Gimnazija Kraljevo

Profesor: Uenik:
Sadraj

Uvod.........................................................................................3
1.Cvet.......................................................................................4
2.Graa cveta.............................................................................5
3.Morfologija cveta......................................................................6
4.Cvetni omota.........................................................................6
5.Fertilni cvetni listii...................................................................8
6.Pranici...................................................................................9
7.Tuak.....................................................................................9
8.Jednopolni i dvopolni cvetovi....................................................10
9.Dvojno oploenje cvetnica.......................................................11
Literatura.................................................................................12

2
Uvod

ivotni ciklus svakog ivog bia, pa i biljaka, naziva se ontogeneza. U

toku ivotnog ciklusa biljka prolazi kroz dve osnovne faze
vegetativnu i reproduktivnu fazu. Za svaki od ovih stadijuma
ivotnog ciklusa karakteristina je pojava novih organa, novih
anatomskih i morfolokih struktura specifinih za tu fazu.

Tokom vegetativne faze dolazi do razvia embriona, klijanja semena,

perioda odrastanja i sazrevanja. Reproduktivna faza obuhvata
zrelost biljke, razvie cveta, opraivanje i oploenje, razvie ploda
i semena, starenje i smrt jedinke. Znai, ontogeneza ili ivotni
ciklus je kontinuiran proces razvia biljke od semena do semena.

U toku ontogeneze biljka iz vegetativne faze prelazi u reproduktivnu

fazu. Taj prelaz je mogu kada biljka u vegetativnoj fazi postigne
odreeni stupanj u razviu. Poto je cvet metamorfozirani izdanak,
to znai da meristemske elije vegetacione kupe stabla, koje su u
toku vegetacione faze davale zaetke listova, sada menjaju tip
diferencijacije i daju zaetke cvetnih delova. Cvetanje veine
biljaka je odreeno starou. Meutim, kod izvesnog broja biljaka
cvetanje je uslovljeno i odreenim temperaturnim ili svetlosnim
reimom.

3
1.Cvet

Krunini listii rue

Cvet predstavlja kratak izdanak sa ogranienim rastom, sa listovima

specifino izmenjenim funkcijom. Osnovna funkcija cveta je seksualna
reprodukcija biljke. Cvetovi su karakteristini samo za biljke cvetnice.
Uporednomorfoloka ispitivanja su pokazala da se prvobitni cvet moe
filogenetski izvesti iz sporofilnih cvasti paprati. Pranici i karpele, kao
delovi cveta sa najvaijom ulogom, su homologi mikrosporofilima i
makrosporofilima. Kod primitivnih skrivenosemenica (magnolija) jo
uvek se moe nai izduena cvetna osa na kojoj su sporofili (pranici i
karpele) spiralno rasporeeni, to podsea na primitivno stanje kod
golosemenica. Na progresivnijem stupnju se javlja skraivanje
sporofilne ose, smanjuje se broj sporofila i formira se kompletan cvetni
omota (perijant) .

4
2.Graa cveta

Delovi cveta: 1 (ig), 2 (stubi), 3 (plodnik) - tuak; 4- pranice; 5 -

praniki konac; 6 - krunini listi

Na potpuno razvijenom cvetu razlikujemo: cvetnu osu, na ijem se

vrnom delu nalaze skraene internodije koje nose gusto zbijene
cvetne listie. Terminalni deo cvetne ose koji nosi cvetne listie naziva
se cvetna loa (receptakulum) a ostali deo cvetne ose naziva se cvetna
drka. Kada ne postoji cvetna drka cvet nazivamo sedeim.

Cvetni listii mogu biti:

sterilni i
fertilni.

Sterilni grade cvetni omota (perianthium), u njih ubrajamo aine i

krunine listie. Fertilni nose sporangije sa sporama i to su pranici i
tukovi - karpele. Tako se tipian cvet sastoji od 4 vrste listia:
ainih, kruninih, pranika i tukova. Ako nedostaje neki od
navedenih listia, onda je takav cvet nepotpun.

Raspored cvetnih listia moe biti:

aciklian (spiralan)
ciklian (prljenast)

5
 hemiciklian, delom spiralan, delom prljenast.

3.Morfologija cveta

Kod veine biljaka cvetovi se nalaze na kraoj ili duoj cvetnoj drci.
Cvetna drka se pri vrhu proiruje u cvetnu lou, koja moe biti ravna,
ispupena ili udubljena. Cvetovi sa veoma kratkom cvetnom drkom ili
oni bez nje su sedei cvetovi.

Za cvetnu lou privreni su delovi cveta:

aica (calix),
krunica (corolla),
pranici i
tuak (tukovi).

4.Cvetni omota

Horipetalan cvet Simpetalan cvet (ladole)

aini i krunini listii zajedno ine cvetni omota (perijant). Perijant

moe biti:

perigon, kod koga su svi delovi jednaki (pr. kod lale gde su
aini listii isti kao krunini) ili
da se krunica jasno razlikuje od aice.

Postoje i cvetovi koji su bez perijanta pa se nazivaju goli cvetovi.

6
Listii aice se uoavaju jo dok je cvet u obliku pupoljka. Oni tite
unutranje nene delove cveta. Obino su vrsti, zeleni sa debelim
slojem voska i kutikule na povrini. Pored zatitne oni mogu imati i
druge funkcije kao to su:

1. raznoenje plodova, kao npr. to kod maslaka obrazuju veliki broj

dlaica pomou kojih plodovi lebde u vazduhu i vetar ih nosi;

2. mogu da vre fotosintezu;

3. kod cvetova koji nemaju krunine listie oni preuzimaju njihovu

ulogu (npr. kod kukureka) i tada su jarko obojeni.

Kod veine biljaka krunini listii su krupniji od ainih i ivo su

obojeni. Svojom bojom i mirisom oni primamaljuju insekte. Cvetovi
koji se oprauju vetrom imaju neuglednu i zakrljalu krunicu.

Krunini listii mogu biti:

slobodni, pa se takav cvet naziva horipetalan,

srasli meusobno, a cvet je simpetalan.

U zavisnosti od toga koliko se ravni simetrije moe postaviti kroz

sredinu cveta, mogu se razlikovati:

aktinomorfni i
zigomorfni cvetovi.

Kroz sredite aktinomorfnog cveta mogue je postaviti bezbroj ravni

simetrije, dok je zigomorfan samo sa jednom ravni simetrije.

Krunini listii umesto hlorofila, uobiajenog lisnog pigmenta, sadre

neke druge pigmente kao to su karotenoidi od kojih potie njihova
jarka boja.

7
5.Fertilni cvetni listii

Pranici rue

Pranici tre iz cveta orlovih noktiju

Svaka vrsta biljke ima cvetove prilino strogo odreenih osobina, kao
to su veliina, oblik, boja i raspored listia, to omoguuje polinatoru
da prepozna vrstu koju treba da oprai. To je veoma vano jer e do
oploenja doi samo ako polen jednog cveta doe na ig tuka cveta
iste vrste.

8
6.Pranici
Pranici su delovi cveta u kojima se obrazuje polenov prah (polenova
zrna). Skup svih pranika jednog cveta naziva se andreceum.

Cvetovi koji nemaju pranike su jednopolni enski cvetovi, a oni koji

imaju samo pranike su jednopolni muki cvetovi.

Pranik se sastoji od:

pranikog konca (filamentum), sterilni deo i

pranice (antera ili mikrosporangija), fertilni deo.

Praniki konac na vrhu nosi pranicu. Pranica se sastoji od dve

poluantere (thecae), koje su meusobno razdvojene tkivom,
spojnicom (konektiv). Svaka teka ima po dve polenove kesice, u
kojima se stvara polen. Polenovo zrno nastaje prvo mejotikim, a
zatim i mitotikim deobama pa se kao rezultat toga stvara polenovo
zrno koje ima dve elije: vegetativnu i generativnu. Zid polenovog
zrna ima dva sloja intinu (unutranji) i egzinu (spoljanji). Na egzini se
nalaze razliite skulpture koje su specifine za svaku vrstu biljaka.
Polen se oslobaa pucanjem zida antera, kao prah, svako zrno ispada
posebno.

7.Tuak
Tuak je izgraen od oplodnih listia koji su meusobno srasli, tako da
u unutranjosti zatvaraju upljinu. U toj upljini, kao u vlanoj komori,
nalaze se semeni zameci. Funkcija tuka je da zatiti semene zametke
od isuivanja, to je , izmeu ostalog, omoguilo skrivenosemenicama
da ive u sunim predelima.

Kod veine biljaka, na tuku se razlikuju tri dela:

ig (cvet),
stubi (cvet) i
plodnik.

ig je na vrhu tuka i esto je hrapav i lepljiv pa se za njega lako lepe

polenova zrna. Na igu polenova zrna dobijaju podsticaj da klijaju u
polenovu cev. ig se nanie suava u stubi kroz koji prolazi polenova
cev na putu do plodnika. Stubi postavlja ig u najpovoljniji poloaj.

9
Plodnik je donji, proireni deo tuka u kome su smeteni semeni
zameci.

Tuak je izgraen od jednog ili vie oplodnih listia (karpeli). Oplodni

listii stvaraju i tite semene zametke. Skup svih oplodnih listia u
jednom cvetu naziva se gineceum (gynoeceum). Prema broju oplodnih
listia koji grade cvet razlikuju se dve osnovne vrste cvetova:

monokarpni i
polikarpni.

U zavisnosti od poloaja plodnika prema ostalim delovima cveta,

razlikuju se:

natcvetni,
sretcvetni i
potcvetni plodnik.

Natcvetni plodnik je kada su drugi delovi cveta privreni ispod njega.

Sretcvetan plodnik opkoljava izdubljena cvetna loa koja ne srasta sa
zidom plodnika. Potcvetan plodnik je opkoljen izdubljenom cvetnom
loom koja srasta sa njime, tako da su ostali cvetni delovi privreni
iznad plodnika.

8.Jednopolni i dvopolni cvetovi

Ako se u istom cvetu nalaze i pranici i tuak/tukovi, takav cvet se

naziva dvopolan ili hermafroditan. Najvei broj divljih i kulturnih vrsta
ima takav cvet. Ako se pranici nalaze na jednom, a tukovi na
drugom cvetu, takvi cvetovi su jenopolni, a biljke koje nose takve
cvetove su biljke sa razdvojenim polovima.

Raspored jednopolnih cvetova moe biti razliit te je osnovu njega

izvren podela na sledee tipove:

jednodome (monecke; od gr. monos = jedan) biljke su one koje

nose i mui i enski cvet; takve biljke su kukuruz, breza, leska,
orah, jova, hrast i dr.
dvodome (diecke) su one kod kojih se enski cvet nalazi na
jednoj, a muki na drugoj individui; ovakvih biljaka je daleko
manji broj i neke od njih su: spana, hmelj, topola, iva, jasika,
konoplja, kopriva, urma i dr.
trodome (triecke) kod njih postoje tri tipa cvetova:
hermafroditni, enski i muki i svaki tip se nalazi na posebnoj

10
 biljci; njima pripadaju neke vrste javora, divlja jagoda, srenica i
dr.

9.Dvojno oploenje cvetnica

Dvojno oploenje

Semeni zametak se razvija u plodniku i iz njega posle oploenja

nastaje seme. Deo plodnika za koga je privren (jedan ili vie)
semeni zametak naziva se placenta. Sastoji se od nucelusa (unutranji
deo) i jedan ili dva omotaa (integumenti) koji ga obavijaju.
Integumenti ne zatvaraju potpuno nucelus, ve na vrhu ostaje otvor
mikropila. U nucelusu se obrazuje embrionova kesica. Iz nucelusa se
izdvoji jedna elija, koja se deli mejozom dajui haploidne elije. Jedro
jedne od tih elija se dalje tri puta mitotiki deli ime nastane 8
jedara. Jedra se grupiu tako da se na krajevima nalaze po tri, a u
sredini su dva jedra. Oko jadara se obrazuju elijski zidovi tako da
nastane 7 elija (jedna, ona u centru, je sa dva jedra). Tri elije na
jednom kraju embrionove kesice su antipode, tri na drugom grade
jajni aparat (jajna elija i dve sinergide), a u sredini je elija sa dva
jedra nazvana centralna elija embrionove kesice.

Polenova zrna na razliite naine dospevaju na ig tuka i to

predtsvalja opraivanje . Tu prvo upijaju vodu, a zatim lue proteine
koji slue za prepoznavanje vrste (ti proteini izazivaju alergijske
reakcije kod ljudi - polenska kijavica). Ukoliko se polen nae na cvetu
druge vrste, tada on ne klija. Polenovo zrno zatim klija u polenovu cev
koja prodire kroz stubi tuka ka plodniku. Za to vreme se generativna
elija podeli na dve spermatine elije. Polenova cev prolazi kroz
mikropilu semenog zametka i spermatine elije se oslobaaju u
embrionovoj kesici. Jedna spermatina elija se spoji sa jajnom elijom
dajui zigot, a druga sa centralnom elijom. Tako, nastaju diploidan

11
zigot (2n) i triploidna elija (3n), koja je posledica spajanja centralne
elije (2n) i spermatine elije (n). Deobom te triploidne elije nastaje
endosperm, hranljivo tkivo za ishranu klice (embriona).

Literatura

Koji, M: Botanika, Nauna knjiga, Beograd, 1989.

Koji, M: Fizioloka ekologija kulturnih biljaka, Nauna knjiga,
Beograd, 1987.
Marinkovi, R, Tati, B, Blaeni, J: Morfologija biljaka,
Beograd, 1979.
Jani, R: Sto naih najpoznatijih lekovitih biljaka, Nauna
knjiga, Beograd, 1988.
Jani, R: Lekovite biljke sa kljuem za odreivanje, Nauna
knjiga, Beograd, 1990.
Trifunovi, Sneana (1979/1980): Anatomija i morfologija
posmatranja apikalnog meristema u toku indukcije cvetanja
Spinacia oleracia L. - diplomski rad, Beograd
Konjevi Radomir idrugi, Biologija za trei razred gimnazije
prirodno matematikog smera, zavod za udbenike inastavna
sredstva, Beograd

12