Magnetno polje u magneticima

Magnetno polje je prostor u kome se ispoljava

posebna vrsta interakcije u prirodi izmeu tela
koja imaju tzv. izraene magnetne osobine.
Slino elektrinom polju, i magnetno polje ima
jainu i pravac, tj. smer.
Smer linija sila magnetnog polja je uvek od
njegovog severnog ka junom polu.
Magnetno polje je vektorsko polje.
Linije sila magnetnog polja su uvek zatvorene.
Svaki magnet ima dva pola severni i juni.
Istoimeni polovi dva magneta se odbijaju, a
suprotni privlae.
Uzrok magnetnih osobina materijala su orbitalni i
spinski magnetni momenti elektrona koji se kreu
oko jezgara atoma. 173
 Magnetno polje u magneticima
Veliine koje karakteriu magnetno polje su magnetna indukcija B i jaina
magnetnog polja H (0=4107 Tm/A - magnetna permeabilnost vakuuma).
r r
B = 0 H [T], Tesla

Magnetno polje uspostavljeno u nekom materijalu (sredini) razlikuje se u

poreenju sa istim u vakuumu. Materijali koji znaajno utiu na magnetno
polje su magnetici.
Kao to u dielektriku dolazi do promene jaine elektrinog polja u
poreenju sa vakuumom, u magneticima (u optem sluaju, u svim
materijalima) dolazi do promene primenjenog magnetnog polja B0 (B -
magnetna indukcija). Sami magnetici prelaze u stanje namagnetisanja i
daju dopunsku magnetnu indukciju M
B'.
r r r
B
B = B0 + M

174
 Magnetno polje u magneticima
Prema ponaanju u magnetnom polju, materijali se dele u tri osnovne
vrste:

1. Dijamagnetici su materijali iji atomi i molekuli nemaju permanentne

magnetne momente. Pod dejstvom spoljanjeg polja u njima se indukuju
(stvaraju) magnetni dipoli suprotno orijentisani od B0.
bakar, cink, kadmijum,
B < B0 srebro,grafit, voda

2. Paramagnetici su materijali sa permanentnim magnetnim momentima

(nespareni elektroni), koji se u prisustvu spoljanjeg polja delimino
orijentiu u smeru polja.
aluminijum, platina,
B > B0 mangan, kiseonik, vazduh

Nakon nestanka spoljanjeg polja i dija- i paramagnetici se vraaju u

prethodno stanje.

175
 Magnetno polje u magneticima
3. Feromagnetici (gvoe, kobalt nikl, gadolinijum, ...) su materijali koji
poseduju permanentne magnetne momente koji su, usled postojanja tzv.
interakcije razmene izmeu njih, paralelno usmereni unutar malih
oblasti, tzv. domena u materijalu. Usled haotine orijentacije domena,
ukupna magnetizacija materijala je nula. U spoljanjem polju feromagne-
tik se trajno namagnetie (permanentni magnet).
B >> B0 Fe, nikl- legure
dinamo lim Fe+4%Si
-transformatori ur=5000

176
 Magnetna permeabilnost i susceptibilnost
Rezultujua magnetna indukcija B' M samih magnetnih dipola materijala
srazmerna je spoljanjoj magnetnoj indukciji B0:
M = m B0
B 10 5 dijamagnetici

5
m - magnetna susceptibilnost (osetljivost) materijala. + 10 paramagnetici

B = B0 + m B0 = (1 + m ) B0 r = 1 + m + 10 4 feromagnetici

< 1 f (T , B0 ) dijamagnetici
B = r B0
r = > 1 = f (T ) f ( B0 ) paramagnetici
>> 1 = f (T , B ) feromagnetici
0

Relativna magnetna permeabilnost r pokazuje koliko se puta magnetno

polje u nekom materijalu promeni u odnosu na polje u vakuumu.
Apsolutna magnetna permeabilnost =r0
Veza izmeu magnetne indukcije i jaine polja r r
u nekoj sredini relativne permeabilnosti r: B = r0 H 177
 Kretanje naelektrisane estice u magnetnom polju
Osim na namagnetisana tela, magnetno polje
deluje i na naelektrisane estice.
Da bi magnetno polje delovalo na naelektrisanu
esticu, treba da su ispunjena dva uslova:
1. naelektrisanje se mora kretati;
2. brzina naelektrisane estice mora imati kompo-
nentu normalnu na pravac magnetnog polja.

178
 Lorencova sila
Sila koja zakrivljuje putanju naelektrisane estice u magnetnom polju je
Lorencova sila.
Srazmerna je magnetnoj indukciji B, naelektrisanju estice q i kompo-
nenti brzine naelektrisane estice normalnoj na pravac polja vsin
r r r
F = qv B
r r
F = q vB sin = (v , B)

Lorencova sila je elektromagnetna sila, koja

uvek ima pravac normalan na ravan koju ine
vektori v i B, a smer odreuje znak
naelektrisanja.
Lorencova sila ne menja intenzitet, ve samo
mv pravac brzine naelektrisane estice.
r=
qB 179
Sila elektrinog polja i Lorencova sila
Sila elektrinog polja, koja deluje na pokretno
(ali i na nepokretno) naelektrisanje, ima pravac
i smer kao i vektor elektrinog polja E.

Sila magnetnog polja, koja deluje samo na

pokretno naelektrisanje, normalna je na vektor
magnetne indukcije B i vektor brzine v.

180
 Dejstvo magnetnog polja na struju Amperova sila
Sila F magnetnog polja B na elektrinu struju jaine I koja protie kroz
pravolinijski provodnik duine l (Amperova sila) definisana je
Amperovim zakonom:

q r r
F = vt B sin = IlB sin = ( l , B )
t
r r r
F = Il B
Amperova sila

Smer sile se odreuje

pravilom desne ruke

181
 Dejstvo magnetnog polja na struju.
Amperova sila predstavlja sumu Lorencovih sila koje deluju na
naelektrisanja u provodniku koja ine struju.
Ukoliko je provodnik kroz koji protie struja zakrivljen, za nalaenje
ukupne sile koja deluje na njega treba izvriti integraciju po celoj duini
provodnika:
r r r
F = I dl B
l

182
 Magnetno polje elektrine struje.
Jaina magnetnog polja, magnetna indukcija i magnetni fluks.
Oko naelektrisanja koje miruje javlja se elektrino polje, a oko pokretnog
naelektrisanja (elektrina struja) i magnetno polje. Ovo magnetno polje
deluje na druga naelektrisanja u pokretu.
Jedinstvo elektrinog i magnetnog polja uoio je Hans Ersted (1820.) -
elektromagnetno polje.
r r
Veliine koje karakteriu magnetno B = 0 H
polje su magnetna indukcija B i
jaina magnetnog polja H .
Magnetno polje je vektorsko polje.
Linije sila magnetnog polja su uvek
zatvorene.
Smer linija sila se odreuje na dva
naina: pravilom desnog zavrtnja ili
pravilom desne ruke. 183
 Jaina magnetnog polja, magnetna indukcija i magnetni fluks
Gustina linija sila magnetnog polja pokazuje intenzitet magnetne
indukcije.
Magnetni fluks ukazuje na broj linija sila koje prolaze kroz neku
povrinu normalno na nju. Tanije, magnetni fluks kroz neku povrinu dS
je skalarni proizvod vektora BdS (vektor dS je normalan na povrinu i
ima intenzitet jednak veliini date povrine).

Ukupni magnetni fluks

kroz neku povrinu:
r r
= B dS = Bn dS
S S

[Wb], veber
S
Polje je homogeno,
normalno na povrinu S: = BS
184
Magnetna indukcija struje. Bio-Savar-Laplasov zakon.
Magnetnu indukciju u okolini strujnog provodnika definie Bio-Savar-
Laplasov zakon: Element konture dl, kroz koji tee jaina struje I,
daje u nekoj taki u okolini konture elementarnu indukciju dB:

r
r 0 I d l rr
Vektorski: dB =
4 r 3
0 I dl sin
Skalarno: dB =
4 r2

r
r 0 I d l rr
4 r 3
B=

185
 Primeri izraunavanja magnetne indukcije
Magnetna indukcija pravolinijskog Magnetna indukcija krune struje
provodnika beskonane duine (u centru strujne konture
(na rastojanju a od provodnika) poluprenika a)

0 I 0 I
B= B=
2 a 2 a 186
 Primeri izraunavanja magnetne indukcije
Magnetna indukcija solenoida (na osi solenoida ija je duina l>>r)

Unutar solenoida: Na krajevima solenoida:

NI 0 NI
B = 0 B=
l 2 l 187
 Magnetno polje struje.
Uzajamno dejstvo elektrinih struja
Meusobno dejstvo izmeu naelektrisanja se ispoljava osim u mirovanju
(elektrina, Kulonova sila) i u sluaju njihovog kretanja - elektromagnet-
na ili elektrodinamika sila.

Sile kojima se dva paralelna provodnika privlae ili odbijaju, kada kroz
njih protie struja, uvek su normalne na pravac provodnika, odnosno
pravac kretanja naelektrisanja.
To su Amperove sile, sile kojima magnetno polje jednog provodnika utie
na pokretne nosioce naelektrisanja u drugom strujnom provodniku.
Veliina sile uzajamnog dejstva provodnika srazmerna je jainama struja,
188
a obrnuto srazmerna rastojanju izmeu provodnika.
 Uzajamno dejstvo elektrinih struja

Sile F1 i F2 izmeu dva pravolinijska provodnika,

kroz koje protiu struje I1 i I2 u istom smeru,
privlane su.
Ako struje imaju meusobno suprotan smer, sile F1 i
F2 su odbojne.

Relacija koja definie silu izmeu dva strujna

pravolinijska provodnika.
0 l 0=4107 N/A2 - magnetna
F= I1 I 2
2 d permeabilnost vakuuma

Elektrodinamika (Amperova) sila deluje, u stvari, na naelektrisanja u

pokretu, a ne direktno na provodnik.
189
 Elektromagnetna indukcija. Faradejev zakon indukcije
Obrnuto pojavi da elektrina struja stvara
magnetno polje, pokazano je (Faradej,
1831.) i da promenljivo magnetno polje u
E
Fe = qE = q
provodniku izaziva pojavu struje - l
elektromagnetna indukcija. F = qvB

Sa druge strane, kretanje provodnika

u nepromenljivom magnetnom polju
izaziva razdvajanje nosilaca naelek-
trisanja i pojavu elektrinog polja na
njegovim krajevima, odnosno razlike
potencijala (indukovana EMS).

U sluaju zatvorenog strujnog kola,

javlja se elektrina struja u njemu,
tzv. indukovana struja.
190
 Elektromagnetna indukcija. Faradejev zakon indukcije
Za nalaenje indukovane elektromotorne sile polazi se od izraza za rad A
sile F koja pokree provodnik i za veliinu magnetnog fluksa .

E
Fe = qE = q
l = vBl
F = qvB

dq dq
dA = Fdx = IlB dx = BdS = d
dt dt
dA d dx B dS d
= = = Bl = =
dq dt dt dt dt
Smer delovanja magnetne sile (IlB) na provodnik kroz koji protie indukovana
struja je suprotan smeru pomeranja pokretnog dela provodnika (smer sile F).

Za odravanje konstantne brzine kretanja v, ove sile treba da su u ravnotei (po

intenzitetu jednake). 191
Elektromagnetna indukcija. Faradejev zakon indukcije.
Vremenska promena magnetnog fluksa u okolini strujne konture je
uzrok nastanku indukovane struje u njoj.
Faradejev zakon indukcije: Indukovana EMS jednaka je negativnoj
brzini promene fluksa.

d
=
dt

192
 Lencovo pravilo

d
=
dt
Znak "" u Faradejevom zakonu
indukcije znai da EMS i
indukovana struja imaju takav
smer da tee da spree uzrok svog
nastajanja (indukovano magnetno
polje se suprotstavlja promeni
fluksa koja je izazvala EMS -
Lencovo pravilo).

193
 Meusobna indukcija i samoindukcija
Meusobna (uzajamna) indukcija
Meusobna indukcija je pojava indukovane EMS u provodnicima kroz koje
protie promenljiva struja.
To je pojava da promena jaine struje u jednom kolu (i odgovarajueg mag-
netnog fluksa) uzrokuje indukovanu EMS (i struju) u drugom oblinjem kolu.

d 2 di1 di2
2 = = M 1 = M
dt dt dt
M - koeficijent meusobne indukcije (u [H]).
M zavisi od veliine i geometrije strujnih kola.

194
 Meusobna indukcija i samoindukcija
Samoindukcija
Samoindukcija je pojava da se u strujnom kolu, kroz koje se menja fluks
sopstvenog polja, indukuje EMS.
Prilikom iskljuenja (ili ukljuenja) strujnog kola, u njemu se javlja i EMS
samoindukcije, koja spreava opadanje (ili porast) struje u kolu.

di L - koeficijent samoindukcije. Zavisi od oblika i dimenzija

s = L strujnog kola i magnetnih osobina sredine u kojoj je kolo.
dt

195
 Dobijanje naizmenine struje
Dobijanje naizmenine struje sinusoidalnog oblika zavisnosti EMS (napona,
struje) od vremena - rotirajui kalem (solenoid) u magnetnom polju.

Elektrini generator = BLv sin za 1 provodnik

E = N (2 BLv sin ) za N namotaja

W
v = r = = 2f E = NSB sin t = E 0 sin t
2

u = u0 sin t
u i i su trenutne vrednosti
i = i0 sin t napona i jaine struje. 196
 Kola naizmenine struje
I u kolima naizmenine struje vai Omov zakon, ali u neto izmenjenom
obliku, jer se mora uzeti u obzir da se osim termogenog otpora R u njima
javljaju jo dva oblika otpornosti koji su posledica naizmenine prirode
struje (napona) - kapacitivni (na kondenzatoru) i induktivni otpor (na
solenoidu).

Kada imamo samo termogeni otpor u kolu

naizmenine struje, njegova vrednost R ostaje ista
kao i u kolima jednosmerne struje - ne zavisi od
frekvencije, Rf(f).
uef = ief R uef = u0 / 2 ief = i0 / 2

197
 Termogeni otpor u kolu naizmenine struje

Kada je samo termogeni otpor R u kolu, struja i napon su srazmerni i

jednako se ponaaju u funkciji vremena.

Kae se da je struja u termogenom otporu u fazi sa naponom na

njegovim krajevima.
u = u0 sin( 2ft )

i = i0 sin 2ft

198
 Kola naizmenine struje. Kondenzatori i kapacitivni otpor
U kolima jednosmerne struje kondenzator predstavlja prekid u kolu.
Kada se kondenzator prikljui na izvor EMS, za vreme njegovog punjenja
(naelektrisavanja) kroz kolo tee struja. Kada se potpuno naelektrie, struja
prestaje da tee.
U kolima naizmenine struje kondenzator se neprekidno puni i prazni,
tanije menja polaritet na oblogama: as je leva obloga pozitivno
naelektrisana, as negativno - takvo stanje se periodino ponavlja.
Kada imamo samo kondenzator u kolu naizmenine
struje, on ispoljava tzv. kapacitivni (reaktivni) otpor XC,
koji pokazuje kakva struja postoji u kondenzatoru kao
reakcija na prisutni naizmenini napon. Ovaj otpor
zavisi od frekvencije, R=f(f).
Eksperimentalno je odreeno uef = ief X C
da je kapacitivni otpor obr-
nuto srazmeran kapacitetu C X = 1 1
=
2 f C C
C
i frekvenciji struje f. 199
 Kondenzatori u kolu naizmenine struje
U kondenzatoru je struja maksimalna kada
poinje njegovo punjenje (naelektrisavanje),
a to je momenat kada je napon na njegovim
oblogama nula.

U momentu kada je napon maksimalan,

struja opadne do nule.

Struja i napon u kondenzatoru nisu u fazi, ve

struja prednjai pred naponom za 1/4 ciklusa.

u = u0 sin( 2ft )

i = i0 sin( 2ft + / 2) = i0 cos(2ft )

Osloboena snaga na kondenzatoru je nula, jer

zbog promene smera napona i struje, periodino
menja znak (kondenzator prima i predaje energiju). Fazori napona i 200
struje.
 Kola naizmenine struje
Kalem (solenoid, zavojnica) i induktivni otpor
Kada imamo kalem u kolu naizmenine struje,
zbog promenljivog magnetnog polja koje se
stvara oko kalema u njemu se indukuje napon
srazmeran brzini promene struje, a koji se
suprotstavlja uzroku svog nastanka.

di L - koeficijent
u = L samoindukcije.
dt

Stalna promena struje i napona uzrokuje pojavu induktivnog (reaktivnog)

otpora XL, koji pokazuje kolika struja prolazi kroz kalem pri datom
naponu:
uef = ief X L Sa porastom frekvencije,
raste i induktivni otpor.
X L = 2 f L = L
201
 Kalem u kolu naizmenuine struje
U kalemu, kada struja ima minimalnu ili
maksimalnu vrednost, tj. kada se ne menja,
napon indukovan u njemu je jednak nuli.
Kada struja prolazi kroz nultu vrednost, tj. kada
se najbre menja, indukovani napon koji se
suprotstavlja toj promeni je maksimalan.
Struja i napon u kalemu nisu u fazi, ve struja
kasni za naponom za 1/4 ciklusa.
u = u0 sin( 2ft )

i = i0 sin( 2ft / 2) = i0 cos(2ft )

Osloboena snaga na kalemu je nula, jer zbog

promene smera napona i struje, periodino menja
znak (kalem prima i oslobaa energiju). 202
 Kola naizmenine struje sa rednom vezom
termogenog otpora, kalema i kondenzatora (RLC)
Ukupan otpor koji prua ovakvo kolo proticanju
naizmenine struje se naziva impedansa Z.

II Kirhofovo pravilo zahteva da se trenutne

vrednosti svih napona (uR, uC, uL) vektorski
saberu da bi dobili ukupan napon u0 koji izvor
daje kolu: 2
U 0 = U R + (U L U C )
2 2

u02 = u R2 + (uL uC ) 2
Fazori pokazuju maksimalne vrednosti napona i struje (U0, UC,
UL i I0). Efektivne vrednosti su obeleene malim slovima.

u R = i R uC = i X C uL = i X L

u = i R 2 + ( X L X C )2 203
 Kola naizmenine struje sa rednom vezom
termogenog otpora, kalema i kondenzatora (RLC)
Ukupan otpor koji prua ovakvo kolo proticanju naizmenine struje se
naziva impedansa Z. Impedansa Z u serijskom RLC-kolu iznosi:

Z = R 2 + ( X L X C )2
Fazni ugao u serijskom RLC-kolu izmeu struje I0 i napona U0 na
krajevima RLC veze je:
UL UC X L X C
tan = =
UR R
Snaga koja se oslobaa u takvom RLC-kolu zavisi od fazne razlike :

P = iu cos

cos je faktor snage kola naizmenine struje.

204
 Transformatori
Transformatori se koriste za promenu naizmeninog napona u struje
jednih vrednosti u naizmenini napon i struju drugih vrednosti.

Sastoji se od primarnog kalema sa Np navojaka i sekundarnog kalema sa

Ns navojaka koji obuhvataju zajedniko gvozdeno jezgro (pojaava
magnetno polje u poreenju sa vazduhom unutar kalemova).

U kolu sekundarnog ka-

lema se usled uzajamne
(meusobne) indukcije
javlja EMS:

s = Ns
t

205
 Transformatori
U kolu primarnog kalema se usled samoindukcije javlja EMS:

p = N p
t
Promena fluksa magnetnog polja je ista za oba kalema, pa su naponi na
krajevima provodnika vezanih za kalemove dati relacijom:

E s N s us
= =
E p N p up
Ako nema gubitaka snage pri transformaciji napona:
us N s i p
Ps = Pp i p u p = is u s = =
u p N p is

Istovremeno povienje napona na transformatoru praeno je snienjem

vrednosti struje. 206