LOKALNI

EKONOMSKI
RAZVOJ
U SRBIJI
prirunik za praktiare
Urban institut iz Vaingtona (The Urban Institute, Washington DC, USA) vlasnik je autorskih
prava nad ovim materijalom. Informacije u tekstu mogu se koristiti za istraivanje, u
akademske, regulatorne ili druge nekomercijalne svrhe, uz navoenje imena autora. U sluaju
da se na bilo koji nain menja pisani materijal bez odobrenja Urban instituta, neophodno je
tampati sledeu izjavu: Izvorni dokument je promenjen i zakljuci, preporuke i miljenja data
u tekstu ne odraavaju zakljuke, preporuke i miljenja autora.
4 Jelena Bojovi

SADRAJ

Uvod. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
O lokalnom ekonomskom razvoju. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
ta je lokalni ekonomski razvoj. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
Ekonomski, drutveni i odrivi razvoj. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
Zato se bavimo ekonomijom na lokalnom nivou. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
Koncepti upravljanja lokalnim ekonomskim razvojem u prolosti i danas. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
KORAK PO KORAK: Okvir za lokalni ekonomski razvoj. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
PRVI KORAK - Analiza stanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
Koje sve aktivnosti podrazumeva ovaj korak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
Analiza podataka prema teritorijalnom principu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
Tipovi i izvori podataka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
DRUGI KORAK - Ukljuivanje vanih uesnika. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
ta treba znati o ukljuivanju vanih uesnika u proces ekonomskog razvoja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
Ko su vani uesnici u lokalnom ekonomskom razvoju koga ukljuiti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
Kako ih ukljuiti?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30
Primer ukljuivanja - privredni savet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
TREI KORAK - Unapreenje institucionalnog kapaciteta. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .33
ta je kancelarija za lokalni ekonomski razvoj. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
Funkcije optinske kancelarije za lokalni ekonomski razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
Organizacioni oblici kancelarija za lokalni ekonomski razvoj. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38
Sistematizacija radnih mesta u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42
Obuke za zaposlene. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44
Preporuke za uspostavljanje maksimalne funkcionalnosti kancelarije za lokalni ekonomski razvoj. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46
Ostali institucionalni elementi za podsticanje lokalnog ekonomskog razvoja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46
Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 5

ETVRTI KORAK - Strateko planiranje ekonomskog razvoja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48

Osnovni principi planiranja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48
Proces stratekog planiranja lokalnog ekonomskog razvoja u osam koraka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49
PETI KORAK - Sprovoenje programa i projekata. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57
Programi i projekti koji mogu da se realizuju u svakoj lokalnoj zajednici. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57
1. Unapreenje administrativnih procedura i smanjenje birokratije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58
2. Investiranje u osnovnu infrastrukturu, opremanje lokacija i izgradnja poslovnog prostora. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71
3. Podrka postojeoj privredi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76
4. Podrka osnivanju novih preduzea. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84
5. Marketing i promocija investicija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88
7. Podrka udruenjima, razvoj sektora i razvoj klastera. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97
8. Ciljana obnova delova grada. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101
9. Razvoj ljudskih resursa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108
Finansiranje projekata i programa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114
ESTI KORAK - Praenje i ocena sprovedenih aktivnosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120
Zato je praenje i ocena realizacije projekata znaajna?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120
Praenje i ocena projekta - injenice. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120

Kraj i poetak: poruka itaocima. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123

Renik pojmova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124
Graa, izvori i literatura. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125
Dodatak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115
6 Jelena Bojovi
Uvod
Broj privrednih drutava i
preduzetnika na dan
6. avgusta 2010.
privredna drutva: 113.758
preduzetnici: 225.046
ukupno: 338.804
1. Agencija za privredne registre
Republike Srbije
2. Republiki zavod za statistiku
U Srbiji je 2009. godine bilo registrovano1 353.894
firmi, od ega je bilo najvie preduzetnika -
ljiva. Istovremeno, on moe da bude veoma kori-
stan za lokalnu samoupravu u Srbiji koja je ve
222.092, to je poveanje u odnosu na 2008. go- ula u proces ekonomskog razvoja, jer prua pre-
dinu kada je bilo registrovano 339.042 firmi, od gled tehnika i metoda kojima mogu da upotpune
ega 217.353 preduzetnika. U 2010. godini dolo ve postojee programe u svojim zajednicama.
je do smanjenja broja registrovanih privrednih
Prirunik se oslanja na iskustva steena tokom
subjekata, a broj registrovanih preduzea i radnji
sprovoenja Programa za podsticaj ekonomskom
po glavi stanovnika u Srbiji je oko tri puta manji
razvoju optina u trideset i dve optine i grada u
od proseka u zemljama Evropske unije. Broj radno
Srbiji.
sposobnog2, a nezaposlenog stanovnitva, u 2008.
godini bio je 445.383, od ega je vie od 20% onih
koji trae zaposlenje due od pet godina.
injenice govore da ekonomski razvoj mora biti
osnova u angaovanju lokalnih zajednica i da je
koordinacija ovog procesa jedna od najvanijih
poluga u radu lidera lokalnih samouprava. Ipak,
koliko god bilo oigledno da je privredni razvoj
prioritet, mnoge lokalne zajednice jo uvek se ne
snalaze najbolje.
Deklarativno usvajanje stava da je lokalni eko-
nomski razvoj prioritet zajednice, samo po sebi,
nije dovoljno. Sutinsko opredeljenje podrazumeva
da se vei deo resursa dugorono koristi u jednom
pravcu pravcu ekonomskog razvoja. Za lokalno
rukovodstvo je izazov da svoje odluke iznese u jav-
nost, da dobije podrku i istraje u realizaciji. To je
mogue samo ukoliko se jasno objasne konkretne
i dugorone prednosti ulaganja lokalne zajednice
u programe razvoja kao to su programi podrke
privredi, ili razvoj ljudskih resursa.
Ovaj Prirunik je vodi kroz celopkupan proces
lokalnog ekonomskog razvoja - kako se pristupa
razvoju lokalne ekonomije nakon to je doneta od-
luka. Prirunik je ujedno i sistematizacija uspene
prakse kroz koju teorija postaje vidljiva i primen-
 7

O lokalnom ta je lokalni ekonomski razvoj? 100 radnika x 250 evra (300 evra 50 evra (ne-
oporezivi deo)) x 0.12 (porez na zarade = 12 %) x

ekonomskom
0.4 (40% od tog poreza odlazi lokalnim samoupra-
Lokalni ekonomski razvoj je proces vama) x 12 meseci = 14.400 evra (~1,400,000
dinara)
razvoju Cilj ekonomskog razvoja je poveanje
broja zaposlenih i poveanje dohotka po Ako se nastavi sa obraunom vidi se da su predu-
glavi stanovnika zetnici u obavezi da plaaju vie od dvadeset vrsta
poreza, taksi, naknada, a sabiranjem svih lokalnih
Proces ekonomskog razvoja se ostvaruje davanja dolazi se do sume od preko dva i po milio-
kroz saradnju privatnog i javnog sektora na dinara godinje3. Ujedno, isti preduzetnik utro-
Lokalni ekonomski razvoj zahteva resur- i blizu 80% sredstava u lokalnoj zajednici u kojoj
se i strateko odluivanje posluje, bilo kroz plate zaposlenih, ili plaanjem
roba i usluga svojim snabdevaima iz lokalne za-
jednice. Time se efekti privredne aktivnosti umno-
Lokalni ekonomski razvoj je proces promena. avaju i preduzee od sto zaposlenih pored direk-
Kompetitivnost je najei pokreta promena, a tnih efekata i indirektno poveava prihod lokalne
nedostatak finansijskih sredstava najei koni- samouprave. Raunajui da je multiplikativni efe-
ar. kat blizu 3, postojanje ovog privrednog subjekta
donosi uveanje budeta lokalne samouprave od
U utakmicu koju ve godinama igraju privreda i
oko est miliona dinara.
3 drava ukljuile su se i lokalne samouprave. Re-
Osim ovih finansijskih i lako opipljivih efekata
gije i lokalne zajednice u dravi meusobno se
Prihodi u 2009. od Iznos za Za 100 koje jedan privredni subjekat ima u zajednici, nje-
privrede u Loznici 12.148 zaposlenih prepoznaju kao konkurenti, a u partnerstvu sa pri-
gov doprinos ogleda se i u sledeem:
(ukupan broj zaposlenih aposlenih (RSD) vrednicima uvode se nove takmiarske kategorije
u privredi 12.148) (RSD) (primena novih tehnologija i servisa, efikasnost manji broj graana prima socijalnu pomo,
Porez na zarade 251.470.978
usluga, brzina privrednog rasta, obuenost radne manja migracija mladih ljudi,
Porez na imovinu (osim 13.824.582
na zemljite, akcije i snage, itd).
vei broj graana koji uredno izmiruju komu-
udele) od pravnih lica
Najea prepreka da lokalne samouprave prome- nalne usluge,
Naknada za zagaivanje 6.290.496
ivotne sredine ne privredno okruenje jeste nedostatak finansij- bolja privredna slika lokalne zajednice,
Naknada od emisije 111.314 skih sredstava, ali njihova pasivnost direktno
SO2,NO2, prakastih utie na dodatno smanjenje prihoda. prihodi koje lokalna samouprava ima po osno-
materija i odloen otpad vu oporezivanja privrednog subjekta ulau se
Komunalna taksa 15.724.624 Analiza poreskih davanja u Srbiji pokazuje da pre- dalje u poboljanje infrastrukture, obrazova-
za isticanje firme na
poslovnom prostoru
duzetnik koji zapoljava sto radnika, sa prosenom nje, komunalne usluge,
Naknada za korienje 26.005.210 mesenom platom oko 300 evra, godinje plaa
gradjevinskog zemljita 36.000 evra po osnovi poreza na zarade. Od 36.000 lokalni dobavljai sirovina i usluga imaju si-
TOTAL 313.427.204 2.580.000 evra, 14.400 odlazi u optinski/gradski budet. gurnog kupca,
8 Jelena Bojovi
4 Goga, S. and Marphy, F. (2006) Local Eco-
nomic Development: A Primer, the World Bank,
Washington, DC, pg. 1.
5 Bryant, C. and Cofsky, S. (2004) Public Policy
for Local Economic Development - An Interna-
tional Comparison of Approaches, Programs and
Tools, www.geog.umontreal.ca/Dev_durable/Do-
cuments_pdf/Rapports, pg. 19.
6 Izvor: Republiki zavod za statistiku, Stati-
stiki godinjak 2008.
zaposleni u lokalnom preduzeu kupuju robu i
usluge u lokalnoj zajednici.
Ulaganjem dva miliona dinara u projekat, ili
program koji otvara ili zadrava sto radnih
mesta, on postaje isplativ u roku od etiri
meseca. Ukoliko lokalna samouprava sagle-
da znaaj ulaganja u privredni razvoj sa sta-
novita profita, nema dileme da treba ulagati
u privredni razvoj. Ostaje samo pitanje kako?
Da li e lokalne zajednice privlaiti nove investici-
je, pomagati postojeoj privredi da se razvija, pod-
sticati mala i srednja preduzea i/ili e uspostaviti
programe za samozapoljavanje ili pokretanje ma-
lih preduzea, jeste izbor strategije iji e rezultat
biti zapoljavanje, jaanje privrednog sastava i op-
te unapreenje ivota. Sve to ini proces lokalnog
ekonomskog razvoja.
Lokalni ekonomski razvoj zajednice podrazume-
va da lokalni lideri (ukljuujui i privatni i javni
sektor) prepoznaju realne mogunosti za razvoj
i opredele se za mehanizme promene. Najpre je
potrebno upoznati se sa raspoloivim resur-
sima, definisati prioritete razvoja i mehaniz-
me koji e se koristiti da bi se podigla konku-
rentnost lokalne zajednice, potom usmerava-
ti ograniene finansijske i ljudske resurse, i
pratiti rezultate tih odluka.
Opredeljenje podrazumeva kreiranje jasne politike
od koje se ne odstupa i podrku cele zajednice za
sprovoenje usvojene politike. Odluka da se zapo-
ne ekonomski razvoj zajednice prema usvojenoj
politici razvoja, preduslov je za uspeni poetak
procesa.
Naravno, optine raspolau dijametralno razlii-
tim resursima i njihove pretpostavke razvoja su
Svetska banka pod pojmom lokalnog
ekonomskog razvoja podrazumeva skup
aktivnosti koje imaju za cilj da izgrade ka-
pacitete lokalne zajednice da unapredi
svoju ekonomsku budunost i kvalitet ivo-
ta za sve4. Slino, Brajant i Sofski teite
stavljaju na aktivnosti koje se sprovode na
odreenom podruju sa ciljem dostizanja
odrivog drutveno-ekonomskog razvoja5.
Obe definicije dobro izraavaju savremen
koncept lokalnog ekonomskog razvoja koji
se ne ograniava samo na ekonomskim pi-
tanjima, ve koji razvoj stavlja u kontekst
ukupnog kvaliteta ivota u prvom sluaju,
odnosno drutveno-ekonomskog razvoja u
drugom sluaju.
razliite. Tako se raspon prosene mesene zarade
u 2008. godini kree od trinaest hiljada dinara (Op-
tina Bela Palanka) do pedeset hiljada dinara (Op-
tina Novi Beograd), dok grad Kraljevo, na primer,
ima petsto puta veu povrinu od Optine Vraar
(Kraljevo 1.530 km2; Vraar - 3 km2 )6. Velike ra-
zlike koje postoje meu optinama ukazuju da e
se pojedine lokalne samouprave oslanjati na razli-
ite mehanizme i da e morati da pronau reenja
koja su najpodesnija za njihovo okruenje.
Kada je u pitanju prepoznavanje realnih mogu-
nosti za razvoj, primer Oburna, malog grada u Ala-
bami, u Sjedinjenim Amerikim Dravama, takoe
moe da bude pouan. Grad Oburn se opredelio,
recimo, da aktivnosti ekonomskog razvoja budu
usmerene na kapitalno intenzivnu industriju i
mala i srednja preduzea koja su dobavljai za
Lokalni ekonomski razvoj u srbiji
industrijske potroae. Usmeravanjem na mala i
srednja preduzea, ekonomski rizik je podeljen i
spreen je mogui kolaps privrednog razvoja zbog
prestanka rada pojedinih kompanija. Opredelju-
jui se za odreeni tip investitora, grad Oburn je
i svoju ponudu (zemljite, infrastrukturu, radnu
Drava Alabama se nalazi u jugoistonom
delu SAD, ima etiri i po miliona stanovni-
ka, ostvareni BDP per capita od 29.411 do-
lara u 2008. godini i stopu nezaposlenosti
od 5,6%. Po svojoj ekonomskoj snazi i eko-
nomskim pokazateljima Alabama ne spada
meu razvijene drave SAD, ali se smatra
za region koji vrlo brzo napreduje. U dugom
vremenskom periodu Alabama je imala pro-
blem sa negativnom slikom ruralne, nera-
zvijene sredine, i pre vie od dvadeset go-
dina, prema velikom broju ekonomskih pa-
rametara, bila je slina Srbiji danas. Srbija
u periodu tranzicije, sa sedam i po miliona
stanovika i 5.476 dolara BDP-a per capita
i stopom nezaposlenosti od blizu 30%, ta-
koe ima imid nerazvijene ruralne zemlje.
Praksa ekonomskog razvoja u Alabami i
gradu Oburnu moe da ponudi pojedina
reenja koja se mogu primeniti i u Srbiji.
Ekonomski razvoj Alabame otpoeo je od-
lukom da se promeni slika koju ova drava
ima u okruenju i Alabama je danas prepo-
znatljiva po predvidivom procesu ulaganja,
jednostavnoj administrativnoj proceduri i
jednom od najkvalitetnijih programa obuke
radne snage.
9
snagu, i dr.) prilagodio njihovim potrebama. Zbog
blizine Mercedesa, Kie i Hundaija, najpre su pri-
premljene industrijske lokacije za dobavljae u
auto industriji, a kasnije se proirilo i na sve druge
kapitalno intenzivne industrije.
Poeci lokalnog ekonomskog razvoja u
Srbiji
U Srbiji su se poetkom 2001. godine kao pioniri
reforme u tranzicionom periodu nametnule opti-
ne Inija i Zrenjanin. U najuem izboru bilo je jo
nekoliko optina, ali su zbog nedostatka politike
stabilnosti, ili promenjenog kursa razvoja, pokre-
nuti programi ugroeni i druge optine su izgubile
dobar glas pionira reformi. U osnovi, bila je po-
trebna vizija, energija i malo politike moi. Re-
forma administracije u Iniji oznaila je poetak
reformi, zato to gradonaelnik u postojeem si-
stemu niti je mogao da kontrolie javna preduze-
a, ni optinske slube, niti je imao uvid u njihovo
poslovanje. Moda ga je, kao i svakog, zamaralo
itanje izvetaja slubi, odeljenja, komunalnih
preduzea, a bio je potreban sistem koji e optin-
skom rukovodstvu efikasno dostaviti potrebne i
tane informacije i omoguiti im da znaju ime
raspolau i, na taj nain, kako da bolje upravljaju
postojeim resursima. U Optinu Inija je uveden
Sistem 48, sistem koji je razvijen u Baltimoru,
SAD, pod nazivom City Stat, a onda je prvi put pri-
menjen u Evropi, u Iniji. Zrenjanin je, sa druge
strane, prepoznao, a potom i iskoristio, veliki re-
surs svih vojvoanskih optina - hektare imovin-
ski istog zemljita koje je u vlasnitvu drave.
Danas se mnoge optine u Srbiji mogu pohvaliti
uspenim projektima ekonomskog razvoja, ali je
10
7 privredni rast - poveanje proizvodnje (rast
proizvodnje po stanovniku predstavlja pravu
meru ekonomskog napredovanja)
8 promene u sastavu privrede - promene u
proizvodnom sastavu, odnosno ueu pojedinih
delatnosti (poljoprivreda vs. industrija vs. usluge)
9 Metodologija izrade strategije odrivog ra-
zvoja, SKGO/EXCHANGE 2, 2009. godine
10 USAID/MEGA program, istraivanje Investi-
ciona klima u Srbiji - Perspektiva stranih investi-
tora, 2008.
potrebno naglasiti da su efekti ekonomskih pro-
grama i dalje teko merljivi.
Cilj tih, i mnogih drugih, ekonomskih programa i
pristupa jeste ekonomski razvijena zajednica, to
podrazumeva privredni rast7 i promene u sasta-
vu privrede8. Reforme institucija, promene u or-
ganizaciji, postavljanje strategije, uvoenje novih
kodeksa, samo su neki od primera navedenih pro-
grama.
Dakle, lokalni ekonomski razvoj je proces
promena u kojem javni i privatni sektor za-
jedniki prepoznaju probleme u privrednom
okruenju, sprovode politiku i program koji
utiu na smanjenje problema i ine da lokal-
na zajednica bude konkurentnija i privreda
jaa, ime se unapreuje ivotni standard u
lokalnoj zajednici.
Ekonomski, drutveni i odrivi
razvoj
Ekonomski razvoj je deo odrivog razvoja
Svi vidovi zajednice moraju da se razvijaju
paralelno, zato to utiu jedni na druge
Kroz ovaj Prirunik se, pre svega, bavimo lokalnim
ekonomskim razvojem, ali ne moemo a da ne po-
menemo sve aspekte razvoja i da pokaemo, bar
ukratko, kakav je odnos ekonomskog modela u od-
nosu na ostale inioce razvoja zajednice.
Jelena Bojovi
Odrivi razvoj, kako je ematski prikazano u Me-
todologiji izrade strategije odrivog razvoja9, obu-
hvata privredni i drutveni razvoj i zatitu ivotne
sredine.
U Metodologiji se navodi da: Odrivost zahteva
optu promenu perspektive: prelazei sa modela
tri prstena, u kojem se privreda, drutvo i ivot-
na sredina samo delimino i nasumice prepliu
na model babuki, u kojem su ove tri sfere ivota
usko meusobno povezane, pri emu ivotna sre-
dina obuhvata druga dva elementa. Dakle, odr-
ivi razvoj podrazumeva bavljenje ekonomskim i
drutvenim razvojem uz paljivo korienje ogra-
nienih prirodnih resursa i uz ouvanje ivotne
sredine.
Jo jedno zapaanje koje se namee samo na osno-
vu pogleda na ematski prikaz, jeste injenica da
centralno mesto u modelu babuki ima ekonom-
ski razvoj, bez kojeg ostali elementi ne mogu da se
razvijaju.
Da je ekonomski razvoj, ak i bez znanja o kon-
ceptu odrivog razvoja, nemogu bez uvaavanja
ostalih elemenata drutvenog razvoja, pokazuje
pomenuto istraivanje investitora u Srbiji spro-
vedeno 2008. godine10, u kojem oni, kao pojedine
kriterijume pri odluivanju o investiranju, navode:
kvalitet radne snage,
politiku stabilnost,
kvalitet i pristupanost infrastrukture,
kvalitet ivota,
jednostavnost administrativne procedure
Lokalni ekonomski razvoj u srbiji
Zato ne udi da ima mnogo primera da je poten-
cijalni investitor, osim podataka o samoj lokaciji
i osnovnih ekonomskih pokazatelja, posebnu pa-
nju posvetio pitanjima: postojanja kole na en-
gleskom jeziku, kvaliteta hotela i smetaja, kvali-
teta stanovanja i postojanja sanitarnih deponija.
Elementi drutvenog razvoja zajednice
Socijalni razvoj
poboljanje socijalnog okruenja
podsticanje uea graana
smanjenje kriminala
Kulturni razvoj
ouvanje kulturne tradicije
obogaivanje umetnikih sadraja
Politiki razvoj
ouvanje demokratskih principa
transparentnost u odluivanju
podizanje nivoa politike kulture
Privrednici smatraju da je ivotno okruenje
neodgovarajue ukoliko je:
visok nivo zagaenosti vode, vazduha, tla;
nedostatak socijalnih i kulturnih dogaaja;
slaba mogunost za obrazovanje;
zaputena infrastruktura;
nezadovoljavajui stambeni prostor;
prisutna politika nestabilnost.
11
Izazov je da se ekonomski razvoj povee sa irim
procesom razvoja zajednice.
Resursi se usmeravaju u odreenom, elje-
nom pravcu, u grupu aktivnosti koje doprino-
se istom cilju, tako da efekti tih aktivnosti u
narednom periodu obezbede resurse za druge
oblasti delovanja. Uvek treba razmiljati kako
da se u narednim godinama stvori nova vred-
nost koja e biti dovoljna za nastavak aktiv-
nosti u eljenom pravcu, a koja otvara i mo-
gunost za realizaciju drugih oblasti razvoja.
Zato se bavimo ekonomijom na
lokalnom nivou
Lokalni ekonomski razvoj je obaveza
lokalne samouprave
Svaka investicija je lokalnog znaaja
Gradovi, a ne drave, pravi su
motori ekonomskog razvoja.
Dejn Dekobs,
ameriki urbanista
Pristup ekonomskom razvoju pomera se od tradi-
cionalnog i centralizovanog, ka bavljenju ekono-
mijom na lokalnom nivou. Mnogobrojni su razlozi,
ali ih moemo saeti na sledei nain:
U Zakonu o lokalnoj samoupravi, l. 20, na-
vodi se: Optina, preko svojih organa, u skladu
s Ustavom i zakonom donosi programe i sprovodi
projekte lokalnog ekonomskog razvoja i stara se o
12
Jedan investitor u Loznici je, od-
mah posle razgledanja industrijske
zone, obiao kole i vrtie, hotele
i sportske hale, objanjavajui da
e izvrni direktori i upravljaka
struktura firme povesti sa sobom
svoje porodice i da im je od velikog
znaaja kakav obrazovni i kulturni
sadraj nudi grad i, naravno, da li
postoji odgovarajui hotelski sme-
taj kako za njih, tako i za njihove
poslovne partnere.
11 Zakon o lokalnoj samoupravi, lan 2, stav 9
12 Lokalni ekonomski razvoj, Odeljenje za urba-
ni razvoj Svetske banke, Washington, DC
13 Izvor: Rodrguez-Pose, Andrs, The role of
the ILO in the implementing of Local Economic
Development Strategies in a Globalised World
Jelena Bojovi
unapreenju opteg okvira za privreivanje u jedi- Razlike izmeu tradicionalnog pristupa odozgo na
nici lokalne samouprave.11 dole i lokalnog odozdo na gore13,
Graani i privrednici smatraju da je optin-
ska administracija odgovorna za poboljanje Tradicionalna politika Lokalni ekonomski razvoj
uslova ivota i privreivanja.
Centralizovano Promocija razvoja svih
Drave se bore sa dravama - lokalne zajed- odluivanje i delova zajednice
nice sa lokalnim zajednicama. Makroekonom- intervencionizam
sku i monetarnu politiku kreira drava, a ona utie
na lokalne zajednice. Dravna regulativa, poreska Upravljanje iz centra Decentralizacija
i druge pravne strukture utiu na oblikovanje am- vertikalne saradnje sa
bijenta za privreivanje, to moe da pomogne, razliitim nivoima vlasti i
ili odmogne, ciljevima lokalnog ekonomskog ra- horizontalna saradnja sa
privredom
zvoja. Ali, lokalna uprava i lokalna politika utiu
na dostupnost, ili nedostatak vode, kanalizacije,
Sektorski pristup razvoju Teritorijalni pristup
telekomunikacija i razvijene infrastrukture gra- razvoju
evinskog zemljita. Lokalna samouprava kreira
i proces i proceduru kroz koju preduzea moraju Razvoj velikih Maksimiziranje razvojnog
da prou unutar same gradske uprave, utiu na industrijskih projekata potencijala svakog
stambeni fond, zdravstvene i obrazovne usluge, kao mehanizama regiona
raspoloivost radne snage, sigurnost, prilike za stimulacije drugih
Prilagoavanje lokalnog
obukom/edukacijom, ili javni transport.12 Dakle, ekonomskih aspekata
sistema promenama
vlada jedne drave radi na konkurentnosti drave, ekonomskog okruenja
a lokalne vlasti unapreuju konkurentnost odre-
ene lokalne sredine. Finansijska podrka, Stvaranje preduslova za
olakice i subvencije kao ekonomsku aktivnost
Tradicionalna, centralizovana politika je instrumenti ekonomske - unapreenje lokalnog
sektorski orijentisana: oslanja se na finansijske aktivnosti okruenja
stimulanse i uopten pristup privredi, dok je lokal-
ni pristup teritorijalan, interaktivan i ima horizon-
talnu saradnju sa privredom.
Ako vi neete ima ko hoe - Lokalne samoupra-
Sve investicije su, u krajnjem sluaju, lo- ve u svetu, irom Evrope, ali i u Srbiji, preuzimaju
kalne - to znai, stiu se na odreenoj teritoriji, stimulisanje privrednog razvoja i sve se agresiv-
odreenog grada, ili optine. Svoje hale, fabrike, ili nije bore da budu to atraktivnije za investitore.
poslovni prostor, kompanije smetaju na teritoriju Zabrinjava injenica da je poev od 1999. godine
optine/grada i zapoljavaju radnike sa teritorije do danas, broj zaposlenih u opadanju:
tog grada.
Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 13

1999. godina..... 2 152 873 Ipak, neke optine u Srbiji imale su poveanje bro-
ja zaposlenih u 2008. godini (u odnosu na 2006.)
2 097 218
ak 17%, dok se u drugim broj zaposlenih smanju-
2 101 668 je.14 Dakle, u istom makro-okruenju neke optine
2 066 721 su uspenije.

2 041 395
2 050 854 Strani investitori se obraaju lokalnoj sa-
moupravi za informacije - ak 30% investitora
2 068 964 obrati se najpre lokalnoj samoupravi kada traga za
2 025 627 informacijama o uslovima za investiranje u Srbiji.
2 002 344
1 999 476
2009. godine... 1 889 085

Izvor: Istraivanje javnog mnjenja, International republican institute (IRI), na uzorku od 2212 osoba,
Januar 2006, Srbija.

ta bi po vaem miljenju trebalo da bude prioritet vae

lokalne vlasti?

NZ
4%
3%

Drugo <2%
3%
3%

Zdravstvo
3%
5%

Ekonomija 15%
17%

Zivotni standard
5%
5%

Infras truktura
15%
11%

Nezaposlenost
32%
32%

0% 5% 10% 15% 20% 25% 30% 35%

June-05 Sep-05
14 Strategic Objective report, The Urban Insti-
tute
14 Jelena Bojovi

USAID/MEGA program, istraivanje Investiciona Koncepti upravljanja lokalnim

klima u Srbiji - Perspektiva stranih investitora,
ekonomskim razvojem u prolosti i
2008.
danas

Koje ste institucije prvo kontaktirali Upravljanje poinje od infrastrukture, ali

da biste dobili informaciju o uslovima ne samo na lokalnom nivou
za investiranje u Srbiji?
Meudravni putni pravci kljuni su za
Lokalna samouprava
razvoj lokalne ekonomije
30.2%
Rep. Vlada/Min
22.1%
Historia magistra vitae est.
Biznis kontakti
(Istorija je uiteljica ivota.)
16.3%
Privredna komora Marcus Tullius Cicero,
10.5%
De Oratore
Konsult komp
7.0%
Agencija za privatizaciju ta su lokalne samouprave do sada radile, da li su
5.8% bile uspene, u emu su greile? Saznanje ta su
Ambasada RS drugi radili, nije a priori i reenje problema. Ali,
2.3% to se vie zna, lake se izbegne ponavljanje gre-
SIEPA aka. Izborom drugaijeg puta, ili izborom istog
2.3% puta, bre se savlauju uoene prepreke.
Druga Vladina tela U razvijenim evropskim zemljama, u optinama
2.3% koje su ule u proces lokalnog ekonomskog razvo-
Strane amb i Priv komora ja poetkom ezdesetih godina prolog veka, fokus
1.2% 119 ispitanika
bavljenja lokalnom ekonomijom menjao se sa go-
dinama. Danas, gradovi i optine u Srbiji ubrza-
no prolaze kroz sve ove cikluse, uz saznanje da je
kombinovanje vie metoda koji su se koristili kroz
Budetski prihodi lokalnih samouprava za- istoriju, moda najbolje reenje za njih.
vise od privrede - Od svih lokalnih prihoda, oko Jedan od prvih ekonomskih aksioma na nacio-
25% ine prihodi od poreza na zarade. Funkcioni- nalnom ali i na lokalnom nivou jeste ulaganje u,
sanje lokalne samouprave i plate zaposlenih u je- takozvanu, osnovnu infrastrukturu. Iako je danas
dinicama lokalne samouprave zavise od privrede. oigledno da putna, vodovodna i eleznika mre-
a i druga infrastruktura imaju veliki uticaj na
Lokalni ekonomski razvoj u srbiji
Kroz istoriju lokalnog eknomskog razvoja
Kroz istoriju lokalnog eknomskog razvoja
Talas Fokus
Prvi talas: U poetku, lokalni ekonomski razvoj imao je
za cilj:
1960 - 1980
privlaenje investicija u oblasti primarne
proizvodnje, sa posebnim naglaskom na
strane investicije
unapreenje osnovne infrastrukture
Drugi talas: Fokus se postepeno menja i ciljevi postaju:
1980 - 1990 zadravanje i rast postojeih privrednih
subjekata
privlaenje investicija usmeravanjem na
odreene sektore i zemlje
Trei talas : U treem talasu, fokus se pomera na stvaranje
opte pozitivne klime za poslovanje, a ciljevi
1990 danas
su:
obezbeivanje sekundarne infrastrukture
pokretanje privatno- javnih partnerstava
usmeravanje privatnih ulaganja prema
javnom interesu
privlaenje investicija koje upotpunjavaju
privrednu sliku zajednice i ine je
konkurentnijom
Napomena: Pregled je izmenjena tabela Three Waves of Local Economic Development,
World Bank LED guidebook
15
Sredstva
Ciljevi su realizovani kroz:
ulaganja u infrastrukturu
velike grantove/donacije
subvencionisani kredit
poreske olakice
privlaenje investicija na osnovu promocije
niskih trokova poslovanja (jeftina radna
snaga)
Da bi ostvarili ciljeve gradovi su:
obezbeivali direktna finansijska sredstva
za privredu
osnivali biznis inkubatore
pruali savetodavnu uslugu sektoru MSP
pruali pomo poetnicima u privredi
(start-up)
ulagali u infrastrukturu
Sredstva koja se danas koriste:
strategije pomoi postojeoj privredi
unapreenje administrativnih procedura
podrka umreavanju
razvoj klastera
razvoj ljudskih resursa i sistema
obrazovanja
ciljano privlaenje investicija koje e
doprineti razvoju klastera
poboljanje kvaliteta ivota
16
15 Alfred Marshall (18421924), jedan od naj-
uticajnijih ekonomista svog vremena. Njegova
knjiga, Principi ekonomije (1890) sjedinila je teo-
riju ponude i tranje, marginalnu korisnost i cene
(trokova) proizvodnje u jedinstvenu celinu. Ova
knjiga je u Engleskoj dugo vremena bila osnovni
udbenik iz ekonomije.
ekonomski razvoj, poetkom ezdesetih godina
prolog veka ovo otkrie je izazvalo je ekspanziju
ulaganja u infrastrukturu. Pionirska studija koja
je uraena u SAD 1963. godine bavila se ekonom-
skim trendovima, pre svega, brojem zaposlenih.
Jedan od najznaajnijih rezultata ove studije jeste
postojanje veze periodu od pet godina izmeu po-
veanja broja zaposlenih i oblasti kroz koje prolaze
meudravne putne mree. Tih ezdesetih i sedam-
desetih godina XX veka, u Sjedinjenim Amerikim
Dravama godinje se gradilo vie od tri hiljade
kilometara meudravnih saobraajnica. Jasno je
da je u Sjedinjenim Amerikim Dravama, ali i u
drugim razvijenim zemljama, teite ulaganja bla-
go pomereno ka sekundarnoj infrastrukturi i op-
tem poboljanju kvaliteta ivota, s obzirom da je
osnovni infrastrukturni uslov razvoja ostvaren jo
sedamdesetih godina. Znaaj infrastrukture danas
potvruje injenica da u svim trino orijentisa-
nim zemljama u svetu, sve dravne, regionalne i
optinske agencije prilikom promocije investicio-
nih lokacija, u svojim Investirajte u ... broura-
ma, uvek, na prvom mestu, navode glavne putne
saobraajnice, aerodrome i drugu infrastrukturu.
Dakle, infrastruktura je nesporan uslov razvoja.
Meutim, u Srbiji postoji nesklad. Iskustvo
pokazuje da sve privredne delatnosti i pri-
vredni razvoj poinju sa reenom infrastruk-
turom, ali izgleda da su prvenstveno lokalne
samouprave to shvatile i poele sa infrastruk-
turnim ulaganjima. Na alost, bez meuna-
rodnih putnih mrea i dobre meuoptinske
infrastrukture, ulaganje u infastrukturu na
lokalnom nivou postaje uzaludna investicija
za one koji se ne nalaze na znaajnim putnim
pravcima.
Jelena Bojovi
Lokalne zajednice irom sveta bave se ekonom-
skim razvojem ve vie od etrdeset godina. Na
alost, Srbija nema vremena, i gradovi i optine
u Srbiji moraju ofanzivno i predano da krenu u
osvajanje investitora i podrku postojeoj privredi.
Alfred Maral15, u svojoj knjizi Principi ekonomije
navodi natura non facit saltum: priroda ne pravi
skokove i sugerie da je nemogue praviti velike
skokove i promene u ekonomskom okruenju. Me-
utim, marginalne promene u razvoju ekonomije i
drutva, ipak, nedovoljne su da pokrenu znaajne
promene. Moda se ekonomija ne moe razvijati
u skokovima, ali je mogue uveati brzinu i broj
promena.
Napominjui da ekonomski razvoj ne pravi skoko-
ve i da je kombinovanje osnovnih i finijih meto-
da optimalan pristup ekonomskom razvoju, treba
imati u vidu i promene u pristupu. U prolosti se u
zemljama Istone Evrope lokalnim i regionalnim
ekonomskim razvojem upravljalo politikim pro-
gramima na nacionalnom nivou, uz direktne in-
tervencije u dravna i drutvena preduzea. Meu-
tim, u poslednjih dvadeset, trideset godina, isku-
stva u razvijenim zemljama pokazuju da se eko-
nomskim razvojem ne upravlja, ve se proces
pojednostavljuje, a znaajnu ulogu u tome treba
da imaju lokalne samouprave. Kako lokalne sa-
mouprave mogu da proces razvoja uine lakim,
predmet je ovog Prirunika.

KORAK PO KORAK:
Okvir za lokalni
ekonomski razvoj
Proces lokalnog ekonomskog razvoja
sastoji se iz est koraka
Procesom se moe lako upravljati
ukoliko se prate ovi koraci
Lokalni ekonomski razvoj nije samo koncept, ve i
proces. I kao i svaki drugi proces sastoji se od odre-
enog broja koraka koji se smenjuju, ili preklapaju.
Svaki korak vodi krajnjem cilju, i preskakanjem, ili
eliminisanjem pojedinih koraka, proces moe biti
ugroen. Ukljuivanjem svih aktivnosti ili pojedi-
nih elemenata procesa u ekonomski razvoj, moe
se stvoriti sopstveni put razvoja.
Lokalne zajednice se bave lokalnim ekonomskim
razvojem koristei razliite pristupe i metodologi-
je. Jedan koncept bavljenja ekonomskim razvojem
i upravljanja ovim procesom, predstavljen je u po-
glavlju Okvir za lokalni ekonomski razvoj koji
se sastoji od est koraka.
Koraci u procesu ekonomskog
razvoja:
1. Analiza stanja - Kontekst lokalnog
ekonomskog razvoja
Lokalni ekonomski razvoj odvija se u irem kon-
tekstu razvoja, poput Evropske unije, drave, regi-
ona i ireg lokalnog okruenja, ili ukupnog razvoja
same zajednice. Uoavanje konteksta razvoja za-
jednice prvi je korak, i omoguava lokalnim sa-
moupravama da razumeju prednosti, nedostatke,
specifinosti i poloaj njihove zajednice u odnosu
na druge. (Poglavlje 3)
17
2. Ukljuivanje vanih uesnika (graana
i lokalnog poslovnog sektora)
Lokalni ekonomski razvoj zahteva zajedniki na-
por. Moraju se uoiti vani uesnici iz privatnog,
javnog i civilnog sektora i aktivno i svrsishodno
ukljuiti u proces. (Poglavlje 4)
3. Unapreenje institucionalnog
kapaciteta
Glavnu ulogu koordinatora i katalizatora u lokal-
nom ekonomskom razvoju ima optina. Da bi bila
uspena, optina mora da bude spremna i sposob-
na da sprovede taj zadatak. (Poglavlje 5)
4. Strateko planiranje ekonomskog
razvoja
Program lokalnog ekonomskog razvoja proistie iz
stratekog plana koji sadri viziju, ciljeve, akcione
planove i projekte. (Poglavlje 6)
5. Sprovoenje programa i projekata
Sprovoenje plana zavisi od budeta, ljudstva i in-
stitucija. Moraju se predvideti problemi i pitanja
koji mogu iskrsnuti i potrebno je pripremiti se za
njih
18
Upoznavanje sa programima i projektima -
Postoji irok raspon tehnika i modela (programa
i projekata) dostupnih lokalnom ekonomskom ra-
zvoju, ukljuujui i one koji se tiu odravanja i
proirenja poslovnih aktivnosti, usavravanje rad-
ne snage, pruanja odgovarajue infrastrukture i
sl. (Poglavlje 7)
6. Praenje i ocena
Moraju se ustanoviti indikatori za ocenu napretka
i rezultata programa i projekata i vriti korekcije
tokom realizacije. (Poglavlje 8)
Jelena Bojovi
Ovih est koraka vremenski se esto
preklapaju. Podizanje kapaciteta insti-
tucija jedan je od prvih koraka u razvi-
janju procesa ekonomskog razvoja, ali
je to, ujedno, i korak neogranienog vre-
menskog trajanja. S druge strane, lokal-
ne uprave moraju stalno da unapreuju
znanje slubenika, vre interne reorga-
nizacije posla, ili menjaju odnose meu
institucijama. Takoe, strateki planovi,
koliko god bili dugoroni, moraju se stal-
no revidirati i osavremenjivati. Kako se
menja struktura privrede, tako se menja-
ju i vani uesnici, a koraci poinju me-
usobno da se proimaju.
Ipak, kada iznova zaponu poslovi eko-
nomskog razvoja, praenje redosleda
ovih est koraka, kao to je predloeno
navedenim uslovima, pomoi e da se to
bezbolnije i sigurnije proe kroz njegov
prvi ciklus.

PRVI KORAK
Analiza stanja
Bez podataka i mapiranja resursa
ne moe se planirati razvoj
Nije dovoljno samo poznavati profil
lokalne zajednice, ona se mora
porediti sa drugima
Jedna zajednica nije izolovana, njen
razvoj zavisi od ireg okruenja
Sa kakvim resursima raspolaemo i kako da ih naj-
bolje upotrebimo? Ovo je kljuno pitanje za poe-
tak planiranja razvoja zajednice. U veini lokalnih
uprava u Srbiji postala je praksa da se radi analiza
lokalnih resursa, takozvano, mapiranje resursa, ili
izrada profila zajednice.
Upoznavanje sa kontekstom lokalnog ekonom-
skog razvoja podrazumeva da se u proces ne kree
nepripremljen, ve da se koristi detaljna analiza
tenutnog stanja lokalne zajednice: raspoloiva fi-
nansijska sredstva, ljudski i prirodni resursi, isto-
rijat razvoja, konkurencija, benmarking i drugo.
Podaci, poreenja i analize koji se u ovom koraku
prikupiljaju i pripremaju koriste se, pre svega, u
procesu stratekog planiranja lokalnog ekonom-
skog razvoja, za potrebe privlaenja investicija, u
procesu izvetavanja, kao i u analizi rezultata.
Koje sve aktivnosti podrazumeva
ovaj korak
Detaljna analiza podrazumeva sledee aktivnosti:
Prikupljanje podataka Relativno jedno-
stavna, ali dugotrajna operacija. Pre svega,
treba definisati vrste podataka, njihove izvore
i oblik prezentacije (tabele, grafikoni, itd).
Obrada podataka, utvrivanje trendova
Nije dovoljno samo imati podatke, potrebno je
utvrditi u kakvom su odnosu podaci. Na pri-
mer, da li se broj zaposlenih poveava, ili sma-
njuje, kojom brzinom, i kakva su predvianja
na osnovu tih trendova. Tako se od suvopar-
nih podataka stvara dinamina slika lokalne
zajednice.
19
Stavljanje podataka u iri kontekst Sta-
tistika i trendovi su nedovoljni za potpunu
analizu lokalne zajednice, pre svega, zato to
sam podatak, ako se ne poredi sa prosenim
podacima za Srbiju, ili podacima iz drugih gra-
dova i optina, ne moe pomoi u definisanju
prednosti i mana. Na primer, broj stanovnika
koji koriste engleski jezik u jednoj zajednici iz
godine u godinu raste i 5% populacije u toj op-
tini govori engleski jezik (ne poredei sa dru-
gim optinama u Srbiji, ovakav trend govori
o njenoj snazi i prednosti). li, ako se zna da
se u Srbiji, u proseku, 10% stanovnitva slui
engleskim jezikom, u lokalnoj zajednici iji je
trend u porastu, prosek od 5% nije konkuren-
tan sa drugim optinama u Srbiji.
Istraivanje miljenja i potreba Nekada
je statistika nepouzdana, ili kasni (statistiki
podaci koji stoje na raspolaganju najee su
stari, bar godinu dana, a ponekad i vie na
primer, popis stanovnitva). Statistika je kvan-
titativna nauna disciplina, ali ne daje kvali-
tativan aspekt problema. Javni upiti, istraiva-
nja miljenja poslovnog sektora i graanstva,
fokus grupe i okrugli stolovi, pomau u jasnijoj
statistikoj analizi, detaljnije sagledavaju pro-
blem i predloge za njihovo reavanje.
Poreenje/benmarking Ve je pomenu-
to da je poreenje sa drugim optinama bitan
element analize, a pod tim se, pre svega, po-
drazumeva benmarking. Benmarking je iz-
bor optina/gradova, koji se, po standardnim,
ili teko promenljivim parametrima (za koje
je potreban dugi niz godina da se promeni),
mogu porediti sa drugom optinom. Dakle, jed-
na optina se poredi sa optinama koje imaju
20 Jelena Bojovi

Istrazivanje meu privrednicima, Novi Sad 2009. Pitanje: ta po vaem miljenju treba da bude kljuno
pitanje razvoja Novog Sada?

80%
70% 67%

60%
49%
50%
40%
40% 36%
31%
30% 22% 22%
20% 13% 11% 11%
10% 7%

0%

preduzea

infrastruktura

preduzeima

[strana

Obrazovanje

sela

Turizam

diversikacija

tehnologija

Transport
Razvoj malih i
srednjih

Komunalna

Podrka i
pruanje pomoi

Privlaenje
novih preduzea

Razvoj
poljoprivrede i

Industrijsko
restruktuiranje /

16 U okviru procesa stratekog planiranja
jedan od koraka jeste definisanje kljunih pita-
nja- prioritetnih oblasti razvoja.
slian broj stanovnika, povrinu, geografsku
poziciju, i predstavljaju primer uspene prak-
se takozvani grad za primer. Poreenje sa
drugim gradovima/optinama, daje uvid gde
se moe stii, i ta sve treba uraditi da bi se
drugi dostigli. Kada se zna da svaki investitor
pogleda bar deset lokacija pre nego to odlui
gde e da investira, to govori da optina/grad
mora da poznaje konkurente da bi unapredila
svoje mogunosti.
Razvoj radne
snage
Istraivanje i
razvoj, transfer
Istraivanja poslovne klime, koja su uraena u tri-
deset opina/gradova u Srbiji, uz pomo Programa
za podsticaj ekonomskom razvoju optina, dali su
smernice lanovima komisije za strateko planira-
nje, i detaljno predstavili probleme koje privreda
ima u tim lokalnim zajednicama. Kroz ovo istrai-
vanje definisana su kljuna pitanja razvoja16 i po-
stavljena je osnova za izradu SWOT analize.
Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 21

Analiza podataka prema Tabele i grafikoni sadre statistike podatke o pro-

teritorijalnom principu
Podaci se prikupljaju sa razliitih prostornih i or-
ganizacionih nivoa:
podaci o lokalnoj zajednici (najdublji nivo
podataka, relacioni podaci),
podaci o regionu kao celini, komparativ-
ni podaci o zajednicama iz regiona (opte
karakteristike, komparativne prednosti i
mane),
podaci za Srbiju (institucionalni, zakono-
davni okvir, osnovni ekonomski pokaza-
telji),
podaci za Evropu (opte karakteristike,
standardi i trgovinski aranmani).
filu zajednice i predstavljaju numeriki prikaz lo-
kalne zajednice.
Kvalitativni podaci o profilu zajednice izneti su
u vidu objanjenja da bi se predstavile okolnosti
koje vladaju u optini/gradu. Objanjenja pomau
u tumaenju statistikih podataka i opisa kontek-
sta ivota zajednice.
Ukoliko ne moe da se doe do podataka na lo-
kalnom nivou, poeljno je koristiti podatake koji
se odnose na region, ali samo ukoliko su podaci
karakteristini i za lokalnu zajednicu za koju se
sastavlja profil.

Tipovi i izvori podataka

Da bi se sagledali svi aspekti vani za ekonomski

razvoj, podaci koji se odnose na organizacioni i te-
ritorijalni nivo, broj i vrstu informacija, razlikuju
se u zavisnosti da li se prikupljaju podaci o lokal-
noj zajednici, regionu, ili dravi.

Podaci sa lokalnog nivoa / Izrada profila

zajednice
Profil zajednice moe se definisati kao dokument
koji je sastavljen tako da u okviru jedne celine,
pod jednim krovom, prui najvanije statistike i
kvalitativne podatke o lokalnoj zajednici.
22 Jelena Bojovi

Sadraj profila zajednice: 4. Privreda

Profil zajednice sastavljen je tako da obuhvati in- makroekonomija

formacije iz kljunih oblasti koje se odnose na lo-
kalnu ekonomiju i kvalitet ivota:
1. Osnovne karakteristike
opte informacije
fiziki prikaz geografskog poloaja
naselja, klima
lokalna vlast i administracija
istorija, tradicija, kultura
karakteristike, posebnosti zajednice
2. Demografija
privredna struktura, sektori
najvei investitori i poreklo investicija
javne finansije, javne ustanove
mogunosti za investiranje (lokacije, zone,
objekti)
trokovi poslovanja
stimulacije, olakice, subvencije
5. Javni resursi
infrastruktura (saobraajna, komunalna)
zdravstvena i socijalna zatita
obrazovni kapaciteti

struktura stanovnitva 6. Kvalitet ivota

trendovi rasta - projekcije objekti i mesta za rekreaciju
migracije sportski sadraji
ustanove kulture
javne aktivnosti (manifestacije, festivali, pro-
3. Radna snaga
slave, sveanosti, koncerti)
trenutna situacija, potencijalna radna snaga zabava i usluge
cena rada
struktura radne snage, obrazovanje
nezaposlenost, struktura 7. Lokalni ekonomski razvoj
u odnosu na region
zaposlenost po sektorima
Lokalni ekonomski razvoj u srbiji
Izvori informacija o profilu zajednice:
Sopstveni izvori
lokalna administracija - odeljenja
istraivanja
Spoljni izvori (agencije, organizacije
izvan lokalne administracije)
Republiki zavod za statistiku
Nacionalna sluba za zapoljavanje
Republiki hidrometeoroloki zavod
Narodna banka Srbije
Agencija za privredne registre
regionalne privredne komore
ostale regionalne ustanove
U veini optina u Srbiji, u odeljenjima za privre-
du, godinama su prikupljane informacije o privre-
di. U Agenciji za privredne registre danas postoje
brojni podaci, a veina statistikih podataka re-
dovno se aurira u Republikom zavodu za stati-
stiku. Meutim, informacije se nalaze u razliitim
institucijama, i kada je potreban podatak da bi se
privukli investitori, gube se dani dok se ne uspo-
stavi kontakt sa svima. Zbog toga, ako su redovno
aurirani i na jednom mestu prikupljeni, podaci
o profilu zajednice mogu olakati privlaenje in-
vesticija i pripremu projektnih aplikacija, ili pro-
ces planiranja. Za izradu ovakvog sveobuhvatnog
profila zajednice potrebno je nekoliko nedelja, a za
njegovo auriranje, ne vie od pet dana godinje.
17 Istraivanje o miljenju poslovnog sektora,
februar 2007, USAID-MEGA program
23
Podaci o regionu kao celini
Privrednici u Srbiji najvei deo poslovanja
obavljaju u regionu. Po istraivanju iz 2007.
godine17 na uzorku od trista pet privrednih su-
bjekata, lokalna privreda posluje, uglavnom,
u regionu, tanije za 40% njihovih proizvoda
kupci su u radijusu od 100km.
Trite potencijalnog investitora, kao i dobav-
ljai, ne nalaze se samo u optini u kojoj se
posluje, nego su, pre svega, u regionu, a zatim
i u iroj zajednici. Cela Srbija je relativno malo
i dostupno trite, pa se preduzetniku koji
posluje u Subotici moe isplatiti da nabavlja
materijal, na primer, iz Bujanovca. Stoga, da
bi jedna lokalna samouprava bolje predstavi-
la svoje potencijale, njena snaga i potencijal
predstavljae i snagu regiona u kome se nalazi.
Ove informacije su posebno znaajne za male
optine. Optina Peinci, na primer, ima pri-
blino trideset hiljada stanovnika i industrij-
sku zonu od hiljadu hektara na kojoj je mogu-
e zaposliti i do sto hiljada ljudi. Meutim, ni
jedan investitor, posmatrajui samo podatke
za Peince, nee doi u ovu industrijsku zonu,
zato to u optini nema radne snage. U sva-
kom promotivnom dokumentu Peinci moraju
da iznose podatke iz regiona (to obuhvata i
grad Beograd), i pokau da se radna snaga na-
lazi u radijusu od pedeset kilometara.
Evropska unija podrava regionalizaciju: eko-
nomski programi i projekti koje finansira
Evropska komisija preteno su regionalnog
karaktera, a EKONOMIJA mora biti u sreditu
meuoptinske saradnje.
24
Primeri meuoptinske, meugradske i meu- zakone i regulativu u vezi sa lokalnim eko-
regionalne povezanosti: bratimljenje gradova,
razmena programa, prekogranina saradnja,
evropski regioni, otvaraju velike mogunosti
za ekonomsku saradnju.
Zajedniki regionalni projekti (tradicionalni,
inovativni, bilateralni, multilateralni, solidar-
nost, planiranje) imaju prednost zato to se ba-
ziraju na razmeni iskustava i najboljih praksi.
Vrste podataka koji su potrebni:
osnovne karakteristike regiona (opte infor-
macije, prikaz geografskog poloaja),
demografija (struktura stanovnitva, trendovi
rasta, projekcije),
radna snaga (potencijalna radna snaga, cena
rada, struktura radne snage, obrazovanje),
privreda (privredna struktura, sektori, makroe-
konomija, javne finansije, javne ustanove, mo-
gunosti za investiranje, trokovi poslovanja).
Podaci za Srbiju
Podaci sa ovog nivoa neto su drugaiji od podata-
ka sa lokalnog nivoa, ili iz regiona.
Pre svega, uvodi se vie objanjenja, uz osnovne
statistike podatke.
Aktivnosti na nivou drave vrsto su povezane sa
lokalnim ekonomskim razvojem. Drava i njene
institucije utiu na atraktivnost zemlje za privred-
ne aktivnosti i optu sliku zajednice kroz:
Jelena Bojovi
nomskim razvojem,
bilateralne i multilateralne sporazume,
razvoj nacionalnih strategija,
raspolaganje dravnim fondovima,
odobrenja i preporuke,
obuku kadrova,
osnivanje agencija i fondova,
kreiranje podsticajnih mera i olakica.
Tipovi statistikih podataka koji su
potrebni:
osnovne karakteristike (opte informacije, pri-
kaz geografskog poloaja Srbije u Evropi),
demografija (struktura stanovnitva, trendovi),
radna snaga (potencijalna radna snaga, cena
rada, struktura radne snage, obrazovanje),
privreda (privredna struktura, sektori, makroe-
konomija, javne finansije, trokovi poslovanja).
Dodatne informacije koje su potrebne:
Podaci o institucijama koje utiu na ekonom-
ski razvoj - Institucije drave koje su povezane
sa lokalnim ekonomskim razvojem, mogu da
pomognu ili da odmognu u toku sprovoenja
ekonomskog programa. Stoga su za planiranje
razvoja, informacije o dravnim institucijama,
njihovim nadlenostima, oblastima koje za-
konski ureuju, znaajne za lokalnu zajednicu
(Institucije: ministarstva, nevladine organiza-
cije, agencije i fondovi).
Lokalni ekonomski razvoj u srbiji
MINISTARSTVA
Ministarstvo ekonomije i
regionalnog razvoja
Ministarstvo za dravnu upravu i
lokalnu samoupravu
Ministarstvo finansija
Ministarstvo poljoprivrede
Ministarstvo za rad i socijalnu
politiku
Ministarstvo ivotne sredine i
prostornog planiranja
Ministarstvo za nacionalni
investicioni plan (NIP)
INSTITUCIJE, AGENCIJE,
FONDOVI I ORGANIZACIJE
Stalna konferencija gradova i
optina
Nacionalna alijansa za lokalni
ekonomski razvoj
Amerika privredna komora
(AmCham)
Razvojne agencije
Udruenje industrijalaca
Savet stranih investitora (FIC)
Udruenje preduzetnika
Udruenje poslodavaca
Agencija za strana ulaganja i
promociju izvoza (SIEPA)
Agencija za razvoj malih i srednjih
preduzea
Agencija za privatizaciju
Uprava za javne nabavke
Nacionalna sluba za zapoljavanje
Fond za razvoj
Republiki garancijski fond
Privredna komora Srbije
Zakoni i podzakonski akti - Raspolaganje
zemljitem, upravljanje imovinom, finansi-
ranje lokalnih samouprava i drugi procesi,
integralni su deo ekonomskog razvoja, a
definisani su regulativom na nacionalnom
nivou. Bez njenog poznavanja nemogue je
baviti se ekonomskim razvojem.
Zakoni u vezi sa lokalnim
ekonomskim razvojem:
Zakon o lokalnoj samoupravi
Zakon o finansiranju lokalne samouprave
Zakon o planiranju i izgradnji
Zakon o privatizaciji
Zakon o raspodeli transfernih sredstava iz
republikog budeta i ueu optina, gra-
dova i grada Beograda
Zakon o inovacionoj delatnosti
Zakon o budetu Republike Srbije
Zakon o Fondu za razvoj Republike Srbije
Zakon o izmenama i dopunama zakona o
garancijskom fondu
Zakon o javnom dugu
Zakon o privrednim drutvima
Zakon o porezu na dodatu vrednost
Zakon o registraciji privrednih subjekata
Zakon o agenciji za privredne registre
Zakon o javnim prihodima i rashodima
Zakon o javnim nabavkama
Zakon o budetskom sistemu
Zakon o koncesijama
25
Odluke, bilateralni i multilateralni spora-
zumi - Posebno su znaajni ugovori o slo-
bodnoj trgovini i trgovinski sporazumi koje
Srbija ima sa zemljama iz okruenja i iz
sveta: Sporazum o slobodnoj trgovini sa ze-
mljama jugoistone Evrope (CEFTA) - bes-
carinski pristup tritu od trideset miliona
potroaa; Sporazum o slobodnoj trgovini
sa Rusijom (Srbija je jedina zemlja pored
lanica Zajednice nezavisnih drava koja
ima potpisan sporazum o slobodnoj trgovi-
ni s Rusijom) bescarinski pristup tritu
od sto pedeset miliona potroaa; Sporazum
o slobodnoj trgovini sa Belorusijom (deset
miliona potroaa); Sporazum o Slobodnoj
trgovini sa Turskom (sedamdeset miliona
stanovnika); Opti sistem preferencijala u
trgovini sa SAD (trista milona stanovnika);
Trgovinski sporazum sa EU (petsto miliona
stanovnika); Sporazum o slobodnoj trgovi-
ni sa zemljama EFTA (Island, Lihtentajn,
Norveka, vajcarska ukupno dvanaest
miliona potroaa).
26 Jelena Bojovi

Podaci za Evropu okruenja (to je jedna od prednosti Srbije u odno-

su na konkurente).
Srbija treba da ui od drugih drava Evrope i mora
svoje principe i sistem da usaglaava sa principi-
ma i sistemom Evropske unije. Privreda Srbije po- Zemlja Porez na zarade
sluje sa privrednicima iz celog sveta, a pre svega iz Srbija 12%
svog najblieg okruenja, iz Evrope. Standardiza-
Bugarska 12%-24%
cija procesa proizvodnje i usluga je neophodnost.
Stoga je potrebno poznavati zakonsku regulativu, Hrvatska 15%-45%
standarde i principe koji vae u Evropskoj uniji. Rumunija 16%
Slovenija 19%

Vrste podataka koji su potrebni: Napomena: tabela preuzeta iz Doing Business in

osnovne karakteristike zemalja Evropske unije
- akcenat na zemljama iz neposrednog okrue-
nja, slinih ekonomskih karakteristika (opte
informacije, geografski poloaj, poreenja);
demografija (broj i struktura stanovnitva,
trendovi rasta, projekcije);
Serbia 2007, SIEPA
Znajui ime raspolae, s kim se poredi, od koga
zavisi, i ta su u dananje vreme pretpostavke us-
penog razvoja, drava tek stie potrebne uslove
da zapone proces ekonomskog razvoja.

radna snaga (potencijalna radna snaga, cena

rada, struktura radne snage, obrazovanje, zna-
nje stranih jezika);
privreda (privredna struktura, sektori, makroe-
konomija, mogunost za investiranje, trokovi
investiranja i poslovanja, olakce i subvencije);
odluke, bilateralni i multilateralni sporazumi
zemalja Evrope.
Informacije i podaci potrebni su, pre svega, da bi
se znalo koje su drave konkurentne sa Srbijom.
Na osnovu tih podataka uoavaju se prednosti i
mane - prednosti se istiu, mane ispraviljaju.
Na primer, uvidom u zakonsku regulativu zemalja
u okruenju, moe se pronai podatak da je porez
na zarade u Srbiji najnii u odnosu na zemlje iz

DRUGI KORAK
Ukljuivanje
vanih
uesnika
Stejkholderi
(vani uesnici/interesne grupe) vodi se kao vani uesnici, ili interesne grupe.
olakavaju proces
Ukljuivanje stejkohldera znai
podrku procesu
Vani uesnici su neophodni za ganizaciju procesa. Osim nosilaca procesa, u ak-
proces, ali je potrebno poznavati i
njihov interes da bi se znalo zbog
ega u njemu uestvuju ni uesnici zato to o nekim delovima procesa, ili
U ovom poslu su potrebni saveznici. Grad Lozni-
ca je ukljuio dvadesetak preduzetnika u proces
stratekog planiranja, a jedan od vienijih bio je
i predsednik Komisije za strateko planiranje. Ta-
kav pristup planiranju obezbedio je i punu podr-
ku privrede sprovoenju plana i projekata koji su
iz njega proistekli (jedan od projekata Zona una-
preenog poslovanja uspostavljen je kroz zajed-
niko finansiranje privatnog i javnog sektora).
Izraz koji se esto uje stejkholderi, predstavlja
posrbljen engleski termin stakeholders, a pre-
Zbog nemogunosti da se adekvatno prevede sa
engleskog jezika, potrebno je dati objanjenje ko
su vani uesnici i zato se tako nazivaju. U sva-
kom procesu postoje osobe koje su njegovi nosioci
i zadueni su za osmiljavanje, sprovoenje i or-
tivnostima uestvuju i mnoge druge organizacije,
institucije i pojedinci vani uesnici. Oni su va-
odreenim oblastima, znaju vie od drugih, zato
to e proces uticati i na njih, zato to su potrebni
u sprovoenju odreenih aktivnosti (bilo kao ljud-
ski, ili finansijski resur) i zato to e efekti bez njih
biti manje vidljivi.
ta treba znati o ukljuivanju
vanih uesnika u proces
ekonomskog razvoja
Ukljuivanje obezbeuje podrku.
Samostalan rad na projektu podrazumeva i pre-
zentaciju projekta pred njegovim finansijerima.
27
Autor projekta pokuava da ubedi auditorijum
zato je projekat koristan i znaajan za njih i da
opravda trokove. Finansijska podrka moe da
bude obezbeena od poetka ukoliko su finansijeri
ukljueni u osmiljavanje projekta i definisanje
projektnog zadatka.
Vani uesnici su potrebni za
kontrolu procesa
Pojednici ponekad ine ishitrene odluke bez uvida
u posledice takvih odluka, ili, pak, tim odlukama
svesno favorizuju odreene grupe, ili pojedince.
Drugi uesnici u procesu obezbeuju transparen-
tnost u odluivanju i smanjuju mogunost dono-
enja subjektivnih odluka, a samim tim utiu i na
smanjenje korupcije.
Javno predstavljanje nije dovoljno za
proces koji zahteva uee
Uee nije samo predstavljanje. Na prezentaciji
idejnog projekta autor ne ukljuuje sluaoce, ve
samo legitimizuje svoje odluke, smatrajui da je
samo uee u predstavljanju projekta vid sagla-
snosti druge strane. Dakle, pravo ukljuivanje po-
drazumeva da se sasluaju i drugi.
Mali broj predstavnika nije dovoljan
mora se osigurati iroko uee
Mnogima se ini da je dovoljno pozvati samo pred-
stavnike privredne komore ime se osigurava ue-
e preduzetnika u odluivanju. Ovakav pristup
izgleda laki, ali na taj nain, zadovoljena je samo
formalna strana, ali ne i sutina. Treba se potru-
diti da se u projekat ukljui to vie predstavnika
28
privrednog ivota, ali treba voditi rauna na koji
nain. Ne moraju svi privrednici da budu lanovi
komisija - na primer, neki se mogu pitati za mi-
ljenje, dok se drugi mogu pozivati da uestvuju
na okruglom stolu.
Ukljuivanje podrazumeva i
komunikaciju koja mora biti dvosmerna
Ne moraju sve ponuene ideje da se iskoriste, ali
je potrebno da se na njih odgovori. U procesu koji
ukljuuje i druge uesnike mora se iskoristiti bar
jedna ideja koja dolazi sa njihove strane. Tako-
e, ukoliko pojedine ideje nisu prihvaene, treba
obrazloiti zato. Meutim, uesnici iji su predlo- nain, ukljuiti u proces.
zi prihvaeni, na kraju moraju biti obaveteni da
su njihove ideje realizovane tokom procesa. Na taj
nain, stiu se saveznici za naredni projekat.
irok je raspon vetina koje su potrebne
za lokalni ekonomski razvoj
Da bi se proces odvijao u kontinuitetu potrebno je
koristiti razliite vetine: pojedine su, takozvane,
fine vetine, kao to su pregovaranje, prezento-
vanje, upravljanje, ali postoje i tehnike vetine
koje izvode stolari, moleri, graevinski inenje-
ri, informatiari, na primer. Pojedinac zasigurno
nema sva potrebna znanja i vetine. Ukljuiva-
njem drugih, sve vetine su na stolu.
Da bi se ukljuili, uesnici moraju da
znaju zato se ukljuuju i kako da se
ukljue
Najei razlog zato pojedici odbijaju uee u Javni sektor/lokalna samouprava imaju kljunu
procesu, jeste nepoznavanje sutine procesa i
Jelena Bojovi
svoje uloge u njemu. Jedan od kljunih saveta
odnosi se na vane uesnike kojima treba jasno
predstaviti proces, definisati njihovu ulogu u
procesu i trajanje angamana.
Ukljuivanje podrazumeva zajedniki
interes
injenica da vani uesnici ele da se ukljue u
proces, ne znai, a priori, i obostranu korist. Pre
nego to se ukljue u proces vrlo je vano razumeti
njihove motive. Prepoznavanjem njihovih intere-
sa, vani uesnici se mogu lake, i na odgovarajui
Ko su vani uesnici u lokalnom
ekonomskom razvoju koga
ukljuiti
Najira podela vanih uesnika
1) Javni sektor
2) Privatni sektor
3) Civilni sektor
Ekonomski prosperitet i kvalitet ivota za-
jedniki kreiraju javni sektor i privreda, a
korist od lokalnog ekonomskog razvoja ima
cela zajednica.
ulogu u obezbeivanju povoljnih uslova poslova-
nja, to podrazumeva kvalitetnu infrastrukturu i
Lokalni ekonomski razvoj u srbiji
usluge po najpovoljnijim cenama. Za privredu to
znai: nii trokovi poslovanja, konkurentnost na
tritu, rast potranje za njihovim proizvodima i
poveanje broja zaposlenih. Vei profit preduzea i
vei broj zaposlenih znai vee nadoknade od po-
reza koji se slivaju u budet, vea ulaganja javnog
sektora u infrastrukturu i usluge, to vodi boljem
kvalitetu ivota svih stanovnika lokalne zajednice.
U sutini, vani uesnici su svi oni ija je podrka
potrebna, ili oni koji mogu svojim odlukama utica-
ti na neiji ivot.
Vani uesnici u Srbiji
1) Privreda
Privredna komora Srbije i regionalne
komore,
udruenja preduzetnika,
predstavnici klasterskih udruenja,
poljoprivredne zadruge,
individulani privredni subjekti - preduzea,
preduzetnici, poljoprivrednici, posebno odre-
eni sektori: finansijski sektor i predstavnici
najrazvijenijeg privrednog sektora u optini
Preduzetnici se ukljuuju zato to najbolje zna-
ju koji su nedostaci, ili prednosti privrednog
okruenja u kojem posluju; oni mogu da ukau
na potrebe poslovnog sektora na lokalnom nivou;
uestvuju zajedno na sajmovima; ukljuuju se u
promotivne aktivnosti; poseduju znanja i iskusta-
va koja mogu biti od koristi; finansiraju odreene
projekte, a, pre svega, zapoljavaju lokalno stanov-
nitvo i plaaju poreze.
29
2) Javne institucije i organizacije
predstavnici republikih vlasti (predstavnici
ministarstava, skuptinskih odbora)
predstavnici lokalnih vlasti (gradonaelnik,
lanovi vea i skuptine)
predstavnici jedinica uprave (odeljenje za pri-
vredu, finansije, urbanizam)
predstavnici republikih javnih preduzea
(Elektrodistribucija, Telekom, Srbija gas, Di-
rekcija za puteve, Katastar)
predstavnici okruga
predstavnici lokalnih javnih preduzea (direk-
cija za izgradnju, javno komunalno preduzee)
predstavnici lokalnih, regionalnih i republi-
kih agencija (agencija za razvoj optine, regi-
onalne razvojne agencije, NSZ, SIEPA, VIP, i
druge)
3) Nevladine organizacije
nevladine organizacije koje se bave privredom,
zapoljavanjem
organizacije koje se bave lobiranjem
organizacije koje predstavljaju odreene in-
teresne grupe (nacionalne manjine, osobe sa
posebnim potrebama, i drugi)
Njihova uloga ogleda se, pre svega, u donoenju
novih predloga zakona i u lobiranju; razmatra-
nju nacionalne strategije; organizaciji skupova i
okruglih stolova u cilju razmene iskustva; voenju
kampanja koje ukazuju na znaaj pojedinih pita-
nja; monitoring; rukovoenju projektima; saradnji
sa dravnim institucijama i donatorima; podrci
pojedincima i odreenim interesnim grupama.
30
4) Mediji
elektronski mediji (javni medijski servisi, pri-
vatne medijske kue)
pisani mediji/novinske agencije (lokalne, regi-
onalne, republike)
Mediji su ujedno i vani uesnici i medijum za
ukljuivanje jo veeg broja aktera. Mediji omo-
guavaju: veu informisanost svih graana; ue-
stvuju u voenju kampanja koje ukazuju na zna-
aj pojedinih pitanja; vani su u kontroli procesa i
obezbeuju transparentnost.
5) Obrazovne i naune institucije
osnovne i srednje kole;
vie i visokokolske ustanove (lokalne, ili re-
gionalne);
instituti za istraivanje i razvoj.
Naune institucije, pre svega, nude znanje; omo-
guavaju razmenu iskustva; a neophodni su ue-
snici u projektima koji imaju za cilj unapreenje
ljudskih resursa, ili unapreenje tehnologije.
6) Politike organizacije
predstavnici politikih partija na vlasti
predstavnici opozicije
Ueem politikih organizacija omoguava se
odrivost projekata i ideja, bez obzira na politike
promene. Politike organizacije uestvuju u voe-
nju kampanja koje ukazuju na znaaj pojedinih
pitanja, a znaajne su i za praenje i kontrolu pro-
jekata.
Jelena Bojovi
Kako ih ukljuiti?
Postoji vie naina da se znaajne institucije, or-
ganizacije i sve zainteresovane strane ukljue u:
proces stratekog planiranja - primer uklju-
ivanja vanih uesnika u proces planiranja
razvoja jeste formiranje komisije za strateko
planiranje. U prilogu je dat primer Komisije
koja je u Iniji uestvovala u procesu strate-
kog planiranja, dok e o samoj funkciji komi-
sije biti rei u narednim poglavljima (Korak 4);
realizaciju projekta - projekti ne moraju da
budu autonomni, finansijski i ljudski resursi
mogu da dolaze sa svih strana, a svi zaintere-
sovani mogu da doprinesu boljoj i uspenijoj
realizaciji projekata i programa. Pojedine inici-
jative kancelarija za lokalni ekonomski razvoj
realizuju se uz pomo privredne komore i uz
podrku medijskih kua (oglaavanje zemljita
i poslovnog prostora).
Istraivanje meu privrednicima, u pojedinim
optinama, raeno je uz pomo udruenja predu-
zetnika, privredne komore, naunih institucija i
agencija:
praenje sprovoenja i auriranja planova i
programa. Rezultati se moraju proveravati, a
kao kontrolu najbolje je angaovati osobe koje
nisu nosioci projekata.
Privredni savet je stalno telo koje uestvuje u pra-
enju sprovoenja stratekih planova. lanovi pri-
vrednog saveta su, pre svega, privrednici i udru-
enja.
Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 31

Primer ukljuivanja - Privredni

savet
LANOVI KOMISIJE ZA
SRATEKO PLANIRANJE U INIJI
Komunikacija sa privredom moe biti i neformal-
na, ali jedan od dobrih mehanizama stalne komu-
predsednik Optine Inija nikacije i odravanja kontinuiteta u radu na pri-
zamenik predsednika Optine Inija vrednom okruenju jeste osnivanje privrednog
predsednik Skuptine optine Inija saveta.
naelnik optinske uprave Optine sve ee osnivaju privredni savet. Razli-
naelnik Odeljenja za urbanizam iti su nazivi ovih saveta i naina na koji se osni-
lanovi Optinskog vea vaju, meutim, bez obzira da li se radi o save-
tu za ekonomski razvoj, savetu za razvoj, savetu
predstavnici Odeljenja za privredu
preduzetnika, savetu investitora, ili privrednom
Odeljenje za finansije savetu, njihove funkcije su sline. Sva ta tela su
direktori javnih preduzea savetodavnog karaktera i njihova osnovna uloga
predstavnik Turistike organizacije Optine Inija ogleda se u pruanju mogunosti privrednicima
naelnik Sremskog okruga da utiu na politiku lokalne samouprave u vezi
sa ekonomskim razvojem. U najveem broju slu-
ef ispostave Nacionalne slube za zapoljavanje
ajeva privredni saveti se osnivaju na inicijativu
predstavnici obrazovnog sektora (direktori kola, dekani) donatorskih programa, da bi uestvovali u pro-
republika javna preduzea (Elektrodistribucija, Telekom, Srbija gas, Direkcija za cesu stratekog planiranja lokalnog ekonomskog
puteve, Katastar) razvoja, a njihov rad se nastavlja i nakon usva-
NVO i donatori (CRDA) janja stratekog plana. U izvesnom smislu oni su
zadueni da nadgledaju primenu stratekog pla-
mediji
na, a sa druge strane imaju savetodavni karakter
predstavnici poljoprivrede ( ZZ Gradina, ZZ Beka, OZZ Srem, ZZ Slankamenka, u optinskim organima u vezi pitanja koje uvodi
Poljoprivrednici, ZZ Maradik ) lokalna samouprava (visina nameta na privredu,
predstavnici privrede (predstavnici sindikata, Metal rad, M&B Trans Novi Slankamen, razvoj infrastrukture, program podrke privredi,
Plamen, Veritas d.o.o, Gas-Teh, MNG Plastik Gogi, Tehnoexport d.o.o, Leta, Gumil unapreenje rada uprave i slino).
junior, Marko IN, Esca Food Solution, Rick Eis, predstavnik Italijanske industrijske Brojni su primeri saveta u Sjedinjenim Amerikim
zone, Monus Beograd, AD itosrem, Banca Intesa, direktor filijale MEBA CA Group Dravama i ve postoji tradicija njihovog uea u
AD, direktor filijale Vojvoanske banke) razvoju politike na lokalnom nivou. Privredni sa-
veti imaju na raspolaganju i finansijska sredstva
i direktno utiu na sprovoenje ekonomskih pro-
jekata koji doprinose poboljanju poslovne klime.
32
Meutim, zbog nedostatka tradicije u osnivanju i
radu privrednih saveta u Srbiji, vrlo je vano da
rukovodstvo optine paljivo pristupi ovoj inicija-
tivi, pre svega zbog velikog nepoverenja preduzet-
nika u ishod ovakvog angaovanja. Nije retkost da
su privredni saveti u Srbiji jo jedna politika for-
macija u kojoj svaka politika stranka iz vladajue
koalicije u optini delegira po jednog, ili vie pre-
duzetnika (u zavisnosti od znaaja stranke), da
ih predstavlja u privrednom savetu. Na ovaj nain,
unitava se originalan koncept i ideja privrednog
saveta, koji, pre svega, treba da bude iv mehani-
zam uea privrede u definisanju lokalne politike
u oblasti ekonomskog razvoja.
Jelena Bojovi
Dakle, ukoliko je predvieno osnivanje privrednog
saveta, lokalna samouprava treba, najpre, da od-
govori na sledea pitanja:
1. Zato eli da ih ukljui u svoj rad?
2. Zato bi privredni saveti hteli da uestvu-
ju u njihovom radu? Kakve koristi imaju
od toga?
3. Na koji nain se privredni saveti mogu
ukljuiti u rad lokalne samouprave? ta
e biti njihova uloga?
Tek kad lokalna samouprava odgovori na ova tri
pitanja moe da pone sa regrutacijom ukoliko
proceni da e privredni savet imati pravu funkciju.

TREI KORAK
Unapreenje
institucionalnog
kapaciteta
Kancelarije za lokalni ekonomski
razvoj su deo optinske uprave
Kancelarije za lokalni ekonomski
razvoj pruaju podrku postojeoj
privredi i privlae nove investitore
Kancelarije za lokalni ekonomski
razvoj su razvojna odeljenja i ne
reavaju pojedinane sluajeve
Rad kancelarije za lokalni
ekonomski razvoj je dugoroan
Do 2005. godine, optine/gradovi u Srbiji nisu se
institucionalno bavili razvojem privrede i ambi-
jentom za privreivanje. Bilo je primera da se ad
hoc organizuju timovi koji e raditi na privlae-
nju investicija, ali ni jedna organizaciona celina u
okviru lokalne uprave nije se bavila ekonomskim
razvojem.
Jedan od preduslova lokalnog ekonomskog razvoja
jeste postojanje timova koji e koordinisati progra-
mima i projektima ekonomskog razvoja, uestvo-
vati u stvaranju strategije lokalnog ekonomskog
razvoja, sprovoditi programe razvoja, ostvarivati
komunikaciju sa privredom i koordinisati sarad-
nju izmeu institucija i organizacija na lokalnom
i nacionalnom nivou. Tek poetkom 2006, Ameri-
ka agencija za meunarodni razvoj, kroz Program
podsticaja ekonomskom razvoju optina, a na
osnovu iskustava gradova u Sjedinjenim Ameri-
kim Dravama i dravama zapadne Evrope, nudi
optinama partnerima model institucionalnog or-
ganizovanja - kancelarije za lokalni ekonom-
ski razvoj.
Iskustvo razvijenih evropskih zemalja i Sjedinje-
nih Amerikih Drava pokazuju da je za lokalni
ekonomski razvoj, osim stimulativnih zakona, vrlo
vana, i dobro organizovana lokalna samouprava.
U pomenutim dravama, u veini optina, postoji
odeljenje koje se iskljuivo bavi pitanjem lokalnog
ekonomskog razvoja. U Srbiji, do nedavno, to nije
bio sluaj.
33
ta je Kancelarija za lokalni
ekonomski razvoj?
Optinska kancelarija za lokalni ekonomski ra-
zvoj (KLER), predstavlja instrument za stvaranje
okruenja koje pogoduje privreivanju, otvaranju
novih radnih mesta i privlaenju investicija. Kan-
celarija za lokalni ekonomski razvoj predstavlja
resurs za optine koje ele da pokrenu privredu
u svojim sredinama, a nisu dovoljno upoznate sa
konceptom lokalnog ekonomskog razvoja. Kance-
larija je deo lokalne administracije, a osniva
se kao uprava za ekonomski razvoj (u grado-
vima), ili kao posebno odeljenje za ekonom-
ski razvoj (u optinama).
Odeljenja za privredu, pretea dananjih kance-
larija za lokalni ekonomski razvoj, zaostavtina su
starog sitema organizacije uprave. Slubenici ovih
odeljenja bavili su se, pre svega, ekonomskom sta-
tistikom i registrom privrednih drutava i predu-
zetnika. Objedinjavanjem funkcije registracije pri-
vrednih subjekata, Agencija za privredne registre
Republike Srbije preuzela je ovu ulogu. Na ovaj
nain, najvanija funkcija odeljenja za privredu
istrgnuta je iz ruku lokalne samouprave. Zaposle-
ni u odeljenjima za privredu ostali su da auriraju
podatke o pripremama i realizaciji prolene i jese-
nje setve i uspene etve, da sprovode Zakon o po-
ljoprivrednom zemljitu koji se odnosi na zatitu,
korienje i ureenje poljoprivrednog zemljita, kao
i da vode upravni postupak radi utvrivanja visine
naknade za promenu namene obradivog poljopri-
vrednog zemljita. Pored toga, privredna odeljenja
34
18 Pravilnik o unutranjem ureenju i sistema-
tizaciji radnih mesta u optinskoj upravi optine
Gornji Milanovac, 2009.
19 Arilje, Gornji Milanovac, itd
20 Pravilnik o unutranjoj organizaciji i siste-
matizaciji radnih mesta u optinskoj upravi Subo-
tice, 2009.
danas vode poslove vezane za erozivna podruja i
njihovu zatitu; sprovode Zakon o vodama u vezi
naina korienja i upravljanja izvorima, javnim
bunarima i esmama; utvruju vodoprivredne
uslove, izdaju saglasnost i vodoprivredne dozvole
za objekte lokalnog znaaja. Njihov posao, takoe,
sastoji se u pripremi optih uslova iskoriavanja i
odravanja seoskih vodovoda i donoenju reenja o
prikljuenju na izgraene seoske vodovode; proceni
tete nastale od elementarnih nepogoda i poslova
vezanih za protivgradnu zatitu, kao i obavljaju
drugih poslova po nalogu naelnika odeljenja.18
Jo ei efekat ovih promena tj. gubljenja funk-
cija, jeste pripajanje odeljenja za privredu drugim
odeljenjima i stvaranje hibridnih Odeljenja za bu-
et, finansije, trezor i privredu19 ili Odeljenja za
drutvene delatnosti i privredu. U ovim sluajevi-
ma aktivnosti koje se odnose na privredu su sli-
ne gore pomenutim a organizaciona celina koja ih
sprovodi je Odsek za privredu u okviru ovih ode-
ljenja. Ovakvom organizacionom strukturom ne-
mogue je ne izbei zatiranje razvojnih funkcija
odeljenja za privredu.
Kao posledica ovih promena, zapravo gubljenja
funkcija, esto se javlja pripajanje odeljenja za
privredu drugim odeljenjima i stvaranje hibrid-
nih odeljenja za budet, finansije, trezor i privre-
du19, ili odeljenja za drutvene delatnosti i privre-
du. Aktivnosti koje se odnose na privredu u ovim
odeljenjima sline su navedenim sluajevima, a
organizaciona celina koja ih sprovodi je odsek za
privredu. Ovakvom organizacionom strukturom
dolazi do gaenja razvojnih funkcija odeljenja za
privredu.
Jelena Bojovi
Za razliku od odeljenja za privredu, kancelarije
za lokalni ekonomski razvoj su razvojna ode-
ljenja, i to im je primarna karakteristika. Zaposle-
ni u kancelarijama za lokalni ekonomski razvoj
...organizuju i ostvaruju saradnju sa domaim i
meunarodnim organizacijama, nadlenim drav-
nim, pokrajinskim i optinskim organima, institu-
cijama, agencijama, investitorima, preduzetnici-
ma i javnim preduzeima iz oblasti lokalnog eko-
nomskog razvoja. Organizuju poslove na praenju
realizacije strategije ekonomskog razvoja optine
i uestvuje u koncipiranju i razvoju projekata iz
oblasti lokalnog ekonomskog razvoja. Organizuju
i uestvuju u pripremi marketinko-promotivnih
materijala, informativnih kampanja i promocija i
predstavljanja poslovnih koncepata i potencijala
optine za strana ulaganja. Organizuju i uestvuju
u stvaranju baze podataka- poslovnih informaci-
ja od znaaja za lokalni ekonomski razvoj. Orga-
nizuju i uestvuju u kontaktima pruanja podr-
ke i informacija zainteresovanim investitorima i
preduzetnicima iz domena ulaganja i otvaranja
preduzea. Predlau i daju miljenja o potrebnim
merama za efikasan i uspean razvoj aktivnosti iz
oblasti lokalnog ekonomskog razvoja.20
Postoje primeri u Srbiji gde su ovakve kancelari-
je osnivane u okviru odeljenja za privredu, nekog
drugog srodnog odeljenja, ili kao deo kabineta
gradonaelnika. Meutim, pokazalo se da su kan-
celarije kao samostalna odeljenja u okviru uprave
najfunkcionalnija, i u zavisnosti od broja stanov-
nika optine/grada i broja privrednih subjekata,
optimalan broj zaposlenih u kancelariji kree se
izmeu troje i desetoro.
Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 35

Optina/grad Broj Optina/grad Broj Ako zaposleni u kancelariji za lokalni ekonomski

zaposlenih zaposlenih razvoj na pitanje preduzetnika da li ima informa-
u KLER-u u KLER-u ciju o raspoloivoj radnoj snazi u optini odgovo-
Novi Sad 7 Loznica 6 ra: Pogledajte na vebsajtu Nacionalne slube za-
poljavanja, u tom sluaju kancelarija za lokalni
Ni 5 Novi Pazar 8
ekonomski razvoj nije ni potrebna. Nain rada za-
Novi Beograd 2 Sremska Mitrovica 2
poslenih u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj
Kragujevac 8 Uice 5 i njihov odnos prema klijentima (u ovom slua-
Leskovac 7 Zajear 5 ju privrednicima) mora da bude istovetan kao u
Subotica 8 Pirot 3 privatnom sektoru. Samo se treba zapitati da li bi
Zrenjanin 16 Parain 3 slubenik banke na isto pitanje klijenta odgovorio:
Imate na naoj internet stranici, ili bi ponudio
Kruevac 5 Vrac 2
odgovor?
Panevo 3 Inija 2 Da bi kancelarije bile pravi servis privredi, zapo-
abac 2 Prokuplje 1 sleni u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj
Kraljevo 7 Bujanovac 4 moraju da obavljaju mnogo drugih funkcija da bi
aak 23 Prijepolje 2 njihova efikasnost, i pomo koju pruaju, bila to
Smederevo 1 Preevo 2 vea.
Sombor 2 Peinci 3
Valjevo 5 Arilje 2 Osnovne funkcije kancelarije/odeljenja za
lokalni ekonomski razvoj
Vranje 7 Medvea 3
Broj zaposlenih u KLER u optinama u Srbiji 21

21 Analiza KLER-a, optine i gradovi MEGA pro-
grama, novembar 2009, The Urban Institute
Funkcije optinske kancelarije za
lokalni ekonomski razvoj
Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj osnivaju
se sa idejom da privrednici imaju svoje savetnike
u okviru optinskih uprava, osobe koje su za njih
zaduene. Svaki zaposleni u kancelariji za lokal-
ni ekonomski razvoj ima grupu preduzetnika o
kojima vodi rauna, prua im sve potrebne infor-
macije i olakava kontakt sa svim institucijama
kako na lokalnom, tako i na republikom nivou.
Marketing
izrada i redovno auriranje promotivnih mate-
rijala (broure, prospekti, CD materijali, inter-
net prezentacija, baneri i posteri, elektronski
bilten)
distribucija promotivnih materijala ciljanim
grupama: ambasadama, privrednim komora-
ma i poslovnim udruenjima u inostranstvu,
trgovinskim odeljenjima stranih ambasada u
zemlji, posetiocima i izlagaima na sajmovima
i konferencijama, investitorima i privrednici-
ma, optinama i regionima u zemlji i inostran-
stvu
36
organizovanje promotivnih manifestacija
sajmovi, konferencije, sveana otvaranja;
uee na sajmovima i izlobama
organizovanje promotivnih kampanja ogla-
avanje i PR aktivnosti
filantropske aktivnosti - organizovanje i pri-
prema kampanja o znaaju novih ulaganja i
promociji drutveno odgovornog poslovanja
prema lokalnoj zajednici i ivotnoj sredini
Kontakti sa investitorima
stalni kontakt sa domaim i stranim investi-
torima;
organizovanje poseta i prodajnih prezentacija
u vezi sa mogunostima za ulaganje;
posete potencijalnim investitorima radi prego-
vora;
Kontakti sa poslovnom zajednicom i nje-
no direktno podravanje
procena poslovnog okruenja - svakodnevni
kontakti sa lokalnim privrednicima i predu-
zetnicima; organizovanje anketa za poslovni
sektor u cilju poboljanja uslova poslovanja;
procena mogunosti za jaanje kapaciteta, ili
instrumenata za podrku privrednicima;
pruanje zakonske i tehnike podrke, davanje
saveta i informacija;
razvijanje programa za obuku pojedinaca koji
zapoinju vlastiti posao i za poslovna udrue-
nja;
Jelena Bojovi
organizovanje obuke za mala i srednja pre-
duzea u sastavljaju predloga projekata i pri-
preme dokumentacije za podizanje kredita, ili
aplikacije za donaciju; upuivanje na donator-
ske programe i razliite izvore finansiranja;
obezbeenje finansijske podrke, ili olakica za
odreene kategorije preduzetnika;
pruanje pomoi lokalnim preduzetnicima za
registraciju, ili preregistraciju u saradnji sa
Agencijom za privredne registre;
pomo u promociji i povezivanju sa potencijal-
nim kupcima i dobavljaima;
promovisanje preduzetnitva i privatno-javnih
partnerstava;
Pruanje potrebne podrke tokom proce-
sa stratekog planiranja
sprovoenje procesa stratekog planiranja;
svakodnevni kontakti sa komisijom za strate-
ki razvoj;
praenje aktivnosti i izvetavanje o rezultati-
ma sastanaka komisije za strateki razvoj (pi-
sani izvetaji, zakljuci i predlozi);
nadgledanje tekuih projekata, proizalih iz
plana za strateki razvoj i izvetavanje o pro-
cesu;
Podrka u finansiranju
odravanje kontakta sa bankama koje posluju
u optini sa ciljem da se obezbede finansijski
podaci sa trita i prue pravovremene i ade-
kvatne informacije i savet predstavnicima lo-
kalnih firmi;
Lokalni ekonomski razvoj u srbiji
identifikovanje trenutnih finansijskih kapaci-
teta i preporuivanje najpovoljnijih finansij-
skih paketa korisnicima usluga kancelarije za
lokalni ekonomski razvoj;
pripremanje preporuka o lokalnom mikro-fi-
nansiranju i garancijskim emama.
Usavravanje radne snage
saradnja sa Nacionalnom slubom za zapolja-
vanje - optinski ogranak;
pripremanje i sprovoenje obrazovnih progra-
ma za instruktore i konsultante za razvoj lo-
kalne ekonomije i preduzetnitva u optini;
pripremanje baze podataka o raspoloivoj rad-
noj snazi;
pripremanje plana za obrazovanje i prekvalifi-
kaciju u skladu sa potrebama investitora;
osnivanje centra za obuku;
pruanje informacija nezaposlenima u vezi
mogunosti za pokretanje privatnog biznisa,
novim potrebama investitora za radnom sna-
gom i programima za samozapoljavanje;
Priprema i praenje sprovoenja
projekata ekonomskog razvoja
analiza uslova na tritu i istraivanje mogu-
nosti za pokretanje razvojnih projekata;
komunikacija sa donatorskim organizacijama;
istraivanje mogunosti za prikupljanje sred-
stava potrebnih za razvojne programe;
priprema predloga razvojnih projekata;
upravljanje sprovoenjem razvojnih projekata;
37
Savetodavna funkcija gradonaelniku/
predsedniku optine i skuptini
definisanje podsticaja za osnivanje novih pre-
duzea i privlaenje direktnih stranih ulaganja
pruanje saveta u oblasti regulative (pravilni-
ci, odluke i uputstva)
pruanje informacija o merama za poboljanje
prihoda lokalne samouprave od privrede
poveanje stope zaposlenosti i smanjenje si-
romatva; stvaranje jednakih mogunosti za
ene i ugroene grupe
usklaivanje administrativnih i inspekcijskih
procedura kao podrka ekonomskog razvoja
pruanje miljenja za usvajanje i sprovoenje
lokalnih investicionih programa
inicijative za pripremanje i modifikovanje ur-
banistikih planova; uspostavljanje industrij-
skih i tehnolokih zona i poslovnih inkubatora;
obnavljanje unitenih objekata
Redovno odravanje i unapreenje veze
sa drugim lokalnim samoupravama i in-
stitucijama centralnih vlasti koje su za-
duene za lokalni ekonomski razvoj
saradnja sa republikim telima i institucijama
zaduenim za lokalni ekonomski razvoj
saradnja sa privrednom komorom, lokalnim/
regionalnim institucijama zaduenim za eko-
nomski razvoj, privredna drutva i civilni sek-
tor
predlaganje socijalnih programa i programa za
zapoljavanje mladih u saradnji sa Nacional-
nom slubom za zapoljavanje
38
22 lan 7. stav 1. Zakona o lokalnoj samou-
pravi kae da jedinica lokalne samouprave
za ostvarivanje svojih prava i dunosti i za
zadovoljavanje potreba lokalnog stanovnitva
moe osnovati preduzea, ustanove i druge
organizacije koje vre javnu slubu, u skladu
sa zakonom i statutom.
kreiranje i odravanje jedinstvenog informa-
cionog sistema za statistike i druge podatke
vane za biznis, ekonomski razvoj i smanjenje
nezaposlenosti u optinama u saradnji sa Re-
publikim zavodom za statistiku, Republikim
geodetskim zavodom i drugim telima i organi-
zacijama
saradnja sa drugim gradovima i optinama,
razmena primera dobre prakse i usaglaavanje
razvojne politike svih optina
Kreiranje i odravanje relevantnih baza
podataka
baza podataka dostupnih kadrova
baza podataka lokalnih preduzea i preduzet-
nika
baza podataka novih domaih i stranih inve-
stitora
baza podataka kapaciteta za privatizaciju
baza podataka dostupne optinske imovine
baza podataka zemljita za potencijalne grin-
fild investicije
baza podataka o potencijalnim braunfild loka-
cijama
baza lokalnih dobavljaa
priprema i auriranje profila zajednice
U Srbiji, sve osnovane kancelarije za lokalni eko-
nomski razvoj u opisu svojih nadlenosti imaju
minimum 90% navedenih funkcija.
Jelena Bojovi
Organizacioni oblici kancelarija za
lokalni ekonomski razvoj
Organizacija, a samim tim i mesto kancelarije
za lokalni ekonomski razvoj, u okviru gradske/
optinske uprave nije regulisana zakonom - ne
postoji akt na republikom nivou koji bi uredio
naela organizacije lokalne samouprave (gradovi/
optine sami donose odluke o organizaciji i siste-
matizaciji).
Ono o emu treba voditi rauna pri definisanju
pozicije kancelarija za lokalni ekonomski razvoj u
okviru gradske/optinske uprave jeste injenica da
poslovi koje kancelarije obavljaju nisu klasini
upravni poslovi (reavanje u upravnim stvarima i
donoenje upravnih akata), ve razvojni i struni
poslovi.
U skladu sa Zakonom22 poslovi lokalnog ekonom-
skog razvoja mogu da se obavljaju u javnom pre-
duzeu, ustanovi, agenciji, ili privrednom drutvu
i ta mogunost je iskoriena u nekim lokalnim
samoupravama u Srbiji, u kojima je kancelarija za
lokalni ekonomski razvoj osnovana kao posebno
pravno lice.
Dakle, organizacioni oblici se razlikuju u optina-
ma u Republici Srbiji, i sledi pregled prednosti i
nedostataka razliitih modela kancelarija za lo-
kalni ekonomski razvoj:
Lokalni ekonomski razvoj u srbiji
Organizacija gradske uprave i Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj u Loznici
39
Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj
kao deo uprave
Poetak rada kancelarija za lokalni ekonomski ra-
zvoj datira od 2005. godine u okviru uprave/lokal-
ne administracije kao posebno odeljenje - odsek u
okviru odeljenja za ekonomska i finansijska pita-
nja, kao deo drugog srodnog odeljenja, ili kao deo
kabineta gradonaelnika.
Odeljenje za lokalni ekonomski razvoj - for-
mira se odlukom naelnika optinske uprave uz
saglasnost predsednika optine/gradonaelnika i
zahteva izmenu pravilnika o unutranjoj organi-
zaciji i sistematizaciji radnih mesta, a pomenute
izmene je neophodno verifikovati u lokalnoj skup-
tini. Iako je najpogodniji, ovaj organizacioni oblik
retko se koristi pri osnivanju kancelarija za lokalni
ekonomski razvoj, pre svega zbog neophodne ve-
rifikacije od strane skuptine optine. Dakle, bilo
je neophodno uspostaviti konsenzus sa svim koa-
licionim partnerima, pa je optinsko rukovodstvo
pribegavalo jednostavnijim reenjima. Nakon lo-
kalnih izbora 2008. godine, veliki broj kancelarija
za lokalni ekonomski razvoj u novim odlukama o
organizaciji uprave, dobile su status odeljenja (Lo-
znica, Kragujevac, Zrenjanin).
Prednosti - Kancelarija za lokalni ekonomski
razvoj ima izraen uticaj u poslovnoj zajedni-
ci - laka je komunikacija sa drugim odeljenjima
jer nema subordinacije, iri je obim nadlenosti
(preuzimanje nekih nadlenosti drugih odeljenja)
i vea ovlaenja u poslovima lokalnog ekonom-
skog razvoja. Rukovodilac kancelarije za lokalni
ekonomski razvoj/naelnik odeljenja, prisustvuje
40
20 Prve agencije formirane su poetkom
2009.godine
21 Zakon dozvoljava LS da osniva agencije za
obavljanje razvojnih, strunih i regulativnih
poslova iz svoje nadlenosti.
22 Delatnosti od opteg interesa jesu delat-
nosti koje su kao takve odreene u oblastima
proizvodnje elektrine energije, saobraaja,
telekomunikacija (...) kao i komunalne delatno-
sti.
svim sastancima uprave i dobro je informisan o
svim aktivnostima drugih odeljenja.
Nedostaci - Ovakva organizaciona celina namee
vei broj zaposlenih u kancelariji za lokalni eko-
nomski razvoj nego to je neophodno. S obzirom
da je deo uprave, zaposleni u kancelariji za lokal-
ni ekonomski razvoj podleu Zakonu o dravnim
slubenicima i Zakonu o budetu i nemaju mogu-
nost sticanja veih zarada.
Odsek za lokalni ekonomski razvoj u okviru
odeljenja za privredu: Formira se odlukom na-
elnika optinske uprave uz saglasnost predsed-
nika optine/gradonaelnika i rukovodioca odelje-
nja/slube i zahteva izmenu pravilnika o unutra-
njoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta.
Pomenute izmene nije neophodno verifikovati u
skuptini optine. Iako su brojne mane ovakvog
institucionalnog okvira, to je najei organizaci-
oni oblik kancelarije za lokalni ekonomski razvoj
(Kruevac, Subotica, Vranje).
Prednosti- Bez obzira na poziciju u upravi, est je
sluaj da kancelarije imaju veu autonomiju nego
drugi odseci; vea kontrola od strane rukovodstva.
Nedostaci- Hijerarhijska struktura oteava rad
i spreava efikasnu koordinaciju sa drugim delo-
vima uprave i poslovnom zajednicom; utapanje
odseka u standarde ponaanja optinske admini-
stracije i marginalizacija odseka; lokalna poslovna
zajednica i ira javnost je ne prepoznaju; podree- mogunosti za poveanje prihoda. U praksi, ova
nost i subordinacija u odnosu na druge organizaci-
one jedinice u okviru lokalne administracije.
Jelena Bojovi
Organizaciona jedinica u okviru kabineta -
Gradonaelnici/predsednici optina koji su eleli
da imaju snaniji uticaj i veu direktnu komuni-
kaciju sa kancelarijama za lokalni ekonomski ra-
zvoj najee su birali ovakav oblik organizacije,
posebno u veim gradovima u kojima je velika ad-
ministracija (Ni, Novi Sad)
Prednosti - Mogunost uticaja na donoenja od-
luka, uvid u aktivnosti uprave u celini, direktan
kontakt sa gradonaelnikom.
Nedostaci - Velika zavisnost od politikih uticaja;
slabo poznavanje funkcionisanja uprave; u nekim
sluajevima nisu deo uprave:
Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj
kao posebno pravno lice
U Srbiji su nedavno poele da se osnivaju kao po-
sebna pravna lica, pod imenom agencije, kance-
larije za lokalni ekonomski razvoj iji je osniva
optina. Prve kancelarije pojavile su se u Injiji
i Peincima: u Peincima je osnovano Privredno
drutvo d.o.o. koje se zove Agencija za lokalni eko-
nomski razvoj.
Osnovna prednost organizovanja kancelari-
je za lokalni ekonomski razvoj kao pravnog
lica je vea autonomija, to znai da su vee
mogunosti da se angauju kvalifikovani i vee su
mogunost je nedovoljno realizovana, plate zapo-
slenih nisu mnogo vee, a to se tie finansiranja,
u 90% sluajeva i dalje se oslanjaju na lokalnu sa-
moupravu.
Lokalni ekonomski razvoj u srbiji
23 Prve agencije su formirane poetkom
2009.godine
24 Zakon dozvoljava lokanoj samoupravi da
osniva agencije za obavljanje razvojnih, stru-
nih i regulativnih poslova iz svoje nadleno-
sti.
25 Delatnosti od opteg interesa jesu delat-
nosti koje su kao takve odreene u oblastima
proizvodnje elektrine energije, saobraaja,
telekomunikacija (...) kao i komunalne delatno-
sti.
26 Zakon omoguava da optina osnuje pri-
vredno drutvo i poveri mu poslove iz svoje
nadlenosti
41
Iz dosadanjeg nevelikog iskustva23 u radu sa kan- Privredno drutvo za lokalni ekonomski ra-
celarijama kao posebnim pravnim licima, prime- zvoj, primer - Novi Beograd, Peinci, Inija
uju se jo neki nedostataci: s obzirom da organi- - osniva se na osnovu Zakona o privrednim dru-
zaciono nije deo optinske uprave, uticaj kancela- tvima26
rije za lokalni ekonomski razvoj na procese odlui-
Prednosti: vea autonomija i prihodi; bolja vid-
vanja postaje marginalan, a preimenovanje uloge
ljivost.
u centar za sticanje profita menja njene prioritete.
Nedostaci: profitna orijentacija moe da utie na
promenu prioriteta i pretvori kancelariju u firmu
Agencija za lokalni ekonomski razvoj u Le-
za konsalting; opasnost da poslovi lokalnog eko-
skovcu, na primer, osnovana je prema Zakonu o
nomskog razvoja prestanu da se doivljavaju kao
javnim agencijama iz 2005. godine.24 Agencije se
izvorna nadlenost; loa komunikacija sa ostalim
otvaraju za poslove koji ne zahtevaju stalan poli-
organima.
tiki nadzor ukoliko mogu da ih uspenije obav-
ljaju nego organi uprave, iako se poslovi i dalje,
uglavnom finansiraju iz cene usluge.
Prednosti: visoka autonomija, prepoznatljivost,
sticanje prihoda na tritu, samostalno irenje ak-
tivnosti i uspostavljanje prioriteta poslova. NAPOMENA: Iako je odeljenje za privre-
du optimalan oblik organizacije kancela-
Nedostaci: slab uticaj na poslove uprave i na iz- rije za lokalni ekonomski razvoj, velika
mene sektorske politike i prakse na lokalnom ni- razlika u organizacionoj strukturi, nivou
vou; nedovoljna saradnja sa organima uprave; ne- dostignutog razvoja i potrebama lokal-
dovoljna kontrola lokalne samouprave nad osnov- nih zajednica, ne dozvoljava da se favo-
nim funkcijama iz nadlenosti kancelarije. (Kan- rizuje samo jedan od pomenutih oblika
celarija za lokalni ekonomski razvoj neminovno se
organizacije. Odabrani model treba da
fokusira na finansijski isplatljivije usluge.) potuje specifinost sredine u kojoj se ra-
Javno preduzee direkcija za lokalni eko- zvija, paljivo sagledavajui prednosti i
nomski razvoj (nema primera u praksi), osni- nedostatke svakog modela ponaosob.
va se se na osnovu Zakona o javnim preduzeima i
obavljanju delatnosti od opteg interesa25
Prednosti: vea autonomija i bolja vidljivost.
Nedostaci: politizacija, nedovoljna saradnja sa
organima uprave; nedovoljna kontrola nadlenosti
i finansijskog poslovanja.
42 Jelena Bojovi

Osnovni organizacioni modeli Optine/ gradovi Ukupno

Primer sistematizacije radnih mesta u
kancelariji za lokalni ekonomski razvoj
Odeljenje za LER Loznica, Zrenjanin, Kragujevac, 12
aak, abac, Kraljevo, Smedere-
vo, Arilje, Prijepolje, Sombor, Za- Rukovodilac kancelarije za lokalni
jear, Novi Pazar ekonomski razvoj
Odsek za LER Uice, Vranje, Subotica, Kruevac, 13 Organizuje i rukovodi radom kancelarije, spro-
Prokuplje, Panevo, Vrac, Para- vodi utvrenu politiku lokalnog ekonomskog
in, Sremska Mitrovica, Valjevo, razvoja i predlae mere za njeno unapreenje
Pirot, Bujanovac, Medvea Rasporeuje zaduenja i nadzire njihovo izvr-
Kabinet gradonaelnika Novi Sad, Ni 2 enje
Neposredno izvrava najsloenije strune po-
Drugi organozacioni modeli Optine/ gradovi Ukupno slove u unapreenju lokalnog ekonomskog ra-
Javno preduzee / 0 zvoja; priprema predloge i odluke za skuptinu;
predlagae podsticajne mere za unapreenje
Agencija za LER Leskovac 1 lokalnog ekonomskog razvoja; daje miljenje
Privredno drutvo Novi Beograd, Inija, Peinci 3 na akte kojima se utie na politiku privlaenja
Optinski fond Preevo 1 investicija i unapreenja privrednog razvoja
Koordinira procesom stratekog planiranja
ekonomskog razvoja
Sistematizacija radnih mesta u Uestvuje u donoenju prostornih i urbanisti-
kancelariji za lokalni ekonomski kih planova
razvoj Priprema godinje radne planove (akcioni plan)
za kancelariju za lokalni ekonomski razvoj
Broj zaposlenih u kancelariji za lokalni ekonomski Prati zakone i podzakonska akta u oblasti eko-
razvoj kree se od jednog zaposlenog, (u Smedere- nomskog razvoja
vu) do dvadeset i tri (u aku)27 i zavisi od velii-
ne lokalne zajednice (broja stanovnika i povrine), Prati privredni razvoj, uestvuje u izradi izve-
broja privrednih subjekata, postojanja privredne taja i analiza sa ciljem podsticaja privrednog
komore ili udruenja, itd. razvoja; ostvaruje saradnju sa organizacionim
Prosena optina u Srbiji koja ima pedeset hiljada jedinicama optinske uprave, nadlenim usta-
stanovnika i broj registrovanih privrednih subje- novama i institucijama na optinskom, regio-
kata oko dve hiljade, u optimalnim uslovima treba nalnom i republikom nivou da bi se usagla-
da ima kancelariju za lokalni ekonomski razvoj sa enim merama ostvario bri privredni razvoj
petoro zaposlenih. optine
27 Sistematizacija radnih mesta, 2008.
Lokalni ekonomski razvoj u srbiji
Podstie i priprema projekte u oblasti lokalnog
ekonomskog razvoja; obezbeuje sredstva iz
razliitih izvora (donatori, ministarstva, spon-
zori i dr.)
Uestvuje u pregovorima sa investitorima i
privrednicima
Istupa ispred kancelarije za lokalni ekonomski
razvoj i zastupa njene interese
Definie identitet kancelarije za lokalni eko-
nomski razvoj i izgrauje odgovarajuu sliku
u javnosti
Koordinator za ekonomski razvoj
podsticanje lokalne privrede (2 izvrioca)
Uspostavlja kontakt i saradnju sa lokalnim
preduzetnicima, udruenjima, privrednom
komorom, razvojnom agencijom i drugim su-
bjektima od znaaja za privredu na lokalnom
nivou
Uspostavlja kontakt i saradnju sa regionalnim
i nacionalnim institucijama od znaaja za ra-
zvoj privrede agencijama, ministarstvima,
komorama i dr.
Priprema bazu podataka o lokalnim privredni-
cima (baza dobavljaa)
Istrauje (anketira) i analizira miljenja lokal-
nih preduzetnika
Analizira strukturu i kretanja privrede, uvoza /
izvoza, i ostalih ekonomskih pokazatelja
Uestvuje u izradi optih i pojedinanih akata
od znaaja za lokalne preduzetnike; priprema
predloge podsticajnih mera za razvoj privrede;
43
priprema predloge podsticajnih mera u dome-
nu zapoljavanja i samozapoljavanja
Uestvuje u izradi planova i projekata eko-
nomskog razvoja, posebno u domenu zadra-
vanja i podsticanja postojee privrede
Sprovodi analize lokalnih ljudskih resursa;
priprema i realizuje projekte razvoja ljudskih
resursa u skladu sa potrebama privrede (na
primer, uspostavlja trening centre, organizuje
razliite treninge i obuke, uvodi nove smerove
u srednje kole, uspostavlja saradnju sa fakul-
tetima)
Prua informacije privrednicima i preduzet-
nicima o potencijalnim izvorima finansiranja,
raspoloivim kreditnim linijama, fondovima,
konkursima za tehniku podrku i sl; pomae
u pripremi aplikacija
Pomae privrednicima u pribavljanju dozvo-
la i realizaciji drugih zahteva koje privredni-
ci imaju prema lokalnoj samoupravi i javnim
preduzeima: prua pomo u uspostavljanju
kontakta, u administrativnim poslovima veza-
nim za lokalnu samoupravu, olakava komu-
nikaciju sa ostalim organima uprave
Aurira profil zajednice, vebsajt i bazu podata-
ka koji se odnose na lokalnu privredu i sektor
malih i srednjih preduzea
Prati zakone i podzakonska akta u oblasti eko-
nomskog razvoja
Prua administrativno-tehniku pomo komi-
siji za lokalni ekonomski razvoj
Priprema sajmove i biznis forume
Uestvuje u pripremi lokacija za investitiore
44
Koordinator za ekonomski razvoj
marketing i promocija investicija
Definie vizuelni identitet kancelarije za lokal-
ni ekonomski razvoj
Priprema i koordinira izradu promotivnih ma-
terijala za kancelariju za lokalni ekonomski
razvoj: vebsajt, broure, flajere, banere, sajam-
ske tandove
Priprema promotivne kampanje za kancelariju
za lokalni ekonomski razvoj i lokalnu samou-
pravu
Priprema i koordinira samostalne, ili zajed-
nike sajamske nastupe kancelarije za lokalni
ekonomski razvoj sa predstavnicima privrede
i institucija u zemlji i inostranstvu
Priprema i organizuje privredne i investicione
sajmove, forume, konferencije i druge dogaa-
je u lokalnoj samoupravi
Uspostavlja i odrava vezu sa nadlenim mi-
nistarstvima i dravnim institucijama i agen-
cijama
Priprema i odrava bazu podataka o slobod-
nim grinfild i braunfild lokacijama
Priprema benmarking analizu optine
Identifikuje ciljnu industriju i potencijalne in-
vestitore
Uspostavlja i odrava kontakt sa postojeim i
potencijalnim investitorima; prua sve neop-
hodne informacije
Organizuje posete investitora, uestvuje u pre-
govorima sa investitorma
Uestvuje u izradi planova i projekata eko-
nomskog razvoja, posebno u domenu promo-
cije investicija
Jelena Bojovi
Uestvuje u izradi optih i pojedinanih akata
od znaaja za potencijalne investitore; pripre-
ma predloge podsticajnih mera za investitore
Aurira profil zajednice, vebsajt i razliite baze
podataka koje se tiu investicija (priprema
baze podataka o zaposlenima, investicijama,
projektima, fondovima, institucijama)
Uspostavlja i odrava jedinstveni informacioni
sistem statistikih podataka i informacija od
znaaja za poboljanje pristupa poslovnim in-
formacijama, razvoj privrede i smanjenje ne-
zaposlenosti
Prua administrativno-tehniku pomo u izra-
di strategije lokalnog ekonomskog razvoja.
Grad Loznica, na primer, ima estoro zaposlenih
u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj, direkto-
ra kancelarije i petoro koordinatora (koordinatori
za privredu, izradu projektne dokumentacije, turi-
zam, poljoprivredu i pravne poslove).
Obuke za zaposlene
S obziom da je profil strunjaka za lokalni eko-
nomski razvoj jo uvek novina u naoj zemlji i da
ne postoje fakulteti, ili kole na kojima se izua-
va ova oblast, bilo bi dobro da se zaposlenima u
kancelariji za lokalni ekonomski razvoj omogu-
i odgovarajua obuka da bi se pripremili da to
bolje obavljaju svoj posao. Urban institut je kroz
Program podsticaja ekonomskom razvoju optina,
sainio specijalizovan set obuka koje su podeljene
u devet modula.
Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 45

Obuka/modul Teme koje obuka pokriva Obuka/modul Teme koje obuka pokriva
1. Uvod u lokalni Definicija i kontekst ekonomskog razvoja u Srbiji 6. Tehnike i me- Pomo postojeoj privredi
ekonomski razvoj Uoavanje kljunih interesnih grupa tode privrednog Tehnike zadravanja i irenja privredne aktivnosti
Uloga lokalne samouprave razvoja, znaaj Kontakt sa privredom upitnici, istraivanja, posete
Osnovne vetine za bavljenje lokalnim ekonomskim razvojem infrastrukture Biznis inkubatori
Tehnike i modeli ekonomskog razvoja Industrijski parkovi
Metodologija stratekog planiranja i uloga kancelarije za Zone unapreenog poslovanja, razvoj centra grada
lokalni ekonomski razvoj Biznis centri i edukativni centri
Praenje i ocena programa ekonomskog razvoja Planiranje infrastrukture
2. Pravni okvir za Pravni okvir 7. Studije izvod- Projektni ciklus
lokalni ekonomski Zakonski okvir ljivosti i analiza Analiza trokova i benefita
razvoj Finansiranje lokalne samouprave trokova i benefita Studija izvodljivosti - sadraj i znaaj, analiza
Zakoni u domenu zatite ivotne sredine Formulisanje problema u pripremnoj fazi projekta.
Graevinsko zemljite i ekonomski razvoj Definisanje ciljeva, rezultata
Privatizacija i imovina u posedu vojske Ciljne grupe - identifikacija
Privatno - javna partnerstva Definisanje potranje
3. Organizacija Uspostavljanje, uloga i funkcije kancelarije za lokalni Informacije i priprema idejnog projekta
kancelarije za lo- ekonomski razvoj 8. Razvoj ljudskih Profil zaposlenih i nezaposlenih
kalni ekonomski Profil zajednice i analiza proizvoda resursa Prognoza razvoja ljudskih kapaciteta
razvoj i kvalifika- Od teorije do prakse razvoj lokalne zajednice Prioriteti u definisanju plana upravljanja ljudskim resursima
cije zaposlenih Uloga interesnih grupa Obrazovni centri
Tehnike pregovaranja i komunikacije Fondovi za razvoj ljudskih resursa
Uspena organizacija i program ekonomskog razvoja primeri Istraivanja o dostupnosti radne snage
uspene prakse Vetine
Privlaenje investicija kako do investitora: komunikacija i Ciljana obuka
programi podrke Formalno obrazovanje - uticaj
Izbor investicione lokacije, prezentacija za investitore, pisma o Promocija odreenih profila u obrazovanju
nameri, definisanje ponude Unapreenje vetina i znanja
ta moe poi neeljenim pravcem - kako spreiti Radna etika
4. Marketing: kako Marketing - opti pregled i znaaj marketinga u lokalnom 9. Optina sa po- Certifikacija optina sa povoljnim poslovnim okruenjem
privui investitore ekonomskom razvoju voljnim poslovnim Praktine posledice procesa certifikacije
U koi investitora okruenjem Vodi kroz proces certifikacije
Izbor ciljne industrije i potencijalnih investitora Dobra praksa
Tehnike i metode u marketingu Proces kroz praksu
Kako pripremiti prezentaciju Kriterijumi certifikacije
ta sadre broure Dokumentacija
Koje informacije treba da budu na vebsajtu
Uee na sajmovima
5. Upotreba poda- Znaaj podataka i nain prikupljanja Sline obuke danas sprovodi Stalna konferencija grado-
taka i optinski PR Izvori podataka
Manipulacija podacima va i optina, kao i mnoge druge organizacije (donatorski
Baze podataka programi, konsultantske kue,dravne agencije, itd).
Analiza podataka
Javno mnenje i komunikacija sa interesnim grupama
Interna i spoljna komunikacija
Izvetavanje
46
Preporuke za uspostavljanje
maksimalne funkcionalnosti
kancelarije za lokalni ekonomski
razvoj
Kancelarija nije recept za rast lokalne ekonomije.
Ona moe da daje dobre rezultate ako se koristi
zajedno sa drugim instrumentima ekonomskog
razvoja - efikasnom administracijom, ulaganjem
u infrastrukturu i konkurentnom politikom koja
pogoduje privrednom razvoju.
Da bi kancelarija bila u potpunosti funkcionalna
treba da se pridrava sledeih principa:
efikasnost kancelarija za lokalni ekonomski
razvoj zavisi od nivoa autonomije u odnosu
na druga odeljenja optinske uprave treba
uspostaviti kancelariju kao posebno odeljenje;
efikasnost kancelarije za lokalni ekonomski
razvoj zavisi od kvaliteta zaposlenih i nji-
hovog razumevanja procesa lokalnog ekonom-
skog razvoja treba zaposliti profesionalce
koji su spremni da rade i ue, obezbediti im
obuku i studijske posete;
proces lokanog ekonomskog razvoja u potpu-
nosti zavisi od posveenosti i podrke op-
tinskog rukovodstva predsednik optine
i optinsko rukovodstvo treba da razumeju
znaaj lokalnog ekonomskog razvoja za svoju
optinu. Da bi predsednik optine stekao pove-
renje zaposlenih u kancelariji, potrebno je da
se rukovodilac kancelarije za lokalni ekonom-
ski razvoj redovno konsultuje s njim, da mu
prua relevantne informacije koje e pomoi u novljena ova institucija, a ve sledeim Zakonom o
28 Zakon o lokalnoj samoupravi, 2002, lan 56. komunikaciji sa graanima i u predstavljanju
Jelena Bojovi
rezultata rada kancelarije;
efikasnost kancelarije za lokalni ekonomski
razvoj zavisi od kontinuiteta u radu zapo-
slenih ne treba ulagati u lica koja e biti za-
menjena nakon politikih promena u optini,
za profesionalce treba osigurati poziciju.
Ostali institucionalni elementi za
podsticanje lokalnog ekonomskog
razvoja
U okviru lokalne samouprave postoje i drugi oblici
organizovanja da bi se uspeno upravljalo lokal-
nim ekonomskim razvojem.
Pre donoenja novog Zakona o lokalnoj samoupra-
vi tada vaei Zakon iz 2002. godine, uveo je fun-
ciju gradskog/optinskog menadera koji je imao
ulogu da:
1) predlae projekte kojima se podstie ekonomski
razvoj i zadovoljavaju potrebe graana i obezbeu-
je zatita ivotne sredine;
2) podstie preduzetnike inicijative i stvaranje
privatno-javnih aranmana i partnerstava;
3) podstie i koordinira investiciona ulaganja i pri-
vlaenje kapitala;
4) inicira izmene i dopune propisa koji oteavaju
poslovne inicijative.28
Meutim, zakonski okvir je propustio da jasno de-
finie ulogu i poloaj optinskog menadera - nje-
gova funkcija je bila podlona politikom uticaju,
pa je samo u malom broju optina u Srbiji usta-
lokalnoj samoupravi potpuno je ukinuta.
Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 47

Ono to je uvoenjem gradskog menadera po- na potreba. Kancelarije za lokalni ekonomski ra-
krenuto, novim Zakonom o lokalnoj samoupravi zvoj treba da preuzmu tu ulogu, a gradonaelnik
preneseno je na funciju pomonika gradonaelni- i skuptina optine treba da im povere dunost i
ka. Novi Zakon, tako, otvara mogunost postavlje- sutinski i formalno.
nja pomonika predsednika optine zaduenog za
ekonomski razvoj. Veliki broj optina iskoristio je
ovu mogunost, te se pored kancelarija za lokalni
ekonomski razvoj pomonik predsednika optine
za ekonomski razvoj namee kao vaan inilac u
definisanju i sprovoenju ekonomskog razvoja.
Bogatstvo institucionalnih oblika u ovoj sferi u po-
jedinim optinama u Srbiji ini i lan optinskog
vea zaduen za privredu. Njegova uloga je, kao i
uloga pomonika, razliita od optine do optine i
zavisi od politike moi vea i nadlenosti koja mu
je data.
I na kraju treba rei da ve pomentuti saveti za
ekonomski razvoj, komisije za zapoljavanje i sli-
na tela osnovana od strane skuptine optine, ili
predsednika optine, imaju savetodavnu ulogu u
ekonomskom razvoju.
Ovu lepezu upravnih i izvrnih organa dopunjuju i
lokalna javna preduzea i regionalne agencije koje,
svaka pojedinano, obavljaju pojedine funkcije lo-
kalnog ekonomskog razvoja.
Direkcije za izgradnju uestvuju, a ponekad su i
nosioci poslova kojima se privlae investicije (pri-
sutne su na sajmovima i ostvaruju direktnu sa-
radnju sa dravnim agencijama), dok regionalne
razvojne agencije i/ili agencije za razvoj malih i
srednjih preduzea sprovode ekonomske projekte,
ili pomau preduzeima.
Bogatstvo institucionalnih oblika koje imaju svoje
mesto u upravljanju i koordinaciji procesa razvo-
ja privrednog okruenja namee se kao prioritet-
48
ETVRTI KORAK
Strateko
planiranje
ekonomskog
razvoja
Strateko opredeljenje
za prioritetne ciljeve
Organizovanje i ukljuivanje u
strateko planiranje
Ako lokalna samouprava ne planira
sprovoenje stratekog plana,
strateki plan ne treba ni planirati
29 Tim potpredsednika Vlade
30 http://www.skgo.org:8080/
Tim za implementaciju Strategije za smanjenje
siromatva u Srbiji,29 u saradnji sa Stalnom kon-
ferencijom gradova i optina, pripremio je bazu
podataka o broju i vrsti stratekih planova u op-
tinama u Srbiji. U ovom trenutku u bazi je regi-
strovano petsto osamnaest strategija30, a pojedi-
ne optine/gradovi imaju i preko deset usvojenih
(Ni, aak, Kraljevo, itd.).
Strateko planiranje je poslednjih godina u Srbiji
postalo opteprihvaeno, zato to donatori esto
postavljaju kao uslov da se projekti koje e oni
finansirati nalaze u strategijama razvoja. Iako je
zahtev donatora plemenit - da se finansiraju samo
oni pojekti oko kojih postoji konsenzus zajednice,
strategije razvoja lokalnih zajednica danas, ipak,
nisu skup prioriteta i opredeljenja, ve konglome-
rat projektnih ideja kojih se ikad iko setio. Dakle,
strateko planiranje je izalo iz svojih okvira.
Osnovni principi planiranja
Postoji onoliko definicija stratekog planiranja ko-
liko i realizovanih stratekih planova. Stoga je bo-
lje, ovom prilikom, podsetiti se osnovnih principa
i postulata.
Strateko planiranje je izbor
Strateko planiranje je kreativan proces kroz koji
se utvruju kljune oblasti razvoja i usaglaava-
ju vani uesnici oko najvanijih ciljeva i strate-
gija. Kroz strateko planiranje lideri lokalne
poslovne zajednice i predstavnici lokalne
samouprave zajedno planiraju kako da una-
prede ekonomiju i poslovnu klimu. Strateko
planiranje nee biti uspeno ukoliko lokalna za-
jednica pokua da zakrpi sve rupe. Strategija,
upravo, podrazumeva opredeljenje za ciljeve koji
su prioritetni za zajednicu i koje nee menjati iz
godine u godinu.
Jedna od uspenijih strategija lokalnog ekonom-
skog razvoja, raena 2001. godine, rukovodila je
optinu da se opredeli za dva kljuna cilja: 1) re-
formu administarcije i 2) infrastrukturno oprema-
nje i promociju industrijske zone. Uspenost ove
strategije ogleda se u tome to je 1) sprovedena,
2) nije menjana i 3) bila je, u sutini, vodi optini
u izboru resursa.
Strateki planovi se prave u saradnji sa
zajednicom
Iako zvui kao floskula, motiv da se strateki prav-
ci razvoja donesu u dogovoru sa vanim uesnici-
ma, lei u injenici da se, pored novih ideja, njiho-
vim ueem obezbeuje podrka za sprovoenje
stratekog plana. Na ovaj nain stvara se partner-
stvo izmeu privatnog i javnog sektora, a njihova
saradnja moe da postane obrazac kako se donose
odluke u optini/gradu i ogleda se u komisiji za
strateko planiranje. Ako se proces zavri us-
peno, komisija za strateko planiranje po-
staje novi vaan inilac u zajednici otelo-
tvorenje saradnje javnog i privatnog sektora,
to je jedan od bitnih rezultata stratekog
planiranja.
Implementacija/sprovoenje plana
Planiranje ima smisla samo ukoliko nosilac stra-
tekog plana namerava da se stratekim planom
Lokalni ekonomski razvoj u srbiji
Mapiranje optinskih razvojnih sreategija- broj strategija po optini (kree se od 1 do 12),
Tim za implementaciju Strategije za smanjenje siromatva u Srbiji
rukovodi i da ga sprovede. Da bi se starateki plan
sproveo, on mora da sadri akcioni plan (ili plan
implementacije). Ako se plan ne sprovede, svi ue-
snici u procesu bie izigrani i na njihovu podrku
vie se ne moe raunati.
Plan treba da bude iv dokument
injenica da je doneta strategija razvoja, ne znai
da plan ne treba povremeno modifikovati. Ako je
doneta na period od deset godina, strategija mora
da bude povremeno revidirana (jednom u tri godi-
ne). Okolnosti razvoja se menjaju i dinamika pro-
mena u okruenju diktira i potrebu za izmenama
plana. Sutinski pravci razvoja ne smeju da se me-
njaju iz godine u godinu, ali male modifikacije u
pristupu mogu da budu od koristi.
49
Proces stratekog planiranja
lokalnog ekonomskog razvoja u
osam koraka
U lokalnoj samoupravi ne postoji opteprihvaen
metod za izradu statekog plana. Jedan od naina
stratekog planiranja lokalnog ekonomskog razvo-
ja jeste metodologija koju je primenio USAID-ov
Program za podsticaj ekonomskom razvoju u vie
od dvadeset optina u Srbiji i sastoji se iz osam ko-
raka: est koraka za izradu plana i dva za njegovo
sprovoenje.
1. Organizovanje (javni i privatni sektor kao
jedna celina) - Organizacija je najznaajniji
i najtei deo procesa stratekog planiranja. U
proces moraju da budu ukljueni predstavnici
razliitih interesnih grupa i organizacija iz jav-
nog i privatnog sektora koji formiraju komisi-
ju za strateko planiranje. Koncept startekog
planiranja treba izloiti predstavnicima lokal-
ne samouprave da bi se ostvario konsenzus o
poetku i zavretku procesa, i ovaj proces vodi
kancelarija za lokalni ekonomski razvoj. Pre-
poruka je da skuptina grada/optine usvoji
dokument kojim otpoinje proces stratekog
planiranja. U njemu treba da budu navedeni
svi partneri koji su ukljueni u proces i ovaj
korak podrazumeva da se:
rukovodstvo optine upozna sa procesom
kancelarija za lokalni ekonomski razvoj upo-
znaje rukovodstvo sa metodologijom za pripre-
mu stratekog plana;
50
Vizija grada Kragujevca
Kragujevac kao makroregio-
nalni centar privrednog i na-
unog razvoja Republike Sr-
bije e karakterisati povoljan
privredni ambijent i liderstvo
u oblasti investiranja, to e
omoguiti odrivi razvoj lokal-
ne zajednice. Grad e imati pre-
poznatljiv identitet i omogua-
vae ugodnost ivota i rada.
2. Snimanje situacije profil zajednice i an-
pripremi materijal - pozivnice za lanove
komisije, raspored sastanaka, upitnik, prezen-
tacija procesa;
identifikuju interesne grupe - formiranje
komisije za strateko planiranje. Gradonael-
nik, predstavnici optine i kancelarija za lokal-
ni ekonomski razvoj treba da odrede ko su va-
ni uesnici koje e ukljuiti u proces stratekog
planiranja i da im upute poziv na saradnju;
izradi profil zajednice - kancelarija za lo-
kalni ekonomski razvoj treba da izradi nacrt
profila zajednice, da sastavi listu preduzetnika
koje e anketirati i da pripremi upitnik.
Korak traje etiri nedelje.
keta o stavu poslovnih ljudi - Najvanije je
da zajednica ima pristup relevantnim podaci-
ma o sebi i regionu. Profil zajednice predstav-
lja sveobuhvatnu bazu informacija o lokalnoj
privredi i konkurentnosti grada. Te informaci-
je, kao i anketa o stavu poslovnih ljudi, mogu
da se koriste kao vano sredstvo za usmerava-
nje investicija, a sam korak podrazumeva
prvi sastanak komisije za strateko pla-
niranje - prezentacija metodologije, dopuna
profila zajednice i predstavljanje upitnika o
miljenju poslovnog sektora. Na prvom sa-
stanku treba detaljno objasniti svim lanovi-
ma komisije koja je njihova uloga u procesu.
Treba proi kroz sve korake, izloiti vremenski
okvir - koliko e sastanka biti, i kada. Predsed-
nik optine otvara sastanak i imenuje pred-
Jelena Bojovi
sednika komisije iz redova privrede, a lanovi
komisije biraju preduzetnike koje e, potom,
anketirati.
finalizacija profila zajednice lanovi ko-
misije treba da dopune profil zajednice i daju
svoje komentare.
analiza ankete Svi lanovi komisije anke-
tiraju nekoliko preduzetnika, a kancelarija za
lokalni ekonomski razvoj analizira popunjene
upitnike.
Korak traje etiri nedelje.
3. Definisanje kljunih pitanja - Odnosi se na
prioritetne oblasti ili kategorije pitanja i pro-
blema koje zajednica mora da reava zarad
ekonomske budunosti. Odluka o kljunim
pitanjima omoguava komisiji da se usredsre-
di na najvanije ekonomske probleme koje e
razmatrati u stratekom planu. Najea pita-
nja postavljaju se o razvoju srednjih i malih
preduzea, infrastrukturi, pomoi postojeoj
privredi, razvoju turizma, razvoju sela, una-
preenju radne snage, uspostavljanju pozitiv-
ne predstave o gradu, reformi administacije,
regionalnoj saradnji. Ovaj korak pretpostavlja
drugi sastanak komisije za strateki
plan - na drugom sastanku komisije treba
predstaviti rezultate upitnika o miljenju
poslovnog sektora i konaan profil zajednice.
Na osnovu ovih pokazatelja identifikuje se
najvie pet kljunih pitanja. Kljuna pitanja, ili
problemi, jesu pitanja koje je mogue retiti u
toku pet godina. Na drugom sastanku komisije
Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 51

Agenda za prvi sastanak Komisije za starteko planiranje Optine Novi Beograd formiraju se dve radne grupe za izradu 1)
strateke vizije i 2) SWOT analize zajednice.

Korak traje nedelju dana.

Novi Beograd
KOMISIJA ZA STRATEKO PLANIRANJE
Prvi sastanak 4. SWOT analiza i definisanje vizije Pored
Sala 1 snimanja situacije, sprovodi se i analiza spo-
ljanjih i unutranjih inilaca koji utiu na
2:00 Dobrodolica i upoznavanje Predsednik Optine izradu stratekog plana. Analize su detaljnije
- Kako Optina Novi Beograd vidi sebe u - Predsednik Komisije za stratesko planiranje od ispitivanja, direktno se odnose na kljuna
procesu lokalnog ekonomskog razvoja i ef Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj pitanja i podrazumevaju:
- Projekat i proces strateskog planiranja
sastanak radne grupe za izradu SWOT
2:20 (a) Upoznavanje Komisije i Kancelarije - Predsednik Optine
analize sastavljanje liste podataka o sna-
za lokalni ekonomski razvoj - Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj gama i slabostima lokalne samouprave, o mo-
gunostima i pretnjama, predstavlja osnovu za
2:30 Proces strateskog planiranja - Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj analizu konteksta;
Plan rada sastanak radne grupe za definisanje vizi-
Metodologija u osam koraka je ne postoji samo jedna proverena tehnika
za pravljenje strateke vizije, vizija je pogled u
3:00 (b) Pauza budunost;
3:10 (c) Profil optine - orjentacija - Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj trei sastanak komisije za strateko pla-
niranje na treem sastanku komisije pred-
3:30 Upitnik za poslovni sektor Tamara Dunerovi stavlja se strateka vizija i SWOT analiza. For-
Napomene za anketu miraju se radne grupe o kljunim pitanjima.

4:00 Anketa - izbor kompanije lanovi komisije

Korak traje etiri nedelje.
4:15 ta dalje? Predsednik optine
Predsednik komisije
52 Jelena Bojovi

SWOT analiza
SNAGE SLABOSTI
geografski poloaj nedovoljno kvalifikovana radna snaga
dobro razvijena putna infrastruktura visoka starosna granica radne snage
pogodne lokacije za izgradnju konkurencija
pristupane cene za ulaganje loe vodosnabdevanje
prepoznatljiv imid loa telefonska mrea
slobodna radna snaga neureena kanalizacija
prirodni resursi (kvalitetno zemljite, termalne vode, jezera, Nacionalni park neureena deponija
Fruka Gora, 42 km obale Dunava, dobar salinitet vode u Slankamenu) nedostatak iskustva u komunikaciji sa investitorima
potencijalno velika trita (blizina Beograda i Novog Sada) loa infrastruktura, loi putevi (Stari Slankamen, Novi Slankamen, put ka
tradicija male privrede Novom Sadu, regionalni i magistralni put)
ureene industrijske zone poreska politika (visoki samodoprinos)
dobra optinska administracija rad na crno, siva ekonomija
uraen GUP energetska neiskorienost
energetski resursi nedovoljna komunikacija preduzetnika i optine
veliki broj malih i srednjih preduzea i tradicija preduzetnitva meusobno nepovezani preduzetnici
volja optine da pomogne mala i srednja preduzea (subvencionisane kama- zaostala tehnologija
te) nepostojanje domae poslovne banke koja prati firme u poslovnom razvoju
poboljana optinska logistika niska produktivnost privrede
mlad i obuen bolniki kadar nekonkurentnost proizvoda (skupa proizvodnja zbog stare tehnologije)
opremanje industrijske zone za izmetanje proizvodnje malih i srednjih pre- nepovoljno trite ( bankarske poslove rade fondovi, ne postoji nacionalna
duzea investiciona banka)
veliki broj registrovanih poljoprivrednih gazdinstava nedostatak informacija, inertnost
lesne zaravni u Slankamenu stare osamsto pedeset hiljada godina loe poslovanje
dovoljan broj osnovnih (devet) i srednjih kola (tri) neorganizovanost, neiskorienost lovnog turizma
dva privatna univerziteta (Ameriki univerzitet i Megatrend) nedostatak kapaciteta za smetaj
dovoljan broj prosvetnih radnika loa rena saobraajna veza (sa Beogradom i Novim Sadom)
dobar ugled kola loa promocija turistikih kapaciteta (reklamni materijal)
stipendiranje deficitarnih zanimanja obrazovanje ne prati potrebe privrede
stipendiranje talentovanih uenika nedostatak teorijskog i praktinog znanja
nedostatak interesovanja za proizvodne delatnosti, zanate
nedostatak radne snage u prehrambenoj industriji
veliki broj nekvalifikovane radne snage
visok procenat nezaposlenih ena i starijih osoba
Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 53

MOGUNOSTI PRETNJE
politika stabilnost politika nestabilnost
proces pribliavanja EU usporavanje procesa reformi
dobri odnosi sa Vladom Republike Srbije, i Izvrnim veem AP Vojvodine nacionalni prirodni prirataj
saradnja sa Siepom, privrednim komorama migracije stanovnitva
donoenje zakona koji utiu na razvoj (Zakon o planiranju i izgradnji, Zakon niska obrazovna stuktura
o putevima, Zakon o povraaju imovine optinama, Zakon o poljoprivrednom neiskorienost prirodnih resursa
zemljitu) obrazovni sistem
regionalizacija Srbije i predpristupni fondovi EU niska kupovna mo
makroekonomska stabilnost inflacija
monetarna politika lo transportni sistem javnog saobraaja (elezniki i drumski), loa infra-
bankarski sistem struktura, organizacija i bezbednost
Prostorni plan Republike Srbije nedostaci nacionalne Strategije za bezbednost saobraaja
usklaivanje sa Stratekim planom AP Vojvodine nereeno pitanje dravne imovine
usaglaavanje sa Stratekim planom Republike Srbije starenje stanovnitva
bolje iskorienje Koridora 10 i Koridora 7 (Dunav) uticaj velikih gradova (Beograda i Novog Sada)
uticaj velikih gradova (Beograda i Novog Sada) nizak kreditni rejting drave
blizina beogradskog aerodroma reavanje statusa Kosova
nacionalna poreska politika nacionalna poreska politika
pristupanje EU nizak ivotni standard
carine i trgovinski sporazumi sa susednim zemljama migracije mladih
Trgovinski sporazum sa Ruskom Federacijom drutvena klima i loa organizovanost i saradnja sa susednim optinama
pristupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji uticaj EU
pristupanje Partnerstvu za mir trajanje posleratnog perioda
povoljan geografski poloaj Republike Srbije u Evropi smanjen priliv direktnih stranih investicija
kreditna podrka, jaanje fondova za razvoj Zakon o povraaju imovine
izvozna promocija malih i srednjih preduzea porezi i doprinosi za radnike
obezbeivanje zemljita zastarela tehnologija
subvencionisanje kamatnih stopa loi energetski kapaciteti
finansijska i obrazovna podrka za start up kredite neusaglaenost sistema obrazovanja sa zahtevima privrede
obrazovana radna snaga centralizovan sistem obrazovanja
klastersko udruivanje nedostatak praktine nastave
komunalna infrastruktura zemlja visokog rizika
najnia stopa poreza na dobit skupi krediti
Zakon o radu
54 Jelena Bojovi

5. Definisanje ciljeva, akcionog plana i pla- Predlog kriterijuma

na implementacije - Korak podrazumeva
Uticaj na opti cilj U kojoj meri poseban cilj utie na ostvarenje opteg cilja?
sledee aktivnosti:
3 Mnogo
prvi sastanak radnih grupa o kljunim pi-
tanjima definiu se ciljevi u okviru svakog 2 Srednje
pitanja. Pojedinani ciljevi su uoptene izjave 1 Malo
o tome ta zajednica eli da bude, ili da posti- 0 Ni malo
gne; Izvodljivost Kolika je verovatnoa da e biti dostupni finansijski i ljudski resursi
drugi sastanak radnih grupa o kljunim neophodni za implementaciju projekta?
pitanjima izrada akcionog plana - definiu 6 Velika verovatnoa, ve su obezbeena
se projekti u okviru svakog cilja. Akcioni plan 4/3 Verovatnoa postoji, poznati su izvori
je skup svih projekata. Projekti su sredstva za 2/1 Nije sigurno
ostvarenje zadatih ciljeva i sastoje se iz seta
0 Ne postoji nain
aktivnosti. Aktivnosti su radnje koje se mora-
ju obaviti kako bi se ostvarili projekti. Vremenski okvir Koliko je vremena potrebno da se izmere prvi rezultati projekta?
3 Kratkorono (za godinu do dve dana)
etvrti sastanak komisije za izradu stra-
tekog plana pred komisijom se predstav- 2 Srednjorono (2-4 godine)
ljaju ciljevi i projekti i izrauje plan imple- 1 Dugorono (5 i vie godina)
mentacije. Plan implementacije je jednogo- Nova radna mesta / Na koji nain e projekat uticati na grad da otvori nova radna mesta,
dinji plan i deo akcionog plana, a sastoji se zadravanje radnih mesta i zadri postojea i/ili privue kapitalne investicije?
od prioritetnih projekata. Na osnovu predloga privlaenje investicija
3 Veoma mnogo
radnih grupa, komisija za strateko planiranje
2/1 Srednje
ocenjuje projekte i sastavlja listu prioritetnih
projekata. lanovi komisije daju odgovaraju- 0 Nema efekata
u ocenu projekata i dobijaju jasno uputstvo i Spremnost za uese U kojoj meri ste spremni da lino uestvujete u realizaciji konkretnog
kriterijume kako da rangiraju projekte, a sai- (podrka) cilja?
njen materijal se dostavlja kancelariji za lokal- 3 Velika
ni ekonomski razvoj. Na osnovu usvojene li- 2/1 Srednja
ste prioritetnih projekata utvrdjuju se nosioci
0 Ne postoji
projekata i radi se plan implementacije (skup
pioritetnih projekata ija realizacija poinje u Kompatibilnost sa ostalim Da li e ostvarenje ovog cilja doprineti ostvarenju drugih posebnih i
posebnim ciljevima optih ciljeva?
prvoj godini sprovoenja plana).
3 Da
Korak traje pet nedelja. 2/1 Srednja
0 Nema efekata
Lokalni ekonomski razvoj u srbiji
6. Usvajanje stratekog plana - Strateki plan
treba da sadri: metodologiju i hronologiju
procesa stratekog planiranja, viziju, SWOT
analizu, opte ciljeve, akcioni plan (projekte) i
plan implementacije (sa projektnim formula-
rima), kao i dodatke (profil zajednice, analiza
miljenje poslovnog sektora, i dr.). Ovaj korak
podrazumeva:
izradu nacrta stratekog plana iako je
kancelarija za lokalni ekonomski razvoj tokom
celog procesa od lanova komisije prikuplja-
la informacije i vodila zapisnik, u tom kora-
ku kancelarija sastavlja prvi nacrt stratekog
plana.
sazivanje petog sastanka komisije za stra-
teki plan Komisiji se predstavlja prvi na-
crt plana, vre se dodatne izmene i korekcije,
predstavlja se plan implementacije i odreuju
se nosioci prioritetnih projekata. Kancelarija
za lokalni ekonomski razvoj dostavlja projek-
tne formulare (popunjavanjem formulara do-
bija se detaljan opis projekta sa oekivanim
rezultatima, projekcijom cene i vremenskim
rokovima).
pripremu idejnog reenja projekta (projek-
tni formulari) - lanovi komisije imaju rok od
dve nedelje da popune formulare.
javnu raspravu kada se dokument iznese
pred komisiju predstavlja se i iroj javnosti:
organizuju se rasprave i tribine, nacrt se po-
stavlja na vebsajt na uvid.
sazivanje estog sastanka komisije za
strateki plan - diskusija i usvajanje strate-
kog plana sa akcionim planom i planom im-
plementacije.
55
usvajanje stratekog plana na sednici
skuptine optine/ grada.
Korak traje pet nedelja.
7. Implementacija plana - Klju za strate-
ko planiranje je delovanje i usmeravanje na
kljuna pitanja, zato je faza implementaci-
je najznaajnija. Uspean proces stratekog
planiranja podrazumeva praenje realizova-
nog projektnog zadatka i poreenje sa plani-
ranim. Za implementaciju plana neophodo je
obezbediti i ljude i finansijska sredstva.
8. Praenje, ocena i auriranje - Prvi zahtev
za uspeno praenje stratekog plana jeste iz-
bor ljudi koji e pratiti. Formira se komisija za
rukovoenje implementacijom koja se bavi-
ti rezultatima i dinamikom sprovoenja pla-
na (funkciju moe da obavlja postojei savet
za ekonomski razvoj, ili privredni savet). Da
bi se implementacija plana to bolje pratila
i sprovodila, neophodno je donositi estome-
seni izvetaj o njenim rezultatima, a savet za
ekonomski razvoj trebalo bi da svake godine
sastavlja plan implementacije za narednu go-
dinu, pre usvajanja budeta.
Metodologija za izradu startegije razvoja, kao
i primeri startekih planova, mogu se nai na
www.mega.ui-serbia.org.
56 Jelena Bojovi

Ilustracija procesa planiranja

 57

PETI KORAK U opisu procesa stratekog planiranja naglae-

na je vanost sprovoenja/realizacije plana. Us-
od godinu dana od osnivanja32.
Ovakve procene i analize ne treba da spree ula-
Sprovoenje
penost stratekog plana meri se ekonomskim i
ganje u infrastrukturu i opremanje industrijskih
drugim promenama koje su se desile kao rezultat
zona ili inkubatora, ali svakako treba imati u vidu
realizacije plana. Deo stratekog plana koji se
programa i sprovodi je akcioni plan, ili projekat.
megalomaniju srpskih optina. Bolje je postepeno
iriti industrijske zone, biznis inkubatore otvarati

projekata Na jedno od najeih pitanja lokalnih lidera:

Projekti i programi su raznovrsni,
ali ne uspevaju svi u svakoj lokalnoj
zajednici
Miks projekata i programa imae
najvei efekat u lokalnoj zajednici
31 Strategic framework for IZ development in
Serbia, IFC
32 Tabela, str. 87
Koje projekte treba da pokrenemo u naoj optini/
samo ukoliko postoji potreba, a strateki se opre-
deliti za druge mehanizme razvoja.
gradu?, odgovor glasi: Industrijsku zonu, ili Bi-
Treba pribliiti druge programe i projekte ekonom-
znis inkubator! Poplava slinih, ili istih projekata
skog razvoja koji mogu biti uspeni u pojedinim
u optinama u Srbiji govori: da su sve optine na
sredinama i na koje, do sada, nije bila obraana
istom stupnju razvoja ekonomije; da su im resursi
dovoljna panja.
isti; da je jedino reenje za Srbiju, u ovom trenut-
ku, razvoj malih preduzea i privlaenje investi-
cija; da optine u Srbiji nemaju dovoljno znanja o
svim mehanizmima koji se mogu koristiti za una- Programi i projekti koji mogu
preenje privrednog okruenja. da se realizuju u svakoj lokalnoj
Trenutno, u Srbiji postoji dvadeset i jedan biznis zajednici
inkubator, i vie od etiri hiljade hektara zemlji-
ta koje je infrastrukturno opemljeno i eka na
dolazak investitora. Ukoliko uporedimo da je u Postoje razliite vrste stratekih projekata, a jedna
Maarskoj est hiljada hektara industrijskog ze- od mogunosti koju donosi Svetska banka, u neto
mljita bilo dovoljno za sve investicije u posled- izmenjenom vidu, jeste sledea:
njih dvadeset godina, u najmanju ruku znai da je
etiri hiljade hektara u Srbiji dovoljno za narednih
etrnaest godina. Neke procene ujedno pokazuju31 1. Unapreenje administrativnih procedura i
da e investitori u narednih deset godina iskori- smanjenje birokratije
stiti esto hektara zemljita u Srbiji, to jest, da je 2. Investiranje u osnovnu infrastrukturu, opre-
trenutna ponuda zemljita dovoljna za narednih manje lokacija i izgradnja poslovnog prostora
osamdeset godina.
3. Podrka postojeoj privredi
Analize funkcionalnosti biznis inkubatora govore
4. Podrka osnivanju novih preduzea
da u Srbiji i posle vie od pet godina od osnivanja
prvog biznis inkubatora jo ni jedno preduzee nije 5. Marketing i promocija investicija
uspeno zavrilo proces, a od sedamnaest osnova- 6. Podsticajne mere za privlaenje investicija
nih, samo devet inkubatora ima stanare posle vie
58
7. Podrka udruenjima, razvoj sektora i razvoj
klastera
8. Ciljana obnova delova grada
9. Razvoj ljudskih resursa
Jelena Bojovi
Unapreenje administrativnih
procedura i smanjenje birokratije
Prema istraivanju iz 2008. godine meu investi-
torima u Srbiji, kao najvee slabosti, navode se
pravne, regulatorne i administrativne barijere u
Srbiji.
Nije sluajno to poinjemo sa ovim, jednim od
najzahtevnijih programa razvoja. To je, ujedno, i
za investitore i za privredu jedan od najvanijih
kriterijuma na osnovu kojeg biraju lokaciju (op-
tinu/grad) za ulaganje. Neki od projekata iz ove
oblasti su:
1.1. Upravljanje zemljitem i imovinom
Osnovni resurs kojim upravljaju lokalne
samouprave je zemljite. Do nedavno, do usvajanja
novog Zakona o planiranju i izgradnji, lokalna
samouprava je bila upravitelj zemljita, ali ne
i vlasnik. Poev od 2010. godine, graevinsko
zemljite kojim su upravljale lokalne samouprave
postaje njihovo vlasnitvo, tako da mogu da ga
otue. Da bi se na transparentan nain raspolagalo,
opremalo i otuivalo zemljitem, neophodno je,
najpre, napraviti potpun registar imovine. Projekti
usmereni na upravljanje zemljitem, dakle,
podrazumevaju sledee:
upis/popis imovine i utvrivanje vlasnitva;
kategorizaciju imovine i definisanje osnovnih
parametara (povrine, stepen opremljenosti i
zauzetosti, namena, itd);
upravljanje imovinom (definisanje politike
raspolaganja).
Lokalni ekonomski razvoj u srbiji
Politika raspolaganja zemljitem je postala jo
znaajniji element upravljanja nakon donoenja
novog Zakona o planiranju i izgradnji i Uredbe o
uslovima i nainu pod kojima lokalna samoupra-
va moe da otui, ili da d u zakup graevinsko
zemljite po ceni manjoj od trine cene, odnosno
zakupnine, ili naknade33.
Ovim projektom upravljaju kancelarije za lokalni
ekonomski razvoj, odeljenj za urbanizam i imo-
vinsko pravne poslove, kao i direkcije za izgradnju.
Grad Ni je u 2009. godini zapoeo projekat uprav-
ljanja zemljitem i dobar je primer koji se odnosi
na ovo pitanje.
1.2. Kontrola planiranja i razvoja
Jedan od preduslova privlaenja investicija i ras-
polaganja zemljitem jeste prostorno i urbani-
stiko planiranje. Izrada i usvajanje prostornih i
urbanistikih planova ne podrazumeva samo rad
urbanista ve zajedniki rad sa ekonomskim ode-
ljenjem. Veliine industrijskih, poslovnih, stambe-
nih zona, njihov poloaj, namena, kao i dinami-
ka izrade detaljnih planova, zavise od stratekih
planova ekonomskog razvoja zajednice. Neretko,
deava se da je prioritet ekonomskog razvoja sti-
mulisanje razvoja malih preduzea, a da predu-
zea, u toku izrade urbanistikih planova, nisu ni
konsultovana.
U praksi je uoeno da u fazi pripreme i izrade ur-
banistikih planova vie inilaca neposredno uti-
u na njen tok i da se, zbog toga, pojavljuju sledei
problemi:
nepostojanje auriranih katastarskih i
topografskih planova i karata i katastra
59
podzemnih i nadzemnih infrastrukturnih vo-
dova i objekata;
izostavljanje drutveno ekonomskih
uslova i neadekvatno uee stanovni-
tva i privrede u procesu izrade plana (uvid u
plan nije dovoljan);
neaurnost dravne i lokalne administra-
cije esto prelazi u takozvano utanje admi-
nistracije i prisutno je na svim nivoima i u
skoro svim strukturama;
nezainteresovanost i nemotivisanost dr-
avnih i lokalnih institucija koji su po zako-
nu nadleni za postavljanje urbanistikih
uslova;
opti nedostatak finansijskih sredsta-
va za prikupljanje podataka i dokumentacije
u izradi plana dovodi do toga da plan posta-
je mrtvo slovo na papiru, nasumian grafiki
izraz; urbanistika vizija za deset, petnaest,
ili dvadeset godina; u izvoakom smislu ne-
reiv, i osim manjeg obima realizacije, nikada
do kraja sproveden, ili izveden tako da se u
svakom narednom periodu rade novi planovi i
izmetaju pogreno realizovane investicije;
neadekvatna kadrovska i tehnoloka
opremljenost institucija koje se bave pripre-
mom i izradom planova smanjuje efikasnost
izrade i realizacije planova svih kategorija;
nepostojanje slube koja prati realizaciju
planova i redovno priprema izvetaje o nji-
hovim izmenama - dopuni postojeih ili izradi
novih, to je jo jedno ogranienje u efikasnoj
izradi planova.
60
33 Detaljnije objanjenje odredaba Zakona i
Uredbe data su u delu 6. Podsticajne mere za
privlaenje investicija
34 Prirunik Izrada plana kapitalnih investicija,
The Urban Institute, februar 2007.
Da bi se ovi nedostaci prevazili, neophodna je do-
bra koordinacija velikog broja odeljenja, slubi i
institucija lokalne i dravne uprave.
U toku izrade planova, projektom treba da
rukovodi odeljenje za urbanizam u saradnji
sa kancelarijom za lokalni ekonomski razvoj,
savetom za ekonomski razvoj u okviru privrednog
saveta, katastrom i odeljenjem za izradu projekata
(ukoliko se trai finansijer sa strane).
1.3. Izrada planova kapitalnih
investicija, obezbeivanje i odravanje
infrastrukture
Planovi kapitalnih investicija se izrauju na sred-
nji rok i predstavljaju, izmeu ostalog, i sinhro-
nizovani program kapitalnog ulaganja. Planove
zajedniki rade sva javna preduzea, i znaajni
su, ne samo za privrednike, ve i za lokalnu sa-
moupravu u planiranju rashoda. Plan kapital-
nih investicija je viegodinji plan koji obino
pokriva kapitalne investicije za period od 4 do 6
godina, poreanih prema prioritetima, godinama,
rokovima, godinjim trokovima i predlozima za
finansiranje. Kapitalna investicija (projekat)
je investicija u vei dugotrajni materijalni objekat
(imovinu) koji zahteva znaajna ulaganja i oeki-
vanog je veka trajanja dueg od jedne godine. Ta
vrednost i oekivani vek trajanja su esto utvreni
zakonom. Svaka lokalna samouprava definie ta
e se smatrati kapitalnom investicijom, a na osno-
vu lokalnih potreba i zakonskih uslova.34 Kapital-
ni projekti su: zgrade, parkovi, putevi, vodovodni
i kanalizacioni sistemi, ulina rasveta i deponija;
projekti rekonstrukcije postojeih objekata, kao
Jelena Bojovi
to su ulice, zgrade, parkovi, ulina rasveta i vodo-
vodni i kanalizacioni sistemi.
Nesinhrono infrastrukturno opremanje stvara sli-
ku neorganizovane i rasipnike optine. Ujedno,
nepoznavanje ta su planovi kapitalnih ulaganja
preduzetnike dovodi u nepovoljan poloaj pri od-
luivanju o proirivanju planova, ili novom ula-
ganju. Proces izrade plana kapitalnih investicija
predvodi komisija lokalne samouprave zajedno sa
koordinatorom - odeljenjem za finansije, uz pomo
kancelarije za lokalni ekonomski razvoj.
1.4. Registracija preduzea
Lokalna samouprava, iako je nenadlena za re-
gistar preduzea (u nadlenosti Agencije za pri-
vredne registre), mora da raspolae informacijom
o procesu registracije. Svaka investicija dolazi sa
lokalnog nivoa, i svaki preduzetnik kroz delovanje
lokalne samouprave vidi ceo aparat dravne upra-
ve. Privrednici ne moraju da znaju podelu nadle-
nosti izmeu razliitih nivoa vlasti, a uloga lokal-
ne samouprave jeste da im tu informaciju prui.
Privredna komora Kragujevca, kao i gradska upra-
va u aku, obezbeuju preduzetnicima sledee
informacije: aak je na svom vebsajtu postavio
kratko uputstvo, dok Privredna komora Kragujev-
ca omoguava privrednicima da sa vebsajta preuz-
mu svu zakonsku regulativu.
Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 61

Neophodni zakoni za registraciju privrednih subjekata 1.5. Reforma lokalnog fiskalnog sistema i
poreza
Lokalni porezi, takse i naknade predstavljaju
1. Zakon o privrednim drutvima (Slubeni glasnik RS br. 125/04) znaajan udeo u trokovima preduzetnika. Nain
2. Zakon o preduzeima (Slubeni list SRJ br. 29/96, 33/96, 29/97, 59/98, 74/99, 9/01- Od- utvrivanja visine i stopa davanja mora biti do-
luka SUS i 36/2002). Ovaj zakon je prestao da vai, osim lanova 392. do 399. i lanova 400a, stupna privrednicima. Veliki broj lokalnih samou-
400b,400v i 421a, koji ostaju na snazi do isteka rokova za privatizaciju, utvrenih Zakonom o prava, iz godine u godinu, drastino menja visinu
privatizaciji naknadi, ili taksi. Jedan od mnogobrojnih primera
3. Zakon o registraciji privrednih subjekata (Slubeni glasnik RS br. 55/04, 61/05 i 111/09) je komunalna taksa za isticanje firme na poslov-
4. Zakon o Agenciji za privredne registre (Slubeni glasnik RS br. 55/04 i 111/09) nom prostoru, koja je, na primer, desetak puta
5. Uredba o visini naknade za registraciju podataka u registar privrednih subjekata vea u nekim optinama istone Srbije, nego u Be-
i za druge usluge koje prua Agencija za privredne registre (Slubeni glasnik RS br. ogradu. Ujedno, u 2009. godini, komunalne takse
109/05) su u nekim gradovima uveane i petsto puta: Sto-
6. Zakon o privatnim preduzetnicima (Slubeni glasnik SRS br.54/89 i 9/99 i Slubeni gla- tinu leskovakih preduzetnika uputilo je peticiju
snik RS br. 19/91, 46/91, 31/93 - odluka USRS, 39/93, 53/93, 67/93, 48/94, 53/95, 35/02, Skuptini grada, Gradskom veu i Ministarstvu
55/04, 61/05 i 101/05) za dravnu upravu zbog poveanja cena taksi za
7. Zakon o klasifikaciji delatnosti i o Registru jedinica razvrstavanja (Slubeni list SRJ isticanje naziva firmi, koje su u pojedinim slua-
br. 31/96, 34/96, 12/98, 59/98, 74/99 i 104/09) jevima poveane za ak 500 odsto.35 Leskovac je
8. Zakon o stranim ulaganjima (Slubeni list SRJ br. 3/02 i 5/03) posle inicijative leskovakih preduzetnika vratio
9. Uredba o registraciji predstavnitava stranih pravnih lica u Registar privrednih su- cene taksi na nivo iz prethodne godine.
bjekata koji vodi Agencija za privredne registre (Slubeni glasnik RS br. 114/05)
Reforma fiskalnog sistema podrazumeva detaljnu
10. Zakon o zadrugama (Slubeni list SRJ br. 41/96 i 12/98 i Slubeni glasnik RS br. 101/05) analizu prihoda od privrede, a potom i kreiranje
11. Zakon o udruenjima (Slubeni glasnik RS br. 51/09) transparentnijeg sistema oporezivanja. Minimum
Registracija privrednih subjekata se obavlja u Agenciji za Privredne registre, koji se mora obezbediti preduzetniku jeste mogu-
Beograd, Brankova br. 25 nost da sve optinske odluke preuzme sa vebsajta,
ali ak i kad se takve odluke nalaze na vebsajtu
privrednici se esto susreu sa sledeim problemi-
ma:
odluke je teko pronai na vebsajtu (na pri-
mer, sloene su po datumu donoenja odluke,
a ne po oblastima, ili temama);
veliki broj odluka je izmenjen - osnovni do-
kument je donet pre deset godina i na vebsajtu
35 http://web016.blogspot.com/2009/04/istica- ne postoje preiene verzije, ve je potrebno
nje-firme-skuplje-cak-pet-puta.html iitati desetak razliitih dokumenata da bi se
62
Jedan preduzetnik iz okoline
Kruevca je u 2006. godini ovu
taksu platio 35.000 dinara, u 2007,
150.000 dinara, a u 2008. 500.000
dinara. To znai da se za samo dve
godine ova taksa uveala trinaest
puta. Ujedno, osnovna zamerka je
da se ovaj iznos ne odreuje prema
zonama, ili nekom drugom tran-
sparentnom mehanizmu, ve pau-
alno.36
To je neto to zaista iritira sve
poslodavce. Prvo, zato to se firma-
rine diu bez bilo kakvih dogovora
sa poslodavcima, a drugo,ono to je
jo gore govori o apetitima lokalnih
samuprava koje podiu cene poslo-
vanja u situaciji kada smo limiti-
rani, razmiljamo o nastavku rada
ili zatvaranja firmi, predstavnik
Asocijacije malih i srednjih predu-
zea.37
36 http://www.b92.net/info/vesti/index.
php?yyyy=2010&mm=02&dd=28&nav_
id=414628
37 Za vee optine, primer Novog Beograda je
posebno interesantan - zbog velikog broja kori-
snika optina je uvela i prozivni sistem u OUC
38 Za vee optine primer Novog Beograda je
posebno interesantan - zbog velikog broja kori-
snika Optina je uvela i prozivni sistem u OUC
dolo do celokupne informacije - na primer,
mogu se nai samo izmene odluka koje sadre
nove koeficijente, bodove, i slino);
odluke nepotrebno komplikovane i preop-
irne - (na primer, za svaku od hiljadu etristo
dvadeset i sedam delatnosti visina komunalne
naknade je razliita).
Lokalne samouprave u ovoj oblasti mogu da una-
prede svoje usluge tako to e:
napraviti bazu podataka svih lokalnih odluka;
uporediti svoje odluke sa odlukama lokalne
samouprave iz okruenja;
izraunati ukupna davanja koje preduzetnik
ima prema lokalnoj samoupravi;
predstaviti privrednicima odluke, njihove
efekte i izvriti izmene u skladu sa primedba-
ma privrede;
postaviti preiene odluke na vebsajt.
Jedan od projekata iz ove oblasti je projekat In-
deks lokalnog optereenja privrede - kalkulator
koji je sproveo NALED u 2010. godini.
1.6. Unapreenje efikasnosti i
transparentnosti - optinski usluni
centri (OUC)
Jedan od mehanizama pojednostavljenja procedure
jeste uspostavljanje optinskih uslunih centara.
Optinski usluni centri predstavljaju alter sale u
kojima su optinske usluge na usluzi korisnicima. U
njima se poslovi obavljaju transparentno, graani
Jelena Bojovi
i privrednici imaju laki pristup informacijama,
ne eka se po hodnicima ispred zakljuanih
kancelarija i veina poslova zavrava se u alter
sali, a ne po kancelarijama optinske uprave.
Optinski usluni centri su mnogo popularisani
u Srbiji poslednjih godina i danas ih ima veina
optina. Neki od dobrih primera su optinski
usluni centri u Subotici i Novom Beogradu38.
Optinski usluni centri klijentima pruaju:
usluge bez suvinih procedura i nepotrebnog
ekanja u redovima, na transparentan i efika-
san nain;
informacije o nadlenostima i procedurama
optinske uprave da bi bolje razumeli svoje
pravne mogunosti;
dvosmernu komunikaciju da bi optinsko ru-
kovodstvo moglo da planira rad uprave prema
njihovim potrebama i zahtevima;
princip otvorene i pristupane uprave koja je
usmerena na klijente, a ne na samu upravu.
Sa druge strane, zaposlenima u optinskoj upravi
optinski usluni centri pruaju smanjenje priti-
ska klijenata koji vie nee nepotrebno lutati hod-
nicima u potrazi za nadlenom osobom da im po-
mogne u ostvarivanju njihovog prava, ili dobijanju
dokumenata.
Ukoliko lokalna samouprava ve ima uspostavljen
usluni centar, pravci razvoja mogu biti:
mesne kancelarije kao mini usluni centri;
proirivanje spektra usluga (na primer, alteri
Lokalni ekonomski razvoj u srbiji
Optinski usluni centar
optine Vraar
za izdavanje dozvola);
on-lajn usluge i drugi vidovi komunikacije;
umreavanje sa drugim javnim institucijama
i preduzeima.
1.7. Pozivni centar (Call center) i Sistem
48 (City stat)
City stat, Call center, sistem 48 (ili 96) nazivi su
istog koncepta koji je modifikovan za potrebe ra-
zliitih lokalnih samouprava.
Sistem 48 je sistem kontrole javnih preduzea
zahvaljujui kojem graani i privrednici reavaju
komunalne probleme u roku od etrdeset i osam
sati. Sistem 48 ujedno se koristi za bolju kontro-
lu raspodele budetskih sredstava indirektnim
63
budetskim korisnicima - javnim komunalnim
preduzeima. Zahvaljujui takvoj kontroli, optine
znaajno smanjuju obim sredstava kojima se sub-
vencioniu javna preduzea i imaju precizan uvid
u nain njihovog korienja. Sistem 48, pre svega,
daje mogunost korisnicima usluga (graanima i
privredi), da upravljaju kvalitetom i brzinom uslu-
ga koje im se pruaju. Dobar primer Sistema 48 u
Srbiji je Optina Inija (www.indjija.net), a slian
sistem postoji i u Parainu. Gradovi Loznica i Kra-
gujevac uspostavili su Sistem 48, ili slian sistem
(Sistem 96 u Loznici i Call centar u Kragujevcu)
tokom 2009.godine.
64 Jelena Bojovi

Za reavanje problema graana/privrede dovoljan je telefonski poziv, SMS poruka, ili pristup
Internetu i internet portalu. Ceo sistem je osmiljen da bi bio na usluzi graaniam i privredi
i stoji im na raspolaganju 24 sata dnevno.
Po ceni lokalnog razgovora problem se moe prijaviti tokom 24 sata, 365 dana godinje
U najkraem roku deurne slube javnih preduzea izlaze na teren
U roku od 48 sati graanin e dobiti odgovor o statusu svog problema
Sistem 48 predstavlja jedinstven informacioni sistem u Evropi kojim se u roku od 48 sati
reavaju problemi graana. Sistem 48 slui za bolje upravljanje optinom i veom kontrolom
javnih preduzea. Objedinjujui rad svih javnih preduzea u Optini, Sistem 48 omoguava
reavanje problema i zahteva graana, raspolaganje sredstvima na nov, moderan i funkcio-
nalan nain, koji se iskljuivo zasniva na tehnikim podacima i injenicama.
Sistem je u potpunosti okrenut graanima da lake i bre reavaju probleme iz domena ko-
munalnih preduzea. Optina Inija, u cilju to efikasnijeg rada i bolje komunikacije sa graa-
nima, uspostavila je rad Call centra. O primedbama i pohvalama slubi i javnih preduzea iji
je osniva Optina brine referent kome se graani mogu obratiti: lino (na alter 17 u zgradi
Optine); telefonom na broj 022/555-588, ili porukom na govornom aparatu; SMS porukom
na telefon broj 065/5555-880, ili preko portala Optine Inija.
Osim primanja pritubi i pohvala graana, informacije se preko Call centra slivaju u jedin-
stveni informacioni sistem gde se analizira rad uprave i javnih preduzea. Jednom u dve ne-
delje, na javnim sastancima, raspravlja se o onome to jeste, ili nije uraeno. Sastanke vodi
gradonaelnik, a prisutni su direktori svih preduzea i odeljenja, kao i mediji.
Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 65

Koraci ka uspostavljanju Call centra

KORACI OBRAZLOENJE ODGOVORNOST ROK NAPOMENA

1. Odluka o osnivanju Call Potreba da se poslu prie na organizovan koordinator, gradonaelnik 10. septembar. Odluka je potrebna, ak i kad je neformalna.
centra nain, i da rukovodstvo Optine bude ko- 2008. U poetku, kada se napravi koncept i predra-
operativno. un, treba da se formalizuje.

2. Formiranje taba izgrad- tab izgradnje Call centra koordinira
nje aktivnostima, priprema odluke u vezi
Call centra i i brine o njihovom sprovo-
enju.
koordinator, gradonaelnik 15. septembar U tab treba da uu predstavnicii lokalnog
2008. ekonomskog razvoja, Sekretarijata za infra-
strukturu i i komunalne poslove, Sekretari-
jata za finasije, IT konusltant, predstavnicii
najvanijih javno-komunalnih preduzea i
drugih ustanova, graanske organizacije.

3. Definisanje Koncepta tab formira osnovni koncept. tab 30. septembar Osnovni concept Call centra preteno definii-
Call centra 2008. e potrebne funkcije, a ne detalje realizacije

4. Predstavljanje Koncepta tab, na taj nain, proverava osnovnu i tab, rukovodstvo Grada 5.oktobar 2008. Osnovni koncept reava i faze izgradnje i daje
Call centra ispravnost svog Koncepta predlog osnovnih entiteta (javno-komunalna
preduzea, optinski sekretarijati i ustanove
koje koje e ui u sastav Call centra).

5. Priprema Plana realiza- Plan aktivnosti definie rokove, odgovor- tab 15.oktobar 2008.
cije prema usvojenom nost i i preliminarne trokove
Konceptu

6. Formalna odluka o osni- Podrka Skuptine optine tab, rukovodstvo Grada 30.oktobar 2008. Za Skuptinu optine se priprema izvod iz
vanju Calll centra Koncepta sa obrazloenjima osnivanja Call
centra

7. Odluka o strukturi Call Da bi se Call centar definisao u okviru tab, rukovodstvo Grada 7. novembar 2008.
centra mogunosti Optine, potrebno je doneti
osnovne odluke: koji entiteti ulaze i kada,
koji su eljenii parametri rada (radno
vreme, vreme ekanja, vreme reavanja
upita), izgled prostora i adaptacija na
prostor.

8. Prikupljanje podataka o Podaci su potrebni da se predvide potreb-
trenutnim operacijama i nii kapaciteti budueg Call centra (broj
nainu servisiranja upita operatera, zahtevi za komunikacionim
graana resursima) i da se kroz analizu postojeih
procesa projektuje optimum ukljuenja
entiteta u njegov rad.
tab posebno predstavnici 30. novembar Poeljno je prikupiti podatake za zavrnu
entiteta koji ulaze u Calll 2008. fazu (projekciju rada Calll centra), da bi se
centar resursi planirali u skladu sa realizacijom po
fazama.
66 Jelena Bojovi

9. Priprema projektnog Na osnovu Koncepta, odluke o dinami- tab, tehnikii konsultant 30.decembar 2008. Projektni zadatak sadri:
zadatka za izgradnju Call cii ukljuenja entiteta, snimaka radnih (IT, ili firma koja se bavii 1) projekat procesa formiranja Call centra
centra procesa u entitema, formira se Projektni procesima u poslovanju) 2) projekat potrebne opreme (hardver, softver)
zadatak. 3) projekat izgleda objekta Call centra (adap-
tacija, ili novi objekat)

11. Izrada Projekta Call Radovi na ovakvom organizaciono teh- Izabrani projekat 15. maj 2009.
centra nikom projektu moraju da se rade po
detaljnom projektu.

12. Revizija Projekta Call Revizija po Zakonu u skladu sa teh- tab, revizor 1. jun 2009.
centra nikom dokumentacijom i revizija uloge
taba da se utvrdi funkcionalnost Pro-
jekta.

13. Izrada tenderske doku- Definisati osnov za nabavku opreme. tab, tehnikii konsultant 10. jun 2009. Zbog multidisciplinarnosti, tender podeliti na
mentacije partije

14. Tender za radove Izbor najpogodnijeg izvoaa. tab, Komisija za javne na- 1. avgust 2009.
bavke

15. Graevinski i infrastruk- Izgradnja tab, Direkcija za izgradnju zavisno od vrste

turni radovi radova (tri do est
meseci)

16. Opremanje Call centra Opremanje tab, Direkcija za izgradnju dva meseca

17. Izbor rukovodstva Call Rukovodstvo Call centra preuzima zadu- tab, Grad 1. septembar 2009.
centra - i nosilaca enja od taba.
osnovnih operativnih
funkcija (tehnika, komu-
nikacije...)

18. Izbor i obuka kadrova Izbor i obuka kadrova koji e od poetka rukovodstvo Calll centra 1. novembar 2009.
raditii punim kapacitetom.

19. Promotivna kampanja o Graani treba da saznaju ta mogu, a ta rukovodstvo Call centra, 15. decembar
Call centru ne mogu da oekuju od Call centra. mediji 2009.

20. Probni rad Call centra Probni rad u jednoj smeni zbog uklja- projektant, rukovkdrstvo Call 15.decembar 2009. U zavisnosti od vremena izgradnje i opre-
njanja moguih greaka u hardveru / centra manja Call centra.
softveru.

21. Putanje u rad Call cen- Putanje u rad Call centra punim kapa- rukovodstvo Calll centra, 31.decembar 2009. U zavisnosti od vremena izgradnje i opre-
tra citetom. Grad manja Call centra.
Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 67

1.8. GIS (geografski informacioni sistemi)

Geografski informacioni sistem je sistem za vi-
zuelni pregled podataka. Geografski informacioni
sistem je koristan, pre svega, lokalnoj samoupravi
da upravlja imovinom i sprovodi infrastrukturne
projekte, ali je ujedno i jedna od znaajnijih alatki
u procesu privlaenja investicija. Geografski in-
formacioni sistemi vrede onoliko koliko podataka
sadre. Samo posedovanje geografskog informaci-
onog sistema nije korisno za lokalnu samoupravu,
ve broj i vrsta informacija koje su unete u sistem.
Primer uspene prakse su grad Subotica i Optina
Inija.
Ekonomska isplativost GIS-a u Subotici
Nekoliko godina nakon to je Subotica poela da koristi geografski informacioni sistem,
uraena je Studija ekonomske isplativosti. Studija je pokazala da su ve u drugoj godini
postojanja sistema prihodi premaili tekue trokove i da e za pet godina svi trokovi biti
nadoknaeni. To znai da je samo pet godina od uvoenja GIS-a grad ostvario finansij-
sku korist. Grad ve ima koristi od krae procedure, vee transparentnosti i preciznosti u
planiranju postrojenja, to za posledicu ima smanjenje trokova zbog manje tete koja je
nastala prilikom izvoenja graevinskih radova. (Ranije su se esto deavala oteenja in-
stalacija - recimo strujnih vodova prilikom ugradnje drugih vodova kao to su, na primer,
telefonske linije).
Nulta Prva Druga Trea etvrta Peta
UKUPNO
godina godina godina godina godina godina
Poetni
146.500 146.500
trokovi
Tekui
130.700 157.700 106.700 118.700 80.700 594.500
trokovi
Utede i
99.000 163.000 188.000 202.000 212.000 864.000
prohodi
Ukupno -146.500 -31.700 5.300 81.300 83.300 131.300 41.6000

http://www.zkk.ba/slike/gis%20brosura%20
BCHS.pdf
68 Jelena Bojovi

1.9. Reforma sistema formiranja cena i komunalnih usluga na transparentniji i jednostav-

naplate komunalnih usluga
Reforma sistema naplate komunalnih usluga je-
dan je od projekata koji se, pre svega, odnosi na na-
in obrauna cena usluga i transparentnost siste-
ma. Sistem 48 moe da pobolja njegovu transpa-
rentnost i efikasnost, ali se obraun naplate moe
i nezavisno unaprediti. U 2009. godini sprovedeno
je istraivanje meu privrednicima39 koji su izneli
podatke o broju i vrsti poreza, taksi i komunalnih
usluga koje plaaju lokalnoj samoupravi.
Na primeru tri preduzea koja su anketirana u jed-
noj optini u Srbiji, moe se uoiti neregularnost
sistema.
Sluaj prvog preduzea - Zbog velike povrine
objekata, trokovi iznoenja smea bili su veoma
visoki, zbog ega je preduzee otkazalo javno-ko-
munalnom preduzeu i sada sami iznose smee.
Njihov predlog je da se ova usluga plaa po kon-
tejneru, odnosno po m3.
Sluaj drugog preduzea - Povrina poslovnog
objekta je 587 m2. Povrina zemljita na kome je
izgraen objekat je 786 m2. Iznoenje smea plaa
se za povrinu od 300 m2.
Sluaj treeg preduzea - Povrina zemljita je
2.095 m2, povrina objekta 1.454 m2 + 1.530 m2
ekstra zona, trgovinska delatnost. Iznoenje sme-
a plaa se za povrinu od 25 m2.
niji nain, znaajni i za komunalna preduzea (po-
veanje prihoda kroz poveanu naplatu), i za pri-
vredu (saznanje o potronji omoguava planiranje
utede). Projekte ove vrste pokree kancelarija za
lokalni ekonomski razvoj u saradnji sa komunal-
nim preduzeima i savetom za ekonomski razvoj.
1.10. One stop shop - centar za
izdavanje graevinskih dozvola (CID)
Broj dozvola i odobrenja koje preduzea moraju
da pribave, i vreme potrebno za njihovo izdavanje,
ne samo to predstavljaju troak, ve mogu da od-
vrate preduzetnike od zapoinjanja, ili proirenja
poslovanja u lokalnoj zajednici. Program smanje-
nja sloenosti, trokova i administracije koja pra-
ti proceduru izdavanja dozvola moe povoljno da
utie na ekonomsku sliku svake zajednice.
Jedna od osnovnih zamerki preduzetnika jeste
sloenost procesa izdavanja graevinskih dozvola
koja se sastoji, pre svega, u velikom obimu doku-
mentacije, dugotrajnom ekanju, i stalnom eta-
nju od kancelarije do kancelarije. Jedinstven al-
ter za izdavanje dozvola u mnogome moe da una-
predi efikasnost procesa i da pobolja oseaj koji
preduzetnik ima kad se susretne sa optinskom
administracijom. Dobar primer one-stop altera
nalazi se u Subotici.

U sluaju da vlasnici ova tri preduzea bilo kada

39 NALED Cost of doing business in Serbia,
2009/2010
porazgovaraju o nainu naplate komunalnih uslu-
ga, u potpunosti e izgubiti poverenje u lokalnu
samoupravu.
Stoga su projekti koji se bave formiranjem cena
Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 69

Usluge koje prua centar za izdavanje dozvola40
Odeljenje
Urbanistiko planiranje i ko-
munalne usluge - CID
Usluge
Izdavanje dozvola za izgradnju:
-- izvod iz urbanistikog plana
-- urbanistiki uslovi
-- saglasnost javnih preduzea
-- graevinske dozvole
-- upotrebne dozvole
Prijem i obrada zahteva za parcelaci-
ju graevinskih parcela
Prijem i obrada zahteva za izmene i
dopune urbanistikog plana
Prijem i obrada zahteva za legaliza-
ciju gradnje
Dodela ulinog broja
Izdavanje dozvola za radove na uli-
cama i drugim javnim povrinama
Informacije o stambenim i poslov-
nim objektima
1.11. Informator za investitore o nainu
pribavljanja graevinske dozvole
Korisnici
Jedinstven alter za izdavanje graevinskih do-
zvola nije jedini nain da se unapredi procedura.
Graani i firme Pre svega, preduzetniku/investitoru treba to jed-
nostavnije predstaviti proceduru. Iako postoji oi-
gledna potreba za informatorima o postupku dobi-
janja graevinskih dozvola, optine uglavnom ne-
maju kratke, jednostavne i pristupanim jezikom
pisane broure. U septembru 2009. godine stupio
je na snagu novi Zakon o planiranju i izgradnji to
bi trebalo da podstakne gradove/ optine da pri-
preme nove informatore. Novi Zakon uveo je insti-
tut lokacijske dozvole, olakao postupak parcelaci-
je i preparcelacije graevinske parcele (koji se ne
razmatraju vie na komisijama za planove), i uveo
jednostavniji postupak izdavanja graevinske do-
zvole za objekte ija povrina ne prelazi 400m2.
Na osnovu novog Zakona, primena odredaba o pri-
bavljanju lokacijske, graevinske i upotrebne do-
zvole veoma e se razlikovati u praksi od optine
do optine, jer e duina i kompleksnost postupka
zavisiti od mnogobrojnih inilaca (na primer, da li
je za navedeno podruje donesen plan generalne,
odnosno detaljne regulacije.

40 Izvetaj o analizi stanja: Optinski usluni

centri i centri za izdavanje dozvola u optinama
u okviru programa Podsticaj ekonomskom razvo-
ju optina; http://www.mega.ui-serbia.org/kbase/
upload/reports/cacsr.pdf
70 Jelena Bojovi

Optina prua kljune lokalne javne usluge na

lako dostupnoj lokaciji i razvila je sistem za obradu
zahteva preduzetnika za graevinsku dozvolu na
jednom mestu41.
A to podrazumeva da optina poseduje:
podatke o veliini i broju parcela raspoloi-
vog graevinskog zemljita, katalog dostupnih
parcela i zemljita, ukljuujui i aurirane po-
datke o cenama;
katalog dostupnog poslovnog prostora (privat-
nog i optinskog);
katalog, ili brouru o graevinskom/industrij-
skom zemljitu, i mogunost da prui sve in-
formacije (ponudu) u roku od dva dana;
digitalizovane podatke o zemljitu i parcelama
ukljuujui i sve informacije o infrastrukturi;
informacije, opis procedure i sve potrebne for-
mulare na internetu;
struno lice koje savetuje klijente u admini-
strativnoj proceduri;
sistem za praenje dokumenata koji prua in-
formacije o statusu konkretnog zahteva (preko
interneta, pozivnog centra);
1.12. Certifikacija optina sa pozitivnim
poslovnim okruenjem struno lice koje prua pravne savete privred-
nicima;
Program certifikacije koji sprovodi Nacionalna
alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), je- jedinstven alter za dobijanje dozvola;
dan je od boljih vodia za lokalnu samoupravu u nadzorno lice koje prati tok procesa izdavanja
procesu reforme administracije za unapreenje graevinskih dozvola (u najmanje od 80% slu-
poslovnog okruenja. Program obuhvata dvanaest ajeva svih zahteva podnetih u toku godine);
kriterijuma od kojih se nekoliko odnosi upravo na
bru proceduru za izdavanje graevinskih do-
unapreenja administracije, a jedan od kriteriju-
zvola na osnovu analize korak po korak;
41 NALED
ma glasi:
Lokalni ekonomski razvoj u srbiji
GUP koji je u funkciji ekonomskog razvo-
ja;
listu prioriteta za izradu planova detalj-
ne regulacije prema utvrenoj dinamici;
industrijsku zonu (ili vie zona).
Svi ovi kriterijumi certifikacije pomau lokal-
nim samoupravama u sastavljanju prioriteta
koje e sprovoditi u ekonomskom razvoju.
2. Investiranje u osnovnu
infrastrukturu, opremanje
lokacija i izgradnja poslovnog
prostora
Infrastrukturno opremanje lokacija i izgrad-
nja poslovnog prostora, finansijski su naj-
zahtevnija ulaganja u poslovno okruenje.
Meutim, investiranje u osnovnu infrastruk-
turu ne podrazumeva samo opremanje indu-
strijskih zona, ve sveobuhvatno podizanje
infrastrukturnih kapaciteta.
Infrastrukturni projekti se ne sprovode izo-
lovano, bez unapreenja ostalih elemenata
privrednog okruenja, i zahtevaju dugorono
finansijsko planiranje. Izgraena infrastruk-
tura obuhvata, ne samo troak izgradnje, ve
i znaajan troak za odravanje.
Ulaganje u osnovnu infrastrukturu podrazu-
meva:
71
ureenje, unapreenje i/ili proirenje in-
dustrijskih lokacija i objekata;
ureenje, unapreenje i/ili proirenje ko-
mercijalnih lokacija i objekata (za trgovi-
nu i kancelarijski prostor);
unapreenje putnikog i robnog ele-
znikog prevoza;
ureenje, unapreenje i/ili proirenje lo-
kalnog aerodroma, i/ili proirenje lokal-
ne luke;
unapreenje i/ili proirenje putne mree;
unapreenje i/ili proirenje vodovodne
mree;
unapreenje i/ili proirenje kanalizacio-
ne mree;
unapreenje i/ili proirenje sistema tele-
komunikacije;
unapreenje i/ili proirenje energetskog
sistema.
Teko je uvrditi listu prioriteta kada se radi
o ulaganjima u osnovnu infrastrukturu, na-
roito kada se lokalne zajednice suoavaju
sa zaputenom infrastrukturom i dugogodi-
njim neulaganjem.
Investiranje u lokacije i objekte namenjene
preduzeima podrazumeva unapreenje fi-
zikih uslova neophodnih za poslovanje, to
znai da se time stvaraju uslovi za zadrava-
nje i proirenje postojeih preduzea, kao i za
privlaenje novih investitora.
72 Jelena Bojovi

Projekti koji se svrstavaju u ovu oblast su: 2.1. Ureivanje industrijskih lokacija -
industrijske zone
Industrijska zona predstavlja prostor koji je odre-
en za privrednu i proizvodnu delatnost u okvi-
ru urbanistikog plana. Iako lokalna samouprava
pojedini prostor definie kao industrijsku zonu, on
dugo moe da ostane infrastrukturno neopremljen
i da nema proizvodnje. Budui da je privreda u Sr-
biji znatno oslabljena, ekonomski razvoj se oslanja
na strana ulaganja. Vaan preduslov za privlae-
nje direktnih stranih i domaih investicija jeste da
lokalna zajednica odredi koji je prostor pogodan
za industrijsku gradnju, a koji za infrastrukturno
opremanje.
Najvaniji resurs optine, pored graana, jeste slo-
bodno zemljite za industrijsku gradnju. Stoga je
vrlo vano da se oni koji upravljaju industrijskom
zonom obaveu ugovorom da e lokacijom uprav-
ljati u skladu sa potrebama lokalne zajednice.
Industrijsku zonu ine nepokretnosti (zemljite,
zgrade i druge nepokretnosti), kao i prava i obave-
ze koje iz njih proizlaze (vlasnitvo, pravo korie-
nja). Industrijske zone su urbanistiki definisane
zemljine parcele podeljene transportnim mrea-
ma, sa izgraenim objektima, ili bez njih. Indu-
strijske zone su obino strateki pozicionirane u
neposrednoj blizini vanih saobraajnica, autopu-
ta, eleznice, aerodroma, reka.
Prilikom zoniranja industrijskog zemljita lokalna
samouprava treba da vodi rauna o dostupnosti
i veliini lokacije, mogunostima proirenja,
vlasnitvu zemljita, kao i o potranji poten-
cijalnih investitora (lokalne privrede, ili novih
investitora). Na osnovu dosadanjeg iskustva u
Maarskoj, ekoj i Srbiji, infrastrukturnim opre-
Lokalni ekonomski razvoj u srbiji
manjem pet hektara industrisjkog zemljita (vai
za optine koje su vie od pedeset kilometara uda-
ljene od Beograda i imaju manje od pedeset hilja-
da stanovnika), zadovoljavaju se potrebe investi-
tora u narednih pet do deset godina.
Primer dobro pozicionirane, ureene i promovisa-
ne zone u Srbiji je Industrijska zona Eka u Zre-
njaninu.
2.2. Slobodne zone
Slobodna zona je posebno ograen i oznaen pro-
stor odreen kao slobodna zona Aktom Vlade Re-
publike Srbije, na kome se obavljaju delatnosti
utvrene Zakonom o slobodnim zonama (Slubeni
glasnik RS, 62/2006). Poslovanjem u slobodnim
zonama investitoru se obezbeuju specijalne olak-
ice i povlaen poreski reim - oslobaenje od (www.usz.gov.rs).
PDV-a i carine na uvoz sirovina i materijala
namenjenih proizvodnji robe za izvoz, mai-
na, opreme i graevinskog materijala. Uvoz i
izvoz robe u slobodnu zonu je neogranien. Roba
koja se iz slobodne zone uveze na domae trite
podlee reimu uvoza strane robe. Poslodavcima
unutar slobodne zone omoguen je zakup poslov-
nih prostorija, radionica, skladita po povoljnim
uslovima.
Privredno drutvo upravlja slobodnom zonom i
njegov prvenstveni zadatak je da obezbedi uslove
za nesmetano odvijanje privrednih delatnosti. Slo-
bodne zone se osnivaju, pre svega, zbog pruanja
olakica u spoljnotrgovinskom poslovanju, a pone-
kad i zbog pruanja poreskih olakica. U Srbiji, u
ovom trenutku, postoje SZ Pirot, SZ Subotica, SZ
Zrenjanin i SZ Novi Sad. U njima se odvija indu-
73
strijsko poslovanje, ukljuujui proizvodnju, skla-
ditenje, pakovanje, trgovina, bankarstvo i osigu-
ranje. Slobodne zone mogu osnivati, i njima mogu
upravljati, i domae i strane kompanije. U slobod-
noj zoni moe da se slobodno izvri transfer priho-
da i zarade u bilo koju dravu, ukljuujui Srbiju
- bez naplate bilo kakvih poreza, carina, ili taksi.
Na ovaj nain stvaraju se ogromne mogunosti za
saradnju domae i strane industrije.
U okviru Ministarstva finansija Republike Srbi-
je, krajem 2008. godine, formirana je Uprava za
slobodne zone koja je nadlena za sva pitanja oko
funkcionisanja i razvoja slobodnih zona. Osnovni
cilj Uprave jeste poveanje priliva stranih investi-
cija, izvoza, veeg angaovanja lokalne radne sna-
ge i transfera tehnologije.
Za vie informacija: Uprave za slobodne zone
2.3. Razvoj industrijskih, poslovnih i
naunih parkova
Industrijski park je prostorna i infrastrukturno
opremljena celina predviena za privredne de-
latnosti kojom rukovodi pravno lice kao njen
upravitelj. Korisnicima industrijskog parka, po-
red infrastrukture, upravitelj, po pravilu, prua i
irok spektar dodatnih usluga od obezbeenja i
keteringa, na primer, preko pedicije, finansijskih
usluga, trening centra, poslovnog centra (kon-
ferencijske sale, video-link), administrativnih i
knjigovodstvenih usluga, do ljudskih resursa, izra-
de ekonomskih analiza, investicionih programa i
poslovnih planova. Kada se govori o tehnolokim
parkovima, u dodatne usluge spadaju razvijanje
74
softvera, telekomunikacija i informacionih tehno-
logija, istraivake delatnosti i slino.
Industrijski parkovi u svetu najee se otva-
raju sredstvima lokalne samouprave (po pravilu
uz subvencije drave), privatnim kapitalom, ili
privatno-javnim partnerstvom, pri emu je tipino
reenje da lokalna samouprava obezbeuje zemlji-
te, drava sredstva za infrastrukturno opremanje,
a privatni partner investicije u sekundarnu infra-
strukturu i zgrade. Upravitelj industrijskog parka
je, najee, preduzee u ijem vlasnitvu privatni
partner i lokalna samouprava uestvuju srazmer-
no uloenim sredstvima.
Beoin Biznis park je pokrenula kompa-
nija Lafarge Beoinska fabrika cementa,
u stratekom partnerstvu sa optinom
Beoin i uz podrku Ministarstva ekono-
mije i regionalnog razvoja Vlade Republi-
ke Srbije i Vlade Autonomne Pokrajine
Vojvodine, sa namerom da se stvore uslo-
vi koji e privui nove investitore i tako
doprineti poveanju proizvodnje, izvoza,
smanjenju nezaposlenosti i ukupnog eko-
nomskog i socijalnog razvoja beoinske
optine i regiona. Inae, potencijalnim
investitorima na raspolaganju je osamna-
est hektara zemljita na obali Dunava u
sklopu kompleksa Lafarge BFC koje su
direktno povezanr sa lukom. Lokacija je
infrastrukturno opremljena gasom, elek-
42 Svakako treba istai doprinos arhitekata
prof. Borislava Stojkova i akline Gligorijevi di-
trinom energijom i telekomunikacionim
vezama.
rektorke beogradskog Urbanistikog zavoda. koji
su se u nizu lanaka, studija i javnih izlaganja
bavli ovim problemom.
Jelena Bojovi
U Srbiji veina industrijskih zona koje su osnova-
le lokalne samouprave nikada nije prerasla taj sta-
tus i postala industrijski park, jer ne postoji upra-
vitelj koji se brine o parku i prua usluge korisnici-
ma i poto je zona definisana. Tamo gde upravitelj
postoji, radi se iskljuivo o preduzeu iji je jedi-
ni, ili veinski osniva optina, ili privatni sektor.
Dakle, praksa privatno-javnog partnerstva u ovoj
oblasti nije u punoj meri oivela. Tamo gde pri-
vatni sektor ima veu ulogu, radi se skoro u pot-
punosti o privatnoj inicijativi (Biznis park Beoin,
Lafarge). Vodeu ulogu u osnivanju industrijskog
parka ima veliko preduzee sa vikom zemljita,
koje osnivanjem industrijskog parka eli da u svo-
ju blizinu dovede privredne subjekte kao deo proi-
zvodnog lanca - bilo da se radi o snabdevaima, ili
kupcima roba. Uloga lokalne samouprave, u ovim
sluajevima, jeste da obezbedi olakice u plaanju
odreenih lokalnih dabina, a pre svega naknade
za ureenje graevinskog zemljita. Na alost, za
sada i ti privatni industrijski parkovi nemaju u do-
voljnoj meri popunjene kapacitete.
2.4. Programi sanacije naputenih
lokacija (revitalizacija braunfilda)
Termin braunfild (brownfield) je ranih devedesetih
godina prolog veka uao u upotrebu iz argona
amerikih urbanista koji su ga koristili da defi-
niu parcele na kojima je leala neupotrebljiva,
mrtva infrastruktura, prethodno koriena u ra-
zliite namene (industrija, poslovanje, servis, voj-
ne potrebe). Ovakvo ugaeno tlo predstavljalo je
svojevrstan vid zagaenja urbanog okruenja, tj.
gradske ivotne sredine. Autori koji su se ozbiljni-
je bavili pitanjem braunfild lokacija u gradovima
u Srbiji42 tvrde da ih ima bezbroj. Ono to je si-
Lokalni ekonomski razvoj u srbiji
Primer braunfilda:
U Beu su stare gasne stanice,
tipian primer braunfilda, pretvo-
rene u luksuzan stambeno-po-
slovni kompleks i novi statusni
simbol, tako da je urbano okuenje
potpuno izmenjeno, a cena kva-
dratnog metra je toliko skoila da
su se uloena sredstva viestruko
vratila43.
43 Prema: Dragan ivkovic, Brownfiled izvetaj,
2009. godina
gurno, ne postoji razumevanje sredine u pogledu
vanosti evidentiranja i uzimanja podataka o svim
karakteristikama braunfilg lokacija, tako da Srbija
nema bazu registrovanih braunfild lokacija. Tako-
e, lokalne uprave u gradovima u Srbiji ne shva-
taju stvarnu ekonomsku vrednost ove svojine, a
nejasan im je i potencijal tog umrtvljenog kapitala
u procesu privlaenja investicija. Meutim, ak i
kada lokalne samouprave pokuaju da reavaju pi-
tanje barunfild lokacija, one nemaju dovoljno ovla-
enja, niti jasnu sliku o njihovim mogunostima.
Ali, to braunfild objekat due propada, ulaganje
je rizinije, pa i besmislenije, a zagaenje ostaje.
Dostupni primeri realizovanih ulaganja pokazuju
da se problem braunfilda u Srbiji sveo na proces
privatizacije i uee Agencije za privatizaciju:
Amerika kompanija US STEEL kupila je
kao braunfild investiciju domau kompaniju
Sartid, dananji US Steel Serbia, u ijem
je sistemu i kompanija US Steel Beli limovi
abac koji je trenutno jedan od najvanijih
srpskih izvoznika.
Austrijska kompanija Alas International ku-
pila je domau firmu Zorka Nemetali abac,
nekadanji deo holdinga Zorka abac.
Austrijska kompanija Rauch kupila je, kroz
proces privatizacije, fabriku Voar Koceljeva
u prehrambenoj industriji.
Prvi korak u veini programa sanacije mora biti
analiza stanja. Moraju se doneti odluke o tome da
li je objekte mogue efikasno koristiti, koliki je ste-
pen zagaenja, i koji se programi posle sanacije
mogu osmisliti, to nije ni jednostavno, ni jeftino.
75
Sa druge strane, osim to predstavljaju opasnost
po lokalnu zajednicu, kontaminirane lokacije nisu
na prvom mestu kod uglednih investitora. Dakle,
proces sanacije treba da se odvija u okviru regula-
tive sledeim redosledom: prva procena lokacije,
utvrivanje stepena zagaenja, utvrivanje vla-
snitva, odreivanje prioriteta, pronalaenje neop-
hodnih sredstava i osmiljavanje programa.
Revitalizacija braunfilda mora biti jasan prioritet.
Veina investitora radije bira grinfield lokaciju, pa
lokalne samouprave moraju sprovesti niz mera da
bi braunfild lokacija bila atraktivna za ulaganje.
Na primer, takve mere su:
posebni poreski podsticaji
urbanistike olakice
infrastruktura
komunalne olakice
2.5. Adaptacija objekata koji se ne koriste
Osim braunfild lokacija koje, po definiciji, pred-
stavljaju zagaeno okruenje, ima i primera obje-
kata koji se ne koriste, a mogu da se adaptiraju
u radni prostor u vlasnitvu javnog, ili privatnog
sektora. Postoje i objekti koji se mogu bolje isko-
ristiti ako se podele na radne prostorije manje po-
vrine. Najstarije zgrade je najtee sanirati, ali to
ne znai da zgrade od istorijskog i arhitektonskog
znaaja ne treba spaavati. Dobar primer pred-
stavlja adaptacija objekta Udruenja preduzetnika
u Zrenjaninu koji je godinama bio zaputen. Taj
prostor sada, pored Udruenja preduzetnika, kori-
ste i lanovi Zone unapreenog poslovanja, a u
njemu je smeten i Edukativni centar za ruralni
76 Jelena Bojovi

razvoj. Adaptirani braunfild objekti u gradu esto to se esto misli, od novih investiotora (mnogo je
se koriste i kao biznis inkubatori (Novi Sad, Pan- vie onih koji su ve prisutni, i koji i dalje ulau u
evo). svoj razvoj, nova postrojenja, proirenja, unapre-
enja i sl). Sa postojeom privredom investitori
ostvaruju prvi kontakt u novoj sredini, ona je, ta-
3. Podrka postojeoj privredi koe, i streki partner grada u razvoju infrastruk-
ture, ljudskih resursa i ouvanju ivotne sredine.
Iako esto zanemarivana, postojea privreda je od
Na kraju postojea privreda je i najvaniji izvor
izuzetnog znaaja za lokalni ekonomski razvoj bu-
informacija i ideja za lokalnu samoupravu od
dui da zapoljava najvei broj ljudi i najvei broj
prisutnih mogu da naue zato su i dalje tu, ta
investicija dolazi, upravo, iz te oblasti, a ne, kao
im smeta, kako izgleda njihov proizvodni proces,
ta uvoze, ta izvoze, ko su im dobavljai i kupci
August 2008 - to je sve od znaaja za strateko planiranje i
promociju investicija. Ve pomenuto istraivanje
Izvori informacija o Srbiji: Investitori u Srbiji naspram investitora u drugim zemljama
investitora koje je sproveo USAID-ov Program
Multiple responses; Base: Investors in Serbia, Investors in othe r countries podsticaja ekonomskom razvoju optina po-
drazumevalo je opsene razgovore sa direktorima
63%
sto dvadeset preduzea koji su, istovremeno, bili
11%
Biznis kontakti
Sajmovi i sline manifestacije
kljuni kada se odluivalo da se investira u Srbiju
67%
0% i koji su investirali u Srbiji tokom poslednjih deset
24% godina. Iz rezultata istraivanja vidi se da je
Republike 8%
institucije i tela 58%
Poslovna udruzenja i udruzenja veina investitora dola u Srbiju zato to je
investitora 8%
ve imala ostvarene veze sa Srbijom, dok su
Prijatelji i 23% 8%
trini uslovi bili tek na drugom mestu. Najei
rodbina 25%
Optinske broure izvor informacija pri donoenju odluke o in-
0%
vestiranju jesu poslovni kontakti (63% odgo-
Lokalne 25% 6% vora), to ukazuje na znaaj lokalnih veza, to
institucije i tela 0%
Drugo
42%
jest, znaaj postojee privrede.
Podsticaj razvoju lokalnih preduzea podrazume-
23%
Mediji
Investitori u Srbiji
va pruanje saveta, podrke i resursa koji su neop-
17%
hodni za njihov dalji razvoj. Takve strategije nazi-
Investitori u drugim zemljama vamo programima za zadravanje i irenje posto-
jeih preduzea. Opseg inicijativa kojima se moe
The Urban Institute a USAID Contractor StrategicPuls Group podrati razvoj lokalnih preduzea je ogroman:
5
Serbia | Croatia | Slovenia | Bosnia and Herzegovina | Montenegro | Macedonia | Albania
Lokalni ekonomski razvoj u srbiji
3.1. Posete preduzeima, istraivanje
miljenja preduzetnika (ankete)
Identifikacija problema sa kojima se preduzetnik
suoava u svom radu je klju za uspeno
planiranje i sprovoenje programa pomoi.
Postoji nekoliko naina da se otkriju problemi sa
kojima se privreda suoava, to jest, da se uvidi
kako se moe unaprediti njihovo poslovanje:
1) anketiranje putem telefona jednostavan
i kratak postupak, moe da se kontaktira vei
broj preduzea, ali je malo interesovanje pre-
duzetnika da odgovaraju na ankete i smanje-
na mogunost da se stvori lian odnos sa pre-
duzetnikom;
2) anketiranje putem elektronske pote
slino kao telefonsko anketiranje, ali je proce-
nat odgovora daleko manji (veliki broj anke-
tiranih, mali procenat popunjenih upitnika), a
esto, zbog nerazumevanja pojedinih pitanja,
odgovori nisu tani;
3) posete lokalnim preduzeima ovakav pri-
stup je izuzetno zahtevan (neophodno je za-
kazati unapred sastanke, otii na lice mesta i
provesti bar trideset minuta u poseti), ali prua
daleko bolje rezultate - dobija se precizniji od-
govor na svako pitanje, na osnovu linog kon-
takta, izraza lica sagovornika i naina na koji
daje odgovore, moe se mnogo saznati. Takoe,
iz ovakvih anketa lokalna administracija moe
vie da sazna o nainu proizvodnje (ukoliko je
u pitanju proizvodno preduzee), o tehnologiji
koja se koristi, prostoru za rad i dr;
4) neformalna druenja i razmena informa-
cija na koktelima i neformalnim okupljanji-
77
ma mogue je dobiti informacije o poslovanju
i problemima privrede, a ovaj vid kontakata
prua mogunost za otvoreniji i iskreniji od-
nos i otvara poverenje. Glavni nedostatak je
to informacije dobijene ovim putem nisu do-
kumentovane, to jest, ne postoji pisan trag o
zakljucima i predlozima.
Bez obzira koja se vrsta ankete koristi, dobijeni po-
daci i informacije se obrauju, analiziraju i pripre-
maju lokalnu samoupravu da odgovori na proble-
me. Anketirana preduzea moraju dobiti povrat-
nu informaciju o koracima koji e biti preduzeti.
Ukoliko se privrednicima ne obezbedi povratna
informacija, oni vie nee uestvovati u narednim
anketama, to jest, lokalna samouprava e izgubiti
njihovo poverenje.
Putem ankete, osim identifikovanja problema sa
kojima se privrednici suoavaju, lokalna zajednica
stie uvid u njihove razvojne planove, u miljenje
privrednika o poslovnoj klimi i radu lokalne sa-
mouprave i lokalnih vlasti. Na taj nain optina/
grad moe doi do ideje kako da unapredi poslov-
no okruenje, ta treba da menja, a na emu treba
da insistira.
Samu posetu, ili telefonski razgovor, lokalna za-
jednica moe da iskoristiti da privrednike obavesti
o aktuelnim i buduim programima podrke - no-
vim kreditnim linijama, predstojeim sajmovima,
konferencijama, itd.
Posete mogu podstai lokalna preduzea da kori-
ste domae resurse, da finansiraju obuku u ovla-
davanju novim vetinama i doprinesu razvoju
strategije lokalnog ekonomskog razvoja. Vano je
78 Jelena Bojovi

istai da se tim posetama moe spreiti da predu-

Prema analizi ankete - zee ne napusti lokalnu zajednicu.
miljenje poslovnog sektora u Kruevcu 2006. godina
1. Firme koje su uestvovale u upitniku trenutno zapoljavaju trinaest hiljada radnika, Program za podsticaj lokalnom ekonomskom ra-
a naredne godine planiraju otvaranje preko est stotina novih radnih mesta. Nova zvoju optina osmislio je i zajedno sa lokalnom
radna mesta se ravnomerno otvaraju u svim sektorima proizvodnom (uglavnom naj- samoupravom sproveo niz istraivanja meu pri-
vea preduzea), komunalnom i drugim uslugama, to moe biti znak pozitivne promene vrednicima. Na osnovu jednog takvog istraivanja
na nivou lokalne ekonomije. 2006. je uraena analiza stavova poslovnog sekto-
2. Lokalna ekonomija nije dovoljno orjentisana ka izvozu. Samo osam od pedeset i ra u Kruevcu.
osam firmi izvozi vie od 10% proizvoda i usluga izvan Srbije, dok se ukupno 15% proi- Na osnovu ove analize sagledane su osnovne pre-
zvodnje plasira na stranim tritima, 35% prodaje se realizuje u okrugu, a 50% u drugim preke za dalji razvoj ovih preduzea ali su identi-
delovima Srbije. Uprkos konkurentnoj prednosti koju stvaraju nie cene (u poreenju sa fikovani i programi pomoi, koji su se sproveli u
standardima EU), proizvoai iz Kruevca ne mogu da nau klijente na tritu EU. narednoj godini.
3. Poslodavci su ocenili kvalitet radne snage u svojim firmama na sledei nain: ocenu
odlian je dobilo 11%, a ocenu dobar 31%, to predstavlja prosean rezultat, dok je
14% radnika dobilo lou ocenu, to predstavlja izuzetno visok procenat. Prosene me- 3.2. Pruanje strune i savetodavne
sene zarade su porasle u 2006. sa 15.300 na 17.300 dinara. Polovina firmi ima potrebu pomoi preduzeima
za novim radnicima, ili oekuje da e im nedostajati struna radna snaga (inenjeri, Ova vrsta podrke moe poeti od jedne osobe
tehniari, ekonomisti). koja upuuje zainteresovane u pravom smeru
4. Trideset devet od pedeset i osam firmi planira da proirivanjem postojeih objeka- na kreditne institucije, organizovanu obuku
ta, ili izgradnjom novih, modernizuje pogone tokom 2006, da bi mogle da proire svoje i drugo. Jasno obeleavanje i obavetavanje je
kapacitete u Kruevcu. Ukupan iznos investicija dostii e 5.200.000.000 dinara. Devet kljuno za efikasne savetodavne usluge.
firmi planira da proiri svoju delatnost izvan Kruevca i pokrije vee trite (uglavnom u
Beogradu i Niu, a dve u inostranstvu). U isto vreme, etiri firme planiraju da izmeste Saveti i struna pomo preduzeima mogu biti iz
svoje pogone izvan grada zbog promenjenih uslova na tritu, uslova transporta, raznih oblasti:
nedostatka prostora za proirenje i nedostatka kvalifikovane radne snage. menadment i upravljanje preduzeem,
5. Kvalitet usluga koje prua lokalna samouprava nije visoko ocenjen (prosena ocena
zakonska regulativa i poslovanje,
2,92 na skali od 1 do 4, najvia ocena 1, najmanja 4). Odravanje puteva i izdavanje gra-
evinske dozvole za obavljenje samostalne delatnosti, kao i problemi sa graevinskim istraivanje trita,
zemljitem, esto se navode kao oblasti koje se moraju unaprediti.
marketing i promocija,
6. Miljena kruevakih poslodavaca o poslovnoj klimi u gradu veoma su pozitivna.
Jedna firma je ocenila Kruevac kao izuzetno mesto za preduzetnike aktivnosti, dva- sistem kvaliteta,
deset i troje je poslovnu klimu ocenilo kao dobru, a dvadeset i etvoro kao zadovolja- zatita ivotne sredine,
vajuu. Dve firme su grad ocenile loom sredinom za poslovanje. Napori lokalnih vla-
sti, geografski poloaj, ekonomska struktura i industrijska tradicija esto su pominjani uvoenje standarda i certifikacija,
kao najvea prednost Kruevca. kontrola i kvalitet ljudskih resursa,
Lokalni ekonomski razvoj u srbiji
tehnologija,
istraivanje i razvoj i dr.
U tom sluaju teite bi trebalo da bude u pruanju
strune pomoi tamo gde je ona realno potrebna.
Lokalna samouprava treba da zna da iskoristi zna-
nje zaposlenih prilikom uvoenja novih standar-
da i tehnologije, a da za specifine i specijalisti-
ke obuke angauje struna lica (iz lokalnih kola,
dravnih institucija i organizacija, meunarodnih
organizacija). U Srbiji, u ovom trenutku, postoje
brojne, uglavnom meunarodne organizacije, koje
se bave tim poslom (USAID, na primer, sprovodi
set programa koji pruaju direktnu tehniku po-
mo preduzeima u svim navedenim oblastima).
U samoj lokalnoj samoupravi postoji struan ka-
dar koji moe da prui pravne i finansijske savete
i strunu pomo u oblasti zatite ivotne sredine.
3.3. Obuka za preduzetnike i programi
podrke malim i srednjim preduzeima
Uobiajeni programi obuke mogu se prilagoditi
specifinim potrebama ove ciljne grupe (preduzet-
nicima i malim preduzeima). Razliite teme obra-
zovnih programa zavise od privrednih grana koje
su zastupljene u odreenoj sredini i od njihovih
potreba.
Teme obuka su sline pomenutim u poglavlju Sa-
veti i struna pomo, ali pored ovih, za preduzet-
nike su znaajne jo i:
prodaja i promocija,
44 Pogledati deo 9. Razvoj ljudskih resursa udruivanje i zajedniko nastupanje,
79
kompjuterske aplikacije,
izrada biznis plana,
finansije i voenje poslovnih knjiga malih i
srednjih preduzea,
lokalna poreska optereenja i olakice,
apliciranje za bespovratna finansijska sred-
stva.
Obuke osmiljava i realizuje kancelarija za lokalni
ekonomski razvoj u saradnji sa preduzetnicima i
malim preduzeima. Predavai su pored zaposlenih
u lokalnoj samoupravi i privrednici i preduzetnici
sa veim iskustvom u poslovanju, kao i dravne
institucije, organizacije i udruenja (Nacionalna
sluba za zapoljavanje, Agencija za mala i srednja
preduzea, komore i udruenja). Obuka se moe
organizovati u prostorijama srednjih i osnovnih
kola, udruenja preduzetnika. Edukativni centar
u Iniji44 koji je pokrenut za obuku nezaposlenih
lica, a koristi se i za obuku preduzetnika, smeten je
u jednoj uionici osnovne kole koja je renovirana
i opremljena u okviru projekta.
3.4. Podrka razvojnim projektima i
istraivakom radu
Podrka razvojnim projektima i istraivakom
radu prua se putem projekata saradnje izmeu
preduzea i viih obrazovnih institucija, a moe se
osnovati i fond za istraivanja, ili program u okviru
koga e diplomirani studenti prenositi znanje za-
poslenima u lokalnim preduzeima. Privreda ima
potrebu da razvija i unapreuje svoj proizvod i nije
retkost da se osnivaju odeljenja za istraivanje i
razvoj. Meutim, nisu sva preduzea u finansijskoj
80
45 Optine u kojima se naketa sprovodila deo
su Programa za podsticaj ekonomskom razvoju
optina.
46 Fond za razvoj republike Srbije
situaciji da imaju ovakva odeljenja. Uloga lokalne
samouprave i kancelarije za lokalni ekonomski ra-
zvoj ogleda se u povezivanju fakulteta i instituta
sa privredom da bi im omoguli korienje ovih
usluga.
U periodu izmeu 2008. i 2009. godine, sprovede-
na je anketa u sedamnaest optina45 u Srbiji o mi-
ljenju poslodavaca u privrednom sektoru. Anketa
je sprovedena sa ciljem da se to bolje razumeju
stavovi, prioriteti i problemi u poslovanju onih pri-
vrednih subjekata koji investiraju i otvaraju radna
mesta u optinama koje su obuhvaene anketom.
Jedno od pitanja ticalo se razvoja i istraivanja.
Ustanovljeno je da sto dvadeset i devet anketi-
ranih preduzea, ili 21% od ukupnog broja (est
stotina devetnaest anketiranih preduzea) ima
istraivako odeljenje, ili odeljenje za razvoj novih
proizvoda, dok 14% razmilja da ga uvede. Prema
odgovorima najveeg broja preduzea, istraiva-
ko/razvojna odeljenja bave se razvojem novih pro-
izvoda, usvajanjem tehnolokih standarda i istra-
ivanjem trita.
Preduzea koja ve imaju ili planiraju uvoenje
istraivakog odeljenja
Jelena Bojovi
3.5. Pristup kapitalu i finansijama
U osnovi, radi se o pruanju informacija i upu-
ivanju u pravom smeru onih preduzea koja su
zainteresovana da pronau potencijalne izvore fi-
nansiranja. Kada je finansiranje u pitanju, lokal-
ne vlasti se retko odluuju da detaljno savetuju
preduzea, poto se time bave specijalizovane
ustanove. Ipak, lokalna samouprava bi mogla da
prua informacije o dravnim programima u ovoj
oblasti, kao i da pomogne preduzetnicima i malim
preduzeima u boljem razumevanju ponuda finan-
sijskih institucija.
Interesantno je, na primer, da je u jednoj optini
u Srbiji u toku 2006. godine povueno tri kredi-
ta iz Fonda za razvoj46, dok je ve 2007, poto je
uspostavljen sistem informisanja preduzetnika o
dostupnosti ovih sredstava, taj broj povean na se-
damdeset i tri.
Banke i investicioni fondovi su zainteresovani da
poveaju broj svojih klijenata i stalno nude obu-
ke i savetovanja u oblasti kreditiranja i investi-
ranja. Lokalne samouprave treba da iskoriste ovu
mogunost i da organizuju obuku za svoje predu-
zetnike. Najei problem sa kojim se banke su-
oavaju prilikom predstavljanja svojih proizvoda
privredi jeste nepoverenje preduzetnika i injenica
da se retko odazivaju na pozive za obuku. Lokalna
samouprava zato ima ulogu posrednika: da pozove
privrednike koji su zainteresovani za ovaj vid obu-
ke (kroz ve pomenute ankete) i sve lokalne banke
koje e privredi objektivno predstaviti sve mogu-
nosti, tako da privrednici mogu da uporede usluge
razliitih finansijskih institucija, a potom izaberu
onu koja je za njih najbolja.
Lokalni ekonomski razvoj u srbiji
3.6. Lokalni fondovi za podrku privredi
Jedno od najteih pitanja za preduzea jeste pri-
stup kapitalu. Adekvatan program tehnike po-
drke trebalo bi da prui savete o finansijskom
planiranju, pristupu kapitalu i kreditima. U nekim
sluajevima mogue je ponuditi i direktnu finan-
sijsku podrku. U Srbiji postoji veliki broj lokal-
nih fondova za pomo preduzetnicima, privredi ili
poljoprivredi i u pitanju su manji programi koji
nude bespovratnu pomo ili kredite za investicije
u moderne tehnologije, na primer. Svi fondovi su
relativno razliiti u strukturi i obimu sredstava, a
razlikuju se i po nainu upravljanja. Treba biti vrlo
paljiv u nastojanju da se osigura naelo praved-
nosti i da ovi procesi budu transparentni.
Tim za pravne reforme programa Podsticaj eko-
nomskom razvoju optina, sproveo je istraivanje
o fondovima u Kragujevcu, Subotici, Loznici i Ini-
ji, tokom februara i marta 2007. godine.
Neki od zakljuaka tog istraivanja su:
Sredstva kojima fondovi raspolau kreu se od
dva do ezdeset miliona dinara
Svaka lokalna samouprava je na razliit nain
definisala korisnike fondova:
1. Subotica je kroz lokalne fondove beskamatno
pozajmljivala sredstva nezaposlenim li-
cima i preduzetnicima, uz trokove obrade
kredita od 2% godinje, odnosno 3% u sluaju
programa podrke poljoprivrednim gazdinstvi-
ma.
2. Inija je kao rezultat pregovora sa komerci-
jalnim bankama obezbeivala subvencije za
81
komercijalne kredite malim i srednjim
preduzeima i preduzetnicima u iznosu od
tri procentna poena i stopom umanjenja za je-
dan i po procentnih poena;
3. Kragujevac je obezbedio beskamatne kredite
za poljoprivredna gazdinstva sa grejs peri-
odom od osamnaest meseci i rokom dospea
od trideset i est do ezdeset meseci i podsti-
cajna sredstva za preduzetnike koja se vraaju
u iznosu od samo 25%.
4. Loznica je obezbedila beskamatne kredite
za poljoprivredne proizvoae i mikro-
kredite za preduzea u nastajanju (start up
krediti) sa grejs periodom od dvanaest meseci
i rokom dospea od trideset meseci, i plaa-
nje doprinosa za socijalno osiguranje pri-
pravnicima u optinskim slubama tokom
est do dvanaest meseci.
Sve kljune odluke (kriterijumi, iznosi, odlu-
ke o dodeli itd.), obino donosi komisija ije
lanove imenuje predsednik optine, ali nisu
jasni kriterijumi na osnovu kojih se biraju la-
novi komisije.
Za veinu programa lokalna samouprava nije
ustanovila indikatore kojima bi se pokazala
njihova uspenost i proverilo da li oni, zaista,
omoguavaju otvaranje novih radnih mesta i
privredni rast. Pre svega se misli na mehani-
zam koji bi pratio broj novootvorenih radnih
mesta, odnosno promene optinskih prihoda
koje su rezultat programa finansiranja (nova
radna mesta nove plate novi lokalni pri-
hodi od poreza na dohodak graana). Ipak,
82
neke optine, kao na primer Inija, ve imaju
odreene indikatore koje koriste prilikom pro-
cene isplativosti programa podrke privredi, a
Kragujevac planira da uspostavi sistem prae-
nja efekata gradskih programa.
Ova, i mnoge druge analize pokazuju da je klju
pri uspostavljanju fondova za podrku privredi:
analiza potreba privrede,
jasno definisanje korisnika fonda i mehanizma
korienja sredstava,
preciziranje kriterijuma za odabir,
uspostavljanje mehanizama transparentnosti
i kontrole procesa,
definisanje indikatora za merenje uinka,
uspostavljanje organizacionog sistema za pra-
enje efekata.
3.7. Unapreenje komunikacije izmeu
lokalne samouprave i preduzea
Jedan od oblika unapreenja komunikacije jeste,
pre svega, uspostavljanje ve pomenute kancelari-
je za lokalni ekonomski razvoj. Na taj nain lokal-
na samouprava moe da rei organizovanje posla,
to jest, zaposleni u kancelariji e biti zadueni da
informiu privredu, da sluaju i odgovaraju na nje-
ne zahteve i sugestije.
Na koji nain kancelarija za lokalni ekonomski ra-
zvoj moe uspostaviti bolju komunikaciju sa pri-
vredom:
Jelena Bojovi
anketiranje i posete privrednicima,
priprema informatora, broura i asopisa,
stalna komunikacija putem elektronske pote,
SMS obavetavanje,
organizacija okruglih stolova i konferencija,
sastanci privrednog saveta,
Info-dani za privredu,
zajedniki sajamski nastupi i druge zajednike
aktivnosti.
Dobra komunikacija osigurava bolju informisa-
nost preduzetnika, njihovo bolje prilagoavanje
promenama, kao i veu iskorienost javnih resur-
sa koji im stoje na raspolaganju. Ujedno, kao to je
ve napomenuto, preduzea nisu samo od kljune
vanosti za razvoj lokalne privrede, ve su i poten-
cijalni ambasadori svojih zajednica. Zadovoljni po-
slovni ljudi su, svakako, u poziciji da privuku nova
preduzea.
3.8. Naela javne nabavke i kampanje
kupujmo lokalno
Ovakve kampanje se sprovode u skladu sa nae-
lima povoljnog poslovnog okruenja koja podra-
zumevaju saradnju izmeu lokalne samouprave,
institucija javnog sektora i veih privrednih subje-
kata sa ciljem da tenderi javnog sektora budu pri-
stupaniji za lokalna preduzea. Jedna od inicijati-
va je sprovedena 2008. godine u nekoliko optina
u Srbiji, kad su sva javna preduzea predstavila
lokalnim privrednicima planove javnih nabavki
Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 83

za narednu godinu. Blagovremena informacija o nom (regionalnom) tritu, a 40% poslovanjem sa

tenderu dozvoljava lokalnim snabdevaima da se partnerima iz ostalih delova Srbije.
bolje organizuju ili, eventualno, da trae partnere
u poslu.
Kampanja kupujmo lokalno podrazumeva i pro-
mociju lokalnih proizvoda i stimulisanje graana
i privrede da koriste usluge i dobra lokalnih snab-
devaa. U okviru ovog projekta najpre se vri istra-
ivanje meu graanima i privrednicima o njiho-
vim kupovnim navikama i proizvodima, a potom
se osmiljava i sprovodi kampanja koja ima za cilj
promociju jednog, ili grupe proizvoda.

Promet preduzea tokom 2006/2007 i 2008/2009

3.9. Reklamiranje malih i srednjih
preduzea i irenje trita
Mala i srednja preduzea irom Srbije uglavnom
su usmerena na svoje trite, to ih razlikuje od
velikih kompanija koje se nadmeu na global-
nom nivou. Inicijative za promociju malih i sred-
njih preduzea obuhvataju savetovanje i obuku
preduzetnika o izlasku na strana trita, ovlada-
vanje tehnikama izvoza, zajedno sa pouzdanim i
relevantnim informacijama o tritu. U Evropi,
usluge takve vrste obino nude privredne komo-
re, i podrazumevaju ak i osnivanje konzorcijuma
i udruenja za marketing, uee na trgovakim
sajmovima i izlobama i pomo u povezivanju pro-
izvoda, ili inovacija sa potrebama trita.
Ve pomenuto istraivanje o miljenju privrednog
sektora, uraeno 2008. i 2009. godine na uzorku
od esto devetnaest preduzea, pokazalo je da su,
u najveoj meri, preduzea usmerena na lokalno
trite. ak 43% ukupnog prometa svih anketira-
nih preduzea nastalo je poslovanjem na lokal-
Dakle, 83 % prometa ostaje u granicama Srbije,
dok 17% prometa preduzea ostvaruju u saradnji
sa inostranstvom - najvie sa poslovnim partneri-
ma iz Evrope 16,6% i oko 1% u saradnji sa partne-
rima iz vanevropskih zemalja.
Oigledno je da postoji potreba da se pomogne pri-
vrednicima u irenju trita. Lokalne samouprave
mogu da stimuliu preduzea da se udruuju, to
e im pomoi u plasiranju proizvoda; mogu da ih
upuuju na dravne organizacije koje se bave izvo-
zom (SIEPA, VIP, Privredna komora); da zajedniki
izlau na meunarodnim sajmovima; da organizu-
ju B2B susrete (business to business) i da promo-
viu lokalne proizvode.
84
4. Podrka osnivanju novih
preduzea
Podrka osnivanju novih preduzea podrazumeva
stimulisanje nezaposlenih da pokrenu sopstve-
ni biznis, pomo poetnicima u poslu da osnuju
preduzetniku radnju ili preduzee, kao i podrku
novoosnovanim preduzeima u prvim, najosetlji-
vijim mesecima njihovog rada.
Podrka lokalne samouprave ogleda se kroz obu-
ke, pruanje saveta, strunu pomo, informacije i
obezbeivanje resursa. Takvi projekti mogu biti:
4.1. Savetodavna i struna pomo poet-
nicima u poslu
Nezaposleni, koji bi mogli da pokrenu sopstveni
posao, jesu oni koji:
nikada nisu imali posao, nemaju prethodno
iskustvo i njihove vetine su nedovoljno pro-
filisane;
nemaju posao, izgubili su posao, imaju pret-
hodno steeno iskustvo i znanje, ali i naviku
da rade za poslodavca.
Ovo su dve nezavisne ciljne grupe, kojima u po-
etnim stadijumima morate pristupiti na razliite
naine.
Nezaposlenima bez iskustva treba da obezbedite
osnovne obuke o poslovanju, radnoj etici i tritu,
Jelena Bojovi
savete strunih lica koja im mogu pomoi u pro-
nalaenju ideja za bavljenje sopstvenim poslom,
kao i praksu. U ovom poslu nezaobilazni partner
je Nacionalna sluba za zapoljavanje, fakulteti i
srednje kole.
Nezaposleni sa iskustvom uglavnom imaju ideju i
volju da zaponu biznis i znaju kako da proizvedu,
ali im je potrebna obuka i savet u oblasti finansija,
biznis planiranja, marketinga, zakonskog okvira
za poslovanje (koji reguliu rad i zaposlenje, pore-
ze, bezbednost na radu, ekoloku zatitu).
Prema potrebi, obuka se odvija u obrazovnim cen-
trima, ili angaovanjem nezavisnih savetnika. Kao
i u veini sluajeva kada je u pitanju struna po-
mo, bolje je da lokalna samouprava organizuje
da neko drugi prua pomenute usluge. Zaposleni
u upravi treba da definiu program obuke, da, za-
jedno sa Nacionalnom slubom za zapoljavanje,
odaberu kandidate, pronau prostor za obuku i an-
gauju predavae i savetnike.
4.2. Poslovne mree poetnika u poslu i
mentorski programi
Kao to je ve reeno, poetnici u poslu imaju ili
malo, ili nimalo iskustva u voenju posla, zato su
mentorski programi pravo reenje za njih. Iskustvo
govori da povezivanje vlasnika novih i malih fir-
mi sa firmama koje su ve uvrstile svoje pozicije,
moe da d dobre rezultate za obe strane. To mogu
da budu formalne i neformalne mree mentora i
novih firmi i da budu dodatno korisne u njihovim
buduim aktivnostima. Pitanje koje se namee je-
ste, zato bi postojee kompanije pruale usluge
poetnicima. Primer je bilo koja vea kompanija
Lokalni ekonomski razvoj u srbiji
koja preputa deo svog poslovanja manjim kom-
panijama (outsourcing). Najee su u pitanju po-
slovi koji nisu iz ue delatnosti samog preduzea,
ali su dovoljno vani i moraju, u potpunosti, da
budu oslonjeni na proizvodni proces majke kom-
panije. U softverskim kompanijama to su, recimo,
dizajnerski poslovi, u proizvodnji metalnih orua
- gumeni delovi, u prehrambenoj proizvodnji - di-
zajn i marketing i poslovi pakovanja, u komunal-
nim delatnostima to su reciklaa, ili skupljanje i
odvajanje otpada. U Novom Sadu, na primer, jedna
softverska kompanija je zainteresovana da bude
mentor poetnicima u softverskom inenjeringu
da bi jednostavnije nalazila pouzdane kooperante.
Mentorstvo je, dakle, korisno za uitelja, koliko i
za uenika. Stvaraju se poslovne veze koje ueni-
ku obezbeuju trite, a uitelju sirovine, polupro-
izvode, kooperante koji su, u potpunosti, u skladu
sa njihovim potrebama (standardi, sastav, kolii-
na, nain obrade).
Pored odnosa mentor - uenik u poslovanju, i sva
druga umreavanja podravaju uenje. Umreava-
nje poetnika je vrlo znaajno zato to se nalaze
u istom, ili slinom poloaju i mogu uiti jedni od
drugih. Ujedno, njihovim umreavanjem stvaraju
se poslovni odnosi i obezbeuje uzajamna podrka.
Mentorski programi se mogu i sufinansirati (for-
miranje mentorskih fondova), da bi se, eventual-
no, podrala inicijativa.
85
4.3. Finansijska pomo novim
preduzeima i preduzetnicima
Mnoga preduzea i preduzetnici, na poetku rada,
suoavaju se sa problemom nedostatka poetnog
kapitala, nedovoljnog iskustva u upravljanju pre-
duzeem i nepoznavanjem trita - i u potranji za
ponuenim proizvodima, i u plasmanu na novim,
nepoznatim tritima.
Finansijske institucije retko daju kreditna sred-
stva poetnicima u poslu, a kad takva praksa i po-
stoji, uslovi su izuzetno nepovoljni. Stoga je finan-
sijska pomo novim mikropreduzeima kljuni
faktor koji moe da opredeli novog preduzetnika
da pokrene inicijativu, ili ne.
Lokalne vlasti treba da se ukljue u pomo pri fi-
nansiranju tako to e:
zajedno sa finansijskim institucijama proceni-
ti koji su najbolji oblici podrke i saradnje;
kreditirati poetnike u poslu (Poglavlje 3.6. -
Lokalni fondovi za podrku privredi);
dati savet i pomoi poetnicima u pronalae-
nju finansijskih sredstava - Zakon o budetu
Republike Srbije za 2010. godinu predvia
sredstva u iznosu od 1.000.000.000 dinara za
start up kredite preko Fonda za razvoj Repu-
blike Srbije.
Dakle, uloga lokalnih samouprava jeste da, pre
svega, prepoznaju potrebe poetnika u poslu i
podstaknu dravne institucije i privatni sektor da
usklauju svoje usluge sa tim potrebama.
86 Jelena Bojovi

4.4. Biznis inkubatori mikro prostori za ni jedan biznis inkubator. Inkubator u Knjaev-
rad cu je znaajan ne samo zato to je prvi u Srbiji,
ve i zato to njime upravlja udruenje graana
Biznis inkubatori, kao koncept, objedinjuju tri po-
(Timoki klub), a ne, kako je to najee sluaj,
menuta programa: pruanje savetodavne, i fina-
privredno drutvo. U Savetu biznis inkubatora u
nijske pomoi i pomoi prilikom umreavanja.
Knjaevcu, koji odluuje o prijemu preduzea i
Sedamdesetih i osamdesetih godina prolog veka radnji u inkubator, pored osnivaa zastupljeni su i
u industrijskim zemljama Zapada rodio se koncept predstavnici lokalne samouprave, banaka, udrue-
inkubacije, pre svega kao odgovor na sve viu sto- nja privatnih preduzetnika i privrednici.
pu nezaposlenosti i druge posledice recesije. Izraz
Drugi biznis inkubator u Srbiji osnovan je u Niu,
inkubacija podrazumeva obezbeivanje osnovnih
ve u septembru 2005, kao drutvo sa ogranie-
uslova za otpoinjanje novih poslova i ostvariva-
nom odgovornou, u kome su osnivai Grad Ni
nje poslovnih ideja i podsticanje razvoja predu-
sa 51% i Regionalna agencija za mala i srednja
zetnikog duha. Biznis inkubatori omoguavaju
preduzea sa 49%. Poslovni inkubator Subotica
pruanje neposredne podrke preduzeima koja
d.o.o. (osnovan 2006. godine), zanimljiv je primer
tek poinju s radom, u periodu kada su najpod-
zato to u svoje osnivae, pored lokalnih i pokra-
lonija neuspehu, i na taj nain direktno utiu na
jinskih vlasti i regionalne agencije za mala i sred-
stepen uspenosti tih preduzea. Vei deo usluga
nja preduzea, ubraja i privatnu kompaniju (ATB
koje obezbeuju biznis inkubatori ponuene su po
Sever) i obrazovnu instituciju (Via tehnika kola
subvencionisanim cenama, to pozitivno utie na
Subotica) koje imaju po 10% uea u osnivakim
poloaj preduzea u inkubatoru u odnosu na ona
pravima.
izvan njega47. Biznis inkubator nije samo prostor
za rad, ve je i poslovno udruenje ija je svrha da Jo jedna od novina u privrednom ivotu posled-
prui podrku u osnivanju novih preduzea putem njih nekoliko godina, osim velikog broja novoo-
pruanja odreenih usluga, u koje spadaju: prostor snovanih inkubatora, jeste i njihova inicijativa za
inkubatora, zajednike usluge (sekretarijat, kan- udruivanjem. U Srbiji postoji neformalna mrea
celarijska oprema, knjigovodstvo, savetovalite za inkubatora koji su se organizovali da bi lake izne-
preduzetnike, finansijski saveti i dr.), marketing i li svoje zahteve i probleme u odnosu na vlast i do-
umreavanje. Inkubatori mogu da budu viena- natore.
menski (mogu da budu primljena sva preduzea
koja zadovoljavaju osnovne trine i tehnoloke
standarde), ili specijalizovani biznis inkubatori
usmereni na konkretnu delatnost (inovacije, uslu-
ga, proizvodnja, sektorski specifini, i dr).
Do maja 2005. godine, kada je otvoren Biznis in-
47 Metodologija za osnivanje Biznis inkubatora,
kubator centar u Knjaevcu, u Srbiji nije postojao
The Urban Institute
Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 87

Lista postojeih biznis inkubatora u Srbiji

zaposlenih

zaposlenih
po stanaru
inkubacije
osnivanja

Pros. broj
Povrsina

stanara
u BIC-u
Datum

Pravni

Period
status
Naziv
BIC-a

BIC-a
u m2

Broj

Broj
Tip
Br.

1 Biznis Inkubator Centar Knjazevac 2005 1200 NVO 1 Proizvodni 4 god 8 3

2 Privredno drustvo Biznis Inkubator Centar Zajecar u toku 1086 DOO 3 ( u planu) Proizvodno usluzni 4 god 0 0
3 Bizniz Inkubator Centar Uzice 2008 1529 DOO 1 Proizvodni 3 god / /
4 Inkubator Centar za razvoj preduzetnistva Raca 2007 650 DOO 1 Proizvodno usluzni 4 god /
5 Direkcija za preduzetnistvo - poslovni inkubator 2006 4500 ogranak 8 Proizvodno 3 god 7 15
(Petrohemija), Pancevo inovativni
6 Inkubator Centar Nis 2005 2700 DOO 4 metalopreradjivacki 3 god 15 8
7 Biznis Inkubator Centar Prokuplje 2007 1300 DOO 4 Proizvodno usluzni 4 god 13 7
8 Biznis Inovacioni Centar Kragujevac 2008 1137 DOO 3 (7) Inovativni start up 3 god 0 0
9 Poslovni Inkubator Kanjiza 2005 170 javna sluzba 2 kancelarijski posao 3 god 4 2
10 Neprofitni Razvojni Centar Inkubator Korrak d.o.o, 2006 4120 DOO 8 inovativni / 0 0
Rakovica Beograd (IT sektor)
11 Poslovno-tehnoloki inkubator tehnikih fakulteta 2006 400 + DOO 5 tehnoloski i 3 god 6 3
Beograd 1000 inovativni
12 Biznis Inkubator Centar Vranje 2006 2500 DOO 2 meoviti 3 god 0 0
13 Poslovni Inkubator Subotica
14 Biznis Inkubator doo Krusevac 2008. 1400 DOO 4 meoviti 3 20 2
15 Poslovni Inkubator Zrenjanin 2006 IT
16 Biznis Inkubator Centar Medvedja u osnivanju / / / / / / /
17 Biznis Inkubator Centar "Rtanj" Boljevac 2007 900 DOO 1 proizvodni 4 god 4 3
18 Biznis Inkubator Centar Bor 2007 700 DOO 4 proizvodno-usluni 3 god 10 2
19 Biznis Inkubator Centar Valjevo
20 Biznis Inkubator Centar Senta 2007 1350 DOO 1 meoviti 3 0 0
21 Biznis Inkubator Centar Novi Pazar (SEDA) / / / / / / / /
88
I pored postojanja dvadesetak biznis inkubatora, u
Srbiji je danas i dalje primetan nedostatak isku-
stva i strunog znjanja koji su neophodni za po-
kretanje i upravljanje biznis inkubatorom. U svetu
se inkubatori najee osnivaju uz univerzitete
(studenti dobijaju subvencionisane uslove za za-
poinjanje poslovanja), ili su, u 90% sluajeva, deo
industrijskog parka i posluju u njegovim okvirima.
Preporuke pri osnivanju biznis inkubatora:
Biznis inkubatori su popularan, ali nisu, ne-
minovno, i uspean koncept u svakoj sredini
(dostupnost poetnih finansijskih sredstava ne
treba da bude okida);
Pre osnivanja biznis inkubatora treba utvrditi
ko su potencijalni korisnici
Vei broj osnivaa vei uspeh inkubatora
Upravitelji inkubatora treba da prou obuku
Stanarima inkubatora obezbediti post-inku-
bacioni prostor(mini-industrijske, ili poslovne
zone)
Ne zapoinjati osnivanje bez dugoronog fina-
nisjkog plana koji obezbeuje odrivost kon-
cepta (operativni trokovi).
Iako je moda je prerano dati sud, s obzirom da
inkubatori nedovoljno dugo posluju, biznis inku-
batori u Knjaevcu, Kruevcu i Prokuplju mogu
posluiti kao dobar model.
48 4 P - skraenica na engleskom jeziku od pro-
duct (proizvod), price (cena), promotion (promoci-
ja) i place (distribucija)
Jelena Bojovi
5. Marketing i promocija
investicija
Vana funkcija svake organizacije, bilo da su u
pitanju mulitinacionalne kompanije, mala i sred-
nja preduzea, nevladine organizacije, dravne
firme ili, pak, lokalne samouprave, jeste marke-
ting. Kljuni elementi marketinga (4 P48) su
vie-manje isti za sve: proizvod, cena, distribucija
i promocija, iako se za svaku konkretnu organiza-
ciju i za svako ciljno trite 4 P drugaije definiu.
Proizvod koji lokalna samouprava moe da ponu-
di u ovoj oblasti jeste industrijska zona sa svim
svojim karakteristikama (lokacija, povrina, teren,
infrastruktura), efikasna administracija i poslov-
na klima koja e investitoru omoguiti da uspeno
posluje. Cena se odnosi na trokove pribavljanja
svih potrebnih dozvola, trokove pribavljanja ze-
mljita, naknadu za ureenje zemljita, trokove
korienja struje, vode, telefona i trokove radne
snage. Distribucije nema u klasinom smislu
-proizvod ne ide tamo gde je kupac, ve kupac
ide tamo gde je proizvod ali ipak moe da se
kae da dostupnost lokalne samouprave zavisi od
njenog geografskog poloaja i drumskih, vodenih i
vazdunih saobraajnica koje su u blizini. Na kraju
lanca marketinkih uslova nalazi se promocija kao
jedina karika koju lokalna samouprava koristi da
bi informisala, zainteresovala i privukla investito-
re u svoju zajednicu.
Lokalnim samoupravama stoje na raspolaganju
brojna sredstva i tehnike za promociju investici-
ja, kao sto su oglaavanje, unapreenje prodaje
(broure, sajmovi), lina prodaja (prodajne pre-
Lokalni ekonomski razvoj u srbiji
zentacije), direktna pota, telemarketing, internet
marketing i PR. S obzirom na ograniena sredstva
sa kojima lokalne samouprave raspolau, vano je
da svoje promotivne napore usmere na granu pri-
vrede i na investitore koje imaju najvie ansi da
privuku (targetiran pristup promociji).
5.1. Priprema promotivnih materijala
Prvi korak u promotivnoj kampanji optine jeste
izrada promotivnih materijala. U promotivni ma-
terijal se, pre svega, ubrajaju: veb-sajt (internet
stranica), broure i drugi tampani materijali i Pa-
uer-point prezentacije.
Specifinost i karakteristike jedne optine moraju
da se prepoznaju u svakom aspektu komunikacije
i svakom segmentu delovanja. Optina, pre svega,
treba da definie ta je njena kljuna prednost u
odnosu na konkurente takozvani jedinstveni ar-
gument prodaje (USP Unique Selling Point) i da
se tim putem pozicionira na tritu.
Jedinstveni argument prodaje je ono po emu
je jedna lokalna samouprava bolja od konku-
rentskih optina i gradova, po emu se razli-
kuje i prepoznaje, po emu je osobena.
Jedinstveni argument prodaje definie se nakon
SWOT analize i poreenja sa konkurencijom (ben-
marking). Evo nekih primera: Najvei proizvoa
malina u Evropi, Grad sa najvie direknih inve-
sticija u regionu, Jedina prava e-uprava u Srbiji,
Na raskru koridora, itd.
Pored jedinstvenog argumenta prodaje, optine
treba da definiu i svoj vizuelni identitet kojeg
89
e se dosledno pridravati kada je dizajn promo-
tivnih materijala u pitanju (logo, karakteristine
boje, font, oblici). Sve, od vizit karte preko vebsajta
do broure, treba da bude vizuelno ujednaeno i,
samim tim, prepoznatljivo.
Vebsajtovi (internet stranice)
Vebsajt lokalne samouprave jedno je od najvani-
jih i najekonominijih sredstava promocije. Veb-
sajt je prijemno odeljenje lokalne samouprave
prva taka susreta za one koji nikada nisu bili u
optini. Preko interneta i internet prezentacije, lo-
kalna samouprava ima pristup ne samo lokalnom,
ve i regionalnom i svetskom tritu (preduslov
je, svakako, viejezinost internet prezentacije, a
najmanje to je potrebno jeste sajt na srpskom i
engleskom jeziku). Prema Svetskoj banci, u svetu
je 2008. godine bilo preko milijardu i po korisnika
interneta, a najnonovije procene dostiu broj od
milijardu i osam stotina hiljada. Rast broja kori-
snika je eksponencijalan (400% u odnosu na 2000.
godinu). Dakle, internet kao sredstvo komunika-
cije i promocije postaje neminovnost, i to se pre
shvati to bolje.
Na ovom mestu neemo nabrojati sve razloge zbog
kojih je vano da lokalna samouprava ima internet
prezentaciju, ve zato internet prezentacija
vana u promociji investicija:
Veb-sajt omoguava promociju lokalne samo-
uprave i prisustvo na lokalnom, regionalnom i
svetskom trittu po zanemarljivoj ceni.
Veb-sajt je medij koji je dostupan svima, u sva-
kom trenutku, u bilo kojoj vremenskoj zoni.
90
http://www.cityofleskovac.org
Veb-sajt govori investitoru da je lokalna samo-
uprava efikasna i transparentna u svom radu
- vesti, saoptenja, e-uprava, svi vani doku-
menti, strategija, planovi, javni pozivi, izveta-
ji o radu, daju se na uvid graanima, privred-
nicima i investitorima.
Veb-sajt ne optereuje korisnika nepotrebnim
informacijama. Korisnik bira sadraj na veb-
sajtu, tako da je za korisnika veliki broj infor-
macija prednost, a ne teret (za razliku od bro-
ura, na primer, ija veliina mora biti ograni-
ena - zbog teine i broja strana).
Veb-sajt je medij koji omoguava interaktiv-
nost i laku komunikaciju sa korisnicima - po-
tencijalnim investitorima, preko foruma, an-
keta, razliitih on-lajn servisa.
Veb-sajt omoguava praenje rezultata pro-
motivnih kampanja lokalne samouprave uvi-
dom u statisitke poseenosti (na primer, dan
posle oglaavanja neke lokacije broj posetilaca
je skoio za 300% u odnosu na prosean broj).
Jelena Bojovi
www.zrenjanin.rs
Putem alata za obradu statitstikih podataka
koji su besplatni, poput Google Analytics-a,
moe se dobiti detaljan uvid ne samo o bro-
ju vebsajt posetilaca i njihovom kretanju, ve
i podaci iz kojih gradova i zemalja dolaze, ta
ih najvie zanima, kako se kreu kroz veb-sajt
i dr.
Veb-sajt moe znaajno da utie na sliku grada
u javnosti - oni koji nikada nisu bili u lokalnoj
samoupravi svoj prvi utisak stei e na osnovu
veb-sajta, njegovog izgleda i sadraja i on-lajn
servisa koje nudi.
Na kraju, vebsajt omoguava punu kontrolu
sadraja (to je medij koji je u rukama lokalne
samouprave) i visoku fleksibilnost (svi sadraji
mogu da se direktno menjaju i on-lajn).
Naravno, osim za promociju investicija, internet
prezentacija lokalne samouprave koristi se i za:
a. pruanje informacija iroj javnosti, posebno
stanovnitvu i preduzeima iz optine/grada,
Lokalni ekonomski razvoj u srbiji
kao i potencijalnim turistima i investitorima
iz zemlje i inostranstva;
b. unapreivanje komunikacije optinske/grad-
ske uprave sa graanima i preduzeima;
c. stvaranje prepoznatljivog identiteta optine/
grada i pozitivnog slike u javnosti;
d. promovisanje privrednih, kulturnih, turisti-
kih i drugih sadraja i potencijala optine/gra-
da. .
Broure i info-listovi
U direktnom kontaktu sa potencijalnim investito-
rom internet prezentacija nije sredstvo komunika-
cije. U direktnoj komunikaciji primat preuzimaju
tampani promotivni materijali i prezentacije, a
najee se koriste broure i info-listovi. Brou- treba koristiti teze, nabrajanja i tabelarne prika-
re se uglavnom koriste na sajmovima, prilikom
prezentacija i tokom pregovor, ali se koriste i u
direktnom marketingu kada se alju potom na
adrese potencijalnih investitora. Svrha broure je,
pre svega, da zainteresuje potencijalne investitore
i prui osnovne informacije o mogunostima, uslo-
vima i prednostima ulaganja u lokalnu samoupra-
vu. Broura, takoe, slikom i reju potkrepljuje na-
stup pred investitorom.
Kod izrade broura treba imati u vidu kome se
obraamo i u kojoj situaciji, ta elimo da kae- Na kraju, info-list moe posluiti kao dobra osno-
mo (po naslovima), kojim redom (po vanosti), i
koliko detaljno. Generalno, broura treba da bude
to tanja i laka za noenje (tri do deset strana,
najvie petnaest) da ne bi zavrila u kanti za ot-
patke. Treba se usredsrediti na ono to je najbitni-
je i najzanimljivije za investitora, bez zalaenja u
pojedinosti, a za detaljnije informacije dovoljno je
91
uputiti investitora na vebsajt (stoga je jako vano
da sajt bude informativan i auriran). Minimum
koji svaka broura treba da sadri, pored kontakt
podataka, jesu informacije o geografskom poloa-
ju optine, konkretnim mogunostima za ulaganje
(ponuda optine, odnosno slobodne grinfild/bra-
unfild lokacije) i njene komparativne prednosti.
Info-list je tanji i detaljniji od broure po obimu
ne prelazi tri strane i usmeren je samo na jednu
granu privrede. Info-list daje presek stanja i mo-
gunosti za ulaganje u odreenu privrednu granu
ili, pak, predlae konkretne projekte (na primer,
turizam - izgradnja hotela, energetika - izgradnja
mini-hidroelektrana, poljoprivreda - fabrika soko-
va). Sadraji info-lista treba da budu jezgroviti i
dobro osmiljeni. Umesto dugakih objanjenja
ze, da bi se obezbedila maksimalna preglednost i
uteda prostora.
Info-listovi su vrlo praktini za sajmove i potu
jer su lagani, relativno jeftini, i prilagoeni inte-
resovanjima potencijalnih investitora iz ciljane
industrije. S obzirom na relativno niske trokove
izrade, preporuuje se izrada info-listova na vie
stranih jezika, u zavisnosti od zemlje porekla in-
vestitora.
va u izradi oglasa ukoliko optina planira da
pokrene reklamnu kampanju u relevantnim eko-
nomskim, i drugim specijalizovanim asopisima i
novinama (od domaih asopisa to mogu biti, na
primer, Jatova revija - New Review ili Ekonomist,
od stranih - Financial Times, Spiegel, Ost-West i
sl).
92 Jelena Bojovi

Pauer-point (Power point) prezentacije teze i koristiti to vie grafikih prikaza (slika,
dijagrama, grafikona). Optimalan broj teza po
Pauer-point prezentacije najee se koriste kao
slajdu je pet. Ne treba brinuti da li je sve u
pomono vizuelno sredstvo prilikom direktnih
prezentaciji reeno, jer to, zapravo, i nije cilj: tema
pregovora i usmene komunikacije sa investito-
se razrauje i pojanjava u direktnom obraanju
rom. Praksa je da lokalna samouprava za poetak
sluaocima. Dizajn prezentacije treba da bude
pripremi jednu optu prezentaciju o investicionim
usklaen sa vizuelnim identitetom optine i svih
potencijalima optine na srpskom i na engleskom
drugih promotivnih materijala. Treba izbegavati
jeziku, da bi je, kasnije, prilagoavala konkretnoj
jarke boje, arenu pozadinu i efekte koji zamaraju
situaciji i publici.
publiku (slova lete, slike uleu i sl.) investitor
Ukoliko se oekuje poseta investitora koji eli nee biti impresioniran prezentacijom.
da otvori fabriku tekstila, na primer, potrebno
Duina prezentacije, broj slajdova i broj detalja
je usredsrediti se samo na ovu granu privrede i
treba da bude prilagoen vremenu koje je na
pruiti to vie detaljnih informacija o tome, poput:
raspolaganju. Ako prezentacija traje deset minuta,
imate li odgovarajuu radnu snagu i koliko ona, u
ne bi trebalo da bude vie od dvadeset slajdova
proseku, kota; da li postoje kole koje obrazuju
(pola minuta po slajdu). U izradi prezentacije,
tekstilne radnike; da li postoje hale ili zemljite
slino kao i kod broure, prvo treba definisati
koje je opremljeno infrastrukturom odgovarajueg
sadraj prezentacije.
kapaciteta; da li lokalna samouprava raspolae
potrebnim sirovinama; kakva je tradicija u U nastavku sledi primer uoptene prezentacije za
proizvodnji tekstila; kakva je struktura preduzea strane investitore (ne zna se unapred ko su, i kojoj
u tekstilnoj industriji, ima li novih investitora; sa grani privrede pripadaju):
kojim tritima lokalna samouprava ostvaruje
najveu razmenu; postoje li neki posebni podsticaji
i olakice za investitore u ovoj grani privrede, i sl.
Takoe, treba voditi rauna i o poreklu investitora
- u prezentaciji za strane investitore na poetku
treba vie panje posvetiti uslovima i prednosti-
ma ulaganja u Srbiju, dok za domae investitore
to nije sluaj. Na kraju, treba izbegavati dugake
i zamorne slajdove o slavnoj istoriji i tradiciji -
dok se stigne do ponude za investitora on je ve
otiao.
Pauer-point prezentacija nije elektronska broura
i ne treba da ima mnogo teksta investitoru se
treba obraati iskljuivo kroz kratke poruke i
Lokalni ekonomski razvoj u srbiji
Primer: Sadraj jednog slajda
1. slajd: Naziv prezentacije
(Optina XX: jedinstven
argument prodaje)
2. slajd: Prednosti ulaganja u Srbiju
3. slajd: Prednosti ulaganja
u Optinu XX
4. slajd: Geografska lokacija i trite
5. slajd: Saobraajna povezanost
6. slajd: Postojea privreda
7. slajd: Ljudski resursi
8. slajd: Mogunosti za ulaganje
9. slajd: Trokovi poslovanja
10. slajd: Podsticaji i podrka
investitorima
11. slajd: Kvalitet ivota
12. slajd: Kontakt
50 Marketing a Country, Louis T Wells, Alvin
G.Wint
Kako ne treba
SUBOTICA PROFILE
Subotica is the northernmost city of Serbia;
its the second largest city in population
aspect on the territory of the Autonomous
Province of Vojvodina. The city is situated
10 km from the Serbian-Hungarian border,
on the north latitude of 46 5 5 and on the
east longitude of 19 39 47.
A sandy steppe is located north from the
city with fruitful orchards and vineyards
on the south, and on its mould land agricul-
ture is developing. It is a city located in the
heart of the Pannonian Plain with a long
tradition and a wealthy cultural heritage.
The City of Subotica consists of the town
itself and 18 surrounding settlements. It is
stretched out on 1.008 square kilometers.
Kako treba
SUBOTICA PROFILE
Position: 46 5 5 N, 19 39 47E prednost direktnog marketinga je merljivost re-
Northernmost city in Serbia, 10 km away
from Hungary
The 2nd largest city in AP Vojvodina -
150.000 inhabitants
Territory: 1.008 square kilometers
Potential for agriculture development
93
Treba voditi rauna - nedostatak mnogih prezen-
tacija je to to ni po emu nisu prepoznatljive, od-
nosno, nemaju jedinstveni argument prodaje. U
situaciji kada investitori sluaju nekoliko prezen-
tacija za redom (na primer, na nekom sajmu, ili
forumu), jedan od njihovih estih komentara jeste
da ne mogu da uoe razliku meu optinama, da
im sve izgledaju isto, ak i kada nisu iz iste ze-
mlje. Uoeno je da sluaoci, pa i investitori, pamte
ekstremne primere, nove prie, ili okantne slike,
zato je neophodno ostaviti utisak i obavezno na
svakom slajdu staviti ime optine i kontakt infor-
macije (adresu vebsajta).
5.2. Direktni marketing
Kampanje direktnog marketinga podrazumeva-
ju direktno obraanje potencijalnom investitoru
sa konkretnom ponudom - putem pote (obine i
elektronske), ili telefonom (telemarketing). Istra-
ivanja u svetu ukazuju da su kampanje direktnog
marketinga najefikasnije sredstvo za stvaranje in-
vesticija50, jer se fokusiraju samo na one investito-
re koje je optina oznaila kao najizglednije, a ne
na sve, ime se znaajno tede sredstva i usmera-
vaju samo tamo gde e uroditi plodom. Dodatna
zultata optina moe da postavi konkretne cilje-
ve i pratiti njihovu realizaciju (na primer, hiljadu
poziva - deset sastanaka - jedna ostvarena investi-
cija). Na taj nain optina moe da ui iz iskustva
i da usavri svoj nastup i planove.
Preduslov za bavljenje direktnim marketingom je-
ste izrada i odravanje baze potencijalnih investi-
tora. Optine bi trebalo da usmere panju na mala
i srednja preduzea izvozne orijentacije, a krupne
94
investitore (multinacionalne kompanije) treba
prepustiti dravi, odnosno organizacijama kao to
je SIEPA, da ne bi dolo do podudaranja i opse-
danja istih investitora sa razliitih strana i nivoa.
Ali, mnoge optine e se zapitati: Kako da znamo
koje bi kompanije mogle da budu zainteresovane
da uloe u nau optinu, pa da ih uvrstimo u bazu
potencijalnih investitora? Ideje o potencijalnim
investitorima mogu se dobiti iz raznih izvora, kao
to su: postojei privrednici (saznati sa kojim kom-
panijama posluju), pediteri i distributivni centri,
meunarodni industrijski ili investicioni sajmovi
(iz listinga se vidi ko su kompanije izlagai), am-
basade stranih zemalja i ekonomski ataei, pri-
vredne komore i udruenja preduzetnika iz zemlje
i inostranstva, nacionalne i lokalne organizacije
za promociju investicija, agencije stranih zemalja
koje se bave promocijom izvoza. Na kraju, baza po-
dataka potencijalnih investitora moe i da se kupi
od organizacija koje se samo time bave (kao to je
kompanija Kompass baza).
Da bi sprovela kampanju direktnog marketinga,
optina treba da preduzme sledee korake:
priprema baze podataka potencijalnih investi-
tora iz odreenih zemalja i sektora,
izbor kompanija koje e kontaktirati,
proveru kompanija i kontakata putem vebsaj-
ta, pronalaenje osoba zaduenih za investira-
nje u jugoistonoj Evropi,
slanje personalizovanih pisama potom,
pozivanje najvanijih investitora telefonom,
razgovor na njihovom maternjem jeziku, po-
kuaj ugovaranja sastanka,
Jelena Bojovi
organizovanje investicionih misija (posete in-
vestitora) i prodajnih prezentacija.
Da bi kampanja direktnog marketinga uspela,
neophodno je izvriti pravilno i precizno ciljanje
potencijalnih investitora, a zatim i donosioca od-
luka. Ciljani investitori moraju da imaju barem in-
formacije, ako ne i pozitivan stav o Srbiji ili optini
kao investicionoj destinaciji - direktno obraanje
sa konkretnom ponudom ne dolazi u obzir, ukoliko
pre toga nisu uli za Srbiju.
5.3. Investicioni sajmovi
Sajmovi jesu jedan od najboljih naina da se stu-
pi u kontakt sa potencijalnim investitorima, i kao
pokuaj da se uspostavi saradnja izmeu domaih
preduzetnika i stranih kompanija. Uspostavlja-
njem saradnje, poveava se mogunost ulaganja
stranih preduzetnika u grad/optinu. Ceo proces
moe biti dug, zahtevan i na oko neisplativ, ali se
ovakav pristup za sada pokazao efikasnim. Ukoliko
nema dovoljno sredstava da se ostane tokom celog
trajanja sajma, ili za zakupninu tanda, nije ni
neophodno. Vrlo je korisno posetiti sajam na dva
dana, ali uz dobru pripremu (poto se uoe poten-
cijalni investitori meu kompanijama izlagaima
i zakau sastanci).
Ako optina eli da se promovie na ovaj nain,
prvo to treba da uradi jeste da izabere jedan, ili
vie meunarodnih sajmova koje treba da pose-
ti u toku godine. Potpuni spisak svih privrednih
sajmova u svetu, klasifikovanih po industrijskim
granama / oblastima, zemljama, vremenu odra-
vanja i organizatorima, nalazi se na sajtu www.
biztradeshows.com.
Lokalni ekonomski razvoj u srbiji
Na osnovu spiska sajmova treba odabrati one za
koje se misli da su za optinu najvaniji, s obzirom
na privrednu strukturu i razvojne potencijale. Tom
prilikom treba konsultovati strateki plan lokal-
nog ekonomskog razvoja i, naravno, lokalne pre-
duzetnike. Za optinu je najbolje je da se usmeri
na sektorske sajmove na kojima e izlagati zajed-
no sa svojim privrednicima.
Poto optina odabere sajam na kome e uestvo-
vati, treba da odabere i koga e poslati. Elimina-
cioni kriterijum je, svakako, znanje stranog jezika,
a kljuni odlino poznavanje privrednih prilika u
optini i zemlji.
Na kraju, za uspean nastup na sajmu potrebna
je kvalitetna priprema, koja podrazumeva sledee:
priprema liste kompanija sa kojima e biti
uspostavljen kontakt - na osnovu privrednih
potencijala optine treba odabrati najvie tri-
deset kompanija koje bi mogle da budu zainte-
resovane za ulaganja (spisak svih izlagaa na
sajmu uvek postoji na vebsajtu sajma);
zakazivanje sastanaka unapred izabranim
kompanijama treba se unapred obratiti putem
elektronske pote (pet dana pre sajma), u krat-
kim crtama predstaviti svoju ponudu i dogovo-
riti vreme i mesto sastanka.
Na sajmu, kljuno je da se uspostavi kontakt sa
osobom koja je odgovorna za nove investicije, ili
sa direktorom kompanije. Meutim, neretko se
deava da kompanije izlagai na sajmove alju
samo svoje menadere prodaje koji ne znaju nita,
ili znaju vrlo malo o planovim firme da se iri/
95
osniva kompanije u drugim delovima sveta, i koji
su prvenstveno zainteresovani za potencijalne
kooperante, snabdevae, partnerske firme u Srbiji,
odnosno nove kupce/novo trite. Meutim, ono to
menaderi prodaje znaju, to je kako ide prodaja u
regionu (u zemljama jugoistone Evrope, ili CEFTA).
Ako prodaja raste to je signal da bi kompanija
mogla da bude potencijalno zainteresovana da
proiri, ili da premesti proizvodnju u region, da bi
bila blia rastu trita. Osim toga, ako su optina
ili grad na sajam doli sa predstavnicima lokalne
privrede ovaj sastanak se moe iskoristiti za
ugovaranje poslovne saradnje izmeu lokalnih
preduzetnika i strane kompanije. Prave osobe
za promociju investicija su direktori kompanija,
ili osobe zaduene za nova trita, pa, eventualni
susret sa njima na sajmu treba maksimalno
iskoristiti.
U zavisnosti od renomea i veliine saj-
ma, veliine i izgleda tanda, rekvizita,
kvaliteta promotivnih materijala, broja
izlagaa, vrste prevoza i smetaja, dodat-
nih aktivnosti (zakup konferencijske sale,
poslovni rukovi sa partnerima), nastup
na sajmu moe da kota pet hiljada evra
(najskromnija mogunost) i deset puta
vie.
Treba imati u vidu da pojedine instituci-
je i organizacije, kao to su SIEPA (http://
www.siepa.gov.rs/) ili Privredna komora
Srbije (http://pks.komora.net/) subvencio-
niu nastupe lokalnih samouprava i pre-
duzetnika na sajmovima.
96 Jelena Bojovi

SAJMOVI U SVETU

Period Naziv sajma Mesto Karakter Veb sajt

Maj REAL VIENNA Be Nekretnine i investicije sa www.realvienna.at/en

fokusom na CEE/SEE
Septembar IMT/MSV Brno Mainogradnja www.bvv.cz/msv
Oktobar EQUIP AUTO Pariz Auto oprema i delovi www.equipauto.com/
Mart DETROP Solun Hrana, pie i maine za pre- www.helexpo.gr
hrambenu industriju
Septembar CERSAIE Bolonja Keramika www.cersaie.it/en
Januar GRNE WOCHE Berlin Prehrambena industrija i www.gruenewoche.de
poljoprivreda
Februar FRUIT LOGISTICA Berlin Hrana www.fruitlogistica.com
Februar BIOFACH Nirnberg Organska hrana www.biofach.de
Mart CEBIT Hanover ICT i usluge www.cebit.de
April HANNOVER MESSE Hanover Tehnologija i inovacije www.hannovermesse.de
Maj MOW Bad Salzuflen Nametaj www.mow.de
Maj IMEX Frankfurt Konferencijski turizam www.imex-frankfurt.com
Septembar AUTOMECHANIKA Frankfurt Auto delovi www.automechanika.me-
ssefrankfurt.com
Oktobar EXPOREAL Minhen Nekretnine i investicije www.exporeal.net
Oktobar ANUGA Keln Hrana www.anuga.com
Novembar ELECTORNICA Minhen Elektronska industrija www.electronica.de/en
Februar PRODEKSPO Moskva Hrana i pie www.prod-expo.ru/en
April MOSBUILD Moskva Graevinarstvo i enterijer www.mosbuild-expo.com
Septembar WORLD FOOD Moskva Hrana www.world-food.ru
Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 97

6. Podsticajne mere za privlaenje ekonomski razvoj), poreska osloboenja, finan-

sijski podsticaji, usluge pre, tokom i posle in-
investicija
vestiranja.

Kada investitor planira da premesti celokupno

svoje poslovanje, ili jedan njegov deo, u neku dru-
gu zemlju, konana odluka o tome gde e uloiti
sredstva zavisi od velikog broja faktora:
51 R & D Research and Development (istrai-
vanje i razvoj)
Na neke od ovih inilaca lokalna samouprava ne
moe da utie - na trite, prirodne resurse, eko-
nomsku i politiku stabilnost zemlje i slino, dok
na druge moe u celosti, ili delimino - onda go-
trite prisustvo ciljnih kupaca, broj stanov- vorimo o razliitim merama za privlaenje inve-
nika i BDP per capita, rast trita, pristup re- sticija.
gionalnom i globalnom tritu, konkurencija,
Za razliku od promocije investicija, koja se odnosi
dobavljai;
samo na plasiranje prednosti i uslova ulaganja u
trokovi prosene plate, porezi i podsticaji, odreenu optinu, privlaenje investicija je iri po-
naknade, takse, trokovi korienja infrastruk- jam koji obuhvata i unapreenje lokalne poslovne
ture, trokovi transporta, cene komponenti i klime i infrastrukture, razliite podsticajne mere
sirovina; i olakice za investitore (umanjenje cene zakupa
prirodni resursi i njihova pristupanost zemljita, osloboenje od poreza i slino).
nafta, gas, minerali i rude, poljoprivredno ze- Privlaenje investicija podrazumeva privlaenje
mljite, turistiki resursi; novog kapitala u lokalnu zajednicu koji moe biti
ljudski resursi obrazovna i starosna struk- domaeg porekla i strani. U tabeli Strane direktne
tura, specifina iskustva lokalne radne snage, investicije dat je pregled ukupne koliine stranih
menaderske vetine; direktnih investicija u periodu od 2005 - 2008. go-
dine, u dolarima.
osnovna i sekundarna infrastruktura
putevi, aerodromi, luke, eleznica, telekomu-
nikacije, poslovni prostor, industrijske zone,
kole i univerzitet, R & D51;
uslovi poslovanja ekonomska, politika i
socijalna stabilnost, pravna regulativa, meu-
narodni ugovori o slobodnoj trgovini, kvalitet
ivota;
podrka i podsticaji za investitore insti-
tucionalna podrka (SIEPA, Privredna komora
Srbije, razvojne agencije, kancelarije za lokalni
98 Jelena Bojovi

Strane direktne investicije, Izvor: International Monetary Fund, International Financial Trajanje investicionog procesa: vreme od
Statistics and Balance of Payments databases, and World Bank, Global Development Finance donoenja odluke do realizacije investicije (prosek
u mesecima)
Drava 2005 2006 2007 2008

Kirgistan 42.565333 $ 182.022.966 $ 207.919.478 $ 232.674.034 $

Makedonija 97.004.356 $ 424.163.280 $ 319.685.984 $ 598.469.464 $

Albanija 262.479.013 $ 325.258.317 $ 662.273.387 $ 937.048.963 $

Bosna i Hercegovina 607.810.601 $ 722.466.367 $ 2.111.254.096 $ 1.055.604.918 $

Gana 144.970.000 $ 636.010.000 $ 855.000.000 $ 2,111.590.000 $

Srbija 1.608.638.000 $ 4.499.418.531 $ 3.447.783.517 $ 2.991.842.335 $

Portugalija 4.058.705.051 $ 10.968. 638. 910$ 2.969.925.827 $ 3.575.253.075 $ Danas se privlaenjem investicija bavi veina op-
tina u Srbiji, iako je u pitanju dugotrajan i sloen
Grka 657.666.544 $ 5.400.743.026 $ 1.958.714.556 $ 5.303.570.431 $ proces sa neizvesnim posledicama. Od momenta
Bugarska 4.312.402.138 $ 7.757.606.832 $ 11.706.074.641 $ 9.204.680.510 $ uspostavljanja prvog kontakta sa investitorom, do
zapoinjanja njegovog poslovanja u optini, moe
eska 11.601.978.991 $ 5.521.761.931 $ 10.606.063.122 $ 10.864.340.807 $ da proe preko pet godina. ak i kada investitor
donese odluku da investira, do realizacije investi-
Rumunija 6.482.160.000 $ 11.393.430.000 $ 9.925.000.000 $ 13.883.000.000 $ cije mogu da prou dve godine.
Austrija 81.648.142.050 $ 2.477.350.622 $ 63.971.942.723 $ 14.439.932.341 $ Investitora, na alost, ima daleko manje nego to
ima zajednica koje ele da ih privuku, i mnoge op-
Poljska 10.309.000.000 $ 19.876.000.000 $ 23.651.000.000 $ 14.849.000.000 $ tine su spremne da ponude investitorima velike
podsticajne mere samo da pristanu da dou. Na
Italija 19.636.818.499 $ 39.007.009.354 $ 40.042.891.550 $ 15.441.759.461 $
primer, strani investitori vole da razmatraju grin-
Nemaka 46.472.855.678 $ 58.128.532.135 $ 56.498.128.557 $ 21.248.195.112 $ fild lokacije na obodu grada, pa lokalne zajednice
esto menjaju plansku politiku da bi ih privukle.
Indija 7.606.425.242 $ 20.335.947.448 $ 25.127.155.852 $ 41.168.605.242 $ Meutim, to moe da stvori velike probleme - kao
to su neregulisano irenje grada i gubitak poljo-
Maarska 7.626.151.047 $ 19.720.837.497 $ 72.337.318.630 $ 62.785.804.415 $ privrednog zemljita, pa optina mora paljivo da
Kina 79.126.731.413 $ 78.094.665.751 $ 138.413.000.000$ 147.791.000.000$
razmotri potencijalne trokove i benefit od ova-
kvog postupka.
Lokalni ekonomski razvoj u srbiji
U razliitim poglavljima ovog vodia ve su obra-
ene mnoge aktivnosti koje ulaze u domen privla-
enja investicija. Na ovom mestu zadraemo se
na podsticajnim merama za investitore:
6.1. Finansijske olakice
Lokalna samouprava koristi raznovrsne finan-
sijske olakice da bi privukla investicije: poreske
olakice, smanjenje naknada za zakup, ureivanje
ili korienje zemljita i izuzimanje od plaanja
poreza, naknada i komunalnih trokova.
Ovakvi paketi nisu pokazali vee rezultate, a sa
druge strane deluju obeshrabrujue na lokalne
firme zbog nejednakog tretmana. Meutim, inje-
nica da postoje optine koje se slue ovakvim me-
hanizmima tera ostale optine da i one sastave
sline finansijske mere.
Do 2009. godine, veliki broj optina je davao ze-
mljite u zakup pod uslovima koji su daleko po-
voljniji od trinih, i uz smanjenje naknade za
ureivanje zemljita. Metodologije koje su optine
primenjivale da izraunaju nivo umanjenja bile
su veoma razliite, ali najei princip kojim su se
tom prilikom vodile bilo je umanjenje po radnom
mestu.
Nakon donoenja novog Zakona o planiranju i
izgradnji avgusta 2009. godine, ovaj princip vie
nije mogu bez prethodne ili naknadne saglasno-
sti vlade, kako je definisano Uredbom o uslovima
i nainu pod kojima lokalna samouprava moe da
otui ili da d u zakup graevinsko zemljite po
ceni manjoj od trine cene, odnosno zakupnine
ili naknade.
99
Uredba, ipak, ograniava lokalne samouprave, pa
ovakvu saglasnost mogu dobiti uz sledea ograni-
enja:
projekat ekonomskog razvoja dovodi do povea-
nja zaposlenosti u lokalnoj privredi za 1%;
iznos umanjenja ne moe biti vei od oekiva-
nog iznosa uveanja javnih prihoda po osnovu
realizacije tog projekta, odnosno investicije, u
periodu od pet godina od poetka realizacije
projekta, odnosno investicije;
iznos umanjenja moe iznositi do 100%, ako
se radi o projektu ekonomskog razvoja koji se
realizuje u nedovoljno razvijenim jedinicama
lokalne samouprave; do 50%, ako se radi o
projektu koji se realizuje u ostalim jedinicama
lokalne samouprave; bez naknade, ako se radi
o projektu ekonomskog razvoja od posebnog
znaaja za razvoj odreenog podruja.
Ve poetkom 2010. godine, veliki broj optina je
zapoeo ovu proceduru (Loznica za Industrijsku
zonu epak, Vrac za Industrijsko - tehnoloki
park, Leskovac, Ni, Prijepolje).
Pre nego to odlue da uvedu finansijske olakice
i druge podsticajne mere za privlaenje investito-
ra, lokalne samouprave treba da razmotre mogue
negativne posledice takve odluke:
nedostatak sredstava za dalje infrastrukturno
opremanje zemljita;
nezadovoljstvo postojee privrede zbog nejed-
nakog tretmana;
zloupotrebe lokalnih podsticaja koje su mogue
ukoliko proces dodele sredstava nije dovoljno
transparentan; nepoverenje u gradske vlasti;
100
izostanak novih investicija bez obzira na uvo-
enje podsticajnih mera; problemi u merljivo-
sti efekata podsticajnih mera;
pogreno postavljeni koeficijenti umanjenja
koji kao nuspojavu imaju bespotrebno pokla-
njanje zemljita.
Sa druge strane, veoma velika nezaposlenost i
ekonomsko mrtvilo teraju lokalne samouprave da
sagledaju svoje resurse i da ih pretvore u prednost.
U ovom trenutku najbolji resurs kojim optine
raspolau, i koji moe da bude pretvoren u kompa-
rativnu prednost, jeste zemljite.
Jelena Bojovi
6.2. Baza dobavljaa
Stvaranje baze potencijalnih lokalnih dobavljaa i
resursa je dobra, ali blaga mera za privlaenje in-
vesticija, jer otkrivanje potencijalnih dobavljaa je
zahtevan posao za nove investitore. SIEPA je 2009.
godine napravila bazu dobavljaa koja je dostupna
na njihovoj internet stranici.
Baza dobavljaa je sveobuhvatna on-lajn baza
podataka o proizvoaima sirovina, gotovih proi-
zvoda, ili poluproizvoda u Srbiji. Baza dobavljaa
se moe aurirati, ili pretraivati preko vebsajta
SIEPA, koja je i razvila ovaj sistem. Baza dobavlja-
a omoguava kompanijama u Srbiji da detaljno
predstave potencijalnim kupcima i investitorima
u zemlji i svetu svoju delatnost i proizvodni pro-
gram. Baza dobavljaa pokriva kompletne indu-
strijske lance za industrijske sektore kao to su:
avio-industrija, sektor usluga, hemijska industri-
ja, odea, graevinska industrija, elektrotehnika
i elektronika, industrija hrane i pia, industrija
koe, maine i oprema, industrija metalurgije i
obrade metala, industrija ambalae i hartije, far-
maceutska industrija, industrija guma i plastike,
softver i informaciono-komunikacione tehnologi-
je, tekstilna i drvna industrija. Registracija za Sie-
pinu bazu dobavljaa je besplatna.
Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj treba da
obaveste lokalne preduzetnike o postojanju ove
on-lajn baze, da im pomognu u popunjavanju for-
mulara za registraciju (vreme potrebno za popu-
njavanje formulara iznosi, u proseku, trideset mi-
nuta).
Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj, na ovaj
nain, dobijaju bazu podataka koja je i njima uvek
dostupna (preko sajta Siepe), a ujedno pomau
Lokalni ekonomski razvoj u srbiji
privrednicima da dou do potencijalnih kupaca, ili
kooperanata.
6.3. Obezbeivanje poslovnog prostora i
usluga (biznis servis centar)
Biznis servis centar (BSC) predstavlja instrument
podrke za investitore koji tek zapoinju svoje po-
slovanje u optini i jo uvek nisu obezbedili pro-
stor i uslove za rad, a potrebna im je logistika
podrka.
Usluge koje biznis servis centar prua novim in-
vestitorima:
iznajmljivanje poslovnog prostora pod povolj-
nijim uslovima. Poslovni prostor je kompletno
opremljen kancelarijskim nametajem i svim
potrebnim sredstvima za rad, kao to su ra-
unar, telefon, kopir aparat i skener, tampa,
projektor, bela tabla, klima ureaj, internet.
Pored toga, investitoru je, obino, na raspo-
laganju i jedna konferencijska sala kapacite-
ta deset do petnaest ljudi, u kojoj mogu da se
dre obuke, ili da se vode poslovni razgovori.
logistika podrka (na zahtev investitora): ko-
piranje, prevoenje, sekretarski poslovi, osi-
guranje, nabavka kancelarijskog materijala,
pomo u izradi promotivnih materijala, kon-
sultantske i, eventualno, pravne usluge.
101
Preporuke kojih se treba pridravati prilikom osni-
vanja centra:
Sve usluge koje prua centar treba da se na-
plauju (uz napomenu da cene usluga treba da
budu nie od usluga na lokalnom tritu).
Centar osniva lokalna samouprava u okviru
industrijskog parka, ili biznis inkubatora, a
postoje i primeri centara u sklopu privredne
komore, ili udruenja preduzetnika.
Spektar usluga koje centar prua mora da
bude dovoljno irok.
Centar treba da ima to manje stalno zaposle-
nih radnika, a to vie honorarno angaovanih,
jer veinu usluga prua po potrebi, na zahtev
investitora.
U centru je investitoru jednostavnija komu-
nikacija sa lokalnom upravom, poslovnom za-
jednicom i drugim institucijama zaduenim za
lokalni ekonomski razvoj.
7. Podrka udruenjima, razvoj
sektora i razvoj klastera
Podrka udruenjima i razvoj klastera deo su finih
strategija za lokalni ekonomski razvoj i takve stra-
tegije su danas retke u Srbiji. Ekonomske strategije
samo u naznakama pominju klastere i udruenja,
dok infrastruktura, reforma administracije i po-
drka malim i srednjim preduzeima ine osnovu
veine strategija. Postojanje klastera nagovetava
da postoji ciljani pristup ekonomskom razvoju, jer
se resursi usmeravaju ka sektorima sa najveim
povraajem prihoda na ulaganja.
102
52 http://klasteri.merr.gov.rs/O-klasterima
53 Porter, M. E, 1990, The Competitive Advanta-
ges of Nations, New York: The Free Press
54 Moraa Slobodan, Razvoj opteg modela
za uspostavljanje i razvoj industrijskih klastera
(2010)
Klasteri u Srbiji - izbor
AC Serbia - automobilski klaster Srbije
Srpski softverski klaster
BIPOM klaster balkansko-crnomorske
industrije
umadijski cvet klaster proizvoaa cvea regionalnu i lokalnu), obrazovnu i nauno - istra-
Agencija za drvo klaster drvopreraivaa
Srbije
Kraljevski odmor turistiki klaster optine
Kraljevo
JATO - prvi klaster plastike i ambalae
HGS - klaster hotelijerstva i gastronomije
Srbije
Pali - turistiki klaster mikroregije Subotica
Embedded.rs klaster za integrisane
elektronske sisteme
FENIKS klaster srpske vazduhoplovne
industrije d.o.o.
Asstex - asocijacija tekstilaca
Srpska filmska asocijacija
Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Srbi-
je pojam klastera definie kao geografsku koncen-
traciju meusobno povezanih preduzea, srodnih i
razliitih delatnosti, specijalizovanih dobavljaa,
pruaoca usluga i, sa njima povezanih, organizaci-
ja podrke (obrazovnih i nauno-istraivakih in-
stitucija, agencija i sl.) koje se na odgovarajuem
podruju delatnosti nadmeu, ali i sarauju.52
Jelena Bojovi
Majkl E. Porter (Michael E. Porter)53 definie re-
gionalne klastere kao geografski usmerene gru-
pe meusobno povezanih kompanija i institucija
u odreenom sektoru, koje su komplementarne.
Klasteri su bitni jer omoguuju kompanijama da
postanu produktivnije i inovativnije, nego to
mogu da budu kada posluju zasebno. U svetu kla-
steri obino ukljuuju preduzea, vladu (drave,
ivaku zajednicu.
Glavni ulogu u razvoju klastera moraju da ima-
ju preduzea - uesnici. Obrazovne ustanove
su, u pojedinim sluajevima znaajan katalizator
u razvoju klastera, kao i kljuni inioci u oblasti
istraivanja, razvoja i inovacija u samim klasteri-
ma. Ostale uloge imaju eksperti i ekspertske gru-
pe - finansijski posrednici i organizacije koji
odgovaraju potrebama klastera, kao to su mar-
ketinke, konsultantske, projektantske ili rauno-
vodstvene agencije. Konano, lokalne vlasti, re-
gionalne razvojne agencije i ostala privredna tela
imaju znaajan udeo u razvoju klastera putem
intervencija, stratekog usmeravanja, donacija,
stvaranja pogodnih uslova razvoja, organizovanja
obrazovnih seminara po regionima, smanjenja ri-
zika za ulazak u posao, ili pri uzimanju kredita.
Organizovanje klastera moglo bi se nazvati
i kompetitivna saradnja kooperacija radi
dostizanja vieg nivoa konkurentnosti i us-
penosti54.
Mogui projekti u ovoj oblasti:
Lokalni ekonomski razvoj u srbiji
7.1. Razvoj i podrka poslovnim
udruenjima
Poslovna udruenja dele se na udruenja predu-
zetnika, sektorska udruenja preduzetnika, ili
udruenja izvoznika, udruenja dobavljaa, itd.
Poslovna udruenja pomau privrednicima da
razmene iskustvo, udrue napore na polju mar-
ketinga, zajedniki tragaju za plasmanom svojih
proizvoda, lobiraju za promene privrednog okrue-
nja. Poslovna udruenja se osnivaju, uglavnom, na
inicijativu privatnog sektora, ali uz pomo javnog
sektora. U Srbiji postoje brojna udruenja koja su,
na alost, nefunkcionalna, esto zbog nedovoljnog
iskustva preduzetnika na polju udruivanja i veli-
kog nepoverenja u same organizacije. Nedostatak
finansija i znanja u toj oblasti, ipak, su najea
prepreka za uspeh udruenja. Javni sektor moe
da podstakne udruivanje, ali njegova uloga nije
u finansiranju, ve u jaanju institucionalnih ka-
paciteta organizacija i u pruanju pomoi u poet-
nom finansiranju osnovnih sredstava za rad.
Saradnja meu privrednicima moe biti i nefor-
malna, kroz, takozvane, poslovne mree. Kroz mre-
e se moe interno trgovati, graditi sinergija, raz-
menjivati iskustvo. Malim preduzeima je teko
da se nadmeu za vee ugovore, a udruivanjem sa
proizvoaima/pruaocima usluga iz istog sektora
i zajednikim nastupom na tenderu, poveavaju se
anse za uspeh.
Podrka udruenjima lokalne samouprave, pored
obezbeenja prostora za rad, poetne finansijske
pomoi i informacija, podrazumeva i zajedniko
sprovoenje projekata. Dobar primer ukljuivanja
udruenja u projekat ekonomskog razvoja, ijom
je realizacijom osnaeno i samo udruenje, jeste
103
Centar za ruralni razvoj u Zrenjaninu (osnovan u
prostorijama Udruenja preduzetnika).
7.2. Razvoj klastera
Potreba preduzetnika da se udruuju, zajedniki
nastupaju na tritu, ili dele resurse, prvi je korak
u uspostavljanju klastera.
Neki od najpoznatijih klastera su Silicijumska do-
lina (Silicon Valley) koja obuhvata preko sedam
hiljada tehnoloki modernih preduzea i Holivud
(Hollywood), svetska prestonica zabave.
Klasteri imaju za cilj objedinjavanje razliitih su-
bjekata ponude, proizvoda i usluga, kako bi se po-
veala dodatna vrednost njihovog zajedni-
kog proizvoda. U klasterima prirodni konkurenti
postaju kooperanti, da bi na novom tritu zajed-
niki proizvod postao konkurentniji.
Klaster povezuju zajedniki interesi i potrebe na
podruju nabavke, prodaje, specijalizovanih uslu-
ga, radne snage i drugih resursa. Lokalne samo-
uprave, pre svega, podstiu udruivanje i pruaju
potrebne informacije.
Jedan od modela formiranja klastera predlae dr
Slobodan Moraa, a oslanja se na rezultate istra-
ivanja i iskustava Fakulteta tehnikih nauka u
Novom Sadu u procesu razvoja klastera:
Uspostaviti infrastrukturu za podrku
razvoja klastera - Promovisati informacije
o klasterima, oformiti multidisciplinarne
timove za podrku razvoja klastera, olakati
formiranje spoljnih veza i meunarodne
saradnje.
104 Jelena Bojovi

Uoiti da li postoji mogunost uspostav- osnovnih funkcija klastera i njihova integra-

ljanja klastera unutar regiona - Identifi- cija.
kovati potencijal za uspostavljanje klastera,
Promovisanje klastera i regiona - Utvrdi-
nainiti modele i mape sistemskih veza, pro-
ti zahteve okruenja i prilagoditi klastere tim
ceniti sebe naspram drugih regiona i naspram
zahtevima, promovisati klastere proizvo-
konkurenata.
de, usluge, pratee servise, omoguiti izgrad-
Rad na uspostavljanju klastera - U regi- nju distribucionih kanala za izvoz proizvoda i
onima u kojima postoji velika koncentracija usluga, stvoriti brend regiona).
preduzea uspostaviti klaster asocijacije, for-
Usmeravanje razvoja klastera - Podsticati
malizovati postojee komunikacione kanale,
zajednike projekte uesnika klastera, investi-
unaprediti saradnju meu preduzeima ra-
rati u R&D klastera, finansirati rad klastera).
zvoj mrea.
Obuka radne snage - Angaovati strunjake
i specijalizovati kadrove za odreene oblasti Osnovni cilj razvoja industrijskih klastera jeste
rada, osnovati centre za obuku, oformiti par- stvaranje savremene, razvijene, konkurentne in-
tnerstva izmeu obrazovnih institucija i kla- dustrijske strukture koja e se postepeno uklapati
stera, poveati nivo saradnje izmeu regiona u privredne tokove na globalnom tritu. Takva
na nacionalnom i meunarodnom nivou. razvojna orijentacija je neophodna, budui da je
privreda u Srbiji zasnovana na proizvodnji primar-
Razvoj i primena savremenih tehnologija
nih proizvoda i proizvoda niih faza prerade i da se
i podrka preduzetnikim idejama - Inve-
na tim osnovama ne moe obezbediti dugoroan
stirati u inovacije i zapoinjanje biznisa, podr-
rast izvoza i ukupan privredni razvoj.
ati inkubatore zasnovane na klasteru, ohra-
briti razvoj poslovnih mrea preduzetnika, po- Formiranjem klastera poveava se konkurentnost,
drati razvoj tehnolokih parkova i razvojnih menja industrisjka struktura, podstie izvoz, uvo-
centara. de meunarodni standardi i poveava opta kon-
kurentnost privrede, a lokalne samouprave treba
Strateko planiranje - Analiza spoljanjeg i
da pokrenu i potpomognu razvoj klastera u svom
unutranjeg okruenja, definisanje stratekih
regionu. Lokalna samouprava, takoe, moe da
elemenata poslovanja klastera, definisanje
bude i jedan od lanova klastera.
plana integracije, definisanje radnih timova,
razvoj klime u klasteru.
Organizacija klastera i integracija proce-
sa - Identifikacija osnovnih procesa i defini-
sanje organizacione strukture klastera, razvoj
i unapreenje procesa u klasteru, definisanje
Lokalni ekonomski razvoj u srbiji
8. Ciljana obnova delova grada
Iako je cilj veine strategija lokalnog ekonomskog
razvoja da ceo grad postane kompetitivan, postoje
i oblasti/delovi grada kojima je potrebna posebna
panja. Kao primer moe da poslui gradski centar
u propadanju, naputen kompleks fabrike, pijaca,
i slino.
Mogui projekti:
8.1. Razvoj gradskog centra
Unapreenje izgleda i funkcionisanja gradskog
centra jedna je od osnovnih aktvnosti na optem
unapreenju slike grada. Centralno gradsko jezgro
je, istorijski gledano, mesto poetka razvoja grada.
Na toj lokaciji se najee nalaze najstarije pre-
duzetnike radnje i restorani, znaajne institucije
i ustanove kulture, najstarije graevine u gradu i
istorijski spomenici. Ujedno, to je i mesto prirod-
nog okupljanja stanovnitva i znaajno raskre,
te kroz centar grada svakodnevno prolazi veliki
broj ljudi.
Vitalan i iv gradski centar je jedan od preduslova
da se razvije entuzijazam i zajedniki oseaj svih
stanovnika grada da se okolnosti u gradu menja-
ju na bolje. Ureeni gradski centar alje poruku
graanima, posetiocima i privrednicima o dobro
voenoj i ureenoj gradskoj upravi.
Poboljanja koja se mogu uvesti:
komunalna poboljanja
regulisanje saobraaja i parkinga
105
uvoenje peake zone
sreivanje saobraajnica
postavljanje mobilijara
popravka fasada
izgradnja ili rekonstrukcija trga
unapreenje saradnje preduzetnika koji poslu-
ju u centru grada
ureenje sistema dostave
ienje i sigurnost
organizacija manifestacija
promocija centra
Efekti razvoja i unapreenja gradskog centra su:
ouvanje istorijskog i kulturnog naslea
ouvanje starih preduzetnikih radnji i zanata
otvaranje mogunosti za nove privatne inve-
sticije
poveanje vrednosti objekata i imovine.
Projekat pokree lokalna samouprava, kancelarija
za lokalni ekonomski razvoj, u saradnji sa direk-
cijom za izgradnju, odeljenjem za urbanizam, pri-
vrednicima i stanovnicima koji posluju, odnosno
koji ive u centru grada. Ovakve projekte pokrenu-
le su mnoge lokalne samoupurave u Srbiji Novi
Pazar, Preevo, Peinci, Inija, itd.
106
8.2. Podsticanje investicija u okviru
razvojnih vorita
Jedna od strategija za podsticanje razvoja sprovodi
se na taj nain to se u pojedinim delovima grada
podstie odreena delatnost specifina za tu grad-
sku zonu, ime se unapreuje i razvoj celog grada.
U tom sluaju razvojno vorite je centar planira-
nog razvoja. Ovakva vorita se grade na posto-
jeim aglomeracijama firmi koje pokazuju dobar
potencijal. Dakle, tamo gde ve postoji nekoliko
zanatskih radnji, ili gde stanovnitvo pokazuje ta-
kve afinitete u poslovanju, stimulie se otvaranje
zanatskih radnji
Meutim, est je sluaj, u poslednjih dvadesetak
godina, da privrednici, zbog nepostojanja odgova-
rajuih urabanistikih planova i uslova, spontano
zaponu naseljavanje odreenih oblasti grada koje
postaju neformalne industrijske zone, ili se odre-
ene lokacije spontano razvijaju u prodajna mesta
- pijace. Ove lokacije se ne mogu nazvati planskim
lokacijama, ali jesu mogua razvojna vorita koja
je potrebno urediti i urbanistiki unaprediti.
Proces legalizacije u Srbiji je u toku, a kada se za-
vri bie mogue isplanirati i izgraditi potrebne
saobraajnice i neophodnu komunalnu infrastruk-
turu, zaokruiti lokacije u celinu i time omoguiti
njihov dalji razvoj. Naravno, ukoliko legalizacija
nije mogua (stambene etvrti, zelena podruja,
podruja pod zatitom), potrebno je pronai od-
govarajue lokacje i izvriti postepeno izmetanje
proizvodnih, ili komercijalnih delatnosti.
Svaki grad u Srbiji ima ovakve, spontano nastale
industrijske ili komercijalne lokacije, i njihovim
ureivanjem pomau se privrednici koji ve poslu-
ju da uu u legalne tokove poslovanja (legalizacija
Jelena Bojovi
objekata, mogunost uzimanja hipotekarnih kre-
dita, itd.). Na taj nain, podstiu se i opti uslovi
njihovog poslovanja. Odreeni pokuaji u ovom
smeru mogu se videti u Niu IZ Sever (legaliza-
cija i postavljanje komunalne infrastrukture zapo-
eto je u 2009. godini).
Lokalna samouprava treba da definie ove spon-
tane zone/ razvojna vorita, da ih planski uredi,
i u saradnji sa privrednicima sagleda potrebna in-
frastrukturna poboljanja. Kljunu ulogu u ovom
poslu ima kancelarija za lokalni ekonomski razvoj,
direkcija i odeljenje za urbanizam.
8.3. Zona unapreenog poslovanja
Prve zone unapreenog poslovanja (Business
Improvement District - BID) osnovane su sredi-
nom XIX veka u Severnoj Americi kada su, zbog
pojave velikih trnih centara na periferiji grada,
centralne trgovake ulice ostajale prazne i zapu-
tene i vremenom postale problematian deo gra-
da. Udruivanje preduzetnika i optine bilo je od
presudne vanosti za revitalizaciiju trgovakih
ulica u gradu. Danas u svetu postoji veliki broj gra-
dova u kojima uspeno funkcioniu takve zone.
Samo u Njujorku ima vie od pet stotina zona una-
preenog poslovanja.
Zona unapreenog poslovanja je novi koncept jav-
no-privatnog partnerstva u Srbiji koji se ostvaruje
izmeu optine i preduzetnika. Zona unapreenog
poslovanja (najee trgovaka zona), predstav-
lja deo urbanog jezgra u okviru kojeg privredni
subjekti - vlasnici, odnosno zakupci nepokretno-
sti, kao i fizika i pravna lica koja izdaju poslov-
ni prostor u zakup, izdvajaju posebna sredstva za
Lokalni ekonomski razvoj u srbiji
finansiranje razvoja i promocije zone. Sredstva se
odvajaju kroz plaanje uveanih iznosa odreenih
poreza, taksi i naknada koje predstavljaju izvorne
prihode jedinice lokalne samouprave. Zona poiva
na mehanizmu samooporezivanja kroz princip sa-
glasnosti preduzetnika o potrebi poboljanja uslo-
va poslovanja.
Svrha zone unapreenog poslovanja jeste pobolj-
anje uslova poslovanja u zoni, poveanje obima
privrednih aktivnosti, stvaranje uslova za otva-
ranje novih radnih mesta i poboljanje kvaliteta
ivota i rada. Osnovne aktivnosti u zonama una-
preenog poslovanja obuhvataju:
sprovoenje projekata kapitalnih ulaganja u
sekundarnu infrastrukturu, revitalizaciju, odr-
avanje, ureenje i ulepavanje javnih povri-
na, izgleda zgrada, ulica i trotoara;
zastupanje interesa korisnika zone (privred-
nih subjekata koji posluju na podruju zone)
u odnosima sa organima Republike i jedinice
lokalne samouprave, kao i sa organizacijama i
javnim preduzeima;
promovisanje zone kroz organizovanje razlii-
tih festivala i dogaaja i koordinisano i udru-
eno reklamiranje i marketing;
zajednike aktivnosti svih preduzetnika u zoni
(usaglaeno vreme rada, izgled bati i izloga,
uspostavljanje dana za posebne popuste);
obezbeivanje dodatnih komunalnih usluga,
uvoenje novih sigurnosnih standarda.
Trenutno u Srbiji postoji devet zona unapreenog
poslovanja. Prve zone su osnovane tokom 2003.
107
godine u Kruevcu, Zrenjaninu, Valjevu i Niu uz
pomo USAID-ovog Programa za reformu optin-
ske uprave (SLGRP). U toku 2006. i 2007. u Srbiji
je osnovano jo pet zona u Vranju, Loznici, Pro-
kuplju, Prijepolju i Parainu. Prvo to je raeno u
svim zonama bila je rekonstrukcija ulice (u Vranju
rekonstrukcija trnog centra), uz uee optine,
privrede i donatora.
Korist od osnivanja zona imaju optina, privatni
preduzetnici korisnici poslovnog prostora, vla-
snici poslovnog prostora i graani. Korsit optine
ogleda se u novoj slici grada, veem broju radnih
mesta, investicijama i veem budetu; poslovna
zajednica u zoni ima korist jer uveava svoj pro-
fit; vlasnici poslovnog prostora su na dobitku, jer
raste vrednost poslovnog prostora u zoni; i na kra-
ju, graani podiu svoj nivo ivljenja jer dobijaju
novu, atraktivnu lokaciju za trgovinu i usluge.
I pored oigledne koristi za sve kategorije, veliki
broj udruenja ne funkcionie, zato to nisu pokre-
nuta na inicijativu preduzetnika, ve na inicijativu
donatora i lokalne samouprave.
Jedan od dobrih primera je Zona unapreenog po-
slovanja u Vranju.
108
9. Razvoj ljudskih resursa
ta se podrazumeva pod kvalitetnom radnom
snagom? Najoptija definicija govori da je to
radna snaga koja poseduje kvalifikaciju (stru-
nu spremu) i vetine koje odgovaraju potrebama
privrede u kratkom i srednjem roku. Znai, nije
dovoljno samo da imate kolovanu radnu snagu,
ve je potrebno da na tritu postoji potranja za
odreenim strunim profilom, kao i da se obrazo-
vanje dugorono prilagoava potrebama privrede.
Primera radi, pre tridesetak godina, postojala je
velika tranja za strunjacima iz sektora industri-
je (pogotovo mainske), jer je ta grana proizvodila
vie od polovine BDP-a u gotovo svim zemljama
u svetu. Krajem XX i poetkom XXI veka, sektor
usluga je potpuno preuzeo primat u BDP-u, tako
da se tranja na tritu rada pomerila ka stru-
njacima iz ovih oblasti. Takoe, nije dovoljno da
radna snaga posedije samo znanje, ve i vetine za
obavljanje odreenog posla. Sedamdesetih i osam-
desetih godina prolog veka, velika preduzea u
bivoj Jugoslaviji imala su razvijeni sistem stru-
ne prakse uenika. Krahom privrede devedesetih
godina i propadanjem velikih privrednih sistema,
kao i strategijom Republike Srbije da se okrene ra-
zvoju malih i srednjih preduzea (koja, na alost,
nemaju dovoljno interesa ni sredstava), ovaj vid
strunog osposobljavanja je skoro nestao.
Razvoj ljudskih resursa je, svakako, najvaniji
faktor promocije dugoronog ekonomskog razvo-
ja. Kvalitet ljudskih resursa je jedan od presudnih
faktora za privlaenje investitora koji se bave
visokom tehnologijom i industrijom kao oblau
Hijerarhija radne snage nove ekonomije. Obrazovana i fleksibilna radna
Jelena Bojovi
snaga je od sutinskog znaaja i za razvoj posto-
jeih preduzea.
Osnovno i srednjokolsko obrazovanje, uglavnom,
od mladih ljudi stvara radnu snagu. Prekvalifika-
cija radne snage podjednako je vana u dana-
njem brzom i promenjljivom radnom okruenju, i
usmerena je na prekobrojne radnike, nezaposlene
i radnike koji su pred otkazom. Usmerena obuka i
prekvalifikacija, podrana od strane nacionalnih i
lokalnih javnih agencija i institucija i u saradnji sa
lokalnim preduzeima, od sutinskog je znaaja za
odravanje konkurentne raspoloivosti radne sna-
ge i odrive lokalne ekonomije.
Nacionalna sluba za zapoljavanje i njene lokalne
kancelarije bave se prekvalifikacijom i programi-
ma obuke i drugim sredstvima stimulacije zapo-
ljavanja, kao to su javni radovi, ili zapoljavanje
osoba sa posebnim potrebama. Neophodna je ko-
ordinacija na lokalnom nivou da bi se obezbedilo
efikasno korienje sredstava i da bi se osiguralo
zadovoljenje potreba poslovne zajednice.
U uslovima velike konkurencije, kvalitet raspolo-
ivih ljudskih resursa je esto najvaniji uslov za
konkurentnost grada, ili mikroregije. Javne i pri-
vatne obrazovne institucije i privreda moraju radi-
ti zajedno da bi obezbedili potrebnu prekvalifika-
ciju za postojeu radnu snagu i obuili poetnike.
Lokalni ekonomski razvoj u srbiji
Srbija
Albanija
Stanovnitvo preko 15 godina starosti
prema stepenu obrazovanja u nekim
zemljama Centralne i Jugoistone evrope.
Izvor: Zavodi za statistiku navedenih
zemalja
Projekti iz oblasti razvoja ljudskih resursa:
9.1. Programi prekvalifikacije i traenja
zaposlenja
Prekvalifikaciju radne snage treba raditi na osno-
vu potranje za odreenim profilima, odnosno,
potrebno je dozvoliti firmama da aritkuliu svo-
je potrebe. Prekvalifikacija pojedinaca u profile za
kojima nema potranje nema mnogo svrhe. Pro-
grami za traenje posla pomau pojedincima da
steknu vetine koje su im potrebne za odreena
radna mesta, a zatim da pronau odgovarajuu
priliku za zaposlenje. Jedna od najteih situacija
je sa zaposlenima koji su posle dvadesetak godi-
na rada ostali bez posla zato to su godinama bili
uljuljkani - nisu imali potrebu da trae posao, i ne
109
poznaju osnovne vetine koje su danas potrebne
u traenju posla. Programi za traenje zaposle-
nja mogu biti vrlo delotvorni i mogu obuhvatati
sve - od izgradnje samopouzdanja, pisanja cv-a,
ponaanja tokom intervjua, do povezivanja neza-
poslenih sa potencijalnim poslodavcima. esto se
deava da poslodavci koji otputaju radnike imaju
sredstva koja bi uloili u programe i projekte za
njihovu prekvalifikaciju i traenje posla.
Razliiti su tipovi obuka koje se mogu ponuditi ne-
zaposlenima. Obuka u poslovnom menadmentu,
finansijama i marketingu moe da ima veliki uti-
caj na nezaposlene i moe da ih stimulie da po-
krenu sopstveni biznis. Obuke obuhvataju i razvoj
vetina i specijalizovane kurseve za odreeni tip
posla (na primer, obuka za rad na novim maina-
ma).
Osnivanje centra za zapoljavanje bio bi projekat
koji saima sve pomenuto. Centar bi mogao da
bude mesto na kome se sastaju poslodavci i bu-
dui zaposleni i na kome bi se nale neophodne
informacije o programima obuke, upranjenim
radnim mestima, I drugom.
Centar za zapoljavanje mogao bi da prua sledee
usluge:
studentima - buduoj radnoj snazi, da prui
potrebne informacije na osnovu kojih e odlu-
iti ta e studirati i pomoi im da, po zavret-
ku studija, ostvare ciljeve u karijeri;
pomo nezaposlenima - u odabiru profesije;
usavravanje, obuka i formalna prekvalifikaci-
ja;
pomo u potrazi za poslom;
110
organizacija sajmova za zapoljavanje;
ureivanje internet stranice na kojoj bi bili
istaknuti oglasi i opisi radnih mesta.
U osnivanju centra treba da uestvuju svi vani
uesnici:
lokalna samouprava
Nacionalna sluba za zapoljavanje
obrazovne institucije
privrednici
udruenja i komore
nevladine organizacije koje se bave zapolja-
vanjem.
9.2. Mentorski programi i praktina
obuka (praksa)
U odeljku 4.2. Poslovne mree poetnika u poslu
i mentorski programi uveden je koncept mentor-
stva za poetnike u pokretanju sopstvenog posla.
Slian koncept moe se primeniti i za nezaposlene
koji trae ansu za zaposlenje.
Osobe sa iskustvom u biznisu mogu da budu men-
tori poetnicima, podre njihove napore, ohrabre
ih, i daju im nove ideje. Dobro je da mentorski pro-
grami budu neformalni, oni predstavljaju nain da
se pomogne pojedincima u traenju odgovaraju-
eg zaposlenja.
Ne tako retko, kompanije stipendiraju uenike i
daju mogunost studentima da prou deo prakti-
ne nastave upravo u njihovom preduzeu. Uloga
Jelena Bojovi
lokalne samouprave u ovom poslu jeste da zajed-
no sa privatnim partnerom (kompanijom) definiu
uslove za obavljanje prakse ili uslove stipendira-
nja, i da uspostave vezu sa obrazovnim institucija-
ma. Ujedno, kroz programe saradnje sa privredom,
lokalna samouprava moe da stimulie preduzet-
nike da pruaju praktinu obuku, ili da stipendira-
ju uenike (na primer, prezentacija uspenih prak-
si u ovoj oblasti moe da deluje stimulativno).
9.3. Usklaivanje nastavnih programa
Kao jedna od komparativnih prednosti koja je u
Srbiji na poetku tranzicije vrlo esto naglaava-
na, jeste jeftina, visokokvalifikovana radna snaga.
Opte je miljenje da je sistem obrazovanja u biv-
oj Jugoslaviji - koji je insistirao na irini znanja,
a ne na uskoj specijalizaciji - omoguio naim lju-
dima da se u zemlji, a pogotovu u inostranstvu,
veoma brzo i lako snau na razliitim poslovima.
Meutim, nije do kraja razjanjeno da li je kolo-
vanje doprinelo da su devedesetih godina prolog
veka bivu Jugoslaviju napustili najkvalitetniji
strunjaci koji su, u tim okolnostima, morali da
budu prilagodljivi (uglavnom mladi koji su bea-
li od vojne obaveze ili bede).
Veliki razvoj sektora usluga od 2001. godine, pre
svega telekomunikacija i finansijskih usluga, kao
i dolazak stranih firmi koje su podigle standard
kvaliteta radne snage, uslovili su da se stvori
jo vei jaz izmeu ponude i tranje za radnom
snagom u Srbiji. Budui da je obrazovna struktura
u ovim sektorima bila nepovoljna, bili su prinueni
da, u prvo vreme, zapoljavaju i radnike koji ne
zadovoljavaju potrebne kriterijume i da uloe
sredstva u skupe trening programe (primer banaka
Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 111

poljoprivredne i umarske kole 9,2%

Broj elja
Rang Optina Naziv kole
Mesta u
Konkurisalo na 1 mesto
trgovake kole i sektor usluga 9,2%
koli
u koli medicinske kole i socijalna zatita 7,4%

1 Savski venac Ugostiteljsko-turistika kola 300 2467 8,22

2 Stari grad Prva ekonomska kola 264 1865 7,06 Dakle, stie se utisak da se obrazovni sistem nije
prilagodio eljama srednjokolaca, ali ni potreba-
3 Stari grad Pravno-birotehnika kola 9. maj 246 1695 6,89
ma privrede. Ostaje otvoreno pitanje da li reforma
4 Zvezdara Farmaceutsko-fizioterapeutska kola 160 1004 6,28 obrazovanja treba svima da omogui da upiu ta
5 Novi Beograd Politehnika akademija - Srednja turistika kola 210 1251 5,96 ele, a da trite potom proceni da li je, i koliko,
6 Zemun Ekonomska kola Nada Dimi 168 867 5,16 pojedino zanimanje atraktivno.
7 Palilula Srednja tehnika PTT kola 210 1065 5,07 Tvrdnja da je veliki broj visokokolovane jeftine
radne snage naa komparativna prednost nije, u
8 Vodovac Druga ekonomska kola 342 1599 4,68
potpunosti, tana. Istina je da imamo, u poree-
9 Zemun Pravno birotehnika kola Dimitrije Davidovi 168 776 4,62 nju sa zemljama u regionu i evropskim prosekom,
veliki procenat radno sposobnog stanovnitva sa,
najmanje, srednjim nivoom obrazovanja. Najvei
Tranja za srednjim kolama u tokom 2002. i 2003. godine). Obrazovna struktura
problem je, meutim, to obrazovna struktura (pre
Beogradu, 2006. (naroito srednjeg obrazovanja) u poslednjih
svega, srednjokolska) trenutno ne odgovara po-
nekoliko godina se poboljala, ali i dalje nije u
Izvor: Upis aka u srednje kole trebama privrede. Razlozi su mnogobrojni:
skladu sa tranjom. Primera radi, od sedamnaest
na teritoriji grada Beograda za hiljada upisanih srednjokolaca 2005. godine Akt o mrei srednjih kola donosi vlada
kolsku 2005/2006. godinu. Zavod na teritoriji Beograda (bez gimnazija), u deset na osnovu: broja i uzrasta uenika na odree-
za informatiku i statistiku, Grad najatraktivnijih kola, konkurisalo je pet do osam nom podruju; specifinosti podruja (brdsko-
Beograd aka na jedno mesto. planinsko, prigranino, nedovoljno razvijeno,
Interesantno je da meu prvih deset najatraktiv- nacionalno meovito); razvojne specifinosti
nijih kola nema ni jedne tehnike kole. Sa druge podruja na osnovu utvrenih potreba za za-
strane, svega 14% srednjokolaca je uspelo da se poljavanje; dostupnosti i jednakih uslova za
upie u najtraenije kole u Beogradu. Struktura sticanje obrazovanja i vaspitanja; obezbeene
upisa u srednje kole u Srbiji, u kolskoj 2005/06, mree komunikacije; finansijskih mogunosti
bila je sledea: Republike.
tehnike kole (mainska, elektro, graevin- Nacionalni prosvetni savet, koji od etr-
ska, hemijska...) 28,7% deset i dva lana ima samo jednog lana iz
gimnazija 23,7% udruenja poslodavaca, donosi opte osnove
predkolskog programa, nastavne planove i
ekonomske i pravno-birotehnike kole
programe osnovnog i srednjeg obrazovanja i
11,7%
112
vaspitanja i osnove vaspitnog programa i utvr-
uje listu obrazovnih profila.
Zaposleni u srednjim strunim kolama
ostae bez posla ukoliko se odreeni obrazovni
profili ugase, ili se kole zatvore.
Privreda nema prohodnost ka donosiocima od-
luka o nastavnim planovima i potrebnim ve-
tinama radne snage.
Lokalne samouprave do sada nisu pronale
svoje mesto u toj drutvenoj ulozi.
Otvoreno je pitanje na koji nain lokalne samou-
prave treba da pristupe problemu?
Uloga lokalne samouprave sastoji se od ukljui-
vanja svih relevantnih institucija i organizacija u
dijalog, i donoenja odluka o potrebnim ljudskim
resursima kao delu razvojnog plana. Zakon o za-
poljavanju i osiguranju za sluaj nezaposlenosti,
usvojen u julu 2003. godine, predvia mogunost
osnivanja saveta za zapoljavanje. Lokalni saveti,
dakle, mogu da preuzmu ovu ulogu i da usmera-
vaju unapreenje obrazovanja na lokalnom nivou.
Aktivnosti saveta:
procena finalizacije obrazovnog procesa (veti-
ne i znanja, projekcije, brojnost grupa i odelje-
nja);
stvaranje lako dostupne i interaktivne baze
podataka vezane za trine trendove (prema
sektorima);
organizovanje okruglih stolova sa lokalnim
poslodavcima i trenerima da bi se uskladila
ponuda i potranja poslova sa programima
obuke;
Jelena Bojovi
uee trenera i edukatora u seminarima po-
sveenim razvoju radne snage (finansiranim
od strane privatnog sektora);
savet treba da iskoristi svoj uticaj da bi na re-
gionalnom i nacionalnom nivou podstakao ne-
ophodne reforme.
9.4. Centar za obuku
Kao to je ve reeno, formalno obrazovanje je
adekvatan, ali previe spor sistem (dugotrajan
proces prekvalifikacije). Projekat centra za obu-
ku predstavlja koncept saradnje preduzetnika sa
razliitim institucijama - republikim i lokalnim,
koje se, svaka u svom domenu, bave obrazova-
njem i smanjenjem stope nezaposlenosti (kole,
osnovne i srednje, fakulteti, radniki univerzitet,
Nacionalna sluba za zapoljavanje). Kroz centar
za obuku radna snaga se u kratkom vremen-
skom periodu dodatno obrazuje, usmerava i
prekvalifikuje za potrebe privrede. Pruanjem
usluge postojeoj poslovnoj zajednici i potenci-
jalnim investitorima, lokalna samouprava stvara
konkurentne uslove za otpoinjanje posla. To je
korak ispred u privlaenju direktnih investicija,
kao i u spreavanju odlaska postojeih.
Centar za obuku je institucija za brzu dokvali-
fikaciju i sticanje specifinih vetina i znanja
za poznatog poslodavca.
Centar se osniva kao oblik javno-privatnog
partnerstva izmeu lokalne samouprave i lo-
kalne poslovne zajednice. U finansiranju i od-
luivanju o funkcionisanju centra podjednaku
ulogu ima i lokalna samouprava i privreda.
Lokalni ekonomski razvoj u srbiji
Centar za obuku treba da bude dobro promo-
visan, na primer: lokalni promotivni materijal
treba da sadri informacije o centru.
Saradnja centra sa lokalnom samoupravom,
lokalnom poslovnom zajednicom i postojeim
institucijama lokalnog ekonomskog razvoja i
zapoljavanja (na primer, sa kancelarijom za
lokalni ekonomski razvoj, Nacionalnom slu-
bom za zapoljavanje, i dr.) preduslov je za nje-
govo funkcionisanje;
Tokom osnivanja, centar se oslanja na upotre-
bu postojeih resursa koristi prostorije kola,
ili radnikog univerziteta, profesore lokalnih
fakulteta i kola, i dr.
Osnivanje centra za obuku odvija se na sledei
nain:
1. Polazi se od analize potreba za radnom sna-
gom, kao i od ponude radne snage na tristu
rada. Analiza podrazumeva i utvrivanje po-
stojeih aktivnosti obrazovnih institucija,
utvrivanje potreba nezaposlenih lica i viko-
va kadrova. Potrebno je, takoe, ispitati potre-
be postojee poslovne zajednice, kao i analizu
isplativosti projekta.
2. Drugi korak predstavlja okupljanje zaintere-
sovanih institucija i organizacija (formiranje
radne grupe)
3. Definiu se potencialni izvori finansiranja:
optinski budet
investitori
postojei preduzetnici
Nacionalna sluba za zapoljavanje i dr.
113
4. Formalno osnivanje centra za obuku akt o
osnivanju.
5. Odreivanje lokacije prostorija centra, rekon-
strukcija i opremanje.
6. Priprema i odravanje pouzdane baze poda-
taka raspoloive i potrebne radne snage - U
saradnji sa Nacionalnom slubom za zapolja-
vanje razvija se i odrava baza podataka ras-
poloive i potrebne radne snage.
7. Priprema radnog plana centra razvijanje pro-
grama obuke, formiranje biblioteke sa svim
materijalima za obuku i sastavljanje liste pre-
davaa.
8. Praenje i ocena rada centra praenje us-
penosti sprovedene obuke, primena steenih
znanja (iz ugla investitora, korisnika i optin-
ske uprave). Sastavljanje liste korisnika centra
kao reference za budue investitore.
9. Promocija centra aktivnost koja treba da
traje od donoenja odluke da se krene u reali-
zaciju. Za svaku aktivnost, pogotovu za najave
obrazovnih programa i otvarnja konkursa za
uestvovanje u programima prekvalifikacije ili
dokvalifikacije, potrebna je medijska kampa-
nja.
Koncept centra za obuku moe da se uskladi i sa
drugim programima, pa moe da obuhvatiti i spro-
voenje mentorskih programa, praktinu obuku i
dr.
114
Finansiranje projekata i programa
Postoje dve faze pripreme projekta:
1) prva faza u kojoj se ideje pretvaraju u konzi-
stentan plan akcija sa jasnim ciljevima i rokovima
2) druga faza kada treba potraiti finansijska sred-
stva za realizaciju projekta.
Izvori finansiranja projekata ekonomskog razvoja
su:
izvorni prihodi lokalne samouprave, ustupljeni
prihodi lokalne samouprave i transferi
republiki fondovi i fondovi agencija i institu-
cija na regionalnom i dravnom nivou
krediti/ zajmovi
privatni kapital i privatno javna partnerstva
meunarodne donacije i fondacije
Izvorni prihodi lokalne samouprave,
ustupljeni prihodi lokalne samouprave i
transferi
Godinji priliv novca iz javnog sektora koji stie od
poreza, taksi, novanih kazni, kamata, iz fondova
i drugih izvora, tradicionalno se koristi za pokri-
vanje operativnih trokova (finansiranje tekuih
optinskih aktivnosti) i izgradnju manjih objeka-
ta koji ne traju vie od nekoliko godina. Naelno,
ovi fondovi mogu da se koriste za podsticanje eko-
nomskog razvoja, ali je potrebno dugoronije pla-
niranje prihoda i rashoda.
Prihodi lokalne samouprave
IZVORNI PRIHODI
porez na imovinu, osim poreza na prenos apsolut-
nih prava i poreza na naslee i poklon
lokalne administrativne takse
lokalne komunalne takse
boravina taksa
naknada za korienje graevinskog zemljita
naknada za ureivanje graevinskog zemljita
naknada za zatitu i unapreivanje ivotne sredi-
ne
prihodi od koncesione naknade za obavljanje ko-
munalnih delatnosti i prihodi od drugih konce-
sionih poslova koje jedinica lokalne samouprave
zakljui u skladu sa zakonom
novane kazne izreene u prekrajnom postupku
za prekraje propisane aktom skuptine jedinice
lokalne samouprave, kao i oduzeta imovinska ko-
rist u tom postupku
prihodi od davanja u zakup, odnosno na korie-
nje nepokretnosti u dravnoj svojini koje koristi
jedinica lokalne samouprave i indirektni korisnici
njenog budeta
prihodi od prodaje pokretnih stvari koje koristi
jedinica lokalne samouprave i indirektni korisnici
njenog budeta
prihodi koje svojom delatnou ostvare organi i
organizacije jedinice lokalne samouprave
prihodi od kamata na sredstva budeta jedinice
lokalne samouprave
prihodi po osnovu donacija jedinici lokalne samo-
uprave
prihodi po osnovu samodoprinosa
Jelena Bojovi
Lokalne komunalne takse
isticanje firme na poslovnom prostoru
isticanje i ispisivanje firme van poslovnog prosto-
ra na objektima i prostorima koji pripadaju jedi-
nici lokalne samouprave (kolovozi, trotoari, zelene
povrine, bandere i sl.)
dranje motornih drumskih i prikljunih vozila,
osim poljoprivrednih vozila i maina
korienje vitrina radi izlaganja robe van poslov-
nih prostorija
dranje i korienje plovnih postrojenja i plovnih
naprava i drugih objekata na vodi, osim pristana
koji se koriste u pograninom renom saobraaju
dranje i korienje amaca i splavova na vodi,
osim amaca koje koriste organizacije koje odra-
vaju i obeleavaju plovne puteve
dranje restorana i drugih ugostiteljskih i zabav-
nih objekata na vodi
dranje kunih i egzotinih ivotinja
korienje prostora na javnim povrinama ili
ispred poslovnih prostorija u poslovne svrhe, osim
za prodaju tampe, knjiga i drugih publikacija,
proizvoda starih i umetnikih zanata i domae ra-
dinosti
dranje sredstava za igru (zabavne igre)
dranje muzikih ureaja i prireivanje muzikog
programa u ugostiteljskim objektima
korienje reklamnih panoa
korienje prostora za parkiranje drumskih motor-
nih i prikljunih vozila na ureenim i obeleenim
mestima
korienje slobodnih povrina za kampove, po-
stavljanje atora ili druge objekte privremenog
korienja
korienje obale u poslovne i bilo koje druge svrhe
zauzee javne povrine graevinskim materijalom
i za izvoenje graevinskih radova
Lokalni ekonomski razvoj u srbiji
USTUPLJENI PRIHODI
porez na dohodak graana, na prihode od: godinja naknada za motorna vozila, traktore i
poljoprivrede i umarstva prikljuna vozila
samostalnih delatnosti naknada za zagaenje ivotne sredine
nepokretnosti naknada za korienje mineralnih sirovina
davanja u zakup pokretnih stvari naknada za izvaeni materijal iz vodotoka
osiguranja lica naknada za korienje uma
40% od poreza na zarade, koji se plaa prema naknada za korienje voda
prebivalitu zaposlenog naknada za promenu namene poljoprivrednog
zemljita
porez na naslee i poklon
porez na prenos apsolutnih prava naknada za korienje prirodnog lekovitog fak-
tora
turistika naknada
druge naknade u skladu sa zakonom
Republiki fondovi, fondovi agencija i
institucija na regionalnom i dravnom
nivou
Vlada Republike Srbije - njena ministarstva, ras-
polau sredstvima o ijoj raspodeli odluuju. Ve-
ina ministarstava raspisuje konkurse i javne po-
zive, najmanje jednom godinje. Neophodno je da
lokalna samouprava poznaje dinamiku objavljiva-
nja konkursa, oblasti finansiranja i potrebnu kon-
kursnu dokumentaciju, da bi blagovremeno sasta-
vila projektni predlog i prijavila se na konkurs za
dodelu sredstava.
Ministarstava koja raspisuju konkurse u oblasti
ekonomskog razvoja (to ukljuuje, kao to smo
videli u prethodnom poglavlju, i reformu admini-
stracije, obrazovanje, infrastrukturu):
115
Ministarstvo za nacionalni investicioni
plan (www.mnip.gov.rs )
Ministarstvo za dravnu upravu i lokalnu
samoupravu (www.drzavnauprava.gov.rs) -
Sektor za projekte Ministarstva ima na raspo-
laganju sredstva od igara na sreu
Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i
vodoprivrede (www.minpolj.gov.rs )
SIEPA Agencija za strana ulaganja i pro-
mociju izvoza (www.siepa.gov.rs )
Fond za razvoj Republike Srbije ( www.
fondzarazvoj.sr.gov.yu )
Ministarstvo finansija ( www.mfin.gov.rs )
Ministarstvo ivotne sredine i prostor-
nog planiranja (www.ekoplan.gov.rs )
Fond za zatitu ivotne sredine (www.
sepf.sr.gov.yu) - dobija vea sredstva nego Mi-
nistarstvo za zatitu ivotne sredine, tako da
tim sredstvima mogu da se finansiraju projek-
ti koji su neodloeni i za koje ne mora da se
raspisuje konkurs.
Ministarstvo ekonomije i regionalnog ra-
zvoja (www.merr.gov.rs) - Odeljenje za infra-
strukturu i projekte
Ministarstvo rada i socijalne politike
(www.minrzs.gov.rs) - Fond za socijalne inova-
cije
Ministarstvo za omladinu i sport (www.
mos.gov.rs )- Sektor za upravljanje projektima
116 Jelena Bojovi

Primer: Javni poziv Ministarstva za JAVNI POZIV

dravnu upravu i lokalnu samoupravu
za podnoenje zahteva jedinica lokalne samouprave za raspodelu dela sredstava iz
namenskih primanja budeta Republike koja se ostvaruju prireivanjem igara na
sreu, a koriste za finansiranje lokalne samouprave

Raspodela sredstava se vri za ostvarivanje sledeih ciljeva:

1. Uee u obezbeivanju nedostajueg dela sredstava u punom ili deliminom iznosu

za realizaciju novih ili zavretak zapoetih projekata koji se finansiraju iz budeta
jedinice lokalne samouprave, a od posebnog su znaaja za ivot graana na njenoj
teritoriji.

2. Pruanje pomoi jedinici lokalne samouprave u realizaciji programa racionalizacije

ili osposobljavanja organa lokalne samouprave.

3. Pruanje pomoi jedinici lokalne samouprave koja je pogoena elementarnom

nepogodom ili drugom nesreom veih razmera.

4. Pruanje tehnike i druge pomoi u cilju modernizacije rada organa jedinice lokalne
samouprave

5. Pruanje pomoi jedinici lokalne samouprave u realizaciji razliitih oblika

solidarnosti sa licima koja su u sutinski nejednakom poloaju sa ostalim
graanima, kao i sa licima sa posebnim potrebama i pomoi socijalno-humanitarnim
organizacijama na njihovoj teritoriji.

6. Pruanje pomoi jedinici lokalne samouprave u realizaciji programa zatite ivotne

sredine, odnosno lokalnih, akcionih i sanacionih planova, kao i projekata i aktivnosti
iz oblasti zatite ivotne sredine.
Lokalni ekonomski razvoj u srbiji
55 Saglasno Zakonu o javnom dugu
56 Prirunik za finansijsku analizu i ocenu kre-
ditne sposobnosti optina, Finansijska analiza i
upravljanje dugom u lokalnim samoupravama u
Srbiji; Model konkursne dokumentacije za na-
bavku kredita jedinica lokalne samouprave sa
uputstvom za korienje.
http://www.mega.ui-serbia.org/kbase/upload/
analysis/sr/finansijska%20analiza%20i%20
ocena%20kredit.sposobnosti.pdf
3) Finansiranje zajmovima
Finansiranje zajmovima u javnom i u privatnom
sektoru najee se koristi za dugorone projekte
koji traju vie od nekoliko godina. To su sredstva
koja se prikupljaju putem instrumenata zaduiva-
nja i mogu da imaju raznovrsne uslove otplate, ali
se tradicionalno kreu u rasponu od jedne do dva-
deset pet, ili vie godina. Zajmovi se koriste ili za
finansiranje projekata koji se ne mogu isplatiti iz
godinjih prihoda, ili za finansiranje onih projeka-
ta koje e koristiti i sledee generacije, pa je oprav-
dano da se od buduih prihoda otplauju dunike
obaveze. Za finansiranje tekuih trokova treba
izbegavati upotrebu dugoronih zajmova.
Lokalna samouprava moe da koristi sledee mo-
dele zaduivanja55:
zaduivanje kod finansijskih institucija:
putem dugoronih kredita za kapitalne in-
vesticije
putem lizinga za nabavku osnovnih sred-
stava i opreme
zaduivanje kod investitora na finansijskom
tritu
emisijom dugoronih dunikih hartija od
vrednosti, to jest, obveznicama
Preduslovi koji se moraju ispuniti da bi lokalna sa-
mouprava spremno ula u proces56:
usvojena strategija razvoja optine sa planom
kapitalnih investicija,
usvojena odluka o nainu upravljanja dugom,
117
pripremljena studija izvodljivosti investicio-
nog projekta,
miljenje Ministarstva finansija o zaduivanju,
odluka skuptine optine o zaduivanju,
odluka o pokretanju otvorenog postupka
javne nabavke kredita, odnosno odluka o
emisiji
obveznica,
prezentacija optine kao dunika,
finansijski plan optine u periodu zadui-
vanja.
4) Privatni kapital i privatno javna
partnerstva
Privatni kapital podrazumeva investicije privat-
nog sektora i najee se plasira u projekte eko-
nomskog razvoja kroz privatno-javno partnerstvo.
Privatno-javno partnerstvo na lokalnom nivou
predstavlja sve oblike saradnje lokalne samoupra-
ve i privatnih partnera u oblasti upotrebe sredsta-
va, znanja i iskustva, radi projektovanja, finansi-
ranja, izgradnje/obnove, upravljanja i odravanja
lokalne infrastruktre, ili obavljanja izvornih funk-
cija lokalne smouprave. Tom prilikom javni sektor
ima ulogu pokretaa i stvaraoca saradnje kao
partner koji ugovorno definie vrste i obim poslo-
va, ili usluga koje namerava da prenese na privat-
ni sektor i koji javne poslove nudi privatnom sek-
toru. Privatni sektor se javlja kao partner kome je
takva saradnja potrebna ukoliko moe da ostvari
poslovni interes (profit) i koji je duan da kvalitet-
no izvrava poslove dobijene ugovorom.
118 Jelena Bojovi

U tabeli su prikazani primeri javno-privatnog partnerstva u petnaest jedinica lokalne Karakteristike projekata javno-privatnog partner-
samouprave u Republici Srbiji58. stva
dugorona ugovorna saradnja (dvadeset do
Vrsta javno-privatnog
Grad/Optina Delatnost dvadeset pet godina) izmeu javnog i privat-
partnesrtva
nog sektora,
Beograd javni prevoz poveravanje delatnosti stvarna preraspodela poslovnog rizika (pobolj-
anje kvaliteta usluge).
Beograd upravljane otpadom Ugovor o koncesiji
Beograd vodovod i kanalizacija Ugovor o koncesiji (B.O.T.) Oblici privatno javnog parnerstva u Srbiji:
Subotica turizam zajedniko drutvo poveravanje obavljanja delatnosti
Sombor snabdevanje gasom zajedniko drutvo koncesija
ievac snabdevanje gasom zajedniko drutvo zajedniko drutvo
Kikinda Parking servis poveravanje delatnosti sticanje udela u javnom komunalnom predu-
zeu
Prokuplje Parking servis poveravanje delatnosti
ostali oblici.
Aranelovac Parking servis poveravanje delatnosti
Smederevska Palanka upravljane otpadom poveravanje delatnosti Postoji niz moguih nedostataka u vezi kapacite-
ta i javnog i privatnog sektora koji mogu ugroziti
Branievski okrug upravljane otpadom poveravanje delatnosti
stvaranje uspenog partnerstva57. Nedostaci mogu
Novi Beej upravljane otpadom poveravanje delatnosti biti:
Leskovac upravljane otpadom poveravanje delatnosti obostrano nepoverenje i nedostatak razume-
vanja interesa i potreba druge strane,
Vrac upravljane otpadom poveravanje delatnosti
nepostojanje informacija na lokalnom nivou
Veliko Gradite upravljane otpadom poveravanje delatnosti i nedostatak iskustva lokalne samouprave u
Jagodina upravljane otpadom poveravanje delatnosti kreiranju uspenih partnerstva,
Tutin upravljane otpadom poveravanje delatnosti zakonske i institucionalne prepreke za stvara-
nje javno-privatnih odnosa.
U svakom javno-privatnom partnerstvu moraju se
57 Alati za JPP, http://www.mreza-lokalni-ra- uspostaviti odreene garancije i zatita, i za javni,
zvoj.net/pages/doc/JPP.doc i za privatni sektor, i za celu zajednicu.
58 Tabela preuzeta iz prirunika Pravni okvir za
lokalni ekonomski razvoj, The Urban Institute
Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 119

5) Meunarodne donacije i fondacije

U Srbiji trenutno postoji vie od trista meunarod-

nih donatorskih organizacija i fondacija, sredstva
su dostupna lokalnim samoupravama direktno ili
indirekno, kroz partnerstva sa drugim sektorima.
Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj
(NALED) sastavila je Compendium - Pregled pro-
grama za podrku privredi koji je dostupan na nji-
hovom vebsajtu (www.naled-serbia.org). On-lajn
baza podataka omoguava pretraivanje programa
finansijske, konsultantske i druge pomoi privredi
i optinama koju pruaju republiki i pokrajinski
organi, strani donatori i fondovi.
Drugi koristan izvor informacija moe biti Vodi
kroz potencijalne domae i inostrane izvore
finansiranja, za projekte NVO, lokalnih sa-
mouprava, MSP i preduzetnika u Republici
Srbiji59 , koji je pripremio tim potpredsednika
Vlade za implementaciju Strategije za smanjenje
siromatva i on predstavlja dobru bazu podataka
za pronalaenje partnera u realizaciji ekonomskih
projekata.

59 http://www.prsp.gov.rs/HTML/sesti_vodic_
kroz_potencijalne_domace_i_inostrane_izvore_fi-
nansiranja.htm ili
http://www.gradjanske.org/admin/article/
download/files/7.%20Vodic%20kroz%20finansij-
ska%20sredstva.pdf?id=404
120
ESTI KORAK
Praenje i ocena
sprovedenih
aktivnosti
Ocena efekata nekog projekta ili
programa, od pomoi je u narednom
ciklusu ekonomskog razvoja
Praenjem sprovoenja projekta
mogu se vriti izmene u hodu, a
iznenaenja su uvek mogua
Visoka ocena sprovedenih programa
dokaz je uspenosti programa
Bez praenja i ocene programa
nema uenja
Najpre treba napraviti razliku izmeu
praenja i ocene programa:
Praenje (monitoring) je rutinska, stalna aktiv-
nost, koju sprovode oni koji su direktno ukljueni
u proces. Tokom praenja realizacije rukovodimo
se planom aktivnosti da bismo izmerili kakav je
napredak i uinak.
Ocena se daje periodino, usredsreuje se na po-
stignute rezultate i efektivnost, a obino procenju-
je neko ko nije ukljuen u samu realizaciju. Ocena
je vana da bi se razmotrilo da li je potrebno ui-
niti neke izmene u strategiji. Ocena odgovara na
pitanje kako je neto uraeno, a ne samo, da li je
uraeno.
Zato je praenje i ocena realizacije
projekata znaajna?
Redovnim praenjem i ocenjivanjem realizacije
postie se sledee:
osigurava se realizacija,
osigurava se sinhronizacija uesnika u
projektu,
skrauje se period izmeu dve naizmenine
aktivnosti,
spreava se ponavljanje greaka u realizaciji,
osigurava se transparentnost procesa,
unapreuje se uzajamno poverenje uesnika,
u hodu se ouavaju greke;
poveava se informisanost svih uesnika i
zainteresovanih strana,
poveava se ansa za postizanje planiranih
rezultata,
unapreuje se planiranje buduih projekata.
Praenje i ocena projekta -
injenice
1) U pripremi projekta treba definisati:
cilj projekta,
oekivani rezultat projekta,
indikatore za ocenu projekta,
vreme trajanja celog projekta,
vreme poetka i kraja,
spisak svih aktivnosti na projektu,
vreme realizacije za svaku aktivnost,
odgovorne osobe za svaku aktivnost,
ishod svake aktivnosti,
indikator za svaku aktivnost.
Indikatori moraju biti lako razumljivi, jasni, mer-
ljivi kad god je to mogue, jednostavni za priku-
pljanje podataka i relevantni za projekat.
2) Priprema plana za praenje i ocenu - Plan za
praenje i ocenu realizacije projekata mora odre-
diti vrstu podataka koji se prikupljaju i naine
prikupljanja. Podaci mogu biti kvalitativni i kvan-
titativni. Pre poetka projekta mora se ustanoviti
osnova u odnosu na koju e se ocenjivati napre-
dak - ako je rezultat projekta smanjenje nezapo-
slenosti za 1 %, pre poetka projekta potrebno je
imati podatak o trenutnoj stopi nezaposlenosti,
da bi se na kraju projekta procenilo da li se stopa
smanjila za 1%.
Lokalni ekonomski razvoj u srbiji
ULAZNI PODACI (koji su
definisani prilikom pripreme
projekta)
Cilj projekta
Oekivani rezultat projekta
Indikatori za ocenu projekta
Trajanje projekta
Poetak i kraj projekta
Aktivnosti na projektu
Vreme realizacije svake
aktivnosti
Odgovorne osobe za svaku
aktivnost
Ishod svake aktivnosti
Indikator za svaku aktivnost
121
4) U toku faze praenja i ocenjivanja - Uestalost
zavisi od projekta, ali je vano da proces praenja i
OPIS ocenjivanja ne bude prevelik teret i da ne oduzima
mnogo vremena. Praenje je, po definiciji, stalna
aktivnost, ali ne sme oduzeti vie od 5% vremena
Primer: unapreenje uslova za poslovanje
uesnicima u poslu. Ocenjuje se nakon realizacije
Napomena: analizira se pri ocenjivanju projekta svake aktivnosti, odnosno, na kraju projekta.
Primer: uveanje broja zaposlenih
Napomena: meri se pri ocenjivanju projekta
Primer: trista novih radnih mesta 5) Izvetavanje - Plan za praenje i ocenu realiza-
cije programa mora da utvrdi na koji nain e se
Napomena: proverava se pri ocenjivanju projekta
izvetavati, u kom obliku, i ko e biti izvetavan.
Primer: trista dana
Napomena: analizira se pri ocenjivanju projekta
Prvi korak je provera poetka aktivnosti Praenjem i ocenom zavrava se jedan ciklus u
procesu lokalnog ekonomskog razvoja. Prvi ciklus
traje dve godine, a svaki naredni sve krae.
Za svaku aktivnost postoji lice koje prati sprovoenje ove aktivnosti
Primer: odrana sednica skuptine na kojoj je osnovan industrijski
park
Primer: odluka skuptine o osnivanju industrijskog parka
3) Uspostavljanje sistema za praenje i realizaciju
projekata - Mora biti uspostavljen sistem za priku-
pljanje informacija:
format izvetavanja
nadlene osobe - ko je nadlean za prikuplja-
nje informacija i
vreme izvetavanja - koliko esto i kada se
radi.
Sistem treba da bude lak za primenu i ne bi treba-
lo da zahteva previe vremena.
122 Jelena Bojovi

Primer: Plan za praenje i ocenu realizacije projekata

Zadatak (projekat)

Opis

Cilj

Realizacija Organizacija Odgovorna osoba

Nadleni

Partneri u saradnji

a) Budet projekta (zadatka) Oekivano Realizovano

total

b) Finansiranje projekta

Rezultati projekta Oekivano Realizovano

PLAN RADA AKTIVNOSTI

2)Aktivnost Opis Nadlenost Vreme Komentar

predvidjeno realizovano

Ekonomska korist Broj radnih mesta Broj radnih mesta REALIZOVANO

(predvideti broj radnih
mesta, investicije, privatno- Total M Z Total M Z
javno partnerstvo,
stvorie se zahvaljujui
implementaciji ovog
Koliina investicija Koliina investicija
programa)
Privatno-javno Privatno-javno
partnerstvo partnesrtvo
 123

Kraj i poetak: Ako ste itajui ovaj prirunik doiveli lokal-

ni ekonomski razvoj kao upravljanje doma-
Ako ste poeleli da zbog neizvesnih i teko
merljivih rezultata odustanete od lokalnog

Poruka itaocima
instvom, u pravu ste:
Ekonomija potie od grke rei oikonomi-
kos (). Ova re je sloenica koja
povezuje grke rei nomos (), obiaj,
zakon i oikos (), kua, i izvorno znai:
zakoni upravljanja domainstvom.
Ako ste nauili neto novo, ali je i dalje nedo-
voljno, pogledajte:
http://www.mega.ui-serbia.org/kbase/sr/
home.html
http://go.worldbank.org/V68WA64TF0
http://www.ledna.org/
ekonomskog razvoja - NEMOJTE, jer:
Od juna 2006. godine stranim investitorima
u Srbiji podeljeno je etrdeset sedam miliona
i trista hiljada evra podsticajnih sredstava za
ulaganje u Srbiju ime je otvoreno sedamnaest
hiljada i dvesta novih radnih mesta i realizo-
vano vie od esto miliona evra investicija.
U Svilajnac uskoro dolazi Panasonik, koji je
najavio izgradnju svoje najvee fabrike u Evro-
pi, ba u tom gradu60.
Ako mislite da lokalni ekonomski razvoj
moe da eka, i da deset dana nije nita, po-
greili ste:
Broj privrednih drutava i preduzetnika na
dan 6. avgusta 2010. iznosio je 338.804

Ako mislite da e naredne godine u ovo vre- Broj privrednih drutava i preduzetnika na
me biti mnogo bolje, moramo da vas podse- dan 16. avgusta 2010. iznosio je 338.867
timo: U roku od samo deset dana registrovano je
Panasonic (Matsushita Electric Industrial of vie od ezdeset novih privrednih subjekata
Japan) je odluku o investiranju u Plzen (Plzen,
Borska pole indiustrijska zona, Republika e-
Ako se oseate puni entuzijazma i spremni da kre-
ka) doneo tek sedam godina nakon poetnih
nete u proces lokalnog ekonomskog razvoja, vra-
razgovora.
tite se na poetak prirunika i krenite od prvog
Jedan nemaki investitor je tek 2009. godi- koraka:
ne, trinaest godina nakon prve posete Oburnu
PRVI KORAK - Analiza stanja / kontekst
(Alabama, SAD), proirio svoju proizvodnju i
ustalio se u ovom malom gradu.

60 Izvor: SIEPA
124

Renik pojmova Lokalni ekonomski razvoj - Skup aktivnosti koje imaju za cilj da izgrade kapacitete lokalne zajednice da
unapredi svoju ekonomsku budunost i kvalitet ivota za sve.
Grinfield investicije - Vrsta investicije u kojoj kompanija gradi nove objekte za svoje poslovanje. Naziv
green field, u prevodu zeleno polje, potie od ideje da se nov objekat gradi na povrini koja do tada nije
bila koriena.
Braunfild investicije - Investiranje kroz kupovinu ve postojeih objekata i njihovo adaptiranje. Ovaj vid
investicija dovodi do obnavljanja postojeih naputenih ili nefunkcionalnih objekata i ponovno ih oivlja-
va. Revitalizacijom, takozvanih, smeih lokacija (engl,brown-sme) izbegava se teta na ekonomskom,
ekolokom i socijalnom planu, koju bi, u suprotnom, ovakvi objekti stvorili.
Bizinis inkubatori - Pruaju neposrednu podrku preduzeima koja tek poinju sa radom, u periodu kada
su najpodlonija neuspehu, i na taj nain direktno utiu na njihovu uspenost.
Klasteri - Industrijski klaster je grupacija industrije i institucija u jednom regionu. Industrije su pove-
zane na vie naina: neke industrije e snabdevati druge, druge e biti kupci, neke e deliti radnu snagu i
iskustvo. Dakle, kada se formira klaster najvanije je da su industrije u klasteru ekonomski povezane, da
su konkurentne, da sarauju, ali i da meusobno zavise jedna od druge.
Razvojna vorita - Lokacija na koju se planski usmerava komercijalni, ili industrijski razvoj.
Osnovna infrastruktura - Infrastruktura u koju spada transportna infrastruktura (putevi, eleznica, ae-
rodromi, luke), industrijski i komercijalni objekti, vodovod, telekomunikaciona i energetska mrea, i drugo.
Sekundarna infrastruktura - manje opipljiv aspekt ekonomskog razvoja u koji spadaju edukacija, objek-
ti za podizanje kvaliteta ivota (parkovi, biblioteke), biznis mree, manifestacije, i drugo.
MSP- Mala i srednja preduzea
Interesne grupe/vani uesnici/stejkholderi - Posrbljen engleski izraz stakeholders oznaava pojam
interesnih grupa i vanih uesnika. U svakom procesu, postoje osobe koje su nosioci procesa i zadueni
su za osmiljavanje, sprovoenje i organizaciju procesa. Osim nosilaca procesa, u svakoj aktivnosti ue-
stvuju i mnoge druge organizacije, institucije i pojedinci vani uesnici.
Direktna investicija - Kategorija meunarodnih investicija koja odraava cilj subjekta u jednoj privredi
da postigne trajan interes u preduzeu ije je sedite u drugoj privredi. (Definicija predloena od MMF-a i
usvojena od OECD-a)
Strane direktne investicije - Investicije preduzea ije se sedite ne nalazi na teritoriji zemlje u koju
se investira. Izmeu ova dva poslovna subjekta stvara se odnos matinog preduzea i inostrane filijale, a
zajedno ine multinacionalnu korporaciju. Preduzee koje investira treba da obezbedi kontrolni paket ak-
cija za sebe, a podrazumeva najmanje 10% obinih akcija, ili pravo glasa. U suprotnom, radi se o portfolio
investiciji, a ne o stranim direktnim investicijama.
 125

Graa, izvori i Alati za javno-privatno partenrstvo - http://www.mreza-lokalni-razvoj.net/pages/doc/JPP.doc

Analiza Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj, 2009, The Urban Institute http://www.mega.ui-serbia.
literatura org/
B92 - http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=02&dd=28&nav_id=414628
Bartik, T. 1995, Economic Development Incentive Wars, Employment Research, 1995. W.E. Upjohn Institu-
te for Employment Research. http://www.upjohninst.org/publications/newsletter/tjb_595.pdf
Bartik, Timothy J. and Richard Bingham, 1995, Can Economic Development Programs be Evaluated?
Upjohn Institute Staff Working Paper 95-29. http://www.upjohninst.org/publications/wp/95-29.pdf
Bryant, C. and Cofsky, S. 2004, Public Policy for Local Economic Development - An International Compa-
rison of Approaches, Programs and Tools, www.geog.umontreal.ca/Dev_durable/Documents_pdf/Rapports
Economic Development Administration (EDA), 1997. Cluster Based Economic Development: A key to Re-
gional Competitiveness. Prepared by Information Design Associates (IDeA) with ICF Kaiser International.
http://www.doc.gov/eda/pdf/1G3_5_cluster.pdf
Economic Development Administration, 1997. Cluster Based Economic Development: A key to Regional
Competitiveness. http://www.doc.gov/eda/pdf
FHWA, Weiss, Martin, A Brief History of Economic Development and Highways. http://www.fhwa.dot.gov/
planning/econdev/edhist.htm#_edn1
Finansijska analiza i upravljanje dugom u lokalnim samoupravama u Srbiji; USAID/Program podsticaja
ekonomskom razvoju optina, The Urban Institute, http://www.mega.ui-serbia.org/kbase/upload/analysis/
sr/finansijska%20analiza%20i%20ocena%20kredit.sposobnosti.pdf
Fond za razvoj Republike Srbije, http://www.fondzarazvoj.gov.rs/
Goga, S. and Marphy, F, 2006, Local Economic Development: A Primer, The World Bank, Washington, DC
Graanske inicijative: http://www.gradjanske.org/admin/article/download/files/7.%20Vodic%20kroz%20
finansijska%20sredstva.pdf?id=404
International Monetary Fund, International Financial Statistics and Balance of Payments databases, The
World Bank, Global Development Finance
Investiciona klima u Srbiji - Perspektiva stranih investitora, Istraivanje, 2008, USAID/Program podsticaja
126 Jelena Bojovi

ekonomskom razvoju optina, The Urban Institute, http://www.mega.ui-serbia.org/kbase/sr/home.html

Istraivanje o miljenju poslovnog sektora u Srbiji 2007, USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju
optina, The Urban Institute
Izrada plana kapitalnih investicija, Prirunik, 2007, USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju op-
tina, The Urban Institute, Srbija
Optinski usluni centri i centri za izdavanje dozvola u optinama, Izvetaj o analizi stanja - U okviru pro-
grama, USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju optina, The Urban Institute, http://www.mega.
ui-serbia.org/kbase/upload/reports/cacsr.pdf
Lokalni ekonomski razvoj, Odeljenje za urbani razvoj Svetske banke, Washington, DC
Maral, Alfred, Principi ekonomije
Metodologija izrade strategije odrivog razvoja (2009), SKGO/EXCHANGE 2
Metodologija za osnivanje Biznis inkubatora, USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju optina,
The Urban Institute, http://www.mega.ui-serbia.org/
Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja http://klasteri.merr.gov.rs/O-klasterima
Model konkursne dokumentacije za nabavku kredita jedinica lokalne samouprave sa uputstvom za kori-
enje, USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju optina, The Urban Institute
Moraa, Slobodan, Razvoj opteg modela za uspostavljanje i razvoj industrijskih klastera, Beograd, 2010.
Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), Indeks lokalnog optereenja privrede, Beograd,
2009/2010
OECD. Local Economies and Globalisation. LEED Notebook, No. 20. http://www.oecd.org/tds/bis/leed.htm.
Porter, M. E, 2003, The Economic Performance of Regions, Regional Studies, Vol. 37, No.6&7, pp. 549-678.
Porter, M. E, 2003, Building the Microeconomic Foundations of Competitiveness, in: The Global Competiti-
veness Report 2002-2003, World Economic Forum, New York: Oxford University Press.
Porter, M. E, 1990, The Competitive Advantages of Nations, New York: The Free Press
Porter, M. E, 1998, Clusters and Competition: New Agendas for Companies, Governments and Institutions,
in: On Competition, Boston: Harvard Business School Press.
Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 127

Pravni okvir za lokalni ekonomski razvoj, USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju optina, The
Urban Institute
Pravni okvir za lokalni ekonomski razvoj, Prirunik, The Urban Institute http://www.mega.ui-serbia.org/
kbase/sr/home.html
Prirunik za finansijsku analizu i ocenu kreditne sposobnosti optina, USAID/Program podsticaja ekonom-
skom razvoju optina, The Urban Institute
Republiki zavod za statistiku, Statistiki godinjak, Beograd, 2008. http://webrzs.stat.gov.rs/axd/index.
php
Rodrguez-Pose, Andrs, The role of the ILO in the implementing of Local Economic Development Strate-
gies in a Globalised World
Stalna Konferencija gradova i optina u Srbiji: http://www.skgo.org:8080/
Stanchev, K., and Yonkova, A., Eds. Legal and Regulatory Reform: Impacts on Private Sector Growth. Insti-
tute for Market Economics, Sofia. http://www.ime-bg.org/pdf_docs/papers/lrr.pdf
Stefanovi, Milica, Promocija investicija Tehnike I alati, u:Zbirka praktinih vodia: The Urban Institute
Strategic framework for IZ development in Serbia, IFC
Strategic Objective report, The Urban Institute. http://www.mega.ui-serbia.org/
Tim potpredsednika Vlade za smanjenje siromatva http://www.prsp.gov.rs/HTML/sesti_vodic_kroz_po-
tencijalne_domace_i_inostrane_izvore_finansiranja.htm
Wells, Louis T, Wint, Alvin G, Marketing a Country, FIAS. March 2000.
World Bank, 2000, Cities in Transition: World Bank Urban and Local Government Strateg. http://www.
worldbank.org/html/fpd/urban/publicat/cities_in_transition_full.pdf
World Bank, 2006, Local economic development: a primer developing and implementing local economic
development strategies and action plans. http://web.worldbank.org/WBSITE/EXTERNAL/TOPICS/EXTUR-
BANDEVELOPMENT/EXTLED
Zbirka praktinih vodia: Promocija i investicija tehnike i alati, The Urban Institute http://www.mega.
ui-serbia.org/kbase/sr/home.html
ivkovic, Dragan, 2009, Brownfiled izvetaj