164.

Izvori obligacija

Rimsko pravo je razliito delilo izvore prava.

1. Dvodeoba ili bipatricija sve obligacije nastaju ili iz ugovora ili iz delikata;
2. Trodeoba ili tripatricija Gaj: "kontrakti, delikti i razliiti drugi izvori", Pedije: "Ugovor = saglasnost
volja ugovornih strana";
3. etvorodeoba ili kvadripatricija ugovori, poslovi nalik na ugovore, delikti, poslovi nalik na delikte.

165. Pojam i znaaj ugovora (kontrakta)

Contract = con (sa) + traho, trahere (vui privlaiti, privoleti); Contrahere = stegnuti, saeti, sakupiti, ujediniti,
dogovoriti se.
Neka stara prava nemaju ovu re (pravni sistemi drava u Meureju Sumeri, Vavilonci, Asirci).
Starije shvatanje U I i II veku bilo je kolebanja izmeu dva osnovna shvatanja ugovora:
1) Labeon ugovor se svodi na sinalagmatiki sporazum;
2) Gaj ("Institucije") Ugovor je aktivnost, inidba u formi koju propisuje zakon, koja stvara, menja ili
ukida obligacioni odnos.
esto ugovor nastaje aktivnou samo jedne stranke. Ugovor je zaista neto to se obavlja, obino na svean nain,
izgovaranjem odreenih formula ili gestovima, i tako nastaje obaveza za jedno lice, a ovlaejne za drugo. To su
dozvoljene aktivnosti, za razliku od delikata, koji su nedozvoljene, a kojima takoe mogu nastati obaveze.
Klasino shvatanje Pedije: "Nema ugovora (to je tano) niti obligacije (to nije tano), koja u sebi ne sadri
saglasnost volja" - "Nullum esse contractus, nulla obligationem quae non habet in se conventionem". U deliktima kao
izvorima obligacija, ne moe biti govora o nekoj saglasnosti volja.
Dananja definicija: Ugovor je saglasna izjava volje kojim se stvaraju, menjaju ili ukidaju pravni odnosi.
Po rimskom pravu, potrebno je da ta saglasnost bude izraena u odreenoj formi, a neophodna je i unapred
predviena tuba koja obino nosi naziv po ugovoru.

166. Zakljuenje ugovora

Da bi do saglasnosti dolo, potrebno je da obe stranke daju izjavu koja e sadrati bitne elemnte ugovora. Jedna
stranka nudi ugovor ponudu, a druga treba da prihvati. Prihvat treba da je u svemu saglasan sa ponudom inae ne vai.
Bitni elementi: predmet i cena osnovni sastojci bez kojih ugovor ne moe postojati.
Nebitni elementi: uslov, rok, ko e snosti trokove prevoza i sl. blie odreuju prava i obaveze stranaka.
Jednostrana izjava volje moe samo izuzetno da dovede do obligacije, npr. obeanje bogovima, tzv votum,
obeanje dravi.
Saglasnost se moe postii i meu odsutnim licima, putem pisama ili preko glasnika.

167. Rok i uslov

Rok je budua izvesna injenica, obino odreeni vremenski interval.

Ako dejstvo ugovora pone kada istekne rok, onda je re o odlonom, tj. suspenzivnom roku.
Ako istekom roka prestane dejstvo obligacije, onda je u pitanju raskidni, tj. rezolutivni rok.
Uslov je budua neizvesna okolnost od koje zavisi nastanak ili prestanak dejstva ugovora postoji neizvesnost
kada e i da li e uopte nastupiti uslov.
Moe biti odloan i raskidan.
Za razliku od roka, ovde se smatra da obligacija, ne samo da nije utuiva, nego i ne postoji dok se uslov ne ostvai.
Ako se uslov ne ostvari obligacija je nitava, tj. Imposibilium nulla est obligatio.

168. Zabluda - Error

Zbluda je pogrena predstava o bitnom elementu pravnog posla.

Kod zablude se ne postavlja pitanje krivice, dok je u prevari jedna strana kriva to je iskoristila to to je druga
strana u zabludi. Vrste:
1) Zabluda o pravnom poslu Error in negotio kada stranke daju izjave koje su na prvi pogled
saglasne, ali postoji nesporazum oko ugovora koji zakljuuju. Kako nije dolo do saglasnosti volja, ugovor ne vai.
2) Zabluda o linosti Error in persona kada neko sklapa ugovor sa jednom osobom, mislei da ga
sklapa sa drugom osobom.
3) Zabluda o predmetu Error in corpore kada stranke ne misle na isti predmet (Lucije konj rob).
 4) Zabluda o svojstvima Error in substantia zabluda o kvalitetu ili sastavu neke stvari.
Ako se ustanovi zabluda, smatra se da nema ni ugovora. Dunik moe odbiti izvrenje ovakvog ugovora putem
prigovora, a ako su obaveze ve ispunjene moe traiti povraaj u preanje stanje.

??? Klasifikacija ugovora (kontrakata)

I) S obzirom na nain na koji se zakljuuju mogu biti:

1. Verbalni:
1) Stipulacija;
2) Adstipulacija;
3) Praediatura;
4) Dotis dictio;
5) Insiurandum liberti;
2. Literarni:
1) Expensilacija;
2) Chirographum;
3) Syngrapha;
4) Instrumentum stipulationis;
3. Realni nastaju predajom stvari:
1) Mutuum Zajam;
2) Depositum Ostava;
3) Commodatum Posluga;
4) Fiducia;
5) Pignus;
4. Konsesualni:
1) Emptio Venditio;
2) Locatio Conductio;
3) Societas;
4) Mandatum
5. Paktovi;
6. Bezimeni ugovori;
II) S obzirom na formu u kojoj se zakljuuju (veliki znaaj):
1. Forma ad solemnitatem nema ugovora bez propisane forme;
2. Forma ad probationem ugovor e vaiti i ako nije zakljuen u propisanom obliku, ali ako doe do
spora, ne moe da slui kao dokazno sredstvo.

169. Nexum

Raireni oblik obavezivanja u starom Rimu, imao je zelenaki karakter i dovodio je do tekih posaledica (duniko
ropstvo).
Zakljuivan je u formi Peraes et libram.
Predstavlja jednu vrstu samoprodavanja ljudi u nevolji za neku koliinu hrane ili novca.
Kasnije Nexum postaje kreditni posao daje se jedan rok da dunik vrati ono to je primio, a ako ne uspe postaje
duniki rob.
326. g.p.n.e. Petelijev i papirijev zakon dunici umesto da odu u duniko ropstvo sveano obeavaju odreeni
broj radnih dana svojim poveriocima.

170. Verbalni kontrakti

U vreme kada su na Istoku preovlaivali pisani ugovori, Rim je vie voleo da "recituje recitacije". Mida je ovoj
razlici doprineo srazmerno jeftin materijal na kome se na Istoku pisalo (glina), kao i nedovoljno rairena pismenost u
najstarijem Rimu.
U osnovi verbalnih kontrakata je magijsko dejstvo rei, dunik mora da odgovori propisanom formulom.
Najvaniji verbalni kontrakt je stipulacija, ali je bilo i nekig drugih: dotis dictio, insiurandum liberti, praediatura.
171. Stipulacija

Verbalni,apstraktni kontrakt Stricti iuris.

Osnovni oblik je u vidu pitanja: Spondeo, Promitio.
Stipulacija nije ugovor sa posebnom ekonomskom sadrinom, ona je jedan opti oblik za preuzimanje obaveze.
Jedno vreme je bilo potrebno da se stipulacija moe zakljuiti samo na latinskom jeziku, ali je kasnije bilo mogue
i na drugom.
Pravi testament, usvaja ili oslobaa vlasti porodinog stareine.
Koempcio oblik za zakljuivanje braka.
Nexum zakljuivanje zajma.
Macipacija prenos svojine.
Solutio per es et libram isplaivanje duga.
Prilikom zakljuenja stipulacije nisu bili potrebni svedoci, sama re je obavezivala zbog straha od njenog
magijskog dejstva.
Kako je slabio uticaj religije, na stipulaciju se dodavao i pisani dokument, tzv. Instrumentum stipulationis tako
je dokument postao sr posla, a usmena formula nije ni izgovarana. Tako je stipulacija od verbalnog postala literarni
kontrakt (pisani ugovor).
Stipulacija starog civilnog prava bila je apstraktna, iz nje se nije videlo zato se dunik obavezao, ta je osnov
njegove obligacije, niti je sudu bilo potrebno navoditi taj osnov.
Zbog zloupotreba, pretor uvodi tubu zbog prevare, a kasnije su uvedeni prigovor i kverela.
Exceptio non numeratae pecuniae (prigovor da novac nije odbrojan) podizao je dunik ako ga poverilac tui i
time je zauvek odbijao tubu.
Qurella non numeratae pecuniae - slui da se utvrdi injenica da novac nije odbrojan. Nju je pokretao dunik
koji eli da raisti situaciju i pre nego to ga poverilac tui. Time je stipulacija postala kauzalna.
Za zatitu u legisankcionom postupku koristio se Sacramentum, zatim je omogueno podizanje Ivoicis postulatio,
to je prednost jer se na polae poklada. Mogle su se koristiti i kondikcije.
Ako je stipulacija bila na odreenu stvar onda se koristi Actio ex stipulatu.
OSTALI VERBALNI UGOVORI:
1. Dotis dictio Sveano obeanje miraza daje ena ili njen porodini stareina;
2. Iusirandum liberti Zakletva osloboenika sveano obeanje osloboenika, kojim se obavezuje da
e odreeni broj dana raditi za svog patrona;
3. Prediatura ugovor kojim su jemcigarantovali da e stranka u legisankcionom postupku izvriti svoje
obaveze koje namee parnica.

172. Pisani (literarni) kontrakti

Litteris Literarni Pisani

Od klasinog doba, Rimljani sve vie pribegavaju ovom nainu zakljuivanja ugovora, koji mnogo bolje nego
verbalni kontrakti obezbeuje pouzdanost sadraja i dokazivanje u sluaju spora.
Postoji jedan posao starog prava, zakljuivan u pisanom obliku i to je exspensilatio. Kasnije su preuzeta jo dva iz
grkih krajeva: chirographum i syngrapha. Kao etvrti moe se navesti i stipulacija od vremena kada se uz nju zakljuuje
Instrumentum stipulationis.

173. Ekspensilacija - Expesilatio

Pisani ugovor, ekspansilacija, nastaje kada se bez navoenja pravnog osnova u rubriku rashoda unese podatak
koliko je isplaeno i kome je isplaeno.
Radi se o magijskom dejstvu rei.
Od kraja republike poverioci su od dunika uzimali i priznanice da bi obezbedili dokaz.
Ekspensilacija je sluila razliitim ciljevima, to je omoguavao njihov apstraktni oblik.
Raa jednostranu obavezu Stricti iuris, koji uvek glasi na sumu novca i koja je zatiena putem Legis actio
sacramento, a kasnije putem Actio certae creditae pecuniae.
Ekspensilacija je ugovor specifian za Ius civile i rimske graane.
OSTALI LITERARNI UGOVORI:
1. Chirographum Akt koji napie i potpie dunik, navodei sumu koju je duan, ali ne i pravni osnov po
kome duguje. Sastavljan je u jednom primerku i davan poveriocu;
2. Syngrapha Dokumet koji sastavlja neko tree lice, pisar ili bankar, u kome navodi ko, kome i koliko
duguje, takoe apstraktno, bez pravnog osnova. Sastavljan je u vie primeraka tako da svaka stranka ima svoj primerak.
174. Realni kontrakti

Ugovori nastali predajom stvari, to ne znai da je saglasnost volja nevana, ali je ona u senci materijalnog akta,
to je posledica formalizma starog prava.
Pravo na tubu nastaje tek predajom novca ili tvari u tuu imovinu, to je Actum re posao zakljuen predajom
stvari.

175. Zajam Mutuum

Zajam je ugovor kojim jedna strana daje jednu koliinu zamenljivih i potronih stvari drugoj, a ova se obavezuje
da e vratiti istu koliinu stvari, iste vrste.
To je posao Stricti iuris, kojim se prenosi svojina na stvarima kojima zajmopripac slobodno raspolae.
Zajam se odnosi na potrone, a posluga na nepotrone stvari. Posluga je uvek bio dobroin posao Bona fides.
Postoje 2 ugovora:
1. Fenus zajam sa kamatom, najee zelenaki posao, dok je Mutui datio, tj. Mutuum prijateljska
usluga, bez naknade, a u starom pravu i bez sankcije. Zakljuivan je putem apstraktnih formi, za koje zna Ius civile:
stipulacija, ekspensilacija, neksum;
2. Mutuum u poetku je bio posao koji se ovijao mimo prava, rauna se na Bona fides. Kao sredstvo za
zatitu lakovernih zajmodavaca sluile su kondikcije jer se polo od toga da se u imovini zajmodavca nalazi novac ili
druga potrona stvar bez pravnog osnova. Tako je kondikcija postala tuba za zajam.
Zajmodavac ima pravo da trai samo ono to je pralo u tuu imovinu Sine causa. Za kamate se moraju zakljuiti
posebne stipulacije, to se zadralo do kraja.
Prema rimskim pravnicima zajam se odnosi na stvari odreene po rodu, dok je francuska teorija smatrala da se
kao zajam javljaju potrone stvari.Osobenost pravnog reima zajma je zabrana da lica Alieni iuris uzimaju zajam, dok je
paterfamilies iv. Zabrana je dobila ime po nekom Macedonu koji se prezaduio pa je ubio svog oca. Zajmoprimac stie
svojinu predajom stvari i moe njome slobodno raspolagati.
Kamate (Usura) su "cena zajma", naknada za to to se poverioc liio svojih stvari koje je dao duniku. Zakon 12
tablica je odredio maksimalnu kamatnu stopu na jednu dvanaestinu, ali ako dunik ne vrati eka ga ropstvo. Zbranjen je i
antocizam (kamata na kamatu), pretvaranje dospelih kamata u glavnicu na koju se naplauju dospele kamate.
Kamate dobijaju novo znaenje zelenatvo. Kamate se nisu mogle ugovoriti neformalno, ve je za to bila
potrebna posebna stipulacija stipulatio usurarum.
Pomorski zajam Fenus nauticum je zajam sa elementima osiguranja. Ukoliko bez krivice kapetana ili
vlasnika broda propadnu brod ili teret, nije bio obavezan da vrati zajam i kamate.

176. Posluga Commodatum

Posluga ili Commodatum je realni kontrakt Bonae fidei kojim jedna stranka (komodant ili poslugodavac) daje
drugoj (komodataru ili poslugoprimcu) neku svoju nepotronu stvar na besplatno korienje.
Predmet ugovora je nepotrona stvar. Posluga je prijateljska usluga, zasnovana na Bona fides, bez pravne
sankcije. Kasnije je dobila tubu zbog prevare, a potom zatitu na taj nain to je zakljuivana u obliku fiducije Cum
amico contracta. Potom pretor dozvoljava Actio in factum, Actio commodati directa i Actio commodati contraria.
Osnovni cilj ugovora je ustupanje drugom svoje stvari na korienje. Bitno obeleje posluge je besplatnost.
Ukoliko bi bila ugovorena naknada onda bi to bio zakup, a ne posluga.
Poslugoprimac je duan da koristi stvar u skladu sa ugovorom ili ako ugovor nita ne kae, u skladu sa prirodom
stvari. Ako prekorai ove granice ini "krau upotrebe" Furtum usus.
Poslugoprimac odgovara za svaku krivicu osim ako stvar propadne ili se oteti usled sluaja. Redovne trokove
snosi poslugoprimac.
Za svoj potraivanja, ukljuujui vraanje stvari, poslugodavac moe podii Actio commodati directa, a za mogua
potraivanja poslugoprimca postoji Actio commodati contraria.

177. Ostava Depositum

Ostava (Depositum) je realni ugovor bonae fidei, kojim jedna stranka (deponent ili ostavilac) daje drugoj
(depozitar ili ostavoprimac) na besplatno uvanje neku stvar, a ovaj se obaezuje da e stvar po isteku roka ili na zahtev
deponenta vratiti.
Ostava je besplatan i realni ugovor. To je dvostrani nejednaki ugovor zasnovan na Bona fides, ije je osnovno
obeleje besplatnost.
 Prava i obaveze nastaju tek kad deponent preda stvar. Ostavoprimac nije obavezan na neku posebnu panju, jer
uvanjem ini uslugu iz koje nema koristi. Nije ovlaen da stvar upotrebljava inae snosi "krau upotrebe" Furtum
usus. Ne snosi nikakve trokove, pa ni redovne oko uvanja stvari. Ako depozitar odbije da vrati stvar, ako je oteti ili
koristi, podie se Actio depositi directa, a ostavoprimac je osuivan na infamiju (gubitak asti). Ostavoprimac moe
podii tubu Actio depositi contraria, koja ne dvodi do infamije.
POSEBNI OBLICI DEPOZITA:
1. Depositum iregulare Neredovni depozit ima za predmet zamenjive stvari. Stvar koja je predmet
poslapostaje svojina depozitara, a kad istekne rok ili na zahtev deponenta vraa istu koliinu iste vrste stvari, npr. novac
bankaru na uvanje, vino onome ko ima skladite. Neredovni depozit se razlikuje od zajma, jer se zajmom ini usluga
zajmoprimcu, a depozitom onom ko daje stvar. Zajam je posao Stricti iuris, a depozit Bona fidei
2. Depositum miserabile Ostava u nevolji ako je neko pritisnut nevoljom ostavio stvari na uvanje onda se
smatralo posebno tekim deliktom kada depozitar izneveri i pokua da iskoristi ovu priliku. On bi bio osuivan na
dvostruki iznos (duplum) i gubio je ast (infamija);
3. Sequestratio Sudski depozit kada se stvar oko koje se vodi svojinski spor poveri na uvanje nekom licu dok
se parnica ne okona. uvar stvari je imao dravinsku zatitu.

178. Konsesualni ugovori

Konsesualni ugovori se zakljuuju prostom saglasnou volja. Kod njih se ne zahteva nikakva foma niti kao uslov
(Forma ad solemnitatem) niti kao dokazno sredstvo ( Forma ad probationem). Kod konsesualnih ugovora se samo jedna
strana obavezuje.
Konsesualni ugovori su:
1) Kupoprodaja (Emptio Venditio);
2) Najam, zakup (Locatio Conductio);
3) Ortakluk (Societas);
4) Zastupnitvo (Mandatum).
Do zakljuivanja konsesualnih ugovora dolazi saglasnou volja stanaka o bitnim elemntima, bez obzira na koji
nain je ta volja izraena: izriito ili preutno, konkludentnom radnjom, pismom i td.

179. Kupoprodaja Emptio-Venditio (pojam, istorijat, bitni elementi)

Kupoprodaja Emptio-Venditioje konsesualni ugovor Bonae fidei kojim se prodavac obavezuje da e dati u
nesmetanu dravinu neku stvar, a kupac e za to platiti odreenu cenu.
Poreklo ovog ugovora je u trampi. Od davnina je postojala neformalna kupoprodaja izmeu prijatelja i poznanika,
ali nije bila pravno sankcionisana. Kasnije nastaje pretorski delikt prevare (delus) i njegove tube Actio in factum.
Krajem republike imamo kupoprodaju kao konsesualni ugovor Bonae fidei, zatien putem Actio empti i Actio venditi.
Zakljuujui ugovor, stranke su esto davale jednu sumu novca kaparu (Arrha), koja je sluila kao znak da je
ugovor zakljuen, a kasnije je postala i nain obezbeenja za obe strane. Ako kupac odustane gubi kaparu, a ako prodavac
odustane mora vratiti njen dvostruki iznos, tj. kapara postaje kazna za ugovornu nevernu stranku.
BITNI ELEMENTI UGOVORA (PREDMET I CENA):
1) Predmet moe biti svaka stvar koja je u javnom prometu. Moe biti nepokretna ili pokretna, res
mancipi ili res nec mancipi, genera ili species.
Moe se prodati i stvar koja ne postoji u trenutku zakljuenja ugovora, to se zove prodaja nade (Emptio spei),
npr. za neku sumu novca neko proda budui rod svoje njive ili ulov. Takvi ugovori koji nose rizik zovu se aleatorni.
Emptio rei speratae kupovina stvari kojima se nadamo, postoji kada se odredi cena po jedinici za neku stvar koja
e tek nastati (lov ribe, ito).
2) Cena mora biti: u novcu, istinita, odreena i, u nekim sluajevima, pravina. Cena treba da bude u
potpunosti ili bar preteno u novcu, inae e se smatrati da je zakljuena trampa. Mora biti istinita, da je ozbiljno shvaena,
da nije re o tobonjoj ceni i prodaji iza koje se krije poklon. Cena takoe mora da bude i odreena. Nee obavezivati
ugovor u kome je neko obeao svaoju stvar drugom s tim da mu ovaj da neki iznos po nahoenju. Smatra se da je zahtev za
odreenou zadovoljen i kada je cena odrediva, tj. kada su predvieni elementi pomou kojih e ona biti utvrena (npr.
cena koja bude na tritu odreenog dana za tu vrstu robe). I, na kraju, pravina cena da bar donekle odgovara vrednosti
stvari.
180. Kupoprodaja Emptio-Venditio (prava i obaveze stranaka)

Kupoprodaja je dvostranoteretni ugovor (Contractus billateralis aequalis) i jo kauzalni. Kada neko izvri svoju
obavezu stie pravni osnaov da zahteva izvrenje obaveze od druge stranke. Osnovna obaveza kupca je da preuzme stvar i
plati cenu, onako kako je ugovoreno.
Ukoliko individualno odreena stvar propadne bez krivice prodavca pre nego to je ovaj preda, rizik je na kupcu
(ako grom ubije konja koji je prodat, ali nije predan, kupac e morati da plati cenu, a ako je ve platio nee moi da plati
njen povraaj).
Obaveza prodavca je da preda stvar, tj. on nije mogao da prenese svojinu, ve samo da obezbedi mirnu dravinu.
To znai da njegova obaveza nije bila tipa Dare, ve Prestare. Dok je stver kod njega, prodavac je duan da je uva s
panjom dobrog domaina. On odgovara za Culpa levis in abstracto (apstraktni laki nehat).
Prodavac garantuje da stvar nema pravne i fizike nedostatke. Pod pravnim nedostacima misli se na neke terete
(zalono pravo, slubenost). Ako neko proda tuu stvar, pa prvi vlasnik podigne Rei vindicatio i oduzme je kupcu, kae se
da je stvar eviktirana, da postoji evikcija. Ukoliko se pojavi tree lice i uznemirava kupca svojinskom ili drugom tubom,
prodavac je duan da ga zatiti (zatita od evikcije). Ukoliko stvar bude oduzeta, kupac moe posebnom tubom Actio
actoritatis traiti povraaj dvostruke cene od prodavca, a putem Actio empti ima pravo da trai naknadu tete za ostale
sluajeve evikcije.
U sluaju fizikih nedostatakaDa bi se podigla tuba, potrebno je da nedostaci postoje u trenutku predaje stvari;
zatim da su nevidljivi. Ako se otkriju ovakvi nedostaci, kupac moe traiti da se oni otklone, ukoliko je to mogue i da se
smanji cena, a ako ne onda moe da raskine ugovor i da trai povraaj cene posebnom tubom Actio redhibitoria
Redhibitorne mane.
Kupoprodaja ima razliite oblike (modalitete):
1) Pactum displicentiae Neformalni sporazum o "nesvianju" kupac dobija pravo da neko vreme
koristi stvar, pa ako mu se ne svidi moe da je vrati;
2) In diem addictio poseban akt kojim je davano pravo prodavcu da moe da raskine ugovor ukoliko je
naao boljeg kupca, ali samo u odreenom roku;
3) Pactum protimiseos Pravo pree kupovine prodavac stie pravo da ako kupac eli da proda stvar,
da je najpre njemu ponudi.

181. Zakup ili najam (Locatio Conductio)

Rimljani su upotrebljvali isti naziv za danas tri razliite stvari:

1) Ugovor o zakupu stvari;
2) Ugovor o najmu radne snage;
3) Ugovor o delu.
Kasnije poinje da se pravi razlika izmeu:
1. Locatio Conductio rei Ugovor o zakupu stvari;
2. Locatio Conductio operarum Ugovor o najmu radne snage;
3. Locatio Conductio operis faciendi Ugovor o delu.
Sva tri ugovora su Bonae fidei, zatieni sa Actio locati i Actio conducti.
I) Ugovor o zakupu stvari (Locatio-Conductio Rei) kontrakt kojim se jedna strana (zakupodavac ili Locator),
obavezuje da stavi na raspolaganje neku svoju stvar, a druga (zakupac ili Conductor) da za to plati odreenu maknadu.
Obaveza zakupodavca je da preda stvar zakupcu i da mu omogui njeno korienje. Stvar mora biti nepotrona.
On odgovara ako zbog pravnih nedostataka zakupac ne moe koristiti stvar, a tako i za fizike nedostatke.
Zakupac je obavezan da plati zakupninu (Merces) i ona je morala biti odreena, ozbiljna i novana. Zakupac u
upotrebi stvari treba da pokae panju dobrog domaina, tj. odgovara za Culpa levis in abstracto (laki nehat). Bilo je ljudi
koji su uzimali itave zgrade u zakup da bi izdavali stanove u podzakup (pazakup ili Sublocatio). Zemljite je obino
davano na rok od 5 godina, a ukoliko istekne rok i stranke nita ne preduzmu, smatra se da je izvreno preutno
produenje zakupa (Relocatio tacita) na sledeih 5 godina.
Krajem rimske istorije neki oblici zemlje postaju dugoroni i dobijaju zatitu Erga omnes. Time prestaju da budu
ugovori obligacionog i prelaze u stvarno pravo (emviteza, superficies, ius in agro vectigali).
II) Ugovor o najmu radne snage (Locatio-Conductio Operarum) postoji kada jedno lice (Locator) obea da e
staviti na raspolaganje svoju radniu snagu, a drugo lice (Conductor), da e za to platiti naknadu (Merces).
Predmet ovog ugovora je rad (Operae). Bitni elemnti ugovora su: rad, tj. mogunost korienja rada i najamnina.
Ugovor o najmu spada u "poslove sredstava", a ne u "poslove cilja". Lokator ne garantuje rezultat svog rada,
njegova je dunost da stavi na radnu snagu. Ukoliko iz nekih razloga (npr. nevreme) zakupac nije mogao da koristi rad
najamnika, ipak je ovaj izvrio svoju obavezu stavljanjem na raspolaganje svoje radne snage i ima pravo na naknadu.
Ovaj ugovor zakljuivala je sirotinja pritisnuta bedom i on se odnosio preteno na grube fizike poslove.
 III) Ugovor o delu (Locatio-Conductio Opers Faciendi) konsesualni kontrakt kojim se jedna ugovorna strana
(Conductor) obavezuje da e za drugu (Locator) obaviti neki posao, a da e mu ovaj za to platiti ugovorenu naknadu.
Predmet obaveze konduktora je obavljanje odreenog posla (Opus), ne sam rad, ve rezultat rada. Ovde je
lokator onaj koji naruuje posao, a konduktor onaj koji radi. Obaveza lokatora je da obavi posao na vreme. Odgovarao je
ne samo kao bonus paterfamiliesa, ve i za nestrunost, a ako je posao prepustio drugima, onda i za pogrean izbor. Za svoj
posao dobija nagradu koja se plaa unapred ili po obavljenom poslu.
IV) Naelo opte havarije (Lex rhodia de lactu) ugovor o delu iji je predmet prevoz robe morem. Ako zbog
neke nevolje (bura, napad pirata), kapetan broda bude prinuen da deo robe baci kako bi spasio brod i ostali teret, vrednost
baene robe snosili su vlasnik broda i vlasnici spaenog tereta, vrednost srazmerno vrednosti broda, odn. spasenog tovara.

182. Ortakluk (Societas)

Societas je konsesualni ugovor Bonae fidei kojim se dva ili vie lica udruuju radi postizanja zajdenike imovinske
dobiti. ZOO upotrebljava izraz privredno udruenje graana.
Nije svako udruivanje ortakluk. Ako dva ili vie lica kupe zgradu radi zajednikog korienja, onda je to obina
susvojina. Bitno obeleje ortakluka je da se ostvari dobit. Ni najstariji oblik zajednice nije ortakluk, jer je to zajednica
ivota i rada, a ne postizanje neke koristi u vidu privrednog udruenja.
Ortakluk se moe zakljuiti za jedan posao (Societas unius rei) dva ili vie trgovaca se udrue da od drave
otkupe jedan broj zarobljenika i da ih prodaju. Mogu je ortakluk iji je cilj trajno obavljanje jedne vrste posla: otvaranje
zanetske radnje, pruanje zanatskih usluga i postoji ortakluk u kome se svi ortaci obavezuju da da e zajedniki obavljati
sve svoje poslove (Societas omnium bonorum).
Svaki ortak mora da unese voj ulog, to moe biti novac, alat, prostorije i sl. To je dvostrani odnos, ali se na jednoj
strani u ulozi poverioca ili dunika javlja jedan lan zajednice, a na drugoj svi ostali. Poto se ovaj odnos zasniva na
posebnom poverenju, to je odnos Intuitu personae. Smru ili gubitkom statusa jednog lana gasi se ortakluk. Ukoliko se
prihvati naslednik kao ortak, smatra se da je zakljuen nov ugovor.
Dobit se deli prema ugovoru: prema veliini uloga ili najednake delove. Ugovorom se ne moe iskljuiti neki
ortak iz dobiti, jer bi to bio "Lavovski ortakluk" (Societas leonina), po basni u kojoj su se ivotinje udruile da zajedno
love, pa je svu lovinu uzeo lav. Pravila koja vae za dobit, vae i za gubitak.
Ortakluk prestaje: istekom roka, zavravanjem posla za koji je zakljuen, smru jednog ortaka i otkazom.
Tuba se zvala: Actio prp socio pored imovinske izrie se i moralna osuda (Infamia), jer se smatralo da je
izneverio odnos posebnog poverenja. Osuenom se ipak ostavljao jedan minimum neophodan za ivot i ta privilegija se
zvala Beneficium competentiae.

183. Ugovor o zastupnitvu (Mandatum)

Mandat je konsesualni ugovor kojim se jedna strana ( mandatar ili zastupnik, punomonik) obavezuje da e u
svoje ime i za raun druge strane (mandata ili vlastodavca, nalogodavca) besplatno obaviti neki pravni ili faktii posao.
Svoje ime, ali za tui raun. Imovinski efekti se prenose na nalogodavca. Tek preko pretorskih Actiones adiectiae
qualitatis, omogueno je iroko ukljuivanje ukuana u porodine poslove. U Intentio (pravni zahtev) navodi ime lica
Alieni iuris ili roba koji je zakljuio posao, ali je u Condemnatio stajalo ime paterfamiliesa.
Zastupnici u sporovima (kognitor i prokurator):
1) Kognitor lice koje je sveanom formulom odreivano da bude zastupnik u sporu i to u prisustvu
protivnike strane;
2) Prokupator lice koje je dobilo optija ovlaenja da titi neije interese u prvom redu na sudu.
Mandat to je Contractus bilateralis inaeaqualis. Obaveza lei na punomoniku, a to je da obavi posao koji moe
biti iskljuivo u interesu mandata (da proda ili kupi neto za njega), moe kupiti neto to e biti u interesu i mandata i
mandatara (da kupi roba koga e zajedniki koristiti), a moe biti i u interesu nekog treeg (da daje asove sinu prijatelja).
U izvravanju poslova mandatar je duan da se dri uputstava i ovlaenja koja je dobio od mandata. Zastupnik je
najpre ogovarao za zlonamernu tetu (Dolus), a kasnije za nehat (Culpa levis).
Mandat je u naelu besplatan ugovor. Ugovaranje naknade unapred je menjalo karakter ovog posla i pretvaralo ga
u Locatio-Conductio. Uveden je obiaj "Honorarium" - "Poast za obavljeni posao".
Mandat je zasnovan na Bona fides nagrada se naziva honorar i u njega ulaze finiji poslovi, a grubi su predmet
ugovora kod koga se plaa Merces.
Tube: Actio mandati cantraria i Actio mandati directa povlae infamiju.
184. Bezimeni kontrakti (Contractus innominati)

To su ugovori koji se ne mogu svrstati ni u jedan ugovor ve postojei, zovu se bezimeni, neimenovani ugovori
(Contractus innominati), npr. jedno lice e drugom licu davati asove, a ono e njemu za uzvrat odravati vrt.
Najpre su stranke pribegavale stipulaciji. Posle tube zbog prevare i tube zbog neosnovanog bogaenja, pretor je
uveo tubu Actio in factum, kojom je omoguio da se tui onaj koji svoju obavezu ne izvri.injenica koja je navoena u
tubi bila je da strana koja je izvrila obavezu raskine ugovor i trai povraaj u preanje stanje. Tuba se zvala Condictio
ex poenitentia.
Bezimeni kontrakti lie na realne kontrakte, jer ni kod njih sam sporazum ne obavezuje, ve je potrebno da jedna
strana izvri svoju inidbu, zato se jo zovu i neimenovani realni kontrakti. Iz njih nastaju obaveze koje meusobno
nemaju nikakve veze, osim to jedna drugoj slue kao osnov tek kad jedna strana ispuni obavezu stie pravo da od
druge zahteva ispunjenje njene obaveze.
Pravnici bejrutske kole podelili su bezimene kontrakte na 4 grupe:
1) do ut des dajem ti svoju svojinu ili neko drugo stvarno pravo da bi ti meni dao...;
2) do ut facias dajem ti...da bi ti meni uinio...;
3) factio ut des inim ti...da bi mi ti dao...;
4) factio ut facias inim ti...da bi ti meni uinio...
VRSTE:
1. Permutatio trampa ili razmena je ugovor kojim neka strana daje u svojinu neku svoju stvar, a druga
se obavezuje da e dati njemu svoju stvar;
2. Aestimatum Ugovor izmeu trgovca na veliko ili proizvoaa i trgovca na mlo, kojim trgovac na
veliko daje njemu svoju robu da se proda, s tim da se neprodato vrati, a za svaki prodat komad da se plati unapred
predvien iznos. Vremenom je ovaj ugovor dobio tubu Actio in factum aestimatoria, ime se osamostalio u poseban
pravni posao;
3. Precarium bezimeni ugovor tipa Factio ut factias,kojim neko daje deo svoje imovine drugom, tako da
je u svako doba moe uzeti natrag, a onaj koji je primio ima obavezu na neko injenje. Pecarium je ist jednostrani posao.

185. Sporazum (Pacta)

Pakt je neformalni sporazumkoji ne spada u kontrakte. Takvi sporazumi mogu biti sa zatitom (Pacta vestita) i
bez zatite (Pacta nuda).
Pax mir, reenje nekog sukoba.
U starom pravu: formalni imaju zatitu, neformalni nemaju.
Kasnije su i neformalni dobili zatitu. Najpre oni koji su zakljueni uz postojei ugovor i koji menjaju njegovo
dejstvo dodatni paktovi (Pacta aduecta), oni daju pravo na prigovor. Kasnije, zaslugom pretora, i neformalni sporazumi
dobijaju zatitu kao pretorski paktovi (Pacta praetoria). U vreme carstva i imperator poinje da titi neke neformalne
ugovore, koji su ranije bili zakljuivani u odreenoj formi zakonski ili imperatorski paktovi (Pacta legitima).
Ugovor u irem smislu obuhvata kontrakte i paktove, ali kontrakti imaju svoje posebne tube, to nije sluaj sa
paktovima.

186. Dodatni neformalni paktovi (Pacta adiecta)

esto se uz glavni ugovor zakljui sporazum, koji menja osnovno dejstvo ugovora (npr. dogovor o kamatama kod
ugovora o zajmu ili o plaanju cene u nekoliko rata kod kupoprodaje).
Da li e vaiti dodatni sporazum koji modifikuje dejstvo glavnog ugovora, zavisi od vie okolnosti: da li je glavni
ugovor Stricti iuris ili Bonae fidei, da li oteava ili olakava poloaj dunika, i da li je sporazum zakljuen odmah uz glavni
ugovor (In continenti) ili naknadno (Ex intervallo).
Sporazum koji ublaava dunikovu obavezu dobio je zatitu putem prigovora. On je delovao i uz ugovor striktnog
prava, pa ak i onda kada je zakljuen naknadno. Ako ga poverilac tui moe istai prigovor Exceptio pacti conventi, a oni
koji oteavaju poloaj dunika delili su u klasinom pravu zatitu pod uslovom da je ugovor Bonae fidei i da su zakljueni
odmah uz glavni ugovor (In continenti).
187. Pretorski paktovi (Pacta praetoria)

U Veitom ediktu, pretor na uopten nain obeava zatitu neformalnim sporazumima. Ima ih 5. Tri spadaju u
"Recepta" (prihvatanje neke obaveze), jedan je sporazum za utvrivanje roka (Constitutium debiti) i jedan je sporazum o
zakletvi (Pactum de iureiurando).
1. Receptum arbitri je neformalni sporazum koji zakljuuju stranke u sporu s jedne strane, i neki graanin s
druge strane, kojim ovaj obeava da e reiti njihov spor. Prethodni praniari meusobno zakljuuju pakt o tome da e na
ovaj nain reiti spor i taj sporazum se zove kompromis. Graanina koji je na sebe preuzeo ulogu arbitra, pretor je mogao
naterati da izvri obeanje putem Actio in factum i to uzimanjem zaloga ili novano.
2. Receptum nautarum, Cauponum et stabulariorum sporazum kojim se vlasnik broda, krme ili tale obavezu-
je da e putniku vratiti stvari koje je primio neoteene. Putnik kome su stvari oteene ima pravo na Actio in factum.
3. Receptum argenarii je neformalni sporazum kojim bankar uzima na sebe isplatu nekog postojeeg ili budueg
duga svog klijenta. Klijent moe podii tubu Actio recepticia.
4. Constitutium debiti je sporazum kojim jedna stranka obeava da e u odreenom roku isplatiti svoj ili tui
dug. Kasnije je postao i nain za preuzimanje tueg duga. Mogla se podii tuba Actio de pecunia constituta.
5. Pactum de iureiurando sporazum o zakletvi je neformalni sporazum kojim se stranke dogovaraju da e reiti
spor zakletvom. Koristi se kada je sporna stvar ili dug. Nain da se spor rei mimo suda. Onaj koji dobije parnicu putem
zakletve, moe podii Actio de iure iurando, ako njemu treba isplatiti dug ili predati stvar. A ako je druga strana dobila
spor, moe odbiti eventualnu tubu prigovorom.

188. Zakonski (Imperatorski) paktovi - Pacta legitima

Smara se da ne spadaju u kontrakte i zatieni su tubom Actio ex lege, koja se podie na osnovu zakona, zato se ti
paktovi i zovu Pacta legitima. U njih spadaju:
1) Kompromis sporazum kojim stranke daju obeanje da svoj spor nee iznositi pred pretora, ve da e
ga poveriti jednom graaninu koga sami odrede i sa kojim e zakljuiti Receptum arbitrii;
2) Obeanje miraza u V veku jednom naredbom omogueno je i da neformalno obeanje miraza daje
pravo na tubu. Tako je nastao pakt Pollicitatio dotis;
3) Poklon Donatio najvaniji od zakonskih sporazuma. To je ugovor kojim jedna strana obea drugoj
da e joj dati neku stvar ili novac. To je dvostrana izjava volje jer je potrebna saglasnost i obdarenog , ali se raa
jednostani obligacioni odnos u kome postoji obaveza samo na strani darodavca. To je dobroini akt. 204. g.p.n.e. Cinijev
zakon zabranjuje poklone advokatima, a drugim licima je dozvolio poklone, ali samo do odreene vrednosti. Kasnije je i
Kalpurnijev zakon zabranio poklone magistratima, da bi se spreila korupcija. Ovi zakoni bez kazni zovu se Leges
imperfecta. Tek u vreme Justinijana dolo je do Pakta o obeaju poklona (Pollicitatio donationis).

189. Kvazikontrakti

Quasi nalik, nepravi, tobonji

Posebna grupa obligacionih odnosa, slina ugovorima po dejstvu, ali se po pravnim osnovim bitno razlikuje, jer
nema saglasnisti volja (Consensus). U kvazikontrakte spada: pravno neosnovano bogaenje, neovlaeno obavljanje tuih
poslova, sluajna imovinska zajednica, tutorstvo i legati koji stvaraju obligacije.

190. = 202. Kvazidelikti

191. Pravno neosnovano bogaenje (Condictiones sine causa)

Osnovna potreba za izvoenje ovog pravnog instrumenta je praktina potreba jednog sistema koji je morao da
preraste prvobitni formalizam i apstraktnost. Kondikcije su uvedene da prue mogunost pokretanja spora u nekim
sluajevima koji su traili pravno regulisanje, a nisu bili pokriveni postojeim sistemom tubi. Dakle, osnovni uzrok za
uvoenje kondikcije su bili izvesni nedostaci starog civilnog prava, pre svega apstraktnost nain za prenoenje svojine.
Drugi razlog lei u nekim osobenostim pravnog reima Rei vindicatio, postoji tehnika potekoa da se ona podigne ako
predmet nije identifikovan. Trei razlog je to ima transakcija koje nisu liene pravnog osnova, ali takvu kauzu javni
poredak ne priznaje. Za takve sluajeve kae se da je dolo do bogaenja na osnovu nemoralnog "prljavog" pravnog
osnova, npr. ako neko da naknadu za usluge prostitutke ili ubice. Zato su Siliev i Kalpurnijev zakon uveli kondikcije.
Osnovni cilj kodikcije je da se povrati stvar koja je prela u tuu imovinu, ali je taj prelazak neopravdan, bez
valjanog osnova. Onaj ko podie kondikciju nije vie vlasnik. Ako je jo uvek njegova stvar, nema bogaenja zbog ega se
i kae: "ko moe da vindicira, ne moe da kondicira" i obrnuto. Najvaniji sluajevi neosnovanog bogaenja bili su:
 1) Isplata nedugovanog kad neko povea suu novca ili neku drugu stvar, mislei da je duan, a dug
ustvari ne postoji;
2) Isplata po osnovu koji nije ispunjen ili je otpao neispunjenost postoji u sluaju bezimenih ugovora
u kome jedna strana izvri obavezu, a druga odbija da ispuni to je obeala. Osnov koji je otpao postoji ako je poniten ili
raskinut ugovor, koji je sluio kao pravni osnov za izvrenje obaveze;
3) Isplata po nemoralnom osnovu daje pravo na povraaj isplaenog, iako osnov postoji, jer s tim
osnovom neto nije u redu zato to je protivan moralu. Poslovi koji su obostrano nemoralni su npr. posao sa prostitutkom
ili sa ubicom, a jednostrano nemoralan posao je npr. ucena.
Bitno je da postoji tesna veza izmeu prava i morala. Postoji formalno valjan osnov, ali ga drutvo ne prihvata iz
moralnih razloga.

192. Neovlaeno obavljanje tuih poslova (Negotiorum gestio)

Nezvano, neovlaeno obavljenje tuih poslova se deava ako neko uini za drugog pravni ili faktiki akt, iako
nije od vlasnik dobio takvo ovlaenje.
Ako sused odobri posao dok on jo traje neovlaeno poslovanje postaje ovlaeno i dobija karakter mandata
naknadno odobrenje (Ratihabitio).
Obavljanjem poslova bez odobrenja nastaje obligacioni odnos izmeu vlasnika (Dominus negoti) i lica koje to radi
(Negotiorum gestor). Negotiorum gestor mora pokazati panju dobrog domaina, ima pravo na nune i korisne trokove,
ali ne i luksuzne. Nema pravo na nanknadu ako je Dominus negotii izriito zabranio obavljanje poslova, a ako je napravio
tetu vlasnik moe da ga tui sa Actio negotiorum gestorum directa.
OSTALI SLUAJEVI:
1) Zajednica imovine bez volje suvlasnika Communio incidens sluaj sunaslednika. Postojale su tri
tube koje su sluile za razvrgavanje ovakvih zajednica i ostvarivanje prava: Actio communi dividundo, Actio familiae
erciscunde i Actio finium regondorum;
2) Tutorstvo Tutela kada ovaj odnos prestana, raa meusobna prava izmeu tutora i tienika-
Obaveze tutora su da vrati imovinu, da podnese raun i da nadoknadi tetu do koje jedolo njegovom krivicom. Pupila je
duan da nadoknadi mogue trokove koje jetutor imao oko imovine, da preuzme na sebe obaveze koje proizilaze iz
aktivnosti tutora. Pupila moe podii Actio tutelae directa, a tutor Actio tutelae contraria.
3) Legati per damna tionem i Sinedi modo odnos izmu naslednika legatora, do kojeg je dolo bez volje
stranaka. Utuiv je putem Actio ex testamento.

193. Delikti kao izvor obligacija

Delikt je nedozvoljeni akt, prekraj pravne norme. Uinilac delikta zove se delikvent.
Podela delikata:
1. Javni delikti su oni kod kojih je ugroen javni interes, iako tubu za njih moe podneti privatno lice.
Oni imaju elemnt drutvene opasnosti izazivaju javne represije. Zovu se i krivina dela (Crimina).
2. Delicta privata ne predstavlja drutvenu opasnost. Tubu za njih pokree pojedinac i dovodi do
obligacije, do imovinske odgovornosti.
Delikti Ius civile-a:
1) Delikt kojim se nanosi teta (Damnum iniuria datum);
2) Otimanje stvari razbojnitvo (Rapina);
3) Delikt usmeren protiv linosti (Iniuria);
4) Delikt usmeren protiv imovine kraa (Furtum).
Pretorski delikti:
1) Prinuda (Metus);
2) Prevara (Dolus malus);
3) Izigravanje poverilaca (Fraus creditorum).

194. Specifinosti obligacija iz delikata

1. iri je krug lica koji mogu biti dunici iz delikta;

2. Smru deliktne obaveze se gase;
3. I gubitkom statusa delikta obaveza ostaje;
4. Ako postoji vie uinilaca sadelikventi odgovaraju kumulativno svaki od njih mora platiti dugovani iznos x 2.
5. Delikventi moraju obaveze ostvariti u roku od godinu dana, posle toga se penalna tuba pretvara u
reipersekutornu umesto prava na viestruki iznos, poverilac dobija jednostruku vrednost stvari (gnev se smanji).
195. Delikt usmeren protiv linosti (Inuria)

Obuhvata tri oblika napada na telesni integritet:

1) Inuria u uem smislu nastraj na telo, koji ne ostavlja posledice: udarac akom ili tapom, guranje,
lienje slobode i td. Kazna je bila 25 asa;
2) Prelom kostiju (Os fractum) kanjavan je sa 300 asa ako je povreeni slobodan i 150 asa ako je
povreeni bio rob;
3) Trajno sakaenje (Membrum ruptum) u bukvalnom prevodu znai iupan ud. Ako nije dolo do
nagodbe dozvoljen je talion.
Vremenom postaje i napad na moralni integritet, slino dananjoj uvredi ili kleveti. Kazna je bila ig na elu u
obliku slova K, to znai kalumniator (klevetnik). Krivinopravnoj zatiti je dodata imovinsko-pravna zatita asti i
ugleda. U potklasinom pravu oteeni je mogao da bira izmeu tube za delikt privatnog prava (novana kazna) ili tube
za krivino delo (kazna uiniocu). Pored toga uijnilac postaje infaman (gubitak asti) u oba sluaja.

196. Kraa (Furum)

Kraa ili pronevera. Tri vrste, oblika krae:

1) Nona kraa sa upotrebom oruja vlasnik je mogao da ubije ovog lopova ukoliko bi vikom sazvao
susede. Drugi uslov je da lopov njega ne ubije;
2) Furtim manifestum ako je lopov uhvaen na delu, danju i bez oruja, dosuivan je pokradenom u
duniko ropstvo ako je slobodan, a rob je batinan i bacan sa Torpejske stene;
3) Furtum nec manifestum lopov koji neije uhvaen na delu, osuivan je na dvostruki iznos vrednosti.
Ako je neko sumnjao na drugog da ga je pokrao, mogao je primeniti poseban nain pretraivanja "inije i konca".
Ako je kod nekog pronaena stvar na osnovu "inije i konca", isuivan je da plati trostruko na osnovu tube Actio furti
concepti, ali je osumnjieni imao pravo na tubu za podmetnutu stvar (Actio furti oblati).
Jedna od vrsta krae je "kraa upotrebe" (Furtum usus), kada se neovlaeno koristi stvar, npr. neko jae konja
due nego to je ugovoreno.
Kraa je izvor obligacije i osnov za krivino gonjenje sopstvenik moe da bira izmeu imovinske i
krivinopravne sankcije.

197. Nanoenje tete (Damnum iuria datum)

Damnum iniuria datum je delikt kojim se nanosi teta, ali bez namere da se neposredno ostvari korist.
III v.p.n.e. Akvinijev zakon o naknadi tete:
I poglavlje: onaj koji ubije roba ili etvorononu ivotinju koja ivi u stadu, bie duan da nadoknadi
najveu vrednost stvari ili roba koju su imali u poslednjih godinu dana;
II poglavlje: odgovornost za sapoveioca koji oprosti duniku dug, ime teti ostale sapoverioce. Duan je
da im nadoknadi tetu;
III poglavlje: regulie odgovornost za ostale vrste tete koje nisu predviene prvom glavom. Ukoliko je
okrivljeni poricao da je izvrio delikt osuivan je na dvostruki iznos.
Trailo se da postoji neposredna veza izmeuradnje i posledice i da je teta naneta injenjem. Indirektne posledice
i one koje su nastale neinjenjem, nisu bile kanjavane. Naravno da se zahteva i rivica, ali je bio dovoljan i najmanji nehat.
Tuba Actio legis aquiliae ima penalni karakter. Ako se okrivljeni upusti u spor osuivan je in duplum, a ako je
bilo vie uinilaca svaki od njih duguje vrednost stvari.

198. Razbojnitvo (Rapina)

Rapina razbojnitvo, otimanje stvari, tei kvalifikovani oblik krae.

Oteeni bira da li e pokrenuti Actio furti manifesti ili specijalnu Actio vi bonorum raptorum, koja je glasila na
evorostruki iznos. Vlasnik je imao pravo, pored ovog, i na povraaj stvari. Tako je Actio vi bonorum raptorum postala
meovita (Mixta), jer je glasila i na vrednost i na kaznu na trostruki iznos.
Posle godinu dana gubi penalni karakter i pretvara se u reipersekutornu, to znai da se mogla traiti samo
vrednost stvari.
199. Prinuda (Metus)

Prinuda (Metus) je delikt koji se sastoji u tome to je neko primorao nekog drugog da zakljui ugovor koji ne bi
zakljuio da nije bilo prinude.
Prinuda se sastoji u primeni zla i u pretnji primene zla.
Da bi postoja delikt potrebno je da je pretnja ozbiljna, tako da je u stanju da pokoleba i stabilnu linost. Govorilo
se: "Pretor ne titi kukavice".
Oteeni moe podii prigovor prinude (Exceptio metus), koji je trajno odbijao zahtev tuioca (peremptoran
prigovor), a ukoliko je ugovor ne samo zakljuen, nego i izvren zbog prinude, moe se podii Actio quod metus causa,
koja je glasila na etvorostruki iznos. Posle godinu dana je gubila kazneni karakter i postajala reipersekutorna.
Postklasino pravo unelo je udnu izmenu: tuba je dobila arbitarni karakter, to znai da je delikvent mogao da izbegne
osudu na etvorostruki iznos ako vrati stvar i naknadi ostalu tetu. Postoji i trea mogunost, a to je povraaj u preanje
stanje,koja se najee koristi kada je protekao rok za tubu,pa oteeni trai samo restituciju, jer je postupak jednostavniji

200. Prevara (Dolus malus)

Prevara (Dolus malus) je Lukavo (Labeon) ili prevarno postupanjesa ciljem da drugi bude doveden u zabludu i
oteen.
Prevara postoji ne samo kada je neko doveden u zabludu, ve i kada se iskoristi zabluda u kojoj se oteeni ve
nalazi. Kao i kod zablude, postoji pogrena predstava o nekom bitnom elemntu, ali kod zablude se ne postavlja pitanje
krivice. Prevara postoji i kada zablude nema, ali je stranka pokuala da doe do koristi na nain koji nije u skladu sa
naelom potenja i savesnosti (Bona fides). Pojam prevare se pojavio uporedo sa Bona fides kao njegova suprotnost.
Dolus bonus lake prevare, obmanjivanja i preuveliavanja, npr. prodavac koji hvali svoju robu.
Tuba je Actio de dolo, glasila je na nknadu tete. Ako je prevareni tuen da izvri obavezu iz ugovora koji je
pravarno zakljuen, mogao je istai prigovor prevare (Exceptio doli). Postojala je i mogunost povraaja u preanje
stanje, u kom sluaju optueni nije postajao imfaman. Restitucija se mogla pokrenuti i posle isteka roka od godinu dana.

201. Iziravanje poverilaca (Fraus creditorum)

Frado = varati, zakinuti, proneveriti, praviti spletke; In fraudem legis agere = izigravati zakon.
Delikt se zove otuenje radi izigravanja poverilaca (Alienatio in fraudemcreditorum).
U vreme dok je duniku pretila Manus iniestio i ropstvo ako ne izvri obavezu, nije bilo potrebno da se poverioci
obezbeuju od dunika, ali posle Petelijevog i Papirijevog zakona, koji postepeno uvodi izvrenje na imovini, javio se
rizik za poverioce.
Poverioci mogu biti oteeni ako dunik pone da poklanja svoje stvari, ne naplauje dugove ili ih isplauje, ali
preko reda.
Ako dunik isplati i poverioca, oni koji imaju pravo prvenstva mogu podii Interdikt, kojim e zahtevati od
privilegovanog poverioca da vrati ono to je primio.
Restitutio in integrum zahteva se ponitavanje otuenja, koje je dunik izvrio s namerom da oteti poverioce.
Actio Pauliana koristi se za spreavanje svih ili gotovo svih postupaka dunika koji idu na tetu njegovih
poverilaca. Uslovi za njeno podizanje su: teta, svest o insolventnosti na strani dunika i saznanje da je dunik
insolventan na strani onih koji su primili neto iz njegove imovine.
I uslov: teta (Eventus damni) sastoji se u otuenju nekih stvari ili isplati novca, teretnim ili
dobroinim poslom;
II uslov: Consilium fraudis svest dunika da je insolventan,njegova nesavesnost u odnosu na poverioce;
III uslov: Conscientia fraudis na strani onoga koji je primio neko dunikovo raspolaganje.
Actio Pauliana se podie protiv dunika, ali je u tom sluaju delotvornost ograniena, on je i ovako prezaduen,
zato je bolja tuba protiv treih lica, jer im nalae da vrate u imovinsku masu dunika ono to su primili. Tuba je aktivno
i pasivno naslediva. Fraus creditorum je delikt koji ima imovinski karakter, pa je dozvoljeno da naslednici oteenog
podignu Actio pauliana.
202. = 190. Kvazidelikti

"Tobonji delikti". Situacije nastaju "Quasi ex delicto" u sledeim situacijama:

1. Kada sudija uini spor svojim kada sudija ne donese presudu na vreme, ili nesavesno presudi na
tetu jedne stranke. Ovo nije pravi delikt verovatno zato to je sudija odgovarao zbog neznanja, nestrunosti i ako je
otetio stranku;
2. Kada nastane teta zbog izbaenih ili prosutih stvari (kroz prozor, terasu i sl.) verovatno se ne svrstava
u delikte zato to na strani tuenog ne mora biti krivica, iako mu se moe zameriti da je nesavestan;
3. Kada teta nastane od postavljenih ili okaenih stvari dovoljno je da preti opasnost po prolaznike,
dakle nema pravog delikta, jer se ne trai da je teta nastupila, dovoljna je potencijalna opasnost;
4. teta na stvarim koje su poverene brodarima, krmarima ili vlasnicima tala oteeni podie Actio in
factum koja glasi na dvostruku vrednost.

203. Dunika docnja (Mora debitoris)

Ne samo da dunik treba da obavi svoju obavezu, ve to treba da izvri na vreme.Ukoliko zakasni sa izvrenjem
obaveze pada u docnju. Pored dunike (Mora debitoris), postoji i poverilaka docnja (Mora creditoris).
Da bi bio u docnji dunik mora biti opomenut, jedino se u nekim sluajevima i bez opomene smatra da je
postojala docnja. Tako se smatralo i da lopov duguje da vrati stvar putem kondikcije i bez docnje. Kae se da je lopov uvek
u docnji (Fur semper in mora).
Potrebno je da je dunik svojom krivicom dospeo u docnju. Nee odgovarati onaj koji je viom silom (Vis miaor)
spreen da izvri obligaciju.
Posledice docnje: pojaana odgovornost, pretvaranje obligacije u trajnu, naknada tete i ugovorna kazna.
Zbog toga to se sada dunik ne moe osloboditi svoje obaveze uled neskrivljene propasti stvari, nego jedino
izvrenjem, govorilo se da je njegova obaveza postala trajna.

204. Poverilaka docnja (Mora creditoris)

Osnovna obaveza poverioca je da prihvati izvrenje i preduzme mere koje omoguuju duniku da izvri obavezu.
Poverilac pada u docnju samo ako neopravdano odbije prijem izvrenja.
Poverilac ne moe odbiti prijem izvrenja i kada je ono pre roka, osim ako se ne radi o roku koji je u njegovom
linom interesu.
Posledice poverilake docnje: smanjena dunikova odgovornost i mogunost da se na drugi nain dunik oslobodi
svog duga.
Padanjem u docnju poverilacc oslobaa dunika da posveuje posebnu panju prema dugovanoj stvari. On e od
sada odgovarati samo za namerno priinjenu tetu bez obzira na to kakvu je panju pre toga dugovao. Mogao je pod
odreenim uslovima da trai trokove uvanja stvari.
Posledice poverilake docnje prestaju kada on izjavi da elida primi izvrenje. Govorilo se da se " oistio od
docnje".

205. Gaenje obligacija (Opti pregled)

Veina obligacija ne predstavlja sama sebi cilj, ve sredstvo, nain da se doe do stvarnoprevnog odnosa ili da se
postigne neka druga svrha. Ideja obligacije ima u sebi izgraen i prestanak, jer nije cilj poverioca da zauvek ostane
poverilac, ve da mu dunik izvri prestaciju ime prestaje njihov odnos.
Redovan nain za prestanak obligacija je izvrenje (Solutio). Pored njega, u ova obligacije koje se temelje na volji
stranaka spadaju: Prenov (Novatio), Nuliranje predhodnih obaveza (Litis contestatio), Oprotaj duga (Pactum de non
patendo), i oni koji se gase bez volje stranaka: Smrt, Gubitak statusa "graanska smt" (Capitis deminutio),
Neskrivljena propast stvari, Sjedinjenje (Confusio), Praescriptio.

206. Izvrenje obligacije (Solutio)

U starom pravu nije bilo dovoljno samo izvriti prestaciju, ve je potrebno i zadovoljiti zahtev forme. Pavle:
"Nita nije prirodnije nego da se obligacija ugasi na onaj nain na koji je i zakljuena!" Ako je stipulacijom nastao dug, pri
isplati je trebalo da se obavi verbalna akceptilacija. Ako je potraivanje poreklom iz posla Per aes et libarm (Nexum),
onda je obavljana isplata putem "tegova i bronze" (Solutio per aes et libram).
 Kod izvrenja obaveze postavljaju se pitanja: ko, ta, kome, gde, kako i kada treba da izvri. Obavezu treba da
izvri sam dunik. Pod izvesnim uslovima, kada obaveza nije Intuitu personae, deo ili celo izvrenje dunik moe preneti
na neko tree lice. Poverilac je u tom sluaju duan da primi izvrenje ak i od onog ko nije ovlaen od dunika
(Negotiorum gestor). Obligacija se izvrava na mestu koje predvia ugovor ili onde gde priroda te obaveze nalae.
Obavezu izvrava kada bude dospela mada se moe zavriti i ranije.
Dunik mora da izvri ono to je predmet obligacije, bilo da se sastoji In dando, In faciendo ili In praestando.
Dunik i poverilac se mogu dogovoriti da umesto jedne prestacije bude izvrena druga, umesto jedne stvari druga.
To se zove Datio in solutium. Nekretnine umesto novca po pravino odreenoj ceni Datio in solutium necossaria.
Kao to je poverilac zainteresovan da obezbedi dokaz da dug postoji, tako je i dunik nastojao da sauva dokaz o
izvrenju.Stare forme (osim Akceptilacije) ovo postiu putem svedoka (Per aes et libram), ili upisom u knjige, a kasnije
se poelo pribegavati priznanicama.

207. Prenov (Novatio)

Postoji kada se stara obligacija ugasi i umesto nje stvori nova. Pravno je dolo do prestanka jedne i nastanka nove
obligacije.
Uslov za prenov: novi elemnt, forma i volja da se izvri novacija (Animus novandi).
Promenjena mogu biti: stranka, osnov ili neki drugi vaan element.
esti oblici novacije: promena poverioca (Cessio) i promena dunika (Expromissio).
Novacija se obavlja putem stipulacije.
Posledica novacije je da se gasi stara obligacija, to znai da prestaje obezbeenje koje je postojalo (jemstvo,
zaloga, hipoteka) zato to je to akcesorni odnos koji prati sudbinu glavnog.

208. Litis contestacio (Nuliranje predhodnih obaveza)

Cilj istog je da se spor dovede do kraja, a da se prethodne obaveze nuliraju. U momentu zakljuenja i dela
postupka, meu strankama vie ne postoji dotadanji obligacioni odnos. Sada nastaje novi obligacioni odnos koji se sastoji
u tome to su stranke dune da izvedu spor do kraja, do izricanja presude. Ako spor nije doveden do kraja, poverilac se ne
moe vie pozvati na stari, ugaeni odnos. On gubi pravo da obnovi spor. Jedino moe tuiti sudiju da je "spor uinio
svojim".

209. Oprotaj duga (Pactum de non petendo)

Staro pravo je dozvoljavalo da poverilac oprosti dug duniku, ali samo u odreenoj formi, koja se sastojala u
fiktivnoj isplati duga (aksceptilacija = Solutio per aes it libram).
Aktivnou pretora dolo je do toga da je neformalni oprotaj duga obavezivao, jer bi dunik u sluaju da se
poverilac pokaje, mogao da istakne prigovor Exceptio coventi kojim je zauvek odbijao tubu.
Ako je obaveza poticala iz poslova Bonae fidei, sudija je po slubenoj dunosti uzimao ovakav sporazum, to znai
da je delovao po samom zakonu (Ipso iure), a ne snagom prigovora (Ope exceptionis). Tako je dobio zatitu neformalni
sporazum Pactum de non patendo, jer je to bio dobroin akt, nalik na poklon.

210. Gaenje obligacija bez volje stranaka

1. SMRT Obligacije iz delikta,koje su aktivno i pasivno nenasledive,se gase smru. Niti e naslednici odgovarati
za dug dekujusa, niti e naslednici imati pravo da gone izvrioce delikta,osim ako spor nije doveden do Litis contestatio.
Ugovorne kazne su bile u naelu nasledive, ali ima i tu izuzetaka, budui da se klapaju sa osobama od poebnog
poverenja (Mandat societas) stvaraju obaveze koje nisu nasledive.
Takoe se ne prenose ni obaveze iz ugovora Institutio personae, npr. ugovor sa slikarom.
Ne prenose na naslednika ni obaveze jemca iz Sponcie i Fidepromisie, dok se iz Fideusije prenose.
2. GUBITAK STATUSA (Capitis deminutio) Iako je gubitak statusa "graanska smrt", ipak je to posebna
institucija. Gubitkom statusa deliktne obaveze se ne gase, jer su one vezane za fiziku linost delikventa.
Nasuprot tome, Capitis deminutio u naelu gasi kontraktne obaveze. Naroito Maxima i Media. Ako slobodan
ovek postane rob,rimski graanin peregrin,njegovi poverioci ostae praznih aka, a ni on ne moe da tui svoje poverioce.
3. SJEDINJENJE (Confusio) kada se u jednoj linosti nau i poverilac i dunik. Ako je sin uzeo zajam od oca,
pa otac umre, i on ga nasledi, dug se gasi. I ovaj nain deluje po samom zakonu (Ipso iure).
4. NESKRIVLJENA PROPAST STVARI Dok je u rukama dunika, stvar moe propasti bez njegove krivice,
usled sluaja ili vie sile. Uslovi:
 I uslov: stepen krivice - od njega zavisi da li e se obligacija ugasiti;
II uslov: sama stvar obligacija se gasi samo ako je stvar individ. odreena.Vai naelo Genera non pereunt.
Obligacija se gasi i ako je nemogue izvriti (Imposibilum nulla est obligatio).

211. Prebijanje (Compensatio)

Od cum i pendere, pensatio zajedniko merenje, odmeravanje dugova. Modestin: "Kompenzacija je

meusobno potiranje duga i potraivanja".Kada je dunik istoveremeno i poverilac, kada mu neko lice duguje, ali i on
potrauje od istog lica, onda se, pod odreenim uslovima, manji dug gasi i za toliko smanjuje vei dug, tako da se duguje
samo ostatak. Zato je kompenzacija nain za gaenje obligacija.
Mi upotrebljavamo re prebijanje (dugova). Koristi se, ali ree i izraz poravnanje.
Formalizam starog prava nije doputao prebijanje dugova. Obaveze se moraju izvriti. Postepeno je rimsko pravo
poelo dozvoljavati prebijanje, najpre samo u odreenim sluajevima, a zatim i kao opti princip.
U klasinom pravu uvedena je kompenzacija kao opte naelo u poslovima Bonae fidei.
U postklasinom pravu dolo je do sledeih pravila. Da bi se mogle prebiti dve trabine potrebno je da budu:
uzajamne, istorodne i likvidne i da ne budu dospele.
1) Uzajamnost znai da se mogu prebiti dugovi izmeu dva lica koja su meusobno poverilac i dunik.
Ako Petar duguje Marku, Marko Jovanu, a Jovan Petru, ne moe se ovako "u krug" izvriti prebijanje.
2) Istorodnost se sastojiu potrebi da obaveze budu iste vrste. Obojica duguju sumu novca ili koliinu ita
ili broj dana rada. Ne mogu se kompenzirati "abe za babe", novac za ito, radni dani za vino.
3) Likvidnost se sastoji u zahtevu da obaveze budu "iste i jasne". Nije doputeno prebiti sporno
potraivanje (Res litigiosa) sa nespornim, uslovljenu obligaciju sa bezuslovnom.
4) Dospelost znai da se ne moe prebijati dospela obligacija sa onom iji rok jo nije istekao.
Kompenzacija, kao est i vaan posao savremenog prava, se primenjuje i u unutranjem, a jo vie u
meunarodnom prometu. Jedan njen oblik je kliring, gde se tokom godine obavljaju transakcije izmeu drave ili
kompanija, a na kraju napravi obraun i viak plati onaj koji je vie uvezao. Time se tedi u vremenu i trokovima
bankarske manipulacije.

212. Latinske poslovice

1. Alteri stipulari nemo potest Niko ne moe svojom izjavom volje ugovarati za drugog;
2. Contumax non appellat - Ko izgubi spor kondemnacijom, nema pravo na albu;
3. Consensus facit nupitas Sporazum ini brak;
4. Corruptisima res publica, plurimae reges to je iskvarenija drava, tim vie zakona.