Koncept Upravljanja Lokalnom Poreskom Politikom Web

Stalna konferencija
gradova i optina
Savez gradova i opstina Srbije
Dragan Spiri
Koncept upravljanja
lokalnom poreskom
politikom
Projekat Institucionalna podrka SKGO
Beograd, 2011
Analiza je razultat rada Stalne konferencije gradova i optina (SKGO) u okviru projektaInstitucionalna
podrka SKGO. Projekat finansira vajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC), a sprovodi Stalna
konferencija gradova i optina. Analiza ne predstavlja zvanian stav vajcarske agencije za razvoj i
saradnju. Autor analize je iskljuivo odgovoran za informacije koje se u njoj nalaze.
Sadraj
1. Porez kao deo javnih prihoda.......................................................................... 5

1.1. Pojam poreza............................................................................................ 5
1.2. Karakteristike poreza............................................................................... 5
1.3. Elementi poreza........................................................................................ 6
1.4. Poreska naela.......................................................................................... 6
1.5. Poreski sistem........................................................................................... 6
1.5.1. Kriterijumi za ocenjivanje poreskih sistema....................................... 7
1.5.2. Struktura poreskog sistema................................................................... 7
1.5.2.1. Struktura poreskog sistema Srbije............................................ 9
1.5.2.2. Struktura poreskog sistema Hrvatske...................................... 9
1.5.2.3. Struktura poreskih sistema zemalja lanica EU................... 10
1.6. Podela poreza......................................................................................... 11
2. Poreska politika.............................................................................................. 13
3. Lokalna poreska politika............................................................................... 15
3.1. Formulisanje lokalne poreske politike.................................................. 15
3.2. Uticaj lokalnih poreza na lokalni ekonomski razvoj............................. 18
3.3. Lokalne poreske olakice da ili ne?..................................................... 20
4. Poreska konkurencija vs. poreska harmonizacija......................................... 23
4.1. Pojam i istorijat poreske konkurencije.................................................. 23
4.2. Poreska harmonizacija........................................................................... 24
4.3. Prednosti poreske konkurenckije.......................................................... 27
4.4. Nedostaci poreske konkurencije............................................................ 28
5. Lokalna poreska konkurencija....................................................................... 29
5.1. Da li postoji lokalna poreska konkurencija
i ako postoji da li je poeljna.................................................................. 29
5.2. Koncept korisnosti u lokalnoj poreskoj konkurenciji........................... 31
Zakljuak.............................................................................................................. 33
Literatura.............................................................................................................. 35
3
1. Porez kao deo javnih prihoda
1.1. Pojam poreza
Finansijska literatura i zakonodavna poreska praksa puni su definicija poreza koje se vie ili
manje razlikuju i koje istiu razne karakteristike poreza. Porez je najznaajniji deo javnih prihoda
u savremenim dravama i njime drava obezbeuje sredstva za finansiranje javnih rashoda
(potreba)1.
Porez predstavlja instrument javnih prihoda kojim drava, ukljuujui nie oblike politiko-
teritorijalne organizovanosti, od subjekata pod njenom poreskom vlau prinudno uzima novana
sredstva, bez neposredne protivusluge, u svrhu pokrivanja svojih finansijskih potreba i postizanja
drugih, prvenstveno ekonomskih i socijalnih ciljeva.2
U razvijenim zemljama vee uee u strukturi javnih prihoda imaju porez na dohodak i porez
na imovinu, a u manje razvijenim, porez na dodatu vrednost i akcize koje pogaaju potronju.
1.2. Karakteristike poreza
Porezi su stari koliko i civilizacija. Zaeci oporezivanja javljaju se u Sumeru i od tada do danas
samo dobijaju na vanosti. U poslednjih sto godina udeo poreza je povean 4 puta ili sa 10% BDP
na 36% BDP u 2002. godini u zemljama OECD-a.3
Najznaajnije karakteristike poreza su:
prinudnost poreza naplata poreza u svim dravama poiva na prinudi. Ako se u
redovnom postupku i u zakonom odreenom roku ne plati porez, drava moe prinudnom
naplatom, primenom svojih institucija naplatiti,
derativnost poreza poreski prihodi drave su izvedeni, a nisu rezultat njene ekonomske
aktivnosti,
porezima se finansiraju javni rashodi prikupljenim sredstvima se obezbeuje finansiranje
javnih rashoda (opti interes), tj. obezbeuju se sredstva za potronju koja je drugaija od
one kada bi sredstva ostala privredi i stanovnitvu od koga su naplaeni,
odsustvo neposredne protivusluge ili protivnaknade lice od koga se naplati porez ne
dobija nikakvu neposrednu i direktnu nadoknadu za to plaanje. Meutim, svakako da
poreski obveznici dobijaju javna dobra koja se finansiraju iz poreza,
porez je novano davanje porez se u savremenim uslovima ubira u novcu.
1
Boidar Raievi, Javne finansije, Ekonomski fakultet u Beogradu, 2008.
2
Dejan Popovi i Gordana Ili-Popov, Ekonomija oporezivanja i poresko pravo, Pravni fakultet Beograd i Ekonomski
institut, Beograd, 1995.
3
Ken Messere, 20th Century Taxes and Their Future, Bulletin, IBFD 54, 2000; OECD Revenue Statistics 1965-2003, Paris, 2004.
5
6 Koncept upravljanja lokalnom poreskom politikom Dragan Spiri
Osim navedenih postoje i manje znaajne karakteristike poreza poput nepovratnosti, terito
rijalnosti, neusmerenosti (neafektiranosti) i druge.
1.3. Elementi poreza
Svi poreski oblici imaju elemente iz kojih se sastoje. Postoje porezi sa razliitom sloenou,
ali svi imaju sledee elemente obuhvaene tzv. poreskom terminologijom: poreski obveznik
ili poreski subjekt, poreski platac, poreski destinar, poreski jemac, poreski dunik, poreska
sposobnost ili poreska snaga, poreski izvor, poreski objekat ili predmet oporezivanja, poreska
osnovica, poreska stopa, poreska tarifa, poreske olakice, poreska prijava, poreska evazija ili
izbegavanje plaanja poreza.
1.4. Poreska naela
Svaki poreski sistem mora da primenjuje odreene principe ili naela, u suprotnom takav
sistem se suoava sa subjektivnou i delovanjem od situacije do situacije. Poreska naela vae
za sistem u celini, a odraavaju i polaze od postojeih uslova (politikih, drutveno-ekonomskih,
socijalnih, privrednih, institucionalnih itd). Isto tako, od poreskih principa se ne oekuje da budu
apologete postojeeg, ve je zahtev da unapreuju praksu.
Princip izdanosti je zahtev da se obezbede sredstva koja su neophodna za pokrie javnih
rashoda. Ovaj princip je vrlo vaan jer od redovnosti javnih prihoda i njihove mase zavisi finansiranje
drave i najee se odnosi na nekoliko najvanijih poreskih oblika.
Princip elastinosti odnosi se na potrebu da se porezi to bre i potpunije prilagoavaju
promenama u visini javnih rashoda. Savremena drava sve vie kota, pa se od poreza oekuje da
prate rast javnih rashoda.
Ekonomsku grupu poreskih prinicpa ine: princip efikasnosti, umerenosti poreskog optereenja,
princip izbora poreskog izvora, fleksibilnosti, stabilnosti poreskog sistema, princip identiteta poreskog
destinatara i nosioca poreskog tereta.
Socijalno-politiki poreski principi polaze od potrebe pravinosti poreza, a to su: princip optosti
oporezivanja i ravnomernosti oporezivanja.
Grupu pravno-administrativnih poreskih principa ine: princip zakonitosti, minimizacije admini
strativnih trokova, tj. trokova naplate poreza i princip minimizacije trokova plaanja poreza.
1.5. Poreski sistem

Poreski sistem jedne zemlje ini ukupnost svih oblika javnih prihoda odnosno poreza i slui za
pokrie trokova od opte drutvenog znaaja.
Poreski sistem se zasniva na konceptu jednakosti i konceptu efikasnosti. Koncept jednakosti
treba da odgovori na pitanje: da li je porez fer? U literaturi se razlikuju sledee karakteristike
koncepta poreske jednakosti:
Dragan Spiri Koncept upravljanja lokalnom poreskom politikom 7
1. horizontalna jednakost znai da e jednaka situacija pojedinaca biti jedako oporezovana,

2. vertikalna jednakost znai da e razliite situacije (imovinske) pojedinaca biti razliito
oporezovane,
3. princip sposobnosti plaanja, i
4. princip koristi od poreza.
Koncept efikasnosti daje odgovor na pitanje koji je to iznos poreza koji pojedinac treba da plati
da bi mu bilo bolje sa porezom nego bez njega.
1.5.1. Kriterijumi za ocenjivanje poreskih sistema

Drava ili/i lokalna samouprava mogu da biraju razvoj poreskog sistema koji slui irokim
potrebama drutva na efikasan i pravian nain. Porezi mogu biti ocenjeni u skladu sa:
svojom ekonomskom efikasnou,
merom kojom dre konkurente,
njihovom administrativnom jednostavnou,
prihodnom adekvatnostu,
pravinou.
Korienjem ovih kriterijuma, jasno je da ne postoji jedan najbolji poreza i da nije dobar sistem
koji se oslanja na jedan porez. Od posebnog znaaja u ovom trenutku je adekvatan i stabilan
prihod za budet. Portfolio poreza4, slino portfolio investicija, omoguava balansiranje negativnih
aspekata jednog poreza sa pozitivnim aspektima drugog poreza. Prema tome, izbor i projektovanje
poreskog sistem za dravne i lokalne prihode je proces kompromisa, i to kompromisa izmeu
sledeih poeljnih karakteristika:
administrativna jednostavnost da se porez lako prikuplja i administrira,
konkurentnost - da li porez podstie preduzea ili pojedince da napuste lokalnu
samoupravu ili ograniava njenu sposobnost da privue biznis?
efikasnost - da li porez utie na efikasne alokacije resursa i izbore potroaa?
prihodna adekvatnosti - da li poreski prihodi omoguavaju dravi da zadovolji potrebe
svojih graana?
kapital - da li je poreski fer? Jednakost se odnosi na princip sposobnosti da se porez plati.
Jednostavan poreski sistem je onaj koji je lak za poreskog obveznika da ga razume i onaj koji je
i jednostavan i jeftin za javni sektor za upravljanje. Veina releantnih istraivanja zakljuuje da su
vei trokovi administriranja linih poreza, poreza na dobit i poreza na imovinu.
1.5.2. Struktura poreskog sistema

U poreskoj teoriji se razlikuju dva pristupa strukturi poreskog sistema: poreski monizam iji su
protagonisti smatrali da treba da postoji samo jedan porez i poreski pluralizam kao poreski sistem koji
se sastoji iz vie poreskih oblika.
U istoriji se mogu identifikovati tri talasa predloga za uvoenje poreskog monizma: fiziokratsko
uenje, u 20-tom veku se javljaju predlozi da se poreski sistem svede na samo jedan od poreza kao
to su: porezi na kapital, porezi na dohodak, porezi na potronju, porezi na energiju. Na poetku
Judit Stallmann, Thomas G. Jonson, Tax Policy and Tax Portfolio, Oktobar 2010.
4
tranzicije javljaju se predlozi da se poreski sistem drastino pojednostavi: uvoenjem samo tri poreza
(Kornai) sa proporcionalnim poreskim stopama (porez na potronju, porez na fonda zarada, porez na
dobit) ili da se uvede samo jedan porez na potronju - pojednostavljeni alternativni porez (Meklur).
Osnovne prednosti poreskog monizma su jednostavnost i transparentnost poreskog sistema
i niski trokovi naplate i plaanja poreza. Nedostaci poreskog monizma su nemogunost da se
jednim porezom obuhvate svi oblici ekonomske moi obveznika, da bi se prikupilo dovoljno prihoda
poreska stopa bi morala da bude vrlo visoka, sklonost ka utaji poreza bi bila visoka, mogunost
uticaja poreske politike na ekonomske i neeknomske cijeve bila bi drastino smanjena.
Poreski monizam u striktnom obliku je teorijski neodriv, a sa stanovita fiskalne politike
irelevantan. Ideje bliske poreskom monizmu, a prema kojima u poreskom sistemu treba da postoji
to manji broj poreskih oblika su teorijski odrivije i relevantnije sa stanovita fiskalne politike.
Oigledno je da njihova ideja nije prihvaena. Argumenti sa kojim su nastupali njihovi oponenti
svodili su se na na pretpostavljeni otpor plaanju visoke stope tog jednog poreza.
Poreski pluralizam je poreski sistem koji se sastoji iz vie poreskih oblika i naao je primenu
u svim poreskim sistemima savremenih drava. Poreski pluralizam je teorijski superiorniji oblik
poreskog sistema.
Prednosti poreskog pluralizma su potpunije obuhvatanje ekonomske snage poreskog
obveznika, manje poreske stope, manja sklonost poreksoj evaziji, izdanost. Vrlo znaajna prednost
poreskog pluralizma je mogunost voenja aktivne poreske politike.
Slabosti poreskog pluralizma je mogunost uvoenja prevelikog broja poreskih oblika, to
poveava tokove naplate, poreski sistem postaje netransparentan i stvara pretpostavke za niske
stope naplate i za poresku evaziju.
Struktura poreskog sistema pokazuje koji porezi su prisutni u poreskom sistemu i koliki je
njihov znaaj. Postoji vie faktora koji odreuju strukturu poreskog sistema:
nivoa razvijenosti privrede
stepen trinosti privrede
obrazovni nivo stanovnitva
struktura radne snage
nain finansiranja socijalnog osiguranja, naroito sistema PIO
struktura drave
ukljuenost drave u meunarodne integracije
veliina drave
tradicija, itd.
Na promene u strukturi poreskih sistema utiu promene u privrednim institucijama i privrednim

subjektima. Struktura poreskog sistema je vrlo znaajna jer je esta situacija da se promenom
poreske strukture nastoji ostvariti utisak smanjenja ukupnog poreskog tereta, tj. poreske korpe.
1.5.2.1. Struktura poreskog sistema Srbije

U strukturi poreskog sistema Srbije postoje tri nivoa. Pripadnost poreza po nivoima vidi se iz
sledee tabele.
Dravni porezi Pokrajinski porezi Lokalni porezi

Porez na dodatu vrednost Porez na imovinu
Porez na dohodak (na prihode od dividende Porez na prenos apsolutnih prava
i udele u dobiti, na prihode od kamate, na Porez na naslee
prihode od autorskih prava, na kapitalne Porez na dohodak (na prihode od
dobitke, godinji dohodak graana) samostalne delatnosti, na prihode od
Porez na dobit preduzea nepokretnosti, na druge prihode, na
Akcize zemljite, na izdavanje pokretnih stvari,
Porez na upotrebu, dranje i noenje na prihode od osiguranja lica)
odreenih dobara
Porez na meunarodnu trgovinu i transakcije
Porezi koji se dele izmeu centralnih i pokrajinskih vlasti /
Deo poreza na dobit preduzea
/
Deo poreza na dohodak graana
Porezi koji se dele izmeu centralnih i lokalnih vlasti
Porez na dohodak (porez na zarade)
Nacionalna i lokalna poreska struktura moraju se posmatrati kao porodica poreza, a ravnotea
se postie oslanjanjem na razliite poreske osnovice.
1.5.2.2. Struktura poreskog sistema Hrvatske

U Hrvatskoj poreskoj strukturi takoe postoje tri nivoa, a pripadnost poreza po njima prikazana
je u sledeoj tabeli:
Dravni porezi upanijski porezi Optinski i gradski porezi

Porez na dodatu Porez na nasledstvo i Prirez porezu na dohodak;
vrednost poklone; Porez na potronju;
Akcize Porez na putnika Porez na kue za odmor;
motorna vozila; Porez na neobraeno obradivo zemljite;
Porez na plovila; Porez na nekoritene preduzetnike nekretnine;
Porez na automate za Porez na neizgraeno graevinsko zemljite;
zabavne igre Porez na firmu i naziv;
Porez na korienje javnih povrina
Porezi koji se dele izmeu centralnih i lokalnih vlasti
Porez na dohodak (raspodela poreza zavisi od toga da li lokalne samouprave finansiraju zdravstvo, socijalnu zatitu
i kolstvo)
Porez na dobit (uee optine i grada 20%, upanije 10%, drave 70%)
Porez na promet nekretnina (uee optine i grada 60%, drave 40%)
Optine i gradovi mogu propisati plaanje prireza porezu na dohodak graana.
Na prvi pogled je jasno da lokalne samouprave u Hrvatskoj imaju uee u veem broju poreskih
prihoda u odnosu na optine i gradove u Srbiji. Posledino, imaju veu mogunost voenja aktivne
poreske politike.
1.5.2.3. Struktura poreskih sistema zemalja lanica EU

Struktura poreskih sistema zemalja lanica EU je heterogena sa znaajnim razlikama. Naroito
su znaajne razlike izmeu starih i novih lanica EU. U starim lnicama EU u proseku najznaaniji
porezi su:
Doprinosi za socijalno osiguranje (oko 28%)
Porezi na dohodak (oko 25 %)
PDV (oko 19%)
Posebni porezi na potronju akcize (oko 10%)
Porez na dobit (oko 9%).
9% Doprinosi za socijalno
osiguranje
9% 28% Porezi na dohodak
PDV
10%
Posebni porezi na
potronju-akcize
Porez na dobit
19% Ostalo
25%
Struktura poreskih sistema zemalja lanica EU
U zemljama - starim lanicama EU dominiraju neposredni porezi (ukljuujui i doprinose) u

odnosu na posredne (PDV i akcize), priblino u odnosu 2:1. U novim lanicama EU posredni porezi
su znaajniji u odnosu na neposredne. Odnos izmeu neposrednih i posrednih poreza u 12 novih
lanica EU iznosi 1,35:1, a u Srbiji 1,15:1. Vei znaaj posrednih poreza u zemljama u tranziciji
u skladu je sa davanjem prednosti ekonomskim u odnosu na socijalne ciljeve u tim zemljama.
Davanje prednosti ekonomskim ciljevima (brz rast, smanjenje nezaposlenosti i dr.) odrava nameru
ovih zemalja da otklone zaostatak u nivou razvijenosti u odnosu na stare lanice EU.
1.6. Podela poreza
Osnovna podela obuhvata sledee poreze:

1. neposredni (direktni) i posredni (indirektni) porezi. Ova podela je izvrena u
zavisnostiod toga kako se manifestuje poreska snaga. Ukoliko se poreska snaga
manifestuje posedovanjem imovine ili dohotka re je o direktnim (neposrednim)
porezima, a ukoliko se manifestuje u vidu potronje radi se o indirektnim porezima.
Takoe i ako se lice koje je zakonom odreeno da plati porez, usmerava da na tritu teret
poreza prenese na druga lica radi se o posrednim porezima. Neposredni porezi su praviniji
jer se poreski teret utvruje na osnovu ekonomske snage i prihodi od ovih poreza su
stabilniji, ali zahtevaju skuplju poresku administraciju, manje su elastini od indirektnih.
Indirektni porez poto je uraunat u cenu proizvoda je anoniman, pa je samim tim manji
otpor pri naplati kod poreskih obveznika;
2. subjektni i objektni porezi. Objektni tj. realni porezi su oni koji se utvruju prema
objektivnim elementima ne vodei rauna o linosti poreskog obveznika gde se
oporezuje svaki izvor prihoda odvojeno. Subjektni porezi, kada se oporezuju svi prihodi
poreskog obveznika kao jedna celina i vezani su za odreenu linost pa se uzima u obzir
neoporezivi minimum (porodine obaveze, broj dece, zdravstveno stanje) tu spada porez
na dohodak graana i porez na ukupnu neto imovinu;
3. analitiki i sintetiki porezi. Analitiki su oni porezi koji pogaaju samo jedan objekat
obveznikove imovine (zgradu) ili jednu vrstu prihoda. Sinteticki porezi su oni koji
obuhvataju ukupnu obveznikovu imovinu, dohotke ili promet svih proizvoda ili usluga
kao porez na ukupnu imovinu, na dohodak graana i slino;
4. ad valorem i specifini porezi. AD valorem (porezi po vrednosti) su oni porezi kod kojih
se poreska osnovica iskazuje u novanim jedinicama, a porez se utvruje primenom
poreske stope u odreenom procentu na ovako iskazanu poresku osnovicu. Kod specifinih
poreza, poreska osnovica se iskazuje u linim mernim jedinicama, a poreska obaveza u
apsolutnom iznosu prema toj jedinici kao na primer 0,5 din po jednoj litri vina;
5. redovni i vanredni porezi. Redovni porezi predstavljaju poreske oblike koji se redovno
naplauju za jedan period vremena, dominanti su u poreskom sistemu i njima se
finansiraju redovni i javni rashodi. Vanredni porezi se naplauju u vanrednim situacijama i
slue za pokrie vanrednih javnih rashoda;
6. porezi u novcu i naturi. U savremenim uslovima porezi u novcu su potpuno potisli
poreze u naturi ali se u izuzetnim sluajevima pojavljuju porezi u naturi.
Vana podela poreza vri se i prema vrsti poreske osnovice (na primer porez na dohodak,
porez na potronju), prema nivou dravne vlasti kojoj porez pripada (dravni, regionalni,
pokrajinski, lokalni), prema stepenu optereenja raznih kategorija stanovnika (progresivni,
regresivni i proporcionalni).
Poresko naelo pravednosti moe se sagledati na primeru uporeivanja proporcionalnog,
regresivnog i proporcionalnog poreza.5
Mankiw H.G, Principles of Economics, Philadelphia, The Dryden Press, 1998.

5
Proporcionalan porez Regresivni porez Progresivni porez

Porez kao % Porez kao % Porez kao %
Dohodak Iznos poreza Iznos poreza Iznos poreza
dohotka dohotka dohotka
50.000 12.500 25 15.000 30 10.000 20
100.000 25.000 25 25.000 25 25.000 25
200.000 50.000 25 40.000 20 60.000 30
Izdanost* 87.500 80.000 95.000
* Dodatak autora.
Navedeni primer je uzet iz razloga aktuelnosti rasprave o Zakonu o porezima na imovinu u

Srbiji i reenja koje se predlae (ukidanje progresivnog i uvoenje proporcionalnog poreza). Kao
to se iz dodatog reda oigledno vidi, sa stanovita izdanosti, najprihvatljiviji je progresivni nain
oporezivanja. Meutim, izdanost sigurno nije jedino merilo, naroito kada je cilj postati deo
jedinstvenog evropskog trita, o emu e vie rei biti u delu o poreskoj harmonizaciji.
2. Poreska politika
Svaka drava kreira i sprovodi makrofinansijsku politiku ije su dve glavne poluge poreska
(fiskalna) politika i monetarno-kreditna politika i primenjuju se paralelno. Poreska politika je i deo
ekonomske i socijalne politike.
Poreska politika obuhvata usklaeno delovanje dravnih institucija kroz ulivanje javnih prihoda
na raspodelu, razmenu, potronju i proizvodnju u odreenom nacionalnom prostoru i vremenu u skladu
su sa drutveno prihvatljivim ciljevima i zadacima. Subjekat poreske politike je drava odnosno
njeni organi od centralnih do lokalnih, kod nas od nacionalnog do nivoa optina i ona raspolae
pravom ureenja poreza i drugih javnih prihoda i odreivanja njihovih parametara.
Osnovni zadatak poreskog sistema i poreske politike je prilagoavanje okolnostima i
injenicama koje su odluujue za proces oporezivanja, pa stalne promene uslova privreivanja
direktno utiu na promene poreskih propisa i ukidanje tj. uvoenje novih poreskih oblika.
Glavni ciljevi poreske politike:
Stabilizaciona funkcija poreske politike ogleda se u njenom dejstvu na postizanje i
ouvanje zaposlenosti, tj. smanjenje nezaposlenosti, zatim odranja stabilnog nivoa cena
i uravnoteenog platnog bilansa zemlje. Ako je privreda u stanju deflatorne neravnotee
tada je uloga stabilizacione poreske politike da podstie tranju u privredi, a kroz brojna
smanjenja u poreskoj preraspodeli, da podstie linu a naroito investicionu tranju i
potronju. Ako je u privredi inflatorna neravnotea, to znai da su likvidna novana
sredstva vea od realne ponude dobara i usluga, ona e se sastojati u naporima da se preko
odgovarajuih poreza i njihovih parametara zahvati jedan deo vika tranje;
Alokativna funkcija fiskalne politike ogleda se u alokaciji korienja proizvodnih faktora.
Stimulisanje investicione aktivnosti drava moe postii smanjenjem poreskih stopa na
dobit preduzea u odreenim granama, kao i raznim poreskim olakicama;
Redistributivna funkcija poreske politike se ostvaruje dejstvom instrumenata poreske
politike kojim se postie korekcija odnosa iz primarne raspodele kao i socijalna funkcija.
Dakle vri se preraspodela nacionalog dohotka izmeu razliitih drutvenih slojeva. Ako je
zasnovano na socijalnim principima onda e se njene alokacije usmeravati u dva pravca i
to da sa otrim progresivnim stopama zahvati dohodak imunih graana i da se poreskim
olakicama pomogne siromanim drutvenim slojevima.
Poreska politika je sistematian nain kojim se novac namie u budet. Meutim, poreska
politika je instrument kontrole i pravila ponaanja u privredi i lokalnoj zajednici. Istovremeno,
lokalna poreska politika je deo, tj. segment nacionalne poreske politike.
Drava i lokalne zajednice moraju voditi aktivnu poresku politiku kojom e doprinositi
ostvarenju ekonomskih i socijalnih ciljeva. Meutim, moraju nai adekvatnu meru kako ne
bi naruili ekonomske i trine principe, jer poreska politika nije, niti moe biti supsitut
za ekonomsku politiku. Ukoliko lokalna samouprava nema strategiju razvoja, ili/i strategiju
lolakalnog ekonomskog razvoja (sektorska strategija), taj nedostatak ne moe nadomestiti ni
najkonkurentija lokalna poreska politika.
13
Poreska politika u razvijenim zemljama se vodi na nain da se obezbedi optimalnost u

ostvarivanju alternativnih i redistributivnih ciljeva, a u nerazvijenim koristi se kao transfer sredstava
iz dravnih preduzea u budet.
3. Lokalna poreska politika
Lokalna vlast obezbeuje usluge i komunalna dobra od vitalnog znaaja za ivot graana. I za lokalnu
dravu vredi zahtev efikasnijeg obezbeenja nego da to ini privatni sektor. U cilju obezbeenja javnih
dobara lokalne samouprave moraju da nametnu poreze za njihovo finansiranje. Ova odluka mora
polaziti od injenice da javna dobra koriste domainstva i privreda. Naravno, neka javna dobra vie
koriste domainstva (sport, kulturna infrastruktura, manifestacije i sadraji), druga vie koristi privreda,
ali veinu koriste i domainstva i privreda (putna i komunikaciona infrastruktura, obrazovanje).
Poreska politika je uvek sporno politiko pitanje, tako da nema savrenog poreskog portfolia.
Bra promenljivost okruenja, privrednog, finansijskog i trinog, od promena poreskih sistema,
sa svoje strane oteava formulisanje i odranje dobre poreske ponude.
Karakteristike dobre lokalne poreske politike6 su:
stabilna sa vidljivim poreskim osnovicama,
pravina sa fer poreskim optereenjem,
adekvatna sa predvidivim prinosima poreza,
jednostavna,
prepoznatiljiva, kod graana i privrede, ne samo lokalno,
stimulativna za eljene privredne aktivnosti (delatnosti),
sistematski i dozirano koristi poreske olakice.
3.1. Formulisanje lokalne poreske politike
Pri formulisanju lokalne poreske politike treba poi od procene svojih snaga i slabosti, treba
proceniti situacione uslove u kojima funkcioniu lokalni organi, treba proceniti konkurentsku
poziciju ostalih lokalnih samouprava, naroito geografski bliskih, pa tek onda pristupiti planiranju
fiskalne politike. Procena eventualnih komparativnih prednosti moe omoguiti ostvarivanje
eljenih efekata bez smanjenja poreza, korienjem jedinstvenih resursa koji se poseduju. Retki
resursi, kao to smo ve videli, ne moraju biti iskljuivo prirodni (drvo, ugalj, voda, banje, vazduh,
visoke planine, veliki broj sunanih dana, broj snenih dana, itd), ak su poeljniji tzv. soft resursi,
vezani za ljude i tehnologiju.
Dokument u kome se mogu nai odgovori na najvei deo pitanja o resursima, lokalnim
snagama i slabostima, je Strategija razvoja optine/grada. Ovaj plan daje odgovor i na
najvanije prethodno pitanje za formulisanje poreske politike pravac/pravci razvoja (delatnosti
koje se preferiraju u lokalnoj privrednoj strukturi). Nije iznenaenje, ukoliko je opredeljenje lokalne
zajednice rast u postojeim aktivnostima, naprotiv, po logici privrednog ivota najbri rezultati
mogu se dobiti poveanjem veliine postojeeg biznisa.
Terri Sexton, Californias Local Tax Policy: Past, Present, and Future, California Municipal Revenue & Tax Association, 2006.
6
15
Identifikacija ciljanih privrednih delatnosti je vana radi sagledavanja javnih dobara koja su
vana za tu delatnost, jer se razlikuju potrebe firmi za javnim dobrima: za transportna preduzea
vana je koliina i kvalitet puteva, za hotelska preduzea vana je ugostiteljska ponuda, saobraajna
povezanost, marketinka obrada prirodnih i antropogenih prednosti, za industrijske deltanosti
vani su energetski kapaciteti, za sektor usluga vana je dobra telekomunikiona povezanost, itd.
Isto tako, razlikuje se nivo marginalne produktivnosti kapitala (videli smo da zavisi od kvaliteta
javne infrastrukture) u razliitim industrijama, pa je poeljno imati podatak o njemu pri formulisanju
poreske politike.
Kada je poznat odgovor na pitanje koje privredne delatnosti su eljene u privrednoj strukturi,
taj cilj treba staviti u kontekst situacionih uslova konkretne lokalne sredine. Vano je dobro
poznavati svoju lokaciju (granino/centralno podruje, siromane/razvijene optine u neposrednom
okruenju, i drugo). Geografska raznolikost, a pre svega udaljenost, omoguuje poreske i druge
raznolikosti i uproseuje ih. Ukoliko geografski bliske konkurente ocenimo poreski neatraktivnim
(nekonkurentnim), verovatno bolji izbor u strategiji je pronai neku drugu konkurentsku prednost
a ne snienje poreza.
Naredni korak zavisi od dostupnosti podataka o trokovima izgradnje javnih dobara.
Naroito je znaajno poznavati fiksne trokove jer oni trebaju biti rasporeeni na dovoljno veliki
broj firmi, shodno osnovama ekonomske teorije, fiksni trokovi pojedinane kompanije bie manji
to je vei broj firmi koji ih deli. Istovetno, kao sa poreskim olakicama, i kod trokova izgradnje
infrastrukture vano je da ih deli dovoljan broj firmi.
Elaboraciju javnih dobara, radi upotrebe u poreske svrhe, treba proiriti na horizonatalnu i
vertikalnu diverzifikaciju. Horizontalne razlike kod javnih dobara su razlike u vrstama, a vertikalne
razlike u kvalitetu. Ukoliko ocena lokalne komunalne infrastrukture i drugih javnih dobara i
usluga bude visoka, lokalna samouprava se moe odluiti za jednu od generikih strategija
strategiju diferencijacije. Na primeru poreske politike to bi znailo da se konkurentska
prednost gradi na jakoj infrastrukturi i drugim javnim uslugama i da nisu potrebna poreska
oslobaanja.
Mogunost optimalnog kombinovanja oporezivanja i diverzifikacije putem pruanja
dobrih javnih usluga, potvrena je u studiji iz 2004. godine.7 Autori smatraju da rast javnih
investicija kao dela ukupne javne potronje za 1 procentni poen poveava priliv stranih direktnih
investicija za 13%. Dakle, zemlja moe da istovremeno podigne svoju prosenu efektivnu poresku
stopu (EATR) za etiri procentna poena i javne investicije za 1 procentni poen, a da istovremeno zadri
iznos investicija nepromenjen.
Pri formulisanju poreske politike treba slediti tzv. pravilo poreza, a to je da se faktori trebaju
oporezovati prema njihovim marginalnim trokovima8. Postavlja se pitanje koliko raspoloivi
kapaciteti dozvoljavaju precizno izraunavanje.
Jedna od komponenti analize su i trokovi ulaska i izlaska iz znaajnih grana delatnosti
zastupljenih u lokalnoj privrednoj strukturi. Zakonomernost koju treba pratiti je, to su vei
trokovi izlaska/ulaska iz odreene privredne grane, njena elastinost na visoke poreze je vea.
Lokalni poreski portfolio ine porezi koje plaaju graani i poslovni porezi. Jedna od najteih
odluka pri formulisanju poreske politike je pronai ravnoteu izmeu poreza za graane i poreza
za privredu. Poslovni porezi su vrlo popularni meu lokalnim porezima. Prednost ovih poreza je
laka administracija, politiki su prihvatljivi jer ne utiu dirketno na graane (birae). Nedostaci su
vrlo znaajni. Neprofitabilna industrija plaa proporcionalno vie porez nego visoko profitabilna
preduzea, to dovodi do ekonomske distorzije, a u krajnjem plaaju ga graani jer ga preduzea
izvoze. Graani su istovremeno vlasnici firmi i zaposleni.
7
Benassy-Quere A., Fontagne L., and Lahreche-Revil A., How does FDI react tocorporate taxation?, International Tax
and Public Finance, 2004.
8
John Douglas Wilson and David E. Wildasin, CAPITAL TAX COMPETITION: BANE OR BOON.
Interesi lokalne samouprave, preduzea i graana su meusobno suprotni ali i saglasni.

Suprotnost se ogleda u injenici da svi ele vie za sebe, meutim bez saglasnosti, dominacija bilo
kog interesa unitava preduzee. Preveliki zahvati drave (lokalne samouprave) kroz poreze ne
ostavljaju dovoljno za plate ishod je trajk i odlazak sposobnih kadrova ili ne ostavljaju dovoljno za
investicije zbog ega preduzee gubi korak sa konkurencijom i propada. Ukoliko preduzee uzima
previe za sebe, ima nezadovoljne radnike i dravu kojoj nije platilo porez. Ukoliko radnici uzmu
previe ponovo imamo nedostatak sredstava za investicije i dravnu prisilu da se plate neplaeni
porezi. Znai, interesi jesu suprotni ali mora se nai mera kongruentnosti.
Pri razmatranju naina ispunjenja budetskog zahteva za dovoljnou poreskih prihoda,
kreator poreske politike, osim navedenog, razmatra mogue proirenje poreskih osnovica i
obuhvatnost obveznika.
Odluka o lokalnoj poreskoj politici podlee odreenim ogranienjima. Lokalni politiki procesi
moraju sagledati injenicu da svi segmenti u toj zajednici, bogati, srednja klasa, siromani i
poslovna zajednica, tee da utiu na konanu odluku o porezima. Istovremeno, mora se imati u
vidu mobilnost resursa, naroito rada, koja je vea na lokalnom u odnosu na nacionalni nivo, jer
je lake preseliti se unutar iste drave. Takoe, mora se imati u vidu mogunost da drava moe
zakonom ograniiti odreene poreze, tj. odrediti maksimalne poreske stope.
Razmatranje mora obuhvatiti mnoge neporeske faktore, meu kojima se izdvaja demografski
faktor. Gustina naseljenosti, starosna struktura i slini faktori znaajno utiu na zakljuke. Potronja
znaajno varira tokom ivota graana. Na primer, mlai ljudi su nestrpljiviji da dobiju (dobro
plaen) posao. Vee uee dece i mladih menja preferencije stanovnitva.
Jedan segment poreske politike treba odvojiti za izgradnju i negovanje poreskog morala9.
Poreski moral se definie kao sutinska motivacija pojedinca da se plaa porez. Kao endogen, zavisi
od interakcije pojedinanih poreskih obveznika i drave, to se moe shvatiti kao fiskalna razmena
koja obuhvata: proceduralnu pravinost, u smislu donoenja politikih odluka na javni i prihvatljiv
nain i interakcionu pravinost kao nain na koji poreski organi tretiraju obveznika (graana) u
potupku poreske kontrole.
Odnos poreskih obveznika i vlasti je sloena interakcija koja sadri elemente dobrovoljnosti i
prinude. Lokalna poreska politika treba biti tako postavljena da razvija klimu dobrovoljnog plaanja
poreza. Takav scenario je mogu ukoliko poreski obveznici vlast vide kao pouzdanu i dobronamernu.
Vani elementi ovog sistema su poresko znanje, negovanje i potovanje drutvenih normi. Drugim
reima, treba uzeti u obzir dinaminu interakciju moi i poverenja10, jer je oigledno da dizajniranje
dobre poreske politike nije mogue samo ekonomskim pristupom.
Analitiki podaci koji se koriste pri izradi lokalne poreske politike moraju biti viegodinji, jer podaci
za jednu godinu nisu dovoljno informativni. Panju treba fokusirati na trendove u kretanju
lokalnih poreza.
Svaka poreska politika mora imati za cilj ravnoteu u dugom roku to znai treba ugraditi
mehanizme koji e omoguiti promene politike tokom vremena. U tom smislu treba nastojati to
je preciznije predvideti izazove i iznenaenja, na osnovu slabih signala iz privrede, domainstava
i dravne administracije. Neki od buduih izazova lokalnih finansijskih sitema su: tehnoloki
napredak, globalizacija, deregulacija komunalnih usluga, demografske promene.
Ukoliko je odluka smanjenje poreskih stopa, mora postojati prag ispod koga se ne sme ii.
Nikako se ne sme upasti u tzv. trku do dna. Kao to rat cenama nije dobar ni za jednog konkurenta
na tritu, tako ni lokalne samouprave ne treba da upadnu u zamku trke sa konkurentima za
bezuslovno smanjenje poreskih stopa. ak iako su takva smanjenja, odgovor na konkurentske
9
Lars P. Feld, Bruno S. Frey, Tax Evasion, Tax Amnesties and the Psychological Tax Contract International, Studies
Program, Working Paper 07-29, 2007.
10
Erich Kirchler, Stephan Muehlbacher, Barbara Kastlunger, Ingrid Wahl, Why Pay Taxes? A Review of Tax Compliance
Decisions, Andrew Young School of Policy Studies, International Studies Program, Working Paper 07-30, 2007
pritiske, treba imati u vidu da je voenje poreske politike mnogo sloenije od jednostavnog
smanjenja poreskih stopa. Zato je potrebno vrlo paljivo tumaiti prikupljene empirijske i
druge podatke, pre generalizacije.
Pri formulisanju lokalne poreske politike treba razmotriti i druge aspekte koji privlae
preduzea, osim poreza. U svetu su poznati primeri Nemake i Francuske koje privlae
investicije i privredu bez obzira na visoke poreze. esto se navodi i primer Kalifornije, koja ima
jedno od najveih poreskih optereenja u SAD, a uspeva da privue privredne aktivnosti, jer
poseduje kompetentnu radnu snagu i veliko trite koje je spremno da troi.11 Poznati su primeri
investicija motivisanih visokim nivoom javnih dobara i usluga koje nude lokalne zajednice. Visok
nivo javnih dobara ne iziskuje dodatne trokove od strane kompanija, pa samim tim doprinosi
njihovoj produktivnosti. Javna dobra podiu produktivnost firmi, a produktivan kapital manje tei
mobilnosti. Meutim, treba imati u vidu da su preduzea heterogena u korienju javnih dobara.
Uoava se istovremenost, pruanja javnih usluga (dobara) i poreske konkurencije, kao i uslovljenost
dostupnosti javnih dobara za firme radi njihove konkurentnosti i potrebe da se plaa porez iz koga
se finansiraju javna dobra. Ova analiza dobija na interesantnosti ukoliko se razmatranje javnog
faktora proiri, sa javnih dobara na javnu potronju.
3.2. Uticaj lokalnih poreza na lokalni ekonomski razvoj
Uloga fiskalnog sistema i fiskalne politike u podsticanju izgradnje konkurentnosti je

znaajna, posebno sa aspekta efekta pojedinih mera i naina kako se podsticaji koriste.12 Najvei
stepen efikasnosti se postie, ukoliko su mere fiskalne politike u korelaciji sa ekonomskom i
strukturnom politikom i sinergetski snano deluju. Jasnom i konzistentnom strukturnom politikom
drava moe na najbolji i najefikasniji nain da utie na izgradnju privrede i njenu konkurentnost. U
primeni fiskalnih istrumenata, za izgradnju konkurentnosti, bitno je, da drava u to manjem obimu
koristi ad hoc mere, a to vie ugraene podsticaje koji imaju endogeni karakter, iji efekat ne zavisi
od intervencije nosilaca ekonomske politike. Pored toga, ugraeni fiskalni podsticaji dostupni su
svakom ekonomskom subjektu. Opte je prihvaen stav, da se prioritet daje onim merama poreske
politike, koje sadre automatski, ugraene podsticajne instrumente, sa obrazloenjem, da oni
umanjuju investicionu nesigurnost, smanjuju vreme planiranja investicija, umanjuju mogunost
korupcije i utiu na smanjenje administrativnih trokova.
Verovanje da su porezi od znaaja za lokalni ekonomski razvoj stvorilo je vie problema nego
koristi, jer su dravni i lokalni porezi odrigrali veoma malu ulogu u oblikovanju regionalnih razvojnih
obrazaca13. Roger Vaughan, zamenik direktora Njurokog dravnog zavoda za planiranje razvoja,
dovodi u pitanje ispravnost pristupa koji lokalni razvoj dovodi u vezu sa poreskom strukuturom,
ak i ako ona ima relevantnost. Nema sumnje da su evidentni pokuaji da se privuku firme sonim
poreskim olakicama, da se vre lobiranja za smanjenje poreza kako bi se ouvala radna mesta ili
odrao i poveao intenzitet poslovne razmene, meutim, ogromna veina istraivanja pokazuju
da niski porezi nisu klju za razvoj.
Naime lokalni porezi, prvo, predstavljaju promile u rashodima kompanija. Oni su mali deo
plate, esto kotaju manje od mesenog rauna za struju. Drugo, visoki porezi mogu odraavati
11
Tax Policy And Local Economic Development
12
Momirovi Dragan, Zdravkovi Dragan, Uticaj poreskih podsticaja na izgradnju konkurentnosti sa posebnim
osvrtom na Srbiju,
13
Richard D. Pomp, Sandra Kanter, Kenneth D. Simonson, Roger Vaughan, CAN TAX POLICY BE USED TO STIMULATE
ECONOMIC DEVELOPMENT?, The American University Law Review, Vol. 29:207
visok nivo lokalnih javnih usluga (obrazovne ustanove koje produkuju kvalitetnu radnu snagu,
kulturne sadraje, dobar transport, stabilno energetsko napajanje, dobre telekomunikacije, vodu
i kanalizaciju) koje mogu nadoknaditi visoke poreske stope. Tree, dolazak firmi koje se esto sele
nije vaan izvor lokalnog razvoja.14 etvrto, najvei deo lokalnih privrednih napredaka dolazi iz
zapoljavanja u postojeim preduzeima, njihovim proirenjima i od novih preduzea koje osniva
domicilno stanovnitvo. Drugim reima, najvei generator lokalnog ekonomskog razvoja je
lokalni rast. Peto, irenje nacionalne infrastrukutre (autoput, lokalni i regionalni putevi, eleznica,
elektrifikacija, poboljanje telekomunikacionih veza, poboljanje vodosnabdevanja, izgradnja
kanalizacione mree i drugo) omoguava bolju povezanost sa drugim tritima, smanjuje
transakcione trokove i doprinosi konkurentnosti lokalne privrede, uz istovremeno smanjenje
pritiska za iseljavanje. esto, sposobni kadrovi, kako u delu efikasne administracije, tako i u delu
trita radne snage, najvaniji su faktor ukupnog, pa i lokalnog privrednog razvoja. Sedmo, koliko
su vani dravni i lokalni porezi u poreenju sa drugim faktorima, kao to su veliina domaeg
trita, prevoz i drugi transakcioni trokovi, lokacija, komunalne usluge, trokovi radne snage,
radno zakonodavstvo, sindikalna tradicija, obrazovanje i vetine radne snage, projektovani rast
drave, pristup sirovinama, povoljan politiki milje?
Povezanost izmeu lokalnog ekonomskog razvoja i infrastrukturne potronje je vrlo
signifikantna. Infrastruktura, odnosno velika mrea kapitalno-intenzivnih usluga, puteva,
vodosnabdevanje, kanalizaciona mrea, sistemi za preradu otpadnih voda, deponije i reciklani
centri, usluge i snabdevanje elektrinom energijom, sve je to od kritine vanosti za tekue i bu-
due ekonomske aktivnosti.Meutim, empirijski se teko dokazuje veza izmeu ulaganja u infra-
strukturu i ekonomske produktivnosti15. Postoji itava lepeza direktnih, indirektnih i indukovanih
ekonomskih efekata infrastrukturnih projekata. Povezanost govori da pad ulaganja u infrastrukturu
rezultira manjim ekonomskim rastom. Istraivanja pokazuju veliku vanost ulaganja u odravanje po
stojee infrastrukture, za ta su potrebni porezi.
Empirijska literatura posveena odnosu konkurencije poreskih stopa i pruanja javnih
usluga i dobara je prilino ograniena, ali postoji studija16 uticaja javnih trokova (ulaganja) i
stopa poreza na imovinu na izbor lokacije preduzea u dravi Mejn (SAD). Rezultat do koga su
doli govori da je poveanje javne potronje u obrazovanje za 10% dovelo do poveanja broja
firmi za 6%. Po njima, politika niskih poreza i slabog nivoa javnih usluga, je manje nagraivana od
suprotne poreske politike visokog oporezivanja sa visokim nivoom pruanja javnih usluga i dobara.
Iz navedenog se moe zakljuiti da lokalni porezi nisu preterano vani za poslovno odluivanje
i napredak poslovanja. Meutim, namera je da se pokae kako su lokalni porezi manje vani
od drugih faktora razvoja. Olak je pristup po kome su niski lokalni porezi jedino vani za lokalni
ekonomski razvoj. Meutim, postavlja se pitanje, da li je vana sposobnost lokalne vlasti odnosno
birokratije? Da li je vana brzina izdavanja dozvola?Da li je bitna politika stabilnost? Da li je vaan
kontinuitet elektro napajanja? Da li je bitna dostupnost kvalitetne radne snage? U krajnjem, da li biznis
vie preferira stabilne od promenljivih poreskih sistema, makar promene znaile i esta smanjenja.
Stabilni porezi omoguuju planiranje i svrsishodnije odluivanje.
14
Richard D. Pomp, Sandra Kanter, Kenneth D. Simonson, Roger Vaughan, isto.
15
Chapman, Jeffrey and Rex L. Facer II, Connections Between Economic Development and Land Taxation, Land Lines
Article, Volume 17, No 4, 2005.
16
Gabe, T.M. and K.P. Bell, Trade offs between Local Taxes and Government Spending as Determinants of Business
Location, Journal of Regional Science, Vol. 44, 2004.
3.3. Lokalne poreske olakice da ili ne?
Pritisak da se usvoje poreske olakice i sline mere je neodoljiv. Lokalni funkcioneri imaju na-
dlenost i mo da utiu na lokalnu ekonomiju i na taj nain se oseaju primoranim da urade ne-
to za nita. Svakako kreator politike ne eli da bude shvaen kao neko ko ne eli radna mesta
i ekonomski razvoj. Usvajanje poreskih olakica daje funkcionerima i poslanicima oseaj da su
uradili neto konstruktivno17. I sigurno vanije, daje im kakav takav argument u brojnim politikim
nadpriavanjima.
Korienje poreskih podsticaja nije nova ideja. Nedavno je, meutim, dolo do naglog porasta u
usvajanju podsticaja. ak se poreske olakice nazivaju novom municijom u besplatnom ratu izmeu
drava18. Poreski podsticaji jasno su u modi, ali njihova upotreba izaziva niz pitanja. Na primer, da li
firme zaista biraju lokaciju na osnovu dravnih i lokalnih poreza, ili one baziraju svoje odluke na drugim
osnovama. Koji procenat trokova poslovanja su u stvari dravni i lokalni porezi? Pri odgovoru na ovo
pitanje, treba imati na umu da se lokalni porezi, pri obraunu nekih nacionalnih poreza, odbijaju.
to znai da preduzea ne snose pun teret takvih poreza. Zaista, smanjenje lokalnih poreza i taksi
e poveati iznos nacionalnog poreza na prihod (dobit) koji preduzee plaa.
Pri formulisanju lokalne poreske politike treba imati u vidu i efekat poreske kapitalizacije, tj.
koji nivo poreza na imovinu ima uticaj na cenu zemljita. Naime cena zemljita i porez na imovinu
su tako povezani, da vii nivo poreza na imovinu, uz sve ostale jednake faktore, se odraava na
promenu cene zemljita. Osim odgovora na pitanje koji je to nivo poreza na imovinu koji nee imati
negativnu poresku kapitalizaciju, potrebno je dati odgovor i na pitanje da li smanjivati nivo poreza
na imovinu ili predvideti izuzee iz poreza na imovinu kao podsticaj za eljene delatnosti? Ne treba
zaboraviti, ni pitanje, da li postojeim preduzeima treba podsticaj i kog nivoa? Pitanje pravednosti
je moda i najvanije, ukoliko se nude podsticaji za privredne aktivnosti koje su ve zastupljene
u strukturi privrede lokalne zajednice. Treba izbegavati poreske olakice za novodole firme, a
postojee oporezivati (na primer, novodoli prevoznik se oslobaa, a postojei oporezuju).
Dalje formulisanje poreske politike, i odgovor na pritiske za uvoenjem poreskih olakica,
mora tretirati faktor roka i reakcije ostalih lokalnih samourpava. Mogua je situacija da i ostale
jurisdikcije uvedu sline mere, pa se postavlja pitanje ta se moe dobiti na dugi rok ako i drugi
usvoje sline inicijative? Koja je uloga podsticaja ako ih nude svi? Sigurno je da bi prihod pao svuda,
a konkurentsku prednost ne bi ostvario niko.
Zatim, pod pretpostavkom uvoenja lokalnih poreskih podsticaja, potrebno je putem analize,
dati kakav takav empirijski proraun za koliko su vei efekti od iznosa podsticaja, tj. da li su koristi
srazmerne prihodu koga se lokalna zajednica odrie?
ak, ukoliko se pojave efekti, ostaju dileme: da li su novodole delatnosti i investicije odgovarajue
potrebama zajednice? Da li e nove firme zapoljavati lokalno nezaposleno stanovnitvo? Da li su
te delatnosti ekoloki prihvatljive ili se radi o prljavim tehnologijama? Potpuni efekat od investicija
se postie kada se dobit koju ona donese reinvestira u lokalnu zajednicu. Posledino, znaajno je
pitanje, a odgovor je gotovo nemogue dobiti, da li e eventualni prihodi biti lokalno reinvestirani ili e
biti uloeni, ak, van drave? Pitanje snabdevanja, da li e dobavljai investitoru biti domai ili strani?
Sa aspekta razvoja, bitan je i odgovor da li se radi o eljenim investicijama ili o prostom prelasku
kapitala iz jednog u drugi sektor privrede?

17

18
Svakako da odgovorna lokalna poreska politika, mora znati i odgovor na pitanje kada treba
ukinuti poreske podsticaje? Mogui pristup je kada podsticajna delatnost ili investicija ili ukupna
privreda postanu profitabilne i na taj nain demonstriraju sposobnost da plaaju porez. Vreme
ukidanja podsticaja mora voditi rauna da zajednica ne ostane zakljuana19 u programu lokalnih
poreskih olakica, ili jo gore da se ne izazovu protesti onih koji bi trebalo da se finansiraju iz
poreza ije se oslobaanje produuje (na primer kolstvo).
Bitan element potpunosti analize je injenica da su lokalne poreske olakice samo jedno od
sredstava pruanja dravne pomoi. Drugi mogui instrumenti su:
finansijska podrka: kreditiranje, davanje garancija, subvencionisanje kamatnih stopa,
moda subvencionisanje cena, grantovi i donacije,
programi obuke i prekvalifikacija,
podsticaji za inovacije i istraivanje i razvoj,
pomo u nadmetanju za dravne ugovore o nabavkama,
efikasna administracija,
one stop shop usluga,
programi razvoja lokalne infrastrukture.
Svi navedeni instrumenti mogu imati razliite efekte, ali bitno je njihove efekte uporediti sa
efektima korienja lokalnih poreskih oslobaanja.
U svakom sluaju bitno je videti da li su ciljevi postignuti? Kakve su prednosti u poreenju sa
oportunitetnim trokovima, tj. sa porezima koji su mogli a nisu se ostvarili? Ko je u stvari imao
koristi od pruene pomoi? Na ovom mestu moe se postaviti pitanje celishodnosti poreskih
olakica. Pod pretpostavkom da poreske olakice rade, tj. da je smanjenje odreenih lokalnih
poreza rezultiralo odreenim lokalnim ekonomskim razvojem, pitanje je ko ima koristi od toga.
Najee su to novodole, po pravilu velike firme. Lokalne blagodeti ogledaju se u zapoljavanju
lokalne kvalifikovane radne snage, a siromani se ubrajaju u grupu onih koji e imati najmanje
koristi od tako stimulisanog razvoja. Sa druge strane, smanjenje prihoda u budetu, zbog poreskih
olakica, najvie e osetiti siromani.
Minimum koji je svakko prihvatljiv, kod poreskih olakica, bez obzira da li su efektivne
ili ne, je da odraavaju politiku klimu povoljnu za poslovanje.
Richard D. Pomp, Sandra Kanter, Kenneth D. Simonson, Roger Vaughan, isto

19
3. Poreska konkurencija vs. poreska
harmonizacija
Poreska konkurencija vs poreska harmonizacija je u stvari diskusija oko toga da li e vlast

kontrolisati faktore proizvodnje. Pristalice poreske harmonizacije bi volele da ometu oticanje
radnih mesta i investicija iz drava sa visokim porezima u drave sa niskim. Debata se uglavnom
fokusira na kapital, pogotovu da li vlasti mogu da prate i oporezuju beei kapital.
Neki smatraju da su politike poreske harmonizacije neophodne da bi se smanjilo izbegavanje
plaanja poreza (poreska evazija). Meutim, suprotni argumenti kau da prava i potpuna poreska
reforma moe smanjiti motiv za izbegavanje plaanja poreza dok bi se istovremeno umanjivala
mogunosti izbegavanja oporezivanjem kapitalnog prihoda na izvoru.
U sutini, ovo je debata o veliini vlasti. Harmonizacija znai vie poreske stope i veu dravu.
Osloboeni od stresa konkurencije, politiari bi udovoljavali grupama sa specijalnim interesima i
opirali se preko potrebnim fiskalnim reformama. To je razlog zato e stanovnici drava sa visokim
porezima najvie izgubiti ako vlasti stvore OPEK za politiare.20
injenica je da su diferencirani poreski sistemi zastupljeniji od harmonizovanih. Harmonizovani
sistemi su poeljni mnogima, naroito politiarima, meutim, napredak se ostvaruje kada postoje
varijacije.21
Ironino u odnosu poreske konkurencije i poreske harmonizacije je da se oba miljenja
slau sa nekim poreskim ujednaavanjem, ili dole (u sluaju konkurencije) ili gore (u sluaju
harmonizacije).22
3.1. Pojam i istorijat poreske konkurencije
Moda izgleda da ima malo ili nikakve kontroverze kada je u pitanju definisanje poreske
konkurencije. Potreban uslov za poresku konkurenciju je visoka mobilnost kapitala i/ili rada.
Mobilnost kapitala moe biti poveana tehnolokim promenama koje omoguavaju pojedincima
da se kreu irom kontinenata. Ipak, visoka mobilnost kapitala ne znai da kapital mora da se kree
preko granice. Neophodan uslov za kretanje kapitala je da kapital moe da se kree preko granice
na niskim trokovima.
Polazei od navedenog, proces poreske konkurencije moe se definisati kao proces privlaenja
mobilnog kapitala smanjenjem poreskih stopa. Po svojoj prirodi, proces poreske konkurencije je
proces meuzavisnosti postavljanja poreskih stopa i poreske osnovice.
20
Danijel Miel, isto
21
Steichen A., isto.
22
Agnes Benassy-Quere, Nicolas Gobalraja, Alain Trannoy, Tax Competition and Public Input, ENEPRI, Working paper
40, 2005.
23
Poreska konkurencija predstavlja takmienje meu dravama (jurisdikcijama, ukljuujui

i lokalne) u privlaenju kapitala (investitora) poreskim instrumentima, posebno poreskim
podsticajima.23
Poreska konkurencija postoji kada se omoguuje poboljanje relativne konkurentske pozicije
jedne drave naspram drugih, i to kroz smanjivanje poreskog optereenja poslovne aktivnosti
kompanija i pojedinaca, sa ciljem da se zadre ili privuku mobilne ekonomske aktivnosti i
odgovarajua (to povoljnija) poreska osnovica, iako se to moda ostvaruje na nain koji teti
drugim dravama.24
Smatra se da su se prvi sluajevi poreske konkurencije pojavili u 12. veku, u severnoj Italiji pri
privlaenju tkaa vune. esto je navoen i primer drave Dordija u SAD iz 1899. godine koja
je kompanijama ponudila osloboenje od svih poreza. Meutim, tek u drugoj polovini XX veka,
tema razgovora se pomera sa aktivne vs. neutralne poreske politike, na poresku konkurenciju.
Razlozi za ovo su: mobilnost meunarodnih kompanija u ijoj pozadini stoji rastua mobilnost
faktora, poreski tretman profita u zemlji investiranja i aktuelizovanje pitanja trokova izazvanih
poreskom konkurentnou.
Kao fiskalna interakcija meu narodima poreska konkurencija je u ekonomskoj teoriji prvo
razmatrana od strane Tiebout (1956) koji je predstavio model takmienja za mobilna domainstava.
On je pokuao da pokae, kako pod odreenim pretpostavkama, ukljuujui line mobilnosti,
razliitosti konkurentskih jurisdikcija, mogu dovesti do kretanja i samim tim i izlaza javnih dobara.
Naime, svaka jurisdikcija nudi drugaiji skup, kako javnih dobara, tako i poreskog optereenja.
Takav skup moe biti posmatran kao vie ili manje privlana ponuda pojedicnima i domainstvima
u zavisnosti od njihovih preferencija i ukusa.
Prvi model poreske konkurencije razvili su Zodrov i Mieszkovski (1986)25 i Vilson (1986)26 prema
kome vlasti obezbeuju javna dobra (potronju) iji je izvor porez na mobilni kapital.
3.2. Poreska harmonizacija
Poreska harmonizacija zajedno sa preferencijalnim reimom je alternativa poreskoj konkurenciji.

Poreska harmonizacija postoji kada su poreske platie suoene sa slinim ili identinim poreskim
stopama bez obzira gde oni iveli, tedeli, kupovali ili ulagali. Harmonizovane poreske stope
eliminiu fiskalnu konkurenciju.
Poreska harmonizacija je proces uklanjanja poreskih barijera i razlika izmeu poreskih
sistema zemalja-lanica EU, koje stvaraju te barijere. Ona podrazumeva usklaivanje poreskog
zakonodavstva izmeu razliitih zemalja-lanica i implementaciju direktiva EU u razliitim
oblastima poreskog prava.27
Poreska harmonizacija se moe postii na dva naina28:
1. Eksplicitna poreska harmonizacija se deava kada se drave dogovore da odrede
minimalne poreske stope ili odlue da koriste istu poresku stopu. Evropska Unija je,
na primer, zahtevala da zemlje lanice uspostave porez na dodatu vrednost u visini od
23
Boidar Raievi, Jelena Nenadi, Poreska konkurencija, opti osrvt, Ekonomski anali 162, 2004.
24
Evropska komisija, Kodeks ponaanja za oporezivanje poslovnih aktivnosti, 1997.
25
Zodrow and Mieszkowski, Pigou, Tiebout, Property Taxation, and the Underprovision of Public Goods, Journal of
Urban Economics vol.19, 1986.
26
Wilson, J., A Theory of Interregional Tax Competition, Journal of Urban Economics vol.19, 1986.
27
Gordana Ili-Popov, ore Pavlovi, Leksikon javnih finansija, Beograd 2003.
28
Danijel Miel, Ekonomija poreske konkurencije: harmonizacija ili liberalizacija, 2005.
minimum 15 posto.29 EU je takoe harmonizovala poreske stope za gorivo, alkohol i

duvan, a poznati su i pokuaji da se harmonizuje oporezivanje poreza na dohodak lica i
preduzea. Kod ovakvog oblika direktne poreske harmonizacije, platie nemaju korist od
bolje poreske politike u drugim dravama, i vlasti su zatiene od trine discipline.
2. Implicitna harmonizacija se dogaa kada vlasti oporezuju dohodak koji njihovi graani
zarade u drugim jurisdikcijama. Ova politika svetskog oporezovanja zahteva da vlast
skuplja finansijske informacije o investitorima koji nemaju prebivalite u toj zemlji i da
podele te informacije sa poreskim slubama iz drugih zemalja. Ovaj sistem razmene
informacija ima tendenciju da bude orsokak budui da radna mesta i kapital generalno
otiu iz drava sa visokim porezima u one sa niskim. U ovom indirektnom obliku poreske
harmonizacije, kao i u direktnom obliku koji je opisan gore, poreski obveznici nemaju koristi
od bolje poreske politike u drugim dravama i vlasti su zatiene od trine discipline.
3. Meovita harmonizacija30 je u sutini kombinacija prethodna dva pristupa. Ovaj pristup, sa
jedne strane, poveava uniformnost korporativnog i poreza na tednju, a sa druge strane,
omoguava diferencijaciju poreza na dohodak.
Krajem XX i poetkom XXI veka pojavile su se tri velike multilateralne inicijative za poresku
harmonizaciju:
OECD je zapoeo inicijativu protiv tetne poreske konkurencije u 1990-tim, ukazujui
na preko 40 takozvanih poreskih utoita. OECD preti ovim jurisdikcijama finansijskim
protekcionizmom ako se ne sloe da oslabe svoje zakone o porezu i privatnosti ne bi li
drave sa visokim porezima mogle lake pratiti i oporezovati beei kapital. Meutim,
glavna slabost ove inicijative je injenica da OECD nije stavila na crnu listu bilo koju
od svojih drava lanica iako se makar neke od njih kvalifikuju kao poreska utoita po
definiciji same OECD-a;
Evropska Unija je veliki zastupnik poreske harmonizacije, i birokratija iz Brisela je imala
odreenog uspeha. Porez na dodatu vrednost, energetski porezi, i akcize su u odreenoj
meri bili predmet direktne harmonizacije meu dravama u EU. Poznata je i inicijativa sa
direktivom o porezu na tednju. Radilo se o indirektnom obliku poreske harmonizacije koji
je zahtevao da se uvede poseban porez na investitore koji nisu njihovi dravljani ili da se
skupljaju informacije o prihodima investitora nedravljana i proslede ih njihovim vladama.
Svaka mera na evropskom nivou, meutim ima krupan nedostatak da vane ekonomije
poput SAD i Japana nisu ukljuene;
Ujedinjene Nacije su imale predlog koji je zahtevao formiranje Meunarodne poreske
organizacije. Ideja je podrazumevala da ova poreska organizacija ima mo da nadjaa
poresku politiku suverenih nacija i bila bi posebno nadlena za spreavanje poreske
konkurencije. Ovaj predlog je bio u suprotnosti sa naelom dravne suverenosti.
Proces poreske harmonizacije naroito je interesantan i intrigantan na primeru Evropske unije.

Ugovorom o osinvanju EU, kao jedan od osnovnih ciljeva definisano je stvaranje jedinstvenog
trita a ono podrazumeva slobodno kretanje dobara, usluga, ljudi i kapitala u uslovima postojanja
konkurentskog oblika organizacije trita. Sa druge strane, kod zemalja lanica postojale su razlike
u poreskim sistemima i poreskim politikama. Poreska harmonizacija, stoga nije automatski proces
koji e uslediti od izvrenja tekuih prava EU ve zahteva nove zakone ili dobrovoljne sporazume.
Evropski parlament, Value Added Tax (VAT), Fact Sheet, No. 3,4 i 5. 2000.
29
Steichen A., Tax Competition in Europe or the Timing of Leviathan, IBDF, Amsterdam, 2003.
30
Proces poreske harmonizacije obuhvata usaglaavanja posrednih poreza, neposrednih

poreza, zatim eliminisanja dvostrukog oporezivanja i saradnju poreskih slubi. Poreska saradnja je
inicirana izvetajem Fiskalnog i finansijskog komiteta iz 1962. godine.
Smatra se da su prednosti poreske harmonizacije:31
smanjenje trokova ugodnosti plaanja poreza,
transparentnost, tj. vidljivost poreske obaveze,
poreska neutralnost,
optimalna alokacija resursa,
redistributivni efekti oporezivanja.
Tokom vremena promenili su se ciljevi i prioriteti ovog procesa32. Prvi put je velika panja
posveena ovom pitanju u izvetaju iz 1962. godine (Neumark) u kome je zakljueno da bi trebalo
da budu usklaene poreske osnovice kako bi se pojednostavio sistem. Evropska komisija je 1967.
i 1969. godine objavila dva memoranduma koja su takoe tretirala pitanje usklaivanja osnovice.
Tokom sedamdesetih preduzimano je vie akcija, oporezivanje preduzea (1975), dvostruko
oporezivanje (1976), oporezivanje dividende (1978). Ipak, rezultat svih tih inicijativa se ogleda
u podizanju svesti za ova pitanja.33 Od 1990. je promenjena strategija Evropske komisije to je
dovelo do uspenog uvoenja tri mera o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Brzina razvijanja
poreskih sistema je uoljiva i na predlogu iz 1992. godine za uvoenje minimalne stope poreza
od 30%. U to vreme samo je Irska stopa bila nia, a posle desetak godina jo nekoliko drava je
ispod ili na samoj toj stopi. Znaajna promena pristupa u ovoj oblasti izvena je 1997. godine.
Zbog tekoa sprovoenja promena u ovoj oblasti, pristupilo se predlaganju dobrovoljnih
mera, a ne obavezujuih zakona. Prva mera u tom kontekstu je usvajanje Kodeksa ponaanja u
poslovima oporezivanja. Tokom poslednjih desetak godina, takoe je bilo vie razliitih inicijativa,
ogranienog uspeha.
Uloga Evropskog suda pravde je sve znaajnija jer inicijative prema njemu nisu politiki
motivisane, ve odredbama o nediskriminaciji. Sigurno je da presude koje sud donosi imaju
implikacije na poreske sisteme drava lanica.
Poreska harmonizacija se esto poistoveuje sa poreskom koordinacijom iako imaju razliita
znaenja. O poreskoj koordinaciji se moe govoriti kada je izmeu dve drave (jurisdikcije)
uspostavljen takav fiskalni reim koji ne ometa trgovinu, kretanje faktora rada i stanovnitva
i istovremeno obezbeuje pravinu raspodelu poreskog tereta izmeu tih jurisdikcija u vezi sa
prihodima koje ostvaruju nerezidenti, ali i rezidenti. Koordinacija je iri pojam od harmonizacije
i ine je zakonodavne i nezakonodavne inicijative, karakterie je uvaavanje suvereniteta i
supsidijarnosti.
Verovatno najbolji odgovor na pitanje: da ili ne poreska harmonizacija, dolazi iz prakse EU, koja
je, u sutini obeleena mekom poreskom harmonizacijom ili poreskom konvergencijom.
31
Stojanovi Sneana, Poreska konkurencija versus poreska harmonizacija u Evropskoj uniji, Finansije 1-6/2009,
Beograd, 2009.
32
Chetcuti, J.P., The process of corporate tax harmonisation in the EC, Lex Escripta Online Legal Journal, 2001.
33
Rachel Griffith, Alexander Klemm, WHAT HAS BEEN THE TAX COMPETITION EXPERIENCE OF THE LAST 20 YEARS?,
Institute for Fiscal Studies and University College London, 2004.
3.3. Prednosti poreske konkurencije
Konkurencija poboljava ekonomske performanse, podstie bolju alokaciju resursa i doprinosi

ekonomskoj efikasnosti. Konkurencija je vaan razlog zbog koga trine ekonomije bre rastu i
omoguavaju vii ivotni standard. Napredak konkurenta je imperativ koji treba pobediti. U
dananjem poslovnom svetu, obeleenog turbulencijom i velikom promenljivou, trini uspeh
se postie na taj nain to kompanije nastoje da same uvedu konkurenciju svom proizvodu, ne
ekajui da to uine konkurenti.
Sublimirano, pozitivni efekti poreske konkurencije su kontrola moi, inovacije, podsticaji,
smanjenje poreskog tereta, fiskalna disciplina, odgovarajua ravnotea izmeu nivoa
oporezivanja i javnih dobara.
Konkurencija izmeu vlasti takoe ima poeljne ekonomske efekte. Poreska konkurencija ima
sve izraeniji znaaj sa rastom mobilnosti fakora proizvodnje. Poresku konkurenciju treba slaviti, a ne
proganjati34. Poreska konkurencija disciplinuje rasipnike drave a nagrauje drave koje sputaju
poeske stope i sprovode reforme koje stimuliu privredni rast. Pozitivni efekti poreske konkurencije
mere se stepenom smanjenja javne potronje, tj. stepenom efikasnosti javnog sektora.
Ona je snaan podsticaj ekonomskoj liberalizaciji koja je pomogla uvoenju dobre poreske
politike u zemljama irom sveta. ak su i ekonomisti iz OECD priznali da mogunost izbora lokacije
ekonomske aktivnosti otklanja nedostatke u budetskim procesima vlasti, ime se ograniava
mogunost preterane potronje i oporezovanja.35
Fiskalni rivalitet izmeu vlasti je stvorio niz efekata poslednjih dvadesetak godina. Drave irom
sveta su morale da reaguju smanjenjem stope oporezivanja prihoda nakon smanjenja koja su
sprovedena u SAD (Regan) i Velikoj Britaniji (Taer). Poreska konkurencija je pomogla da se spuste
stope poreza na dobit preduzea (corporate tax rates) u zapoadno-evropskim zemljama. Zabeleeni
su i brojni primeri ukidanja progresivnih poreskih stopa u zemljama biveg sovjetskog saveza.
Istorija stopa poreza na dobit preduzea u Evropskoj Uniji je dobar primer. Ve 1962. i 1970,
zvanini izvetaji su traili harmonizaciju sistema poreza na dobit preduzea. Evropska komisija
je 1975. zahtevala minimalnu stopu tog poreza od 45 posto. Ova inicijativa nije uspela, kao to je
i slian pokuaj da se zahteva minimalna poreska stopa od 30 posto propao u ranim devedesetim
dvadesetog veka. Danas je prosena stopa poreza na dobit preduzea u Evropskoj Uniji nia od
30 posto. Poreska konkurencija sigurno igra ulogu u ovom globalnom prelazu ka niim poreskim
stopama, i jasno je da su nie poreske stope pomogle brem rastu svetske ekonomije. ak i OECD,
koji se teko moe smatrati za nekog ko ima razumevanja za stimulativnu poresku politiku, je
procenio da ekonomije rastu jednu polovinu od jednog procenta (0.5%) bre za svakih 10
procenata smanjenja marginalnih poreskih stopa.36
Zatita i ouvanje prava da se uputaju u poresku konkurenciju treba biti kljuni cilj ljudi koji
sprovode ekonomsku politiku, posebno onima koji su zainteresovani da pomognu ekonomski razvoj
siromanijih zemalja. Ako meunarodne birokratije uspeju da unite ili ogranie poresku konkurenciju,
vlasti bi imale daleko manje podsticaja da se ponaaju odgovorno. Odsustvo konkurencije bi podrilo
anse zemalja za kreativne ekonomske reforme i smanjilo individualnu slobodu.
Ljudima irom sveta treba dati mogunost da imaju korist od niih poreskih stopa. OECD, EU i UN
ne treba da ograniavaju mogunost investitora i radnika stvaranjem kartela od kojega imaju korist
34
Danijel Miel, isto.
35
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj, Economic Outlook, br. 63, 1998.
36
OECD, Willi Leibfitz, John Thornton i Alexandra Bibbiee, Taxation and Economic Performance, Working paper No.
176, 1997.
samo drave sa visokim poreskim stopama. OPEK za politiare bi ukinuo konkurenciju politiarima,
i pogoranje ekonomske politike koje bi usledilo bi usporilo globalni ekonomski rast.37
Poreska konkurencija je poeljna iz vie razloga. Najvanije, ona pomae ekonomski rast
ohrabrivanjem politiara da usvoje razumnu poresku politiku. Poreska harmonizacija je, naprotiv,
obino povezana sa viim poreskim teretima. U svakom sluaju, zastupnici poreske harmonizacije
pokuavaju da zaustave pritisak, koji je posledica poreske konkurencije, da poreske stope padnu
na dole.
Koristi od poreske konkurencije mogu biti razumljive ako pogledamo promene u politici koje
su zahvatile ceo svet u poslednjih 25 godina. Oigledno je da poreska konkurencija ne treba biti
shvaena kao jedini faktor koji je doveo do ovih promena. U nekim sluajevima, to moda nije bila
ni glavna motivacija. Ali u svakom sluaju, poreska konkurencija je ohrabrila prelaz ka poreskoj
politici koja stvara vii rast i omoguuje vie prilika.
3.4. Nedostaci poreske konkurencije
Postoje mnogi argumenti koje iznose protivnici poreske konkurencije. Dve su glavne kategorije
prigovora protiv fiskalne konkurencije38. Prvo, tvrdi se da je meunarodna raspodela kapitala
neefikasna jer kapital kao pokretljivi faktor ide u oblasti gde je porez manji, bez obzira na realna
ekonomska razmatranja. Drugo, potvreno je da poreska konkurencija dovodi do pogoranja
poreskih baza, na kraju izaziva ispod proseno snabdevanje javnim dobrima.
Prvi argument se nalazi u nekoliko publikacija, a svodi se na injenicu da porez ne treba da bude
dominantan faktor u procesu donoenja odluka o alokaciji kapitala. Drugi argument je razvijen od
strane OECD.39
Poreska konkurencija koja nije fer izaziva itav niz neeljenih efekata i posledica koje se pojavljuju
zbog delovanja tzv. efekta prelivanja i ogledaju se u izbegavanju plaanja poreza, podrivanju
finansijskih i investicionih tokova, podrivaju integritet i pravednost poreskih struktura, prebacivanju
poreskog tereta na manje mobilne poreske osnovice kao to su rad, imovina i potronja.40
U negativne strane poreske konkurencije treba uvrstiti eroziju poreske osnovice, pojavu politike
osiromaenja suseda, ak postoje stavovi da dovodi do slabljenja drave u ekonomskom i
finansijskom smislu.
Interesantno je napraviti distinkciju izmeu pravedne i nepravedne poreske konkurencije.
Pravina je ona konkurencija koja dovodi do smanjenja poreskih stopa, sa paralelnim proirivanjem
poreske osnovice, ali u meri koja ne utie na poresku i budetsku politiku susednih jurisdikcija.
Drugim reima radi se o poveanju fiskalne discipline putem vee poreske obuhvatnosti i efikasnije
naplate. Ukoliko navedene aktivnosti u poreskom sistemu rezultiraju stvaranjem posebnih podsticaja
za privlaenje stranih investicija, tada se moe govoriti o nepravinoj poreskoj konkurenciji.
37
Danijel Miel, isto
38
Dalibor Roha, Evidence and Myths about Tax Competition, New Perspectives on Political Economy Volume 2,
Number 2, 2006.
39
OECD, A Process for Achieving a Global Level Playing Field, OECD Global Forum on Taxation, Berlin, 2004.
40
Boidar Raievi i Jelena Nenadi, isto.
4. Lokalna poreska konkurencija
4.1. Da li postoji lokalna poreska konkurencija

i ako postoji da li je poeljna?
U dananjem dobu globalizacije postavlja se pitanje da li gradovi zaista dobijaju ulogu jednih
od kljunih aktera u sferi regulacije drutvenih procesa41. Sa druge strane, evidentna su miljenja
da je jaanje politike i ekonomske uloge gradova potpomognuto od strane nacionalnih drava
jer jaanjem komparativnih prednosti i kompetetivnosti gradova jaa i nacionalna ekonomija42,
to je na liniji osnovne definicije razvoja kao zbira pojedinanih poboljanja. Shodno navedenom
stanovitu ukazuje se na potrebu prouavanja regulativnih kapaciteta lokalne vlasti zato to su u
njima koncentrisani strateki resursi globalne ekonomije,43 sa vanom napomenom da se imaju na
umu globalni gradovi.
U savremenoj literaturi se nalaze i zagovornici proaktivne promocije lokalnog ekonomskog razvoja
od strane preduzetnikog grada44, to je tranzicija od menaderisanja socijalnom zajednicom ka
preduzetnikoj lokalnoj vlasti koja radi na iznalaenju novih formi kompetetivnog kapitalizma.45
Navedene tendencije u savremenom okruenju rezultiraju postepenim smanjenjem tradi
cionalnih, jasnih razlika izmeu razliitih politika, kao to su ekonomska, socijalna, obrazovna,
kulturna, monetarna, fiskalna, jer se sve one integriu.46
Poreska konkurencija prema teritorijalnom principu, pre svega u privlaenja investitora,
naroito je intenzivna izmeu:
regionalnih odnosno lokalnih samouprava unutar jedne drave,
drava koje ine neku vrstu unije ili jedinstveno trite, i
drava suseda.
Za razliku od znaajnog bavljenja potronjom lokalne samouprave, iznenaujue malo se zna

o tome kako lokalne samouprave prikupljaju poreze. Znaajan doprinos navedenoj praznini daje
studija amerikog Nacionalnog biroa za ekonomska istraivanja iz 1989. godine.47 Njen kvalitet
41
Harding, A. and Le Gales, P., Globalization, Urban Change and Urban Politics in Britain and France In: Knox, P. and
Taylor, P. (eds.) World Cities in a World-System, Cambridge University Press, 1997.
42
Petrovi Mina, Globalizacija i gradovi, Filozofski fakultet Beograd, 2004.
43
Sassen S., From Globalisation and its Discontents In: G. Bridge and S. Watson, The Blackwell City Reader, 2002.
44
Jessop, B., The narrative of enterprise and the enterprise of narrative: place marketing and the entrepreneurial
city, In: T. Hall and P. Hubbard (eds.) The entrepreneurial city: geographies of politics, regime and representation.
Chichester: John Wiley & Sons, 1998.
45
Harvey, D, From Managerialsm to Enterpreneurialism: The Transformation in Urban Governance in Late Capitalism,
In: G. Bridge and S. Watson (eds.) The Blackwell City Reader, 2002.
46
Mayer, M., Post-Fordist City Politics, In: R. T. Le Gates and F. Stout (eds.) The City Reader. London: Routledge, 1996.
47
Robert P. Inman, THE LOCAL DECISION TO TAX: EVIDENCE FROM LARGE U.S. CITIES Working Paper No. 2921, National
bureau of economic research, Cambridge, 1989.
29
se ogleda i u injenici da elaborira institucionalne, politike i ekonomske determinante lokalnih

odluka o porezima, kao i injenica da obuhvata uzorak od 41 velikih amerikih gradova u periodu
od 1961-1986. godine. Pre ove studije veina istraivanja je polazila od elastinosti lokalnih poreza
u odnosu na federalne olakice.
Postoje mnogi pokuaji empirijskog dokazivanja, a pre svega ekonometrijskog izraunavanja
postojanja i intenziteta uticaja, tj. znaaja lokalne poreske konkurencije. Jedan od relevantnih
pokuaja je napravljen 2006. godine u vedskoj48. vedska je veoma pogodna za dokazivanje
interakcija lokalnih poreskih politika. Naime u ovoj skandinavskoj zemlji lokalne vlasti su odgovorne
za pruanje osnovnih javnih dobara i usluga i imaju visok stepen autonomije kada je u pitanju
pravo da odluuju o pruanja lokalnih javnih usluga, ali i pravo da propiu lokalnu stopu poreza
na dohodak (proporcionalna stopa, oko 70% lokalnih prihoda, a oko 15% u proseku su transferi
sa centralnog nivoa). Istovremeno, za vedsku je karakteristina institucionalna kombinacija
ogromne decentralizacije u obezbeivanju vanih javnih slubi sa sistemom grantova koji, u
velikoj meri, izjednaava ekonomske uslove lokalnih samouprava. Na takav nain horizontalno
ujednaen sistem, prirodno smanjuje motive za poresku konkurenciju. Dakle, oekuje se manja
poreska konkurencija u odnosu na zemlje sa slabijim redistributivnim sistemom.
Iz navedenih razloga vedski primer je izazov, jer ukoliko se u takvim uslovima dokae postojanje
lokalne poreske meuzavisnosti, sledi analogni zakljuak da u onim drugim dravama, dravama
loijeg sistema izjednaavanja, ona takoe mora postojati.
Analiza prua dokaz prostorne zavisnosti poreske stope meu lokalnim vlastima vedske: smanjenje
poreza za proseno i procentni poen u susednim lokalnim samoupravama dovodi do smanjenja od
oko 0,79 procentnih poena u sopstvenim porezima.
Radi potpunosti sagledavanja, treba dodati da je navedena analiza raena uz visok nivo
apstrakcije irokog spektra faktora razliitog intenziteta delovanja. Istovremeno, treba ukazati
da visok stepen decentralizacije, koja ustvari i jeste nuan preduslov poreske konkurencije, jer
bez nadlenosti, nije mogue voditi lokalnu poresku politiku. Najbolji primer za ilustraciju ove
tvrdnje, je stanje u Srbiji pre donoenja Zakona o finansiranju lokalne samouprave, tj. pre dobijanja
nadlenosti lokalnih poreskih administracija.
Centralno pitanje na koje se oekuje jasan odgovor, sa politikog aspekta, je da li se
birai mogu baviti asimetrinim informacijama i problemom uporeenja nivoa poreza i
javnih slubi sa onima u susednim jurisdikcijama. Graani (birai) koriste informacije o dobrima
i uslugama u drugim optinama kao merilo za procenu performansi svojih zvaninika. Graani
zatim ove informacije koriste da izvre pritisak na svoje izabrane funkcionere putem glasanja49.
Ovaj argument glasanja je vaan jer ukazuje na proces. Naime, nema automatskog seljenja
(migracije) odmah po dobijanju informacija o boljim uslovima u drugim lokalnim samoupravama.
Asmimetrinost informacija naroito je uoljiva izmeu politiara i biraa50. Politiari su u poziciji
i trebali bi da znaju mnogo vie o trokovima usluga i javnih dobara od biraa, to im omoguava
da utiu na formulisanje poreskih politika u delu postavljanja poreskih stopa koje utiu na biraka
miljenja. Dodatni izvor asimetrije je struktura prihoda51. Sloene strukture prihoda i raznovrsnost
poreza stvara iluziju kod fiskalnih poreskih obveznika (biraa), ak i kod politiara, da je ukupno
poresko optereenje manje nego to stvarno jeste. Drugi izvori fiskalne iluzije i informativne
asimetrije je vidljivost poreza. Svakako je da su vidljiviji direktni porezi kao to je porez na imovinu,
od, na primer, poreza na potronju.
48
Karin Edmark and Hanna greny, Identifying Strategic Interactions in Swedish Local Income Tax Policies, 2006.
49
John Douglas Wilson and David E. Wildasin, isto.
50
Besley, Timothy and Anne Case, Incumbent Behavior: Vote Seeking, Tax Setting, and Yardstick Competition, American
Economic Review, 85, 1995.
51
Wagner Richard, Revenue Structure, Fiscal Illusion, and Budgetary Choice, Public Choice, 25, 1976.
Ovo je naroito vano pitanje za susedne lokalne samouprave, jer su vrlo verovatno sline
ekonomske okolnosti sa slinim trokovima za pruanje javnih usluga. Prema tome, birai e,
ukoliko raspolau informacijama, zahtevati otprilike isti nivo poreza za dati nivo usluga.
Znai, postoje odreene meuzavisnosti poreskih politika lokalnih vlasti, mada taan proces
ostaje dosta nejasan.52
4.2. Koncept korisnosti u lokalnoj poreskoj konkurenciji
Posmatrano sa aspekta pojedinca i/ili domainstva izbor se svodi na individualno odluivanje, a

ekonomska odluka (izbor) pojedinca je dvostrukog karaktera. On se pojavljuje na strani tranje kao
trailac pri emu odluuje kako e potroiti svoj prihod, istovremeno on se pojavljuje i na strani
ponude, pri emu odluuje koje e oblike zaposlenosti vlastitih resursa privhatiti. Naravno da zarade
od zaposlenosti resursa odreuju potroaki izbor. Budui da su mogunosti pojedinca kao potroaa
limitirane veliinom prihoda, racionalni pojedinac e teiti optimizaciji. Ekonomisti navedeni
proces optimizacije definiu kao maksimizaciju korisnosti. Dakle, korisnost je mera za preferenciju.
Viedimenzionalnost odnosa, dobara, socijalnih grupa i svega to ini ivot, zahtevaju od pojedinca da
rangira preferencije. Ovaj proces obuhvata stav pojedinca prema riziku, ali i niz psiholokih i sociolokih
faktora. Polazei od navedenog aspekta, ne ude ankete raene, na primer u SAD-eu, u dravi Ilinois
(1965. godine), sa pitanjem da li ste sreni?. Istraivanje korisnosti se produbljuje ukoliko se iskoriste
empirijske generalizacije psihologa Vebera (1846) i Fechera (1860) koji su dokazali da su subjektivne
sposobnosti funkcionalno proporcionalne veliini stimulansa. Primenjeno na korisnost, subjektivno
zadovoljstvo stanovnika neke lokalne zajednice tom lokalnom samoupravom, je proporcionalno
promenama prihoda (ili materijalnih i javnih dobara) posmatranih kao stimulans.
Meutim, odluka pojedinca ili domainstva o odlasku u drugu lokalnu samoupravu usled
vee oekivane korisnosti je funkcija koja se sastoji od nekoliko varijabli, a razlika je tzv.
granina korisnost. Graninu korisnost moemo odrediti kao promenu u ukupnoj korisnosti koja
rezultira kao prirast za domainstvo zahvaljujui dodatnoj jedinici nekog faktora (manji porez,
vei prihodi, dostupnija javna dobra), ali uz neizmenjene druge uslove. Kao to vidimo korisnost je
relativna mera, i pokazuje sve tekoe odluke o promeni prebivalita. Naime, definitivno je teko
porediti razliite kombinacije prihoda, javnih dobara i poreza, koje nude razliite jurisdikcije.
Ovoj elaboraciji treba dodati jo injenicu postojanja takozvanih kriva indiferencija, tj. situacija
u kojoj razliite ponude pruaju isti nivo korisnosti pojedincu, tj. domainstvu, pri emu e odluka
biti da se ne menja postojea zajednica.
Navedeni koncept korisnosti u objanjenju ponaanja poreskih obveznika, koji su istovremeno
i stanovnici, tj. korisnici javnih dobara i sticaoci prihoda, polazi od njihove suverenosti odnosno
njihovog autonomnog prava da odluuju gde e iveti. Ovaj koncept posmatra donosioca odluke
kao racionalno bie koje tei da maksimizira svoju korisnost (homo economicus) i zanemaruje
mogunost odluivanja usled dominacije oseaja, karaktera, pripadnosti, lokal-patriotizma i slino.
Kako odluke o lokalnoj poreskoj politici polaze od opteg, a ne od pojedinanog, navedenoj
analizi treba dodati jo jednu injenicu koju kreatori politike moraju da imaju na umu, a to je
da postoje individualne razlike zbog kojih pojedinci (domainstva) subjektivno vrednuju nivo
zadovoljstva koje donosi ponuda lokalne samouprave (kombinacija javnih dobara i poreza). Tako
da ne treba uditi pojava, da ono to je dobro za jedne nije dovoljno dobro ili je loe za druge.
Naime, postoje razliiti nivoi potronje, te granina korisnost pada to je potronja vea.
Rachel Griffith, Alexander Klemm, isto.

52
Zakljuak
Poreska politika je deo ekonomske i socijalne politike. Lokalne samouprave moraju voditi
aktivnu poresku politiku kojom e doprinositi ostvarenju ciljeva. Meutim, moraju nai adekvatnu
meru kako ne bi naruili ekonomske i trine principe, jer poreska politika nije, niti moe
biti supsitut za ekonomsku politiku. Ukoliko lokalna samouprava nema strategiju razvoja taj
nedostatak ne moe nadomestiti ni najkonkurentija poreska politika.
Iako je mnogim lokalnim samoupravama primamljiva ideja o smanjenju poreskih stopa,
kao nainu da se privuku investicije, rasterete poreski obveznici, ali i kao sredstvo politike
promocije, ne postoje jasni empirijski dokazi da se poboljava konkurentnost lokalne
zajednice usled navedenih smanjenja, jer niski porezi nisu klju za razvoj.
Duboko je pogreno razmiljanje da se razvoj, atraktivnost i investicije postiu tako
jednostavnom aktivnou, kao to je smanjenje stope ili stopa lokalnih poreza za odreeni
procenat. Da je privlaenje investicija mogue tako prostom radnjom, sigurno je da bi se
neko toga do sada prisetio, sigurno je da bi bilo mnogo uspenih primera, a njih, zapravo na
lokalnom nivou nema. Jednostavno razvoj nije jednodimenzionalan.
Lokalni poreski teret je neznatan deo ukupnog poreskog optereenja, a osim toga drugi
faktori razvoja su svakako znaajniji. Lokalna poreska politika iako vaan i neizostavan deo
paketa ponude lokalnih samouprava kojim izlaze pred investitore i graane (birae), svakako
nije i ne sme da bude i jedini nain za poboljanje atraktivnosti podruja nad kojim optina ima
ingerenciju. Treba uvek drati na oku stanje lokalne javne infrastrukture, efikasnost lokalne
administracije, brzinu izdavanja dozvola, politiku stabilnost, visok nivo javnih dobara
i usluga, kao i konkurentnost i strukturu lokalne radne snage, kao dominatnih faktora za
dolazak investitora. Postizanje zadovoljavajueg kvaliteta istih nije mogue smanjenjem poreza.
Instrumenti koji stoje na raspolaganju su namenski transferi drave za obrazovanje, pravilan izbor
obrazovnih profila, donacije i fondovi meunarodnih organizacija, zaduivanje na finansijskom
tritu, utede u rashodima i lokalni poreski prihodi. Sam po sebi se namee odgovor ta je od
navedenog dugorono odrivo racionalizacija rashoda i lokalni poreski prihodi. Znai, lokalne
samouprave moraju da nau balans izmeu svojih razvojnih potreba i ekonomske moi privrede i
stanovnika, da u kreiranju poreske politike uvaavaju principe Laferove krive, da izbegnu meusobni
rat poreskim stopama i olakicama, maksimalno smanje trokove administriranja poreza, kao i da
potuju i uvaavaju stavove i miljenja poreskih obveznika, kako bi naplata poreskih prihoda u
dugom roku imala konstantan linearni rast.
Lokalni poreski portfolio ine porezi koje plaaju graani i poslovni porezi. Jedna od najteih
odluka pri formulisanju poreske politike je pronai ravnoteu izmeu poreza za graane i poreza
za privredu. Poslovni porezi su vrlo popularni meu lokalnim porezima. Prednost ovih poreza je
laka administracija, politiki su prihvatljivi jer ne utiu dirketno na graane (birae). Nedostaci su
vrlo znaajni, a dovoljno je rei da su graani vlasnici firmi i da poreze privrede plaaju u krajnjem
njihovi kupci, odnosno graani.
33
Evidentno je da je poreska politika sporno politiko pitanje, tako da nema savrenog

poreskog portfolia. Bra promenljivost okruenja, privrednog, finansijskog i trinog, od promena
poreskih sistema, sa svoje strane oteava formulisanje i odranje dobre poreske ponude.
Istraivanjima je uoena odreena signifikantnost kod poreza na imovinu jer se radi o statikom
porezu. Meutim, u Srbiji usled izrazito malog fiskalnog kapaciteta ovog poreza, jednostavno
iluzorno je oekivati preseljenje graana zbog poreza koji na godinjem nivou ne prelazi, u proseku
nekoliko hiljada dinara.
U naporima za ostvarenje budetskog zahteva za dovoljnou poreskih prihoda kreator poreske
politike treba da razmatri mogue proirenje poreskih osnovica i obuhvatnost obveznika.
Sveobuhvatna lokalna poreska politika sadri mere za izgradnju i negovanje poreskog morala.
Takoe, za poresku politiku vano je imati za cilj ravnoteu u dugom roku i stabilnu poresku
politiku koja omoguava dugorono planiranje privredi.
Ukoliko se ipak donese odluka o smanjenju poreskih stopa, mora postojati prag ispod koga
se ne sme ii. ak, iako bi smanjenja bila odgovor na konkurentske pritiske, treba imati u vidu
da je voenje poreske politike mnogo sloenije od jednostavnog smanjenja poreskih stopa.
Korienje poreskih podsticaja nije nova ideja. Poreski podsticaji za privlaenje investicija jasno su
u modi, ali njihova upotreba izaziva niz pitanja. Jedno od najznaajnijih je pitanje pravednosti
prema postojeim firmama za koje se najee ne predviaju olakice. Pri odobravanju
olakica mora se izraunati za koliko su vei efekti od iznosa podsticaja, tj. da li su koristi srazmerne
prihodu koga se lokalna zajednica odrie? Svakako da odgovorna lokalna poreska politika, mora
znati i odgovor na pitanje kada treba ukinuti poreske podsticaje.
Karakteristika dobre lokalne poreske politike je uravnoteenost, sa jedne strane, poreskih
oblika, njihovih stopa i obuhvatnosti poreskih osnovica kako bi porezi obezbedili budetske
prihode dovoljne za adekvatan nivo javnih dobara i usluga, i, sa druge strane, poreskih olakica i
podsticaja prepoznatljivim graanima i investitorima.
Znai, postoje odreene meuzavisnosti poreskih politika lokalnih vlasti, koje su najmanje
empirijske, mada taan proces ostaje dosta nejasan i manjeg je znaaja od ostalih faktora
konkurentske borbe lokalnih samouprava.
Literatura
1. Benassy-Quere Agnes, Gobalraja Nicolas, Trannoy Alain, Tax Competition and Public
Input, ENEPRI, Working paper 40, 2005
2. Benassy-Quere, A., L. Fontagne and A. Lahreche-Revil, How does FDI react tocorporate
taxation?, International Tax and Public Finance, 2004.
3. Besley, Timothy and Anne Case, Incumbent Behavior: Vote Seeking, Tax Setting, and
Yardstick Competition, American Economic Review, 85, 1995.
4. Boidar Raievi, Javne finansije, Ekonomski fakultet u Beogradu, 2008.
5. Boidar Raievi, Jelena Nenadi, Poreska konkurencija, opti osrvt, Ekonomski anali
162, 2004.
6. Chapman, Jeffrey and Rex L. Facer II, Connections Between Economic Development
and Land Taxation, Land Lines Article, Volume 17, No 4, 2005
7. Chetcuti, J.P., The process of corporate tax harmonisation in the EC, Lex Escripta Online
Legal Journal, 2001.
8. Gabe, T.M. and K.P. Bell, Trade offs between Local Taxes and Government Spending as
Determinants of Business Location, Journal of Regional Science, Vol. 44, 2004.
9. Gordana Ili-Popov, ore Pavlovi, Leksikon javnih finansija, Beograd 2003.
10. Dalibor Roha, Evidence and Myths about Tax Competition, New Perspectives on Political
Economy, Volume 2, Number 2, 2006
11. Danijel Miel, Ekonomija poreske konkurencije: harmonizacija ili liberalizacija, 2005.
12. Dejan Popovi i Gordana Ili-Popov, Ekonomija oporezivanja i poresko pravo, Pravni
fakultet Beograd i Ekonomski institut, Beograd, 1995.
13. Erich Kirchler, Stephan Muehlbacher, Barbara Kastlunger, Ingrid Wahl, Why Pay
Taxes? A Review of Tax Compliance Decisions, Andrew Young School of Policy Studies,
International Studies Program, Working Paper 07-30, 2007
14. Evropska komisija, Kodeks ponaanja za oporezivanje poslovnih aktivnosti, 1997.
15. Harvey, D, From Managerialsm to Enterpreneurialism: The Transformation in Urban Governance
in Late Capitalism, In: G. Bridge and S. Watson (eds.) The Blackwell City Reader, 2002.
16. Jessop, B., The narrative of enterprise and the enterprise of narrative: place marketing
and the entrepreneurial city, In: T. Hall and P. Hubbard (eds.) The entrepreneurial city:
geographies of politics, regime and representation. Chichester: John Wiley & Sons, 1998.
17. John Douglas Wilson and David E. Wildasin, CAPITAL TAX COMPETITION: BANE OR BOON.
18. Judit Stallmann, Thomas G. Jonson, Tax Policy and Tax Portfolio, Oktobar 2010
19. Karin Edmark and Hanna greny, Identifying Strategic Interactions in Swedish Local
Income Tax Policies, 2006.
20. Ken Messere, 20th Century Taxes and Their Future, Bulletin, IBFD 54, 2000; OECD, Revenue
Statistics 1965-2003, Paris, 2004.
21. Lars P. Feld, Bruno S. Frey, Tax Evasion, Tax Amnesties and the Psychological Tax Contract
International Studies Program, Working Paper 07-29, 2007.
22. Mankiw H.G, Principles of Economics, Philadelphia, The Dryden Press, 1998.
35
23. Mayer, M., Post-Fordist City Politics, In: R. T. Le Gates and F. Stout (eds.) The City Reader.
London: Routledge, 1996.
24. Momirovi Drgan, Zdravkovi Dragan, Uticaj poreskih podsticaja na izgradnju
konkurentnosti sa posebnim osvrtom na Srbiju,
25. OECD, Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj, Economic Outlook, br. 63, 1998.
26. OECD, A Process for Achieving a Global Level Playing Field, OECD Global Forum on
Taxation, Berlin, 2004.
27. Petrovi Mina, Globalizacija i gradovi, Filozofski fakultet Beograd, 2004.
28. Rachel Griffith, Alexander Klemm, WHAT HAS BEEN THE TAX COMPETITION EXPERIENCE
OF THE LAST 20 YEARS?, Institute for Fiscal Studies and University College London, 2004
29. Robert P. Inman, THE LOCAL DECISION TO TAX: EVIDENCE FROM LARGE U.S. CITIES,
Working Paper No. 2921, National bureau of economic research, Cambridge, 1989.
30. Sassen S., From Globalisation and its Discontents, In: G. Bridge and S. Watson, The
Blackwell City Reader, 2002.
31. Steichen A., Tax Competition in Europe or the Timing of Leviathan, IBDF, Amsterdam, 2003.
32. Stojanovi Sneana, Poreska konkurencija versus poreska harmonizacija u Evropskoj
uniji, Finansije 1-6/2009, Beograd, 2009.
33. Terri Sexton, Californias Local Tax Policy: Past, Present, and Future, California Municipal
Revenue & Tax Association, 2006.
34. Wagner Richard, Revenue Structure, Fiscal Illusion, and Budgetary Choice, Public Choice,
25, 1976.
35. Willi Leibfitz, John Thornton i Alexandra Bibbiee, Taxation and Economic Performance,
OECD, Working paper No. 176, 1997.
36. Wilson, J., A Theory of Interregional Tax Competition, Journal of Urban Economics
vol.19, 1986.
37. Zodrow and Mieszkowski, Pigou, Tiebout, Property Taxation, and the Underprovision of
Public Goods, Journal of Urban Economics vol.19, 1986.
38. Zakon o finansiranju lokalne samouprave, Republika Srbija, 2006.
39. Zakon o budetskom sistemu, Republika Srbija, 2010.
40. Zakon o financiranju jedinica lokalne i podrune (regionalne) samouprave, Republika
Hrvatska
www.skgo.org

Koncept Upravljanja Lokalnom Poreskom Politikom Web

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Koncept Upravljanja Lokalnom Poreskom Politikom Web

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Koncept Upravljanja Lokalnom Poreskom Politikom Web

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Stalna konferencija

Savez gradova i opstina Srbije

Projekat Institucionalna podrka SKGO

1. Porez kao deo javnih prihoda.......................................................................... 5

1.1. Pojam poreza

1.2. Karakteristike poreza

1.3. Elementi poreza

1.4. Poreska naela

1.5. Poreski sistem

1. horizontalna jednakost znai da e jednaka situacija pojedinaca biti jedako oporezovana,

1.5.1. Kriterijumi za ocenjivanje poreskih sistema

1.5.2. Struktura poreskog sistema

Na promene u strukturi poreskih sistema utiu promene u privrednim institucijama i privrednim

1.5.2.1. Struktura poreskog sistema Srbije

Dravni porezi Pokrajinski porezi Lokalni porezi

1.5.2.2. Struktura poreskog sistema Hrvatske

Dravni porezi upanijski porezi Optinski i gradski porezi

1.5.2.3. Struktura poreskih sistema zemalja lanica EU

Struktura poreskih sistema zemalja lanica EU

U zemljama - starim lanicama EU dominiraju neposredni porezi (ukljuujui i doprinose) u

1.6. Podela poreza

Osnovna podela obuhvata sledee poreze:

Mankiw H.G, Principles of Economics, Philadelphia, The Dryden Press, 1998.

Proporcionalan porez Regresivni porez Progresivni porez

Navedeni primer je uzet iz razloga aktuelnosti rasprave o Zakonu o porezima na imovinu u

Poreska politika u razvijenim zemljama se vodi na nain da se obezbedi optimalnost u

3.1. Formulisanje lokalne poreske politike

Interesi lokalne samouprave, preduzea i graana su meusobno suprotni ali i saglasni.

3.2. Uticaj lokalnih poreza na lokalni ekonomski razvoj

Uloga fiskalnog sistema i fiskalne politike u podsticanju izgradnje konkurentnosti je

3.3. Lokalne poreske olakice da ili ne?

Richard D. Pomp, Sandra Kanter, Kenneth D. Simonson, Roger Vaughan, isto.

Richard D. Pomp, Sandra Kanter, Kenneth D. Simonson, Roger Vaughan, isto.

Richard D. Pomp, Sandra Kanter, Kenneth D. Simonson, Roger Vaughan, isto

Poreska konkurencija vs poreska harmonizacija je u stvari diskusija oko toga da li e vlast

3.1. Pojam i istorijat poreske konkurencije

Poreska konkurencija predstavlja takmienje meu dravama (jurisdikcijama, ukljuujui

3.2. Poreska harmonizacija

Poreska harmonizacija zajedno sa preferencijalnim reimom je alternativa poreskoj konkurenciji.

minimum 15 posto.29 EU je takoe harmonizovala poreske stope za gorivo, alkohol i

Proces poreske harmonizacije naroito je interesantan i intrigantan na primeru Evropske unije.

Proces poreske harmonizacije obuhvata usaglaavanja posrednih poreza, neposrednih

3.3. Prednosti poreske konkurencije

Konkurencija poboljava ekonomske performanse, podstie bolju alokaciju resursa i doprinosi

3.4. Nedostaci poreske konkurencije

4.1. Da li postoji lokalna poreska konkurencija

Za razliku od znaajnog bavljenja potronjom lokalne samouprave, iznenaujue malo se zna

se ogleda i u injenici da elaborira institucionalne, politike i ekonomske determinante lokalnih

4.2. Koncept korisnosti u lokalnoj poreskoj konkurenciji

Posmatrano sa aspekta pojedinca i/ili domainstva izbor se svodi na individualno odluivanje, a

Rachel Griffith, Alexander Klemm, isto.

Evidentno je da je poreska politika sporno politiko pitanje, tako da nema savrenog

You might also like