BEOGRAD

PROGRAM RADA KOLE PLIVANJA

- obuka neplivaa -

PRIPREMIO:
Milan Jovanovi, plivaki trener
Profesor fizike kulture

- Beograd, 2007. -
SADRAJ:

1. Uvod
2. Metodika poetne obuke neplivaa
3. ematski prikaz programa obuke neplivaa
4. Kriterijum za polaganje ispita
5. Anketni list za instruktore
6. O instruktoru plivanja
7. Zakljuak
UVOD

Jedan od najvanijih procesa u sportskom obrazovanju je svakako obuka neplivaa.

Cilj obuke neplivaa je pripremiti dete za samostalan i bezbedan boravak u vodi, usvajanje
motorikih navika kako bi voda za dete postala zdrava i prijatna sredina.Metode obuavanja i
sadrina procesa se razlikuje od autora do autora, od zemlje do zemlje i uslovljena je
razliitim faktorima od klimatskih, ekonomskih pa do socijalnih.Takoe je i terminologija
procesa obuke neplivaa razliita, tako da za isti proces imamo naziv kola plivanja, obuka
neplivaa, obuka plivanja i sl.
Sutinska slinost je u tome da je obuka neplivaa pedagoki proces prenoenja
vetina sa uitelja na uenika neplivaa sa ciljem pripreme za samostalan i bezbedan
boravak u vodi.
U sportskom smislu obuka neplivaa je jedan od temeljnih segmenata obuke sportskih tehnika
plivanja jer se u toku ovog procesa budui plivai ue osnovnim pokretima koji su sadrani u
svakom daljem pokretu u sportskim tehnikama plivanja.

Koji je uzrast najpovoljniji za poetak obuke neplivaa?

Odgovor na ovo pitanje se takoe razlikuje od autora do autora. Autori koji potiu iz
bogatih zemalja favorizuju poetak obuke u najranijem uzrastu ( negde se spominje i prva
godina ivota ) koji je realizovan u vie nego optimalnim uslovima.
U ovom delu ne bismo zalazili u analizu radova drugih autora nego bi izneli svoje vienje
stvari u realnim uslovima.Naa dosadanja iskustva ukazuju na to da se obuka neplivaa
blisko oslanja na sistem opteg obrazovanja, tanije na sistem predkolskog i kolskog
obrazovanja. Najbolji uzrast za poetak obuke je izlazna godina predkolskog obrazovanja i
prvi razred osnovne kole, ili preciznije uzrast oko 7 godina ivota. Za ovu uzrasnu kategoriju
autor se opredelio uvaavajui kriterijume koji su postavljeni za polaganje zavrnog ispita u
koli plivanja (prilog br.1).
Da bi uopte u sportskom smislu mogli govoriti o pedagokom procesu ( to trenani
proces u svakom sluaju jeste ), obuku neplivaa treba prihvatiti samo kao prvu, ali moda i
najvaniju stepenicu na putu kompleksnog sportskog obrazovanja koji plivaa oekuje, i da
sva usvojena znanja i vetine moraju biti usvojena pravilno i u skladu sa optim pedagokim i
trenanim principima.

Trajanje obuke neplivaa?

Takoe emo se osloniti na naa dosadanja iskustva iz prakse.Neretko je primenjivan
program od 20 asova obuke , koji je podeljen na etiri sedmice ( pet asova nedeljno,
subotom se nadoknauju proputeni asova, a nedeljom je planiran odmor.)
Zavrni ispiti su pokazali da odreeni broj dece nije u stanju da ispuni kriterijum za dobijanje
pozitivne ocene nakon realizovanih 20 asova, ali da bi taj kriterijum vrlo izvesno ispunili
nakon dodatnih 5 do 7 asova rada u dubokoj vodi.
Predlog je da se u praksi primeni program od 30 asova obuke neplivaa, uz strogo
potovanje kriterijuma za polaganje ispita.ematski prikaz sadraja asova bie prikazan u
prilogu br.2.

Sa kojom tehnikom treba zapoet obuku?

Ovo smatramo vanim pitanjem.Predlaemo da to bude tehnika kraul u kombinaciji sa
obukom lene tehnike.Razlozi su sledee prirode:
- U osnovi svake tehnike je leanje u horizontalnom poloaju na povrini vode i
predvebe koje primenjujemo u obuci ovog elementa su najpriblinije vebama koje
primenjujemo u obuci tehnike kraul
 - Disanje u tehnici kraul je najkompleksnije od svih primenjivih sportskih tehnika, ali ne
preterano komplikovano da ga deca ne bi savladala.Po logici stvari ukoliko savladaju
ovaj tei elemenat pozitivan transfer u uenju bie potpun prilikom uenja disanja kod
drugih tehnika.
- Kraul tehnika je i najracionalnija to se tie funkcionisanja vitalnih sistema, pa je u tim
uslovima i organizam deteta najspremniji za usvajanje novih motorikih znanja i
vetina.
- Kombinaciju sa lenom tehnikom pravdamo pojavom da odreeni broj dece ima strah
od sputanja lica u vodu, pa bi obuku prevashodno kod takve dece trebalo zapoeti
lenom tehnikom.Primena obuke lene tehnike bi bila individualna u emu presudnu
ulogu ima instruktor koji mora imati razvijen oseaj za sposobnost i interesovanja
deteta.

Za itav ovaj prijekat kao Savez smo veoma zainteresovani jer smo dovedeni u situaciju da sa
decom rade laici, nekvalifikovani sportski radnici i da rezultati njihovog rada po budue
plivae i njihove sportske rezultate bude krajnje poguban.Kako bi izbegli eventualne tete
smatramo da obuku neplivaa moraju izvoditi instruktori ili uitelji koji su osposobljeni za taj
proces i da nakon uspeno zavrene obuke neplivaa deca uu u sledei pedagoki proces
(obuka sportskih tehnika plivanja) pripremljena i bez posebnih trauma i stresova.
 Metodika poetne obuke neplivaa

1- Plan asa plivanja struktura rada

2- Metode obuke u koli plivanja

3- Oblik rada u koli plivanja

4- Sredstva za savladjivanje osnovnih elemenata datih u programu poetne obuke

neplivaa.

a) Vebe privikavanja na vodu i vebe jednostavnih kretnji

- Veba privikavanja na vodu

- Veba disanja i gledanja u vodi
- Veba za odravanje horizontalnog poloaja
- Veba ''klizanja'' po vodi
- Skokovi u vodu
b) Vebe obuke sportskih tehnika kraul i leno

- vebe na suvom
- vebe u vodi
vebe za rad nogu
vebe za rad ruku
vebe za razvoj koordinacije

5- Program rada poetne obuke neplivaa ematski prikaz

6- Kriterijumi za ocenjivanje steenog nivoa znanja plivanja

1. PLAN ASA PLIVANJA struktura rada

Na obuku neplivaa u plivanju gledano kao na svaki drugi nastavni proces u kojem je
osnovni cilj prenoenje znanja sa uitelja na uenika. Nastava koja se realizuje u koli
plivanja poseduje i odreene specifinosti, ali u svakom sluaju podlee principima
planiranja i izvoenja nastavnog procesa. Praksa je pokazala da je kola plivanja jedan
intenzivan nastavni proces koji se briljivo organizuje kako bi se polaznicima omoguio
dovoljan odmor izmeu asova sa jedne strane i odranje nauenih elemenata sa druge
strane. Konani cilj asova u koli plivanja je stvaranje pravilnog motorikog stereotipa.
Pod strukturom asa u najirem smislu rei podrazumevamo organizovani plan asa
koji se moe koristiti kao osnova za svaki pojedini as. Ona upuuju instruktora plivanja
na najracionalniji izbor vebi u zavisnosti od zadatka asa. Struktura asa ukazuje i na
postupnost u optereenju organizma tokom asa, to je u jednim novim i posebnim
uslovima kao to je voda, jako bitno. Na kraju, struktura asa je i uslovljena promenom
radne sposobnosti uenika usred optereenja.

Struktura asa naelno:

I deo uvodni deo asa (uvodna re i organizacione pripreme)
II deo pripremni deo asa (vebe oblikovanja i privikavanja na vodu)
III deo glavni deo asa (osnovni program)
IV deo zavrni deo asa (vebe oputanja i igre)
1.1 UVODNI DEO ASA

Osnovna funkcija je uvoenje polaznika u rad, stvaranje neophodnih materijalnih

uslova i izabranih organizacionih formi . Zadaci su mu da se organizam postepeno
zagreje i da se za as stvori vedra klima i raspoloenje. Za ovaj deo asa su
karakteristine vebe igre koje su jednostavne za uenje i realizaciju.

TRAJANJE: 5 minuta

1.2 PRIPREMNI DEO ASA

Pripremni deo asa je orijentisan na pravilno formiranje organizma i usavravanje

postojeih kretnih sposobnosti. U ovom delu asa poinje obrazovni proces u pravom
smislu rei. Najvaniji zadatak koji treba da rei ovaj deo asa je usavravanje aparata
za kretanje, , kao i razvijanje i usavravanje osnovnih psihomotorickih sposobnosti na
kojima se gradi koordinacija sloenih kretanja. Za ovaj deo asa se preporuuju
jednostavne vebe oblikovanja kao i izvoenje imitacionih plivakih vebi na suvom i
u vodi. Vrsta vebi je uslovljena glavnim delom asa.

TRAJANJE: 10 minuta

1.3 GLAVNI DEO ASA

U glavnom delu asa ostvaruje se najvei deo osnovnog programa . Zadaci:

 formiranje,usavravanje i uvrivanje plivakih pokreta
podsticanje i usavravanje optih motorinih sposobnosti

Izbor vebi u ovom delu asa mora biti izvren pravilno. Redosled vebi mora biti
takav da obezbeuje pozitivan transfer u uenju. Realizacija ovog dela asa je u vodi.

TRAJANJE: 35 40 minuta

1.4 ZAVRNI DEO ASA

Fizioloki je bitno da se funkcije organizma posle napora dovedu u normalno stanje.

Metodiki je potrebno izvriti kratko ponavljanje savladanih elemenata, a pozitivne
elemente eksploatisati u smislu bolje motivacije uenika. ''DOBRE'' uenike javno
pohvaliti ,a ''SLABIJE'' podrati u ostvarivanju boljih rezultata.
2. METODE OBUKE U KOLI PLIVANJA

Metod obuke je najjednostavniji i najcelishodniji nain prenoenja znanja na

uenike.U obuci plivanja koristimo:
- sintetika metoda
- analitika metoda
- kombinovana metoda
Radi bolje eksploatacije gore navedenih primenjujemo i:
- metoda usmenog izlaganja
- metoda demonstracije
- metoda igre

2.1 SINTETIKA METODA

Metoda se sastoji u tome da se kretnja realizuje u celini. U koli plivanja se primenjuje

u kasnijoj fazi programa kada se za to stvore povoljni uslovi. Primenljiva je u fazi
diferencije i automatizacije.
Najea primena u fazi usavravanja tehnike plivanja.

2.2 ANALITIKA METODA

Ralanjivanje pokreta na sastavne elemente. Tokom obuke plivanja pojedini elementi

se ue odvojeno, zatim se postepeno povezuju u sinhronizovanu celinu. Ukoliko se ne
primenjuje pravilno moe imati negativne efekte. Da bi se izbegli negativni efekti
moramo se pridravati sledeeg:
- tehnika plivanja se ne sme ralaniti na veliki broj elemenata
- pokret treba ralaniti na red elemenata od kojih se svaki oslanja na
onaj prethodni
- pojedini elementi se postepeno sintetizuju
- elementi se u poetku izvode sporijim, a kasnije brim tempom

Primena analitike metode ogleda se u sledeem redosledu elemenata:

- uenje rada nogu na suvom, zatim u vodi
- uenje rada ruku na suvom, zatim u vodi
- uenje disanja na suvom, pa u vodi
2.3 KOMBINOVANA METODA

Sintetiki i analitiki metod vrlo retko koristim samostalno. Tokom obuke veina
elemenata se ui primenom ove dve metode kombinovano.

2.4 METODA USMENOG IZLAGANJA

Neophodno je da na svako uenje elemenata instruktor da slikovito objanjenje.

Objanjenje mora biti dato renikom koji je pristupaan deci.

2.5 METODA DEMONSTRACIJE

Ova metoda se koristi da bi uenici dobili vizuelnu predstavu o pravilnom kretanju u

vodi. Demonstracija se izvodi tako da je jednako vidljiva za svakog uenika u grupi.
Radnja se moe demonstrirati u:
- u svom prirodnom obliku
- u svom prirodnom obliku ali usporeno
- po elementima
Demonstraciju izvodi instruktor lino ili angauje drugog demonstratora.Metoda
demonstracije je praena metodom usmenog izlaganja.
2.6 METODA IGRE

Emotivnost igara u vodi moemo koristiti kao odlian podsticaj za aktivniji rad
uenika u koli plivanja. Kroz igru, uenici zaboravljaju na strah od vode i rad im postaje
laki. kola plivanja od dece oduzima dosta vremena za igru, tako da je na ovaj nain
delimino to vreme deci vraeno nazad.
3.OBLIK RADA U KOLI PLIVANJA

Pod oblikom rada podrazumevamo orgnizacionu formu ili formaciju u kojoj instruktor na
najpregledniji nain prenosi svoja znanja na decu. Koji e se oblik rada primeniti zavisi od
vie faktora i obino je uslovljen uzrastom dece i oblikom bazena, ako se obuka realizuje u
bazenu, odnoso obezbeenog drugog prostora ukoliko se obuka realizuje na otvoreni vodama.
Najzastupljeniji oblici rada su frontalni i individualni. S obzirom da je predmet ovog rada
obuka velikog broja dece individualni oblik rada u daljem tekstu neemo vie spominjati.

3.1. Frontalni oblik rada

Frontalni oblik rada podrazumeva da uenici u koli plivanja u jednom trenutku , odnosno
bilo kojoj fazi obuke savlauju iste elemente. Frontalni oblik rada od instruktora zahteva i
odreenu fleksibilnost u radu tako da se ponekad mora obratiti panja na decu koja bolje
napreduju ili tee savlauju zadate elemente.

Prilikom primene frontalnog rada jedan instruktor radi sa jednom grupom dece koja broji
izmeu 10 i 12 lanova. Smatramo da je ovo najracionalniji broj iz prostog razloga to nema
efekta obuku realizovati u manjoj grupi, dok je sa veom grupom povean rizik pri radu zbog
nemogunosti praenja i kontrole svih lanova grupe. Takoe povean broj umanjuje i
efikasnost u radu ( manji broj ponavljanja radnji, manja mogunost uoavanja i otklanjanja
greaka kod uenika).

Ranije smo napomenuli da raspored dece u grupi zavisi od vie spoljanjih faktora, a da
instruktor prilikom demonstracije odreenih elemenata zauzme takav poloaj u odnosu na
decu da prikazani elemenat bude apsolutno uoljiv. Obino deca stoje u vrsti , a instruktor
demonstrira radnju kreui se paralelno u odnosu na vrstu.
Prilikom uvebavanja odreenih radnji deca su podeljena u podgrupe kako bi prilikom
izvrenja radnje imala dovoljno prostora , a da to sa druge strane prui dovoljno dobru
preglednost instruktoru sa ciljem pravovremenog ispravljanja greaka.

I na kraju svako ocenjivanje ( koje je tekue i treba ga esto eksploatisati sa ciljem razvoja
takmiarskog duha kod dece) treba da bude individualno, sa jasno saoptenom opisnom
ocenom koja mora biti saoptena renikom i tonom koji je prilagoen uzrasnoj kategoriji
dece.
4. SREDSTVA ZA SAVLAIVANJE OSNOVNIH ELEMENATA DATIH U
PROGRAMU POETNE OBUKE NEPLIVAA

4.1.VEBE PRIVIKAVANJA NA VODU I JEDNOSTAVNIH KRETNJI

4.1.1.VEBE PRIVIKAVANJA NA VODU

- Igra ''Vije''

Uenici formiraju krug u vodi i dre se za ruke. Na komandu instruktora uenici izvravaju
odreeni zadatak (stave lice u vodu i slino), a instruktor hvata onog uenika koji nije izvrio
zadatak.

- Igra ''KIPOVI''
Instuktor postrojava uenike u vrstu i prska ih vodom. U igri ostaje onaj polaznik koji je
najdue ostao nepomian.
- Igra ''TRKA''

Uenici se na razliite naine trkaju u pliaku.

4.1.2.VEBE DISANJA I GLEDANJA U VODI

- Igra ''HLAENJE SUPE''

Uenici vre izdah u vodu, imitirajuci pokret duvanja u supu. Raditi tako da je uenicima
celo lice uronjeno u vodu.

- Igra ''KLACKALICA''

Uenici su rasporeeni po parovima. Jedan od njih se podie i udie vazduh, za to vreme se

drugi sputa u uanj i izdie vazduh pod vodu.

- Igra ''DAN I NO''

Na signal instruktora polaznici se sputaju u uanj i vre izdah pod vodom.
 - Igra ''IZBROJ PRSTE''

Uenici su u parovima, na komandu instruktora zaranjaju ispod vode, jedan pokazuje prste
dok drugi pokuava da ih prebroji.

- Igra ''RONIOCI''

Uenici rone i iz pliaka vade razliite predmete ili ronei prolaze jedandrugome izmeu
nogu.
4.1.3. VEBE ZA ODRAVANJE HORIZONTALNOG POLOAJA

- Igra ''KIT SPAVA''

Uenik pluta u horizontalnom poloaju sa licem u vodi i pokuava da takav poloaj zadri
to due.

- Igra ''GLISER''

Uenik pluta na grudima sa ispruenim rukama uzruno, a druga dva uenika ili instruktor
ga vuku kroz vodu.
- Igra ''BURE''
Uenik une ispod vode, rukama obuhvati kolena tako da ga voda izbaci sama na povrinu.

4.1.4. VEBE ''KLIZANJA'' PO VODI

- Uenik se odguruje od ivice bazena, pokuava da pree to dui put.

Mogue usloavati zadatak (obrtanje oko ose, na leima i slino).
4.1.5. SKOKOVI U VODU

- Igra ''BACANJA''
Instruktor u pliaku uenika baca u vazduh, vodei rauna da se neko od uenika ne
povredi.

- Igra ''GOLMAN''
Uenik imitira pokrete fudbalskog golmana. Igra se moe usloavati signalima instruktora.

- Igra ''ZMIJA ULAZI U VODU''

Uenici stoje na ivici bazena, prvi uskae u bazen i povlai drugog za sobom ne odvajajui
ruke
4.1.VEBE OBUKE SPORTSKIH TEHNIKA KRUL I LENO

4.2.1. VEBE NA SUVOM

Uenicima se prvo demonstrira tehnika kraul, zatim se tehnika reima slikovito opie.
- Vebe za rad nogu: - U sedeem poloaju

- U leeem poloaju na stomaku.

 - Vebe za rad ruku: - Pokreti se vre sinhronizovano u pretklonu.

- Vebe za disanje: - Posle nekoliko pokuaja rada rukama ui se i

tehnika disanja. Cilj je da se na suvom uskladi rad ruku i disanje.

4.2.2. VEBE U VODI

* Vebe za obuku rada nogu.

- U pliaku se osloniti rukama na dno i udarati nogama.

- Izvoditi vebu klizanja na grudima i raditi nogama kao u kraulu.
- U paru jedan uenik vue drugog za ruku kroz vodu dok ovaj izvodi
pokrete nogu kao kod kraula.
-
- Osloniti se rukama na ivicu bazena i izvoditi udarce kao u kraulu.

- Plivati nogama kraul oslanjajuci se rukama na dasku.

* Vebe za obuku rada ruku.

- Imitacija zaveslaja. Uenik je u pretklonu u plitkoj vodi. Lagano

izvoditi zaveslaj jednom, zatim drugom rukom, potom
sinhronizovano.
- Kao predhodna veba, glava poluzaronjena u vodi.
- Kao predhodna veba, disanje se zadrava i pod vodom otvoriti oi.
- Instruktor dri uenika za noge dok ovaj izvodi zaveslaje drei glavu
u vodi sa otvorenim oima.
- Vebe klizanja, sa ukljuivanjem zaveslaja (jedna pa druga ruka,
neizmenino obe, dva puta leva, dva puta desna).
- Plivati rukama drei plovak meu nogama.

- Plivati samo desnom rukom dok je druga oslonjena na dasku, disanje

slobodno, kasnije koordinirano.
4.2.3. VEBE ZA RAZVOJ KOORDINACIJE

- Uenik stoji u pliaku, telo u pretklonu, imitirati pokrete zaranjanja.

Uskladiti disanje sa radom ruku posredno.
- Kao i predhodna veba, lice je u vodi.
- Izvoditi zaveslaje jednom rukom dok je druga ispruena i oslonjena
na dasku. Usklaivati dranje sa svakim zaveslajem. Noge izvode
udarce kraul.
- Uenik pliva nogama kraul, izvodi dva zaveslaja jednom, zatim dva
zaveslaja drugom rukom, uvek diui na stranu ruke koja vri
zaveslaj.
- Kraul sa prekidom zaveslaja, uenik izvodi zaveslaj jednom rukom
dok je druga opruena napred i nepokretna. Kada ruka koja izvodi
zaveslaj posle prebacivanja kroz vazduh doe napred u poetni
poloaj, zaustavlja se, a druga poinje zaveslaj.
- Koordinirani kraul. Kroz vebu produivati deonice.
- Tehniku lenog plivanja realizovati samo sa uenicima koji su
odlino savladali tehniku kraul.
 EMATSKI PRIKAZ PROGRAMA OBUKE NEPLIVAA program 30 asova

rbr Naziv vebe 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30

Vebe privikavanja na vodu i vebe
jednostavnih kretnji
1. Vebe privikavanja na vodu
* * * * * * * * * *
2. Vebe disanja i gledanja u
vodi * * * * * * * * * *
3. Vebe odravanja
horizontalnog poloaja * * * * * * * * * * * * * * *
4. Vebe klizanja po vodi
* * * * * * * * * * * * * * *
Vebe obuke sportskih tehnika
leno i kraul

Vebe na suvom
- vebe oblikovanja
- vebe osnovnih plivakih * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
pokreta

Vebe u vodi
5. Vebe za rad nogu
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
6. Vebe za rad ruku
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
7. Vebe za razvoj koordinacije
* * * * * * * * * * * * * * *
8. Vebe sinhronizacije rada
ruku i nogu kraul * * * * * * * * * * * * * * *
9. Vebe sinhronizacije rada
ruku i nogu leno * * * * * * * * * * * * * * *
Zavrni ispit
*
NAPOMENA: Prvih 10 asova realizovati u plitkoj vodi, ostale asove realizovati kombinovano u plitkoj i dubokoj vodi.
Kriterijumi za polaganje ispita u koli plivanja

I Organizacija ispita

Ispitu moe pristupiti polaznik kole plivanja koji je prisustvovao na vie od 75%
realizovanih asova kole plivanja/ najmanje 24 od planiranih 30 asova/. Ukoliko polaznik
kole plivanja zbog bolesti nije ispunio zahtevani minimum po pitanju prisustva, ispitu moe
pristupiti tek po realizaciji asova sa sledeom smenom kole plivanja.

Prilikom polaganja ispita objedinjuju se dve grupe i ispit se polae pred komisijom.
U sastav komisije ulaze oba instruktora i ovlateno lice od strane PSS za kontrolu i
ocenjivanje rada kola plivanja.

II Opti kriterijumi za ocenjivanje uspeno savladane obuke neplivaa

Polaznik obuke je uspeno savladao obuku kada se prilikom polaganja ispita ispune sledei
kriterijumi:
Polaznik samostalno, proizvoljnom tehnikom moe preplivati 15 do 20 metara
Polaznik mora zadovoljiti ukupan struni utisak sigurnosti u vodi
Izvesti samostalan start iz vode
Zaroniti na dubinu veu od visine polaznika i sa dna izvaditi predmet i tom prilikom
pokazati sigurnost
Izvesti skok u vodu proizvoljnim nainom sa mesta ija je visina vea od nivoa vode

Na osnovu navedenih kriterijuma, koji su dati od strane Strune komisije PSS i Trenerske
organizacije PSS, polaznik je ISPUNIO ili NIJE ISPUNIO zahtevane kriterijume.

III Opti kriterijumi za ocenjivanje uspeno organizovane i realizovane obuke neplivaa

Obuka sa grupom je uspeno realizovana kada gore navedene Opte kriterijme za ocenjivanje
uspeno savladane obuke neplivaa uspeno savlada vie od 2/3 upisanih polaznika.

IV Metodologija ispita

Cilj zavrnog ispita je da se stekne uvid u nivo usvojenih znanja u koli plivanja.Takoe, ispit
ima za cilj i da pokae koji je stepen realizacije postavljenih ciljeva u koli plivanja kao i
validnost primenjenog programa kole plivanja.

Polaganje ispita je individualno. Polaznik sve navedene zahtevane radnje izvrava

samostalno, komisija paljivo prati rad i odmah, nakon ispita jasno saoptava da li je polaznik
ispunio ili nije ispunio kriterijume.Stav komisije mora biti principijalan.
Kako bismo kod dece postepeno razvijali i takmiarski karakter elja autora ovog teksta je da
se na neki nain u okviru grupe koja je ispunila opte kriterijume za ocenjivanje uspeno
savladane obuke neplivaa izvri diferencijacija na one uspenije i na one manje uspene. Iz
tog razlog autor teksta predlae jedan od moguih modela ocenjivanja .

OCENA A
- Ispitanik moe samostalno da uskoi u vodu na noge, da se odri na povrini vode
nekoliko trenutaka i samostalno, bez asistencije napusti bazen.
- U drugom delu ispita ispitanik ponovo uskae u vodu na noge i samostalno ispliva
vie od 20 m
- Prilikom izvoenja svih radnji ispitanik pokazuje sigurnost.

OCENA B
- Ispitanik moe samostalno da uskoi u vodu na noge, da se odri na povrini vode
nekoliko trenutaka i samostalno, bez asistencije napusti bazen.
- U drugom delu ispita ispitanik ponovo uskae u vodu na noge i samostalno ispliva
vie od 10 m.

OCENA C
- Ispitanik moe samostalno da uskoi u vodu na noge, da se odri na povrini vode
nekoliko trenutaka i samostalno, bez asistencije napusti bazen.
- U drugom delu ispita ispitanik ponovo uskae u vodu na noge i ispliva 10 m uz
asistenciju instruktora.

Svaki polaznik kole plivanja koji pristupi ispitu se nagrauje diplomom, a u diplomu
komisija upisuje ocenu uspeha u koli plivanja po sledeem kriterijumu:

Posle sprovedenog ispita komisija daje preporuku roditeljima:

- detetu koje je poloilo ispit daje se preporuka za nastavak obuke u nekom od
plivakih klubova.
- detetu koje je nije poloilo ispit daje se preporuka da se kola plivanja ponovi jo
jedan put.
ANKETNI LIST za instruktore u koli plivanja
1.Personalni podaci

IME :____________________
PREZIME______________________________
JMBG______________________

Adresa stanovanja______________________________________
Telefon: Kuni_______________________mobilni______________________
e-mail:______________________________

kolska sprema:_______________________________
Naziv najvie zavrene kole_____________________smer-odsek:__________________
Broj godina radnog staa_________, od toga u plivakom sportu____________________
Broj godina rada u koli plivanja:__________________________

2.Profesionalna orijentacija i motivi

U nekoliko kratkih crta iznesite vae motive rada u koli plivanja:
- ___________________________________________________
- ___________________________________________________
- ___________________________________________________
- ___________________________________________________
- ___________________________________________________
- ___________________________________________________

3. Izjava o potovanju postavljenih kriterijuma u koli plivanja

Izjavljujem da u u potpunosti , pored optih principa ponaanja sportskog pedagoga ,

potovati program rada kole plivanja i predviene termine rada kole plivanja.Takoe se
obavezujem da u u potpunosti primenjivati sve potrebne mere kojima e ivot i zdravlje svih
subjekata u koli plivanja biti zatieni.

INSTRUKTOR
_________________
/potpis/

Svi gore navedeni podaci bie uvani u tajnosti i bie dostupni iskljuivo:
- koordinatoru kole plivanja
- ovlatenom licu od strane PSS za kontrolu rada kole plivanja
O INSTRUKTORU PLIVANJA
U nekoliko kratkih crta elimo da navedemo koje karakteristike i karakterne osobine
treba da krase instruktora plivanja kao neposrednog realizatora programa obuke neplivaa.
Ve smo napomenuli da je obuka neplivaa pedagoki proces koji podlee optim
pedagokim principima, pa samim tim i instruktor mora imati osobine koje krase svakog
pedagoga. Naveemo samo one osobine koje smatramo, da su pored ostalih pozitivnih
ljudskih osobina, vane specifine osobine za svakog instruktora. Osobine koje emo u
daljem tekstu navesti pored optih, delimo na osobine u pogledu strunosti i na karakterne
osobine.

U pogledu strunosti, instruktora plivanja treba da odlikuje:

Odlina fizika pripremljenost. Uzimamo u obzir stav da je instruktor plivanja
ujedno i demonstrator, a da svaka demonstracija mora biti izvedena pravilno i
efikasno, za ta je neophodna odlina fizika priprema.
Odlino poznavanje vebi koje se primenjuju.
Sposobnost pravilnog izbora metoda u obuci sa ciljem poveanja stepena
efikasnosti obuke.
Sistematinost u radu.
Odline organizatorske i realizatorske sposobnosti.
Sposobnost izraavanja renikom koji je primeren uzrastu dece koja se
obuavaju. Prilikom izraavanja ( primena metode usmenog izlaganja)
instruktor mora uputiti jasnu poruku deci ta treba usvojiti, ponoviti i sl.
Osposobljenost u pruanju prve pomoi, posebno u pruanju pomoi
unesreenima u vodi.
Odlino poznavanje i sprovodjenje preventivnih mera u smislu sticanja
pozitivnih zdravstveno-higijenskih navika.

U pogledu karakternih osobina, instruktora plivanja treba da odlikuje:

Tanost
Pedantnost
Urednost (kako u pogledu line higijene, tako i u pogledu opreme koju nosi i
koristi)
Komunikativnost. Komunikacija za instruktora plivanja uvek ima dvosmerni
smisao.Pravovremeno daje informacije deca, takoe od roditelja i dece zahteva
povratnu informaciju o reakcijama i stanju deteta.
Humanost i brinost. Prema svakom detetu ima individualan pristup koji mora
biti u sladu sa psiho-motorikim statusom deteta. Primaran mu je humani
odnos, pa tek posle toga lina ambicija i afirmacija (dete je centar
aktivnosti).
Duhovitost.
Kreativnost. U prethodnim poglavljima smo nekoliko puta napomenuli da je
Program obuke neplivaa samo jedan okvir rada.U tom okviru instruktor mora
pokazati visok stepen kreativnosti kako bi u datim uslovima rada na najbolji
nain u odreenom momentu izabrao i primenio najefikasniji metoda rada.
Z A K LJ U A K
U prethodnim poglavljima smo pokuali da u najkraim crtama prikaemo jedan od
moguih modela koji su praktino primenjivi u toku realizacije obuke neplivaa.Cilj ovog
rada nije bio da se razmatraju i opisuju detalji koji su opte poznati, ve je osnovna zamisao
da se postupci, radnje i metode sistematizuju a da se pri tom potuju osnovni pedagoki
principi.
Duboko smo ubeeni da prikazani model nije savren.To ni u jednom jedinom
trenutku i nismo eleli da potenciramo. Zauzeto je stanovite ( koje je dokazano u praksi) i
data je opta ocena da je predloeni program efikasan u optim uslovima u kojima radi veina
plivakih klubova i organizacija koja se bave obukom neplivaa.Smatramo da je primenjivost
ovog Programa velika i da apsolutno ne postoji ni jedna prepreka da se ovaj program primeni
u svim sredinama koje imaju bilo kakve zatvorene bazene.to se tie letnje kole plivanja rad
po ovom programu je praktino primenjiv u svim uslovima.
Tokom izrade ovog programa i njegove praktine realizacije trudili smo se da
budemo maksimalno objektivni, da predloena sredstva obuke budu u skladu sa uzrastom
grupe kojoj je ovaj program namenjen.U programu su date i sistematizovane vebe koje su
sadrajno i po svom obliku veoma jednostavne kako za uenje tako i za ponavljanje.Takoe
su sve vebe proete duhom igre, tako da deci pruaju oseaj zadovoljstva kroz igru, i da je
sam efekat uenja kroz igru mnogo vei. Naravno da presudni znaaj primene ovakvog naina
uenja zavisi od instruktora kao neposrednog izvoaa obuke.
Sa aspekta organizatora i realizatora ovog Programa oekivanja su velika.Program
prua velike mogunosti za afirmaciju veeg broja mladih kadrova , za ije e obrazovanje
Plivaki savez Srbije organizovati posebne obrazovne programe i time dati konkretnu podrku
stvaranju nove generacije kvalitetnih kadrova .Ukoliko na obuku neplivaa gledamo kao na
posao, iz ugla instruktora smatramo da prua fantastine mogunosti ispoljavanja kreativnosti
kao i mogunosti daljeg konkretnog trenerskog osposobljavanja i usavravanja.
Na kraju se zahvaljujemo svim Klubovima i organizacijama, kolegama trenerima i
instruktorima koji su nas podrali da proteklih meseci istrajemo u pripremi i prezentaciji ovog
Programa i da on dobije formu u kojoj je sada prezentovan. Smatramo da je Program tako
formulisan da je primenjiv u svim sredinama u kojima postoje uslovi za bavljenje plivanjem i
mi smo presreni to u svim takvim akcijama Savez moe uestvovati , kako direktno, tako i
indirektno.Takoe bismo bili veoma zahvalni kada bi nakon primene Programa uli vae
impresije i iskustva. Takoe bismo voleli da ujemo i vae sugestije i predloge kako bi
evntualno ovaj Program bio jo kvalitetniji.
Autor ovog teksta se posebno zahvaljuje svim plivaima, posebno deci, i prijateljima
koji su uestvovali i pomogli realizaciju ovog projekta.