FAKULTET ZA SPECIJALNU EDUKACIJU I REHABILITACIJU

Medicinska fiziologija - predavanja

Telesne tenosti

Doc. dr Maja Milovanovi

 Sadraj prezentacije
Voda u organizmu
Osmolalnost telesnih tenosti
Elektroliti u telesnim tenostima
Odeljci telesnih tenosti
 Uloge vode u organizmu
Rastvara skoro univerzalni
Odreuje strukturu i funkciju proteina, nukleinskih kiselina,
kompleksnih ugljenih hidrata i elijskih membrana
Omoguava nastanak jona u organizmu
Nastanak protona i funkcionisanja sistema za sintezu
energije ATP
Transport hranljivih materija
Izluivanje krajnjih produkata metabolizma
Regulacija acido-bazne ravnotee
Regulacija temperature tela
Lubrikacija (podmazivanje zglobova i membrana
Sredina za varenje hrane
 Najvanije uloge vode
Svi metaboliki procesi se odvijaju u vodenoj
sredini
Odravanje telesne osmolarnosti koja
predstavlja pogodnu sredinu za elijske
aktivnosti
280-300 mosmol/kg vode
Odravanje volumena krvi i zadovoljavajue
perfuzije svih telesnih tkiva
Termoregulacija
 Voda u organizmu oveka
Ukupna koliina je odreena:
Uzrastom
sa starenjem se smanjuje
Polom
Stepenom uhranjenosti
Srednja ivotna dob:
voda ini 50-60% telesne mase
ena - 50% vode
manji procenat zbog veeg sadraja masti
Mukarac - 60% vode
 Dnevna potreba
Odrasla osoba 35-40 ml/kg telesne mase
Deca 50-100 ml/kg telesne mase:
2-3 puta vee bazalno stvaranje toplote
Nezrela funkcija bubrega
 Bilans vode: unos
Hranom 800 ml
Pijenjem 1300 ml
Endogena voda 300 ml
 Bilans vode: gubitak
Urinom 1500 ml
Preko koe 450 ml
Respiratornim sistemom preko 350 ml
Fecesom 100 ml
 Faktori koji utiu na konstatnost
zapremine tenosti
Ravnotea kontinuiranog gubitka i
povremenog unosa
Navike:
Koliina unosa vode
Vrsta odee, klimatski uslovi
 Sistemi organa koji reguliu
konstatnost zapremine tenosti
Funkcija bubrega
izluivanje vode i soli urinom
Funkcija gastrointestinalnog trakta
tokom 24 asa fecesom se izlui 100-150ml vode
U GIT se nalazi 12l:
2l se unese pijenjem
10l nastaje sekrecijom
Funkcija respiratornog sistema
disanjem se gubi 350 ml vode dnevno
Funkcija koe
Perspiracija (znojenje) zavisi od temperature i vlanosti
vazduha sredine i od stepena fizike aktivnosti u tim
uslovima
 Hormoni koji su ukljueni u regulaciju
koliine vode
Antidiuretski hormon (vazopresin)
koji lui neurohipofiza pod
uticajem sledeih stimulusa:
Mentalni stres
Hiperosmolalnost telesnih tenosti
Hipovolemija
Pad krvnog pritiska
Adrenalin nadbubrena lezda
Aldosteron nadbubrena lezda Mukarac levo; ena desno
Hormon koji poviava reapsorpciju 1.
2.
Epifiza
Hipofiza
jona natrijuma i vode u bubregu 3. titna lezda (tireoidna)
Poveava volumen krvi i poviava 4. Grudna lezda (timus)
krvni pritisak. 5. Nadbubrena lezda
6. Guteraa (pankreas)
7. Jajnik
8. semenik
OSMOLALNOST TELESNIH TENOSTI
 Osmolalnost telesnih tenosti
Osmoza je neto difuzija molekula vode kroz
polupropusnu membranu
Osmotska aktivnost rastvora zavisi od broja estica
u njemu
Osmol: broj estica jednog mola supstance koja ne
disocira u kg rasvaraa
Osmolalnost: broj osmola rastvorene materije na kg
rastvaraa (vode)
Osmolarnost: broj osmola rastvorene materije po
litru rastvora
Osmotski pritisak: pritisak koji je potreban da
zaustavi osmozu

1 mol = 6x1023 molekula ili atoma

 Osmolalnost telesnih tenosti
Koliina osmotski aktivnih estica po
kilogramu telesne tenosti.
ICT i ECT nemaju isti osmotski sastav ali imaju
istu osmolalnost.
Osmolalnost je ista jer voda slobodno
difunduje kroz membrane iz oblasti vie ka
nioj koncentraciji vode.
 Osmotski pritisak
Raspodela vode primarno je odreena
raspodelom osmotski aktivnih supstanci
Distribucija osmotski aktivnih supstanci
izmeu elija i meuelijske tenosti odreena
je:
procesima difuzije
olakanog i aktivnog transporta jona i molekula
kroz elijsku membranu
metabolikom aktivnou elija
Podseanje: elijski transpotni mehanizmi
Difuzija
kretanje molekula iz oblasti sa veom koncentracijom u oblast sa manjom koncentracijom (du
koncentracionog gradijenta); primeri: gasovi O2 i CO2

Osmoza
difuzija vode kroz selektivno propustiljive membrane

Olakana difuzija
kretanje molekula za koji membrana nije propusna, iz mesta gde je koncentracija vea ka mestu gde
je koncentracija manja. Glukoza se kroz membranu kree uz pomo nosaa proteina u membrani,
za koje se vezuje, time postaje rastvorljiva u fosfolipidima membrane i lako prolazi kroz nju.

Aktivni transport
kretanje protiv koncetracionog gradijenta, uz pomo energije iz ATP-a; primer: natrijumska pumpa
koja izbacuje jone Na iz elije, nasuprot viku Na u vanelijskom prostoru.

Filtracija
Kretanje plazme i rastvorenih materija kroz zid kapilara uz pomo krvnog pritiska.

Fagocitoza i pinocitoza
Preuzimanje bakterija od strane leukocita.
 Donanova ravnotea
Kada bioloke membrane dele
dva rastvora elektrolita od kojih
jedan sadri nepermeabilni jon
npr. anjon proteina.
Difuzibilni joni se pasivno
rasporeuju sa obe strane
membrane tako da je posle
uspostavljanja dinamine
ravnotee proizvod difuzibilnih
jona katjona i anjona sa obe
strane membrane isti.
Veliki anjon proteina privlai
male difuzibilne katjone, ija
koncentracija postaje vea sa te
strane membrane, i potom
difuzionim gradijentom dovodi
do ulaska anjona u eliju.
 Regulacija telesne osmolalnosti
Osmolalnost plazme se Poveanje osmolalnosti
plazme unosom slanog
rastvora
odrava u okviru konstatne
vrednosti
280 290mOs/kg vode 2% Osmoreceptori u povrnim
slojevima hipotalamusa

Dva mehanizma:
Mehanizam ei Poveanje nivoa vazopresina
Antidiuretski hormon (antidiuretski hormon)

e
Regulacija zapremine telesnih tenosti
1. Preko osmoreceptora hipotalamusa:
Poveanje osmolalnosti plazme ih aktivira
Posledica je poveanje luenja hormona neurohipofize
antidiuretskog hormona (ADH),
ADH smanjuje koliinu urina reapsorpcijom vode iz urina u krv,
ime se smanjuje osmolalnost odnosno poveava volumen
plazme.
2. Aktivacija sistema renin-angiotenzin-aldosteron
Smanjenje zapremine krvi ili protoka aktivira senzorne elije
bubrege
Posledica je pojaanje luenja aldosterona iz nadbubrene
lezde.
Pod uticajem aldosterona bubrezi zadravaju Na+ (a sa njim i
vodu) i time poveavaju volumen plazme.
 Dehidratacija

Poveana osmolalnost Smanjeni krvni pritisak

krvi

Smanjena Renin
Stimulie osmoreceptore salivacija
hipotalamusa
Angiotenzin II

Poveanje nivoa Suva usta

ADH Stimulie osmoreceptore
hipotalamusa
Oseaj ei

Pijenje vode

Distendira
Vlai usta Rehidrira krv eludac i
creva
 Modane elije
Sposobnost adaptilnog odgovora na promene
u osmolalnosti plazme.
U situaciji hronine hiperosmolalnosti elije
menjaju saraj osmotski aktivnih estica da bi
odrale normalnu veliinu elije, tj da bi
spreile bubrenje elija:
Nagomilavanje programiranih osmola.
ELEKTROLITI U TELESNIM TENOSTIMA
 Natrijum
Najvea koliina u ECT
Normalan unos: 5g
Koncentracija u plazmi: 138-146 mmol/l
Izluuje se uglavnom preko bubrega
Uloga:
Obezbeuje osmolalnost ECT
Odravanje pH (uz anjon HC03-)
Vitalna uloga za eliju uestvovanje u akcionom
potencijalu
Viak edem tkiva
Manjak dehidratacija
 Kalijum
Uglavnom se nalazi unutar elije
Koncentracija u plazmi 4-5 mmol/l
Unos 4-8 g dnevno
Uloga:
Odreuje i kontrolie membranski mirovni potencijal -
ekscitabilnost tkiva
Eliminacija putem bubrega, kontrolisana od strane
aldosterona hormona nadbubrene lezde
Hipokalijemija (ispod 3,5mmol/l)
miina slabost (paraliza)
opasan poremeaj sranog ritma
 Kalcijum
Najprisutniji katjon u telu
Hranom se unese 1 g, resorpcija u gornjem GIT (1/10)
Koncentracija u plazmi 2,2 do 2,7 mmol/l
60% jonizovani
40% fizioloki aktivan
Zavisi od ravnotee resorpcije u crevima, ulaska u kosti,
demineralizacije kosti - kontrola parathormonom i vitaminom D,
bubrene eliminacije.
Hiperkalcijemija:
poveano izluivanje paratireoidnog hormona, maligna oboljenja,
Intoksikacija vitaminom D, sarkoidoza
Hipokalcijemija:
nedostatak vitamina D, smanjeno izluivanje paratireidnog hormona,
povean gubitak kalcijuma zbog bolesti bubrega.
 Magnezijum
Glavni intraelijski jon
Uloga:
Posrednik u mnogim intraelijskim enzimskim
reakcijama
Dnevni unos 350mg
Koncentracija u plazmi: 0,8 - 1,2mmol/l:
75% jonizovani oblik
25% ugraeno u proteine.
Mnogo ea hipomagnezijemija
DISTRIBUCIJA VODE U ORGANIZMU
- ODELJCI TELESNIH TENOSTI
 Distribucija vode u organizmu:
odeljci telesnih tenosti

Intraelijska tenost = 2/3

ukupne telesne tenosti

Ekstraelijska tenost 1/3 Intersticijumska tenost

ukupne telesne tenosti Transcelularna tenost
Limfa

Krvna plazma = ekstraelijske tenosti

 Intraelijska tenost (ICT)
Sastav:
Bogata jonima K+ i Mg2+
Siromana jonima Na+ i Cl
Proteini i organski fosfati
Razliit sastav elija razdraljivih (ekscitabilnih)
i nerazdraljivih tkiva
Na+ - K+ ATP-aza u elijskoj membrani regulie
sastav jona Na+ i K+ u ICT.
 Ekstraelijska tenost (ECT)
1. Krvna plazma
2. Meuelijske tenosti (intersticijumska):
1/6 tenosti
Limfa je deo instersticijumske tenosti
Ultraflitrat plazme bez proteina:
11,5 l: slobodno oko 1,5l (mobilno kod hipovolemije,
krvavljenja itd.), ostalo u vidu gela
3. Transelijske tenosti
 Krvna plazma
Veliki sadraj proteina
Veliki protok tenosti (funkcija transporta)
Predstavlja intersticijumsku tenost krvi
Glavni katjon: Na+
Glavni anjoni: Cl-, HCO3-, proteini
Zbir svih katjona 150mmol/l:
Na+ 138-146mmol/l
ostali oko 11mmol/l
Zbir svih anjona 150mmol/l:
Cl- 98-110mmol/l
HCO3- 27mmol/l
proteini 16 mmol/l.
 Razmena izmeu krvne plazme i
interelijskog prostora
Osnovna funkcija krvotoka se obavlja a nivou
membrane kapilara.
Odreuje je hidrostatski i osmotski pritisak na
nivou kapilara.
Obavlja se:
Filtracijom
Difuzijom
Aktivnim transportom
 Kapilarna razmena
9/10 tenosti koja se
filtrira na arterijskom
kraju kapilara
reapsorbuje se na
venskom kraju
kapilara.
1/10 ulazi u limfne
kapilare i preko
limfnih sudova ulazi
ponovo u cirkulaciju
(proteini)
Dnevno se stvara 2-3l
limfe.
Limfotok je paralelan
venskom sudovnom
sistemu
 Limfa i limfotok
Limfa je intersticijumska tenost koja se nalazi u
limfnim sudovima.
Preko limfnih sudova limfa se odvodi u venski sistem.
Uloga limfe je da uklanja velike estice iz
intersticijumske tenosti (zato to se one ne mogu
reapsorbovati kroz zid kapilara):
Proteine
Lipide
Bakterije (do limfnih vorova gde se uklanjaju)
Uloga limfe je zadravanje tenosti i krvnim
kapilarima.
 Transelijske tenosti
Nalaze se u prostorima okruenim epitelom:
Cerebrospinalna tenost likvor
Ona vodica
Urin
Tenosti gastrointestinalnog trakta
Tenosti zglobnih kapsula
Tenosti u potencijalnim prostorima tela:
pleuralna, perikardna i peritonealna upljina
Specijalizovane funkcije
 Ekstracelularna tenost mozga
Zapremina mozga (elije i estracelularna tenost)
je ograniena lobanjom.
Ako volumen ICT ili ECT raste postoji rizik od
porasta intrakranijalnog pritiska i smanjenja
perfuzije mozga.
Volumen ECT mozga je strogo kontrolisan!
Tri odeljka:
Krvna plazma (70ml)
Intersticijumska tenost (250ml) u kontaktu sa
nervnim elijama i glijom
Cerebrospinalna tenost-likvor (150ml)
 Cerebrospinalna tenost - likvor
Bistra tenost koja
ispunjava:
subarahnoidalni
prostor mozga i
kimene modine
(120ml)
modane komore
(30ml)
Cisterne
Ukupna
zapremina: 150ml
Pritisak:
104mmHg
 Uloge cerebrospinalne tenosti
Apsorbuje udarce i titi mozak od kontakta sa
lobanjom u toku pokreta;
Pomae odravanje unutranje sredine CNS-a
relativno stalnom;
Obezbeuje put za eliminaciju tetnih
produkata iz mozga.
 Sekrecija i apsorpcija
Tee preko povrine mozga i
kimene modine
Apsorbuje se nalaz u
venski sistem u
arahnoidalnim
granulacijama
Stvara se u Oko 4 izmene
horioidnim dnevno
pleksusima -
visoko prokrvljena
sr i niz epitelnih
elija koje ulaze u
lumen komora
500 ml dnevno
Kominikantni
hidrocefalus:
pojaano
stvaranje likvora

Nekomunikantni
hidrocefalus:
opstrukcija
protoka likvora
 Barijere izmeu krvi, mozga i likvora
Krvno likvorna barijera:
Preko tesnih spojeva epitelnih elija horiodnog
pleksusa
Krvno modana barijera:
Kapilarne endotelne elije formiraju barijeru izmeu
intersticijuma mozga i krvi
Prolaze je liposolubilne supstance: O2, CO2, urea,
nikotin, etanol
Ne prolaze: elektroliti
Glukoza ulazi u mozak mehanizmom olakane difuzije,
uz pomo proteinskih nosaa kroz membranu
 Da li postoje zone mozga bez krvno
modane barijere?
Da, nekoliko malih modanih zona:
area postrema (kontrola povraanja, npr. kao
reakcija na prisustvo toksina u krvi), zadnji deo
hipofize, pinealna lezda..
Zato?
Ova situacija omoguava da neki neuroni budu
izloeni rastvorima iz krvi u sklopu
neuroendokrinih funkcija i regulacija
 Sastav cerebrospinalne tenosti
Sadri malo proteina: 0,2-0,3 g/l
Osmotski pritisak priblino jednak pritisku krvi
Koncentracija jona
Na+ slina kao u krvnoj plazmi
Cl- za 15% vea nego i plazmi
K + za 40% manja nego u plazmi
Koncentracija glukoze za 30% manja nego u
plazmi
Do 4 elije u ml likvora
 Ona vodica
Ispunjava prednju i zadnju komoru oka
Ukupna zapremina 300l:
zadnje one komore 50l
prednje 250 l
Intraokularni pritisak: 153mmHg
 Zadnja
Stvara se u komora
produecima
cilijarnog tela u Prednja
komora
zadnjoj onoj komori
Aktivna sekrecija Na+,
Cl- i HCO3-
To poveava
osmolalnost one
vodice u prednjoj
komori, te dovodi do
difuzije vode
ronjaa
Protie kroz zenicu u
prednju onu
komoru
Otie kroz lemov
kanal u
ekstraokularne vene
 Nadoknada telesnih tenosti
Fizioloki rastvori slue za nadoknadu tenosti,
elektrolita i hranljivih materija.
Klasifikacija fiziolokih rastvora:
Prosti rastvori zadovoljavaju uslov izotoninosti*
0,9% NaCl
5% glukoza
Sloeni rastvori pored uslova izotoninosti,
ispunjavaju i uslove izojonije, izohidrije i izotermije
Ringerov rastvor
Ringer laktat, itd.
 ta je toninost?
Toninost je pritisak koji rastvor vri na
odreenu membranu, tj. sposobnost rastvora
da zadri vodu van elije. Rastvor je:
Izotonian sa plazmom ako eritrociti zadravaju
istu veliinu - ne bubre.
Hipertonian vri vei pritisak na membranu
eritrocita nego krvna plazma.
Hipotonian - vri manji pritisak na membranu
eritrocita nego krvna plazma.
 Zakljuak
Fizioloki se reguliu:
1. Volumen ekstracelularne tenosti pritisak
2. Osmolalnost ECT
3. Jonski sastav
Sve telesne tenosti su u dinamikoj
ravnotei:
ICT i ECT (plazma, intersticijumska tenost,
transelijske tenosti)