O

128 ,
014/3519-390, 3519-391
e-mail: pssvaljevo@nadlanu.com
,

www.psss.rs

Bilten br. 4

25. mart, 2010. godine

Naziv biltena: Aktuelni saveti iz oblasti voarstva i zatite bilja

Sadraj:

- Kalemarski vosak

- Najznaajnije bolesti i tetoine ljive (mere zatite)

- Poboljana piramidalna kruna

Autori :

dipl. ing. Dragoljub Dragojlovi

dipl. ing. Vesna Jankovi
dipl. ing. ore Sovilj

Tira: 300 primeraka

 KALEMARSKI VOSAK

Kalemarski vosak je kompaktna masa koju pojedini voari prave u toku zime ili
prolea. Kalem vosak slui za premazivanje i zaceljivanje rana napravljenih na podlozi i
kalem granici prilikom kalemljenja. Moe se koristiti i za premazivanje veih rana
napravljenih u kruni voaka prilikom zimske rezidbe.
Ako se za premazivanje rana pri kalemljenju na zrelo u prolee koristi kalem
vosak poveava se procenat primljenih i oivljenih kalemova.
Nekada su na tritu postojale hemijske paste koje su se koristile umesto kalem
voska, one su uglavnom zadovoljavale zahteve kalemara. Ta pasta se zvala Kambisan.
Danas ih na tritu ima il nema, pa zbog toga treba se opredeliti za pravljenje kalem
voska.
U ovom tekstu daemo recepte za pravljenje kalem voska i nain kako se isti
spravlja.
Funkcija kalem voska u kalemljenju je da izvri dezinfekciju napravljenih
preseka, pospei stvaranju kalusa, zatiti kalus, mlade elije kambijuma od nepovoljnih
uslova, visokih i niskih temperatura, sprei kontaminaciju rana patogena i ulazak vode i
vazduha u rane.
Za kalemljenje na zrelo upotrebljava se topli i hladni vosak. Za upotrebu je bolji
hladni vosak, jer je on iste konzinstencije (vrstine) i na niskim i visokim temperaturama.
Topli vosak se prilikom upotrebe mora uvek podgrevati, to oteava rad prilikom
kalemljenja.
U praksi se najee koristi hladni kalemarki vosak.
Recept za spravljanje ovog voska:
Uzme se 730 g kalafonijuma, 75 g pelinjeg voska i 750 g goveeg loja. Masa se
istopi na tihoj vatri i posle hlaenja dodaje se 120 g piritusa uz stalno meanje. Nakon
toga vosak je spreman za upotrebu. Takva jo neohlaena masa se razlije u manje kutije,
saeka da se dovoljno ohladi i nakon toga se moe koristiti za kalemljenje.
Topli kalem vosak spravlja se na sledei nain:
U nekom sudu se istopi 1000 g smole od etinara, zatim se doda 100 g pelinjeg
voska i 400 g topljenog loja.
Pre upotrebe ovaj kalem vosak treba zagrejati vodei rauna da ne bude previe
vru. Ako se vosak tee razmazuje treba mu dodati malo jestivog ulja.
Prof. dr Milovan Kora spravljao je hladni vosak na sledei nain:
Izmeri se 1000 g kalafonijuma, 500 g pelinjeg voska, 300 ml piritusa i 250 ml
jestivog ulja. Prva dva sastojka se rastope i kada se ponu hladiti uz meanje mu se
dodaje jestivo ulje i piritus. Nakon toga se kalem vosak razlije u manje kutije, eka da se
ohladi i potom koristi.
Za nanoenje kalem voska na napravljene rane treba napraviti maza, a to je
drenova suva granica, debljine olovke, duine 15 do 20 cm, koso zarezana. Sa njom se
kalem vosak uzima iz malih kutija, nanosi na podlogu i kalem granicu i razmazuje tako
da svi preseci i rane budu premazani i zatieni.

dipl. ing. Dragoljub Dragojlovi

 NAJZNAAJNIJE BOLESTI I TETOINE LJIVE (MERE ZATITE)

ljiva je jedna od vodeih vonih vrsta na podruju Kolubarskog okruga.Ukupna

povrina pod ljivom je 14700 ha, te iz tog razloga znaajno je da se poljoprivredni
proizvoai upoznaju sa najznaajnijim bolestima i tetoinama ljive i merama
suzbijanja istih.

Virus arke ljive PPV

Simptomi: Virus zaraava sve delove biljke iz pojavu karakteristinih simptoma

na liu i plodovima. Na liu se pojavljuju bledo-zelenkaste pege prstenastog oblika sa
krunom povrinom tamnije boje u sredini.
Na plodovima se javljaju polukrune, prstenaste pege zatvoreno plave boje.
Zaraeni plodovi kod osetljivih sorata opadaju pre zrenja.

Mere zatite:
- zdrav sadni materijal;
- gajenje tolerantnih sorti;
- izolacioni prostor;
- unitavanje vektora virusa;
- unitavanje starih zasada koji mogu biti izvor zaraze.

Monilia laxa Suenje cvetova, granica kotiavog voa

Monila fructigena- Mrka trule plodova

Simptomi: Zaraeni cvetovi su mrko sivi, sue se i opadaju. Granice se sue, a na

pokoici ploda se javlja mrka okruglasta pega koja se iri. Plod poinje da truli,
smeurava se i sui.

Mere zatite :
- sakupljanje i unitavanje mumificiranih plodova;
- osetljive plodove treba tititi u fazi belih balona, poetkom zrenja;
- pravilna razodba.

Tranzshelia pruni spinosae- Ra ljive

Simptomi: Na licu lista se javljaju sitne svetloute pege, a na naliju prakaste

mrko crvene gomilice koje podseaju na ru. Obolelo lie opada vrlo rano,
mladari se slabo zdrvanjavaju, plodovi ostaju sitni i nakiseli.

Mere zatite:
- primena odgovarajuih fungicida od faze faze precvetavanja;
- obrada zemljita.
Taphrina pruni Roga ljive

Simptomi: Zaraeni plodovi su karakteristinog oblika (bubreastog ili

patuljastog) i bledo zelenkaste boje.

Mere zatite:
- tretiranje odgovarajuim fungicidima u mirovanju vegetacije pa do faze
bubrenja pupoljaka;
- skidanje obolelih plodova.

Polystigma rubrum- Plamenjaa ljive

Simptomi: Bolest se javlja iskljuivo na listu u vidu pega koje su najpre ukaste,
kasnije narandaste i na kraju zatvoreno crvene boje. Jae napadnuto lie
prevremeno opada.

Mere zatite:
- tretiranje odgovarajuim fungicidima u precvetavanju;
- obrada zemljita.

Cydia funebrana - ljivin smotavac

tete: tetoina se ubuuje u unutrajost ploda koji prestaje da raste, dobija

plaviastu boji i opada.

Mere zatite:
- primena odgovarajuih insekticida;
- sakupljanje i unitavanje crvljivih plodova.

Hoplocampa flava i Hoplocampa minuta- ljivine ose

tete: Oteeni plodovi se vrlo lako prepoznaju po crnim takicama koje

predstavljaju mesti ubuivanja gusenice u unutranjost istih.

Mere zatite:
- primena odgovarajuih insekticida;
- obrada zemljita.

dipl. ing. Vesna Jankovi

 POBOLJANA PIRAMIDALNA KRUNA

Poboljana piramidalna kruna je takav oblik krune kod koje se na centralnoj

produnici (voici)nalazi 5 do 7 osnovnih skeletnih grana, koje su spiralno rasporeene
na rastojanju od 30 do 40 cm.Predstavlja kombinaciju piramidalne krune i vaze, jer se
voica prevodi na najviu skeletnu granu ime se pravi mala vaza na vrhu, to doprinosi
boljoj osvetljenosti i provetrenosti krune. Skeletne grane treba da u odnosu na produnicu
zaklapaju ugao od 45 do 50 stepeni.

Posaene jednogodinje sadnice se skrauju u rano prolee na 70 do 100 cm u

zavisnosti od vone vrste.Ukoliko sadnice na sebi imaju prevremene granice, onda se
one proreuju, a ostale skrauju na tri do pet pupoljaka i to na spoljni pupoljak (poslednji
pupoljaka mora biti okrenut u polje).Kada mladari dostignu 10 do 15 cm uklanjaju se svi
koji izbiju sa podloge i do 20 cm od tla.Tokom jula biraju se tri jaa mladara od kojih e
vrni biti produetak voice, a druga dva na meusobnom rastojanju od oko 30 cm
skeletne grane. Ostali mladari se povijaju ili pinsiraju.

U prolee druge godine, grane koje su ostavljene za skeletne skrauju se za jednu

trinu, a voica oko 30 cm iznad nivoa ovih grana. Svi letorasti koji su u unutranjosti
krune i koji se ukrtaju uklanjaju se do osnove.U julu se na ostavljenoj voici opet vri
odabiranje tri mladara od kojih e vrni biti produetak voice, a boni koji se ne
poklapaju sa donjim granama e dati nove skeletne grane. Na donjim skeletnim granama
odaberu se dva mladara na udaljenosti oko 50 cm od mesta ravanja za sekundarne grane.
Oni koraju biti sa iste strane primarnih granada se ne bi ukrtali i meusobno zasejnivali.
Svi ostali mladari se ili savijaju ili pinsiraju.

U prolee tree godine vri se skraivanje donjih skeletnih grana u cilju formiranja
druge serije sekundarnih grana koje su udaljene oko 60 cm od prve serije i u odnosu na
njih imaju suprotan pravac pruanja da ne bi doslo do ukrtanja. Sekundarne grane se
skrauju kako bi se nanjima formirale njihove sekundarne grane.Voica se skrauje na
oko 30 cm od vrhova druge serije skeletnih grana. U julu se na ostavljenoj voici biraju
novi mladari za nove skeletne grane i produnicu kao i prethodne godine, vodei rauna
da se ne poklapaju sa donjim granama.

U prolee etvrte godine uradi se slino kao u treoj. Samo se u julu na voici
odabere jo jedan mladar za poslednju skeletnu granu.

U prolee pete godine vri se zavravanje formiranja ovg uzgojnog oblika. Voica se
skrauje i prevodi na najviu skeletnu granu ime se pravi mala vaza na vrhu.Na gorjim
primarnim granama formiraju se sekundarne grane na isti nain kao i na donjim.

dipl. ing. ore Sovilj