabirni~ka rastavlja~a i jednim
rastavlja~em u polju (izlazni rastavlja~).
Radi boljeg uvida u pogonske doga|aje na
110 kV opremi, koji su imali za posledicu prekid u
napajanju, u periodu od 1986 godine, navodimo:
29. 08. 1986. u DV polju 176/3 nastao je kvar
zbog lo{eg kontakta vilju{ke izlaznog rastavlja-
~a u fazi 0;
30. 11. 1986. o{te}eni su vise}i izolatori u 110 kV
postrojenju zbog preskoka luka u uslovima guste
magle i aerozaga|enja;
18. 12. 1986. o{te}en je strujni transformator u
transformatorskom polju broj 2 u fazi 4;
08. 01. 1993. delovala je asimetrija polova preki-
da~a u DV polju 175 u fazi 4 zbog ~ega je na
prekida~u zamenjen blok za isklju~enje;
07. 10. 1997. o{te}en je prekida~ u transformator-
skom polju, 110 kV, broj 1, u fazi 4;
20. 12. 1998. dolazi do proboja vise}eg izolator-
skog lanca u DV 110 kV, broj 176/3, pri ~emu su
zamenjeni izolatorski lanci u DV 110 kV, broj
176/3, DV 110 kV, broj 175, SS, 110 kV, broj 1,
SS, 110 kV, broj 2, TP 110 kV, broj 1, TP 110 kV,
broj 2 i strujni most u DV 110 kV, broj 176/3 i SS
110 kV, broj 1;
13. 7. 1999. zbog kvara rastavlja~a DV, 110 kV,
broj 176/3 izvr{ena je zamena le`ajeva rastavlja~a;
20. 9. 1999. nastao je kvar na rastavlja~u SS
110 kV, broj 1, trafo polja 110 kV, broj 1;
28. 10. 1999. pojavio se preskok luka na zateznim
izolatorima pa je izvr{ena kompletna zamena zate-
znih izolatorskih lanaca u 110 kV postrojenju
(SS1, SS2, DV 175 i DV 176/3);
2. 11. 2001. nastao je kvar na izlaznom rastavlja-
~u 110 kV za DV broj 175;
25. 2. 2004. je zbog eksplozije odvodnika prena-
pona u transformatorskom polju broj 2 izvr{ena
zamena odvodnika i 2 pola 110 kV prekida~a tran-
sformatorskog polja;
8. 6. 2004. nastao je lom potpornog izolatora
110 kV izlaznog rastavlja~a 110 kV DV broj 175;
18. 06. 2005. otpala je strujna veza sa strujnog
transformatora u transformatorskom polju 110 kV,
broj 2;
41
 11. 08. 2005. kod manipulacija o{te}en sabirni~ki
rastavlja~ sabirnica broj 2 u DV polju 110 kV, broj
176/3;
13. 7. 2006. dolazi do eksplozije 110 kV odvodni-
ka prenapona TP110 kV, broj 1, u fazi 0.
Tako|e, u periodu od 1993 godine do danas, na-
vodimo pogonske doga|aje na 110 kV opremi koji
su imali za posledicu planiranu intervenciju:
21. 01. 1993. su preventivno zamenjeni blokovi za
isklju~enje prekida~a u DV polju 175 u fazama
0 i 8;
27. 01. 1993. su preventivno zamenjeni blokovi za
isklju~enje prekida~a u DV polju 110 kV, broj
176/3, u sve tri faze;
02. 03. 1994. dolivena je destilovana voda i izme-
rena otpornost vodenog otpornika;
14. 02. 1995. popravljen je greja~ vodenog otpor-
nika;
04. 04. 1996. demontirano je polu`je za uklju~enje
sabirni~kog rastavlja~a sabirnica broj 1 u DV po-
lju, 110 kV, broj 175, radi popravke;
31. 05. 1996. je dolivena voda i izmeren otpor vo-
denog otpornika (74 );
25. 11. 1996. je popravljen prenosni mehanizam
signalne kutije sabirni~kog rastavlja~a sabirnica
broj 2 u transformatorskom polju 110 kV, broj 2;
5. 2. 2004. izvr{ena zamena VOP odvodnika pre-
napona sa metaloksidnim u transformatorskom
polju broj 1;
21. 03. 2003. zamenjeno je vodokazno staklo i do-
livena destilovana voda u vodeni otpornik;
17. 10. 2003. preventivno je zamenjen pol rasta-
vlja~a i membrana strujnog transformatora u fazi
8 u DV polju 110 kV broj 176/3;
28. 10. 2003. preventivno je zamenjena membrana
strujnog transformatora u transformatorskom po-
lju 110 kV, broj 2, u fazi 8;
30. 10. 2003. su preventivno zamenjeni le`ajevi u
tri obrtna dela na sabirni~kom rastavlja~u sabirni-
ca 110 kV, broj 1, u transformatorskom polju broj
1;
30. 01. 2004. su preventivno zamenjeni VOP me-
taloksidnim u transformatorskom polju 110 kV,
broj 2;
19. 3. 2004. izvr{ena je ponovna zamena odvodni-
ka prenapona u transformatorskom polju 110 kV,
broj 1, i transformatorskom polju 110 kV, broj 2;
3. 10. 2006. preventivno je zamenjen 110 kV struj-
ni transformator u DV polju 110 kV, broj 176/3.
3.2. Ocena stanja opreme 110 kV postrojenja
Pored aktivnosti koje se sprovode na odr`ava-
nju opreme u 110 kV postrojenju postoji i dalje ne-
koliko karakteristi~nih problema kao {to su:
42
proboji, preskoci i parcijalna pra`njenja na izola-
torskim lancima,
kvarovi na rastavlja~ima, prilikom njihovog kori-
{}enja, {to ima za posledicu ugro`avanje bezbed-
nosti radnika koji izvode manipulacije jer su pogo-
ni rastavlja~a ru~ni, a oprema zastarela,
te{ko obezbe|enje rezervnih delova prekida~a
zbog starosti opreme i prestanka proizvodnje,
uzastopni proboji na odvodnicima prenapona,
nepouzdani rad strujnih i naponskih transformato-
ra, i
smanjena pouzdanost u odnosu na potrebnu za
objekat ovakvog zna~aja.
3.2.1. Transformatori 110/35 kV/kV, 63 MVA
Prema izvorima iz svetske literature o~ekivani
`ivotni vek transformatora ovakvog tipa iznosi oko
50 godina. Po tom kriterijumu `ivotni vek oba tran-
sformatora u TS 110/35 kV/kV Novi Sad 4 je do
2020. godine (godina proizvodnje T1 je 1969, a T2
je 1971). Tokom eksploatacije proveravano je stvar-
no stanje transformatora, uzimaju}i u obzir:
pogor{avanje kvaliteta ulja,
pove}anje tg,
frekvenciju kvarova na regulacionoj sklopki i mo-
tornom pogonu,
probleme sa zaptivanjem (stanje prirubnica i ven-
tila),
koroziju ku}i{ta, i
kvarove na pomo}noj opremi.
Na osnovu navedenih kriterijuma, avgusta
2001. godine, izvr{ena je regeneracija ulja sa su{e-
njem papirne izolacije na transformatoru T1. Kako i
posle regeneracije stanje regulacione sklopke i nje-
nog motornog pogona nije bilo zadovoljavaju}e, u
junu 2005. godine, izvr{ena je zamena regulacione
sklopke, ponovno su{enje ulja i ~vrste izolacije. Sta-
nje uljnih pumpi i ventilatora je bilo takvo da se mo-
rao izvr{iti generalni remont i njihovo zaptivanje.
Tokom 2007. godine izvr{ena je i zamena ormari}a
za komandovanje ventilatorima i pumpama.
Stanje transformatora ET2 je zahtevalo regene-
raciju ulja sa su{enjem uljne i papirne izolacije, {to
je i izvr{eno maja 2003. godine.
Nakon izvo|enja gore navedenih radova, a ima-
ju}i u vidu o~ekivani `ivotni vek od 50 godina, o~i-
gledno da zamena nijednog transformatora trenutno
nije opravdana.
3.2.2. Prekida~i
Posle transformatora prekida~i su najvredniji
delovi postrojenja. O~ekivani `ivotni vek prekida~a,
prema svetskoj literaturi, iznosi oko 30 godina.
ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2008.
 Ako se uzmu u obzir zaklju~ci sa 41. zasedanja
CIGRE, Pariz 2006, /3/, razlozi za zamenu prekida-
~a mogu biti slede}i:
nezadovoljavaju}e nazivne veli~ine prekida~a
(odnosi se na prekidnu struju kratkog spoja),
pove}an broj kvarova na prekida~u, i
pove}ani tro{kovi odr`avanja.
Da bi se proverile nazivne veli~ine prekida~a,
potrebno je izvr{iti prora~un subtranzijentne, tranzi-
jentne, trajne i udarne struje kratkog spoja u ovom
postrojenju.
Prora~uni su izvr{eni za normalno uklopno sta-
nje i mogu}a uklopna stanja u TS 110/35 kV/kV
Novi Sad 4, dok se za perspektivno stanje 2020.
godine uzima u obzir izgradnja TE Kolubara B,
TE TO Mentor i TE TO Novi Sad sa po neracija imaju jezgro na samom vrhu aparata, tako
450 MW, kao i ugra|en tre}i generator u TE Niko-
la Tesla B.
Ako se uporede karakteristike ugra|enih preki-
da~a i dobijeni podaci prora~una struje kratkog spo-
ja, vidi se da }e za stanje mre`e 2007. godine preki-
da~ zadovoljiti prora~unate snage kratkog spoja u
110 kV postrojenju.
U tehni~kim preporukama TP-12a, ED Srbije,
ta~ka 7.1, je nazna~ena simetri~na struja (snaga)
prekidanja za sve prekida~e, u postrojenju 110 kV,
najmanje 31,5 kA (6 000 MVA), pa prema tome,
ako se uzmu u obzir navedene Preporuke i s obzirom
da stanje kontakata prekida~a i komore za ga{enje
luka nije kao kod novog, imaju}i u vidu perspektiv-
no stanje mre`e, prekida~i sigurno ne}e zadovoljiti
2020. godine.
Pote{ko}e koje se javljaju prilikom redovnih re-
monata vezane za nedostatak rezervnih delova, kao
i ~injenica da se ovi prekida~i godinama vi{e ne pro-
izvode, iziskuju skidanje ispravnih delova sa rasho-
dovanih prekida~a, njihovo remontovanje i ugra|i-
vanje u prekida~e koji su u pogonu. Ova praksa, kao
iznu|eno re{enje, smanjuje pouzdanost tako remon-
tovanih prekida~a na nivo primeren na~inu osposo-
bljavanja, a i navedeni na~in remonta i odr`avanja
iziskuje zna~ajno ve}e tro{kove od uobi~ajenih. Sve
ovo ukazuje na potrebu za zamenom prekida~a pre
2020. godine.
3.2.3. Sabirnice, rastavlja~i, merni transformatori
Sabirnice u postrojenju su od u`eta Cu 150 mm2
i zbog uticaja aerozaga|enja potrebna je njihova za-
mena. Naime, usled agresivnog delovanja ~estica iz
fabrike mineralnih |ubriva do{lo je do korozije i
o{te}enja spoljnih provodnika u`eta.
Rastavlja~i su pretrpeli o{te}enja izazvana aero-
zaga|enjem pa iz pogonskih doga|aja u prethodnom
periodu i nakon provere na otpornost na o~ekivane
ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2008.
struje kratkog spoja pokazuje se da je potrebna nji-
hova zamena.
^esta je pojava curenja ili eksplozije strujnih i
naponskih transformatora, {to je posledica toga da je
jezgro mernih transformatora sme{teno u kotlu na
dnu samog tela transformatora, tako da se pri pojavi
parcijalnih pra`njenja ili kratkih spojeva, stvara po-
ve}an pritisak ulja koji se kre}e prema vrhu i eks-
panzionoj membrani. Pri tome prolazi kroz izolacio-
no telo transfomatora i, ako je pritisak suvi{e velik i
ulje ne stigne da se isprazni kroz ekspanzionu mem-
branu, dolazi do razaranja porcelanskog tela, {to ima
za posledicu ugro`avanje bezbednosti ljudi u okoli-
ni i veliku {tetu na okolnoj opremi.
Iz tih razloga merni transformatori novijih ge-
da su opasnosti od razletanja porcelanskog materija-
la svedene na minimum.
Tako|e, ~esta je pojava curenje mernih transfor-
matora na dihtunzima, ekspanizonoj membrani, ka-
pi, priklju~noj kutiji primarnih veza, pokaziva~u ni-
voa ulja itd. Svi ti problemi su nastali usled dugog
perioda eksploatacije kao i relativno lo{eg kvaliteta
materijala i tehnologije proizvodnje koja datira iz
sedamdesetih godina pro{log veka.
Stanje navedenih elemenata je takvo da je za-
mena najcelishodnije re{enje.
4. ODRE\IVANJE [TETE KOD
ISPADA POSTROJENJA 110 kV
U TS 110/35 kV/kV NOVI SAD 4
Da bi se odredila {teta kod ispada nekog od ele-
menata postrojenja 110 kV, u TS 110/35 kV/kV
Novi Sad 4, potrebno je razmotriti {tete koje na-
staju pri ispadu svakog pojedina~nog elementa u po-
strojenju. Ovde su razmatrane {tete koje nastaju pri
jednostrukim ispadima elemenata postrojenja.
U prora~unu je primenjen metod Monte Karlo
simulacije pri ~emu je za poznate parametre ispada,
na osnovu generisanja brojeva odre|ivano koja od
komponenti }e ispadati u doti~noj godini. Pri tome
je na osnovu generisanih slu~ajnih brojeva odre|i-
vana i {teta zbog neisporu~ene elektri~ne energije uz
jednu pretpostavku a to je da je konzum ove TS pre-
te`no doma}instvo, a da je do 10 % poslovni sektor.
[teta zbog neisporu~ene elektri~ne energije, u
zavisnosti od tarifne politike i zna~aja konzuma, se
prose~no kre}e izme|u 5 i 10 puta cena isporu~ene
elektri~ne energije, a u na{em slu~aju usvojeno je da
je ona 20 puta ve}a od cene isporu~ene elektri~ne
energije.
Znaju}i {tete koje ispad ovog postrojenja prou-
zrokuje kod kupaca, mogu se odrediti {tete koje se
imaju tokom jedne godine.
43
 Trajanja ispada postrojenja 110 kV uzeta su na
osnovu procene vremena potrebnog da se otkloni
kvar, uz uva`avanje ~injenice da ED Novi Sad
ima adekvatne ekipe za rad na otklanjanju kvarova u
okviru postrojenja ovog naponskog nivoa.
Potrebno vreme za uspostavljanje napajanja
elektri~nom energijom kupaca koji se napajaju sa
ove TS:
ako do|e do o{te}enja sabirnica 110 kV, ili napon-
skih transformatora 110 kV na sabirnicama
110 kV ili sabirni~kih rastavlja~a 110 kV, iznosi:
5 da stigne signal o ispadu,
20 30 da do|e uklopni~ar u objekat (oda-
brano 25),
10 15 da pregleda delove postrojenja koji terature [1] uzeta pouzdanost za nova i stara postro-
su o{te}eni,
5 da uspostavi vezu sa dispe~erom i
razmene telegrame,
10 da rastavi rastavlja~e 35 kV tran-
sformatorskih polja,
30 da se izvr{e manipulacije u 35 kV
mre`i;
ako do|e do o{te}enja 110 kV opreme iza sabir-
ni~kih rastavlja~a transformatora i dalekovodnih
polja 110 kV, to vreme iznosi:
5 da stigne signal o ispadu,
25 da do|e uklopni~ar u objekat,
10 da pregleda delove postrojenja koji
su o{te}eni,
5 da uspostavi vezu sa dispe~erom i
razmene telegrame,
10 da rastavi rastavlja~ 35 kV transfor-
matorskog polja,
5 da se izvr{e manipulacije u 110 kV
postrojenju.
Za svaki od elemenata postrojenja izabrani su
parametri pouzdanosti i vreme ispada kao u tabeli 2.
U tabeli 2 su kori{}eni prose~ni podaci o pou-
zdanosti elemenata postrojenja. Za prora~un je iz li-
jenja.
U okviru ovih prora~una izvr{eno je generisanje
10 000 stanja (simulacija).
Ako je cena elektri~ne energije 4,72 dinara i
pretpostavljaju}i da je neisporu~ena elektri~na ener-
gija 20 puta ve}a, za planski period od 17 godina
(2009. do 2025), pri ~emu nije ura~unat porast opte-
re}enja, odnosno potro{nje elektri~ne energije, dobija
se za prvu godinu smanjenje tro{kova zbog neisporu-
~ene elektri~ne energije u iznosu od 12 000 evra.

Tabela 2.
Prose~ni podaci za i vreme za otklanjanje kvara pri ispadu elementa postrojenja

Vreme za otklanjanje kvara

Element postrojenja:
(1/godina) (min)
Sabirnice 110 kV 0,050 80
Naponski transformator na sabirnicama 110 kV 0,008 80
Sabirni~ki rastavlja~ 110 kV za T1 0,025 60
Prekida~ 110 kV za T1 0,050 60
Strujni transformator 110 kV za T1 0,010 60
Odvodnik prenapona 110 kV za T1 0,001 60
Transformator 110/35 kV/kV T1 0,050 60
Sabirni~ki rastavljac 110 kV za T2 0,025 60
Prekida~ 110 kV za T2 0,050 60
Strujni transformator 110 kV za T2 0,010 60
Odvodnik prenapona 110 kV za T2 0,001 60
Transformator 110/35 kV/kV T2 0,050 60
Izlazni rastavlja~ 110 kV za DV Novi Sad 3 0,025 0
Prekida~ 110 kV za DV Novi Sad 3 0,050 0
Strujni transformator 110 kV za DV Novi Sad 3 0,010 0
Naponski transformator za DV Novi Sad 3 0,008 0
Sabirni~ki rastavlja~ 110 kV za DV Novi Sad 3 0,025 60
Izlazni rastavlja~ 110 kV za DV TE TO Novi Sad 0,025 0
Prekida~ 110 kV za DV TE TO Novi Sad 0,050 0
Strujni transformator 110 kV za DV TE TO Novi Sad 0,010 0
Naponski transformator 110 kV za DV TE TO Novi Sad 0,008 0
Sabirni~ki rastavlja~ 110 kV za DV TE TO Novi Sad 0,025 60
Prekida~ 110 kV za spojno polje 0,050 60
Sabirni~ki rastavlja~ 110 kV za spojno polje 0,025 60

44 ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2008.

 Pretpostavljaju}i za svaku godinu ovoliko sma-
njenje tro{kova neisporu~ene elektri~ne energije,
svedeno na po~etnu godinu ulaganja, ono iznosi:
(1 + i ) n 1 (1 + 0,09)17 1
P = R = 12 000
i (1 + i ) n 0,09 (1 + 0,09)17
gde su :
P ekvivalentna vrednost razlike tro{kova neispo-
ru~ene energije za ~itav razmatrani period,
R vrednost razlike tro{kova neisporu~ene energije
za prvu godinu razmatranog perioda,
i stopa aktuelizacije, i
n trajanje razmatranog perioda.
Da bi se odredile ukupne {tete zbog ispada u
ovom postrojenju pretpostavljeno je da je preostali
`ivotni vek postrojenja 17 godina i da stopa aktueli-
zacije iznosi 9 %.
S obzirom na stanje ugra|ene opreme, u postro-
jenju 110 kV, za o~ekivati je da }e se u narednom pe-
riodu pouzdanost zna~ajno smanjiti i broj ispada po-
strojenja pove}ati.
4.1. Opravdanost revitalizacije
Ako se uzme da je za revitalizaciju 110 kV po-
strojenja potrebno 700 000 evra prethodni prora~un
pokazuje da ekonomski gledano investicija zamene
opreme u 110 kV postrojenju trenutno nije isplativa.
Me|utim, ako se uzme u obzir da stanje konta-
kata prekida~a i komore za ga{enje luka nije kao kod
novog, prekida~i 110 kV, 2020. godine sigurno ne}e
zadovoljiti.
Primenom uobi~ajenog kriterijuma za odluku o
obnavljanju opreme zasnovanog na proceni stanja i
oceni zna~aja koji se procenjuje na osnovu instalisa-
ne snage transformatora, odnosno na osnovu proto-
ka energije kroz opremu, pokazuje se da je obnavlja-
nje ovog postrojenja prioritetno.
Tako|e, favorizuju}i te`inski faktor [4] koji
uva`ava zna~aj TS 110/35 kV/kV Novi Sad 4 o~i-
gledno je da postoje}e stanje ovog objekta zahteva
revitalizaciju.
Generalno, potrebna je zamena opreme, nosa~a
aparata, razvodnih ormana u poljima i ostalih apara-
ta u 110 kV postrojenju, opremom nove generacije u
cilju pove}anja pouzdanosti i sigurnosti napajanja
= 102,523 celokupnog konzuma transformatorske stanice No-
vi Sad 4, postizanja bezbednog rada osoblja, kao i
ni`ih tro{kova odr`avanja.
O~igledno je da je zna~aj sada{nje TS
110/35 kV/kV Novi Sad 4 veoma veliki, a da }e to
biti i ubudu}e i da njena perspektiva opravdava
opredeljenje za blagovremeno ulaganje u rekon-
strukciju, pogotovo kada se zna da je oprema
110 kV pro{la svoj `ivotni vek, te je zbog ve}e pou-
zdanosti elemenata i zna~aja postrojenja potrebno
krenuti u njenu zamenu.
5. ZAKLJU^AK
Ovaj rad }e sigurno korisno poslu`iti menad`e-
rima u eksploataciji i planerima EES. Za objekte od
posebnog zna~aja mora se voditi ra~una da ugra|e-
na oprema bude blagovremeno obnovljena, koriste-
}i iskustvo, zapise iz pogonskih doga|aja, savreme-
na iskustva i optimizacione metode, a ne treba robo-
vati dogmama kao {to su godine `ivota opreme i
cena investicije.
Moderne prora~unske metode, utemeljene na
ve}em iskustvu, poma`u da se pobolj{a kori{}enje
opreme, ali odluku treba doneti za svaki pojedina~-
ni slu~aj, uva`avaju}i osobenost objekta i svakog u
njega ugra|enog elementa.
5. LITERATURA
[1] Dr Jovan Nahman: METODE ANALIZE POU-
ZDANOSTI ELEKTROENERGETSKIH SISTE-
MA, knjiga, Beograd,1992,
[2] N. Rajakovi}, D. Tasi}, G. Savanovi}: DISTRIBU-
TIVNE I INDUSTRIJSKE MRE@E, knjiga, Beo-
grad, 2004,
[3] S. Gu{avac, S. \uki}: OCENA ZNA^AJA NAD-
ZEMNOG VODA, CIGRE 2007, Vrnja~ka Banja,
2007.

Rad je primljen u uredni{tvo 13. 09. 2007. godine

Du{an I. ^omi} je ro|en 1952. godine u Sirigu. Diplomirao je 1977. godine na Elektro-
tehni~kom fakultetu u Beogradu, a magistrirao 2005. godine na Elektrotehni~kom fakultetu u
Novom Sadu iz oblasti Planiranje dogradnje izvora reaktivne energije u distributivnim mre-
`ama. Od 1978. godine je zaposlen u Elektrodistribuciji Novi Sad, gde radi i danas. Po-
sebne oblasti njegovog interesovanja su kvalitet isporuke i isporu~ene elektri~ne energije,
kompenzacija elektri~ne energije, izbor metaloksidnih odvodnika prenapona u distributivnoj
mre`i, dijagrami optere}enja kod kupaca, merenje na visokom naponu primenom stohasti~ke
metode, revitalizacija elektroenergetskih objekata itd.

ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2008. 45

 Strahil J. Gu{avac je zaposlen na Fakultetu tehni~kih nauka u Novom Sadu kao asistent
na elektrotehni~kom odseku. Diplomirao je na istom fakultetu, a magistrirao na Elektroteh-
ni~kom fakultetu u Beogradu. Dr`i ve`be iz predmeta: Razvodna postrojenja, Tehnika vi-
sokog napona i Elektri~ne instalacije i industrijska elektroenergetika. U~estvovao je na
vi{e studija ra|enih za potrebe privrede. Objavljuje ~lanke iz pouzdanosti, upravljanja po-
tro{njom elektri~ne energije i menad`menta materijalnim dobrima u elektroprivredi.

46 ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2008.

 Sa{a Stojkovi}

Uticaj mini elektrana

na rad postoje}e relejne za{tite
u distributivnim mre`ama

Stru~ni rad
UDK: 621.311.21; 621.316.925

Rezime:
Poznato je da je distribuirana proizvodnja elektri~ne energije donela zna~ajne tehni~ke probleme, kao
i probleme vezane za za{titu i upravljanje. Relejna za{tita mre`a sa mini elektranama veoma se razlikuje od
za{tite radijalne mre`e bez izvora, i to iz vi{e razloga. Postoji vi{e uticaja mini elektrana na rad postoje}e
relejne za{tite distributivnih mre`a:
Struje kratkih spojeva u mre`i sa distribuiranom proizvodnjom su promenjene,
Priroda struja kvara se menja ukoliko se radi o asinhronim generatorima ili generatorima upravljanim
energetskom elektronikom,
Sistem je slo`eniji, sa ve}im rizikom da nastane kratak spoj,
Zbog struje kvara iz mini elektrane rad za{tite mo`e biti onemogu}en ili ote`an,
Neselektivno isklju~enje,
Promena uslova uzemljenja,
Mogu}nost da za{tita mini elektrane na niskom naponu ne detektuje kvar na srednjem naponu,
Mogu}i veliki problemi kada je primenjeno automatsko ponovno uklju~enje, i
Pove}ana opasnost od ferorezonanse.
U referatu je analiziran rad relejne za{tite na primeru distributivne mre`e u Po`arevcu (TS Po`arevac
4), na dva izvoda. Kori{}en je softver za elektromagnetne i elektromehani~ke prelazne procese ATP-EMTP
(Alternative Transients Program) [1].
Klju~ne re~i: relejna za{tita, distributivna mre`a, mala elektrana, distribuirana proizvodnja,
elektroenergetski sistem

Abstract:

IMPACT OF EMBEDDED GENERATION ON OPERATION OF EXISTING RELAY PROTECTION

IN DISTRIBUTION NETWORKS

It is well-known that distributed generation causes manifold important technical problems, as well as
problems related to relay protection and control. Relay protection of distribution network comprising
embedded generation differs from the radial network protection for several reasons.
There are several effects of embedded generator to the existing relay protection:
Short circuit currents in the network are changed,
The nature of fault currents of asynchronous generator is different compared to synchronous generator,

Dr Sa{a Stojkovi}, Tehni~ki fakultet, Svetog Save 65, 32 000 ^a~ak, e-mail: sasa@tfc.kg.ac.yu

ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008. 47

 The system is more complex, with a higher risk of a short circuit occurrence,
Fault current from the embedded generation may make protection difficult or impossible,
Nuisance tripping,
Changed condition of system earthing,
Possibility that embedded generation protection at the low-voltage side does not detect fault at the
medium-voltage side,
Possible great problems when automatic resetting is applied, and
Increased risk of ferroresonance.
In the paper the relay protection functioning case study in one part of distribution network of town
Pozarevac is made. The ATP-EMTP software tool is used.
Key words: relay protection, distribution network, power plant, embedded generation, power system

1. UVOD klju~iti i pri bilo kojem kvaru u distributivnoj mre`i.

Na dana{njem stepenu tehnolo{kog i tehni~kog
razvoja dru{tva smatra se da je najbitniji na~in re{a-
vanja globalnih energetskih i ekolo{kih problema in-
tenzivno uvo|enje distribuirane proizvodnje elek-
tri~ne energije, priklju~ene na distributivnu mre`u.
Poznato je, me|utim, i da je distribuirana proizvod-
nja elektri~ne energije donela i zna~ajne tehni~ke
probleme, kao i probleme vezane za za{titu i upra-
vljanje [2][7]. Naime, klasi~ne distributivne mre`e
su radijalne i sa jasnim tokom energije od prenosne
mre`e prema potro{a~ima. Projektovanje, eksploata-
cija i relejna za{tita takvih mre`a potpuno su uhoda-
ne i poznate aktivnosti. Uvo|enje distribuirane pro-
izvodnje u tu mre`u (na srednjem i niskom naponu)
menja u izvesnim slu~ajevima smer tokova snaga i
struje kratkih spojeva u pojedinim elementima mre-
`e, zbog ~ega pristup projektovanju i eksploataciji
ovakve mre`e mora biti temeljno analiziran.
Asinhroni generator svojim radom uti~e na na-
ponske prilike i tokove snaga u niskonaponskoj mre-
`i, gde je priklju~en, pa tome treba posvetiti odgova-
raju}u pa`nju. Generatori u okviru distribuirane pro-
izvodnje uti~u i na kvalitet elektri~ne energije, pre
svega, na naponske propade, prenapone usled sklop-
nih operacija, flikere i vi{e harmonike. Drugi, veo-
ma va`an uticaj, je uticaj distribuiranih generatora
na pove}anje struje kratkih spojeva u distributivnoj
mre`i [11]. Taj uticaj va`an je, kako za proveru elek-
trodinami~kih naprezanja opreme, tako i za izbor i
pode{avanje ure|aja relejne za{tite. Tre}e, relejna
za{tita ovakvih mre`a veoma se razlikuje od za{tite
radijalne mre`e bez izvora, i to iz vi{e razloga. Di-
stributivna mre`a nije vi{e radijalna i struje kratkih
spojeva u delovima mre`e ne moraju imati samo je-
dan smer. Kada se mesto kratkog spoja na|e izme|u
izvora u velikim elektranama i distribuiranog gene-
ratora, napajanje mesta kvara je dvostrano. To menja
koncepciju relejne za{tite. Dakle, osim {to treba
asinhroni (ili neki drugi distribuirani) generator is-
klju~iti pri kvarovima u njemu samom, treba ga is-
Delovanje za{tite zavisi i od mesta i vrste kvara. U
nekim slu~ajevima postoje problemi sa ostvariva-
njem selektivnosti za{tite, a posebno je interesantna
tzv. za{tita od gubitka mre`e, tj. za{tita od ostrv-
skog rada. Ostrvski rad bi, zbog primene tehnike au-
tomatskog ponovnog uklju~enja u srednjenaponskoj
mre`i, mogao da dovede do dovo|enja pod napon
asinhronog generatora u uslovima opozicije faza, {to
je veoma opasno, i za njega, i za potro{a~e. Jedna od
najve}ih prednosti upotrebe asinhronih generatora je
da su to, ustvari, asinhroni motori, ~ija je proizvod-
nja dobro organizovana u na{oj zemlji. Me|utim,
asinhroni generator pona{a se pri kratkim spojevima
razli~ito od sinhronog, {to ima veliki uticaj na relej-
nu za{titu i upravljanje. Relejnu za{titu mikro hidro-
elektrane treba posmatrati sa vi{e aspekata:
Za{tita generatora pri kvaru u njemu samom,
Za{tita distributivne mre`e od struja koje pri kva-
rovima u njoj dolaze iz generatora,
Tzv. za{tita od gubitka napajanja, ili, drugim re-
~ima, za{tita od ostrvskog rada, i
Uticaj asinhronog generatora na postoje}u za{titu.
Tehni~ki problemi vezani za relejnu za{titu su
vi{estruki. Prvi problem vezan je za prirodu struja
kratkih spojeva koje na mesto kvara daje asinhroni
generator. Pri trofaznom kratkom spoju ma{ina gubi
pobudu, pa struja kvara veoma brzo nestaje [12]. Pri
nesimetri~nim kvarovima nastaju uslovi da ma{ina
mo`e da nastavi da radi, ali uz napone i struje koji
su opasni po ma{inu ili potro{a~e. Naro~ito je nepo-
voljno kada do kvara u srednjenaponskoj ili nisko-
naponskoj mre`i do|e na mestu koje je elektri~no
udaljeno od generatora. Generator mo`e da nastavi
da radi sa neznatno promenjenim parametrima, {to
detekciju kvara ~ini te`om. Pregorevanje osigura~a
u jednoj fazi tako|e mo`e bitno da uti~e na za{titu u
mikroelektrani. Posebno je va`na za{tita od gubitka
napajanja (engl. loss of mains protection), koja je
specifi~na samo za distribuiranu proizvodnju [8].
Njen engleski (drugi) naziv je Rate of change of
frequency (ROCOF) protection, jer je sistemska

48 ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.

za{tita, koja se zasniva na analizi promene frekven-
cije prilikom elektromehani~kih prelaznih procesa.
Ukoliko nastane kvar u distributivnoj mre`i, za{tita
mre`e omogu}uje prekidanje napajanja mesta kvara
sa strane mre`e. To je prekostrujna za{tita, ukoliko
je kvar na srednjenaponskom vodu, ili osigura~, ako
je kvar na niskonaponskom vodu. Asinhroni genera-
tor, me|utim, kada ima kondenzator za obezbe|iva-
nje reaktivne energije za svoj rad, zavisno od opte-
re}enja, mo`e da nastavi napajanje dela mre`e. To je
ostrvski rad. Pri tome, snaga generatora mo`e biti
manja ili ve}a od potro{nje, {to dovodi do promene
napona ili frekvencije, zavisno od odnosa snaga ma-
{ine i potro{nje. Ukoliko nema dovoljno aktivne
snage da generator pokrije potro{nju, opada fre-
kvencija. Tako|e, ukoliko nema dovoljno reaktivne
snage, opada napon. Promena napona i frekvencije
izvan dozvoljenih granica ugro`ava potro{a~e, pa
generator mora biti isklju~en sa mre`e, iako nije u
kvaru. Osim toga, on mora biti isklju~en u toku bez-
naponske pauze, jer automatsko ponovno uklju~enje
srednjenaponskog izvoda mo`e nastati kada se fazni
stavovi napona sa strane mre`e i sa strane generato-
ra razlikuju. To mo`e biti opasno i za generator, i za
potro{a~e. Me|utim, u mre`i nastaju i uklju~enja i
isklju~enja manjih ili ve}ih potro{a~a, {to nije kvar,
a frekvencija se privremeno menja. Na te promene
10 kVn
Izvod broj 6
(kabl +
630 kVA) 10 kVb
Novi1
Novi2
Slika 1. Izvodi broj 6 i broj 4, simulisani u ATP-EMTP-u
ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.
frekvencije za{tita ne treba da reaguje jer bi to bilo
nepotrebno i la`no reagovanje.
Zbog toga, pode{avanje za{tite male elektrane
nije jednostavno. Osim toga, potrebno je analizirati,
ne samo uslove rada ove za{tite pri razli~itim kvaro-
vima u mre`i, na spojnom vodu, ili u samom gene-
ratoru, ve} i uticaj za{tite male elektrane na postoje-
}u za{titu u distributivnoj mre`i. Smatra se da anali-
za rada za{tite ne mo`e biti izvo|ena tradicionalnim
na~inom, kada se smatralo da je distributivna mre`a
daleko od izvora i u blagotvornim uslovima bez pro-
blema stabilnosti. Za{tita distributivnih mre`a sa
malim elektranama treba da bude analizirana dina-
mi~ki, sa analizom posledica delovanja relejnih ure-
|aja, kako na mre`u, tako i na generator male elek-
trane. U ovom radu analiziran je isklju~ivo uticaj
male elektrane na postoje}u relejnu za{titu distribu-
tivne mre`e.
2. ATP-EMTP SIMULACIONI MODEL
Uticaj za{tite male elektrane (vetrogeneratora
snage 2 MW) analiziran je tako {to je zami{ljeno da
se vetrogenerator priklju~uje na jedan od dva izvoda
u realnoj transformatorskoj stanici Po`arevac 4,
za koju postoje detaljni podaci o opremi i izvodima
[9]. Svi detalji o vodovima i opre-
mi prikazani su u [9] [12] i ovde,
zbog ograni~enog prostora, ne}e
biti ponovljeni.
Jedan od 10 kV izvoda (br. 4,
[9]) modelovan je detaljno. Izvod
br. 6 je jednostavan sastoji se od
5 MW kabla du`ine 740 m, ~iji su podaci
dati u [9]. Njegova potro{nja je
630 kVA, a, radi jednostavnosti,
pretpostavljeno je da je optere}e-
nje ~isto aktivno. Ostalih pet izvo-
da prikazano je preko potro{nje
Trofazni P=5 MW, cosf=0,9. Pretpostavlje-
kvar
no je da je potro{nja u svim slu~a-
jevima ista i konstantna. Modelo-
Priklju~ni van je, ne samo srednjenaponski,
vod ve} i niskonaponski deo izvoda
generatora broj 4. Niskonaponski deo prika-
zan je na slici 1 detaljima A i C. Na
slici 2 prikazani su izvod broj 4 i
potro{nja od 5 MW, a na slici 1 pri-
kazan je i izvod broj 6 (levo na sli-
ci, sa ~vorovima Novi 1 i Novi 2).
Izvod broj 4 Vetrogenerator snage P=2 MW
je asinhrona ma{ina sa kratkospo-
jenim rotorom i konstantnom brzi-
nom, kompenzovana kondenzator-
skom baterijom kapaciteta
49
C=0,5 Mvar. Svi podaci o asinhronom generatoru su
iz [14, str. 608]: nazna~ena snaga: 2 MW, nazna~eni
napon: 690 V, nazna~eno klizanje: 0,02, moment
inercije rotora generatora: 0,5 s, otpornost statora:
0,048 p.u., reaktansa statora: 0,075 p.u., reaktansa
magne}enja: 3,80 p.u., otpornost rotora, svedena na
stator: 0,018 p.u., reaktansa rotora, svedena na sta-
tor: 0,12 p.u. Prenosni odnos transformatora snage
2,7 MW je 0,69/10 kV/kV. Relativna reaktansa tran-
sformatora je 6 %. Simulacije su izvedene softve-
rom za elektromagnetne i elektromehani~ke prela-
zne procese ATP-EMTP [1]. Simulacije su izvo|ene
bez vetrogeneratora, sa jednim, ili sa dva generatora
snage po 2 MW.
3. UTICAJ VETROGENERATORA
NA POSTOJE]U RELEJNU ZA[TITU
3.1 Neselektivno isklju~enje
da isklju~i neselektivno jer je postoje}a za{tita neu-
smerena. Najnepovoljniji slu~aj prikazan je na slici
1. Na po~etak voda 6 priklju~en je jedan ili dva ge-
neratora snage po 2 MW (u [8] je pokazano da, zbog
naponskih prilika, u ovom slu~aju mo`e biti priklju-
~en samo jedan generator snage 2 MW, pa je ovaj
slu~aj hipoteti~ki, radi analize uticaja na za{titu). Na
izvodu broj 4 nastaje trofazni kratak spoj iza prve
deonice, prikazano prekida~em na slici 2. Na slici 3
prikazana je struja ovog kvara kada bi on trajao 0, 3 s,
bez priklju~enih distribuiranih generatora. U trenu-
cima kada reaguje za{tita, efektivna vrednost struje
kvara je 3 702 A, sasvim dovoljno za reagovanje
kratkospojne za{tite, koja reaguje na 800 A.
Me|utim, pitanje je {ta se de{ava kada je u ~vor
Novi1 izvoda br. 6 priklju~en jedan generator.
110-1

Prvi problem koji distribuirani generator unosi

u rad postoje}e za{tite mo`e biti neselektivno isklju-
~enje postoje}im prekostrujnim ili zemljospojnim
relejima na izvodima. Parametri releja su [9] slede-
}i: Izvod 10 kV br. 6 ima kratkospojni relej pode{en
na 1 400 A i prekostrujni, pode{en na 340 A, sa vre-
menskim ka{njenjem od 0,5 s. Zemljospojnom za-
{titim ne}emo se baviti jer je mre`a 10 kV zami{lje-
na kao uzemljena preko impedanse, dok je realna
mre`a u TS Po`arevac 4 izolovana. Desni vod na
slici 2 (izvod br. 4) ima kratkospojni relej pode{en
na 800 A i prekostrujni, pode{en na 340 A, sa ka- 10 kV
{njenjem 0,5 s.
Sistemska za{tita priklju~nog voda male elek-
trane je podfrekventna, nadfrekventna, podnapon- 5 MW
cos FI=0,9
ska, prenaponska, kao i prekostrujna i zemljospojna
za{tita. Poslednje dve za{tite pode{avaju se, kao i
za{tite izvoda, prema Tehni~koj preporuci TP 4a1
[13]. To zna~i da prekostrujna za{tita priklju~nog
voda ima vrednost pode{enja struje za oko 40 % vi-
{u od pogonske struje generatora, koja iznosi (za
uslove u ovoj mre`i) oko 133 A. Drugim re~ima,
smatra}emo da je pode{ena vrednost prekostrujnog
releja priklju~nog voda 186 A. ^esto se kao poseb-
na koristi za{tita od gubitka napajanja (od izolova-
nog rada dela mre`e sa generatorom, posle isklju~e-
nja distributivne mre`e, engl. loss of mains protec-
tion).
Za za{titu generatora obi~no se koriste za{tita
od struja inverznog redosleda, za{tita od gubitka po- 112-1
bude (za sinhrone ma{ine), diferencijalna i za{tita od
povratne snage. Izbor i pode{avanje tih za{tita nisu
tema ovog rada.
Kratkospojni i prekostrujni relej na nekom iz-
vodu mo`e, zbog uticaja distribuiranog generatora, Slika 2. ATP-EMTP Simulacioni model

50 ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.

Struja kvara koju daje taj asinhroni generator prika- Ugaona brzina
UGAONA rotora
BRZINA 0- jedan
ROTORA generator
1 GENERATOR
195
195
zana je na slici 4. Kada generator ne bi bio isklju~en (A)
u toku 0,6 s, efektivna vrednost struje koju on daje 190
na mesto kvara izme|u t=0,5 s i 0,6 s iznosi 267 A. 185
185
To je nedovoljno da kratkospojna za{tita (1 400 A) i
prekostrujna za{tita voda 6 (340 A) reaguju. Ipak, 180
generator se isklju~uje znatno ranije prekida~em u 175
priklju~nom vodu jer prekostrujna za{tita priklju~nog 170
voda reaguje pri struji 186 A u trenutku t=0,177 s.
Kada bi ova za{tita zatajila, reagovala bi za{tita od 165
previsokog broja obrtaja generatora. Pretpostavimo 160
da je pode{ena na vrednost vi{u za 20 % od normal- 155
ne ugaone brzine, koja iznosi 160 rad/s, dakle, 0 0
0,0 0 1
0,1 0 2
0,2 03
0,3 04
0,4 0 5 (s)
0,5 [] 0,6
06
192 rad/s. Na slici 5 prikazana je promena ugaone
brzine (rotor je lak, pa najpre malo usporava, da bi Slika 5. Ugaona brzina rotora (rad/s)
se kasnije ubrzavao). Za{tita od previsoke brzine is- kada radi jedan generator
klju~ila bi generator posle t=0,596 s. Reagovanje br- je kvara, zbog preglednosti, nije prikazana, a sli~na
zinske za{tite je tzv. princip odlo`ene za{tite, koji se je onoj na slici 3.
veoma koristi za za{titu distribuiranih generatora od Me|utim, kada se priklju~e dva generatora od 2
kvarova van njih. Generator uti~e svojim prelaznim MW u isti ~vor, situacija je nepovoljnija. Efektivna
procesom na vrednost struje kvara, koja ima vredno- vrednost struje kvara koju daju generatori iznosi 500
sti izme|u 3 729 A i 3 600 A, ali kriva ukupne stru- A, pa bi prekostrujna za{tita izvoda 6 neselektivno
isklju~ila taj izvod ukoliko generator ne bi bio is-
Bez
BEZvetrogeneratora
VETROGENERATORA
66000
000 klju~en nekom drugom za{titom (brzinskom). Smer
(A) [A] struje koju generator daje je prema sabirnicama, da-
44000
000 kle, suprotan od onog za koji je za{tita projektova-
na. Opasna ugaona brzina od 192 rad/s dosti`e se
22000
000 posle t=0,552 s. U literaturi se kao re{enje predla`e
usmerena prekostrujna za{tita izvoda, umesto neu-
0
smerene. Za druga mesta kvarova ili druge vrste
-2-2000
000
kvarova situacija je druga~ija, pa je potrebno izvr{i-
ti vi{e simulacija radi analize uslova rada postoje}e
-4-4000
000 za{tite. Prikazani slu~aj je najnepovoljniji. To je slu-
~aj kada je generator priklju~en blizu po~etka voda,
-6-6000
000 sa jedne strane prekida~a, a kvar je na drugom izvo-
0,00 0,05 0,10 0,15 0,20 [ ]0,30
0,25 (s) du, tako|e na po~etku izvoda jer je struja kvara tada
Slika 3. Struja trofaznog kratkog spoja najve}a.
bez priklju~enih generatora
3. 2. Uticaj me|unapajanja usled distribuiranih
generatora na rad postoje}e relejne za{tite
Struja iz IZjednog
STRUJA generatora
JEDNOG GENERATORA
400
400 Drugi va`an uticaj distribuiranih generatora na
(A) [A]
300
300 rad postoje}ih ure|aja relejne za{tite je kada je kvar
200
na istom vodu na kojem je priklju~en generator. Naj-
200
nepovoljniji slu~aj je kada je generator priklju~en na
100
100 po~etku voda ({to je naj~e{}e slu~aj), a kvar je na
0 kraju voda. U tom slu~aju asinhroni generator je na
pribli`no normalnom naponu, pa napaja mesto kva-
-100
-100
ra. Me|utim, to je va`no za pode{avanje za{tite pri-
-200
-200 klju~nog voda [12], ali uti~e na struju kvara koja te-
-300
-300 ~e kroz releje izvoda. Uticaj je zbog promene impe-
danse i naponskih prilika u odnosu na slu~aj bez ge-
-400
-400
0,0 0,1 0,2 0,3 0,4 [] 0,6
0,5 (s) neratora.

Slika 4. Struja iz jednog generatora

ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008. 51

 Na po~etak izvoda, iza prekida~a, priklju~ena
su dva vetrogeneratora snage po 2 MW. Na slici 6
prikazana je ukupna struja koju na mesto kvara daju
oba generatora (kriva ozna~ena kru`i}em), kao i
struja kvara koja prolazi kroz releje na po~etku izvo-
da. Vidi se da se, posle kra}eg elektromehani~kog
prelaznog procesa, struja kvara iz generatora usta-
ljuje zbog dovoljnog napona. Analiza pokazuje da
bez generatora efektivna struja kvara koja prolazi
kroz relej iznosi 988,7 A, {to je dovoljno da se po-
budi, kako kratkospojna (800 A), tako i prekostrujna
za{tita voda (340 A). Me|utim, kada se priklju~e
dva generatora, kroz releje prolazi struja od 842 A,
ili 85 % vrednosti struje bez generatora. U ovom
konkretnom slu~aju za{tita mo`e da se pobudi (i
kratkospojna, i prekostrujna), ali je osetljivost krat-
kospojne za{tite znatno smanjena. Pri dvofaznom
11200
200
(A) [A]
800
800
400
400
00
-400
-400
-800
-800
klju~enja generatora, kao i sa mestom kvara.
Na slici 7 prikazan je slu~aj kada je trofazni
kratak spoj u ~voru 12 (slika 1), gde su priklju~eni i
generatori. Ma{ine brzo gube pobudu, kratkospojna
ili podnaponska za{tita ih isklju~uju, a struja kroz
relej u trenucima reagovanja prekostrujne za{tite
(0,5 s) je 991 A, dakle, kao i kada nema generatora.
4. ZAKLJU^CI
Distribuirani generatori uti~u na rad postoje}e
relejne za{tite distributivnih mre`a. U najve}em bro-
ju slu~ajeva, problemi ili ne postoje, ili se mogu re-
{iti. U retkim slu~ajevima pribegava se neselektiv-
nom delovanju za{tite kao prihvatljivom re{enju.
Za pravilno re{avanje problema usagla{avanja
postoje}e za{tite sa za{titom distribuiranog genera-
tora potrebno je imati jasnu sliku o elektromehani~-
kim prelaznim procesima u distributivnoj mre`i
(kratki spojevi i pona{anje rotora generatora). To se
mo`e izvesti primenom adekvatnog softvera. Soft-
verski alati tipa EMTP svakako zadovoljavaju jer su
i projektovani za tu namenu.
Naj~e{}i uticaj generatora na postoje}u relejnu
za{titu su neselektivno isklju~enje, skra}enje dosega
(onemogu}avanje rada za{tite zbog me|unapajanja)
i problem automatskog ponovnog uklju~enja u opo-
ziciji faza.

-1-1200
200 5. LITERATURA
0,00 0,05 0,10 0,15 0,20 [ ]0,30
0,25 (s)
[1] ALTERNATIVE TRANSIENTS PROGRAM
Slika 6. Struja kvara iz dva generatora (kru`i})
i kroz releje (kvadrati}) (ATP) Rule Book, Canadian/American EMTP User
Group 1987-92
[2] N. Jenkins, R. Allan, P. Crossley, D, Kirscher, G.
kratkom spoju kratkospojna za{tita ne bi mogla da Strbac: EMBEDDED GENERATION, The Institu-
reaguje. Osetljivost za{tite menja se i sa mestom pri- tion of Electrical Engineers, London, UK, 2000
[3] S. Salman, I. Rida: INVESTIGATING THE IM-
PACT OF EMBEDDED GENERATION ON
11500
500 RELAY SETTINGS OF UTILITIES Electrical Fe-
(A) [A] eders, IEEE Tr. On Power Delivery, Vol. 16, No. 2,
11000
000 April 2001
500 [4] L. Kumpulainen, K. Kauhaniemi, P. Verho, O. Va-
500 hamaki: NEW REQUIREMENTS FOR SYSTEM
0 PROTECTION CAUSED BY DISTRIBUTION
0 GENERATION, 18th International Conference on
-500
Electricity Distribution CIRED, Turin, 6-9 June
-500
-1000 2005, Paper 0430
-1-1500
000 [5] E. Coster, J. Myrzik, W. Kling: EFFECT OF DI-
STRIBUTED GENERATION ON PROTECTION
-1-2000
500 OF MEDIUM VOLTAGE CABLE GRIDS, 19th
0,00 0,05 0,10 0,15 0,20 [ ]0,30
0,25 (s)
International Conference on Electricity Distribution
Slika 7. Struja kvara iz dva generatora (kru`i}) CIRED, Vienna, 21-24 May 2007, Paper 0079
i kroz releje (kvadrati}) kada su generatori priklju~eni [6] T. Keil, J. Jager, A. Shustov, T. Degner: CHAN-
gde je i trofazni kratak spoj GING NETWORK CONDITIONS DUE TO DI-

52 ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.

 STRIBUTED GENERATION SYSTEMATIC
REVIEW AND ANALYSIS OF THEIR IMPACT
ON PROTECTION, CONTROL AND COMMU-
NICATION SYSTEMS, 19th International Confe-
rence on Electricity Distribution CIRED, Vienna,
21-24 May 2007, Paper 0527
[7] L. Pozzati, A. Barin, C. Carvalho, L. Cancha, R.
Machado, A. Abaide, F. Farret, C. Fernandes: DE-
TERMINATION OF A MINIMUM PROTECTIVE
SYSTEM FOR DISTRIBUTION SYSTEMS EM-
BEDDED WITH SMALL SOURCES OF DISTRI-
BUTED GENERATION, 19th International Confe-
rence on Electricity Distribution CIRED, Vienna,
21-24 May 2007, Paper 0614
[8] S. Stojkovic: ATP-EMTP BASED CASE STUDY
OF WIND POWER PLANT INTERCONNEC-
TION TO THE DISTRIBUTION SYSTEM IN
SERBIA, International Symposium POWER
PLANTS 2006 September 19-22, 2006, Vrnjacka
Banja, Serbia, Oral presentation
[9] V. Vu~kovi}: RELEJNA ZA[TITA U DISTRIBU-
TIVNOJ TRANSFORMATORSKOJ STANICI
PO@AREVAC 4, diplomski rad, Tehni~ki fakul-
tet, ^a~ak, 2004, str. 4-13
[10] S. Stojkovi}: UTICAJ MIKRO HIDROELEKTRA-
NE NA TOKOVE SNAGA I NAPONSKE PRILI-
KE U DISTRIBUTIVNOJ MRE@I, 27. Simpozi-
jum JUKO CIGRE 29. maj-03. jun 2005. godine,
Zlatibor, referat R C6-0711.
[11] S. Stojkovi}: UTICAJ MIKRO HIDROELEKTRA-
NE NA STRUJE KRATKIH SPOJEVA U DISTRI-
BUTIVNOJ MRE@I, Elektroprivreda, Br. 1, 2006,
str. 54-61
[12] S. Stojkovi}: UPRAVLJANJE I RELEJNA ZA[TI-
TA MIKRO HIDROELEKTRANE, 13. Simpozi-
jum JUKO CIGRE Upravljanje i telekomunikacije
u EEC-u, Tara, 29. maj-02. jun, 2006, Grupa B5,
referat br. 4, str. 39-47
[13] JP EPS DIREKCIJA ZA DISTRIBUCIJU EL.
ENERGIJE: TEHNI^KA PREPORUKA BR. 16:
Osnovni tehni~ki zahtevi za priklju~enje malih

ZAHVALNOST

Autor se najljubaznije zahvaljuje Ministarstvu za nauku i ekologiju Republike Srbije za finansijsku po-
dr{ku projekta EE-273013B Istra`ivanje tehnoekonomskih potencijala proizvodnje elektri~ne energije ve-
trogeneratorima na lokaciji TE Kostolac.

Rad je primljen u uredni{tvo 13. 09. 2007. godine

Sa{a Stojkovi} je ro|en 1958. godine u Prizrenu. Diplomirao je na Elektrotehni~kom fa-

kultetu u Beogradu 1982. godine. Magistrirao je na istom fakultetu 1989. godine, a doktori-
rao 1997. godine na Tehni~kom fakultetu u ^a~ku.
Zaposlen je na Tehni~kom fakultetu u ^a~ku, gde predaje predmete Tehnika visokog na-
pona, Relejna za{tita, Projektovanje pomo}u ra~unara u energetici i Visokonaponska ras-
klopna oprema. Autor je 3 pomo}na ud`benika, 12 radova u ~asopisima i 34 rada na doma-
}im i me|unarodnim konferencijama. U~estvovao je na 4 projekta finansirana od strane Mi-
nistarstva za nauku i tehnologiju i na jednom projektu Evropske unije.

ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008. 53

 Aca Vu~kovi}

Mogu}a re{enja u tarifnom sistemu

za prodaju elektri~ne energije za kupce
iz kategorije {iroka potro{nja

Stru~ni rad
UDK: 658.8.03; 338.512

Rezime:
Kategorije kupaca se u tarifnim sistemima, po pravilu, defini{u saglasno mestu preuzimanja elektri~ne
energije, raspolo`ivim merenjima i nameni potro{nje elektri~ne energije. U tarifnom sistemu za prodaju
elektri~ne energije tarifnim kupcima, kao posebna kategorija kupaca definisana je {iroka potro{nja, kojom
su obuhva}eni kupci ~iji su objekti povezani na distributivnu mre`u niskog napona i kojima se meri samo
aktivna energija. U okviru ove kategorije najbrojniji kupci su doma}instva. Imaju}i u vidu veliku razliku u
obimu i na~inu kori{}enja elektri~ne energije kod {iroke potro{nje (dnevna i sezonska neravnomernost po-
tro{nje), na~in definisanja tarifnih elemenata i tarifnih stavova fundamentalno uti~e na visinu ra~una za
utro{enu elektri~nu energiju pojedinih kupaca koji pripadaju kategoriji {iroka potro{nja. Usvojena struktu-
ra tarifnog sistema je veoma va`na zbog obezbe|enja socijalne pravednosti i podsticanja ekonomske i ener-
getske efikasnosti u kori{}enju elektri~ne energije.
U ovom radu bi}e prikazano na koji se sve na~in mogu definisati tarifni elementi i tarifni stavovi za ka-
tegoriju {iroka potro{nja. Na pojednostavljenim primerima elektroenergetskog sistema bi}e ilustrovano ka-
ko promena strukture potro{nje elektri~ne energije uti~e na promenu odobrenog prihoda energetskog su-
bjekta, a za karakteristi~ne potro{a~e iz kategorije {iroka potro{nja }e biti pokazano kakve efekte na kraj-
nji ra~un mogu imati razli~ita re{enja u tarifnom sistemu.
Klju~ne re~i: doma}instvo, tarifni sistem, tarifni elementi, tarifni stavovi, alokacija tro{kova

Abstract:

POSSIBLE SOLUTIONS FOR CUSTOMER SPENDING CATEGORY WITHIN THE TARIFF SYSTEM
FOR ELECTRICITY SETTLEMENT FOR BUYERS

Based on the liability defined by the Energy Law, the Energy Agency of the Republic of Serbia deter-
mines the methodology and prepares a Tariff system for electricity settlement for tariff buyers. The
maximum allowed revenue of the energy entities is defined in the methodology. The allowed revenue is pro-
vided by selling electricity to tariff buyers. The Tariff systems for tariff buyers have to be used for electricity
settlement. Categories and groups of tariff buyers, tariff elements and tariff rates for each category of
buyers are defined in the tariff system.
Categories of buyers are established in the tariff system depending on the delivery point, manner of me-
tering and other characteristics of electricity consumption. The Customer Spending Category is established
within the tariff system for electricity settlement for tariff buyers. This category contains buyers connected
to the low voltage distribution network, with active energy meters installed only. The largest number of

Aca Vu~kovi}, Agencija za energetiku Republike Srbije, Terazije 5/V, 11 000 Beograd,
elektronska adresa: aca.vuckovic@aers.org.yu

54 ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.

buyers in this category are households. Considering amount of consumption, daily and seasonal difference
of consumption within this category, the manner of defining tariff elements and tariff rates has high influ-
ence on the bill of electricity consumption of each buyer. Therefore, the established structure of the tariff
system is very important because it provides social justice and gives incentive to use electricity efficiently.
The influence of the amount of consumption and different manner of consumption on the allowed reve-
nue will be shown in this paper. Different methods for establishing tariff elements and tariff rate for the Cu-
stomer Spending Category will also be shown in the paper. What kind of influence on the customers
electricity bill may have different solutions in the tariff system, will be analyzed in several examples of sim-
plified, assumed electricity systems.
Key words: household, tariff system, tariff elements, tariff rates, cost allocation

1 UVOD lo{e definisanog tarifnog sistema mogu biti daleko-

Zakonom o energetici je propisano da Agencija
za energetiku Repubilike Srbije donosi metodologi-
je i utvr|uje tarifne sisteme za regulisane delatnosti
u energetskom sektoru. Metodologijama su definisa-
na pravila na osnovu kojih se izra~unava maksimal-
no odobreni prihod (MOP) energetskih subjekata.
Nivo MOP-a u velikoj meri zavisi od obima i struk-
ture kapitala, odnosno potrebnih sredstava da se
obezbedi sigurno snabdevanje elektri~nom energi-
jom. Zavisno od obima i na~ina potro{nje elektri~ne
energije ta sredstva se mogu koristiti manje ili vi{e
efikasno. Sa druge strane, MOP se ostvaruje proda-
jom elektri~ne energije kupcima, odnosno naplatom
usluge prenosa i distribucije elektri~ne energije od
korisnika prenosnog i distributivnog sistema. Obra-
~un utro{ene elektri~ne energije ili pru`ene usluge
se vr{i primenom odgovaraju}eg tarifnog sistema.
Tarifni sistem predstavlja mo}no sredstvo koje
svojim re{enjima zna~ajno uti~e na obim i na~in po-
tro{nje elektri~ne energije. Dobro definisan tarifni
sistem mo`e da omogu}i da se na istom nivou izgra-
|enosti elektroenergetskog sistema pru`i ve}i obim
usluge prenosa i distribucije elektri~ne energije, od-
nosno da se sa istim proizvodnim kapacitetima omo-
gu}i prodaja ve}e koli~ine elektri~ne energije. Da bi
se to ostvarilo, osnovni princip na kome se baziraju
tarifni sistemi je da svaki kupac elektri~ne energije
ili korisnik prenosnog i distributivnog sistema, za is-
poru~enu elektri~nu energiju ili pru`enu uslugu mo-
ra da pla}a srazmerno tro{kovima koje izaziva u si-
stemu zavisno od mesta priklju~enja na sistem, koli-
~ine i na~ina potro{nje elektri~ne energije. Ostvare-
nje tog cilja nije ni lako, niti postoji re{enje koje je
apsolutno pravedno po{to postoje ekonomska i teh-
ni~ka ograni~enja koja diktiraju mogu}a re{enja u
tarifnim sistemima. Sa druge strane, javnost zahteva
da tarifni sistemi budu razumljivi {irokom broju ku-
paca elektri~ne energije, a po pravilu samo slo`eni
tarifni sistemi su ekonomski i energetski svrsishod-
ni, tako da mogu odgovoriti osnovnom zahtevu so-
cijalne pravednosti. Treba biti svestan da posledice
se`ne, jer takav tarifni sistem veoma nepovoljno uti-
~e na tro{kove i rad elektroenergetskog sistema.
U tarifnim sistemima su definisane kategorije
kupaca, odnosno korisnika sistema, za koje se odre-
|uju odgovaraju}i tarifni elementi i tarifni stavovi.
Po kategorijama kupaca, po tarifnim elementima i
tarifnim stavovima se alocira MOP energetskog su-
bjekta. Ra~un za utro{enu elektri~nu energiju sva-
kog kupca zavisi od strukture tarifnog sistema, od-
nosno definisanih tarifnih stavova za svaku katego-
riju kupaca i vrednosti tih tarifnih stavova koje di-
rektno zavise od na~ina alokacije MOP-a na njih.
2 PRIKLJU^ENJE KUPACA
IZ KATEGORIJE [IROKA POTRO[NJA
Na niskonaponsku distributivnu mre`u priklju-
~eni su objekti kupaca elektri~ne energije kojima se
meri samo aktivna energija. U tarifnom sistemu za
prodaju elektri~ne energije, oni su definisani kao po-
sebna kategorija kupaca {iroka potro{nja. Najbroj-
niji me|u njima su doma}instva.
Pri priklju~enju na distributivnu mre`u svaki
kupac mora da podnese zahtev za priklju~enje, pri
~emu se kao jedan od va`nih energetskih podataka
specificira maksimalna jednovremena snaga koju
kupac zahteva saglasno svojim potrebama. Kod do-
ma}instava, zahtevana snaga se od strane elektrodi-
stributivnog preduze}a naj~e{}e i odobrava, {to se
potvr|uje re{enjem o odobrenju za priklju~enje. Iz-
davanjem re{enja, doma}instvu se garantuje da }e
mu u bilo kom trenutku tokom godine odobrena sna-
ga biti na raspolaganju. U re{enju je, prema tehni~-
kim preporukama precizirano kako }e se priklju~ak
izgraditi. Kod {iroke potro{nje priklju~ak, pored
ostalog, sadr`i merni ure|aj jednotarifno ili dvota-
rifno brojilo aktivne energije i odgovaraju}e glavne
automatske osigura~e koji imaju ulogu spre~avanja
neovla{}ene potro{nje elektri~ne energije i za{tite
elektrodistributivne mre`e u slu~aju kvarova na ku}-
noj instalaciji iza brojila. Dakle, odobrena snaga za
doma}instavo se odre|uje na osnovu zahteva samog

ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008. 55

doma}instva i definisana je prema nominalnoj struji
glavnih automatskih osigura~a ugra|enih pri reali-
zaciji priklju~ka, a utro{ena aktivna elektri~na ener-
gija se meri brojilom.
Imaju}i u vidu tehni~ku opremljenost samog
priklju~ka za kategoriju kupaca {iroka potro{nja,
mo`e se zaklju~iti da je u tarifnom sistemu mogu}e
definisati samo tarifne stavove koji }e se odnositi na
aktivnu energiju i odobrenu snagu. Zavisno od ugra-
|enog brojila, kod aktivne energije je u slu~aju dvo-
tarifnog merenja mogu}e definisati vi{e i ni`e dnev-
ne tarifne stavove.
3 KATEGORIJA KUPACA [IROKA
POTRO[NJA MOGU]A RE[ENJA
U TARIFNOM SISTEMU
U uvodu ovog rada je ve} navedeno da tarifni
sistemi treba da daju signale koji }e voditi ka racio-
nalnom i efikasnom kori{}enju elektroenergetskog
sistema (EES). Na taj na~in }e i cena elektri~ne enr-
gije za sve kupce biti ni`a. Za ostvarenje tog cilja ta-
rifni sistem ne mo`e biti jednostavan, a javnost ~e-
sto zahteva da svako mo`e razumeti i lako utvrditi
svoj ra~un za elektri~nu energiju. To se naj~e{}e ma-
nifestuje zahtevom da tarifni sistem bude definisan
prostom kilovatsatnom tarifom, odnosno da se odre-
di jedinstvena cena kilovatsata utro{ene aktivne
energije.
Osnovna prepreka uvo|enju proste tarife za ka-
tegoriju {iroka potro{nja le`i u ~injenici da je kod
ove kategorije, odnosno kod doma}instava prisutna
velika razli~itost u na~inu potro{nje elektri~ne ener-
gije. Kada se u Srbiji analizira struktura mese~ne
potro{nje u kategoriji {iroka potro{nja, pokazuje se
da tokom leta oko 50 % kupaca tro{i mese~no do
350 kWh elektri~ne energije i oni potro{e tek oko
25 % od elektri~ne energije koju tokom leta utro{e
svi kupci iz kategorije {iroka potro{nja. Istovreme-
no, preko 13 % te energije potro{i samo 3 % kupaca
koji leti mese~no tro{e preko 1 000 kWh. U zim-
skom periodu, 40 % kupaca i dalje mese~no tro{i do
350 kWh elektri~ne energije i oni potro{e tek 13 %
zimske elektri~ne energije. Me|utim, sa zimskom
mese~nom potro{njom iznad 1 000 kWh je 11 % ku-
paca, {to je gotovo 4 puta ve}i broj nego tokom leta,
a oni potro{e preko 36 % elektri~ne energije utro{e-
ne tokom zime od strane kupaca iz kategorije {iroka
potro{nja.
Da bi se pokazalo kako razli~ito definisani tarif-
ni sistemi uti~u na ra~un kupaca iz kategorije {iroka
potro{nja analizirani su primeri krajnje upro{}enog
EES-a, koji je dimenzionisan prema potrebama ku-
paca iz kategorije {iroka potro{nja. Definisani su ka-
rakteristi~ni kupci, a prema njihovom broju, odobre-
noj snazi i na~inu potro{nje, uz usvojeni faktor jed-
novremenosti snage od 0,2 odre|en je instalisani ka-
pacitet EES-a. Za tako dimenzionisan EES, pretpo-
stavljeni su fiksni i varijabilni tro{kovi (koji su sra-
zmerni instalisanoj snazi i utro{enoj energiji i iska-
zani su u fiktivnim nov~anim jedinicama NJ), od-
nosno time je odre|en MOP koji treba nadoknaditi
naplatom od kupaca. Pretpostavljene su razli~ite
strukture tarifnih sistema i upore|ivani su ra~uni ka-
rakteristi~nih kupaca u tim slu~ajevima.
U tabeli 1 je dat pregled karakteristi~nih kupa-
ca i podaci o odgovaraju}em EES-u koji je takvog
kapaciteta da mo`e da poslu`i nihovom snabdeva-
nju. U prvoj i drugoj grupi su kupci sa ravnomernom
potro{njom tokom godine 300 kWh mese~no.
Razlika je u tome {to je kupcima iz druge grupe
umesto 5 kW odobrena snaga od 40 kW i saglasno
tome su i instalisani kapacitet EES i fiksni tro{kovi
ve}i. U tre}oj grupi prikazana je karakteristi~na po-
tro{nja 50 000 vikendica, u kojima se samo tokom
tri letnja meseca tro{i po 100 kWh mese~no. Posled-
nje tri grupe simuliraju kupce koji se greju elektri~-
nom energijom i za te potrebe tokom zimskog peri-

Tabela 1.
Karakteristi~ni kupci i odgovaraju}i EES

Odobre- Ukupna Godi{-

Kapaci- Potro{nja kupca Tro{kovi
na snaga odobrena nja po-
Naziv grupe Broj tet EES
Grupa kupca snaga Leto Zima tro{nja Fiksni Varijabilni
kupaca kupaca
(kWh/ (kWh/ (miliona
(kW) (kW) (MW) (GWh) (NJ/MWh)
mese~no) mese~no) NJ)
(1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) (8) (9) (10) (11)
G1 Ravnomerni 1 500 000 5 2 500 000 500 300 300 1 800 54,00 20
G2 Ravnomerni 2 500 000 40 20 000 000 4000 300 300 1 800 432,00 20
G3 Vikendice 50 000 5 250 000 50 100 0 15 5,40 20
G4 Grejanje 1 500 000 40 20 000 000 4000 300 2 000 6 900 432,00 20
G5 Grejanje 2 500 000 10 5 000 000 1000 300 2 000 6 900 108,00 20
G6 Grejanje 3 50 000 40 2 000 000 400 300 2 000 690 14,40 80

56 ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.

oda tro{e 2 000 kWh mese~no. U ~etvrtoj grupi su
kupci koji za potrebe grejanja koriste ure|aje velike
snage pa im je odobrena snaga 40 kW, dok je u pe-
toj pretpostavljeno da se grejanje vr{i anga`ovanjem
ure|aja manje snage, do 10 kW. U poslednjoj grupi
je prikazano da se samo 50 000 kupaca greje elek-
tri~nom energijom, ali je za njihove potrebe neop-
hodna proizvodnja iz najskupljih elektrana ili uvoz.
Zbog toga su kod njih varijabilni tro{kovi ve}i nego
u svim ostalim slu~ajevima.
Kombinacijom grupa karakteristi~nih kupaca iz
tabele 1 bi}e definisani primeri EES na koje }e se
primenjivati razli~iti koncepti tarifnih sistema. Ana-
lizira}e se kakve efekte na ra~une kupaca imaju
prost tarifni sistem kod koga se defini{e samo tarif-
ni stav za energiju (TS1), tarifni sistemi kod kojih su
definisani tarifni stav za odobrenu snagu i tarifni
stav za energiju (TS2 i TS3), pri ~emu se kod TS2
svi fiksni tro{kovi nadokna|uju preko snage, a kod
TS3 se polovina fiksnih tro{kova nadokna|uje pre-
ko snage, a druga polovina i celokupni varijabilni
tro{kovi se nadokna|uju preko energije.
3.1 Kupci sa ravnomernom potro{njom
U ovim primerima je pretpostavljeno je da svi
kupci u sistemu raspola`u sa istom odobrenom sna-
gom, da svi imaju istu mese~nu potro{nju i da im je
potro{nja ravnomerna tokom godine. Takve su gru-
pe kupaca G1 i G2 iz tabele 1.
Ako u sistemu postoje samo kupci iz grupe G1,
ukupna odobrena snaga u EES-u je 2 500 000 kW,
godi{nja potro{nja je 1 800 GWh i potreban je pri-
hod od 90 miliona NJ, kako je prikazano u prvom
primeru tabele 2. Za pretpostavljene tarifne sisteme
-TS1, TS2 i TS3- vrednosti tarifnih stavova su pri-
kazane od 6 do 10 kolone. U drugom primeru su pri-
kazani podaci za slu~aj kada su u sistemu samo kup-
ci iz grupe G2, sa ve}om odobrenom snagom u od-
nosu na grupu G1, pa je i MOP u ovom slu~aju ve-
}i, jer je i instalisani kapacitet EES ve}i. Po{to je u
oba scenarija potro{nja elektri~ne energije ista, lo-
gi~no je da je i prose~na cena elektri~ne energije,
odnosno tarifni stav za energiju po TS1 u drugom
primeru ve}i. Treba primetiti da su tarifni stavovi po
TS2 jednaki, jer je u svim scenarijima pretpostavljen
isti iznos fiksnih tro{kova po instalisanom MW
EES-a. Tre}i primer pokazuje kakvi se tarifni stavo-
vi dobijaju u sva tri tarifna sistema kada u EES po-
stoje obe grupe kupaca G1 i G2.
U tabeli 3 su prikazani efekti pretpostavljenih
tarifnih sistema na ra~une karakteristi~nih kupaca iz
svake grupe u sva tri razmatrana primera. Prvi i dru-
gi primer pokazuju da, kada u sistemu svi kupci tro-
{e elektri~nu energiju na isti na~in, ra~uni ostaju ne-
promenjeni bez obzira na primenjeni tarifni sistem.

Tabela 2.
Tarifni sistemi kod kupaca sa ravnomernom potro{njom

Ukupna TS 1 TS 2 TS 3
Godi{nja
EES za kombi- odobrena MOP
Primer potro{nja Energija Snaga Energija Snaga Energija
naciju kupaca snaga
(MW) (GWh) (miliona NJ) (NJ/kWh) (NJ/kW) (NJ/kWh) (NJ/kW) (NJ/kWh)
(1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) (8) (9) (10)
1 Ravnomerni 1 2 500 1 800 90,00 0,050 1,80 0,020 0,90 0,035
2 Ravnomerni 2 20 000 1 800 468,00 0,260 1,80 0,020 0,90 0,140
Ravnomerni 1 +
3 22 500 3 600 558,00 0,155 1,80 0,020 0,90 0,087
Ravnomerni 2

Tabela 3.
Ra~uni kupaca sa ravnomernom potro{njom za razli~ite tarifne sisteme

Odobrena Godi{nja potro{nja TS1 ra~un TS2 ra~un TS3 ra~un

EES za kombi- snaga Leto Zima Leto Zima Leto Zima Leto Zima
Primer
naciju kupaca (kWh/ (kWh/
(kW) (NJ) (NJ) (NJ) (NJ) (NJ) (NJ)
mese~no) mese~no)
(1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) (8) (9) (10) (11)
1 Ravnomerni 1 5 300 300 15,00 15,00 15,00 15,00 15,00 15,00
2 Ravnomerni 2 40 300 300 78,00 78,00 78,00 78,00 78,00 78,00
Ravnomerni 1 + 5 300 300 46,50 46,50 15,00 15,00 30,75 30,75
3
Ravnomerni 2 40 300 300 46,50 46,50 78,00 78,00 62,25 62,25

ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008. 57

Za kupce iz grupe G1 ra~un iznosi 15 NJ, a iz G2 je
78 NJ. Me|utim, kada se ove dve grupe spoje u je-
dinstven EES, tre}i primer, struktura tarifnog siste-
ma postaje zna~ajna. Tada je jedino TS2 ekonomski
i energetski svrsishodan i socijalno pravedan tarifni
sistem.
Iz tre}eg primera se mo`e zaklju~iti da je pri-
mena prostog tarifnog sistema TS1 apsolutno neo-
pravdana u slu~aju da u EES postoje kupci koji na
razli~it na~in koriste elektri~nu energiju. ^ak i kada
svi kupci tro{e istu koli~inu elektri~ne energije, kup-
ci koji je potro{e efikasnije, anga`ovanjem manje
snage, bi uvo|enjem prostog tarifnog sistema bili
o{te}eni i neopravdano bi imali ve}e ra~une.
3.2 Kupci sa ravnomernom
i potro{njom u vikend ku}ama
Vikend ku}e su povezane na elektrodistributiv-
nu mre`u istovetno kao i ku}e za stanovanje. Potro-
{nja elektri~ne energije u vikend ku}ama je karakte-
risti~na po relativno kratkim periodima tokom godi-
ne kada uop{te postoji, {to je u tabeli 1 simulirano
grupom kupaca G3. U tabeli 4 su prikazani rezultati
dobijeni kada se analizira EES u kome pored grupe
kupaca sa ravnomernom potro{njom G1 postoje i
vikend ku}e iz grupe G3.
Ve} je pokazano da je ra~un od 15 NJ adekva-
tan za potro{nju kupaca iz grupe G1. Da bi i u slu-
~aju postojanja vikend ku}a u EES-u kupcima iz ove
grupe ra~un ostao nepromenjen, pokazuje se da je
neophodno definisati tarifne stavove za snagu i ener-
giju kako je to pretpostavljeno tarifnim sistemom
TS2. Takvim tarifnim sistemom se posti`e da fiksni
tro{kovi EES-a budu pravi~no raspodeljeni na kup-
ce iz grupa G1 i G2. Kako se iz tabele 5 vidi, to ima
za posledicu da i u periodu bez potro{nje kupci u vi-
kend ku}ama imaju odre|eni iznos na ra~unu.
3.3 Kupci sa ravnomernom
i potro{njom za grejanje
U realnim EES, pored kupaca sa relativno rav-
nomernom potro{njom tokom godine, postoje i kup-
ci koji elektri~nu energiju koriste za grejanje. To-
kom zimskih meseci potro{nja tih kupaca je nekoli-
ko puta ve}a nego {to je to slu~aj u preostalom delu
godine. Grejanje se mo`e realizovati ure|ajima veli-
ke snage, kakvi su prvenstveno kotlovi, invertor-
skim klima ure|ajima relativno male snage ili ter-
moakumulacionim pe}ima ~iji je zahtev za snagom
izme|u prethodna dva na~ina grejanja. Kombinaci-
jom grupa kupaca G1, G4, G5 i G6 simuliraju se
EES u kojima su kupci sa ravnomernom i potro-
{njom za grejanje.
U tabeli 6 prvi primer pokazuje da, kada u EES
pored ravnomernih kupaca iz grupe G1 postoje i
kupci iz grupe G4 sa odobrenom snagom od 40 kW,
MOP se, zbog velikog instalisanog kapaciteta, toli-
ko pove}a da, i pored pove}ane zimske potro{nje,
tarifni stav za energiju u TS1 dosti`e 0,076 NJ/kWh
({to je i prose~na cena elektri~ne energije). To je u
odnosu na 0,050 NJ/kWh iz prvog primera ravno-
merne potro{nje iz tabele 2 preko 50 % ve}a cena.
Zbog toga je u slu~aju primene TS1 ra~un kupca iz
grupe G1 neopravdano pove}an sa 15 NJ na

Tabela 4.
Tarifni sistemi kad u EES-u postoje vikend ku}e

Ukupna
Godi{nja TS 1 TS 2 TS 3
EES za kombi- odobrena MOP
Primer potro{nja
naciju kupaca snaga Energija Snaga Energija Snaga Energija
(MW) (GWh) (miliona NJ) (NJ/kWh) (NJ/kW) (NJ/kWh) (NJ/kW) (NJ/kWh)
(1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) (8) (9) (10)
Ravnomerni 1 +
1 2 750 1 815 95,70 0,053 1,80 0,020 0,90 0,036
Vikendice

Tabela 5.
Ra~uni kupaca sa ravnomernom potro{njom za razli~ite tarifne sisteme

Odobrena Potro{nja TS1 ra~un TS2 ra~un TS3 ra~un

EES za kombi- snaga Leto Zima Leto Zima Leto Zima Leto Zima
Primer
naciju kupaca (kWh/ (kWh/
(kW) (NJ) (NJ) (NJ) (NJ) (NJ) (NJ)
mese~no) mese~no)
(1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) (8) (9) (10) (11)
Ravnomerni 1 + 5 300 300 15,82 15,82 15,00 15,00 15,41 15,41
1
Vikendice 5 100 0 5,27 0,00 11,00 9,00 8,14 4,50

58 ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.

 Tabela 6.
Tarifni sistemi kod kupaca sa ravnomernom i potro{njom za grejanje

Ukupna
Godi{nja TS 1 TS 2 TS 3
EES za kombi- odobrena MOP
Primer potro{nja
naciju kupaca snaga Energija Snaga Energija Snaga Energija
(MW) (GWh) (miliona NJ) (NJ/kWh) (NJ/kW) (NJ/kWh) (NJ/kW) (NJ/kWh)
(1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) (8) (9) (10)
Ravnomerni 1 +
1 22 500 8 700 660,00 0,076 1,80 0,020 0,90 0,048
Grejanje 1
Ravnomerni 1 +
2 7 500 8 700 336,00 0,039 1,80 0,020 0,90 0,029
Grejanje 2
Ravnomerni 1 +
3 4 500 2 490 159,60 0,064 1,27 0,037 0,63 0,050
Grejanje 3

Tabela 7.
Ra~uni kupaca sa ravnomernom i potro{njom za grejanje za razli~ite tarifne sisteme

Odobrena Godi{nja potro{nja TS1 ra~un TS2 ra~un TS3 ra~un

EES za kombi- snaga Leto Zima Leto Zima Leto Zima Leto Zima
Primer
naciju kupaca (kWh/ (kWh/
(kW) (NJ) (NJ) (NJ) (NJ) (NJ) (NJ)
mese~no) mese~no)
(1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) (8) (9) (10) (11)
Ravnomerni 1 + 5 300 300 22,76 22,76 15,00 15,00 18,88 18,88
1
Grejanje 1 40 300 2 000 22,76 151,72 78,00 112,00 50,38 131,86
Ravnomerni 1 + 5 300 300 11,59 11,59 15,00 15,00 13,29 13,29
2
Grejanje 2 10 300 2 000 11,59 77,24 24,00 58,00 17,79 67,62
Ravnomerni 1 + 5 300 300 19,23 19,23 17,32 17,32 18,28 18,28
3
Grejanje 3 40 300 2 000 19,23 128,19 61,65 123,92 40,44 126,06

22,76 NJ, kako se to vidi u tabeli 7. U drugom pri-
meru, pored ravnomernih, postoje i kupci iz grupe
G5 koji imaju odobrenu snagu 10 kW, pa je instali-
sani kapacitet EES-a, a time i MOP manji nego u pr-
vom primeru. Po{to je u oba primera godi{nja po-
tro{nja elektri~ne energije ista, prose~na cena od
0,039 NJ/kWh je ni`a ~ak i od prose~ne cene ravno-
merne potro{nje od 0,050 NJ/kWh. To ima za posle-
dicu da je ra~un kupca iz grupe G1 neopravdano
smanjen sa 15 NJ na 11,59 NJ. Mo`e se uo~iti, ta-
bela 6, da su u oba primera, tarifni stavovi po tarif-
nom sistemu TS2 istovetni, jer su i iznosi fiksnih
tro{kova po instalisanom MW i varijabilnih po utro-
{enom kWh jednaki. Tako|e se mo`e uo~iti da je
primenom tarifnog sistema TS2 u oba primera ra-
~un ravnomernog kupca, tabela 7, na opravdanom
nivou od 15 NJ. Primenom TS3 neopravdano pove-
}anje i smanjenje ra~una (po TS1) u prvom, odno-
sno drugom primeru, su ubla`eni, ali nisu eliminisa-
ni, pa se mo`e zaklju~iti da je kod oba primera ta-
rifni sistem TS2 ekonomski i energetski svrsisho-
dan i socijalno pravedan tarifni sistem.
Tre}i primer simulira situaciju kada, pored rav-
nomernih kupaca, u EES-u postoji manji broj kupa-
ca koji koriste elektri~nu energiju za grejanje koja se
obezbe|uje iz najskupljih izvora i uvoza, ali svojom
snagom i potro{njom ne uti~u na pove}anje instali-
sanog kapaciteta celog EES-a, ve} samo njegovog
distributivnog dela. Na bazi ovakvih pretpostavki u
tabeli 1 je definisana grupa kupaca G6. Kada se ova
grupa kupaca kombinuje sa kupcima iz grupe G1
dobija se tre}i primer u tabelama 6 i 7. Kao i u pr-
vom primeru, dolazi do pove}anja prose~ne cene
elektri~ne energije, ali na ne{to manju vrednost od
0,64 NJ/kWh, pa se i ra~un ravnomernog kupca pri-
menom tarifnog sistema TS1 pove}ava sa opravda-
nih 15 NJ, na 19,23 NJ. Za razliku od prva dva pri-
mera, u tre}em primeru je primenom tarifnog siste-
ma TS2 ra~un ravnomernog kupca 17,32 NJ, {to je i
dalje iznad opravdanog iznosa od 15 NJ.
Tarifni stavovi za snagu i energiju kojima se
obezbe|uje da ra~un ravnomernog kupca u tre}em
primeru bude 15 NJ mogu se odrediti re{avanjem si-
stema jedna~ina kojima se modeluje ra~un ravno-
mernog kupca i ukupni MOP. Tako su odre|eni ta-
rifni stavovi u tarifnom sistemu TS4 koji su prikaza-
ni u tabeli 8. Ovako odre|eni tarifni stavovi su takvi
da je tarifni stav za snagu veliki, a tarifni stav za
energiju jako mali. Zbog toga je izvesno da bi pri-
menom ovakvog tarifnog sistema kupci neracional-

ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008. 59

 Tabela 8.
Tarifni sistemi TS4, TS5 i TS6

TS 4 TS 5 TS 6
EES za kombi- En. En. Sn. Sn.
Primer Snaga Energija Snaga Energija
naciju kupaca zona1 zona1 zona 1 zona 2
(NJ/kW) (NJ/kWh) (NJ/kW) (NJ/kWh) (NJ/kWh) (NJ/kWh) (NJ/kW) (NJ/kW)
(1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) (8) (9) (10)
Ravnomerni 1 +
3 2,81 0,003 1,27 0,029 0,067 0,037 0,80 1,85
Grejanje 3

no tro{ili elektri~nu energiju, jer bi im ra~un prven-
stveno zavisio od odobrene snage i malo bi se me-
njao sa potro{njom energije. To potvr|uju i iznosi
ra~una iz tabele 9, gde kupac sa grejanjem iz grupe
G6, primenom tarifnog sistema TS4 tokom zime
ima neznatno ve}i ra~un iako tro{i gotovo sedam pu-
ta vi{e energije nego leti. Ovo je lo{ signal za kup-
ce, pa se mo`e zaklju~iti da bi primena ovakvog ta-
rifnog sistema bila neopravdana.
Na istom primeru bi}e prikazani efekti primene
tarifnog sistema TS5 kojim se uvode zone potro{nje
energije i tarifnog sistema TS6 kojim se uvode raz-
li~ite cene za odobrenu snagu. U tarifnom sistemu
TS5 fiksni tro{kovi u sistemu se nadokna|uju preko
snage, pa je i vrednost tarifnog stava za snagu isto-
vetna kao u TS2 (primer 3 iz tabele 6). Varijabilni
tro{kovi se nadokna|uju preko energije za koju su
uvedene dve zone potro{nje. Imaju}i u vidu struktu-
ru potro{nje i tro{kova, u ovom primeru je o~ito da
granica prve zone odgovara ravnomernoj potro{nji
koja iznosi 300 kWh mese~no. Za razliku od tarif-
nog sistema TS5, u tarifnom sistemu TS6 varijabilni
tro{kovi se nadokna|uju preko energije, pa je i vred-
nost tarifnog stava za energiju istovetna kao u tarif-
nom sistemu TS2. Fiksni tro{kovi se nadokna|uju
preko snage, tako {to je za svaki iznos odobrene sna-
ge definisan poseban tarifni stav. Po{to u ovom pri-
meru postoje samo kupci sa odobrenom snagom od
5 kW i 40 kW, u tarifnom sistemu TS6 definisana su
dva tarifna stava za snagu koja odgovaraju ovim
snagama.
Iz tabele 9 se vidi da je primenom bilo kog ta-
rifnog sistema, TS4, TS5 ili TS6, ra~un ravnomer-
nog kupca iz grupe G1 isti i iznosi 15 NJ. Me|utim,
ra~un kupca sa grejanjem iz grupe G6 je razli~it za-
visno od primenjenog tarifnog sistema. Tarifni siste-
mi TS5 i TS6 daju jasan signal kupcu da racionali-
zuje svoju potro{nju kako u pogledu energije ({to je
izrazitije kod TS5) tako i u pogledu anga`ovane sna-
ge ({to je izrazitije kod TS6).
4 TARIFNI SISTEM SA VI[OM I NI@OM
DNEVNOM TARIFOM
ZA AKTIVNU ENERGIJU
Jedan od osnovnih ciljeva pri definisanju tarif-
nih sistema je da stimuli{e {to racionalniju potro{nju
elektri~ne energije i {to efikasnije kori{}enje raspo-
lo`ivih elektroenergetskih resursa. Uvo|enje vi{e i
ni`e dnevne tarife za aktivnu energiju je jedna od
mera koja stimuli{e racionalniju potro{nju elektri~-
ne energije i efikasnije kori{}enje raspolo`ivih elek-
troenergetskih resursa. Ovakve tarife su u javnosti
jasne i prihva}ene kao prirodne. Pri uvo|enju ova-
kvih tarifa, analizom dnevnog dijagrama potro{nje
utvr|uju se periodi kada se energija manje tro{i i u
tom periodu se primenjuje ni`i dnevni tarifni stav za
energiju, dok se u preostalom delu dana primenjuje
vi{i. Na taj na~in se kupcima daje ekonomski signal
da potro{nju prebace u period ni`eg optere}enja.
Primeri prikazani u prethodnom poglavlju ovog
rada pokazuju da je ekonomski opravdano da se fik-
sni tro{kovi nadokna|uju preko tarifnih stavova za

Tabela 9.
Ra~uni kupaca primenom tarifnih sistema TS4, TS5 i TS6

Odobrena Godi{nja potro{nja TS1 ra~un TS2 ra~un TS3 ra~un

EES za kombi- snaga Leto Zima Leto Zima Leto Zima Leto Zima
Primer
naciju kupaca (kWh/ (kWh/
(kW) (NJ) (NJ) (NJ) (NJ) (NJ) (NJ)
mese~no) mese~no)
(1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) (8) (9) (10) (11)
Ravnomerni 1 + 5 300 300 15,00 15,00 15,00 15,00 15,00 15,00
3
Grejanje 3 40 300 2 000 113,28 118,72 59,33 172,67 84,87 147,13

60 ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.

snagu, a varijabilni preko tarifnih stavova za energi-
ju. Kada se u tarifni sistem uvodi vi{i dnevni tarifni
stav za aktivnu energiju, njegova vrednost se po pra-
vilu odre|uje tako {to se pored varijabilnih tro{kova
ovim tarifnim stavom nadokna|uje i deo fiksnih tro-
{kova. Prakti~no se tarifni stavovi za snagu umanju-
ju na ra~un vi{eg dnevnog tarifnog stava za aktivnu
energiju. Ovakav postupak je opravdan, jer se vr{no
optere}enje sistema, koje su{tinski predstavlja i me-
ru fiksnih tro{kova, po pravilu javlja u periodu traja-
nja vi{e tarife. Koji deo fiksnih tro{kova se preba-
cuje na energiju, u prvom redu zavisi od vremena
trajanja ni`e tarife i energije koja se potro{i tokom
tog vremena. Ukoliko je period trajanja ni`e tarife
kra}i i obuhvata samo sate sa najni`im optere}enji-
ma, tako da se mala koli~ina elektri~ne energije
utro{i u tom periodu, odnos vi{eg i ni`eg dnevnog
tarifnog stava za aktivnu energiju mo`e biti ve}i. U
najve}em broju slu~ajeva pokazuje se da je primena
ni`eg dnevnog tarifnog stava opravdana samo to-
kom no}nih sati. Pro{irenje primene i na druge sate,
kada se elektri~na energija uobi~ajeno vi{e koristi,
uslovljava smanjenje razlike izme|u tarifnih stavo-
va. Takvim re{enjem, kupci se destimuli{u da svoju
potro{nju sele u sate prirodno najni`eg optere}enja.
U krajnjem slu~aju, pogre{no definisano vreme tra-
janja ni`e tarife mo`e dovesti do apsurdne situacije
da se vr{no optere}enje u sistemu javlja u doba ni`e
tarife. To je bio slu~aj u Srbiji tokom poslednje de-
cenije dvadesetog veka, kada se, prvenstveno u zim-
skom periodu, vr{no optere}enje EES javljalo u vre-
me ni`e tarife koja se tada primenjivala i u popo-
dnevnim satima.
Uspostavljanje tarifnog sistema sa vi{im i ni`im
dnevnim tarifnim stavovima za aktivnu energiju ilu-
strovano je na primerima upro{}enih EES, kako je to
prikazano u tabeli 10. U primeru EES1 pretposta-
vljeno je da u sistemu postoji 100 kupaca kojima je
odobrena snaga od po 25 kW i svaki ima potro{nju
od 1 000 kWh. Neka fiksni tro{kovi u EES1 iznose
5 000 NJ, a varijabilni 3 000 NJ. Dakle, prose~na cena
u EES1, odnosno vrednost tarifnog stava za energiju u
prostom tarifnom sistemu TS1 bi bila 0,080 NJ/kWh,
pa bi ra~un svakog kupca iznosio 80 NJ.
Ako se u EES1 uspostavlja tarifni sistem TS2 sa
vi{im i ni`im dnevnim tarifnim stavom za aktivnu
energiju, pretpostavlja se da ni`i dnevni tarifni stav
traje samo tokom no}nih sati, pa svaki kupac tokom
tog perioda tro{i 100 kWh. Pri definisanju tarifnog
sistema TS2 usvojeno je da se 20 % fiksnih tro{ko-
va nadokna|uje preko snage, tako da tarifni stav za
snagu iznosi 0,40 NJ/kW. Ostatak fiksnih tro{kova
se prebacuje na energiju u vi{oj tarifi. Tako|e je
usvojeno da cena no}ne energije ne sme biti ni`a od
prose~nih varijabilnih tro{kova, tako da iznosi
0,030 NJ/kWh. Iz uslova da ra~un kupca ili MOP
ostanu nepromenjeni, mo`e se odrediti cena dnevne
energije, koja u ovom primeru iznosi 0,074 NJ/kWh.
Primenom ovakvog tarifnog sistema, ra~un kupca
ostaje nepromenjen i iznosi 80 NJ.
U primeru EES2 je pretpostavljeno da 10 % ku-
paca, njih 10, pove}ava svoju potro{nju u no}nom
periodu za 2 000 kWh i da im je zbog toga neophod-
no da se odobrena snaga pove}a na 75 kW. Zbog
ovoga se pove}avaju tro{kovi i ukupno utro{ena
elektri~na energija u sistemu. U odnosu na primer

Tabela 10.
Tarifni sistemi sa vi{im i ni`im dnevnim tarifnim stavom za aktivnu energiju

Karakteristike EES Tarifni stavovi u tarifnim sistemima

Ukupna Tro{ak TS 1 TS 2 TS 3
Ukupna
odobrena
energija energija energija energija energija
snaga fiks. var. energija snaga snaga
NT VT NT VT
(NJ/ (NJ/ (NJ/ (NJ/ (NJ/
(kW) (kWh) (NJ) (NJ) (NJ/kW) (NJ/kW)
kWh) kWh) kWh) kWh) kWh)
(1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) (8) (9) (10) (11) (12)
EES1 2 500 10 000 5 000 3 000 0,080 0,40 0,030 0,074
EES2 3 000 12 000 5 400 3 600 0,075 0,40 0,040 0,073

Karakteristike potro{nje kupca Iznosi ra~una

Odobrena Energija Energija
Energija po TS1 iz EES1 po TS1 iz EES2 po TS2 po TS3
snaga u NT u VT
(kW) (kWh) (kWh) (kWh) (NJ) (NJ) (NJ) (NJ)
Kupac 1 25 1 000 100 900 80 75 80 80
Kupac 2 75 3 000 2 100 900 240 225 160 180

ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008. 61

EES1, sada je prose~na cena elektri~ne energije ma-
nja i iznosi 0,075 NJ/kWh. Zbog promene tro{kova,
koli~ine i na~ina potro{nje elektri~ne energije, po-
trebno je ponovo izra~unati vrednosti vi{eg i ni`eg
tarifnog stava za energiju i time definisati novi tarif-
ni sistem TS3. Ako se zadr`i vrednost tarifnog stava
za snagu, tarifni stavovi za aktivnu energiju se odre-
|uju iz uslova da kupcima koji nisu menjali svoju
potro{nju ne treba ni iznos u ra~unu da se promeni i
da ukupni tro{kovi u sistemu moraju biti nadokna|e-
ni. Primenom ovih uslova izra~unati su tarifni stavo-
vi u tarifnom sistemu TS3: za snagu 0,40 NJ/kW, za
energiju u ni`oj tarifi 0,040 NJ/kWh i za energiju u
vi{oj tarifi 0,073 NJ/kWh.
U donjem delu tabele 10 je pokazano {ta se de-
{ava sa ra~unima kupaca elektri~ne energije. Defini-
sana su dva tipa kupaca kupac 1 koji nije menjao
svoju potro{nju i kupac 2 koji je pove}ao potro{nju
tokom trajanja ni`e tarife. Ako se ima u vidu da je
80 NJ opravdani iznos ra~una za kupca 1, pokazuje
se da bi njegov ra~un bio neopravdano manji, 75 NJ,
ako bi se u ovom primeru primenio tarifni sistem
TS1, odnosno primenila prosta kilovatsatna tarifa.
Tada bi kupac 2 imao pove}an ra~un i pla}ao bi
225 NJ. Opravdani iznos ra~una za kupca 2 iznosi
180 NJ, kako je to u slu~aju primene TS3, jer tada i
kupac 1 ima ra~un od 80 NJ. Postavlja se pitanje, {ta
bi se desilo ako bi se nastavila primena tarifnih siste-
ma TS1 i TS2 sa nepromenjenim tarifnim stavovima
iz primera EES1? Ako bi se primenio TS1, ali sa ta-
rifnim stavom od 0,080 NJ/kWh, kupac 1 bi imao
ra~un od 80 NJ, ali bi ra~un kupca 2 bio neopravda-
no visok i iznosio bi ~ak 240 NJ, {to bi imalo za po-
sledicu ekstra profit, odnosno prihod od naplate bi
bio ve}i od MOP-a. Sa druge strane, primenom ta-
rifnog sistema TS2, ra~un kupca 1 od 80 NJ bi ostao
nepromenjen, ali bi se ra~un kupca 2 smanjio na 160
NJ, {to bi imalo za posledicu gubitak u EES, jer bi
se prihodovalo manje od MOP-a.
5 ZAKLJU^AK
U ovom radu su na krajnje upro{}enim primeri-
ma EES ilustrovani efekti primene razli~ito koncipi-
ranih tarifnih sistema na kategoriju kupaca {iroka
potro{nja, u okviru koje su najbrojniji kupci doma-
}instva. Ovo je najbrojnija kategorija kupaca i njo-
me su obuhva}eni kupci sa veoma razli~itim na~i-
nom potro{nje elektri~ne energije: kupci sa ravno-
mernom potro{njom tokom godine koja mo`e biti i
mala i velika, kupci sa sezonski neravnomernom po-
tro{njom, kupci koji u ve}em delu godine uop{te ne
tro{e elektri~nu energiju, kupci kojima je na raspo-
laganju snaga od par pa do nekoliko desetina kilo-
vata. Kod tako {irokog spektra potro{nje, pokazano
62
je da primena jednostavnog tarifnog sistema koji je
baziran na, takozvanoj, prostoj kilovatsatnoj tarifi
dovodi do neprihvatljive raspodele tro{kova izme|u
kupaca, tako {to se nekim kupcima neopravdano po-
ve}ava ra~un, a time se odstupa od osnovnog prin-
cipa pri definisanju tarifnog sistema, da svaki kupac
pla}a elektri~nu energiju saglasno mestu preuzima-
nja i srazmerno obimu i na~inu njene potro{nje. Po-
kazano je, da samo slo`eni tarifni sistemi obezbe|u-
ju socijalnu pravednost i podsticanje ekonomske i
energetske efikasnosti u kori{}enju elektri~ne ener-
gije. U takvim tarifnim sistemima definisani su tarif-
ni stavovi i za snagu i za energiju, vi{i i ni`i dnevni
tarifni stav, mogu biti definisane zone potro{nje
energije ili zone po odobrenoj snazi. U radu je tako-
|e pokazano kako se odre|uju ni`i i vi{i dnevni ta-
rifni stav za aktivnu energiju. Iz prikazanih primera,
mo`e se uo~iti kako se sa promenom instalisane sna-
ge i ukupne potro{nje u EES, ali i sa pojavom sezon-
ske neravnomernosti potro{nje elektri~ne energije,
menja nivo ukupnih tro{kova u sistemu, odnos fik-
snih i varijabilnih tro{kova i kako sve to uslovljava
potrebu za primenom razli~itih koncepata tarifnih
sistema. To pokazuje da je tarifni sistem `iva
stvar i da ga u praksi, iz godine u godinu, treba
pratiti i modifikovati u skladu sa promenama u EES.
Na kraju se mora naglasiti, da je realni EES ve-
oma komplikovan sa stanovi{ta potro{nje, proizvod-
nje, raspodele tro{kova po kategorijama kupaca i ta-
rifnim elementima. Zbog toga se mora pomiriti sa ~i-
njenicom, da u praksi nema idealnih re{enja kako je
to prikazano u ovim prostim primerima. Da bi u prak-
si bio uspostavljen tarifni sistem koji }e zaista podsti-
cati efikasnost u kori{}enju elektri~ne energije, mora
se raspolagati mnogobrojnim podacima i moraju se
raditi slo`ene analize. I pored toga, na kraju se mora
priznati da nema idealnog tarifnog sistema i da svaki
tarifni sistem predstavlja jednu vrstu kompromisa ko-
ji u datom trenutku daje najbolja re{enja.
6 LITERATURA
[1] Ru`i} S, TARIFNI SISTEM KAO SREDSTVO ZA
INDIREKTNO UPRAVLJANJE POTRO[NJOM
ELEKTRI^NE ENERGIJE, Mart 1999, ENYU 99,
Energija, ekonomija, ekologija, broj 1, str 314-320
[2] Tani} G, ELEKTRI^NA ENERGIJA I TR@I[-
TE,2001, Beograd
[3] PRINCIP TARIFNOG SISTEMA EPS-a, 1997,
Studija, Institut Nikola Tesla, Beograd
[4] Vu~kovi} A, Despotovi} N, Obradovi} B, Rajkovi}
P, METODOLOGIJE I TARIFNI SISTEMI U
ELEKTROENERGETSKOM SEKTORU U SRBI-
JI, 2007, Referat C5-06, YUKO CIGRE, Vrnja~ka
Banja
ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.
[5] Vu~kovi} A, ALOKACIJA PRIHODA PRI IZRADI
TARIFNIH SISTEMA ZA PRENOS, DISTRIBUCI-
JU I PRODAJU ELEKTRI^NE ENERGIJE, 2007,
Referat C5-07, YUKO CIGRE, Vrnja~ka Banja
[6] KEMA, IPA i Rocas, ALOKACIJA TRO[KA I TA-
RIFNA STRUKTURA PREPORUKE ZA ELEK-
TRI^NU ENERGIJU, 2005, D2.2-Tom 6(b), Proje-
kat Formiranje i rad Agencije za energetiku Repu-
blike Srbije
[7] TARIFNI SISTEM ZA OBRA^UN CENA ELEK-
TRI^NE ENERGIJE ZA TARIFNE KUPCE, Slu-
`beni glasnik RS br.1/07

Rad je primljen u uredni{tvo 10. 10. 2008. godine

Aca Vu~kovi} je ro|en 1961. godine u Beogradu. Diplomirao je na Elektrotehni~kom fa-

kultetu u Beogradu 1984. godine, gde je i magistrirao 1995. godine. Od 1989. do 2005. go-
dine je u okviru sada{nje Elektroprivrede Srbije radio na poslovima razvoja programskih pa-
keta za prognozu potro{nje elektri~ne energije, razvoja programskih paketa za kratkoro~no i
dugoro~no planiranje rada, perspektivnog planiranja, analize promena u obimu i strukturi
potro{nje, analize tro{kova u sistemu i razvoja tarifnih sistema za prodaju elektri~ne energi-
je. Autor je ve}eg broja radova iz navedenih oblasti koji su objavljeni ili prezentovani u do-
ma}im i inostranim ~asopisima ili na konferencijama. U Agenciji za energetiku Republike Srbije je zapo-
slen od decembra 2005. godine gde radi na mestu vi{eg stru~nog saradnika za elektri~nu energiju.

ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008. 63

 Lidija Korunovi} i Dobrivoje Stojanovi}

Stati~ke karakteristike potro{nje

na 35 kV nivou
distributivne mre`e Ni{a

Stru~ni rad
UDK: 621.316

Rezime:
U ovom radu prikazani su rezultati identifikacije parametara stati~kih karakteristika potro{nje na os-
novu terenskih merenja tokom eksperimenata promene napona transformatorom sa promenljivim prenosnim
odnosom. Izvr{en je veliki broj eksperimenata u letnjoj i zimskoj sezoni u TS Ni{ 13 na transformatoru
110/35 kV/kV koji napaja prete`no stambenu potro{nju.
Dobijene su stati~ke karakteristike potro{nje na 35 kV nivou u obliku polinoma drugog reda (ZIP
model) za jutro, poslepodne i ve~e radnog i neradnog dana. Po{to je izvr{en veliki broj eksperimenata,
dobijene stati~ke karakteristike su statisti~ki obra|ene i predlo`ene su reprezentativne karakteristike ~ija je
validnost potvr|ena. Pored toga izvr{ena je i aproksimacija reprezentativnih polinomskih karakteristika u
ispitivanom opsegu napona naj~e{}e kori{}enim, eksponencijalnim, modelom potro{nje.
Reprezentativne stati~ke karakteristike potro{nje koje su dobijene za dve sezone me|usobno su upore|ene,
a njihova razlika je diskutovana. Razmatran je uticaj vremenskih prilika za vreme merenja na rezultate. Tako|e
je diskutovana validnost upotrebe dobijenih karakteristika potro{nje nakon du`eg vremenskog perioda.
Klju~ne re~i: stati~ke karakteristike, modelovanje potro{nje, distributivna mre`a.

Abstract:

STATIC LOAD CHARACTERISTICS ON 35 kV LEVEL OF DISTRIBUTION NETWORK OF NIS

This paper presents the results of identification of static load characteristics on the basis of field mea-
surements during experiments of voltage changes by on-load tap changer. Large number of experiments in
summer and winter season in TS Ni{ 13 is performed on transformer 110/35kV which supplies mostly re-
sidential load.
Static load characteristics on 35kV voltage level are obtained in the form of second order polynomials
(ZIP model) for morning, afternoon and evening of working day and weekend. Since many experiments are
performed, characteristics are statistically processed and representative characteristics whose adequacy is
confirmed are suggested. Besides, representative polynomial characteristics are approximated by most fre-
quently used, exponential, load model in examined voltage range.
Representative static load characteristics that are obtained for two seasons are mutually compared, and
their differences are discussed. The influence of weather conditions during the measurements on the results is
considered. Also, the adequacy of the usage of obtained characteristics after longer time period is discussed.
Key words: static characteristics, load modelling, distribution network.

Lidija Korunovi}, Elektronski fakultet, Univerzitet u Ni{u, Republika Srbija

Dobrivoje Stojanovi}, Elektronski fakultet, Univerzitet u Ni{u, Republika Srbija

64 ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.

1. UVOD
Kod prora~una re`ima elektroenergetskih mre-
`a snaga optere}enja potro{a~kih ~vorova se smatra
poznatom veli~inom. Zbog toga je ta~nost rezultata
prora~una ustaljenih stanja direktno uslovljena izbo-
rom adekvatnog stati~kog modela potro{nje i njego-
vih parametara, a ta~nost prora~una prelaznih re`i-
ma izborom odgovaraju}eg dinami~kog modela sa
njegovim parametrima. Mnogi istra`iva~i su se ba-
vili modelovanjem potro{nje, predlagali svoje mo-
dele i eksperimentalnim putem dolazili do konkret-
nih parametara. Koji }e se model od brojnih razvije-
nih modela koristiti zavisi od sastava potro{nje i od
cilja upotrebe odre|enog modela, a parametri ovih
modela dobijaju razli~ite vrednosti u zavisnosti od
toga o kojoj kategoriji potro{nje se radi.
U literaturi se, po pravilu, daju parametri mode-
la potro{nje za pojedine standardne komponente po-
tro{nje. Potro{nja na vi{im naponskim nivoima zavi-
si od strukture potro{nje na ni`im naponskim nivoi-
ma. Ako se zna sastav potro{nje i parametri pojedi-
nih komponenata potro{nje, parametri ekvivalentne
potro{nje mogu se odrediti primenom metoda agre-
gacije, kao {to je to ura|eno na primer u Ribeiru i
Langu [1] ili u Pilaju (Pillay), Sabiru i Haku (Haq)
[2]. Me|utim, ta~an sastav potro{nje na srednjem i
visokom naponu je veoma te{ko proceniti, pa se
ovako dobijeni rezultati ekvivalentiranja moraju
uzeti sa dosta rezerve. Zbog toga je najbolje da se,
za svaki konkretan slu~aj, metodom baziranom na
merenjima utvrde parametri modela potro{nje. Me-
tod baziran na merenjima obuhvata terenska mere-
nja u izabranim ~vorovima distributivne mre`e, a
dobijeni parametri se potom mogu primeniti u ~vo-
rovima sa sli~nim sastavom potro{nje, Kundur [3].
Me|utim, tako utvr|eni parametri na jednoj lokaci-
ji, za jednu strukturu potro{a~a, ne mogu se bezre-
zervno upotrebiti u drugim uslovima i za druge
elektroenergetske sisteme (EES). Parametri modela
potro{nje iz literature mogu se iskoristiti samo za
preliminarne prora~une i uporedne analize.
Iako bolji, metod baziran na merenjima je kom-
plikovaniji, jer podrazumeva saglasnost elektrodi-
stributivnog preduze}a, relativno skupu mernu opre-
mu i neminovno anga`ovanje ve}eg broja ljudi. To
su verovatno razlozi zbog kojih u na{oj zemlji i re-
gionu do sada nije obavljeno opse`no istra`ivanje
koje je bazirano na merenjima, a vezano za modelo-
vanje potro{nje. Rezultati koji su predstavljeni u
ovom radu su deo istra`ivanja o modelovanju potro-
{nje (neki od rezultata su ve} objavljeni u Stojano-
vi}, Korunovi} i Milanovi} [4]) na osnovu merenja
na razli~itim naponskim nivoima srednjenaponske
distributivne mre`e Ni{a, u razli~itim sezonama,
ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.
razli~itim danima u nedelji i dobima dana. Ovde su
predstavljeni rezultati identifikacije parametara naj-
~e{}e kori{}enih stati~kih modela potro{nje na 35 kV
nivou dobijeni na osnovu eksperimenata promene
napona transformatorom 110/35 kV/kV koji ima
promenljiv prenosni odnos. Po{to je izvr{eno 120
eksperimenata u obe sezone dobijene su statisti~ki
pouzdane vrednosti parametara. One su razvrstane
po sezonama i dobima dana, a njihova validnost je
proverena.
2. NAJ^E[]E KORI[]ENI
STATI^KI MODELI POTRO[NJE
U op{tem slu~aju potro{nja jednog jakog po-
tro{a~kog ~vora modeluje se slo`enim modelom koji
u sebi sadr`i jedna~ine stati~ke potro{nje i ekviva-
lentnog asinhronog motora, a ako postoji potreba, on-
da model sadr`i i jedna~ine ekvivalentnog sinhronog
motora, [3]. Slo`enost ovakvog modela potro{nje za-
visi od sastava potro{nje, vrste pojava koje se `ele
analizirati, `eljene ta~nosti dobijenih rezultata, itd.
Stati~ku potro{nju ~ine: elektrotermi~ki ure|aji,
osvetljenje, komunalno-stambena potro{nja i sli~no,
odnosno potro{nja u koju nisu uklju~eni veliki asin-
hroni motori niti elektromotorni pogoni. Ona se u
op{tem slu~aju modeluje stati~kim karakteristikama
aktivne i reaktivne snage po naponu i frekvenciji.
Naj~e{}e kori{}en stati~ki model potro{nje je ekspo-
nencijalni model u kome se zavisnost od frekvenci-
je zanemaruje po{to se napon mre`e obi~no mnogo
vi{e menja od frekvencije:
k pu
U
P = Pn (1)
Un
k qu
U
Q = Qn , (2)
Un
gde je
P i Q aktivna i reaktivna snaga potro{nje pri napo-
nu U i frekvenciji f,
Pn i Qn aktivna i reaktivna snaga potro{nje pri na-
zivnom naponu Un,
kpu i kqu koeficijent samoregulacije aktivne i reak-
tivne snage po naponu.
Parametri eksponencijalnog modela, kpu i kqu
pokazuju, u stvari, kolika je procentualna promena
aktivne i reaktivne snage za procenat promene napo-
na u okolini nazivne vrednosti napona {to se mo`e
pokazati kori{}enjem razvoja jedna~ina (1) i (2) u
Tajlorov red u okolini Un, Taylor [5]. Zbog toga ko-
eficijenti kpu i kqu predstavljaju parcijalne izvode ak-
tivne i reaktivne snage po naponu u okolini naziv-
nog napona, [1], ili koeficijente osetljivosti ovih
65
snaga na promenu napona, Tasi} i Rajakovi} [6].
Kada su oba naponska eksponenta u modelu (1) i
(2), kpu i kqu, jednaka 0, 1 ili 2, radi se o potro{nji ti-
pa konstantne snage, struje ili impedanse, respektiv-
no.
Jedan od naj~e{}e kori{}enih stati~kih modela
potro{nje je polinomski model drugog reda. Postoji
nekoliko varijanti ovog modela. Varijanta u kojoj se
zavisnost od frekvencije ne uzima u obzir je
U 2
U
P = Pn p1 + p 2 + p 3 , (3) skoj sezoni 29. i 30. marta 2007. godine, a u prose-
U n Un
U 2
U
Q = Qn q1 + q 2 + q3 . (4) TS 35/10 kV/kV napajaju iz TS Ni{ 13 pokazuje
U n Un
Polinomski model (3) i (4) se jo{ zove i ZIP mo-
del po{to je sastavljen od komponenti potro{nje tipa
konstantne impedanse (Z), konstantne struje (I) i
konstantne snage (P). Parametri ovog modela su p1,
p2, p3, q1, q2 i q3, dok su Pn i Qn aktivna i reaktivna
snaga pri nazivnom naponu Un. Parametri p1 i q1
predstavljaju relativna u~e{}a optere}enja konstant-
ne impedanse, p2 i q2 relativna u~e{}a optere}enja
konstantne struje i p3 i q3 relativna u~e{}a optere}e-
nja konstantne snage u ukupnom optere}enju. Zbir
sva tri tipa potro{nje, to jest sve tri komponente iz-
nosi 1 r.j.
3. OPIS EKSPERIMENATA
U cilju utvr|ivanja konkretnih parametara naj-
~e{}e kori{}enih stati~kih modela potro{nje srednje-
naponske distributivne mre`e Ni{a izvr{ena su broj-
na merenja. U ovom radu su prikazani rezultati me-
renja napona i snage tokom eksperimenata namerne
promene napona transformatorom T1 (110 kV 10
1,5 %/36,75/10,5 kV/kV) u TS Ni{ 13 (vidi sli-
ku 1). Eksperimenti su izvr{eni u letnjoj sezoni od
30. septembra do 2. oktobra 2005. godine i u zim-
ku je bilo po osam eksperimenata ujutro, poslepod-
ne i uve~e.
Analiza kategorija potro{nje svih transforma-
torskih stanica 10/0,4 kV/kV koje se preko
da 45,67 % ukupne instalisane snage ide na gradsku
potro{nju bez daljinskog grejanja, 35,86 % na grad-
sku potro{nju sa daljinskim grejanjem, 2,14 % na
prigradska naselja, 2,35 % na seoska naselja, 3,24 %
na trgova~ku potro{nju, 2,51 % na zdravstvene ustano-
ve, 7,09 % na industriju i 1,14 % na {kole. To zna~i
da stambena potro{nja u~estvuje sa 86,02 % u ukup-
noj potro{nji i da je dominantna kategorija ukupne
potro{nje razmatranog transformatora 110/35 kV/kV.
4. IDENTIFIKACIJA PARAMETARA MODELA
Primera radi, na slici 2a) i b) prikazane su pro-
mene aktivne i reaktivne snage u P-U i Q-U ravni,

prema TS Medijana
T1 2 x 300/5/5/5 prema TS Ratko Pavlovi}
A/A/A
110 kV
mre`a
prema TS Stevan Sin|eli}
11010x1,5 %/36,75/10,5 kV/kV
31,5 MVA, YNyn d5
uk = 10,46 %

35 0,1 0,1
kV/kV/kV
3 3 3

Merni ure|aj

Slika 1. [ema merenja na 35 kV nivou transformatora T1

66 ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.

respektivno, u toku eksperimenta smanjenja napona nje snage tokom promene napona i ni u jednom slu-
od 36,60 na 34,17 kV. Ta~ka 1 odgovara stacionar- ~aju njihov koeficijent korelacije nije manji od 0,9.
nom re`imu pre poreme}aja. Proces u kome se me- Da bi karakteristike potro{nje koje su dobijene
njaju i napon i snaga odvija se po krivama P(u) i Q(u), pri razli~itim re`imima rada mre`e mogle me|usobno
od ta~ke 1 do ta~ke 2. Ove krive su dobijene fitova- da se uporede, potrebno je da se izvr{i normalizacija
njem izmerenih vrednosti polinomima drugog reda vrednosti napona i snage koje su dobijene merenjima.
po metodi najmanjih kvadrata, Nenadovi} [7], pri Ovde je normalizacija izvr{ena nazivnom vredno{}u
~emu se minimizuje slede}a funkcija cilja napona mre`e, Un=35 kV, a snaga onom svojom vred-
N no{}u koja se dobija na osnovu fitovanih polinoma pri
J = (Pm (t i ) P (t i ) ) ,
2
(5) nazivnom naponu mre`e. Nakon normalizacije izme-
i =1 renih vrednosti napona i snage, parametri polinom-
u kojoj Pm(ti) i P(ti) ozna~avaju u trenutku ti izmere- skog, ili eksponencijalnog stati~kog modela potro{nje
ne vrednosti aktivne snage i odziv aktivne snage na dobijeni su fitovanjem po metodi najmanjih kvadrata.
promenu napona na osnovu izabranog polinomskog
modela potro{nje, respektivno, dok je N broj uzora- 5. ANALIZA REZULTATA
ka merenja.
Stati~ke karakteristike aktivne i reaktivne snage U ovom odeljku analizirane su stati~ke karakte-
u polinomskom obliku koje opisuju pona{anje po- ristike potro{nje 35 kV mre`e koje su dobijene na
tro{nje tokom smanjenja napona od ta~ke 1 do ta~ke osnovu eksperimenata u letnjoj i zimskoj sezoni.
2 sa slike 2 su Normalizovane karakteristike aktivne i reaktivne
snage 35 kV mre`e u letnjoj sezoni iz svih 68 ekspe-
P = 48,654 2,442 3 U + 0,052 5 U 2 i (6) rimenata promene prenosnog odnosa transformatora
110/35 kV/kV u ovoj sezoni prikazane su na slici 3.
Na istoj slici date su i srednje karakteristike koje su
Q = 163,437 9,779 1 U + 0,150 6 U 2 . (7) dobijene primenom metode najmanjih kvadrata na
niz ulaznih ta~aka koje odgovaraju pojedinim karak-
U ovim jedna~inama je napon u kV, a aktivna i teristikama u njima validnim opsezima napona. Ove
reaktivna snaga u MW i Mvar, respektivno. Obe ka- srednje karakteristike su
rakteristike, koje su date jedna~inama (6) i (7), veo-
ma dobro opisuju pona{anje potro{nje tokom razma- P (U ) = 0,102 7 + 0,249 2 U + 0,648 3 U 2 i (8)
tranog prelaznog procesa imaju velike koeficijen-
te korelacije koji u skladu sa defiinicijom datom u
[7] iznose R=0,998 8 za i R=0,998 4 za , respektiv- Q(U ) = 18,983 4 40,968 2 U + 22,983 1 U 2 , (9)
no, i male standardne devijacije, =0,037 4 i
=0,029 1. Polinomske karakteristike koje su dobi- i one su validne u opsegu napona od 0,95 do 1,1 r.j.
jene fitovanjem rezultata svih preostalih eksperime- Pri tome su maksimalna odstupanja individualnih ka-
nata (njih 119) tako|e veoma dobro opisuju pona{a- rakteristika od srednje 2,06 % kod aktivne i 6,32 %
30 7,5
Izmerene
Izmerene vrednosti
vrednosti Izmerene
Izmerene vrednosti
vrednosti
1
Q reaktivna snaga (Mvar)

Polinom dobijen fitovanjem Polinom

Polinom dobijen
dobijen fitovanjem
fitovanjem 1
P aktivna snaga (MW)

Polinom dobijen fitovanjem 7,0

29
6,5
28
6,0
a) b)
27 5,5
22
22
5,0
26
34,0 34,5 35,0 35,5 36,0 36,5 37,0 34,0 34,5 35,0 35,5 36,0 36,5 37,0
U napon (kV) U napon (kV)
a) b)

Slika 2. Izmerene vrednosti i polinom dobijen fitovanjem pri eksperimentu smanjenja napona za:
a) aktivnu i b) reaktivnu snagu

ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008. 67

kod reaktivne snage pri U=1,1 r.j. Zato se mogu iz- eksponencijalne karakteristike od polinomske su ve-
dvojiti jedna reprezentativna srednja karakteristika }e, pa se eksponencijalni model sa parametrom mo-
aktivne snage i, u cilju postizanja ve}e ta~nosti mode- `e smatrati dovoljno dobrim u opsegu napona od
lovanja reaktivne snage, tri karakteristike ove snage: 0,95 do 1,081 r.j., jer su u tom opsegu gre{ke aprok-
za jutro simacije manje od 5 %.
Individualne karakteristike u zimskoj sezoni ta-
Q(U ) = 18,824 0 40,7511 U + 22,925 0 U 2 ko|e su obra|ene i odre|ene su srednje sezonske ka-
rakteristike aktivne i reaktivne snage:

U (0,95 r.j.; 1,1 r.j.), (10) P(U ) = 0,121 7 + 0,700 7 U + 0,421 0 U 2 i (13)
za poslepodne
Q (U ) = 17,587 2 38,227 0 U + 21,649 0 U 2 , (14)
Q (U ) = 18,414 7 39,747 1 U + 22,332 9 U 2

respektivno, koje va`e u opsegu u kojem je napon

U (0,95 r.j.; 1,1 r.j.),
i za ve~e
Q (U ) = 12,069 0 26,952 5 U + 15,882 8 U 2
U (0,95 r.j.; 1,07 r.j.).
Kori{}enjem tri karakteristike reaktivne snage,
maksimalno odstupanje individualnih karakteristika
od srednje karakteristike odgovaraju}eg doba dana
smanjuje se na najvi{e 5 %.
Polinomske karakteristike mogu se aproksimi-
rati eksponencijalnim karakteristikama. To je u~i-
njeno na slici 4 na primeru srednjih karakteristika za
leto. Analiza ovih karakteristika pokazuje da se u
opsegu napona od 0,95 do 1,1 r.j. mo`e usvojiti eks-
ponencijalni model aktivne snage ~iji je parametar
kpu = dP/dUU=1=1,546 uz najve}e odstupanje od
odgovaraju}e polinomske karakteristike od -0,22 %.
Kod reaktivne snage odstupanja aproksimativne
menjan na 35 kV sabirnicama u zimskoj sezoni, od
(11) 0,95 do 1,08 r.j. Maksimalna odstupanja individual-
nih od odgovaraju}ih srednjih karakteristika se ima-
ju pri naponu od 1,07 r.j. i sli~nog su procentualnog
iznosa kao maksimalna odstupanja u letnjoj sezoni:
-1,17 % kod aktivne i 5,23 % kod reaktivne snage.
Da bi se odstupanja individualnih karakteristika re-
aktivne snage od reprezentativne smanjila ispod 5 %,
(12) mogu se usvojiti tri karakteristike reaktivne snage:
za jutro
Q(U ) = 15,908 6 34,731 5 U + 19,823 0 U 2
U (0,95 r.j.; 1,07 r.j.), (15)
za poslepodne
Q (U ) = 22,343 5 48,212 9 U + 26,868 4 U 2
U (0,95 r.j.; 1,07 r.j.), (16)

1,8
snaga (r.j.)

1,8
1,2
Srednja
Srednja karakteristika
karakteristika Srednja
Srednja karakteristika
karakteristika
Q reaktivna snaga (r.j.)
P aktivna snaga (r.j.)

Jutro
Jutro 1,6
1,6 Jutro
Jutro

1,1 Poslepodne
Poslepodne Poslepodne
Poslepodne
1,4
1,4 Vee
Ve~e
Ve e
Ve~e
Q - reaktivna

1,2
1,2
1,0
a) b)
1,0
1,0

0,9 0,8
0,8
0,95 1,00 1,05 1,10 0,95 1,00 1,05 1,10
U napon (r.j.) U napon (r.j.)
a) b)

Slika 3. Individualne i srednja karakteristika u letnjoj sezoni:

a) aktivne i b) reaktivne snage

68 ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.

 i za ve~e 6. PORE\ENJE REPREZENTATIVNIH
KARAKTERISTIKA
Q(U ) = 14,351 4 31,408 9 U + 18,057 8 U 2
Na slici 5 prikazane su sezonske stati~ke karak-
teristike kako aktivne tako i reaktivne snage. Sa ove
U (0,95 r.j.; 1,08 r.j.). (17) slike se vidi da se odgovaraju}e karakteristike u let-
njoj i zimskoj sezoni prakti~no poklapaju, uz najve-
}e odstupanje karakteristike u zimskoj sezoni od od-
1,8
1,8
P, Q aktivna i reaktivna snaga (r.j.)

govaraju}e karakteristike u letnjoj sezoni od -0,52 %

P, Q aktivna i reaktivna snaga (r.j.)

(pri U=0,95 r.j.) koje se ima kod reaktivne snage.

1,6
1,6 Radi preglednosti, u tabeli 1. dati su parametri
eksponencijalnog modela potro{nje dobijeni na
1,4
1,4 35 kV nivou u letnjoj i zimskoj potro{nji. Odgova-
Q
Q raju}i parametri u dve sezone veoma su bliski jedni
Qexp
Q drugima: koeficijent samoregulacije aktivne snage
1,2
1,2 exp
je 0,19 % manji od onog u zimskoj, a koeficijent sa-
moregulacije reaktivne snage je 1,1 % ve}i u zim-
1,0
1,0
P
P
skoj sezoni.
PPexp
exp
Tabela 1.
0,8
0,8
Parametri eksponencijalnog modela potro{nje
0,96 0,98
0,96 0,98 1,00
1,00 1,02
1,02 1,04
1,04 1,06
1,06 1,08
1,08 1,10
1,10 35 kV mre`e
UU- napon
napon (r.j.)
(r.j.) Sezona kpu kqu
Slika 4. Srednje polinomske i eksponencijalne Letnja 1,546 4,998
karakteristike u letnjoj sezoni Zimska 1,543 5,053
Kao i kod letnje sezone i u zimskoj se polinom- Uzrok ovako malih razlika me|u karakteristika-
ske karakteristike mogu aproksimirati eksponenci- ma dve sezone su sli~ne vremenske prilike u danima
jalnim modelom. Kod srednje polinomske karakteri- letnje i zimske sezone kada su izvr{eni eksperimen-
stike aktivne snage, aproksimacija eksponencijal- ti. Analiza podataka o vremenu iz perioda merenja
nom karakteristikom ~iji je eksponent kpu = 1,543 ta- pokazuju da su prose~ne maksimalne dnevne tempe-
kva je da se prakti~no poklapa sa polinomskom kri- rature u dve sezone bile skoro iste: 14 C i 15,5 C
vom u ~itavom opsegu napona (uz gre{ke koje su u letnjoj i zimskoj sezoni, respektivno. Pokazuje se
manje od 0,01 %). U slu~aju reaktivne snage ekspo- da je maksimalna dnevna temperatura dominantan
nencijalna kriva sa kqu =5,053 tako|e se mo`e sma- faktor koji uti~e na sastav potro{nje i posledi~no na
trati valjanom u ~itavom ispitivanom opsegu napona identifikovane stati~ke karakteristike. Naime, ostali
od 0,95 do 1,08 r.j. uz najve}u gre{ku od -4,38 %.
Q - reaktivna snaga (r.j

1,2 1,8
Letnja
Letnja sezona
sezona 1,6 Letnja
Letnja sezona
sezona
Q reaktivna snaga (r.j.)
P aktivna snaga (r.j.)

Zimska
Zimska sezona
sezona 1,6
Zimska
Zimska sezona
sezona
1,1 1,4
1,4
1,2
1,2
1,0
1,0
a) 1,0 b)
0,9 0,8
0,8
0,95 1,00 1,05 1,10 0,95 1,00 1,05 1,10
U napon (r.j.) U napon (r.j.)
a) b)

Slika 5. Stati~ke karakteristike u letnjoj i zimskoj sezoni:

a) aktivne i b) reaktivne snage

ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008. 69

vremenski podaci iz perioda kada su izvr{ena mere-
nja mnogo se vi{e razlikuju: recimo, u letnjoj sezo-
ni je prose~na vla`nost vazduha bila 89,7 %, a u
zimskoj 44 %, prose~na minimalna temperatura u
letnjoj sezoni 11 C, a u zimskoj 4,5 C, brzina ve-
tra 1,7 m/s i 3,5 m/s u letnjoj i zimskoj sezoni, re-
spektivno, ali se ove razlike ne odra`avaju vidljivo
na identifikovane parametre potro{nje.
Karakteristike potro{nje koje su analizirane u
ovom radu, dobijene su na osnovu merenja u perio-
dima koji su vremenski udaljeni ~ak jednu i po go-
dinu. To pokazuje da su dobijene karakteristike va-
lidne i nakon du`eg vremena i da se rezultati, prika-
zani u ovom radu, mogu primeniti sve dok se ne do-
gode zna~ajne ekonomske i socijalne promene koje
}e uticati da se u ve}oj meri promeni sastav potro-
{nje razmatrane mre`e.
7. ZAKLJU^AK
U radu su analizirani rezultati 120 eksperime-
nata promene prenosnog odnosa transformatora
110/35 kV/kV koji napaja prete`no stambenu potro-
{nju u cilju dobijanja statisti~ki pouzdanih stati~kih
karakteristika potro{nje u razli~itim sezonama, da-
nima u nedelji i dobima dana. Utvr|eno je da se po-
na{anje potro{nje sa promenom napona veoma do-
bro modeluje polinomskim (ZIP) modelom, uz koefi-
cijent korelacije koji ni kod jednog eksperimenta ni-
je manji od 0,9. Identifikovane su reprezentativne,
srednje, polinomske karakteristike aktivne snage u
svakoj sezoni i po tri reprezentativne karakteristike
reaktivne snage za jutro, poslepodne i ve~e, tako
da ni jedna stati~ka karakteristika dobijena nekim
od eksperimenata ne odstupa vi{e od 5 % od odgo-
varaju}e srednje karakteristike.
Pokazano je da je aproksimacija polinomskih
karakteristika eksponencijalnim modelom kod raz-
matrane potro{nje mogu}a u opsegu napona od
0,95 r.j. do 1,08 r.j. i u letnjoj i u zimskoj sezoni. U
ovom opsegu napona je maksimalno odstupanje
aproksimativne eksponencijalne karakteristike od
polinomske manje od 5 %.
Analiza stati~kih karakteristika potro{nje iz let-
nje i zimske sezone pokazala je da su identifikovane
stati~ke karakteristike gotovo identi~ne i da je njiho-
vo me|usobno odstupanje manje od procenta. Utvr-
|eno je da na parametre potro{nje razmatrane mre-
`e iz dve sezone dominantno uti~e maksimalna dnev-
na temperatura koja je bila skoro ista u periodima
kada su izvr{ena merenja. Tako|e je pokazano da se
rezultati prezentovani u ovom radu mogu primeniti i
Rad je primljen u uredni{tvo 10. 10. 2008. godine
70
nakon du`eg vremena sve dok se zna~ajno ne prome-
ni sastav potro{nje razmatrane mre`e.
8. LITERATURA
[1] Ribeiro J, Lange F, 1982, A NEW AGGREGATION
METHOD FOR DETERMINING COMPOSITE
LOAD CHARACTERISTICS, IEEE Trans., Power
Appar. Syst., No. 8, pp. 2869-2875.
[2] Pillay P, Sabur S, Haq M, 1997, A MODEL FOR
INDUCTION MOTOR AGGREGATION FOR
POWER SYSTEM STUDIES, Elect. Power Syst.
Res., No. 3, pp. 225-228.
[3] Kundur P, 1994, POWER SYSTEM STABILITY
AND CONTROL, Mc Graw-Hill, New York.
[4] Stojanovi} D, Korunovi} L, Milanovi} J, 2008,
DYNAMIC LOAD MODELLING BASED ON
MEASUREMENTS IN MEDIUM VOLTAGE DI-
STRIBUTION NETWORK, Elect. Power Syst.
Res., No. 2, pp. 228-238.
[5] Taylor C, 1994, POWER SYSTEM VOLTAGE
STABILITY, Mc Graw-Hill, New York.
[6] Tasi} D, Rajakovi} N, 2000, UTICAJ POTRO[NJE
NA NAPONSKU NESTABILNOST ELEKTROE-
NERGETSKOG SISTEMA, monografija, Elek-
tronski fakultet, Univerzitet u Ni{u, Ni{.
[7] Nenadovi} M, 1988, MATEMATI^KA OBRADA
PODATAKA DOBIJENIH MERENJEM, Srpska
akademija nauka i umetnosti, Beograd.
ZAHVALNOST
Ovaj rad je nastao kao rezultat istra`ivanja u
okviru istra`iva~ko-razvojnog projekta pod nazivom
Karakterizacija dijagrama potro{nje, razvoj meto-
dologije za prora~un gubitaka energije u distributiv-
nim mre`ama EPS-a i njena eksperimentalna verifi-
kacija, koji finansira Ministarstvo za nauku i za{ti-
tu `ivotne sredine Republike Srbije.
Autori zahvaljuju rukovodstvu PD Jugoistok
Ni{, a posebno gospodi Sla|anu Jovanovi}u, Andri-
ji Vuka{inovi}u, Goranu Kosti}u i Daliboru Nikoli-
}u, koji su omogu}ili i/ili pomogli merenja u objek-
tima ovog preduze}a.
ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.
 Lidija M. Korunovi} je ro|ena 1971. godine u Pirotu. [kolovala se u Ni{u gde je i di-
plomirala 1996. godine na Elektronskom fakultetu na smeru za Industrijsku energetiku. Ma-
gistrirala je 2002. godine na istom fakultetu i radi kao asistent iz predmeta Prenos elektri~-
ne energije, Distributivne i industrijske mre`e, Eksploatacija elektroenergetskih mre`a i Kva-
litet elektri~ne energije. Do sada je bila anga`ovana na nekoliko nau~nih projekata i studija.
Autor je 52 nau~na i stru~na rada i jedne zbirke zadataka. Oblasti interesovanja su joj ana-
liza i eksploatacija distributivnih mre`a i kvalitet elektri~ne energije.

Dobrivoje P. Stojanovi} (1946) je diplomirao 1971. godine na Elektrotehni~kom fakul-

tetu u Pri{tini, magistrirao 1978. godine na Elektrotehi~kom fakultetu u Skoplju i doktorirao
1985. godine na Elektrotehi~kom fakultetu u Pri{tini. Zaposlen je na Elektronskom fakultetu
u Ni{u, gde predaje Prenos i distribuciju elektri~ne energije i Elektroenergetska postrojenja.
Kao autor ili koautor objavio je jedan univerzitetski ud`benik i dve zbirke zadataka i preko
130 radova koji su prezentirani u ~asopisima i na doma}im i inostranim konferencijama.
U~estvovao je u realizaciji 10 nau~no istra`iva~kih projekata. Realizovao je preko 50 stru~-
nih radova u oblasti eksperimentalne i analiti~ke verifikacije uslova bezbednosti u elektroenergetskim po-
strojenjima.
Oblasti interesovanja su mu analiza prenosnih i distributivnih mre`a, elektroenergetska postrojenja i
kvalitet elektri~ne energije.

ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008. 71

 14. simpozijum
CIGR Srbija
THE INTERNATIONAL SYMPOSIUM
POWER PLANTS 2008
Uvodna re~
Dru{tvo termi~ara Srbije, posle uspe{ne
organizacije simpozijuma: ELEKTRANE 2004
i ELEKTRANE 2006, na kojima je u~estvovalo
po oko 300 u~esnika iz 15-tak zemalja, organi-
zovalo je Simpozijum ELEKTRANE 2008
Energetski resursi, energetska efikasnost,
ekolo{ki i eksploatacioni aspekti rada elektra-
na, u Vrnja~koj Banji, u periodu 28-31. okto-
bar 2008. pod pokroviteljstvom:
Ministarstva rudarstva i energetike Repub-
like Srbije,
Ministarstva za nauku i tehnolo{ki razvoj Re-
publike Srbije,
Ministarstva `ivotne sredine i prostornog
planiranja Republike Srbije,
Javnog preduze}a ELEKTROPRIVREDA
SRBIJE i
Privredne komore Srbije.
Simpozijum je obuhvatio slede}e tematske
oblasti:
1. Energetski resursi i odr`ivi razvoj,
2. Liberalizacija tr`i{ta elektri~ne energije,
energetska efikasnost i racionalan rad elek-
trana,
3. Problemi produ`enja radnog veka postroje-
nja elektrana i uvo|enje novih, efikasnijih i
72
Introductory word
The Society of Thermal Engineers of
Serbia organized, after successful organization
of Symposiums POWER PLANTS 2004 and
2006, each attended by 300 participants from
15 countries, the International Symposium
POWER PLANTS 2008 Energy resources,
energy efficiency, ecological aspects of power
plants operation in Vrnjacka Banja, in the pe-
riod 28-31. October, 2008 under the sponsor-
ship of:
Ministry of Mining and Energy of the
Republic of Serbia
Ministry of Science and Technological
Development of the Republic of Serbia
Ministry of Environment and Spatial Pla-
nning of the Republic of Serbia
Public enterprise Electric Power Industry of
Serbia (EPS)
Chamber of Commerce of the Republic of
Serbia.
The Symposium comprised the following
issues:
1. Power resources and sustainable develop-
ment
2. Liberalization of the electricity market,
energetic efficiency and rational operation
of power plants
3. The problems related to extending the ope-
rational life of power plants facilities and
ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.
ekolo{ki ~istijih proizvodnih tehnologija i
opreme,
4. Eksploatacioni problemi termo/hidro/vetro i
drugih elektrana,
5. Ekolo{ki i klimatski aspekti rada svih po-
strojenja u tehnolo{kom sistemu proizvodnje
elektri~ne energije u termo/hidro/vetro/ i
drugim elektranama.
Simpozijum ELEKTRANE 2008 je okupio
preko 300 istra`iva~a, eksperata, in`enjera i
zvani~nih predstavnika nadle`nih institucija i
privrednih organizacija iz zemalja potpisnica i
posmatra~a Ugovora o Energetskoj zajednici
Jugoisto~ne Evrope ali i 17 zemalja sveta od
SAD do Ju`ne Koreje i od Ju`noafri~ke Repub-
like do Finske, zainteresovanih za razmenu
nau~no-stru~nih informacija i iskustava iz
tematike simpozijuma. Shodno vi{egodi{njoj
uspe{noj praksi u organizovanju Simpozijuma
Elektrane, Simpozijum je otvorio Ministar ru-
darstva i energetike prof. dr Petar [kundri}.
Me|u u~esnicima bio je zna~ajan broj pozva-
nih gostiju iz inostranstva (zvani~nih predstav-
nika EU, Energetske Povelje, Sekretarijata
Energetske zajednice zemalja Jugoisto~ne Ev-
rope i uglednih svetskih istra`iva~a i stru~nja-
ka) koji su odr`ali predavanja po pozivu sa
simultanim prevo|enjem.
U ovom broju ~asopisa ELEKTROPRI-
VREDA izlo`ene su inovirane i dodatno recen-
zirane verzije odabranih radova iz svih temati-
ka skupa a prema profilu ~asopisa, i {ireg na-
u~nog i stru~nog zna~aja i aktuelnosti za raz-
matranu oblast energetike.
Dr Predrag Stefanovi}
Predsednik Organizacionog Odbora
Simpozijuma ELEKTRANE 2008
Prof. Milan Radovanovi}
Predsednik Dru{tva Termi~ara Srbije
ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.
introduction of new, more efficient and eco-
logically cleaner production technologies
and equipment
4. Exploitation problems of
thermal/hydro/wind and other power plants
5. Ecological and climate aspects of operation
of all facilities in the technological system of
production of electric energy in ther-
mal/hydro/wind and other power plants
The Symposium POWER PLANTS 2008 gat-
hered over 300 researchers, experts, engineers
and official representatives of competent in-
stitutions and economic organizations from the
countries signatories of the Contract on the
Energy Community of the South Eastern Europe
(ECSEE), and the observers, as well as from 17
countries from the United States of America to
South Korea and from the Republic of South Af-
rica to Finland, interested in interchange of sci-
entific-expert information and experience re-
lated to the thematic fields of the Symposium. In
accordance with the successful practice in orga-
nizing the Symposiums POWER PLANTS, the
Symposium was opened by the Minister of Mi-
ning and Energy Prof. dr. Petar Skundric. Among
the participants was a significant number of
invited guests from abroad (official represen-
tatives of EU, Energy Charter, Secretariat of
Energy Community of the countries of the South
Eastern Europe, as well as renowned world
researchers and experts) that presented lectures
on invitation, with a simultaneous translation.
In this issue of ELEKTROPRIVREDA are
printed innovated and additionally revised
versions of selected papers dealing with all the
topics and themes of a wider scientific and
expert significance and of actual importance
for the field of energetics concerned.
Dr Predrag Stefanovi}
President of the Organization Committee
of the Symposium POWER PLANTS 2008
Prof. Milan Radovanovi}
President of the Association
of Thermal Engineers of Serbia
73
 Dejan Mandi} i Miodrag Mesarovi}

Sigurnost snabdevanja
kao strate{ko pitanje razvoja
nacionalne energetike
Stru~ni rad
UDK: 303.4; 620.9

Rezime:
Energetska sigurnost za ve}inu zemalja podrazumeva sopstvenu proizvodnju energije i manju uvoznu
zavisnost, posebno ako je udeo uvozne energije veliki i raste, kao {to je slu~aj Srbije. Ranjivost na energet-
ske krize je danas od prvorazrednog interesa, kako rastu geopoliti~ki rizici od poreme}aja na tr`i{tu ener-
genata. Za upravljanje rizicima koristi se jedan broj indikatora za njihovo merenje u cilju razvijanja stra-
tegija za pove}anje sigurnosti snabdevanja energijom.
Klju~ne re~i: sigurnost snadevanja, energetske krize, geopoliti~ki rizici, kvantitativni indikatori

Abstract:

SECURITY OF SUPPLY AS A STRATEGIC ISSUE OF NATIONAL ENERGY DEVELOPMENT

Energy security for majority of countries means producing energy at home and relying less on foreign
supplies, particularly so if the share of imported energy is high and heading up, as it is the case of Serbia.
Vulnerability to energy crises is presently of prime concern, as the geopolitical risks of energy market dis-
turbances increase. To control these, a number of indicators is being used to measure the risks in order to
develop strategies to increase security of energy supply.
Key words: energy security, energy crises, geopolitical risks, quantitative indicators

1. UVOD trebno istra`iti nove koncepte koji }e umanjiti rizi-

Privredno okru`enje u kome }e u budu}nosti
delovati energetski sektor u Srbiji, kao {to je to ve}
danas slu~aj u mnogim razvijenim zemljama u
Evropi i svetu, brzo se menja i tra`i nove koncep-
te i politike u vezi sa sigurno{}u snabdevanja ener-
gijom. Strukturne promene u privredi, razvoj viso-
kih tehnologija, kao i sve vi{i standard stanovni-
{tva, ~ine dru{tvo u celini osetljivijim na energet-
ske krize, pa je u stategiji razvoja energetike po-
ke od poreme}aja u snabdevanju energijom. Uo-
stalom, i Zakon o energetici Republike Srbije ve}
danas nagla{eno ukazuje na obaveze svih energet-
skih subjekata u vezi sa sigurno{}u snabdevanja
potro{a~a. Aspekt sigurnosti zbog toga mora u
znatnoj meri da uti~e i na izbor opcija i na strate-
{ka opredeljenja u razvoju energetike da bi se
umanjili rizici u eventualnim kriznim situacijama
koje bi se mogle dogoditi.

Dejan Mandi}, dr Miodrag Mesarovi} Energoprojekt-Entel, 11 000 Beograd

74 ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.

2. RIZICI U SNABDEVANJU POTRO[A^A
ENERGIJOM
2.1. Pojam sigurnosti
Pod pojmom sigurnosti ovde se, u najop{tijem
smislu, podrazumeva adekvatna snabdevenost do-
voljnim koli~inama energije, uz prihvatljive cene i
zahtevanu za{titu `ivotne sredine. Doskora je nagla-
sak bio na fizi~kim aspektima sigurnosti, ali se da-
nas sve vi{e pa`nja usmerava na ekonomske i poli-
ti~ke aspekte koji uti~u na snabdevanje energijom. S
obzirom na tehni~ko-tehnolo{ku prirodu svih ener-
getskih podsistema, fizi~ki aspekt sigurnosti je dosta
obra|ivan [1], pa su u ovom radu razmatrani ostali
aspekti sigurnosti sa strate{kog stanovi{ta.
Kontekst u kome se danas analiziraju problemi
u vezi sa sigurno{}u snabdevanja energijom i osetlji-
vost privreda zemalja na potencijalne krizne situaci-
je karakteri{u rastu}a uvozna zavisnost, porast cena
i veliki pritisak na tra`nju energenata novih ekono-
mija, koje se nalaze u sna`nom privrednom usponu
(Kina, Indija), kao i implikacije u vezi sa liberaliza-
cijom tr`i{ta. Ovi uticajni faktori karakteri{u eko-
nomske aspekte energetike, dok politi~ke aspekte
(ili geopoliti~ke uticajne faktore) odre|uju nestabil-
nosti politi~ke prirode u regionima/zemljama proiz-
vo|a~a energije, ili politi~ki motivisani potezi sa re-
perkusijama na energetski sektor. Krizne situacije u
snabdevanju energijom, bez obzira na karakter i
uzroke, imaju krupne makroekonomske posledice
zbog porasta cena (uvoznih) energenata, s jedne stra-
ne, i mogu}ih debalansa u odnosima nabavka/potro-
{nja pojedinih oblika energije, s druge strane.
2.2. Osetljivost korisnika energije
Osetljivost korisnika energije na cene ispoljava
se kratkoro~no, ali i u du`em periodu vremena u bu-
du}nosti. Promena (pove}anje) cena neposredno uti-
~e na sredstva potrebna za nabavku energije, sa ne-
gativnim posledicama na spoljno-trgovinski bilans,
na rast inflacije i kamata, sa brojnim indirektnim
efektima u du`em periodu (pad produktivnosti, sma-
njenje zarada i zaposlenosti), sa uticajem na konku-
rentnost privrede. Promene ekonomskih indikatora
su uslovljene na~inom na koji se porast cena {iri
kroz privredni sistem tako da postoji korelacija iz-
me|u vi{ih cena nafte i smanjenja rasta bruto
dru{tvenog proizvoda (BDP) sa relativno malim za-
ostatkom (1 do 2 godine). Na primer, procena IEA
za 2004. godinu pokazuje da pove}anje cene nafte
za 25-35 $/barel uzrokuje dvogodi{nji pad BDP za
0,3 % u USA, 0,4 % u Japanu i 0,5 % u evro-zoni
[2].
ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.
Osetljivost korisnika energije na mogu}e preki-
de u snabdevanju, koji mogu da nastanu zbog nepla-
niranog (iznu|enog) debalansa u snabdevanju i is-
porukama energije, iskazuje se i na mikroekonom-
skom planu, sa znatnim finansijskim, ali i psiholo-
{kim posledicama. Mnogi poku{aji da se proceni
broj dana prekida koji politi~ki ne bi bili prihvatljivi
(odnosno trajanje prekida u kriznim periodima koji
bi se mogli tolerisati u vremenu kra}em od utvr|e-
nog) zavr{avali su u parcijalnim projektima i nisu
prevedeni u normu. Jedna procena u ovom smislu za
fosilna goriva prikazana je u tabeli 1 [3]. Kriznim
stanjem bi se mogli smatrati prekidi isporuke koji bi
trajali navedeni broj dana, ili du`e.
Tabela 1.
Maksimalno prihvatljivo trajanje prekida
u snabdevanju
Energent Vrsta potro{a~a Trajanje
Gas doma}instva 1-3 dana
Gas industrija 1 nedelja
Benzin/dizel doma}instva 1-3 dana
Nafta/dizel industrija 1 nedelja
Ugalj industrija 8 nedelja
Kada se danas govori o potencijalnim kriznim
situacijama na tr`i{tu energenata, nije mogu}e zao-
bi}i uticaj liberalizacije tog tr`i{ta. Smatra se, gene-
ralno, da liberalizacija tr`i{ta pove}ava sigurnost
snabdevanja potro{a~a zbog toga {to se pove}ava
broj u~esnika na tr`i{tu i pobolj{ava fleksibilnost
energetskih sistema. Me|utim, kako je jedan od naj-
va`nijih efekata liberalizacije pomerena odgovor-
nost za obezbe|enje sigurnosti sa dr`avnih upravnih
organa na tr`i{te, mora se postaviti pitanje da li je ta-
kva politika rizi~na, naro~ito kada se imaju u vidu
dugoro~ni aspekti privrednog razvoja i razvoja ener-
getskog sektora kao klju~nog faktora tog razvoja.
Tendencije, ispoljene u novije vreme u mnogim ze-
mljama, a na osnovu vi{egodi{njeg iskustva, idu u
pravcu korigovanja stava o tr`i{tu kao isklju~ivom
regulatoru budu}eg razvoja, nagla{avaju}i sve vi{e
uloge regulatornih organa, kao i operatora sistema,
pa i samih dr`avnih organa, u anticipaciji razvojnih
potreba i kompenzaciji mogu}ih nepovoljnih impli-
kacija u budu}nosti.
Na~elno, osetljivost korisnika energetskih uslu-
ga na promene regularnih uslova u snabdevanju
energijom zavisi od strukture energenata koje potro-
{a~i koriste u zadovoljavanju potreba, naravno uko-
liko su oni deficitarni u zemlji. U ve}ini industrij-
skih grana sa visokim energetskim intenzitetom kao
energenti dominiraju te~na goriva i prirodni gas (za
EU29 procene za 2020. godinu su: industrija ~elika
75
i gvo`|a 43 %, petrohemija i hemijska industrija,
uklju~uju}i neenergetsku potro{nju, preko 98 %, in-
dustrija gra|evinskih materijala 66 %, industrija ne-
metala preko 30 % [3]). [to se ti~e osetljivosti na ce-
novne {okove, vi{e cene imaju za posledicu smanje-
nje konkurentnosti industrije, a jedini odgovor na ta-
kva stanja je pobolj{anje energetskog intenziteta i,
eventualno, promena strukture energenata (ako je
mogu}a).
U saobra}aju, jednom od najva`nijih sektora sa
stanovi{ta potro{nje energije (i za{tite `ivotne sredi-
ne), dominiraju proizvodi nafte sa udelom od preko
98 %, a i u narednih 20 godina se ne o~ekuje zna~aj-
niji uticaj novih goriva [4]. Istina, potencijal za po-
bolj{anje efikasnosti, zasnovan na tehnolo{kom raz-
voju je znatan, ali to ne}e bitnije izmeniti strukturu
kori{}enih energenata. Jo{ jedna karakteristika ovog
sektora potro{nje je ograni~ena cenovna elasti~nost,
{to za posledicu ima vrlo umeren odgovor na kori-
{}enje tr`i{nih instrumenata za bilo kakva ograni~e-
nja ili usmerenja.
Tercijarni sektor privrede (usluge, poljoprivre-
da), u kome je u razvijenim zemljama zabele`en naj-
br`i rast, karakteri{e sve ve}a upotreba savremene
elektronske opreme, {to je trend koji treba o~ekivati
i u na{oj zemlji. U energetskom smislu kod ove gru-
pe potro{a~a preovla|uju energija za grejanje i hla-
|enje i za pogon mehanizacije. Visoka je i cenovna
osetljivost.
Sektor doma}instva, koji u~estvuje sa velikim
udelom u ukupnoj potro{nji finalne energije, pred-
stavlja sa dru{tvenog stanovi{ta vrlo zna~ajan sektor
potro{nje, bitan za zadovoljavanje osnovnih ljudskih
potreba. Poslednjih godina je zabele`en znatan pad
kori{}enja ~vrstih i te~nih goriva, a struktura ostalih
oblika energije, koji se koriste u doma}instvima, ve-
oma se razlikuje od zemlje do zemlje, u zavisnosti
od klimatskih uslova i raspolo`ivosti energenata. I
ovaj sektor, kao i tercijarni, ima visoku cenovnu
osetljivost.
2.3. Rizici od poreme}aja
u snabdevanju energijom
Sa stanovi{ta primarnih resursa, najve}i rizici u
snabdevanju energijom mogu se o~ekivati na tr`i{ti-
ma nafte i gasa. Rizici u snabdevanju naftom su pr-
venstveno geopoliti~ki. Na to ukazuju oba naftna {o-
ka, 70-tih (Izraelsko-Palestinski sukob) i 80-tih go-
dina pro{log veka (Ira~ko-Iranski rat), ali i neki do-
ga|aji iz skorije pro{losti, kao nedavni sukob u Gru-
ziji. U pitanju je mogu}nost srednjero~nog i dugo-
ro~nog pristupa pojedinim tr`i{tima, koja nije uslo-
vljena procenama o iscrpljenosti le`i{ta, ili dostiza-
nja maksimalne proizvodnje. U tom pogledu je zani-
76
mljiva relativno optimisti~ka procena da su ukupno
raspolo`ive rezerve nafte u svetu oko 3 000 milijar-
di barela, od kojih je 1 000 milijardi barela ve} po-
tro{eno, 1 000 milijardi barela rezervi je dokazano,
a rezerve od 1 000 milijardi barela bi tek trebalo da
bude otkriveno [4]. Po toj proceni, maksimalna pro-
izvodnja }e biti dostignuta u periodu 2020-2030.
godine, ~ak i uz dodatno iskori{}enje nekonvencio-
nalnih izvora (ekstra-te{ka nafta iz Venecuele, {krilj-
ci iz Kanade). Ako se, dakle, 2030. godine pretpo-
stavi kao godina maksimalne proizvodnje, nekoliko
godina pre toga rast proizvodnje }e se usporavati do
ta~ke u kojoj vi{e ne}e biti mogu}e podmirivati ra-
stu}e potrebe. Ako bi se to ostvarilo, novi {ok veli-
kih razmera bi bio vrlo verovatan. Da bi se spre~io
takav scenario, potrebne su blagovremene interven-
cije i vrlo velike investicije za razvoj novih izvora
energije i tehnologije za njihovo kori{}enje [5].
Svet, dakle, danas jo{ nije suo~en sa akutnim
deficitom nafte, ali }e, ipak, u doglednoj budu}nosti
ovaj prirodni resurs po~eti da se iscrpljuje, {to }e
imati veliki uticaj na porast cena [4]. Na porast ce-
na, ali i na snabdevanje te~nim gorivima uop{te,
zna~ajan uticaj mogu da imaju potencijalni problemi
u transportu. Sve du`i cevovodni transport nafte, ~e-
sto preko teritorija nekoliko zemalja, kao i rizici na
pomorskim rutama, izazvani prirodnim pojavama ili
sabota`ama, mogu prouzrokovati znatne materijalne
gubitke, kao i velike ekolo{ke katastrofe.
Potro{nja prirodnog gasa u svetu dugo ve} bele-
`i najbr`i rast u odnosu na kori{}enje drugih oblika
energije, a i aktuelne prognoze ukazuju na sli~ne
trendove i ubudu}e. Relativno visoki specif~ni tro-
{kovi transporta gasa (u odnosu na naftu i ugalj) uti-
cali su da se tr`i{te gasa prvobitno formira kao regi-
onalno, ali tehnolo{ki razvoj tokom poslednjih godi-
na (naro~ito u proizvodnji i prometu te~nog prirod-
nog gasa), regionalna tr`i{ta pretvara u globalno.
Mada se rizici s obzirom na raspolo`ivost resursa
ne}e pojaviti u doglednom vremenu, razloga za za-
brinutost ima zbog nepovoljnog regionalnog raspo-
reda (Rusija i zemlje Srednjeg Istoka kontroli{u 2/3
ukupnih svetskih rezervi), pa je jedan od odgovora
na ovakvu situaciju rast prometa te~nog gasa (~ije je
u~e{}e na globalnom tr`i{tu danas ve} dostiglo 21 %
[3]). Mnogi novi depoziti prirodnog gasa, ~iji se raz-
voj o~ekuje u narednom periodu, locirani su na te`e
pristupa~nim podru~jima, {to donosi tehni~ke pro-
bleme i zahteva ve}a ulaganja uz dugoro~no anga`o-
vanje sredstava. Po{to se finansijsko tr`i{te pre
okre}e kratkoro~nim poduhvatiima, neophodne su
politi~ke mere da se blagovremeno ostvare takve du-
goro~ne investicije.
Kada je re~ o rizicima u elektroenergetskom
sektoru, na~elno se mo`e govoriti o tri grupe uzroka
ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.
koji bi mogli da ugroze sigurnost snabdevanja potro-
{a~a: zavisnost od primarnih resursa, izgra|enost
proizvodnih kapaciteta uklju~uju}i potrebne rezerve
i pouzdanost mre`e za prenos i distribuciju (ra~una-
ju}i sa kapacitetima poveznih vodova sa elektro-
energetskim sistemima u regionu [1]). Analiza utica-
ja prve grupe uzroka pokazala bi da bi se rizici ovde
prakti~no mogli svesti samo na snabdevanje prirod-
nim gasom, budu}i da su svetska tr`i{ta uglja i ura-
na stabilna, a rezerve znatne, dok se te~na goriva go-
tovo vi{e ne koriste za proizvodnju elektri~ne ener-
gije (odnosno ne u zna~ajnijoj meri). Druge grupe
rizika spadaju u tzv. fizi~ke aspekte sigurnosti, ~ija
ocena rizika mo`e varirati od slu~aja do slu~aja.
3. INDIKATORI SIGURNOSTI
SNABDEVANJA POTRO[A^A
3.1 Metodolo{ka osnova
3.1.1. Evaluacija rizika u snabdevanju energijom
Rizici od poreme}aja u snabdevanju energijom
poslednjih godina sve vi{e zabrinjavaju eksperte, ali
i dr`avne organe, naro~ito u razvijenim zemljama.
Oni su odlu~ni da nizom mera umanje verovatno}u
i negativne efekte kriznih situacija, pa je u mnogim
zemljama analizirana osetljivost energetskih sistema
na poreme}aje, klasifikovane grupe mogu}ih uzroka
i istra`eni na~ini da se doga|aji nadziru i prate. Ra-
di se, naravno, o slo`enom fenomenu, koji je te{ko
kvantifikovati, ali je ipak u~injen poku{aj da se pu-
tem indikatora prate primena i efekat mera koje se
preduzimaju u vezi sa spoljnotrgovinskom energet-
skom politikom, supstitucijom energenata, konzer-
vacijom energije i sli~nim strate{kim pitanjima, kao
i ona u vezi sa fizi~kom izgra|eno{}u energetske in-
frastrukture, nivoa rezervi i dr. U nastavku su defini-
sani osnovni indikatori strate{kog karaktera, sa pre-
porukom da se po~ne njihova primena radi produ-
bljene analize problema sigurnosti snabdevanja po-
tro{a~a energijom u Srbiji.
3.1.2. Stopa uvozne zavisnosti
Osetljivost energetskog sistema mo`e da bude
veoma uslovljena nivoom zavisnosti od uvoza ener-
genata. Kao mera zavisnosti obi~no se koristi stopa
uvozne zavisnosti, koja se defini{e kao odnos neto
uvoza (NUV) i ukupne energetske potro{nje (UPE):
UZ = NUV/UPE, (1)
Stopa uvozne zavisnosti se mo`e definisati za
svaki oblik uvozne energije (f) posebno.
ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.
3.1.3. Rizici uvozne koncentracije
Kao indikator koncentracije uvoza energenata
danas se naj~e{}e koristi indeks uvozne koncentraci-
je (Hirschmann Herfindahl Index, HHI [3]), koji je
definisan kao suma kvadrata tr`i{nih udela razli~itih
snabdeva~a u ukupnom uvozu:
HHI = s
i i
2
(2)
gde si predstavlja tr`i{ni udeo (si =0 100 %) poje-
dinih snabdeva~a (i). HHI izme|u 8 000 i 10 000
ukazuje na visoku koncentraciju uvoza koja, u odre-
|enim okolnostima, mo`e da bude vrlo nepovoljna
za zemlju uvoznika. Nasuprot tome, vrednost HHI
1 000-1 600 zna~i dobru diversifikaciju snabdeva-
nja, {to zna~ajno umanjuje rizike.
Formulisan za svaku vrsta energenta f, HHI kao
geopoliti~ki rizik tr`i{ne koncentracije (GRTK [2])
za zemlju snabdeva~a i je odre|en formulom
GRTKf = (sif)2. (2a)
i
Ako se uzme u obzir rejting zemlje izvoznika u
odnosu na politi~ke rizike ri, prethodna jedna~ina
postaje
GRTKf = ri(sif)2 (3)
i
Rejting ri 1 ozna~ava mali rizik, a ri 3 veli-
ki rizik, dok vrednost ri 2 va`i za ve}inu relevant-
nih zemalja (za ilustraciju, u trenutnim okolnostima
Irak i Nigerija ri je ne{to iznad 3 [2]). Ocena rejtin-
ga, a stim i veli~ine rizika, vr{i se na osnovu rele-
vantnih informacija politi~ke i ekonomske prirode u
vreme kada se indikatori formiraju.
[to je ve}a mogu}nost snabdevanja, to se tr`i{te
smatra likvidnijim, a ako su raspolo`ivi izvori snab-
devanja ograni~eni i ne mnogo ve}i od potro{nje, ta-
da likvidnost mo`e ugroziti op{ti nivo rizika, izra`en
jedna~inama (2a) i (3). Ovaj faktor se mo`e uklju~i-
ti u izraz za GRTKf preko parametra pf, koji defini-
{e odnos ukupnih mogu}nosti snabdevanja tr`i{ta
energentom f u posmatranoj zemlji i lokalne potro{-
nje tog energenta. Parametar p se izra`ava u procen-
tima i ve}i je od 100 %, a vrednost manja od 100 %
bi zna~ila da tr`i{te nije dovoljno snabdeveno da po-
krije tra`nju. U tom slu~aju GRTKf ima inverzni od-
nos prema ukupnoj mogu}nosti snabdevanja na tr`i-
{tu za energent f sa korekcionim faktorom e(1/p ) pre-
f
ma formuli:
GRTKf = [ri(sif)2]e(1/p )
f
(4)
i
77
 Korekcioni faktor e(1/p ) za slu~aj da zemlja ima
f
pristup tr`i{tu energenta f znatno ve}em od njene
potro{nje (p 100 %) iznosi e(1/100) = 1,01, a za slu-
~aj male likvidnosti (na primer ako je p = 2 %) e(1/2)
= 1,65. Kako likvidnost p uti~e na GRTK grafi~ki je
predstavljeno na slici 1 [2].
GRTKf
ri(sif)2
i
pf
Slika 1. Globalni rizik tr`i{ne koncentracije
u funkciji likvidnosti tr`i{ta
Totalna mera geopoliti~kog energetskog rizika
(GER) predstavlja kombinovani tr`i{ni rizik uz uva-
`avanje u~e{}a potro{nje energenta f (cf) u ukupnoj
potro{nji primarne energije (UPE) iskazan formu-
lom
GER = {[ri(sif)2]e(1/p )}(cf/UPE)
f
f i
3.1.3. Indeks diversifikacije
Sli~no kao indeks koncentracije, indeks diversi-
fikacije predstavlja indikator strukture kori{}enih
energetskih resursa (oblika energije) u pojedinim
sektorima energetske potro{nje. Kao indikator kori-
sti se Shannon Wiener indeks (SWI) [3]:
SWI = - qf ln(qf)
f
gde qf predstavlja relativni udeo svakog od kori{}e-
nih oblika energije f (ugalj, te~na goriva, prirodni
gas, uran, obnovljivi izvori) u ukupnoj proizvodnji
energije. Vrednost indeksa je ve}a sa vi{e vrsta izvo-
ra, a rizici, i zbog pove}anja cena i zbog prekida u
snabdevanju, manji.
3.1.4. Indikator tro{kova uvoza energije
Visoki tro{kovi uvoza, odnosno njihov udeo u
BDP-u mogu da budu uzrok poreme}aja u snabde-
vanju energijom. Indikator tro{kova uvoza energije,
koji obuhvata i koli~ine i cene uvozne energije, u
obra~un uvodi ve}i broj uticajnih faktora, pa se mo-
`e i interpretirati na vi{e na~ina. Jedan od naj~e{}e
78
kori{}enih je indikator tro{kova neto uvoza energije
(TNU) [3] u odnosu na nacionalni bruto doma}i pro-
izvod (iskazan je u /) prema slede}oj formuli:
TNU = UZINTSTUSK (7)
gde su:
UZ stopa uvozne zavisnosti (-)
INT energetski intenzitet (ten/)
STU srednji ponderisani tro{ak uvozne energije
($/ten)
SK srednji kurs /$.
U praksi pojedinih zemalja koriste se i mnogi
drugi indikatori za ocenu stanja i nadzor u pojedinim
sektorima energetike, kao {to su indikatori pouzda-
nosti, norme vezane za ekolo{ke probleme (emisije
ugljendioksida po jedinici BDP [5]), udeo proizvod-
nje obnovljivih izvora u ukupnoj proizvodnji, odnos
investicija i ukupnog prihoda u energetici i drugi.
Pokazalo se da je nekad mnogo jednostavnije defini-
sati indikatore nego odrediti njihove grani~ne vred-
nosti prihvatljive za dru{tvo. Ipak, nadzor ove vrste
omogu}uje pore|enje stanja u nadgledanoj oblasti
sa situacijom u okru`enju, kao i uo~avanje tendenci-
ja u promenama stanja, {to stvara uslove za korek-
tivne mere u `eljenom smeru.
(5)
3.2. Indikatori sigurnosti snabdevanja
energijom za Srbiju
Za utvr|ivanje integralnih indikatora sigurnosti
i njihovog trenda u poslednjim godinama kori{}eni
su podaci Ministarstva rudarstva i energetike o ener-
getskom bilansu Srbije u 2006, 2007. i 2008. godine
(plan). Ostali podaci sadr`ani u tabeli 2. su iz izvora
navedenih ispod nje.
Na osnovu podataka iz tabele 2. i strukturom
(6) energenata prema bilansima Ministarstva rudarstva i
energetike sra~unati su integralni indikatori sigurno-
sti snabdevanja energijom potro{a~a u Srbiji i prika-
zani u tabeli 3.
Iz tabele 3. je evidentno da iznos diversifikaci-
je primarne energije postepeno raste. Raste i indika-
tor tro{kova uvoza energije, posebno zbog rasta ce-
na nafte i gasa. Geopoliti~ki rizik ima relativno vi-
soku vrednost u odnosu na neke razvijene zemlje,
kao {to je prikazano na slici 2 [2]. Me|utim, ukoli-
ko se posmatra geopoliti~ki energetski rizik po ener-
gentima, on je posebno visok za prirodni gas, budu-
}i da je Srbija orijentisana na samo jednog isporu~i-
oca i jedan pravac snabdevanja.
U pogledu sigurnosti snabdevanja energijom od
posebnog zna~aja su formiranje zajedni~kog tr`i{ta
zemalja Jugoisto~ne Evrope sa stanovi{ta snabdeva-
ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.
 Tabela 2. e
Prema prose~nim godi{njim cenama energenata iz
Osnovni energetski podaci za Republiku Srbiju raznih izvora
f
Formula (7)
Godina 2006. 2007. 2008.
Broj stanovnika, milionaa 7,498 7,502 7,507 10 10000
000
9000
BDP, milijardi dinarab 2 042,0 2 393,0 2 797,8 8 000
8000
7000 2006.
2006. 2007.
2007. 2008.
2008.
BDP, milijardi c 24,255 29,920 34,152
6 000

GER
6000
BDP po stanovniku, /stanovnik 3 235,0 3 988,0 4 549,5 5000

Proizvodnja PEd, Mten 8,847 8,796 8,939 4 000

4000
3000
Promena zaliha, Mten - 0,119 - 0,111 + 0,153 2 000
2000
Neto uvoz energije, Mten 5,820 6,139 6,490 1000
00 HHI- Aus- SAD En- Italija Srbija HHI-
Ukupna potro{nja PE, Mten 14,548 14,824 15,583 HHI-nizak Australija SAD Engleska Italija Srbija HHI-visok

Uvozna zavisnost, % 40,061 41,413 41,648 nizak tralija gleska visok

Specifi~na potro{nja PE, ten/stanovnik 1,940 1,976 2,076
Energetski intenzitet, kgen/ 0,600 0,495 0,456 Slika 2. Geopoliti~ki rizik snabdevanja energijom
e
Energija za transformacije , Mten 5,436 5,372 5,499
za Srbiju
Gubici prenosa i distribucije, Mten 0,725 0,696 0,736 nja potro{a~a elektri~nom energijom, a naro~ito
Neenergetska potro{nja, Mten 1,027 1,134 1,175 obezbe|enje snabdevanja prirodnim gasom iz jo{
Potro{nja FEf, Mten 7,360 7,622 8,173 jednog pravca (preko Bugarske), iako isporu~ilac
Efikasnost transformacije, FE/PE 0,510 0,514 0,525 (Ruska Federacija) ostaje isti.
a
Prema Uredbi o utvr|ivanju Programa ostvariva- 4. ZAKLJU^AK
nja Strategije razvoja energetike Republike Srbije
do 2015. godine za period od 2007 do 2012. godi- Proizvodnja energije u Republici Srbiji nije do-
ne Slu`beni Glasnik RS, br 17/07: Elektrodistri- voljna da pokrije potrebe konzuma, pa je zna~ajan
bucija
b
Prema podacima sa sajta Ministarstva finansija Re- deo (preko 40 %) potrebno nabavljati iz uvoza. Uvo-
publike Srbije zna zavisnost Srbije je posebno velika (preko 80 %)
c
Prema srednjem godi{njem kursu po podacima Na- u pogledu te~nih i gasovitih goriva [5]. Sa rastom
rodne Banke Srbije potro{nje energije raste i uvozna zavisnost, {to kao
d
PE primarna energija posledicu ima veliki uticaj na ukupnu uvoznu zavi-
e
Transformacije primarne energije u sekundarnu snost zemlje, ali i njenu ranjivost u pogledu snabde-
(elektri~nu, toplotnu, derivate nafte, idr.) vanja energijom. Posmatrani dugoro~no, potenci-
f
FE finalna energija jalni rizici nastanka poreme}aja u snabdevanju
Tabela 3. energijom su posledica mogu}e geopoliti~ke nesta-
Integralni indikatori sigurnosti bilnosti, kao i nedovoljnih ulaganja investicija. Sto-
snabdevanja energijom ga je sigurnost snabdevanja energijom nu`no raz-
matrati i globalno (radi obezbe|enja adekvatnih re-
Godina 2006. 2007. 2008.
sursa) i regionalno (radi obezbe|enja sigurnih pre-
Indeks diversifikacije PEa 1,113 1,120 1,131
b
nosnih kapaciteta za uvoz), a posebno na nacional-
Indeks uvozne koncentracije 4 570 4 693 4 698
c
nom nivou (radi obezbe|ivanja sigurnosti snabde-
Geopoliti~ki rizik za ugalj 4 557 4 576 4 625
vanja potro{a~a pojedinim vrstama energije). Pri
Geopoliti~ki rizik za naftud 5 290 5 284 5 195
c
tome treba imati u vidu da na sigurnost snabdevanja
Geopoliti~ki rizik za gas 10 100 10 100 10 100
d
energijom u velikoj meri uti~u va`ne transformacije
Totalna mera geopoliti~kog rizika 5 194 5 197 5 184
i izazovi koji se javljaju u privredi i za{titi `ivotne
Indikator tro{kova uvoza ugljae 0,002 7 0,001 9 0,001 6
sredine.
Indikator tro{kova uvoza nafte i derivatae 0,055 5 0,052 3 0,066 3
Liberalizacija tr`i{ta energije pru`a vi{e mo-
Indikator tro{kova uvoza gasae 0,014 7 0,013 0 0,016 2
gu}nosti za fleksibilno snabdevanje energijom. Me-
Indikator tro{kova neto uvoza energijef 0,072 9 0,067 2 0,084 1
|utim, pojava ve}eg broja u~esnika na tr`i{tu ubla-
a
Formula (6) `ava (smanjuje) odgovornost za obezbe|enje sigur-
b
Formula (3) nosti snabdevanja zbog odsustva jasne podele oba-
c
Formula (4) veza izme|u javnih (dr`avnih) i privatnih u~esnika
d
Formula (5)

ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008. 79

za obezbe|ivanje potrebnog nivoa sigurnosti snab-
devanja. Briga oko za{tite `ivotne sredine i spre~a-
vanja promene klime postavlja posebne zahteve za
izbegavanje emisija koje kao posledicu imaju nega-
tivan uticaj na upotrebu fosilnih goriva. Stoga je nu-
`no razvijati nove (~iste) tehnologije sa smanje-
nim emisijama CO2, za {ta je va`no obezbediti ade-
kvatne javne/privatne investicije, kako bi bila izbeg-
nuta krizna situacija zbog tranzicije energetskog
sektora i osigurana optimalna re{enja sa ni`im tro-
{kovima. Danas je prisutan otpor lokalne javnosti
prema nuklearnoj energiji, vetroelektranama i elek-
tri~nim mre`ama, koji obeshrabruje investicije u
energetski sektor [5].
Preliminarna analiza osetljivosti Srbije na kri-
zne situacije u snabdevanju energijom putem indika-
tora ranjivosti obuhva}enih studijom Svetskog ener-
getskog saveta [3] ukazuje na potrebu preduzimanja
odgovaraju}ih mera da do takve krize ne do|e. To se
u prvom redu odnosi na po~etak funkcionisanja i ja-
~anje ve} formiranog zajedni~kog energetskog tr`i-
{ta Jugoisto~ne Evrope sa o~ekivanjem kasnije inte-
gracije u tr`i{te Evropske Unije, u~vr{}ivanje me|u-
zavisnosti kroz mehanizme tr`i{ta putem stabilne re-
gulative i ja~anje poverenja me|u operatorima i in-
vestitorima. Teku}a liberalizacija tr`i{ta i restruktu-
riranje energetskih sektora pru`aju mogu}nost za
mnoge potrebne promene radi izbegavanja ranjivo-
sti u kriznim situacijama. Uzimaju}i u obzir ~injeni-
cu da su za promene u energetskom sektoru potreb-
ne decenije, energetska politika u pogledu sigurno-
sti snabdevanja energijom treba da poja~a promoci-
ju energetske efikasnosti, racionalne upotrebe ener-
gije i kori{}enja obnovljivih izvora energije, kao i da
d ve}i zna~aj diversifikaciji izvora primarne ener-
gije razvijanjem ~iste, bezbedne i racionalne upotre-
be preostalih fosilnih izvora, nuklearne energije i
zna~ajnijeg u~e{}a obnovljivih izvora [5].
U tom smislu je nu`no sprovoditi konzistentnija
ciljana istra`ivanja i razvoj novih tehnologija, uz
uzimanje u obzir svih opcija kroz politi~ke i javne
debate. Tako|e je potrebno obezbediti skladi{tenje
prirodnog gasa i eventualni razvoj infrastrukture za
njegovo kupovanje u te~nom stanju, uz otvaranje
puteva za strane investicije i olak{avanje dijaloga sa
zemljama isporu~iocima energije. Od posebne va-
`nosti je stvaranje regulativnog okvira za olak{ava-
nje investiranja u energetiku i upro{}avanje admini-
strativnih procedura da se to ostvaruje u praksi. U
80
Srbiji je nu`no obezbediti na ~injenicama zasnovane
i stru~ne rasprave o pitanjima energetike (preporu~-
ljivo je da se to sprovodi uz stalno pra}enje navede-
nih i drugih indikatora ranjivosti). To podrazumeva
i konzistentan pristup obnovljivim izvorima energije
i energetskoj efikasnosti, uzimaju}i u obzir da su ob-
novljivi izvori i energetska efikasnost me|u glavnim
faktorima u postizanju balansirane i odr`ive ener-
getske budu}nosti [5]. Od velike va`nosti je upro{}a-
vanje i smanjivanje administrativnih zahteva za ob-
novljive izvore energije radi izbegavanja tr`i{ne dis-
torzije i pru`anja operatorima realnih podsticaja za
investiranje.
U vezi sa energetskom efikasno{}u, va`no je
uzeti u obzir realne tr`i{ne efekte ne samo sa politi~-
kog ili ekolo{kog, ve} i sa ekonomskog i tehni~kog
stanovi{ta. Takav razvoj mo`e u~initi energetski sek-
tor Srbije sigurnijim i odr`ivijim. Sigurnost snabde-
vanja energijom ne zaustavlja se na nacionalnim
granicama, ve} do krajnjih potro{a~a vodi svim pu-
tevima. Razvojna politika u energetici zbog toga mo-
ra da bude vi{edimenzionalna, da uva`ava ne samo
interne kratkoro~ne i dugoro~ne ciljeve, ve} i ekster-
ne (geopoliti~ke) uslove i stanja.
5. LITERATURA
[1] M. Mesarovi}, D. Mandi}: METODE TEORIJE
POUZDANOSTI SLO@ENIH SISTEMA ZA PRI-
MENU U ELEKTROTEHNICI, ^asopis ELEK-
TROTEHNIKA br. 1, Zagreb, 1981.
[2] W. Blyth, N. Lefvre: ENERGY SECURITY AND
CLIMATE CHANGE POLICY INTERACTIONS
AN ASSESSMENT FRAMEWORK, IEA Infor-
mation Paper, Paris, 2007.
[3] World Energy Council: EUROPES VULNERABI-
LITY TO ENERGY CRISES, WEC Study, London,
2007.
[4] United Nations Development Programme: THE
IMPACT OF HIGHER OIL PRICES ON LOW IN-
COME COUNTRIES AND ON THE POOR,
UNDP/ESMAP, New York, March 2005.
ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.
[5] M. Mesarovi}: SECURITY OF ENERGY SUPPLY konferencija Industrijska energetika i za{tita `ivot-
ne sredine u zemljama Jugoisto~ne Evrope IE-
AND ROLE OF ENDLESS ENERGY, Regionalna EP2008, Zlatibor 24-28 juni 2008.

Inovirani rad je primljen u uredni{tvo 01. 12. 2008. godine

Dejan Mandi} je diplomirao na Energetskom odseku Elektrotehni~kog fakulteta Univer-

ziteta u Beogradu i ceo svoj radni vek je proveo u Energoprojektu, velikim delom na najvi{im
rukovode}im funcijama. Bavio se istra`ivanjem i studijama razvoja elektroenergetskog siste-
ma i strategijskim problemima razvoja energetike u biv{oj Jugoslaviji i u mnogim stranim
zemljama. Aktivan je u vi{e stru~nih organizacija, kao {to su CIGRE (bio je predsednik Pred-
sedni{tva studijskih komiteta i predsednik Studijskog komiteta za mre`e), Svetski savet za
energiju (WEC) i druge. Obavljao je poslediplomsku nastavu na Elektrotehni~kom fakultetu
u Beogradu. Publikovao je vi{e desetina stru~nih radova u zemlji i inostranstvu. Poseban interes pokazuje
za temu sigurnosti snabdevanja energijom, kojoj je posve}en i ovaj rad.

Miodrag Mesarovi} je diplomirao na Elektrotehni~kom fakultetu i doktorirao na Ma{in-

skom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Zaposlen je u Energoprojektu, gde je pro{ao razvoj-
ni put od projektanta do pomo}nika direktora i predsednika stru~nog saveta. Redovni je ~lan
Akademije in`enjerskih nauka Srbije, Generalni sekretar komiteta Srbije u Svetskom savetu
za energiju, ~lan komiteta C1 CIGRE, ~lan Nau~nog odbora Dru{tva termi~ara Srbije i dru-
gih stru~nih organizacija. U okviru Nacionalnog programa energetske efikasnosti u Ministar-
stvu nauke i tehnolo{kog razvoja vodi program energetske efikasnosti u doma}instvima. Dr-
`ao je poslediplomsku nastavu na fakultetima u Beogradu, Zagrebu, Sarajevu i Skoplju. Rukovodio je broj-
nim projektima, studijama i strate{kim dokumentima razvoja energetike. Publikovao je oko 200 stru~nih i
nau~nih radova u zemlji i inostranstvu.

ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008. 81

 Jelena Milosavljevi}

Uporedni pregled pojedinih indikatora

vezanih za tr`i{te elektri~ne energije
Evrope
Stru~ni rad
UDK: 339.1; 339.13; 537.214

Rezime:
Jedna od osnovnih postavki Ugovora o energetskoj zajednici Jugoisto~ne Evrope je uspostavljanje je-
dinstvenog tr`i{ta elektri~ne energije i gasa zemalja potpisnica Ugovora sa zemljama u~esnicima tr`i{ta
Evropske Unije. Za pra}enje funkcionisanja i u~estvovanje na tom tr`i{tu potrebno je uspostaviti preciznu
energetsku statistiku.
Postoje brojne ekonomske, demografske razlike, razlike u stadijumima izvr{enih reformi, nivou libera-
lizacije tr`i{ta elektri~ne energije, cenama elektri~ne energije zemalja ~lanica Evropske Unije i zemalja re-
giona Jugoisto~ne Evrope. Da bi konzistentno poredili razli~ite indikatore, potrebno je uvesti i primeniti je-
dinstvenu metodologiju.
Definisanjem, pra}enjem i analizom statisti~kih indikatora sti~e se uvid o stanju na tr`i{tu, a defini{u
se i postavke za projekciju budu}ih kretanja na tr`i{tu. Ovaj rad analizira neke od indikatora vezanih za ze-
mlje ~lanice tr`i{ta elektri~ne energije Evrope.
Klju~ne re~i: energetski indikatori, cena elektri~ne energije, bruto doma}i proizvod, statisti~ke analize

Abstract:

BENCHMARKING OF SPECIFIC INDICATORS CORRELATED

TO EUROPEAN ELECTRICITY MARKET

One of the basic objectives of the Energy Community Treaty of the South Eastern Europe (ESCEE
TREATY) is to build unified electricity and gas market for countries signatories of ET and the European
Union market. In order to monitor and participate in that market, there is a need to have a strict economy-
energy statistics.
There are numerous economic, demographic differences, different stages of reforms, the levels of libe-
ralization of the electricity market, the prices of electricity between EU member states and regional coun-
tries. To consistently compare different indices, a universal methodology needs to be applied.
By defining, following up and analyzing of statistical indicators, an insight into the situation on the
market is provided, as well as the prediction basis of further market movements. This paper presents ana-
lysis of some of the indicators correlated to countries-members of the European electricity market.
Key words: energy indicators, electricity price, gdp, statistical analysis

Jelena Milosavljevi}, dipl. in`. el.

JP Elektroprivreda Srbije, Direkcija za strategiju i investicije, Vojvode Stepe 412, 11 000 Beograd

82 ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.

1. UVOD
Srbija je jedna od potpisnica Ugovora o ener-
getskoj zajednici zemalja Jugoisto~ne Evrope
ESCEE TREATY [1]. Da bi pratila funkcionisanje i
u~estvovala na tr`i{tu elektri~ne energije Evrope,
Srbiji i JP EPS-u je potrebno precizno poznavanje
stanja na tr`i{tu, odnosno postojanje pouzdane eko-
nomsko-energetske statistike.
Definisanjem, pra}enjem i statisti~kom anali-
zom indikatora sti~e se uvid u stanje na tr`i{tu, a do-
bijaju se i postavke za prognozu daljih kretanja na
tr`i{tu.
2. INSTITUCIJE KOJE SE BAVE
STATISTI^KOM ANALIZOM TR@I[TA
EVROPE
Izme|u zemalja ~lanica tr`i{ta elektri~ne ener-
gije Evrope postoje bitne ekonomske i demografske
razlike, razlike u stadijumima izvr{enih reformi, ni-
vou liberalizacije tr`i{ta elektri~ne energije, kao i
cenama elektri~ne energije. Procedura utvr|ivanja i
pra}enja odgovaraju}ih energetskih indikatora (iz-
vedenih na bazi Nacionalne statistike) predstavlja
obavezan i osnovni alat za dono{enje odluka i pra}e-
nje trendova u oblasti energetike. Analiza odgovara-
ju}ih indikatora je posebno bitna za predvi|anje bu-
du}ih kretanja na energetskom tr`i{tu. Pouzdana sta-
nja i poslovanja energetskih subjekata na tr`i{tu
elektri~ne energije predstavljaju polazne osnove za
utvr|ivanje pravaca razvoja energetskih sektora ze-
malja u~esnica tr`i{ta Evrope. Cilj utvr|ivanja tih
budu}ih stanja je smanjivanje rizika u pogledu snab-
devanja energentima u narednom periodu i u neizve-
snim okolnostima.
Sakupljanjem, utvr|ivanjem i pra}enjem odgo-
varaju}ih energetskih indikatora, izradom energet-
ske baze podataka, u Evropi i {ire, bavi se vi{e insti-
tucija. Najpoznatije od njih su :
EUROSTAT (The Statistical Office of the Euro-
pean Communities)
IEA (International Energy Agency)
OECD (Organisation for Economic Cooperation
and Development)
United Nations Department Of Economic And So-
cial Affairs
IAEA (International Atomic Energy Agency)
EEA (European Environmental Agency)
EURELECTRIC (The association of the electrici-
ty industry in Europe)
ERRA (Energy Regulators Regional Association)
Adekvatno pore|enje razli~itih pokazatelja zah-
teva primenu jedinstvene metodologije. Svaka od
ovih institucija ima razvijenu sopstvenu metodolo-
ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.
giju. Srbija se opredelila da socio-ekonomske poka-
zatelje zemlje, i s tim u vezi osnovne energetske in-
dikatore, prikazuje i prati prema metodologiji EU
koju primenjuje EUROSTAT [2], [3], dok se za in-
dikatore efikasnosti kori{}enja energije opredelila za
metodologije koje se koriste u me|unarodnoj stati-
sti~koj bazi energetskih indikatora ODYSSEE [4].
Ova baza podataka je rezultat zajedni~kog projekta
koji realizuju ADEME [5], EIE [6] program Evrop-
ske Komisije i DGTREN-a [7] i nacionalne agenci-
je za energetsku efikasnost, za 27 zemalja Evrope,
uklju~uju}i jo{ Norve{ku i Hrvatsku.
U ovom radu prikazana je analiza cena elektri~-
ne energije i indikatora vezanih za bruto doma}i
proizvod zemalja u~esnica evropskog tr`i{ta elek-
tri~ne energije.
3. OSNOVNI INDIKATORI VEZANI ZA
TR@I[TE ELEKTRI^NE ENERGIJE
U cilju adekvatnog pra}enja tr`i{ta Evrope za-
datak Srbije je da uspostavi i redovno a`urira bazu
podataka sa makro-ekonomskim, demografskim,
ekonomsko-energetskim, proizvodnim, svim dru-
gim parametrima vezanim za energetski sektor. S
tim u vezi, detaljna energetska statistika obuhvata:
Cene i takse energenata (kod krajnjih potro{a~a) ,
u sektorima: doma}instva, javne i komercijalne
delatnosti, industrije, saobra}aja, kao i za proizvo-
|a~e elektri~ne i toplotne energije.
Cene uvoznih/izvoznih energenata
Obim i struktura uvoza/izvoza energije (ukupno i
prema energentima)
Energetski intenzitet
Nivo i trend rasta bruto dru{tvenog proizvoda
(BDP-a), sa sektorskom strukturom dodate vred-
nosti
Demografske karakteristike (broj stanovnika,
trend rasta)
Primarna energija (obim i struktura proizvodnje)
Finalna potro{nja (potro{nja po sektorima i ener-
gentima)
Proizvodnja i potro{nja u termoelektranama, to-
planama, elektranama sa obnovljivim izvorima
energije, rafinerijama i dr.
Proizvodni kapaciteti, prema tehnologijama i
strukturi fosilnih goriva u termo elektranama
Trend potro{nje energije, struktura energenata i
sektora potro{nje
U~e{}e pojedinih sektora na tr`i{tu elektri~ne
energije i gasa
Emisije gasova staklene ba{te
Pokazatelji energetske efikasnosti (primarne i fi-
nalne energije po sektorima)
83
 Za pra}enje kretanja svih relevantnih indikato- EUROSTAT je pri ovom razmatranju analizirao i
ra, potrebno je uspostaviti metodologiju sakupljanja zemlje Zapadnog Balkana gde su podaci za 2006. go-
i obra|ivanja podataka, kao i precizno definisati in- dinu za Srbiju (32,8 PPS), Crnu Goru(33 PPS), BIH
stitucije koje njima raspola`u, odnosno u ~ijoj nad- (26 PPS), Makedoniju (28 PPS) i Albaniju (21 PPS),
le`nosti i obavezi je prikupljanje i obrada istih. kao i Tursku (31 PPS). Po pore|enju BDP/stanovniku
(PPS) one su ispod svih zemalja ~lanica EU.
4. INDIKATORI VEZANI ZA Ono {to ohrabruje je da se kod Srbije uo~ava
BRUTO DRU[TVENI PROIZVOD zna~ajan rast BDP-a, a odr`ati pozitivan trend eko-
nomskog rasta je jedan od neophodnih uslova za
Jedan od najbitnijih indikatora blagostanja jed- uspe{nu primenu bilo kog scenarija razvoja energe-
ne zemlje je bruto dru{tveni proizvod. On predsta- tike svake od zemalja.
vlja ukupnu produkciju roba i usluga jedne nacional- Luksemburg
ne ekonomije, u odre|enom periodu, po tr`i{nim ce- Norve{ka
Irska
nama. Sve svetske institucije koje se bave pra}e- [vajcarska
njem makro-ekonomskih indikatora prate kretanje Holandija
BDP-a. Zavisno od institucije, BDP se izra`ava u Island
Austrija
nov~anim valutama, uobi~ajeno $ ili . S obzirom Danska
na razli~ite demografske indikatore zemalja, naj~e- [vedska
Belgija
{}e se prikazuje podatak BDP/stanovniku. Pri ener- V. Britanija
getskim analizama se posebna pa`nja obra}a na rast Finska
Nema~ka
BDP-a. Rast BDP-a pokazuje regionalnu i globalnu Francuska
promenu u ekonomskom razvoju, a zajedno sa ra- [panija
Italija
stom populacije, ekonomski rast predstavlja pokaza- EU27
telj kretanja energetskih potreba. Gr~ka
U `elji da se pri razmatranju i pore|enju cena Kipar
Slovenija
uzme u obzir i standard potro{a~a, OECD i EURO- ^e{ka
STAT su izveli zajedni~ku metodologiju [8]. Da bi Malta
Portugal
se uradila konzistentna statisti~ka analiza pore|enja 0 20 40 60 80 100 120 140 160 180 200 220 240 260 280
razli~itih zemalja koristi se mera nazvana prose~an PPS (EU27 = 100)
paritet kupovne mo}i (Purchasing Power Parity,
2006. 2007. 2008.
skra}eno: PPP). Prose~an paritet kupovne mo}i je
bitan indikator `ivotnog standarda, njime su realni Slika 1. BDP/stanovniku (u PPS) razvijenih zemalja
tro{kovi valorizovani na jedinstveni nivo cena i kao tr`i{ta Evrope, izvor: EUROSTAT, 2007. godine
takvi reflektuju samo razlike u koli~ini kupljenih ro-
ba/usluga po razli~itim zemljama. U cilju lak{eg po- EU27
re|enja zemalja ~lanica EU, EUROSTAT je uveo Gr~ka
Slovenija
fiktivnu zajedni~ku valutnu jedinicu, standard ku- ^e{ka
povne mo}i (Purchasing Power Standard) ili PPS Ma|arska
[9]. Prose~an paritet kupovne mo}i zemalja EU Slova~ka
predstavlja realne krajnje tro{kove za zemlje ~lanice Hrvatska
EU, odnosno oslikava ponderisanu sredinu nivoa ce- Poljska
Rumunija
na zemalja ~lanica EU. Bugarska
Na slikama 1 i 2 prikazani su BDP/stanovniku Srbija
(zvani~ni podaci EUROSTAT-a), izra`eno u PPS- Crna Gora
ovima, za 2004, 2005. i 2006. godinu, kada se za Turska
meru svo|enja, kori{}enu pri prera~unavanju BDP u Makedonija
BiH
PPS, koristi kao referentna vrednost prosek EU-27 Albanija
(odnosno da je on jednak 100). Na osnovu podataka 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100
za 2006. godinu se uo~ava da je najvi{i BDP/stanov- PPS (EU27 = 100)
niku, izra`eno u PPS-ovima, u Luksemburgu(280
PPS), Norve{koj (186 PPS), zatim u Irskoj (146 2006. 2007. 2008.

PPS), Holandiji (131 PPS), a da je najni`i BDP/sta- Slika 2. BDP/stanovniku (u PPS) zemalja Centralne
novniku od zemalja ~lanica EU-27 u Poljskoj (52 Evrope i Zapadnog Balkana, izvor:
PPS), Rumuniji (39 PPS) i Bugarskoj (37 PPS). EUROSTAT, 2007. godine

84 ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.

5. OSNOVNE KARAKTERISTIKE
METODOLOGIJE SAKUPLJANJA
I OBRADE PODATAKA O CENI
ELEKTRI^NE ENERGIJE
Jedan od osnovnih pokazatelja kretanja na tr`i-
{tu elektri~ne energije je cena elektri~ne energije.
Ona se trenutno bitno razlikuje izme|u zemalja ~la-
nica EU i zemalja Jugoisto~ne Evrope. S obzirom na
razli~itosti primenjenih tarifnih sistema, klasifikaci-
je potro{a~a, nivoa taksi i poreza, za konzistentno
pore|enje cena elektri~ne energije potrebno je obez-
bediti primenu jedinstvene metodologije.
Zakonska osnova za sakupljanje cena elektri~ne
energije (istovremeno i gasa) na nivou tr`i{ta Evro-
pe je definisana Direktivom Evropske Komisije i
Saveta 90/377/EEC [3]. Uzimaju}i u obzir liberali-
zaciju tr`i{ta elektri~ne energije, metodologija saku-
pljanja cena elektri~ne energije, opisana u Direktivi
90/377/EEC, je delom prevazi|ena. Spoznaju}i to, u
junu 2007. godine, Evropska Komisija je usvojila
preporuku Generalnog Direktorata za transport i
energiju i EUROSTAT-a da napravi izmene u meto-
dologiji za prikupljanje cena, u skladu sa nastalim
promenama, tako da je doneta Odluka Komisije [2]
koja je dopuna Direktive [3]. Nekada{nji tipi~ni
standardni potro{a~i zamenjeni su potro{a~ima po
opsezima potro{nje. Po novoj metodologiji, indu-
strijski potro{a~i se klasifikuju u skladu sa svojom
godi{njom potro{njom elektri~ne energije, na na~in
prikazan u tabeli 3. Industrija ima obavezu dosta-
vljanja podataka, prikazanih po definisanim opsezi-
ma. Cene za kategoriju Doma}instva prikupljaju se
na osnovu dobrovoljnog sporazuma sa zemljama
~lanicama EU i zemljama kandidatima, a karakteri-
sti~ni potro{a~i iz kategorije Doma}instva se svrsta-
vaju po opsezima godi{nje potro{nje.
Tabela 3.
Klasifikacija industrijskih potro{a~a, izvor: Odluka
Evropske Komisije-dopuna Direktive 90/377/EEC,
jun 2007. godine
Kategorija
Godi{nja potro{nja
elektri~ne energije
Industrijski (MWh)
potro{a~i
Minimum Maksimum
Opseg-IA <20
Opseg-IB 20 <500
Opseg IC 500 <2 000
Opseg-ID 2 000 <20 000
Opseg-IE 20 000 <70 000
Opseg-IF 70 000 <=150 000
ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.
Informacije u izve{tajima EUROSTAT-a o ce-
nama elektri~ne energije za drugu polovinu 2007.
godine su sakupljene u skladu sa usvojenim prepo-
rukama [10]. Osnovne promene, u odnosu na staru
metodologiju, odnose se na to da se podaci o cena-
ma prikupljaju u nacionalnim valutama, da se kao
merodavan uzima prosek cena za {est meseci. Poda-
ci o cenama se obra|uju dva puta godi{nje, u janua-
ru i julu. Cene se predstavljaju razlo`ene na tro{ko-
ve energije i snabdevanja (ovaj termin, energy and
supply, dat od strane EC, predstavlja ukupne proiz-
vodne tro{kove i tro{kove snabdevanja), tro{kove
kori{}enja mre`e i deo cene koji se odnosi na takse
i poreze. Zavisno od mesta priklju~enja, tro{kovi ko-
ri{}enja mre`e obuhvataju tro{kove prenosa i/ili tro-
{kove prenosa i distribucije. Takse i porezi mogu bi-
ti: porez na dodatu vrednost, taksa za za{titu `ivotne
sredine, koncesione takse, inspekcijske takse, razli-
~ite takse vezane za energetski sektor (kao {to su po-
reske obaveze prema javnom sektoru, najugro`eni-
jim grupama stanovni{tva, nacionalne, lokalne fi-
skalne takse na kori{}enje energije, taksa za finansi-
ranje nacionalnih regulatornih tela, takse za distribu-
ciju energije i dr.).
6. PORE\ENJE CENA ELEKTRI^NE
ENERGIJE (U NOV^ANIM JEDINICAMA)
U nastavku teksta date su cene elektri~ne ener-
gije u zemljama u~esnicama evropskog tr`i{ta, pri-
kazane na na~in definisan novim preporukama, na
primeru cena za najbrojnije potro{a~e i to za katego-
riju Doma}instva, potro{a~i sa godi{njom potro{-
njom elektri~ne energije izme|u 2 500 i 5 000 kWh
(tabela 4), a za kategoriju Industrija, potro{a~e iz op-
sega IC sa godi{njom potro{njom izme|u 500 i
2 000 MWh (tabela 5)
Analizom tabela uo~ava se da su cene elektri~ne
energije za kategoriju Industrija (sa opsegom IC-op-
seg definisan u tabeli 3) kod skoro svih zemalja pri-
metno ni`e od cena za Doma}instva. Ako uzmemo za
primer Dansku, uo~avamo da je cena elektri~ne ener-
gije koju pla}aju Doma}instva (24,01 /100 kWh) tri
puta vi{a od cene za Industriju (8,95 /100 kWh).
Sli~no je i sa industrijski veoma razvijenim zemlja-
ma kao {to je, na primer, Nema~ka, gde je cena za
Doma}instva 21,05 /100 kWh, dok je za Industri-
ju 3,7 puta ni`a, 5,68 /100 kWh. Takse i porezi za
kategoriju Industrija u ve}ini zemalja skoro da ne
postoje, po{to se u cilju pospe{ivanja razvoja indu-
strijske proizvodnje, dr`ave odri~u nameta. Tako|e,
za kategoriju Industrija deo cene elektri~ne energije
koji ide za tro{kove kori{}enja mre`e uo~ljivo je
manji od dela kojim se pokrivaju proizvodni tro{ko-
vi i tro{kovi snabdevanja.
85
 Tabela 4.
Cena elektri~ne energije za Doma}instva, izvor: EUROSTAT, cene na kraju 2007. godine

Udeo u ceni bez taksi

Struktura cene elektri~ne energije za doma}instva u /100 kWh
(%)
Zemlja
Energija i Tro{kovi Takse i Energija i
Ukupna cena Tro{kovi mre`e
snabdevanje1 mre`e2 porezi snabdevanje
Danska 24,01 4,16 6,16 13,69 40,30 59,70
Italija 23,77 n.a.3 n.a. n.a. n.a. n.a.
Nema~ka 21,05 6,61 6,18 8,26 51,70 48,30
Irska 19,18 n.a. n.a. n.a. n.a. n.a.
Holandija 18,00 n.a. n.a. n.a. n.a. n.a.
Belgija 16,83 7,01 5,85 3,97 54,50 45,50
Austrija 16,62 n.a. n.a. n.a. n.a. n.a.
[vedska 16,13 5,11 5,03 5,99 50,40 49,60
[vedska 16,13 n.a. n.a. n.a. n.a. n.a.
Luksemburg 15,91 6,15 8,06 1,70 43,30 56,70
Kipar 15,72 n.a. n.a. n.a. n.a. n.a.
Portugal 15,59 n.a. n.a. n.a. n.a. n.a.
Norve{ka 14,98 3,86 6,82 4,29 36,10 63,90
Vel,Britanija 14,81 n.a. n.a. n.a. n.a. n.a.
[panija 14,26 n.a. n.a. n.a. n.a. n.a.
Poljska 13,80 3,59 7,10 3,10 33,60 66,40
Slova~ka 13,70 5,55 5,97 2,18 48,20 51,80
Ma|arska 12,96 5,69 3,87 3,40 59,50 40,50
Francuska 12,13 n.a. n.a. n.a. n.a. n.a.
Finska 11,49 4,75 3,92 2,82 54,80 45,20
Rumunija 11,41 3,46 6,08 1,87 36,30 63,70
Slovenija 11,16 n.a. n.a. n.a. n.a. n.a.
^e{ka 10,63 5,00 3,95 1,68 55,90 44,10
Malta 9,93 7,23 2,20 0,50 76,70 23,30
Hrvatska 9,84 3,96 3,96 1,91 50,00 50,00
Gr~ka 9,84 n.a. n.a. n.a. n.a. n.a.
Litvanija 8,70 3,13 4,16 1,41 43,00 57,00
Estonija 7,86 2,88 3,64 1,34 44,10 55,90
Letonija 7,29 3,59 3,34 0,35 51,80 48,20
Bugarska 7,21 3,37 2,66 1,18 55,90 44,10

1
Energija i snabdevanje (Energy and Supply) ukupni proizvodni tro{kovi i snabdevanje
2
Tro{kovi mre`e zavisno od mesta priklju~enja tro{kovi prenosa i /ili distribucije
3
n.a. nisu raspolo`ivi razdvojeni podaci za 2007. godinu

86 ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.

 Tabela 5.
Cena elektri~ne energije za Industriju, izvor: EUROSTAT, cene na kraju 2007.

Struktura cene elektri~ne energije za industriju Udeo u ceni bez taksi

u /100 kWh (%)
Zemlja
Energija i Tro{kovi Takse i Energija i
Ukupna cena Tro{kovi mre`e
snabdevanje mre`e porezi snabdevanje
Italija 14,58 n.a. n.a. n.a. n.a. n.a.
Kipar 13,91 n.a. n.a. n.a. n.a. n.a.
Irska 12,35 n.a. n.a. n.a. n.a. n.a.
Malta 12,21 10,01 2,20 0,00 82,00 18,00
[vedska 11,28 6,49 3,48 1,31 65,10 34,90
Vel, Britanija 10,78 n.a. n.a. n.a. n.a. n.a.
Slova~ka 10,48 6,15 4,33 0,00 58,70 41,30
Ma|arska 10,31 7,33 2,66 0,32 73,40 26,60
^e{ka 10,13 6,48 2,46 1,19 72,50 27,50
Holandija 10,00 n.a. n.a. n.a. n.a. n.a.
[panija 9,62 n.a. n.a. n.a. n.a. n.a.
Finska 9,49 6,13 2,39 0,97 71,90 28,10
Letonija 9,46 6,61 2,85 0,00 69,90 30,10
Slovenija 9,10 n.a. n.a. n.a. n.a. n.a.
Hrvatska 9,08 5,75 3,33 0,00 63,30 36,70
Poljska 9,05 3,08 5,35 0,62 36,60 63,40
Danska 8,95 4,15 3,48 1,33 54,40 45,60
Portugal 8,68 n.a. n.a. n.a. n.a. n.a.
Austrija 7,90 n.a. n.a. n.a. n.a. n.a.
Gr~ka 7,89 n.a. n.a. n.a. n.a. n.a.
Litvanija 7,56 3,43 2,85 1,28 54,60 45,40
Estonija 7,38 4,1 3,14 1,14 56,60 43,40
Norve{ka 7,20 3,13 4,07 0,00 43,40 56,60
Belgija 6,56 4,56 1,95 0,05 70,00 30,00
[vedska 6,56 n.a. n.a. n.a. n.a. n.a.
Luksemburg 5,94 3,28 2,66 0,00 55,20 44,80
Bugarska 5,86 4,12 1,51 0,23 73,20 26,80
Francuska 5,80 n.a. n.a. n.a. n.a. n.a.
Nema~ka 5,68 3,78 1,84 0,05 67,30 32,70
Rumunija 5,30 2,68 2,49 0,13 51,90 48,10

Prema podacima iz tabela 4 i 5 se dobija da je }instva za EU27 na kraju 2007. godine je

ukupna prose~na cena za Industriju za EU27 jedna- 14,07 /100 kWh, a jo{ sa uzetim u prosek cenama
ka 8,95 /100 kWh, odnosno za EU27 sa Norve-
{kom, Hrvatskom i [vedskom (poznate cene) iznosi za [vedsku, Norve{ku i Hrvatsku iznosi
8,97 /100 kWh. Ukupna prose~na cena za Doma- 14,03 /100 kWh.

ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008. 87

7. PORE\ENJE CENA ELEKTRI^NE u EU-27. Dat je porast cene u odnosu na referentnu
ENERGIJE (U PPS-OVIMA4) vrednost iz januara 2005. godine (januar 2005=100).
I za kategoriju Industrija i za kategoriju Doma}in-
Imaju}i u vidu velike razli~itosti zemalja u~e- stva uo~ava se rast cena elektri~ne energije.
snica tr`i{ta ESCEE i zemalja ~lanica EU, pore|enje Pri tome su uzeti slede}i karakteristi~ni potro{a-
indikatora-cene elektri~ne energije, date uobi~ajeno ~i:
u nov~anim jedinicama ( ili $) daje sliku tr`i{ta, ali za kategoriju Doma}instva - potro{a~i na niskom
ne oslikava kako se taj nivo indikatora odra`ava na naponu, ~ija je godi{nja potro{nja izme|u 2 500 i
potro{a~e u svakoj od zemalja. 5 000 kWh, cene sa uklju~enim svim taksama i
Na slici 6 dato je pore|enje cena elektri~ne ener- porezima
gije na istom primeru podataka kao iz tabele 4 (za za kategoriju Industrija potro{a~i sa godi{njom
kategoriju Doma}instva), ali izra`eno u PPS-ovima. potro{njom izme|u 500 i 2 000 MWh, gde su ce-
Cene su date sa ura~unatim svim taksama i porezi- ne prikazane bez povratnih taksi i poreza na doda-
ma. Podaci se odnose na kraj 2007. godine i izra~u- tu vrednost5.
nati su po metodologiji EUROSTAT-a [10]. Za izra-
Pove}an debalans izme|u snabdevanja i potre-
`avanje nov~anih jedinica u PPS-ove kori{}en je
ba za energijom rezultovao je na evropskim berzama
prosek cena za EU27 (Industrija 8,95 /100 kWh,
u krajnje promenljivim spot cenama elektri~ne ener-
Doma}instva 14,07 /100 kWh). gije. Na slici 8 je prikazano kretanje spot cena na
Po ovakvom razmatranju, cene elektri~ne ener- berzama u Evropi za period posmatranja januar
gije najte`e do`ivljavaju potro{a~i u Poljskoj, Italiji 2003-jul 2007. godine, po istra`ivanju koje je radio
i Slova~koj, gde je cena za Doma}instva respektiv- Bloomberg 2008. godine [11]. Dok su prose~ne ce-
no 13,8 /100 kWh, 23,77 /100 kWh, odnosno ne na berzi u Nema~koj i Francuskoj ispod
13,7 /100 kWh, {to svedeno na PPS iznosi 50 /MWh (za dati period posmatranja), vr{ne cene
23,5 PPS za Poljsku, 23,25 PPS za Italiju, odnosno su oko 300 /MWh (Nema~ka, krajem 2006. godi-
za Slova~ku 22,17 PPS. Ovo je skoro dva puta te`e ne) i 310 /MWh (Francuska, kraj 2003. godine).
od toga kako cenu elektri~ne energije do`ivljavaju Berze u Velikoj Britaniji i Nordpul su sa srednjim
potro{a~i u Gr~koj (11,62 PPS), Francuskoj cenama ispod 30 /MWh, dok su spot cene u Veli-
(11,31PPS), Norve{koj (10,58 PPS) ili Finskoj koj Britaniji 185 /MWh (mart 2006. godine) i u
(10,07 PPS). Nordpulu 110 /MWh (januar 2003. godine).
8. TRENDOVI KRETANJA CENA 9. PORE\ENJE CENA ELEKTRI^NE
ELEKTRI^NE ENERGIJE ENERGIJE EVROPSKIH ZEMALJA
SA NISKIM BDP-OM (U PPS)
Uporednim pra}enjem indikatora-cene elektri~-
ne energije, na osnovu zvani~nih izve{taja EURO- Uzimaju}i u razmatranje zemlje Centralne
STAT-a, na slici 7 je prikazano kretanje cena elek- Evrope i Zapadnog Balkana, sli~ne Srbiji po bruto
tri~ne energije, u periodu od 2005. do 2007. godine dru{tvenom proizvodu po stanovniku u PPS (Srbija
4 5
PPS fiktivna zajedni~ka valutna jedinica, standard kupovne Realnija slika bi se dobila sa cenama bez poreza, ali za nave-
mo}i, [9] deni period nisu dostupni svi podaci o porezima

25
Cena (PPS)

20
15
10
5
0
Poljska
Italija
Slova~ka
Ma|arska
Nema~ka
Rumunija
Bugarska

[panija
Malta
Kipar
Portugal
Danska
^e{ka
Holandija
Belgija
Litvanija
Austrija
Irska
Hrvatska
Slovenija

Ukrajina
Luksemburg
[vedska
Letonija
Estonija
Gr~ka
Francuska
Norve{ka
Finska

Slika 6. Cene elektri~ne energije za Doma}instva (sa uklju~enim taksama) u PPS, izvor:
EUROSTAT, kraj 2007. godine

88 ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.

 130

120

110

100

90
jan 05. jul 05. jan 06. jul 06. jan 07.
Doma}instva Industrija

Slika 7. Trend porasta cene elektri~ne energije u EU-27, izvor: EUROSTAT, 2007. godine

Slika 8. Kretanje spot cena elektri~ne energije na evropskim berzama, izvor Bloomberg, 2008. godine

BDP/stan.=32,8 PPS), u tabeli 9 dat je pregled cena
elektri~ne energije, izra`eno u nov~anim jedinicama
i PPS-ovima.
Cene su za kategoriju Doma}instva (potro{a~i
sa godi{njom potro{njom elektri~ne energije izme|u
2 500 i 5 000 kWh) i za kategoriju Industrija (potro{a-
~i sa godi{njom potro{njom izme|u 500 i 2 000 MWh).
Pri analizi treba imati u vidu da podaci u tabeli 9 da-
ju adekvatno pore|enje za vrednosti sa kraja 2007.
godine, ali ne daju sasvim realnu sliku za sada{nje
stanje (za analizu su uzeti poslednji objavljeni zva-
ni~ni podaci) [10]. U me|uvremenu je do{lo do po-
rasta cena elektri~ne energije u ve}em broju zema-
lja, a tako|e i do promene njihovog BDP-a.

ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008. 89

 Tabela 9. stoje}a dokumenata vezana za privredno-ekonomski
BDP/stanovniku (u PPS), podaci kraj 2006. i cene razvoj sa u radu pomenutim indikatorima. Usagla-
elektri~ne energije, kraj 2007. godine, izvor: {avanjem ovih dokumenata dobila bi se konzistentna
EUROSTAT, 2007. godina
energetsko-ekonomska osnova za upravljanje strate-
Cena elektri~ne {kim razvojem energetike Srbije i, usagla{eno sa tim
Cena elektri~ne
energije
energije (PPS) razvojem, JP Elektroprivrede Srbije.
BDP/sta (/100 kWh)
novi
(u PPS). Doma- Industri- Doma- Industri- 11. LITERATURA
}instva ja }instva ja

Poljska 52 13,80 9,05 23,50 10,15 [1] THE ENERGY TREATY BETWEEN THE EU
AND SOUTH EASTERN EUROPE, 2005.
Slova~ka 64 13,70 10,48 22,17 14,75
[2] COMMISSION DECISION OF 7 JUNE 2007
Ma|arska 65 12,96 10,31 21,07 12,97 AMENDING COUNCIL DIRECTIVE
Rumunija 39 11,41 5,30 19,78 14,32 90/377/EEC
^e{ka 79 10,63 10,13 17,47 12,51 [3] DIRECTIVE 90/377/EEC OF THE EUROPEAN
PARLAMENT AND THE COUNCIL
Hrvatska 52 9,84 9,08 15,50 9,02
[4] ODYSSEE BAZA ENERGETSKIH INDIKATO-
Bugarska 37 7,21 5,86 18,67 11,88
RA http://www.odyssee-indicators.org
Podaci za cene elektri~ne energije za Srbiju ni- [5] ADEME, FRENCH ENVIRONMENT AND
su dati u tabeli 9, jer trenutno nisu raspolo`ivi u pot- ENERGY MANAGEMENT AGENCY,
punosti poredivi podaci. U cilju pra}enja de{avanja http://www2.ademe.fr
i prognoze budu}ih kretanja na tr`i{tu elektri~ne [6] EIA Programme, Environmental Impact Asses-
energije Evrope, kao i konzistentnog pore|enja sa
sment Programme
drugim zemljama u~esnicama, Srbiji predstoji da
primeni metodologije navedene u radu [2], [3], [8] i [7] EC DGTREN, European Commission Directorate-
uspostavi baze podataka u skladu sa opsezima potro- General Energy and Transport http://ec.euro-
{nji Doma}instva i Industrije navedenim u [2]. pa.eu/dgs/energy-transport
[8] EUROSTAT-OECD Methodological Manual on
10. ZAKLJU^AK Purchasing Power Parities, 2007.
Za funkcionisanje Evrope energija je neop- [9] PPS DEFINICIJU VIDI NA:
hodna. Ali dani jeftine energije su za Evropu pro- http://stats.oecd.org/glossary/detail.asp?ID=7184
{lost. Izazovi klimatskih promena, pove}anje uvozne [10] IZVE[TAJ O CENAMA ELEKTRI^NE ENERGI-
zavisnosti i porast cena energije su ne{to sa ~im se JE ZA DRUGU POLOVINU 2007. GODINE, EU-
suo~avaju sve zemlje ~lanice EU [12]. ROSTAT, 2008.
Prou~avanjem kretanja indikatora, za tr`i{te
[11] FACTBOOK-GENERATION CAPACITY IN EU-
EU ura|eno je vi{e scenarija prognoza kretanja
zahteva za energijom do 2030. godine (za pojedine ROPE, Bloomberg, 2008.
scenarije i do 2050. godine), donete su postavke [12] AN ENERGY POLICY FOR EUROPE, Communi-
energetske politike [12], [13] i u skladu sa njom cation from the European Commission, 10 January
predlo`eni su akcioni planovi razvoja. 2007.
Da bi aktivno u~estvovala na energetskom tr`i- [13] ENERGY FOR A CHANGING WORLD, 2007, EU
{tu Evrope, Srbiji i JP EPS-u predstoji da uvede i
primeni metodologije [2],[3],[8] i odgovaraju}e Commission
energetske statistike (da ustanovi i prati indikatore). [14] STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE REPU-
U cilju pra}enja realizacije postoje}e [14], BLIKE SRBIJE DO 2015. GODINE, Vlada Repu-
[15], kao i definisanja postavki naredne (za period blike. Srbije, 2005. godine
posle 2015. godine) energetske Strategije razvoja, a [15] PROGRAMI OSTVARIVANJA STRATEGIJE
zbog direktne vezanosti rasta energetskih potreba sa
RAZVOJA ENERGETIKE REPUBLIKE SRBIJE
privredno-ekonomskim razvojem zemlje i demograf-
skim promenama, najpre je neophodno a`urirati po- DO 2015. GODINE, Vlada Republike Srbije, 2006.
godina

90 ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.

Inoviran rad je primljen u uredni{tvo 24. 11. 2008. godine

Jelena \. Milosavljevi} ro|ena je 1969. godine u Prokuplju. Diplomirala je na Elektro-

tehni~kom fakultetu u Beogradu, na odseku Elektroenergetski sistemi, 1994. godine. Zaposle-
na je od aprila 1994. godine u JP Elektroprivreda Srbije i to najpre u Centru za integralno
informacioni sistem, gde je radila kao in`enjer za statisti~ko obra~unske funkcije. Od jula
1998. godine radi u Direkciji za razvoj i investicije, u Sektoru za razvoj, kao vode}i in`enjer
za dugoro~no planiranje rada elektroenergetskog sistema. Od 2003. godine je u Direkciji za
strategiju i investicije, na poslovima vezanim za regionalno tr`i{te elektri~ne energije. Od
oktobra 2004. godine je anaga`ovana na vi{e projekata Ministarstva rudarstva i energetike.

ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008. 91

 Jasmina Lj. Vuji} i Dragoljub P. Anti}

Trend odr`ive
nuklearne energetike u SAD

Stru~ni rad
UDK: 502.21; 621.039; 621.039.9; 621.039.577

Rezime:
Na po~etku XXI veka, svet se suo~ava sa izazovom odr`ive energetike i `ivotne sredine. Gotovo tre}ina
sveta nema dovoljno elektri~ne energije, a razvijene zemlje su zaokupljene energetskom sigurno{}u i neza-
visno{}u. Postaje ve}ini jasno da nuklearna energija mora igrati zna~ajnu i sve ve}u ulogu u svetskoj ener-
getici. Da bi se to ostvarilo, moraju ze prevazi}i ozbiljne te{ko}e, kao na primer, sigurno odlaganje islu`e-
nog goriva i spre~avanje zloupotreba. U SAD se odustalo od vi{e godina va`e}e strategije jednostrukog go-
rivnog ciklusa i razvijaju se novi pristupi, koji uzimaju u obzir recikliranje islu`enog goriva. Ovo je drama-
ti~na promena strategije, ako se uzme u obzir da je dosada{nja dovela do toga, da od 1978. godine do danas
u SAD nije izgra|en nijedan energetski nuklearni reaktor. Ovaj rad prikazuje trenutnu situaciju u SAD i daje
detaljnu analizu izazova koje treba savladati, ali i pogodnosti, koji vode ka odr`ivoj nuklearnoj energetici
SAD u budu}nosti.
Klju~ne re~i: odr`iva nuklearna energija, iskori{}eno gorivo, zatvoreni gorivni ciklus, spre~avanje zloupotreba

Abstract:

SUSTAINABLE NUCLEAR ENERGY TRENDS IN THE USA

At the beginning of the 21st century the world is facing considerable energy and environmental
challenges. Almost one-third of the world's population does not have access to electricity. Developed
countries are concerned about energy security and energy independence. It is becoming clear to many that
nuclear energy must play a significant and increasing role in the world's energy mix. In order for it to
happen, several obstacles must be overcome, including safe disposal of spent fuel and proliferation
prevention. The U.S. is reversing its long-standing once-through fuel cycle policy and developing new
approaches that include recycling of spent fuel. This is dramatic policy change, having in mind that no new
nuclear reactor construction has been approved in the U.S. since 1978. This paper presents a current
situation in the USA, and gives a detailed analysis of challenges and opportunities that could lead to a
sustainable nuclear energy future.
Key words: sustainable nuclear energy, spent fuel, closed fuel cycle, non-proliferation

Jasmina Lj. Vuji} Univerzitet Kalifornije Berkli, odsek Nuklearna tehnika, Berkli, Kalifornija, SAD, vujic@nuc.berkeley.edu
Dragoljub P. Anti}, Institut za nuklearne nauke Vin~a, Centar za nuklearne tehnologije i istra`ivanja (NTI), p. p. 522,
11 001 Beograd, Srbija, dragon@vin.bg.ac.yu

92 ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.

1. UVOD
Da bi se podmirila pove}ana potra`nja za ener-
gijom, a da bi se udovoljilo i ozbiljnim zahtevima za
smanjenje globalne emisije CO2, potrebno je razviti
jedan druga~iji scenario globalnih razmera za iz-
gradnju izvora ~iste i dostupne energije. Su{tinski
deo ovakvog scenarija predstavlja nuklearna energi-
ja, koja trenutno obezbe|uje oko 16 % elektri~ne
energije u svetu. To je danas jedina tehnologija za si-
gurno znabdevanje baznom elektri~nom energijom,
bez emisije gasova sa efektom staklene ba{te i nji-
hovog globalnog uticaja na promenu klime. Osim
toga, ozbiljan interes da se obezbedi energetska ne-
zavisnost, odr`ivost, konkurentnost i sigurnost, do-
vodi do toga da se sada o`ivljava nuklearna energet-
ska opcija u Sjedinjenim Ameri~kim Dr`avama i {i-
rom sveta. Postalo je o~igledno da nuklearna energi-
ja mora {to pre dobiti status glavnog izvora energije
za odr`ivi razvoj, ako se nastavi sa globalnim pora-
stom potra`nje za energijom. Osim snabdevanja su-
{tinskom energijom, nuklearna energetika }e biti ve-
liko sredstvo za smanjenje emisije gasova sa efek-
tom staklene ba{te i uticaja proizvodnje energije
na `ivotnu sredinu, rukovanje islu`enim gorivom i
optimizaciju eventualnih odlagali{ta otpada.
Veliki porast cene nafte u poslednje vreme ista-
kao je veliku ranjivost globalne sigurnosti u snabde-
vanju energijom. To je rezultovalo interesovanjem i
zahtevima, da se procesna toplota i vodonik proiz-
vode uz pomo} nuklearne energije i uklju~uju u pro-
izvodnju goriva za vozila i drugih hemijskih proiz-
voda iz nekonvencionalnih resursa, kao {to su {krilj-
ci, ugalj i biomasa. Kako nuklearna energija mo`e
da zameni prirodni gas, koji se trenutno koristi u ove
svrhe, ekonomski efekat primene nuklearne energije
naglo dobija na atraktivnosti.
[irom sveta se ubrzava razvoj nove energetske
infrastrukture, kao posledica stalne ekspanzije u ze-
mljama u razvoju. Ovaj razvoj }e proizvesti su{tin-
ski potres u obezbe|enju resursa, emisiji ugljen-di-
oksida i uticaju na `ivotnu sredinu, ali }e proizvesti
i povoljnije uslove za razvoj usavr{enih tehnologija.
Klju~ne nacije u Pacifi~kom basenu intenzivno
napreduju u razvoju, uz {irenje kapaciteta za proiz-
vodnju nuklearne energije, sa ciljem da obezbede
narasle zahteve za energijom i minimizaciju emisije
ugljen-dioksida. Japan (trenutno ima u pogonu 55
energetskih nuklearnih reaktora, uz 3 u fazi izgrad-
nje), Koreja (20 u pogonu, 6 u izgradnji), Kina (11 u
pogonu, 12 u izgradnji) i Indija (17 u pogonu, 6 u iz-
gradnji) zainteresovani su za razvoj svojih nuklear-
nih kapaciteta i vide nuklearnu energiju kao klju~nu
komponentu svog ekonomskog rasta. Ove nacije
opisuju ekspanziju nuklearne energije terminima po-
ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.
put: podsticanje ekonomskog rasta, pove}anje
kvaliteta `ivotne sredine, strate{ki izvor energije
i ki~ma ekonomskog rasta [1].
Sna`an ekonomski rast Rusije zahteva veliku
ekspanziju proizvodnje energije u narednih 25 godi-
na. Predsednik Putin je u junu 2007. godine objavio,
da }e udeo nuklearne energije u proizvodnji elektri~-
ne energije u Rusiji sa 16 % porasti do 2020. godine
na 25 % (sa mogu}no{}u da do 2030. godine dostig-
ne 30 %). Da bi se postigao taj cilj, tokom 2007. i
2008. godine objedinjeni su u Rusiji svi nuklearni
kapaciteti u Dr`avni nuklearni koncern ROSATOM.
Ruska nuklearna industrija }e izgraditi 26 novih nu-
klearnih elektrana tokom narednih 12 godina, uz jo{
12 elektrana u drugim zemljama. U Evropi je pre 25
godina postojao visok nivo razvoja nuklearnih teh-
nologija. Kako je nuklearna energetska industrija u
Francuskoj zadr`ala svoju mo}nu poziciju, druge
evropske zemlje su redukovale svoje planove za bu-
du}i razvoj nuklearne energije i stavile se pod fran-
cusko okrilje.
Ipak, planirana ekspanzija nuklearne energetike
{irom sveta dovela je u SAD do formiranja koncer-
na u okviru kontrole naoru`anja i spre~avanja zlou-
potrebe, koji delimi~no razmatraju planiranu eks-
panziju, potrebnu za postrojenja za po~etak i kraj
nuklearnog gorivnog ciklusa [2]. Kako je energija
urgentno potrebna u svetu u razvoju, aktivnost kon-
cerna razvijenih zemalja (delimi~no i SAD) u vezi
sa sigurno{}u novih nuklearnih kapaciteta, u zemlja-
ma u razvoju mo`e biti tuma~ena kao namera da se
blokira legitimni pristup kori{}enju nuklearne ener-
gije u miroljubive svrhe.
Osim analize trenutne situacije u SAD, ovaj rad
ima za temu i analizu straha od nuklearne energije
koji mora biti prevazi|en, kao i prilike koje treba da
dovedu do brzog razvoja nuklearne energetike i odr-
`ive energetike u budu}nosti.
2. STANJE U SAD PRE 2005. GODINE
U Sjedinjenim Ameri~kim Dr`avama, na`alost,
nuklearna oblast je bila potisnuta tokom perioda od
vi{e od 30 godina, kako u pogledu novih nuklearnih
elektrana, tako i u pogledu podr{ke osnovnim i pri-
menjenim istra`ivanjima i podr{ke obuke nove ge-
neracije in`enjera i nau~nika u kriti~nim oblastima
[35]. U vreme brzog porasta potreba nacionalnih
laboratorija, industrije i univerziteta u klju~nim zna-
njima i ve{tinama u oblasti nuklearne energetike i
nauke o spre~avanju nuklearnih zloupotreba i tehno-
logiji, opada radna sposobnost ostarelih kadrova, a
javlja se njihov ozbiljan nedostatak za novu ekspan-
ziju nuklearne energetike.
93
 SAD su dr`ava sa najve}im brojem nuklearnih
elektrana u pogonu, sa trenutne 103 nuklearne elektrane
u pogonu (sa ukupnim kapacitetom od 110 000 MWe,
tj. gotovo ~etvrtina ukupnog broja nuklearanih elek-
trana u pogonu u svetu), koje u~estvuju sa oko 20 %
u ukupnoj proizvodnji elektri~ne energije u SAD
(slika 1). Krajem sedamdesetih godina doneta odlu-
ka o jednostrukom nuklearnom gorivnom ciklusu
(sa odlaganjem iskori{}enog nuklearnog goriva, bez
recikla`e), proizvela je mno{tvo te{ko}a u strategiji
i praksi rukovanja nuklearnim otpadom u SAD. Na
osnovu usvojene strategije (dokument Nuclear
Waste Policy Act iz 1982. godine i njegovi amand-
mani iz 1987. godine), 70 000 tona iskori{}enog nu-
klearnog goriva iz lakovodnih energetskih nuklear-
nih reaktora (LWR) iz SAD, zajedno sa zastakljenim
visokoaktivnim radioaktivnim otpadom (HLW) iz
nekada{njih vojnih i komercijalnih prerada, trebalo
je do 1998. godine da bude sme{teno u odlagali{te u
odabranom geolo{kom sloju u planini Juka (Yucca)
[6].
Ipak, mnogi od zacrtanih vremenskih rokova su
izgubljeni, zbog otpora sprovo|enju ovih planova.
Nepostojanje sistema za odlaganje nuklearnog otpa-
da, koji bi bio prihvatljiv sa gledi{ta nauke, tehni~-
kih i upravlja~kih zahteva, sigurnog po `ivotnu sre-
dinu i stanovni{tvo i politi~ki i socijalno prihvatlji-
Slika 1. Nuklearne elektrane u pogonu u SAD
94
vog, na{kodilo je nuklearnoj industriji ve} na sa-
mom po~etku i do dana{njih dana nanosi {tetu obno-
vi nuklearnog programa u SAD. Posle udesa na nu-
klearnoj elektrani Ostrvo tri milje (Three Mile Is-
land) 1979. godine, ameri~ka industrija bele`i poje-
dina~na usavr{avanja raspolo`ivosti i sigurnosti, ali,
to nije bilo dovoljno da se izmeni negativan stav jav-
nosti u pogledu sigurnosti nuklearnih elektrana.
Udes u nuklearnoj elektrani u ^ernobilju 1986. go-
dine pokazao je da nuklearni udes bilo gde u svetu
mo`e imati negativan uticaj na nuklearnu industriju.
Kona~ni rezultat svega sastojao se u tome, da posle
1978. godine ameri~ka Nuklearna regulatorna ko-
misija (Nuclear Regulatory Commission NRC) ni-
je izdala nijednu dozvolu za izgradnju nuklearne
elektrane sve do najnovijih zbivanja.
Po~ev od sedamdesetih godina, ekonomske ka-
rakteristike nuklearnih elektrana u SAD su jako po-
ve}ane kako u pogledu cene po kWh proizvedene
energije, tako i u pogledu faktora iskori{}enja. Od
1999. godine nuklearne elektrane su druge po jedi-
ni~noj ceni proizvodnje elektri~ne energije (iza hi-
droelektrana). Ukupna cena energije iz nuklearnih
elektrana (uklju~uju}i i izgradnju) konstantno je go-
dinama ispod cene energije iz elektrana na ugalj, a
osetno ni`a od cene energija iz elektrana na gas i
naftu (slika 2) [7]. Usrednjena raspolo`ivost nukle-
ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.
 Slika 2. Cena proizvodnje elektri~ne energije u SAD
arnih elektrana u SAD je porasla sa 60 % u 1987. na
preko 90 % u 2001. godini, {to je posledica unapre-
|enja u sistemima za upravljanje i njihovom kori-
{}enju i promenama u re`imu izmene goriva [8].
Posle promena ameri~ke administracije 2000.
godine, ponovo je prioritet dat radu na energetskoj
strategiji sa akcentom na raspolo`ivosti, dostupnosti
i za{titi `ivotne sredine, uklju~uju}i i nuklearne op-
cije [9]. U julu 2002. godine, ameri~ki Kongres je
ovlastio Dr`avni departman za energiju (Department
of Energy DOE) da nalo`i rad na utvr|ivanju loka-
cije na planini Juka, kao geolo{kog odlagali{ta za
dugoro~ni sme{taj iskori{}enog nuklearnog goriva i
visokoaktivnog radioaktivnog otpada.
Tako je 2002. godine DOE inicirao dono{enje
dokumenta Nuclear Power 2010, kao zajedni~kog
zahteva vlasti i industrije da se identifikuju lokacije
za nove nuklearne elektrane, razviju i iznesu na tr`i-
{te nove unapre|ene tehnologije nuklearnih elek-
trana, razrade poslovni planovi za izgradnju novih
nuklearnih elektrana i demonstrira regulatorni pro-
ces [10, 11]. Tokom 2003. godine, neke kompanije
su u saradnji sa DOE (projekat raspodeljenih tro-
{kova) podnele zahtev Nuklearnoj regulatornoj ko-
misiji (NRC) za preliminarne dozvole za lokaciju
(Early Site Permit ESP), me|u kojima su bili
Exelon, Entergy i Dominion. NRC je 8. marta 2007.
ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.
godine izdala prvu ESP dozvolu za lokaciju Ekselo-
nove nuklearne elektrane Klinton (Clinton NPP) u
centralnom Ilinoju. Samo nekoliko nedelja kasnije,
27. marta 2007. godine, NRC je izdala ESP dozvolu
za Enterd`ijevu nuklearnu elektranu Grend Galf
(Grand Gulf NPP) u Misisipiju [12, 13]. Semjuel
Bodmen, ameri~ki dr`avni sekretar za energiju u to
vreme, istakao je da izdavanje preliminarne dozvo-
le za lokaciju NE Klinton od strane DOE predstavlja
veliko dostignu}e ove administracije u identifikova-
nju prepreka i stimulisanju razvoja novih nuklearnih
elektrana u SAD [12].
3. SITUACIJA U SAD POSLE 2005. GODINE
U avgustu 2005. godine, ameri~ki Kongres je
usvojio novu energetsku strategiju dokument Ener-
gy Policy Act of 2005, koja obezbe|uje su{tinske fi-
nansijske podsticaje za izgradnju novih nuklearnih
elektrana i za veliku ekspanziju nuklearne energije i
razvoj unapre|enih tehnologija vezanih za rukova-
nje nuklearnim otpadom i spre~avanje zloupotreba
[14]. Federalni finansijski podsticaji uklju~uju: po-
reske olak{ice od 18 $/MWh za prvih 6 000 MW no-
vih nuklearnih elektrana (iste kao za elektrane na ve-
tar posle 1992. godine), 80 % garancija na zajam,
kao i osiguranje od rizika (100 % za ka{njenje prve
95
 Slika 3. Podneti zahtevi NRC za licence novim reaktorima Generacije III and III+ (2008)
dve nuklearne elektrane, do 500 miliona $ za svaku,
kao i 50 % za ka{njenje kod naredne ~etiri elektra-
ne, do 250 miliona $ za svaku).
NRC je, tokom jedne i po godine od usvajanja
strategije Energy Policy Act of 2005, dobila zahteve
za izdavanje 19 kombinovanih licenci za izgradnju i
pogon (Construction and Operating License
COL), koje se odnose na najmanje 27 novih nukle-
arnih elektrana [15].
Na listi novih reaktora za izgradnju nalaze se
re{enja, koja tek treba da budu odobrena, kao {to su
Vestinghausov (Westinghouse) reaktor AP 1000 sa
lakom vodom (PWR) i D`eneral Elektrikov (Gene-
ral Electric) unapre|eni reaktor sa klju~alom lakom
vodom (ABWR), kao i dva nova tipa reaktora, koji
su u procesu dobijanja sertifikata za izgradnju kod
NRC: D`eneral Elektrikov reaktor tipa ESBWR i
Arevin (Areva) reaktor U.S. EPR PWR. Na slici 3. su
prikazane nuklearne elektrane sa podnetim zahtevi-
ma NRC za dobijanje licence i potencijalne lokacije
za nove nuklearne elektrane u SAD.
DOE je 3. juna 2008. godine podnela licencni
zahtev NRC, sa namerom da dobije dozvolu za iz-
gradnju i upotrebu odlagali{ta u planini Juka. Bi}e
potrebno 3-4 godine da NRC obradi ovaj zahtev.
Ipak, uo~eno je da jedno odlagali{te u planini
Juka ne}e biti dovoljno za planiranu ekspanziju nu-
96
klearne energetike, bez promene strategije jedno-
strukog kori{}enja nuklearnog goriva. Da bi se do-
stigla velika ekspanzija istra`ivanja nuklearne ener-
gije i budu}i razvoj unapre|enih tehnologija, DOE
je usvojio novu strategiju, Globalno nuklearno part-
nerstvo (Global Nuclear Energy Partnership
GNEP) [16], koje objedinjuje dva ranija programa:
Inicijativu za nuklearne energetske sisteme Genera-
cije IV (Generation IV Nuclear Energy Systems Ini-
tiative Generation IV) [17, 18] i Inicijativu za una-
pre|eni gorivni ciklus (Advanced Fuel Cycle Initia-
tive AFCI) [19], sa reprocesingom islu`enog nu-
klearnog goriva, obezbe|enim od proliferacije (tj.
zloupotreba) radi minimiziranja radioaktivnog otpa-
da. Generacija IV podr`ava ovu viziju posle pret-
hodnih energetskih sistema, kao {to je Generacija
III+, unapre|enjem porasta ekonomske konkurent-
nosti, odr`ivosti, razvojem pasivnih sigurnosnih si-
stema i razradom metoda za redukovanje puteva za
proliferaciju nuklearne energije.
Nova strategija SAD predvi|a, u pogledu {iro-
kog kori{}enja nuklearne energije u svetu, da nacije
snabdeva~i nuklearnom energijom (one koje raspo-
la`u nuklearnom tehnologijom) omogu}e nacijama
u razvoju (koje nemaju nuklearnu tehnologiju) da
budu u stanju da koriste nuklearnu energiju, bez po-
rasta rizika od zloupotreba, tj. proliferacije (slika 4).
ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.
Ova inicijativa }e promovisati ekspanziju nuklearne
energetike u SAD i u svetu, kroz minimiziranje nu-
klearnog otpada pomo}u zatvorenih gorivnih ciklu-
sa, koji uklju~uju recikla`u islu`enog goriva, obez-
be|enu od proliferacije i upotrebu unapre|enih br-
zih nuklearnih reaktora za izgaranje aktinida. Da bi
se obezbedila energija za zemlje u razvoju, GNEP
defini{e nacije sa sigurnim, unapre|enim nuklear-
nim kapacitetima, koji obezbe|uju servise nuklear-
nog goriva za druge zemlje. Ovi servisi bi mogli da
uklju~e: obezbe|enje za potrebe zemalja u razvoju
malih ekonomi~nih nuklearnih reaktora, sigurnih i
obezbe|enih od proliferacije, kao i snabdevanje no-
vim gorivom i preradu islu`enog. Kako sada{nje nu-
klearne elektrane Generacija II i III obezbe|uju
ekonomski, tehni~ki i po javnost prihvatljivo snab-
devanje elektri~nom energijom na mnogim tr`i{ti-
ma, budu}a unapre|enja nuklearnih energetskih si-
stema }e pro{iriti pogodnosti za kori{}enje nuklear-
ne energije.
Problem visoko aktivnog islu`enog goriva bi}e
efikasno re{en pomo}u zatvorenog ciklusa, transmu-
tacije transuranskih elemenata i recikliranjem fisi-
bilnog goriva. Jedan mogu}i zatvoreni gorivni ci-
klus koristi islu`eno gorivo iz lakovodnih reaktora
Slika 4. Scenario me|unarodne strategije nacija proizvo|a~a i nacija korisnika nuklearnog goriva GNEP
ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.
(LWR) separiranog UREX+ procesom, transmutaci-
ju proizvedenog goriva u postrojenju AFCF (Ad-
vanced Fuel Cycle Facility) i sa izgaranjem dugo`i-
ve}ih transurana u reaktoru tipa ABTR (Advanced
Burner Test Reactor). Trenutno se kao ABTR predla-
`e brzi nuklearni reaktor hla|en te~nim natrijumom.
Ipak, inicijativa GNEP i neki njeni aspekti su
kritikovani od {ire nuklearne zajednice, pa je ova
inicijativa trenutno u fazi preispitivanja i mogu}e su
njene ve}e revizije.
4. IZAZOVI I POGODNOSTI ZA ODR@IVU
NUKLEARNU ENERGETIKU
Novije studije uporednih tro{kova proizvodnje
elektri~ne energije ura|ene su za nuklearne elektra-
ne i konkurentske vrste izvora za vi{e od 130 elek-
trana iz 20 zemalja u svetu, uklju~uju}i i elektrane
na ugalj, na gas, hidroelektrane, solarne elektrane i
elektrane na vetar [20, 21]. Kod 22 upore|ivana slu-
~aja, cena proizvodnje elektri~ne energije u nuklear-
noj elektrani je bila ni`a od cene energije iz termoe-
lektrana na ugalj u 19 slu~ajeva za 5 %, a u 15 slu-
~ajeva za 10 %. Kod 14 slu~ajeva pore|enja, cena
proizvodnje elektri~ne energije u nuklearnoj elektra-
97
ni je bila ni`a od cene energije iz termoelektrana na
gas u svih 14 slu~ajeva za 5 %, a u 12 slu~ajeva za
10 %.
Odr`iva nuklearna energetika je zasnovana na
sigurnim i pouzdanim nuklearnim energetskim si-
stemima, koji ne emituju efluente; na zatvorenom
gorivnom ciklusu sa reprocesingom islu`enog nu-
klearnog goriva (ovim se obnavlja energetski sadr-
`aj islu`enog nuklearnog goriva i produ`ava snab-
devanje nuklearnim gorivom u narednim vekovima,
a time se bitno smanjuje koli~ina radioaktivnih ma-
terijala i njihova zaostala toplota i stvara mogu}nost
da odlagali{ta u odabranim geolo{kim slojevima
mogu da prime mnogo ve}u koli~inu islu`enog go-
riva nastalog mnogogodi{njim radom elektrana); pa
na obezbe|enju od proliferacije; pa na ekonomi~noj
i raspolo`ivoj proizvodnji energije (uz kori{}enje
novih jednostavnijih modularnih re{enja i proizvod-
nji vodonika, desalinizaciji morske vode i grejanju
stanova uz proces proizvodnje elektri~ne energije).
Pred odr`ivom nuklearnom energetikom u SAD
stoje izvesni izazovi, sa kojima se ona mora uhvati-
ti u ko{tac, a koji se odnose na neke od oblasti:
a) Industrija: Treba prevazi}i izgubljene decenije
kod projektovanja i razvoja nuklearne industrije;
b) Visoko obrazovanje: Treba prevazi}i izgubljene
decenije bez podr{ke univerzitetima i primeniti
nove tehnologije u nuklearnoj industriji i obuci
nove generacije nuklearno orijentisanih nau~nika
i in`enjera;
v) Istra`ivanja: Nedostaje integralan pristup razvoju
usavr{enih nuklearnih reaktora i usavr{enog go-
rivnog ciklusa. Narastaju potrebe za unapre|enim
istra`ivanjima u oblasti separacije, tehnologije re-
procesiranja i izrade goriva, koji bi trebalo da vo-
de ka odr`ivom zatvorenom gorivnom ciklusu;
g) Regulativa: Ova sfera je jo{ uvek zasnovana na
zastarelim pristupima, uglavnom jo{ iz sedamde-
setih godina proteklog veka;
d) Odnos sa javno{}u: Potrebno je prevazi}i pro-
blem zabrinutosti javnosti u vezi sa sigurno{}u
nuklearnih elektrana i sigurnog odlaganja radio-
aktivnog otpada; i
e) Bezbednost i neproliferacija: treba prevazi}i iz-
gubljene decenije u nadzoru bezbednosti i razvo-
ju bezbednosnih tehnologija primenjenih kod nu-
klearnih sistema, kao i problem starenja kadrova.
Glavne zamajce nuklearne energetike u SAD
~ine:
a) Sigurnost snabdevanja (snabdevanje uranijumom
je izda{no, raznovrsno i dobro uspostavljeno; re-
dukovana je zavisnost od uvoza gasa; gorivo se
dugo koristi u pogonu; ne zavisi od poreme}aja
na tr`i{tu i prirodnih pojava)
98
b) Ekonomska stabilnost (jak doprinos dugoro~noj
stabilizaciji cena elektri~ne energije i gasa; veliki
doprinos stabilizaciji proizvodnih snaga i indu-
strije)
v) Upravljanje `ivotnom sredinom i minimalno op-
tere}ivanje ugljen-dioksidom (povoljno po `ivot-
nu sredinu; zanemarljiva emisija ugljen-dioksida;
efektivno sni`avanje nivoa ugljen-dioksida)
Mnoge zemlje, koje ranije nisu koristile nukle-
arnu energiju za proizvodnju elektri~ne struje, poka-
zuju ozbiljnu zainteresovanost da je ugrade u svoje
nacionalne strategije razvoja energetike. Zbog toga,
treba o~ekivati porast globalnih razmera kod koli~i-
na i vrsta nuklearnih materijala, trgovine nuklearnim
materijalima i interesovanja za odr`ivo i pouzdano
snabdevanje nuklearnim gorivom.
Sigurnost odlaganja radioaktivnog otpada je
klju~na za investitore, da bi mogli da prihvate finan-
sijski rizik izgradnje i pu{tanja u pogon novih nukle-
arnih elektrana i da bi regulatorna tela mogla da iz-
daju potrebne dozvole. Zbog toga je veoma va`no
da je u SAD nastavljen proces izdavanja dozvole za
odlagali{te u planini Juka, ali treba imati na umu da
njegova izgradnja i pogon mogu da se promene u
slu~aju bliske ekspanzije nuklearne energetike. Pre-
laskom na zatvoreni gorivni ciklus mo`e se posti}i
iskori{}enje energetskog potencijala ve} kori{}enog
nuklearnog goriva i minimizacija radioaktivnog ot-
pada. Ipak, va`no je znati da je geolo{ki pogodno
odlagali{te neophodno i uz postojanje reprocesinga.
Neki novi faktori moraju biti ugra|eni u proces
formiranja scenarija za reprocesiranje: rast efikasno-
sti iskori{}enja fisibilnih resursa, menjanje oblika
otpada, sni`avanje op{teg nivoa otpada, planiranje
unapred potreba u vezi sa aktinidima u gorivu za br-
ze reaktore, kao i predvi|anje ~injenica u vezi sa
spre~avanjem proliferacije. Da bi se oja~ao trenutni
re`im spre~avanja proliferacije, moraju se u budu}-
nosti razraditi neke klju~ne ideje: unapre|ena tehno-
logija sigurnosnog nadzora i transparentnost, ugrad-
nja sigurnosnih tehnologija u nova postrojenja i osi-
guranje sistema servisiranja nuklearnog goriva sa
podsticanjem odricanja od kapaciteta za oboga}iva-
nje i reprocesiranje. Urgentno je potrebno da se pro-
{ire napori za istra`ivanja i razvoj, kako bi se dono-
sile odluke zasnovane na dobroj informisanosti i
znanju kako to posti}i. Ovakav pristup dovodi do
predloga dvostrukog transmutacionog sistema, kako
je prikazano na slici 5, gde se plutonijum ne razdva-
ja od minornih aktinida i izgara se u unapre|enom
reaktorskom sistemu za njegovo sagorevanje (si-
stem na brze neutrone).
U okviru ozbiljnog razmatranja stanja u energe-
tici, direktori svih deset ameri~kih nacionalnih labo-
ratorija (tj. nacionalnih instituta) uputili su avgusta
ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.
 Slika 5. Unapre|eni sistem za transmutaciju
(levo jednostruki gorivni ciklus, u sredini jednostruki sistem sa recikla`om, desno dvostruki sistem sa recikla`om)
2008. godine nadle`nima za strate{ko planiranje u
SAD dokument o svome vi|enju su{tinske uloge nu-
klearne energetike u odr`ivoj energetici u budu}no-
sti (A Sustainable Energy Future: The Essential
Role of Nuclear Energy ) [23], u kome daju svoje
zajedni~ko mi{ljenje o bliskim aktivnostima, kao i o
koherentnoj dugoro~noj strategiji.
Kratkoro~no gledano, u SAD je neophodno ur-
gentno produ`enje veka postoje}ih nuklearnih elek-
trana, izgradnja novih i implementacija usavr{ava-
nja budu}ih tro{kova. Mora biti primenjen integra-
lan pristup za upravljanje nuklearnim gorivom i ot-
padom, uklju~uju}i privremeno odlaganje, licencira-
nje odlagali{ta u planini Juka i kori{}enje optimalnih
opcija za recikliranje goriva u budu}nosti. Srednje-
ro~no i dugoro~no gledano, mora da usledi agresiv-
no uvo|enje recikliranja islu`enog goriva i razvoj
unapre|enog gorivnog ciklusa, uz istovremeni raz-
voj reaktora unapre|ene Generacije IV. Jako je pre-
poru~ljivo partnerstvo sa drugim dr`avama i me|u-
narodna saradnja, da bi se {irom sveta obezbedilo
neprekidno snabdevanje gorivom i efikasno upra-
vljanje radioaktivnim otpadom. Mora biti pove}ano
istra`ivanje i razvoj u unapre|enom sigurnosnom
nadzoru. Stru~nost mora biti obnovljena kroz ~itavu
ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.
industriju, nacionalne laboratorije i visoko obrazo-
vanje.
5. ZAKLJU^AK
Nuklearna energija pokazuje dugoro~nu stabil-
nost u ceni proizvodnje elektri~ne energije u pore|e-
nju sa dobijanjem struje iz prirodnog gasa. Nuklear-
na energija mora igrati va`niju ulogu u uslovima
svakodnevnog porasta potra`nje za energijom, u
jednom op{tem sigurnom re`imu, obezbe|enom od
proliferacije i sa minimalnom proizvodnjom radio-
aktivnog otpada putem recikla`e. Da bi se ostvario
ovaj cilj, zahteva se pro{irenje istra`ivanja i tehno-
lo{kog razvoja u oblastima kao {to su reaktori za sa-
gorevanje transuranskih elemenata i aktinida na br-
ze neutrone, unapre|eni procesi za recikliranje i he-
mijsku separaciju, kao i sveobuhvatno poznavanje
nuklearnog gorivnog ciklusa i globalnog prirodnog
okru`enja. Tehni~ki izazovi zahtevaju dugoro~nu
strategiju pri izgradnji istra`iva~kih kapaciteta i
formiranju timova unutar nacionalnih i me|unarod-
nih instituta, univerziteta i u industriji da bi se pot-
puno postigla globalna energetska sigurnost. To
uklju~uje produ`etak veka postoje}ih nuklearnih
99
elektrana, kao i agresivno {irenje istra`ivanja una-
pre|enog gorivnog ciklusa, u oblasti unapre|enih ti-
pova nuklearnih reaktora, reprocesinga, rukovanja
otpadom i izradi nuklearnog goriva.
Uvo|enje reaktora malih snaga, zasnovanih na
gorivnom ciklusu sa dugim `ivotom (gde nije potreb-
na zamena goriva) i standardizovani dizajn (u opse-
gu od 50 350 MWe) podr`ano je od strane DOE.
Ovi mali reaktori }e imati pasivne sigurnosne siste-
me, bi}e obezbe|eni od zloupotreba (tj. od prolifera-
cije), sa pokretnim monitoringom i jednostavnim po-
gonom, koji zahteva minimalnu nuklearnu infra-
strukturu unutar zemlje korisnika. Oni su namenjeni
zemljama u razvoju i mogu biti kori{}eni i za greja-
nje gradova, desalinizaciju morske vode i za proiz-
vodnju elektri~ne energije u izolovanim oblastima.
Posle vi{e od 30 godina o~ekivanja podr{ke nu-
klearnoj energetici u SAD, nosioci nuklearnog sek-
tora moraju da pove}aju svoju proizvodnu bazu, na-
u~nu i tehnolo{ku infrastrukturu (modernizacijom
postrojenja) i ljudski kapital (obukom nove genera-
cije nuklearnih in`enjera prema zahtevima industri-
je i federalne vlasti), {to je preduslov za budu}i raz-
voj nuklearne energetike.
6. LITERATURA
[1] THE UNIVERSITY OF CALIFORNIA OFFICE
OF THE PRESIDENT ASIA-PACIFIC FORUM
ON INTEGRATION OF SUSTAINABILITY,
SAFETY AND SECURITY OF NUCLEAR
TECHNOLOGY, June 12-13, 2008, University of
California, Berkeley, Executive Summary and Re-
port, July 2008.
[2] NUCLEAR POWER AND PROLIFERATION RE-
SISTANCE: SECURING BENEFITS, LIMITING
RISK, A Report by the Nuclear Energy Study Gro-
up of the American Physical Society Panel on Pu-
blic Affairs, May 2005, http://www.aps.org/pu-
blic_affairs/proliferation-resistance/
[3] READINESS OF THE U.S. NUCLEAR WORK-
FORCE FOR 21ST CENTURY CHALLENGES, A
Report from the APS Panel on Public Affairs Com-
mittee on Energy and Environment, June 2008
[4] Nuclears Human Element, SPECIAL COMMIT-
TEE ON FEDERAL INVESTMENT IN NUCLE-
AR EDUCATION, American Nuclear Society, Dec.
2006, http://www.ans.org/pi/fine/docs/finere-
port.pdf.
[5] EDUCATION IN NUCLEAR SCIENCE: A STA-
TUS REPORT AND RECOMMENDATION FOR
THE BEGINNING OF THE 21ST CENTURY, The
DOE/NSF Nuclear Science Advisory Committee
Subcommittee on Education, J. Cerny (Chair), U.S.
Department of Energy-Office of Science-Office of
100
Nuclear Physics; National Science Foundation-Di-
vision of Physics-Nuclear Physics Program, No-
vember 2004,
http://www.sc.doe.gov/np/nsac/docs/NSAC_CR_ed
ucation_report_final.pdf
[6] NUCLEAR ENERGY: 2000 AND BEYOND, A
STRATEGIC DIRECTION FOR NUCLEAR
ENERGY IN THE 21ST CENTURY, Nuclear
Energy Institute, Washington, DC (1998).
[7] J. H. Kotek, THE NUCLEAR ENERGY FUTURE,
Presentation at University of California at Berkeley,
October 2005.
[8] A. D. Paterson, BACK TO BASELOAD: THE IN-
VESTMENT CHALLENGE OUTLOOK ON
ENERGY PROJECTS AFTER THE ENERGY
POLICY ACT 2005 NUCLEAR, COAL GASIFI-
CATION AND NEW TECHNOLOGIES, Bank of
America Fixed Income Investor Seminar: Perspec-
tive on the Next Generation Energy Projects, De-
cember 2005.
[9] National Energy Policy Reliable, Affordable, and
Environmentally Sound Energy for Americas Futu-
re, Report of the National Energy Policy Develop-
ment Group, May 2001 http://nuclear.gov/pdfFi-
les/nationalEnergyPolicy.pdf
[10] A Roadmap to Deploy New Nuclear Power Plants
in the United States by 2010, October 31, 2001
http://nuclear.gov/np2010/reports/
[11] U.S. Nuclear Power 2010, February 14, 2002
http://nuclear.gov/np2010/neNP2010a.html
[12] Nuclear Energy Overview, Nuclear Energy Institu-
te, March 12, 2007.
[13] Nuclear Energy Overview, Nuclear Energy Institu-
te, April 2, 2007.
[14] U. S. Energy Policy Act of 2005, http://nucle-
ar.gov/energyPolicyAct2005/neEPACT2a.html
[15] RENAISSANCE WATCH AN UPDATE ON THE
DEVELOPMENT THAT MAY LEAD TO NEW
POWER REACTOR ORDERS AND CON-
STRUCTION, Nuclear News, October 2006.
[16] U. S. Department of Energy Global Nuclear Energy
Partnership (GNEP), 2006.
http://www.gnep.energy.gov/
[17] Generation IV Nuclear Energy Systems (GEN IV)
http://nuclear.gov/genIV/neGenIV1.html
[18] A Technology Roadmap for Generation IV Nuclear
Energy Systems, GIF002-00, Issued by the U.S.
DOE Nuclear Energy Research Advisory Commit-
tee and Generation IV International Forum (GIF),
December 2002 http://nuclear.gov/genIV/docu-
ments/gen_IV_roadmap.pdf
[19] Advanced Fuel Cycle Initiative (AFCI) Program
Plan, U.S. Department of Energy, May 1, 2005.
http://www.ne.doe.gov/AFCI/neAFCI.html
ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.
[20] PROJECTED COSTS OF GENERATING ELEC-
TRICITY: 2005 UPDATE, Nuclear Energy Agency
and International Energy Agency, OECD/IEA, Pa-
ris, 2005 http://www.iea.org/Textbase/publicati-
ons/free_new_Desc.asp?PUBS_ID=1472
[21] IAEA Nuclear Technology Review Update 2005,
GC(49)/INF/3, 11 July 2005.
[22] The Path to Sustainable Nuclear Energy Basic
and Applied Research Opportunities for Advanced
Fuel Cycles, DOE Workshop, September 12-14,
2005.
[23] A SUSTAINABLE ENERGY FUTURE: THE ES-
SENTIAL ROLE OF NUCLEAR ENERGY Posi-
tion Paper on Nuclear Energy by Directors of Ten
U.S. National Laboratories (LANL, PNNL, BNL,
ORNL, LBNL, LLNL, INL, ANL, SNL, and
SRNL), August 2008.

Preveden rad je primljen u uredni{tvo 02. 12. 2008. godine

Jasmina Lj. Vuji}, diplomirala 1977. godine na Elektrotehni~kom fakultetu u Beogradu,

odsek Tehni~ka fizika, smer Nuklearna energetika, gde je i magistrirala. Radila u Institutu za
nuklearne nauke Vin~a. Doktorirala na Univerzitetu Mi~igena u En Arboru. Radila neko
vreme u Nacionalnoj laboratoriji Argon u ^ikagu, a od 1991. godine radi kao profesor na
Univerzitetu Kalifornije u Berkliju na Departmanu za nuklearnu tehniku. Prva `ena u SAD
koja je postala dekan u nuklearnoj oblasti. Dobitnik brojnih priznanja na vode}im nau~nim
skupovima u oblasti nuklearne energetike. Autor monografija i vi{e zna~ajnih nau~nih rado-
va. Izuzetno aktivna u povezivanju srpskih nau~nih institucija sa ameri~kim.

Dragoljub P. Anti}, diplomirao 1977. godine na Elektrotehni~kom fakultetu u Beogradu,

odsek Tehni~ka fizika, smer Nuklearna energetika, gde je i magistrirao. Radi u Institutu za
nuklearne nauke Vin~a, trenutno kao pomo}nik direktora Centra za nuklearne tehnologije
i istra`ivanja NTI. Glavne oblasti delatnosti nuklearna sigurnost i fizika nuklearnih reakto-
ra. Glavni i odgovorni urednik institutskog lista INN Vesnik i institutskog nau~nog ~asopisa
BILTEN VIN^A. Organizator {est me|unarodnih konferencija nuklearnog dru{tva. Urednik
vi{e zbornika i autor vi{e nau~nih i stru~nih radova.

ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008. 101

 Evgenij I. Karpenko,
Vladimir E. Messerle i Aleksandar B. Ustimenko

Primena plazma sistema

u termoenergetici

Stru~ni rad
UDK: 533.9; 621.311.22; 621.11

Rezime:
Sagorevanje ~vrstog goriva uz podr{ku plazme je perspektivna tehnologija za kori{}enje u termoener-
getici. Ova tehnologija je proverena u industrijskim, tj. realnim uslovima ispitivanja sagorevanja uglja uz
podr{ku plazme, koriste}i sisteme plazma-gorivo (PFS) montirane na energetskim kotlovima termoelektra-
na. Plazma sistemi su testirani kako za plazmeno startovanje (potpalu) kotlova, tako i za stabilizaciju sago-
revanja u razli~itim zemljama, na 27 parnih kotlova kapaciteta 75-670 tona pare na sat opremljenih razli-
~itim tipom gorionika za sagorevanje ugljenog praha. Pri testiranju plazma sistema kori{}eni su ugljevi raz-
li~itih kvaliteta (mrki, bituminozni, antracit i njihove me{avine). Sadr`aj isparljivih materija u njima je va-
rirao od 4-50 %, pepela od 15-48 % a donja toplotna mo} od 6 700 do 25 100 kJ/kg. Razvijeni i industrij-
ski provereni plazma sistemi pobolj{avaju efikasnost sagorevanja uglja i smanjuju {tetnu emisiju iz termo-
elektrana u kojima se sagoreva spra{eni ugalj u letu.
Klju~ne re~i: ugalj, sagorevanje, termohemijska priprema, sistem plazma-gorivo

Abstract:

PLASMA-FUEL SYSTEM APPLICATION IN HEAT-AND-POWER ENGINEERING

Plasma supported solid fuel combustion is promising technology for use in thermal power plants (TPP).
This technology was realised through full-scale trials of plasma supported coal combustion using plasma-
fuel systems (PFS) mounted on a TPP boiler. PFS have been tested for boilers plasma start-up and flame
stabilization in different countries at 27 power boilers steam-productivity of 75 to 670 tons per hour
equipped with different type of pulverized coal burners. At PFS testing power coals of all ranks (brown,
bituminous, anthracite and their mixtures) were used. Volatile content of them varied from 4 to 50 %, ash
from 15 to 48 % and calorific values from 6 700 to 25 100 kJ/kg. In summary, it is concluded that the
developed and industrially tested PFS improve coal combustion efficiency and decrease harmful emission
from pulverised coal fired TPP.
Key words: coal, combustion, thermo chemical preparation, plasma-fuel system

Akademik Evgenij I. Karpenko,

Akademik Vladimir E. Messerle i
Prof. dr Aleksandar B. Ustimenko

102 ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.

1.UVOD
Sagorevanje uglja uz podr{ku plazme je relativ-
no novo podru~je u nauci o sagorevanju uglja i o
njemu ima malo referenci u literaturi [1]. Kod ener-
getskih kotlova sa sagorevanjem uglja u letu, prisut-
na su dva problema: a) potreba da se za startovanje
koristi skupo te~no gorivo i b) pove}an komercijal-
ni zahtev da se sagoreva {iri opseg kvaliteta ugljeva,
~ak van projektnih specifikacija garantovanih od
proizvo|a~a/isporu~ioca kotlovskog postrojenja.
Oba problema dovode do pove}anog negativnog uti-
caja na okolinu. Sagorevanje te~nog goriva za start,
pove}ava emisiju gasovitih i pra{kastih materija u
okolinu. Sagorevanje ugljeva slabijeg kvaliteta ima
dve negativne strane: smanjenu stabilnost plamena
koja zahteva kosagorevanje te~nog goriva {to ima za
posledicu pove}anu emisiju i finansijske tro{kove; i
smanjen stepen sagorevanja zbog pove}ane koli~ine
nesagorelog ugljenika u pepelu, {to dovodi do pove-
}anja specifi~ne emisije (po MW generisane snage).
Sagorevanje uglja uz podr{ku plazmom predstavlja
novu, efikasnu i ekolo{ki prihvatljivu tehnologiju, a
mo`e se primeniti i na alternativna ~ista ~vrsta go-
riva.
Jedna od perspektivnih tehnologija je termohe-
mijska plazmena priprema ugljeva za sagorevanje
(Thermo Chemical Plasma Preparation of Coals for
Burning TCPPCB). Ovom tehnologijom mogu se
re{iti prethodno pomenuti problemi u termoelektra-
nama na ugalj. Realizacija TCPPCB tehnologije
obuhvata dva osnovna koraka. Prvi uklju~uje nume-
ri~ke simulacije i prora~une a drugi industrijska is-
pitivanja sagorevanja uglja uz podr{ku plazmom u
samom kotlu termoelektrane. Numeri~ka simulacija
i industrijska ispitivanja, najpre su primenjeni za
energetski kotao bloka snage 200 MW termoelektra-
ne Gusinoozersk (Rusija). U okviru ovih ispitivanja
jedan deo aerosme{e je izdvojen iz glavnog toka i
podvrgnut dejstvu elektrolu~ne plazme u specijalnoj
komori -PFS (slika 1). Generisana vazdu{na plazma
visoke temperature i sa pove}anom koncentracijom
visoko pobu|enih atoma i radikala je izvor toplote i
visoko reaktivnog oksidanta (atomnog kiseonika),
koja u kontaktu sa aerosme{om u proto~noj komori,
brzo zagreva ~estice uglja, osloba|a isparljive kom-
ponente iz uglja i delimi~no gasifikuje ugljenik.
Ovako termohemijski pripremljena aerosme{a u do-
diru sa sekundarnim vazduhom u lo`i{tu kotla burno
sagoreva i na taj na~in stabili{e sagorevanje preosta-
log goriva iz drugih gorionika. Ovom tehnologijom
je mogu}e startovati kotao iz hladnog stanja i obez-
bediti stabilizaciju sagorevanja samim ugljenim pra-
hom bez kori{}enja te~nog goriva.
ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.
Plazmatron PFS
Lo`i{te kotla
Aero
sme{a
Plamen
Slika l. Skica sistema plazma-gorivo (PFS)
Sistemi plazma-gorivo (PFS) su testirani za pla-
zmenu potpalu energetskih kotlova i stabilizaciju sa-
gorevanja u raznim zemljama, na 27 kotlova kapaci-
teta od 75 do 670 t pare /h opremljenih razli~itim ti-
povima gorionika za spra{eni ugalj [3]. Tokom ispi-
tivanja PFS kori{}eni su ugljevi razli~itog kvaliteta
(mrki, bitumenozni, antracitni i njihove me{avine).
Sadr`aj isparljivih materija je varirao od 4 do 50 %,
sadr`aj pepela od 15 do 48 %, a donja toplotna vred-
nost se kretala od 6 700 do 25 100 kJ/kg. Zaklju~ak
je da razvijeni i industrijski provereni PFS pobolj{a-
vaju efikasnost sagorevanja i smanjuju emisiju {tet-
nih materija iz termoelektrana (TPP) na spra{eni
ugalj.
Ova tehnologija je posebno interesantna za ze-
mlje u ~ijoj energetici dominiraju termoelektrane na
ugalj. Na primer, najve}i svetski proizvo|a~ uglja je
Kina sa 2,23 milijarde tona u 2005. godini [2] a na
drugom mestu su Sjedinjene Ameri~ke Dr`ave koje
su proizvele 1,13 milijardi tona (2007. godine).
Ukupni instalisani proizvodni kapacitet elektra-
na Indije u industrijskom sektoru u 2005. godini, bio
je 115 000 MW, od ~ega je 67 000 MW, tj 58 %, na
ugalj. U Indiji se trenutno 70 % ukupne proizvodnje
elektricne energije generi{e u termoelektranama na
ugalj. Instalisani kapaciteti za generisanje elektri~ne
energije u Kini su bili oko 508 000 MWe, od ~ega
elektrane na ugalj ~ine preko 70 % dok je njihov udeo
u generisanoj elektri~noj energiji jo{ ve}i, oko 80 %.
U Sjedinjenim Ameri~kim Dr`avama, Rusiji i Kazah-
stanu, udeo elektana na ugalj u proizvodnji elektri~ne
energije je oko 60 %, 30 % i 80 % respektivno.
Prednosti plazma tehnologije za bezmazutnu
potpalu energetskih kotlova i za stabilizaciju sagore-
vanja u odnosu na konvencionalne tehnologije su:
smanjenje potro{nje te~nog goriva i gasa u termo-
elektranama;
energetska efikasnost sistema plazma-gorivo je 3-
4 puta vi{a, jer je snaga kori{}enih plazmatrona
samo 0,5-2 % toplotne snage gorionika na spra{e-
ni ugalj;
supstitucija te~nog goriva za pripalu/stabilizaciju
sagorevanja, samim ugljem uz podr{ku plazme
omogu}ava smanjenje emisije: a) azotnih oksida
za 40-50 % jer se konverzija azota iz goriva u mo-
103
 lekularni azot vr{i plazmahemijskom pripremom
goriva u proto~noj komori pri podstehiometrij-
skom sadr`aju kiseonika, b) sumpornih oksida za
30-40 % (u slu~aju kada se supstitui{e visoko
sumporni mazut), i c) vanadijum pentoksida za
100 %;
ukupna emisija ugljendioksida je smanjena na ra-
~un pove}ane efikasnosti procesa sagorevanja
spra{enog uglja, tj. smanjenjog sadr`aja nesagore-
log ugljenika u produktima;
mogu}nost da se startuju energetski blokovi ter-
moelektrana na spra{eni ugalj bez potrebe za po-
mo}nom parom za start;
mogu}nost kori{}enja {irokog opsega kvaliteta
ugljeva za proizvodnju energije (lignita, bitumino-
znog uglja, {kriljaca, treseta, biomase i njihovih
me{avina), pri ~emu tehni~ki, ekonomski i ekolo-
se pove}ava specifi~na povr{ina ~estica uglja i znat-
no ubrzavaju procesi devolatilizacije i hemijske ok-
sidacije.
Termodinami~ki prora~uni ravnote`nog hemij-
skog sastava u zavisnosti od temperature vr{eni su
za ~itav spektar kvaliteta ugljeva [5]. Tipi~ni rezul-
tati su prikazani na slikama 2 i 3. Sa pove}anjem
temperature sistema u opsegu od 900 do 1 200 K,
koncentracija gorivih komponenti (CO i H2) se znat-
no pove}ava (dosti`u}i 50 70 % zapremine). Isto-
vremeno se koncentracija vodene pare smanjuje,
kao rezultat hemijske reakcije gasifikacije ugljenika
parom (H2O + C = CO + H2).
100

Zapreminska koncentracija (%)

{ki parametri rada energetskih blokova prakti~no
ostaju nepromenjeni; 1
Upotrebom sistema plazma-gorivo u termoelek-
tranama smanjuje se koli~ina nesagorelog ugljeni-
ka za 40-50 % a emisiju ugljendioksida za 1-2 %. 0
U toku je dalji razvoj sistema plazma-ugalj za
potrebe gasifikacije niskokvalitetnih ugljeva u cilju
dobijanja visoko kalori~nog i ekolo{ki ~istog sintez
0,1
gasa (CO + H2) koji bi se koristio u gasno-parnim
energetskim blokovima sa visokim stepenom kori- 800 1 600 2 400 3 200 4 000
snosti. U toku je izu~avanje gasifikacije uglja parom Temperatura (K)
uz podru{ku vazdu{nom plazmom u kombinovanom
pilot gasifikatoru sa kapacitetom uglja od 32 t/h.
Slika 2. Ravnote`ni hemijski sastav gasne faze
Eksperimentalna ispitivanja plazma prerade u zavisnosti od temperature
uglja vr{ena su i u AC kombinovanom reaktoru (sa
plazmatronom na naizmeni~nu struju) snage 100 kW.
Eksperimentalno je potvr|eno da pri plazmenoj 100
gasifikaciji nisko kvalitetnog uglja u temperaturnom
intervalu 2 500 3 100 K uz redukciju mineralnog
Masena koncentracija (%)

dela uglja, mogu}e je ostvariti stabilne vrednosti in-

tegralnih parametara procesa (stepen gasifikacije do 1
95 %, stepen konverzije sumpora u gasovite kompo-
nente do 95 %, koncentracija sintez gasa u gasovi-
tim produktima do 85 %). Utvr|eno je da, pod izve- 0
snim uslovima, hemijska redukcija oksida iz mine-
ralne mase uglja mo`e dosti}i i 47 %.
Dosada{nji rezultati na razvoju i primeni pla-
0,1
zma tehnologije omogu}ili su formulisanje osnov- 800 1 600 2 400 3 200 4 000
nih principa konstruisanja sistema plazma-gorivo za Temperatura (K)
njihovu industrijsku upotrebu.

2. OSNOVNI PRINCIP PLAZMA Slika 3. Ravnote`ni hemijski sastav kondenzovane faze

ENERGETSKIH TEHNOLOGIJA u zavisnosti od temperature

U literaturi [4] je pokazano da su ~estice uglja U slu~aju gorionika na spra{eni ugalj koji kao
po~etne veli~ine 50-100 m, pri prolazu kroz struju su{e}i/transportni fluid koristi topli primarni va-
vazdu{ne plazme, izlo`ene termi~kom {oku i zbog zduh, koncentracija kiseonika je nedovoljna za pot-
toga se dezintegri{u u ~estice veli~ine 5-10 m ~ime puno sagorevanje, tj. vi{ak vazduha je manji od 0,5.

104 ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.

Uvo|enjem upalja~a u vidu vazdu{ne plazme, pri-
palom i sagorevanjem manjeg dela aerosme{e, za-
greva se aerosme{a ugalj/vazduh u kanalu sa pla-
zmatronom, iznad temperature potpune devolatiza-
cije i stvaraju uslovi za parcijalnu gasifikaciju uglja,
proizvode}i visoko reaktivno dvofazno gorivo (sa-
gorivi sintez gas i reaktivan koksni ostatak na rela-
tivno visokoj temperaturi). To visoko reaktivno dvo-
fazno gorivo dolaskom u lo`i{te stabili{e sagoreva-
nje preostalog uglja iz drugih gorionika. Naime, u
aerosme{i sa nedovoljno kiseonika za stehiometrij-
sko sagorevanje, ugljenik oksidira uglavnom u
ugljen-monoksid, tj vrlo reaktivno gasno gorivo. Pa-
ralelno sa delimi~nim sagorevanjem volatila i ~vr-
stog ugljenika teku i slo`ene reakcije gasifikacije
uglja u sintez gas. Ta me{avina u dodiru sa sekun-
darnim vazduhom u lo`i{tu, sopstvenim sagoreva-
njem stabili{e proces pripale i sagorevanja osnovne
mase uglja koji nije tretiran plazmom a koji se uba-
cuje u lo`i{te kroz preostale konvencionalne gorio-
nike. Termohemijska priprema uglja plazmom je {e-
matski ilustrovana na slici 4. Izgled elektrolu~nog
plazmatrona je dat na levoj strani slike. On se sasto-
ji od bakarnih vodom hla|enih cevastih elektroda
(katoda i anoda) kroz koje se uduvava plazma gas-
vazduh. Snaga kori{}enih plazmatrona je varirala od
100 350 kW. Spolja{nja du`ina i pre~nik plazma-
trona su 0,4 m i 0,25 m, a te`ina oko 25 kg. Stepen
konverzije elektri~ne energije kod kori{}enih pla-
zmatrona je oko 85 %. Sam plazma gorionik tj si-
stem plazma-gorivo (PFS) je prikazan na slici 4, na
desnoj starni. Plazmatron je montiran na izlaznom
Voda Plazmatron
Katoda Lo`i{te kotla
Anoda
Plamen
Plazmatron
Slika 5. Karakteristi~ni procesi interakcije elektrolu~ne
plazme sa aerosme{om (sme{a ugljenih ~estica
i primarnog vazduha) u proto~nom plazma gorioniku
delu proto~nog gorionika ~iji su zidovi termi~ki izo-
lovani.
Karakteristike interakcije aerosme{e gorivo/va-
zduh sa elektrolu~nom plazmom u PFS date su na
slici 5. Krupnije ~estice uglja, od 50-100 mikrona, u
plazmi trpe toplotni {ok zbog ~ega se raspadaju u
manje ~estice veli~ine 5-10 mikrona. To prati inten-
zivna devolatilizacija (osloba|anje lako isparljivih
materija: CO, CO2, H2, N2, CH4, C6H6 i dr.) pa se
proces oksidacije sagorljivih komponenti goriva
ubrzava 3 do 4 puta.
PFS je testiran u laboratorijskim i industrijskim
uslovima za razne kvalitete energetskih ugljeva (tre-
set, mrki ugalj, bituminozni i antracit, uklju~uju}i
me{avine lignita i antracita sa visokim sadr`ajem
pepela). Karakteristike kori{}enih ugljeva date su u
tabeli 1 [6]. Sadr`aj isparljivih materija u uglju je
varirao od 4 do 50 %, sadr`aj pepela od 15 do 80 %
a donja toplotna mo} od 6 700 do 26 000 kJ/kg.
3. INDUSTRIJSKI TESTOVI

U termoelektranama na ugalj PFS je primenjen

ugradnjom na ve}em broju gorionika [7]. Tehnolo-
Slika 4. Izgled plazmatrona (levo) gija je uspe{no proverena na 27 kotlova sa sagoreva-
i sistema plazma-gorivo PFS (desno)

Tabela 1.
Termotehni~ke karakteristike ugljeva

Sadr`aj vlage u sirovom Sadr`aj pepela Sadr`aj isparljivih Donja toplotna mo}
Tip uglja ugalj (radna masa) u suvoj masi materija u gorivoj masi za radnu masu uglja
(%) (%) (%) (%)
Mrki 25-35 15-20 35-50 12 500-16 000
Treset 40-50 75-80 48-50 6 700-8 500
Bituminozni 5-12 20-45 15-40 16 500-21 000
Antracit 5-8 25-35 4-10 18 000-26 000
Me{avina ugljeva 10,4 48,5 38,2 13 150

ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008. 105

njem spra{enog uglja, kapaciteta od 75 do 670 tona Gorionici za ugljeni prah
pare na sat u 16 termoelektrana lociranih u sedam
zemalja (Rusija, Kazahstan, Koreja, Ukrajina, Slo-

33,596 m
va~ka, Mongolija i Kina). Lo`i{ta ovih kotlova opre- Lo`i{te
mljena su razli~itim tipovima gorionika za spra{eni
ugalj kao i razli~itim sistemima za pripremu uglja
kao {to su proto~ni gorionici sa individualnim siste-

mom pripreme uglja ili indirektni sistemi sa central-
nom pripremom i me|ubunkerima. Ukupno, vi{e od
70 sistema plazma-gorivo je bilo montirano i testira-
no na energetskim kotlovima.
Na primer, PFS je ugra|en na lo`i{tu energet-
skog kotla kapaciteta 640 t pare/h termoelektrane
Gusinoozersk, Isto~ni Sibir, Rusija. [ematski prikaz
lo`i{ta kotla opremljenog PFS-om, sa osnovnim di-
menzijama prikazan je na slici 6. Kotao ima predlo-
`i{te koje se sastoji od dve simetri~ne komore za sa-
gorevanje spra{enog uglja sa te~nim odvo|enjem
{ljake, od kojih je svaka snabdevena sa 8 tangenci-
jalno usmerenih proto~nih gorionika na spra{eni
ugalj u dva nivoa. Predkomore za sagorevanje su
me|usobno povezane centralnim delom. Svaki gori-
onik ima centralni proto~ni kanal za aerosme{u
(spra{eni ugalj i nose}i fluid-primarni vazduh) i ka-
nale za sekundarni vazduh. ^etiri PFS su ugra|ena
umesto ~etiri donja gorionika, kako je prikazano na
desnoj strani slike 6. Plazmatroni se koriste tokom
perioda pripale kotla kao i u slu~aju nestabilnog sa-
gorevanja u lo`i{tu. Pri startu kotla kada se sagore-
vanje u lo`i{tu i produkcija kotla stabili{u, plazma-
troni se isklju~uju i PFS nastavlja da funkcioni{e
kao originalani, konvencionalni gorionik. U slu~aju
nestabilnosti plamena, plazmatroni se ponovo uklju-
~uju. Operativni podaci za kotao BKZ 640-140 i
njegova tehni~ka specifikacija dati su u tabelama 2 i
3. Kotao koristi Tugnuiski bituminozni ugalj (tabele
2 i 4) [6].
7,744 m
Vazduh Vazduh
18,176 m
Aero sme{a
Slika 6. [ema lo`i{ta energetskog kotla
BKZ 640-140 i predlo`i{ta kotla opremljenog sa ~etiri
PFS (pogled odozgo)
Ukupno, ~etiri lo`i{ta tj ~etiri kotla ove termo-
elektrane su opremljeni sa 16 PFS. Procenjuje se da
je od 1995. godine, vi{e od 20 000 tona te~nog gori-
va godi{nje u{te|eno ovim postrojenjima. To odgo-
vara smanjenju emisija azota i sumporoksida,
ugljen-monoksida i vanadijum-pentoksida od oko
13 000 tona godi{nje.
Na slici 7 prikazana je {ema rasporeda PFS u
lo`i{tu kotla BKZ 420 u termoelektrani Ulan-Bator
4 (pogled odozgo). Dvanaest ugaonih gorionika je
postavljeno na 3 nivoa. Dva PFS su montirana na
uglovima donjeg nivoa. Svih osam kotlova elektra-
ne je opremljeno sa PFS za bezmazutno startovanje
kotla. Ve} 2-3 sec posle pripale aerosme{e u PFS
temperatura oba plamena na ulazu u lo`i{te se pove-
}ala na 1100-1150 C. Nakon jednog sata rada, tem-
peratura plamena na izlazu iz gorionika je dostigla
1 260-1 290 C a njihova du`ina u lo`i{tu 7-8 m. U
skladu sa uputstvima za rad, ukupno trajanje starta
kotla iznosi 4 ~asa.
Slika 8 prikazuje {emu ugradnje 3 plazmatrona
na proto~nom gorioniku sa direktnim ubacivanjem
spra{enog uglja na donjem nivou lo`i{ta BKZ-640

Tabela 2.
Karakteristike Tuguniskog bituminoznog uglja i operativnih podataka PFS

Tugnuiski ugalj Galvanometrijski sastav Radni parametri PFS

Pribli`na analiza Wt % ugljenog praha maseno Du`ina komore (m) 2,35
Unutra{nji pre~nik komore (m) 0,25
Vlaga sirovog uglja Wr 14,00 D = 160 m 10 % Elektri~na snaga plazmatrona (kW) 100
Isparljive materije Vs 35,18 D = 130 m 10 % Plazma radni gas Vazduh
Fiksni ugljenik Csfix 51,32 D = 74 m 10 % Protok plazma gasa (kg/h) 54
Ulazna temperatura vazguha 298
Pepeo A s
19,32 D = 50 m 10 %
Srednja masena temperatura plazme (K) 2 800
Elementarna analiza Wt % D = 24 m 10 % Unutra{nji pre~nik plazmatrona (m) 0,04
Ugljenik s
61,7 Srednja izlazna brzina plazme (m/s) 95,0
Druga toplotna mo} sirovog Protok primarnog vazduha u aerosme{i (kg/h) 3 500
Vodoniks 4,10
uglja Hd = 23 000 kJ/kg Ulazna brzina aerosme{e (m/s) 20,0
Azots 1,20 Temperatura primarnog vazduha (K) 350
Sumpors 0,39 Protok ugljenog praha Koncentracija ugljenog praha/primarni
s 0,50
Kiseonik 13,20 2 000 kg/h vazduh (kg/kg)

106 ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.

 Tabela 3.
Tehni~ki i radni parametri za energetski kotao BKZ 640-140

Broj Parametar Veli~ina Oznaka Vrednost

1 Potro{nja uglja kg/h B 80 000
2 Potro{nja uglja po gorioni~kom paru kg/h Bb 10 000
3 Ukupna koli~ina vazduha Nm3/h V 553 128
4 Fino}a meljare % R90 50
5 Vi{ak vazduha na izlazu iz lo`i{ta T 1,2
6 Priliv vazduha u lo`i{te % 30
7 Udeo primarnog vazduha u odnosu na ukupan vazduh % Aprimar 27
8 Visina predlo`i{ta mm z(H) 7 096
9 [irina predlo`i{ta mm Y 18 176
10 Dubina predlo`i{ta mm X 7 744
11 Visina ispariva~ke komore mm z1 26 500
12 [irina ispariva~ke komore mm Y1 18 176
13 Dubina ispariva~ke komore mm X1 7 744
14 Tip gorionika za spra{eni ugalj direktni proto~ni gorionici
15 Broj gorioni~kih parova n 8
16 Popre~ni presek za primarni vazduh m2 Fp 0,364
17 Popre~ni presek za sekundarni vazduh m2 FS 0,538
18 Brzina aerosme{e m/s W1 20
19 Brzina sekundarnog vazduha m/s W2 44
20 Temperatura aerosme{e C ta 80
21 Temperatura sekundarnog vazduha C ts 350
22 Koncentracija ugljenog praha u aerosme{i kg/kg 0,628

Tabela 4.
Hemijska analiza Tugnuskog bituminoznog uglja (% od suve mase uglja)
C O H N S SiO2 Al2O3 Fe2O3 CaO MgO Na2O K2O
61,7 13,2 4,1 1,2 0,39 10,99 4,34 1,94 1,16 0,35 0,16 0,12

kotla u termoelektrani u Gusinoozersku (levo je iz-

Aero- gled odozgo, desno popre~ni presek).
sme{a PFS Na slici 9 data je {ema ugradnje dva plazmatrona
Aerosme{a
na dva vrtlo`na gorionika ugljenog praha postavljenih
na donjem nivou lo`i{ta kotla kapaciteta 160 t/h pare
u termoelektrani Nerjungrinskaja termoelektrana
grad Nerjungri (Rusija). Na slici 10 prikazan je de-
talj ugradnje plazmatrona sa komorom za plazmenu
Lo`i{te termohemijsku pripremu aerosme{e, u odnosu na
kanal aerosme{e i sekundarni vazduh vrtlo`nog go-
rionika.
U tabeli 5 dati su osnovni parametri rada pla-
zma gorionika za pripalu/sagorevanje nekoliko vrsta
ugljeva sa niskim sadr`ajem isparljivih materija, pri-
Aero- PFS menjenih u termoelektranama u Rusiji, Kini i Slo-
sme{a Aero- va~koj. Temperatura plamena na izlazu iz gorionika
sme{a varira od 1 150 do 1 400 C a njegova du`ina dosti-
`e od 2,5 do 6 m.
Slika 7. Lo`i{te kotla BKZ-420 opremljeno sa dva PFS Jedan od osnovnih parametara za ocenu efika-
(pogled odozgo) snosti PFS-a jeste specifi~na elektri~na energija pla-

ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008. 107

 Klapne

Lo`i{te

Aerosme{a
Plazmatron

Plazmatron

Aerosme{a

Slika 8. [ema ugradnje PFS na gorioniku kotla BKZ-640 (Gusinoozersk TPP)

zmatrona. Ovaj parametar je definisan kao odnos

elektri~ne snage plazmatrona prema masenom pro-
toku spra{enog uglja u PFS-u. Slike 11 i 12 predsta-
vljaju eksperimentalne rezultate zavisnosti smanje-
njenja NOx i nesagorelog ugljenika od specifi~ne
elektri~ne energije plazmatrona. Vidi se da je kon-
Plazmatron Plazmatron
centracija NOx prepolovljena dok je udeo nesagore-
log ugljenika smanjen ~etiri puta pri 0,15 kWh/kg
ugljenog praha u odnosu na slu~aj kada se ne koristi
plazmena podr{ka sagorevanja. Smanjenje NOx je

Prelivi bojlera
1,1

1,0
NOx koncentracija (g/Nm3)

Slika 9. [ema lo`i{ta kotla KVTK-100 termoelektrane

Nerjungri (pogled odozgo):
0,9
1-6- gorionici ugljenog praha
0,8
Ugljena aerosme{a Sekundarni vazduh
0,7

0,6

0,5
0,0 0,05 0,10 0,15 0,20
Plazmatron kWh/kg uglja

PFS
Slika 11. Uticaj specifi~ne potro{nje elektri~ne energije
Slika 10. Detalj {eme ugradnje PFS na vrtlo`nom plazmatrona na smanjenje koncentracije azot oksida
gorioniku kotla KVTK-100 termoelektrane Nerjungri pri sagorevanju spra{enog uglja uz plazmenu podr{ku

108 ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.

 Tabela 5.
Osnovni parametri rada plazma gorionika za pripalu ugljeva sa malim sadr`ajem isparljivih materija

Termoelektrana
Ispitivanje na eksperi-
mentalnom postrojenju TE ^erepetski, TE [aogian, TE Vojani,
Centra za plazma tehno- Rusija Kina Slova~ka
logije, Rusija
Snaga plazmatrona, kWh 320 150 320 260
Vrtlo`ni gorionik sa Vrtlo`ni gorionik sa
Tip gorionika Vrtlo`ni gorionik Proto~ni gorionik vazdu{nim termi~kom
hla|enjem komore izolacijom
Protok primarnog vazduha, m3/h 1 800 2 500 2 100 3 500
Maksimalna potro{nja uglja, t/h 3 3 4 4,7
Donja toplotna mo} uglja, MJ/kg 25 23 19,3 25,5
Sadr`aj isparljivih materija, % 4 15 8,2 7,5
Sadr`aj pepela, % 19 27 30,5 18,7
Fino}a mlevenja, % (R90) 48 15-20 10 8
Temperatura plamena, C 1 200 1 150 1 170 1 400
Du`ina plamena, m 2,5 6 4 4

4. ZAKLJU^CI
4,0
Sadr`aj nesagorelog ugljenika (%)

Razvijeni, ispitani i industrijski primenjeni sistemi

3,5
3,0
2,5
2,0
1,5
1,0
0,0 0,05 0,10
kWh/kg uglja
Slika 12. Uticaj specificne potro{nje elektri~ne energije
plazmatrona na smanjenje nesagorelog ugljenika pri
sagorevanju spra{enog uglja uz plazmenu podr{ku
posledica ~injenice da azot iz goriva, koji je glavni
izvor emisije azot oksida iz konvencionalnih gorio-
nika [9], oslobo|en tokom termohemijske pripreme
u PFS-u u uslovima sa znatno manje kiseonika u od-
nosu na stehiometrijsko sagorevanje, direktno se
konvertuje u molekularni azot u gasnoj fazi. Znatno
manji udeo u emisiji azotnih oksida formira se sa-
mim termi~kim procesima unutar gorionika koji se
plazma procesom na mo`e smanjiti. [to se ti~e nesa-
gorelog ugljenika (slika 12), njegovo smanjenje oz-
na~ava pove}anje reaktivnosti goriva {to se obja-
{njava uve}anjem reaktivne povr{ine ~estica uglja
usled termi~kog {oka/naprezanja i fragmentacije
kao rezultata njihove interakcije pri prolazu kroz
elektrolu~nu plazmu.
plazma-gorivo pobolj{avaju efikasnost sagoreva-
nja uglja, smanjuju}i {tetne emisije gasovitih i
pra{kastih materija iz termoelektrana na ugalj.
PFS elimini{u potrebu za skupim gasnim ili te~nim
gorivima za start kotla, stabilizaciju sagorevanja
uglja u letu kao i za stabilizaciju temperature tj.
isticanja te~ne {ljake u kotlovima sa te~nim odvo-
|enjem {ljake.
PFS pobolj{avaju paljenje i sagorevanje uglja bez
0,15 0,20 potrebe za intervencijama kao {to su pove}anje
temperature aerosme{e, pode{avanje vi{ka vazdu-
ha, ili finije mlevenje.
5. LITERATURA
[1] M. Sugimoto, K. Maruta, K. Takeda, O. P. Solonen-
ko, M. Sakashita, M. Nakamura, THIN SOLID
FILMS, 407 (2002), 186-191
[2] THE FUTURE OF COAL (MIT STUDY ON THE
FUTURE OF COAL), Massachusetts Institute of
Technology, ISBN 978-0-615-14092-6, psb 06-04-
0285 (2007)
[3] Z. Jankoski, E. I. Karpenko, F. C. Lockwood, V. E.
Messerle, A. B. Ustimenko, PLASMA SUPPOR-
TED SOLID FUEL COMBUSTION, NUMERI-
CAL SIMULATION AND FULL-SCALE TRI-
ALS, Proc. 8 Int. Conf. on Energy for a Clean
Environment Celan Air, Lisbon, Portugal, 2005,
CD (18.2), Book of Abstracts 69
[4] V. E. Messerle, V. S. Peregudov, IGNITION AND
STABILISATION OF COMBUSTION OF PUL-

ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008. 109

 VERISED COAL FUELS BY THERMAL PLAS-
MA, THERMAL PLASMA AND NEW MATERI-
ALS TECHNOLOGY, in: O. P. Solonenko, M. F.
Zhukov (Eds) Volume 2: Investigation and Design
of Thermal Plasma Technology, Cambridge In-
ternational Science Publishing, London, 1995.
[5] Askarova A., Karpenko E., Messerle V. and Usti-
menko A. (2003) SIMULATION OF LOW-TEM-
PERATURE PLASMA INERACTION WITH
PULVERIZED COAL FOR INCINERATION
IMPROVEMENT, Proc. of Seventh Int. Conference
on Energy for a Clean Environment, Lisbon,
Portugal, CD No 32.08; Book of Abstracts p.
170
[6] Matveeva I. I., Novitski N. V., Vdovchenko V. S et
al. (1979) POWER GENERATING FUEL OF THE
USSR (fossil coal, shale oil, peat, fuel oil and gas
fuel). Handbook, Mosvow: Energy, 128 p
[7] E. I. Karpenko, V. E. Messerle, A. B. Ustimenko
PLASMA AIDED SOLID FUEL COMBUSTION
// Proceedings of the Combustion Institute, 2007, V.
31, Part II, pp. 3353-3360
[8] Messerle V., Karpenko E., Lockwood F., Ustimenko
A. PLASMA-ENERGY TECHNOLOGIES OF
SOLID FUEL USE ON THERMAL POWER
PLANTS. // Proceeding of the Sixth International
Conference on Technologies and Combustion for a
Clean Environment Clean Air. / V. III. Porto.
Portugal, 2001. P. 1465-1468.
[9] Tike D. H., Slater S. M., Sarofim A. F. and Williams
J. C. (1974) NITROGEN IN COAL AS A SOURCE
OF NITROGEN OXIDE EMISSION FROM FUR-
NACE. Fuel, 53, pp 120-125

Preveden rad je primljen u uredni{tvo 27. 12. 2008. godine

Evgenij I. Karpenko je ro|en u Rusiji 1936. godine. Diplomirao je na Politehni~kom in-

stitutu u Irkutsku 1962. godine. Od 1972. do 1998. godine bio je generalni direktor Termoe-
lektrane Gusinoozersk. Stepen kandidata tehni~kih nauka iz termalne fizike (Cand. Sc. Tech.)
je dobio 1982. godine, a diplomu Doktora tehni~kih nauka na Institutu termalne fizike, No-
vosibirsk, Rusija, od 1995. godine. Godine l996. dobio je diplomu profesora, Moskva. Od
l998. godine je na polo`aju generalnog direktora Branch Centra Plasma Power Technologi-
es Ruske J.S.Co ,,Ujedinjeni energetski sistem Rusije. Od 2003. godine direktor je Ulan-Ude
odseka Instituta termalne fizike Sibirske akademije nauka. Akademik je Me|unarodne akademije za ener-
giju, Moskva, od 1997. godine. Od 1997. godine {ef je katedre za Termoelektrane na Isto~nosibirskom dr-
`avnom tehni~kom univerzitetu.
Vladimir E. Messerle je ro|en 10. juna 1947. godine u Alma-Ati, Kazahstan. Diplomi-
rao je na Odseku fizike na Kazahstanskom dr`avnom univerzitetu 1972. godine. Stepen kan-
didata iz fizi~kih i matemati~kih nauka (ekvivalent doktoratu) odbranio je u Moskvi 1979. go-
dine, a doktorat iz tehni~kih nauka, u Moskvi 1991. godine, titulu profesora, u Moskvi, 1997.
Akademik je Internacionalne akademije za energiju, u Moskvi od 1997. godine, i akademik
Internacionalne akademije za informatiku, u Moskvi, od 2003. godine.
Profesor je na katedri za termoelektrane na Isto~no-Sibirskom dr`avnom tehnolo{kom
Univerzitetu u Ulan-Udenu od 1998. godine. Profesor je Katedre termalne fizike Odseka za fiziku Kazah-
stanskog nacionalnog univerziteta, al-Farabi, od 2002. godine, i {ef je laboratorije Plazma hemije Institu-
ta za probleme sagorevanja od 2001. godine. Vladimir Messerle je glavni autor tehnologije elektro-termo-
hemijske pripreme ~vrstog goriva za sagorevanje. Pod rukovodstvom profesora Messerlea pripremljeno je
i odbranjeno 11 doktorskih teza i 2 kandidaturske teze.

Aleksandar B. Ustimenko je ro|en 24. avgusta 1962. godine u Alma-Ati, Kazahstan. Di-
plomirao je na Odseku fizike Kazahstanskog dr`avnog univerziteta 1984. godine i odbranio
stepen kandidata iz fizi~kih i matemati~kih nauka (kandidat svih tehnika) 1991. godine u Mo-
skvi. Tema teze je ,,Zagrevanje na visokoj temperaturi i gasifikacija ~estica uglja. Od l984.
do 2007. godine je istra`iva~ na Kazahstanskom nau~no-istra`iva~kom institutu za energeti-
ku. Od 2001. do 2007. godine vode}i je nau~nik pri Institutu za probleme sagorevanja na al-
Farabi Kazahstanskom nacionalnom institutu. Od 1991. godine radi u istra`iva~kom odseku
Plasmotechnics (Kazahstan) kao CEO a od 2002. godine je vode}i nau~nik na Istra`iva~kom institutu eks-
perimentalne i teorijske fizike na Odseku fizike al-Farabi Kazahstanskog nacionalnog univerziteta.

110 ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.

 Du{an Arnautovi}, Zoran ]iri},
\or|e Stoji}, Du{an Joksimovi} i Nemanja Miloj~i}

Modernizacija, rekonstrukcija
i razvoj stati~kih sistema
pobude generatora
Stru~ni rad
UDK: 622.063.8; 622.69

Rezime:
U radu se izla`u rezultati rada i istra`ivanja na projektovanju, razvoju, izradi i pu{tanju u rad stati~-
kih sistema pobude sa digitalnim automatskim regulatorom napona. Posebno je istaknuta rekonstrukcija
stati~kog sistema pobude bloka A5, nominalne snage 365 MVA, u TE Nikola Tesla A i novi stati~ki siste-
mi pobude sa digitalnim automatskim regulatorom napona hidroagregata A i B, nominalne snage
12,5 MVA, u HE Kokin Brod.
Klju~ne re~i: sinhroni generator, stati~ki sistem pobude, digitalni automatski regulator napona

Abstract:

MODERNIZATION, RECONSTRUCTION AND DEVELOPMENT OF STATIC EXCITATION SYSTEMS

OF SYNCHRONOUS GENERATORS

In this paper, the results of work and research in the area of design, development, manufacturing, and
putting into operation of static excitation systems with digital automatic voltage regulators are presented.
In particular, reconstruction of static excitation system for thermal power unit A5, rated power 365 MVA,
in TPP Nikola Tesla A and a new static excitation system with digital automatic voltage regulators for
hydro units A nad B, rated power 12,5 MVA, in HPP Kokin Brod are presented.
Key words: synchronous generator, static excitation system, digital automatic voltage regulator

1. UVOD ili HE, revitalizacija, rekonstrukcija ili zamena po-

U okviru trogodi{njeg projekta Ministarstva na-
uke Republike Srbije TR6602B: Modernizacija, re-
konstrukcija i razvoj ure|aja automatike i regulacije
pobude generatora, izme|u ostalih istra`ivanja, iz-
vr{ena su i istra`ivanja na razvoju, izradi i pu{tanju
u rad stati~kih sistema pobude sa digitalnim auto-
matskim regulatorima pobude (DARP). Postavljeni
ciljevi istra`ivanja su da se omogu}i smanjenje inve-
sticionih ulaganja prilikom kapitalnog remonta TE
stoje}ih i ugradnja novih stati~kih sistema pobude u
TE ili HE, sa jedne strane, kao i pobolj{anje tehni~-
kih karakteristika i omogu}avanje uklju~enja siste-
ma pobude u digitalni sistem za nadzor i upravljanje
elektranom. Tako|e, `eli se posti}i pove}anje raspo-
lo`ivosti, stabilnosti i kvaliteta elektri~ne energije i
sposobnosti povezivanja EES Srbije u interkonekci-
je, kao i pove}anje pouzdanosti rada generatora, a ti-
me i celog EES.

Dr Du{an Arnautovi}, dipl. ing., Zoran ]iri}, dipl. ing., dr \or|e Stoji}, dipl.ing., Du{an Joksimovi}, dipl. ing. i
Nemanja Miloj~i}, dipl.ing. Elektrotehni~ki institut Nikola Tesla", 11 000 Beograd, Koste Glavini}a 8a

ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008. 111

 Konkretno, u periodu od 2005. do 2007. godine
u Elektroprivredi Srbije izvr{ena je rekonstrukcija
ili zamena {est stati~kih sistema pobude sa digital-
nim automatskim regulatorom pobude. U TE Niko-
la Tesla A na generatorima A5 i A4 snage 365 MVA
i generatoru A2 snage 210 MW, kao i u TE-TO No-
vi Sad na generatoru A2, izvr{ena je rekonstrukcija
sistema pobude. U HE Kokin Brod na generatori-
ma A i B snage 12,5 MVA izvr{ena je zamena starih
elektro-ma{inskih nezavisnih pobudnih sistema sa
budilicom sa novim stati~kim samopobudnim siste-
mom pobude.
U radu se izla`e kratak prikaz najva`nijih rezul-
tata, tj. primer rekonstrukcije sistema pobude bloka
A4 u TE Nikola Tesla A i primer zamene sistema
pobude agregata A i B u HE Kokin Brod.
2. REKONSTRUCIJA SISTEMA
POBUDE GENERATORA A4 U TENT A
Stari sistem pobude generatora bloka A4 bio je
u upotrebi preko 30 godina, zbog ~ega su pojedine
komponente sistema pri kraju `ivotnog veka. Otuda
i usled zastarelosti, ura|ena je njegova rekonstrukci-
ja. Prilikom rekonstrukcije zamenjeni su: regulator
pobude, tiristorski i diodni mostovi, prekida~i a1,
a3, a4, c1 i c2 i ugra|eni su rastavlja~i Q1 i Q2.
Slika1. Blok {ema rekonstruisanog sistema pobude generatora bloka A4 u TENT A
112
Ugra|ena je nova prenaponska za{tita sa antiparalel-
nim tiristorima, pri ~emu je zadr`an i stari odvodnik
prenapona. Zadr`ane su glavna i pomo}na budilica,
rezervni sistem pobude glavne budilice, otpornik za
brzo razbu|ivanje glavne budilice i nelinearni otpor-
nik za brzo razbu|ivanje generatora.
Postoje}i regulator pobude i tiristorski mostovi
zamenjeni su sa dva nezavisna pobudna kanala. Sva-
ki kanal sastoji se od digitalnog regulatora pobude i
tiristorskog mosta, pri ~emu je uvek u radu samo je-
dan tiristorski most i on zadovoljava sve predvi|ene
re`ime rada, uklju~uju}i i forsiranje. Regulator mo-
sta koji nije u radu prati aktivan regulator. U slu~aju
kvara na aktivnom kanalu pobude automatski se pre-
lazi na drugi kanal bez ispada agregata. Zadr`ava-
njem postoje}eg rezervnog sistema pobude glavne
budilice na raspolaganju je jo{ jedan nezavistan si-
stem, {to dodatno pove}ava pouzdanost rekonstrui-
sanog sistema pobude. Na ovaj rezervni sistem se ne
prelazi automatski, ve} u slu~aju potpunog otkaziva-
nja oba tiristorska pobudna kanala.
Sastavni deo rekonstruisanog sistema pobude je
akvizicioni sistem koji obezbe|uje: merenja svih re-
levantnih elektri~nih i binarnih informacija neop-
hodnih za pra}enje rada sistema pobude u normal-
nom radu, kod poreme}aja u EES-u, kao i za perio-
di~na ispitivanja sistema regulacije pobude. Predvi-
ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.
|en je i softver za on-line i off-line analize memori-
sanih snimaka. Ova funkcija omogu}ava: memorisa-
nje minimalno 5 snimaka u trajanju od 10 sekundi sa
rezolucijom boljom od 0,1 s, mogu}nost izbora sig-
nala za snimanje, definisanje kriterijuma za aktivira-
nje snimanja (ru~no aktiviranje, spoljni triger, triger
po parametrima, pode{avanje vremena pre i posle
trigera). Obezbe|ena je mogu}nost snimanja mini-
malno 16 analognih i 64 binarnih signala.
Sistem pobude generatora bloka A4 u TE Ni-
kola Tesla A je nezavisnog tipa. Blok {ema rekon-
struisanog sistema pobude prikazana je na slici 1.
2.1 Osnovne funkcije sistema pobude
Sistem pobude obezbe|uje slede}e funkcije:
napajanje pobudnog namotaja (namotaja rotora)
sinhronog generatora potrebnom pobudnom stru-
jom u svim dozvoljenim re`imima rada generato-
ra,
dvokanalno napajanje pobudnog namotaja glavne
budilice iz tiristorskih mostova,
automatska regulacija napona na izvodima u svim
re`imima rada generatora uz kompenzaciju po re-
aktivnom optere}enju, odnosno regulacija napona
generatora po naponsko-reaktivnoj karakteristici
sa pode{enim statizmom,
Digitalni ulaz KDU
URS URS
IRS IRS
Usink Usink
KMP MK
If If
KDI
Slika 2. Blok {ema regulatora pobude
ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.
automatsko ograni~nje rada generatora u oblasti
dozvoljenih termi~kih naprezanja statora i rotora
prema pogonskoj karti,
ru~na regulacija struje pobude,
automatski prelaz sa automatske na ru~nu regula-
ciju pobude,
test re`im,
automatski prelaz sa jednog na drugi pobudni ka-
nal,
forsiranje pobude sa zadatim koeficijentima forsi-
ranja po naponu i po struji pobude, pri sni`enju
napona na sabirnicama generatora usled poreme-
}aja u sistemu,
razbu|ivanje generatora i glavne budilice inverto-
vanjem tiristora pri normalnom zaustavljanju,
ga{enje polja generatora i glavne budilice u hava-
rijskim re`imima prekida~ima i otpornicima za
demagnetizaciju,
mogu}nost prelaska na rezervni sistem pobude
glavne budilce sa zakretnim transformatorom u
slu~aju kvara na oba tiristorska pobudna kanala,
mogu}nost uvo|enja dodatnih regulacionih i upra-
vlja~kih funkcija (grupna regulacija pobude),
lokalno i daljinsko upravljanje sistemom pobude
(iz centralne i lokalne komande),
za{tite,
merenja,
signalizacija.
Poja~ava~
KUI Th (1-6)
impulsa
Digitalni izlazi Th most
113
2.2 Digitalni automatski regulator pobude
(DARP)
Upravljanje sistemom pobude realizovano je u
okviru digitalnog regulatora pobude, kojim upravlja
DSP mikrokontroler TMS320LF2407, ~iji je proiz-
vo|a~ Texas Instruments. Mikrokontroler omogu}a-
va objedinjavanje {irokog spektra upravlja~kih
funkcija, funkcija za{tite, merenja i signalizacije. U
cilju pove}anja pouzdanosti rada digitalnog regula-
tora pobude koriste se dva digitalna regulatora pobu-
de sa identi~nim funkcijama pri ~emu je jedan u ra-
du, a drugi je topla rezerva.
Sistem je realizovan modularno, ~ime je pove-
}ana pouzdanost ure|aja i olak{an proces odr`ava-
nja pogona u eksploataciji. Blok {ema regulatora je
prikazana na slici 2.
Kartice mernih pretvara~a (KMP) galvanski
izoluju, filtriraju i prilago|avaju naponskom nivou
mikrokontrolera analogne ulazne signale: tri fazna
napona statora generatora, dve fazne struje statora
generatora, tri fazne struje pobude generatora na
ulazu u diodni most i napon pomo}ne budilice za
merenje brzine. Normirana vrednost naponskih na-
izmeni~nih signala je 100 Vac, dok je za strujne sig-
nale normirana vrednost 5 Aac.
Kartica digitalnih ulaza (KDU) slu`i za o~ita-
vanje stanja kontakata signalnih releja i tastera. Broj
digitalnih ulaza u regulator je 44. Digitalni ulazi su
slede}i: stanje prekida~a a1, a3, c1, stanje generator-
skog i mre`nog prekida~a, stanje rastavlja~a Q1 i
Q2, za{tite tiristorskih i diodnih mostova, prenapon-
ska i kratkospojna za{tita rotora, nalozi za pobu|iva-
nje, razbu|ivanje, vi{e i ni`e, nalozi za promenu re-
`ima rada i mesta komandovanja i signali iz drugog
regulatora. Naponski nivo ulaznih digitalnih signala
je 110 Vdc.
Mikroprocesorska kartica (MK) slu`i za reali-
zaciju upravlja~kih funkcija sistema pobude genera-
tora. Upravljanje se vr{i obradom ulaznih analognih i

MK
automatska regulacija
Statizam
Ug Ug
Ra~unanje
Ig Ig Q
snaga
If KMP +
Ug -
Usyn PID

If P Q +
Ug-ref
Limiteri
Formiranje
Usyn Kui
impulsa

rezervna regulacija
If -
PID I/U
+
If-ref TU

Th1-Th6

G
G G
3~
3~ 3~

Pomo}na budilica
Diodni mostovi Tiristorski most
Glavna budilica
Generator

Slika 3. Blok {ema automatske i rezervne regulacije sistema pobude

114 ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.

digitalnih signala i generisanjem izlaznih komand-
nih signala za paljenje tiristora i pobudu izvr{nih re-
leja. Mikroprocesorska kartica generi{e, tako|e, sig-
nale za upravljanje LCD displejom i LED diodama
na panelu regulatora. U okviru programa mikropro-
cesora realizovane su slede}e funkcije: pobu|ivanje
i razbu|ivanje generatora, automatska regulacija na-
pona generatora po pode{enoj naponsko-reaktivnoj
karakteristici, regulacija struje pobude, pra}enje ak-
tivnog regulatora, forsiranje, test re`im, limiteri po-
bude i upravljanje LCD displejom i LED diodama.
U toku pobu|ivanja napon statora generatora se
regulisano dovodi do zadate referentne vrednosti
praznog hoda. Nakon pobu|ivanja sledi sinhroniza-
cija i vezivanje generatora na mre`u. Tokom rada
generatora na mre`i mogu}i su slede}i re`imi rada
regulatora pobude: automatska regulacija napona
generatora, rezervna regulacija struje pobude, pra}e-
nje aktivnog kanala i re`im forsiranja. Tako|e, ak-
tivni su i limiteri pobude. Na slici 3 je prikazana
blok {ema regulacije sistema pobude.
Automatska regulacija napona generatora uz
kompenzaciju reaktivne snage se vr{i pomo}u PID
upravlja~kog zakona, pri ~emu se referenca napona
odre|uje na osnovu pode{ene naponsko-reaktivne
karakteristike (slika 4). Za pozitivnu vrednost stati-
zma napon generatora raste sa porastom reaktivne
snage, ~ime se kompenzuje pad napona na blok tran-
sformatoru. Zadavanjem komandi VI[E ili NI@E
naponsko-reaktivna karakteristika se translira na vi-
{e ili na ni`e. Nagib karakteristike se menja prome-
nom statizma na panelu regulatora.
Regulacija struje pobude generatora se vr{i po
PID upravlja~kom zakonu. U re`im rezervne regula-
cije se mo`e u}i pri neuspelom po~etnom pobu|iva-
nju ili usled gubitka signala merenja napona statora
generatora ili, namerno, pritiskom tastera za izbor
rezervnog re`ima. Zadavanjem komandi VI[E ili
NI@E menja se referenca struje pobude.
Ug (r.j.)
Ug2 - Ug1
s = Q2 - Q1
Ug2
Ug1
Ug-ref
0 Q1 Q2
Slika 4. Naponsko reaktivna karakteristika generatora
ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.
Pra}enje aktivnog kanala u funkciji je u rezer-
vnom kanalu. U ovom re`imu regulator ne {alje im-
pulse za paljenje tiristora svom tiristorskom mostu,
ali prati sve potrebne veli~ine, tako da u slu~aju is-
pada aktivnog kanala bez prekida preuzima regula-
ciju pobude agregata. Sa jednog na drugi kanal se
mo`e pre}i usled kvara u regulatoru ili tiristorskom
mostu aktivnog kanala, pod uslovom da je rezervni
kanal ispravan, ili namerno, pritiskom na odgovara-
ju}eg taster.
Forsiranje pobude se aktivira pri automatskoj
regulaciji napona, kada napon generatora padne is-
pod 70 % nominalne vrednosti. U re`imu forsiranja
regulator prelazi u re`im regulacije struje pobude,
gde se za referencu zadaje nominalna vrednost stru-
je pobude pomno`ena sa 1,6. Re`im forsiranja traje
10 s. Ukoliko i nakon forsiranja ne poraste napon
generatora, daje se nalog za isklju~enje agregata.
U okviru regulatora pobude realizovani su sle-
de}i limiteri: limiter maksimalne struje pobude, li-
miter minimalne struje pobude i limiter maksimalne
struje statora. Limiter maksimalne struje pobude
spre~ava pove}anje struje pobude iznad pode{ene
vrednosti, koja je odre|ena trajno dozvoljenom stru-
jom rotora. Limiter minimalne struje pobude spre~a-
va smanjenje struje pobude ispod vrednosti odre|e-
ne pogonskim P-Q dijagramom generatora. Limiter
maksimalne struje spre~ava pove}anje struje pobude
u slu~aju da se radna ta~ka na|e van pogonskog P-
Q dijagrama generatora.
Razbu|ivanje generatora pri normalnom zau-
stavljanju se mo`e pokrenuti nakon isklju~enja ge-
neratora sa mre`e. U toku razbu|ivanja tiristorski
mostovi ulaze u invertorski re`im rada. Pri odradi
za{tita sistema pobude ili za{tita agregata dolazi do
brzog razbu|ivanja slanjem naloga za isklju~enje
prekida~a a1 i a3.
Test re`im se mo`e aktivirati dok generator nije
na mre`i. U test re`imu se mo`e direktno zadavati
ugao paljenja tiristora. Ovaj re`im se koristi tokom
ispitivanja. Komandama VI[E ili NI@E menja se di-
rektno ugao paljenja tiristora.
Kartica upravlja~kih izlaza (KUI) generi{e
miliamperske impulse za paljenje tiristora. Regula-
tor kanala koji je u radu generi{e {est impulsa za pa-
ljenje tiristora u trajanju od po 120. Trenutak za sla-
nje ovih impulsa odre|en je odgovaruju}im uglom
paljenja i signalom sinhronizacije. Na kartici upra-
vlja~kih izlaza ovi impulsi se pretvaraju u miliam-
perske signale.
Kartica digitalnih izlaza (KDI) slu`i za pobu-
|ivanje izvr{nih releja. Broj digitalnih izlaza iz re-
gulatora je 22. Digitalni izlazi su slede}i: stanje re-
`ima rada (ru~no/automatski), stanje upravljanja (lo-
kalno/daljinski), ispunjeni uslovi za start, grupni
115
signal opomene, ma{ina pobu|ena/razbu|ena, odra-
da limitera pobude, lokalno uklju~enje i isklju~enje
a3, tiristorski most u radu, regulator ispravan. Na-
ponski nivo izlaznih signala je 110 Vdc.
Panel regulatora slu`i za komandovanje, pri-
kaz merenja i signalizaciju. U okviru panela nalaze
se tasteri, LCD displej i LED diode. Preko panela se
mogu zadavati komande za pobu|ivanje i razbu|i-
vanje generatora, uklju~enje i isklju~enje prekida~a
a3, izbor re`ima rada (automatski/ru~no/test), izbor
kanala u radu, komande vi{e i ni`e i RESET.
3. NOVI STATI^KI SISTEMI POBUDE
ZA SINHRONE GENERATORE A I B
U HE KOKIN BROD
Umesto postoje}ih elektro-ma{inskih nezavi-
snih pobudnih sistema sa budilicama proizvo|a~a
BBC ugra|eni su stati~ki samopobudni sistemi sa
digitalnim automatskim regulatorom pobude
(DARP). Budilice su ostavljene na osovini agregata
i stavljene su van funkcije. Sistemi pobude za oba
agregata A i B u HE Kokin Brod su u potpunosti
konstruktivno i funkcionalno identi~ni. Na slici 5
data je blok {ema novih stati~kih sistema pobude za
generatore A i B u HE Kokin Brod.
Slika 5. [ema sistema pobude generatora A i B u HE Kokin Brod
116
Tiristorski sistem pobude obezbe|uje slede}e
funkcije:
dvokanalno napajanje pobudnog namotaja (namo-
taja rotora) sinhronog generatora potrebnom po-
budnom strujom u svim dozvoljenim re`imima ra-
da generatora {to podrazumeva dva potpuno odvo-
jena sistema (dva kanala regulatora i dva tiristor-
ska pretvara~a),
automatska regulacija napona na izvodima u svim
re`imima rada generatora uz kompenzaciju po re-
aktivnom optere}enju, odnosno regulacija napona
generatora po naponsko-reaktivnoj karakteristici
sa pode{enim statizmom regulacije,
automatsko ograni~enje rada generatora u oblasti
dozvoljenih termi~kih naprezanja statora i rotora
prema pogonskoj karti,
ru~na regulacija struje pobude,
automatski prelaz sa automatske na ru~nu regula-
ciju pobude,
test re`im regulatora,
automatski prelaz sa jednog na drugi pobudni kanal,
forsiranje pobude sa zadatim koeficijentima forsi-
ranja po naponu i po struji pobude, pri sni`enju
napona na sabirnicama generatora usled poreme-
}aja u sistemu,
razbu|ivanje generatora invertovanjem tiristora
pri normalnom zaustavljanju,
ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.
 ga{enje polja generatora u havarijskim re`imima
prekida~em za demagnetizaciju,
mogu}nost uvo|enja dodatnih regulacionih i upra-
vlja~kih funkcija (grupna regulacija pobude),
lokalno i daljinsko upravljanje sistemom pobude
(iz centralne-daljinske i lokalne komande),
za{tite,
merenja,
signalizacija
Novi rekonstruisani deo sistema pobude obu-
hvata dve celine: blok upravljanja i blok energet-
skog pretvara~a za pobudu generatora. Obe celine
realizovane su kao podsistemi sa dvostrukom rezer-
vom; naime, i upravlja~ki deo i deo energetskog pre-
tvara~a za pobudu generatora realizovani su kao dva
paralelna redundantna sistema, koja se automatski
aktiviraju u trenutku ispada trenutno aktivnog kana-
la. Upravlja~ki deo je realizovan kao autonomna ce-
lina, fizi~ki i funkcionalno izdvojena u odnosu na
deo energetskog pretvara~a. Osnovu upravlja~kog
dela ~ini digitalni regulator pobude, koji sadr`i auto-
matski regulator napona, rezervni strujni regulator,
limitere, test re`im, upravljanje tiristorima, za{titu,
merenja i signalizaciju.
Osnovni podaci sistema pobude sinhronih gene-
ratora A i B su:
Veli~ina Vrednost
Nominalna struja sistema pobude Ifn 600 A=
Nominalni napon sistema pobude Ufn 100 V=
Maksimalni napon sistema pobude Ufmax 310 V=
Maksimalna struja sistema pobude Ifmax 1000 A=
Napon napajanja sistema pobude 3 230V
U~estanost napajanja 50 Hz
Koeficijent forsiranja po struji (u odnosu
3,5
na nominalnu struju pobude)
Koeficijent forsiranja po naponu (u odnosu
na napon pobude nominalnog re`ima) pri 3,1
maksimalnom naponu statora
Pomo}ni napon sopstvene potro{nje 3 400V / 50 Hz
Napon napajanja pomo}ne opreme za za-
220 V=
{titu, signalizaciju i digitalni regulator
Napon za komandovanje sa SCADA siste-
48 V=
ma
Nominalni merni napon sa mernih napon-
3 100V
skih transformatora
Nominalna merna struja sa mernih strujnih
transformatora
5A
Oprema stati~kog sistema pobude (osim pobud-
nog transformatora) sme{tena je u tri samostoje}a
metalna ormara koji su ozna~eni sa Q1, Q2 i Q3 i
nalaze se u ma{inskoj sali elektrane na koti 817,57.
Orman Q2 se sastoji iz dva dela koji su ozna~eni sa
ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.
Q2.1 i Q2.2. Suvi ispravlja~ki transformatori za oba
agregata su sme{teni u {inskoj prostoriji na koti
814,70. U opremu sistema pobude spada i komand-
no-signalna tabla koja je sme{tena u komandnoj pro-
storiji elektrane na koti 817,90.
U ormaru Q1 je sme{tena slede}a oprema:
digitalni regulator pobude (DARP 2 kanala)
oprema za upravljanje, za{titu, merenja, signaliza-
ciju i pomo}na napajanja
U ormaru Q2.1 je sme{tena slede}a oprema:
tiristorski pretvara~ 1 (TM1)
rastavlja~ na naizmeni~noj strani tiristorskog pre-
tvara~a 1 (C1)
strujni merni transformatori na naizmeni~noj stra-
ni tiristorskog pretvara~a 1 (ST1, ST2, ST3)
naizmeni~ni dovod sa pobudnog transformatora
U ormaru Q2.2 je sme{tena slede}a oprema:
tiristorski pretvara~ 2 (TM2)
rastavlja~ na naizmeni~noj strani tiristorskog pre-
tvara~a 2 (C2)
strujni merni transformatori na naizmeni~noj stra-
ni tiristorskog pretvara~a 2 (ST4, ST5, ST6)
oprema za prenaponsku za{titu na jednosmernoj
strani (antiparalelno vezani tiristori, upravlja~ka
kartica, delitelj napona i otpornik za prenaponsku
za{titu RPZ)
U ormaru Q3 je sme{tena slede}a oprema:
prekida~ za razbu|ivanje (PD)
oprema za po~etno pobu|ivanje (kontaktor Cpp,
dioda D i redni otpornik RPP)
otpornik za razbu|ivanje RPD
{ant za merenje struje pobude
4. ZAKLJU^AK
Izlo`eni su rezultati vi{egodi{njeg istra`ivanja i
rada na razvoju, izradi i pu{tanju u rad stati~kih si-
stema pobude sa digitalnim automatskim regulato-
rom napona u Elektroprivredi Srbije. Posebno su is-
taknuti najva`niji rezultati, i to rekonstrukcija stati~-
kog sistema pobude turboagregata A5, snage
365 MVA u TE Nikola Tesla A i novi stati~ki siste-
mi pobude sa digitalnim automatskim regulatorima
pobude hidroagregata A i B, snage 12,5 MVA u HE
Kokin Brod. Rekonstrukcijom sistema pobude na
generatoru bloka A4 u TE Nikola Tesla A pove}a-
na je pogonska spremnost sistema pobude i smanje-
na mogu}nost ispada bloka usled kvara na sistemu
pobude. Ugradnjom dva nova tiristorska mosta koja
mogu da podnesu znatno ve}e optere}enje od starih
mostova omogu}en je rad sistema pobude sa samo
jednim tiristorskim mostom, dok drugi most predsta-
vlja toplu rezervu mostu u radu. Ovim je eliminisa-
na pojava nesimetrije me|u tiristorskim mostovima
u paralelnom radu i omogu}en je automatski prelaz
117
na rezervni most u slu~aju kvara na mostu koji je u [2] TIRISTORSKI SISTEM POBUDE ZA SINHRO-
radu, bez ispada bloka. NE GENERATORE A I B SNAGE 12,5 MVA U HE
KOKIN BROD, Projekat br. 207045, Institut Ni-
5. LITERATURA kola Tesla, Beograd, 2007.
[3] ^iri}, Z. N., Stoji}, \. M., Joksimovi}, D. S., Miloj-
[1] REKONSTRUKCIJA SISTEMA POBUDE GENE- ~i}, N. S., Arnautovi}, D. B., REKONSTRUKCIJA
RATORA BR. 4 U TE NIKOLA TESLA A, Pro- SISTEMA POBUDE BLOKA 4 U NIKOLA TE-
jekat br. 207047, Institut Nikola Tesla, Beograd, SLA A, Institut Nikola Tesla, Proceedings Vol.
2007. 18, str. 125-142, Beograd, 2007.

Rad je primljen u uredni{tvo 02. 12. 2008. godine

Du{an B. Arnautovi} ro|en je 1950. godine u Beogradu, gde je zavr{io osnovnu {kolu i
gimnaziju. Diplomirao je 1973. godine na Energetskom odseku, magistrirao 1978. godine na
smeru Elektroenergetski sistemi i doktorsku tezu odbranio 1988. godine, sve na Elektroteh-
ni~kom fakultetu u Beogradu. Od 1975. do 1977. godine sta`irao na Elektrotehni~kom fakul-
tetu u Beogradu. Godine 1977. zaposlio se u Elektrotehni~kom institutu Nikola Tesla, Cen-
tar za automatiku i regulaciju, gde i danas radi na mestu direktora Centra. Godine 1995. sti-
~e nau~no zvanje vi{i nau~ni saradnik. U dosada{njem radu anga`ovan u oblastima: regula-
cija elektrana i elektroenergetskih sistema, modelovanje i simulacija rada elektrana i elektroenergetskih
sistema i primena moderne teorije upravljanja u elektroenergetskim sistemima. Kao autor ili koautor do
sada objavio preko 95 me|unarodnih i doma}ih nau~nih i stru~nih radova. Rukovodio i sara|ivao na izradi
preko 55 studija i istra`iva~kih projekata.

Zoran ]iri} ro|en 02. 09. 1950. godine u Izvoru kod Pirota. Osnovnu {kolu i gimnaziju
zavr{io u Pirotu. Diplomirao na Elektrotehni~kom fakultetu Univerziteta u Beogradu, smer
elektroenergetski.
Od 1976. do 1979. godine radio u industriji gumenih proizvoda Tigar iz Pirota, gde
je radio prora~une, projektovanje i realizaciju kompenzacije reaktivne energije, a od 1979.
do 1989. godine u HE \erdap.U periodu od 1979. do 1982. godine radio u HE\erdap
I u odr`avanju i eksploataciji elektrane, a od 1982. do 1989. godine bio je glavni in`enjer
za elektroradove na izgradnji i pu{tanju u rad HE \erdap II.
U Elektrotehni~kom institutu Nikola Tesla se zaposlio 1989. godine u Centru za automatiku i regu-
laciju gde i sada radi kao vi{i savetnik. U prethodnom periodu radio je na projektovanju, izradi i pu{tanju
u rad pobudnih sitema malih,srednjih i velikih sinhronih generatora i motora. U~estvovao u automatizaciji
malih hidroelektrana kao i ispitivanjima i otklanjanju nedostataka na sistemima pobude u svim hidro i ter-
moelektranama elektroprivrede Srbije i mnogim industrijskim postrojenjima i u elektroprivredi Republike
Srpske. U~estvovao je u ispitivanjima i izradi studija za pove}anje snage generatora u EPS-u i na ve}em
broju projekata Ministarstva nauke Republike Srbije.
Bio je rukovodilac elektro radova pri prvom pu{tanju i stavljanju u pogon ve}eg broja hidro i turbo
agregata u Elektroprivredi Srbije.

\or|e M. Stoji} je ro|en u Beogradu 1970. godine. Elektrotehni~ki fakultet u Beogradu

zavr{io je 1994. godine, gde je magistrirao 1996. i doktorirao 2004. godine. Sa zvanjem vo-
de}eg savetnika radi u Elektrotehni~kom Institutu Nikola Tesla u Centru za Automatiku i
Regulaciju. Radi na poslovima projektovanja sistema automatskog upravljanja.

118 ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.

 Du{an Joksimovi} je ro|en u Pri{tini 1982. godine. Osnovnu {kolu i gimnaziju prirod-
nomatemati~kog smera zavr{io je u Pri{tini. Na Energetskom odseku Elektrotehni~kog fakul-
teta u Beogradu diplomirao je 2005. godine. Nakon zavr{etka studija radio je u termoelek-
trani Nikola Tesla A na poslovima odr`avanja pobudnih i regulacionih sistema generatora.
Od 2006. godine zaposlen je u Elektrotehni~kom institutu Nikola Tesla u Centru za auto-
matiku i regulaciju, gde se bavi: pobudnim sistemima generatora, elektri~nim za{titama i sin-
hronizacijom generatora, sistemima akvizicije i merenjima.

Nemanja Miloj~i} je ro|en 1982. godine u Beogradu. Osnovnu {kolu i gimnaziju zavr{io
je u Mladenovcu i diplomirao na energetskom odseku Elektrotehni~kog fakulteta Univerziteta
u Beogradu 2005. godine. Po zavr{etku studija radi na poslovima razvoja i projektovanja ulj-
nih i suvih energetskih transformatora u kompaniji ABS Minel trafo u Mladenovcu. Od
2007. godine radi na Elektrotehni~kom institutu Nikola Tesla u Centru za automatiku i re-
gulaciju gde se bavi problemima regulacije u elektroenergetskim sistemima, razvojem, pro-
jektovanjem i ispitivanjem pobudnih sistema sinhronih ma{ina, ispitivanjem elektri~nih ma-
{ina, relejnom za{titom, elektri~nim merenjima i automatizacijom malih hidroelektrana.

ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008. 119

 Miloje M. Kosti},
Ivan Stanisavljevi}, Milo{ Stojkovi} i Ljubi{a Mihailovi}

Smanjenje sopstvene potro{nje elektri~ne

energije u termoelektrani
Nikola Tesla A, Obrenovac
Stru~ni rad
UDK: 621.316

Rezime:
U radu su prezentirani ostvareni rezultati u smanjenju sopstvene potro{nje elektri~ne energije u Termo-
elektrani Nikola Tesla A, Obrenovac, tj. potro{a~a sa motorima za srednji napon (6 kV). Prvo je dat kra-
tak prikaz zavisnosti gubitaka snage i reaktivnih optere}enja motora od vrednosti napona. Potom su izlo`e-
ni postupci za prora~un i analizu zavisnosti gubitaka snage i reaktivnih optere}enja konzuma sa motorima
od vrednosti napona. Postupci koji se koriste za smanjenje sopstvene potro{nje elektri~ne energije zasniva-
ju se na analizi pomenutih zavisnosti, za pojedine pogone sa motorima i za kompletne konzume sopstvene
potro{nje pripadaju}ih blokova elektrane. Time su ostvareni zna~ajni rezultati u smanjenju sopstvene po-
tro{nje elektri~ne energije u Termoelektrani Nikola Tesla A, Obrenovac, koji su procenjeni na
2 035 000 kWh/godi{nje aktivne energije i 28 000 000 kvarh/godi{nje reaktivne energije.
Klju~ne re~i: termoelektrana, smanjenje sopstvene potro{nje elektri~ne energije, asinhroni motor, zavisnosti
reaktivnih optere}enja i gubitaka snage od napona, pode{avanje optimalnih vrednosti napona.

Abstract:

THE REDUCTION OF ELECTRIC ENERGY OWN CONSUMPTION OF POWER PLANTS

NIKOLA TESLA A, OBRENOVAC

In this paper the most significant results realized in the field of electric energy own consumption rati-
onalization of power plants, i.e. larger consumer with motors on medium voltage (6 kV), are presented. At
first, a theoretical brief of losses dependencies and reactive load dependencies on motor voltage values is
given. Then, procedures for calculation and analysis of reactive load and losses dependencies on voltage
values in consumer power systems with motors are presented. Proceedings used for the reduction of elec-
tric energy consumption are based on analysis of mentioned reactive load and losses dependencies on vol-
tage values, for particular drives and complete consumer load. Concrete results in reduction of electric
energy consumption, that are realized by the proceedings, are evaluated to be 2 035 000 kWh/year active
and 28 000 000 kvarh/year reactive energy on the Power plant Nikola Tesla A, Obrenovac.
Key words: power plants, reduction of electric energy own consumption, induction motors,
reactive load and losses dependencies on voltage values, setting of voltage optimum values.

M. M. Kosti}, I. Stanisavljevi}, M. Stojkovi}, Elektrotehni~ki institut Nikola Tesla, 11 000 Beograd, Koste Glavini}a 8a
Lj. Mihailovi}, Termoelektrana Nikola Tesla, Obrenovac

120 ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.

1. UVOD
Razmotrene su mogu}nosti za smanjenje sop-
stvene potro{nje elektri~ne energije u Termoelektra-
ni Nikola Tesla A, a posebna pa`nja je posve}ena
potro{nji elektromotora na 6 kV, na koju otpada vi-
{e od 90 % celokupne sopstvene potro{nje elektri~-
ne energije. Na osnovu dobijenih podataka, utvr|e-
no je da sopstvena potro{nja u Termoelektrani Ni-
kola Tesla A iznosi oko 8 %, uz odgovaraju}a ak-
tivna optere}enja oko 120 MW a reaktivna optere}e-
nja 90 Mvar. Instalisane snage transformatora sop-
stvene potro{nje su pribli`no jednake ukupnim in-
stalisanim snagama svih potro{a~a (uglavnom moto-
ra) koji se napajaju preko tih transformatora, i izno-
se 194 MW.
Termoelektrana Nikola Tesla A raspola`e sa
{est agregata, A1 i A2, instalisane snage od po 210
MW, kao i A3-A6, instalisane snage od po 310 MW.
Sopstvena potro{nja svakog agregata - bloka se na-
paja preko posebnih transformatora koji su priklju-
~eni na sekundarne sabirnice glavnih blok transfor-
matora [10]), a to su
1BT-2BT 15/6 kV/kV, 25 MVA, transformatori za
napajanje sopstvene potro{nje blokova A1-A2, i
3BT-6BT 15/6/6 kV/kV/kV, 36/21/21 MVA/MVA/MVA,
transformator za sopstvenu potro{nju blokova A3-
A6, kao i
transformator za napajanje zajedni~ke potro{nje
OBT 230/6/6 kV/kV/kV, 70/35/35 MVA/MVA/MVA,
koji se napaja iz prenosne mre`e napona 220 kV.
Svaki od tih transformatora, preko dva odvoje-
na sekundarna namotaja, napaja dva para sabirnica
napona 6,6 kV, i to
sa transformatora 1BT -2BT se napajaju, redom,
sabirnice 1BA i 1BB- 2BA i 2BB,
sa transformatora 3BT-6BT se napajaju, redom,
sabirnice 3BA i 3BB- 6BA i 6BB, i
sa transformatora OBT se napajaju sabirnice OBL
i OBM.
Sa navedenih sabirnica se direktno napajaju
6 kV motori, ukupne snage 220 MW, i
transformatori 6/0,4 kV, za napajanje motora
0,4 kV ukupne instalisane snage oko 35 MVA.
U realizovanim projektima koji su doveli do
smanjenja potro{nje elektri~ne energije u Termoe-
lektrani Kolubara i Termoelektranama Nikola
Tesla B, preko 90 % navedenih u{teda se realizuje,
prakti~no, bez ikakvih ulaganja, samo primenom na-
{eg originalnog re{enja pode{avanjem optimalnih
vrednosti napona u mre`ama sopstvene potro{nje, u
granicama 5 %. Optimalne vrednosti napona se
utvr|uju na osnovu odgovaraju}ih prora~una i anali-
za na bazi katalo{kih podataka motora i eksperimen-
talnih provera istih, kao i na osnovu stvarnih re`ima
ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.
optere}enja tih potro{a~a utvr|enih odgovaraju}im
merenjima.
2. UTICAJ VREDNOSTI NAPONA
NA GUBITKE SNAGE
I REAKTIVNA OPTERE]ENJA MOTORA
Ovde se daje kratak teorijski prikaz zavisnosti
gubitaka snage i reaktivnih optere}enja motora od
vrednosti napona. Potom }e biti izlo`eni postupci za
prora~un i analizu zavisnosti reaktivnih optere}enja
i gubitaka snage od vrednosti napona u mre`i sa mo-
torima.
2.1. Zavisnosti gubitaka snage
od vrednosti napona
Pri odre|ivanju zavisnosti ukupnih gubitaka
snage P=f(u) od relativnih vrednosti napona
(u=U/Un), za optere}enja od praznog hoda do nomi-
nalnog, prvo se utvr|uje zavisnost snage praznog
hoda Po(u):
Po(u)=PCu0(u)+Pfe(u)+PfW (1)
gde su PCu0, Pfe i PfW, redom, gubici u bakru, gubi-
ci u gvo`|u i gubici na trenje i ventilaciju u re`imu
praznog hoda.
Komponenta gubitaka optere}enja (Pp) zavisi
od relativnih vrednosti optere}enja (p=P/Pn) i vred-
nosti napona (u=U/Un):
Pp= Ppn p2/u2 (2)
gde se vrednost komponente gubitaka (u grani) op-
tere}enja u nominalnom re`imu (Pn, Un)
Ppn = PCu1,pn+ PCu2,Pn+ Pd,n (3)
odre|uje kao zbir
(pove}anja) gubitaka snage na rezistanci namotaja
statora PCu1,pn=3Rs(I1n2-I02),
gubitaka snage na rezistanci provodnika rotora
PCu1,pn=s(P1 - Pfe - PCu1,pn), i
dodatnih gubitaka optere}enja u nominalnom re`i-
mu, npr. Pd,n=0,5 % P1n, po IEC 34-2.
Vrednost gubitaka Ppn se mo`e odrediti i kao
razlika vrednosti ukupnih nominalnih gubitaka sna-
ge (Pn) i snage praznog hoda pri nominalnom napo-
nu (P0n):
PPn= Pn Pon (4)
ppn=pn - pon (4a)
121
 Vrednosti ukupnih gubitaka snage, u apsolut-
nim i relativnim jedinicama, se sra~unavaju po izra-
zima:
P(p,u)=Po(u)+Ppnp2/u2 (5)
p(p,u)=po(u)+ppnp2/u2 (5a)
2.2. Zavisnosti reaktivnih optere}enja
od vrednosti napona
Relativne vrednosti gubitaka snage su u jedini-
cama nominalne snage motora pn = Pn/Pn.
Pri utvr|ivanju zavisnosti reaktivnih optere}e-
nja Q(u) od relativnih vrednosti napona, za optere-
}enja od praznog hoda do nominalnog, prvo se utvr-
|uje zavisnost reaktivnih optere}enja praznog hoda,
u apsolutnim (Q0(u)) i relativnim (q0(u)=Qo/Pn) je-
dinicama:
Qo(u)=1,73 U0 I0(u) (6)
qo(u) = Qo(u)/Pn (6a)
Vrednosti reaktivnih snaga (u grani) optere}e-
nja u nominalnom re`imu, Q2n i q2n, se izra~unava-
ju iz odnosa maksimalnog i nominalnog momenta
Mmax/Mn=mmax [2,5], tj:
Q2n=0,5Pn/mmax (7)
q2n=0,5/mmax (7a)
i ne{to su ve}e od vrednosti prira{taja reaktivnih op-
tere}enja od praznog hoda do nominalnog optere}e-
nja, u apsolutnim (Qn) ili relativnim (qn= Qn/P1n)
jedinicama, zbog smanjenja reaktivne snage na gra-
ni magne}enja u nominalnom re`imu (qn =(0,01-
0,10)qon) u odnosu na re`im praznog hoda. Zavisno-
sti ukupnih reaktivnih optere}enja, u apsolutnim i
relativnim jedinicama, se sra~unavaju po izrazima:
Q1(u) Qo(u)+ Q2n p2/u2 (8)
q1(u) qo(u) + q2n p2/u2 (8a)
Za prora~un zavisnosti na osnovu izraza (5) i
(8), potrebno je raspolagati sa:
katalo{kim podacima motora: nominalne sna-
ge (Pn), struje (In), stepena iskori{}enja (), faktora
snage (cos), klizanja (sn) i odnosa maksimalnog i
nominalnog momenta (Mmax/Mn), na osnovu kojih
se odre|uju vrednosti Ppn i Q2n, kao i
122
karakteristikama praznog hoda motora I0(u),
Qo(u), Po(u) i PFe(u), u podru~ju ispitivanih vred-
nosti napona,
3. ENERGETSKI PRORA^UNI I ANALIZA
SOPSTVENE POTRO[NJE
Kako su blokovi A1 i A2 jedinice iste snage, a
sopstvene potro{nje Bloka A1 je, po struktura i sna-
zi motora, identi~na prikazanoj za blok A2, to se od-
govaraju}i energetski prora~uni i analize rade samo
za sopstvenu potro{nju Bloka A2.
Sopstvena potro{nja blokova A3, A4 i A6 je, po
strukturi i snazi motora, identi~na prikazanoj za blok
A5. Iako postoje manje razlike u nominalnim snaga-
ma nekih (najvi{e 2-3) motora, u odnosu na odgova-
raju}e motore sopstvene potro{nje bloka A5, dovolj-
no je da se odgovaraju}i energetski prora~uni i ana-
lize vr{e samo za sopstvenu potro{nju Bloka A5, ka-
ko bi se utvrdili optimalni naponi i za mre`e sop-
stvene potro{nje blokova A3, A4 i A6.
3.1. Prora~un optere}enja motora sopstvene
potro{nje blokova A2 i A5 u TENT-u A
Po prikazanom postupku, za izmerene vrednosti
optere}enja motora po struji I1(A), odre|ene su
vrednosti aktivnih (P1) i reaktivnih (Q1) optere}enja
po snazi, kao i odgovaraju}e vrednosti korisnih (me-
hani~kih) optere}enja motora u relativnim (p=P/Pn)
i apsolutnim (P=pPn) jedinicama, za motore sop-
stvene potro{nje Bloka A2, i za motore sopstvene
potro{nje Bloka A5.
Najva`niji je zaklju~ak da srednje vrednosti re-
lativnih optere}enja celokupne sopstvene potro{nje
nisu visoke, a pojedinih motora su, ~ak, i vrlo niske.
Tako, srednje vrednosti relativnih optere}enja celo-
kupne sopstvene potro{nje, iznose:
p=P/P=0,616, za Blok A2, a time i za Blok
A1, i
p=P/P=0,565 9, za Blok A5, a time (pribli`no)
i za blokove A3, A4 i A6,
{to navodi na mogu}nost da budu vrednosti kompo-
nente gubitaka optere}enja PP<P0, tj. manje od gu-
bitaka praznog hoda, a ~esto, i od samih gubitaka u
gvo`|u motora PFe, pa bi bilo mogu}e smanjiti
ukupne gubitke snage (P) u tako (pod)optere}enim
motorima sa sni`enjem napona u mre`i sopstvene
potro{nje. Kada su u pitanju reaktivna optere}enja
motora (Q1), ona se, po pravilu, uvek smanjuju sa
sni`enjem napona, pa se time ukupni efekti uve}a-
vaju. Otuda proisti~e potreba da se izvr{i prora~un
gubitaka snage P i njihovih komponenti, P0 i PP,
kao i reaktivnih optere}enja (Q1) i njihovih kompo-
nenti, Q0 i Q2, pri nominalnom naponu (Un) i datim
ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.
(utvr|enim) vrednostima optere}enja p=P/Pn moto-
ra sopstvene potro{nje, kako bi mogli da se rade da-
lji prora~uni i analize.
3.2. Prora~un (komponenti) gubitaka snage pri
datim optere}enjima motora
Za izmerena optere}enja motora po struji (I1) i
odgovaraju}a sra~unata optere}enja po snazi [10]
pri nominalnom naponu (Un), u apsolutnim (P) i re-
lativnim (p=P/Pn) jedinicama, utvr|ene su vrednosti
(komponente) gubitaka optere}enja PP,Un=
p2PPn. U odgovaraju}im tabelama, pored vredno-
sti Pn, p i P, su date i vrednosti:
nominalnih vrednosti ukupnih gubitaka snage u
motorima (Pn),
(komponente) nominalnih gubitaka optere}enja
(PPn),
(komponente) gubitaka optere}enja, PP, Un=
p2PPn, pri datom optere}enju,
(komponente) nominalnih gubitaka praznog hoda
P0n= PCu0n+PFen+Pfw i
ukupnih gubitaka snage u motorima (P=
P0n+PP, Un.
Navedene vrednosti za sve motore pojedina~no,
kao i zbirno za odgovaraju}e celine, su date u tabeli
1 i tabeli 2, redom, za motore sopstvene potro{nje
Bloka A2, Bloka A5.
Va`an i koristan rezultat prora~una je da su, pri
datim optere}enjima i nominalnom naponu, vredno-
sti (komponente) gubitaka optere}enja
PP,Un= (p2PPn)i < (PFe+PCu0)< P0n)i (9)
i to:
PP, Un =205,4 kW< 357+25 < 743,7 kW =P0n,
za sopstvenu potro{nju (sve motore Bloka A2), i
PP, Un =282,8 kW< 392+39 < 787,9 kW =P0n,
za sopstvenu potro{nju (sve motore Bloka A5),
Kako je PFe/u =2> PP/u=2, to }e, pri
(p2PPn)< (PFe+PCu0), ukupne vrednosti gubita-
ka snage biti sigurno manje pri naponima koji su ne-
{to ni`i od nominalnog napona motora (6 kV). Real-
no je pretpostaviti da }e navedeni gubici, i pri nomi-
nalnom naponu za motore (6 kV), biti manji nego
{to su sada pri nominalnom naponu mre`e 6,3 kV.

Tabela 1.
Pregled komponenti gubitaka snage, pri datim optere}enjima, motora Bloka A2

Pn p P Pgn PgPn Pon PgP,Un Pg

Naziv motora Tip motora
(kW) (p,u,) (kW) (kW) (kW) (kW) (kW) (kW)
Potro{nja na sabirnicama 6,6 kV 2G
Motorna potro{nja
Napojna pumpa 1EMV 128-64-2 3 200 0,735 2 351,6 174,4 139,3 69,5 37,509 96,5
Ventilator dimnog gasa FOD 327/8 1 650 0,653 1 076,934 149,2 43,4 93,5 18,495 111,995
Ventilator dimnog gasa FOD 327/8 1 650 0,682 1 126,121 149,2 43,4 93,5 20,223 113,723
Ventilator sve`eg vazduha FOD 306/8 800 0,157 125,996 58,0 26,1 31,9 0,648 32,530
Ventilator sve`eg vazduha FOD 306/8 800 0,194 154,869 58,0 26,1 31,9 0,978 32,861
Kondez pumpa AB 113-4M
Kondez pumpa AB 113-4M 250 0,831 207,814 11,9 8,1 5,0 5,580 10,579
Kondez pumpa AB 113-4M 250 0,829 207,275 11,9 8,1 5,0 5,551 10,550
Pumpa rashladne vode FVB 355/16 1 600 0,888 1 420,545 96,0 69,5 36,1 54,804 90,905
Mlin 1 FOD 327/12 800 0,677 541,832 56,2 21,2 38,6 9,734 48,334
Mlin 2 FOD 327/12 800 0,280 223,728 56,2 21,2 38,6 1,660 40,260
Mlin 3 FOD 327/12 800 0,619 494,894 56,2 21,2 38,6 8,120 46,720
Mlin 4 FOD 327/12 800 0,651 520,745 56,2 21,2 38,6 8,991 47,591
Mlin 5 FOD 327/12 800 0,674 539,353 56,2 21,2 38,6 9,645 48,245
Mlin 6 FOD 327/12 800 0,605 484,369 56,2 21,2 38,6 7,779 46,379
Startna uljna pumpa turbine
Motor budilice 1 100 0,632 694,959 108,1 28,6 79,5 11,408 90,932
Pobuda
Potro{nja na 0,4 kV (svedena na 6 kV)
Naziv transformatora 6,6/0,4 kV Tip transformatora
Potro{nja transformatora 32Tr,
TP-827 784 0,286 224,036 78,4 52,2 39,2 4,263 43,473
1 000 kVA

Potro{nja transformatora 42Tr,

TP-826
1 600 kVA
Ukupno 2G 16 884 0,616 10 395 1 232,5 502,3 743,7 205 949,086

ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008. 123

 Tabela 2.
Pregled komponenti gubitaka snage, pri datim optere}enjima, motora Bloka A5

Pn p P Pgn PgPn Pon PgP,Un Pg

Naziv motora Tip motora
(kW) (p,u,) (kW) (kW) (kW) (kW) (kW) (kW)
Potro{nja na sabirnicama 6,6 kV 5BA
Motorna potro{nja
Napojna pumpa 2V 265-04H 6 500 0,615 3 998,8 214,5 96,1 106,2 36,384 142,584
Napojna pumpa 2V 265-04H 6 500 0,626 4 070,908 214,5 96,1 106,2 37,707 143,907
Vent,dimnog gasa 1 EMV 185-90-12/16z 2 000 0,434 868,967 108,8 47,7 44,5 9,003 53,503
Vent, svezeg vazduha ZKN 6250A/6 2 100 0,494 1 037,221 98,1 43,4 47,0 10,598 57,598
Kondez pumpa MTHP 261-4 630 0,902 568,215 57,1 15,6 36,8 12,723 49,523
Pumpa rashladne vode FVB 355/16 1750 0,925 1 618,175 105,0 56,8 48,2 48,580 96,789
Mlin 1 2V 202-04H 960 0,659 632,953 50,1 23,2 27,8 10,080 37,880
Mlin 3 2V 202-04H 0,000
Mlin 5 2V 202-04H 960 0,645 619,608 50,1 23,2 27,8 9,659 37,459
Bager pumpa ZKN 6170/4
Pumpa sirove vode MAF500SK-4 0,000
Potro{nja na 0,4 kV
Naziv transformatora 6,6/0,4 kV Tip transformatora
Transformatora 5CT1, 1000 kVA TS 772/6-A 265 0,552 146,271 46,7 26,7 15,6 8,140 23,719
Transformatora 5CT2, 1000 kVA TS 772/6-A 471 0,552 260,328 83,2 47,5 27,7 14,488 42,215
Transformatora 5CT3, 1250 kVA TS 792/6-A 0,000
Ukupno 22 136 0,624 4 13 821 1028,2 476,4 487,8 197 685,177
Potro{nja na sabirnicama 6,6 kV 5BB
Motorna potro{nja
Napojna pumpa 2V 265-04H 0,000
Ventilator dimnog gasa 1 EMV 185-90-12/16z 2 000 0,413 826,516 108,8 47,7 44,5 8,145 52,645
Ventilator svezeg vazduha 2V 252-08H 2 100 0,454 953,936 98,1 43,4 47,0 8,965 55,965
Kondez pumpa MTHP 261-4 630 0,802 504,980 57,1 15,6 36,8 10,049 46,849
Kondez pumpa MTHP 261-4 630 0,858 540,369 57,1 15,6 36,8 11,506 48,306
Mlin 2 2V 202-04H 960 0,605 580,462 50,1 16,0 27,8 5,836 33,636
Mlin 4 2V 202-04H 960 0,713 684,014 50,1 16,0 27,8 8,105 35,905
Mlin 6 2V 202-04H 960 0,609 584,788 50,1 16,0 27,8 5,924 33,724
Bager pumpa ZKN 6170/4 0,000
Pumpa sirove vode MAF500SK-4 0,000
Pumpa za pranje luva 2V 115-02H
Potro{nja na 0,4 kV
Naziv transformatora 6,6/0,4 kV Tip transformatora
Transformatora 5CT4, 1 000 kVA TS 772/6-A
Transformatora 5CT5, 1 000 kVA TS 772/6-A 319 0,552 176,041 56,2 32,1 18,7 9,797 29,735
Transformatora 5CT6, 1 000 kVA TS 772/6-A 558 0,552 308,101 98,4 56,2 32,8 17,147 52,040
Transform, Depo Lok, 1 000 kVA TS 772/6-A
Ukupno 9 117 0,565 9 5159 626,3 258,6 300,1 85 385,537
Ukupno 5BA+5BB 31 253 0,607 3 18 981 1 654,5 735,1 787,9 282,8 1 070,715

Interesantan je podatak da su pribli`no sra~una-

te vrednosti gubitaka p2(PPn)i < (PP, Un)i, i
to:
p2(PPn)i=0,615 72502,3=190,4<(PP, Un)i =
205,4 kW, tj. manje za 7,30 %, u slu~aju sopstve-
ne potro{nje Bloka A2, i
p2(PPn)i=0,607 32735,1=271,1<(PP, Un)i
= 282,8 kW, tj. manje za 4,14 %, u slu~aju sop-
stvene potro{nje Bloka A5.
Procenat smanjenja (gre{ke) navedenih vredno-
sti zavisi od odstupanja optere}enja pojedinih moto-
ra (pi) od prose~nog (p). Na osnovu toga se zaklju-
~uje da se pri pribli`nim prora~unima mo`e ra~una-
ti sa
(p2PPn)i = p2(PPn)i (10)
Tako|e, u nedostatku podataka za ve}i broj mo-
tora, mogu}e je gubitke u gvo`|u pri nekoj drugoj
vrednosti napona Ui Un, sra~unati pribli`no, po
formuli
Pfe(Ui)= Pfe(Un)(1+u(PFe/u)med) (11)
gde je (PFe/u)med procenjena prose~na vrednost
relativne promene gubitaka u gvo`|u, za sve date
motore, pri promeni napona za u=(Ui-Un)/Un. Na
osnovu podataka u tabeli 3, za zbirne vrednosti gu-

124 ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.

bitaka u gvo`|u PFe(U0) i omskih gubitaka pra- (PFe/u)med = 3,00-3,50 , pri promeni napona od
znog hoda PCu0(U0) od vrednosti napona, motora Un 1,05 Un.
sopstvene potro{nje Bloka A2 i Bloka A5, utvr|uje dobile vrednosti za Pfe(0,955Un) i Pfe(1,045Un),
se da su prose~ne vrednost relativne promene gubi- koje se malo razlikuju od odgovaraju}ih zbirnih
taka u gvo`|u (PFe/u)med vrednosti u tabeli 3.
(PFe/u)med = 2,28 (za A2) i (PFe/u)med = 2,47
(za A5), pri promeni napona od Un0,955Un, i 3.3. Prora~un (komponenti) reaktivnih snaga
(PFe/u)med = 3,73 (za A2) i (PFe/u)med = 3,17 pri datim optere}enjima motora
(za A5), pri promeni napona od Un 1,045 Un.
O~igledno je da bi se izborom vrednosti Za izmerena optere}enja motora po struji (I1) i
(PFe/u)med iz opsega uobi~ajenih vrednosti odgovaraju}a (sra~unata) optere}enja po snazi, u ap-
(PFe/u)med = 2,00-2,50, pri promeni napona od solutnim (P) i relativnim (p=P/Pn) jedinicama, utvr-
0,95 Un Un, i |ene su vrednosti (komponente) gubitaka optere}e-
nja Q2,Un= p2Q2n pri nominalnom naponu (Un). U
Tabela 3. odgovaraju}im tabelama, pored vrednosti Pn, p i P,
Zavisnosti zbirnih gubitaka u gvo`|u PFe(U0) i date su i vrednosti:
zbirnih omskih gubitaka praznog hoda PCu0(U0) nominalnih vrednosti reaktivnih optere}enja mo-
od vrednosti napona, motora sopstvene potro{nje tora (Q1n),
Bloka A2 i Bloka A5 (komponente) nominalnih reaktivnih snaga (u gra-
ni) optere}enja (Q2n),
Blok A2 Blok A5 (komponente) reaktivnih snaga (u grani) optere}e-
(PFe+ (PFe+ nja, Q2,Un= p2Q2n, pri datom optere}enju,
U/Un PFe PCu0 P0 PFe PCu0 P0
PCu0) PCu0) (komponente) reaktivne snage praznog hoda
0,955 315 21 336 692 342 31 373 730 Q0n=1,73UnI0n, pri nominalnom naponu, i
1,00 357 25 382 744 392 39 431 788 vrednosti ukupnih reaktivnih optere}enja
1,045 429 33 462 824 456 51 507 864 Q1=Q0n+ Q2,Un.

Tabela 4.
Pregled komponenti reaktivnih snaga, pri datim optere}enjima, motora sopstvene potro{nje A2

Pn p P Q1 Q1n Q2n Q2n,Un Q0n

Naziv motora Tip motora
(kW) (p,u,) (kW) (kVAr) (kvar) (kvar) (kvar) (kvar)
Potro{nja na sabirnicama 6,6 kV 2G
Motorna potro{nja
Napojna pumpa 1EMV128-64-2
Napojna pumpa 1EMV128-64-2 3 200 0,735 2351,6 1479 2091,3 1374,0 742,0 717,3
ventilatordimnog gasa FOD 327/8 1 650 0,653 1076,934 674 1019,7 588,9 250,9 430,8
ventilatordimnog gasa FOD 327/8 1 650 0,682 1126,121 697 1019,7 588,9 274,3 430,8
ventilator svezeg vazduha FOD 306/8 800 0,157 125,996 278 509,1 238,7 5,9 270,4
ventilator svezeg vazduha FOD 306/8 800 0,194 154,869 281 509,1 238,7 8,9 270,4
Kondez pumpa AB 113-4M
Kondez pumpa AB 113-4M 250 0,831 207,814 107 126,8 59,6 41,2 67,2
Kondez pumpa AB 113-4M 250 0,829 207,275 106 126,8 59,6 41,0 67,2
Pumpa rashladne vode FVB 355/16 1600 0,888 1420,545 933 1051,1 514,6 405,6 536,5
Mlin 1 FOD 327/12 800 0,677 541,832 562 709,5 294,3 135,0 415,2
Mlin 2 FOD 327/12 800 0,280 223,728 444 709,5 294,3 23,0 415,2
Mlin 3 FOD 327/12 800 0,619 494,894 532 709,5 294,3 112,6 415,2
Mlin 4 FOD 327/12 800 0,651 520,745 543 709,5 294,3 124,7 415,2
Mlin 5 FOD 327/12 800 0,674 539,353 552 709,5 294,3 133,8 415,2
Mlin 6 FOD 327/12 800 0,605 484,369 527 709,5 294,3 107,9 415,2
Startna uljna pumpa turbine
Motor budilice 1100 0,632 694,959 926 1065,4 302,9 120,9 762,5
Pobuda
Potro{nja na 0,4 kV (svedena na 6 kV)
Naziv transformatora 6,6/0,4 kV Tip transformatora
Transformator 32Tr, 1000 kVA TP-827 784 0,286 224,036 355 442,7 105,2 8,6 337,5
Transformator 42Tr, 1600 kVA TP-826
Ukupno 2G 16 884 0,616 10 395 8 998 12 219 5 837 2 536 6 382

ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008. 125

 Navedene vrednosti su date za sve motore poje-
dina~no, kao i zbirno za odgovaraju}e celine, i to u
tabeli 4 i tabeli 5, redom, za motore sopstvene potro-
{nje Bloka A2 i Bloka A5.
Va`an i koristan rezultat prora~una je da su, pri
datom optere}enju i nominalnom naponu, vrednosti
(komponente) gubitaka optere}enja, Q2,Un=
(p2Q2n)< Q0n, i to:
Q2,Un =2 536,3 kvar<6 381,9 kvar=Q0n, za sop-
stvenu potro{nju (motore) Bloka A2, i
Q2,Un =3 224,7 kvar<8 361,5 kvar =Q0n, za sop-
stvenu potro{nju (motore) Bloka A5.
Kako je Q0/u 2>Q2/u=2 i (p2Q2n)<
(Q0), to }e ukupne vrednosti reaktivnih optere}enja
biti manje pri naponima koji su ne{to ni`i od nomi-
nalnog napona motora (6 kV), i to tim vi{e ukoliko

Tabela 5.
Pregled komponenti reaktivnih snaga, pri datim optere}enjima, motora sopstvene potro{nje A5

Pn p P Q1n Q0n Q1 Q0n Q2(u)

Naziv motora Tip motora
(kW) (p,u,) (kW) (kvar) (kvar) (kvar) (kvar) (kvar)
Potro{nja na sabirnicama 6,6 kV 5BA
Motorna potro{nja
Napojna pumpa 2V 265-04H 6500 0,615 3998,8 3059,2 1349,4 1932 1 349,400 647,121
Napojna pumpa 2V 265-04H 6500 0,626 4 070,908 3059,2 1349,4 1952 1 349,400 670,659
ventilatordimnog gasa 1 EMV 185-90-12/16z 2000 0,434 868,967 1080,4 589,6 685 589,584 92,649
ventilator svezeg vazduha ZKN 6250A/6 2100 0,494 1 037,221 1 156,4 417,3 586 417,276 180,315
Kondez pumpa MTHP 261-4 630 0,902 568,215 389,4 175,4 354 175,422 174,082
Pumpa rashladne vode FVB 355/16 1750 0,925 1 618,175 1 149,6 647,5 1040 647,516 429,327
Mlin 1 2V 202-04H 960 0,659 632,953 489,2 267,8 370 267,804 96,256
Mlin 3 2V 202-04H 0,000
Mlin 5 2V 202-04H 960 0,645 619,608 489,2 267,8 365 267,804 92,240
Bager pumpa ZKN 6170/4
Pumpa sirove vode MAF 500SK-4 0,000
Potro{nja na 0,4 kV
Naziv transformatora 6,6/0,4 kV Tip transformatora
Potro{nja transformatora 5CT1,
TS 772/6-A 265 0,552 146,271 205,6 186,6 195 186,572 5,794
1 000 kVA

Potro{nja transformatora 5CT2,

TS 772/6-A 471 0,552 260,328 365,9 332,1 347 332,055 10,312
1 000 kVA

Potro{nja transformatora 5CT3,

TS 792/6-A 0,000
1 250 kVA
Ukupno 22136 0,6244 13 821 11 444,1 7 827 5 583 2 399
Potro{nja na sabirnicama 6,6 kV 5BB
Motorna potro{nja
Napojna pumpa 2V 265-04H 0,000
ventilatordimnog gasa 1 EMV 185-90-12/16z 2000 0,413 826,516 1 080,4 589,6 84 589,584 83,818
ventilator svezeg vazduha 2V 252-08H 2100 0,454 953,936 1 156,4 417,3 152 417,276 152,520
Kondez pumpa MTHP 261-4 630 0,802 504,980 389,4 175,4 138 175,422 137,492
Kondez pumpa MTHP 261-4 630 0,858 540,369 389,4 175,4 157 175,422 157,438
Mlin 2 2V 202-04H 960 0,605 580,462 489,2 267,8 81 267,804 80,953
Mlin 4 2V 202-04H 960 0,713 684,014 489,2 267,8 112 267,804 112,413
Mlin 6 2V 202-04H 960 0,609 584,788 489,2 267,8 82 267,804 82,164
Bager pumpa ZKN 6170/4 0,000
Pumpa sirove vode MAF 500SK-4 0,000
Pumpa za pranje luva 2V 115-02H
Potro{nja 0,4 kV
Naziv transformatora 6,6/0,4 kV Tip transformatora
Potro{nja transf, 5CT4, 1 000 kVA TS 772/6-A
Potro{nja transf, 5CT5, 1 000 kVA TS 772/6-A 319 0,552 176,041 224,5 7 224,545 6,973
Potro{nja transf, 5CT6, 1 000 kVA TS 772/6-A 558 0,552 308,101 393,0 12 392,991 12,204
Potro{nja transf, DEPO Lok,
TS 772/6-A
1 000 kVA
Ukupno 9117 0,565 9 5 159 4 483 826 2 779 826
Ukupno 5BA+5BB 31 253 0,607 3 18 981 15 927 3 225 8 361 3 225

126 ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.

je ve}a razlika Q0n (p2Q2n). Sigurno je, tako- pon za motore Un,M=6 kV. To zna~i da motori rade
|e, da }e vrednosti ukupnih reaktivnih optere}enja pri povi{enom naponu od oko 4,5 %. Na osnovu
motora, pri nominalnom naponu za motore (6 kV), analiza u poglavlju 4, postaje o~igledno, da }e pri
biti manje nego {to su sada pri nominalnom naponu
mre`e 6,3 kV.
Iz navedenih podataka i analiza proisti~e potre- 00 Suma 2G
800 Suma 2G
ba da se utvrdi zavisnost ukupnih reaktivnih optere- 00
PPn=16884
n = 16 884 (kW)
[kW]
600
}enja Q1(u) i gubitaka snage P (u) od vrednosti na- pp=P/Pn=0.6157
= P/Pn = 0,615 7
Q = Q
00 Q 1 = 1b
400 = 11 007.0 [kvar]
pona u mre`i, kako za pojedine motore, tako i za ce- 1 Q1b = 11 007 (kvar)
00
200
lokupne sopstvene potro{nje (sve motore) blokova Unom,m UU

Q1 (kvar)
Unom,m nom,S
nom,s
A2 i A5. 0
0
5.70
5,70 5.89
5,89 6.08
6,08 6.27
6,27 6.4
6,46
Interesantan je podatak da su pribli`no sra~una- 00
-200 u u(kv)
[kV]
te vrednosti (komponente) ukupnih reaktivnih snaga 00
-400
(u grani) optere}enja, p2(SQ2i)<Q2i (zbirnih 00
-600
vrednosti tih komponenti), i to: 00
-800
p2(Q2Un)i=0,615 725 836,7=2 212,6< (Q2,Un)i
00
-1 000
= 2 536,7 kvar, tj. manje su za 7,72 %, kod A2 i
p2(Q2Un)i=0,607 328 246,4=3 041,4< (Q2,Un)i
=3 224,7 kvar, tj. manje su za 5,68 %, kod A5. Slika 2. Promene ukupnih reaktivnih optere}enja
Procenat smanjenja (gre{ke) navedenih vredno- Q1(u) =Q1(Ui)-Q1(1,045Un,M) sopstvene potro{nje
sti zavisi od odstupanja relativnih optere}enja poje- Bloka A2
dinih motora (pi) od prose~nog (p). Utvr|eni proce-
nat smanjenja (gre{ke) navedenih vrednosti
p2(Q2Un)i, kao i p2(PPn)i, je ne{to ve}i u slu- 600 Suma
Suma55BA BA ++ 5BB
5BB
~aju sopstvene potro{nje Bloka A2, po{to su i odstu- 0
PPn=31253
n = 31 253 (kW)
[kW]
40 p=P/Pn=0.6073
p = P/Pn = 0,607 3
panja optere}enja pojedinih motora (pi) od prose~- P =P 1b = 1183.0
200 P = P
[kW]
1b = 1 183 (kW)
nog (p) ve}a, u odnosu na odstupanja optere}enja UUnom,m
nom,m
UUnom,s
nom,S
Q1 (kvar)

pojedinih motora (pi) od prose~nog (p) za Blok A5. 00

5.70
5,70 5.89
5,89 6,08
6.08 6,27
6.27 6,46
6.4

-200 uu (kv)
[kV]

4. EFEKTI OD SMANJENJA NAPONA -400

U MRE@I SOPSTVENE POTRO[NJE
-600

Na sekundarnim sabirnicama transformatora -800

sopstvene potro{nje X/6,3 kV/kV su pode{ene vred-
nosti napona od 6,3 kV, dok su na priklju~cima mo-
tora ni`i za oko 0,5 % u proseku, tj. nominalni (rad-
ni) napon u mre`i sopstvene potro{nje je
Un,mre`e=6,27 kV =1,045 Un,M, dok je nominalni na-
-1000
Slika 3. Promene ukupnih gubitaka snage P = P
(Ui)- P (1,045Un,M) sopstvene potro{nje Bloka A5

1 0000 Suma
Suma55BA BA ++ 5BB
5BB
Suma 2G
80 Suma 2G
80
PPn = 16884
16 884[kW] 7500 PPn=31253
n = 31 253 (kW)
[kW]
60
60 n= (kW)
pp=P/Pn
= P/Pn = 0.6157
= 0,615 7 pp=P/Pn=0.6073
= P/Pn = 0,607 3
P=P1b = 1084.0 [kW]
5000 Q 1=Q = 13 946.0 [kvar]
40 P
40 Q 1 =1bQ1b = 13 946 (kW)
= P1b = 1 084 (kW) 2500
Unom,m UU
Unom,m nom,s
20
20 nom,S
Q1 (kvar)

PUnom,m UUnom,s 00
P (kW)

nom,m nom,S 5,70

5.70 5,89
5.89 6,08
6.08 6,27
6.27 6,46
6.4
00 -2500 u [kV]
u (kV)
5.70
5,70 5.89
5,89 6.08
6,08 6.27
6,27 6.46
6,46
-20
-20 u [kV] -5000
u (kV)
-40
-40 -7500
-1 0000
-60
-60
-1 2500
-80
-80
-1 5000
-100
-100

Slika 4. Promene ukupnih reaktivnih optere}enja

Slika 1. Promene ukupnih gubitaka snage P = P Q1(u) =Q1(Ui)-Q1(1,045Un,M) sopstvene potro{nje
(Ui)- P (1,045Un,M) sopstvene potro{nje Bloka A2 Bloka A5

ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008. 127

smanjenju vrednosti napona, u odnosu na baznu
vrednost od 6,27 kV 1,045 UnM, do}i do:
smanjenja reaktivnih optere}enja Q1(u)=
Q1 (Ui) - Q1(1,045Un)<0, i
smanjenja ukupnih gubitaka snage P1= P1(Ui)-
P(1,045Un) <0,
tj. do negativnih iznosa za navedene promene, za
motore sopstvene potro{nje blokova A2 i A5, u pod-
ru~ju navedenih napona u=U/Un,mre`e=
U/(1,045UnM)=0,885, 0,900, 0,915, 0,925; 0,940;
0,955; 0,970; 0,985; 1,000; 1,015; 1,030.
Nasuprot tome, pove}anje napona na vrednosti
u=U/Un,mre`e =1,060 i 1,075, bi dovelo do
pove}anja gubitaka snage P=P(Ui)-
P(1,045UnM)>0, i
pove}anja reaktivnih optere}enja Q1(u)=
Q1 (Ui) - Q1(1,045UnM) >0 Q1.
tj. do pozitivnih vrednosti za date promene reaktiv-
nih optere}enja i ukupnih gubitaka snage.
Vrednosti navedenih promena ukupnih gubitaka
snage P= P (Ui)- P(1,045Un,M) i reaktivnih op-
tere}enja Q1(u)=Q1(Ui)-Q1(1,045Un,M), za sop-
stvenu potro{nju Bloka A2 i Bloka A5, su utvr|ene
za svaki od razmatranih motora pojedina~no [10].
Navedene promene ukupnih gubitaka snage P
=P (Ui) - P(1,045Un) i promene reaktivnih op-
tere}enja Q1(u) = Q1(Ui) - Q1(1,045Un), u
podru~ju vrednosti napona od 0,955Un - 1,045Un, su
date u vidu grafi~kih zavisnosti P (Ui) i Q1(Ui)
na slika 1 i slika 2, za sopstvenu potro{nju Bloka A2,
i na slika 3 i slika 4, za sopstvenu potro{nju Bloka
A5. Interesantno je konstatovati da se, sa sni`enjem
napona u mre`i sopstvene potro{nje sa vrednosti
6 300 V na vrednost nominalnog napona za motore
od 6 000 V , gubici snage sopstvene potro{nje sma-
njuju, P=P(6 270 V)-P(6 000 V), i reaktivna op-
tere}enja se smanjuju, Q1(u)=Q1(6 270 V)-
Q1(6 000 V), i to:
za iznose P=63,4 kW i Q1=706,9 kvar, sop-
stvene potro{nja Bloka A2 (i za Blok A1), i
za iznose P=53,1 kW i Q1=864,3 kvar, sop-
stvene potro{nja Bloka A5 (i A3, A5 i A6).
Pri daljem sni`enju napona, ispod navedenih
vrednosti, ukupni gubici snage u motorima sopstve-
ne potro{nje po~inju da se pove}avaju, {to zna~i da
se udaljavamo iz podru~ja optimalnih vrednosti na-
pona sa aspekta gubitaka snage. Dodatna smanjenja
gubitaka snage postaju mala, ve}, pri vrednostima
napona u=U/Un<5 910/6 000=0,985, tj. male su
vrednosti P=P(5 910 V) P(U<5 910 V). Ima-
ju}i u vidu tu ~injenicu, bi}e analizirani samo ener-
getski efekti od smanjenja napona, sa sada{nje vred-
nosti (oko 6 270 V) na nominalnu vrednost za moto-
re Un,M %=6 000 V, na dve (na regulatoru napona)
susedne vrednosti Un,M,-1,5%=5 910 V i Un,M,+
1,5 %=6 090 V.
Reaktivnih optere}enja se smanjuju sa smanje-
njem napona (uklju~uju}i i najni`u ispitivanu vred-
nost od 5 450 V (u=U/Un=0,925) - slika 2 i slika 4,
ali ta smanjenja postaju zanemarljiva:
u mre`i sopstvene potro{nje Bloka A2 (i A1), pri
vrednosti napona u=U/Un=0,940, i
u mre`i sopstvene potro{nje Bloka A5 (i A3, A5 i
A6), pri naponu u=U/Un=0,925.
5. SMANJENJE SOPSTVENE POTRO[NJE
AKTIVNE I REAKTIVNE ENERGIJE
Na osnovu navedenih vrednosti za smanjenje
gubitaka snage i smanjenja reaktivnih optere}enja,
koje se mogu ostvariti primenom predlo`enih pro-
mena (smanjenja) napona u odnosu na sada{nji rad-
ni napon (nominalni napon mre`e od 6 270 V), i
pretpostavljenog rada blokova termoelektrane od
6 000 h/godini, utvr|ene su vrednosti odgovaraju}ih
promena ((ili smanjenja sa znakom -) u sopstvenoj

Tabela 6. Tabela 7.
Smanjenja (-) sopstvene potro{nje aktivne Smanjenja (-) sopstvene potro{nje aktivne
(WP) i reaktivne (WQ) energije Bloka A2 (WP) i reaktivne (WQ) energije Bloka A5

A2 A5
Napon mre`e Pg(u) Q1(u) WP WQ Napon mre`e Pg(u) Q1(u) WP WQ
(kV) (kW) (kvar) (kWh/god) (kWh/god) (kV) (kW) (kvar) (kWh/god) (kWh/god)
6,36 34,3 299,8 206093,4 1798641,7 6,36 23,9 384,4 143 502,5 2 306 327,3
6,27 0,0 0,0 0,0 0,0 6,27 0,0 0,0 0,0 0,0
6,18 -25,6 -249,3 -153 505,0 -1 495 666,6 6,18 -20,9 -336,1 -125 188,4 -2 016 340,7
6,09 -46,7 -449,1 -280 449,2 -2 694 898,5 6,09 -38,6 -623,4 -231 311,4 -3 740 683,8
6,00 -63,4 -599,9 -380 410,9 -3 599 309,1 6,00 -53,1 -864,3 -318 546,7 -5 185 756,5
5,91 -75,8 -706,9 -454 901,9 -4 241 155,1 5,91 -64,7 -1 063,6 -388 208,9 -6 381 463,5

128 ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.

 Tabela 8.
Ukupno smanjenja (-) sopstvene potro{nje aktiv-
ne (WP) i reaktivne (WQ) energije
Ukupno TE Nikola Tesla A
Napon mre`e Pg(u) Q1(u) WP WQ no pove}ava (osloba|a), dodatna rezerva u obrtnoj
(kV) (kW) (kvar) (kWh/god) (kWh/god)
6,36 164,4 2 137,1 986 196,8 12 822 592,7
6,27 0,0 0,0 0,0 0,0
6,18 -134,6 -1842,8 -807 763,8 -11 056 695,9
6,09 -247,7 -3 392,1 -1 486 143,9 -20 352 532,2
6,00 -339,2 -4 656,9 -2 035 008,4 -27 941 644,3
5,91 -410,4 -5 668,0 -2 462 639,4 -34 008 164,3
potro{nji aktivne WP (kWh/godi{nje) i reaktivne
WQ (kvarh/godi{nje) energije. Ti iznosi su dati u
odgovaraju}im tabelama, i to:
u tabeli 6, za sopstvenu potro{nju aktivne WP
(kWh/god) i reaktivne WQ (kvarh/godi{nje)
energije Bloka A2,
u tabeli 7, za sopstvenu potro{nju aktivne WP
(kWh/god) i reaktivne WQ (kvarh/god) energije
Bloka A5, i
u tabeli 8, za celokupnu sopstvenu potro{nju ak-
tivne TENT-a A, tj. zbirne sopstvene potro{nje
blokova od A1-A6.
Navedeni podaci pokazuju da bi se smanjenjem
napona sa sada{nje vrednosti od 6,27 kV na nomi-
nalnu vrednost napona za motore od 6 kV, ostvarila
zna~ajna smanjenja sopstvene potro{nje aktivne
(WP) i reaktivne (WQ) energije Bloka A2 (iden-
ti~na su smanjenja i kod Bloka A1), i sopstvene po-
tro{nje Bloka A5 (identi~na su smanjenja i kod blo-
kova A3, A4 i A6).
U tabeli 8, date su vrednosti ukupnih promena
(ili smanjenja sa znakom -) u potro{nji aktivne
WP (kWh/godi{nje) i reaktivne WQ (kvarh/godi{-
nje) energije, za celokupnu sopstvenu potro{nju
TENT-a A, tj. zbirne sopstvene potro{nje elektri~ne
energije blokova od A1-A6, pod pretpostavkom da
su jednake sopstvene potro{nje blokova A1 i A2
(A1=A2), i da su me|usobno jednake sopstvene po-
tro{nje blokova A3-A6 ( A3=A4=A5 =A6).
Navedeni podaci u tabeli 8, pokazuju da su se,
smanjenjem napona sa sada{nje vrednosti od
6,27 kV na nominalnu vrednost napona za motore
od 6 kV u mre`ama sopstvene potro{nje blokova A1
- A6, ostvarila zna~ajna smanjenja u sopstvenoj po-
tro{nji energije, i to:
smanjenje u sopstvenoj potro{nji aktivne energije
bi iznosilo WP=2 035 008 kWh/godi{nje, i
smanjenje u sopstvenoj potro{nji reaktivne energi-
je bi bilo WQ =27 941 644 kvarh/godi{nje.
ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.
Zna~ajno je da se reaktivna optere}enja smanju-
ju skoro za 5 Mvar, {to mo`e biti od velike va`nosti
kada su reaktivna optere}enja generatora visoka, jer
se time dodatno smanjuju gubici u generatoru i blok
transformatoru za 70-80 kW i 800-900 kvar, a ujed-
aktivnoj i reaktivnoj snazi blokova.
Interesantno je da sa daljim sni`enjem vredno-
sti napona za 1,5%, tj. na 5,91 kV, navedeni efekti
jo{ uvek rastu, ali je to dodatno pove}avanje manje
nego kada je napon sni`en sa 6,09 kV na 6,00 kV, pa
na navedenu ni`u vrednosti napona od 5,91 kV ne bi
trebalo i}i. Naime, time bi se pove}ao rizik od opa-
danja vrednosti napona ispod dozvoljenih granica u
posebnim re`imima rada pu{tanje u rad velikih
motora napojnih pumpi, pogotovu ukoliko se to po-
klopi sa pokretanjem nekog od brojnih motora mli-
nova koje ina~e traje i do 75 s.
6. ZAKLJU^CI
Navode se najva`niji rezultati koji su ostvareni
u energetskim u{tedama, ali i stru~ni i nau~ni dopri-
nosi koji se mogu koristiti pri radu na sli~nim istra-
`ivanjima i projektima.
1. Korisno je konstatovati da su se, sa sni`enjem na-
pona u mre`i sopstvene potro{nje sa vrednosti
6 300 V na vrednost nominalnog napona za moto-
re od 6 000 V
gubici snage sopstvene potro{nje smanjili za
P=53,1 kW (za A2), i P=63,4 kW (za A5), i
reaktivna optere}enja smanjila za Q1=864,3
kvar (za A2) i Q1=706,9 kvar (za A5).
2. Navedeni podaci, pokazuju da bi se smanjenjem
napona sa sada{nje vrednosti od 6,27 kV na no-
minalnu vrednost napona za motore od 6 kV, u
mre`ama sopstvene potro{nje blokova A1 -A6,
ostvarili zna~ajne u{tede u sopstvenoj potro{nji
elektri~ne energije, i to
u smanjenju sopstvene potro{nje aktivne energije,
za iznos WP = 2 035 008 kWh/godi{nje, i
u smanjenju sopstvene potro{nje reaktivne energi-
je, za iznos WQ = 27 941 644 kvarh/godi{nje.
Nau~ni i stru~ni doprinosi
3. Za svaki motor pojedina~no, ukupne vrednosti
gubitaka snage (P) }e, tako|e, biti manje pri
vrednostima napona koje su ne{to ni`e od nomi-
nalne (npr. 0,95Un = U< Un), kada su gubici
komponente optere}enja p2PPn< PFe, tj. manji
od gubitaka u gvo`|u motora, po{to je PFe/u
2> PP/u=2.
4. Potvr|en je stav da se, po pravilu, motori projek-
tuju tako da se pri nominalnom optere}enju, mi-
nimalni gubici snage imaju pri nominalnom na-
129
 ponu, i da promene nominalnih gubitaka snage,
sa promenom napona u granicama 5 %, budu
{to manje.
5. Kada su zbirni gubici optere}enja svih motora
(p2PPn)< PFe, tj. manji od zbirnih gubitaka
u gvo`|u svih motora, ukupna vrednost gubitaka
snage svih motora (P) }e biti sigurno manja,
pri vrednostima napona koje su ne{to ni`e od no-
minalnog napona tih motora (npr. 0,95Un = U <
Un). Pojedini motori, koji rade u blizini nominal-
nih optere}enja, mogu imati ne{to ve}e gubitke
pri navedenim naponima, ali u dozvoljenim gra-
nicama P= P,n.
6. Ra~unskim proverama potvr|ena je na{a hipote-
za da su zbirne vrednosti (komponenti) gubitaka
optere}enja svih razmatranih motora (p2PPn)I
p2(PPn)i, gde su p srednja vrednost opte-
re}enja svih motora u konzumu, a PPn -zbirna
vrednost nominalnih komponenti gubitaka optere-
}enja svih razmatranih motora.
7. Tako|e, u nedostatku podataka za ve}i broj moto-
ra, mogu}e je gubitke u gvo`|u pri nekoj drugoj
vrednosti napona Ui Un, sra~unati pribli`no, po
formuli
Pfe(Ui) = Pfe(Un)(1+ u(PFe/u)med
gde je (PFe/u)med procenjena prose~na vrednost
relativne promene gubitaka u gvo`|u, za sve date
motore, pri promeni napona za u=(Ui-Un)/Un.
7. LITERATURA
[1] P. S. Hamer, D. M. Love, S. E. Wallace, ENERGY
EFFICIENT INDUCTION MOTORS PERFOR-
MANCE CHARACTERISTIC AND LIFE-CYCLE
COST COMPARISON FOR CENTRIFUGAL LO-
ADS, IEE Trans. Ind. Applications No. 5, 1997, pp.
1312-1320.
[2] M. Kosti}, SMANJENJE OPTERE]ENJA I PO-
TRO[NJE ENERGIJE PODE[AVANJEM VRED-
NOSTI NAPONA MOTORA, Elektroprivreda, No.
3, 1998. g. str. 65-78.
[3] Industrial Power Systems Handbook, McGraw-Hill
Book Company, 1955, New York, Toronto, London,
pp. 972.
[4] Standard Handbook for Electrical Engineers, 11th
Edition McGraw-Hill Book Company, 1983, New
York, pp. 2462
[5] M. Kosti}, UTICAJ NAPONA U MRE@I NA OP-
TERE]ENJA I RACIONALNU POTRO[NJU
ELEKTRI^NE ENERGIJE Monografija autora,
Institut Nikola Tesla, 1997, 173. str.
[6] M. Kosti}, Evaluation methods for load and effici-
ency of induction motor in the exploitation, Procee-
dings,11th International Symposium Ee 2001, Novi
Sad, Yugoslavia, pp.332-336.
[7] M. Kostic, I. A. Stanisavljevic, M. V. Ivanovic, R.
B. Jankovic**,P. Dj. Vasic**,Lj.Mihajlovic, THE
REDUCTION OF OWN ELECTRIC ENERGY
CONSUMPTION OF THERMAL POWER
PLANTS, Proceedings, Thermal plant 2006, Vr-
njacka Banja, Yugoslavia, September 2006, No pa-
per 59.
[8] M. Kosti} i drugi: RACIONALIZACIJA SOP-
STVENE POTRO[NJE ELEKTRI^NE ENERGI-
JE U TE KOLUBARA, Institut Nikola Tesla,
Studija,projekat i realizacija, 2004. godine.
[9] M. Kosti} i drugi: Racionalizacija sopstvene potro-
{nje elektri~ne energije u TE Nikola Tesla B,
Obrenovac, Institut Nikola Tesla, Studija,projekat
i realizacija, 2006. godine
[10] M. Kosti} i drugi: RACIONALIZACIJA SOP-
STVENE POTRO[NJE ELEKTRI^NE ENERGI-
JE U TE NIKOLA TESLA A, Obrenovac, Institut
Nikola Tesla, Studija,projekat i realizacija, 2007.
godine.

Inovirani rad je primljen u uredni{tvo 28. 11. 2008. godine

Miloje M. Kosti} je ro|en 1950. godine u Bioski gde je zavr{io i osnovnu {kolu. Srednju
elektrotehni~ku {kolu je zavr{io 1969. godine u U`icu. U Beogradu je na Elektrotehni~kom
fakultetu diplomirao 1974. godine, a magistrirao 1983. godine. Doktorirao je 1990. godine
na Tehni~kom fakultetu u ^a~ku.
U preduze}u Prvi partizan, u U`icu, je radio od 1974-1991. godine, kada prelazi u
Elektrotehni~ki Institut Nikola Tesla u Beogradu, gde radi i sada. Ostvario je zna~ajne re-
zultate u oblastima (1) Racionalnog kori{}enja elektri~ne energije u industriji, (2) Elektroe-
nergetike, (3) Energetike motornog pogona i (4) Elektri~nih ma{ina.
Do sada je objavio 3 knjige, od kojih 2 monografije autora, i 103 rada 45 u nacionalnim i me-
|unarodnim ~asopisima i 58 radova u zbornicima doma}ih i internacionalnih konferencija. Autor je vi{e
primenjenih originalnih tehni~kih re{enja i patenata.

130 ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.

 Ivan Stanisavljevi} je ro|en 22. 8. 1973. godine u Zaje~aru. Diplomirao je 2000. godi-
ne na Energetskom odseku Elektrotehni~kog fakulteta u Beogradu. Od 2003. godine je stal-
no zaposlen na Elektrotehni~kom institutu Nikola Tesla u Centru za elektroenergetske si-
steme. Godine 2004. polo`io je stru~ni ispit, a magistrirao 2007. godine. Koautor je vi{e stu-
dija planiranja distrubitivnih mre`a, projekata racionalizacije sopstvene potro{nje u TE i stu-
dija stabilnosti rada turboagregata i izbora njihovih najpovoljnijih parametara.

Milo Stojkovi} je ro|en 5. 10. 1978. godine u Vranju. Zavrio je Elektrotehni~ki fakultet
u Beogradu (smer Elektroenergetski sistemi) 2004. godine. Godine 2005. upisao je postdi-
plomske studije na Elektrotehni~kom fakultetu u Beogradu. Od septembra 2005. godine stal-
no je zaposlen na Elektrotehni~kom institutu Nikola Tesla (trenutno u zvanju Saradnik).

Ljubi{a Mihailovi} je ro|en 3. 12. 1951. godine. Zavrio je gimnaziju u Obrenovcu i

Elektrotehni~ki fakultetu Beogradu.
Od 1980. godine radi u TE Nikola Tesla u Obrenovcu kao mla|i in`enjer u sektoru
Proizvodnje, a zatim kao in`enjer za upravljanje i zatite u slu`bi Tehni~ke kontrole. Od 2001.
godine radi na radnom mestu vode}eg in`enjera za upravlja~ke i zatitne sisteme, a od 2005.
godine na radnom mestu koordinatora.

ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008. 131

 @eljko Despotovi},
Slobodan Vukosavi}, Du{an Arnautovi} i Ilija Stevanovi}

Visokofrekventno napajanje
i njegov uticaj na kvalitet rada
elektrostati~kih izdvaja~a
Originalni nau~ni rad
UDK: 615.846; 53.084.8

Rezime:
Kvalitativno pobolj{anje elektrostati~kog izdvajanja ~estica iz dimnog gasa u odnosu na standardno
kori{}eno re{enje tiristorskog konvertora i 50 Hz visokonaponskog transformatora, je mogu}e ostvariti no-
vim re{enjem, koje se bazira na visokonaponskom visokofrekventnom tranzistorskom konvertoru. Kon-
vertorska sekcija sa IGBT ili SIT tranzistorima obezbe|uju potrebnu naponsku konverziju u opsegu u~esta-
nosti od 10 kHz-40 kHz. Vreme reagovanja i kvalitet izdvajanja u ovom slu~aju su bolji u odnosu na tiri-
storski kontrolisan elektrostati~ki izdvaja~. U slu~aju visokofrekventnog sistema je mogu}e ostvariti znatno
br`u reakciju od 100-500 s, dok je u slu~aju 50 Hz-nog sistema ovo vreme oko 10 ms ili ~ak i vi{e.
Pove}anjem u~estanosti zna~ajno se smanjuju veli~ina i te`ina visokonaponskog transformatora. U ovom
radu su predstavljeni teoretsko razmatranje, simulacioni i eksperimentalni rezulatati za jedan konkretni
rezonantni konvertor, kojim se napaja elektrostati~ki izdvaja~.
Klju~ne re~i: elektrostati~ki izdvaja~, visokofrekventna kontrola, rezonantni konvertor, IGBT, DSP kontroler

Abstract:

THE HIGH FREQUENCY SUPPLY AND ITS INFLUENCE ON THE QUALITY OPERATION
OF ELECTROSTATIC PRECIPITATORS

The qualitative improvement of electrostatic precipitation of particles from the smoke gas is possible to
realize by replacing conventional thyristor converter module and 50Hz high voltage transformer, with a new
more sophisticated solution, that includes a high voltage high frequency transistor converter. This conver-
ter section with IGBT or SIT can provide voltage conversion from 10 kHz-40 kHz frequency. Reaction time
and quality precipitation in this case is better compared to thyristor controlled electrostatic precipitator. In
case of highfrequency system it is possible to get reaction time in latitude from 100-500 s, while in case
50 Hz system this time is around 10 ms or even longer. Besides, the size and weight of high voltig transfor-
mer is significantly reduced. This paper presents theoretical consideration, simulation and experimental re-
sults for one HF resonant converter, that energizes electrostatic precipitator.
Key words: electrostatic precipitator, high frequency control, resonant converter, IGBT, DSP controller

Dr @eljko Despotovi}, dipl. el. in`. Institut Mihajlo Pupin, 11 060 Beograd, Volgina 15
Prof. dr Slobodan Vukosavi}, dipl. el. in`. Elektrotehni~ki fakultet, 11 000 Beograd, Bulevar kralja Aleksandra 73
Ilija Stevanovi}, Institut Nikola Tesla, 11 000 Beograd

132 ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.

1. UVOD
Konverzija naizmeni~nih (AC) monofaznih i
trofaznih mre`nih napona u visoke jednosmerne na-
pone (DC) (>10 kV), velike snage (>10 kW) je po-
stala jedna od klju~nih oblasti tehnologije koja sve
vi{e postaje prisutna u mnogim industrijskim proce-
sima, a naro~ito u tehnologiji izdvajanja i kontroli
emisije ~estica dimnih gasova. Ova kontrola se bazi-
ra na kori{}enju elektrostati~kih izdvaja~a (ESI).
U ve}ini slu~ajeva zahtev za visokim DC napo-
nom se danas standardno ostvaruje jednofaznim AC
regulatorom koji se bazira na tiristorskoj kontroli
[1], [2], [3], [4]. Regulator kontroli{e napajanje ESI
posredstvom visoko naponskog transformatora
(VNT) i odgovaraju}eg ispravlja~a. Mostnim ispra-
vlja~em primenjenim na sekundaru transformatora
proizvodi se visoki napon (VN) jednosmernog ni-
voa. Valovitost toga napona je relativno velika i za-
visi od kapacitivnosti optere}enja, odnosno ekviva-
lentne kapacitivnosti ESI. Kontrola izlazne snage i
napona se posti`e promenom ugla paljenja antipara-
lelno vezanih tiristora, koji se nalaze na primarnoj
strani VNT.
Proteklih godina ova topologija se pokazala ve-
oma efikasnom, ali je ostvarila relativno mali pro-
gres u sistemima elektrostati~kog izdvajanja ~estica.
Glavni razlog za to je nedostatak upotrebljivosti
VNT zna~ajne snage (potopljenog u izolacionom
ulju), pri povi{enim u~estanostima. Tako je konven-
cionalni dizajn 50/60 Hz dugo godina bio najatrak-
tivnije re{enje. I pored toga {to je pomenuta tiristor-
UESI (kV)
UESI (kV)
100
VF napajanje
80
60
40
20
konvencionalno
napajanje 50 Hz
0
Time (ms)
a)
Slika 1. Naponska kontrola ESI pri VF napajanju i 50 Hz-nom napajanju;
(a) trenutne vrednosti napona, (b) volt-amperska karakteristika
ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.
ska topologija veoma robusna, jednostavna i fleksi-
bilna, ona ima dosta ozbiljnih mana od kojih su naj-
zna~ajnije:
mali kvalitet ulazne struje
nizak faktor snage
spor odziv
niska efikasnost
zna~ajne dimenzije i te`ina VN opreme
Pored ovoga, zahteva se veliki obim i cena gra-
|evinskih radova pri gradnji jednog takvog VN po-
strojenja.
U novije vreme su na tehnolo{kom tr`i{tu ESI
sve vi{e zastupljeniji viskofrekventni (VF) preki-
da~ki izvori napajanja. Oni se uvode u sisteme napa-
janja ESI po prihvatljivoj ceni i postaju veoma kon-
kurentni u odnosu na setove transformator/ispra-
vlja~ i tiristorsku kontrolu, koja se ve} dugo godina
koristi u industriji. Novi VF prekida~ki izvori obez-
be|uju dramati~no razli~ite performanse i fizi~ke
karakteristike ESI od tiristorskih izvora napajanja,
koji }e u najskorije vreme biti potisnuti iz upotrebe.
Primenjeni u ESI aplikacijama novi VF prekida~ki
pretvara~i imaju zna~ajan uticaj na izdvaja~ke siste-
me i to sa aspekata konstrukcije, rada i odr`avanja
[5].
Nekoliko je pobolj{anja koja se mogu o~ekiva-
ti od usvajanja VF prekida~kog rada. VF prekida~ki
rad dozvoljava mnogo precizniju kontrolu radnih pa-
rametara ESI (kao {to su napon i struja), od konven-
cionalnog 50 Hz-nog tiristorskog napajanja, kao {to
je prikazano na slici 1. Na slici 1(a) su prikazane tre-
nutne vrednosti napona za slu~aj VF napajanja i
MAX kV
nivo varnice
MIN kV
konvencionalno
napajanje 50 Hz IESI (mA)
VF napajanje
b)
133
50 Hz-nog napajanja, dok su na slici 1(b) date njiho-
ve volt-amperske (U-I) karakteristike [6].
VF napajanjem je mogu}e ostvariti znatno br`i
porast napona ESI i znatno br`i odziv na promene
optere}anja u odnosu na konvencionalno tiristorsko
50 Hz-no napajanje, kao {to je prikazano slikovito
na slici 2 [6]. Kao tre}e visoka u~estanost obezbe|u-
je zna~ajno smanjenje veli~ine i te`ine VN transfor-
matora. Ova redukcija vodi kompaktnijem dizajnu
uz minimiziranje cene ugradnje i odr`avanja.
preskok
VF napajanje
Napon (kV)
konvertora od jednog naponskog nivoa do drugog,
pri specificiranom i pode{ljivom intenzitetu, vreme-
nu vo|enja i periodi, ima znatne prednosti koje se
odnose na pobolj{anje punjenja ~estica pra{ine/gasa
i njihovo efikasnije sakupljanje u ESI.
Sve do sada pomenute ~injenice predstavljaju
zna~ajan motiv za detaljnu analizu i prou~avanje VF
napajanja ESI, kao najpogodnijeg na~ina za optimi-
zaciju njihovog rada. U nastavku }e biti analizirano
jedno mogu}e re{enje VN VF rezonantnog pretvara-
~a za napajanje ESI.
2. OPIS PREKIDA^KOG NAPAJANJA ESI

Blok {ema jedne tipi~ne VF kontrole ESI je da-

Konvencionalno
50 Hz napajanje
vreme (ms)
Slika 2. Pore|enje VF i 50 Hz-nog napajanja u pogledu
odziva na promene optere}enja
Visoka u~estanost obezbe|uje mnogo ve}u re-
aktansu transformatorskog jezgra i shodno tome bo-
lju efikasnost izvora napajanja. Naro~ita prednost
VF napajanja ESI se odnosi na sposobnost modula-
cije izlaznog napona. U nekim aplikacijama, mo-
gu}nost ostvarenja pulsacija izlaznog DC napona
ta na slici 3. Ulazno napajanje se naj~e{}e ostvaruje
iz trofazne AC mre`e napona 3x380 V/50 Hz. Na
ovoj {emi se razlikuje vi{e funkcionalnih celina, ko-
je se odnose na sam pretvara~ kojim se napaja ESI i
upravlja~ki deo koga ~ini DSP kontroler.
Ulazni deo pretvara~a je u stvari AC/DC kon-
vertor koga ~ine funkcionalni blokovi (1)-(3). Funk-
cionalni blok (1) ~ine komutacione prigu{nice (u
svakoj fazi po jedna) koje pobolj{avaju ulazni faktor
snage i ograni~avaju struju kratkog spoja pri komu-
taciji dioda u trofaznom mostu (2). DC me|ukolo
(3) koga ~ini LoCo-filtar, obezbe|uje prili~no ispe-
glan DC-bus napon od pribli`no 540 VDC. DC/AC
blok se sastoji od prekida~kog punog mosta (4) koji
konvertuje DC bus napon u VF naizmeni~ni napon.
Puni most ~ine prekida~i Q1-Q4 i njihove pripadaju-

T1
Lo Q1 Q3
L1 Lr Cr L L
L2 R R
L3 Co
Q4 Q2 1:N
ESI
3x380 V, 50 Hz Udc Uq Ir

U
DSP kontroler I
(mg/m3)

Slika 3. Blok {ema visokofrekventne kontrole ESI; 1-komutacione prigu{nice, 2-trofazni ispravlja~, 3-DC filtarsko
kolo, 4-prekida~ki puni most, 5-LC rezonantno link kolo, 6-visokofrekventni transformator (podiza~ napona),
7-VN diodni ispravlja~, 8-elektrostati~ki izdvaja~ (ESI), 9-merenje neprozirnosti (ekstinkcije) dimnog gasa

134 ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.

}e povratne diode. Prekida~i su predvi|eni za VF re-
`ime i naj~e{}e su MOSFET, ali se u novije vreme,
naro~ito za ve}e snage koriste IGBT. Rezonantni
tank (5) koga ~ini redno rezonantno kolo LrCr u
kombinaciji VNT (6) prenosnog odnosa 1:N (AC
naponski podiza~) i AC/DC bloka obezbe|uju pri
povi{enoj u~estanosti podizanje, a potom ispravlja-
nje AC napona posredstvom VN ispravlja~a (7).
Ovim se na krajeve optere}enja (8) koje ustvari
predstavlja ESI, isporu~uje visoki jednosmerni na-
pon. Merenje koncentracije ~estica u dimnom gasu
se ostvaruje senzorom (9) i njime se obezbe|uje
glavna povratna sprega sa DSP kontrolerom. Mere-
nje koncentracije se zasniva na spektralnoj metodi
merenja neprozirnosti (ekstinkcije) dimnog gasa.
Pored ove povratne sprege, se kao informacije o sta-
nju u izdvaja~u, koriste signali izlazne struje i napo-
na. Za optimalni rad rezonantnog pretvara~a je po-
trebna i informacija o struji Ir u rezonantnom link ko-
lu i naponu DC me|ukola. U okviru kontrolnog kola
je integrisano drajversko kolo za prekida~e u mostu,
na ~ijem se izlazu generi{e pobudni napon Uq.
S obzirom da transformator podiza~ napona ra-
di na povi{enoj u~estanosti, njegova veli~ina i te`i-
na }e biti zna~ajno (reda veli~ine 10) puta manja od
naponski ekvivalentnog 50 Hz transformatora. Ta-
ko|e zna~ajno }e biti smanjeno grejanje rashladnog
fluida (ulja).
VN transformator mora biti dimenzonisan tako
da se pobu|uje naponskim izvorom iz H- mostnog
invertora i rezonantnog linka (slika 3). Ovim se po-
sti`e zna~ajna fleksibilnost uz kori{}enje strategije
naponske kontrole tj. kontrole {irine impulsa ili fa-
znog pomeraja. Fleksibilnost kontrole invertora je
zna~ajna za izbegavanje ne`eljenih efekata kao {to
je zvonjava. Takvi efekti mogu nastati usled ras-
podeljenih parametara transformatora (parazitnih
kapaciteta i induktivnosti), koji uti~u na talasne ob-
like struja i napona u invertoru. Stoga se zahteva
sveobuhvatano i oprezno dimenzionisanje VNT.
Elektrostati~ki i termi~ki stres su prihvatljivi sa sta-
novi{ta napona i snage. Dimenzionisanje VNT pri
pomenutim visokim u~estanostima se zna~ajno raz-
likuje od konvencionalnih metoda. Postoji nekoliko
problema koji su detaljno analizirani u [7] a odnose
se na: zahteve izolacije, parazitne elemente, gubitke
u magnetnom jezgru i disipacija toplote, efekat ko-
rone i ispravljanje napona. VNT za ove aplikacije su
tipi~no prenosnog odnosa 100:1 do 200:1, zavisno
od zahtevanog izlaznog napona.
Dimenzionisanje pretvara~a zahteva da AC/DC
i DC/AC moduli budu locirani {to bli`e transforma-
toru podiza~u napona. Oba ova zahteva su prakti~na
i neophodna za VF prekida~ki sistem koji se sastoji
od jedne fizi~ki integrisane celine za razliku od tre-
ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.
nutno kori{}enih standardnih tiristorskih sistema
(50 Hz aplikacija) u kojima su kontrolni kabinet i set
transformator/VN ispravlja~ odvojene jedinice i lo-
cirane na zna~ajnom me|usobnom rastojanju.
Po{to su IGBT prekida~i predvi|eni za VF rad
sa veoma kratkim vremenima uklju~enja, bez ~eka-
nja da liinijska struja padne na nultu vrednost, rad
mostnog kola }e biti znatno (za oko 250 puta) br`i
od tiristorskog linearnog izvora napajanja. Ovo je
veoma bitno jer se na taj na~in dozvoljava novi VF
kontrolni algoritam sa naro~itim prednostima pri in-
termitentnom napajanju [4], [9] i [10].
Po{to se AC ulazni napon ispravlja, filtrira i on-
da vrlo brzo prekida (tipi~no sa 10-25 kHz) u malim
paketima energije, talasnost izlaznog napona je sa-
mo 2-3 % od DC naponskog nivoa u pore|enju sa
35-45 %, koji se ima kod tiristorskog napajanja
50 Hz. Trofazni ulaz rezultuje sa mnogo ve}im fak-
torom snage tipi~no 0,94 u odnosu na slu~aj dvofa-
znog napajanja i tiristorskog regulatora, kod koga je
faktor snage 0,63. Osim toga zna~ajno je smanje-
na potro{nja snage u odnosu na slu~aj tiristorskog
napajanja ESI.
Sumarno gledano, brojne su razlike u elektri~-
nim karakteristikama u odnosu na mre`ne tiristorske
regulatore, koje idu u prilog VF napajanju ESI:
integrisana kontrola
minimizirane dimenzije i malo pakovanje
br`a kontrola i odziv
visoka srednja vrednost izlaznog napona
mala potro{nja snage
3. ANALIZA RADA VF REZONANTNOG
PRETVARA^A
U nastavku teksta }e te`i{te razmatranja biti
usmereno na analizu rada sistema rezonantni kon-
vertor -ESI. U tom cilju je izvr{eno adekvatno upro-
{}enje elektri~ne {eme na slici 3, tako da se za ana-
lizu VF rada ESI koristi elektri~na {ema data na sli-
ci 4.
Model ESI je dat ekvivalentnim elektri~nim ko-
lom koje je predlo`io S. Oglesbi [4]. Dinami~ka ot-
pornost korona pra`njenja je ozna~ena sa Rp, dok je
kapacitivnost izdvaja~a ozna~ena sa Cp. Treba napo-
menuti da je otpornost Rp nelinearna i odre|uje se
teorijski iz strujno-naponske karakteristike ESI [8],
dok se kapacitet Cp odre|uje iz op{te poznate for-
mule [4], i zavisi od geometrije elektroda ESI i die-
lektri~ne permitivnosti prostora unutar njega. Pored
ovog na~ina parametre je mogu}e identifikovati me-
renjem struje i napona ESI kori{}enjem tzv. mirnog
re`ima rada [1], [2]. Dinami~ka impedansa sloja
praha je predstavljena i modelirana parametrima Rd
i Cd.
135
 D1n D3n VN
Q1 Q3 rezonantno
link kolo
D1 D3 D12 D32
Lr Cr L 1:N D31
D11
Vs
U U Rp
L Cp

RT
Q4 Q2 D2n
D4 D4n
D2
RT=R+(R/N)2 Rd Cd
model
VN D42 D22
transformatora
D41 D21

VN
ispravlja~ model ESI

Slika 4. Elektri~na {ema sistema rezonantni konvertor-ESI

S obzirom da se radi o VF radu kola, model VNT
je predstavljen induktivno{}u rasipanja-Ls, induk-
tivno{}u magne}enja-L i idealnim transformatorom
podiza~em napona, prenosnog odnosa 1:N. U raz-
matranju su zenemareni aktivni gubici u magnetnom
jezgru transformatora i njegove parazitne kapacitiv-
nosti. U realnom slu~aju je L>> Ls. Aktivni gubici
u namotaju su modelirani otporno{}u RT. U realnom
slu~aju je ova otpornost veoma mala (10 m).
VN ispravlja~ je predstavljen diodnim mostom
pri ~emu se svaka grana mosta sastoji od redno ve-
zanih n identi~nih dioda.
Na onovu prethodno re~enog je mogu}e elek-
tri~no kolo sa slike 4 uprostiti, tako da se mo`e jed-
nostavnije izvr{iti analiza rada sistema kao {to prika-
zuje (slika 5). U tom cilju je formirano simulaciono
kolo na slici 5 (a) i njemu ekvivalentno redno oscila-
torno kolo koje je prikazano na slici 5 (b). Algoritam
upravljanja je prikazan jedna~inama na slici 5 (c).
Veoma bitan deo u sistemu predstavlja redno re-
zonantno link oscilatorno kolo. Ono je predstavljeno
prigu{nicom Lr i kondenzatorom Cr. Ove dve vred-
nosti odre|uju njegovu rezonantnu u~estanost fr, od-
nosno fr = 1/(2LrCr.

D1i D3i ir = iL > 0

Q1 D1 Q3 D3 Vo
Lr+L Cr RT A 1:N Q1, Q2 ON: uAB=+Vs uAB=+Vs-
Vs B N
u Rp V
ir uc u Vo
Cp D3, D4 ON: uAB=-Vs uAB=-Vs- o
A N
B ir/N
Q4 D4 Q2 D2
D4i D2i Rd Cd ir = iL < 0
ir/N Vo
D3, D4 ON: uAB=-Vs uAB=-Vs-
N
a) Vo
Q1, Q2 ON: uAB=+Vs uAB=+Vs-
N
ir Lr+L Cr RT iL
A A
c)
Vs u=V0
uc u
V0=V0/N
B B
b)

Slika 5. Analiza rada sistema VF rezonantni konvertor-VN ispravlja~- ESI;

(a)-simulaciono kolo, (b)-ekvivalentno redno rezonantno kolo, (c)-algoritam upravljanja

136 ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.

 Struja kojom se napaja ESI je odre|ena strujom
ovog rezonantnog kola ir. S obzirom na njeno ispra-
vljanje VN diodnim mostom i prenosni odnos tran-
sformatora 1:N, struja kojom se napaja ESI iznosi
ir/N. Izlazni napon Vo izdvaja~a se na primarnoj
strani transformatora vidi pribli`no kao u Vo / N
kad je ir = iL > 0, odnosno u -Vo / N kad je ir = iL
< 0.
Kada je struja iL > 0 ona proti~e kroz Q1 i Q2
ako su oni uklju~eni, dok u suprotnom proti~e kroz
diode D3 i D4. Sli~no tome kada je iL < 0 struja pro-
ti~e kroz Q3 i Q4 ako su oni uklju~eni, a u suprotnom
kroz diode D1 i D2. S obzirom na odnos prekida~ke
u~estanosti-fs i rezonantne u~estanosti-fr mogu}a su
dva re`ima [11] koji }e u nastavku teksta biti opisani.
Neprekidni re`im se mo`e ostvariti u dva slu~a-
ja. U prvom slu~aju kada je fr/2 <fs<fr prekida~i se
uklju~uju pri kona~noj struji i kona~nom naponu i
usled toga se u tom intervalu javljaju zna~ajni gubi-
ci. Isklju~enje prekida~a se de{ava prirodno pri nul-
toj struji i pri nultom naponu. U trenutku kada stru-
ja ekvivalentnog kalema L+Lr prolazi kroz nulu i
menja znak, po~inju da provode zamajne diode. U
drugom slu~aju kada je fs >fr, prekida~i se isklju~u-
ju pri kona~nim vrednostima struje ali se zato uklju-
~uju pri nultoj struji i naponu. Zna~ajna mana ovog
re`ima je {to prekida~i moraju biti isklju~eni u blizi-
Jedna perioda
Slika 6. Analiza rada rezonantnog pretvara~a;karakteristi~ni talasni oblici po vremenskim intervalima
ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.
ni maksimuma struje optere}enja, {to vodi pove}a-
nju komutacionih gubitaka.
Prekidni re`im rada konvertora se ima pri
fs<fr/2. Ovaj re`im sa stanovi{ta napajanja ESI je
neobi~no interesantan tako da }e biti detaljnije ana-
liziran. Karakteristi~ni talasni oblici u stacionarnom
stanju za ovaj re`im i konfiguracije rezonantnog ko-
la u vremenskim intervalima od interesa su dati na
slici 6. U analizi je zanemarena aktivna otpornost
transformatora tj. RT 0.
U trenutku to su uklju~eni prekida~i Q1 i Q2 i
struja kalema po~inje da raste od svoje nulte vredno-
sti. Napon kondenzatora raste po~ev od svoje nega-
tivne vrednosti -2Vo/N. U intervalu t0t1 dolazi do
prepolarizacije kondenzatora Cr tako da napon na
njemu postaje +2Vs. Na kraju ovog intervala struja
kalema menja znak i tada po~inje da provode zamaj-
ne diode D1 i D2. U intervalu t1t2 struja kalema te-
~e u suprotnom smeru, dosti`e maksimum i nakon
toga pada u nulu. U intervalu t2t3 nijedan od preki-
da~a nije uklju~en. Struja ostaje na nultoj vrednosti
sve dok se na izvr{i uklju~enje prekida~a Q3 i Q4. U
ovom intervalu dolazi do blagog pra`njenja konden-
zatora tako da napon kondenzatora postaje +2Vo/N.
Asimetri~an rad zahteva da napon na kondenzatoru
za vreme prekidnog intervala t2t3 ima vrednost
+2Vo/N i manji je od Vs+Vo/N (po{to je Vo/N<Vs). Iz
137
ovog razloga struja postaje prekidna. U trenutku t3
uklju~uju se prekida~i Q3 i Q4 i ceo ciklus se na sli- 1.OK 100

rezonan. kola iL -(A)

~an na~in ponavlja kao {to je prikazano na slici 6.

na kondenz. Cr -(V)
1 napon uc

2 struja
4. SIMULACIONI REZULTATI 0 0

Verifikacija rada elektri~nog kola sa slike 5 je

ostvarena simulaciijom na osnovu koje su dobijeni
-1.OK -100
odre|eni rezultati. U simulaciji su pretpostavljene 2,5 ms 2,6 ms 2,7 ms 2,8 ms
realne vednosti parametara koje su dobijene detalj- Vreme
a)
nim prora~unom. 2,0 35
U tabeli 1 su date brojne vrednosti parametara

2 napon ESI -(kV)

1 struja ESI -(A)
koje su kori{}ene u simulaciji. Na slici 7 su dati ka-
rakteristi~ni talasni oblici za simulaciono kolo sa sli- 1,0
ke 5. Posmatrane veli~ine su struja primara VNT,
odnosno struja rezonantnog link kola, struja i napon
ESI. Detaljni prikaz ovih veli~ina u ozna~enom in- 0
tervalu vremena (slika 7) je dat simulacionim snim- 34
2,5 ms 2,6 ms 2,7 ms 2,8 ms
cima na slici 8. Vreme
b)

100
Slika 8. Detaljni prikaz karakteristi~nih veli~ina;
rezonantnog kola iL-(A)

(a)-rezonantni link; struja prigu{nice i napon

kondenzatora, (b)-struja i napon ESI

0 nantnog pretvara~a, dok je prekid rada rezonantnog

pretvara~a ostvaren tokom vremena toff.
Intermitentni re`im (rad-pauza) se ponavlja ci-
kli~no sa periodom koja je mnogo ve}a od periode
vreme (ms)
-100
0 1,0 2,0 2,5 3,0 4,0 5,0 Tabela 1.
1,0
Parametri kori{}eni u simulaciji
Struja ESI-(A)

L (H) 20
L (mH) 1
VN
nN 110
vreme (ms) transformator
0 R (m) 2
0 1,0 2,0 2,5 3,0 4,0 5,0
40 R () 24
Napon ESI-(kV)

Rezonan. Lr (H) 50

30
link Cr (nF) 680
Rp (H) 180
ESI
Cp (nF) 50
vreme (ms)
20
0 1,0 2,0 2,5 3,0 4,0 5,0 Vs (V) 520
DC Vp-p (%) 5
me|ukolo Co (F) 470
Slika 7. Simulacioni talasni oblici karakteristi~nih
veli~ina sistema rezonantni konvertor-ESI Lo (mF) 2
Prekid. fs (kHz) 10
U~estanosti

Simulacija VF rada rezonantnog pretvara~a u

intermitentnom re`imu je data na slici 9. Ustvari VN Rezonan. fr (kHz) 23
transformator se napaja energijom u toku vremena
uklju~enosti ton kada se ostvaruje normalni rad rezo- ESI fout (kHz) 20

138 ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.

oscilacija u rednom rezonantnom kolu. U simulaciji
je pode{eno da u toku aktivnog vremenskog interva- 1 40
la ton rezonantni pretvara~ osciluje sa u~estano{}u fr

2 Napon ESI -(kV)

1 struja ESI -(A)
30
=10 kHz. Shodno tome je u~estanost impulsne stru-
je, kojom se napaja sam ESI, dvostruko ve}a od ove 0,5 20
vrednosti tj. fout =20 kHz.
Na slici 9 (a) su prikazani simulacioni rezultati 10
za slu~aj kada se ima relativno velika talasnost na- 0 0
pona ESI. U ovom slu~aju je ona iznosila oko 5 kV. 0 ms 5 ms
Vreme
10 ms 15 ms
Vreme porasta napona ESI je odre|eno vremenom a)
uklju~enosti rezonantnog konvertora i iznosilo je 1 40
ton=2 ms. Vreme pauze je pode{eno na toff =1 ms. Na

2 Napon ESI -(kV)

slici 9 (b) su prikazani simulacioni rezultati za slu-
~aj kada je ostvareno precizno pode{avanje napona
ESI, odnosno kada se ima vrlo mala njegova tala-
snost. U ovom re`imu je pode{eno vreme uklju~eno-
sti rezonantnog konvertora na ton= 0,25 ms, dok je
vreme pauze pode{eno na toff = 0,2 ms. Talasnost na-
pona pri ovim uslovima je iznosila oko 0,2 kV. Ovaj
re`im rada ima naro~itih prednosti u slu~aju nisko
otpornog lete}eg pepela.
5. EKSPERIMENTALNI REZULTATI
Opisani pretvara~ je ugra|en i pu{ten u rad na
TE Morava. Preliminarna ispitivanja i testiranja
su u toku. U ovom poglavlju }e biti prezentirani ne-
ki karakteristi~ni rezulatati dobijeni osciloskopskim
merenjima.
Na slici 10 je prikazan uticaj VF intermitentnog
napajanja na rad ESI, konkretno na njegove izlazne
karakteristike: struju i napon. Na slici 10 (a) je prika-
zan slu~aj kada je stepen intermitencije VF napajanja
50 %, koeficijent re`ima samog rezonantnog pretva-
ra~a d=78,5 % i njegova radna prekida~ka u~estanost
1 struja ESI -(A)
30
0,5 20
10
0 0
0 ms 5 ms 10 ms 15 ms
Vreme
b)
Slika 9. Simulacioni talasni oblici struje i napona
ESI u intermitentnom re`imu; (a) vreme uklju~enosti
ton= 2 ms (b) vreme uklju~enosti ton=0,25 ms
fout =20 kHz. Pri ovim uslovima DC vrednost izla-
znog napona, je u intervalu -ton kada je ESI uklju~en,
iznosila 40 kV. Pri ovoj prekida~koj u~estanosti ripl
izlaznog napona je u pore|enju sa 50 Hz-nim napa-
janjem zanemarljiv, {to se vidi sa osciloskopskog
snimka na slici 10 (b). Pored toga, sa ovog snimka se
vidi da se eksperimentalni rezulatati dobro sla`u sa
onima koji su dobijeni simulacijom.
Na slici 11 je prikazan uticaj VF intermitentnog
napajanja na rad ESI u slu~aj kada je stepen intermi-

a) b)

Slika 10 Uticaj intermitentnog napajanja, u~estanosti i koeficijenta re`ima rada VF pretvara~a na rad ESI;
(a) stepen intermitencije =ton/T= 50 %, (b) detaljan snimak u periodu ton: koeficijent re`ima rada pretvara~a
d=78,5 %, u~estanost f=20 kHz ;1-struja ESI:0,5 A/V, 2-napon ESI:10 kV/V

ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008. 139

 a) b)

Slika 11. Uticaj intermitentnog napajanja, u~estanosti i koeficijenta re`ima rada VF pretvara~a na rad ESI;
(a) stepen intermitencije =ton/T= 65 %, (b) detaljan snimak u periodu ton: koeficijent re`ima rada pretvara~a
d=15 %, u~estanost f=6 kHz ; 1-struja ESI:0,5 A/V, 2-napon ESI:10 kV/V

tencije VF napajanja 65 %, koeficijent re`ima sa-
mog rezonantnog pretvara~a d = 15 % i njegova rad-
na prekida~ka u~estanost fout = 6 kHz. Pri ovim uslo-
vima DC vrednost izlaznog napona, je u intervalu -
ton kada je ESI uklju~en, iznosila 25 kV, {to je zna-
~ajno manje nego u prethodnom slu~aju. Dakle u~e-
stanost i vreme uklju~enosti imaju veliki uticaj na
vrednost izlaznog napona, odnosno struje ESI.
Na slici 12 su dati oscilosopski snimci odziva
VF napajanja ESI, prilikom detekcije preskoka na
njegovim elektrodama. Na slici 12 (a) je dat oscilo-
skopski snimak struje-1 i napona ESI-2. Sa snimka
se vidi da je odziv, odnosno naponska reakcija rela-
tivno brza i znatno kra}a od konvencionalnog tiri-
stoskog 50 Hz-nog napajanja. Ta~no vreme reakcije
je oko 40 s, kao {to se vidi sa detaljnog osciloskop-
skog snimka na slici 12 (b). Sa ovog snimka se vidi
da samo smanjenje napona traje realtivno kratko
(10s) a da nakon tog smanjenja i dalje postoje
strujni impulsi koji su posledica prelaznih pojava u
samom rezonantnom kolu pretvara~a. Ovi impulsi
se potpuno ukidaju nakon 30 s od smanjenja napo-
na na ESI, tako da je ukupno ka{njenje oko 40 s.
Na slici 13 je snimljena nelinearna strujno-na-
ponska karakteristika jedne sekcije ESI postrojenja
na TE Morava. Ova karakteristika je dobijena pri-
likom postepenog podizanja napona na ESI, od mi-
nimalno 15 kV do maksimalno 45 kV, a potom po-
stepenim spu{tanjem napona do nivoa 15 kV. Kon-
statovano je relativno dobro poklapanje krivih pri
porastu i pri spu{tanju napona.

a) b)

Slika 12. Odziv VF napajanja nakon detekcije preskoka; (a) napon i struja ESI, (b) detaljni osciloskopski snimak
isklju~enja; vreme reakcije 40 s; 1-struja ESI:0,5 A/V, 2-napon ESI: 10 kV/V

140 ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.


Slika 13. Strujno-naponska karakteristika ESI
na TE Morava
6. ZAKLJU^AK
U radu su predstavljeni analiza, simulacioni i
eksperimentalni rezultati koji se odnose na rad rezo-
nantnog konvertora kojim se napaja sistem VN tran-
sformator-VN ispravlja~- ESI. Simulacioni model je
poslu`io kao osnovni metod za optimizaciju parame-
tara rezonantnog link LC kola koji su dobijeni pro-
ra~unom. Pored toga obezbe|ena je optimizacija
parametara VN transformatora i ostvarene su do-
datne korekcije dobijene prora~unom.
Na predstavljenom simulacionom modelu, kao i
na konkretno realizovanom pretvara~u su uo~ene
brojne prednosti koje nudi VF prekida~ki rezonantni
konvertor u odnosu na 50 Hz-ne tiristorske pretva-
ra~e sa antiparalelnom spregom. Uo~eno je da se
kori{}enjem kontrolisanog serijskog rezonantnog
kola ostvaruje mnogo preciznija kontrola struje i na-
pona ESI. Pored toga, mogu}e je ostvariti veoma
brz porast izlaznog napona i veoma brz odziv na
promene optere}enja. Kao posledica VF rada pot-
puno je mogu}e o~ekivati da budu zna~ajno smanje-
ne dimenzije i te`ina VN transformatora, a samim
tim i celog sistema. Pored ovoga, visoka u~estanost
je povoljna jer obezbe|uje mnogo ve}u reaktansu
transformatorskog jezgra i shodno tome bolju efika-
snost sistema pretvara~ -ESI.
Eksperimentalna potvrda i testiranje VF pretva-
ra~a se trenutno ostvaruje na ESI postrojenju u TE
Morava. Pretvara~ je projektovan u Laboratoriji
za mikroprocesorsko upravljanje energetskim pre-
tvara~ima Elektrotehni~kog fakulteta u Beogradu.
Ostali rezultati vezani za ovaj razvoj su dostupni na
adresi WEB sajta http://ddc.etf.bg.ac.yu. Ceo ovaj
projekat je finansijski podr`an delom od Ministar-
stva za nauku Republike Srbije kroz Projekat tehno-
lo{kog razvoja TR-21007 Razvoj i primena visoko-
ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.
naponske visokofrekventne opreme za otklanjanje
aerozaga|enja u industriji i elektroprivredi, a de-
lom od strane PD TE Nikola Tesla- Obrenovac.
7. LITERATURA
[1] J. Macan, EKSPLOATACIONA ISPITIVANJA RE-
GULISANIH ISPRAVLJA^A ZA NAPAJANJE
ELEKTROSTATI^KIH OTPRA[IVA^A, VI sim-
pozijum Energetska elektronika Ee 86, Subotica
(YU), jun 1986, pp.382-392.
[2] Z. Stojiljkovi}, @. Despotovi}, REGULISANI IS-
PRAVLJA^ ZA NAPAJANJE ELEKTROSTATI^-
KIH FILTARA, XII simpozijum Energetska elek-
tronika Ee03, N.Sad, 5-7 Nov. 2003, Vol. T1-2.1,
pp.1-5.
[3] N. V. P. R Durga Prasad, T. Lakshminaray, J. R. K
Narasimham, T. M. Verman and C. S. R Kirshnam
Raju, AUTOMATIC CONTROL AND MANAGE-
MENT OF ELECTROSTATIC PRECIPITATOR,
IEEE Trans. on Industry Applications, Vol. 35, No.
3, May/June 1999, pp. 561-567.
[4] V. Dimi}, B. Buha, M. Ili}, IMPULSNO NAPAJA-
NJE I NJEGOVA PRIMENA NA POSTOJE]IM I
NOVOINSTALIRANIM ELEKTROSTATI^KIM
IZDVAJA^IMA, Studija br. 21-92-01 Elektroteh-
ni~ki institut Nikola Tesla, Beograd, 1990.
[5] R. Reyes, B. Wallgren, A. Wramdemark, A NOVEL
AND VERSATILE SWITCHED MODE POWER
SUPPLY FOR ESPS, Proceedings of the Internatio-
nal Conference-Electrostatic Precipitators, 1998,
Kyongju, Korea.
[6] S. Vukosavic, I. Cvetkovic, I. Stevanovic, D. Arna-
utovic, HIHG FREQUENCY POWER SUPPLY
FOR ELECTROSTATIC PRECIPITATORS, XIV
International Symposium on Power Electronics
Ee07, N. Sad, 7-9 November, 2007, Vol. IP1-1,
pp.1-10.
[7] John.C. Fothergill, Philip W.Devine and Paul W.
Lefley A NOVEL PROTOTYPE DESIGN FOR A
TRANSFORMER FOR HIGH VOLTAGE, HIGH
FREQUENCY, HIGH POWER USE, IEEE Trans.
on Power Delivery, Vol.16, No.1, January 2001, pp.
89-98.
[8] C. Buccella, QUASI-STATIC AND DYNAMICAL
COMPUTATION OF V-I CHARACTERISTICS
OF A DUST LOADED PULSE-ENERGIZED
ELECTROSTATIC PRECIPITATOR, IEEE Trans.
on Industry Applications, Vol. 35, No. 2,
March/April 1999, pp. 366-372.
[9] K. Parker, ELECTRICAL OPERATION OF ELEC-
TROSTATIC PRECIPITATORS, The Institution of
Electrical Engineers, London, 2003.
[10] P. Boyle, G. Paradiso, P. Thelen, PERFORMANCE
IMPROVEMENTS FROM USE OF LOW RIPPLE
141
 THRE-PHASES POWER SUPPLY FOR ELEC- [11] N. Mohan, T. M. Underland, W. P Robbins,
TROSTATIC PRECIPITATOR, Proceedings of POWER ELECTRONICS-CONVERTERS, AP-
American Power Conference-Vol.61-1, Illinois In- PLICATIONS AND DESIGN, Second Edition,
stitute of Technologys,Feb. 1999, Chicago , USA. John Viley and Sons INC., N. York, 1995.

Inovirani rad je primljen u uredni{tvo 01. 12. 2008. godine

@eljko Despotovi} je ro|en 13. 12. 1964. godine u Prijepolju. Osnovnu i srednju {kolu
zavr{io je u Novoj Varo{i. Elektrotehni~ki fakultet Energetski odsek u Beogradu upisao je
1984. godine. Diplomirao je aprila 1990. godine na Energetskom odseku iz oblasti energet-
skih pretvara~a. Magistrirao je novembra 2004, a doktorirao novembra 2007. godine na
Elektrotehni~kom fakultetu smer energetski pretvara~i i pogoni, Univerziteta u Beogradu.
Po diplomiranju zaposlio se u Institutu M. Pupin, gde i sada radi na poziciji sa istra`iva~-
kim zvanjem nau~ni saradnik.
U toku svog stru~nog, istra`iva~kog i nau~nog rada rukovodio i bio anga`ovan kao u~esnik na vi{e
zna~ajnih nau~nih projekata od interesa za elektroprivredu, procesnu industriju, vodoprivredu i vojnu in-
dustriju. Bavio se istra`ivanjem iz oblasti upravljanja hidrauli~kim i hidrodinami~kim sistemima, kontro-
lom vibracija, razvojem industrijskih kontrolera, upravljanjem energetskih pretvara~a i elektromotornih
pogona. U`a specijalnosti su mu energetska elektronika, industrijska elektronika i mehatronika.
Na osnovu pomenutih istra`ivanja objavio je kao autor ili koautor preko trideset nau~nih radova, na
doma}im i na me|unarodnim konferencijama.
Autor ili koautor je vi{e tehni~kih re{enja iz pomenutih oblasti koja su dobila potvrdu u konkretnim
prakti~nim primenama. Radio je i kao projektant na vi{e investicionih projekta vezanih za elektroprivredu
i procesnu industriju.
^lan je vi{e me|unarodnih in`enjerskih udru`enja: IEEE Industrial Electronics Society, IEEE Industry
Applications Society i IEEE Power Electronics Society.
Stru~ni recenzent je u presti`nom me|unarodnom ~asopisu IEEE Transactions on Industrial Electro-
nics.
Trenutno radi sa punim anga`ovanjem na razvoju visokonaponskih visokofrekventnih pretvara~a koji
se primenjuju za napajanje elektrostati~kih izdvaja~a.

Slobodan N. Vukosavi}, diplomirani in`enjer elektrotehnike, redovni je profesor Elek-

trotehni~kog fakulteta Univerziteta u Beogradu i {ef Odseka za energetiku ETF, ~lan je saveta
Univerziteta, saveta ETF, komisije IEC TC9 i drugih me|unarodnih i nacionalnih stru~nih
tela. Autor je tehni~kih re{enja i pronalazaka za{ti}enih me|unarodnim patentima.
Rukovodio je istra`iva~ko razvojnim timovima korporacija Emerson, Vikers i MOOG i
dizajnirao hardver i softver sistema za upravljanje kretanjem robota za proizvodnju automo-
bila, koji se i danas koriste u fabrikama evropskih proizvo|a~a. Za tehni~ka re{enja i publi-
kacije dobija Teslinu nagradu, Diplomu Privredne komore Beograda i druge.
Na ETF-u dr`i nastavu iz predmeta Elektri~ne ma{ine, Elektri~na vozila i Digitalno upravljanje pre-
tvara~ima i pogonima. Na postdiplomskim studijama predaje tri specijalisti~ka kursa. Seminare i
predavanja odr`ava na fakultetima univerziteta u Banjaluci, Liverpulu, Torinu, Novom Sadu i \enovi, kao
i na Univerzitetu North-Eastern u Bostonu gde je 2003. godine izabran za pridru`enog profesora. Govori
engleski, italijanski i ruski jezik.
Autor je velikog broja nau~nih radova, me|unarodnih patenata, ud`benika i monografija. Osnovao je
Laboratoriju za mikroprocesorsko upravljanje pri ETF, koja se bavi primenom DSP tehnologija u elektro-
energetici. Rukovodio je timom studenata saradnika Laboratorije koji je odneo prvu nagradu na svetskom
takmi~enju studenata elektrotehnike, odr`anom u ^ikagu 2005. godine. Za sobom ima 21 me|unarodni pro-
jekat i 23 projekta nacionalnog zna~aja, me|u kojima i projekat upravljanja elektrofiltrima u termoelek-
tranama u Srbiji.

142 ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.

 Du{an B. Arnautovi} ro|en je 1950. godine u Beogradu, gde je zavr{io osnovnu {kolu i
gimnaziju. Diplomirao je 1973. godine na Energetskom odseku, magistrirao 1978. godine na
smeru Elektroenergetski sistemi i doktorsku tezu odbranio 1988. godine, sve na Elektroteh-
ni~kom fakultetu u Beogradu. Od 1975. do 1977. godine sta`irao na Elektrotehni~kom fakul-
tetu u Beogradu. 1977. godine zaposlio se u Elektrotehni~kom institutu Nikola Tesla, Cen-
tar za automatiku i regulaciju, gde i danas radi na mestu direktora Centra. Godine 1995. sti-
~e nau~no zvanje vi{i nau~ni saradnik. U dosada{njem radu anga`ovan u oblastima: regula-
cija elektrana i elektroenergetskih sistema, modelovanju i simulaciji rada elektrana i elektroenergetskih sis-
tema i primeni moderne teorije upravljanja u elektroenergetskim sistemima. Kao autor ili koautor do sada
objavio preko 95 me|unarodnih i doma}ih nau~nih i stru~nih radova. Rukovodio i sara|ivao na izradi pre-
ko 55 studija i istra`iva~kih projekata.

Ilija Stevanovi} je ro|en 1963. godine u Br~kom, BiH. Elektrotehni~ki fakultet, smer
elektroenergetski, zavr{io je 1987. godine u Tuzli. Posle zavr{etka fakulteta do 1992. godine
je radio na Elektrotehni~kom fakultetu u Tuzli kao asistent na predmetima Elektri~ne ma{i-
ne i Elektromagnetika. Postdiplomske studije, smer Elektri~ne ma{ine, zavr{io je
1992. godine na Elektrotehni~kom fakultetu u Beogradu. Od 1994. godine zaposlen je u Elek-
trotehni~kom institutu Nikola Tesla u Centru za automatiku i regulaciju.
Profesionalno zanimanje mu je vezano za istra`ivanje, razvoj, projektovanje, ispitivanje,
izradu i pu{tanje u rad: sistema pobude sinhronih generatora, elektri~nih za{tita, ure|aja za automatizaciju
malih hidroelektrana i ure|aja za napajanje i regulaciju elektrostati~kih filtera, kao i specijalna ispitivanja
elektri~nih ma{ina.

ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008. 143

 Sa{a Stojkovi} i @arko Stevanovi}

Analiza priklju~enja farme vetrogeneratora

na lokaciji Veliko Brdo na
elektroenergetsku mre`u
Stru~ni rad
UDK: 622.063.8; 622.69

Rezime:
Osnovne analize koje treba izvesti u toku planiranja farme vetrogeneratora su analize energetske efi-
kasnosti i uticaja na gubitke aktivne i reaktivne snage. Kada se radi o priklju~enju farme vetrogeneratora
na distributivnu mre`u, veoma je va`no analizirati uticaje vetrogeneratora na naponski profil mre`e i na
udarne struje kratkih spojeva, zbog njihovog uticaja na naprezanje opreme. U ovom radu analizirani su ovi
uticaji na postoje}u distributivnu mre`u.
Istra`eni su energetska efikasnost, naponski profil i udarne struje kratkih spojeva. Posebno su prikaza-
ni snage koje dolaze iz vetrogeneratora i iz mre`e, kao i gubici aktivne i reaktivne snage. Model omogu}ava
tranzijentne analize, {to je iskori{}eno za analizu udarnih struja kratkih spojeva.
Klju~ne re~i: distribuirana proizvodnja, proizvodnja elektri~ne energije od vetra, ATP-EMTP, farma vetrogeneratora

Abstract:

ANALYSIS OF WIND FARM VELIKO BRDO CONNECTION TO THE POWER SYSTEM

The basic analysis which is to be done during wind power plant planning is the analysis of energy effi-
ciency and influence on active and reactive losses. As far as the interconnection of wind farm to the distri-
bution network is concerned, it is very important to analyze the influence of the wind farm on the voltage
profile, as well as of increase of peak short circuit currents because of their influence on the equipment stre-
sses. In this paper these influences of 16 MW wind farm on the existing power system are analyzed.
The energy efficiency, voltage profile and peak short circuit currents are investigated. Wind generators
and power system injections as well as active and reactive losses are analyzed separately. The model
enables dynamic analysis to be done, which is used for analysis of peak short circuit currents.
Key words: embedded generation, mini power plants, wind generation, ATP-EMTP, wind farm.

1. UVOD stoje}u elektroenergetsku mre`u, veoma je zna~ajno

Osnovna analiza koju treba izvesti pri planira-
nju farme vetrogeneratora je analiza energetske efi-
kasnosti i uticaja na gubitke aktivne i reaktivne sna-
ge. U pogledu priklju~enja vetrogeneratora na po-
analizirati uticaj farme generatora na naponski pro-
fil mre`e, kao i pove}anje udarnih struja kratkih
spojeva, jer te struje uti~u na naprezanja postoje}e
opreme [2]. U ovom radu analizirani su upravo ti
uticaji farme vetrogeneratora snage 16 MW na po-

Sa{a Stojkovi}, Tehni~ki fakultet, Svetog Save 65, 32 000 ^a~ak

@arko Stevanovi}, Institut za nuklearne nauke Vin~a, 11 000 Beograd

144 ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.

stoje}u mre`u. Pri analizi uslova za priklju~enje far-
me generatora na mre`u va`ni su jo{ i uticaj na po-
stoje}u relejnu za{titu, naponski propadi pri udalje-
nim kvarovima i poreme}aji stabilnosti mini genera-
tora zbog lakih rotora, ali to nije tema ovog rada.
U toku projekta analize potencijala vetra na
podru~ju u blizini grada Kostolca i TE Drmno, do-
{lo se do zaklju~ka da postoji potencijal da se na Ve-
likom brdu izgradi farma od osam vetrogeneratora
nazna~ene snage P=2 MW. Za vetrogenerator je
odabran sinhroni generator sa promenljivom brzi-
nom i konvertorom, kojim se ma{ine priklju~uju na
mre`u. Me|utim, osim sinhronih ma{ina, ~esto su
vetrogeneratori asinhrone ma{ine. Asinhrone ma{ine
imaju osobinu da su, zbog svoje konstrukcije, znat-
no jednostavnije i pouzdanije od sinhronih ma{ina.
Naravno, zbog svoje jednostavnosti, one su i jeftini-
je od sinhronih ma{ina. Ipak, one imaju jedan ve}i
nedostatak, a to je da ne mogu da rade bez reaktivne
snage iz mre`e jer ne proizvode reaktivnu snagu.
Problem se ubla`ava baterijom kondenzatora, koja u
realnim primenama, u najjednostavnijoj varijanti,
proizvodi reaktivnu snagu samo za magne}enje ma-
{ine, a ne i za pokrivanje gubitaka u reaktansi stato-
ra. Slo`enije varijante imaju bateriju kondenzatora
koja se reguli{e, pokrivaju}i i gubitke u reaktansi
statora i priklju~nih kablova. To re{enje je skuplje
zbog skupljeg upravljanja. Me|utim, u svakom slu-
~aju, prilikom isklju~enja sa mre`e zbog kvarova ili
nedostatka vetra, obavezno se, istovremeno sa ma{i-
nom, isklju~uje i baterija, da ne bi do{lo do prekom-
penzacije pri malim optere}enjima ma{ine. Drugim
re~ima, osnovni nedostatak asinhronog generatora je
{to optere}uje mre`u reaktivnom snagom i energi-
jom, {to ga ~ini energetski inferiornijim u odnosu na
sinhronu ma{inu sa konvertorom. Koriste se i asin-
hrone ma{ine sa namotanim rotorom, koje tako|e
imaju slo`enu regulaciju, ~ime se gubi osnovna
prednost asinhrone ma{ine jednostavnost.
Sinhrona ma{ina sa promenljivom brzinom i
konvertorom radi naj~e{}e sa faktorom snage jedna-
kim jedinici. To zna~i da ta ma{ina niti daje, niti uzi-
ma reaktivnu snagu iz mre`e. U energetskom smi-
slu, razlika izme|u asinhronog i sinhronog generato-
ra je u reaktivnoj snazi. U pogledu aktivne snage,
kada je u normalnom re`imu faktor snage visok, oni
se pona{aju pribli`no isto. To je jedan od razloga {to
je ovde prikazana analiza farme vetrogeneratora sa
asinhronim generatorima, a ne sa sinhronim. Drugi
razlog je {to je simulisanje asinhronih ma{ina jedno-
stavnije, a podaci o ma{inama dostupniji nego za
sinhrone ma{ine, naro~ito u oblasti snaga do
P=2 MW.
Na energetsku efikasnost malih elektrana ne
uti~u samo vetrogeneratori, ve} i kablovi kojima se
ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.
ma{ine povezuju u farmu, a i sa mre`om. Taj uticaj
je negativan. Gubici u njima uvek postoje i zavise
od du`ine, preseka i naponskog nivoa kablova. Ipak,
postoji i pozitivan uticaj svake male elektrane, pa i
farme vetrogeneratora, na naponske prilike i tokove
snaga u postoje}oj mre`i jer kroz neke od vodova
postoje}e mre`e teku manje struje nego u slu~aju ka-
da nema male elektrane.
Osnovni cilj ove analize je da se procene utica-
ji koje priklju~enje farme od osam vetrogeneratora
ima na energetsku efikasnost, naponski profil i udar-
ne struje trofaznog kratkog spoja. Analizirani su, po-
sebno, doprinosi u snazi koje imaju vetrogeneratori
i postoje}a mre`a, gubici u vetrogeneratorima, vo-
dovima i kablovima, kao i potro{nja. Definisan je si-
mulacioni model koji potpuno odgovara dispoziciji
farme generatora koja je predmet projekta. Analiza
je izvedena za radni re`im koji odgovara nazivnom.
Model omogu}ava i dinami~ke analize, pa je upotre-
bljen za analizu struja trofaznog kvara.
2. LOKACIJA FARME
VETROGENERATORA, DISPOZICIJA
I PODACI O ELEMENTIMA
Mogu}a lokacija za izgradnju farme generatora
je na Velikom brdu, u blizini grada Kostolca i TE
Drmno. Lokacija je izme|u Kostolca i Velikog
Gradi{ta. Potro{a~ki centar je u Kisiljevu, na putu
prema Velikom Gradi{tu.
U blizini lokacije ne postoji lokalna distributiv-
na mre`a jer se radi o nenaseljenoj planini. Zbog tog
se farma vetrogeneratora povezuje na jedini nad-
zemni vod koji se nalazi u blizini 110 kV vod ko-
ji od TE Drmno ide prema Kisiljevu.
Detaljnije du`ine vodova i rastojanja, odre|ene
sa elektronske geografske karte, prikazane su na sli-
ci 1. Nazna~eni napon vetrogeneratora je 690 V. On
se, transformatorom uz generator, podi`e na 10 kV.
Svih osam generatora povezuje se kablovima u spoj-
nu ta~ku kod generatora br. 4 (slika 1). Du`ine tih
kablova su razli~ite i prikazane su na slici 2, gde je
prikazan simulacioni model. Na primer, generator
br. 1 udaljen je od spojne ta~ke kod generatora br. 4
ukupno 1 152 m. Zatim se sa dva 10 kV kabla du`i-
ne po 2 170 m energija prenosi do postoje}eg
110 kV voda, koji ide od TE Drmno do Velikog
Gradi{ta. Transformatorom 10/110 kV/kV farma se
priklju~uje na 110 kV vod, na najbli`em mestu gde
je to mogu}e. Priklju~no mesto, u literaturi ~esto na-
zvano PCC (engl. Point to Common Coupling), uda-
ljeno je od transformatorske stanice u TE Drmno
14 750 m, a od Kisiljeva 15 500 m (slika 2).
Rastojanja izme|u generatora 1, 2, 3 i 4 su jed-
naka i dobijena su deljenjem du`ine od 1 150 m na
145
tri dela. Generatori 5, 6, 7 i 8 udaljeni su jedan od
drugog po 1 260/4=315 m. U ovoj analizi zami{lje- 8
7
no je da u Kisiljevu postoji potro{nja na 110 kV na- 5 1 260 m
5
ponskom nivou jednaka P=32 MW, sa faktorom sna-
34
ge cos=0,95. Napominje se da generatori proizvo- 2
de oko 82 MW=16 MW, dakle pola od potro{nje u 1
2 170 m
Kisiljevu. Ta~na potro{nja u Kisiljevu nije poznata, 1 150 m
ve} je vrednost potro{nje pretpostavljena. Za ovaj 15 500 m
faktor snage potro{nja reaktivne snage je 14 750 m
110 kV 110 kV
Q=Ssin=10,52 Mvar. Potro{nja je modelovana Kisiljevo (Veliko Gradite)
modelom konstantne impedanse, i to, paralelnom TE Drmno
vezom otpornosti i reaktanse. Otpornost iznosi
R=378,125 , a reaktansa X=1 150,2 . Za
cos=0,95 prividna snaga iznosi S=33,68 MVA. Slika 1 Rastojanja i du`ine vodova i kablova
Podaci o asinhronim generatorima su [1, strana
608]: nazna~ena aktivna snaga: 2 MW, nazna~eni 3. SIMULACIONI MODEL
napon: 690 V, nazna~ena frekvencija: 50 Hz, nazna-
~eno klizanje: -0,02, konstanta inercije: 0,5 s, otpor- Na slici 2 prikazan je simulacioni model, jasan
nost statora: 0,011 426 4 , reaktansa rasipanja sta- sam po sebi jer verno preslikava raspored opreme i
tora: 5,682 99 10-5 H, reaktansa magne}enja: vodova. Simulacije se izvode softverskim alatom za
0,002 879 3 H, otpornost rotora: 0,004 284 9 i re-
elektromagnetne prelazne procese ATP-EMTP (Al-
aktansa rasipanja rotora: 9,09281 10-5 H. Kapacitet
ternative Transients Program verzija Electromagne-
baterije za kompenzaciju struje magne}enja je
tic Transients Program-a) [5]. Du`ine vodova prika-
0,5 Mvar, ili C=3 343 F po fazi.
zane su na slici 2.
Transformatori 10/0,69 kV/kV su snage
S=2,7 MVA, relativne reaktanse kratkog spoja 6 %.
Otpornost namota je 10 puta manja od reaktanse. 0.69/10
WG AS 1152 m 110 kV
Iste podatke ima i transformator 110/10 kV/kV, uz
AS5 W1
drugu snagu i prenosni odnos. AS3 AS4
Kablovi od vetrogeneratora do spojne ta~ke kod C=3343
2.42 Ohm
766 m
transformatora br. 4: 325 mm2 (struja do 148 A), BS W2
Cu, R=0,735 7 /km, X=0,123 /km, C=0,185 F/km, BS3 BS4
C0=C, X0=3X=0,369 /km. Du`ine su date na slici 2. W3
14750m
384 m
Dva kabla od umre`enog polietilena XLPE: Cu, CS

3300 mm2 (struja do 500 A po kablu, ukupna stru- CS3 CS4

ja je manja od 1 000 A), R=0,060 8 /km,
X=0,084 152 /km, C=0,467 F/km, C0=C, X0=3X. DS
2170 m 10/110
W7
Du`ina je 2 170 m. W8 W4
DS3 W11 W9
Mre`a je naponskog nivoa 110 kV. Reaktansa
Tevenenovog ekvivalenta mre`e je X=2,42 , {to ES
315 m W12 W10
odgovara suptranzijentnoj snazi trofaznog kratkog 2170 m

spoja od 5 000 MVA, najve}oj mogu}oj prema [4]. ES3 ES4 15500m
W5
Toj snazi odgovara struja trofaznog kratkog spoja od 630 m W6
oko 26 kA. FS

R X
Nadzemni vod ima Al^e u`e preseka 150 mm2. FS3 FS4
Podaci su: r=0,12 /km, X=0,4 /km, X0=1,3 , 945 m
C=9 nF/km i C0=5,5 nF/km. Deo od TE Drmno do GS

mesta gde se priklju~uje farma generatora dug je GS3 GS4

14 750 m, a du`ina od tog mesta do Kiseljeva izno-
1260 m
si 15 500 m. Du`ine ovih delova veoma uti~u na gu- HS

bitke, naro~ito deo od spojnog mesta sa farmom do HS3 HS4

potro{nje u Kiseljevu.
Veoma je va`no da se napomene da su sve ka-
pacitivnosti vodova i kablova uzete u obzir jer pro-
izvode reaktivnu snagu. Slika 2 Simulacioni model

146 ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.

4. REZULTATI SIMULACIJE Sa reaktivnom snagom, situacija je, zbog pri-
mene asinhronog generatora, znatno lo{ija. Mre`a
Na slici 3 prikazani su rezultati analize tokova daje reaktivnu pofaznu snagu Q=5 299 701 var. Po-
snaga i gubitaka. Odate snage izvora, prikazane na fazna potro{nja iznosi Qp=3 345 264 var, ili, trofa-
slici 3, su pofazne. Umesto znaka - stoji znak < zno, oko 10 Mvar. Me|utim, slika 3 pokazuje da
zbog neprihvatanja pretprocesora. Na primer, prvi mre`a daje, ne samo potro{nju i gubitke na svim vo-
vetrogenerator daje pofaznu snagu P=695 901 W u dovima, ve} i reaktivnu snagu za rad asinhronih ge-
mre`u, a uzima iz mre`e Q=-182 252 var. Me|utim, neratora. Kondenzatorske baterije kompenzuju veli-
kondenzatorska baterija proizvodi Q=163 937 var i ki deo reaktivne snage za magne}enje (0,491 8 Mvar
daje je u ~vor gde je priklju~en generator. od 0,525 33 Mvar), jer je odabrana standardna vred-
nost snage baterije. Ostatak reaktivne energije za
magne}enje od 33,5 kvar pofazno, kao i reaktivne
P=695901 W gubitke na reaktansu rasipanja statora i rotora pokri-
Q=<182252 VAr 1152 m 110 kV
P=4942435 W W1
va mre`a.
Q=163937 Var
Q=5299701 VAr Kada se izra~una faktor snage, za vrednost cosf
P=688090 W mre`e dobija se cos=0,68, {to je niska vrednost.
Q=<180206 VAr 766 m
W2 Uzrok tome je isklju~ivo primena asinhronih gene-
Q=163937 VAr W3
ratora, zbog ~ega je kona~no u projektu odabran sin-
P=680479 W
Q=<178213 VAr 384 m 14750m hroni generator sa konvertorom i promenljivom br-
zinom. Kod njega nema problema sa reaktivnom
Q=163937 VAr snagom jer on niti daje, niti uzima reaktivnu snagu
P=672945 W
Q=<176240 VAr 2170 m 10/110
iz mre`e. Ovim je obrazlo`en izbor sinhronog ume-
sto asinhronog generatora. Faktor snage potro{nje je
W4

Q=163937 VAr
cos=0,95, kako je i zahtevano. Kod samog asinhro-
P=679116 W
Q=<177856 VAr 315 m
nog generatora, faktor snage je cos=0,96, {to je do-
2170 m bra vrednost, zahvaljuju}i tome {to je njegova snaga
15500m
Q=163937 VAr
magne}enja kompenzovana baterijom kondenzato-
P=685367 W ra.
Q=<179493 VAr 630 m W6
Zanimljivo je analizirati i alokaciju gubitaka, a
Pp=10173893 W X
Q=163937 VAr
rezultati su prikazani na slici 5. Analizirani su gubi-
P=691697 W
945 m Qp=3345264 VAr
ci na vodovima, dok gubici u transformatorima nisu
Q=<181151 VAr
izra~unati jer se te{ko o~itavaju zbog toga {to pro-
Q=163937 VAr
gramski alat daje posebno gubitak za primer, za se-
P=698108 W
Q=<182830 VAr 1260 m
kundar i za reaktansu magne}enja. Gubici na vodo-
vima zavise od preseka, du`ine i naponskog nivoa
Q=163937 VAr voda. Slika 4 pokazije da su gubici aktivne snage na
kablovima u farmi vetrogeneratora mali, dok su re-
aktivni gubici zanemarljivi. Razlog je {to su kablovi
kratki, a njihova kapacitivnost, koja je uzeta u obzir,
Slika 3 Snage koje daju izvori i snage potro{nje proizvodi reaktivnu snagu. Naprimer, na kablu kod
generatora br. 8 aktivni pofazni gubitak je 13 363 W,
Analizom injektiranih snaga, sa slike 3 se mo`e a reaktivni samo 37 var.
zaklju~iti slede}e. Mre`a u ovom slu~aju, za napon Aktivni i reaktivni pofazni gubici na kablovima
mre`e 110 kV, daje pofaznu snagu od P=4 942 435 W, dugim 2 170 m (dva kabla) su 32,8 kW i 35,17 kvar.
ili, oko 4,94 MW. Trofazna snaga je P=14, 8 MW. Zanimljivo je i {ta se de{ava sa gubicima na
To je 47 % od ukupne snage koju daju zajedno mre- nadzemnom vodu. Deo izme|u TE Drmno i mesta
`a i vetrogeneratori. Vetrogeneratori daju pofaznu ak- priklju~enja farme na 110 kV vod odlikuje se time
tivnu snagu od P=5 491 703 W, {to predstavlja 53 % da proizvodi reaktivnu snagu (znak minus). Uzrok
ukupne snage. Trofazna snaga je oko 16,47 MW. tome su naponske prilike na vodu, uzrokovane pri-
Potro{nji se predaje pofazna aktivna snaga od klju~enjem male elektrane. Mala elektrana podi`e
Pp=10 173 893 W. Trofazna snaga potro{nje je tri pu- napon na vodu na mestu gde je priklju~ena, {to je
ta ve}a, oko 30,5 MW. Razlika predstavlja ukupne gu- povoljno. Taj efekat je poznat. Na delu voda izme|u
bitke. Ukupni pofazni gubici aktivne snage iznose ta~ke priklju~enja farme i potro{a~kog podru~ja pad
10 434 138-10 173 893=260 242 W. Trofazno, to je napona je ve}i, proti~e znatno ja~a struja, pa postoji
780726 W, {to predstavlja 260 242/10 434 138=2,5 %. pofazni gubitak reaktivne snage od 13,6 kvar. Na

ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008. 147

vodovima vi{eg naponskog nivoa reaktivni gubici
su ve}i sa naponskim nivoom jer je reaktansa sve P=10314996 W
Q=3448975 VAr 110 kV
ve}a, a aktivna otpornost sve manja. W1
Dakle, mo`e se zaklju~iti da trofazni gubici ak-
tivne snage u slu~aju priklju~enja male elektrane iz- dP=0 dQ=70995 VAr
W2
nose 780 726 W. Uzrok su kablovi i transformatori
kojima se vetrogeneratori povezuju i priklju~uju na W3
mre`u. Oni su neizbe`ni. Oni iznose 2,5 % ukupne dP=52175 W dQ=8032 VAr

injektirane aktivne snage, ali ne treba zaboraviti da

snaga koju daju vetrogeneratori iznosi oko 16,5 MW.
To je ~ist dobitak jer je vetar besplatan resurs.
10/110

W4

dP=13363 W
dQ=37 VAr 110 kV
GUBICI NA VODOVIMA W1
dP=55364 W dQ=13664 VAr
dP=8788 W
dQ=17 VAr dP=0 dQ=31516 VAr
W6
W2

Pp=10207456 W X
W3
dP=4358 W dQ=<87288 VAr
dQ=4 VAr dP=23443 W Qp=3356300 VAr

dP=32788 W
dQ=35171 VAr
10/110

W4

dP=3568 W
dQ=3 VAr dP=32788 W
dQ=35171 VAr
dP=55182 W dQ=13602 VAr

dP=7200 W Slika 5. Snage izvora i gubici u mre`i

dQ=11 VAr W6
bez farme vetrogeneratora
X

dP=10890 W
dQ=25 VAr 5. NAPONSKI PROFIL I UDARNA STRUJA

dP=14660 W
dQ=44 VAr
Slika 4. Alokacija pofaznih gubitaka na vodovima
Na slici 5 prikazani su snage mre`e i gubitaka,
tako|e pofazno, kao i u ranijim slu~ajevima. U
ovom slu~aju ne postoji farma vetrogeneratora.
Mre`a daje pofaznu aktivnu snagu od
P=10 314 996 W i reaktivnu Q=3 448 975 var. Po-
tro{nja je Pp=10 207 456 W i Qp=3 356 300 var.
Faktor snage u mre`i i kod potro{a~a je visok i izno-
si cos=0,95 jer sada nema asinhronih generatora.
Gubici aktivne snage su 107 539 W pofazno, {to je
svega 1 % od injektirane snage iz mre`e.
Me|utim, mre`a sama mora da podmiri potrebe
za aktivnom i reaktivnom snagom, koju obezbe|uje
iz uglja.
Kada se na postoje}u distributivnu mre`u pri-
klju~i mala elektrana, ona mo`e nepovoljno uticati
na napone u njoj. Zbog toga {to je potrebno o~uvati
kvalitet elektri~ne energije, potrebno je proveriti da
naponi u pojedinim ta~kama ne pre|u granice od
5 % [3]. Na slici 6 prikazani su rezultati analize
napona, koji su prikazani kao relativne vrednosti, na
mestima na kojima su izra~unati. Slika pokazuje da
je najve}e odstupanje napona od nazivne vrednost
2 %, {to je manje od 5 %, koliko je maksimalno do-
zvoljeno. Dakle, vetrogeneratori u prikazanom slu-
~aju ne stvaraju problem prenapona i podnapona u
ustaljenom stanju. Zaklju~ak ne mo`e biti genera-
lan, ve} se svaki slu~aj analizira posebno.
Na slici 6 prikazane su i vrednosti udarne struje
na odgovaraju}em mestu na 110 kV vodu, ozna~ene
simbolom i. Iznad su vrednosti kada je farma ve-
trogeneratora priklju~ena na mre`u, a ispod, u zagra-
di, kada nije. Vidi se da uticaj postoji, ali, u ovom
slu~aju, nije veliki. Najve}i uticaj je kod kvara na
mestu gde se farma priklju~uje na 110 kV vod, kada

148 ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.

vetrogeneratori pove}avaju udarnu struju za 0,5 kA. gubici aktivne snage na vodu 110 kV sa malom elek-
Ipak, to nije problem jer je oprema dimenzionisana tranom su 78,6 kW, a bez male elektrane 108 kW.
na vrednost 2,5531,5 kA=80 kA, {to je znatno vi{e Razlika, iako je korisna, nije zna~ajna, jer na kablo-
od 64,5 kA (na po~etku voda). Me|utim, u slu~aje- vima male elektrane nastaju znatno ve}i gubici.
vima gde se dosti`e vrednost struje kvara koja je bli- Gubici na vodovima i transformatorima male
zu grani~ne, ovaj uticaj je od velikog zna~aja. elektrane uvek postoje, nepovoljni su, a posledica su
neophodnih kablova ili nadzemnih vodova. Povoljni-
je je kada je mala elektrana bli`e potro{nji, ali to ni-
1
0.992 110 kV
1
je uvek mogu}e izvesti. Ova farma je upravo primer
(1) za to. Ipak, mala elektrana proizvodi oko 16 MW, a
0.984
pove}ava gubitke za oko 0,7 MW, zbog ~ega gubici
0.995 i=64.5 kA 0.997
0.986
(i=64.1 kA) (0.998)
ne mogi biti takvog zna~aja da dovode u pitanje iz-
gradnju farme.
0.989
Analiza priklju~enja farme vetrogeneratora (ili
0.981
bilo koje druge mini i mikro elektrane) treba da sa-
dr`i naponski profil. U ovom radu prikazan je na-
i=16.1 kA ponski profil u ovom slu~aju. Najve}i pad napona je
0.975 0.984 0.978
(i=15.6 kA) kod potro{a~a (2 %), kao i kod transformatora kojim
0.987
(0.988)
se farma priklju~uje na 110 kV vod (tako|e oko
0.988
2 %). To je manje od dozvoljenih 5 %, pa se zaklju-
0.9797
~uje da farma vetrogeneratora ne prouzrokuje na-
ponske probleme u ustaljenom radu. Osim ovog re-
i=8.88 kA 0.977 `ima, potrebno je analizirati i re`ime sa najmanjim
0.984 0.993 (i=8.74 kA) (0.978)
optere}enjem i najve}om proizvodnjom vetrogene-
R X
ratora (najvi{i naponi) i najve}im optere}enjem bez
0.997
vetrogeneratora (najni`i naponi) [4].
0.9887
Ovim simulacionim modelom veoma efikasno je
analizirana udarna struja trofaznog kratkog spoja.
0.993 1.002 Pokazano je da farma vetrogeneratora neznatno po-
ve}ava vrednosti udarnih struja na postoje}oj mre`i,
zbog ~ega se ne dosti`u grani~ne vrednosti udarnih
struja. Na kraju, obrazlo`en je izbor sinhronog,
Slika 6. Relativne vrednosti napona i udarne struje tro- umesto asinhronog generatora.
faznog kratkog spoja
7. LITERATURA
6. ZAKLJU^AK
[1] Ackermann T.: WIND POWER IN POWER SYS-
U ovom radu prikazani su rezultati analize ener- TEMS, John Wiley & Sons, Ltd, England, 2005,
getske efikasnosti, naponskog profila i udarnih stru- [2] Jenkins N., Allan R., Crossley P., Kirscher D., Str-
ja kratkog spoja. Izgradnja ovakve farme vetrogene- bac G.: EMBEDDED GENERATION, The Institu-
ratora potpuno je opravdana jer iz obnovljivog re- tion of Electrical Engineers, 2000, United Kingdom
sursa obezbe|uje ve}u snagu i energiju. U ovom slu- [3] JP Elektroprivreda Srbije: TEHNI^KA PREPORU-
~aju radi se o snazi od P=82 MW=16 MW. Ne mo- KA BR. 16 OSNOVNI TEHNI^KI ZAHTEVI
`e postojati dilema o korisnosti proizvodnje ovakve ZA PRIKLJU^ENJE MALIH ELEKTRANA NA
vrste elektri~ne energije, {to je poznata ~injenica. MRE@U ELEKTRODISTRIBUCIJE SRBIJE, I iz-
Mala elektrana, bilo kojeg tipa, pa i farma ve- danje, 2003.
trogeneratora, ima dva uticaja na gubitke. Jedan je [4] Stojkovi} S.: UTICAJ MIKRO HIDROELEKTRA-
uticaj na gubitke u postoje}oj mre`i. U na{em slu~a- NE NA TOKOVE SNAGA I NAPONSKE PRILI-
ju, deo voda koji je rastere}en proizveo je reaktivnu KE U DISTRIBUTIVNOJ MRE@I, 27. Savetova-
snagu, zahvaljuju}i kapacitivnosti voda i povoljnim nje JUKO CIGRE, 29. maj-03. jun 2005, Zlatibor,
naponskim prilikama. U donjem delu voda, koji na- referat R C6-07
paja potro{a~e, gubici reaktivne snage prakti~no se [5] ALTERNATIVE TRANSIENTS PROGRAM
malo razlikuju. U slu~aju sa malom elektranom iz- (ATP) RULE BOOK, Canadian/American EMTP
nose 13,6 kvar, a bez nje 13,66 kvar. Ukupni pofazni User Group 1987-92.

ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008. 149

ZAHVALNOST
Ovaj rad predstavlja jedan od rezultata rada na
projektu EE-273013B pod nazivom Istra`ivanje
tehnoekonomskih potencijala proizvodnje elektri~ne
energije vetrogeneratorima na lokaciji TE Kosto-
lac, pod rukovodstvom dr @arka Stevanovi}a. Au-
tori rada veoma su zahvalni Ministarstvu nauke Re-
publike Srbije na finansijskoj pomo}i.

Inovirani rad je primljen u uredni{tvo 28. 11. 2008. godine

Sa{a Stojkovi} ro|en je 1958. godine u Prizrenu. Diplomirao je na Elektrotehni~kom fa-

kultetu u Beogradu 1982. godine. Magistrirao je na istom fakultetu 1989. godine, a doktori-
rao 1997. godine na Tehni~kom fakultetu u ^a~ku.
Zaposlen je na Tehni~kom fakultetu u ^a~ku, gde predaje predmete Tehnika visokog na-
pona, Relejna za{tita, Projektovanje pomo}u ra~unara u energetici i Visokonaponska ras-
klopna oprema. Autor je 3 pomo}na ud`benika, 12 radova u ~asopisima i 34 rada na doma-
}im i me|unarodnim konferencijama. U~estvovao je na 4 projekta finansirana od strane Mi-
nistarstva za nauku i tehnologiju i na jednom projektu Evropske unije.

@arko Stevanovi}, nau~ni savetnik, zaposlen je u Laboratoriji za termotehniku i energe-

tiku, Instituta za nuklearne nauke - Vin~a. Tako|e, dr @arko Stevanovi} izvodi nastavu na dok-
torskim studijama Ma{inskog fakulteta, Univerziteta u Ni{u. Njegove osnovne nau~ne oblasti
su vezane za eksperimentalno i teorijsko istra`ivanje turbulentnog strujanja sa posebnim na-
glaskom na istra`ivanje vetra kao obnovljivog izvora energije, te toplotnog komfora i kvali-
teta unutra{njeg vazduha u okviru tematike energetske efikasnosti zgrada. Dr @arko Stevano-
vi} je kao autor ili koautor objavio tri knjige i preko 100 nau~nih radova u me|unarodnim i
doma}im ~asopisima, te me|unarodnim i doma}im skupovima. Do sada, dr @arko Stevanovi} je bio ruko-
vodilac ~etiri projekta nacionalnog zna~aja i u~esnik u tri me|unarodna projekta. Tako|e, dr @arko Steva-
novi} je bio mentor u izradi 2 doktorske disertacije na Glasgow Caledonian University i University College
London, kao i dve 2 magistarske teze na Imperial College London. Stalni je recenzent u ~asopisima: Inter-
national Journal of Building and Environment, International Journal of Thermal Science i Journal of the
Serbian Chemical Society.

150 ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.

 Uputstvo
autorima za saradnju
u stru~nom glasilu Elektroprivreda
U stru~nom glasilu se objavljuju kategorisani ~lanci:
originalni nau~ni radovi, prethodna saoptenja, pregledni radovi i stru~ni radovi
iz oblasti elektroprivrede, odnosno energetike.
Pismo: }irilica ili latinica. Na po~etku se na-
vode imena autora sa zvanjima i akademskim ti-
tulama, naziv preduze}a, odnosno dela preduze-
}a ili ustanove sa adresom, kao i naslov rada
(na srpskom i engleskom jeziku). Rezime rada
(na srpskom i engleskom jeziku) sadr`i kratko
izlo`enu osnovnu strukturu i sadr`aj rada, i ne
treba da sadr`i vie od 200 re~i. Klju~ne re~i se
tako|e navode na srpskom i engleskom jeziku.
Treba izbegavati celovita matemati~ka izvo-
|enja vezana za relacije koje optere}uju pra-
}enje rada. Neophodna matemati~ka izvo|enja
mogu se dati, po potrebi, kao celine u vidu jed-
nog ili vie priloga. Treba obavezno koristiti SI
sistem jedinica i opte prihva}ene pojmove.
Jedna~ine treba numerisati uz desnu marginu
teksta, u malim (okruglim) zagradama. Pozivan-
je na jedna~ine u tekstu vri se pomo}u malih
zagrada, a pozivanje na literaturu pomo}u sred-
njih (uglastih) zagrada. Zna~enje skra}enice ob-
jasniti pri njenom prvom kori}enju u tekstu.
Strane re~i se prevode na srpski, a original se
pie u zagradi iza prevoda. Napomena u tekstu
treba da bude to manje, a ukoliko ih ima, treba
da budu kratke. Napomene se ozna~avaju red-
nim arapskim brojevima i navode se na dnu
stranice, kao fusnote. Napomene u tabelama
ozna~avaju se malim slovima i navode se odmah
ispod tabele. Na kraju rada prila`e se spisak ko-
ri}ene literature. Za ~lanke, navode se prezime-
na i po~etna slova imena svih autora, naslov ra-
ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.
da, pun naziv ~asopisa, broj i godina publiko-
vanja i prvi i poslednji broj stranice. Za knjige,
navode se prezimena i po~etna slova imena svih
autora, naslov knjige, izdava~ i godina izdanja.
Za referate sa konferencija, navode se prezime-
na i po~etna slova imena svih autora, naziv refe-
rata, pun naziv konferencije, broj referata, me-
sto i vreme odr`avanja konferencije.
Rad ne treba da prelazi 15 kucanih strana
formata A4 sa marginama od 3 cm. Tabele, sli-
ke i fotografije treba obele`iti po redosledu i
uklju~iti u tekst.
Autor mo`e dati predlog kategorizacije rada
u skladu sa Uputstvom za ure|ivanje ~asopisa
(orginalni nau~ni rad, prethodno soptenje, pre-
gledni ~lanak i stru~ni ~lanak). Autor ne mo`e
istu ili sli~nu verziju rada istovremeno ponuditi
drugim ~asopisima radi objavljivanja.
Autor dostavlja rad u elektronskom obliku na
disketi i na papiru, u tri primerka. Za elektron-
ski oblik rada, preporu~uje se autoru da koristi
program za pisanje teksta Word i tip slova Ti-
mes New Roman (font 12, a razmak 1,5).
Rad se alje na adresu:
ZAJEDNICA
JUGOSLOVENSKE
ELEKTROPRIVREDE
Balkanska 13/II, 11000 Beograd
151
 Svim ~itaocima i saradnicima
~asopisa Elektroprivreda
Zajednica jugoslovenske elektroprivrede
`eli sre}nu i uspe{nu 2009. godinu

152 ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2008.