Termoizolacioni Materijali PDF

Prof. dr Dragica JEVTI, dipl.in.tehn.
TERMOIZOLACIONI
MATERIJALI NA BAZI
POLISTIRENA
Toplotna izolacija objekata moe se
posmatrati kroz tri zasebne celine:
OSNOVNI TEHNIKI PODACI O TERMOIZOLACIONIM
SVOJSTVIMA STANDARDNIH GRAEVINSKIH MATERIJALA
- koeficijent toplotne provodljivosti
c - specifina toplota
- faktor otpora difuziji vodene pare
t - koeficijent toplotnog izduenja
- zapreminska masa
JUS U.J5.600:1998
OSNOVNI TEHNIKI PODACI O TERMOIZOLACIONIM
SVOJSTVIMA STANDARDNIH GRAEVINSKIH MATERIJALA
JUS U.A2.020
Termoizolacioni materijali imaju < 0.3 W/(mK)
pravi termoizolacioni materijali:

< 0.06 W/(mK)
termoizolacioni materijali sa konstrukcionim svojstvima:

0.06 < < 0.3 W/(mK)
Pravilan izbor odreenog termoizolacionog
materijala je tesno povezan sa:
analizom svojstava termoizolacionih
materijala u odnosu na svojstva ostalih
materijala od kojih se izvode pojedini
elementi konstrukcije,
analizom poloaja elementa konstrukcije u

odnosu na okruenje i
analizom termo - higrometrijskih uslova

sredine .
Da bi bili konkurentni na tritu savremeni
graevinski termoizolacioni materijali treba
da zadovolje niz strogo postavljenih
zahteva, u koje svakako spadaju:
niska zapreminska masa, tj. visoka poroznost;
zadovoljavajue mehanike vrstoe;
malo upijanje vode;
dobra termoizolaciona svojstva;
zadovoljavajua provodljivost pare i gasova;
otpornost na dejstvo mraza;
hemijska i bioloka postojanost;
otpornost na dejstvo poara;
netoksinost;
prihvatljiva cena kotanja
mogunost recikliranja.
Nepoznavanje svojstava termoizolacionih
materijala u praksi moe dovesti do:
znaajnog smanjenja efekata termoizolacije,
pojave prateih neeljenih efekata:

vlaga,
truljenje materijala,
bu,
klobuenje, ljuspanje i otpadanje paronepropusnih
zavrnih slojeva i
oteenja usled dejstva mraza.
7
KLASIFIKACIJA
TERMOIZOLACIONIH MATERIJALA
prema poreklu sirovina za proizvodnju,
prema vrednosti koeficijenta toplotne

provodljivosti,
prema vrednosti zapreminske mase i
prema mestu i nainu primene.
8
KLASIFIKACIJA TERMOIZOLACIONIH MATERIJALA
NA OSNOVU POREKLA SIROVINE ZA PROIZVODNJU
TERMOIZOLACIONI MATERIJALI
MINERALNOG POREKLA ORGANSKOG POREKLA TI MALTERI I BETONI
Termoizolacioni
Polimeri Prirodni materijali
Kamena vuna malteri
Termoizolacioni
Ekspandirani
Trska betoni
polistiren
Staklena vuna
Ekstrudirani Drvena vlakna

sa EPS betoni
polistiren
min. vezivom
Reciklirana Gas-betoni
Poliuretan
celuloza (siporeks)
9
ORGANSKOG POREKLA
Na bazi polimera
Materijal poznat pod op{tim nazivom
"Stiropor" predstavlja sinteti~ki
materijal tipa polistirena koji se javlja u
dva osnovna modaliteta - kao
ekspandirani i kao ekstrudirani
polistiren.
U oba slu~aja radi se o materijalu koji se
dobija na bazi naftnih derivata, pri ~emu su
razlike izme|u pomenutih modaliteta
prevashodno rezultat razli~itih tehnolo{kih
postupaka koji se primenjuju pri njihovom
dobijanju. U oba slu~aja osnova za dobijanje
predmetnih materijala je ista; to su tvrde
kompaktne granule polistirena, pri ~emu se
ekstrudirani polistiren moè dobiti i od tzv.
kristalnog polistirena.
Zavisnost zapreminske mase EPS-a od trajanja ekspanzije
Stiropor (EPS), kao {to je ve} re~eno,
predstavlja ekspandirani termopla-sti~an
materijal dobijen polimeri-zacijom
stirena.
On se obi~no klasifikuje kao porozan
materijal zatvorene - alveolarne
strukture.
Kod EPS-a dobijenog u kalupima, veli~ina unutra{njih }elija
je izme|u 60-200 m (sl. 5), dok se kod ekstrudiranog EPS-a ta
veli~ina kre}e izme|u 150-500 m.
Debljina zidova izme|u }elija zavisi od zapreminske mase i
veli~ine }elija.
Tako, na primer, za zapreminsku masu od 15 kg/m3 i veli~inu
}elije od cca 100 m, debljina zida iznosi oko 0,4 m.
EPS u sebi sadrì 98% vazduha i 2% polistirena.
Njegova zapreminska masa je izme|u 10-30 kg/m3 - za EPS
dobijen u kalupima, dok je za ekstrudirani EPS uobi~ajena
vrednost zapreminske mase 33 kg/m3, mada ona moè da ide i
do 45 kg/m3.
Zapreminska masa 15 20 30 40
(kg/m 3 )
Napon pritiska pri 0,060-0,110 0,100-0,160 0,180-0,250 0,260-0,350
10% deformacije
(MPa)
^ vrsto}a pri 0,160-0,220 0,210-0,330 0,380-0,520 0,570-0,680
savijanju (MPa)
^ vrsto}a pri 0,160-0,240 0,215-0,330 0,350-0,520 0,520-0,660
zatezanju (MPa)
Mehanika svojstva EPS-a

Mehanike karakteristike stiropora
u zavisnosti od zapreminske mase
Svojstva DELTASTYR-a
Radni dijagram stiropora
Fizi~ka s vojs tva Tipovi
1 2 3 4
3
Zapremins ka ma s a kg/m 13 16 20 25
iznad do za klju~no 16 20 25 30
JUS G.S 2.410
^ vrs to} a pri pritis ku pri
10% deformacije najmanje 0,05 0,07 0,09 0,11
N/mm 2 - JUS G.S 2.813
^ vrs to} a pri s avija nju
najmanje - N/mm 2 0,13 0,17 0,24 0,32
JUS G.S 2.814
Propus tljivos t vodene pare
najvi{e - g/m 2 za 24 h 100 90 80 70
JUS G.S 2.815
Faktor difuzije vodene pare 25 35 40 45
Koeficijent t oplotn e
provodljivos ti ( ) - W/m o K 0,036 0,036 0,036 0,036
JUS U .AZ.020
Ra~uns ka vredn os t za s ve tipove 0,041 0,041 0,041 0,041
JUS U .J5.600
Temperaturn o podru~je -40 o C do + 80 o C
primene bez optere} enja
Kratkotra jno delovanje do + 110 o C
vis oke temperature
Dimenzionalna s tabilnos t + 80 o C -1% -1% -1% -1%
JUS G.S 2.816
Fiziko-mehanika svojstva EPS-a prema JUS-u G.C7.201

EPS se, kao {to se vidi, odlikuje malom
zapreminskom masom, relativno dobrim
mehani~kim ~vrsto}ama, odli~nim
izolacionim svojstvima, malom
apsorpcijom vode (samo 0,05% teìnski) i
veoma malom propustljivo{}u vodene
pare.
Struktura zatvorenih }elija ispunjenih
vazduhom (1m3 materijala sadrì oko 3-6
milijardi sitnih zatvorenih }elija), kao i
hidrofobnost osnovnog polimera, ~ine da je
EPS otporan prema delovanju vode.
Drugim re~ima, zbog sistema zatvorenih }elija
EPS kapilarno ne upija vodu.
Voda prodire jedino u prostore izme|u }elija;
zbog toga intenzitet upijanja zavisi od
kvaliteta "zavarenosti" }elija.
EPS, kao i svaka termoplasti~na masa, ima svojstva
koja zavise od temperature.
Ina~e, EPS je slab provodnik toplote, s tim {to
njegova termi~ka provodljivost varira u zavisnosti
od zapreminske mase (funkcija nije linearna).
Naravno, termi~ka provodljivost jako mnogo zavisi i
od sadràja vlage, pri ~emu vaì pravilo da se za
svaki procenat apsorbovane vlage (zapreminski),
koeficijent toplotne provodlji-vosti pove}ava za
3,8%, {to zna~i da se termoizolaciona svojstva
pogor{avaju.
Linearni koeficijent termi~kog {irenja EPS-a se
kre}e u granicama izme|u 510-5 K-1 i 710-5 K-1.
Zavisnost koeficijenta termike provodljivosti stiropora
od zapreminske mase
Apsorpcija vode pri potapanju EPS-a u trajanju
od 28 dana iznosi 3-5% (zapreminskih), {to za
mnoge primene nije tako bitno.
Ova karakteristika EPS-a je prakti~no nezavisna
od zapreminske mase, ali svakako zavisi od
procesa proizvodnje, po{to voda moè da
penetrira samo kroz uske kanali}e izme|u }elija.
[to se ti~e naknadnog skupljanja EPS-a (after
shrinkage), ono je uglavnom posledica gubitka
agensa za ekspanziju (pentana), pri ~emu ono isto
tako zavisi od zapreminske mase materijala,
vremena odleàvanja, tipa strukture (sadràja
pentana) i dr.
Dimenzionalne promene EPS-a koje se manifestuju
posle vi{e od 24 h od ekspandiranja i nazivaju
naknadnim skupljanjem imaju vrednosti 0,3-0,5%
(za plo~e), zavisno od zapreminske mase sirovine.
Ovde su prikazane ove dimenzionalne promene EPS-
a od 14 dana nakon proizvodnje do 200 dana. Kao
{to se vidi, kona~ne vrednosti se dostiù posle 150
dana i kre}u se u opsegu od oko 1,5-2,0 mm/m'.
Ove dimenzionalne promene su, nasuprot
dimenzionalnim temperaturnim promenama,
nepovratne (ireverzibilne).
Deformacije skupljanja stiropora
Treba ista}i da ukupno skupljanje na datom
primeru panela EPS-a predstavlja sumu-zbir
skupljanja u okviru bloka u kalupu, naknadnog
(after shrinkage) skupljanja istog bloka i
naknadnog (after shrinkage) skupljanja panela -
plo~e ise~ene iz predmetnog bloka.
O svemu ovome se mora voditi ra~una.
Tako, na primer, za obi~an gra|evinski EPS
dovoljno je odleàvanje kod proizvo|a~a u
trajanju od 1 mesec, za fasadne plo~e potrebno je
3 meseca, a za hladnja~e ~ak 6 meseci.
Deformacije teenja stiropora pod naponima pritiska
Hemijska svojstva EPS-a sli~na su
svojstvima koja poseduje obi~an polistiren.
Naime, EPS je otporan na vodu, razblaène
kiseline i baze, alifati~ne alkohole, glikole i
poliglikole, a neotporan je na aromati~ne
ugljovodonike, hlorirane ugljovodonike,
amine, amide, ketone i estere.
Agens Otporan O grani~eno N eotpora n ( 2)
otpora n ( 1)
cement, kre~, ma lter, beton x
mors ka voda x
alkoh ol, s oda, amon ijak x
s ilikoni, s a pun i, ve{ ta~ka | u briva x
razbla` en e kis elin e x
vazelin, jes tivo ulje, benzin x
aceton, benzen, s tiren, x
trihl oretilen, cikloheks a n
te~na goriva x
bitu minozn i ma s tiks i s a x
ras tvara~im a, katran
bitu men, mas tiks i, bituminizira ne x
vodene ili uljan e emulzije
s reds tva za beljen je ( hlorna voda, x
hipohl orit, vodon ikperoks id)
N apomena: 1) povr{ ins ko nagriza nje; 2)

nagrizanje i razgradnja
Otpornost stiropora prema delovanju hemijskih agenasa

BIOLOKA OTPORNOST
EPS je otporan na gljivice i bakterije. Budu}i da

nema hranljivu vrednost, on ne privla~i mrave,
termite i glodare.
On nije podloàn truljenju niti drugim oblicima
korozije, nije rastvoran u vodi, tako da ne daje u
vodi rastvorne proizvode koji bi mogli da
kontaminiraju vodu.
Kako proizvodnja stiropora datira oko 50-tak godina
(od 1952. god.), za to vreme nisu prime}eni nikakvi
{tetni uticaji na zdravlje ljudi.
OTPORNOST NA RADIJACIJU
Nakon kratkog izlaganja UV zracima, x zracima i

zracima konstatovano je da stiropor postaje krt.
Ovaj proces svakako zavisi od vrste zra~enja,
njegovog intenziteta i vremena.
Tako, na primer, posle duèg izlaganja UV zracima
povr{ina EPS postaje ùta i krta, {to omogu}ava dalje
o{te}enje - npr. ki{om i vetrom.
Radi svega ovoga u praksi se pristupa za{titi EPS
bojenjem, prevlakama, laminiranjem i dr.
TERMIKA OTPORNOST
[to se ti~e uticaja temperature na stiropor, prakti~no

ne postoji donja granica za njegovu primenu -
ugradnju.
[to se, pak, ti~e povi{enih temperatura, postoji
podatak da se do 85oC stiropor ne razgra|uje, a da
moè podneti i kratkotrajne temperature preko
100oC (pri lepljenju bitumenom po toplom
postupku).
Me|utim, duà izlaganja visokim temperatu-rama
dovode do njegovog omek{avanja i sinterovanja.
GORIVOST
Kao ve}ina organskih materijala i stiropor je zapaljiv.

Pri njegovom sagorevanju proizvodi koji se osloba|aju su slede}i:
ugljenmonoksid, ugljendioksid, voda i ~a|.
EPS zbog male mase po jedinici zapremine osloba|a pri gorenju minimalnu
koli~inu toplote i tako stvara mala poàrna optere}enja.
Prilikom gorenja, prime}uje se topljenje materijala bez kapanja.
Tom prilikom se prema vaè}im standardima beleì duìna izgorelog dela,
vreme gorenja do momenta ga{enja, brzina gorenja.
Posebni dodaci koji se dodaju za postizanje svojstva samogasivosti
stiropora deluju po principu "lovca radikala", kao {to je ve} napred
re~eno.
Naravno, pona{anje prema gorenju zavisi od toga da li je stiropor
proizveden bez dodataka ili sa specijalnim dodatkom za obezbe|enje
samogasivosti.
U takvim slu~ajevima stiropor se ozna~ava oznakom "S".
[to se, pak, ti~e toksi~nosti produkata sagorevanja,
ustanovljeno je da se pri gorenju EPS-a stvara
mnogo manje opasnog ugljenmonoksida nego kod
gorenja drvenih i sli~nih proizvoda (iverica, lesonit i
dr.).
TRAJNOST
Kao prvo, treba ista}i ~injenicu da su neosnovane

tvrdnje o spontanom "nestajanju", "topljenju" (pri
uobi~ajenim uslovima) ili "izgrizanju" stiropora od
strane insekata.
Mo`da je to i bio razlog zbog koga se ovaj materijal
nije do sada koristio u ve}em obimu u gra|evinarstvu.
Me|utim, rezultati ispitivanja govore druga~ije.
Kako je u mnogim gra|evinskim objektima u poslednjih
dvadesetak godina {iroko kori{}en ekspandirani polistiren,
vr{ena su ispitivanja u smislu pra}enja promene svojstava na
izva|enim uzorcima iz samih konstrukcija (fasade, zidovi,
krovovi itd.).
Objekti su bili stari 10-20 godina.
Rezultati su pokazali minimalnu promenu zapreminske mase,
kao i napona pritiska pri 10% deformacije.
Ovo je posledica izvesnog starenja materijala, mada, na
osnovu vaè}ih JUS standarda, rezultati ispitivanja koji su
pod takvim okolnostima dobijeni u potpunosti odgovaraju
deklarisanim vrednostima.
Svakako, kod svih ovih slu~ajeva radilo se o ispravnoj
primeni stiropora.
Nain spajanja EPS-a sa drugim graevinskim materijalima
Nain spajanja EPS-a sa drugim graevinskim materijalima
EKSTRUDIRANI POLISTIREN
DELTADUR (XPS)
Osnovna svojstva
dominantna je zatvorena poroznost,

mala paropropustljivost i
izrazito malo upijanje vode.
Proces proizvodnje DELTADUR-a se sastoji
iz:
- ekstruzije i
- obrade tabli
Proces poinje u ureaju za doziranje granuliranih
i prakastih komponenti.
Smea se dalje u prvom ekstruderu greje i topi, pri
tome se uvodi pogonski gas (u prvoj fazi freon, a
kasnije CO2). Homogenost smee ima znaajnog
uticaja na kvalitet proizvoda (100% zatvorenost
elija).
Dalje, u drugom ekstruderu vri se hlaenje i
temperiranje rastopa i definitivna homogenizacija
u tzv. statikom mikseru, koji je sastavni deo
ekstrudera.
Pothlaena masa ulazi u iroku diznu sa tano
odreenim parametrima temperature i pritiska. Iz
dizne masa prelazi u kalibrator koji joj daje formu
trake. Traka se hladi da bi ovrsla, jer samo vrsta
traka moe dobro da se see i obrauje.
Pre otpreme materijal mora da odlei najmanje 7

dana.
STIRODUR fiziko-mehanika svojstva
Ouvanje toplotnog
otpora R posle testa
Ouvanje toplotnog
Ouvanje toplotnog
Komparacija fiziko-mehanikih svojstava
uv p10%
[kg/m3] [w/mK] [%] vol. [MPa]
DELTASTYR 15 30 na 10o 0.031-0.036 0.8 3,0 0.07 0.26
na 10o 0.035
DELTADUR 33 - 45 < 0.2 0.3 0.7
zavisno od debljine
PRIMENA
Kosi krov sa specijalno oblikovanim podmetaima od stiropora
Reenja podova na tlu
Plivajui podovi u suvim prostorijama (a) i u mokrim vorovima (b)
Jedan od moguih naina izvoenja poda iznad pasaa
Klasina reenja toplotne zatite kosih krovova
Naelna reenja fasadnih zidova utopljenih stiroporom
Primer primene EPS betona u okviru reenja ravnog krova - terase
Blokovi za zidanje
SIMPROLIT u armiranim
zidovima
Primena stiropora u putogradnji (izrada nasipa)
Sistem DEMIT fasade (a) sa prateim ploama od stiropora (b)
Primer meupratne konstrukcije sa izgubljenom oplatom od stiropora
Primer spoljanjeg panela sa stiroporom kao termoizolacijom i
izgubljenom oplatom
Ispitivanje athezije stiropora
Visina kapilarnog upijanja SIMPROLITA
Toplotno izolovana parking terasa iznad jednog trnog centra
MINERALNOG POREKLA
KAMENA (MINERALNA) VUNA
81
Kamena ili mineralna vuna sastoji se od

staklastih vlakana i stvrdnutih kapi
silikatnog rastopa.
Dobija se topljenjem meavine prirodnih
mineralnih stena.
Osnovne sirovine su stene magmatskog
porekla:
bazalt,
dijabaz,
gabro,
andezit.
82
Korektori sastava i topitelji su:

stene sedimentnog porekla
krenjaci
krenjaci sa primesom dolomita
dolomiti
glina
topionike zgure
zgura kupolastih pei
zgure Simens-Martinovih pei
zgura visokih pei
83
Osnovna svojstva
hemijska svojstva
hemijski sastav (%):
SiO2 CaO Al2O3 Fe2O3 MgO Na2O TiO2 K2O
42-44.5 9-22.5 14-16.5 6.5-7.2 7-9.2 2.5-3 1-1.4 0.4-0.6
hemijski inertan materijal,

postojana na uticaj vode, vodene pare i
razliitih jedinjenja izuzev fluora,
84
fizika i mehanika svojstva

T, uv p,10% fz
[w/mK]
3
[kg/m ] [K-1] [-] [%] [MPa] [Pa]
45-160 0.035-0.041 5x10-5 1.1 > 100 0.003-0.050 0.01-0.03
Debljina vlakana 5 7 m
Izrazito velika poroznost (92 97%),
Dominantna otvorena poroznost,
Izrazito velika sposobnost upijanja vode,
Propustljivost vlage,
85
fizika i mehanika svojstva
Postojanost na visokim temperaturama

(t 2500C),
Dobra apsorpcija zvuka,
Mala otpornost na dejstvo mraza.
86
Klasa
Svojstva kamene vune
I II
Zapreminska masa pri zbijenosti od 0.08kN/m2,
max. 150 max. 220
[kg/m3]
Sadraj staklastih kapljica veih od 0.5mm, [%] max. 10 max. 30
Prosena debljina vlakana, [mm] max 0.007

Koeficijent toplotne provodljivosti za:
0.041 0.058
00C,
[W/(mK)]
0.058 0.081
1000C, [W/(mK)]
0.098 0.139
3000C, [W/(mK)]
Maksimalna dozvoljena vlanost, [%] 3

Dozvoljena (radna) temperatura u
600
ekspl.uslovima, [0C]
87
Prednosti
mala zapreminska masa,
nizak koeficijent toplotne provodljivosti,
irok temperaturni interval primene
(do +7000C),
negorivi materijal (klasa A1, DIN 4102),
prilikom topljenja ne oslobaa tetne gasove i
biorazgradljivost.
88
Nedostaci
veliko upijanje vode i veoma velika propusnost
vodene pare,
drastino smanjenje efekta termoizolacije
(+1% uv +20% )
mala otpornost na dejstvo mraza,
sklonost ka pojavi bui i
mogunost pojave korozije metala u prisustvu
vlage.
U cilju spreavanja prekomernog upijanja vode
termoizolacija od kamene vune se hidrofobizira, tj.
dodatno impregnira silikonskim uljem.
89
Proizvodi i njihova primena
Proizvodi od neimpregnirane kamene vune

jastuci, obini ili upakovani u PVC foliju i
proiveni ili neproiveni filc za podlogu od:
kartona,
bitumeniziranog papira,
staklenog voala,
pocinkovanog pletiva,
aluminijumske folije i dr.
90
Neimpregnirana kamena vuna u rinfuznom obliku 91

Proiveni filc na bitumeniziranom papiru 92

Proiveni filc na aluminijumskoj foliji 93

Proiveni filc na staklenom voalu 94

Proiveni filc na pocinkovanom pletivu 95

Primena
Za termoizolaciju u sluajevima kada nisu
optereeni na pritisak:
meuspratnih konstrukcija, u sluajevima kada
se primenjuju sputeni plafoni,
pregradnih zidova,
potkrovlja i kosih krovova.
Za protivpoarnu zatitu industrijskih pei, kotlova,
cisterni itd. do radne temperature od 7000C.
96
Proizvodi od impregnirane vune:

meke ploe,
polutvrde ploe i
tvrde ploe.
Debljina ploa se kree od 2 10cm.
Za impregnaciju se koriste organske smole i
ulja u koliini do 6%.
Eksploataciona temperatura do 2500C.
Tamno ute do smee boje.
97
Impregnirane meke ploe ( = 35kg/m3) 98

Impregnirane polutvrde ploe ( = 75kg/m3) 99

Impregnirane tvrde ploe ( = 150kg/m3) 10

0
Primena
Za termoizolaciju i u sluajevima kada su
optereene na pritisak :
pregradnih zidova, meuspratnih i podnih
konstrukcija,
u sklopu reenja fasadnih zidova kao ventilisanih,
neventilisanih ili kontaktnih sistema,
ravnih i kosih krovova.
10
1
STAKLENA (MINERALNA) VUNA
10
2
Staklena vuna se sastoji iz tankih i elastinih

staklenih niti.
Dobija se slinom tehnologijom kao i kamena
vuna.
Najee je svjetlo-ute boje.
Osnovne sirovine za proizvodnju:
stakleni kr (30 - 60% ak i 80%),
sirovine za proizvodnju stakla.
10
3
Osnovna svojstva
hemijska svojstva
hemijski sastav (%):
SiO2 CaO Al2O3 Fe2O3 MgO Na2O Br2O3
58.5 16 4 0.2 6 11.8 3.5
hemijski inertan materijal,

postojana na uticaj vode, vodene pare i
razliitih jedinjenja
10
4
fizika svojstva
T, uv p,10% fz
[w/mK]
3
[kg/m ] [K-1] [-] [%] [MPa] [Pa]
< 130 < 0.041 5x10-5 1 > 100 - -
Debljina vlakana 1 m,
Izrazito velika poroznost (95 97%),
Dominantna otvorena poroznost,
Izrazito velika sposobnost upijanja vode,
Propustljivost vlage,
10
5
fizika svojstva
Poseduje svojstvo negorivosti,
Dobra apsorpcija zvuka,
Mala otpornost na dejstvo mraza.
Termoizolacioni proizvodi od mineralne vune, u koju

spadaju impregnirana staklena i kamena vuna, nisu
tetni po ljudsko zdravlje.
Meutim, "sirova" - rastresita staklena vuna
predstavlja potencijalnu opasnost po ljudsko zdravlje
i svrstana je u grupu materijala "2B ".
10
6
Proizvodi od impregnirane staklene vune

razliite vrste filceva i
ploa od staklene vune:
meke,
polutvrde,
tvrde.
Mogu se zalepiti na aluminijumsku foliju, natron
papir ili staklenu mreicu, a mogu biti i
hidrofobizirani u cilju smanjenja upijanja vode.
10
7
Proizvodi od impregnirane staklene vune 10

8
Primena:
Za termoizolaciju :
pregradnih zidova, meuspratnih i podnih
konstrukcija,
u sklopu reenja fasadnih zidova kao ventilisanih,
neventilisanih ili kontaktnih sistema,
ravnih i kosih krovova.
10
9
U odnosu na kamenu mineralnu vunu,

staklena vuna:
Ima slina fiziko - mehanika svojstva,
Ima veu poroznost,
Ima vlakna vee duine,
Ima veu hemijsku otpornost,
Ne izaziva koroziju metala.
11
0
ORGANSKOG POREKLA
Na bazi polimera
TERMOIZOLACIONI MATERIJALI NA BAZI
POLISTIROLA
Polistiren (polistirol) se dobija polimerizacijom

monomera "stirola".
Stirol je bezbojna tenost, nerastvorljiva u vodi,
ali rastvorljiva u organskim rastvaraima
(piritus, eter itd.)
U toku procesa dobijanja polistirena dodaju se
razliiti aditivi i pentan kao sredstvo za
ekspanziju.
Polimerizacijom se dobijaju kompaktne granule
polistirena, prenika 0.2-3mm.
11
2
POLISTIROLA
Granule prenika 0.2-1mm koriste se za

dobijanje ambalae za pakovanje.
Krupnije granule (1-3mm) koriste se za

dobijanje materijala za termoizolaciju:
ekspandiranog polistirena (EPS) i
ekstrudiranog ekspandiranog polistirena
11
3
EKSPANDIRANI POLISTIREN (EPS-stiropor)
11
4
Procesom ekspandiranja proizvode se:
nevezane granule EPS-a,
oblikovani EPS.
Proces proizvodnje nevezanih granula EPS-a
sastoji se u zagrevanju kompaktnih granula
polistirena pomou vode temperature 980C ili
pregrejane vodene pare T = 1100C.
Tom prilikom dolazi do poveanja zapremine
materijala za 50-60 puta i stvaranja tzv.
alveolarne strukture zatvorenih elija prenika
60-200 m.
11
5
Proizvodnja oblikovanog EPS-a (blokovi,

ploe itd.) vri se u kalupima razliitog oblika.
Proizvodi se u dve varijante :
obini EPS
EPS sa smanjenom gorivou, odnosno
"samogasiv (ima oznaku "S).
11
6
Osnovna svojstva
fizika svojstva
Propustljivost
T, uv
[w/mK] vodene pare
[kg/m3] [K-1] [-] [%] [g/(m2dan)]
10-30 0.028-0.040 (5-7)x10-5 25-60 2-8 25 - 35
poroznost do 98%,
dominantna zatvorena poroznost,
postojanost na temperaturama do +800C.
11
7
mehanika svojstva
p,10% [MPa] fs [MPa] fz [MPa] E [MPa]
0.060-0.250 0.160-0.460 0.150-0.420 2-11
0.3
Napon pritiska pri 10% deformaciji, [MPa]
0.2
0.1
0
15 20 25 30 35 40
Zapreminska masa, [kg/m3]

11
8
Prednosti
mala zapreminska masa,
nizak koeficijent toplotne provodljivosti,
malo upijanje vode i veoma mala propusnost
vodene pare,
relativno dobra mehanika svojstva,
materijal sa niskim poarnim optereenjem,
samogasivost (kod tipova sa oznakom "S"),
otporan na gljivice, mikroorganizme i bakterije i
mogunost potpunog recikliranja.
11
9
Nedostaci:
drobljivost,
krtost,
mala otpornost na dejstvo mraza,
mala otpornost na UV zraenje,
neotporan na organske rastvarae, tena
goriva i njihova isparenja, neorganske kiseline,
amonijak, sumpordioksid, estre i dr.
12
0
Proizvodi od EPS-a
nevezane granule i
razliite vrste ploa:

jednoslojne i
kombinovane sa lesonitom, ivericom,
aluminijumom i drugim materijalima.
12
1

Primena nevezanih granula EPS-a:
kao agregat za spravljanje lakoagregatnog betona -
EPS betona i
kao dodatak glini za proizvodnju keramikih
"termo" blokova.
12
2
Izgled uzorka sveeg i

ovrslog "EPS" betona
12
3
Primena ploa od EPS-a

Termoizolacija zidova, meuspratnih i podnih
konstrukcija kod objekata graenih na
"klasian" nain, i kod montanih objekata
izvedenih od prefabrikovanih elemenata,
Izolaciju ravnih i kosih krovova,
Izradu "izgubljenih" oplata za betonske
elemente i
Za izradu nasipa u putogradnji.
12
4
Sistemi na bazi ploa od EPS-a koji

obuhvataju i toplotnu izolaciju i zavrnu
obradu fasadnog zida ("Demit", "Izoterm itd.)
U obliku blokova ispune za izradu

polumontanih AB sitnorebrastih tavanica
12
5
Za nasipe
12
6
Za fasade
12
7
EKSTRUDIRANI EKSPANDIRANI POLISTIREN
Proces proizvodnje ekstrudiranog

ekspandiranog polistirena sastoji se od:
topljenja kompaktnih granula polistirena u
ekstruderu,
ekspandiranje mase polistirena,
istiskivanje pod pritiskom i
hlaenje.
Na taj nain se stvara alveolarna strukture, ali

bez meuelijske poroznosti.
12
8
12
9
Osnovna svojstva
fiziko - mehanika svojstva

uv p10%
[kg/m3] [w/mK] [-] [%] [MPa]
25 - 45 0.025-0.035 80 - 200 0.2 0.3 0.250 0.700
dominantna je zatvorena poroznost,

mala paropropustljivost i
Izrazito malo upijanje vode.
13
0
Proizvodi od EEPS-a
razliite vrste ploa:
jednoslojne i
kombinovane ploe sa povrinskom obradom.
Debljina ploa kree se od 2 16cm, a duina

do 2.5m.
13
1
Primena ploa od EEPS-a:

Termoizolacija zidova, meuspratnih i podnih
konstrukcija
Izolacija ravnih i kosih krovova.
Ploe od EEPS-a su posebno pogodne za

primenu u sluajevima kada se od izolacionog
sloja zahteva poveana vrstoa pri pritisku i
minimalno upijanje vode.
13
2
Za ravne
krovove
13
3
U odnosu na ekspandirani polistiren EEPS

ima:
zapreminsku masu veu za cca 50%, ,
3 - 4 puta vei faktor otpora difuziji vodene
pare,
10 puta manje upijanje vode,
30 do 40 puta bolja mehanika svojstva i
glatku povrinu.
Ploe od EEPS-a se najee proizvode u

odreenoj boji (plavoj, zelenoj, itd.).
13
4
POLIURETANA
Poliuretanske peno-plastine mase se

dobijaju kao rezultat sloenih reakcija, koje se
odvijaju u meavini polaznih komponenata :
poliestara,
diizocijanida,
vode,
katalizatora i
emulgatora.
13
5
POLIURETANA
Osnovna svojstva
p10% z
[kg/m3] [w/mK] [-] [MPa] [MPa]
30 - 50 0.030-0.037 40 - 50 0.200 0.400 0.300 0.700
Po svojim fizikim svojstvima slian je stiroporu,

a po mehanikim EEPS-u.
13
6
POLIURETANA
Poliuretanski termoizolacioni materijali

najee se proizvode kao:
krute ploe obloene limovima (tzv. "sendvi"
sistemi) i
rasprskavajue pene, koje se direktno nanose
na povrine elemenata konstrukcije koje se
termiki izoluju (tzv. "poliuretan - sprej"
tehnika).
13
7
POLIURETANA
Troslojni termoizolacioni panel 13

8
POLIURETANA
Primena "poliuretan - sprej" tehnike 13

9
ORGANSKOG POREKLA
Na bazi prirodnih materijala

PLOE OD TRSKE
14
1
PLOE OD TRSKE
Ploe od trske dobijaju se:

presovanjem neljutenih tranih stabljika i
proivanjem icom, upravno na pravac
stabljika, na svakih 14 do 16cm.
Za proivanje se koristi elina ili pocinkovana

ica debljine 1.6mm.
Debljina ploa se kree od 3 do 10cm.
Koriste se za toplotnu izolaciju meuspratnih
konstrukcija i podova, zidova i krovova.
14
2
PLOE OD TRSKE
Osnovna svojstva

Zapreminska masa
175 do 250kg/m3,
koeficijent toplotne provodljivosti
0.045 0.073W/(mK)
vrstoa pri pritisku pri deformaciji od 2%
15kN/m2
vrstoa na savijanje uzoraka
cca 3MPa.
14
3
PLOE OD TRSKE
Prednosti:
prirodan i ekoloki podoban termoizolacini
materijal,
laka obrada,
dobra athezija sa malterom.
Nedostaci:
mogunost oteenja od glodara,
truljenje,
goriv materijal,
teko privrivanje ekserima .
Ogranienja: uv18% i 70%
14
4
PLOE NA BAZI DRVENE VUNE ILI STRUGOTINA
OD DRVETA I MINERALNIH VEZIVA
14
5
Dobijaju se ovravanjem meavine drvene
strugotine ili drvene vune i mineralnog veziva.
Proces proizvodnje se sastoji od:
pripremanja cementne paste
meanje cementne paste sa drvenom
strugotinom
presovanje pripremljene mase u kalupima
(pritisak od 0.05MPa),
zaparivanje ploa u komorama za ubrzano
ovravanje.
Debljina ploa se kree od 2.5 do 10cm.
14
6
Osnovna svojstva
Zapreminska masa
TI ploa: 300 - 350kg/m3
konstruktivnih ploa: 400 600kg/m3,
Koeficijent toplotne provodljivosti
0.08 do 0.14 W/(mK).
vrstoa pri pritisku
0.4 1.2MPa
Upijanje vode
60 do 70%
14
7
Ostala svojstva:
prirodan i ekoloki podoban termoizolacini
materijal,
polusagoriv materijal,
protivpoarna otpornost od 30 minuta,
dobra athezija sa malterom,
lako se mehaniki obrauju.
Ogranienja: uv20% i t 700C
14
8
Primenjuju se za toplotnu izolaciju zidova,

krovova, plafona i podova.
Mogu se koristiti i kao "izgubljena" oplata
pri izvoenju betonskih radova.
U praksi se primenjuju i kombinovane-
slojevite ploe u kojima je jedan od
slojeva stiropor.
14
9
"Tarolit" + "Stiropor" + "Tarolit" 15

0
TERMOIZOLACIJA NA BAZI CELULOZE
15
1
Sredinom prolog veka u Skandinaviji i

Americi se poela koristiti termoizolacija na
bazi reciklirane novinske hartije.
Proces proizvodnje se sastoji od:
mlevenje i usitnjavanje starih novina u
vlaknaste komadie i
dodavanje borne soli.
Dobijeni proizvod se isporuuje u PVC

ambalai, koja ga titi od vlage .
15
2
Osnovna svojstva
fizika svojstva
Zapreminska masa
25 - 60kg/m3,
Koeficijent toplotne provodljivosti
< 0.04 W/(mK).
Faktor otporu difuzije vodene pare
1-2
15
3
Primenjuju se za toplotnu izolaciju zidova,

krovova i meuspratnih konstrukcija, ali u
kombinaciji sa vodonepropusnim i
paropropusnim folijama.
U praksi su mogua dva postupka
izvoenja toplotne izolacije:
uduvavanjem materijala i
nasipanjem.
15
4
Izvoenje termoizolacije zida postupkom

"uduvavanja" i postupkom "nasipanja"
15
5
Z A K LJ U A K
Ulaganja u toplotnu zatitu su ekonomski
opravdana zbog utede energije za grejanje.
Na tritu ima puno razliitih termoizolacionih
materijala (u dovoljnim koliinama), a efekti
njihove primene prvenstveno zavise od:
izbora odgovarajueg termoizolacionog
materijala,
debljine sloja odabranog termoizolacionog
materijala i
pravilnog ugraivanja u element kostrukcije
(kosi i ravni krovovi, spoljni i pregradni zidovi,
podovi, itd.).
15
7
Uporedni pregled osnovnih svojstava
analiziranih termoizolacionih materijala
R. dekv
Materijal
broj [kg/m3] [W/(mK)] [-] [cm]
Ekspandirani
1 30 0.032 60 1.0
polistiren (EPS)
2 Kamena vuna 50 0.035 >1.1 1.1
3 Staklena vuna 50 < 0.06 0.037 >1 1.2
4 Poliuretan 30 0.035 40 1.1
5 Ploe od trske 180 0.046 2 1.4
15
8
R. dekv
Materijal
6 Perlitni malter 500 0.110 4 3.4
7 Drvo 600 0.140 70 4.4
0.06 < < 0.30

8 Drvo beton 550 0.140 10 4.4
9 EPS beton 650 0.162 - 5.1

Siporeks 0.270
10 600 5 8.4
blokovi
11 Keramzit beton 800 0.290 3 9.1
15
9
R. dekv
Materijal
12 uplja opeka 1400 0.610 6 19
13 Puna opeka 1800 > 0.30 0.760 12 24
14 Beton 2400 2.040 60 64
16
0
2400
2200
2000
Zapreminska masa, [ kg/(m3)]
1800
1600
1400
1200
1000
800
600
400
200
0
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14
Vrsta materijala (oznake iz tabele)
Zapreminska masa analiziranih materijala

16
1
70
60
Ekvivalentna debljina sloja. d [cm]
50
40
30
20
10
0
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14
Vrsta materijala (oznake iz tabele)
Potrebna debljina sloja materijala za ostvarivanje

istog otpora provoenju toplote (u odnosu na EPS)
16
2
Debljine termoizolacionih slojeva u fasadnim
zidovima za Evropu (1999 godina)
16
3
Debljine termoizolacionih slojeva u krovovima za
Evropu (1999 godina)
16
4

Termoizolacioni Materijali PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Termoizolacioni Materijali PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Prof. dr Dragica JEVTI, dipl.in.tehn.

- koeficijent toplotne provodljivosti

- faktor otpora difuziji vodene pare

t - koeficijent toplotnog izduenja

Termoizolacioni materijali imaju < 0.3 W/(mK)

pravi termoizolacioni materijali:

termoizolacioni materijali sa konstrukcionim svojstvima:

analizom poloaja elementa konstrukcije u

analizom termo - higrometrijskih uslova

pojave prateih neeljenih efekata:

prema poreklu sirovina za proizvodnju,

prema vrednosti koeficijenta toplotne

prema vrednosti zapreminske mase i

prema mestu i nainu primene.

MINERALNOG POREKLA ORGANSKOG POREKLA TI MALTERI I BETONI

Ekstrudirani Drvena vlakna

Mehanika svojstva EPS-a

Fiziko-mehanika svojstva EPS-a prema JUS-u G.C7.201

N apomena: 1) povr{ ins ko nagriza nje; 2)

Otpornost stiropora prema delovanju hemijskih agenasa

EPS je otporan na gljivice i bakterije. Budu}i da

Nakon kratkog izlaganja UV zracima, x zracima i

[to se ti~e uticaja temperature na stiropor, prakti~no

Kao ve}ina organskih materijala i stiropor je zapaljiv.

Kao prvo, treba ista}i ~injenicu da su neosnovane

dominantna je zatvorena poroznost,

Pre otpreme materijal mora da odlei najmanje 7

Kamena ili mineralna vuna sastoji se od

Korektori sastava i topitelji su:

SiO2 CaO Al2O3 Fe2O3 MgO Na2O TiO2 K2O

42-44.5 9-22.5 14-16.5 6.5-7.2 7-9.2 2.5-3 1-1.4 0.4-0.6

hemijski inertan materijal,

fizika i mehanika svojstva

fizika i mehanika svojstva

Postojanost na visokim temperaturama

Prosena debljina vlakana, [mm] max 0.007

Maksimalna dozvoljena vlanost, [%] 3

Proizvodi i njihova primena

Proizvodi od neimpregnirane kamene vune

Neimpregnirana kamena vuna u rinfuznom obliku 91

Proiveni filc na bitumeniziranom papiru 92

Proiveni filc na aluminijumskoj foliji 93

Proiveni filc na staklenom voalu 94

Proiveni filc na pocinkovanom pletivu 95

Proizvodi i njihova primena

Proizvodi i njihova primena

Proizvodi od impregnirane vune:

Impregnirane meke ploe ( = 35kg/m3) 98

Impregnirane polutvrde ploe ( = 75kg/m3) 99

Impregnirane tvrde ploe ( = 150kg/m3) 10

Proizvodi i njihova primena

Staklena vuna se sastoji iz tankih i elastinih

SiO2 CaO Al2O3 Fe2O3 MgO Na2O Br2O3

58.5 16 4 0.2 6 11.8 3.5

hemijski inertan materijal,

Termoizolacioni proizvodi od mineralne vune, u koju

Proizvodi i njihova primena

Proizvodi od impregnirane staklene vune

Proizvodi od impregnirane staklene vune 10

Proizvodi i njihova primena

U odnosu na kamenu mineralnu vunu,

Polistiren (polistirol) se dobija polimerizacijom

Granule prenika 0.2-1mm koriste se za