UVOD U PSIHOLOGIJU

LINOSTI
 Sadraj predavanja
Pojam linosti
Osnovna svojstva linosti
Integritet
Samopoimanje
Identitet
Testovi linosti
Inventari linosti
Projektivne tehnike
Teorije linosti
Osnovne karakteristike
 POJAM LINOSTI
Linost osobena organizacija psihikih i drugih osobina pojedinca,
koja dolazi do izraaja u njegovom doivljavanju i ponaanju
(anglosaksonska tradicija)
Karakter struktura linosti sa posebnim naglaskom na moralnim
normama (germanska tradicija)
Persona
Maska koju su nosili glumci u starorimskom pozoritu (latinski)
Deo linosti koji se pokazuje drugima, za razliku od ostalog dela
linosti koji je skriven i od drugih i od same osobe nesvestan
(Karl Gustav Jung)
Uloga vidljivo ponaanje koje osobu predstavlja pred drugima na
odreen nain
Autentino neautentino ljudsko bide razlika izmeu spoljanjeg
prikazivanja linosti (maska, uloga) i stvarne unutranje linosti
Autentina linost stvarni psihiki svet osobe, osoben nain razmiljanja i
doivljavanja sebe i drugih
Privatnost razmiljanja i doivljaja deo unutranje psihike realnosti osobe
 OSNOVNA SVOJSTVA LINOSTI
LINOST celina, organizacija, sklop sastavljen od razliitih osobina
koje su uklopljenje na jedinstven nain
INTEGRITET (CELOVITOST) LINOSTI
Psihike strukture linosti razvijene, stabilne, dobro povezane i
funkcionalne
Posledica uspenog razvoja linosti u sredini koja prua
optimalne uslove za njeno funkcionisanje
Nivoi organizacije linosti postepeno strukturiranje
(organizovanje) psihe i stepen strukturiranosti (organizacije,
integracije) Oto Kernberg
Dezintegracija linosti privremena (posledica posebno tekih
ivotnih dogaaja) ili trajna (nizak nivo organizacije linosti
psihotini slom)
Kohezivnost linosti sile (slabe/jake) koje povezuju razliite
psihike strukture u jedinstvenu funkcionalnu celinu (Hajnc Kohut)
Anihilaciona anksioznost strah od sloma linosti, strah od ludila
 SAMOPOIMANJE (SELF-CONCEPT)
Slika o sebi, predstava o sebi, pojam o sebi
Nain na koji sebe vidimo, doivljavamo i poimamo
Procena nas samih i naeg funkcionisanja:
Prema predmetu procenjivanja (funkciji koja se procenjuje):
Telesno Ja doivljaj sopstvenog tela
Intelektualno Ja doivljaj i procena sopstvenog intelektualnog
funkcionisanja
Socijalno Ja procena sopstvene prihvadenosti u drutvu i naina
funkcionisanja meu drugima
Pod snanim uticajem situacionih faktora
Postojanje tendencije pozitivnog miljenja o sebi, uz pripisivanje
uzroka loeg funkcionisanja faktorima izvan sebe
Neuspeh izaziva negativna osedanja koja se prelamaju kroz
doivljaj nas samih
 Povezano je sa integritetom linosti bolje integrisane
linosti imaju stabilniju i pozitivniju predstavu o sebi
Nerealno, lano Ja neautentina linost; ne odraava pravu
procenu sopstvene vrednosti (negativne predstave o sebi
potisnute u nesvesno ili odseene od ostalih predstava i delova
linosti)
Realno, istinsko Ja autentina linost; kod zrelih, integrisanih
linosti
Idealno Ja predstava o tome kakvi bi eleli da budemo
Optimalna razlika (ni prevelika, ni premala) izmeu idealnog i
realnog ja optimalno funkcionisanje (motivisanje u pravcu
razvoja sopstvenih ideala)
Manja ili veda uestalost greaka u samoproceni
Znaaj socijalnih (sredinskih) faktora u korigovanju
samopoimanja
Laka manipulacija samopoimanjem osoba
Uticaj kritike i pohvale na momentalnu promenu doivljaja
sebe kod nesigurnih, slabo integrisanih osoba osoba
 IDENTITET
Svojstvo linosti po kome se osoba prepoznaje meu drugim
ljudima isticanjem svojih odlika
Odgovor na pitanje KO SAM JA?
Ime i prezime, pol, rasa, profesija, lokalitet ivljenja
Kriza identiteta tokom adolescencije i kriza srednjih godina
Izbor izmeu pripadanja odreenim grupama, prihvatanja
odreenih vrednosti, razliitih identifikacija, preuzimanja
novih uloga
Promene u fizikom izgledu dovode do promena u linom
doivljavanju i nainu predstavljanja drugima
Promene u osedanju smisla ivota
Oblici nesigurnosti koji proizilaze iz krize identiteta strah od
odbacivanja, strah od neprihvatanja, separaciona anksioznost
 Snaan uticaj svih promena koje se odvijaju tokom krize
identiteta na samopoimanje osobe
Samopoimanje privatno (unutranji proces sagledavanja sebe)
Identitet javno (stvara se na osnovu obeleja koja nam
dodeljuje socijalna sredina i na osnovu pripadnosti odreenim
socijalnim grupama)
Identitet je stabilniji od poimanja promene identiteta se jae
odraavaju na samopoimanje (nego obrnuto)
Pripadnost razliitim grupama est povod sukoba meu
ljudima (diskriminacija, omalovaavanje i ugnjetavanje ljudi
na nacionalnoj, verskoj, polnoj osnovi)
Netolerancija razliitosti kod nezrelih, slabo integrisanih linosti,
sklonih projekciji svojih negativnih osobina na osobe razliite od
sebe
Prikrivanje sopstvenog identiteta ili otvoreno zalaganje i borba
za prava svoje grupe
Veliki prostor za manipulaciju borba za line interese maskirana
u borbi za prava neke manjinske grupe
Odnos i razlike osnovnih svojstava linosti
SAMOPOIMANJE unutranji doivljaj i narativni aspekt Ja (pria koju je
osoba u stanju da sastavi o sebi, koja odraava nain njenog razumevanja
sopstvenog ponaanja, razmiljanja i osedanja u socijalnom i drugim
kontekstima)
INTEGRISANOST LINOSTI stabilnost, jedinstvo i funkcionalnost psihikih
struktura
IDENTITET nain predstavljanja pred drugim ljudima isticanjem
odreenih sopstvenih odlika
Meusobna povezanost osnovnih svojstava linosti
Snana i dobra integrisanost osnov za realno, istinsko samopoimanje i jasno
izdiferenciran identitet u ljudskoj zajednici
Slaba integrisanost osnov za nerealno, lano samopoimanje i difuzni identitet
Problemi sa identitetom osobe koje se nisu dobro prilagodile socijalnoj
sredini (asocijalne i antisocijalne linosti)
Snano naruen integritet teki duevni poremedaji (psihoze)
Problemi sa samopoimanjem blai psihiki poremedaji (neuroze)
Psihoterapija
Najbolji efekti promene u samopoimanju (realniji nain sagledavanja sebe
osloboen drutvenih pritisaka)
Najmanji efekt na polju integrisanosti (zadiranje u samu strukturu linosti!)
 TESTOVI LINOSTI
INVENTARI LINOSTI
Prva masovna primena u Americi brza trijaa vojnika pred Prvi
svetski rat (Robert Vudvort)
Popularnost inventara Nastanak novih teorija linosti
(Psihometrijske teorije, zasnovane na faktorskoj analizi; Rejmond
Katel, Hans Jirgen Ajzenk, Doi Pol Gilford)
Pojedinani odgovor nema posebno znaenje (znaenje dobija u
ukupnom zbiru odgovora)
Poreenje dobijenog pojedinanog numerikog rezultata sa
rezultatima drugih ispitanika
Rezultat na inventaru mera individualnih razlika na jednoj
dimenziji
Odreivanje norme koja razgraniava relevantne intenzitete od
irelevantnih na datoj dimenziji
Jednodimenzionalni i viedimenzionalni inventari (kombinacija
dobijenih intenziteta na razliitim dimenzijama daje profil linosti)
 OBLIK SAMOOPISA LINOSTI osetljivost na pojedine osobine
linosti ispitanika (saradljivost, otvorenost, samokritinost) i
situacione faktore (znaenje koje ispitivanje u datom trenutku
ima za ispitanika)
Li Kronbah Publikovana slika o sebi na inventarima (davanje
socijalno poeljnih odgovora, prikazivanje sebe onakvim kakvi
elimo da nas drugi vide)
Odgovori pod uticajem samopoimanja ispitanika (zasnovani
na introspekciji i pod kontrolom ispitanika)
Inventari tipa verbalne reakcije indirektan pristup u
formulisanju stavki (ne postoji oigledna povezanost stavke sa
kriterijumom predmetom ispitivanja)
Primena u: klinikoj dijagnostici, kod sudskog vetaenja, pri
profesionalnoj selekciji i orijentaciji, u kolama.
Administracija inventara linosti iskljuivo struna lica!
(poznavanje psihometrijskih karakteristika testa, pravila
zadavanja i ponaanja ispitivaa, postupak skorovanja i
nain interpretacije rezultata)
 NEO-PI-R petofaktorski personalni inventar
Pol Kosta i Robert MekKre merenje 5 osnovnih dimenzija
(domena) linosti
Domeni dispozicioni (nasledni) konstrukti, koji su vremenski
stabilni, nekognitivni i invarijantni u odnosu na karakteristike uzorka
i mogu da objasne najvedi udeo varijanse individualnih razlika
Neuroticizam N (anksioznost, hostilnost, depresivnost, socijalna
nelagodnost, impulsivnost i vulnerabilnost)
Ekstraverzija E (toplina, drueljubivost, asertivnost, aktivitet, potraga
za uzbuenjem i pozitivne emocije)
Otvorenost O (otvorenost ka fantaziji, estetici, osedanjima, akciji,
idejama i vrednostima)
Saradljivost A (poverenje, iskrenost, altruizam, popustljivost,
skromnost i blaga narav)
Savesnost C (red, osedaj dunosti, postignude, samodisciplina)
Svaka od osnovnih dimenzija (domena) je zastupljena sa 6 supskala,
koje mere razliite aspekte (crte linosti)
Svaka supskala je predstavljena sa 8 ajtema (tvrdnji)
240 ajtema u formi petostepene skale Likertovog tipa
 PROJEKTIVNE TEHNIKE
Neodreenost drai i instrukcija koja podstie spontanost u
izraavanju i kreativnost
Ispitanik ima zadatak da strukturie dra da na adekvatan nain
prevazie neodreenost drai
PROJEKCIJA
Izvorno Frojd (jedan od mehanizama odbrane) premetanje centra
odgovornosti za sopstvene unutranje nagonske impulse u druge ljude,
predmete, pojave
Aluzivno na projektivnim tehnikama de ovek iskazati i one osobine
kojih nije svestan ili koje eli da prikrije
David Rapaport kognitivni procesi koji su u testovnoj situaciji
ukljueni u pronalaenje reenja kako strukturisati dra su pod
uticajem anksioznosti (koju izaziva neodreenost drai), to
dovodi do naruavanja kontrolne funkcije odlaganja impulsa, pa
se efekti vide u testovnim reakcijama (ponaanju ispitanika)
Najpoznatije projektivne tehnike:
Rorahov test mrlja mastila
TNR Test Nedovrenih Reenica
Mahover test Crte ljudske figure
 TEORIJE LINOSTI
Manje ili vie sistematizovan skup pretpostavki koje
koristimo pri objanjavanju i razumevanju ponaanja i
psihikog ivota individue
Objedinjuju nomotetski i idiografski pristup
Utvrivanje zakonitosti karakteristinih za sve ili vedinu
ljudi (nomotetski pristup)
Razumevanje ponaanja konkretnog pojedinca (idiografski
pristup)
Specifinost usmeravanje eksplanatornog aparata na
pojedinano ponaanje ponaanje odreene osobe
Primena teorija linosti:
U objanjavanju ponaanja velikih istorijskih linosti
Erih From Anatomija ljudske destruktivnosti
Sigmund Frojd Mojsije i monoteizam
U objanjavanju umetnosti, posebno filmova
 Diskutabilan stepen naune objektivnosti teorija
linosti!
Hipotetiki konstrukti, koje je teko operacionalizovati
(nema istraivanja i potvrde odreenih hipoteza)
Potreba teoretiara za sveobuhvatnim razumevanjem i
objanjenjem ljudskog psihikog ivota i ponaanja
Koriste rezultate bazinih istraivanja kao potvrdu
svojih hipoteza
POTVRDA POJEDINIH HIPOTEZA POTVRDA TEORIJE
U CELINI
Obuhvatnost razumevanje pojedinca (omogudava
objanjenje celokupnog ponaanja individue)
 Personalizovanost teorija linosti
Snaan peat linosti samog autora
Autorov pogled na oveka i ljudsku
prirodu
Implicitna teorija linosti svaka
osoba ima svoj karakteristini
misaoni sklop kojim objanjava
ljudsko ponaanje i psihiki ivot
Teorije linosti autori su se jasno
izrazili, eksplicirali svoje implicitne
teorije linosti (razvijena posebna
terminologija i hipoteze za
objanjavanje funkcionisanja)
 Iskustvo teoretiara (nauno i svakodnevno) ima
vanu ulogu u oblikovanju teorijskih sistema
Psihoterapijsko iskustvo eksplanatorni model za
objanjenje poremedaja linosti i psihikih oboljenja
Nauno iskustvo u bazinim istraivanjima
Posmatranje ponaanja ljudi
Istraivanja putem inventara linosti (multivarijantna
statistika analiza rezultata objanjenje osnovnih
dimenzija linosti)
Nepovoljna ivotna iskustva (Viktor Frankl Zato se niste
ubili?; Potreba za smislom ivota)
Primena razliitih teorija linosti u cilju to boljeg
objanjavanja ponaanja ljudi i predlaganja mera za
unapreenje njihovog rasta, rada, zdravlja, interakcije
sa drugima
 Premetanje teita sa obuhvatnih
teorijskih sistema na modele objanjena
ponaanja linosti u odreenim
situacijama
Pravci razvoja
Psihodinamski pristupi
Pristup psihologije individualnih razlika
Kognitivno-eksperimentalne teorije Ja
Samoregulacione perspektive
Interpersonalne teorije linosti
Bihevioristiki pristupi
Istraivanja bioloke i genetske osnove
linosti
 Teorije linosti prouavaju tri velike
oblasti:
STRUKTURA LINOSTI relativno stabilne i
trajne osobine linosti koje su povezane na
osoben i funkcionalan nain u psihiki sistem
DINAMIKA LINOSTI svi pokretai ljudske
aktivnosti, koji je usmeravaju ka odreenim
ciljevima (motivacija)
RAZVOJ LINOSTI ovek se raa kao sistem
koji raste i razvija se
Ponaanje deteta i odraslog oveka je kvalitativno
razliito i ne moe se jednako tumaiti
ovekovo sadanje ponaanje se moe objasniti
njegovim prolim iskustvima