Terapeutovo iskustvo korienja droge i alkohola

(Drug and alcohol use history of therapist)

Toni Vajt, transakcioni analitiar

27. decembar 2012.

Prevod: eljka Kurjaki

U svojoj knjizi sam razmotrio situaciju od koje svi terapeuti koji rade sa korisnicima droga i
alkohola strahuju. Ta situacija vreba iz prikrajka uma i moe izbiti na povrinu svakog trenutka.
Klijent moe u svakom momentu potegnuti to pitanje i staviti terapeuta u nezgodnu situaciju.
Klijent moe da pita:

A da li ste Vi nekad koristili drogu ili alkohol?

Ja u svom iskustvu nisam doiveo da me ovo esto pitaju, ali desi se s vremena na vreme. I kako na
to odgovoriti? Miljenja su podeljena po tom pitanju.

Jedni kau da bi terapeut trebao da odbije da odgovori na to pitanje, odnosno da kae da to nije
bitno i da pree na drugu temu.

Drugi smatraju da terapeut treba da odgovori na to pitanje i na taj nain otkrije neto o svojoj istoriji
korienja droge ili alkohola.
Ja mislim da prva varijanta nije dobra, jer nepotrebno stvara radoznalost kod klijenta. Klijent ostaje
u razmiljanju ta je pravi razlog zato neete da odgovorite. Da li se neega stidite ili moda
imate poprilinu istoriju korienja droge i alkohola? Osim toga, vi od klijenta traite da bude
iskren po mnogim pitanjima, od kojih su neka vrlo lina, a onda odbijete da date klijentu iskren
odgovor. Vae odbijanje da odgovorite moe teko da padne klijentu.

Ako odaberete drugu opciju i odgovorite da nemate nikakvo ili imate vrlo oskudno iskustvo po tom
pitanju, tada e neki klijenti da vas doive kao neznalicu kad je ta tema u pitanju. Za veinu
klijenata to nee biti vano, ali jednom broju njih e to biti veoma vano i u njihovim oima moete
izgubiti mo kao terapeut.

Ako odgovorite da jeste koristili drogu i alkohol povremeno ranije, to e nekim klijentima znaiti da
znate o emu govore. Ipak, to je ujedno i dozvola klijentu da nastavi sa drogom, posebno ako
predstavljate snanu transfernu figuru za klijenta. Ako ste prestali da koristite drogu kad ste imali
30 godina, a klijent sada ima 25, to moe da se shvati kao dozvola da nastave sa korienjem jo 5
godina. Drugi klijenti vas mogu videti kao dvoline. Predlaete klijentu neto to ni sami niste
ispotovali.

I naravno, imamo situaciju gde terapeut trenutno koristi u znaajnoj meri ilegalne droge ili alkohol.
To takoe moe dati klijentu dozvolu i predstavlja jo delikatniji kliniki scenario.
S druge strane, to izgrauje poverenje klijenta prema terapeutu. Ako terapeut kae klijentu za svoje
iskustvo sa drogom i alkoholom, klijent e moi da ceni to to je terapeut bio iskren sa njim i rekao
mu za svoje prethodno loe i neprofesionalno ponaanje. Ako kaete da nemate nikakvo
znaajnije iskustvo sa drogom i alkoholom, klijent e se poeti pitati da li je to istina ili ga moda
laete. Rei takvu istinu takoe moe na neki nain izgraditi potovanje klijenta prema vama.

Posted at 09:03 AM | Permalink | Comments (0)

Reblog (0)

12/26/2012
Stid - ta je stid i kako sa njim raditi

(Shame - What it is and working through)

Toni Vajt, transakcioni analitiar

26. decembar 2012.

Prevod: eljka Kurjaki

(Prvobitno prikazano u Thoughts on Shame The Transactional Analyst, asopis koji izlazi
kvartalno i koji izdaje Institute of Transactional Analysis. Leto 2012, Vol 2 (3), str. 21 - 24.)

Uvod

Oduvek sam smatrao da je stid nekako zbunjujua emocija. Ima neke specifinosti koje je odvajaju
od ostalih emocija, pogotovo po pitanju terapijskog pristupa. To me je navelo da dalje istraujem i
uim o toj emociji i otuda moja motivacija za ovaj lanak. Postoji obimna literatura o stidu,
ukljuujui tu i: Wright, Gudjonsson i Young (2008), Gao, Wang i Qian (2010) i Wolf, Cohen i
Insko (2010). to se tie literature iz transakcione analize, odline stvari o stidu su reene u
tematskom broju TA urnala posveenom stidu (april 1994), ukljuujui lanke poput Eriksonovog
(1994) i Fanite Ingli (1994).

Stid kao emocija

Ako ponemo da pretraujemo literaturu o stidu vrlo brzo emo naii na raspravu o prirodi stida i
ta to zapravo podrazumeva. U ovom lanku su izrazi emocija, oseanje i afekat upotrebljeni kao
sinonimi. Obino se tri koncepta povezuju sa stidom: ljutnja, krivica i sam stid. Postoje razliita
miljenja o prirodi stida i razliite definicije stida, to moe da bude zbunjujue za itaoca. Na
primer, Goss i Allan (2009) u svojoj raspravi o stidu tvrde da stid: ujedinjuje razliite emocije kao
to su ljutnja, strah i gaenje, podrazumeva socijalno poreenje i moe imati razliita teita.(str.
303-304). Neki drugi autori se nisu sloili sa ovim i pokuali su razluiti emocije povezane sa
stidom, kao to su kajanje i ljutnja (videti: Gao, Wang i Qian (2010) i Wright, Gudjonsson i Young
(2008)). Takoe, dobru sveobuhvatnu definiciju daju i Wolf, Cohen i Insko (2010) koji tvrde: ta
su stid i krivica i kako se razlikuju? U psihologiji, kao i u svakodnevnom govoru, izrazi stid i
krivica se esto koriste kao sinonimi. Postoji opta konfuzija oko razlikovanja ove dve emocije,
verovatno zbog njihove velike slinosti (str. 337-338).

Kao to je ranije reeno, ljutnja i krivica se esto povezuju sa stidom ili se navode kao deo stida.
Moje miljenje je da ove tri emocije konstituiu tri razliita psiholoka procesa. To su tri nezavisne
celine. Ipak, one se mogu pojavljivati istovremeno, i esto se i pojavljuju. Time se moe objasniti
zato neki vide oseanje krivice kao deo stida ili, u drugim situacijama, ljutnju usmerenu ka sebi
poistoveuju sa stidom. Ako bismo definisali tri nezavisna psiholoka procesa, to bi pojasnilo
prirodu stida, kao i prirodu druga dva procesa. Na svu sreu, transakciona analiza nam omoguava
da prilino jasno razlikujemo psiholoke procese u vezi sa sve tri pomenute emocije.

Internalizirana ljutnja

Postoje dva naina na koja se ljutnja usmerena ka sebi objanjava po teoriji ego stanja. Videti
dijagram 1.
Moemo izraziti ljutnju prema sebi iz svog ego stanja Dete. U tom sluaju emo imati negativan
unutranji samogovor, kao to je Ja sam glup, Ispao sam pravi kreten kad sam razgovarao sa tom
devojkom i tako dalje.

Ljutnja se takoe moe izraziti i iz Kritikujueg Roditelja osobe prema njenom Detetu. U tom
sluaju unutranji samogovor poinje sa Ti u procesu unutranjeg kanjavanja. Na primer: Ispala
si takav kreten kad si priala sa tim momkom, Ne ume ni obian izvetaj da napie kako treba,
Idiote glupi i tako dalje.

Krivica

Krivica nastaje kada osoba osea da je prekrila neko svoje unutranje pravilo. Ako mu misli da je
kominica seksi i privlana, ali ima pravilo u svom Roditelju koje kae: Ne poeli komijinu
enu on e se oseati krivim zbog svojih misli.

Ili osoba moe ukrasti pare od brata i posle se oseati krivim zbog toga jer u Roditelju ima pravilo
da se ne sme krasti od brata. Ljudi mogu oseati krivicu narednog dana ako su vee pre toga previe
pili. Alkohol iskljuuje Roditelja i zato se ljudi ponaaju onako kako se inae ne bi ponaali.
Narednog dana, kada dejstvo alkohola prestane, oni oseaju krivicu jer se Roditelj ponovo aktivirao.
Dijagram 2 pokazuje transakcije:

Stid

I na kraju imamo stid kao prirodnu reakciju na odreene stimuluse iz okoline. esto (to nikako ne
znai uvek) stid se povezuje sa seksom, golotinjom ili intimnim telesnim procesima kao to je
uriniranje i defekacija. Najbolji primer je enuretino dete koje mokri nou u krevet. Kada se dete
probudi i shvati da se umokrilo u krevet, vrlo lako se moe desiti da oseti stid i da se jako potrudi da
sakrije. Roditelji treba dobro da paze da ne izazovu stid kod deteta kad se ovo desi. Sa tim se treba
postupati paljivo. Ovde se zalaemo za stav da je stid jedno od uroenih oseanja koje svi ljudi
mogu da oseaju. Drugi autori kao to su Adams (2008) i Kaufman (1992) su istog miljenja.
Ovako reeno, stid predstavlja prirodnu reakciju Slobodnog Deteta na neke dogaaje. Transakcije
stida su prikazane dijagramom3.

Dijagram 3

Moe se videti da je razlika u odnosu na transakciju krivice u tome to nema transakcije Roditelj-
Dete pre nego to se oseti emocija. Ovo je u skladu sa Frojdovim opisom stida, a koji je najbolje
sumirala Lynd (1958), koja je zapazila da je krivica obino vie povezana sa krenjem jasnih
moralnih naela i pravila. Nema poljeg primera od religijskih knjiga koje odreuju koja e se
ponaanja, misli i oseanja smatrati grenim. To se uitava u Roditelja malog deteta i kad se prekri
osoba e najee osetiti krivicu.

Pravila u vezi sa stidom su daleko manje odreena i jasna. Kad se ova pravila prekre, uglavnom
bude putem netaktinosti, neukusa ili baksuzluka. Kao rezultat, uloga Roditelja u procesu je daleko
manja. Primer enuretinog deteta ovo pokazuje. Mokrenje u krevet ne kri pravilo iz Roditelja i
naelno ne bi bilo okarakterisano kao greno ponaanje. Umesto toga, to je posledica loe sree ili
faktora koji nisu pod kontrolom deteta.

Ovde su prikazana tri nezavisna psiholoka procesa ljutnja koja je usmerena ka sebi, krivica i stid.
Mogu da se pojavljuju nezavisno ili zajedno. Ipak, ako ih posmatramo odvojeno, to nam
omoguava da sagledamo stid bez uobiajenog meanja sa krivicom i ljutnjom usmerenom ka sebi.
Specifinosti stida

ta terapeut radi kada mu doe klijent koji osea stid? Zna se ta treba raditi kad doe ljutit klijent.
Osea ljutnju, izrazi ljutnju i, kad je spreman, odustaje od ljutnje. Kad klijent osea tugu, terapeut
primeti naglas tugu. Klijent izrazi tugu, obino uz neko plakanje, terapeut ga saslua, empatie sa
njim i biva saoseajan. Tako se zavrava rad sa tugom.

Prirodna reakcija Slobodnog Deteta na ljutnju i tugu je terapijska. Postoji prirodna potreba da se
pria o tome, da se ima neka vrsta katarze i oslobaanja emocija. Ova prirodna tendencija e za
posledicu imati oseaj da smo proradili to to oseamo, obino uz podrku neke saoseajne osobe.
Oseanje je prirodno proraeno i razreeno, to je naravno poeljan ishod, i olakava dalji terapijki
rad.

Ipka, stid je drugaiji. Kada ljudi oseaju stid, obino jako ele da se povuku ili promene temu.
ovek eli da se na neki nain sakrije. Uobiajeni telesni pokreti kad se osea stid su: sputanje
glave, tendencija da se zakloni lice, obino rukom, crvenilo lica, ponekad znojenje, zgrenje tela i
ponekad zatvaranje oiju. Kao da se osoba trudi da postane nevidljiva ili to manja i ima jak poriv
da se izoluje od drugih. Izgleda da je ovo prirodna reakcija Slobodnog Deteta na stid. Problem je to
ta reakcija nije terapijska, za razliku od tuge i ljutnje.

U osnovi to je izbegavanje. To je pristup Hajde da zaboravimo da se to dogodilo. U terapijskom

smislu, to ne reava neprijatna oseanja. Ona se moraju otvoreno pokazati, proiveti i tek onda
osoba moe da zavri sa tim. Reakcija Slobodnog Deteta na stid je skrivanje i izbegavanje. U vezi
sa veinom drugih emocija, reakcija Slobodnog Deteta je terapijska i donosi razreenje tekog
dogaaja, kao na primer izraavanje tuge kada nam maka ugine. Kod stida reakcija Slobodnog
Deteta nee doneti razreenje i nee pomoi da se okona dogaaj. Tako je stid na neki nain
jedinstven.

Drutvo voli smerne ene

Rad na stidu u terapijskom procesu

Postoji paradoks da terapeuti esto rade sa stidom ak i pre nego to postanu svesni da rade. Na
primer, klijenti koji pate od bulimije ili se samopovreuju esto oseaju stid zbog svog ponaanja.
Poto je prirodna reakcija na stid sakrivanje, klijent nam esto izvesno vreme nee otkriti ta radi.
Cilj je da se uspostavi takav terapijski odnos da se klijent oseti spremnim da otkrije ponaanje kojeg
se stidi, ali terapeut e to tek naknadno shvatiti. Ipak, kad naposletku klijent otkrije ta svoja
oseanja, znamo da smo uspostavili dobar terapijski odnos sa klijentom. White (1998) raspravlja
ovo u detalje u svom radu o transferu i terapeutovoj ljudskosti. Takva vrsta transfernog i
kontratransfernog odnosa se stvara kada terapeut dozvoli svom Slobodnom Detetu da uspostavi
odnos sa klijentom. Kako autor istie, ovo je vrlo teko postii, ali ako se postigne, tada e
uspostavljeni transferni odnos podstai klijenta da u terapijskom procesu otkrije svoje oseanje
stida.

Sledei korak, po ovoj metodi rada sa stidom, je dijagnostikovati ta se zaista deava. Kao to sam
naglasio, stid, krivica i samoljutnja se esto meaju. Terapeut mora da pita klijenta da dokui koju
od ove tri emocije osea da bi ustanovio da li osoba zaista osea stid. Jedan od pokazatelja da je u
pitanju stid je injenica da e se klijent opirati da to prizna. Obino e se istovremeno dogaati vie
od jednog procesa. Jednom kada se ustanovi da je u pitanju stid, ovaj proces se moe objasniti
klijentu, kako bi bio svestan ta se zapravo dogaa sa njegovim emocijama. Koji od tri procesa
zapravo doivljava.
Ako se dijagnostikuje ljutnja usmerena ka sebi, tada se naravno radi u skladu sa tim, kao i kada je u
pitanju krivica. Najproblematinija emocija ovde je stid jer, kao to sam rekao, prirodna reakcija
Slobodnog Deteta na stid nije terapijska.

Terapijski postupak koji sam razvio je, zapravo, vrlo jednostavan. Kako je prirodna reakcija na stid
skrivanje, klijent se poziva da uradi upravo suprotno. Da prestane da se skriva i uvede ponaanje i
oseanje stida u odnos sa terapeutom. Jednostavno, priae o tome i terapeut e reagovati na
saoseajan nain, otkrivajui reakcije Slobodnog Deteta na ponaanje i oseanje stida. Terapeut
izraava odgovor iz svog Slobodnog Deteta na ono to klijent govori. Cilj je da se normalizuje
klijentovo oseanje stida.

Jednom kada se klijent otvorio na ovaj nain, terapeut moe i sam pokrenuti to pitanje u
odgovarajue vreme. Potrebno je biti malo iskreniji po ovom pitanju jer to pomae normalizovanju
procesa. to se ee to pitanje potee, raspravlja o njemu na otvoren nain, bez oka i neverice
od strane terapeuta, to e manje stida biti u vezi sa tim. Stid vremenom gubi mo. Ako terapeut
uvek eka da klijent prvi pokrene to pitanje, tada e proces normalizacije ii sporo. Ako se spomene
samo u retkim prilikama, bie jako malo, ako uopte i bude, napretka u normalizaciji.

Ovde terapeut obino mora da preuzme inicijativu i da sam pokrene pitanje sramotnog dogaaja,
ako vidi da klijent ne inicira razgovor o tome. Ovde terapeutove vetine dolaze do izraaja. Ne treba
taj dogaaj stalno potezati, ali ga je potrebno pomenuti s vremena na vreme. Koliko e to esto biti,
to zavisi od klijenta i okolnosti. Ako se postupi kako treba, sramotni dogaaj e vremenom postati
neto o emu se lako moe priati sa vrlo malo ili potpuno bez reakcije stida. Tada moemo da
kaemo da smo proroadili ovo oseanje.
Zakljuak

Klijentovo Slobodno Dete ima prirodnu potrebu da radi na oseanjima kao to su ljutnja i tuga, ali
to nije sluaj sa stidom. Zato terapeut treba da intervenie i sprei prirodnu reakciju klijenta da se
sakrije kada oseti stid. Terapeut povremeno pomene sramotni dogaaj, raspravljaju o njemu i,
vremenom, mo koju ima stid znaajno opada i naposletku klijent gotovo da i ne osea stid.

Literatura

Adams, S.A. (2008) Using transactional analysis and mental imagery to help shame-based identity
adults make peace with their past. ADULTSPAN Journal. 7, 1, 2-12

English, F. (1994) "Shame and social control revisited." Transactional Analysis Journal. 24, 2, 109-
120.

Erskine, R.G. (1994) "Shame and self righteousness: Transactional analysis perspectives and
clinical interventions." Transactional Analysis Journal. 24, 2, 86-102.

Gao, J. Wang A. and Qian, M. (2010) "Differentiating shame and guilt from a relational
perspective: A cross cultural study." Social Behaviour and Personality. 38, 10, 1401-1408.

Goss, K. and Allan, S. (2009) "Shame, pride and eating disorders." Clinical Psychology and
Psychotherapy. 16, 303-316.
Kaufman, G. (1992) Shame: The Power of Caring (3rd ed.). Rochester, VT: Schenkman Books.

Lynd, H.M. (1958) On Shame and the Search for Identity. London: Routledge & Kegan Paul.

Wolf, S.T., Cohen, T.R. and Insko, C.A. (2010) "Shame proneness and guilt proneness: Toward the
further understanding of reactions to public and private transgressions." Self and Identity. 9, 337-
362.

White, T. (1998) "Psychotherapy and the art of being human." Transactional Analysis Journal. 28,
4, 321-330.

Wright, K., Gudjonsson, G.H. and Young, S. (2008) "An investigation of the relationship between
anger and offence-related shame and guilt." Psychology, Crime & Law. 14, 5, 415-423.

Posted at 07:25 PM | Permalink | Comments (0)

Reblog (0)

12/21/2012
Zavravanje terapijskog rada sa klijentom

(Terminating counselling with a client)

Toni Vajt, transakcioni analitiar

21. decembar 2012.

Prevod: eljka Kurjaki

Uvod

Kada osoba angauje terapeuta, to je drugaija situacija nego kad angauje vodoinstalatera, jer se
mora uzeti u obzir njihov meusobni odnos. I zaista, to je jedinstven primer kada uporedimo sa
drugim pomauim profesijama. Kada idemo kod lekara, hirurga, zubara ili fizioterapeuta odnos
je jasan. Javljamo se sa odreenim ciljem i kada je taj cilj postignut odnos se prekida. Ovo je jasno
obema stranama od samog poetka. U psihoterapiji nije tako, prvenstveno zbog toga to su ciljevi
obino manje jasni, a veza izmeu terapeuta i klijenta je bar jednako vana koliko i bilo koja
terapijska tehnika.
Zavravanje veze nije lak zadatak. Nije vano da li je u pitanju veza izmeu brae i sestara,
suprunika, prijatelja i, naravno, terapeuta i klijenta. Moe da bude prilino teko obema stranama
bez obzira na prirodu veze.

Obaveze u relaciji terapeuta i klijenta

ini se da je trenutak da se setimo principa koji lee u osnovi veze izmeu terapeuta i klijenta. Moje
miljenje je da je ta veza u prilinoj meri osloboena bilo kakvih obaveza. (Vano je naglasiti da
sigurno postoje terapeuti koji se sa ovim ne bi sloili). Trai se samo jedna od etiri obaveze.

1. Klijent nije u obavezi da ide kod odreenog terapeuta

2. Terapeut nije u obavezi da radi sa odreenim klijentom
3. Klijent nije u obavezi da objanjava terapeutu zato eli da prekine terapiju
4. Ako klijent to zatrai, terapeut je u obavezi da objasni klijentu zato eli da prekine terapiju.

Zavrna seansa

U nekim sluajevima terapeut e od klijenta traiti da se obavee da e doi na zavrnu seansu. Da

se obavee da nee iznenada otkazati ili prosto se ne pojaviti na seansi i vie se ne javljati terapeutu
uopte. Klijent se obavezuje da e doi na zadnji (zavrni) terapijski susret ako se odlui da prekine
terapiju. Uobiajeni razlozi za to su:

Da bi se dobio utisak da je jedna celina (getalt) zavrena i za terapeuta i za klijenta

Da bi se osiguralo da klijent ne odlazi ljut

Kontratransfer i zavrna seansa

Ovi razlozi se ine razumnim i validnim i, ako se klijent obavee na zavrnu seansu, mogu da budu
i terapijski. Ipak, postoje i drugi razlozi zbog kojih terapeut eli da se klijent obavee na to, a oni
mogu imati veze sa njegovim kontratransferom.

Kao to je reeno, zavravanje nekog odnosa ume da bude teko, a na to nije imun ni terapeut koji
se moda u odreenoj meri vezao za klijenta. Bilo bi poeljno da terapeut ima dostupan neki oblik
supervizije ako ima potekoa sa zavravanjem odnosa. Terapeut moe oseati sledee:

Iskoristiu zavrnu seansu za odgovorim klijenta od zavravanja jer sam nesiguran u svoje
sposobnosti i to shvatam kao lino odbijanje.

Terapeut moe biti nesvestan ovih oseanja.

Transakcija kontratransfera zavravanja:

Transakcija 1. je transakcija Odrasli-Odrasli na socijalnom nivou izmeu terapeuta i klijenta kada

rade zavrnu seansu.

U isto vreme terapeut moe da ima i skrivene i (verovatno) nesvesne motive na psiholokom nivou.

Transakcija 2. je skrivena transakcija Roditelj-Dete Objasni zato to radi i Ne volim kada se

moj uticaj umanjuje.

Transakcija 3. je skrivena Dete-Dete transakcija Molim te, nemoj me odbaciti, Reci mi da sam
dobar terapeut.

Normalne kontratransferne transakcije

Moe se rei da e sa nekim klijentima uvek postojati kontratransferne reakcije kada zavravamo
rad. Pogotovo ako je terapijski rad dugo trajao i terapeut razvio neku vrstu povezanosti sa
klijentom. Kada se ta veza prekine terapeut e na neki nain tugovati. Dobro je da je terapeut
svestan toga i moda na neki nain to kae klijentu. Tada okonavanje procesa tee relativno lako.
Terapeutovo Slobodno Dete e osetiti bol i tugovae razliitim stepenom intenziteta.

Neki terapeuti ovo vide kao loe i trude se da to izbegnu tako to pokuavaju da odre distancu u
odnosu na klijenta. Neki terapeuti zaista postaju distancirani u odnosu na klijenta i terapijski proces
i tada je povezanost izmeu terapeuta i klijenta svedena na minimum. Loa strana toga je da gubimo
mono terapijsko sredstvo u radu terapijski odnos. Ako bi terapeut dozvolio sebi da razvije
povezanost sa klijentom, tada bi osetio prednost terapijskog odnosa. Ali moraju imati na umu i
sopstvenu tendenciju da skliznu u svoje stare odbrambene obrasce ponaanja kada su veze sa
ljudima u pitanju, a koji mogu uticati na terapijski proces i naposletku natetiti klijentu.

ivotni scenario i zavravanje terapije

Ljudi imaju tendenciju da se ponaaju po ablonima, pa tako i njihove veze imaju ablon. U svojim
vezama e raditi istu stvar ponovo i ponovo. Najvanija stvar u zavrnoj fazi u terapiji je da se
klijent sprei da zavri terapijski odnos po istom samodestruktivnom ablonu po kojem je zavravao
prethodne veze. Ako se to dogodi, klijent e zavravanje tog odnosa iskoristiti kao nain da pogura
svoj ivotni svenario. Zavrie terapijski odnos na skriptni nain. Jako je vano da terapeut pokrene
to pitanje ako smatra da e se to dogoditi. Neki terapeuti pokreu to pitanje sa svakim klijentom na
poetku terapijskog rada.

Na primer, ako je klijent esto doivljavao da bude odbaen, on moe poeti da radi neke stvari
koje e navesti terapeuta da se naljuti na njega ili da mu postane dosadan. Moda e poeti da ne
plaa terapiju, moda e poeti da konstantno vrea terapeuta na linoj osnovi, moda e se
iznenada pojaviti u sred noi na terapeutovim vratima jer je ba tada morao da ga vidi. Na terapeutu
je da prepozna i da oekuje ove manevre kako bi predupredio da se terapijski odnos ne zavri po
istom starom klijentovom obrascu.
Ugovor o nebeanju

Ugovor o nebeanju je slian zavrnoj seansi, samo su im razlozi drugaiji. Klijent se obavezuje
da e doi na bar jo jednu seansu pre nego to zavri terapiju. Motiv za to je da iz nekog razloga
elite da klijenta zadrite u terapijskom odnosu. To moe biti zbog toga to elite da zatvorite
klijentovu miiju rupu (escape hatch) kroz koju planira da pobegne kada oseti da mu poverenje u
terapeuta raste, a to moe biti klijentov skriptni obrazac. Terapeut pokuava da pojaa klijentovo
oseanje neprijatnosti tako to mu nee dozvoliti da pobegne, a onda to oseanje iskoristi terapijski.
Ili e to moda pojaati oseaj sigurnosti kod klijenta. Moe postojati mnogo razloga zbog kojih bi
terapeut predloio takav ugovor.

Za nekoga ko koristi bei (flight) mehanizam (u odnosu na bori se (fight) ili paralii
se(feeze)) kao osnovni mehanizam noenja sa problemima, a kao to je sluaj sa shizoidnim
linostima, preporuljivo je da se ideja o nebeanju uvede dosta rano u terapijskom radu. Ali to
zavisi od toga na koji nain oni koriste taj bei mehanizam. Neki shizoidni klijenti e beati
tako to e zaista fiziki otii, pa je ugovor o nebeanju ovde vrlo koristan. Drugi nee fiziki
nigde otii, ali e prosto pobei u svojim mislima i napraviti distancu u odnosu na terapeuta kada
su u istoj sobi. Mogue je napraviti i ugovor o psiholokom nebeanju, ali je takav ugovor tee
napraviti i sprovesti.
Kada klijent prekine terapiju bez rei

Ponekad se desi da klijent ostavi poruku da otkazuje terapiju i ne zakae novu. Ili se prosto ne
pojavi u zakazanom terminu i nikad vam se vie ne javi. Terapeutu se ne ostavlja mogunost da
razgovara sa klijentom kad prekine terapiju.

ta e terapeut u tom sluaju uraditi veoma se razlikuje od sluaja do sluaja. Neko nita nee
preduzeti, a neko e insistirati da nae klijenta i razgovara lino sa njim. Ja lino odluujem u
zavisnosti od situacije. Nekad neu uraditi nita, a nekad u potraiti klijenta da sa njim lino
razgovaram.

Naredni tekst je preuzet od CARMHA (2007) gde govore o radu sa suicidnim klijentima.

Klijentovo izbegavanje da proe kroz ceo terapijski tretman moe biti odraz beznadenosti,
pesimizma i cinizma prema vrednosti i dobrobiti terapije, a takoe moe biti rezultat uticaja stigme
mentalne bolesti i suicidnosti... Klijenti koji odbijaju pomo i prerano odlaze sa tretmana esto vide
interpersonalne situacije kao prilike za ponienja i emocionalni bol... (str. 10)

Govorei uopteno, a ne samo kad su u pitanju suicidni klijenti, moje miljenje je da treba biti
oprezan da se ne maltretira i pouruje klijent. U tom sluaju e se klijent prebaciti u Adaptirano
Dete i prolaziti kroz terapiju iz adaptirane pozicije, to znai da je terapijski proces ugroen. Ili e
se prebaciti u Buntovno Dete i nikad ga vie neete videti.
Situacija je posebno napeta kada je u pitanju suicidan klijent, jer terapeut tada postaje pomalo
uplaen od mogunosti da klijent pokua suicid. Ovo za posledicu ima promenu u terapeutovom
ponaanju, na primer po pitanju toga kako e reagovati ako klijent prekine terapiju. Ponaanje koje
nije uobiajeno za terapeuta moe da rezultira neeljenim posledicama. Terapeut se uspanii i na
kraju uradi terapiju slabijeg kvaliteta. Kada radimo sa suicidnima, moramo esto sebi da
postavljamo sledee pitanje:

Da ovaj klijent nije suicidan, da li bih radio to to sad radim?

Za razliku od onoga to tvrdi gornji citat, ja smatram da znaajan broj klijenata prestaje da dolazi jer
nije spremno da radi na tome na emu je poeo da radi. Kad god uzimam anamnezu novog klijenta,
uvek pitam da li su ve ranije ili na terapiju i, ako jesu, ta se desilo i zato su prestali. Nije
neobino da dobijem sledee odgovore:

Nije bilo pravo vreme

Tada nisam bio spreman da na tome radim

Bilo mi je dosta i bila mi je potrebna pauza

Imao sam oseaj da ne dobijam to to elim

Rekao bih da retko klijent odgovara da je prekinuo zbog toga to se uplaio da se upusti u rizik
meuljudskog odnosa, ili zbog stigme, ili zbog mogunosti da bude ponien. Rekao bih da su
primeri koje sam gore naveo daleko ei razlog.

Tokom godina imao sam klijente koji su otkazivali susrete ili se prosto nisu pojavili. Neke nikad
vie nisam video, a neki su se vraali. Kada klijent pobegne, to moe da se iskoristi kao terapijska
prednost kasnije, kada se vrate. Postoje ugovori protiv beanja, protiv angaovanja, Grupni
ugovor (Phratry), a mogu se i zamiljati razliiti scenariji za dobrobit klijenta.

Literatura:

Centre for Applied Research in Mental Health and Addiction. (CARMHA)

2007. Working with the client who is suicidal : a tool for adult mental health and addiction
services. Simon Fraser University: British Columbia

Posted at 07:46 PM | Permalink | Comments (0)

Reblog (0)

12/18/2012
Da li je ideja da postoji suicidna odluka stvarna?

(Is the idea of a suicide decision, real?)

Toni Vajt, transakcioni analitiar

18. decembar 2012.

Prevod: eljka Kurjaki

Nedavno mi je supervizant rekao da je ideja o suicidnoj odluci zanimljiva, ali da li zaista postoji?
To me je nasmejalo, pa sam odluio da to objasnim na drugaiji nain.

Ovih dana se podigla praina u Australiji i Engleskoj. Dva DJa iz Australije su iz ale pozvala
bolnicu u kojoj lei vojvotkinja od Kembrida koja pati od teke jutarnje munine. Oni su se
predstavili kao engleska kraljica i princ arls i dobili su informacije o vojvotkinji od medicinske
sestre koja se zvala Hasinta Saldana. Medicinska sestra se obesila nekoliko dana kasnije. Mediji su
se toga doepali, pa se u izvetajima podrazumevalo, a ponekad bi to i jasno rekli, da se medicinska
sestra ubila zbog tog telefonskog poziva koji joj je priinio javnu sramotu.

aljiv poziv nikad nikog nije uinio suicidnim.

Ono to je oigledno je da je gospoa Saldana u svojoj glavi imala uverenje da je samoubistvo

mogue reenje za probleme. Ako stvari krenu stvarno loe, ona je imala otvorenu opciju da se
ubije, a to je upravo ono to je i uradila. I upalilo je, reilo joj je probleme. To je sve to
podrazumevamo pod suicidnom odlukom. Uverenje da je samoubistvo mogua opcija pod
odreenim okolnostima. Odreen procenat ljudi ivi sa tim uverenjem u svojoj glavi i oni uvek
predstavljaju potencijalni rizik da naprave ozbiljan pokuaj suicida. Iz ovoga se vidi zato je vano
da znamo da identifikujemo te ljude, a, kao to sam pokazao u svojoj knjizi, to nije naroito teko.

Kao jo jedan dokaz tog uverenja o suicidnoj odluci, razmislite o sebi. Na primer, od kad sam
odrastao ja sam imao veoma teke i bolne periode ivota, kada sam izgubio drage osobe i kada su
mi se desile neke druge teke stvari. Ali ne seam se da mi je ideja o samoubistvu ikad pala na
pamet za sve to vreme. Samoubistvo ne gledam kao moguu opciju za sebe. Nisam doneo suicidnu
odluku. Uradite jednu vebu na brzinu razmislite o tekim periodima svog ivota i da li ste tada
pomiljali na samoubistvo. Veina ljudi e odgovoriti da ili nije ni pomiljala, ili da im to jeste palo
na pamet, ali da su znali da to nikad ne bi uinili i to se zavrilo samo na ne previe ozbiljnom
razmatranju.

U emu je razlika izmeu tih ljudi i gospoe Saldane? Ona je smatrala da je samoubistvo mogue
reenje problema, a ovi ljudi ne. Suicidna odluka je jednostavno to.

Posted at 07:27 PM | Permalink | Comments (0)

Reblog (0)

12/13/2012
Aspekti ambivalentnosti pri korienju droga

(Aspects of drug use ambivalence)

Toni Vajt, transakcioni analitiar

13. decembar 2012.

Prevod: eljka Kurjaki

Od kada je izala iz tampe moja knjiga Working with Drug and Alcohol Users nekoliko ljudi mi
je postavilo zanimljivo teorijsko pitanje. To pitanje je u vezi sa sledeim dijagramom
ambivalentnosti korienja droga:
Neki su me pitali kako to da Slobodno Dete ne eli da koristi drogu, a Adaptirano eli? To je dobro
pitanje i zahteva dodatno pojanjenje.

Moj odgovor je da gore prikazani dijagram vai za one problematine korisnike droga. Za one koji
koriste drogu na takav nain da ona pospeuje neke negativne aspekte njihovog ivotnog skripta. Za
one koji koriste drogu tako da ih to dovodi do psiholoke patnje.

U svakom sluaju, kao to sam u knjizi spomenuo, postoji prilino velika grupa korisnika koji
koriste drogu na neproblematian nain. Oni drogu i alkohol koriste na takav nain da to ne
podstie njihov ivotni skript, a ni oni sami, niti njihove relacije sa drugima nisu znaajnije
pogoeni time. Najbolji primer za to su rekreativni korisnici droga, koje sam prikazao detaljnije u
knjizi. Za ovaj tim korisnika droga i alkohola naredni dijagram ego stanja bi verovatno bolje
predstavio teoriju koja stoji iza rekreativnog korienja droga.
Kako drogu ne koriste na destruktivan nain, ne moe se gledati na to kao na funkciju ego stanja
Adaptirano Dete. Zato moemo da kaemo da je to aktivnost Slobodnog Deteta. Osim toga, kod ove
vrste korisnika droga gotovo da ni ne postoji ambivalentnost, poto droga nije problem i osoba
nema motivaciju da prestane.

Druge vrste ambivalentnosti

Uz dalje razmatranje moe se utvrditi i jedna vrsta ambivalentnosti gde su dva ego stanja u
meusobnom konfliktu. Neki ljudi i, sasvim sigurno, odreene grupe smatraju da je droga (ponekad
i alkohol) tetna. Pogreno je i nemoralno koristiti drogu i alkohol, nebitno da li tete osobi ili ne.

Moe se rei da ovakav stav potie iz ego stanja Roditelj i zato predstavlja drugaiji vid
ambivalentnosti. Osoba doivljava neku vrstu unutranjeg konflikta. Dva razliita dela linosti ele
razliite stvari. U ovom sluaju jedan eli da koristi drogu, a drugi ne eli. Ovakav stav se moe
nai meu nekim religijskim grupama i naroito meu pokretima protiv alkohola.

Posted at 08:23 PM | Permalink | Comments (0)

Reblog (0)

12/10/2012
Trema i strah od javnog nastupa

(Stage fright and performance anxiety)

Toni Vajt, transakcioni analitiar

10. decembar 2012.

Prevod: eljka Kurjaki

ta je trema?

ini se da je adekvatno da kaemo da je to stanje koje u osnovi ima anksioznost.

Uglavnom u priati o ljudima koji dre radionice ili neku vrstu javnog govora, poto sam se
najvie time bavio. Tu ubrajam i sopstveno iskustvo javnog govora. Ali radio sam tokom godina sa
ljudima koji su se alili na tremu u razliitim oblastima. Na primer, poznavao sam enu koja je
svirala gitaru i koja je postajala veoma anksiozna pre svakog nastupa, toliko da je pila Beta
blokatore pre izvoenja.

I to moe da bude reenje za tremu, neka vrsta leka protiv anksioznosti. Seam se i jedne
klijentkinje koja je bila veoma religiozna i bila vrsto protiv medikamenata i alkohola u bilo kom
obliku. Trebala je da odri predavanje studentima na fakultetu. Seam se da sam bio iznenaen kada
mi je rekla da je jednom pre predavanja popila au piva. Bila je toliko anksiozna da se odrekla
svojih shvatanja o alkoholu kako bi se izborila sa strahom. Ovo samo pokazuje koliko nekim
ljudima trema ili strah od javnog nastupa moe da bude izraen.

Mislim da je poteno rei da svaka osoba koja se bavi nekim oblikom javnog nastupa pati u nekom
stepenu od treme. Ego stanje Slobodno Dete e prirodno biti nervozno u izvesnoj meri dok javno
nastupate. Stojite pred publikom koja vas gleda i donosi neku vrstu suda o vama.

Za neke ljude je, meutim, anksioznost neurotska, odnosno prelazi normalan nivo treme ili ima
neko drugo psiholoko znaenje. Ljudi koji se javljaju na terapiju zbog treme ili straha od javnog
govora obino imaju itav niz razliitih ideja i scenarija o tome kako e ih publika loe oceniti. Ono
to je zanimljivo jeste to da trema ima jako malo veze sa njima (publikom), a ima mnogo vie sa
samim izvoaem. U veini sluajeva publika je skoro nevana za ono to nam se psiholoki
deava.

Postoji mala grupa ljudi koja pati od treme zbog problema u svom ego stanju Deteta. U tom sluaju
izvoa ozbiljno sumnja u sopstvenu vrednost i u to da li je on sam OK. Oni se oseaju loe u vezi
sa samima sobom. U svojim glavama oni poinju da povezuju kvalitet izvoenja sa njihovom
vrednou i, ako nastup proe loe, smatraju da je to dokaz da su oni kao osobe loe i njihova
procena sopstvene vrednosti je umanjena.
U tom sluaju osoba moe biti teko pogoena tremom jer svaki put kad izae na scenu njena
vrednost kao osobe je na ispitu. Iako se i ovo deava, ja bih rekao da je to manja grupa onih koji
pate od treme. Veina onih koji pate od trebe ima aktivnog unutranjeg Kritikujueg Roditelja kojeg
projektuju na publiku. Zato kaem da trema manje ima veze sa publikom, a vie sa samim
izvoaem.

Kada klijent kae da e publika misliti da je on lo, da je izvedba bila loa ili da e mu dati veoma
otru negativnu ocenu, ja obino odgovaram sa: Neki hoe, a neki nee. Oni u publici koji imaju
izraenog Kritikujueg Roditelja e ti dati jako lou ocenu bez obzira na to kako si loe izveo
nastup. (Ovo treba odvojiti od procene iz ego stanja Odraslog, a koju takoe publika ima, ali to nije
ono o emu izvoa brine kad ima tremu).

Trema se odnosi na to kolikog Kritikujueg R izvoa ima u svojoj glavi. Obino oni koji su u
porodici imali veoma kritikujue roditelje i sami imaju visokog KR i, s druge strane, oni koji nisu
imali toliko kritikujue roditelje imae manje Kritikujueg Roditelja i manje e patiti od treme.
Rad na tremi je rad na:

osnaivanju unutranjeg Negujueg Roditelja (Nurturing Parent)

slabljenju unutranjeg Kritikujueg Roditelja (Controlling Parent)

razvijanju snanog Odraslog

rad na tome da se Dete osea OK u vezi sa samim sobom tako da njegova vrednost ne bude
povezana sa kvalitetom izvoenja

Nakon zavrene radionice ili izvoenja neke druge vrste, osoba treba da upotrebi svog Odraslog da
napravi procenu i zato je jak Odrasli koristan. Nekad si nastup izveo dobro, a nekad nije bilo ba
tako dobro. Procena iz Odraslog omoguava izvoau da napreduje i ui iz svakog svog nastupa.
Vano je dati sebi ocenu, ali to mora biti ocena iz Odraslog, a ne iz Kritikujueg Roditelja.

Naposletku, postoji i jedna vrsta treme koja je posebno rezervisana za muki pol. I zaista to jeste
trema. Neki mukarci ne mogu da stanu pored pisoara i uriniraju ako ima jo nekog pored. ak i
ako nema nikog, za neke mukarce i sama mogunost da u svakom trenutku moe neko da ue je
dovoljna da proizvede veliku anksioznost.

Kada se to desi, tada se unutranji i/ili spoljanji sfinkter nee opustiti i urin nee moi da istee.
Mukarac e morati da saeka da se neka kabina oslobodi ili da ode u toalet negde drugde. Ovo je
na mnogo naina slino tremi koju sam opisao ranije. To je stanje koje ima anksioznost u svojoj
osnovi i uglavnom je u vezi sa Budi Savren nainom razmiljanja i predstavlja vrstu straha od
javnog nastupa. Mukarac misli da e drugi mukarci videti da on ne urinira i da e iz svojih
Kritikujuih Roditelja misliti loe o njemu i njegovom nastupu za pisoarom.

Iako ovo moe izgledati neobino, moda i malo smeno, uriniranje moe biti jako vano u psihi
mukarca, a to mnoge ene ne razumeju. Veina mukaraca se sea takmienja u uriniranju kada
su bili mali. Takmienja da se vidi ko moe najvie ili najdalje da dobaci su vaan psiholoki ritual
za svakog deaka. Pobednik dobija poseban status meu vrnjacima (igra rei peer znai
vrnjak, ali i onaj koji urinira). Ko zna, moda odrastao mukarac koji ne moe da urinira u javnom
toaletu pati od posledica loe kvalifikacije u svojim mladalakim takmienjima.

Posted at 07:55 PM | Permalink | Comments (0)

Reblog (0)

12/07/2012
Vremenski ograniena priroda tugovanja

(The finite nature of grief)

Toni Vajt, transakcioni analitiar

7. decembar 2012.

Prevod: eljka Kurjaki

Tugovanje moe biti vremenski ogranien proces koji ima svoj poetak, sredinu i kraj.

U prethodnim istraivanjima smo pronali da je veina oaloenih roditelja koje smo intervjuisali
nakon gubitka deteta bila sposobna da se prilagodi injenici da im je dete umrlo i da integrie taj
dogaaj u svoj svakodnevni ivot. Oni uspevaju da, dok se seaju svog preminulog deteta i
proivljavaju duboku tugu, ipak budu ukljueni u svoj porodini i poslovni ivot. In Death Studies,
33: 497-520, 2009

Nije neobino uti ljude da kau kako nikad nee preboleti smrt deteta. Vano je da terapeut na neki
nain konfrontira ovo lano uverenje. Ljudi su sposobni da prebole nezamislive gubitke, ako je
proces aljenja izveden kako treba. Takoe je vano da terapeut kae klijentu da tugovanje moe
imati kraj.

Bol zbog gubitka drage osobe moe biti veoma intenzivan, ali moe biti i privremen.

Moe se uti da terapeut kae: Tugovaete svojim tempom, onoliko dugo koliko je to Vama
potrebno i na sopstveni nain. Iako je ovo na neki nain tano, to moe da teti jer daje osobi
dozvolu da produi proces tugovanja na vie godina u nekim sluajevima.

Kada radim sa klijentima koji su u nekom trenutku izgubili dete, obino im kaem da su pre 80
godina roditelji imali po 7 ili 8 dece jer je bila velika verovatnoa da e polovina njih umreti pre
nego to odrastu. Mi smo postali drutvo koje se plai smrti i postali smo hipersenzitizirani na smrt
kako smo vremenom uklanjali 'uznemiravajue' sadraje iz svojih ivota. to manje viamo takve
sadraje kao to su mrtvi ljudi, to vie postajemo senzitizirani na njih i vie materijala moramo da
sklanjamo. Ovo je posebno uoljivo u medijima.

Posted at 01:37 AM | Permalink | Comments (0)

Reblog (0)

Savetodavni rad sa zavisnicima od droga autoritaran ili popustljiv 2. deo?

(Drug counselling- authoritarian or permissive - part 2)

Toni Vajt, transakcioni analitiar

7. decembar 2012.

Prevod: eljka Kurjaki

Previous

Hvala ti za komentar u vezi sa prethodnim tekstom, Dena. Dve primedbe koje si iznela su bile
upravo ono to sam razmiljao da ubacim u prethodni tekst, ali sam na kraju odluio da to ne
uradim, jer bi tekst bio predugaak. Na njih u odgovoriti u ovom drugom delu.

Dena: Kada imate korisnika droga koji ne reaguje dobro na popustljiv pristup, a koji moe u nekim
sluajevima ostati ist dui vremenski period, da li smatrate da verovatno nee ostati isti do kraja
ivota? (kraj citata)

Postoje tri (etiri zapravo) mogua ishoda u tom sluaju, Dena, a koje sam objasnio kada sam priao
o zavisnikom uzimanju droga. Ovi ljudi se neretko sreu u zdravstvenim i pravnim institucijama,
iako, uopteno govorei, ine mali procenat ukupne populacije koja koristi drogu.
To su zaista problematini korisnici droga iji su ivoti esto tragini. To je ona vrsta zavisnika koja
se via u holivudskim filmovima. Opet ponavljam, oni ine mali procenat korisnika, ali su esto
vrlo uoljivi. U svojoj knjizi koristim sledeu podelu kako bih naznaio o kome govorim kada
govorim o tretmanu zavisnikog korienja droga.

Vremenski period korienja heroina 10 godina

Muki pol 66.5%

Zaposleni 17%

Bar jednom bili na tretmanu 90.5%

Sa koliko godina su prvi put probali drogu 13.7 godina

Sa koliko godina su prvi put probali heroin 19.7 godina

Svaki dan koristi heroin 80%

Bar jednom se predozirao 59%

Bar jednom hapen 46%

Kao to se moe videti, ova osoba ivi tragian votni skript. Neki umru tokom svoje zavisnike
karijere. Sa tolikim procentom predoziranja oni hodaju po ivici smrti. Veina njih, ipak, ne umre
ve zavri svoju zavisniku karijeru sa policijskim dosijeom i/ili nekim nezgodnim virusima ili
drugim ozbiljnim zdravstvenim problemima.

Neki delimino prestanu sa korienjem droga uz pomo kombinacije autoritarnog i popustljivog

pristupa. Na poetku oni se jave na leenje strogim rezidencijalnim programom (Autoritaran) i
dovedu svoje ivote u red, tako da postanu manje haotini i vie konvencionalni. Kada ovo
postignu, oni naputaju program do odreene granice i ulaze u popustljiviji deo tretmana gde
Slobodno Dete moe da donosi odluke da vie ne koristi drogu. Ako se to desi, tada verovatno nee
koristiti drogu veoma dug vremenski period.
Tvoje drugo zapaanje, Dena: Postavlja se takoe i pitanje svrhe i smisla da terapeut prati gde se
oni kreu. Ako se oni sami ne motiviu da potrae pomo, nee ni ulagati vreme i energiju u
reavanje svojih problema. Kada ovo imamo na umu, da li je terenski rad neto to mislite da
funkcionie? Ili ak neto to biste preporuili?

Ja smatram da je sa nekim zavisnicima preporuljiv. Nije toliko pitanje da li funkcionie, koliko to

da ni nemate drugog izbora. Radio sam u centru za leenje zavisnika pet godina i to to si ti pitala je
esto postavljano pitanje na supervizijama i dovodilo je do ustrih rasprava.

Kljuna reenica koju si rekla je:

Ako se oni sami ne motiviu da potrae pomo, nee ni ulagati vreme i energiju u reavanje svojih
problema.

Dve struje se sukobljavaju oko ovoga:

Jedna se slae sa tobom. Klijentovo pravo je da ne trai stalnu pomo i da se ne pojavljuje na

seansama u zakazanim terminima. Ako je ovo tano, onda se terenski rad moe posmatrati kao
neto to potkrepljuje problem, a terapeut kao neko ko postaje spasilac i ini klijenta rtvom koja
sebi ne moe da pomogne.
Ovi zavisnici nemaju psiholokih kapaciteta koji bi im omoguili da sebi obezbede uobiajenu
pomo. Dogovoriti sat vremena dug terapijski susret jednom nedeljno za vie nedelja unapred
zahteva sposobnost planiranja svakodnevnog ivota kako bi se ti termini ispotovali. Za tebe i mene
i bilo kog drugog obinog oveka ovo izgleda kao sasvim obina stvar koju svako moe da uradi.

U svakom sluaju, kada ima nekog kome jedva da funkcionie Odrasli, a Roditelj praktino ne
postoji, tada je pred tobom mnogo tei zadatak. Ja smatram da postoje zavisnici koji su upravo
takvi. Oni jednostavno nee doi na veinu zakazanih seansi, a da to uopte nije zbog toga to ih je
ba briga ili zato to ele da ih terapeut spaava.

Tu je terapeutova klinika procena na ispitu. Da li klijent ne dolazi zato to eli da igra igru i bude
spaavan ili zato to trenutno nema psiholoke kapacitete da se pridrava redovnih termina?
Ponekad je teko odgovoriti na to pitanje.

Hvala ti to si to pitala, Dena.

Posted at 01:25 AM | Permalink | Comments (0)

Reblog (0)

12/03/2012
Upotreba droge i alkohola kod tinejdera

(The teenage alcohol and drug user)

Toni Vajt, transakcioni analitiar

3. decembar 2012.

Prevod: eljka Kurjaki

U mojoj knjizi Working with Drug and Alcohol Users detaljno sam se osvrnuo na upotrebu droga
i alkohola kod tinejdera. Posvetio sam jedan deo objanjavanju psihologije tinejdera i kako se oni
razlikuju od odraslih. Ovo naravno znai da sa njima treba raditi drugaije nego sa odraslima kada
je u pitanju rad na problematici droga i alkohola.

Ovo je kratak izvod iz knjige:

Adolescenti su pomalo plemenski nastrojeni po svojoj prirodi. Oni se skupljaju u grupama i

provode vreme zajedno. Tako vrnjaka grupa (pleme) za adolescenta moe biti veoma znaajna u
mnogim aspektima, ukljuujui tu i drogu i alkohol. Iako roditelji nekad misle da njihov sin
tinejder koristi drogu jer je potpao pod uticaj loeg drutva, u veini sluajeva vrnjake grupe i
vrnjake veze su dvosmerne po prirodi. Njihov 'dobar' sin tinejder verovatno doprinosi 'loem'
ponaanju drugih tinejdera u svojoj vrnjakoj grupi. On utie na njihovo ponaanje jednako
koliko i oni utiu na njegovo.

Postoje neki adolescenti (i odrasli, kad smo ve kod toga) koji su visoko zavisne i pasivne linosti,
na koje veoma utiu ideje i elje drugih. Ipak, njih je mali broj, a veina je sasvim sposobna da
donosi sopstvene odluke ak i kad postoji pritisak vrnjaka da uzmu drogu koju ne ele. Uprkos
tome, svaki lan vrnjake grupe (pasivni/zavisni ili drugi) koji pui marihuanu daje dozvolu
drugim lanovima da i oni koriste marihuanu. To onima koji gledaju govori: Ovo se radi u naoj
grupi. Dakle, svi lanovi vrnjake grupe utiu jedni na druge kad je u pitanju uzimanje droge.
Zbog toga se kae da je uticaj u vrnjakoj grupi dvosmeran. (kraj iseka)

To je veoma est izgovor, kao onaj sa alkoholom. Branitelj na sudu e uvek rei da je njegov klijent
bio pijan kada je poinio krivino delo. Skrivena transakcija je: Nije on zapravo kriv, on je to
uradio pod dejstvom alkohola

Rei da je tinejder neto uradio pod pritiskom vrnjaka je ista stvar: Nije zapravo on kriv, on je to
uradio zato to su ga naterali. esto i roditelji i tinejder ele da ovo bude istina i sklapaju neku
vrstu pakta, a da to i ne shvataju. Ovo je vrlo udobna psiholoka pozicija, koju je lako prihvatiti, i
svaki terapeut treba da bude sumnjiav kad mu tinejder ili roditelj doe sa tom izjavom.