Kodeks samuraja

Savremeni prevod
Buido oinua
Tomas Kliri
Ilustrovao Oskar Rati

Sadraj:

Uvod Tomasa Klirija ix

PRVI DEO:
Opte razmatranje 21
Obrazovanje 24
Porodine dunosti 25
Naela ratnika 28
Ne zaboravljati bitku 30
Monasi-ratnici 32
Ispravno i pogreno 35
Hrabri 39
Utivost i potovanje 41
Vetina jahanja 44
Vojna i borbena naela 46
DRUGI DEO:
Upravljanje domom 51
Roaci 52
tedljivost 55
Gradnja kue 56
Vojna oprema 58
Opremanje potinjenih 60
Ratnici 61
Skromnost 62
Izbor prijatelja 63
Prijateljski odnosi 64
Prekid odnosa 66
Slava 67
Hvalisanje i kritike 68
Putovanje 70
Upozorenje protiv klevete 72
Starateljstvo 73
Suoavanje sa smru 75
TREI DEO:
Sluba 81
Vazalstvo 83
Vojna sluba 86
Neupadljivost 88
Izraavanje 89
Porodine istorije 91
Pratnja 92
Slubenici 93
Pozajmljeni i ukradeni autoritet 95
Iznuivanje 98
Nadglednici i nadzornici 100
Lenjost 101
Postupanje u vanrednim okolnostima 103
Ispoljavanje svojih stavova 104
Umreti odano 106
Uglaenost 111
 JAPANSKA KULTURA SE, kako meu samim
Japancima tako i meu stranim posetiocima i
posmatraima, skoro uvek smatrala jedinstvenom. Ova
jedinstvenost se ponekad pripisuje geografskom poloaju
Japana kao ostrvske zemlje, koja je od azijskog
kontinenta odvojena neobino opasnim vodama. Sakoku
kurs, ili nacionalna izolacija, politika koju su usvojili
oguni u periodu od 1639. do 1854. godine, takoe je, u
celini gledano, doprinela japanskoj kulturnoj izolaciji; to
takoe objanjava naroit stav Japana prema strancima.
Moe se rei da je, bilo da govorimo o samoj zemlji ili
o odnosima sa strancima, jedan od najsnanijih tragova
na japansku kulturu i mentalitet, koji se oseaju sve do
dananjih dana, ostavila izuzetno duga vojna vladavina.
Utemeljenje samuraja kao vladajue klase izvrilo je
dubok uticaj na kulturu i psihologiju japanskog naroda.
Taj uticaj se ogledao u snanim drutvenim promenama
nastalim upravo usled delovanja vojne vlade kao vie
sile koja je, vrei neprekidnu indoktrinaciju drutva,
nametala svoju ideologiju kako bi ozakonila svoju
vladavinu.
Samurajska klasa ponikla je kao naroiti izdanak
aristokratije. Uopteno govorei, poligamna via klasa
obino raa mnogo vie dece nego to je taj isti sloj
drutva kadar da apsorbuje. tavie, pravilo prvorodstva
znailo je da samo jedan sin moe naslediti sve
privilegije svoga oca. Ovi inioci su izvrili prirodan
pritisak u pravcu diferencijacije zanimanja potomaka
vie klase.
U Japanu, kao u Evropi i drugim zemljama, sinovi
aristokrata koji nisu mogli da naslede oevinu obino su
posta-jali ratnici ili monasi. U Japanu, oba ova zvanja su
isprva zamiljena u cilju zatite drave; drevni ratnici su
najpre nazivani samuraji ili pratioci, budui da su bili
naoruani uvari aristokrata. Kada su samuraji, kao
nezavisna klasa, najzad preuzeli od aristokratije dizgine
vladanja, jedan od naina na koji su potvrivali svoj
status i dostojanstvo bio je da odustanu od naziva
samuraj pratilac i daju sebi naziv bui, ratnici ili
vitezovi.
Utemeljenje i snaenje ratnike klase u Japanu i njen
postepeni uspon nagoveten je ve za vreme
ekspanzionistikih ratova protiv naroda Ainu koji su
naseljavali Honu, glavno ostrvo japanske drave, pre
nego to su se dananji Japanci naselili na njemu.
Raniji itelji Kjuua, junog japanskog ostrva, koje se
izgleda nalo ba na putu japansko-koreanskog
zauzimanja ostrvlja, bili su desetkovani i rano
asimilovani od strane Japanaca. Ali, narod sa glavnog
ostrva, Ainu, lovci na medvede, dugo i srano su
odolevali japanskoj ekspanziji. I tako je od japanskih
ratnikih klanova koji su napadali narod Ainu i uspeli
da prodru i nasele istone granice nastala jedna nova
rasa nadasve okrutnih i otpornih ljudi.
Napokon je narod Ainu potisnut na Hokaido,
najsevernije od glavnih ostrva dananjeg Japana,
preputajui pre-vlast japanskim ratnikim klanovima u
istonom Japanu. Meutim, oni su i dalje vrili vlast u
ime centralne vlade, kao to su to inili i ratnici u drugim
delovima Japana koji su upravljali udaljenim posedima
gradske aristokratije koja je doivljavala svoj procvat.
Kada je narod Ainu nestao sa glavnog ostrva i kada je
stepen nacionalne bezbednosti u dobroj meri bio
ostvaren, okupatorska ratnika klasa i aristokratija su se,
svako u svome pravcu, sve vie razvijali, pri emu je
aristokratija bila usmerena na kulturni razvoj, dok su
ratnici mogli da se posvete vojnim i administrativnim
poslovima.
Vremenom je raskalanost u redovima aristokratije,
dobro oslikana u aljivim priicama iz tog vremena,
dovela u izvesnom stepenu do njenog slabljenja.
Istovremeno, silina odgovornosti koja je leala na
ratnicima dala im je za pravo da zatrae vei udeo u
poreskim prihodima od poseda kojima su upravljali u
ime gradske aristokratije. Ovakve okolnosti napokon su
dovele do cepanja aristokratskih poseda iji su delovi
dodeljivani ratnikim klanovima, kao vid
najneposrednijeg uea u zajednikom ubiranju
poreskih prihoda. Napokon su posednitvo zemlje i vlast
koju su drali ratnici u provincijama uinili moguim
uspostavljanje nacionalne vojne vlade, koja je, dodue,
delovala paralelno sa civilnom vladom, ali je sada bila
monija i dominatnija od potonje, budui da je zadrala i
upravu nad carskim i aristokratskim posedima.
Prva vojna vlada Japana, Bakufu, ili atorska vlada, bila
je uspostavljena 1186. u Kamakuri, planinskoj tvravi
nedaleko od dananjeg Tokija, u istonom Japanu. Ovo
je bila prva od tri atorske vlade koje su vladale
Japanom od tog doba pa sve do 1868., u razdoblju od
skoro sedam stotina godina.
Postojanost reima Kamakure bila je odsudno poljuljana
mongolskim upadima 1274. i 1281. godine. Mada su
dostojan otpor i sranost samuraja zaustavili najezdu
Mongola, cena ovih ratova bila je slabljenje japanske
vojne vlade. U feudalnom sistemu kakav je vladao
Japanom nagrade za vojnu slubu dodeljivane su u vidu
zemaljskih poseda od delova zauzetih teritorija.
Meutim, prilikom odbrane od tuinskih upada nije
dolazilo do zauzimanja novih teritorija, te prema tome
nije bilo ni ratnog plena, tako da u ovakvim borbama
ratnici nisu mogli biti plaeni za svoju slubu. Rastue
nezadovoljstvo meu vitekim klanovima koji su
odbranili Japan od mongolskih zavojevaa presudno je
uticalo na destabilizaciju reima atorske vlade
Kamakure, koja je napokon pala 1333. godine.
Nakon razdoblja graanskog rata, nova vojna vlada bila
je uspostavljena 1336. godine pod vostvom Aikage
Takauija. Nova atorska vlada bila je uspostavljena u
oblasti Muromai, u Kjotou, drevnoj carskoj prestonici
i bila je vie naklonjena kulturi i politici stare
aristokratije. Tokom pedesetogodinje vladavine novog
vojnog reima carska kua bila je podeljena u rivalske
tabore, a ovako stvorena napetost i politika
nestabilnost rasli su zbog nesposobnosti Aikage da
posreduje u uspostavljanju saveznikih odnosa izmeu
ratnikih klanova. Stolee japanske istorije koje je
usledilo nakon ovog graanskog rata nazvano je Doba
zaraenih drava i bilo je manje ili vie odlikovano
stalnim borbama za prevlast meu zaraenim stranama.
Poslednji ogun Aikage je svrgnut sa vlasti 1574.
godine, a zbacio ga je Oda Nobunaga, prvi u nizu od tri
vojskovoe koji su napokon ujedinili Japan pod
voj-nom vladom. Nakon Ode sledio je Tojotomi
Hidejoi, a nakon njega Tokugava Iejasu, koji je
uspostavio treu atorsku vladu 1603. godine.
Uspostavljen u novom gradu Edo, koji je dananji
Tokijo, nedaleko od stare vojne prestonice Kamakure,
Tokugavin reim je vodio politiku zatvaranja Japana
prema ostatku sveta zadravajui sopstveni sistem
samurajskog vladanja vie od 250 godina, sve do 1867.
godine.
Tokugavin reim je, u poreenju sa prethodnim voj-nim
vladama, imao vru organizaciju drei do vee
politike i drutvene kontrole. Stolee graanskih
ratova je od strane japanskih istoriara oznaeno kao
doba gekokuo, ili doslovno oni odozdo svrgavaju one
odozgo. Mnoge vojskovoe koje su se pojavile tokom
ovog razdoblja bili su skorojevii, budui da su izbili na
povrinu iz niih klasa, ak i iz seljake. Sam Tokugava
Iejasu bio je neuglednog porekla, i kada se proglasio za
prvog oguna nove atorske vlade u Edou, njegova vlada
preduzela je mere radi spreavanja ma kojih daljih
drutvenih promena ili neeljenih kretanja.
Jedan od najznaajnijih poteza Tokugavinog reima bio
je preobraanje klasnog u kastinski sistem. Japansko
drutvo oduvek je bilo hijerarhijski ustrojeno, ali je
lino i porodino naslee kroz generacije bilo podlono
rastu i opadanju. U novom sistemu, etiri glavne klase
ratnika, zemljoradnika, zanatlija i trgovaca bile su
zakonski odreene kao nasledne klase, a nain ivota
svake od njih je bio odreen posebnim zakonima koji
su suz-bijali rasko i rastronost. Ispod ove etiri klase
bile su dve klase otpadnika, nazvane neisti i neljudi.
Mada su bogati trgovci imali pravo da uspostave brana
saveznitva sa ratnikim porodicima, i mada su
slobodni ljudi mogli da budu odbaeni iz klasa zbog
zlodela, etiri klase su uglavnom bile jasno razdvojene.
Jo jedan veliki novitet Tokugavinog vojnog reima bio
je odstranjivanje samuraja sa zemlje. U ranijim
feudalnim sistemima, gospodar je plaao svoje vazale
tako to im je odobravao upravu nad svojim zemaljskim
posedima. Tokugavin sistem bio je osmiljen tako da
potkopa mogunost obrazovanja nezavisnih ratnikih
pojaseva u provincijama nagonei samuraje da ive
odreenim podrujima utvrenih gradova svojih
gospodara i primaju svoju platu u pirinu, umesto da
neposredno ive na zemlji u provincijama.
Ovakva organizacija pruala je veu mogunost nadzora
ratnike kaste u celini od strane centralne vojne vlade, a
takoe i nainila samuraje u najveoj moguoj meri
administrativnom klasom. Da bi urbanizacija i
birokratizacija ratnike klase imala kompenzaciju, barem
na psiholokom planu, borilake vetine razvijane su u
visoko teatralne, filozofski usavrene sisteme umnog i
moralnog treninga.
Samuraji su, takoe, postajali uenjaci i lekari. Oni
skromniji, koji nisu radili za bogatije kue, malo po
malo su poeli da zarauju za ivot poduavajui decu
u osnovnim kolama konfucijanskim klasicima ili
radei kao tutori. Veliki broj sinova iz siromanijih
samurajskih porodica odlazili su u religiozne redove,
poglavito u red Rinzai, ogranak zen budizma. Neki novi
uenjaci iz doba Tokugave ak su poeli da daju nova
tumaenja intoa, drevne religije, postavljajui tako
temelje japanskog imperijalizma.
Prema tome, samurajska ratnika klasa izvrila je veliki
uticaj na itavo japansko drutvo, ne samo kroz svoju
vladajuu i zakonodavnu, ve i kroz pokroviteljsku
ulogu koja se ogledala u kulturnim delatnostima
usmerenim ka prosveivanju neratnikih sledbenika.
Budui da je potrajao vie stotina godina, ovaj elemenat
japanske civilizacije dobio je neobian zamah i snagu,
kako na politikom tako i na psiholokom planu. ak i
danas konvencionalna japanska kultura i mentalitet ne
mogu se shvatiti bez prepoznavanja uticaja koji su
zaostali iz ovih samurajskih stolea.
Poslednji izazov za Tokugavin reim bila je hrianska
pobuna koja je uguena 1636. Nakon toga, hrianstvo je
odbaeno i Japan izolovan od dodira sa strancima, sa
izuzetkom jednog trgovakog broda koji je jednom
godinje do-lazio iz Kine i jednog iz Holandije. Sa
izmakom graanskog rata i progonom zapadnjakog
imperijalizma, Japan je napredovao unutar krutih
struktura sopstvenog feudalnog naina ivota, doseui
nivo nacionalne discipline koji e ga prilagoditi
savremenom svetu bre od ostalih azijskih naroda.
Ali, za samurajsku klasu ironija Tokugavine vladavine
ogledala se u tome to je sa krajem neprekidnih ratova
koji su donosili i materijalno blagostanje dolo do
primetnog slabljenja ratnikog duha. Poto su nasledili
ratniku tradiciju u kojoj su i sami vladari bili ratnici,
stareine su kopnjenje vitetva mogle da protumae
samo kao pretnju moralnom i drutvenom poretku.
Zbog toga su, shvatajui to kao deo svoje kulturne
misije, u razdoblju Tokugave stareine nastojale da
ozakone tradicional-ne praktine filozofije.
Kodeks samuraja, knjiga iji je japanski naziv Buido
oinu i koja se moe prevesti kao Buido za
poetnike bila je napisana za vitezove poetnike novog
doba. Njen autor, Tajra igesuke, konfucijanski uenjak
i ratni ekspert, bio je roen 1639. godine, godinu dana
nakon implementacije nacionalne izolacionistike
politike, a umro je 1730, to znai da je iveo u zenitu
Tokugavinog perioda. Ovaj prirunik, napisan nakon pet
stotina godina vojne vlade u Japanu, sainjen je tako da
prui praktina i moralna uputstva za ratnike,
ispravljajui ratoborne tenje i ocrtavajui line,
drutvene i profesionalne uzore ponaanja svoj-stvene
buidou, ili stazi ratnika, japanskoj vitekoj tradiciji.
U dananje vreme, pojava kulturne izolacije irom sveta
nastaje dugujui pogrenom informisanju i
nerazumevanju. U tom smislu, Kodeks samuraja
predstavlja izuzetno verno ogledalo mnogih odlika i
navika savremene japanske civilizacije, predstavljajui
sr tradicije dugogodinjeg prestia i moi. Line
odgovornosti, porodini odnosi, javne dunosti,
obrazovanje, finansije, etika itd. - svi ovi aspekti ivota
razmotreni su u ovom tekstu sa stajalita ratnikog duha
japanskog vitetva. ak i oblici profesionalne i politike
nesposobnosti i korupcije, sa kojima se Japan danas bori,
opisani su sa nepogreivom preciznou u ovoj knjizi
staroj 300 godina, pokazujui koliko duboko su u Japanu
ukorenjeni feudalni i ratniki naini vladanja. Prema
tome, ovaj prirunik je glavni izvor za sve one koji ele
da steknu realnu sliku o Japanu i japanskom narodu.
Opte razmatranje

ONAJ KOJI BI HTEO da bude

ratnik, iznad svega bi trebalo da tei da u svakom trenutku
ima na umu smrt, svakog dana i svake noi, od osvita
novogodinjeg jutra do sutona uoi naredne Nove godine.
Ukoliko u svakom trenutku mislite na smrt, uspeete i da
budete odani i da ispunite porodine dunosti. Takoe
ete uspeti da izbegnete bezbroj zala i nedaa, da budete
fiziki snani i zdravi i doivite duboku starost. I, to je
jo bitnije, karakter e vam se poboljati, a vrline
uveati.
Evo i zato. itav ljudski ivot je poput veernje rose i
jutarnjeg mraza, dakle neto krajnje krhko i prolazno. A,
ako ovo vai za ivote obinih ljudi, koliko tek vai za
ivot ratnika?
Ukoliko ljudi sebe tee milju da e dugo iveti, stvari
mogu krenuti neeljenim tokom. Mislei da e itavu
venost morati da rade svoj posao i brinu se o svojim
roditeljima - oni mogu propustiti da ugode svojim
poslodavcima, a onda i poeti da se nepromiljeno
ophode prema svojim roditeljima.
Ali, ako imate na umu da ivot koji je danas tu nije
izvestan sutra, kada dobijete zadatak od
pretpostavljenog, ili kada se starate o roditeljima, vi ete
imati oseaj da moda to inite poslednji put - i onda
sigurno neete propustiti priliku da budete do kraja
revnosni i prema poslodavcu i prema roditeljima. Zbog
toga kaem da ete, ukoliko imate na umu smrt,
istovremeno ispuniti dunosti svog posla kao i porodinu
dunost.
U svakom sluaju, kada zaboravite na smrt vi postajete
 U ZAKONIKU RATNIKA postoje dve vrste naela
koje se dele u etiri podvrste ili etiri ravni.
Te dve vrste naela su uobiajena naela i vanredna
naela. Uobiajena naela su naelo vitetva i naelo
oruja. Vanredna naela obuhvataju vojna naela i
borbena naela.
Naelo vitetva podrazumeva pranje ruku i nogu i
kupanje ujutro i uvee, odravanje tela istim, brijanje i
eljanje kose svakog jutra, uobiajeno oblaenje prema
godinjem dobu i prilici, stalno noenje lepeze za
pojasom, da i ne spominjem dugi i kratki ma. Kada
imate goste, ponaajte se prema njima uljudno, shodno
njihovom poloaju, izbegavajte prazne razgovore, ak i
dok jedete iniju pirina ili pijete olju aja, uvek pazite
da ne budete aljkavi.
Ako ste u javnoj slubi, kada niste na dunosti ne treba
da lenstvujete; itajte, vebajte kaligrafiju, razmiljajte o
drevnim priama ili o zakonu drevnih ratnika. Bez obzira
da li etate, stojite, sedite ili ste oputeno zavaljeni,
ponaajte se i drite kao uzor istinskog ratnika.
Naelo oruja nalae da se prvo naui maevanje, zatim
baratanje kopljem, jahanje, streljatvo, pucanje u metu i
sve ostale ratnike vetine. Duni ste da uite, vebate i
ovladate ratnikim vetinama, da biste uvek bili spremni
da ih primenite.
Kada savladate ove dve ravni, naelo vitetva i naelo
oruja, nee vam nedostajati nita u pogledu uobiajenih
naela. U oima obinih ljudi izgledaete kao dobar
ratnik, dostojan svog zanimanja. Meutim, ratnici su u
biti ljudi koji deluju u vanrednim okolnostima. Kada
doe do graanskih nemira, ratnici na kratko ostavljaju
po strani svoje viteke manire, prelaze na vojni renik
sa svojim nadreenima, drugovima i potinjenima,
skidaju graansko odelo i oblae uniformu, uzimaju
oruje i kreu ka neprijateljskoj teritoriji. Postoje mnogi
naini i oblici izvoenja ovih postupaka, a zajedniki
naziv im je vojna naela. Neophodno je da se znaju.
Sledea su borbena naela. Kada se sukobe vai
neprijatelji i saveznici, ako va borbeni poredak i
kretanje teku po zamisli, vi pobeujete; u suprotnom,
gubite prednost i doivljavate poraz. Postoje
tradicionalne tajne raznih vrsta manevrisanja i borbenih
poredaka; one se zovu borbena naela. Neophodno je
znati ih.
Vojna naela i borbena naela su dve podvrste vanrednih
naela.
Ratnik koji je usavrio etiri ravni uobiajenih i
vanrednih naela i doveo ih do savrenstva smatra se
vitezom najvieg reda. Ako ste ovladali dvema ravnima
uobiajenih naela, podobni ste da sluite kao vitez, ali,
ako niste savladali dve ravni vanrednih naela, ne
moete postati zapovednik samuraja, voa grupe,
poglavar ili bilo ta slino.
Prema tome, u svetlu ove razlike, da bi neko postao
svestrani ratnik, neophodno je da savlada zakone
vitetva i oruja, kao i unutranje tajne vojnih i borbenih
naela, te da bude reen da nipoto ne odustane dok ne
postane vitez najvieg reda.