FAKULTET ZA EKOLOGIJU

UNIVERZITET ZA POSLOVNE STUDIJE

BANJA LUKA

SEMINARSKI RAD

Predmet: ODRIVI RAZVOJ

KONFERENCIJA U RIO DE ANEIRU

Mentor: Student:

Prof.
Broj indeksa

U Banja Luci, maja 2014. godine

1
 Sadraj

UVOD..............................................................................................................................................3

1. TEORIJA I SUTINA ODRIVOG RAZVOJA........................................................................4

2. POLITIKE OSNOVE ODRIVOG RAZVOJA......................................................................7

2.1. Stokholmska konferencija....................................................................................................7
2.2. Od Stokholma do Rija..........................................................................................................9

3. KONFERENCIJA U RIJU 1992. GODINE..............................................................................11

3.1. Konferencija u Rio De anieru 1992. godine.....................................................................11
3.2. Deklaracija o ivotnoj sredini.............................................................................................11

4. POSLE RIO DE ANEIRA......................................................................................................17

4.1. Konferencija u Johanesburgu (Rio +10).............................................................................17
4.2. Zelena ekonomija...............................................................................................................17

5. KONFEFRENCIJA U RIJU 2012. GODINE............................................................................19

5.1. Rio +20, oekivanja............................................................................................................19
5.2. Konferencija u Rio De aneiro 2012. godine.....................................................................20

ZAKLJUAK................................................................................................................................23

LITERATURA...............................................................................................................................24

2
 UVOD

Pre etrdesetak godina poelo se uviati kako je nemogue imati zdravo drutvo i
kvalitetnu ekonomiju u svetu u kojem postoji mnotvo siromatva i naruavanja ivotne sredine.
Ekonomski razvoj se ne moe zaustaviti, ali treba mu promeniti smer, kako bi postao manje
poguban po ivotnu sredinu i drutveni razvoj. Pretvaranje tih spoznaja u delo i prelaz na odrive
oblike razvoja i naina ivota izazov je danjanjice.

Koncept odrivog razvoja podrazumeva proces postizanja ravnotee izmeu ekonomskih,

socijalnih i ekolokih zahteva kako bi se osiguralo zadovoljavanje potreba sadanje generacije
bez ugroavanja mogunosti buduih generacija da zadovolje svoje potrebe. Politiki procesi su
od sutinskog znaaja za postizanje ravnotee izmeu ciljeva triju pomenutih politika, i bez
njihovog neophodnog kompromisa kao i bez politikog angaovanja i posveenosti ciljevima,
nije mogue napraviti potrebne izbore. Odrivi razvoj podjednako je vaan i na globalnom, i na
nacionalnom, i na lokalnom nivou, ali je za graane, najrelevantniji na lokalnom nivou.
Nezavisni faktori odrivog razvoja obuhvataju mir i bezbednost, kulturne vrednosti, dobru
upravu i snane institucije, i s tim povezane upravne strukture, pri emu su svi faktori
podjednako bitni i na nacionalnom i na lokalnom nivou. Ti faktori su presudni za nesmetano
ukljuivanje koncepta odrivosti u nacionalni razvojni okvir pojedinih zemalja.

Vano je naglasiti dva fundametalna aspekta definicije odrivog razvoja. Prvo, odrivi
razvoj uzima u obzir uticaj koji sadanje odluke imaju na mogunosti buduih generacija, pa
stoga poseduje bitnu dimenziju budunosti. Veoma je est sluaj da politike vlade ne postiu
uspeh u promovisanju odrivog razvoja, iz jednotavnog razloga to se u vreme donoenja odluka
ne uzima u obzir njihov dugoroni uticaj na druge, mada povezane sektore. Drugo, odrivi razvoj
esto se pogreno tumai u uskom znaenju te rei kao pitanje vezano za ivotnu sredinu.
Meutim, odrivi razvoj nije sinonim za odrivost ivotne sredine. Pogreno tumeenje
zanemaruje snagu i podesnost ovog koncepta u smislu integrisanja ekonomskog i drutvenog
razvoja u kontekstu upravljanja ivotnom sredinom. Razlog za ovako pogreno miljenje lako je
razumeti, s obzirom na to da podsticaj za odrivi razvoj neretko kree od ekoloke dimenzije
koja se esto percipira kao zanemarena u odnosu na ostale dve dimenzije (ekonomija i drutvo).

Odrivost ekonomskog rasta u uslovima iscrpljivanja istih prirodnih resursa sve je

komplikovanija. Obnovljive energije se takoe iscrpljuju zbog prekomerne potronje. Zdrave
hrane je sve manje zbog zagaenosti zemljita. U vasioni deluje efekat staklene bate U pitanju
je unitavanje uma, preterana eksploatacija fonda riba i nestajanje prirodnih stanita zbog
izgradnje putova, hotela, trinih centara i industrijskih objekata.

Brojne su aktivnosti dravnih i nevladinih organizacija irom sveta, sa namerom

reavanja problema odranja ivotne sredine, kao i u okviru preduzea kroz korporativne
standarde drutvene odgovornosti. Meutim, po svim dosadanjim analizama eksperata za zatitu
ivotne sredine, ekoloka situacija se ne poboljava, ve ima tendenciju pogoravanja, imajui u
vidu dosadanje trendove. Da li e razvoj tehnologije reiti izazov staklene bate i opteg
zagaenja ili e cela civilizacija stradati u ambisu za sada je teko predvideti. Potrebna je
intenzivna borba za uspostavljanje globalne ekonomsko - ekoloko - demografske ravnotee sa
ciljem spaavanja i dobrobiti zajednice i oveanstva.

Ovaj seminarski rad e se baviti Konferencijama koje su odravane u Rio De aneiro

1992. i 2012. godine, kao i njihovim znaajnin doprinosom u oblasti odrivog razvoja.

3
 1. TEORIJA I SUTINA ODRIVOG RAZVOJA

Pojam odrivog razvoja dovodi se u vezu sa zatitom ivotne sredine, planiranjem

drutvenog razvoja, ekolokim, ekonomskim i politikim pitanjima. Koncept odrivog razvoja
predstavlja novu razvojnu paradigmu, novu strategiju i filozofiju drutvenog razvoja. U tom
kontekstu, esto se pogreno pod pojmom ekologija smatra samo zatita ivotne sredine.
Ekologija je nauka koja se bavi prouavanjem meusobnih odnosa izmeu ivih bia i spoljanje
sredine, a zatita ivotne sredine je samo njen mali segment.

Aktuelnosti pojma odrivog razvoja naroito doprinose izazovi koji dolaze sa

ugroenou ivotne sredine. Ekonomski rast nije bez rizika, jer ako privreda raste prebrzo,
moe dovesti do iscrpljivanja resursa i zagaenosti ivotne sredine. Odrivost ekonomskog rasta
u uslovima iscrpljivanja istih prirodnih resursa sve je komplikovanija.

Neke od moguih opasnosti za prirodnu sredinu su:iscrpljivanje ukupne zalihe prirodnih

bogatstava i uticaj na globalno zagrevanje, nagomilavanje otpada i poveanje zagaenosti
okoline, prenaseljenost, koja dovodi do nedovoljnosti zemljita i drugih prirodnih resursa; sve
vea buka i zraenje u gradovima, neodgovoran odnos prema ivotnoj sredini.

Brojne su aktivnosti dravnih i nevladinih organizacija irom sveta, kao i u okviru

preduzea kroz korporativne standarde drutvene odgovornosti,sa namerom reavanja problema
odranja ivotne sredine.

Razliite interpretacije osnovnog saznavanja ovekove svrhe i dostignua ukazuju da se

savremena civilizacija suoava sa vrlo kontroverznim pitanjima daljeg ekonomskog rasta i
razvoja, sa jedne strane i opstanka nae civilizacije i bilo kakvog ekonomskog napretka sa druge
strane. Ekoloka kriza kao tema koja se pojavila tokom poslednjih decenija dvadesetog veka,
pokree pitanje preureenja ovekovih aktivnosti i predstavlja ozbiljno upozorenje osnovnim
temeljima opstanka oveka.1

Odrivi razvoj nije statina kategorija ve itav proces promena i prilagoavanja koji e
raspoloive resurse, investicije i tehnoloki napredak uiniti konzistentnim sa sadanjim i
buduim potrebama. Doprinos pojedinih nauka ukljuenih u koncept odrivog razvoja nije
potpuno mogue odrediti, jer svaka od ovih nauka daje svoj doprinos iz svoga ugla.

Moe se rei da je odriv razvoj skladan odnos prirodnih resursa, privrednog razvoja i
ekologije, kako bi se sauvalo zdravlje sadanjih generacija,a privredno bogatstvo planete
sauvalo i za budue narataje putem realizacije tri grupe ciljeva:

1. Postizanja odrivosti u ekonomskom smislu-kontinuiran privredni rast, bezinflacije i

preterane spoljne zaduenosti;
2. Postizanja odrivosti na socijalnom planu -eliminacije siromatva i svih vidova socijalne
patologije;
3. Postizanja odrivosti na ekolokom planu - ouvanje prirodnih resursa i ivotne sredine.

Iako ne postoji jedinstvena i opteprihvaena definicija pojma odrivog razvoja, postoji

saglasnost o potrebi uvoenja ovog koncepta i svest o razlozima njegovog nastanka.

1
Jovanovi Gavrilovi B.:Privredni razvoj sa ljudskim likom, Ekonomski fakultet, Beograd, 2003., str. 193
4
 Jedna od sveobuhvatnih definicija odrivog razvoja glasi: odrivi razvoj predstavlja
integralni ekonomski, tehnoloki, socijalni i kulturni razvoj, usklaen sa potrebama zatite i
unapreenja ivotne sredine, koji omoguava sadanjim i buduim generacijama zadovoljavanje
njihovih potreba i poboljanje kvaliteta ivota.

Slika broj 1. Odrivi razvoj kao presek tri sastavne celine

Izvor: Adams, W.M. (2006), The Future of Sustainability: Rethinking Environmentand

Development in the Twenty-first Century, Report of the IUCN (2006), Renowned Thinkers
Meeting, 29-31 January

Najee navoena definicija odrivog razvoja nalazi se u izvetaju Naa zajednika

budunost, koji je, na poziv Ujedinjenih nacija sainila Svetska komisija za ivotnu sredinu i
razvoj, tzv. Bruntlandkomisija (Bruntland Report) 1987. godine. Definicija glasi: 2 Odrivi
razvoj jeste razvoj koji zadovoljava potrebe sadanjice, a da ne dovodi u pitanje sposobnost
buduih generacija da zadovolje vlastite potrebe.

ovek je samo deo prirode i nema prava da je unitava, smanjuje bogatstvo resursa i
naruava raznovrsnost ivog sveta. Odrivi razvoj je efikasniji. Nekada su se kompanije ponaale
po logici da ekologija nije njihov problem ve samo profit.

Sada se prihvata odriv razvoj i injenica da se mora ulagati u ekoloki istu proizvodnju
i proizvode, uz uvanje ivotne sredine. Drugim reima, nepotovanje koncepta odrivog razvoja
vodi ka neefikasnom privrednom razvoju, u smislu veeg rasipanja resursa i energije.3

2
UnitedNations, (1987), Report of the WorldCommission on Environmentanl Development, General
AssemblyResolution 42/187, 11 December 1987., str. 111
3
Pei R., (2002), Odrivi razvoj - Nastanak koncepta odrivog razvoja", Poglavlje I, Ekonomija prirodnih resursa i
ivotne sredine, Beograd, Poljoprivredni fakultet, str. 12-14
5
 Ekonomski rast nije bez rizika, jer moe dovesti do kratkoronih i dugoronih problema
iz sledeih razloga:4

1. Ekonomski rast ne moe biti odvojen od uticaja na okolinu. Brz rast proizvodnje i
potronje moe da doprinese negativnim efektima, kao to su poveanje buke i zagaenja
vazduha i preoptereenje puteva. teta po okruenje moe imati negativne efekte na
kvalitet ivota i moe ograniavati odrivu stopu rasta. Na primer, drumski saobraaj je
odgovoran za 25% emisije ugljen dioksida u vasionu, kada se uzme u obzir proizvodnja i
potronja goriva i proizvodnja vozila. Ako se doda proizvodnja energije, ta dva faktora
zagaenja ine oko 50% ukupne zagaenosti ovekove okoline u razvijenim zemljama.
Nereena kanalizacija i otpadne vode, neadekvatno odlaganje smea i razni oblici
zraenja su takoe od znaajnog uticaja.
2. Odrivost ekonomskog rasta u uslovima iscrpljivanja istih prirodnih resursa sve je
komplikovanija. Obnovljive energije se takoe iscrpljuju zbog prekomerne potronje.
Zdrave hrane je sve manje zbog zagaenosti zemljita. Dolazi do unitavanja uma,
preterane eksploatacije fonda riba i do nestajanja prirodnih stanita, zbog izgradnje
puteva, hotela, trinih centara i industrijskih objekata U gradovima je sve vea
buka,izraen je esto neodgovoran odnos prema ivotnoj sredini. Trokovi koje proizvodi
zagaivanje, iscrpljivanje resursa i naruavanje ljudskog zdravlja (eksterni trokovi),
po inju nadmaivati koristi koje dalji rast donosi i zato se kapital u najrazvijenijim
zemljama sve vie ulae u zatitu okoline, tednju energije i drugih resursa i u razvoj
tehnologija prijateljskih prema okolini. Trka za rastom po svaku cenu dovodi do
regionalnih nejednakosti u razvoju i do irenja jaza izmeu bogatih i siromanih.
3. Rauni nacionalnog dohotka nisu prilagoeni uticaju prirodnog okruenja na ekonomski
rast. Kritiari kau da zbog ovog nedostatka statistika loe prikazuje blagostanje drutva.
Nema podataka o ulaganjima datim za popravljanje tete uinjene okolini jer BDP
registruje samo trine transakcije. Jedna alternativna mera je izraunavanje Indeksa
odrivog ekonomskog bogatstva (Index of Sustainable Economic Welfare - ISEW). Ovaj
indeks prilagoava zvanine podatke o realnom nacionalnom proizvodu i prikazuje
defanzivno troenje. Pokazatelj neto rasta po ovom metodu je ispod rasta prikazanog u
zvaninim statistikama.

U cilju ujednaavanja kriterijuma odrivog razvoja u okviru Meunarodne organizacije

za standardizaciju, razvijen je standard korporativne odgovornosti u savremenom
poslovanju.Koncept korporativno drutvene odgovornosti (Corporate Social Responsibility
-CSR)ISO 26000, se razvija kao posledica potrebe usaglaavanja ekonomskog napretka i
ostvarivanja konkurentnosti i profita sa odgovornou poslovnih organizacija prema ljudima,
ivotnoj sredini i drutvu uopte.

4
Riley G., (2006), The Disadvantages of EconomicGrowth", EtonCollege, dostupno na
http://www.economics/revision-notes/a2-macro-economic-growth-costs-benefits.html, februar 2012., str. 212
6
 2. POLITIKE OSNOVE ODRIVOG RAZVOJA

Tri meunarodna dogaaja obeleila su evoluciju odrivog razvoja u poslednje tri

decenije, Stokholmska konferencija 1972. godine, Konferencija u Rio de aneiru 1992. i
Konferencija u Johanesburgu 2002. godine. Ove tri konferencije su znaajne ne samo zbog toga
to predstavljaju radikalano odstupanje od politika karakteristinih za vreme koje im je
predhodilo, ili zbog toga to su nacionalne vlasti posle njih radikalno menjale svoj pristup
voenju politike vezane za zatitu ivotne sredine i razvoj.

Znaaj ovih konferencija na globalnom nivou je u tome to one predstavljaju formalni

institucionalizovani rezultat zahteva javnosti koji su bili upueni vladama kao rezultat rastue
krize u ivotnoj sredini. Ovako posmatrano, pomenute tri konferencije predstavljale su
kulminaciju predhodnih perioda borbe za zdraviju ivotnu sredinu na globalnom nivou i oznaile
su poetak novih perioda politikih aktivnosti.

2.1. Stokholmska konferencija

Na prvoj Konferenciji UN o ivotnoj sredini-Stokholm, 1972. je inicirano osnivanje

Programa Ujedinjenih Nacija za ivotnu sredinu, UNEP.5 Zatim je usledilo osnivanje nacionalnih
agencija za ivotnu sredinu u veem broju zemalja. Koordiniranom akcijom nacionalnih i
meunarodnih tela, 1980. godine, proklamovan je program globalne akcije za odrivost, tzv.
Svetska strategija ouvanja prirode, od strane Meunarodne unije za zatitu prirode, a 1983.
godine, od strane OUN, ustanovljena je Svetska komisija za ivotnu sredinu i razvoj, kasnije
nazvana Bruntland komisija.

Gledano iz ove perspektive, Konferencija Ujedinjenih Nacija o zatiti ivotne sredine

odrana u Stokholmu 1972. godine predstavlja znaajnu prekretnicu zbog toga to je ukazala na
rastui javni interes u razvijenim drutvima vezan za negativne uticaje industrijalizacije.
Precizno govorei, Stokholmska konferencija je bila rezultat rastuih preokupacija javnosti
industrijski razvijenih zemalja kumulativnim uticajima porasta populacije i poveane mobilnosti.
Nekoliko neo-maltuzijanskih kultnih prognoza (pre svega Tiho prolee Karsonove
Populaciona bomba Erliha i Granice rasta Donele Midous) odrazile su sveobuhvatno
prisutnu anksioznost javnosti u industrijski razvijenim dravama, prikazujui katastrofini
scenario iji su uzroci suavanje bazinih resursa, rast zagaenja i populaciona eksplozija.

Na mnogo naina proces pripreme Stokholmske konferencije predstavljao je idealan

okvir za potajno prisutnu borbu izmeu industrijalizovanog Severa i nerazvijenih i zemalja u
razvoju, koja traje do dananjeg dana. Kada su organizatori konferencije poeli da tragaju za
okvirom konsenzusa meu 113 zemalja uesnica pokazala su se velika neslaganja izmeu
zacrtanog pravca zatite ivotne sredine koji su zagovarala industrijska drutva i politikih
perspektiva i prioriteta nerazvojenog dela sveta. Interesantno je da je tada jo uvek jak istoni
blok, koji se kasnije povukao iz procesa pripreme konferencije, pokuao da i u zatitu ivotne
sredine ubaci ideoloke razlike, reima da je zagaenje bilo proizvod kapitalizma, i da,
sledstveno tome, ove zemlje nemaju problema sa zagaenjem. Nasuprot problema vezanih za
industrijalizaciju koji su bili prisutni na razvijenom Severu, nerazvijene i zemlje u razvoju
oznaile su borbu protiv siromatva kao svoj urgentni zadatak u spreavanju degradacije ivotne
sredine. One su ukazale na relaciju izmeu poveavanja siromatva i unitavanja prirodnih
resursa kroz eroziju zemljita, smanjenje povrine pod umama, desertifikaciju i smanjenje
vodnih resursa.
5
Internet izvor:
http://www.unep.org/pdf/brochures/EnvironmentalGovernance.pdf
7
 Do kompromisa koji je na neki nain zadovoljavao oba suprostavljena stanovita dolo se
na pripremnom sastanku u Foneu (vajcarska, juni 1971.), koji je predhodio potpisivanju
Stokholmske deklaracije. Potpisivanjem ovakve deklaracije, razvijene zemlje prihvatile su stav
nerazvijenih i zemalja u razvoju da zagaenje izazvano procesima industrijalizacije u razvijenim
zemljama prouzrokuje ogranienja u razvoju nerazvijenih i smanjuje njihove mogunosti
industrijalizacije. Druga znaajna koncesija od strane razvijenih bilo je priznanje da je osnovni
uzrok problema u ivotnoj sredini u nerazvijenim zemljama siromatvo, a ne industrijalizacija i
da ekonomski razvoj ovih zemalja moe da bude podsticajan za smanjenje problema u zatiti
ivotne sredine.

Uz to, prihvatanje insistiranja nerazvijenih da okosnica sporazuma bude nacionalni

suverenitet omoguilo je da one odustanu od odbijanja da se u budunosti pridruuju
multinacionalnim sporazumima koji bi usmeravali njihove strategije razvoja, ali i otvorilo puteve
za pruanje pomoi u razvoju i stvorilo uslove za znaajnu novanu pomo nerazvijenima. Uz
26 principa ponaanja i odgovornosti u Stokholmskoj deklaraciji, koji su doneti da budu osnova
za kasnije multilateralne sporazume i zakonodavstvo, na Stokholmskoj konferenciji usvojen je i
Akcioni plan sa 109 preporuka u tri oblasti: procena stanja ivotne sredine, upravljanje sistemom
ivotne sredine i institucionalne mere podrke. Na bazi ovog akcionog plana zapoeto je sa
globalnim monitoringom i upravljanjem u ivotnoj sredini i formiran je Program zatite ivotne
sredine Ujedinjenih Nacija (UNEP).

Ako se uspeh Stokholmske konferencije meri u stepenu ispunjenosti zacrtanih principa i

preporuenih akcija u narednim decenijama, onda se slobodno moe rei da ova konferencija
nije uspela. Principi nisu postali osnova za promenu meunarodnih propisa, mnoge od 109
preporuka nisu ispotovane, a UNEP nikada nije postao agencija koja ima institucionalnu snagu
da koordinira globalne aktivnosti na polju zatite ivotne sredine. Zapravo, UNEP se i u dananje
vreme jo uvek bori da sebi osigura poziciju kakvu imaju neke druge organizacije zaduene za
probleme razvoja unutar sistema Ujedinjenih Nacija. Meutim, Stokholmska konferencija ima
veliki znaaj, pre svega u tome to je uspeno iskristalisala probleme koji su uticali na globalnu
politiku zatite ivotne sredine do 1972. godine. Ona je bila dobar forum za artikulaciju razliitih
pogleda na sutinu krize u ivotnoj sredini, pre svega razlika izmeu razvijenih i nerazvijenih, i
za postizanje kakvog takvog kompromisa, kao osnove za budue akcije na polju zatite ivotne
sredine na globalnom nivou.

Druga po redu Konferencija UN o ivotnoj sredini odrana je u gradu Najrobi, 1982.

godine i na njoj je upozoreno na nekontrolisani industrijski razvoj i eksploataciju prirodnih
resursa i posledice koje ostavljaju na ivotnu sredinu. Uoavajui opasnost od potencijalnih
promena klime, Svetska meteoroloka organizacija, WMO i Program UN za ivotnu sredinu,
UNEP, je 1988. ustanovila Meudravni panel o klimatskim promenama (Intergovernmental
Panel on Climate Change - IPCC),6 koji sa svoje tri radne grupe, ima za cilj da sakupi sve
relevantne naune, tehnike i drutveno-ekonomske informacije vezane za promene klime koje
su posledica delovanja oveka. Brojne aktivnosti dravnih i nevladinih organizacija irom sveta,
dovele su 1992.do odravanja Konferencije UN o ivotnoj sredini i razvoju-UNCED 7 u Rio de
aneiru. Na ovoj konferenciji usvojeni su bitni dokumenti: Okvirna konvencija UN o klimatskim
promenama i Konvencija o biolokoj raznovrsnosti. Sledee 1993. godine osnovana je Komisija
UN za odrivi razvoj (CSD), sa prvenstvenim ciljem da nadgleda sprovoenje pomenutih
dokumenata i drugih akata.

6
IPCC, dostupno na: http://www.ipcc.ch/working_groups/working_groups.shtml, februar 2012.
7
UNCED, dostupno na http://www.un.org/geninfo/bp/enviro.html, februar 2012.
8
 2.2. Od Stokholma do Rija

Dve naredne decenije obeleile su, kao i samu Stokholmsku konferenciju, dve osnovne
politike snage: pritisak javnosti, olien u razliitim, ali po pravilu rastuim pokretima za zatitu
ivotne sredine, kao i tenzije izmeu razvijenog Severa i nerazvijenog Juga. Kriza u ivotnoj
sredini je rasla: dogodili su se Bopal i ernobil, Sjedinjene Amerike Drave i zapadna Evropa
suoile su se sa pojavom kiselih kia, a Brazil, Azija i centralna Afrika sa ekstenzivnim krenjem
tropskih uma, to je dodatno snailo pokrete za zatitu ivotne sredine. Neki od problema
poprimali su globalne razmere (smanjenje ozonskog omotaa i efekat staklene bate, pre svih).
Pritisak javnosti inicirao je nove akcije na nivou vlada, tako da su potpisivane nove konvencije u
zatiti ivotne sredine, pre svega na regionalnom nivou (Konvencija iz Osla o kontroli odlaganja
otpada u morima, Helsinka konvencija o kontroli zagaivanja Baltika). Pariska konvencija o
kontroli uzroka zagaivanja zemljita, Akcioni plan za Mediteran o kontroli zagaenja mora i
Bazelska konvencija o prekograninoj kontroli opasnog otpada).

Nastale su nove agencije na multilateralnom i bilateralnom nivou, koje su donosile nove

standarde ponaanja i nove meunarodne finansijske instrumente u zatiti ivotne sredine. Sve
navedeno, a pre svega politika snaga pritiska javnosti i neslaganje razvijenih i nerazvijenih u
pogledu daljeg razvoja, artikulisale su prve dve, naizgled nepovezane meusobno, formulacije
odrivog razvoja. Prvi od pomenutih stavova izreen je u Svetskoj strategiji konzervacije (World
Conservation Strategy WCS). WCS je prvi dokument u kome se pominje pristup odrivosti
kroz povezivanje ljudskog blagostanja danas i u budunosti sa odrivim upravljanjem prirodnim
nasleem na planeti. Ponuena strategija paljivo je organizovala zahteve i akcione proritete
namenjene nacionalnim vladama, koje treba da im pomognu u korienju baze prirodnih resursa
u cilju poveanja ljudskog blagostanja i uz potovanje kapaciteta podnoenja ekosistema.
Ovakav etiki zasnovan i moralno prihvatljiv stav, naravno, nije se slagao sa politikom
realnou na relaciji Sever Jug. Politika naivnost i nedostatak instrumenata za implementaciju
nisu dozvolili ostvarivanje unutar postojee politike i ekonomske situacije. Meutim, WCS se
moe smatrati vizionarskim projektom, ali i projektom koji nije uspeo da mobilie meunarodnu
politiku podrku i, sledstveno tome, nije doneo poboljanja u praksi. WCS je pruio
konceptualni osnov za sledeu artikulaciju odrivog razvoja, donetu u okviru Svetske komisije o
zatiti ivotne sredine i razvoju (World Commision on Environment and Development
WCED), poznate i kao Bruntland Komisija. U svom izvetaju iz 1987. godine pod nazivom
Naa zajednika budunost (Our Common Future) Brutland Komisija prvi put uvodi odrivi
razvoj kao standard za meunarodni razvoj. Znaaj ovog dokumenta je trojak:

1. Kao prvo, WCED je efektivno uspostavila odgovornost sadanjih generacija za

osiguranje mogunosti za razvoj buduih generacija, tako to e zatiti ivotnu sredinu i
prirodne resurse;
2. Kao drugo, na prvo mesto je stavila smanjenje siromatva u zemljama u razvoju kao
centralnu taku oko koje se gradi strategija odrivog razvoja, i
3. Kao tree, vratila je odrivost u kontekst meunarodnog ekonomskog poretka,
prepoznajui i uvaavajui potrebu za reorganizacijom meunarodne trgovine i protoka
kapitala, kao i osiguranja veeg uticaja nerazvijenog dela sveta na meunarodne
ekonomske odnose.

Naa zajednika budunost je, neosporno, jedna od prekretnica u teorijskom i

analitikom smislu. Najvea slabost izvetaja Bruntland komisije, sa druge strane, bili su
recepti kako da se doe do poboljanja. A te preporuke bile su veoma ombisiozne i nalagale
nacionalnim vladama i meunarodnim agencijama za razvoj da svoje uobiajene politike razvoja
9
zamene praksom odrivog razvoja. Naglaavajui da godinja stopa rasta od 3 do 4 procenta u
razvijenim zemljama predstavlja osnovni ekonomski preduslov za smanjenje siromatva u
nerazvijenim i zemljama u razvoju, WCED je predloila multiplikaciju ekonomskih aktivnosti u
svetu faktorima pet do deset, to bi svakako dovelo do poveanja dohotka po glavi stanovnika za
3 procenta u svim zemljama, bile one na Severu ili Jugu.

Uz ovakav zahtev za enormnim ekonomskim rastom ila je i preporuka za promenu

kvaliteta rasta. Brutland izvetaj naglasio je potrebu da se izvri preraspodela blagostanja u
korist nerazvijenih, kako bi se smanjilo siromatvo. Meutim, ovako radikalna preporuka bila je
ublaena stavom koji se protezao kroz celi izvetaj da transformacija ka odrivom razvoju ne
zahteva fundamentalne promene u postojeoj distribuciji blagostanja, potroakih navika,
ivotnog standarda ili karaktera rasta u razvijenim i nerazvijenim zemljama. Uz to, Brutland
izvetaj nije ponudio odgovor kako izai na kraj sa postojeim podelama na meunarodnom i
dravnom nivou, koje je trebalo reiti. Uz sve nedostatke, moe se rei da, za razliku od Svetske
strategije konzervacije, Brutland Komisija uspeva da nametne odrivi razvoj kao standard prema
kojem e se meriti uspenost politika i razvojnih aktivnosti vlada i meunarodnih organizacija u
nastupajuem periodu. Naa zajednika budunost vrsto je uspostavila konceptualnu i
politiku osnovu na kojoj su Ujedinjene Nacije gradile uspeh Konferencije o ivotnoj sredini i
razvoju u Rio de aneiru.

Tokom devedesetih godina, znaajno se iri broj organizacija koje imaju za cilj
podsticanje odrivog razvoja. Meu njima treba izdvojiti Komitet meunarodnih institucija za
razvoj i ivotnu sredinu - CIDIE i Institut za svetske resurse - WRI. Mnoge od postojeih
meunarodnih institucija, npr. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) i Svetska
banka (WB) intenzivno podstiu odrivi razvoj, pa je tako 1991. poeo da deluje program
Globalne podrke ivotnoj sredini - GEF, koji se ogleda u davanju kredita zemljama u razvoju za
reavanje ekolokih problema.

3. KONFERENCIJA U RIJU 1992. GODINE

U formalnom smislu Konferencija Ujedinjenih Nacija o zatiti ivotne sredine i razvoju

(UNCED) odrana u Rio de aneiru 1992. godine (poznata jo kao Samit o planeti Zemlji) bila
je veoma znaajna.

10
 3.1. Konferencija u Rio De anieru 1992. godine

Na konferenciji u Rio De aneiru su usvojene Svetska konvencija o klimatskim

promenama, Konvencija o biodiverzitetu i Povelja planete Zemlje, dogovoren je skup principa
koji bi u narednom periodu trebalo da budu potovani od strane 176 nacionalnih vlada
potpisnica, usvojen je akcioni program za odrivost, nazvan Agenda 21, i uspostavljen je
institucionalni mehanizam unutar sistema Ujedinjenih Nacija konstituisanjem Komisije za
odrivi razvoj (CSD). Ovome treba dodati i injenicu da je Rio konferencija predstavljala
kulminaciju predhodnog perioda intenzivne kampanje podizanja nivoa znaaja problema zatite
ivotne sredine i razvoja meu politikim faktorima na najviem nivou.

Konferencija u Riju se moe posmatrati kao trenutak kada je meunarodna zajednica

formalno prihvatila koncept odrivog razvoja kao standard za odreivanje uspenosti dostizanja
ciljeva razvoja, kako na razvijenom Severu, tako i na nerazvijenom Jugu. Polazei od poznate
perspektive razvijenog dela planete, pristup Konferencije je bio da se unutar traene projekcije
razvoja sa naglaenom komponentom zatite ivotne sredine istaknu osnovne ravojne potrebe,
karakteristine za zemlje u razvoju i nerazvijene. Meutim, konceptualna mrea odrivog
razvoja koju je predlagao UNCED i koja se zasnivala na veoj panji koju treba pokloniti
promeni ekonomskih odnosa Severa i Juga, nije u osnovi bila u suprotnosti od osnovne zamisli
koju je deceniju pre toga imala Bruntland komisija i koja se zasnivala na premisama
nastavljanja rasta. Dokaz za ovakvu tvrdnju je pristup odrivom razvoju koji imaju razvijene
zemlje, pre svega evropske, i koji se zasniva na nastavljanju rasta i tehnolokim inovacijama
kao jednom od strategijskih stubova odrivog razvoja.

Kao i Stokholmska konferencija i Rio samit nije uspeo da u potpunosti prui alternativu
postojeim koncepcijama razvoja, niti je znaajnije uticao na politike uslove neophodne kako bi
se svet okrenuo u pravcu odrivog razvoja. Godine koje su usledile, a posebno deavanja na
Samitu u Johanesburgu 2002. pokazala su da su postojee meunarodne ekonomske relacije
ostale gotovo netaknute. Odnos moi izmeu Severa i Juga ostao je isti, a ekonomski dispariteti
nastavili su da rastu. Mada je bilo mnogo inicijativa, ini se da je Rio konferencija posluila, pre
svega, vodeim svetskim politiarima da se pred svojom javnou predstave kao pravednici, dok
su osnovne ekonomske i drutven realnosti ostale nepromenjene. Ukratko, UNCED je postigao
znaajan verbalni konsenzus, ali oroen na nedefinisano vreme. Strukturalne reforme potrebne
da bi se krenulo ka odrivosti nisu zapoete u ogromnom broju sluajeva.

3.2. Deklaracija o ivotnoj sredini

Deklaracija iz Ria je glavni proizvod Zemaljskog samita (na portugalskom jeziku: Eko
92) odranog u Riu de aneiru, u Brazilu, od 3. do 14. juna 1992. godine. U preambuli
Deklaracije, njeni potpisnici (drave-uesnice Samita) se pozivaju na odredbe Deklaracije
Konferencije Ujedinjenih nacija o ovekovoj sredini iz Stokholma, iz 1972, godine (Declaration
of the United Nations Conference on the Human Environment). Dispozitivni deo Deklaracije je
podeljen u 27 principa koji se odnose na obaveze drava u oblasti odrivog razvoja.

Pored ove Deklaracije, kao proizvodi Samita su proizili i dokumenti kao to su Agenda
21 (Agenda 21), Principi o umama (Non-Legally Binding Authoritative Statement of Principles
for a Global Consensus on the Management, Conservation and Sustainable Development of All
Types of Forests), Konvencija o biodiverzitetu (Convention on Biological Diversity) i Okvirna
konvencija o klimatskim promenama (United Nations Framework Convention on Climate
Change).

11
 Naelo 1 Ljudska bia su u centru brige za odrivi razvoj. Ljudi imaju pravo na zdrav i
produktivan ivot, u skladu sa prirodom.

Shodno Povelji Ujedinjenih nacija (United Nations Chartr) i principima meunarodnog

prava, drave imaju suvereno pravo na iskoriavanje svojih resursa u skladu sa svojom
politikom razvoja i politikom ivotne sredin. Takoe, drave imaju i odgovornost u pogledu
aktivnosti kojima mogu da nanesu tetu ivotnoj sredini drugih drava ili delovima planete
Zemlje koji se nalaze izvan njihove nadlenosti.

Deklaracijom iz Rija nije u celosti potvren prvi princip Deklaracije o ovekovoj sredini
iz Stokholma koji istie da je pravo na zdravu ivotnu sredinu izjednaeno sa osnovnim ljudskim
pravima.

Odredbama Deklaracije iz Ria odreeno je da je razvoj povezan sa ouvanjem ivotne

sredine, kao i da se pravo na razvoj moe ostvariti, samo ako su podjednako ispunjene potrebe za
ivotnom sredinom sadanje i buduih generacija. Stoga, ivotna sredina treba da predstavlja
sastavni deo politike razvoja. Deklaracijom je po prvi put istaknuto da je
iskorenjivanje siromatva neophodni uslov odrivog razvoja, te se posebna panja stavlja i na
potrebe zemalja u razvoju.

Obaveza drava je i da umanje ili potpuno uklone neodrive obrasce proizvodnje i

potronje. U tom smislu njihova obaveza je i da donesu uinkovit pravni okvir u oblasti ivotne
sredine koji bi podrazumevao i obaveze drave prema osobama pogoenim zagaenjem ili
ugroavanjem ivotne sredine. Drave, takoe, imaju obavezu meunarodne privredne saradnje
koja bi podstakla privredni rast i odrivi razvoj u svim dravama sveta.

Na osnovu Deklaracije, jedan od najznaajnijih instrumenta koje drave poseduju u

postizanju odrivog razvoja jeste procena uticaja na ivotnu sredinu. Principom broj 17
predvieno je da e se ovaj instrument koristiti za predloene aktivnosti koje mogu da imaju
nepovoljan uticaj na ivotnu sredinu. Stoga, ovakve aktivnosti treba da podleu zvaninim
odlukama nadlenog dravnog organa.

Naglasak se stavlja i na meusobno obavetavanje i saradnju drava o prirodnim katastrofama i

prekograninim problemima u oblasti ivotne sredine koje mogu da imaju pogubne uinke po
njihovu ivotnu sredinu.

Naelo 2 U skladu sa poveljom UN-a i principima meunarodnog prava, zemlje imaju

suvereno pravo da eksploatiu svoje sopstvene resurse, potujui svoju sopstvenu politiku zatite
ivotne sredine i razvojnu politiku, a takoe imaju odgovornost da obezbede da aktivnosti koje
se obavljaju u okviru njihove pravne nadlenosti i kontrole, ne prouzrokuju tetu za ivotnu
sredinu drugih zemalja ili podruja izvan granica nacionalne pravne nadlenosti.

Naelo 3 Pravo na razvoj mora biti ostvareno tako, da se u istoj meri zadovolje potrebe
razvoja i zatite ivotne sredine i sadanjih i buduih generacija.

Naelo 4 Radi postizanja odrivog razvoja, zatita ivotne sredine mora initi sastavni
deo procesa razvoja i ne moe se razmatrati odvojeno od njega.

Naelo 5 Sve drave i svi ljudi moraju saraivati na bitnim zadacima iskorenjavanja
siromatva, to je neophodan zahtev kada se radi o odrivom razvoju, da bi se smanjile razlike u
ivotnom standardu i bolje zadovoljile potrebe veine ljudi u svetu.
12
 Naelo 6 Posebna situacija i potrebe zemalja u razvoju, pre svega najmanje razvijenih i
onih ija je ivotna sredina najvie ugroena, moraju imati poseban proiritet. Meunarodne
akcije u oblasti zatite ivotne sredine i razvoja treba, takoe, da se odnose na interese i potrebe
svih zemalja.

Naelo 7 Zemlje moraju da sarauju, u duhu globalnog partnerstva, na uvanju zatiti i

obnavljanju zdravlja i cjelovitosti ekosistema Zemlje. Zbog razliitog doprinosa globalnoj
degradaciji ivotne sredine, zemlje imaju zajedniku, ali razliitu odgovornost. Razvijene zemlje
priznaju svoju odgovornost za odrivi razvoj, imajui u vidu kako pritisak njihovog drutva na
globalnu ivotnu sredinu, tako i tehnike i finansijske resurse kojima raspolau.

Naelo 8 Radi postizanja odrivog razvoja i vieg kvaliteta ivota svih ljudi, drave treba
da smanje i eliminiu one oblike proizvodnje i potronje koji nisu u skladu sa odrivim
razvojem, a takoe, da unaprede odgovarajuu demografsku politiku.

Naelo 9 Zemlje treba da sarauju na jaanju postojeih sopstvenih kapaciteta za odrivi

razvoj unapreenjem naune komunikacije kroz razmenu naunih i tehnikih znanja i putem
podsticanja razvoja, prilagoavanja, irenja i transfera tehnologija, ukljuujui i nove, kao i
inovativnih tehnologija.

Naelo 10 Pitanja zatite ivotne sredine se najbolje reavaju uz uee svih

zainteresovanih graana na odgovarajuem nivou. Na nacionalnom nivou, svaki pojedinac mora
imati odgovarajui pristup informacijama koje se odnose na ivotnu sredinu, a koje poseduju
javni organi vlasti, ukljuujui i informacije o opasnim materijama i o aktivnostima u njihovoj
drutvenoj zajednici, a takoe, svaki pojedinac mora imati mogunost da uestvuje u procesima
odluivanja. Zemlje moraju olakati i podsticati razvijanje svesti uz uee javnosti, tako to e
obezbediti da informacije budu svima lako dostupne. Mora se obezbediti efikasan pristup
pravnim i administrativnim postupcima, ukljuujui i nadoknadu tete i pravni lek.

Naelo 11 Zemlje moraju da donesu efikasne zakone o zatiti ivotne sredine. Standardi
koji se odnose na zatitu ivotne sredine, ciljevi upravljanja i prioriteti treba da odraavaju stanje
zatite ivotne sredine i razvoja na koji se odnose. Standardi koji se u nekim zemljama
primenjuju mogu za druge zemlje, naroito za zemlje u razvoju, da budu neodgovarajui i da
dovedu do neopravdanih ekonomskih i drutvenih trokova.

Naelo 12 Zemlje treba da sarauju na unapreenju otvorenog meunarodnog

ekonomskog sistema koji bi doveo do ekonomskog rasta i odrivog razvoja u svim zemljama,
kao i do boljeg reavanja problema degradacije ivotne sredine. Mere trine politike za svrhe
zatite okoline ne treba da budu sredstvo za samovoljnu i neopravdanu diskriminaciju, ili za
prikrivena ogranienja meunarodne trgovine. Treba izbegavati jednostrane akcije za reavanje
problema zatite ivotne sredine van podruja nadlenosti zemlje uvoznika. Mere za reavanje
prekograninih i globalnih problema zatite ivotne sredine treba, to je mogue vie, da budu
zasnovane na meunarodnom konsenzusu.

Naelo 13 Zemlje treba da donesu nacionalne zakone koji se odnose na odgovornost i

odtetu rtvama zagaenja i na druge tete po ivotnu sredinu. Zemlje, takoe, treba da sarauju
bez odlaganja i odlunije u donoenju buduih meunarodnih propisa koji se odnose na
odgovornost i odtetu, kada aktivnosti u okviru njihove pravne nadlenosti ili kontrole,
prouzrokuju dejstva tetna za ivotnu sredinu u podrujima izvan njihove nadlenosti.

13
 Naelo 14 Zemlje treba efikasno da sarauju na odvraanju ili spreavanju premetanja i
transfera u druge zemlje svih aktivnosti i materija koje prouzrokuju jaku degradaciju ivotne
sredine ili su se pokazale tetnim po zdravlje ljudi.

Naelo 15 Da bi se ivotna sredina zatitila, zemlje moraju, u skladu sa svojim

mogunostima, u to veoj meri primenjivati preventivne mere. Ako postoji pretnja od
nepovratne tete, nedostatak potpune naune izvesnosti ne sme biti razlog za odlaganje mera za
spreavanje degradacije okoline, pri emu mere moraju biti efikasne sa gledita trokova.

Naelo 16 Nacionalni organi vlasti treba da nastoje da podstiu internacionalizaciju

trokova zatite ivotne sredine i korienje ekonomskih instrumenata, imajui u vidu pristup po
kome zagaiva treba, u principu, da snosi trokove zagaenja, potujui interese javnosti, a bez
naruavanja meunarodne trgovine i investiranja.

Naelo 17 Ocjenjivanje uticaja na ivotnu sredinu, kao nacionalni instrument, mora se

preduzeti za odreene aktivnosti koje mogu imati znaajan tetan uticaj na okolinu, a o kojima
odluuju nadleni nacionalni organi vlasti.

Naelo 18 Zemlje moraju odmah da obaveste druge zemlje o svojim prirodnim

katastrofama ili drugim opasnostima koje mogu prouzrokovati iznenadna tetna dejstva na
ivotnu sredinu u tim zemljama. Meunarodna zajednica mora uiniti sve da oteenim
zemljama pomogne.

Naelo 19 Zemlje moraju unapred i pravovremeno obavetavati potencijalno ugroene

zemlje o aktivnostima koje mogu imati znaajno tetno prekogranino dejstvo i dostavljati im
odgovarajue informacije, a takoe se moraju konsultovati sa tim zemljama u ranoj fazi i uz
izraeno poverenje.

Naelo 20 ene imaju vitalnu ulogu u upravljanju zatitom ivotne sredine i razvoju.
Stoga, njihovo potpuno uee je veoma vano za postizanje odrivog razvoja.

Naelo 21 Kreativnost, ideale i hrabrost omladine celog sveta, treba mobilisati za

stvaranje globalnog partnerstva, radi postizanja odrivog razvoja i obezbeenja bolje budunosti
za sve.

Naelo 22 Domoroci, starosedioci i njihove zajednice, kao i druge lokalne zajednice,

imaju vitalnu ulogu u upravljanju zatitom ivotne sredine i u razvoju zbog svojih znanja i
tradicionalnog naina ivota. Zemlje moraju priznati i pravno podrati njihov identitet, kulturu i
interese, a takoe omoguiti njihovo efikasno uee u postizanju odrivog razvoja.

Naelo 23 Moraju se zatititi: ivotna sredina, prirodni resursi I ljudi koji su ugnjeteni ili
su pod dominacijom ili okupacijom.

Naelo 24 Ratovanje je u svakom sluaju destruktivno u odnosu na odrivi razvoj. Stoga,

drave moraju potovati meunarodno pravo kojim se obezbeuje zatita ivotne sredine u
vreme oruanih sukoba i saradnje u kasnijem razvoju.

Naelo 25 Mir, razvoj i zatita ivotne sredine su uzajamno zavisni i nerazdvojivi.

Naelo 26 Zemlje moraju sve svoje nesuglasice u pogledu zatite ivotne sredine da
reavaju na miroljubiv nain i odgovarajuim sredstvima u skladu sa poveljom UN-a.
14
 Naelo 27 Zemlje i ljudi treba da sarauju, u duhu partnerstva i uz postojanje poverenja,
pri ostvarivanju principa iz ove Deklaracije i u buduem unapreenju meunarodnog prava u
oblasti odrivog razvoja.

Jedan od kljunih dokumenata usvojenih na samitu u Rio de aneiru je Agenda 21-

Deklaracija o namerama i obavezivanje na odrivi razvoj u 21. veku. 8 Deklaracija obuhvata
teme: siromatvo, zatita atmosfere, uma, vodenih resursa, zdravlja, poljoprivrede, ekoloki
zdravo upravljanje biotehnologijom, pitanje odlaganja otpada. Novitet u odnosu na druge
dokumente UN, predstavlja izriito priznavanje uloge bitnih grupacija, kao to su ene, deca i
omladina, poljoprivrednici i preduzetnici, na iju ulogu su UN poele sve vie da raunaju u
svojim programima, za razliku od prethodne prakse, gde su favorizovane vlade.

Jedno od poglavlja Agende 21 o bitnim grupacijama je i poglavlje o ulozi lokalnih vlasti,

iz koga proizilazi i preporuka da bi lokalne vlasti trebalo da se konsultuju sa stanovnitvom u
pogledu osmiljavanja strategije za stvaranje Lokalne Agende 21.

Pet godina kasnije u Njujorku je odrana Konferencija Rio + 5, na kojoj je zakljueno da

je u zatititi nae planete postignut mali napredak.

Veliki uticaj na odrivi razvoj i ouvanje ovekove sredine doneo je Protokol iz Kjota.
Ovaj protokol je povezan sa Okvirnom konvencijom Ujedinjenih nacija o klimatskim
promenama (United Nations Framework Convention on Climate Change - UNFCCC) i usvojen
je 11 decembra 1997. godine. Tretira se kao dodatak meunarodnom sporazumu o klimatskim
promenama, potpisan sa ciljem smanjivanja emisije ugljen-dioksida i drugih gasova koji
izazivaju efekat staklene bate. Do sada ga je potpisalo 191 drava i vladinih organizacija
(stanje: septembar 2011 - ema 2).Potpisnici koji nisu ratifikovali protokol, pored SAD, Kanade,
Kine su i neke nerazvijene zemlje kao Avganistan, Andora i Juni Sudan.

Za njegovo stupanje na snagu bilo je potrebno da ga ratifikuje najmanje 55 drava i da

drave koje su ratifikovale protokol ine najmanje 55% zagaivaa. Protokol je stupio na snagu
16. februara 2005. godine, kada ga je ratifikovala Rusija. Drave koje su ga ratifikovale izazivaju
61% zagaenja koje dovodi do efekta staklene bate. Srbija je ratifikovala Kjoto protokol 24.
septembra 2007. godine.

Protokolom je neophodno smanjiti isputanje est gasova koji izazivaju efekat staklene
bate: ugljen-dioksid, metan, azot-dioksid, fluoro-ugljovodonik, perfluoro-ugljovodonik i
heksafluorid. U poslednjih nekoliko decenija poveale su se koncentracije ovih gasova u
atmosferizbog korienja fosilnih goriva u industriji, saobraaju itd., to je doprinelo globalnom
zagrevanju i klimatskim promenama. Protokolom je omoguena i trgovina dobijenim kvotama.
Organizacija za zatitu prirode Grinpis (Greenpeace) smatra da je protokol postavio previe
skromne ciljeve iako, izuzev zemalja EU i Rusije, malo koja zemlja znaajniji zagaiva
primenjuje i zacrtano u protokolu.

ema 2. Potpisnici Kjoto protokola

8
UN Department of EconomicandSocialAffairs, Division for SustainableDevelopment,
15
 Izvor: www.wikipedia.com

Napomene: stanje ratifikacije Kjoto protokola: Zelena boja-zemlje koje su odmah

ratifikovale protokol, tamno zelena-naknadno ratifikovale protokol, siva boja-neodlune zemlje,
braon-odbijaju da ratifikuju, crveno-Kanada koja se povukla iz Protokola

4. POSLE RIO DE ANEIRA

4.1. Konferencija u Johanesburgu (Rio +10)

Krajem avgusta i poetkom septembra 2002. godine svetski lideri okupili su se u

Johanesburgu na Svetskom samitu o odrivom razvoju (WSSD). Svrha Samita je bila da se
reviduju postojee i donesu nove odluke o zatiti ivotne sredine i odrivom razvoju. Rezultat
Svetskog samita u Johanesburgu su tri osnovna dokumenta: politika deklaracija, plan za
implementaciju i takozvane obaveze drugog tipa. Za one ija su oekivanja bila velika, Svetski
samit o odrivom razvoju bio je veliko razoaranje. Za one koji nisu oekivali previe,
16
zasnivajui svoja oekivanja na neadekvatnom procesu pripreme, Samit je postigao neke uspehe.
Naalost, nedostatak oseaja urgentnosti kod svetskih lidera bio je i nastavlja da bude prilino
uznemiravajui. Samit u Johanesburgu nije zacrtao tako eljeni put ka odrivosti. Nisu
postavljeni jasni ciljevi, vremenska ogranienja za neophodne akcije i nije jasno definisan proces
monitoringa. Zbog toga je opte miljenje u naunoj i strunoj javnosti da je politika (pre svega
velikih sila) u ovom sluaju odnela pirovu pobedu nad strukom, ali i da se pred oveanstvom u
ovom trenutku nalazi izbor: ne samo nastaviti gomilanje lekcija iz prolosti, ve redefinisati
strategije i akcije i ukazati na urgentnost problema borbe protiv siromatva, promene naina
ivota i potroakih navika, ogranienja rasta populacije i dostizanja odrivog urbanog razvoja.

4.2. Zelena ekonomija

Zatita ivotne sredine i obezbeivanje dovoljne koliine bezbedne hrane za oveanstvo

predstavljaju dva velika izazova dvadeset prvog veka. Celokupna svetska populacija je suoena
sa problemima koji su u najveoj meri posledica ovekovih aktivnosti i elje za profitom, viim
standardom i boljim kvalitetom ivota. Sa druge strane, proizvodnja hrane je jo jedna tema o
kojoj se jako mnogo diskutuje sa jasnim smernicama u pravcu razvijanja tehnologija koje nee
dodatno zagaivati ivotnu sredinu, a koje e obezbediti kvalitetnu i bezbednu hranu za
postojee stanovnitvo i budue generacije. Klimatske promene, ekonomska i energetska kriza, i
svi prethodno pomenuti problemi nameu potrebu za korenitim drutveno-ekonomskim
promenama u gradovima 21. veka i to u pravcu podsticanja takozvane zelene ekonomije.
Koncept zelene ekonomije podrazumeva iroko korienje obnovljivih izvora energije,
poveanje broja radnih mjesta i investicija u takozvanim zelenim granama industrije. Zelena
ekonomija se definie kao ona koja emituje malo ugljenika, efikasno koristi prirodne resurse i
koja je socijalno inkluzivna. Zelena ekonomija stvara velike anse za odrivi razvoj, to
podrazumeva poveanje dohotka, smanjenje siromatva i unapreenje kvaliteta ivota. Zelena
ekonomija, posebno obnovljiva energija je od kljunog znaaja i za smanjenje siromatva,
posebno znaajnog problema zemalja u razvoju. Poslovna zajednica svake drave mora da stvori
preduslove da zelena ekonomija kao sastavni deo ireg koncepta odrivog razvoja postane jedan
od odgovora na izazove sa kojima se suoava savremeno oveanstvo. Procene Ujedinjenih
Nacija za sledeih 20 godina da e samo investicije u energiju premaiti 350 milijardi dolara, dok
e 200 milijardi dolara biti uloeno u razvoj i ozeljenjavanje saobraajnog sektora, a po 134
milijarde dolara u sektore graevinarstva i turizma. Vie od 100 milijardi dolara je namijenjeno
planu za upravljanje. Kina danas ulae oko 400 milijardi dolara u zelene tehnologije i polako
postaje lider kada je u pitanju korienje energije sunca i vetra. U Nemakoj, koja je takoe lider
kada su u pitanju iste energije, otvoreno je oko 280 000 radnih mesta zahvaljujui trendu zelene
ekonomije i korienja odrivih izvora energije. Urbano planiranje moe jednostavno da
doprinese razvoju zelene ekonomije kroz transformaciju tradicionalnih zajednica u moderne
odrive zajednice.

Odrivi grad ne moe da funkcionie nezavisno od okruenja ve mora biti u njega

integrisan. Postii takvo okruenje podrazumeva veoma kompleksan sistem planiranja grada i
upravljanja njegovim unutranjim tokovima i resursima. To pre svega znai da planeri moraju
teiti ka novim ekolokim metodama planiranja koje e doprinositi uspostavljanju ravnotee
izmeu ekologije, ekonomije i ivotne sredine. U budunosti, grad mora da postane inteligentan
grad koga karakterie vea gustina naseljenosti i smanjena emisija CO2. Gradovi koji
podravaju zelene ekonomije kvalitet ivota mere kroz stanje vazduha, biodiverziteta, kroz
kvaitet hrane i proizvoda, zdravlje ljudi, kvalitet stanovanja, nain upravljanja otpadom i kroz
potronju raspoloivih resursa. Da bi sve to postigli gradovi moraju da pronau suptilne metode
planiranja koje e podstai razvoj zelene ekonomije. To takoe znai da treba uspostaviti niz
pravilnika i propisa koji prate takav razvoj i planiranje. Kroz planiranje je takoe neophodno
17
promovisati ekoloke principe u industriji, energetici, saobraaju, trgovini i poljoprivredi.
Pravilnici moraju propisati koritenje netoksinih graevinskih materijala, zatim uslove za
snadbijevanje objekata energijom iz odrivih (obnovljivih) izvora, naine odravanja objekata i
predvideti mogunosti rekonstrukcije ili recikliranja u buduem ivotu objekta. Vanu ulogu u
izgradnji odrive zajednice imaju lokalne vlasti, lokalne zajednice, ali i sve druge institucije
odgovorne za kvalitet saobraaja, razvoj ekonomije, obrazovanja i tako dalje. Zato je vano znati
da svaki odrivi grad treba da razvija i definie elemente za merenje postignutog uspeha.

Zelena ekonomija, u kontekstu odrivog razvoja i smanjenja siromatva, jedna je od dve

osnovne teme 2012. godine na Konferenciji o Odrivom razvoju, koja e biti odrana u Rio de
aneiru. Zelena ekonomija obuhvata neke od najvanijih izazova sa kojima se suoavamo danas:
iskorenjivanje siromatva, poboljanje odnosa prema okolini, kao i stvarajui novu putanju za
Odrivi razvoj. Zelena ekonomija je definisana kao ekonomija koja ima za posledicu poboljanje
ljudskog blagostanja i smanjenje nejednakosti i koja ne izlae budue generacije znaajnim
ekolokim rizicima. Ona nastoji da obezbedi dugorone drutvene koristi kroz kratkorone
aktivnosti usmerena na ublaavanje ekolokih rizika. Zelena ekonomija je komponenta koja
omoguava sveobuhvatniji cilj Odrivog razvoja.

5. KONFEFRENCIJA U RIJU 2012. GODINE

5.1. Rio +20, oekivanja

Na sastanku Ujedinjenih Nacija poekom janura 2011, uesnici su izrazili svoje miljenje
o oekivanjima na Konferenciji Eart summit 2012. godine koji e se odrati dvadeset godina
nakon znaajnog sastanka 1992. u Rio de aneiru. Meu najhrabrijim idejama su planovi za
uvoenje linih kvota ugljenika i kontrola raanja kao sredstva u smanjivanju globalne
potronje.. Oekuje se da e na tom sastanku doi do sporazuma oko politikog dokumenta koji
e davati smernice za zakonske okvire Odrivog razvoja u nadolazeim decenijama kao i
stvaranja Svetske Organizacije za ivotnu sredinu.
18
 Zemlje lanice UN-a i meunarodne organizacije su unapred predstavile svoj doprinos
raspravama koje e se voditi na tom sastanku. Sugerisano je da e se Zelena ekonomija
oslanjati na rigorozno primenjivanje zakona o ivotnoj sredini, porezima zasnovanim na uticaju
na ivotnu sredinu kao i linim kvotama ugljenika. Line kvote ugljenika se odnose na
maksimalnu koliinu CO2 koju svako od nas godinje sme ispustiti u atmosferu bez poveavanja
nivoa trenutnih svetskih emisija. Razgovori o sistemu linih kvota se ve voeni u Velikoj
Britaniji gde je bivi sekretar za ivotnu sredinu David Miliband govorio o kartama za bonove
ugljenika.

Po njegovom miljenju, ugljenik bi potencijalno mogao da postane nova valuta. 2008.

godine Zavod za ivotnu sredinu, hranu i ruralne poslove (DEFRA) Velike Britanije je ipak
odbacio planove za probnu emu nakon to je studija o izvodljivosti zakljuila da je ideja ispred
svog vremena u pogledu prihvatanja javnosti i tehnologije kojom bi se smanjili trokovi. U
saetom izvetaju uesnici su takoe objavili ideju Robin Hud poreza na sve konverzije jedne
valute u drugu i primetili da carinske takse trebaju spreiti nepravednu kompeticiju izvoznih
zemalja sa manjim regulacijama vezanim za ekologiju. to se tie zakona o ivotnoj sredini i
zelene uprave uesnici su podrali osnivanje Svetske Organizacije za ivotnu sredinu kojom bi
se znaajnio unapredio UNEP (Program zatite ivotne sredine Ujedinjenih Nacija).

Ostale zanimljive ideje ukljuuju uspostavljanje Meunarodnog suda za ivotnu sredinu

kao nain kojim bi se reavali sporovi vezani za meunarodne zakone o ekologiji. Kako bi se
poboljala implementacija meunarodnih obaveza o Odrivom razvoju, uesnici su predloili da
se Meunarodnom sudu pravde dodeli obavezna punomo za pitanja Odrivog razvoja kao i da
se proiri mandat Saveta bezbednosti UN kako bi se ukljuila pitanja o ivotnoj sredini i
pitanja vezana za njihovu bezbednost.

Sa ekonomskih pogleda uesnici su se obavezali za prelaz prema Zelenoj ekonomiji koji

ukljuuje neke pobednike i neke gubitnike. Kako se poslovi i metode proizvodnje menjaju,
oekuje se gubitak mnogih poslova i uprkos oitim prilikama, ne postoji garancija da zeleno
utemeljena ekonomija omogui dovoljno doker poslova. Ako gledamo u budunost, uesnici
su izrazili strah prema nedostatku aktivnosti vezanih za klimatske promene koje vode poveanim
sukobima povezanim sa hranom i nesigurnou u snabdevanju vodom. U meuvremenu,
oekivani poveani sluajevi prirodnih katastrofa mogu uzrokovati nenaseljivost odreenih
delova sveta, podstiui tako poveanje nivoa migracije koje SAD smatraju nadolazeim
pretnjama bezbednosti. Neki uesnici ak pozivaju na politike obaveze da se svetska populacija
stabilizuje kako bi se uspenije nosili sa poveanim pritiskom na prirodne resurse. Pred kraj
2009. UN su predloile spreavanje rasta svetske populacije to bi uveliko pomoglo u borbi
protiv globalnog zagrevanja.

Tabela broj 1. Oekivanja u budunosti

OPTIMIZAM
Bolje razumevanje stanja zatite ivotne
sredine i onoga to treba da bude uinjeno
Jo uvek ekonomski pristup business as usual i
Kvalitetniji podaci, bolji monitoring;
Unapreenje meunarodne saradnje;
Bolje razumevanje veza izmeu problema;
Promene u javnom miljenju;
PESIMIZAM
Jo uvek ignorisanje i skoro potpuno slepilo:
pogrene interpretacije dokaza, nedostatak
kooperacije, razmiljanje na kratke staze
premalo panje koja se posveuje problemu
dugotrajne jednakosti;
Jo uvek postoje problemi u izvravanju
sporazuma koji zahtevaju smanjenje moi;
19

Neki trendovi vode u dobrom pravcu;
Rast stanovnitva je usporen u mnogim
dravama;
Ima resursa ije je korienje smanjeno;
Sve vie panje posveuje se recikliranju;
Preduzimaju se akcije kako bi se unapredio
kvalitet ivota;
Bolji zakoni i efektivniji fiskalni mehanizmi;
Novi horizonti u planiranju i dugorinije
planiranje;
iri se pokret Lokalne Agende 21;
Nastavljaju se tenzije Sever Jug;
Mehanizmi za uvoenje promena jo uvek nisu
dovoljno robustni;
Mnogi trendovi su jo uvek negativni;
Globalno zagrevanje nije zaustavljeno;
Rast stanovnitva je jo uvek veliki u
najsiromanijim zemljama;
Skoro da nema napretka na polju humanog
razvoja;
Mnogi resursi se i dalje eksploatiu vie nego to
je kapacitet podnoenja;
Nastavlja se unitavanje biljnih i ivotinjskih
vrsta i destrukcija habitata;
Raste potroaki mentalitet;
Neki pozitivni elementi napretka anulirani su
stalnim problemima, na primer AIDS-om,
rastom koliine otpada, stopom urbanizacije,
rastom saobraaja, itd;
Akcije su jo uvek nedovoljne, ne postoje, ili
nemaju efekta;
Ima mnogo mesta gde vlast i upravljanje nisu
adekvatni savremenim zahtevima;
Tehnologija uzrokuje mnogo problema,
tehnoloka dostignua mogu zaseniti stvarne
probleme;

Izvor: Unated Nations, The road to Rio, For a development-led green economy, New
York and Geneva, 2011.

5.2. Konferencija u Rio De aneiro 2012. godine

Prole su dve decenije od odravanja prve Konferencije Ujedinjenih nacija o ivotnoj

sredini i razvoju odrane u Rio De aneiru 1992. godine. Znaaj ovog skupa se ogledao, pre
svega, u injenici da su prvi put na nivou najviih predstavnika drava (efova drava i/ili efova
vlada) pokrenuta pitanja o klimatskim promenama, odrivom razvoju i alternativnim izvorima
energije, kao i da se o istim ozbiljno raspravljalo. Sigurno najbitniji proizvod ovog skupa je
Konvencija o klimatskim promenama koja je kasnije prerasla u Kjoto Protokol. Meutim, drugi
znaajni rezultati su izostali. Vie kao obaveza i zgodna prilika za obeleavanje, od 20. do 22.
juna 2012. godine, na istom mestu, odrana je Konferencija Ujedinjenih nacija o odrivom
razvoju Rio +20. Sudei po reakcijama odreenih uesnika, ini se da ni ovaj skup nije doneo
znaajnije rezultate, niti e to proizvesti u budunosti.

Konferencija je, po nalazima Programa Ujedinjenih nacija za ivotnu sredinu (UNEP)

objavljenih u dokumentu Od Ria do Ria +20, sazvana u uslovima znatno promenjene ivotne
sredine i drugaijih problema od onih u kojima se odravala prva Konferencija. Po tim nalazima,
u odnosu na 1992. godinu, pored ubrzano razvijenih informacionih i komunikacionih
tehnologija, unapreene energetske efikasnosti, ogromnog smanjenja proizvodnje gasova tetnih
za ozonski omota (93%), rasta proizvodnje hrane (45%), poetnih uspeha u kreiranju ambijenta
za zelenu ekonomiju, svet je suoen i sa rapidnim porastom svetskog stanovnitva (26%),
velikim brojem ljudi koji ive u sirotinjskim krajevima, porastom potronje osnovnih sirovina

20
(41%), porastom proizvodnje tekorazgradljive plastike (za ak 130%), porastom emisije CO2
(ak 36%), smanjenjem arktikog leda (35%), kao i sa fijaskom odreenih inicijativa i skupova
koje su za svoj predmet imali suoavanje sa problemima zatite ivotne sredine i efektima
globalnog zagrevanja (Kopenhagen 2009). Postavljeni Milenijumski ciljevi Ujedinjenih nacija,
donetih na inicijativu tadanjeg Generalnog sekretara, Kofija Anana, koji podrazumevaju rapidno
smanjivanje svetske gladi, siromatva, zaraza i usvajanje politika o unapreenju ivotne sredine,
ine se i dalje dalekim i nedostinim, iako je za njihovo ostvarenje postavljen rok do 2015.
godine.

Bez obzira to je ostvareno nekoliko zaista uspenih rezultata u odreenim oblastima, ista
posveenost potrebna je i na polju unapreenju praenja i prikupljanja podataka o ivotnoj
sredini, meunarodne saradnje, fleksibilnosti i inovativnih reenja. Potrebno je i prevazii
postojee kontradiktornosti o konstantnom poveanju proizvodnje hrane i istovremenom porastu
svetske gladi, kao i injenicu da danas samo 13% globalnog energetskog snabdevanja ine
obnovljivi izvori energije. Shodno tome, od nedavno odrane Konferencije Rio +20, sa
razlogom se oekivalo mnogo vie.

Konferenciji je prisustvovalo 40.000 delegata, ukljuujui predstavnike javnog i

privatnog sektora, multinacionalnih korporacija, organizacija graanskog drutva, kao i 100
efova drava i efova vlada drava-lanica Ujedinjenih nacija. Mnogi uesnici, preteno
predstavnici civilnog sektora, sa velikim entuzijazmom su oekivali poetak Samita.

Ceo skup je, stoga i nazivan istorijskom prilikom za odreivanje puta ka bezbednijem,
ravnopravnijem, istijem, zelenijem i prosperitetnijem svetu za sve. Meutim, razoaranja
predstavnika velikih globalnih nevladinih organizacija su se ubrzo pokazala veim od njihovog
poetnog entuzijazma.

Izvrni direktor organizacije, Grinpis, Kumi Naidu, smatra da je samit zavren i pre
nego to je poeo. Po njegovom miljenju, jedini proizvod skupa je bio opravdani bes i to bes
koji se mora pretvoriti u akciju. Razlog ovim reakcijama treba traiti u injenici da je na
Konferenciji preovlaivala atmosfera aljenja, konstatovanja i prihvatanja postojeeg stanja, dok
su inicijative i delovanja izostali. Po nekima je Rio +20 bio obina podvala - doli su,
pregovarali, ali su potpuno podbacili u delovanju.

Takoe, ne treba zaboraviti uticaj krupnog transnacionalnog kapitala koji je u

konstantnom sukobu sa predstavnicima organizacija civilnog drutva. Istovremeno, vlade
drava-lanica troe 1 bilion amerikih dolara godinje na subvencije za proizvodnju fosilnih
goriva, dok sa druge strane, nemaju novca za unapreenje odrivog razvoja. I pored prisustva
velikog broja efova drava i vlada, ova Konferencija je istima posluila za meusobne
bilateralne sastanke na marginama Skupa na kojim je izvesno da je najmanje rei bilo o
problemu odrivog razvoja, energetici ili smanjenju gladi i siromatva. Predstavnici nekih
drava, poput, Predsednika Sjedinjenih Amerikih Drava, Baraka Obame nisu nali za shodno
ni da se pojave.

Proizvod ovog trodnevnog skupa jeste ishodujui dokument Budunost koju elimo
(The Future We Want) koji postavlja poeljnu privrednu, drutvenu i budunost ivotne
sredine za nau planetu i budue generacije. U skladu sa gore navedenim kritikama, i ovaj tekst
samo mapira, konstatuje postojee probleme i daje uoptene preporuke, ali ne i konkretne poteze
za delovanje. Tako se meu uoptenim preporukama nalazi iskorenjivanje siromatva kao
pretpostavke za odrivi razvoj, promena neodrivosti i promocija odrivih obrazaca
potronje i proizvodnje, kao i upravljanja prirodnim resursima. Kao sutinski temelji za
21
privredni, drutveni i odriv razvoj, navode se demokratija, dobra vladavina, vladavina prava na
nacionalnom i meunarodnom nivou. Meutim, nisu date konkretne mere kako iste i ostvariti,
ve se samo govori o konkretnim akcijama. Jedini konkretan predlog jeste pozivanje drava-
lanica na veu meusobnu saradnju i aktivno ukljuenje svih zainteresovanih strana
(stakeholders), iako svestrana meunarodna saradnja predstavlja ve unapred preuzetu
obavezu iz Povelje Ujedinjenih nacija.

Konferencija Ujedinjenih nacija o odrivom razvoju je zakljuena 22. juna 2012. godine
predlogom Generalnog sekretara, Ban Ki-Muna, o Izazovu za nula gladi (Zero Hunger
Challenge) koja tek treba naie na pozitivan odziv drava-lanica. U svakom sluaju, Rio +20
se moe svesti na nekoliko kljunih rei - aljenje, konstatovanje, pasivnost, ali ne i delovanje,
inicijativa ili aktivizam. Ostaje samo nada da e ovakvi skupovi u budunosti proizvesti
dokumente makar slien Kjoto protokolu ili da e proizvesti konkretnije poteze i rezultate od
svog prethodnika iz 1992. godine. Navedeno bi predstavljalo znaajan napredak u stvaranju
bezbednijeg, ravnopravnijeg, istijeg, zelenijeg i prosperitetnijeg sveta za sve i to bi zaista u
odreenoj meri predstavljalo budunost kakvu elimo.

ZAKLJUAK

Otkada je pre petnaest godina, na konferenciji UN-a o okoliu i odrivom razvoju (Rio de
Janeiro, 1992), usvojen dokument koncepta odrivog razvoja, koji je tada najavio radikalne
promene i brigu za ukupni ljudski okoli (prirodni i socijalni), ne prestaju niti teorijske rasprave,
niti politika obeanja da e ova jedina

Zemlja napokon biti trajna briga njenih stanovnika. Paralelno sa ovim razliita podruja
ljudske delatnosti ugraivala su u svoje programe stalnu potrebu za okoli, kao deo svojih
stratekih planova. irom sveta politiarima, ak i u onim intaktnim sredinama i dravama
nerazvijene politike propagande, omiljena izborna parola postala je briga za ouvanje i
unapreenje okolia. Sukob pritom sintagme odrivosti (kao statinosti) i razvoja (kao
dinaminosti) malo je koga zabrinjavala. Pa svi su se dobro razumeli. Ali interese, njih je bilo,
kao i danas, teko, ili ak nemogue, objediniti. U tome i jesu tekoe bilo kog pokuaja
usuglaavanja globalnih tema i strategija drutvenog razvoja, pa i onih vezanih za potencijalna
nuklearna razaranja ili sukobe.
22
 Kako odrati razvoj u granicama naturalne i socijalne stabilnosti postala je tema
sadanjosti, naroito u vremenu neomiljene globalizacije, koja za raun sadanjosti nikako ne
misli na budunost. Razmiljanje o meugeneracijskom odnosu i suodgovornosti postaje stoga i
vano pedagoko pitanje.

Glavni cilj UN Konferencije i samita o odrivom razvoju Rio +20 je osigurati politiko
interesovanje za odrivi razvoj, izvriti procenu napretka i definisati preostale praznine u
sprovoenju rezultata glavnih samita o odrivom razvoju uz reavanje novih i nadolazeih
izazova. Teite e biti na konceptu zelene ekonomije u kontekstu odrivog razvoja i
iskorenjivanja siromatva. Dogaaj u Riju imae poseban znaaj za socio-ekonomska globalna
kretanja, jer e po prvi put na svetskom nivou konkretizovati zeleni aspekat makroekonomske
politike zemalja. Uvoenjem terminologije, kao to su zelena ekonomija, zeleni poslovi,
strategija zelenog razvoja, elementi zatite ivotne sredine kao treeg stuba nosioca odrivog
razvoja jo blie i direktnije se povezuju sa programima klasinog ekonomskog rasta i napretka.

Nalazimo se u kritinom trenutku Zemljine istorije, vremenu kada oveanstvo mora

odabrati svoju budunost. Budui da svet postaje sve povezaniji i lomljiviji, budunost istodobno
predstavlja veliku opasnost i veliko obeanje. Kako bismo mogli napredovati moramo shvatiti da
uza svu velianstvenu raznolikost kultura i oblika ivota mi jesmo jedna ljudska porodica i jedna
zajednica na Zemlji koja deli istu sudbinu. Moramo se povezati kako bismo stvorili odrivo
globalno drutvo utemeljeno na potovanju prirode, ekoloke etike, optih ljudskih prava,
odgovornosti za budue generacije i kulture mira. Za ostvarenje tog cilja neophodno je da mi, svi
ljudi na zemlji, objavimo odgovornost jedni prema drugima, prema iroj zajednici ivota i
buduim naratajima. U tom kontekstu, politika zatite ivotne sredine, odrivog razvoja ne
ograniava se samo na kontrolu zagaivanja na lokalnim nivoima, vec ima i opti globalni
karakter, koji je, po pravilu, veoma teko kontrolisati. Globalna ekoloka ravnotea svakim
danom postaje sve aktuelnija, to namee potrebu primene odgovarajucih instrumenata koji
deluju u okvirima trita. Iako je globalno zagaivanje problem svetskih razmera, u njegovom
reavanju primarna odgovornost lei na visokorazvijenim industrijskim zemljama koje treba da
osiguraju Zemljino obilje i lepotu za sadanje i budue narataje, prihvate da je sloboda
delovanja svakog narataja odreena potrebama buduih narataja, i da e prenositi buduim
naratajima vrednosti, tradicije i ustanove koje podravaju dugoroni procvat ljudskih i
ekolokih zajednica na Zemlji.

LITERATURA

1. Miunovi, Slobodan: Urbanizacija i odrivi razvoj, Fakultet zatite na radu, Ni, 2004.
2. Jovanovi, Gavrilovi, B: Privredni razvoj sa ljudskim likom, Ekonomski fakultet, Beograd,
2003.
3. Najam, Adil, Selin, Henrik: Beyond Rio+20: Governance for a GreenEconomy, Boston
University, 2011.
4. Pavi-Rogoi, Lidija: Odrivi razvoj, Odraz, Zagreb, 2010.
5. Pei, R: Odrivi razvoj - Nastanak koncepta odrivog razvoja", Poglavlje I, Ekonomija prirodnih
resursa i ivotne sredine, Beograd, Poljoprivredni fakultet, 2002.
6. Riley, G: The Disadvantages of EconomicGrowth", EtonCollege, dostupno na
http://www.economics/revision-notes/a2-macro-economic-growth-costs-benefits.html, februar
2012.
7. Unated Nations, The road to Rio, For a development-led green economy, New York
and Geneva, 2011.

23
8. REPORT OF THE UNITED NATIONS CONFERENCE ON ENVIRONMENT AND
DEVELOPMENT, Rio de Janeiro, 3-14 June 1992.
9. Rio + 20, Unated Nations Conference on Sunstaible Development,
http://www.uncsd2012.org/rio20/ (pristupljeno maja 2014 godine).
10. Radionica Zelena ekonomija i odriva proizvodnja i potronja, Ministarstvo ivotne
sredine, rudarstva i prostornog planiranja Republike Srbije, http://www.ekoplan.gov.rs
(pristupljeno 03.05.2014. godine).
11. Saoptenje za javnost, Usvojena Budvanska deklaraciju o jaanju regionalne saradnje i
koordinacije u promovisanju energije u kontekstu odrivog razvoja i zelene ekonomije u
Jugoistonoj Evropi. Ministarstvo odrivog razvoja i turizma Republike Crne Gore,
http://www.mse.gov.me (pristupljeno 04.05.2014 godine).
12. Samit o Zemlji-Rio de Zeneiro 1992.godine, Agencija za zatitu ivotne sredine Crne
Gore, http://www.epa.org.me (pristupljeno 03.05.2014. godine).
13. Savjet za odrivi razvoj i zatitu okolia,EEAC podrava Rio plus 20 o odrivom
globalnom drutvu i ekonomiji, Ministarstvo zatite okolia, prostornog ureenja i
graditeljstva Republike Hrvatske, http://www.mzopu.hr (pristupljeno 03.05.2014.
godine).
14. Benefit Living, Zelena ekonomija, http://www.expeditio.org/benefit-living/,
(pristupljeno 03.05.2014. godine).

24