TRETMAN VODA ZA PIE

I OTPADNIH VODA

Dr Vanja uteri, vanr. prof.

Henry Kisinder

Onaj ko vlada naftom, vlada dravama.

Onaj ko vlada hranom, vlada ljudima.
Onaj ko vlada pitkom vodom, vlada
ivotom.
 Voda je najvanija
supstanca na Zemlji

itav na ivot zavisi od vode. Preko 2/3 zemlje je

prekriveno vodom i to daje plavu boju naoj planeti.
 Ograniena koliina
vode za pie

Voda za pie ini tek 0,7% od ukupne svetske koliine. Srbija je

na 47 mestu od 180 drava rangiranih po koliini vodnih
resursa u svetu.
Broj stanovnika u svetu e za naredne etiri
decenije porasti na devet milijardi, u
poreenju sa 7 milijardi ove godine,
procenjuju strunjaci UN.
Pijaa voda ini tek 0,7% od ukupne svetske koliine. Srbija
je na 47 mestu od 180 drava rangiranih po koliini vodnih
resursa u svetu. 8
Hidroloki ciklus
 ISTORIJSKI RAZVOJ

Rimski akvadukt i vodovod

 Najstariji poznati bunari za
dobijanje pitke vode potiu jo
iz vremena
4.000 godina pre nove ere
(Sumeranci u Mesopotamiji).

Prvu vodovodnu mreu je napravio kralj Solomon u Jerusalimu

1.000 pre nove ere. Stari Rimljani su prvi usavrili prave
vodovodne mree sa olovnim cevima. Posebno je interesantno
to to su Rimljani odvajali vodu u tri klase:
- I klasa je bila za pie,
- II za kupalita,
- III za ispiranje kanalizacije.
 Savremeno snabdevanje gradskih naselja vodom u Srbiji
zaeto je u Kragujevcu. Prve ideje o tome pojavljuju se u
vreme kada je Kragujevac bio prestonica Srbije (od
1818. do 1841. god.)
Mnogo godina kasnije 1901. poinje izgradnja prvog
planskog vodovoda u Kragujevcu kaptaom izvora u
Trmbasu udaljenom oko 4 km od grada. 1904. god je
puten u pogon vodovod kapaciteta 3,2 l/s. Grad je tada
imao 14.000 stanovnika i on nije mogao da zadovolji
potrebe stanovnitva za vodom.
1977. god je dolo do izgradnje brane i akumulacije na
reci Grui kao i postrojenja za preiavanje kapaciteta
1.200 l/s.
 IZVORI ZAGAENJA VODA
Prirodni (vulkanske erupcije, poplave,
poari, zemljotresi)
Vetaki (antropogeni) (industrija,
rudarstvo, poljoprivreda)

Japan,
Kitakyushu

1960. 1990.
 Vetaki izvori zagaenja voda
Koncentrisani zagaivai:
Industrijski i komunalni
kanalizacioni sistemi,
Procedne vode sa deponija otpada.

Rasuti zagaivai:
Spirane poljoprivredne povrine
sa primenom agrotehnikih mera,
Saobraajnice i drumski saobraaj,
Plovni saobraaj,
Naselja bez sistema kanalizacije.
Zato je neophodan
tretman vode?
 Slike mikroorganizama

Bacillus Anthrax Cryptosporidium Oocysts Salmonella Typhi

Escherichia coli Giardia Lamblia Bacillus Subtilis

 U oko 50 % vodovoda u Srbiji
zbog neadekvatnih standarda,
voda nije sasvim ispravna za
upotrebu za pie i spremanje
hrane. Polovina stanovnitva u
Srbiji povremeno pije takvu,
neispravnu vodu.
 Standardi vode za pie

Standardi kvaliteta vode za pie mogu biti

relativni i apsolutni.
Kod relativnih standarda postavljaju se naelni
zahtevi, kao npr. da bi voda za pie trebalo da je
ista u fizikom, hemijskom i bakteriolokom
pogledu.

Apsolutni standardi - nacionalni, meunarodni,

regionalni i sl.,
 Apsolutni standardi - nacionalni, meunarodni, regionalni i
dr., preciziraju sledee zahteve:

ukupan sadraj soli sadraj anjona

oksidativnost
sadraj katjona pH vrednost

koliina rastvorenih ukupna tvrdoa

gasova

20
- Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode (Slubeni
glasnik SRJ 42/98 i 44/99)
- 133 indikatora
- 384 norme
- Zakon o vodama
(Sl. Glasnik RS br. 46/91, 53/93, 67/93, 48/94, 54/96,
30/2010)
- Pravilnik o opasnim materijama koje se ne smeju
unositi u vode ( Sl. list SFRJ br. 3/66,7/66)
- Pravilnik o opasnim materijama u vodama ( Sl. list SRS
31/82)
 Zakonski osnov kontrole
i indikatori kvaliteta

Naim zakonskim propisima, Uredbom o kategorizaciji

vodotoka i Uredbom o klasifikaciji voda u Republici Srbiji
vodotoci su razvrstani u I, IIa, IIb, III i IV klasu prema
utvrenim graninim vrednostima pokazatelja kvaliteta.
 I klasa vode koje su u prirodnom stanju ili se posle
dezinfekcije mogu upotrebljavati ili iskoriavati za
snabdevanje naselja vodom za pie, u prehrambenoj
industriji i za gajenje plemenitih vrsta riba,

II klasa vode koje su pogodne za kupanje, rekreaciju i

sportove na vodi, za gajenje manje plemenitih vrsta riba kao
i vode koje se uz normalne metode obrade mogu
upotrebljavati za snabdevanje naselja vodom za pie,

III klasa vode koje se mogu upotrebljavati ili iskoriavati za

navodnjavanje i u industriji, osim prehrambene industrije i

IV klasa vode koje se mogu upotrebljavati ili iskoriavati

samo posle posebne obrade.
 PRIPREMA VODE ZA PIE
1. MEANJE

2. AERACIJA
OSNOVNE OPERACIJE 3. KOAGULACIJA I FLOKULACIJA
4. TALOENJE (SEDIMENTACIJA)
5. FILTIRANJE
6. DEZINFEKCIJA

1. OKSIDACIJA
2. SORPCIJA
3. FLOTACIJA
4. ODSTRANJIVANJE Fe i Mg
DOPUNSKE OPERACIJE
5. ODSTRANJIVANJE AMONIJAKA
6. OMEKAVANJE
7. STABILIZACIJA VODE
 Zanimljivosti
Za oljicu kafe je neophodno obezbediti 140 l vode,
Za hamburger 2 400 l vode,
Za proizvodnju 1 kg ita potrebno je 1 300 l vode, a za pirina
ak 3 000 l.

Prosean ovek dnevno koristi:

- 52 l za tuiranje,
- 36 l za WC,
- 20 l za pranje vea,
- 8,7 l za hranu i pranje sudova,
- 1,6 l za pie
- 6,4 l za ostalo.
 jedna limenka - 40 l

1 litar piva - 20 l

1 kg krompira - 500 l

1 l soka - 1200 l

farmerke - 8000 l
 SITUACIJA U SRBIJI
Podzemne
9% vode
Vodotoci
21%

70%

Javno vodosnabdevanje
Flairane vode

Uee zahvaenih koliina flairanih

Raspoloivost voda u ukupnim eksploatisanim
resursa podzemnih resursima podzemne vode u Srbiji
voda
Porast industrije flairanih voda
Flaa vode kota oko 1,5 dolar.

To je 1.900 puta vie od vode iz vodovoda ukoliko

je dovoljno ista da bi se mogla piti.
2004. godine , samo
u SAD-u, prodato je

26,000,000,000
litara flairane vode.

To je skoro 28.000.000.000 plastinih flaa u jednoj

godini , samo u SAD-u od ega 86% zavri kao otpad.
Ujedno to je skoro 3.000.000.000 litara ulja koje se
upotrebi za izradu ovih plastinih flaa, a to je
koliina ulja koja bi bila dovoljna za 100.000
automobila u toku jedne godine.

30
 26.000.000.000 litara vode takoe
podrazumeva i 2.500.000 tona CO2 koji
se emituje u vazduh u toku proizvodnje
plastinih boca potrebnih za flairanje
te koliine vode.
 $ 100 000 000 000
To je koliina novca koju potroai, svake
godine daju za flairanu vodu.

Istraivanja pokazuju da se sa tom koliinom novca

moe obezbediti da svi na planeti imaju pijau vodu
u vodovodu i higijensku kanalizaciju.
TRETMAN OTPADNIH VODA
Kanalizacioni sistem statistiki podaci
ukupno stanovnika: 6.527.616

41%

59% ruralno
urbano

ukupno urbano stanovnitvo: 3.803.963 ukupno ruralno stanovnitvo: 2.663.653

9%
25%
nije prikljueno
nije prikljueno
75% prikljueno
prikljueno 91%

34
Kljuni izvori zagaenja reka u Srbiji su
nepreiene industrijske i komunalne otpadne
vode. Oko 50% zagaenja isputenog u reke dolazi
od industrijskih postrojenja. Beograd svu otpadnu
vodu kroz 20 izliva isputa direktno u Dunav i Savu
bez ikakvog preiavanja. Samo 13 % komunalnih
otpadnih voda tretira se pre isputanja.
Kroz kanalizacioni sistem u Savu i
Dunav se godinje kroz 15 ispusta,
izlije 140 miliona m3 fekalnih, a kroz
11 ispusta 63 miliona m3
atmosferskih voda. Sistemom za
odvoenje fekalnih i atmosferskih
voda, Beograd je pokriven od 65 do
75 %.

Izgradnjom Pogona za preiavanje

otpadnih voda u pivari Kompanije
"Karlsberg Srbija" u elarevu otpadna
voda iz pivare izlazi istija od Dunava.

14. oktobar 2009.

U Srbiji je danas samo oko 45 % domainstava
prikljueno na kanalizacionu mreu. Cilj je da
do 2019. godine ta cifra bude oko 65%. Za
postizanje tog cilja bie neophodna ulaganja
od oko 890 miliona .
38
 Postrojenja za preiavanje voda

Reetka
MEHANIKO Sita
PREIAVANJE Aerisani peskolov
Talonik
Separator masti i ulja
HEMIJSKO
PREIAVANJE Neutralizacija

BIOLOKO Bio-filter
PREIAVANJE Nitrifikacija
Denitrifikacija
Fermentacija mulja
ema procesa preiavanja
otpadnih voda
 Mehaniko preiavanje obuhvata preliminarnu obradu, u kojoj
se odstranjuju krupni predmeti i primarnu obradu, u kojoj se
odstranjuju plutajue i taloive estice.

Ravne automatske reetke

Centrifugalna pumpa i step screen (levo)

i konvejer za transport krupnog otpada (desno)
Sekundarna obrada obuhvata bioloke postupke kojima se uz
pomo ivih organizama razgradjuju rastvorene supstance
(organska materija i jedinjenja azota i fosfora).

Aerisani peskolov
Hemijske metode preiavanja su prilino skupe (troe
se velike koliine hemikalija i stvaraju problemi
zbrinjavanja mulja nastalog ovim postupkom) i treba ih
primenjivati samo za uklanjanje onih supstanci koje se
ne mogu eliminisati drugim postupcima (na pr. u
tretmanu pojedinih industrijskih otpadnih voda).
Srbija je 2002. godine imala 37 sanitarnih postrojenja za
tretman otpadnih voda:
- 7 za primarni tretman
- 30 za sekundarne i bioloke tretmane (7 starih vie
od 30 godina).

U 2007. god, u Srbiji je bilo 20 optina (16% stanovnitva)

sa postrojenjima za tretman otpadnih voda. 15 postrojenja
vri bioloki i 5 mehaniki tretman. Beograd, Novi Sad i Ni
isputaju vode u recipijente bez prerade.
Procenjuje se da je samo 13% svih fabrika za tretman voda
zadovoljavajui.
Globalno, samo 4-6% komunalnih otpadnih voda se tretira
u Srbiji.
 Ukupna koliina otpadne vode proizvedena na
dnevnom nivou u industriji :

6,5 miliona m3 - 2000. god.

9 miliona m3 - 2004. god.

U 10 od 250 postojeih industrijskih postrojenja u

Srbiji, proizvede se 75% neorganske otpadne vode.
Meu ovim su:
U.S.Steel Smederevo, termoelektrane N. Tesla A i B,
Zorka u apcu, termoelektrana Kostolac, Fabrika
el.kablova u Jagodini, rudnici u Boru, Sjenici i kop
Kolubara.
 Optine u kojima
postoji
postrojenje za
preiavanje
otpadnih voda

Procenat broja
stanovnika prikljuenih
na kanalizaciju sa
postrojenjem za
preiavanje otpadnih
voda
 7%
42%
Podaci za 2007 god. o
preiavanju industrijskih
otpadnih voda u Srbiji
51% Preiava
Ne preiava
Bez podataka

Povrinske vode
8% 2%
Kanalizacija 43%

Vrste prijemnika Kombinovano

industrijskih otpadnih voda Br. pogona bez

podataka
u Srbiji za 2007 god.

47%
 2% 4% 31% Prehrambena industrija
27% Ener. rude, met., nemet.
Ostale delatnosti
Hemijska industrija
Ulivi u povrinske vode
Drvna industrija

1% Usluna delatnost
prema delatnosti za
9% 17% Tekstilna industrija 2007 god.
9% Autotransport

11%
33%
4%
Prehrambena industrija
22% Ener. rude, met., nemet.
Ulivi u kanalizaciju Hemijska industrija

- prema delatnosti Ostale delatnosti

Drvna industrija
- za 2007 god. Usluna delatnost
3% Tekstilna industrija
5% 8% 14%
Autotransport
3D model
CPPOV
Cvetojevac
HVALA NA PANJI