II Priloz D-r Branislav Durdev »PRODAJA CRKAVA I MANASTIRA« ZA VREME VLADE SELIMA II Nastavak Gabrovskog letopisa pod 1567 godinom kaze: »Pusti car el-jazidzi') i prodade crkve i manastire«. Mladi cetinjski letopis pod 1568 godinom saopstava: »Car prodast erkvi i manastire po vsjem carstvom jego«*), U zapisu iz 1567 godine car Selim se naziva blud- nim, a vreme se oglaSuje kao »ljuto i priskrbno«*), TeSko se moze iz. ovih vesti jasno razabrati 0 éemu se radi kad se u letopisima spominje prodaja crkava i manastira. Te vesti postaju jasne tek kad se uporede sa nekim podacima o dazbinama manastira iz turskih katastarskih deftera za Sremski sandzak iz XVI veka, a naroéito iz jednog deftera iz potetka vlade Selima II. U Carigradskom arhivu (Basvekalet arsivi) postoje éetiri kata- starska deftera za Sremski sandzak iz XVI veka, a u Varéavi u posedu prof. Rajhmana postoji jedan katastarski defter za Sremski sandZak iz prve éetvrtine XVII veka‘). Nas interesuju dva najstarija deftera za Sremski sandZak iz Cari- gradskog arhiva, jer oni daju podatke iz kojih mozemo videti Sta upravo znati »prodaja crkava i manastira« Sto je Selim II naginio u potetku svoje vlade. Prvi defter je zaveden u Carigradskom arhivu kao Tapu defteri br. 437, defter za sandzak Ilok. To je defter kojem nedostaje potetak, ana kraju je dodat defter za KruSevacki sandzak. Sremski defter ima 218 strana, a pisan je za vreme sultana Sulejmana posle marta ») Svakako: il yazici, *) Lj. Stojanovié, Stari srpski rodoslovi i letopisi, Beoerad—Sr. Karlovci, 1927, 267. *) Lj. Stojanovié, Zapisi i natpisi IV, 68, br. 6337. *) Fotokopije tih deftera postoje u Orijentalnom institutu u Sarajevu iu mom liénom posedu. Mikrofilmove deftera iz Carigrada drZi Seminar za nacic nalnu istoriju u Beogradu, a mikrofilm deftera iz VarSave poseduje Orijentalni institut, Godlinjok Istoriskog drustva 16242 1545 a pre kraja 1548 godine*). To je najstariji otuvani defter za Sremski sandzak. On daje vazne podatke o manastirima, Poito nedostaju prvi listovi, broj manastira u Sremu u to vreme nije moguée taéno utvrditi. U okolini Karlovaca su zapisana tri mana- stira. Jednom ime nisam mogao sa sigurnoséu proéitati®), a druga dva se zovu Varosava’) i Bukovac‘). Ti manastiri su plaéali po 50 aki na svoja imanja. U nahiji Varadin joS su upisana tri manastira: Rakovac (100 akéi), Banostor") (100 akéi) i Tidi(?) ™) (60 akéi). U nahiji Grgurevei je upisano 5 manastira i to: Remeta (100 akéi)'"), Suljma (Suljam) (60 akéi), Muntalj?¥) (150 akéi), Stejanovei (100 akéi) i BeSenovo (100 akéi). U nahiji Irig upisano je 6 manastira, i to: Hopovo (200 akéi), Stari (Staro Hopovo) (150 akéi), Grgeteg (50 akéi) KruSedol (600 akzi), Remetica (50 akéi) i Jazak (200 akéi). Za Kruse- dol stoji zapisano da je ranije za svoje njive i dva vinograda u blizini manastira, dva vinograda u selu Neradinu i za jedno jezero plaéao 200 akéi, a da je tada, prilikom popisa, stavljena dazbina od 600 akéi godiSnje za carsku blagajnu, Defter za Sremski sandZak koji dolazi posle toga je zaveden u Carigradskom arhivu kao Tapu defteri br. 549. Pisan je posle 1566/7 a pre 1568/9 godine"). U njemu ima dosta podataka o manastirima u Sremu koji objainjavaju o emu se radi kad je ret o »prodaji crkava i manastira«. Prvi manastir koji je upisan jest Pribina Glava. Kao iguman manastira zapisan je Maksim. Manastir ima jedan vinograd, jednu livadu koja daje dvoja kola sena i njivu od dva dana oranja. Mana- stir je jo3 drzao livadu koju je ranije posedovao neki Dervi8 Mustafa. *) Da je defter pisan posle 15 III 1545 vidi se po ‘Tardié spominje kao mrtav (vidi o smrti Murata Tardic spomenici I, 525), a da je pisan pre kraja 1548 godine vidi se po tome sto se Mchmed-paia Jahjapasi¢ spominje kao Ziv. °) Kao da pite &@bIS Duragin. *) \praals. Postoji zatim upisano selo eyessl3 Varosova (danas Voro- sovo, deo Karlovaca) *) Bukovac, selo kod Karlovaca, *) Ovo je sigurno bivSi katolitki manastir, ali nije jasno iz defterskih po- dataka da Ii je ostao katoligid ili su ga naselili pravosiavni monasi. %) Napisano ba. (643 2). Postoji u sremskim defterima zapisano selo koje se move Gitati samo Gg Tidi, Tidija (vidi: D. Popovié, Srbi u Sremu, 106). *) To je manastir SiSatovac, a ne sadagnja Velika Remeta (vidi prim. 15). *) Postoji potes Mutalj izmedu BeSenova i Suljma (D. Popovié, Srbi u Sremu, 44, 115). *) Datiranje deftera se dobija iz kanun-name ovog deftera i iz kanun- name deftera za Sremsici sandzalc br. 571, jer Kanun-nama deftera kaze da je sultanskom zapoveséu od 974 (1566—7) godine poveéana filurija na 70 ak¢i. r—~—“—Sr—ssSsSsS—sSCSC—C™—CN™CCitésrstsN243 Za sve to je plaéao 100 akdi. Ali je joS u posedu kaludera bilo polje (mezrea) ViSava za koju su plaéali uime uSura (desetine) i drugih feudalnih dazbina 550 akéi. Manastir Sv. Nikola u selu Lipovici") ima, po tom popisu, dva vinograda i livadu koja daje pet kola sena. Za ta imanja pla¢a 200 akéi. Ta dva manastira su upisana u nahiji Mok. U nahiji Grgurevei su upisana éetiri manastira. Manastir Sv. Durda ili Stejanovci kod sela Stejanovaca daje kao ekvivalenat za usur 200 akéi. Manastir Sv. Dimitrija u selu Suljma (Suljam) je uveden zajedno sa selom, pa mu imanja nisu posebno iskazana. Za- tim je zapisan »manastir Sv. Stevan Skiljanovié ili SiSatovié u blizini sela Velike Remete«’’). Manastiru Sisatoveu — stoji u defteru — upisani su vinogradi, bate, livade i njive prema sudskom hudZetu koji imaju kaluderi. Medutim, kaluderi su te posede dosada uzivali bez tapije. Izdat je ferman da se uzme resini tapu za ta imanja, a da se kaluderima prodaju zgrade koje oni drzi od zauzeéa. Za resmi tapu i za zgrade kaluderi treba da plate 26.000 akéi. Osim toga, kaluderi su placali 500 akéi kao ekvivalenat za uSur i ostale feudalne dazbine. Prilikom ovog popisa je poveéana ta dazbina na 660 akéi. Manastir Sv. Petka kod sela Velike Remete') je sliéno upisan kao SiSatovac i imao je da plati 12.000 akéi kao resmi tapu i za cenu zgrada, dok je feudalna dazbina pove¢ana od 100 na 550 akci. U nahiji Varadin upisana su dva manastira. Selo Varosovo (da- nas Vorosovo) upisano je sa manastirom Sv.'7) Arhandela. Dobra toga manastira nisu posebno upisana'’). Zatim je upisan manastir Vraéevi na polju Rakoveu. Za svoja imanja i zgrade morao je mana- stir Rakovac platiti 5.000 akéi, a feudalna daZbina koju je mana davao »gospodaru zemlje« (sahibi erz) poveéana je od 122 na 200 akéi U nahiji Cerevié upisana su dva manastira i jedan napusteni manastir. »Manastir Sv. Sava ili KuveZdin u blizini sela Van- dince«") je platio za svoja imanja 12.000 akéi, a feudalna dazbina ¥) Ovo je manastir DipSa, jer kod DipSe, odnosno kod sela Viziéa, postoji potes Lipovac. Dipa je posvecena sv. Nikoli. *) Tz deftera se jasno vidi da je selo Velika Remeta bilo gde je manastir Sigatovae. U ovim detierima aema uopste manastira koji bi odgovarao sadainjoj Veliko} Remeti, Ako bi se spomen Velike Remete 1541 god. i u fermanu iz 1543 godine (E. Laszowski, Ivadci turskih izprava odnoseéih se na fruskogorske manastire u Sriemu, Vjesinik Kr. hrv.-sl-dal. zem, arkiva I [1899], 42), kao iu drugim turskim dokumentima iz XVI veka, mogao protumatiti na’ taj naéin 3to bi se shvatilo da se odnosi na Sisatovac, ostaje ipak zapis iz 1568 godine (Zapisi i natpisi I, 208, br. 672) ede se kaze da je Velika Remeta posveéena sv. Dimitriju ™) To je kasnija Petkovica. 7) U defteru stoji: Stefan Arhandel. Kako ne postoji arhandel Stevan, to je verovatno zabunom pisara napisano Istefan mesto Iste ti. *) Kakav je to manastir, ne znam. *) Danas potes Vodinei (D. Popovié, Srbi u Sremu, 116), Za8to je u ovom deftera Kuvezdin upisan u nahiju Cerevié nije potpuno jasno. U kasnijim defterima Kuveydin spada u nahiju Grgurevei244 je bila poveéana od 400 na 500 aki, Kod manastira BeSenova su upisana dva vinograda, baste, livade, njive, jedan mlin i jedan gaj, Sto poseduju kaluderi na osnovu sudskog hudzeta. Za ta imanja i zgrade kaluderi su morali platiti resmi tapu 8.000 akti, a feudalna dazbina im je poveéana od 400 na 550 akéi. Livade, dve njive, zaparlozen vinograd i poruen manastir u granicama sela Muntalja — stoji zapisano u defteru — nisu ni u Gijem posedu. Neki zaim Bajezid-beg uzeo je sve to za 60 akéi koje je dao kao resmi tapu carskoj blagajni. U nahiji Irig upisano je Sest manastira. Manastiru Hopovu upisana su dva vinograda, éetiri baste, jedna livada i 20 njiva. Za to i za zgrade platio je manastir 26.000 akéi, a feudalna dazbina je poveéana od 525 na 720 akéi. Manastir Stari (Staro Hopovo) nije sam mogao platiti za svoja imanja i zgrade. Kaluderi i juzbasa Dobro- sav iz Iriga platili su 1.000 akéi carskoj blagajni. Feudaina dazbina je zavedena u iznosu od 150 akéi. Manastiru Krusedolu su uvedena u defter dva polja po irnenu Topola i Zovalj’), zatim dva vinograda u granicama sela, éetiri vinograda u blizini manastira i jezero Kuva- lova u blizini Karlovaca. Za to i za manastirske zgrade kaluderi su morali poslati »sa znanjem kadije« éoveka koji ée platiti carskoj blagajni 32.000 akéi. U isto vreme je feudalna dazbina od 1.000 akéi poveéana na 2,000 akéi. Manastir Grgeteg, Jazak i Mala Remeta imali su da plate svaki po 6.000 akéi carskoj blagajni, pa je, osim toga, Grgetegu poveéana feudalna dazbina sa 300 na 450, a Maloj Remeti od 150 na 250 akéi, dok je Jasku ostala ista dazbina kao u »starom defteru« (500 akti). Za manastir »Sv. Jovan u varosi Vrdniku«. stoji zapisano da su se kaluderi razbeZali kad su zatrazene dazbine. Ali je stanovnik sela Kupinika Pejo ponudio 3.000 akzi carskoj blagajni, pa je na njemu manastir upisan. Osim toga je upisano: 60 akéi umesto desetine (uSura), 200 akéi Zirovnine i 1.819 akéi baduhava. U nahiji Zemun upisan je manastir Fenek. Za vinograde i ostale posede, kao i za 2grade, platio je 3.800 akéi, a feudaina dazbina je uvedena u iznosu od 300 akéi kao Sto je bio u »starom defteru« za- vedeno. Ovi podaci o manastirima iz dva najstarija deftera za Sremski sandiak interesantni su sa vise strana. U ova dva najstarija deftera su zapisani svi kasniji sremski manastiri osim Velike Remete i Beo- Gina“), U prvom defteru nisu upisani Vrdnik i Fenek. To bi znatilo da su ta dva manastira postala posle 1545—48 godine, Fenek pre *) Medu manastirskim zemljama spominje se i zemljiste pod imenom Topola (D. Popovié, Srbi u Sremu, 75), a pustara Zovalj je zabelezena 1458 izmedu Krugedota i Rume (Isto, 63): *) Prvi spomen Beotina (manastira na polju Novasel kod Beotina) je u defteru iz 1578 godine (br. 571), Sto znati da je nastao izmedu 1566 i 1578 godine. Za Veliiu Remetu ne mofe se nista sigurno reéi.245, 1563, a Vrdnik pre 1566—69 godine”). Za Kuvezdin, DipSu i Pribinu Glavu mo%e se samo reéi da su postali pre 1566—69 godine, jer su ti manastiri mogli biti upisani u prvi defter, buduéi da u rukopisu prvog deftera nedostaje gotovo itav popis nahije Tok”). Ali se ja ne bih upustao u hronologiju postanka fruSkogorskih manastira, iako ovi defteri u tom pogledu daju nove podatke iz kojih se dosta moze zakljutiti. Vrlo interesantno je obratno postavijeno pitanje: kako su i zasto nestali manastiri koji se ovim defterima spominju a kasnije ih nema. U prvom defteru iz 1545—48 upisana su éetiri manastira (jedan neproéitan, Bukovac, BanoStor i Tidi) koji se kasnije nikako ne spominju. Da li su to 1545—48 godine bili jo§ uvek katoli¢ki manastiri koji su kasnije zapusteli ili su to tada bili biv8i katolitki manastiri koje su pravoslavni kaluderi poseli, pa zatim napustili, te&ko je reéi, Od ta tctiri manastira samo se BanoStor u kasnijim defterima spominje kao sruSena erkva. Manastir Muntalj je u dru- gom defteru spomenut kao poruSen i napusten, pa su njegova dobra prodata zaimu Bajezid-begu za 60 akti. Ovde se takode ne zna da li je Muntalj 1545—48 bio katoli¢ki manastir. U svemu pet manastira iz deftera iz 1545—48 godine nisu vise upisana u defter iz 1566—69 godine, Ja bih bio sklon, s obzirom na titavu situaciju u Sremu od 1521 do 1541 godine, da uzmem kao verovatnije da. su to bili biv’i katolitki manastiri Koje su pravoslavni kaluderi poseli U drugom defteru su u Karloveima upisane erkve u tri me Svaka od njih je platila po 80 akéi resmi tapu. Tu se ofigledno r © pravoslavnim crkvama. U drugim mestima takode ima upisanih crkava sa resmi tapu. U Karloveima je upisana jedna poruSena erkva. PoSto niko nije ponudio vise, prodata je katibu Husrevu koji je ponudio da dade 200 akéi carskoj blagajni. To je benediktinska crkva koju spominju kao porusenu neki putopisci, a kao takva je bila zatetena posle proterivanja Turaka™). U Vrdniku je takode upisana porugena erkva koju je kupio emin Husejn-aga. Prilikom ovog popisa pravoslavni monasi iz manastira sv. Jovana u Vrdniku su se razbezali, pa je resmi tapu platio neki Pejo iz Kupinika. Ni kaluderi Starog Hopova nisu mogli sami platiti resmi tapu, pa je izvestan deo platio juzbasa Dobrosav iz Iriga. U Slankamenu i nekim drugim mestima takode su postojale poruSene crkve koje su prodane Iz svega ovog saopitenog se vidi o Gemu se radi kad letopisi vele da je car 1367, odnosno 1568, prodao crkve i manastire. Ove takse manastirima zapisao je u defter popisivat Ahmed-beg. defter Sremskog sandzaka iz vremena Murata II (br. 571) koji nije blize datiran, ali se moze utvrditi da je pisan oko ‘enek je 1563 veé spomenut (Zapisi i natpisi I, 198, br. 635). U nasim izvorima je Vrdnik spomenut prvi put tek 1589 (Zapisi i natpisi I, 239, br. 806). *) Za Kuveddin je malo verovatno da je pripadao 1545—48 nahiji lok, ali se ne moze iskljuditi i ta moguénost. *) Smitiklas, Dvijestagodisnjica oslobodenja Slavonije, I, 289.246 1578 godine**), daje takode interesantne podatke o manastirima u Sremu. U tom defteru je uveden resmi tapu i dazbina za erkvu mana~ stiru Pribinoj Glavi 1.000 akéi, a Dip8i (odnosno Sv. Nikoli u selu Lipovici) 4.000 akéi. Ali su uvedene tapiske takse 2a zemlje i zgrade i kod veéine drugih manastira kod njih je Ahmed-beg uneo taksu u ranijem defteru, i to: Hopovo i Staro Hopovo (6.000 aki), Jazak (4.000), KruSedol (4.000), BeSenovo (4.000), Sigatovac (4.000), Petko- vica (3.000) i Rakovea (3.000). To je verovatno jo3 neplaéeni zao- statak od ranije upisanog resmi tapu”*), jer manastirima Vrdniku, Grgetegu i Feneku kojima je ranije Ahmed-beg takode upisao resmi tapu u ovom defteru nije zapisano nigta kao resmi tapu. Kod mana- ira Stejanovaca, Suljma, Varosava i Beotina”’) nije uvedena taksa. Ali su kod sviju manastira poveéane feudalne dazbine"’). U defteru iz kraja vlade Murata III (br. 673) i u defteru iz prve éetvrti XVII veka nisu zavedene nove takse i nisu poveéavane feu- dalne dazbine manastira. Feudalne dazbine su iste kao u defteru iz 1578 godine. Prema saopitenju Mark Antonija Pigafete koji je na svom po- vratku iz, Carigrada pro’ao kroz Beograd 1568 godine, Mehmed-pasa Sokolovié je dao srugiti tri srpske crkve i jednu sinagogu sa na- merom da podigne bezistan i karavan-saraj"*). Stevan Gerlah takode na povratku iz Carigrada deset godina kasnije opisuje Beograd, pa veli: »Oni (Srbi) su imali u Beogradu veliku i lepu erkvu, ali Turci su im uzeli, i Mehmed-paa od njezinog kamena natini bezistan i karavanseraje®), R. Grujié je mislio da je to bila mitropoliska erkva Koju je sagradio despot Stevan"'). Otigledno je Mehmed Sokolovié prilikom »prodaje erkava i manastirae 1567/68 godine pokupovao u bescenje zemljigta i kamen od crkava koje su bile ili napustene ili nisu mogle platiti nametnute velike takse. On je od tog materijala za manje od deset godina dao izgraditi bezistan i karavan-saraj. To *) U defter su uvedene tri zapovesti iz 1578 godine koje odreduju kako ée se postupiti u nekim slugajevima pri popisu Sremskog sandZaka, **) Ti upisi nisu uvedeni tako da se moze videti o emo se radi =) U ovom defteru manastir je upisan pod imenom Novasel zajedno sa poljem Novasel kod Beodina. U defieru br. 673 uveden je manastir kod Beod: isto kao i u ovom defteru, ali je i kod sela Novasel (svakako kod Kameni — vidi: D. Popovié, Srbi u’Sremu, 88) upisan manastir Sv. Sava koji se ranije ne spominje. U defteru br. 673 stoji zapisan joS jedan nov manastir po imenu Akalova kod Suseka (danas potes Vakalova — Akal je bio posed despotice Jelene). Ti manastiri su upisani i u defter iz prve éetvrti XVII veka (iz Varsave). *) U defter iz 1578 godine popisivati su uneli da manastir Krusedol placa za svoja imanja feudalnu dazbinu »gospodarima zemlje= u iznosu od 3.800 aki ‘To je, medutim, smanjeno, pa je u kasnijim defterima uvedeno 2.300 akéi, *) Starine XXII, 183. %) ©, Mijatovié, Pre trista godina, Glasnik Srp. ué. dr. XXXVI (1872), 211—212. ™) Vojvodina I, N. Sad 1939, 399.247 je bilo vreme kada je Beograd poteo da se snaznije razvija kao veliki muslimanski grad i kada su u Sremu, Batkoj i Banatu rasle turske varogi. U Sremu je ponajvise — kao Sto smo videli — pro- davan maiterijal od porusenih bivsih katolikih crkava i manastira, dok su u Beogradu prodavane i pravoslavne crkve. Nije, prema tome, éudno Sto monah Kozma iz manastira Vojlovice kod Panéeva, zavrSujuéi prepis mesetnika 1567 godine, spominje opustele mana- stire (istina, govoreéi o ne’to ranijem vremenu, o kraju vlade sultana Sulejmana) i kaze za postupak sa manastirima ogoréeno: »... jako i v mnogih bezakonici uéinise svoje megite i trikleta kapiséa svoja bjesovska; Kao Sto se vidi, »prodaja crkava i manastira« posluzila je ne samo za popunjenje driavne kase nego i u dosta slutajeva gde se radilo 0 poruSenim, zapustenim i napustenim crkvama i manastirima, kao io onima koji nisu.mogli platiti velike takse, dala je priliku da neki turski velikasi dodu do jevtine grade za svoje zaduzbine. ZUSAMMENFASSUNG »DER VERKAUF VON KIRCHEN UND KLUSTERN« WAHREND DER REGIERUNG SULTAN SELIMS 11. Die Chroniken des XVI. Jahrhunderts berichten tiber Kirchen_ und Kléstern«. Der Verfasser versucht nun auf G yon Hin- weisen in den tiirkischen Katastral-Defters fiir den Sandzak von Srem aus dem XVI, Jh. dieses Problem zu kléren, wobei er auch eine Reihe neuer Angaben fiber die dortigen Kirchen und Kldster, deren Giiter und Steuer- abgaben bringt. Der Staat verkaufte unter Selim II. die verfallenen und ver- lassenen Kirchen und Kléster, ebenso jene, die nicht zahlungsfihig waren. So kam er zu Geld, die tiirkischen Adeligen’ aber zu billigem Baumaterial fir ihre Stiftungen, *) Zapisi i natpisi 1, 208, br. 664.GODISNJAK ISTORISKOG DRUSTVA BOSNE I HERCEGOVINE ANNUAIRE DE LA SOCIETE HISTORIQUE DE BOSNIE ET HERZEGOVINE GODINA IX 1957 Redakcioni odbor Dr. BRANISLAV DURDEV, Dr. MILORAD EKMECIC, Dr. HAMDIJA KAPIDZIC, Dr. ESAD PASALIC * Odgovorni urednile Dr, HAMDIJA KAPIDZIC Sarajevski grafitki zavod, Sarajevo — 1958SADRZAJ I RASPRAVE I CLANCI Dr Hamdija Kapidzié: Austro-ugarska politika u Bosni i Herce- govini i jugeslovensko pitanje za vrijeme Prvog svjetskog rata Dr Ferdo Hauptmann: Politika Austro-Ugarske, Trojecarski savex i Tajna konvencija sa Srbijom godine 1881 Dr Milorad Ekmetié: Pokusaji organizovanja ustanka u Bosni 1860 1862 godine . Kasim Tsovié: -Austro-ugarskozaposjedanje. Novopazaeskog San diaka 1879 godine ....... ee : Dr Bsad Paialié: © hodoloskim pitanjima u iausavanju antidke istorije (5 narogitim osvrtom na nagu zemlju) Dr Hazim Sabanovié: Bosansko krajiite .... 1. ee Milan Vasié: O kneZinama Bakiéa pod turskom vieséu .. . . : I PRILOZI Dr Branislav Durdev: »Prodaja erkava i manastirax za vreme viedo} celimaa i eee ars bdbopeca Vuk Vinaver: Milié Vujadinovié i Mihat Tomi Dr 8. Ljubibratic—T, Krusevae: Prilozi za prougavanje Hereego- vatkog ustanka 1875 godine . UII OCJENE 1 PRIKAZI Dr M. E.: Dr -Hamdija Kapidzié, Hereegovatki ustanak 1882 godine, »Veselin Masleias, Sarajevo, 1958, str. 358... . Dr MH. K.: Hamdija KreSevljakovié, Dienetiéi, Radovi Naué- nog drustva NR Bosne 1 Hereegovine, Sarajevo, 1964, tr. 1 eee Bogocs fiodsoocGe Dr H, Ki Hamdija Kresevijakovié, Hanovi i kaavansarail u Bosni i Hercegovini, Nautno druétvo NR Bosne i Hercego- vine, Sarajevo, 1957, str. 164, sa jednom kariom .... . R. B: Dr Kosta Milutinovié, Vaso Pelagié { Vojvodina (Do- kumenti o Pelagiéevim vezama sa Vojvodinom), Novi Sad, 1956 M. V.: Glisa Elezovié, »Ogledalo sveta ili istorija Mehmeda Ne&rije« — SAN, Beograd, 1957, str. 120... 2... : Dr M. Es Kosta Grujié, Dnevnik iz Hercegovatkog ustanka 6 Yet X 1815, Vojni muzej JNA, Posebna izdanja, knj. I, Beograd, 1956... -....04. ee ee 5 BI 72 73107 109137 139-175, 177220 221239 241247 249256 257276 277279 279-281 281284 284—285 286—289 289292 *Dr M, E: Dr P. Mitrovié i H. KreSevljakovié, Invie- Staji Malijanskog Kkonzulata u Sarajevu (1863—1870 godine), Nauéno drustvo NR Bosne i Hercegovine, Grada, Sarajevo, 1958 Dr E. Pz Drevnaja Grecija, Otv. red. akad. V. V. Struve i D. Kalistov, Izd-vo Akad, nauk SSSR, Moskva, 1996, str. 612 Dr E. PB: Oto Nojrat, Istoriia antiéke privrede, prevod Dr Vje- Koslava Majhsnera, Zagreb, Kultura, 1957, str. 158 (Dr Otto Neurath, Antike Wirtschaftsgeschichte) . 90... 2. Dr E. Pa Adolf Jagenteufel, Die Statthalter der rémischen Provinz Dalmatia von Augustus bis Diokletian, (Ocsterreichi- sche Akademie der Wissenschaften: Schriften der Balkan- kommission-Antiquarische Abteilung XI, Wien, 1958, str. 81) Dr P. M: Walter Maturi. Le avventure baleaniche di Marco Antonio Canini, nel 1862, Torino, 1958... ..... 4. M.S: H. Pirenne, Srednjevetka mesta, Ljubljana, 1956 M, S.: Hans Planitz, Die Deutsche Stadt im Mittelalter (von Romerzelt bis zu Zunfticimpfen) Bohlau-Verlag Graz—Koln, WS eet io M. 8: Justus Hashagen, Europa im Mittelalter, Verlag F. Bruckmann, Miinchen, 1951... ...-. 0.05 es IV IZ ISTORISKOG DRUSTVA BOSNE I HERCEGOVINE Godiinja skupStina ID BiH 25 i 26 oktobra 1958 . CONTENU I, ETUDES ET ARTICLES Dr Hamdija Kapidiié: La politique austro-hongroise en Bosnie et Herzégovine et la question yougostave pendant Io premiere guerre mondiale...) . Dr Ferdo Hauptmann: Politique de l’Autriche-Hongrie, Alliance des trois empereures et Convention secréte avec la Serbie . Dr Milorad Ekmedié: Tentatives de Vorganisation d'un soulévement en Bosnie en 1860—1862 —— So ou Kasim Isovié: Occupation de Sandjak de Novi Pazar par I'Autriche- Hongrie en 1879 Dr Eaad Palalis: Les probiémes hodotoraues dans Vétude de histoire antique . : ié: Le territoir bosniaque au Moyen age (kra- s (kneZine) de Bakié sous le gouverne- Strana 292~294 294~300 301—305 305—~810 310~313, 313-316, 316-317 318321 323338 73107 109-137 139—175 177220 221239