Opasne veze

oderlo de Laklo

- Roman 18. veka

- Cecilija Volan
- njena majka, gospoa de Volan
- (Sofija Karne, Cecilija drugarica iz manastira kojoj pie)
- Markiza de Mertej
- Vikont de Valmon
- Predsednikovica de Turvel
- Vitez Danseni
- (grof de erkur, Cecilijin verenik)
- (Prevan)
- G-a de Rozmond, Valmonova tetka, prijateljica predsednikovice i gospoe de Volan
- Otac Anselm
- Valmonov sluga Azolan

1. Izdavaeva izjava: ne garantuju za istinitost zbirke i smatraju je za obian roman. Ne veruju da tako
rave linosti ive u ovom veku filozofije, kada su ene skromne i oprezne; ako su dogaaji istiniti,
mogli su se dogoditi na drugom mestu i u drugo vreme.

2. Redaktorov predgovor: Zbirka sadri samo najmanji broj pisama. Izostavio ili izmenio imena. Knjiga
moe da bude korisna, ali mu se ini da e se zbirka malo dopasti ljudima, pokvarenjaci e da ga
ozloglase jer im moe koditi, oni koji su strogi e se uplaiti od slike ravih naravi, a toboe
slobodoumne nee zanimati. Osobama finog ukusa e dojaditi prost stil i pun greaka, neki e videti
muan napor pisca.

PRVI DEO

Cecilija Volan se poverava prijateljici Sofiji Karne, nakon to je izala iz manastira i dola da ivi kod
majke. Pria kako misli da je majka izvela iz manastira da bi se udala.
Markiza de Mertej pie svom prijatelju, bivem ljubavniku, vikontu de Valmonu, da eli da on zavede
Ceciliju da bi se osvetila grofu de erkuru. (Grof de erkur je napustio markizu de Mertej radi
intendantovice de *** koja je radi njega ostavila vikonta de Valmona, i tada su se markiza i vikont vezali
jedno za drugo. Toga nema u pismima, samo u napomeni. U napomenama se iznose objanjenja koja
pisma su izostavljena kao nebitna, izgubljena, zapaanja da neko lae na osnovu drugih pisama i sl.)
Valmon objanjava markizi de Metrej da je na selu kod svoje tetke de Rozmond, tu je i njena prijateljica
predsednikovica de Turvel, pobona i verna ena, koja mu se dopada i koju eli da zavede, i to
doivljava kao izazov jer je ona potena. Cecilija poverava Sofiji da joj se dopada gospodin Danseni,
vitez maltekog monakog reda, koji dolazi da peva sa njom. Predsednikovica de Turvel se dopisuje sa
gospoom de Volan, koja joj govori protiv Valmona i kasnije kada Valmon pone da se dopada
predsednikovici i ona hvali njegovo uzorno ponaanje, kada pone otvoreno da joj se udvara, gospoa
Volan joj savetuje da zamoli tetku da ga otera ili da sama ode odatle. Markiza de Mertej Valmonu pria
protiv predsednikovice, i poverava mu da joj se dopao neki vitez sa kojim poinje vezu, vodi ga u svoju
tajnu kuicu i daje mu klju. Jo uvek ga isuvie volim i zato ne elim da ga tako brzo istroim. Moemo
biti raspusne samo sa ljudima koje mislimo uskoro napustiti. On to ne zna; na njegovu sreu, ja znam
vrlo dobro. Cecilija zavoli markizu de Mertej, ona se postavlja kao njena prijateljica, pria joj protiv
braka i erkura. Valmon pie markizi da je saznao da je gospoa de Turvel naredila jednom slugi da ga
prati kada izae iz kue govorei da ide u lov, pa iako je do tada iao u lov, on smisli da pomogne nekoj
porodici iz sela koja je finansijski propala, otkupi njihovo imanje na aukciji i vrati im ga, znajui da e
predsednikovica to da sazna. Cecilija se poverava Sofiji da je zavolela Dansenija. Zato mi se ini da je
dovoljno samo da gledam u njega pa da se prolepam. Danseni joj izjavljuje ljubav pismom. Markiza de
Mertej podrava Valmona da zavede predsednikovicu, iako govori protiv nje, govori mu da e se ostale
ene stideti to su ga imale ako ne bude imao tu enu. Pria mu kako voli svog viteza i hoe da mu
bude verna, a kada vikont zavede gospou de Turvel, markiza e biti njegova nagrada.
Valmon je izjavio predsednikovici ljubav i ona je pobegla plaui. Pie joj pismo da se smiluje, ona ga
naravno dugo odbija, vrea se, nudi mu prijateljstvo a on odbija samo prijateljstvo jer tvrdi da je voli, i ta
prepiska e da traje u nedogled, i vikont u jednom trenutku gubi nadu da e je imati, a pritom mu
markiza mu sve vreme govori da grei u pristupu i da je nee osvojiti. Cecilija se poverava markizi u
vezi sa Dansenijem, ona joj dozvoljava da se dopisuje sa njim. Valmonu pie kako je oarana malom
i kako planira da od nje napravi enu u modi. Pravi situacije da njih dvoje ostanu sami. (Njoj je u
interesu da Cecilija izgubi nevinost pre braka, da bi se osvetila erkuru.) Predsednikovica odbija pisma
od Valmona i on se slui lukavstvima da joj ih dostavi (na kraju mora da ga otvori i proita kada ga
poalje potom, jer su svi zajedno kada stie pota i otvaraju svoja pisma). Ona tu njemu govori (pie)
da je ula loe stvari o njemu i da mu ne veruje, ne veruje da je voli jer je na loem glasu, pria se da je
zavodnik i kako je upropastio mnoge ene (i jeste). Inae su poznanstvo poeli tako to joj se on kao
ispovedao i traio savete, a ona mu je uvek strogo odgovarala. Markiza pria Ceciliji kako je erkur
grozan i ona ga zamrzi. Cecilija jo uvek pie Sofiji, ali uskoro prestaje da pie o Danseniju i poinje da
se poverava samo markizi (pa u zbirci vie nema pisama za Sofiju). Pisma izmeu vikonta i
predsednikovice su malo dosadna, on u nedogled patetie o ljubavi, govori kako se promenio zbog nje,
ona ga odbija, ali u stvari pada na njega. Moli ga da ode sa sela i on na kraju pristaje. Meutim, iskoristi
to to je njegov sluga zaveo slukinju gospoe de Turvel, navodno sluajno naleti na njih, pa kae da
e uvati tajnu ako mu sobarica zauzvrat pokae predsednikoviina pisma. Tako nalazi prepise svojih
pisama koje mu je vraala, umrljane suzama, i saznaje da je gospoa de Volan pisala protiv njega. To
e mu biti razlog vie da zajedno sa markizom upropasti Ceciliju. On se vraa u Pariz. Pie pismo
bogomoljci u toku noi koju provodi sa nekom Emilijom, ita joj ga i zajedno se smeju. Cecilija pie
Danseniju kako plae, moli ga da mu vie ne pie, uverava ga da ga voli, ali hoe to da prekine.

DRUGI DEO (50 88. pismo)

Markiza de Mertej je ljuta poto je Danseni smotan i nije nita uradio sa Cecilijom iako su ostajali sami.
Govori vikontu da pronae Dansenija i pria sa njim, da bi od ta dva deteta uradili ta su naumili.
Danseni oajava jer Cecilija hoe da raskine. Markiza je majci rekla za postoji opasna veza izmeu
Cecilije i Dansenija, pa je ona nala njena pisma i zabranila da on doe u kuu ponovo, naravno.
Markizu sada smatra za dobru prijateljicu, a Cecilija misli da su sobarica ili ispovednik otkrili majci. Tako
je rasplamtala opet elju kod Cecilije i Dansenija. Valmon pria epizodu kako ume i da spasi ene, a ne
samo da ih upropauje: zatekao je izvesnu vikontesu u nekom zamku, ona je bila izmeu mua i
ljubavnika Vreska, ali je Valmon ubedio da provede no sa njim. Kada je trebalo da se rastanu u zoru,
zatekli su vrata zatvorena, a klju je ostao unutra, tako da su izlairali provalu, ona je vritala a on
provalio vrata, a kada su se ostali skupili, izgovor je bio da je uao neki pacov. Gospoa Volan i
Cecilija odu na selo kod gospoe de Rozmond, a i vikont de Valmon ode za njima, i on omoguava
Dansenijevu i Cecilijinu prepisku. Jo jedna epizoda, Valmon je rekao markizi kako je neki Prevan
rekao u drutvu da ne veruje da je ona potena, i da e verovati u njeno potenje tek kada bude satro
est konja udvarajui joj se. Valmon govori markizi de Metrej da ga osramoti. Anegdota o Pervanu koji
je tri dobre prijateljice ubedio da napuste svoje ljubavnike zbog njega, onda su ga njih trojica izazvali na
dvoboj, zakazao je dvoboje u isto vreme, organizovao ruak i sprijateljio se sa njima, nagovorio ih da se
osvete svojim ljubavnicama a ne njemu, ene su se pomirile sa njima, a on ih sve skupio na veeri i
otkrio ta je uradio, pa su mukarci sutra ostavili te ene i izneli u javnost pustolovine. Od tada je jedna
u manastiru, a druge dve na poljskim imanjima. Markizina ispovest, ivotna pria:
Roena da sveti enski pol i da vlada mukim. Ume da stvori mogunosti za koje se pre nje nije znalo.
Ula u drutvo dok je bila devojka, morala je da sedi i uti, i to iskoriavala za posmatranje i
razmiljanje. To joj je pomoglo da se obrazuje i nauilo je pritvorstvu, da ima rasejani pogled kad treba,
da podeava razne pokrete svog lica. Kad je oseala alost, vebala da izgleda radosno, a naprezala
se da ugui znake neke neoekivane radosti. Ljutila se kad bi nekome polo za rukom da izmami njeno
miljenje mimo njene volje. Podeavala pokrete i rei i onda je njeno miljenje bilo samo za nju, a
ispoljavala onaj koji joj je bilo korisno da pokae. Kako je uila o ljubavi nije bila u manastiru i imala
prijateljice, pa je ispovedniku ispriala greku koju nije uinila, otac je primio to kao tako veliko zlo da je
zakljuila da je zadovoljstvo moralo biti mnogo vee. Uskoro se udala za gospodina de Merteja. Prva
brana no prilika za opit: bol i zadovoljstvo. Pred muem se pokazuje hladna samo zato to je bila
oseajna, a to postaje vrst osnov njegovog poverenja; tome je dodala izgled lakomislenosti, i nikad je
nije smatrao za vee dete nego kada ga je najdrskije izigravala. Odveo je na poljsko imanje. On se brzo
razboleo i umro, odluila da iskoristi slobodu. Odbila da ode u manastir i ivi sa majkom, vratila se na
poljsko dobro gde je izvrila jo neke opite itanjem. Odluila da za svoju sreu iskoristi ono to toliki
drugi rtvuju sujeti. Vebala da koketira. Posle godinu dana se vratila u grad, ali je zbog duge samoe i
povuenosti bila dobila izgled ednosti koji je plaio zavodnike. Odbila je neke prosce, porodica se
ljutila. Razglasila neke postupke da bi ubila svoj dobri glas; novim vladanjem poastvovala neke ene
koje se izgovaraju vrlinom i potovanjem, i te zahvalne babe su postale njeni branioci. Pokazivala se
kao oseajna, nezgodna ena, preterano delikatna. Stekla glas neosvojene ene, pravila se da prima
udvaranja ljudi koji joj se ne dopadaju, koristili joj da stekne taj glas, dok se bez straha davala
ljubavniku. Pazila da nikad ne pie i ne ostavi dokaz. Shvatila da nema nikoga ko nema neku tajnu.
Kao nova Dalila se uvek trudila da je otkrije, koliko li je sadanjih Samsona iju kosu dri pod
makazama. Lano prijateljstvo, poverenje, laskanje i uverenje da je svaki od njih bio njen ljubavnik su
joj osigurali njihovo utanje; ismevanjem ili klevetama je pred raskid guila poverenje koje bi oni mogli
da steknu. Valmonu pie kako ga je elela, laskalo joj njegovo udvaranje. Jedina ljubav koja je jedno
vreme vladala njome. Ali, da je hteo da je upropasti ne bi imao sredstva za to.
O svojoj sobarici: ona je njena sestra po mleku, sigurna je u nju, ima poverenja. Bila je rtva lude
ljubavi, dobila nalog da se ona uhapsi, pa je kao postala milostiva, pridobila njene roditelje i privolela
sve da pristanu da uva nalog s pravom da ga obustavi ili zatrai da se izvri, shodno zasluzi te
devojke.
Valmon govori Ceciliji da mu nabavi klju od svoje sobe da bi lake prosleivao Dansenijeva pisma.
Markiza nanese bruku Pervanu tako to je ugovorila sastanak, mislio je da je zaveo, a onda je podigla
buku, dotrala je sva posluga (uz pomo one verne sobarice) i ispalo je da joj se uunjao u kuu. ak
su ga smestili u zatvor i posle e ga izbaciti iz korpusa, oduzeti mu in. U meuvremenu se markiza i
gospoa de Volan poverljivo dopisuju.

TREI DEO (88 125)

Cecilija odbije da ukrade klju svoje sobe, vikont govori Danseniju da ga ona vie ne voli pa joj on pie
sav tuan, kako se plai da ga ona vie ne voli i kako u Valmona moe da ima poverenja, tako da se
Cecilija predomisli i krade klju iji duplikat Valmon izradi. Sve to vreme se Valmon dopisuje sa
predsednikovicom de Turvel, nateu se, on joj se kune u ljubav, ona ga odbija... Valmon je dobio klju
pod izgovorom da joj dostavlja pisma, ali je uao kod Cecilije u sobu, i imali su odnos. Cecilija se
uasnuta ali markizi, a ona joj savetuje da nastavi sa tim. Gospoa de Volan pie takoe markizi o
tome kako vidi koliko je Cecilija loe i razmilja o tome da odobri njen brak sa Dansenijem, kakve e
koristi imati moja ki to je roena bogata ako treba da bude robinja bogatstva? Valmen misli da je
napravio pomak sa gospoom de Turvel, a ona otputuje u Pariz, a on nije znao za to, uvreen je. On
nareuje svom slugi Azolanu da je prati u Parizu. Gospoa de Turvel priznaje gospoi de Rozmond
zbog ega odlazi, ona je podrava, oslovljavaju jedna drugu majka i erka. Ali se ga de Turvel
dopisuje i sa markizom - u vezi sa Cecilijom, a ova joj govori da je njena dunost da dobro uda erku,
za erkura. Markiza odustaje od namere da od Cecilije napravi spletkaicu jer nema dara za to, poela
je da je nervira jer je naivna. Markiza i vikont se slau da on ostane neko vreme tamo. Vikont od sluge
Azolana saznaje da predsednikovica tuguje, on presree i njena pisma. Markiza govori Ceciliji da e joj
majka moda ponuditi da se uda za Dansenija da bi je prevarila i proverila da li je prestala da ga voli, i
da ne sme da pristane. Cecilija i Valmon nastavljaju vezu. erkur pita gospou de Volan da li moe da
odloi venanje zbog odlaska u Italiju, ali eka njenu odluku da vidi da li da kree na taj put. Markiza
govori vikontu da su poeli da primeuju njegovo odsustvo, u drutvu govore da je nesreno zaljubljen.
Onaj vitez Belro joj je postao nepodnoljiv jer je paljiv, nean, odluila je da otputuje sa njim i obasipa
ga panjom da bi mu se smuila. Ona sve to vreme kontaktira sa Dansenijem, i on poinje da joj se
svia. Valmon je uverava da sa predsednikovicom sve ide po planu, govori joj da se mane Dansenija i
da e uskoro biti zajedno kada se on vrati u Pariz. Gospoa de Rozmond javlja predsednikovici da je
Valmon tuan, ali je ohrabruje u njenoj odluci. Vikont de Valmon preko oca Anselma uspeva da zakae
sastanak sa gospoom de Turvel, naovdno da bi joj vratio pisma. Ona veruje da je vie ne voli i osea
olakanje.

ETVRTI DEO

Vikont de Valmon je konano poeo vezu sa predsednikovicom, na kraju pod pretnjom da se ubiti ako
ne bude sa njim. Ona je moja, sasvim moja, i od jue, nema ta vie da mi da. On je oduevljen,
udvarao joj se ukupno dva meseca (ini mi se). Predsednikovica se poverava gospoi de Rozmond, ali
joj ona ne prebacuje, ostaje uz nju. Markiza je una i podrugljiva, a vikont trai nagradu, da sada bude
sa njom. Pria da joj se svia Danseni. Vikont joj govori da e predati Ceciliju Danseniju kada ona to
bude rekla, i oekuje njen povratak (ona je na putovanju sa vitezom). Markiza je ljuta. Predsednikovica
je videla vikonta sa Emilijom u koiji kako se cerekaju, ali je on uspeo da je smiri laima. Markizi tu
avanturu navodi kao dokaz da nije zavoleo gospou de Turvel, za ta ga ona optuuje, ali ona govori
da to to je prevario ne znai da je ne voli. Sve to vreme je on i dalje u vezi sa Cecilijom, koja zatrudni i
abortira, vikont je to sredio preko porodinog lekara, izmislili su neku bolest. Markiza i vikont poinju da
se svaaju, vikont trai da markiza bude sad sa njim jer je osvojio predsednikovicu, ona nee, i govori
mu da je voli, to on porie. Markiza se ljuti jer se on njoj ne udvara, nije armantan kao ranije kada ga
je volela, ve misli da ima pravo na nju. Ona je u tom trenutku u vezi sa Dansenijem. Markiza pie
primer pisma za raskid vikontu, i on ga prepie i poalje predsednikovici. Gospoa de Turvel pada u
postelju, bunca, poinje da se gubi, na ivici sa nervima. Valmon ucenjuje markizu da e poeti rat
izmeu njih dvoje ako ga odbije, i ona ga odbija. Valmon sada donosi odluku da spoji Ceciliju i
Dansenija i daje mu klju Cecilijine kue, koji je ranije nabavio kako bi njih dvoje mogli da se viaju.
Danseni naputa markizu zbog Cecilije koju voli, i vikont likuje. Gospoa de Volan alje gospoi de
Rozmond pismo koje je predsednikovica izdiktirala, a obraa se svima u njemu. Valmonu da je svirep i
pakostan, muio je, upropastio i ponizio. Prijatelji koji su je voleli se sada plae njene nesree, niko je
ne ali i ne tei. Obraa se muu, daleko je od nje, zove ga da doe i kazni nevernu enu, da izdri
najzad zasluene muke; do sad nije imala hrabrosti da ga obavesti o njegovoj sramoti, ne iz
licemerstva, nego potovanja. Bog je uzeo u svoje ruke i sveti se nemilosrdno, predao ju je onome koji
je upropastio, njegove oi sada izraavaju samo mrnju i prezrenje, besan je. Onda opet Valmonu,
kuca joj srce od ljubavnog uzbuenja, ali on odbija njena milovanja. Na kraju prijateljici koja ga je
pozivala da bei od njega, sada da joj pomogne da ga savlada. Zlikovac koji je primorava da ga mrzi,
doveo je u poloaj da ne moe da ga slua ni da mu odgovori.
Markiza je pokazala Danseniju dokaz da je vikont bio sa Cecilijom, pa ga on izaziva na dvoboj.
Gospodin Bertran javlja gospoi de Rozmond da je Danseni ubio Valmona u dvoboju, on mu je umirui
oprostio i predao mu sva pisma. Gospoa de Rozmond trai od njega da podigne tubu jer je Danseni
izazvao dvoboj, iako mu je Valmon oprostio, ona hoe da istera pravdu. Gospoa de Volan joj javlja
kako je gospoa de Turvel ula da je Valmon poginuo, i da je umrla. Bertran savetuje gu de Rozmond
da ne tui Dansenija da ne bi kaljala ugled mrtvog neaka. Anonimna linost savetuje Danseniju da se
neko vreme ne pojavljuje zbog dvoboja i ge de Rozmond, pa on odlazi iz Pariza. Gospoa de Volan
pie gi de Rozmond o tome ta se sve saznalo o markizi, Danseni je pustio da po Parizu krue 2
njena pisma: o istoriji njenog ivota i njenim naelima, i o Prevanu (tako da on vraa svoj ugled i in).
Danseni alje gospoi de Rozmond pisma na uvanje, od tih pisama, od onih koja su predana na
samrti gospoe de Turvel i pisama koje je gospoa de Volan poverila gospoi de Rozmond je
napravljena ova zbirka. Gospoa de Volan javlja gospoi de Rozmond da joj je erka otila u manastir.
Gospoa de Rozmond joj savetuje da je ostavi u manastiru, ali joj ne govori sve to je saznala. Danseni
joj pie da odlazi na Maltu. Poslednje pismo gospoe Volan gospoi de Rozmond (178. pismo) kako je
markiza bolovala od boginja, preivela ali je unakaena, izgubila je spor o nasledstvu i pobegla
ostavivi velike dugove.

O ljubavi mukarca (gospoa de Rozmond predsednikovici de Turvel)

Koja to zaista delikatna i osetljiva ena nije nala nesreu u tom istom oseanju koje joj je davalo toliko
sree! Umeju li ljudi da cene enu koju imaju? Ne znai da mnogi ne postupaju asno i da nisu
postojani u svojoj ljubavi: ali ak i meu njima koliko je njih koji iole razumeju nae srce. Nemojte
verovati, drago moje dete, da njihova ljubav lii na nau. Oni svakako oseaju isto pijanstvo; esto su
ak vatreniji; ali oni ne poznaju ono nemirno nestrpljenje, onu nenu brigu koja izaziva u nama onu
dirljivu i stalnu panju iji je jedini predmet voljena osoba. ovek uiva u srei koju osea, a ena u
srei koju prua. Ta razlika, tako vana i tako malo uoena, ipak vrlo osetno utie na sve njihove
uzajamne odnose. ovek uiva u tome da zadovolji udnju, a ena u tome da je izazove. Dopasti se,
za oveka je samo sredstvo za uspeh, dok je za enu to sam uspeh. A kaiperstvo koje se tako esto
prebacuje enama, samo je zloupotrebljavanje takvog oseanja, i samim tim dokazuje da ono postoji.
Najzad ta iskljuiva skonost koja karakterie naroito ljbuav, kod oveka je samo naklonost koja u
najboljem sluaju, slui da povea jedno zadovoljstvo koje bi druga osoba moda oslabila, ali ga ne bi
unitila; dok kod ene, to je duboko oseanje, koje ne samo to unitava svaku elju za drugim, nego,
poto je jaa od prirode i ne podlee njenom uticaju, ostavlja im da osete samo odvratnost i gaenje,
ak i onde gde bi, izgleda, trebalo da se rodi uivanje.

Kako pisati, markiza Ceciliji (kada joj je rekla da ostane u vezi sa Valmonom)
Gledajte da malo vie pazite na svoj stil. Vi uvek piete kao kakvo dete. Ja vidim otkuda to dolazi; zato
to kaete sve ta mislite, a nita od onoga to ne mislite. Tako moemo raditi nas dve, poto izmeu
nas nema nikakve tajne; ali u oima svih ostalih, naroito u oima vaeg ljubavnika, vi biste izgledali
glupaa. Vi vidite, kad piete nekome, da za njega piete a ne za sebe: zato treba da se manje trudite
da mu kaete ono to mislite nego ono to mu se vie svia.