Tema broja

8 Smart

sadraj Kolektiv

14 Holcim
10
Fokus

ravni 34
krovovi Poslovanje SIMPROLIT
sistem za utopljavanje fasada

42 44 48
Institut za materijale i konstrukcije Utovarivai Kineska Venecija
Graevinskog fakulteta

BUILD info 6 Urbanizam

Poslovanje Obnova kineske Venecije 48
Drutvena odgovornost preduzea DOP (Smart Kolektiv) 8 Ekologija
Pozitivne prakse DOP-a HOLCIM 10 tednja energije (Mivus) 52
Tema broja BUILD zanimljivosti 57
Ravan krov varijante i reenja 14 BUILD promo
TRIMO reenja za ravne krovove 15 Sve za graevinarstvo (Procredit Leasing) 12
Topao i suv ravan krov sa AUSTROTHERM-om 16 ISOBAU sendvi paneli 22
Problemi hidroizolacije objekata (Isomat) 18 Ankerisanje i tiplovanje (Wrth) 23
EPDM hidroizolacioni sistemi (Izolacija Holding) 20 ALUMIL aluminijumski sistemi za primenu u graevinarstvu 24

AKRILex elastina hidroizolacija ravnih krovova (Prvi maj) 20 Lexan pune i saaste ploe (Polymers Group) 26
Ravni krovovi koncipiranje sistema (Lensim Neoton) 21 ARMSTRONG plafoni nove generacije 30
Arhitektura EMPORIO novi program prekidaa i prikljunica (Metalka) 32
Budunost je sada 28 Za udobnost ivljenja i poslovanja (Klima Centar) 33
Fokus TIM A lider u kamenu 39

SIMPROLIT sistem za utopljavanje fasada 34 Montane drvene konstrukcije LKV CENTRA 40
BUILD transmaterijali 38 Ulaganje u kvalitet - najbolji marketing (Mixer System) 46
Pogled Imate li viziju, ostvarite je sa nama (M-Prol) 50
Institut za materijale i konstrukcije Graevinskog fakulteta 42 BUDERUS ekasno korienje energije (Energy Net) 54
Mehanizacija Index oglasa 5
Utovarivai 44 Narudbenica 58
Poliesterna sredstva za veanje tereta 47
 BUILD
magazin
IZDAVA B UILD prvi put. Nepretenciozno, ali sa odreenim iskustvom i ambicijom. Pred Vama
je primerak prvog srpskog besplatnog poslovnog magazina o graevinarstvu i oprema-
nju, konceptualno ureenog po ugledu na besplatne poslovne magazine o graevinarstvu,
kakvi u industrijama razvijenijih zemalja postoje ve due vreme.

AUTOR I GLAVNI UREDNIK Znaajna tema prvog broja BUILD-a jesu ravni krovovi. Predstavljen je Institut za mate-
Tomislav Stameni rijale i konstrukcije Graevinskog fakulteta u Beogradu. Razgovarali smo sa Holcim-om i
Smart Kolektiv-om, piemo o kineskoj Veneciji...
UREDNICI
Miljan Miki
Tijana Jovanovi Aktuelnosti i zanimljivosti svetskog i domaeg graevinarstva, predstavljanje znaajnih pro-
jekata i ekoloke teme, takoe su deo rubrika koje moete i/ili koje ete nadalje moi da
IZVRNI UREDNIK pronaete u BUILD-u. A BUILD e pronai Vas.
Aleksandra Jovanovi

MARKETING Naa redakcija e rado primiti Vae primedbe, predloge i vie smo nego raspoloeni za
Dunja Filipovi saradnju.
Jelena Boi
Tanja Vientijevi
Monika Ilomanoski Miljan Miki
Peko ivkovi Urednik

DIZAJN I PRIPREMA
Ivan Anelovski
Jelena Stamenkovi

FINANSIJE
B UILD for the rst time. Without false pretences, yet with certain experience and
ambition. You are holding the rst issue of the rst Serbian free building construction
business magazine.
Dragana Stankovi

ADRESA Signicant topic of this issue is a at roof. We have presented The Institute for Materials
Izvorska 41/13 and Construction of The Civil Engineering Faculty in Belgrade, socially responsable strate-
11030 Beograd gies of the companies, such as Holcim and Smart Kolektiv.
tel/fax:
+381 11 35 71 509 Furthermore, You will nd news and interesting facts, a story about chinese Venice, infor-
+381 11 35 71 510 mation about important projects and companies, ecological topics.

email: info@infonetgroup.com We wish You an enjoyable reading, and please, dont hesitate to contact BUILD for any
www.infonetgroup.com
questions or suggestions You might have.
TAMPA
Miljan Miki
Editor

Rotograka d.o.o.
Segedinski put 72
24000 Subotica INDEX OGLASA
Armstrong 31
ISSN 1452-8495
Energy Net 54
CIP -
Katalogizacija u publikaciji Furnex Trading Co 9
Narodna biblioteka Srbije, Imo 29
Beograd 624 Isomat 19
COBISS.SR-ID 139422220 Klima Centar 33
Knauf Insulation 49
Izdava ne snosi odgovornost za istinitost i verodostojnost
Komo Fenix 29
objavljenih oglasa i promotivnih tekstova
Lensim Neoton 21
LKV Centar 13
Mali Princ 11
M-Prol 2
Polymers Group 3
ProCredit Leasing 55
Tim A 60
Tehpro 56
Termoplasting 51
TQ-Alu 59
Wrth 23
 LQIR
okruenje
BRITANCI U BUGARSKOJ
Londonski Daily Telegraph pie da je 30.000 Britanaca
uloilo novac u nekretnine u Bugarskoj, zbog niskih cena
i oputenog naina ivota kakav je, na primer, u Velikom
Trnovu. Nekada je u tom gradu, pie list, bilo samo ne-
koliko agencija za prodaju nekretnina, dok je u poslednje
dve godine otvoreno oko 80. Bugarsko trite nekretnina
poraslo je za oko 30 % poslednjih godina, a sada, kada
se zemlja ukljuila u Evropsku uniju, oekuje se dodatni
rast cena od 10 %. Britance u Bugarsku privlae za njih
izuzetno jeftine kue i stanovi, pie Daily Telegraph.
NOVA LINIJA METROA
U BUKURETU
Japanska banka za meunarodnu saradnju (JBIC) tre-
balo bi da uestvuje u izgradnji nove linije metroa u Bu-
kuretu, a koja bi trebalo da pone ove godine, kako je
dogovoreno tokom posete rumunskog premijera Kalina
Popeskua Tarieanua Tokiju. Dugoroni kredit za izgrad-
nju linije metroa koja bi ila od Trga Viktorija, u centru
Bukureta, do meunarodnog aerodroma Henri Koanda
iznosi oko 700 miliona dolara. Tarieanu je izrazio intere-
sovanje za projekt smanjenja seizmikog rizika po zgra-
de poto je Bukuret jedan od gradova sa velikim takvim
rizikom, a Japan ima veliko iskustvo u toj oblasti. Banka
JBIC ima niz zajednikih projekata s Rumunijom.
MIKROTUNEL ISPOD KORITA SAVE
Nakon to su bre od uobiajenih svetskih rokova sagra-
dili gasovod Pula-Karlovac, hrvatsko dravno preduzee
Plinacro je u gradnji magistralnih gasovoda postiglo jo
jedan uspeh. Magistralni plinovod Luko - Ivanja Reka,
gasovod Zagreb istok - Zagreb zapad, kao i cevi za pro-
voenje optikih kablova provueni su 10 m ispod dna
korita reke Save kroz 1050 m dug i 1,6 m irok tunel.
Specinost tog gasovoda je u tome to je prvi put u
Hrvatskoj prelaz cevovoda s jedne na drugu obalu reke
izveden ispod korita, mikrotuneliranjem koje je izvelo
nemako preduzee Pfeiffer.
Re je o posebnoj metodi podzemnog polaganja zati-
tnoga betonskog cevovoda korienjem sosticiranog,
daljinski upravljanog, laserski voenog ureaja za bue-
nje, kojim se zatitna betonska cev polae utiskivanjem.
Betonski tunel izbuen je za 2 i po meseca, ispod zatit-
nih odbrambenih nasipa, korita Save i otvorenog kanala
otpadnih voda Strug sa njegovim nasipima.
Celokupan postupak utiskivanja cevi, tako velikog pre-
nika i duine, prvi put je izveden ne samo u Hrvatskoj,
nego i u Evropi, istiu u Plinacrou.
Srbija
NAJBOLJE ROBNE MARKE
SRBIJE 2006.
Ministarstvo trgovine, turizma i usluga, dnevni ekonom-
ski list Pregled i Privredna komora Srbije, po trei put or-
ganizovali su akciju Najbolje robne marke Srbije, koja
ima za cilj da promovie jake domae robne i korpora-
6 www.buildmagazin.com
tivne brendove i da utie na svest potroaa da se pri
kupovini opredele za domai proizvod ukoliko je po kva-
litetu, dizajnu, ceni i drugim parametrima konkurentan
stranim proizvodima. Ova znaajna i prestina akcija,
korisna je i za razvoj srpske privrede jer su privrede jake
onoliko koliko imaju jake kompanije i brendove.
Nagrade su uruene u Skuptini grada 20. decembra
2006. godine. U akciji se predstavljaju i korporativni
brendovi (kompanije) i proizvodi (robne marke) koji su
prepoznatljivi i poznati na tritu.
Izmeu ostalih, nagraeni su sledei proizvodi i
kompanije:
U robnoj grupi graevinski marerijali: Zorka Color - a-
bac za korporativni brend; Duga - Beograd za korporativ-
ni brend; Zorka Color - abac za robnu marku Zoralux.
OVE GODINE, NA PRODAJU
49 VELIKIH SISTEMA
Centar za restruktuiranje Agencije za privatizaciju prak-
tino je zavrio posao u zakonom predvienom roku,
to znai da su sva preduzea iz njegove nadlenosti
restruktuirana, da je usvojen program njihove privati-
zacije, doneta odluka o metodu prodaje i da e se do
kraja godine nai pred kupcima, kae direktor tog Centra
Aleksandar Ljubi. O kakvim sluajevima se tu radilo,
dovoljno govori i to to ni u jednom trenutku nije mogao
da se kae taan broj rmi u restruktuiranju, jer je od
inicijalnih 49 velikih drutvenih sistema od kojih je svaki
imao po nekoliko desetina zavisnih preduzea, posle
uvoenja otpusta dugova, spisak najpre uvean na 78,
da bi zatim, tokom sprovoenja samog restruktuiranja,
odnosno, deljenja rmi radi lake prodaje, porastao na
nekoliko stotina. Samo je u Ei Holdingu, primera radi,
identikovano 106 preduzea, u Viskozi 13, u DMB-u
devet, u Filipu Kljajiu etiri itd. Imajui u vidu stanje
u kojem su bila sva ta preduzea, kao i to da smo mi
meu poslednjima uli u privatizaciju, injenica da smo
za est godina praktino zavrili posao i da, kad je re o
restruktuiranju, nismo imali nijednu spornu privatizaciju
ili raskid kupoprodajnog ugovora, ukazuje na to da smo
posao obavili i brzo i uspeno, ocenjuju iz Centra za
restruktuiranje Agencije za privatizaciju. Kako se navodi,
ostalo je da u narednih est meseci kao celina ili u delo-
vima od preostalih 19 rmi koje se jo vode u Centru, po
prvi put pred kupce izau jagodinska Industrija kablova,
Ivan Milutinovi-PIM, Raka Novi Pazar, Svetlost Bu-
janovac, Voar Meroina, beogradski Generaleksport,
DMB i ICG, Energetika Kragujevac i Javno preduzee za
podzemnu eksploataciju uglja Resavica iz Resavice koje
u svom sastavu ima osam rudnika ije je restruktuiranje
trajalo punih osam meseci.
NOVI SKI-CENTAR NA KOPAONIKU?
Izgleda da bi Kopaonik uskoro mogao da dobije nove
ski-staze, iare i hotele, i to sa june strane, koja se
nalazi na teritoriji Kosova. To je krajem prole godine
najavio ef beogradskog Ekonomskog tima Nenad Po-
povi, obilazei to podruje. Ono, inae, pripada optini
Leposavi. Popovi je ubeen da je ta vrsta investicija
najbolji nain da Srbi ostanu na Kosovu, a sa tim se sla-
u i lokalni politiari, koji veruju da je privredni oporavak
klju opstanka.
Za sada su tamo samo livade, bez ikakvih objekata. Ne-
nad Popovi, meutim, obeava da e uskoro tu poeti
izgradnja ski-staza i iara: Na ovom mestu e se stvo-
riti hiljadu radnih mesta. Evo, videete za koju godinu -
ovde e da budu i hoteli, i pansioni, i samo jedna iara,
ali sa najlepim moguim terenima. Popovi kae da hotela Vojvodina u Zrenjaninu, kompanija Bomeks iz
su projekti gotovi, a da je ideja stara vie od dvadeset
godina.
Vlada Srbije e, prema njegovim reima, uloiti vie od
3 miliona evra u ovu investiciju, u domenu infrastrukture.
Predsednik optine Leposavi, Rodoljub Bojovi, izrazio
je svoje oduevljenje skorim poetkom izgradnje ski-sta-
za. On kae da veruje da e taj projekat spreiti odlazak
Srba sa Kosova. Srbija, odnosno Beograd, smatrali su
da je Leposavi na Kosovu, a Pritina je istovremeno
svesno razvijala samo jedan, zaista prelep turistiki cen-
tar - Brezovicu, kae Potpredsednik Koordinacionog
centra za pokrajinu, Vuko Antonijevi za BBC.
60 MILIJARDI DINARA ZA PUTEVE
Prema najavama Branka Joia, direktora Puteva Srbi-
je, do kraja 2007. godine e u putnu mreu Republike
Srbije biti uloeno 60 milijardi dinara. Kae se da e biti
obnovljeno vie od 40 km auto-puta, kao i da e saob-
raajnice do bugarske i makedonske granice biti zavre-
ne. Radovi na obilaznici oko glavnog grada su, takoe,
uveliko u toku.
DA LI SE PANCI POVLAE
IZ KONCESIJE HORGO POEGA ?
Vlasnik panske kompanije FCC zatraio je od Vlade
Srbije dodatna obavetenja i zato jo uvek nije potpisan
ugovor o koncesiji za autoput Horgo Poega, koji je
najavljivao ministar za kapitalne investicije Velimir Ili.
Prema reima Predraga Bubala, ministra privrede, ino-
strani partner je bio malo uznemiren zbog pisama koje
je dobijao sa raznih strana vezanih za tu koncesiju.
A vi proverite ko je sve pisao, kazao je ministar Bubalo.
Koncesioni ugovor za autoput trebalo je da se potpie
sa pansko-austrijskim konzorcijumom FCC-Alpina.
Ugovor je trebalo da bude potpisan pre januarskih parla-
mentarnih izbora, a ministar Ili kae da su predstavnici
panske rme insistirali na tome da obezbede garancije,
koje po miljenju Vlade nisu dovoljne, jer je upravo po-
slednja deonica autoputa najtea.
NOVI MOST I GRANINI PRELAZ
SREMSKA RAA
Preduzee Putevi Srbije i za ovu godinu planira znaaj-
nu obnovu postojee putne infrastrukture, ali i izgradnju
novih saobraajnica. U ovom preduzeu je potpisan i
ugovor za izgradnju drumsko eleznikog mosta Srem-
ska Raa sa konzorcijumom, koji predvodi rma Inter-
most, piu Veernje novosti.
Posao je vredan vie od 615 miliona dinara i bie zavr-
en u roku od 330 dana. Novac je obezbeen Nacional-
nim investicionim planom.
Dnevno u proseku, na ovom graninom prelazu izmeu
Srbije i Republike Srpske na Savi, proe vie od sedam
hiljada vozila. Zbog eleznikog saobraaja, koji se ta-
koe odvija preko ovog mosta, dolazi do velikih zastoja,
jer vozila moraju da saekaju prolazak vozova. Postojei
drumski elezniki most nema dovoljnu propusnu mo i
predstavlja usko grlo, koje mora da se otkloni posebno
zato to se oekuje poveanje obima saobraaja, kako
drumskog tako i eleznikog. Inae, projekat izgradnje
mosta planiran je jo devedesetih godina prolog veka.
Postojei most sluie za elezniki saobraaj, dok e
na stubovima, koji su ranije uraeni, biti postavljen novi
drumski most duine 400 m, irine 10,9 m sa dve kolo-
vozne i jednom peakom trakom. Izgradnjom prilaza,
Sremska Raa e u celini poprimiti izgled modernog
graninog prelaza.
NAGRADE NOVOSADSKOG SAJMA
Na nedavno zavrenom 23. sajmu graevinarstva i 16.
sajmu Ambienta, meunarodnog karaktera odranog u
Novom Sadu, dodeljene su nagrade u nekoliko katego-
rija. Industrija graevinskih maina Jedinstvo iz Crvenke
proglaena je za ampiona Meunarodnog sajma grae-
vinarstva, dok je najvie priznanje dobila kompanija Fo-
rest komerc iz Mladenovca za vrstou izrade, kvalitet
i prirodnost ugraenih materijala. Za dizajn enterijera
Novog Sada je dobila priznanje Dobar dizajn, koje do-
deljuje Privredna komora Vojvodine.

DR DRAGOSLAV UMARAC
NOVI PREDSEDNIK IKSA
Na etvrtoj redovnoj sednici Skuptine Inenjerske ko-
more Srbije izabrani su novi Predsednik, Potpredsednik
i lanovi Upravnog odbora. Za predsednika je izabran
dr Dragoslav umarac, a za potpredsednika Milovan
Glavonji.
Dr Dragoslav umarac je redovni profesor Beogradskog
univerziteta i bivi ministar graevine. Komora je i osno-
vana u vreme njegovog mandata, 14. juna 2003. god.
Komora, najznaajnija strukovna organizacija, okuplja
17.300 inenjera specijalizovanih za izgradnju graevin-
skih objekata.
Profesor umarac je konstatovao da je u protekle dve
godine IKS zabeleila veoma dobre rezultate, ali i da
je za bolju pozicioniranost u drutvu i za veu dobrobit
lanova potreban intenzivniji razvoj. Zato je potrebno
izvriti reorganizaciju, a time i decentralizaciju Komore,
odvojiti funkcije predsednika IKS od predsednika Uprav-
nog odbora. Potrudiu se da u rad ukljuim mnogo vei
broj lanova (sada je aktivno oko 2%), posebno da po-
boljamo saradnju sa resornim ministarstvom. Profesor
umarac je siguran da u narednom periodu moe da
se unapredi rad Komore, istiui da je, svojevremeno,
i osnivanje Komore i njeno ulanjenje u Evropski savet
inenjerskih komora (ECEC), novembra 2005. godine,
bio veliki uspeh.
Beograd
PROBLEMI OKO PRODAJE
BOMBARDOVANE ZGRADE SMUP-A
Direktor Republike direkcije za imovinu Milan Tomi pot-
pisao je, 24. februara, odluku o prodaji kompleksa Sa-
veznog MUP-a u beogradskoj ulici Kneza Miloa 90-92
Soravija Investu za 35.050.000 evra. Tako je posle dva
neuspela pokuaja, odnosno ponitena tendera, bom-
bardovani kompleks SMUP treba konano da dobije
novog vlasnika. Bilo je najavljeno da e ova kompanija
na ovoj lokaciji uloiti najmanje 100 miliona evra za iz-
gradnju hotela sa 400 soba, tnes centrom, konferencij-
skim salama i kancelarijskim prostorom. Soravija invest,
po navodima iz Direkcije, nije bila u stanju da ispuni je-
dan od uslova, odnosno, da sav novac uplati odjednom.
Direkcija za imovinu, dalje, ugovor nije potpisala ni sa
drugorangiranom, ameriko-vajcarskom kompanijom
Northamerican Search, ve sa Private Project Manag-
ment-om, koji se obavezao da e celokupni iznos od
34,5 miliona evra uplatiti u roku od 30 dana.
Parcela u Kneza Miloa 90 povrine je 13,09 ari, dok je
u Kneza Miloa 92 od 78,6 ari. Kompleks se sastoji od
vie poslovnih i dvorinih zgrada ukupne povrine oko
22.600 m2. Poetna cena iznosila je 28.825.101 i kom-
pleks se prodaje u vienom stanju. Novi vlasnik bie uknji-
en tek kada u potpunosti izmiri obaveze. ta e se graditi
na toj lokaciji odluie ne samo novi vlasnik ve i Beograd,
u ijoj je nadlenosti izdavanje graevinske dozvole.
Sobzirom da je re o kompleksu koji je pogoen NATO
projektilima, pitanje je da li e zgrade biti delimino ili u
potpunosti sruene. Pretpostavlja se da se na ovoj loka-
ciji nalazi jo jedna bomba koja nije eksplodirala.
ZAVRENA PIJACA ZELENI VENAC
U petak, 16. februara, pijaca Zeleni venac je zvani-
no poela da radi. Sveanom otvaranju prisustvovali
su predstavnici gradske vlasti i javnih preduzea.
Izgradnju pijace zajedniki su, po pola, nansirali grad
Beograd i preduzee Gradske pijace, a radovi su kotali
oko 9.000.000 . Na oko 400 tezgi bie prodavani is-
kljuivo poljoprivredni proizvodi, a garaa sa 125 parking
mesta bie dostupna graanima tek za dva meseca.
U natkrivenom, centralnom, delu trnice smetene su
154 tezge, a na drugom platou nalazi se 250 tezgi sa za-
sebnim krovovima. Moderna mlena hala ima 60 vitrina,
dok se na obodima Zelenog venca nalazi oko 50 lokala
koji e uskoro biti useljeni. Ovo je prva gradska trnica
koja ima i podzemnu etau sa magacinima, prostranim
lokalima, javnim toaletima i smearom. Roba e, rano
ujutru, pomou dva teretna lifta biti prebacivana na gornji
prodajni plato.
Zeleni venac je jedna od najstarijih pijaca na Balkanu.
Prema zapisima iz 1918. godine, na ovom mestu odr-
ana je prva skuptina piljara, a osam godina kasnije
izgraena je za ondanje prilike vrlo moderna trnica.
Ovim preureenjem pijaca je zadrala autentini izgled
iz 1926. godine.
ore Bobi, gradski arhitekta koji je, kako je naglae-
no, projektovao Zeleni venac u vreme dok nije bio na
ovoj funkciji, naglasio je da je prezadovoljan izgledom
pijace.
Projekat je uraen besprekorno. Zadovoljan sam, jer
smo uspeli da sauvamo kult pijace i ujedno napravimo
bolji model gradske trnice sa manipulativnim prostorom
ispod pijace. Jo jedan korak ka svetu je i nova beo-
gradska tezga. Ovaj tip tezgi e biti plasiran i na druge
gradske pijace, jer vidimo da su i prodavci zadovoljni
njihovom funkcionalnou, rekao je Bobi. On je na-
javio da e u naredne etiri godine biti preureeno jo
nekoliko kultnih beogradskih trnica. Sledee na redu su
pijace eram i Kalenia pijaca. onalnog Salona arhitekture, a osvojili su je za zgradu
SPECIJALNI CEMENT
ZA AVALSKI TORANJ
Cementara Lafarge iz Beoina saoptila je u ponede-
ljak, 5. marta da je proizvela specijalnu vrstu cementa
za pravljenje betona za izgradnju Avalskog tornja, koja
bi trebalo da bude nastavljena polovinom marta. Novi
toranj na Avali, koji e po izgledu biti gotovo identian
starom, bie visok 205 m i bie projektovan da izdri
zemljotres od 9,2 stepena Merkalijeve skale. Izgradnja
je poela krajem 2006. godine, a ukupno e kotati 808
miliona dinara. Stari toranj na Avali je sruen u NATO
bombardovanju 29. aprila 1999. godine.
USKORO OBNOVA GAZELE
Radovi na obnovi mosta Gazela u Beogradu najvero-
vatnije e poeti u julu, a bie zavreni u roku od dve go-
dine, saznaje dnevni list Politika. Za sada niko pouzdano
ne moe da kae kako e biti reene velike saobraajne atelje arhitekte M.M. u Kralja Milutina 28, Beograd, a
guve koje e izazvati radovi na najoptereenijem mostu
u ovom delu Evrope.
Kao mogue reenje pominje se obnavljanje mosta po
trakama, dok bi se saobraaj odvijao u smanjenom obi-
mu ili pak potpuno izmetanje tranzitnog saobraaja na
staru obilaznicu oko Beograda.
Vrednost radova na kompletnoj obnovi mosta procenje-
na je na 32 miliona , a u nansiranju ovog posla grad
Beograd uestvuje sa etvrtinom sredstava, odnosno
sa 7,5 miliona . Evropske banke uestvovae u ovom
projektu sa 2 miliona koji su namenjeni za trokove
nadzora.
Kako istiu u JP Putevi Srbije, idealno bi bilo kada bi se
zavrila obilaznica oko Beograda, ali je stanje na mostu
takvo da je dalje odlaganje radova skoro nemogue.
www.buildmagazin.com
LQIR
ENERGOPROJEKT:
DOLAZIMO NA LISTING BERZE
Energoprojekt holding je u zavrnim pregovorima sa
Beogradskom berzom oko izlaska na njen zvanian li-
sting. Nedavno su ugovoreni poslovi gradnje puteva u
Ugandi, vredni 25 miliona dolara. Oekivana bruto dobit
za prolu godinu iznosi oko 7 miliona , a za sledeu
10,5 miliona .
Mi smo u nalnim razgovorima sa Beogradskom berzom,
i planiramo da uskoro izaemo na njen listing. Ispunja-
vamo potrebne kriterijume da izaemo na A listing, tvrdi
Vladan Pirivatri, direktor Energoprojekt holdinga, naj-
vee graevinske kompanije u Srbiji.
GRAN PRI PANCIMA
Autorski tim arhitekata koji ine: Huan Anjoz Gomez, Ra-
fael Martinez Sanez, Gema Marti Savuan, Roman Kal-
vo Soto, Hoze Ramon Tormo, ovogodinji su dobitnici
Gran prija arhitekture, koji ve 29 godina zaredom dode-
ljuje Muzej primenjene umetnosti u Beogradu. Nagrada
je njihovom predstavniku uruena na otvaranju tradici-
Optine u panskom gradu Benidrom. iri je dodelio jo
nekoliko znaajnih nagrada. Priznanje za arhitekturu
dobili su jo Zoran Radoji za porodinu kuu Vila T
u Baje Pivljanina 13, Beograd, Jovan Mitrovi i Dejan
Miljkovi za stambeni objekat rekonstrukcije i dogradnje
u Lazarevakoj ulici 1 u Beogradu, kao i Sneana Ve-
sni i Vladimir Milenkovi za poslovni objekat Tekstil
u Uicu.
U kategoriji Enterijer nagraen je Mustafa Musi za
u kategoriji Urbanizam Miroslav Petrovi Balbdi za
kompleks za sport i rekreaciju Naseljeni park na uka-
rici. Mirjana Roter Blagojevi dobila je priznanje u kate-
goriji Publikacije za Stambena arhitektura Beograda u
19. i poetkom 20. veka.
DETALJNA REGULACIJA
SLAVUJEVOG VENCA
Plan detaljne regulacije dela Zvezdare izmeu ulica Sve-
tog Nikole (Baja Sekulia), Toplike, Dimitrija Tucovia i
Ruzveltove, nedavno usvojen u Gradskoj skuptini,
omoguie unapreenje invidualne izgradnje. Planom je
obuhvaen prostor povrine oko 15 hektara.
Ovaj prostor, poznatiji kao Slavujev venac, tipian je
beogradski prostor sa individualnom izgradnjom. Nave-
denim planom podrava se ovaj izgled i uva specian
duh tog kraja , rekao je gradski arhitekta ore Bobi.
Planom se insistira da se na parcelama koje postoje do-
zvoli maksimalno iskorienje kapaciteta, to jest, da se
vlasnicima kua omogui unapreenje njihovih zgrada.
To e gradu obezbediti mogunost za ubiranje naknade
za korienje graevinskog zemljita, a ta sredstva e
biti iskoriena za rekonstrukciju infrastrukture, rekao je
Bobi.
7
poslovanje

Drutvena odgovornost preduzea

Jedna od trenutno aktuel- build: Kratki osvrt na istorijske poetke
nih tema u privredi je i DOP, kod nas.
odnosno drutvena odgo- N.M: U Srbiji, koncept drutvene odgovor-
vornost preduzea. Smart nosti preduzea denisan na dananji na-
Kolektiv je vodea organiza- in nije bio poznat u okviru socijalistikog
cija u ovoj oblasti kod nas, sistema drutvenih odnosa. Ipak, privredni
subjekti iz bivih socijalistikih zemalja su u
tako da smo odgovore na velikoj meri praktikovali aktivnosti koje bi se
neka tekua pitanja potraili danas mogle nazvati drutveno odgovornim.
upravo ovde Ovde su preduzea takoe imala istaknutu
drutvenu svrhu. Naime, za vreme socija-
Razgovor vodila: Tijana Jovanovi lizma su darivanja i sponzorstva od strane
pojedinaca i preduzea za sportske klubove,

R azgovor na ovu temu voen je sa izvr-

nim direktorom Smart Kolektiva,
gospodinom Nevenom Marinoviem.
build: Koja su osnovna naela drutvene
odgovornosti ?
N.M: Drutvena odgovornost kompanija
predstavlja koncept u kome se rme svesno
i dobrovoljno posveuju aktivnostima koje
izlaze iz njihove primarne delatnosti uvea-
nja prota i pozitivno utiu na svoje radno,
drutveno i prirodno okruenje. Drutveno
odgovorno poslovanje je u sutini svest o
novom poloaju i znaaju koje kompanije
imaju u savremenom, globalnom drutvu i
odgovornosti koja iz njih proizilazi. Praksa
drutveno odgovornog poslovanja odnosi se
na celokupno delovanje jednog preduzea:
ta proizvodi, kako kupuje i prodaje, da li
potuje zakone, kako se odnosi prema zapo-
slenima, da li ulae u lokalnu zajednicu i na
koji nain doprinosi ouvanju ivotne sredine.
build: ta sve ukljuuje novi poslovni mo-
del preduzea?
N.M: Odrivost (sustainability) ili odrivi
razvoj (sustainable development) predstavlja
ideju razvoja koji zadovoljava sadanje potre-
be, ali koji uzima u obzir i potrebe buduih
generacija. Postalo je jasno da ekonomska
odrivost, sama za sebe, nije dovoljan uslov
za sveukupnu, dugoronu odrivost jednog
drutva. U tom smislu, odgovorno poslova-
nje predstavlja jedno od kljunih reenja za
dostizanje odrivog razvoja, budui da do-
prinosi harmonizaciji odnosa izmeu sfere
ekonomije, kao glavnog nosioca razvoja, i
interesa drutva u celini koji takoe ne sme-
ju biti zanemareni.
kulturna deavanja, hendikepirane i decu
bila vrlo uobiajena. Ulaganje u zajednicu
je predstavljalo kljuni aspekt ovakvog de-
lovanja. To naroito vai za takozvane gra-
dove-preduzea (na primer Kragujevac) u
kojima je glavni poslodavac ili preduzee
bio primarni pokreta razvoja, ne samo eko-
nomskog, ve i razvoja itave zajednice. Sto-
ga su preduzea investirala u sve to je bilo
od znaaja za zajednicu, od infrastrukture
do kola i bolnica. Socijalistiki period je,
takoe, ostavio zavetanje visokog stepena
zatite prava radnika i zaposlenih razvijajui
sistem radnikog samoupravljanja koji
je uveo i praksu uestvovanja zaposlenih u
upravljanju i donoenju odluka, iako se is-
postavilo da je taj sistem krajnje neekasan,
i da se svodio pre svega na retoriku.
build: Drutvena odgovornost u praksi i
primeri dobre domae prakse.
N.M: Istraivanje Odnos javnosti, lide-
ra poslovnog, neprotnog i javnog sektora
prema konceptu DOP-a u Srbiji, koje je
sproveo Smart Kolektiv 2005, obuhvatilo
je pet ciljnih grupa: javnost, poslovni sektor,
neprotni sektor (NVO), meunarodne in-
stitucije, dravnu i lokalnu upravu i pokazalo
da je svest o drutveno odgovornom poslo-
vanju (DOP) u Srbiji prisutna vie na nivou
koncepta u formiranju, koji tek poinje da se
prepoznaje kao vaan i drutveno poeljan,
nego na nivou realizovanog ponaanja, sa
kojim imamo sopstveno iskustvo.
Veina kompanija kao glavni motiv i glavnu
korist od praktikovanja DOP za sopstvenu
rmu vidi u kreiranju pozitivne predstave
o kompaniji (image kompanije), odnosno
bolje pozicioniranje na tritu. Kao akteri
Neven Marinovi,
izvrni direktor Smart Kolektiva
DOP najee su navoeni potroai (84%),
zaposleni (76%) i lokalna zajednica (61%).
Samo sedam kompanija navelo je drutvo u
celini kao glavnog aktera (korisnika) DOP.
Nedostatak svesti o znaaju ovog koncepta
ocenjen je kao glavna prepreka veoj inicija-
tivi za drutvenu odgovornost u Srbiji.Svest
graana o konceptu drutveno odgovornog
poslovanja veoma je niska. Graani, kao i
kompanije, nisu u stanju da ideju sopstve-
nog beneta vide u celini, ve sopstveni
interes posmatraju kroz trenutnu ulogu u
kojoj se nalaze, jednom kao potroai, drugi
put kao zaposleni kompanije.
build: Koju vrstu akcija preduzimaju do-
maa preduzea i na koji nain su drutveno
odgovorna?
N.M: Novo istraivanje, koje smo sproveli
krajem 2006. godine ukazuje na injenicu
da se veina kompanija odluuje da nansira
projekte koji se tiu nekog oblika edukacije
(75%), na drugom mestu su projekti koji se
odnose na razvoj lokalne zajednice (67%),
zatim projekti vezani za zdravstvo (62%),
infrastrukturni projekti (gradnja), ekoloki
projekti i sport. Zanemarljiv je broj kompa-
nija koje su spremne da investiraju u kulturu
i umetnost, kao i religijske programe. Mno-
ge kompanije, svoj drutveni angaman tre-
tiraju kao oprobano PR sredstvo. Svaka ve-
lika kompanija u Srbiji imala je barem neku
vrstu lantropske delatnosti. Velike do-
mae kompanije, poput Telekoma i NIS-a,
najee ostaju na terenu velikih donacija

8

i lantropije i vieni su esto kao kompa-
nije koje podravaju takozvane projekte od
nacionalnog znaaja. Slina je situacija i sa
najveom privatnom kompanijom Delta
Holdingom koja u poslednje vreme vidno
razvija svoje aktivnosti u oblasti drutveno
odgovornog poslovanja. Soko tark je, reci-
mo, zaposlio ene iz Sigurne kue, to je sve
zajedno pokazatelj da ova tema dobija sve
vie na znaaju. Za razliku od domaih r-
mi, strane kompanije prisutne u Srbiji, po-
put Philip Morris-a, Carlsberg-a, Lafarge-a
ili Holcim-a ponaaju se transparentnije, i
imaju strateki pristup ovom konceptu.
build: Zato se kompanije opredeljuju za
CSR (Corporate Social Responsability)
startegije?
N.M: Koristi od usvajanja DOP-a, gledano
iz perspektive poslovnog sveta, razlikuju se u
zavisnosti od tipa poslovanja, datog trenut-
ka ili trinog okruenja. U tranzicionim ze-
mljama koristi od DOP-a u vidu smanjenja
trokova (odnosno energetske ekasnosti)
ili boljeg pristupa meunarodnim tritima
imaju znatniji uticaj od beneta kao to su
olakano upravljanje ljudskim resursima ili
jaanje reputacije i imena brenda, na ta su
mnogo vie upuene velike meunarodne
kompanije. Potreba da se ublai negativan
uticaj biznisa na lokalne zajednice predsta-
vlja drutveno odgovornu temu koja preo-
vlauje u zemljama u razvitku.
Svest o konceptu drutveno odgovornog
poslovanja je u Srbiji tek delimino prisu-
tna i ni priblino ne predstavlja dominantan
trend u poslovanju, niti ima znaajniji uticaj
na formiranje miljenja javnosti o ulozi pri-
vatnog sektora u drutvu. Takoe, poslovni
ljudi jo uvek ne poimaju u dovoljnoj meri
DOP kao sredstvo koji bi moglo da im do-
nese poslovnu korist i pomogne u ostvariva-
nju njihovih primarnih ciljeva. I pored toga,
odreena svest o koristima od stratekog
usvajanja odgovornog pristupa poslovanju
postoji, barem na principijelnom nivou.
Osnovni motivi najee su: unapreenje Mercedes, Knjaz Milo... Ali naalost, kao
reputacije kompanije, poveanje produk-
tivnosti, kvaliteta i prodaje, vea lojalnost
i motivacija zaposlenih, prihvaenost u lo-
kalnoj zajednici i kompetitivnost i trino
pozicioniranje.
build: Najee prepreke za ukljuivanje
preduzea (strah od trokova, nedovoljna in-
formisanost, shvatanje da ukljuivanje u dru-
tvenu zajednicu nije povezano sa biznisom).
N.M: Istraivanja su takoe utvrdila da
meu predstavnicima poslovnog sektora
postoji svest o postojanju odreenih prepre-
ka i rizika skopanih sa uvoenjem koncepta
DOP-a, i to su najee: uveanje trokova,
nedostatak svesti o znaaju koncepta kao i
neodgovarajui zakonski okvir.
Drutvena odgovornost kompanija
predstavlja koncept u kome se rme
svesno i dobrovoljno posveuju
aktivnostima koje izlaze iz njihove
primarne delatnosti uveanja prota
i pozitivno utiu na svoje radno,
drutveno i prirodno okruenje
build: Koliki je angaman preduzea u
kulturnom sektoru (na primeru Privredne
banke iz Zagreba koja je osnovala fond za
razvoj kulture)?
N.M: Postoje i brojni primeri, u kojima se
kompanije javljaju najvie kao sponzori kul-
turnih manifestacija. Moj utisak je da se tu
izdvaja nansijski sektor, a posebno banke,
koje zaista dosta sredstava ulau u kulturne
projekte. Posebno bih izdvojio Erste Ban-
ku, sa njihovom nesvakidanjom kolekcijom
savremene vizuelne umetnosti iz celog regi-
ona koja je prikazana u saradnji sa Muze-
jom savremene umetnosti u Beogradu pod
nazivom Kontakt. Zatim, tu su kompanije
koje daju nagrade umetnicima kao sto su
Henkel Art Awards, ili Philip Morris kroz
Ni Art Foundation, i druge kompanije koje
su pokretale i pomagale projekte i kultur-
ne institucije kod nas kao to su Raieisen,
kako bi to konkretnije ova oblast u Srbiji
sto smo videli u podacima iz istraivanja,
poslovanje
ova podrka esto ide za nacionalne i veoma
vidljive manifestacije u formi sponzorstava,
a umetniki projekti ne zauzimaju visoko
mesto meu kategorijama koje kompanije
pomau.
build: Koje aktivnosti sporovodi Smart
Kolektiv?
N.M: Smart Kolektiv je jo 2004. godine,
u saradnji sa Privrednom komorom Srbije i
Fondom za otvoreno drutvo pokrenuo pro-
gram Inicijativa za odgovorno poslovanje,
sa ciljem da promovie razvoj ove oblasti.
Danas Smart radi na uspostavljanju i insti-
tucionalizovanju ove oblasti kroz kreiranje
mree foruma poslovnih lidera, koja bi
predstavljala kompanije spremne da inte-
griu ovaj koncept u svoje poslovanje, i koja
e sluiti kao primer i inspiracija svim dru-
gim kompanijama aktivnim u Srbiji. Smart
Kolektiv takoe nastavlja da sistemski raz-
vija, unapreuje i promovie ovaj koncept u
Srbiji tako to kroz niz edukativnih aktiv-
nosti, javnih i strunih dogaaja, ali i kroz
pokretanje praktinih projekata i inicijativa,
radi i povezuje sve kljune aktere kao to su
predstavnici biznis sektora, medija, nevladi-
nih organizacija, javne uprave i akademskih
institucija. Na ovaj nain stvara se meusek-
torska mrea pojedinaca i institucija koje su
u stanju da, svaka u svom domenu, doprine-
su razvoju i implementaciji drutveno odgo-
vornog poslovanja.
Radimo na promociji oblasti i kroz obra-
zovanje, informisanje i irenje vesti iz ove i
srodnih oblasti, izdajemo RBI (Responsible
Business Initiative) Newsletter, razne publi-
kacije, studije, prirunike, a pokrenuli smo
i svojevrsni CSR resurs centar. Sprovodi-
mo redovna istraivanja na temu drutvene
odgovornosti kompanije, sa raznim ciljnim
grupama. Prikupljamo i promoviemo naj-
bolje prakse kroz bazu podataka koju sada
poinjemo da kreiramo, i na kraju, radimo
kao partneri sa pojedinim kompanijama,
postala deo svakidanje prakse.
9
poslovanje
Pozitivne prakse
drutvene odgovornosti preduzea
HOLCIM
Razgovor na temu
drutveno odgovornog
poslovanja voen je sa
gospodinom Gustavom
Navarrom, generalnim
direktorom kompanije
Holcim Srbija iz Popovca
kod Paraina
Razgovor vodila: Tijana Jovanovi
P ovod za razgovor je izuzetno angaova-
nje kompanije Holcim svojom strate-
kom orijentacijom poboljanja poslovnog
ambijenta u Srbiji i drutveno odgovornog
odnosa prema zajednici u kojoj postoji.
build: ta organizacije mogu uiniti kako
bi doprinele reavanju fundamentalnih pro-
blema savremenog oveanstva? Kako jedna
organizacija moe dati neki odluujui do-
prinos?
G.N: Kompanije ne mogu da ree fun-
damentalne probleme jednog drutva, ali
mogu da investiraju sredstva i uloe napor
da ree probleme zajednica u okviru kojih
posluju, na taj nain doprinosei da zajedni-
ca, ili drutvo uopte, rastu i jaaju zajedno
sa kompanijom. Ukoliko kompanija posveti
vreme dijalogu sa zainteresovanim partneri-
ma i pravilno proceni povratne informacije,
nema sumnje da e znaajno doprineti ja-
anju ekonomije i odnosa u zajednicama u
okviru kojih se odvijao dijalog. Kompanije
ne smeju da se ponaaju autistino one
moraju da oslukuju i razumeju potrebe
drutva, one moraju na vreme da odgovore
na identikovane potrebe i treba da imaju
ekasna i primenjiva reenja za sve, ili bar
za najvei deo. Biti globalan, ali nastupati
lokalno, moe doneti vie dobrog nego po-
kuavati da se nae reenje za sve probleme
jednog drutva u isto vreme.
build: Kakav je Va stav prema odnosu
biznisa i ekologije?
G.N: ivot u dobu klimatskih promena na-
terao je kompanije da osmisle akcije, u za-
visnosti od delatnosti kojom se bave, a koje
e doprineti poboljanju uslova zatite i-
votne sredine. Pored procenjivanja poslova-
10
Gustavo Navarro, generalni direktor
nja jedne kompanije na osnovu prota koji
ostvaruje i njenom angaovanju u oblasti
drutveno odgovornog poslovanja, sve vie
klijenata sagledava jednu mnogo iru sliku
industrije, koja insistira na hitnim akcijama
kao protivtei rezultatima zanemarivanja
zatite ivotne sredine irom sveta, kojima
smo svi svedoci. Na taj nain, odnosi izmeu
biznisa i ekologije postaju sve bitniji.
build: Kakva je inicijativa Holcima za
odrivi razvoj?
G.N: Holcim je odavno prepoznao prin-
cip da potovanje zatite ivotne sredine
i zajednica u okviru kojih poslujete jeste
odluujui faktor za stalni poslovni uspeh.
Uz stalni ekonomski rast, ova dva fakto-
ra doprinose nesmetanom razvoju drutva,
omoguavajui odrivi razvoj za generacije
koje dolaze.
Prioriteti Holcim Srbije, koja je deo Holcim
Group-a, jesu:
klimatske promene
upotreba alternativnih goriva i sirovina
bezbednost i zatita na radu
izgradnja odnosa sa zajednicama u okviru
kojih poslujemo
Za sve svoje aktivnosti mi se trudimo da
naemo odgovarajue respektabilne partnere
i da sa njima zajedno delujemo. Po sistemu
zajedno smo jai. Tako smo na meuna- Delimo i imamo odgovornost prema za-
rodnom planu sklopili sa GTZ-om strateko
partnerstvo i promovisali dokumet o proce-
suiranju otpada u cementnim peima.
U Srbiji, potpisali smo memorandum o
namerama sa Ministarstvom za nauku i
ivotnu sredinu Srbije o uestvovanju u pi-
lot projektu Ministarstva za dobijanje tzv.
IPPC dozvole (integrisana dozvola za velike
industrijske zagaivae) u Srbiji. Projekat je
zapoet krajem oktobra 2006, a podrala ga
je Evropska agencija za rekonstrukciju.
Holcim Group je proglaen za
Industrijskog lidera po Dow Jones
Sustainability Indeksu odrivosti za
2006. godinu
build: Posveenost Holcima odrivom ra-
zvoju.
G.N: Holcim Srbija je posveena odrivom
razvoju zato to:
elimo da i dalje razvijamo svoje poslo-
vanje doprinosei ekonomskom razvoju
zemlje, podravajui budue generacije u
njihovom razvoju
Prema prirodnim resursima se moramo
odnositi na odgovoran nain omoguu-
jui svojim naslednicima da na raspolaga-
nju imaju iste, zarad ostvarenja sopstvenih
potreba
jednicama u okviru kojih poslujemo.

build: Koje akcije Holcima prate osnovna
naela drutvene odgovornosti?
G.N: Holcim je jedna od prvih kompanija
u Srbiji koja je poela da primenjuje princi-
pe Drutveno odgovornog poslovanja. Naa
politika oslanja se na est glavnih principa:
Poslovna etika
Odnosi sa zaposlenima
Odnosi sa lokalnom zajednicom
Zdravlje i bezbednost na radu
Odnosi sa kupcima i dobavljaima
Monitoring i izvetavanje
Svaki princip je podran odgovarajuom
akcijom. Holcim Srbija je potujui pravila
principa etikog poslovanja izdala u 2005.
godini Poslovni kodeks, koji je javni doku-
ment, ujedno obavezujui za sve zaposlene.
Ovaj Kodeks propisuje moralne i etike
standarde svakodnevnog poslovanja. Akcije
u okviru principa izgradnje odnosa sa zapo-
slenima odnose se na razvoj zaposlenih or-
ganizaciju treninga (u zemlji i inostranstvu),
raznih dogaaja koji promoviu timski duh
i aktivnosti van radnog vremena (Dan otvo-
renih vrata za sve zaposlene sa porodicama
i metane Popovca, Menadment godinji odrivom razvoju za 2005. i 2006. godinu.
sastanak, Cementarijada).
Takoe, Holcim Srbija je jedna od prvih
kompanija koja promovie ene na bitnim
rukovodeim mestima. Mi ne pravimo ni-
kakvu diskriminaciju u pogledu religije, pola,
nacionalnosti ili bilo ega drugog. Ponosni
smo to smo uspostavili i odravamo redovan
dijalog sa zajednicama u okviru kojih poslu-
jemo, to je rezultiralo realizacijom mnogih
infrastrukturnih projekata od znaaja za sve
ljude koji ive u optini. Do sada smo ula-
gali proseno godinje oko 900.000 dolara
u razne infrastkturne, kulturne, obrazovne
projekte u optini Parain (izgradnja Ane-
ksa obdanita u Parainu, Centra za majku
i dete, skulturne sale, grejanje ili pijaa voda
u mnogim gradskim i seoskim kolama, re-
konstrukcija srednjokolskog centra, sanacija
Hale sportova (Parain), nova, moderna vo-
zila za odnoenje komunalnog otpada).
Svoje kupce i dobavljae tretiramo kao jedne
od najbitnijih partnera. Vrimo redovna is-
traivanja nivoa zadovoljstva kupaca naim
uslugama, organizujemo tehniku podrku,
strune skupove namenjene graevinarima,
investitorima i dr.
Teimo da imamo transparentnu komuni-
kaciju zato je Holcim Srbija prvi u zemlji
izdao Izvetaj o odrivom razvoju i drutve-
no odgovornom poslovanju, pre dve godine.
Ovih dana, objavljujemo i drugi Izvetaj o
build: Kakva je politika bezbednosti i za-
tite zdravlja zaposlenih u Holcimu?
G.N: Politika zdravlja i bezbednosti na radu
u Holcim Srbija stavlja zaposlenog u samo
poslovanje
sredite i njena namena je izgradnja svesti
meu zaposlenima o odgovornosti svakog
pojedinca za sopstveni ivot i ivot kolega.
Najbitnija stvar identikovana u Holcim
Srbija jeste potpuna eliminacija rizika po
zaposlene u smislu incidenata sa fatalnim
ishodom ili pojave povreda na radu koje
rezultiraju stalnim invaliditetom. Ovo je
na najvaniji poslovni cilj. Svi nai novoza-
posleni imaju obavezu da prou trening iz
oblasti zdravlja i zatite na radu, kao i svi nai
podugovarai, trea lica i posetioci. Pravila
iz oblasti zdravlja i bezbednosti na radu su
sastavni deo optih uslova svakog ugovora u
naoj kompaniji. Rezultat je smanjenje broja
povreda na godinjem nivou sa osamdesetak
u 2002. na 6 povreda tokom 2006. godine.
Cementara Holcim Srbija
gradi nove preiivae
Cementara Holcim Srbija zapoela
je izgradnju novog sistema za prei-
avanje otpadnih voda vredan vie
od 500 hiljada evra. Ovaj sistem za
preiavanje vode namenjen je reci
Topli, a po njegovom zavretku Hol-
cim namerava da izgradi jo jedan koji
e preiavati vode koje se isputaju
u vodotok reke Crnice. Poslovodstvo
Holcima veliku panju poklanja zatiti
ivotne sredine. U toku proteklih neko-
liko godina cementara je zamenila sve
stare ltere pa je vazduh nad fabrikom
daleko istiji nego pre desetak godina.
Za nove ltere i drugu opremu za me-
renje zagaenosti, Holcim je do sada
investirao vie od 5 miliona evra.
11
 promo
Sve za graevinarstvo
P roCredit Leasing d.o.o. je kompani-
ja koja je osnovana u februaru 2005.
od strane ProCredit bank a.d. Beograd, sa
ciljem da zadovolji potrebe kako postoje-
ih, tako i novih klijenata za nansiranjem
opreme i vozila putem nansijskog lizinga.
Ukratko, nansijski lizing je nain nansi-
ranja pokretne, nepotrone imovine po po-
jednostavljenim procedurama i povoljnijim
kamatnim stopama u odnosu na klasine
kredite. Sredstva obezbeenja su svedena na
minimum, s obzirom da je predmet lizinga
u vlasnitvu lizing kue do trenutka otplate
poslednje lizing rate.
U fokusu ProCredit Leasing-a se nalazi -
nansiranje malih i srednjih preduzea, bu-
dui da smo ubeeni da upravo ovaj sektor
privrede otvara nova radna mesta i daje do-
prinos od vitalnog znaaja za privredu u ko-
joj posluje. Lizing obezbeuje investiranje
uz minimum sopstvenih ulaganja, zbog ega
je naroito pogodan za ovaj sektor ija su
slobodna sredstva za nansiranje, u estim
sluajevima, ve angaovana. Kompanija
ProCredit Leasing preduzetnicima u naj-
kraem moguem roku omoguuje lizing:
graevinskih maina i opreme
ureaja i opreme (tamparske maine,
fotografska, pekarska i druga oprema i
ureaji, medicinski aparati, poljoprivre-
dna oprema...)
motornih vozila (putniki, teretni i ko-
mercijalni program)
ProCredit Leasing je zainteresovan da podri
sektor malih i srednjih preduzea nudei im
12
mogunost da na racionalan, ekasan, eksi-
bilan i ekonomian nain unaprede ili proire
svoju delatnost nabavkom potrebne pokretne
stvari (nove ili koriene) sredstva za rad.
Zato je lizing koristan?
Lizing svojim korisnicima prua brojne
prednosti:
investiranje: zahvaljujui lizingu, pravna
lica i preduzetnici mogu proiriti svoje po-
slovanje uz minimum sopstvenih ulaganja
zato je lizing naroito pogodan za mala i
srednja preduzea ija su slobodna sred-
stva za nansiranje, u estim sluajevima,
ve angaovana
eksibilnost u sredstvima obezbeenja:
tokom trajanja ugovora lizing kompani-
ja ostaje pravni vlasnik predmeta lizin-
ga, pa zato nema potrebu za dodatnim
obezbeenjem
jednostavnost lizinga: lizing moe biti
ugovoren po vrlo jednostavnoj proceduri;
uz to, lizing olakava upravljanje trokovi-
ma i poreskim obavezama
brzina lizinga: lizing takoe moe biti ugo-
voren brzo, ponekad i za samo jedan dan
prilagodljivost: plan i rok otplate rata
usklauje se sa specinim potrebama bageri, buldoeri, utovarivai, mikseri,
korisnika
ekonominost: preduzetnici, pravna lica ili
poljoprivrednici mogu pribavljati sredstva
za plaanje naknade iz zarade ostvarene
korienjem samog predmeta lizinga
dodatne pogodnosti: mogue je prila-
goavanje plana otplate sezonskom prili-
vu sredstava...
Ukoliko postoji potreba za nabavkom opreme,
mehanizacije, postrojenja, motornih vozila,
maina i dr, a u ovom trenutku je preduzee
(ili pojedinac) ve angaovalo raspoloive -
nansijske resurse na drugoj strani, ako su za-
interesovani za drugaiji nain pribavljanja
sredstava nego to je kreditno zaduivanje, ili
ako postoji interes za pribavljanjem pokretne
stvari po pojednostavljenoj proceduri, onda
lizing predstavlja idealno reenje.
Lizing za pravna lica
i preduzetnike
Kompanija ProCredit Leasing svim predu-
zetnicima koji posluju najmanje 6 meseci
u najkraem moguem roku (ponekad i za
samo jedan dan) omoguava lizing:
graevinskih maina i opreme
motornih vozila (putniki i komercijalni
program)
maina, ureaja i opreme (tamparske ma-
ine, fotografska, pekarska i druga oprema
i ureaji, medicinski aparati...),
po vrlo povoljnim uslovima i veoma jedno-
stavnoj proceduri.
Pod opremom se podrazumevaju:
pumpe za beton i ostale maine za grae-
vinsku industriju
rashladne maine
tamparske maine
ureaji, medicinski aparati
pekarske pei i dr.
ProCredit Leasing odobrava lizing koji
omoguuje da na racionalan, ekasan, ek-
sibilan i ekonomian nain unaprede ili pro-
ire poslovanje nabavkom potrebne pokre-
tne stvari sredstva za privreivanje.
Lizing omoguava modernizaciju sredstava
i naina poslovanja nabavkom novih tehno-
logija ime se postie dodatna konkurent-
nost na tritu a takoe olakava upravljanje
trokovima. Dodatno, sredstva za plaanje
mesenih rata lizinga mogu proizilaziti iz
zarade ostvarene korienjem samog pred-
meta lizinga.
Sve informacije u vezi lizinga moete dobiti
u centrali ProCredit Leasing-a u Beogradu,
na adresi: Milutina Milankovia 9, ili putem
telefona 011 3012-700, kao i u svim ekspo-
ziturama ProCredit banke irom Srbije.
TEMAbroja
Ravan krov
varijante i reenja
N a poetku, treba biti precizan i rei da ravni krovovi kao ta-
kvi ne postoje. Pod terminom ravni krovovi podrazumevaju
se krovovi sa nagibom manjim od 15 % (ravni krovovi sa velikim
nagibom), a veim od minimalno potrebnog za nesmetano odvo-
dnjavanje, od 0,5 %.
Iako to uglavnom zavisi od tipa ravnog krova, navodi se da bi njegov
proseni vek trajanja trebalo da bude najmanje 10 godina. Meu-
tim, kako bi ravni krov uspeno ispunjavao osnovnu namenu, neop-
hodno je da se kontrola i odravanje obavljaju redovno.
Tipovi ravnog krova
Ravni krovovi se prema materijalima i nainu izrade mogu svrstati
u grupe. Ovde je data jedna osnovna podela, a vrste krovova su date
u rastuem redosledu prema trajnosti, ali i prema trokovima izgra-
dnje. To su:
Asfaltni ravni krovovi
Ravni krovovi sa jednoslojnom membranom
Vieslojni ravni krovovi
Ravni krovovi od ravnog ili prolisanog lima
Trokovi izgradnje variraju od 1-2 evra po kvadratu za asfaltne, od-
nosno jednoslojne krovne pokrivae koji se postavljaju preko posto-
jee krovne ploe, do 20 evra po kvadratu za metalni krov.
1. Asfaltni ravan krov se koristi od 1890-ih i najee se sastoji od
jednog sloja smese na bazi asfalta, naneenog na krovnu plou, pre-
ko koga je obino sloj mineralnog granulata. Uz manje popravke
vek trajanja ovog tipa ravnog krova je oko 10 godina.
2. Jednoslojna membrana jeste najnoviji tip reenja ravnog krova i
koristi se esto umesto postojeih vieslojnih membrana. Na tri-
tu postoje brojni tipovi membrana, koje su na bazi modikovanog
bitumena, asfalta sa dodatkom gume, a tu su i elastomerne mebra-
ne (EPDM), kao i PVC. Postavljanje membrane se u zavisnosti od
materijala vri na razliite naine, a uobiajna garancija se kree od
10 do 12 godina. Samo postavljanje je ujedno i veoma bitno za ne-
propusnost i dalje odravanje.
Na naem tritu, dostupni su polikarbonatni, odnosno polietilenski
pokrivai visoke gustine.
3. Vieslojni ravni krovovi se sastoje od vie naizmenino posta-
vljenih slojeva impregniranog platna ili hartije premazanih sloje-
vima bitumena, iznad kojih dolazi sloj granulata, odnosno balast.
Granulat ima zadatak da titi unutranje slojeve od vlage i vezan je
asfaltnom smesom. Predvieno je da ovakvi krovovi traju 10 do 30
godina. Meutim, budui da granulat pokriva membranu, inspekcija
i odravaje samog krova jesu tei.
4. Metalni ravni krovovi se konstruiu od 19. veka, od tabli rav-
nog ili prolisanog lima koje se na spojevima zavaruju. Mogu trajati
decenijama, naravno, u zavisnosti od kvaliteta upotrebljenog mate-
rijala, od naina odravanja i izloenosti atmosferalijama. Metalne
povrine zahtevaju redovno farbanje, pa se danas esto koriste bakar
14 www.buildmagazin.com
i nerajui elik, posebno za povrine teko dostupne za odrava-
nje. U sluaju upotrebe metalnih krovova jako bitan element jeste
termoizolacija, koja moe biti izmeu dva sloja lima, u takozvanim
sendvi panelima, ili kao zaseban sloj.
Rutinske kontrole i popravke
Sobzirom da veina problema sa ravnim krovovima potie od ne-
mogunosti da se pronae tano mesto manjeg defekta, te da se on
popravi u ranoj fazi, inspekcije krova se moraju obavljati redovno.
Preporuuje se da to bude 2 puta godinje, u prolee i jesen, te da se
zabelei stanje i sve eventualno uoene promene.
To mogu biti nabori, mehuri, problemi sa odvodnjavanjem, pocepan
materijal, naprsline, rupe, otvori ili otpad i ut koji se ponekad na-
gomilavaju ak i na krovu. Vano je proveravati krov tokom velikih
i obilnih kia, kako bi se utvrdilo da li se, u kojoj meri i koliko dugo
voda na krovu zadrava. Tokom provere, treba pogledati i unutranje
zidove i plafone. Inspekcija ravnih krovova se u razvijenijim zemlja-
ma vri ak i uz pomo infracrvenih kamera, nonim snimcima koji
tano pokazuju vlana mesta nevidljiva golim okom, koja se sporije
hlade od ostatka krova.
Ukoliko se problem na vreme uoi i dijagnostikuje, moe se znaajan
novac utedeti, pre nego to vea intervencija postane neophodna.
Otvori se mogu zapuniti, materijal koji nedostaje dodati, a ukoliko
postoji problem sa zadravanjem vode, mogue reenje je poveanje
nagiba ravnog krova. Zadravanje vode se ranije najee reavalo
postavljanjem sloja ter hartije i agregata na postojee slojeve, dok se
danas za takve, manje popravke, mogu koristiti bitumenozni pre-
mazi.
Veoma je vano, takoe, redovno istiti krov od vegetacije koja se
na samoj povrini pojavljuje jer biljke stvaraju i proiruju pukotine i
slaba mesta, te zadravajui vodu poveavaju vlanost i opasnost od
curenja. Poseban sluaj povoljnog reenja ravnog krova uz upotrebu
vegetacije jesu krovne bate o kojima e u nekom od narednih bro-
jeva biti vie rei.
Kada, nakon predvienog vremena, koje se eventualno moe pro-
duiti, do odreene mere, krovu istekne predvieni vek trajanja, i
pored poravki, postoje procurivanja, umesto dodavanja novog sloja,
preporuuje se zamena celog ravnog krova i to moda nekim od
savremenijih reenja.
Proizvoai i zastupnici na naem tritu nude razliita reenja rav-
nih krovova, ili zasebno, membrana, odnosno hidro i termoizola-
cije koja se primenjuje u izradi ravnih krovova. Trimo Inenjering,
Austrotherm, Sika, Prvi maj aak, Lensim Neoton, Izolacija
Holding, Rich Brigita, Fim Kanjia, Isomat imaju u svojoj ponudi
kompletna reenja ili proizvode za izolaciju ravnih krovova. Podaci
o svim rmama koje proizvode elemente ravnih krovova, mogu se
nai na web-sajtu www.gradjevinarstvo.co.yu. U nastavku rubrike,
detaljnije su data mogua reenja ravnog krova i prikazi nekih od
vrsta hidro i termoizolacija, koje su na naem tritu dostupne.

TRIMO reenja za ravne krovove
K ompanija Trimo-Inenjering jedina u
Srbiji proizvodi kompletni program
prefabrikovanih sendvi panela. Uzimajui
u obzir potrebu trita za novim, tehnoloki
poboljanim proizvodima, koji ohrabruju
kreativnost u arhitekturi, kompanija osmi-
ljava inovacije i bavi se neprekidnim usavr-
avanjem svojih proizvoda.
U paleti svojih proizvoda, pored reenja za
fasade, TRIMO nudi i reenja za krovove u
obliku panela za pokrivanje krovova nagiba
> 5, od 3 do 5 i za pokrivanje krovova nagi-
ba manjeg od 3 (5%). U pitanju su Trimo-
term SNV i SRV paneli.
Trimoterm SNV
krovni paneli
Trimoterm SNV paneli su vatrootporni
krovni paneli sa spoljnom oblogom trape-
zastog oblika. Postoje tri tipa unutranje
obloge:
Stepenasti (standardni) prol
V prol (SNVv)
Glatki prol (SNVg)
Ovi proli se koriste za krovove minimal-
nog nagiba 5 (8,8%), odnosno i za nagibe
od 3 do 5, sa dodatnim zaptivanjem.
Debljina SNV panela kree se od 60 do
200 mm, teina od 18,9 kg za prol debljine
60 mm, do 35,7 za prol debljine 200 mm.
Koecijent prolaza toplote, u zavisnosti od
debljine prola iznosi od 0,53 W/mK do
0,18 W/mK. irina panela iznosi 1000 mm,
duina od 2 do 14 m.
Posebni tip SNV panela je Trimoterm
SNV-3L panel, koji se koristi za krovove
blaeg nagiba, od minimum 3. Sastoji se
od obostrano galvanizovanog, obojenog e-
linog lima sa unutranje i spoljanje strane,
izmeu kojih je sloj lamelirane mineral-
ne vune, klase A1, otporne na poar (EN
ISO 1182). irina ove vrste panela iznosi
1100 mm.
Trimoterm SRV paneli
za ravne krovove
Paneli za ravne krovove Trimoterm SRV
paneli se koriste za pokrivanje ravnih kro-
vova poslovnih, industrijskih, magacinskih
i komercijalnih objekata. Paneli se odlikuju
odlinom termo i zvunom izolacijom.
SRV paneli koriste se za krovove minimal-
nog nagiba 2%. Postavljanje panela je brzo i
jednostavno.
Trimoterm SRV paneli su izraeni od obo-
strano galvanizovanog, duboko prolisanog,
obojenog elinog lima sa unutranje strane,
i umesto sloja lima sa spoljanje strane, koji
se uobiajeno pojavljuje kod ovakvih pane-
la, Trimoterm SRV panel ima PVC vodo-
otpornu membranu debljine 1,5 mm. Izmeu
njih se nalazi sloj lamelirane mineralne vune,
TEMAbroja
klase A1, otporne na poar (EN ISO 1182).
irina panela iznosi takoe 1000 mm, dui-
na se kree do 14 m, a dostupne debljine su:
60, 80, 100, 120, 150, 200 mm.
Sami paneli inovativnog sistema izrade rav-
nih krovova koji podrazumeva gotove panele
sa svim prateim elementima, jesu neto sku-
plji u odnosu na elemente standardnog siste-
ma polaganja vieslojnog ravnog krova, ali su
sa druge strane, smanjeni trokovi transpo-
rta, manipulacije i postavljanja panela.
Sobzirom na dugu referenc-listu, za TRI-
MO reenja ravnih krovova se moe rei da
polako postaju prepoznatljiv brand-name,
kako na naem tritu, tako i u regionu. Osim
panela za izradu ravnih krovova, TRIMO,
izmeu ostalog, proizvodi i prefabrikovane
elemente za kompletnu izradu, sanaciju i
rekonstrukciju kosih krovova individualnih
objekata TRIMO FORM.
Trimo Inenjering d.o.o.
Bul. Arsenija arnojevia 99b,
11070 Novi Beograd, Srbija
T: + 381 11 2129 724
+ 381 11 2129 731
F/T: + 381 11 2129 726
E: ofce@trimo.co.yu
I: www.trimo.co.yu
15
TEMAbroja

Topao i suv ravan krov

sa Austrotherm-om
Renomirani proizvoa (tako nastaje EPS ekspandirani polisti- nim svojstvima, ve i odlinim zaptivanjem
termoizolacionih materijala ren ili jo rasprostranjenije stiropor) ili ek-
strudira (XPS).
vlage.Ovo svojstvo omoguava zatitu hi-
droizolacionog sloja, koji se postavlja ispod
na bazi polistirena nudi termoizolacionog sloja. kae Dragomir
vie reenja za kvalitetnu Reenja za termiku izolaciju Ili, generalni direktor Austrotherm d.o.o,
termiku izolaciju ravnih ravnih krovova srpske erke kompanije istoimenog austrij-
skog koncerna.
krovnih povrina Naa reenja za kvalitetnu izolaciju ravnih
pie: Vladimir uji, krovova baziraju se pre svega na primeni
dipl. in. graevine Austrotherm XPS proizvoda, koji se odli-
kuje ne samo izvanrednim termoizolacio- Austrotherm XPS, debljine od
K valitetna termika izolacija (kao i hi-
droizolacija) krovnih povrina predsta-
vlja nezaobilaznu meru u cilju obezbeiva-
2 cm do 6 cm se izrauje u Niu, a
u Austriji ak i do debljine od 20 cm!
nja neophodnog komfora za boravak, ivot Ploe koje uvozimo iz Austrije su
i rad ljudi u objektima koji se grade ili re- desetak posto skuplje, tako da
stauriraju. Krovovi graevinskih objekata su kupcima ostavljamo dve mogunosti
prvi na udaru kada su u pitanju atmosfer- ili da koriste nae jeftinije ploe iz
ske prilike, tj. meteoroloka dejstva, njihove
posledice, a time i njihov uticaj na objekte u Nia i postavljaju ih u vie slojeva,
kojima ljudi borave, bez obzira da li se radi ili da koriste nae skuplje ploe iz
o jakom zraenju suneve svetlosti, jakim Austrije i postavljaju ih jednoslojno.
vazdunim strujanjima (vetrovima) ili pa- Obzirom na relativno nisku
davinama manjeg ili veeg inteziteta (sneg, kupovnu mo u Srbiji, nai kupci se
grad, kia itd.).
po pravilu odluuju za ploe
Proizvodi austrijskog koncerna Austro- proizvedene u Niu
therm (kompanije koja poseduje sopstvene
proizvodne pogone u 7 evropskih zemalja,
meu kojima je i Srbija) namenjeni su, iz-
meu ostalog, i termikoj izolaciji krovnih Ravni krovovi mogu imati viestruku na-
povrina na objektu. Ti proizvodi izrae- menu. Postoje ozelenjene krovne povrine,
ni su na bazi polistirena koji se u postupku poljunani krovovi, krovne parking-povri-
Dragomir Ili, generalni direktor
proizvodnje u Austrotherm-u ili ekspandira ne, krovne terase, kao i druge vrste krovnih
povrina. Na donjem primeru moe se uo-
iti visinski raspored razliitih slojeva kod
takozvanog ozelenjenog krova:

1 vegetacioni sloj
2 zatitni sloj (folija)
3 drenani sloj
(ljunak granulacije od 2/8 do 16/32)
4 Austrotherm XPS
5 hidroizolacija (npr. bitumenska)
6 armirana betonska ploa

16
 TEMAbroja

Iz ovog primera se mogu izvesti i visinski
preseci slojeva za druge vrste namena ravnih
krovova. Tako kod krovnih parking-povri-
na imamo, umesto gore prikazanog vege-
tacionog sloja, najee armirani beton kao
zavrni sloj, kod krovnih terasa zavrni sloj
ine terasne ploe (koje se mogu oslanjati na
sloj ljunka, ali i na lagere od XPS-a) itd.
kvatna, to jest, nije prilagoena dananjim
klimatskim uslovima. U takvim sluajevima,
najbolje je ugraditi dodatni plus-krov, pri
emu se mogu koristiti ploe Austrotherm
XPS sa ravnim ili useenim ivicama:
20 cm! Ploe koje uvozimo iz Austrije su
desetak posto skuplje, tako da kupcima
ostavljamo dve mogunosti ili da koriste
nae jeftinije ploe iz Nia i postavljaju ih u
vie slojeva, ili da koriste nae skuplje plo-
e iz Austrije i postavljaju ih jednoslojno.
Obzirom na relativno nisku kupovnu mo
u Srbiji, jasno je da se nai kupci gotovo po
pravilu odluuju za nae ploe proizvedene
u Niu. zavrava Ili.

krovne parking-povrine
1 drenani sloj
(ljunak granulacije od 2/8 do 16/32)
2 zatitni sloj (folija)
3 Austrotherm XPS
4 od ranije postojea hidroizolacija
(npr. bitumenska)
5 od ranije postojea EPS-termoizolacija
6 od ranije postojea parna brana
7 armirana betonska ploa

elimo posebno da istaknemo da, ne-

krovne terase
Na ovom mestu, pomenuemo jo i pojam
plus-krova. Ovaj pojam vezuje se za sta-
re, ve postojee krovne konstrukcije koje
moda ni u dananje vreme ne proputaju
vlagu, ali ija toplotna zatita nije vie ade-
zavisno od namene ravnog krova, uku-
pna debljina termoizolacionog sloja na Austrotherm d.o.o.
ravnim krovovima treba da iznosi mini- Mirka Obradovia bb,
mum 10 cm! Naa kompanija Termoizo- SRB-14000 Valjevo
tel: 014 / 29 13 10; fax: 014 / 29 13 13
lacione ploe Austrotherm XPS izrau-
email: ofce@austrotherm.co.yu
je u Srbiji, u Niu, u debljine od 2 cm
www.austrotherm.com
do 6 cm, a u Austriji ak i do debljine od

17
TEMAbroja
Problemi
hidroizolacije objekata
P ravilna hidroizolacija objekta, kao i pro-
blemi koji proistiu od pogreno izve-
dene ili nepravilno odravane hidroizolaci-
je, treba da bude faza na koju podjednako
obraaju panju i vlasnik objekta i izvoa
radova.
Isomat tretira i reava svaki problem hidro-
izolacije pojedinano, uz korienje visoke
tehnologije i dugogodinjeg iskustva. U
lanku ove duine nemogue je obuhvatiti
do detalja sve mogue situacije i odreene
specinosti svakog objekta pojedinano.
Zbog toga su vam na raspolaganju nai
strunjaci iz Odeljenja tehnike podrke.
HIDROIZOLACIJA
RAVNIH KROVOVA
U stanovima na poslednjem spratu se esto
javlja problem vlage, to je posledica nepo-
stojee ili loe izvedene hidroizolacije, loeg
odabira materijala, loe termoizolacije i ne-
adekvatnog odravanja. Ovde vam preporu-
ujemo nekoliko naina reavanja problema,
zavisno od stanja krova i vaih buduih po-
treba.
Lokalno zaptivanje
pukotina, fuga i spojnica
U velikom broju sluajeva, jednostavno zap-
tivanje pukotine, dilatacije ili fuge u potpu-
nosti reava hidroizolacioni problem, to je
ujedno i najekonominiji nain eliminisanja
vlage.
Prvo se lociraju pukotine u cementnoj ko-
uljici ili staroj izolaciji i dobro se oiste od
praine i svih drugih neistoa. Suva povr-
ina se premae, celom duinom pukoti-
ne, prajmerom ISO-PRIMER, u irini od
12 cm. Kada se prajmer osui, etkom se
lokalno nanosi ISOFLEX, elastomerni hi-
droizolacioni premaz. U svei namaz ISO-
FLEX-a utiskuje se armaturna traka od po-
liesterske tkanine ili staklenog voala. Kada
se prvi sloj ISOFLEX-a osui, slede jo dva
lokalna pokrivajua premaza. Posebnu pa-
nju treba posvetiti sastavu ravnog krova i
vertikalnih povrina, kod koga se primenjuje
isti postupak uz posebnu panju na mesta
prodora metalnih elemenata kroz ravni krov
(cevi, ograda), koja treba dobro oistiti od
praine i korozije.
18
Izolacija krova sa nagibom
(bez akumulacije vode)
Uobiajeno je da ravni krovovi sa nagib-
nim slojem od cementne kouljice ili tera-
co-materijala imaju problem proputanja
vode. Generalno, koriste se dva tipa reenja:
1) hidroizolacija elastomernim premazom
ISOFLEX i 2) hidroizolacija plastomernom
bitumenskom membranom sa mineralnim
posipom ISOGUM P.
Hidroizolacija elastomernim
premazom Isoex
Prvo se obave lokalne popravke nagib-
nog sloja uz pomo cementnog maltera
DUROCRET. Nanoenje ISOFLEX-a
zahteva istu i suvu povrinu. Cela povr-
ina ravnog krova se prajmerie premazom
ISO-PRIMER. Kada se prajmer osui, lo-
kalno se nanosi jedan premaz ISOFLEX-a
du svih sastava vertikalnih i horizontalnih
povrina (holkeri), du oienih pukotina
i dilatacija, kao i na mestima prodora. Dok
je premaz jo uvek sve, u njega se utiskuje
armatura od 10 cm iroke trake od polie-
stera ili staklenog voala. Potom se po celoj
povrini krova etkom ili valjkom nanosi
ISOFLEX. Ukoliko je neophodno, ISO-
FLEX moe da se, radi lakeg nanoenja,
razredi vodom do 5%. Kada se taj premaz
osui, popreno u odnosu na prethodni, na-
nosi se jo jedan sloj ISOFLEX-a. Finalni
rezultat je kontinualna i elastina hidroizo-
laciona membrana bez nastavaka. Osnovna
prednost premaza ISOFLEX je njegova
dugotrajnost, budui da je projektovan kao
hidroizolacioni materijal, a ne boja.
Materijal:
ISOFLEX elastomerni hidroizolacioni
premaz
ISO-PRIMER prajmer za ISOFLEX
TREVIRA traka od poliesterske tkani-
ne ili staklenog voala irine 10 cm
Hidroizolacija bitumenskom
membranom sa Isogum P
Prvo se obave lokalne popravke nagibnog
sloja pomou cementnog maltera DUROC-
RET. Postavljanje bitumenskih membrana
zahteva istu i suvu povrinu. Povrina se
prajmerie bitumenskom emulzijom ISO-
PAST (razreuje se vodom 30-50%), ili bi-
tumenskim lakom ISOLAC. Kada se praj-
mer osui, plamenikom se vare membrane
ISOGUM P, upravno u odnosu na nagib,
poev od najnie take. Boni preklopi pri
varenju su 10 cm. Preklopi se obrauju ma-
lim plamenikom i pahtlom. Radi dodatne
zatite bitumena na spojevima, preporuu-
jemo premazivanje ISOFLEX-om. Prela-
zi membrane na holkerima i vertikalnim
povrinama se takoe obrauju pahtlom
i malim plamenikom. Slivnici se, posle i-
enja, izoluju ISOFLEX-om pojaanim
trakom od poliesterske tkanine. Prodori
metalnih cevi ili ograde kroz membranu se
premazuju ISOFLEX-om pojaanim tra-
kom od poliesterske tkanine. Primena bitu-
menske membrane je dobro reenje ukoliko
se postupak varenja pravilno izvede. Zato je
neophodno da ovaj postupak obave profe-
sionalci.
Materijal:
ISOGUM P plastomerna (APP) bitu-
menska membrana sa poliester ulokom
180 g/m2
ISOPAST bitumenska emulzija
ISOLAC bitumenski lak
ISOFLEX elastomerni hidroizolacioni
premaz
TREVIRA traka od poliesterske tkani-
ne ili staklenog voala irine 10 cm
Izolacija krova bez nagiba
(akumulirana voda)
Prvo se dobro oisti podloga od praine i
ostalih tronih materijala. Potom se podlo-
ga dobro pokvasi, ali bez akumulacije vode.
Spojevi horizontalnih i vertikalnih povrina
se dobro pokvase i na njima se, pomou po-
limer cementnog maltera DUROCRET i
adekvatne alatke, prave zaobljenja (holkeri).
Pravi se AQUAMAT-ELASTIC, mea-
njem komponenti A (prah) i B (elastika-
tor). Nanosi se etkom prvi premaz AQUA-
MAT-ELASTIC u trakama irine 1 m.
Premaz se podie na vertikale 15-20 cm.
U jo uvek svei namaz utiskuje se poliester-
ska tkanina (TREVIRA) irine 1 m. Poli-
esterskom tkaninom armirani prvi premaz
se, posle suenja, pokriva novim premazom
AQUAMAT-ELASTIC-a. Potom sledi
trei kompletni premaz sa AQUAMAT-
ELASTIC-om u beloj boji, unakrst u od-
nosu na prethodni. Sloj ne sme da bude
deblji od 1 mm. Finalni sloj AQUAMAT-

ELASTIC u beloj boji titi hidroizolaciju
od UV zraenja, te tako poveava njen ivo-
tni vek i funkcionalnost.
Materijal:
AQUAMAT-ELASTIC elastini 2K
hidroizolacioni premaz
TREVIRA poliesterska tkanina za ar-
miranje hidroizolacionih slojeva
DUROCRET polimer-modikovani
cementni malter
Izolacija krova i pokrivanje
ploicama
Lokalne popravke kouljice se vre cemen-
tnim malterom DUROCRET. Ukoliko
je potrebna nova kouljica po celoj povri-
ni, koristi se SCREED-100. Posle 7 dana,
moe da se radi hidroizolacija. Prvo se
povrina dobro oisti od praine i tronih
delova. Sledi dobro kvaenje, ali bez aku-
mulacije vode. Priprema se AQUAMAT-
FLEX meanjem komponenti A (prah) i
B (elastikator). Na svim mestima gde se
susreu horizontalne i vertikalne povrine
(holkeri), na izrazitijim pukotinama i dila-
tacijama, kao i na svim mestima gde postoje
prodori kroz plou, nanosi se etkom jedan
sloj AQUAMAT-FLEX-a u koji se utiskuje
10 cm iroka traka od poliesterske tkanine.
Ukoliko je neophodno, radi boljeg pokriva-
nja armature, posle suenja uraditi jo jedan
premaz. Kada se lokalni premazi potpuno
osue, cela povrina se ravnomerno prema-
zuje AQUAMAT-FLEX-om. Kada se prvi
premaz osui, unakrst se premazuje sledei
sloj. Debljina svakog pojedinanog sloja ne
sme da bude preko 1 mm. Za lepljenje plo-
ica se koristi lepak Isomat AK-ELASTIC.
Popunjavanje fuga se obavlja MULTIFILL
3-15 sa dodatkom aditiva DS-99. Kombi-
nacija AQUAMAT-FLEX-a i Isomat AK-
ELASTIC-a daje izuzetan hidroizolacioni
sistem.
Materijal:
AQUAMAT-FLEX elastini 2K hi-
droizolacioni premaz
TREVIRA traka od poliesterske tka-
nine ili staklenog voala irine 10 cm za
armiranje hidroizolacionih premaza
Isomat AK-ELASTIC veoma elastini
2K lepak za ploice
MULTIFILL 3-15 polimer-modiko- ekspandiranog polistirena. Termoizolacija
vana fug-masa za fuge irine 3 - 15 mm
DS-99 aditiv za vodonepropusnost fug-
mase
Izolacija krova ispod
termo-izolacionog sloja
Lokalne popravke kouljice se vre cemen-
tnim malterom DUROCRET. Ukoliko
je potrebna nova kouljica po celoj povri-
ni, koristi se SCREED-100. Posle 7 dana,
moe da se radi hidroizolacija. Prvo se povr-
ina dobro oisti od praine i tronih delova.
TEMAbroja
Sledi dobro kvaenje, ali bez akumulacije
vode. Priprema se AQUAMAT-FLEX me-
anjem komponenti A (prah) i B (elasti-
kator). etkom se nanosi prvi sloj AQUA-
MAT-FLEX-a u irini od 1 m. Premaz
podii uz vertikale 15-20 cm. U jo uvek
svei namaz utiskuje se poliesterska tkani-
na (TREVIRA) irine 1 m. Nastavlja se sa
premazivanjem cele povrine AQUAMAT-
FLEX-om, uvek u pojasevima od 1 m. Rol-
ne od poliesterske tkanine treba da se bono
preklapaju 10 cm. Kada se prvi sloj, armiran
poliesterom, osui, sledi jo jedan premaz po
celoj povrini. Kada se drugi premaz osui,
neophodan je i trei premaz AQUAMAT-
FLEX-om, popreno u odnosu na pretho-
dni. Debljina svakog sloja pojedinano ne
sme da prelazi 1 mm. Kada se hidroizola-
cioni sloj osui, jednostavnim polaganjem
se postavljaju termoizolacione ploe od
se prekriva geotekstilom ili polietilenskom
folijom. Na kraju se sistem optereuje krov-
nim ploama ili ljunkom debljine 6-8 cm,
to predstavlja zatitu od sunca i vetra.
Materijal:
AQUAMAT-FLEX elastini 2K hi-
droizolacioni premaz
TREVIRA poliesterska tkanina za ar-
miranje hidroizolacionih slojeva
Za sve dodatne informacije javite se na
telefone 011/ 2710-141 i 2710-045
TEMAbroja
EPDM AKRILex
hidroizolacioni sistemi elastina
Firestone Building Products hidroizolacija
ravnih krovova
O snovna komponenta sistema je EPDM
(etilen propilen dien-monomer), je-
dnoslojna hidroizolaciona folija od sinteti-
ke gume, koja zahvaljujui svojim karakte-
ristikama, kako u pogledu kvaliteta samog
materijala tako i u pogledu tehnologije
izvoenja, u potpunosti zadovoljava kriteri-
jume koje zahtevaju standardi u modernom
graevinarstvu.
EPDM folije debljine 1,15 i 1,52 mm pri-
menjuju se za hidroizolaciju novih krovova
(ravnih, lunih, kosih) i sanaciju postojeih,
hidroizolaciju krovnih bata, parking-pro-
stora, temeljnih ploa, bazena i sl. U zavi-
snosti od uslova primene na raspolaganju su
folije armirane poliesterskom mreom i folije
sa protivpoarnom zatitom gornje povrine.
Za hidroizolaciju rezervoara, ribnjaka, kanala,
talonih polja proizvode se EPDM geomem-
brane u debljinama 1,02, 1,15 i 1,52 mm.
EPDM folije su dostupne u panelima do 15 m
irine i 61 m duine to kao rezultat daje
izradu manjeg broja spojeva i krae vreme
ugradnje. Zahvaljujui svom sastavu, poseb-
no EPDM polimerima i ai, ovaj materijal
poseduje izuzetnu otpornost na ozon i UV
zraenje i na kraju starenje. Izrazita eksi-
bilnost, ak i pri temperaturama niim od
-45C, i mogunost elastinog izduenja od
preko 300% omoguuju primenu ovog ma-
terijala i u najotrijim klimatskim uslovima.
EPDM je inertan materijal sa ogranienim
uticajem na ivotnu sredinu u toku proizvo-
dnje, ugradnje i eksploatacije. Trajnost ma-
terijala, zanemarljivi trokovi odravanja i
20
konkurentna cena ugradnje rezultiraju eko-
nomski vrlo povoljnim reenjem.
EPDM folije za hidroizolaciju krovova
ugrauju se slobodnim polaganjem u sis-
temu sa balastom i kod inverznih krovova,
mehanikim ksiranjem i lepljenjem. Spa-
janje susednih panela vri se po hladnom
postupku hemijski aktivnim materijalima
(prajmer, samolepljiva traka). Za obradu ka-
rakteristinih detalja na krovovima kao to
su slivnici i drugi otvori i prodori, svetlarni-
ci, rigole, unutranji i spoljanji uglovi, ati-
ke... Firestone Buliding Products kompanija
je razvila kompletan asortiman pomonog
materijala, ime je omoguena ugradnja
kvalitetnog hidroizolacionog sistema.
Preduzee Izolacija Holding a.d. sa ospo-
sobljenim izvoaima i tehnikim licima,
uz potpunu tehniku i operativnu podrku
proizvoaa materijala, nudi, pored usluga
izvoenja hidroizolacije EPDM folijama, i
saradnju u fazi projektovanja i izbora najpo-
godnijeg hidroizolacionog sistema.
AKRILex sistem, proizvod Prvog maja iz
aka, titi krovne povrine od spoljanjih
atmosferskih uticaja i predstavlja alternativu
za tradicionalno koriene sisteme zatite
krovova proizvodima na bazi bitumena, sin-
tetikih folija i slino.
AKRILex je jednokomponentna vo-
dorastvorna disperzija napravljena na bazi
specijalne polimerne emulzije i dodataka.
Premaz je temperaturno elastian (na toplo
i hladno), vodonepropustan i stabilan na ul-
travioletne zrake.
AKRILex se koristi u novogradnji kao i
za sanaciju ravnih krovova. Podloga na koju
se nanosi moe biti od betona, nove i stare
bitumenske izolacije, lima i eternit ploa.
Premaz se ne preporuuje za povrine koje su
trajno optereene vodom pod pritiskom, od-
nosno povrine premazane AKRILex-om
moraju imati nagib 0,5%-8%. Pri premazi-
vanju bitumenskih podloga, kao i podloga
koje imaju dilatacije, podruja posebnih
optereenja ili povrine sklone pukotinama
preporuuje se armiranje AKRILex pla-
tnom.
Kod odreenih hidroizolacionih krovnih
sistema uslov garancije kvaliteta primene
AKRILex sistema je postojanje parne
brane.
AKRILex sistem sastoji se od:
AKRILex prajmera, za impregnaciju
podloge
AKRILex platna
AKRILex premaza
TEHNIKE KARAKTERISTIKE
Izgled: bela, oksidno-crvena ili zelena
homogena masa
Prekidno izduenje AKRILex sistema 160%
Prionjivost na :
- beton 0,513 N/mm2
- bitumen 0,569 N/mm2
- pocinkovani lim 0,656 N/mm2
- eternit plou 0,565 N/mm2
Vodonepropustljivost do pritiska od 6 bara

RAVNI KROVOVI
koncipiranje sistema
R avan krov da ili ne? Ovo je svakodnevna
dilema projektanata i investitora na naem
klimatskom podruju, dilema sasvim opravda-
na kada se imaju u vidu neposredna iskustva
iz proteklih godina. Naime, kod velikog broja
objekata sa ravnim krovovima izgraenih u
prethodnom periodu je vrlo evidentan pro-
blem hidroizolacije. Osnovni uzrok je, po
naem miljenju, protok vremena udruen sa
tehnolokim karakteristikama materijala pri-
menjivanih prilikom izrade hidroizolacionih
sistema (najee baziranih na bitumenu).
Treba li se zbog toga liiti svih onih pogodno-
sti koje nam prua pravilno izraena krovna
terasa? Na odgovor je: Naravno, NE.
Savremena tehnologija graevinskih mate-
rijala primenjivih u sistemu ravnog krova je
toliko napredovala da moemo da, uz pravilno
koncipiranje, izgradimo objekat iji e krovni
sistem biti funkcionalno pouzdan tokom ce-
log ivotnog veka zgrade. Naravno, pri tome
bivamo nagraeni visokim estetskim rezulta-
tom i zadovoljstvom upotrebe krovne terase.
Na krovnoj terasi pogledu je dostupan samo
zavrni sloj, koji je ujedno najvie izloen ne-
gativnom dejstvu spoljnih faktora (kia, sneg,
mraz, UV zraci, toplota, mehaniko opteree-
nje habanje, hemijski uticaji...). To nipoto
ne znai da smemo da zanemarimo pretho-
dne, nevidljive slojeve. Jedino nam komple-
tan sistem, izveden u svakoj od faza na pravi-
lan nain, garantuje pouzdanost i dugotrajnu
funkcionalnost krovne terase.
Gledano odozdo na gore, elementi sistema su
sledei:
1. Podloga mora da bude vrsta, zdrava i
statiki adekvatno proraunata da uspeno
podnese, kako predviena pomeranja objek-
ta, tako i optereenje koje e se pojaviti po-
stavljanjem narednih slojeva sistema i samim
korienjem terase. Ukoliko je u pitanju be-
tonska ploa, neophodno je da se pre izrade
narednih slojeva saniraju sve eventualne pu-
kotine u betonu i da se na adekvatan nain
obrade dilatacioni spojevi. U ovoj, kao i u
svim narednim fazama, odabir adekvatnih
materijala je presudan (MEGACRET-10,
DUREBOND, ELASTOTAN...). Mogue
je ve u fazi betoniranja reiti vodonepropu-
snost ploe korienjem materijala PENE-
TRON, PENETRON Admix, ili PENE-
TRON Plus
2 Parna brana, kao i paroregulacioni slojevi,
su esto zanemarivani elementi (graevinska
folija NE moe da obavi taj zadatak!). Maza-
nje podloge bitumenskim emulzijama Esha-
Elastic ili EshaCoat 6-s je jedno od reenja,
a optimalno reenje za branu je bitumenska
membrana EshaProtex sa aluminijumskom
folijom. Kao sloj za otparivanje moe da se
koristi membrana EshaPerfo
3. Termoizolacija i nagibni sloj su obino re-
avani polaganjem EPS ili XPS ploa preko
kojih se izrauje polusuva cementna
kouljica. Na predlog je daleko bre, jefti- Naravno, prilikom reparacije oteene izo-
nije, ekasnije (=0,067 W/mk) i LAKE
(265 kg/m3) reenje pomou materijala PO-
LITERM BLU. vrstinu ovog sloja moe-
mo da prilagoavamo oekivanom opteree-
nju, a ako je potrebna i zvuna izolacija vea
od 21,5 dB, koristimo neku od membrana iz
serije dBred
4. Odabir vrste hidroizolacije u mnogo-
me zavisi od tipa krova (neprohodan, slabo
TEMAbroja
prohodan, krovna terasa, krovna bata) i od
eljenog nalnog izgleda krovne povrine
(keramika, kamen, behaton ploe, mineralni
posip, poliuretan, itd...). Zajednika osobina
svakog od sistema je, osim vodonepropusno-
sti, vrhunska elastinost, mehanika otpor-
nost i otpornost na sve klimatske uticaje ka-
rakteristine za nae podneblje
a) Cementna hidroizolacija AQUAMATE-
LASTIC je pogodna kada je predviena
obloga od keramikih ili kamenih ploa, k-
siranih lepkom AK-20 ili AK-ELASTIC
(treba izbegavati polaganje na materijal) i
fugovanih sa MULTIFILL 0-5 sa dodatkom
DS-99
b) POLIURETANSKI premazi su pred-
vieni za situacije kada elimo da nam je
hidroizolacioni sloj ujedno i nalna obloga.
Zahvaljujui paleti boja, mogunosti izrade
protivkliznih povrina i samolivosti materi-
jala, mogui su izuzetno visoki estetski do-
meti
c) Na slabo prohodnim i neprohodnim kro-
vovima koristiemo elastomerne (SBS) bi-
tumenske membrane EshaDien, od kojih je
zavrna sa obojenim mineralnim posipom.
lacije na postojeim objektima, odabir ma-
terijala za sanaciju umnogome zavisi od tipa
originalnih materijala, od stepena oteenja i
od raspoloivog budeta. U svakom sluaju,
neophodno je detaljno sondiranje kako bi se
validno utvrdio stepen oteenja, a sanira-
nje treba obaviti u obimu koji u potpunosti
otklanja postojea oteenja i na minimum
smanjuje mogunost pojave novih.
21
 promo

ISOBAU
sendvi paneli
I sobau Hellas S.A. je jedna od vodeih
grkih kompanija u oblasti proizvodnje
i isporuke izolacionih krovnih i zidnih po-
liuretanskih sendvi panela sa tradicijom
preko 25 godina i ogromnim iskustvom u
proizvodnji i radu na razvoju moderne teh-
nologije ISOBAU.

U svom proizvodnom programu poseduje

najsavremenije tehnologije za proizvodnju
poliuretanskih panela za krovno i zidno
oblaganje, tankih trapezoidnih limova,
PVC svetlarnika i prateih fazonskih ele-
menata.
Termoizolacioni krovni i zidni sendvi pa-
neli ISOBAU, sa ispunom od poliuretana,
odlikuju se velikom energetskom ekasno-
u, kvalitetnom izradom prema standardu
EN ISO 9001:2000, a u cilju zatite ove-
kove sredine proizvodi poseduju ekoloki
sertikat ISO 14001. Osnovne karakteristi-
ke sendvi panela su takve, da umnogome
smanjuju potronju energije. Proizvode se
u dve varijante sa izolacijom od samogasi-
ve poliuretanske pene klase B1 i B2. Zbog
svojih odlinih termoizolacionih karakte-
ristika zadovoljavaju savremene zahteve za
toplotnom izolacijom.
Prednosti panela
Sloboda kreativnog oblikovanja i arhitekton-
skog izraza, lakoa primena, mala specina
teina, odlina termoizolaciona svojstva i je-
dnostavna montaa pruaju projektantima i
izvodjaima velike mogunosti za moderno,
brzo i ekonomino arhitektonsko reenje.
Primena panela
Paneli se jednako dobro mogu koristiti za
izgradnju jednostavnog skladinog prostora,
ekskluzivnih poslovnih objekata, trnih cen-
tara, distributivnih centara, sportskih obje-
kata, poljoprivrednih objekata, proizvod-
nih pogona, industrijskih hala, i gotovo su
nezamenivi u izgradnji hladnjaa.
Energetski pregled
Iako u veini zgrada krovni pokriva pouz-
dano apsorbuje energetsku razliku spolja-
njosti i unutranjosti, postoje lokalne slabe
take na strukturi zgrade, gde prolazi vie
toplote nego na okolnim povrinama. One
nastaju usled nekog oteenja ili loe izrade
zgrade, pa im se zbog toga mora posvetiti
posebna panja. Ove take prouzrokuju lo-
kalizovane povrinske temperature, ija je
posledica formiranje kondenzacije i plesni.
Postoji bliska veza izmedju karakteristika
izolacije i kontrole vlanosti, zbog visoke to-
plotne provodljivosti vode, koja je skoro tri-
deset puta vea nego provodljivost vazduha
koji miruje. Toplotna provodljivost u izola-
cionom materijalu poveava se kao funkcija
sadraja vode. Oteenja od mraza, korozija,
efekat rastvaranja kod drugih materijala, kao
i promene u dimenzijama, takodje mogu biti
prouzrokovani irenjem vlage.
metalnih obloga, koje spreavaju da vlaga i
para uopte dospeju do izolacionog jezgra, to
obezbedjuje dugoronu toplotnu pouzdanost
i izolacioni kontinuitet.
Tanost i brzina isporuka, visok nivo podr-
ke kupcima uz garantovani kvalitet i iroki
asortiman ine ISOBAU HELLAS S.A.
pouzdanim partnerom pri izboru termo-
izolacionih poliuretanskih sendvi panela.
Otvaranje kancelarije u Beogradu je elja da
se klijentima sa teritorije bive Jugoslavije
omogui lake i bre dolaenje do podrob-
nijih tehnikih informacija o proizvodima,
karakteristikama materijala, nainu instali-
ranja i drugih relevantnih detalja neophod-
nih za pravilnu izgradnju.
Predstavnitvo Beograd
Vile Ravijojle 11, Beograd,
Tel: +381 11 367 90 19
Fax:+381 11 367 90 18
Mail: isobausrb@isobau.gr
Site : www.isobau.gr

Potreba za niim vrednostima koecijenta

prolaza toplote k (W/m2K) i kontinuitet izo-
lacije zahtevaju sigurnost izolacije tokom veka
trajanja zgrade, kao i otklanjanje bilo kakvog
rizika od poveane toplotne propustljivosti,
bez obzira na uzrok. ISOBAU izolacioni
krovni i zidni paneli koriste izolaciju siste-
ma zatvorenih elija izmeu nepropustljivih

22

Ankerisanje i tiplovanje
M eunarodni koncern Wrth, prisutan
u 80 zemalja sa 330 kompanija, snab-
deva profesionalce u oblasti montae sa pre-
ko 100.000 artikala. Saradnja sa Wrth-
om je garancija kvaliteta i ekasnosti svakog
profesionalca.
Proizvodi iz naeg programa su raeni pre-
ma DIN i ISO standardima propisanim za
razna podruja delatnosti gde se koriste ti-
plovi, vijci, proizvodi tehnike hemije, ru-
ni, elektrini i pneumatski alati za izolaciju,
odravanje i negu. Zahvaljujui radu svojih
strunjaka Wrth ima vodeu poziciju na
tritu montane opreme i tehnike u svetu.
Wrth je u Srbiji i Crnoj Gori prisutan od
1996. godine. Tim mladih ljudi koje su ko-
lovali strunjaci Wrth-a, donosi novosti i
kvalitetna reenja za dnevne poslove i pro-
bleme u skoro svako mesto nae zemlje. Stal-
no usavravanje i dnevni kontakt sa brojnim
korisnicima naih artikala obezbeuju da
ljudi iz struke imaju strune sagovornike koji
razumeju procese i poznaju tehnologije. Na-
im kupcima na taj nain obezbeujemo stal-
no praenje najnovijih dostignua iz oblasti
montane tehnike bez obzira gde se nalaze.
Ovom prilikom predstavljamo sistem za an-
kerisanje i tiplovanje. Sistem se sastoji iz:
softvera za proraun i odabir ankera i
tiplova
asortimana ankera
ureaja za ispitivanje podloge u koju se
ugrauje anker
ureaja za ispitivanje nosivosti ankera.
promo
Softver za proraun ankera daje mogunost
odabira pravog ankera, koji svojom karakte-
ristikama moe da izdri optereenje koje
Takoe i svi ankeri M8-M16 koji su po-
stavljeni u kombinaciji sa nekim hemijskim
ankerom.
mu se zadaje.
Ankeri koji postoje u ponudi su ispitani na
U ponudi postoje ankeri koji su prilagoeni Graevinskom fakultetu u Beogradu.
razliitim vrstama optereenja i namena. Istovremeno elimo da spomenemo i Insti-
Ureaj za ispitivanje podloge se sastoji iz tut za ispitivanje materijala IMS u Beo-
sledeeg: gradu, koji prati na rad u podruju detalj-
nog ispitivanja ankera.
1. mitov eki
Ovo je ureaj koji na osnovu mehanikog Pozivamo Vas da nas posetite na Sajmu
otpora prodoru kuglice u beton daje pribli- graevinarstva ove godine i pogledate nau
nu vrednost tvrdoe betona na pritisak, to prezentaciju na temu sistema koji smo
je najvanija karakteristika betona u stati- ukratko predstavili.
kom smislu.
Wrth d.o.o. Beograd
2. TICO Panevaki put 38,
Ultrazvuni instrument za ispitivanje beto- 11210 Beograd, Krnjaa
tel: 011/2078 200
na bez razaranja.
fax: 011/2078 210
Pomou ovog ureaja mogu se odrediti:
e-mail: prodaja@wurth.co.yu
uniformnost betona www.wurth.co.yu
naprsline, pukotine, oteenja u betonu
usled vatre i mraza
modul elastinosti (indirektno i priblino)
vrstoa betona sa velikom tanou ako
je poznata vrednost R dobijena mitovim
ekiem.
Ureaj za ispitivanje nosivosti ankera
(hidraulina upalica, elektronski modul
dinametar i tampa).
Ankeri koji se mogu testirati ovim
ureajem su svi ankeri koji su posta-
vljeni u betonu i koji imaju navoj-
no stablo M8, M10, M12, M16 ili
auru sa unutranjim navojem M8,
M10, M12, M16.
23
 promo
ALUMIL aluminijumski sistemi
za primenu u graevinarstvu
A lumil razvija visokokvalitetna reenja alu-
minijumskih prola za sve mogue arhi-
tektonske primene. Skoro 30 godina iskustva i
inovaciona reenja uinila su Alumil irom sve-
ta vodeim snabdevaem prolima. Sistemi su
dizajnirani tako da ispunjavaju itav niz zahte-
va i imaju sva neophodna svojstva da zadovo-
lje sve kriterijume termalne i zvune izolacije,
zatitu od provale, kao i otpornost na poare.
Alumil danas ulae znaajne napore u do-
menu unapreenja tehnologije i uvoenja
savremenih tehnikih reenja u proces proi-
zvodnje, a koja su izvedena na funkcionalno
i ekonomski prihvatljivom nivou. Sistemi
aluminijuma atestirani su od strane meuna-
rodnih instituta: IFT ROSENHEIM, ISO,
A.A.M.A. i dr.
Na naem tritu Alumil je prisutan od
1995. godine. Razvijena je distributivna
mrea sa regionalnim centrima u aku,
Beogradu, Novom Sadu, Niu, kao i u Pod-
gorici u Crnoj Gori. U Beogradu je osno-
van i korisniki servis u cilju kontinuiranog
informisanja projektantskih kua i tehni-
kih slubi o proizvodima i reenjima koje
nudi Alumil.
U ovom broju magazina Build predstavljamo
tehnike karakteristike lanterne M 10800 i
sistema klasine staklene fasade M6 koje,
pored odline kompatibilnosti, karakterie i
viestruk izbor konstruktivnih reenja.
M 10800 staklena krovna
konstrukcija
Karakteristike sistema:
Pokrivanje u razliitim oblicima i pri-
menama kao to su piramide, svetlarnici,
kupole, nadstrenice itd.
Graevinska reenja za izradu viestranih
piramida koje se harmonino sjedinjuju
sa ostatkom konstrukcije
24
Razliite dimenzije poprenih
preseka prola koji omogua-
vaju izradu atrijuma velikih
razmera
Svi materijali koji se ugrauju,
ukljuujui horizontalne i ver-
tikalne aluminijumske elemen-
te, nerajue zavrtnje i ostale
vezivne elemente, dugotrajni su
i otporni na koroziju ak i pod
najotrijim vremenskim uslovi-
ma
Termoprekid sa dvostrukim za-
stakljivanjem od 24 do 54 mm
Izuzetna kompatibilnost sa
sistemom M6 radi izrade kom-
pleksnih struktura
Sistem drenae za odvoenje
vode stvorene kondenzacijom
Sertikati
Projektovanje, proizvodni procesi
i kontrola kvaliteta svih prola
proizvedenih od strane Alumil-a
su sertikovani po ISO9001
Proces elektrostatikog farbanja
je sertikovan od strane QUA-
LICOAT i RAL (GSB) u svim
Alumilovim fabrikama
Posle serije M 10800 Alumil je
na trite plasirao i staklenu kliz-
nu krovnu konstrukciju serija
10880
TEHNIKE KARAKTERISTIKE AL PROFILA (M 10800)
Legura Aluminijuma AIMgSi 0,5 F22 6060 (1725)
Tvrdoa 12-14 HB
Debljina zatitnog sloja 75 m minimum
Debljina prola (min-max) 2,2-2,5 mm
Geometrijska kontrola prola DIN 17615 Compliant
TEHNIKI PODACI SISTEMA
irina prola 55 mm
Maksimalni moment inercije do 883 cm4
jednostruko, dvostruko ili trostruko
Mogunost zastakljivanja
staklo, od 24 mm do 50 mm
dva nivoa zaptivanja, EPDM
Zaptivanje
zaptivka perimetriki
 promo
M6 klasina staklena fasada
Serija je predstavljena posle serije klasine
fasade Ml i usavrena je u tri razliita smera:
bolja izolacija
naglasak na jednostavnoj izradi
poboljan sistem za drenau, to je posti-
gnuto specijalnim gumama i velikim ka-
nalima za odvoenje vode

Karakteristike sistema:
irok spektar poklopnih prola i stubova,
ime se postie raznolikost fasada, kao to
su dekorativni aluminijum ili poklopni
proli od nerajueg elika
Koecijent prenosa toplote do RMG 1.0
(prema DIN V 4108-4)
Zaptivenost klase E600 (prema prEN
12208)
Nije potrebna dodatna mehanika pot-
konstrukcija za njegovu ugradnju
irok spektar primena, poev od jedno-
stavnih ravnih konstrukcija do sloenih
konstrukcija pod nagibom i atrijum kon-
strukcija (veliki holovi, dvorane), kombi-
nuje se sa sistemom M10800
irina poliamida 25 mm, primenjiv za
grupu 2,1 termike izolacije
Rasteri velikih razmera
Sertikovan od strane IFT ROSEN-
HEIM i svrstan u najviu kategoriju na
svim izvrenim testovima
Otvoriva polja (vrata i prozori serije
M11000) koja se ugrauju u istoj ravni sa
ostatkom konstrukcije
Mogunost ugradnje INOX poklopaca
TEHNIKE KARAKTERISTIKE AL PROFILA (M 6)
Sertikati
Projektovanje, proizvodni procesi i kontrola Legura Aluminijuma AIMgSi 0,5 F22 6060 (DIN1725)
kvaliteta svih prola proizvedenih od strane
Alumila su sertikovani po ISO900L Tvrdoa 12-14 HB
Proces elektrostatikog farbanja je sertiko- Debljina zatitnog sloja 75 m minimum
van od strane QUALICOAT i RAL (GSB)
u svim Alumilovim fabrikama Debljina prola (min-max) 1,8- 5,0 mm
Geometrijska kontrola prola DIN 17615 Compliant

TEHNIKI PODACI SISTEMA

irina prola 55 mm
Maksimalni moment inercije do 2073,53 cm4
jednostruko, dvostruko
Mogunost zastakljivanja
ili trostruko staklo, do 52 mm
dva nivoa zaptivanja,
Zaptivanje
EPDM zaptivka

Beograd Ni Podgorica
Batajniki drum 283c Toponiki put bb Cijevna bb
tel/fax: 011 375 74 44 tel/fax: 018 583 090 tel/fax: 081 606 370
Zrenjaninski put 139e
tel/fax: 011 208 35 97 Novi Sad Korisniki servis
Tekelijina 72 Beograd
aak tel/fax: 021 424 926 Terazije 10/1
Dragoslava Bojovia 586 tel/fax: 011 361 22 76
tel/fax: 032 320 480

25
 promo

Lexan pune

i saaste ploe
P olymers Group iz Beograda je
autorizovani zastupnik rme GE
Plastics Specialty Film & Sheet lidera u
proizvodnji polikarbonatskih ploa pod za-
tienim imenom Lexan.

Dvadesetogodinja saradnja sa rmom GE

Plastics Specialty Film & Sheet u okviru
prodaje i tehnike pomoi, uz stalno irenje
prodajnog programa, omoguila je Poly-
mers Group-u da ispuni i najsloenije zah-
teve svojih kupaca. Polymers Group, pored
prodaje i tehnike pomoi, svojim klijenti-
ma obezbeuje i konsultantske usluge pri
izboru tipa, vrste i debljine ploa i prateeg
materijala, kao i strunu podrku u cilju op-
timalnog naina ugradnje Lexan ploa.

U okviru svog prodajnog programa, pored

velikog izbora Lexan ploa i razgrana-
te prodajne mree, u ponudi je i komple-
tan pratei materijal, razvijen specijalno za
ugradnju Lexan ploa.
Iz proizvodnog programa GE Plastics Spe-
cialty Film & Sheet izdvajaju se tri osnovna
tipa ploa:
1. Lexan Thermoclear vieslojne ploe
2. Lexan Solid pune ploe
3. Lexan Corrugated - valovite ploe
Vieslojne ploe
Lexan Thermoclear je vieslojna termo-
izolaciona polikarbonatna ploa sa visokom
svetlosnom propustljivou, obostrano UV
zatiena i otporna na udar. Idealan je krov-
ni pokriva i materijal za zastakljivanje sa i-
rokim spektrom primene: muzeji, staklenici,
oping-centri, industrijski objekti, sportski
centri, nadstrenice.
Mnogostranost Lexan Thermoclear vi-
eslojnih ploa za zastakljivanje ogleda se u:
maloj masi
lakoj montai
visokoj energetskoj ekasnosti
samogasivosti
UV otpornosti
garanciji
irokom portfoliu dostupnom u asorti-
manu struktura, premaza, boja, dimenzija
i debljina
ekolokim standardima
Lexan vieslojne polikarbonatske ploe
proizvode se u irokom spektru boja, di-
menzija, debljina, struktura i vrsta. Prema
potrebama kupca mogu se izabrati:
debljine: 4,5; 6; 8; 10; 16; 20; 25 i
32 mm
boje: providna, opal bela, dim, siva, uta,
crvena, zelena, plava, tirkiz, led efekat
dimenzije: 2100 6000, 2100 7000,
1250 6000, 1250 7000 mm, a postoji i
mogunost seenja na meru
Vrste Lexan Thermoclear ploa su:
Lexan Thermoclear dvostrano UV za-
tiena ploa je jedinstvena ploa takvog
tipa na tritu. Za razliku od ploa drugih
proizvoaa jedinstvena je po lakoi ugrad-
nje, prvenstveno zbog toga to omogua-
va da obe strane ploe budu okrenute
prema suncu, bez bojazni da e vreme-
nom pouteti. Kod ovog tipa ne postoji
mogunost greke prilikom montae
Lexan Thermoclear samoperiva ploa je
prva na svetu samoperiva ploa obostra-
no UV zatiena. Obezbeuje smanjenje
povrinske napetosti polikarbonata i po-
veava kontaktni ugao vode na ploi. Ovo
prouzrokuje formiranje vee kapljice koja
odnosi prljavtinu i ostavlja plou skoro
bez eka
Lexan Thermoclear Dripgard ploa se
preporuuje za krovna pokrivanja kod
kojih su vodene kapljice neprihvatljive.
Najbolji primer za to su komercijalni sta-
klenici, kod kojih vodene kapljice mogu
da prouzrokuju propadanje useva
Lexan Thermoclear Solar Control IR
vieslojna ploa providna, sa blagoze-
lenom bojom, blokira bliski infracrveni
spektar zraenja, ali ima veliku svetlosnu
propustljivost. To znai da je smanjen
prolazak solarne energije, a da svetlosna
propustljivost ostaje na visokom nivou

26

Pune ploe
Pune Lexan ploe proizvoaa GE Plastics
Specialty Film & Sheet imaju iroku
primenu u raznim granama industri-
je: avio-industriji, graevinarstvu, tele-
komunikacijama, elektronici, mainstvu,
saobraaju... Lexan polikarbonat je amorf-
na tehnika termoplastina masa koju odli-
kuje visok nivo mehanikih, optikih, elek-
trinih i termikih osobina.
Pune ploe se dele na: Lexan Exell-d i
Lexan Margard
Lexan Exell-d je dvostruko UV zatiena
i nepropusna transparentna polikarbonatna
ploa. Ovaj tip ploa je specijalno razvijen
za spoljanju upotrebu. Osobine su mu:
visoka otpornost na vremenske uticaje
savijanje na hladno
mala masa
providnost kao staklo
izvanredna otpornost na udar 20 puta
vea od otpornosti klirita i 250 puta vea
od otpornosti stakla
promo
visoka vrstoa i prilagodljivost
jednostavan za upotrebu: za formiranje,
seenje, buenje, tampu
10-godinja garancija
Najee se primenjuje kod:
sigurnosnog zastakljivanja
spoljanjeg zastakljivanja
kao zvuna barijera
kod zastakljivanja krovova
kod kupola
kao separator
Pratei materijal
Lexan Margard je dopuna standard-
nim Lexan polikarbonatskim ploama. Za kvalitetnu ugradnju Lexan ploa ne-
Lexan Margard ploa poseduje tvrdi povr- ophodno je koristiti odreen pratei materi-
inski premaz sa jedne ili obe strane, zavisno jal, kako ne bi dolo do ulaska vode u ploe,
od tipa, to poveava otpornost na abraziju i a samim tim stvaranja vlage i bui. Polymers
spoljanje uticaje. Osobine: Group je tokom svog dugogodinjeg rada
mala masa sa Lexan ploama u saradnji sa GEP-om
providnost razvio niz prateih materijala za kvalitetnu
izvanredna otpornost na udar ugradnju.
visoka otpornost na grebanje
visoka vrstoa i prilagodljivost
10-godinja garancija
Koristi se za:
sigurnosno zastakljivanje
separatore na tribinama
antivandal zastakljivanje Polymers Group
specijalna vozila Bul. Mihajla Pupina 165a
vizire 11070 Novi Beograd
zatitu maina Tel: 011/ 213-27-99, 130-821
sporohodna vozila e-mail: ofce@polymers.co.yu
www.polymers.co.yu
27
arhitektura
Budunost je sada
Tehnoloka revolucija, na
ijem smo pragu, trebalo
bi da ponudi odgovor na
aktuelne probleme
S ve prisutniji slogani ukorak sa svetom,
rame uz rame sa Evropom, imaju na-
ravno samo jednu funkciju da nas ubede
da smo i mi deo onoga to nazivamo sve-
tom ili, ako nita drugo, deo Evrope. Ono
to dolazi posle obeavajueg uvoda naje-
e i nije tako ubedljivo. Kolektivna ideja
da smo potpuno izopteni iz sveobuhvatne
slike sveta, makar u kontekstu arhitekture,
je naalost pre stvarnost nego mit. Dovoljno
je setiti se da je arhitektura samo reeksija
kompleksnosti drutva i naeg humanizma
i jasno je gde smo.
Globalizacija kao jedna od najuticajnijih
ideja koja se pojavila poslednjih decenija,
ukazuje nam da postoje koncepti i problemi
u celom svetu koji su bez izuzetaka zaje-
dniki i liderima i ostalima: klimatske pro-
mene, manjak resursa, prirodne nepogode...
Ouvanje okoline od neprestanih ljudskih
razaranja jeste najdominantnije pitanje koje
utie na nau sutranjicu, pothranjujui stra-
hovanja da e nam ovaj trei milenijum biti
i poslednji.
U narednoj deceniji trebae nam odgovori
na pitanje kako da isprojektujemo nau iz-
graenu okolinu i kako da vodimo poslove
za odrivu budunost.
Neophodno je da redeniemo nau percep-
ciju arhitekture: Kako e biti projektovana?
28
Kako bi trebalo da funkcionie u biosferi i
zato moramo da projektujemo i za period
nakon njenog ivotnog ciklusa gledano iz
perspektive kako ekologa tako i projekta-
nta?
U retrospektivi, period iji smo savreme-
nici moe biti kulminacija podele izmeu
projektovanja i izvoenja, graenja i me-
sta, koja je poela u renesansi. Iskustva iz
poslednjih decenija razvoj i globalizacija
tehnike (CAD, numeriko modelovanje
performansi graenja), tehnologije, proble- znaajniji i uticajniji. Okreui svojevreme-
ma (odrivost u glavnim aspektima) i talen-
ta (arhitekte kao internacionalne zvezde)
potrebno je sistematizovati i rangirati, u
cilju umanjivanja uoptenosti predvianja i
zavoenja reda u perspektivi.
U tom kontekstu ini se prikladnim da se
dosadanja arhitektura zaokrui zgradom
muzeja Gugenhajm u Bilbau, delom Frenka
Gerija, zato to je prvo delo koje je pokre-
nulo pitanje slobode ekspresije i napravilo
uticaj na arhitekturu Geri kua iz 1979. god.
Tehnologija kue nije bila ni na koji nain
napredna, ali ta mala graevina bila je pre-
www.buildmagazin.com
puna ideja koje su an-
ticipirale kasniji razvoj
u savremenoj umetno-
sti, kao to je upotreba
nepravilnih formi pri-
vidno osloboenih gra-
vitacije i postavljanje
jednih uz druge uzora-
ka razliitih materijala.
Ovo pokazuje nevero-
vatnu brzinu kojom je
arhitektura osloboena
predrasuda evoluirala,
zapravo moe se rei da
je dananja brzina raz-
voja prevazila ljudsku
mo imaginacije. Kompjuterskim alatima
ukorist brzine ini se da avanturizam arhi-
tekata nee imati granice.
Razvoj kompjuterskih programa i pravlje-
nje modela objekata su oigledno znaajno
uticali na dizajn u arhitekturi. Ma koliko je
to stvorilo fantastine nove mogunosti, isu-
vie esto se deava da radije zgrade prera-
staju u modele nego to modeli prerastaju u
zgrade. U tom smislu, kao potpuna suprot-
nost, rad Luja Kana vremenom postaje sve
no lea trendovima i vrativi se klasicima,
on je pokazao savremenoj arhitekturi novi
pravac i ini se da Kanova arhitektura nudi
tihi protest savremenom radu.
Kao prirodni nastavak ideala modernog
pokreta, godinu dana nakon Gerijeve kue,
1980. godine zavrena su dva projekta koji
su predstavljali pionire inovativnog razmi-
ljanja i upotrebe nove tehnologije u smislu
konstruktivnog sistema i materijalizacije.
Lojd zgrada, Riarda Rodersa i Partnera i
zdanje Hongkong i angaj Banke, Normana
Fostera i Saradnika bile su veliki korak na-
pred u smislu kvaliteta izgraene okoline, ali
su i otvorile mnoga danas aktuelna pitanja,
odrivost reenja okruenja, niskog utroka
energije, to je pokazalo potrebu za iznala-
enjem novih reenja u tehnologiji gradnje.
Tehnoloka revolucija, na ijem smo pragu,
trebalo bi da ponudi odgovor na aktuelne
probleme, od kojih bi neki konkretniji bili:
Razvoj i prihvatanje egzotinih ma-
terijala sa visokim performansama, kao
to su karbon vlakna, Airex i ostali radi
 arhitektura
zamene metala i betona u konstrukciji
objekata i mostova, to e se desiti kako
cene budu padale
Naglasak na ouvanju energije, kako
energije za proizvodnju graevinskog
materijala, tako i utroene energije prili-
kom izgradnje
Striktna pravila u vezi sa reciklaom svih
graevinskih materijala
Razvoj alternativnih pogonskih izvora
za vozila kao to su elektrini motori i
hidrogenske elije goriva
Napredak u energetskim sistemima
baziranim na eksploataciji snage vetrova i
talasa
Dalji napredak u tehnologiji stakla u cilju
prodiranja to vie prirodne svetlosti u svesnih, a lokalno ukorenjenih i izazvati
objekte arhitekte da opremljeni alatima buduno-
Razvoj tehniki naprednijih i energetski sti odgovore na nove izazove, redeniui
ekasnijih izolacionih sistema vekovima stare podele. Moda e to doneti
Pomaci u tehnologiji strukturalnih mem- mirniju budunost, iako je veoma teko vi- i doslednou i sa poveanim brojem nekih
brana deti kako bi to moglo da se desi. mutacija i hibrida. Ratovi i ekoloke krize
Razvoj ETFE folija uinie da drutvo i arhitekte budu konzer-
Naprednija upotreba tzv. zelene Poslednjih decenija trendovi u arhitekturi vativniji i skloniji potovanju propisa. Preo-
drvene grae evoluiraju poput vrste ivotinja, na bogatoj vlaivae averzija ka riziku. Tako da e uloga
ekolokoj podlozi. Kao i u prirodi, raznovr- progresivnih strunih asopisa pre svega biti
Neka od navedenih predvianja su ve u snost i pluralizam su kljuni pojmovi. Naj- promovisanje arhitekture kao kulturnog di-
naznakama naa stvarnost i desie nam se interesantniji dogaaji i ideje u arhitekturi skursa koji e pruati optor strahu od nikad
i ranije nego to pretpostavljamo. Impera- , roeni su lokalno i individualno. Roeni jaih snaga konformizma, listinizma i vla-
tivi okoline sa razmenom ideja, informacija su mimo zadataka i u okolini u kojoj su davine straha.
i najpozitivnijim moguim znaenjem glo- prirodno duboko ukorenjeni kao deo en-
balne homogenizacije mogu biti katalizatori titeta. Budunost? Imae kontinuitet arhi- Kreativna hrabrost, ne tehnologija, je ono
rasta drugaijih kultura graenja, globalno tekturalnih vrsta iz prolosti, sa kohezijom to otvara nove horizonte.

www.buildmagazin.com 29
 promo

ARMSTRONG
plafoni nove generacije
A rmstrong, svetski lider u proizvodnji
sputenih plafona, neprekidno se raz-
vija i unapreuje svoj proizvodni program,
osvaja nove materijale i tehnologije i svo-
jim korisnicima prua nove mogunosti u
oblasti projektovanja i izvoenja plafonskih
sistema.

Na naem tritu najprepoznatljiviji pro-

izvod Armstronga, mineralni plafon dimen-
zija 60 60 cm sa vidljivom potkonstruk-
cijom, u svetskim razmerama je sve manje
zastupljen.

Umesto njega, poslednjih godina sve vie se

upotrebljavaju plafoni od drugih materijala,
pre svih metala i drveta, dok elementi od
mineralnih vlakana dobijaju nove dimenzije
i forme.

Metalni sputeni plafoni, u Armstrongu po-
znati pod komercijalnim nazivom ORCAL,
danas se proizvode ne bi li ispunili i naj-
specinije zahteve projektanata, izvoaa i
krajnjih korisnika prostora.
Sistemi poput ORCAL CLIP IN plafona
mogu se koristiti ak i u sluaju najrigoroz-
nijih higijenskih zahteva za istou pro-
stora. Ovaj plafonski sistem u varijanti sa ULTIMA CANOPY panele. ULTIMA
specijalnom zavrnom bojom BIOGUARD CANOPY su fabriki oblikovani konveksni
unitava bakterije i druge mikroorganizme ili konkavni paneli sa poveanom sposobno-
koji dou u kontakt sa povrinom ploe, to u apsorpcije zvuka, koji se posebno pre-
ga ini upotrebljivim u prostorijama istoe poruuju za velike otvorene prostorije, call
ISO 3 (klasa 1)! centre, trne centre, konferencijske sale, ali i
Tradicionalno najzastupljenija grupa spu- sve druge prostore u kojima je potrebno po-
tenih plafona plafoni od mineralnih vla- boljati kontrolu zvuka. Panele ini nekoliko
kana, dobila je predstavnika nove generacije slojeva na bazi mineralnih vlakana, ukupne

30
debljine 32 mm, sa zavrnom obradom u
obliku specijalne akustike membrane. Pa-
neli se proizvode u standardnim dimenzija-
ma 1905 1180 32 mm i bele su boje.
Isporuuju se sa kompletnom opremom ne-
ophodnom za montau.
Slian proizvod, samo sa naglaenom deko-
rativnom ulogom su INFUSION CANO-
PY paneli. Za razliku od ULTIMA CANO-
PY, INFUSION paneli su napravljeni od
polikarbonata koji moe biti proizveden u
velikom broju boja, to govori da je osnovna
funkcija ovog proizvoda dekorativna. Paneli
se savijaju na licu mesta po eljenom pre-
niku uz pomo prateih sajli za montau.
U prostoru se mogu postavljati pojedinano,
grupisati u razliite kompozicije ili jednom
stranom oslanjati na zid.
Jo jedno od reenja iz CANOPY progra-
ma su AXIOM CANOPIES. Njihov kon-
cept se zasniva na kombinaciji ve poznatih
standardnih Armstrongovih ploa svih vrsta
i relativno novih prefabrikovanih alumini-
jumskih prola pod komercijalnim nazivom
AXIOM. Mineralne, metalne ili drvene
ploe se postavljaju u ram od AXIOM pro-
la visine 5, 10, 15 ili 20 cm i eljene duine,
formirajui na taj nain popularno nazvane
oblake u sputenom plafonu. Kaenje za
meuspratnu tavanicu vri se pomou stan-
darnih elemenata koji su, zahvaljujui svom
poloaju, nevidljivi posmatrau zbog ega se
stie utisak da plafon pluta, poput oblaka.
 promo
EMPORIO novi program
prekidaa i prikljunica
Metalke Majur
P rekidai i prikljunice iz proizvodnog
programa Metalke Majur svojim dizaj-
nom i kvalitetom nametnuli su se kao svoje-
vrstan trini fenomen koji due od decenije
predstavlja najprodavaniji program u Srbiji,
Crnoj Gori i Makedoniji, uz veliko trino
uee i u Bosni i Hercegovini. Znaajan
rast izvoza u poslednjih nekoliko godina i
prisustvo na ak 12 inostranih trita (Ru-
sija, Norveka, panija, Grka, Maarska,
Rumunija, Bugarska, kao i sve drave na-
stale posle raspada Jugoslavije) dodatno do-
prinose pozicioniranju Metalke Majur kao
regionalnog lidera u proizvodnji prekidaa
i prikljunica.
Svoj dinamian rast Metalka Majur je za-
sluila bogatom ponudom i novim pro-
izvodnim programima koji se na tritu
pojavljuju u veoma malom razmaku, to je
posebno uoljivo u poslednjih nekoliko go-
dina. Prodaju programa prekidaa i priklju-
nica pod nazivom Set Q OG Metalka Majur
je poela 2004, godinu dana kasnije pojavio
se program Status (kasnije e se ispostaviti
- program sa izuzetnim prodajnim rezul-
tatima), 2006. trite je imalo mogunost i
privilegiju da bira izmeu ak tri nove linije
Royal, Royal Exclusive i Happy, od kojih
je ovaj poslednji izazvao nepodeljene pozi-
tivne reakcije najire javnosti, jer je kreiran
za decu, pa su prekidai zanimljivih oblika i
boja (cvet, sunce, zvezda, jaje na oko...) vrlo
brzo osvojili trite, kako u Srbiji, tako i i-
rom Evrope.
Novi proizvodni program prekidaa i pri-
kljunica pod nazivom Emporio pojavio se
u prodaji poetkom aprila ove godine. Novi
program vodeeg regionalnog proizvoaa
elektro galanterije, logino, odmah je privu-
kao veliku panju ljudi iz brane i krajnjih
potroaa.
Emporio je program prenjenog izgleda,
modernog dizajna, i lako se uklapa u razlii-
te enterijere. Konstruktivno reenje i odabir
materijala omoguava korisnicima potpunu
personalizaciju, tj. prilagoavanje eljama
i potrebama korisnika. Pored iroke palete
boja, bie mogue naknadno menjanje iz-
gleda transparentnog (providnog) ukrasnog
rama razliitim dezenima i arama, pa e
konaan izgled prekidaa i prikljunica za-
visiti samo od mate potroaa. Ova osobina
32
otvara nesluene mogunosti od prila-
goavanja izgleda proizvoda promeni boje
zidova, do toga da na prekidau ili utinici
moete imati deo fotograje Vama dragih Emporio sa transparentnim ramom, Metal-
osoba, poruku line prirode, svoj crte ili
bilo ta drugo to zamislite, a to se moe besplatno distribuirati papirie sa razliitim
napisati, nacrtati ili odtampati na papiru! dezenima, kako bi stimulisala krajnje ko-
Za razliku od drugih programa ovog tipa,
zamena ukrasnog okvira ne zahteva pre-
thodnu demontau tipkala ili poklopca
prikljunice, ve se brzo i jednostavno skida
samo ukrasni okvir i vri njegova zamena
drugim, ili se u njega (u sluaju transparen-
tnog okvira koji postoji u ponudi) ubacuje
samostalno dizajnirani papiri i ponovo se
vraa na nosa ukrasnog okvira bez skida-
nja tipkala ili poklopca prikljunice. Ovakva
izmena ukrasnih okvira je velika prednost u
odnosu na konkurentske programe drugih
proizvoaa.
Inovativan dizajn modernih linija, u skladu
sa evropskim trendovima, osmiljen je da za-
dovolji zahteve savremenog potroaa. Na-
mera dizajnera bila je da se debljina proiz-
voda minimizira i to vie stopi sa zidom, u
skladu sa minimalistikim trendovima koji
trenutno dominiraju u ovoj oblasti.
Metalka Majur u startu nudi osam razlii-
tih boja ukrasnih okvira: belu, svetlo sivu,
transparentnu, krem, svetlo plavu, tamno
zelenu, bordo i crnu, dok je boja osnovnih
elemenata svetlo siva, to je takoe novina
na domaem tritu. Kako bi se na najbolji
nain promovisale mogunosti proizvoda
ka Majur e u narednom periodu trgovcima
risnike da eksperimentiu i puste mati na
volju. Bie organizovane i nagradne igre
za najkreativnije kupce, a ova akcija e biti
ispraena na internet prezentaciji Metalke
Majur.
Prekidai i prikljunice Emporio proizvode
se u skladu sa meunarodnim standardima i
njihov kvalitet se testira u renomiranim ino-
stranim laboratorijama za proveru kvaliteta.
Osnovni cilj rigorozne kontrole kvaliteta
jeste brz, jednostavan i potpuno bezbedan
kontakt potroaa sa elektrinom energi-
jom. Proizvodi imaju sertikate za prodaju
na tritima Nemake, vedske, Norveke,
Finske, Danske, Rusije i drugih evropskih
zemalja.
Superioran dizajn je karakteristika koja
je osnovno obeleje Metalke Majur, jer je
namera da se proizvodima sa kojima smo
u svakodnevnom kontaktu kreira dodatna
vrednost, tako da prekidai i prikljunice
pored svoje upotrebne dobiju i estetsku di-
menziju, tj. postanu specian ukras u domu
kupaca. To najbolje govori i slogan Metalke
Majur: Lepota je u detalju..., to novi pro-
gram Emporio jo jednom na najbolji nain
potvruje.
Emporio je, uprkos svojim superiornim ka-
rakteristikama, cenovno kreiran u skladu sa
mogunostima domaih kupaca. Paralelno
sa poetkom prodaje u Srbiji, Emporio e
se nai i na svih dvanaest inostranih trita,
na kojima su prisutni proizvodi Metalke
Majur. Spisak zvaninih prodajnih mesta
Metalke Majur, pod nazivom Metalka Shop
(kojima e Emporio biti ponuen pod vrlo
stimulativnim uslovima, kako bi se to pre
naao na rafovima) moe se pronai na in-
ternet prezentaciji Metalke Majur.
Metalka Majur
angieva 6
35270 Majur
ofce@metalka-m.com
www.metalka-majur.com

Za udobnost ivljenja
i poslovanja
Kada se tei savrenstvu,
samo dobro nije dovoljno
dobro. Rukovodei se ovim
principom, Klima Centar d.o.o.
svojim klijentima donosi
opremu koja spada u grupu
VRHUNSKIH proizvoda
svetskih lidera u oblasti
klimatizacije, ventilacije i
grejanja
O kosnicu ponude Klima Centra d.o.o.
ini ovlaena distribucija najire game
opreme za hlaenje i grejanje, Johnson
Controls York i Wolf GmbH. Kako bi se u
potpunosti udovoljilo istananim zahtevi-
ma domaeg trita, poetkom ove godine
Klima Centar dopunila je svoju ponudu
proizvodima svetskog doajena iz oblasti
ventilacije vedskog Lindab Ventilation.
Najvanija karakteristika programa koji
obuhvataju opremu navedena etiri inostra-
na proizvoaa je KVALITET utemeljen na
dugogodinjoj tradiciji. Uz to, usmerenje na
najnovija tehnoloka dostignua, kao i pri-
mena rezultata aktuelnih naunih istraiva-
nja iz oblasti KGH, opremi koju distribuira
Klima Centar obezbeuju maksimalne ra-
dne performanse, neverovatnu ekonomi-
nost i neobinu dugotrajnost.
Uz to, proizvodni programi etiri svetska
partnera Klima Centra meusobno se do-
punjuju, te tako pruaju mogunost tre-
tiranja vazduha na NAJIREM DIJAPAZONU
objekata, razliitih veliina, vrsta i namena,
BEZ PRESTANKA, TOKOM CELE GODINE.
Kvalitet, najbolje performanse, ekonomi-
nost i mogunost najire primene KGH
opreme svojih partnera Klima Centar upot-
punjuje i primenom svetskih standarda
distribucije. Oni podrazumevaju isporuku
u najkraem vremenskom roku, na nazna-
enu adresu, u skladu sa svim propisanim
transportnim, uvoznim i standardizacijskim
zahtevima i procedurama, po, naravno, naj-
boljoj moguoj ceni i uz razne mogunosti
plaanja.
Uz opremu se jo isporuuje i potpuna
tehniko-informativna dokumentacija neo-
phodna za njeno pravilno instaliranje i rad,
prevedena i u celosti prilagoena srpskom
govornom podruju, kao i sve neophodne
garancije.
Isporuka opreme za Klima Centar ne pred-
stavlja zavretak posla. Kompanija sa svojim
klijentima odrava redovne veze obezbeu-
jui potpuni after sales service, to podra-
zumeva obavljanje adekvatnih garancijskih
www.buildmagazin.com
promo
(2-6 godina) i servisnih aktivnosti (preven-
tivno, a prema zahtevu i urgentno). Klijenti
kompanije takoe su redovno obaveteni o
najnovijim proizvodima inostranih partnera,
te aktuelnostima iz sveta KGH, kako putem
javnih prezentacija na lokalnom i irem re-
gionalnom nivou, tako i putem web izdanja
sajta kompanije, dok marketinko-infor-
mativna sluba kompanije ve drugu godinu
izdaje tromeseni Bilten, ija je besplatna
elektronska verzija posebno popularna u
najirim krugovima KGH javnosti.
Pored vrhunskog kvaliteta i primene obra-
zaca modernog i kolegijalnog poslovanja,
Klima Centar je za optimalan rad opremlje-
na i u organizacionom pogledu.
Struni tim kompanije ine profesional-
ci koji poseduju kvalikacije prestinih
meunarodnih obrazovnih ustanova, i to
na interdisciplinarnom post-diplomskom
nivou, kao i istraivako iskustvo i zavidna
meunarodna priznanja, te na taj nain daju
SISTEMATSKI pristup svim fazama svoga
rada.
Dodajui ovome jo i neprekidna usavra-
vanja u strunim oblastima, te ulaganja u
najmodernija IT dostignua, Klima Centar
d.o.o. Sombor ve etvrtu godinu uspeno
ispunjava i najsloenije zahteve svojih kli-
jenata.
ZA VAU KGH OPREMU
VA KLIMA CENTAR
33
fokus
SIMPROLIT sistem
za utopljavanje fasada
Simprolit sistem za
utopljavanje fasada je
sistem za utopljavanje
postojeih i novoizvedenih
objekata, sa briljantnim
zikim i termo-tehnikim
karakteristikama kao to su:
dugovenost, paropropu-
snost, termoizolaciona spo-
sobnost, otpornost na poar,
otpornost na mraz, vrstoa
na pritisak i otpornost na
udar, hidrofobnost, itd.
Pie: PhD (DTech) Milan Devi, dipl.ing.gra.
Inostrani lan Akademije
Tehnolokih nauka Ruske Federacije
Doktor tehnologije graenja i inenjeringa
u graevinarstvu
P rimena Simprolit ploa u Simprolit
sistemu za utopljavanje fasada omo-
guava svekoliku arhitektonsku izraajnost,
sve vrste obrade fasade od najosnov-
nijih fasadnih premaza, pa sve do izrade
vetakog kamena u vidu pikovane fasade,
oblaganja fasade mermerom ili granitnim
ploama.
Simprolit sistem za utopljavanje fasada sa-
stoji se iz elemenata:
Simprolit jednoslojne ploe (SOP)
Simprolit troslojne ploe za utopljavanje
(SUP)
Simprolit protivpoarne razdelnice
(SPPR)
Elementi za privrivanje tiplovi za
ploe, ankeri za granit i dr.
Elementi za povezivanje lepak, uglovi,
fazonski elementi i dr.
Elementi za armiranje plastina mrea,
brin, rabic mrea i dr.
Zavrna obrada gletovanje, pikovanje,
keramogranit, bojenje i dr.
Po projektu i specijalnoj narudbini, od
Simprolit polistirolbetona mogue je izra-
diti i druge fasadne elemente: lepnine, or-
namente, lukove, atiku i druge najraznovr-
snije dekorativne fasadne elemente koji su,
za razliku od betonskih, osam puta laki od
betona i tri puta laki od vode, a za razliku
34
od slinih gipsanih, ne upijaju vlagu, otpor-
ni su na mraz i paropropusni, pa su daleko
dugoveniji od analoga.
SUP i SOP ploe
Simprolit troslojne SUP ploe najee se utopljavanje sokli objekata, stepeninog
primenjuju za utopljavanje postojeih fasada
ili konstruktivnih elemenata (stubova, AB
ploa i greda) radi prekida termikih mo-
stova. Osim toga, Simprolit SUP ploe pri- na vatrootpornost, vrstoa na udar, paro-
menjuju se i za oblaganje postojeih fasada
u cilju trajnog reenja problema razruenih
spojeva fasadnih panela objekata izgraenih
u panelnom sistemu gradnje.
Kod troslojne Simprolit SUP ploe, srednji
sloj se sastoji od ploa stiropora zapremin-
ske teine ~15,0 kg/m3, a krajnji slojevi od
Simprolit polistirolbetona marke D300
(zapreminske teine 300 kg/m3).
Simprolit ploe za utopljavanje fasada
(SUP) proizvode se standardnih dimenzi-
ja 75,0 cm 100,0 cm, a u 6 standardnih
debljina:
SUP 3 - Simprolit ploa za utopljavanje
debljine 3 cm, bez falca
SUP 5 - Simprolit troslojna ploa
debljine 5 cm, sa falcom
SUP 8 - Simprolit troslojna ploa
debljine 8 cm, sa falcom
SUP 10 - Simprolit troslojna ploa
debljine 10 cm, sa falcom
SUP 12 - Simprolit troslojna ploa
debljine 12 cm, sa falcom
SUP 15 - Simprolit troslojna ploa
debljine 15 cm, sa falcom
Razlika u debljini Simprolit SUP ploa
proistie iz razlike u debljini srednjeg sloja
od stiropora, dok debljina Simprolita pa-
tentiranog polistirolbetona, u svim sluaje-
vima, sa obe strane, iznosi 10 mm.
Simprolit SUP ploe, po koecijentima
toploprovodljivosti (K), odnosno otporu
prolasku toplote (R), u poreenju sa termo-
tehnikim ekvivalentom zida od pune opeke
odgovaraju debljinama zidova od pune ope-
ke debljine:
od 31 cm (ploa SUP3)
do 218 cm (ploa SUP15).
Simprolit jednoslojne SOP ploe u pot-
punosti su izraene od Simprolit smese
marke D300. U poreenju sa troslojnim
Simprolit SUP ploama, SOP ploe ima-
ju manju termoizolacionu mo, ali veu
vrstou, paropropusnost, vatrootpornost,
otpornost na udar.
Simprolit SOP ploe se primenjuju za
negrejanog prostora, na uglovima objekata,
oko otvora na fasadi za prozore i vrata i na
ostalim mestima gde je potrebna povea-
propusnost. Zahvaljujui svim nabrojanim
karakteristikama, Simprolit SOP ploe
predstavljaju jedan od najvanijih elemena-
ta Simprolit sistema za utopljavanje fasada.
Simprolit jednoslojne ploe proizvode
se bez falcova, standardnih dimenzija
75,0 cm 100,0 cm ili 60,0 cm 80,0 cm,
a u 6 standardnih debljina: SOP 3, SOP
5, SOP 8, SOP 10, SOP 12, SOP 15,

gde SOP oznaava Simprolit jednoslojnu
plou, a brojevi: 3, 5, 8, 10, 12, 15 oznaa-
vaju debljinu ploa u cm.
Po porudbini, ukoliko je to neophodno i
predvieno projektom, Simprolit SOP ploe
se mogu izraivati u drugim dimenzijama.
Simprolit SOP ploe u Simprolit sistemu
za utopljavanje obavezno se primenjuju za
izradu sokle objekata, na spojevima sa iz-
boenim ornamentima na fasadi (karnizi,
lukovi i dr.), za obradu paletni fasadnih
otvora, te na spoju Simprolit SUP ploa
i krovne konstrukcije. Kao samostalni ele-
ment u graevinarstvu, Simprolit SOP
ploe se koriste za protivpoarne pregrade
(pregradni zid od Simprolit 2 SOP5 plo-
a na metalnoj potkonstrukciji u IMS-u
Beograd i pregradni zid od SOP8 ploa na
drvenoj potkonstrukciji u Moskvi dobili su
sertikat na vatrootpornost EI120 dejstvo
poara od 2 asa, pri temperaturi od preko
1100C), kao zidovi za liftovska okna izve-
dena u metalnoj konstrukcji, za ornamente
fasada, kao montane podne ploe itd.
Prednosti SIMPROLIT
sistema za utopljavanje
fasada
Osnovne odlike i prednosti Simprolit siste-
ma za utopljavanje fasada u odnosu na druge
postojee sisteme utopljavanja fasada (osim
ventilisane fasade) su: njena paropropusnost
(zidovi nastavljaju da diu, a u zidu se ne
formira kondenz), vatrootpornost, otpor-
nost na vlagu, otpornost na mraz, otpornost
na sunanu radijaciju i UV zrake, vrstoa i
dugovenost.
Simprolit sistem za utopljavanje fasada ini
homogen sistem materijala sa istorodnom
zavrnom povrinom, sa svim pozitivnim
karakteristikama koje iz toga proistiu - za
razliku od utopljavanja fasada ploama od
ekspandiranog (stiropor i sl.) ili ekstrudira-
nog (stirodur i sl.) polistirola, kod kojih se
protivpoarne razdelnice izvode od traka
mineralne vune, to sa druge strane, posle
par godina, na spojevima dovodi do neizbe-
nog formiranja prslina na fasadi).
U poreenju sa danas iroko primenjenim
sistemima utopljavanja fasada tzv. efektiv-
nim ploama za utopljavanje (od ekspandi-
ranog ili ekstrudiranog polistirola, mineral-
ne vune i dr.), utopljavanje zidova Simprolit
sistemom ima niz prednosti, kao to su:
Jednostavnost i brzina montae
Simprolit ploe su, i po dimenzijama i po
teini, veoma udobne za montau u njih
se rupe za eire tiplova frezenkuju bez u potpunosti zadovoljava sanitarno-higijen-
tekoa (to omoguava da se tiplovi uopte ske uslove eksploatacije ivotnog prostora i
ne vide na povrini ploa), posle montae se
nim rendisanjem mogu dovesti u idealnu
ravan, zbog sopstvene vrstoe i autostabil-
nosti ne zahtevaju da zidovi objekta koji se
utopljavaju budu idealno ravni (npr. pri uto-
pljavanju objekata mineralnom vunom ne
retko se potroi i 300% vie lepka na ravna-
nje postojeih zidova nego to je normirano,
jer mineralna vuna zahteva idealno ravnu
podlogu). Simprolit ploe pri montai ne
zahtevaju posebne mere zatite na radu, jer
ne izazivaju nikakva tetna dejstva po orga-
ne vida i disanja radnika (radnici izbegavaju
da rade sa maskama na licu, u rukavicama
i sa zatitnim naoarima, kako to kao oba-
veznu meru pri radu propisuju proizvoai
mineralne vune).
Paropropusnost
Zid utopljen Simprolit sistemom die, to
Sa ploama ekspandiranog ili ekstrudiranog
polistirola je jo sloenija situacija promena
omoguava povoljne uslove toka pare kroz
utopljen fasadni zid, a samim tim i veu
komfornost ivotnog prostora. Sa druge
fokus
O Simprolitu
Simprolit patentirani polistirolbeton pred-
stavlja vrstu lakog betona na bazi agregata
od ekspandiranih granula polistirola-stiro-
pora. Pri tome, primena polistirolbetona
u graevinarstvu nije novost ve nekoliko
decenija. Naime, ekspandirani polistirol je
otkriven 1951. godine i vrlo brzo je poeo da
se primenjuje u oblasti lakih betona.
Ovakav proizvod spravlja se na bazi gra-
nula stiropora, portland cementa, vode i
posebnih aditiva. Samo ekspandiranje si-
rovine - prethodno nabavljenog prakastog
polistirola - moe se veoma jednostavno
izvesti u vruoj vodi temperature cca 98C
ili u pari temperature cca 90C - 110C, s
tim da zapreminska masa ovako dobijenog
agregata moe da varira u granicama od
10-40 kg/m3. Za proizvodnju Simprolita
uglavnom se koriste granule zapreminske
mase 10-15 kg/m3.
Ono to Simprolit izdvaja u okviru grupe
polistirolbetona kojoj pripada je njegova
mala zapreminska teina, malo upijanje
vode iz okolne sredine, putem absorbcije i
putem kapilarnog penjanja, visoka otpornost
na mraz, postojanost ziko-mehanikih ka-
rakteristika bez obzira na procenat sadraja
vlage u njemu i optimalna korelacija izmeu
vrstoe i toplotne provodljivosti.
Simprolit polistirolbeton je negoriv materi-
jal, klase gorivosti NG (negoriv). Zavisno od
projektovanog i primenjenog tipa dodatnih
termoizolacionih uloaka, konstrukcije od
Simprolita mogu imati grupu gorivosti od G1
do NG.
strane, treba istai da su i mineralna vuna
i ekspandirani stiropori male zapreminske
gustine paropropusni, ali i da se, zbog nagle
promene pritiska vodene pare ispod zavr-
nog sloja fasade nanesenog na mineralnu
vunu ili stiropor, posebno zimi, formi-
ra koncentrovana vlaga koja se zadrava u
sloju za utopljavanje. Kako samo 1% vika
vlanosti u mineralnoj vuni za preko 20%
smanjuje njene termoizolacijske sposob-
nosti i isto toliko njenu dugovenost, jasni
su razlozi zato takve fasade posle desetak
godina prskaju, a mineralna vuna slee i ak
otpada.
pritiska pare neizbeno izaziva ili kondenz,
koji se posle vraa u zid (izazivajui ve po-
sle 7-10 godina gljivice i bu na spojevima
35
fokus

36

zidova i plafona, pa prostorije u stanu ponu
da miriu na vlani podrum) ili pukotine
na fasadi, kroz koje tokom vremena ulazi
voda, to neretko dovodi do degradacije, pa
i ruenja ne samo sloja za utopljavanje, ve i
itavih zidnih panela.
Postojanost pri eksploataciji
Veoma esto se kod projektovanja i izvoe-
nja utopljavanja fasadnih zidova zanemaruje
injenica da temperatura na samoj povri-
ni zida, zavisno od orijentacije zida prema
stranama sveta i izabranog kolorita fasade,
moe prei i preko 80C, to veoma nepo-
voljno utie na raznorodne sisteme za uto-
pljavanje fasada, a vrlo esto i na stabilnost
primenjenih slojeva za utopljavanje.
To je posebno izraeno kod utopljavanja
fasada ekspandiranim polistirolom (stiro-
porom), koji pri temperaturi veoj od 75C
poinje da se stanjuje i da lapi, mreica sa
povrinskim slojem lepka se odvaja od po-
vrine i posle par ciklusa zamrzavanja puca
(sa posledinim proputanjem atmosferilija
u sloj za utopljavanje), a na spojevima sa
protivpoarnim razdelnicama, po pravilu,
pojavljuju se pukotine.
Opte je poznato i starenje mineralne vune,
pri emu tokom vremena slepljena vlakna
mineralne vune prelaze u igliastu prainu.
Na to treba obratiti panju, posebno kod
slojeva za utopljavanje mansardi i svuda
tamo gde dolazi do direktnog kontakta i-
votnog prostora i termoizolacije.
Simprolit polistirolbeton i elementi Sim-
prolit sistema postojani su pri eksploataciji,
ne upijaju vlagu, otporni su na bioloku i he-
mijsku agresiju iz vazduha, nisu radioaktivni
i nemaju kapacitet za zadravanje radioak-
tivnosti, otporni su na ekstremno visoke i
niske temperature.
Dugovenost
Sposobnost materijala da posle odreenog
vremena i pod odreenim klimatskim uslo-
vima zadri svoje prvobitne karakteristike
denie se kao njegova dugovenost. Dobra
i neometana paropropustljivost, odsustvo
kondenza, homogenost materijala i njegova
unutranja struktura, karakteristike vezivnih
sredstava samog materijala, otpornost na
visoke i niske temperature pri promenljivoj
vanosti i dr. direktno utiu na njegovu du-
govenost.
U poslednje vreme pojavljuje se sve vie re-
ferata i lanaka o izvrenim ispitivanjima u
kojima se dugovenost mineralne vune de-
nie na vie od 20 godina, a ploa ekspan- blokom debljine 30 cm).
diranog polistirola (stiropora), u zavisnosti
od mesta i naina ugradnje, izloenosti
temperaturnim promenama i agresivnosti
vazdune sredine, na vie od 15 godina, pa
i mnogo manje.
Simprolit je, sa preko 100 ciklusa zamrza-
vanja i otapanja, pri izlaganju vlagi od 0%
do 100% i dejstvu suneve radijacije i UV
zraka, uspeno proao ispitivanja dugove-
nosti na 50 godina, a u toku su i ispitivanja
na preko 100 godina, to za analoge pred-
stavlja nedostian rezultat (npr. u Evropi je
propisana dugovenost 25 godina).
vrstoa i otpornost na udar
Simprolit sistem je ubedljivo najvri sis- Vie informacija o Simprolit blokovima mo-
tem za utopljavanje fasada. Ova osobina je
posebno vana kod utopljavanja objekata
u podrujima gde je grad esta pojava, kod
utopljavanja prizemlja objekata kao anti-
vandalska obloga, na uglovima objekata, za
utopljavanje pasaa, garaa i dr.
S obzirom da troslojna SUP5 ploa izdrava
optereenje od 500 kg/m2, primenjuje se i
kao toplotna i zvuna izolacija podova.
Jednoslojne SOP ploe sa visokom otpor-
nou na pritisak od preko 120.000 kg/m2
bez konkurencije su kod utopljavanja po-
dova hala, garaa, temeljnih ploa, mostova,
donjeg stroja puteva i pruga.
Vatrootpornost
Simprolit sistem obuhvata dva naina uto-
pljavanja fasada:
kombinovano utopljavanje SUP ploa-
ma, sa protivpoarnim razdelnicama od
SOP ploa (trake irine 20-25 cm oko fa-
sadnih otvora, sokle, u nivou meuspratne
konstrukcije i ispod gorive krovne kon-
strukcije)
fokus
Simprolit blokovi
Svojim odnosom: kvalitet niska toplo-
provodljivost zida dugovenost do-
bra zvuna izolacija dobra hidrofobnost
mala teina konstrukcije ekoloka
podobnost ekonominost, Simprolit
blokovi nemaju premca meu analozima na
svetskom tritu.
Zidovi od Simprolit blokova poseduju vi-
soka termoizolaciona svojstva, a takoe
mogu preuzeti na sebe i zvukoizolacione i
konstruktivne funkcije, zadravajui svoju
dugovenost pri dugotrajnoj eksploataciji
(100 godina i vie).
Izuzetne termozike karakteristike Simpro-
lit blokova omoguuju graenje objekata u
svim, ak i najotrijim, klimatskim uslovima
Ruske Federacije (Sibir, polarni predeli Da-
lekoistonog regiona) bez dopunskih mera
za utopljavanje fasade (u Anadiru na u-
kotki, par stotina kilometara od Aljaske, sa
srednjom zimskom temperaturom -46C,
izgraeni su aerodromski objekti Simprolit
Simprolit blokovi se mogu primenjivati bilo
samostalno, u svojstvu fasadnog termo-
izolacionog sistema u visokogradnji, bilo
kao trajno ugraena termika oplata pri iz-
voenju noseih i seizmiki otpornih zidova
objekata.
Simprolit blokovi imaju izuzetne ekoloke
(sanitarno-epidemioloke) pokazatelje, za
klasu kvalitetnije i stepen vie nego to je
to predvieno po GOST R 51263-99. U
objektima izgraenim od Simprolit blokova
ne samo da se omoguava komfornost i-
vljenja saglasno GOST 30494-96, ve su
u potpunosti ispunjeni i ekoloki zahtevi po
GOST 30775-2011 i GOST R 51769-2001.
ete nai na sajtu www.simprolit.co.yu,
kao i u narednim brojevima BUILD
magazina.
utopljavanje SOP ploama ovaj nain
daje za oko 60% veu debljinu ploa (SOP8
umesto SUP5), ali je otpornost na poar
sertikovana na preko 120 minuta (EI120),
ak i pod uslovom da poar dejstvuje izvana
na ceo objekat. Primenjuje se kod utoplja-
vanja objekata od izuzetnog znaaja (kole,
bolnice, javne i komandne ustanove i sl).
Simprolit d.o.o.
Kostolaka 67/2
11000 Beograd
tel/fax: +381 0(11) 397 67 70
397 67 71
www.simprolit.co.yu
37
 WUDQVPDWHULMDOL
EKO CIGLA
Francuski proizvoa keramike VBC ne-
davno je izbacio u prodaju novu vrstu eko
cigle, iji se sastav bazira na meavini biljnih
ostataka i gline. VBC tvrdi da njihov proizvod
predstavlja mnogo bolji izolator nego stan-
dardna cigla.
Istovremeno u Junoj Americi se uurbano
radi na pronalaenju adekvatnog materijala,
koji e biti ne samo kvalitetan, ve i dovoljno
jeftin kako bi mogao da poslui kao low-cost
materijal za izgradnju stambenih jedinica za
porodice sa niskim primanjima. Profesor
Njuton Lima sa Luteranskog univerziteta u
Brazilu, razvio je jedinstven primerak eko ci-
gle. Za njenu izradu koristi se PET ambalaa
i to cela boca. U izradi je vrlo bitno napuniti
boce vazduhom, zatim se cela boca umee
u drveni kalup, koji se puni kvarcom i cemen-
tom. Kada jednom ovrsne, PET cigla se
uklanja iz kalupa. Vazduh u boci igra vanu
ulogu, jer je ova vazduna barijera efektan
izolator, to je posebno vano u oblastima
kao to je Amazon, gde je tokom cele godine
velika vruina. Profesor Lima kae da testovi
otpornosti pokazuju da je PET cigla jednako
vrsta kao standardna cigla, i da je uraena
u okviru standarda koje nalae ABNT (Bra-
zilian Standards Association) za tehnike
normative konstrukcionih materijala. U izradi
eko cigli koriste se i drugi materijali, kao to
su meavina cementa i ljuski od kikirikija, kao
i meavina piljevine i
cementa. Procenjuje
se da bi ovakve cigle
mogle da se prodaju po
vrlo popularnoj ceni od
1 pezosa, odnosno 35
amerikih centi.
Za to vreme, na drugom kraju zemljine ku-
gle, u Engleskoj, dizajner Kris Fild, izmislio je
ciglu za zvunu izolaciju. Ova polikarbonat-
na cigla koristi serije akustinih rezonatora
da blokira 85% buke, ali istovremeno dozvo-
ljava savreno strujanje vazduha. Engleska
je prva zemlja u kojoj je plasirana ova vrsta
cigle, jer je to najrazvijenije trite po pitanju
standarda buke i ventilacionih potreba.
LITRACUBE
Maarski istraiva optikih vlakana ron
Losonz, razvio je specijalni materijal nazvan
Litracube, koji ima sve tradicionalne osobine
betona, ali zahvaljujui utisnutim staklenim
vlaknima moe da pokae i svet spolja, po-
put neto jasnijih silueta.
Ovaj specijalni efekat stvara genijalnu impre-
siju da su debljina i teina betona nestale,
tako da ovaj materijal ima veliku budunost u
graevinskoj industriji pred sobom.
38
BAKTERIJA ZA ODLAGANJE IQ STAKLO
OPASNIH SUPSTANCI Ova nova vrsta stakla pretvara njegovu
Biorazgradljiva plastika koja se dobija iz hladnu povrinu u izvor grejanja. Radi se za-
ostataka stirena, mogla bi da rei probleme pravo o specijalnim folijama koje se stavljaju
odlaganja opasnih supstanci i kreira eco- preko stakla, a koje su povezane sa izvo-
friendly polimer, sudei prema najnovijim rom elektrine energije u prostorijama, tako
saznanjima Drutva za industrijsku mikro- da ravnomerno rasporeuje toplotu, koja je
biologiju, do kojih se dolo na njenom 155. savreno zdrava i moe se porediti sa sun-
zasedanju u Dablinu. evom (minus UV zraci).
Tim istraivaa, ot- U blioj budunosti, ovakvi prozori mogli bi
krio je da bakterija biti jedini izvor toplote u porodinim kuama
tipa Pseudomonas ili kancelarijama. Posebnu pogodnost pred-
putida moe da pre- stavlja i to to se ovaj proizvod lako montira
tvori 100% stirena na prozore, vrata i sve ravne povrine.
u tip biorazgradljive
plastike zvane poli- Termostatom kojim se regulie temperatu-
hidroksialkanoat ili skraeno PHA. Bakterije ra moe se upravljati na daljinu, tako da na
se ponaaju kao minijaturne biofabrike i jedi- putu od kancelarije do kue moemo pode-
nice zaliha, koje akumuliraju plastiku istovre- siti eljenu temperaturu.
meno sa proizvodnjom. Otpad stirena je tok-
sini nus-produkt vrlo razvijene polistirenske
industrije. U svetu se godinje proizvede oko
50.000 t ovog otrova, od ega je Amerika
prvi zagaiva sa 25.000 t (njena godinja
proizvodnja). Ovaj otrov izaziva iritaciju plu-
a, slabost miia, utie na mozak i nervni
sistem, tako da je preko potrebno pronai
nain za njegovo pravilno odlaganje.
Sadanji metod odlaganja ostataka stirena
ukljuuje njegovo rasprskavanje po zemlji,
ubrizgavanje u tlo ili paljenje, to proizvodi
irenje toksinih materija, kako objanja-
va Patrik Vord, sa Odeljenja za industrijsku
mikrobiologiju na univerzitetu u Dablinu. On
dodaje da sporo raspadanje ovog otrova
znai da e se u naem prirodnom okruenju
zadrati nekih 1.000 godina. Plastika koja se
dobija iz ovih bakterija spada u tip elastinog
polimera, to znai da ima iroku industrij-
sku i komercijalnu primenu. Sam PHA nije
novina, poto je otkriven jo 1920. godine,
ali mogunost njegovog dobijanja iz bakterija
jeste. Za sada se ovim putem uspelo dobiti
tek nekoliko grama, dok se svetska potra-
nja za PHA broji u tonama. PROIZVODI SHETKA STONE
Shetka Stone je revolucionarni proizvod koji
ima 100 % odriv ivotni vek. Proizvodi se od
ostataka papira asopisa, telefonskih knjiga,
biljaka i odee.
Pronalaza Stanley Shetka, osnovao je
kompaniju All Paper Recycling (Sve od reci-
kliranog papira) pre deset godina. Sa odri-
vou kao jedinim ciljem, kompanija Shetka
Stone, traila je nain da ponovo iskoristi
otpad. Ovi proizvodi se prave od prethodno
samlevenog otpadnog papira koji se uz do-
datak tenosti pretvara u itku masu, u koju
se dodaju vezivni materijali i uvrivai.
PAPIRNE CEVI
Gotov proizvod predstavljaju vrste table za
NOVI GRAEVINSKI MATERIJAL izradu radnih ploa, koje mogu biti zamena
Papirne cevi, prvi put su koriene na izlo- za kamen, drvo i plastiku.
bi Alvara Alta 1970. godine, kada je uoen
i njihov potencijal kao graevinskog materi-
jala. Novi materijal, prvi put je primenjen za
izradu privremenih kua za zemljotresom
pogoenu regiju Hanshin Awaji u zapadnom
Japanu 1995. godine. Jedan od najveih po-
bornika je arhitekta Shigeru Ban, koji je radio
prefabrikovane kuice za regiju Kobe. Ovde
je izgradio Takatori crkvu od papira, koja je
konstruisana za samo 5 nedelja.
www.buildmagazin.com

TIM A lider u kamenu
T im A je nastao udruivanjem 6 rmi
(vidi zadnju stranu korice) koje se bave
kamenorezakim radovima i koje pojedi-
nano imaju iskustvo od 10 do 25 godina u
navedenoj delatnosti, uz predhodnu meu-
sobnu intezivnu saradnju u realizaciji veih
poslova. Cilj udruivanja je da se postane
lider u Srbiji.
Udrueni imaju preko 160 radnika i stru-
njaka odgovarajuih prola koji sa dobrom
opremom mogu da odgovore sve veim zah-
tevima trita, a to su: sve sloeniji i kva-
litetniji radovi i krai rokovi uz nie cene,
sa nabavkom sirovine, obradom kamena
prema projektu i ugradnjom. Koliine su, po
objektu, od samo jednog kamina do neko-
liko hiljada m2 kamena. Radovi se najee
ugovaraju po sistemu klju u ruke.
U delu realizacije arhitektonsko graevin-
skog kamena se do sada nije nailo na zah-
tev Naruioca ili Investitora koji nije mogao
da se realizuje prema dogovoru.
Zaokruivanjem radova od poetka do kraja
i izvrenjem sa sopstvenim kadrovima, Na-
ruiocu se prua dinamika i kvalitet trae-
nih poslova.
Zato realizaciju poinjemo kvalitetnom
nabavkom kamenih blokova na svetskom
tritu, sa to niim trokovima transporta mesta, pristupa se seenju ploa na traene
do vlastitog depozita u Smederevu. Na ra-
spolaganju je uvek 70 vrsta granita i sve vie
mermera, to ini koliinu od oko 2.500 m3
kamena ili masu od 7.500 t, za iji prevoz je
potrebno vie od 350 lepera.
Kameni blok po dovozu u proizvodni po-
gon u Topoli (koji se prostire na povrini
veoj od 3 ha, sa zatvorenim prostorom u
vie objekata povrine 3.000 m2) i po pla-
niranom redosledu ulazi u jedan od pet
DAMBO GATERA na masu gde se see
u ploe standardne debljine 2 ili 3 cm, ili pak
neku drugu zadatu dimenziju-debljinu. Po
zavretku najgrublje faze radova u pogonu,
sirove ploe se rasporeuju na jednu od dve
linije za automatsko poliranje ploa, irine
do 210 cm. Sem poliranja mogu se izvriti
i druge obrade: amovanje, tokovanje, bru-
enje itd.
Na osnovu projekata koje i sami izrauje-
mo i tanih specikacija proverenih na licu
rijala, i deo sa specinim detaljima
dimezije, a za ovu fazu stoji na raspolaga-
nju 7 freza. Sledee je nastup specijalista za
razliite zavrne obrade ivica kod kamena,
kao i drugih posebnih zahteva. Potom sledi
pakovanje i transport volizilima iz sopstve-
nog voznog parka do objekta. Na objektu se
deava pria za sebe, jer na raspolaganju je
ekipa koja je montirala vie stotina hiljada
m2 kamena u zemlji i inostranstvu (podo-
va, fasada u mokrom i suvom postupku tzv.
ventilisanih fasada, stepenica, trgova itd).
promo
Uz kordinaciju radova, koja Naruiocu omo-
guava kontakt samo sa jednom osobom, iz-
vodi se kvalitet radova koji prevazilazi sada
vaei standard JUS B.B3.200.
Koristei dostupna svetska saznanja plani-
ra se korienje inovativne podkonstrukcije
LAPIDEA (inox ili pocinkovana) za venti-
lisane fasade na zahtevnim objektima.
U proizvodni pogon u Topoli je ve stigla
WATER JET specijalna maina za seenje
kamena vodenim mlazom, a uskoro se oe-
kuje i nabavka nove najsavremenije CNC
opreme za najsloeniju automatsku obradu
kamena.
Kapiten TIM A je Ljubomir Timotijevi,
koga prate ostali igrai: Goran Radoji,
Milorad Moevi, Radovan Milivojevi,
Milo Timotijevi i Jovica Tabaevi, a svi
pojedinano opet oko sebe imaju i svoj deo
tima, a sve u cilju da se preuzete obaveze to
uspenije realizuju.
Kako na naem tritu ne postoji kvalitetan
katalog u kome bi se videlo vie od dvesto-
tine primera granita i mermera, a koji bi
projektantima i investitorima olakao izbor
materijala, pristupilo se izradi tako to e
biti i prilog sa orijentacionim cenama mate-
I dalje smo na raspolaganju za konsultacije
oko izbora reenja kod kamena i saradnju sa
drugim kolegama.
TIM A
Trajka Rajkovia 3,
Novi Beograd
tel: 011/227 05 54
fax: 228 01 83
www.tabas.co.yu
e-mail: info@tabas.co.yu
39
 promo
Montane drvene konstrukcije
LKV CENTRA
L kv Centar iz Beograda je specijalizova-
na kompanija koja se bavi prvenstveno
projektovanjem, proizvodnjom i montaom
drvenih konstrukcija.
Sistem projektovanja u drvetu je osmiljen
putem LKV Lakih Krovnih Vezaa i
LLD Lepljenih Lameliranih Konstruk-
cija. Osim drvenih konstrukcija, kompanija
poseduje svoju proizvodnu liniju elinog
pocinkovanog bojenog trapeznog lima LKV
PRIME 40/200.
Objekat kolektivnog stanovanja u Niu
LKV Laki Krovni Vezai predstavljaju
industrijalizovani sistem za prefabrikovanu
gradnju drvenih krovnih struktura po strogo
kontrolisanoj i zatienoj tehnologiji. Sistem
je zasnovan na upotrebi specijalnog spojnog
sredstva metalnog LKV-C konektera. Pri-
menjuje se pri gradnji krovova objekata u
izgradnji i u nadgradnji objekata sa dotra-
jalim krovnim pokrivaem, pri pretvaranju
ravnih krovova u kose krovove, kod javnih i
stambenih objekata, industrijskih, poslovnih
i proizvodnih objekata, magacina, sportskih
objekata...
Detalj LKV-C konektera
Lkv Centar je transferisao svoju tehnolo-
giju u vie zemalja u okruenju, ali i u Ru-
siju gde je drvo kao graevinski materijal
na visokoj ceni. Takoe Lkv Centar prua
svu strunu pomo za denisanje uslova
proizvodnje i obuku kadrova za ovladavanje
tehnikom formiranja (proizvodnje) nosaa
primenom LKV tehnologije i za pripremu
40
LKV konstrukcija korienjem LKV pro-
gramskog paketa za statiku analizu i izradu
tehnike dokumentacije.
krovne konstrukcije, potpuno raznorodna i
po funkciji i po dispoziciji, zamenjuju jed-
nim jedinstvenim elementom konstrukcije
koji je produkt industrijalizovane proizvod-
nje u specijalizovanim pogonima za proiz-
vodnju LKV nosaa.
Magacinski prostor formiran LKV nosaima
u Dobanovcima, Beograd
Primena sistema LKV krovnih struktura
je opravdana i sa ekolokog aspekta, jer su
utede u utroku grae u poreenju sa kla- Formiranje lunog krova u LKV sistemu
sinim krovnim konstrukcijama i do 50%.
Ovde je drvo upotrebljeno na najracional- Velike oblikovne mogunosti sistema i
niji nain, a njegove zike i mehanike ka- njegova prilagodljivost skoro svakoj osnovi
rakteristike su iskoriene do maksimuma. objekta doprinele su da se ovaj sistem pri-
menjuje podjednako i kod kolektivnog i kod
individualnog stanovanja, bez obzira da li se
radi o postojeem ili novoprojektovanom
objektu. Usavravanje sistema je doprinelo
razvoju razliitih formi i projektovanju i iz-
voenju veoma smelih oblika.
Bolnica Sveti Vrai u Bijeljini,
Republika Srpska
LKV nosai se transportuju na gradilite
i montiraju bez primene teke mehanizaci-
je. Primenom ovog sistema gradnje krovova
rad na gradilitu je sveden na minimum i to
na jednostavnu i brzu montau elemenata
male mase u svim vremenskim uslovima. Stambeno potkrovlje u Beogradu
Sportske atoraste (balon) dvorane do-
zvoljavaju pripremu, razvoj i takmiarsku
organizaciju svih vrsta malih sportova, osim
rukometa, a ukljuujui mali fudbal i tenis,
kao i odvijanje svih oblika rekreacije.
Transport i montaa LKV nosaa nad
proizvodnom halom u Beogradu
Jedan LKV nosa, u okviru krovne struk-
ture, istovremeno ima ulogu roga, ronjae i
kompletnog krovnog vezaa to znai da atorasta balon hala za mali fudbal,
se tri funkcionalna elementa tradicionalne Pionorski grad, Beograd

Volumen objekta je denisan uslovima
smetaja borilita dimenzija irine 18,00 m
i duine od 36,00 do 44,00 m, sa maksimal-
nom visinom od 8,90 m, to omoguuje or-
ganizaciju zvaninih sportskih takmienja.
atorasta balon hala za mali fudbal,
formiranje duple tende, Beograd
Sa druge strane, dvorana se moe koristi-
ti i za organizaciju kulturno - umetnikih
manifestacija, posebnih lmskih projekcija,
pozorinih predstava tipa total teatra, mu-
zikih koncerata, do organizacije javnih
skupova i organizacije posebnih sveanosti
sa veim brojem uesnika i gostiju.
Formiranje LKV konstrukcije paunov rep,
sportska hala za odbojku, Go
Osnovni konstruktivni sistem sportske
dvorane je u tehnici Lakih Krovnih Veza-
a. Tom tehnikom je projektovan i izveden
veliki broj sportskih i drugih objekata na
prostorima Republike Srbije i Crne Gore
i prostorima bive Jugoslavije. Ona se odli-
kuje veoma velikom ekonominou, eksi-
bilnou, posebnim dizajnom i izuzetnim
stepenom funkcionalnosti.
LKV konstrukcija balon hale nad koarkakim
igralitem, Colonial Sun, Beograd
Projektant se, dakle, usredsredio punom
panjom ka oblikovanju dvorane iz uslova
funkcije, arhitektonskog izraza i isplativosti.
Iz tih razloga krovni pokriva hale je tenda -
visokootporna plasticirana tkanina, koja se
razvalai preko LKV nosaa i na kalkanskim
stranama sputa do zakrivljene parapetne
betonske grede, a na podunim stranama
vezuje za prihvatnicu - poduni LKV reet-
kasti nosa.
Enterijer atoraste balon hale,
Dobanovci, Beograd
Takav poduni LKV nosa se koristi i za
prihvatanje dela tende koja ima ulogu po-
dunih zavesastih fasadnih zidova. Pomera-
njem ovih delova fasadne tende omogua-
va se intenzivno popreno provetravanje
objekta u letnjem periodu.
LLD - Lepljeno Lamelirano Drvo je
graevinski materijal dobijen od tankih dr-
venih lamela, (dasaka, talpi), podjednake i-
rine, postavljenih jedna preko druge, meu-
sobno slepljenih odreenim vrstama lepila
pod odreenim uslovima i najee predsta-
vlja tapasti element konstrukcije praktino
neogranienih dimenzija poprenog prese-
ka i duine. Ovako dobijeni materijal ima
mehanike karakteristike ujednaenije od
mehanikih karakteristika masivnog drveta
- materijala od koga je parapetne betonske
grede, a na podunim stranama vezuje za
prihvatnicu - poduni Lepljeno Lamelirano
Drvo nastalo.
Dom kulture i sportova u Obrenovcu
Estetski efekat struktura u Lepljenom
Lameliranom Drvetu je izvanredan i daje
poseban ton dananjoj arhitekturi. Objekti
izvedeni u ovoj tehnici nameu se svojim
izgledom, skladnou forme i toplinom en-
terijera.
Ekoloki dom akalica u Poarevcu
promo
Fleksibilnost primene omoguava da se
konstrukcije u lepljenom lameliranom drve-
tu sreu u objektima razliite namene:
- javni i industrijski objekti: fabrike hale,
skladita, garae, supermarketi, montane
sajamske hale, trnice, aerodromi, elezni-
ke stanice, prodajni saloni nametaja ...
- poljoprivredni objekti: farme za uzgoj
krava, farme za uzgoj ovaca, peradske farme,
skladita vetakog ubriva, hangari za po-
ljoprivredne maine...
- sportski objekti: tribine na stadionima,
pokriveni plivaki bazeni, sportske dvorane,
univerzalne dvorane, teniske dvorane i po-
krivena klizalita ...
- sakralni objekti: crkve, kapele ...
- razni elementi konstrukcije: stepenita,
peaki mostovi, pasarele, nadvonjaci ...
Viminacijum, Kostolac
Mauzolej rimskog cara Hostilijana
Brojni podignuti objekti su dokaz da da-
nas raspolaemo vrhunskom svetskom teh-
nologijom i kadrom koji moe da se uhva-
ti u kotac i sa najveim problemima koje
konstrukcije u drvetu mogu da postave. Ve-
liki broj objekata poljoprivredne arhitekture,
sportskih objekata, hotela i javnih objekata
skrenuo je panju strune javnosti na velikim
izlobama i konkursima nae arhitekture ka-
kvi su, na primer, Borbina nagrada za arhi-
tekturu i salon arhitekture. Objekti u drvetu
privlae panju svojim estetskim, funkcio-
nalnim i ekonomskim kvalitetima. Lepljeno
Lamelirano Drvo, koje isporuuje Lkv Cen-
tar, je strogo kontrolisan industrijski proiz-
vod standardnog kvaliteta, koji je potvren
licencom OTTO-GRAF Instituta za is-
pitivanje drvenih konstrukcija iz tudgarta.
Viminacijum, Kostolac
Mauzolej rimskog cara Hostilijana
LKV centar d.o.o.
BEOGRAD
Bledska 2/I, Beograd
Ugrinovaka 270p, Dobanovci, Beograd
tel./fax: 011/8468 090
8468 096
e-mail: ofce@lkvcentar.com
www.lkvcentar.com
41
pogled

Institut za materijale i konstrukcije

Graevinskog fakulteta
Univerziteta u Beogradu
Graevinski fakultet U ovom broju predstavljamo Institut za
Univerziteta u Beogradu, materijale i konstrukcije. Osnivanjem ovog
Instituta 1978. godine, pet dotadanjih za-
kao najstarija i najvia sebnih Zavoda ulo je u njegov sastav. Zbog
obrazovna i nauna znaaja koji su Zavodi imali za graevinar-
institucija u oblasti stvo u tadanjoj dravi i regionu, u nastavku
graevinarstva i geodezije je dat kratak pregled istorijata i aktivnosti
ovih Zavoda.
u zemlji, ima dugu
i bogatu tradiciju Zavod za ispitivanje
Priredio: Miljan Miki materijala
Zavod za ispitivanje materijala je osnovan

P oeci nastave iz oblasti graevinarstva na

ovim prostorima vezuju se za 1846. go-
dinu, kada je knez Aleksandar Karaorevi
svojim ukazom osnovao Indinirsku kolu
u Beogradu. Tokom vie od vek i po duge
istorije, Indinirska kola prerasla je najpre
u Veliku kolu sa tri fakulteta, od kojih je
jedan bio Tehniki fakultet, da bi zatim Ve-
lika kola 1905. godine postala Univerzitet.
Prole godine, Graevinski fakultet Univer-
ziteta u Beogradu proslavio je 160 godina
postojanja.
Na fakultetu postoji sedam instituta:
Institut za materijale i konstrukcije
Institut za hidrotehniku
i vodno-ekoloko inenjerstvo
Institut za saobraajnice i geotehniku
Institut za geodeziju i geoinformatiku
Institut za matematiku, ziku i nacrtnu
geometriju
Institut za numeriku analizu i projekto-
vanje konstrukcija
Institut za menadment, tehnologiju i in-
formatiku u graevinarstvu
1906. godine. U poetku se radilo o meha-
nikoj radionici, ali je ona ubrzo prerasla
u Zavod koji je za to vreme bio izuzetno
dobro opremljen. Izmeu dva svetska rata,
Zavod za ispitivanje materijala je bio naj-
vea takva institucija na Balkanu i jedna od
najveih u svetu, sa najmodernijim laborato-
rijama, radionicama i bogatom bibliotekom.
Nakon Drugog svetskog rata, Zavod postaje
Institut za ispitivanje materijala da bi 1955.
uao u sastav Graevinskog fakulteta. Od
1978. godine u okviru Instituta za materija-
le i konstrukcije deluje Zavod za ispitivanje
materijala, u kojem se vri nastavni, nauno-
istraivaki i struni rad iz oblasti ispitivanja
i istraivanja graevinskih materijala. Ne-
prestano se vre ispitivanja materijala radi
dobijanja podataka za izradu tehnike regu-
lative, analize kvaliteta materijala ugraenih
u nove objekte i brojne druge ekspertize.
Zavod za ispitivanje
konstrukcija
Zavod za ispitivanje konstrukcija osnovan je
1951. godine, kao Laboratorija za ispitiva-
nje konstrukcija. U poetku je Laboratorija
bila oskudno opremljena ali su vremenom
dodavani instrumenti od kojih su neki pro-
jektovani i izraeni u samoj Laboratoriji. U
Zavodu za ispitivanje konstrukcija, koji je
kao takav uao u sastav Instituta za ispiti-
vanje materijala i konstrukcija, obavljan je
i obavlja se eksperimentalni rad u nastavi
iz ispitivanja konstrukcija, bez kojeg je ovu
oblast teko zamisliti.
Izvrena su modelska ispitivanja niza kon-
strukcija ili njihovih delova, radi utvriva-
nja podobnosti usvojenih konstrukcijskih
reenja (delovi Panevakog mosta, delovi
mosta Gazela, kompletan elezniki visei
most preko Save u Beogradu). Na pojedi-
prof. dr Duan Najdanovi, upravnik Instituta
nim objektima ispitivana je konstrukcija u
toku graenja (most preko Save u produ-
etku Brankove ulice), dok je na mnogim
novim objektima ispitivana nosivost kon-
strukcije, radi pripreme dokumentacije za
tehniki prijem.
Zavod za betonske
konstrukcije
Zavod za betonske konstrukcije posto-
ji od 1962. godine. Od osnivanja, u ovom
Zavodu se odvijao veoma intenzivan na-
unoistraivaki i struni rad iz oblasti be-
tonskih konstrukcija. Naunoistraivaki
rad se, najee, odvijao u okviru realizacije
viegodinjih projekata. Raznovrsne stru-
ne aktivnosti obavljane su za niz objekata
u zemlji i inostranstvu. Izraeni su idejni
ili glavni projekti objekata razliite name-
ne: poslovni objekti (kompleks Radnikog
univerziteta u Novom Sadu, zgrada Biroa za
ekonomske ekspertize u Novom Beogradu),
stambeni i industrijski objekti, aerodormski
objekti (hangar 1 aerodroma Nikola Tesla
u Beogradu, podzemni komandni centar
i est hangara za helikoptere aerodroma u
Kuvajtu), mostovi (drumski mostovi na sa-
obraajnoj petlji Autokomanda, idejno re-
enje drumskog mosta preko Dunava kod
Bezdana), tunela, rezervoara, vodotornjeva i
objekata druge namene.

42

Zavod za metalne
konstrukcije
Zavod za metalne konstrukcije je kao Zavod
za elik osnovan 1964. Rezultati nauno-
istraivakog i strunog rada u okviru Zavo-
da neprestano su korieni za unapreivanje
nastave i prakse. U Zavodu su vrena brojna
laboratorijska eksperimentalna ispitivanja
materijala i konstrukcija za mnoge objekte.
lanovi Zavoda uestvovali su u projekto-
vanju, izgradnji i ispitivanju mosta preko
Save u produetku Brankove ulice u Beo-
gradu. Taj most, sa rasponima 75 m + 261 m
+ 75 m, dugo je bio najdui most sistema
punih elinih kontinualnih nosaa. Izraen
je, takoe, glavni projekat viseeg mosta
za cevovod preko Dunava kod Smedereva.
Ovaj most, srednjeg raspona 479,7 m, ukup-
ne duine 865,4 m, najdui je most ove vr-
ste u Evropi. Izraene su studije nosivosti i
projekti sanacije brojnih konstrukcija hala i
mostova.
Zavod za graevinarstvo
Iako postoji od 1955. godine, Zavod za
graevinarstvo je u sastav Instituta za mate-
rijale i konstrukcije Graevinskog fakulteta
uao tek 1994. godine. Sa ovim Zavodom
je, meutim od samog osnivanja, nastavno
osoblje Graevinskog fakulteta tesno sarai-
valo. U zavodu su izraeni projekti kao to su
projekat zgrade Narodne Banke u Beogra-
du, sportskog centra 25. maj u Beogradu,
kompleksa hala Industrije poljoprivrednih
maina Zmaj u Zemunu, drumskog mosta
preko reke Eufrat u Iraku, duine 511,48 m.
Institut za materijale
i konstrukcije
Sam Institut za materijale i konstrukcije
oformljen je 1. januara 1978. godine. For-
miranjem ovakvog instituta stvorena je, po
kadrovima i opremi, jaka radna jedinica,
sposobna za obavljanje kompleksnih za-
dataka u oblastima naunog, nastavnog i
visokostrunog rada iz oblasti materijala i
konstrukcija.
Osnovne aktivnosti Instituta su:
Obavljanje nastave
Nauni i istraivaki rad
Saradnja sa privredom
Laboratorije koje u okviru Instituta za ma-
terijale i konstrukcije postoje jesu:
Laboratorija za materijale
Laboratorija za konstrukcije
Laboratorija za beton i reologiju
Laboratorija za metale
Laboratorija za keramiku, opekarske pro-
izvode i druge nemetale
Laboratorija za ispitivanje krupnih mo-
dela
Laboratorija za optiko naponsku analizu
Raunarska laboratorija
Godine 1988, ponovnim uvoenjem kate-
dri, nastavni predmeti iz oblasti materijala i
konstrukcija rasporeuju se u etiri katedre:
Katedra za betonske, Katedra za metalne i
drvene konstrukcije, Katedra za materijale
i ispitivanje konstrukcija i Katedra za zgra-
darstvo. Kasnije su ove etiri katedre objedi-
njene u jednu.
Naunoistraivaka aktivnost se odvija kroz noviem, upravnikom Instituta za materi-
nauni i istraivaki rad u okviru Instituta. jale i konstrukcije, saznali smo neto vie o
U okviru laboratorije za ispitivanje mode-
la u velikoj razmeri uraeni su, u poslednje
vreme, eksperimentalni delovi dva doktora-
ta: iz oblasti probijanja stubova kroz pret-
hodno napregnutu plou, a drugi iz oblasti
sprezanja drvene konstrukcije i betona.
Struna aktivnost Instituta veoma je raz-
vijena kroz saradnju sa privrednim orga-
nizacijama. Interakcija teorije i prakse u
graevinarstvu, kroz saradnju Instituta i
graevinskih rmi veoma je znaajna i od
obostrane je koristi. Institut aktivno ue-
stvuje u reavanju strunih problema u pra-
ksi, a graevinske rme svojim kadrovima,
i kao sponzori, uestvuju u mnogim akcija-
ma Instituta, koje su od opteg interesa za
graevinsku struku.
Veoma je veliki broj objekata u zemlji i ino-
stranstvu za koje je Institut za materijale i
konstrukcije do sada obavljao odgovara-
jue strune aktivnosti. Projektovane su
konstrukcije poslovnih zgrada, stambenih
zgrada, industrijskih i privrednih objekata,
banaka, garaa, sportskih objekata (na pri-
mer: Beogradska arena), izraeni su pro-
jekti sanacije konstrukcija i rekonstrukcije
objekata (zgrada Nove opere u Moskvi) i
vrena ispitivanja ponaanja konstrukcija u
pogled
uslovima eksploatacije pod probnim opte-
reenjem. U Institutu su, takoe, uraene
brojne ekspertize razliitih problema koji su
se u praksi javljali.
Trenutne aktivnosti
Instituta
U razgovoru sa prof. dr Duanom Najda-
projektima u koje je Institut za materijale i
konstrukcije trenutno ukljuen. Uglavnom su
to projekti izrade tehnike dokumentacije i
tehnike kontrole tehnike dokumentacije.
Neki od projekata koji su u toku ili su ne-
davno zavreni jesu:
Izrada tehnike dokumentacije idejni i
glavni graevinski projekat za trni centar
Delta City u bloku 67, Novi Beograd
Tehnika kontrola glavnog projekta kon-
strukcije za kompleks objekata (Olimpij-
sko selo za Univerzijadu 2009.) u bloku
67 u Novom Beogradu, koji radi Maino-
projekt iz Beograda.
Izrada tehnike dokumentacije konstruk-
cije objekta Tempo u Novom Sadu i
Tempo 2 u Niu i Novom Beogradu
Izrada glavnog i izvoakog projekta
konstrukcije (osim dela koji se odnosi na
fundiranje) za objekat Oce Complex, u
bloku 41a, koji gradi Alpine
Tehnika kontrola glavnog projekta No-
vog mosta Beka, koji e takoe izgraditi
Alpine
Tehnika kontrola glavnih projekata sa-
nacije mosta Gazela i pristupnih kon-
strukcija u Beogradu, koji se rade u Mo-
stprojekt-u, Beograd
43
mehanizacija
Graevinska mehanizacija
Utovarivai
Rad na gradilitu, ili
eksploataciji materijala iz
povrinskih i podzemnih
kopova je, danas, gotovo
nezamisliv bez maina
P osmatrano ue, vezano za graevinarstvo,
primena graevinskih maina je jedan
od najbitnih faktora za realizaciju bilo kog
investicionog projekta. Da bi graevinarstvo
beleilo stalni napredak, neophodan je stal-
ni razvoj i usavravanje radnih karakteristi-
ka maina (brzine kretanja, veliine radnih
organa, manevarskih sposobnosti). Akcenat
je na bezbednosti i komforu rukovaoca ma-
inom, pouzdanosti vitalnih delova ili ma-
inskih sistema, uz istovremeno smanjenje
trokova rada u pogledu potronje goriva i
maziva, kao i habajuih delova.
Sa poveanjem angaovanja mehanizacije
na zameni ljudskog rada raste i uloga i od-
govornost planera rada maina koji vri nji-
hov izbor, tehnoloku povezanost u proiz-
vodnom procesu, planira brzinu i ekasnost
otklanjanja kvarova. Najvaniji opti poj-
movi koji su bitni za sve maine jesu:
pretpostavke i proraun praktinog
uinka maina
proraun trokova mehanizacije
i cene rada
parametri relevantni za izbor maina
analiza raspoloivosti maina angao-
vanih na nekom poslu
Maine sa ciklinim
dejstvom
Jedna od optih podela maina jeste prema
nainu rada, i to na maine sa kontinulanim
dejstvom i maine sa ciklinim dejstvom.
Maine sa ciklnim dejstvom svoj rad oba-
vljaju u ciklusima, tj. postoji odreen broj
radnih operacija koje se periodino pona-
vljaju. Skup svih tih operacija ini jedan rad-
ni ciklus maine. Trajanje ciklusa izraava se
u vremenskim jedinicama, oznaava sa Tc
i koristi kod prorauna praktinog uinka
maina. Tc se odreuje posebno za svaku
mainu u zavisnosti od konkretnih operacija
koje obavlja, samih uslova na terenu, spo-
sobnosti i kapaciteta same maine.
44
U maine sa ciklinim dejstvom spadaju:
bageri, dozeri, utovarivai, skreperi, kamio-
ni, fabrike betona. Bitan parametar kod ovih
maina je zapremina radnog organa q.
Utovarivai
elei da u ovoj rubrici, iz broja u broj, ka-
emo vie o razliitim tipovima graevin-
skih maina, ovog puta smo odabrali uto-
varivae, koji spadaju u maine sa ciklinim
dejstvom.
Utovarivai (loaders) se koriste za utovar
vezanog i nevezanog zemljanog materijala
ili za iskop zemlje prve i druge kategorije
i utovar. Utovariva je samohodna maina,
a radni organ je izduena kaika, montirana
na traktor sa gusenicama ili pneumaticima.
Zapremina kaike se kree od 0,3 do 4,0 m3,
a moe biti i vea. Princip koji treba koristiti
za ostvarenje ekonominog rada transport-
nih vozila je da ona moraju biti od 3 do 5
puta vee zapremine od zapremine utovarne
lopate. Rukovanje je pomou mehanike ili
hidraulinih komandi. Utovarnom lopatom
utovariva zahvata materijal, istresa uglav-
nom eono ili bono u transportno sredstvo,
te izvodi tzv. V kretanje. Kod standardnih
zglobnih utovarivaa na gumenim pneu-
maticima prednji tokovi i utovarna lopata
zglobno su vezani za zadnji deo maine na
drugom paru pneumatika. Gumeni pne-
umatici utovarivaa su najee zatieni
mreom lanaca koja ih obavija. Mogunost
viestruke izmene radnih alata daje uto-
varivau obeleje univerzalne graevinske
maine. Posebna grupa maina jesu bageri
utovarivai (kombinirke).
U zavisnosti od konstrukcije utovarivaa i
naina rada, oni mogu vriti utovar:
sa ela
preko glave, tj. preko sebe
sa strane bono
Po vrsti pogona postoji druga podela:
utovarivai sa motorom sa unutranjim
sagorevanjem
utovarivai sa pneumo pogonom
utovarivai sa dizel - elektrinim pogonom
Prema vrsti ureaja za kretanje dele se na:
tokae na pneumaticima
tokae koji se kreu po inama
guseniare
www.buildmagazin.com
Posebni tipovi utovarivaa
- Mini-utovarivai (skid-steer loader) su
mali, robusni, vrlo pokretljivi i u mestu vrlo
okretni utovarivai na pneumaticima, na-
menjeni za utovar i prenos svih zemljanih
materijala. Prednja utovarna lopata uvre-
na je na zadnju stranu vozne konstrukcije,
pa mogu tovariti preko sebe. Pokretljivost
se postie moguim nezavisnim okretanjem
svih pneumatika. Posebno je bitno da posto-
ji mogunost izmene raznih alata i spreda i
pozadi na dodatnom bagerskom kraku. To
ga ini univerzalnom graevinskom mai-
nom i gotovo je nemogue da bilo kakav rad
u gradskim uslovima (npr. rekonstrukcija
ulica) proe bez mini-utovarivaa. Posto-
ji veliki broj mini-utovarivaa razliitih po
veliini, snazi, koncepciji kretanja, a takoe
postoji 20-tak radnih alata.
- Teleskopski utovarivai - handleri
(telescopic materials handlers), posebna vr-
sta utovarivaa na vrlo pokretljivoj voznoj
konstrukciji sa gumenim pneumaticima sa
teleskopskim (produnim) krakom, koji se
moe kretati u horizontalnom i vertikal-
nom pravcu. Koriste se za utovar, prenos i
dizanje svih vrsta graevinskih materijala.
Takoe, slue kao pokretno postolje za rad
na visini i poloajima koji su teko dostupni
sa zemlje. Postoji mogunost korienja vie
radnih alata to ga ini univerzalnom grae-
vinskom mainom.
- Tunelski (podzemni) utovarivai
(undergraund loaders) su posebna vrsta utova-
rivaa za utovar i prenos svih vrsta rastresitih
materijala u tesnim podzemnim prostorima
i tunelima. Postoji nekoliko vrsta konstruk-
cija tunelskih utovarivaa. Jedni su niski
zglobni podzemni utovarivai na gumenim
pneumaticima s velikom utovarnom lopa-
tom koja je zglobno vezana na zadnji deo
maine. Drugi su manji tunelski utovarivai
na gusenicama, pneumaticima ili inama,
koji tovare transportna sredstva prebaciva-
njem utovarne lopate iza sebe. Mogu biti na
dizel, elektrini, hidraulini ili pneumatski
pogon. Posebna vrsta su utovarivai sa grabi-
licom koji zahvataju materijal u transportnu
traku koja kroz njih prolazi, te tako dopre-
maju materijal iza sebe. Konstruktivno, po
snazi i prikljucima razlikujemo ogroman
broj ovih maina.
 mehanizacija
Caterpillar 880H
Proraun praktinog uinka
Neto snaga 354 kW
Model motora Cat C18 ACERT
Proraun praktinog uinka utovarivaa vri Ukupna snaga 395 kW
se po sledeoj formuli: Neto snaga - ISO 9249 354 kW
Ukupna snaga - ISO 3046-2 388 kW
Kapacitet utovarne kaike 6,3 m3 - 7,0 m3 (8,2 yd3 - 9,2 yd3)

Up = Ut Kv Kp Kr Max. kapacitet utovarne kaike

Teina podignutog tovara
7 m3
1 1,4 t
Ukupno vreme hidraulikog ciklusa 15,6 sekundi

Ut = T / Tc q Visina do vrha kabine

Visina do centra volana
4128 mm
978 mm
Volvo L220E
Kv - koecijent korienja radnog vremena Motor Volvo D12D LB E3 Caterpillar 990H
Kp - koecijent punjenja kaike Max snaga, o/s (o/min) 26,7 (1 600)
Neto snaga 468 kW
SAE J1995 ukupno, kW (KS) 261 (355)
q - zapremina radnog organa - kaike ISO 9249, SAE J1349 neto, kW (KS) 259 (352)
Model motora Cat C27 MEUI ACERT
Ukupna snaga 512 kW
Kr - koecijent rastresitosti materijala Sila iskopa, kN 224,5* Neto snaga - ISO 9249 468 kW
Teina podignutog tovara, kg 20 660* Operativna teina 77842 kg
Kapacitet utovarne kaike, m3 4,5 14,0 Teina podignutog tovara 15 t
Koecijente neophodne za proraun vadi- Operativna teina, t 31,0 33,0
Kapacitet utovarne kaike 8,4-9,2 m3 (11-12 yd3)

mo iz tabela, kao i izbor samih utovarivaa Gume 29.5 R25 875/65 R29
Sila iskopa
Operativna teina
583,6 kN
83252 kg
koji vrimo iz podloga. *Kaika: 5,4 m3 Gume: 29.5 R25 L4 Ukupno vreme hidraulikog ciklusa 15,9 sekundi
Minimalni radijus okreta 10757 mm
Rezervoar 1074 L
Volvo L90F
Tc = tp + tpod + tpre + ti +tpov + tspu + tnam Ukupna duina - standard 12839 mm
Motor Volvo D6E LAE3 Ukupna duina 13578 mm
Max snaga, o/s (o/min) 28,3 (1 700) irina iznad guma 4071 mm
tp - vreme punjenja kaike SAE J1995 ukupno, kW (KS) 129 (175*)
tpod - vreme podizanja kaike ISO 9249, SAE J1349 neto, kW (KS) 128 (174*)
Sila iskopa, kN 118,5**
tpre - vreme premetanja kaike Teina podignutog tovara, kg 9 568**
ti - vreme istovara na kamion Kapacitet utovarne kaike, m 2,3 7,0
tpov - vreme povratka Operativna teina, t 15,0 17,0
Gume 20.5 R25 650/65 R25
tspu - vreme sputanja kaike
* metrike jedinice ** Kaika 2,5 m3 Gume: 20.5 R25 L2
tnam - vreme nametanja na novu
operaciju Volvo 350F
Motor Volvo D16E LA E3
JCB 426 ZX
Tc jeste trajanje ciklusa i kree se orijentaci- Max snaga, o/s (o/min) 28,3 30,0 (1700 1800)
Max operativna teina 14210 kg
ono u granicama 50 - 90s. SAE J1995 ukupno, kW (KS) 397 (540*)
Max ukupna snaga motora 113 kW (152 KS)
ISO 9249, SAE J1349 neto, kW (KS) 394 (536*)
Kapacitet utovarne kaike 2,1 m3
Sila iskopa, kN 472,8**
Mone maine Teina podignutog tovara, kg 34 290**
Teina podignutog tovara
Max sila iskopa
7660 kg
135 kN
Kapacitet utovarne kaike, m3 6,2 12,7
Visina istovara (45) 2850 mm
Operativna teina, t 50,0 56,0
U nastavku su date specikacije pojedinih,
Gume 35/65 R33 875/65 R33
novijih tipova utovarivaa na tokovima *metrike jedinice ** Kaika: 6,9 m3 (8,6 yd3), Gume: 875/65 R33
(wheel loaders), srednje veliine, snaga od
100 do 560 kW, onako kako ih proizvoai
prikazuju. U pitanju su razliiti proizvoa-
i kao to su: KramerAllrad, Volvo, JCB,
Caterpillar.

Iako se radi o monim mainama za utovar,

transport i eventualni iskop, oni ipak zado-
voljavaju najstroije propise u pogledu emi- Caterpillar 972H
sije tetnih gasova.
Neto snaga - ISO 9249 214 kW
Model motora Cat C13 ACERT
Ukupna snaga - SAE J1995 229 kW JCB 436 ZX
Kapacitet utovarne kaike 3,8-5,5 m3
Max kapacitet utovarne kaike 5,5 m3 Max operativna teina 15576 kg
Prednje osovine Max ukupna snaga motora 132 kW (177 KS)
Vertikalna oscilacija +/- 13 Kapacitet utovarne kaike 2,3 m3
Konice odgovaraju standardima Teina podignutog tovara 8363 kg
Tip pumpe za navoenje sistema Piston Max sila iskopa 176 kN
Kabina ROPS/FOPS ispunjava ISO standarde Visina istovara (45) 2843 mm

Kramer 880
Snaga kW / HP (standard) 74,9 / 102
Snaga kW / HP (opciono) 88 / 120
Kapacitet utovarne kaike m 1.5 - 2.5
Visina mm 2950
irina mm 2240
Brzina kretanja km/h (standard) 0 - 20
Brzina kretanja km/h (opciono) 0 - 35
Teina tovara kg 5400
Max visina dizanja mm 3530
Radius okreta mm 3450
Teina kg 8400

korien materijal sa web-sajta

www.mti-construction.org

www.buildmagazin.com 45
 promo

Ulaganje u kvalitet,
najbolji marketing
Z a dvadesetpet godina postojanja i uz
princip neprestanog ulaganja u kvalitet
proizvoda i usluga, od lokalnog proizvoa-
a maina za mainsko malterisanje i opre-
me za graevinarstvo Mixer srl iz Vience
je postao lider u Zapadnoj Evropi.
Ulazak na trite Jugoistone Evrope zapo-
inje pre neto vie od godinu dana otvara-
njem kancelarije u Srbiji, uz primenu pret-
hodno steenog iskustva u otvaranju trita
van Italije, a koje je zapoeto pre 10 godina
u paniji gde danas Mixer srl sa 80% uea
na tritu ima vodeu ulogu. Sa istim ciljem
i novim iskustvom za neto vie od godinu
dana od otvaranja kancelarije u Beogradu,
Mixer postaje operativan i u Rumuniji, Bo-
sni i Hercegovini i Hrvatskoj. Na taj nain,
region jugoistone Evrope polako posta-
je jo jedna zaokruena celina u poslova-
nju Mixera i pridruuje se ve formiranim
tritima panije, Francuske, Nemake,
Engleske, vajcarske, Poljske, Maarske i
Latinske Amerike.
Dvadesetpetogodinje iskustvo u sektoru
graevinarstva, novi proizvodi, tehnoloko
iskustvo, poznavanje materijala za mainsko
malterisanje, kao i uvaavanje specinosti
Originalni rezervni delovi
OBUKA LIZING
svakog trita, omoguili su nam da klijen-
tima ponudimo kompletan paket usluga, ne
samo u prodaji, nego i kapilarni servis i svu
neophodnu tehniku pomo na terenu. Teh-
niko usavravanje i potrebe klijenta omo-
guili su razvoj i irenje Mixera na meu-
narodnom nivou.
Krajem 2006. godine Mixer srl zapo-
inje proceduru sertikacije kvaliteta u skla-
du sa direktivom Evropske unije i standar-
dima UNI EN ISO 9001:2000. Direktiva
se odnosi na kontrolu porudbina, obele-
avanje, koliinu porudbina, cene, uslove
ugovaranja i isporuke.
Maine za mainsko malterisanje
Ugaone lajsne
Voice
Rotori
Statori
Geka spojke
Ravnjae
ITALY SRBIJA
MIXER srl MIXER SYSTEM doo
Via dei Carabinieri 45, Jovanke Radakovi 38,
36040 Torri di Quartesolo 11060 Beograd
(VI) ITALY Srbija
tel: +39 0444 583599 tel: +381 (0)11 343 30 28
fax: +39 0444 583559 fax: +381 (0)11 343 54 92
info@mixersrl.com mob: +381 (0)64 634 30 02
www.mixersrl.com mixersystem@sezampro.yu

BOSNA I HERCEGOVINA HRVATSKA

MIXER doo Doboj BiH EMIDAL
Vojvode Miia bb, Nedeina 40,
74000 Doboj 52231 Nedeina
BiH Hrvatska
tel: +387 (0)53 223 400 tel: +385 (0)52 865 420
fax: +387 (0)53 223 400 fax: +385 (0)52 865 420
mob: +387 (0)65 668 590 mob: +385 (0)98 309 414
sasa074@teol.net emil.n@mail.inter.hr
www.emidal.hr
RUMUNIJA
MIXER srl RUSIJA
Str. Plavnei nr. 121, CRNA GORA
Cluj Napoca MAKEDONIA
Romania BUGARSKA
tel: +40 (0)264 444 422 mob: +381 (0)64 634 30 02
fax: +40 (0)264 444 411 mixersystem@sezampro.yu
ofce@mixersrl.ro
www.mixersrl.ro

46
Savremeno, lako i sigurno
Poliesterna sredstva
za veanje tereta
Sve vrste poslova vezanih
za prenoenje tekih tereta,
nezamislivi su bez
odgovarajuih sredstava za
veanje tereta u koje
spadaju: lanci, elina uad,
kudeljna uad, a od skorijeg
vremena i poliester
mr Vlada Gai, ma. in.
Mainski fakultet u Beogradu
S vaka od ovih grupa ima svoje prednosti
i mane koje odreuju odgovarajuu pri-
menu. Sajle imaju iroku primenu u grae-
vinarstvu zbog lakoe i sigurnosti. Lanci su
veoma pogodni za upotrebu u tekim uslo-
vima rada, sa radnom temperaturom od -40
do +200C, ali su teki i samim tim nezgod-
ni za manipulaciju.
Poliesterna sredstva su, moe se slobodno
rei, novina u transportnim ureajima jer
datiraju tek od devedesetih godina XX veka.
Razvoj plastinih masa i njihova primena u
mainstvu uslovila je i pojavu sredstva za ve- proizvoai iz Nemake, Maarske i vedske
anje tereta izuzetnih karakteristika.
POLIESTER KARAKTERISTIKE
prekidna vrstoa 650...800 N/mm2 da. Potrebno je da poliesterni
gustina
maks. radna temperatura
otpornost na:
- baze
- kiseline
- organske rastvore
- oksidirajue materije
Poliesterna sredstva za veanje tereta imaju sredstvima mora biti u skladu sa naim Za-
sledee prednosti:
laka su, pa samim tim i jednostavna za
manipulaciju
ne oteuju nalegle povrine
ne korodiraju
lako rukovanje i odravanje
ne povreuju ruke osoblja
mogu se koristiti i u baznim i u kiselim
sredinama
krakovi se ravnomerno optereuju
odlino prijanjanje, sa odgovarajuom
navlakom
prilagoavaju se konturi tereta
Glavna prednost, da ne oteuju nalegle
povine, ini ih izuzetno primenjivim u po-
gonima za obradu kamenih ploa, za pre-
noenje izolovanih cevi i za prenoenje no
obraenih i osetljivih delova. Fleksibilnost
i lakoa, ini ih u praksi jako pogodnim za
vezivanje tereta ime se skrauje transpor-
tni ciklus. Najvea mana ovih sredstava jeste
osetljivost na otre ivice koje mogu da iza-
zovu oteenje i kidanje. U tom smislu, po-
stoji veliki broj zatitnih plastinih navlaka i
podmetaa kojima se mogunost za habanje
i oteenje znatno smanjuje, a upotrebni vek
poliestera se viestruko poveava!
Poliesterna sredstva se izrauju saglasno od-
redbama standarda EN 1492 (2000), kojim su
propisane standardne nosivosti, odgovarajue
boje, uputstva za rukovan je, kontrolu i odra-
vanje. U naoj praksi je prihvaen ovaj stan-
dard, saglasno tendencijama usvajanja evrop-
skih normi u mainstvu i graevinarstvu.
Na naem tritu mogu se nai poliesterna
sredstva evropskih i kineskih proizvoaa.
Kina ima dugu tradiciju sa proizvodnjom pla-
stinih masa i sve vei zamah u industriji e-
lika i dizalinih ureaja. Renomirani evropski
Ova sredstva se moraju skladititi u hladnim
imaju denisan sistem kvaliteta proizvoda,
kontrolu proizvodnih procesa
i obavezu sertikacije proizvo-
1,38 g/cm3 proizvodi imaju CE deklaraci-
100C ju i sertikat TUV, jer je rad sa
prenoenjem tereta u bliskoj vezi
sa merama bezbednosti i podra-
umerena zumeva visok kvalitet sredstava
dobra koje se koriste u te svrhe. Svaki
dobra proizvod mora da ima na sebi
dobra vidljivu deklaraciju sa osnovnim
podacima. Svaki rad sa ovim
konom o bezbednosti i zdravlju na radu.
Nosivost poliesternih sredstava je uvek data
tabelarno, saglasno moguim nainima vea-
nja tereta. Mogu se izraditi sa nosivostima
do 40,0 t! Korisnik mora da bude upoznat sa
svim preporukama iz ove oblasti i pri izboru
odgovarajueg sredstva treba da bude upo-
znat sa nominalnim teinama tereta, nai-
nima vezivanja ali i uticajem pogonske klase
optereenja. Nominalna-direktna nosivost
sredstva je u tabelama proizvoaa oznaena
koecijentom K=1, pa se mogu svi pomenuti
uticaji ukljuiti proporcionalno tome. U bilo
mehanizacija
kojoj varijanti vezivanja, nije dozvoljeno da se
kraci postavljaju pod uglom veim od 60C.
Takoe, pri korienju vie krakova potrebno
je voditi rauna o pravilnom postavljanju u
odnosu na teite tereta. Za proraun nosivo-
sti pri korienju vie krakova preporuljivo
je uzimati da samo dva kraka nose celokupno
optereenje, iako se optereenje ravnomerni-
je rasporeuje na krakove poliesternih sred-
stava zbog postojanja elongacije istih.
Korisnik je duan, pre upotrebe, da pregleda
sredstvo na eventualna oteenja. Struno
lice mora jednom godinje da pregleda i ate-
stira poliesterno sredstvo za veanje tereta.
i suvim, provetrenim prostorijama, zatie-
nim od agresivnih hemijskih uticaja i velike
toplote (preko 120C).
Osnovni tipovi poliesternih sredstava su:
kruna uad
trake sa ukama
priveznice
Kruna poliesterna uad se izrauju obmo-
tavanjem poliesternih vlakana do odreenog
prenika, ivenjem i stavljanjem navlake.
Poliesterne trake sa ukama se izrauju i-
venjem ve gotovih poliesternih traka od-
reene irine i formiranjem uki na kraje-
vima. Za eu upotebu poliesternih traka
preporuuje se zaivanje elinih alki na
krajevima.
Priveznice od poliestera se prave kombina-
cijom poliesternih traka i uadi sa elinim
kukama, omama i alkama.
Ukratko, poliester polako zauzima vodee
mesto za veanje tereta u graevinarstvu i
mainstvu!
Vie informacija potraite na sajtu:
www.gutmanlifting.co.yu
47
 urbanizam
Obnova kineske Venecije
Kina danas doivljava
jednu od najmasovnijih
urbanizacija u ljudskoj
istoriji i taj proces
najupeatljiviji je u angaju.
U njemu danas ivi oko
18 miliona stanovnika,
a procenjuje se da e se
do 2020. godine taj broj
udvostruiti. Shodno
tome, od velikog znaaja
su trenutne akcije u
pravcu vee urbanizacije
dojueranjih predgraa,
a danas ve gradova
satelita. Jedan od vanih
arhitektonskih projekata
sprovedenih u Kini u
poslednje vreme, je i
projekat za obnovu grada
Quingpu.
Vanu ulogu u transformaciji
ovoga grada ima i uveni
kineski arhitekta Quingyun
Ma, koji je projektovao dve
celine vane za dalji odrivi
razvoj ovog grada.
N a 37 km severozapadno od arhitekton-
ske meke angaja, nalazi se predgrae
Qingpu koje je kao neki stariji ignorisani
roak svog glamuroznog brata. Ovo pre-
dgrae poznato je kao kineska Venecija jer
lei na mnogobrojnim kanalima koji ve ve-
kovima predstavljaju glavni vid transporta.
Takoe, Quingpu je od nedavno postao in-
vesticioni centar stranih kompanija kao to
su Dupont, Honeywell i Hitachi, tako da je
spreman da primi injekciju arhitektonskog
modernizma.
Razvoj Quingpua, poeo je 2002. godi-
ne, kada je na mesto gradonaelnika doao
gospodin Sun, koji je do tada bio ef ko-
miteta za izgradnju centralne angajske
oblasti Luwan. Pred njim je bio zaista veliki
izazov. Osnovni zadatak bio je da se Quin-
gpu izgradi u skladu sa odrivim razvojem,
48
jer se predvia da e njegova populacija
porasti sa sadanjih 250.000 na pola mili-
ona stanovnika do 2020. godine. Po reima
gospodina Suna, Quingpu je nekada sma-
tran predgraem, ali danas je to vaan grad
satelit. Pored toga to je poznat po svojim
kanalima i neobinom geografskom obliku
(podsea na leptira), ovaj grad, do nedavno
bio je glavni centar dravnih fabrika koje
su proizvodile sve, od soja sosa do cementa.
Meutim, ubrzana tranzicija Kine, usmerila
je njenu ekonomiju vie ka samom tritu,
to je znailo da e mnoge fabrike morati
da se zatvore.
Sun takoe navodi da je prednost Quingpua
u odnosu na druge kineske gradove to to je
njegov urbanistiki plan dugo vremena bio
zanemaren, pa samim tim i nerazvijen, tako
da sada moe dosta da naui na grekama
nekadanjeg planiranja kineskih gradova.
On posebno navodi sluaj angaja, iji se
centar razvio u kratkom vremenskom peri-
odu, zbog ega danas pati od niza propusta.
Jo jedna bitna stavka je ta da ranije, arhi-
tekte nisu obraale toliko panju na estetsku
komponentu urbanizacije, tako da se sada
moe obratiti mnogo vie panje na taj ite-
kako vaan aspekt u planiranju gradova.
Sa novim imidom, grad je dobio i novo
ime. Danas se zove Quingpu - Novi grad.
Oko etrdesetak kvadratnih kilometara od-
vojeno je za fabrike multinacionalnih kom-
panija, dok e skoro dvadeset kvadratnih ki-
lometara biti dograeno novim stambenim
i komercijalnim graevinama.
Vrlo bitna stavka u planiranju grada je ou-
vanje njegovog geografskog oblika u vidu
leptira, uvenih kanala i istorijskog jezgra.
Sun je ovaj teak zadatak poverio poznatim
svetskim arhitektonskim imenima, kao to
su Jacques Ferrier iz Francuske, arhitekton-
www.buildmagazin.com
ski biro Sancho Madridejos iz panije,
Kunzan Deng iz Tajvana i trenutno najuti-
cajnijem kineskom arhitekti Qingyun Mau.
Meu projektnim reenjima za Quingpu,
posebno se istiu reenja arhitekte Qingyun
Ma. Ma istie da je veliki izazov bio uvesti
neto novo u ovo istorijsko okruenje, poto
se ovde nalazi i hram iz vremena dinastije
Qing. Novinu predstavlja njegova Luka
viseeg mosta (Qiao Zi), koja se nalazi na
komadu zemlje ovalnog oblika okruenog
kanalima.
Drugi projekat
je za ostrvo
Thumb, veliki
drutveni cen-
tar podignut na
jezeru. Projek-
tno reenje sastoji se od dve graevine koje
se podiu i sputaju poput klackalica, dok se
krov kompleksa sastoji od dve ozelenjene
trake koje na savren nain prate talasanje
vode i imaju ulogu otvorenog parka.
Vei deo rekonstrukcije ukljuuje ono to je
ve postojee ili to ini istorijsko okruenje
projekta. panska rma, Sancho Madride-
jos, ima zadatak da ponovo izgradi hrian-
sku crkvu, to predstavlja pravu retkost u
Kini, naroito poto e biti uraena u futu-
ristikom stilu sa otrim linijama.
Takoe, postoji tendencija da se nekadanja
fabrika brana pretvori u umetniki atelje, a
da dravno skladite bude pretvoreno u veli-
ki izlobeni centar.
Bilo kako bilo, sa mnogim projektima koji
su jo uvek u stanju inkubacije, ostaje jo
da se vidi kakva budunost eka Quingpu.
Qingyun Ma konstatuje da je za sada naj-
vea promena ovog grada ne zika, ve psi-
holoka, jer ovaj gradi sada dobija potpuno
novu ulogu.
 promo
Imate li viziju,
ostvarite je sa nama
M Prol je preduzee sa sopstvenom
proizvodnjom krovnih i fasadnih
sendvi panela sa ispunama od kamene vune
(protivpoarni paneli) i polistirena (samo-
gasivi paneli).
Sendvi paneli
Konstrukcije od sendvi panela proizvo-
de se od kvalitetnih i trajnih materijala,
ugrauju se brzo, dugog su ivotnog veka uz
jednostavno odravanje, pa su izuzetno eko-
nomski opravdane. Svojstva sendvi panela
proizilaze iz naina spajanja pojedinih sa-
stavnih elemenata u kompozitni panel. Dva
povrinska lima lepe se na jezgru od kamene
vune ili polistirena. Limovi imaju superior-
nije mehanike karakteristike, dok je jezgro
odlian toplotni izolator. Limovi su elini,
pocinkovani i plasticirani. Proizvedeni su
po normi EN 10147 i EN 143 i zadovolja-
vaju protivpoarne norme.
Proizvode se u debljinama od 60 do 200
mm, a duina i boja panela je po izboru. Bez
obzira na debljinu, svi paneli zadovoljavaju
statiku nosivosti.
M-Prol sendvi panel se izrauje na gradi-
litu, a sastoji se od:
gornjeg trapezno prolisanog lima
OTP 30
parapropusno - vodonepropusne mem-
brane
termoizolacije d=14 cm
parne brane
donjeg trapezno prolisanog lima
OTP 18
Panel ima odline toplotne karakteristike i u
smislu zike zgrade zamenjuje klasian zid
debljine 50 cm. Mogue su i druge kombina-
cije sendvi panela prema uslovima gradnje
(raspon konstrukcije, debljina izolacije i sl.).
Preduzee M-Prol uskoro poinje proizvo-
dnju panela sa ispunom od poliuretana.
Trapezno prolisani limovi
U proizvodni program M-Prola spadaju
i jednostruki trapezno prolisani limovi.
U ponudi ima sledee vrste trapeznih pro-
la: OTP14, OTP18, OTP30, OTP45
i OTP150. Visoki trapezni prol OTP
150/280, debljina od 0,75; 0,88 i 1,00 m,
takoe je poeo da se proizvodi.
50
Osnovni materijal za izradu prolisanih li-
mova je kvalitetan elini lim proizveden u
vedskoj prema evropskim normama EN
10142 i EN 10147. Antikorozivna zatita
elinih limenih traka je viestruka. Konti-
nuirano su vrue cinkane, uranjanjem u ra-
staljeni cink istoe 99%, sa ukupno 275 g/m
cinka na obe strane, M kvaliteta cinkanja i
B kvaliteta povrine. Tako obraene trake
su plasticirane, prema evropskoj normi
EN 10469-1, poliester boje u sloju debljine
25 m. Svi limovi se rade prema specika-
cijama, duine prema potrebama kupca u
bojama prema karti boja M-Prola.
Lim u obliku crepa
Lim u obliku crepa je visokokvalitetni pro-
izvod u podruju prolisanja limova. Na
tritu je zastupljen kao jedna od najboljih
varijanti izbora za pokrivanje svih vrsta
objekata od onih najzahtevnijih stambenih
do malih individualnih vikend kua. OCP
lim u obliku crepa zbog svoje teine i jedno-
stavne montae vrlo je pogodan za pokriva-
nje stambenih zgrada i objekata na kojima
se rade nadogradnje. Postojanost boja na
svim limovima odnosno prolima vrlo je
bitna i treba je naglasiti. Izdrljivost krov-
nog lima je velika i ima vrlo veliku vrstou
i otpornost uz mali presek. Krovni limovi se
proizvode u ploama ija se duina odreuje
prema narudbi kupca.
Pokrov se moe montirati na sve vrste obje-
kata i nije potrebno skidati postojei pokrov
i konstrukciju. Limovi se mogu montirati u
dve verzije: izolirani i neizolirani. Osnovni
materijal za izradu je isti kao i kod trapezno
prolisanih limova, uz preporuku korienja
parapropusno - vodonepropusne folije.
Krovne ploe su vrhunskog kvaliteta jer se
koristi pocinkovani elik obojen poliester-
skom bojom ili presvuen plastisolom. Pred-
nost naeg proizvoda je u njegovoj trajnosti
(ne puca, ne lomi se, ne ljuti se), podloan
je svim vremenskim uslovima, jednostavno
i brzo se montira. Limovi zadovoljavaju sve
savremene estetske i ekoloke standarde.
Sinusno prolisani limovi
Sinusno prolisani limovi su nov proizvod
M-Prola. Upotrebljava se prolisani lim
koji se koristi kod velikih sala jer se odli-
kuje odlinom statikom nosivosti i ima mo-
gunost horizontalnog i vertikalnog monti-
ranja. Ovakvi limovi se sve vie koriste zbog
zahteva veih gradnji.
Za sve svoje proizvode M-Prol nudi i svu
prateu opremu.
U delatnosti M-Prola spada i proizvodnja
armaturnih mrea, projektovanje, izrada i
montaa poslovnih, proizvodnih i skladinih
objekata, kao i izrada elinih konstrukcija.
Tim strunjaka M-Prola svakodnevno
prati zahteve trita, usvaja inovativna ree-
nja i podrava promene, teei da postane i
ostane va partner u graenju.
U sklopu grupe, osim M-Prol-a iz Stare Pa-
zove, posluju preduzea: M-Prol iz Zaboka,
M-Steel iz Sarajeva, M-Prol iz Budimpe-
te, Jelingrad FMD iz Prnjavora, Inteks iz
Mladenovca i Konstruktor iz Zlatara.
M-Prol
Golubinaki put bb,
22300 Stara Pazova
tel: 022/311 231
310 517
310 237
e-mail: ofce@m-prol.co.yu
www.m-prol.co.yu
ekologija
TEDNJA ENERGIJE odgovornost
drave i svakog pojedinca!
U naem drutvu i dalje vlada nasleen,
a pogrean stav da je Srbija bogata
energijom i da je energija element socijalne
politike, a ne roba.
U kojoj meri je ovo netano pokazuju po-
daci iz strategije energetskog razvoja Srbije:
rezerve kvalitetnih energenata, nafte i gasa,
ine manje od 1% u ukupnim bilansnim re-
zervama Srbije. Ostatak rezervi ini ugalj, i
to u najveoj meri niskokvalitetni lignit, sa
ak 92%. Srbija je, dakle, prinuena da uvozi
energente, a sudei po trendu rasta njiho-
vih cena na svetskom tritu, rasipanje tako
skupog artikla mora da se odrazi na budet,
kako drave, tako i svakog pojedinca.
Upravo rasipanje energije je ono to se u Sr-
biji dogaa danas. Statistike kau da Srbija
troi i do dva i po puta vie energije nego
to bi trebalo (150 250 kWh/m2, nasuprot
evropskom proseku od 138 kWh/m2).
Ko i kako troi tu energiju?
Bahatost u raspolaganju energijom zastu-
pljena je u svim sektorima (industrija, saob-
raaj), ali ubedljivo najvie energije, to (ne)
iznenauje, troi se u zgradarstvu!
U EU na zgrade odlazi 40% ukupne ener-
gije, a u Srbiji i do 46%! Od toga, ak do
65% odlazi na grejanje i hlaenje stambenih
i poslovnih prostora.
52
Neobavetenost, (ne)kultura stanovanja, re-
lativno jeftina i dostupna vrsta goriva, po-
tpuno neracionalan sistem naplate utroka
elektrine energije u Srbiji (po kvadraturi a
ne po realnoj potronji) i inertnost drave u
reava-
nju ovih
problema,
doputaju na-
im graanima
ovakvo ponaa-
nje.
Kako to izgleda
u Evropi?
U EU se odavno bore
protiv ovakvih navika, a
imaju i vie razloga za to:
- visoke cene energenata (ako
mislimo da je elektrina ener-
gija u Srbiji skupa, osvrnimo se
malo na okolne zemlje, da ne go-
vorimo o visokorazvijenim zemlja-
ma Zapada)
- zavisnost od uvoza energenata (svaka
mala promena u kriznim podrujima iz ko-
jih se energenti uvoze izaziva skok cena na
svetskom tritu)
- potpisan Kjoto protokol (koji svaku ze-
mlju obavezuje da smanji emisiju CO2 za
odreeni procenat).
Na koji nain Evropa tedi energiju?
Sobzirom da se energija najvie troi u zgra-
dama, najracionalnije i dugorono najispla-
tivije reenje jeste ulaganje u energetsku
ekasnost zgrada.
U stambenim objektima toplota se gubi kroz:
Spoljanje zidove 21%
Krov 10%
Pod na tlu 6%
Prozore 51%
Sastave grejanja 12%
Shvatajui ozbiljnost situacije, proizvoai
mineralnih vuna u Evropi su se ujedinili u
organizaciju pod imenom EURIMA (Eu-
ropean Insulation Manufacturers Associa-
tion; www.eurima.org). EURIMA postoji
od 1959. godine i bavi se promovisanjem
standarda i regulativa za profesionalnu i
kvalitetnu upotrebu izolacionih materijala.
U poslednje vreme, njen razvoj i rad ide u
smeru reavanja goruih pitanja zatite
ivotne sredine, a u tome imaju podr-
ku evropskih institucija, kao i dru-
gih slinih organizacija u svetu.
Imajui za uzor ovakvu
organizaciju, koja sa-
gledava probleme
potronje i ute-
de energije iz
ireg, dru-
t ve n o g
ugla,
srpski pro-
izvoai i uvoz-
nici mineralnih vuna
su se ujedinili u organiza-
ciju MIVUS (Mineralne Vune
Srbije).
Budui da je jedan od najvanijih naina za
usporavanje i smanjenje globalnog zagreva-
nja uteda energije koja se koristi za grejanje
i hlaenje, uvoenje i korienje termoizo-
lacije u cilju optimalnog troenja energije,
MIVUS lanice
Asocijaciju MIVUS sainjavaju tri lana: KNAUF-
INSULATION (proizvoa kamene vune), URSA i
ISOVER (proizvoai staklene vune).

predstavlja najekasniji i najbezbedniji na-
in inteligentne kombinacije privatnih i op-
tih interesa.
Izolacioni materijali na bazi mineralnih
vlakana, u prvom redu kamena i staklena
vuna, predstavlja optimalnu formu termo-
izolacione i zvune zatite koja je ekoloki
poeljna. Primarni cilj promocije ove vrste
izolacije je poboljanje kvaliteta ivota ljudi
i ouvanje planete, to je kljuni izazov sa-
vremene ubrzane industrijalizacije.
Ugradnjom toplotne izolacije postiemo
nekoliko efekata u isto vreme:
velika uteda energije, samim tim i novca
brzi povraaj investicije (3-5 godina)
doivotni vek izolacije i doivotna uteda.
Ostali efekti: zvuna izolacija i protivpoar-
na zatita
MIVUS e se truditi da javnim akcijama
skrene panju strune javnosti, Vladinih
agencija i same Vlade na neophodnost ire
drutvene akcije i ozbiljnijeg pristupa pro-
blemima energetske ekasnosti, kao i da
podigne svest stanovnitva o ovim proble-
mima, prui neophodnu tehniku podrku i
informacije o nainima da se energija pamet-
no sauva i utedi ukorist svih nas.
ekologija
MIVUS na Sajmu graevinarstva
Konferencija o utedi energije
U petak, 13.04. u maloj sali Hale 14, od 12 14h,
u organizaciji MIVUS-a bie odrana konfe-
rencija o utedi energije, na kojoj e biti rei o
problemima sa kojima se evropske zemlje i Sr-
bija susreu kada su u pitanju energetski resursi,
odrivi razvoj i naini utede energije. Pozivamo
sve zainteresovane, strunu javnost i graanstvo,
da prisustvuju ovoj konferenciji kako bi se ovom
pitanju dao znaaj koji mu zaista pripada.
53
 promo
BUDERUS ekasno
korienje energije
E nergy Net je renomirana kompanija koja
se bavi uvozom, distribucijom i servisom
gasnih ureaja, opreme za instalaciju greja-
nja i vodovoda, klimatizacije, ventilacije, ala-
ta, pribora i ostale opreme vodeih svetskih i
domaih proizvoaa.
Svoju delatnost preduzee obavlja kako pre-
ko matine poslovne zgrade u Kau, tako
i na teritoriji cele Srbije putem sopstvenih
poslovnica u Novom Sadu, Beogradu, na
Dedinju i Batajnici i rasprostranjenom mre-
om distributera po itavoj zemlji.
Poseduje centar za prodajnu i tehniku
podrku, kolski centar za obuku servisera,
organizovanu servisnu mreu sa osigura-
nim snabdevanjem rezervnim delovima iz
sopstvenog centralnog skladita i sve ostalo,
kako biste Vi bili bezbedni i bezbrini u to-
plini svog doma.
Kroz delovanje marketinga, prodaje, nan-
sija, nabavke i tehnike podrke ostvaruje se
misija kompanije da kupcima prenese naj-
vee koristi od najboljih robnih marki.
Vizija Energy Net-a je da postane i trajno
ostane lider u distribuciji gasnih ureaja i
kompletne opreme za grejanje.
U naem prodajnom asortimanu nalazi se
kompletan program vodeih domaih i svet-
skih brendova kao to su:
Buderus, Vaillant, Protherm, Centrometal,
Weishaupt, Giersch, Vogel & Noot, Jugoterm,
Global, Calidor, Cale , Ivar, Herz, Kovina,
Itap, Unipipe, Viega, IMP-pumps, Grundfos,
Unitas, Rems, Rothenberger, Felder, Inka i
mnogi drugi...
Energy Net je ekskluzivni uvoznik kotlova i
opreme za grejanje vodeeg svetskog proiz-
voaa u oblasti grejne tehnike BUDERUS
iz Nemake.
Zato Buderus ?
Ekasno korienje energije.
Buderus komercijalni i industrijski kotlovi
su konstruisani tako da odaju visok nivo
korisne energije, obezbeuju pouzdanu
proizvodnju energije i dug vek korienja.
Buderus proizvodi nastaju u pogonima u
Nemakoj i Holandiji, i svi moraju da prou
rigorozne testove kvaliteta, sigurnosti, iz-
drljivosti i da imaju visoke performanse iz
godine u godinu. Buderus kotlovi postoje u
rasponu snaga od 12 kW do 19 MW. Veina
njih se mogu kombinovati u kaskade sa vie
kotlova, ukljuuji kondenzacionu tehno-
logiju. Bez obzira da li se projektuju indi-
vidualni objekti, ili industrijska postrojenja
iroka paleta Buderus proizvoda uvek je na

raspolaganju, kako bi odabrali reenje koje
je najbolje za datu situaciju.
U svom proizvodnom programu kotlova
Budrus nudi sve: od viseih kotlova male
snage, preko ogromne palete uljo-gasnih li-
venih i elinih kotlova srednje snage, pa sve
do vrelovodnih i parnih kotlova velike snage.
Pored kotlova Buderus je proizvoa solar-
nih sistema, kotlova na vrsto
gorivo, kogeneracionih ureaja
i termo pumpi, rezervoara sani-
tarne i pijae vode, regulacionih
ureaja i radijatora.
Buderus poseduje nekoliko pa-
tenata u oblasti konstruisanja i
razvoja grejne tehnike:
Thermostream
Thermostream je Buderusova
patentirana tehnologija koja
omoguava kotlu da radi bez
kontrole minimalne tempera-
ture povratne vode i bez kontrole minimal-
nog protoka (bez zatite hladnog kraja).
Unutar Buderusovog Thermostream kotla
(livenog ili elinog), hladna voda se ubriz-
gava u kotao daleko od ogrevnih povrina
plamene cevi preko jedne perforirane cevi
koja je savijena prema potisu kotla. Hladna
voda se mea sa toplom vodom u gornjem
delu kotla. Na taj nain se podie tempe-
ratura povratne vode u samom kotlu i nisu
potrebne nikakve mere zatite kotla. Kada
jednom instalirate Buderus Thermostream
kotao, vie neete imati potrebu da instali-
rate obian elini kotao.
Alu-plus
Inovativna tehnologija Alu-plus za izradu i
dizajn aluminijumskog izmenjivaa toplote
kod viseih kotlova. Orebrena spoljnja stra-
na izmenjivaa poveava kontakt dimnih
gasova sa izmenjivaem. Unutranjost cevi
je obraena u obliku spirale, tako da utie na
podsticanje turbulentnog kretanja vode kroz
cev, to u konanom prouzrokuje bolje pre-
davanje toplote sa dimnih gasova na vodu.
Plasma-polymerisation
Spoljna povrina cevnog izmenjivaa toplo-
te ima osobinu samoienja zahvaljuljui
promo
sloju inovativne plazma-polimerizacije koja
ne vezuje za sebe produkte sagorevanja iz
dimnih gasova. Na taj nain izmenjiva kod
viseih kotlova ostaje uvek ist.
EMS
EMS (Energy Management System) je oblik
inteligentne kontrole koja se koristi za ostva-
rivanje lake i kontinualne komunikacije iz-
meu digitalnog menadera sa-
gorevanja, koji upravlja gorioni-
kom, i eksterne automatike za
upravljanje sitemom kod viseih
i stabilnih kotlova. Ovo podie
ukupnu ekasnost i omoguava
lake projektovanje potrebne re-
gulacije za ceo sistem.
Kondens +
Ova patentirana tehnologija,
kako joj i samo ime kae, po-
boljava sposobnost kondenza-
cije kod elinih kondenzaci-
onih kotlova srednje snage, tako
to kreira mikro-turbulenciju u protoku dim-
nih gasova kroz dimne cevi. Proraunato je
da tehnologija Kondens + moe da podigne
ekasnost sistema za preko10% kada se pri-
menjuje ista povrina izmenjivaa toplote i
temperatura gasa od 5 do 10 stepeni ispod
temperature povratne vode kotla.
Uverite se da je ENERGY NET Vaa dobra
odluka za grejanje.

MAINA ZA CELU KUU
Behrokh Khoshevis, iranski inenjer robo-
tike, izmislio je novi nain gradnje koji bi u
budunosti mogao da bude revolucionaran u
graevinarstvu. Nakon velikog zemljotresa u
Kaliforniji 1994. godine, odluio je da prona-
e bolji i bri nain za izgradnju kua. Da bi
dokazao da je mogue automatizovati proces
izgradnje, izmislio je mainu koju pokre-
e kompjuterski softver. Ovaj mali robot, u
stanju je da na svaka 2 minuta i 14 sekundi
postavi jedan red blokova i povee ih malte-
rom. Ipak, jedan zid ne ini celu kuu, poto
je potrebno ugraditi i odgovarajue instala-
cije. Meutim, Khoshevis kae da je to trivi-
jalan problem za nauku kao to je robotika,
koja se svakodnevno razvija. Ovaj prototip,
koji kota 30 000 dolara, trenutno se nalazi
u NASA centru (Marshall Space Flight Cen-
ter), gde e inenjeri raditi na razvijanju ove
tehnologije koja bi se mogla koristiti da se
na mesecu podignu graevine od meseeve
praine.
VERTIKALNI VRT
Zelenilo se sve vie koristi kao ivi grae-
vinski materijal sa pragmatinim efektima
vazdunog preiavanja, akustine apsor- pretvoreni u stanove i luksuzne apartmane
pcije i termoizolacije. Vertikalni vrt Patrika
Blana nastao je nakon prouavanja vie
vrsta prirodnih okruenja. Tehnika oze-
lenjavanja zida poiva na novom nainu
uzgajanja biljaka bez zemlje. Poto je ova
konstrukcija vrlo lagana, mogue je posta-
viti je na bilo koji zid. Vertikalni vrt moe
se implementirati u enterijeru i eksterijeru
u svakom klimatskom okruenju, poto se
paljivo odaberu odgovarajue vrste bi-
ljaka. Za enterijere, potrebno je vetako
osvetljenje, dok su navodnjavanje i fertili-
zacija automatski.
ABU DABI DOBIJA LUVR NA
ZAJAM
Tidesetogodinjim sporazumom, koji su po-
tpisali francuski ministar kulture Reno Do-
nadije de Vabr i ef turistikog odseka, eik
Sultan bin Tahnou al Nahzan, omogueno je
da se u ovom delu sveta predstave dela iz
najboljih francuskih muzeja, kao to su Luvr,
or Pompidu, Orsej i Versaj.
Dela e biti smetena u muzej u obliku le-
teeg tanjira koji je dizajnirao francuski arhi-
tekta an Nuvel, a koji e biti podignut u luci
Abu Dabia do 2012. godine. Gospodin de
Vabr istie da ovaj potez predstavlja globa-
lizaciju francuske kulture i prvi potez u sara-
dnji sa monim regionom persijskog zaliva. S
druge strane, vodee gure francuske ume-
tnike scene, optuile su vladu da eksploati-
e umetnost zbog trgovine i diplomatije i da
e ovo preopteretiti francuske muzeje. Meu-
tim, to nije spreilo dalje planove francuske
vlade u vidu otvaranja ogranka centra Pom-
pidu u angaju. Kako je planirano, Abu Dabi
e izdvojiti neverovatnih 325 miliona dolara
za korienje brenda Luvra i priloie jo 33
miliona dolara za renoviranje krila pariskog
muzeja, koje e dobiti ime po nekadanjem
eiku Zayed bin Sultan al Nahyanu, i ovde e
biti smeten deo islamske umetnike bati-
ne. Takoe, njujorka fondacija Gugenhajm,
najavila je izgradnju ogranka ovog muzeja,
koji e dizajnirati Frenk Geri.
NEOBINI VODENI TORNJEVI
Mnogi vodeni tornjevi konstruisani su tokom
industrijske revolucije, a danas predstavljaju
simboli gradova u kojima se nalaze i vane
arhitektonske spomenike. Neki su danas
na poslednjem spratu. U Njujorku, manji vo-
deni tornjevi konstruisani su kao individualne
graevine. Neki od njih slue i kao osmatra-
nice, ili restorani-vidikovci kao Goldbergtum
u Sindengenu, Nemaka. Vodeni toranj iz
ikaga, nalazi se na Sevenoj Miigen aveni-
ji. Nalazi se na nacionalnoj listi registrovanih
istorijskih mesta i slui kao turistiki biro gra-
da ikaga. Sagradio ga je 1869.Godine ar-
hitekta Vilijam V. Bojington, a postao je poz-
nat nakon velikog poara s poetka prolog
veka u ikagu, kada je opstao kao jedina ne-
oteena graevina u tom delu grada. irom
Amerike i dalje postoje vodeni tornjevi, odav-
no izali iz upotrebe, koji danas nose oznaku
glavne privredne grane manjih gradova u
kojima se nalaze.
www.buildmagazin.com
]DQLPOMLYRVWL
SMANJITE MOGUNOST
KUNE KATASTROFE
Level TM Panel odoleva raznim ekstrem-
nim vremenskim uslovima. ak i u oblastima
gde nema uragana, ali ni nekog jaeg ve-
tra, ovi paneli su se pokazali vrlo korisnim.
Glavna prednost im je to to imaju modular-
nu konstrukciju, iz jednog komada su, ek-
sibilni, savitljivi i postojani, tako da i pored
jakog pritiska nisu skloni pucanju. Prednost
predstavlja i to to se se vrlo lako instaliraju,
a ima ih i u razliitim veliinama.
MINKA KUE
Minka kue predstavljaju japanski ekvivalent
brvnarama. Do polovine 20. veka ljudi su
ih aktivno koristili za stanovanje. Pravljene
su od lokalnih materijala kao drvo i papir, u
tehnici graenja na av. Ove kuice bile su
savreno prilagoene klimatskim uslovima i
nainu ivota lokalnog stanovnitva. Ovakve
graevine savreno su odolevale estim ze-
mljotresima, a u sluaju ruenja, mogle su
se brzo i lako ponovo izgraditi. Iako su izale
iz upotrebe do polovine 20. veka, pokazalo
se da je njihov povratak neophodan. Usled
brze promene klime, sve eih zemljotresa
i cunamija na azijskom kontinentu, ljudi su
poeli da shvataju vrednost minke. Jo jedna
pogodnost je i to to se ovakve kue mogu
reciklirati. U Japanu osnovana je Japan Min-
ka & Reuse Recycle asocijacija, koja lobira
za to bri povratak ovih kua.
INTERAKTIVNE FASADNE
POVRINE
APERTURE je delo dvojice mladih dizajne-
ra, Frederika Ejla i Gunara Grina iz Berlina.
U pitanju je fasadna instalacija sa interak-
tivnim i narativnim ekranom. Sastoji se od
tanke povrine sa foto elijama koje snimaju
pokret sluajnih prolaznika i dobijenu sliku
emituju na spoljanji ekran fasade. To prak-
tino znai da se prolaznici snimaju i emituju
u realnom vremenu, to doprinosi dinami-
nosti velikih povrina kao i njihovom boljem
uklapanju u sredinu koja ih okruuje.
57