JACK R GREEN

(Dek Ar Grin)

TEORIJE POLICIJSKE SLUBE

Teorije policije, u velikoj meri komparativne u prirodi, tee da objasne zato se policijski
sistemi razlikuju u svojoj organizaciji, da objasne ovlaenja i autoritete koji ih odobravaju,
uloge i zadatke koje su im poverene, zanimanja za kulturu koja karakteriu njihov rad, njihovu
vezu sa graanskim drutvom i dravom , kvalitet i efektnost svog rada, stepen uea u
politikom ivotu drutva i njihova sposobnost da obliuju dominantne ideologije policije koje,
jedna za drugom odreuju za sebe i za drutvo ta to ini dobru policiju.
Dodatno, kao strukturni podtekst, teorije ukljuuju normativni element povezivanjem
onovnih ciljeva i istorijskog razvitka policije sa idejom drutvene konntrole i drutvenim redom i
ideologijama pravde u drutvu. Da li policija obezbeuje uslugu koja koristi svima ili je policija
represivna sila koja titi interese nekolicine a na raun mnogih?
Policija je kljuni element u sistemima drtvene kontrole koji titi dominantne vrednosti
materijalnih i simbolikih dobara drutva od izazova kriminala, subverzije ili nekontrolisanih
poremeaja , kroz pretnje ili vebe prinudne sile i prikupljanja i analize informacija. Poto je
svaki drutveni poredak podeljen na klase, kulture, sisteme vrednosti i rodne i etnike
identitete, uticaji policije se nikada ne osete jednako i ne primenjuju jednako na sve lanove
drutva. Rad policijske slube je neodvojiv od politike i konflikti su njegov sastavni deo.
Na razvoj policijske slube se gleda kao da je usko povezan i pod uticajem istih faktora
koji izazivaju razvoj drutava u kojima postoje. Drutveno utvrene funkcije policijske slube su
sline u svakom drutvu, ali naini na koje se one sprovode odraavaju promene u drutvu,
ukljuujui kolebanje kriminalnih aktivnosti, pometnju i politiku nestabilnost. Neka drutva su
razvila obrasce policijske slube koji mogu da poveaju njen domet i aktivnosti i koji odraava
prvobitnu zamisao, bar u zapadnim drutvima, da je policijska sluba vlada lokalnih zajednica,

1285

dok su druga drutva vremenom dola do ogranienih ideja o tome ta bi policija trebalo da ini.
Odgovor na pitanje zato policijska sluba varira od vremena i mesta lei u trima generalnim
teoretskim perspektivama. Svaka perspektiva povezuje razliite oblike policijske slube sa
posebnom istorijom, dinamikom i promenama u drutvima ali naglaava odreene razloge i
procese promena: politika, kulturna i ideoloka modernizacija; rast i pad nacije dave; i
uzdizanje neoliberalnog domaeg i meunarodnog reda koji slui kao primer u rizinim
proraunima bezbednosti i pretnjama i odgovorima policijske slube na promenljive
bezbedonosne uslove sveta koji su iskrsli nakon Hladnog rata i raspada Sovjetskog Saveza.

Modernizacija

Najei okvir koji se koristi povezuje promene u policijskoj slubi sa promenama u

drutvenom kontekstu. Policija se menja jer se drutvo menja. Na primer, promene u ideologiji i
praksi policijske slube kroz ameriku istoriju (politiki, progresivni/profesionalni modeli) su
nastale iz faktora kao to su javno i intelektualno razoaranje u izvoenje ranijih modela, to
dovodi do ukidanja legitimiteta policije na velike segmentime drutva i uspona reformisane
advokature u politikim krugovima; potreba novih poltiki uticajnih drutvenih interesnih grupa
za promenama veom odgovornou; promene u krivinim delima i nestabilnosti koje se
shvataju kao garancija drugaijih i efektnijih odgovora na kontrolu; promene u zakonskim
normama i shvatanje pravde kao da se ovi primenjuju na policiju; a tehnoloki noviteti u procesu
informisanja i komunikacije.
Policija ne moe da ostane ravnoduna na drutvene promene u kojima radi ukoliko eli
da ostane legitimna.

Formiranje drave i pad

Drugi okvir povezuje obrasce policijske slube sa usponom i padom nacionalnih drava.
Poto je nuna nacionalna drava potraila da uspostavi svoju vlast i pravila, bila je suoena sa
njima i morala je da prevazie otpor ka svom irenju, to je zahtevalo unutranju armiju (prvi
vid domae policije, koji i do dan danas postoji u kontinentalnoj Evropi kao lokalna policija i
andarmerija) a kasnije i prinudnu silu kojom bi mogla da obavlja posao bez da pribegava
bespravnoj prisili.
Kako su nacionalne drave jaale i miljenja demokratske politike poela da jaaju,
odmurli su postojei vidovi nezvanine kontrole, potisnuti su, i kao posledica svega toga
zamenjni formalnim sistemima kontrole sa centrom u dravi. Policija je postala agencija drave
koja uiva u monopolu zakonske sile u okviru jedne teritorije, sa namerom da uspostavi
drutvenu kontrolu. Da bi se taj monopol ozakonio drava i policija su morale da se ukljue u
efektan rad (da tite ljude i drutvo) i trebalo je da predstavljaju sebe simbolino kao uvare
stabilnih vrednosti i interesa u drutvu, tj. kao politike strunjake u obezbeivanju drutvene
kontrole.
Ovaj ablon stvaranja policijskih sistema se najoiglednije ponavljao u kolonijama.
Kolonizatori su rutinski stvarali policijske sisteme na osnovu modela lokalne policije, s namerom
da zatite svoje ekonomske interese i politiku vlast od upornog lokalnog otpora. Kao rezultat
toga policijske sile veine bivih kolonija, nastale su kao represivni slubenici kolonijalne

1286

drave i nastavile da postoje u vidu javne slike, efektivnosti i podrke zajednice.

Kritizirajua ili neo-marksistika varijanta nalazi objanjenje toga ta policija radi u
drutvu i za drutvo u btitnim koncepcijama prirode drutvenih tvorevina i drave i u
posledicama drutvenog poretka. Kako se drutvene tvorevine razvijaju kroz istoriju, zadaci
policije e odraziti (rastue opadanje) prevlast dominantnih klasa koje koriste kontrolu policije za
svoje line interese i istorijski napredak.

Uspon novog svetskog poretka

Poto nadmo i mogunost drave da obezbedi usluge stanovnitvu opada poslednjih

godina, odgovornost policije se prebacila sa drave na privatne i kolektivne oblike drutvene
kontrole i premestila se na meunarodni nivo. Pad drave odraava domai razvoj ali jasnije
poputanje meunarodnih granica i porast povezanosti drutava kkroz tehnoloki napredak u
komunikacijama,transportu i industriji.
Zakonski monopol prinudne sile od strane drave je pruio mogunost za polje
delovanja na kom veliki broj policijskih uesnika ostvaruje ciljeve i strategije koje drava ne
moe vie da izvodi. U najboljem sluaju drava i formalna policijska sluba zadravaju trite
drutvene kontrole sa neformalnim nedravnim mehanizmima kontrole koji slue kao nestalni i
mogui partneri u sveukupnom sistemu kontrole.
 Mogue da pojava transnacionalnih pretnji u bezbednosti'-uglavnom meunarodni
terorizam usporava slabljenje drave i dravnu kontrolu policije, poto nedravnom
obezbeenju nedostaju neophodni izvori da bi se uspeno suoili sa starim i novim pretnjama.
Ovo nestajanje drave i skraenje domena dravne policije je moda preterano. Postoje tri
struje miljenja o tome kako globalizacija menja policiju: ideja rizinog drutva, vrednovanje
bezbednosti i koncept sektora za bezbednost i njegova reforma.

Uspon rizinog drutva

Postojee neuspene i nedovoljne taktike drutvene kontrole koje koristi policija dovele
su do toga da se preispita priroda pretnji drutvima u kojima su se drutvene veze pokidale
naletom ekonomskih, kulturnih i tehnolokih faktora. Pretnje su koncipirane kao faktori rizika
poveani sa kategorijama ljudi koji prete bezbednosti drutva i na kraju globalnom sistemu. Cilj
policije je stoga da prikuplja podatke neophodne za otkrivanje i kontrolu ovih kategorija ljudi koji
se izlau najveem riziku, tj. onih koji se smatraju marginalnim,opasnim,kriminalnim i
devijantnim klasama. Razmiljanje o o rizinoj bezbednosti vodi do pokuajima nadgledanja,
detekcije i prevencije koje bi neutralisale pretnje iako nikakva dela nisu poinjena. Policija, u
odgovoru na zahteve za bezbednom dravom prebacuje svoje prioritete na aktivnosti koje se
usmeravaju na bezbednost drave i na prikupljanje, analizu i organizacijsku kontrolu
informacija. Policija postaje struna za informacije, to je trend koji se uvruje poveanjem
tehnologije pri emu se informacije razmenjuju meu drutvima.

Komodifikacija bezbednosti

Tumaenjem drutvenih promena u irem smislu, neki naunici tvrde da postmoderno

1287

drutvo, koje se karakterie neokapitalizmom, neoliberalnim domaim i globalnim sistemima u

kojima drave, multinacionalne korporacija, nedravne politike organizacije, privatne
bezbedonosne agencije i civilne grupe dele policiju i takmie se za vlast radi definisanja
ideologija, kontrole resursa i da bi ozakonile srategije koje e mi zatititi interese i ciljeve,
nesumnjivo ima status, legitimitet i mo formalne policije.
Brojni inioci nude bezbednost, kupuju je i prodaju, kao i druge ugodnosti, na globalnom
i domaem tritu, na osnovu menaderskih nauma za efektivom, profitom i trokovima u cilju
stvaranja najbolje bezbednosti.
Monopol bezbednosti je odvojen od dravnog sistema, razvoj koji je podran od strane
ideolokih opravdanja za trita, kao dovoljan uzronik vrednovanih izvora u okviru drutva.
Nastala ekspanzija pruaoca nedravne bezbednosti se nastavlja dominacijom globalizacije
proizvoda i trinih sistema od strane multinacionalnih korporacija. Korporacije imaju osoblje i
imovinu i sprovode aktivnosti na brojnim suverenim teritorijama; oni ne odravaju bezbednost
preko formalne dravne policije, a saradnja dravne policije izvan nacionalnih granica nije
dovoljno razvijena ili je nedovoljna za zaitu od domaih i meunarodnih pretnji. Korporacije- a
moemododati i nevladine organizacije, pa ak i turisti obraaju se nedravnim
bezbedonosnim agencijama ili razvijaju sopstvene metode zatite.
Rezultat je policijski sistem u kom u veoj meri uestvuju nedravni organi bezbednosti,
sa dravnom policijom kojoj preostaje zatita onih delova populacije koji ne mogu sebi da
priute svoju linu bezbednost na tritu i da se odupru rizinim pretnjama, dogaajima i
ljudima.
Zakonsko je pravo ne samo policije koja je naruena ve i same drave , da
stvara nove modele kojima e obezbediti i sauvati bezbednost koja odgovara njenim
potrebama, vrednostima i resursima.

Reforme sektora bezbednosti

Teorijski pristup koji nastoji da povee mnoge teme koje su se istakle u vezi sa
razmiljanjem o policiji ta ona radi i kako radi i kako institucionalizovati napredak je reforma
sektora bezbednosti (Security Sector Reform SSR). SSR je se uzdigao u okviru meunarodne
ekonomske, politike i bezbedonosne podrke i ukazuje na fundamentalnu prirodu politike i
vanost sistema policijske slube , koji ukljuuje sve one koji omoguavaju bezbednost, bilo da
su dravni ili nedravni inioci.
Bezbednost, efektno omoguena i usmerena ka promociji ljudskih prava i demokratskih
normi, posmatra se kao vaan preduslov za postizanje i dokazivanje demokratije , slobodnog
trita i napretka to su vrednosti koje su, po svima koji ive u dominantnom svetskom poretku,
poeljne (uz neka nevoljna ali krajnje nebitna odstupanja)
SSR hoistiki gleda na to kako se postie bezbednost i posledica metoda kojim se
bezbednost ostvaruje. Aktivnosti i status formalne dravne policije i njihova organizacijska
povezanost sa drugim bezbedonosnim agencijama i civilnim drutvom, moe se razumeti i
teoretisati kao tekua reakcija od strane drutava i drava za promenom globalnih pretnji u
bezbednosti koje izazivaju domau nesigurnost.

Kritika i nereena pitanja

Teorije policije i policijske slube kontinuirano preispituju zamisli i teorije promenljivih

obrazaca policijske slube dok stvarni svet i rad policije i socijalnog poretka tee u razliite

1288

organizacione kanale. Jedna stvar o kojoj se dramatino razlikuju teorije je uloga policije u
procesu promena, tj. da li policija objekat istorijskih promena ili vrilac promena svojih linih
prava.
Sledei staru izreku da ljudi sami kreiraju svoju sudbinu, iako u okviru ogranienja koja
su im nametnuta kroz istoriju, treba uvideti da je policija i subjekat i objekat istorije. Ona
uestvuje u svom linom formiranju ali samo u okviru granica nametnutih drutvenim i globalnim
kontekstom. Kpacitet i elja da se postane vrilac promene u okviru drutvenih mrea drugih
uesnika podjednako eljnih za promocijom ili odlaganjem drutvenih promena, znai da teorije
policijskih sistema ostaju sloene i jasne kako inae i jesu.
Vrioci policijske slube uobliavaju njenu istoriju i teorije koje uslede kada se primete i
kategorizuju obrasci promene i novih oblika drutvenog poretka.