Teoloska Politika

THEORIA 4 DOI: 10.
2298/THEO1404063K
BIBLID 03512274 : (2014) : 57 : p. 6394 Originalni nauni rad
Original Scientific Paper
Slavia Kosti
TEOLOKA POLITIKA STENLIJA HAERVASA
APSTRAKT: U ovom radu sagledava se teoloka misao Stenlija Haervasa u vezi sa

ulogom crkve u formiranju karaktera, kao i njegovo vienje demokratskog drutva. Prvi deo
rada bavi se Haervasovom teologijom moralnog uzrastanja i osveenja, kao i znaajem
religijskih pria i metafora za moralni razvoj vernika. Potom se sagledava vanost crkvene
zajednice i njene mentorske dunosti za pravilno formiranje karatera i vrlina njenih la-
nova, pri emu se posebno naglaavaju narativ, liturgija i zajednica, kao i vidovi sledbenit-
va Isusa Hrista. U drugom delu rada izlae se Haervasovo vienje demokratskog drutva,
njegova kritika liberalizma, da bismo se na kraju usredsredili na recepciju Haervasove
misli od strane pravoslavnih teologa koji su pokuali da zasnuju pravoslavnu etiku vrline,
kao i da sagledaju njegov stav prema demokratskom drutvu.
KLJUNE REI: Haervasov projekat, narativ, liturgija, zajednica, karakter, liberalizam,
pravoslavna etika vrline.
Stenli Haervas (Stanley Hauerwas) zasigurno je najznaajniji ivi teolog u

SAD, ak mu je asopis Time 2001. dodelio laskavu titulu najboljeg amerikog
teologa1. O znaaju njegove misli govori i injenica da na akademskom nivou nije
bio angaovan samo kao profesor teoloke etike, prvo na odeljenju teologije pri
Katolikom univerzitetu Notrdem a kasnije pri metodistikom Teolokom fakultetu
na univerzitetu Djuk, nego i kao profesor etike na Pravnom fakultetu Univerziteta
Djuk. Njegova teoloka misao bila je predmet izuavanja ne samo teologa, ve i
sociologa2, politikologa3 i pravnika4.
1 Jean Bethke Elshtain, Theologian: Christian Contrarian, Time, September 17, 2001, 77-76.
Citirano kod Darren Sarisky Scriptural Interpretation A Theological Exploration (Willey
Blackwell 2012), 29.
2 James Davison Hunter To Change the World: The Irony, Tragedy& Possibility of Christianity in
the Late Modern World ( Oxford University Press, 2010), 150-166.
3 Stanley Hauerwas & Romand Coles, Long Live the Weeds and the Wilderness Yet:
Reflections on A Secular Age Modern Theology 26:3 (July 2010), 349-362.
4 Vidi izdanje zvaninog asopisa Pravnog fakulteta Univerziteta Djuk: Law and Contemporary
Problems, koji je u celosti posveen u ast penzionisanja Stenlija Haervasa Vol 75, Number 4
64 Slavia Kosti
Ono na emu se Haervasova misao zasniva ili kako bi je teolozi okarakterisali,

kao Haervasov projekat5, jeste da je politiki zadatak hriana da radije budu
crkva nego da preobraze svet. Primarni zadatak je, stoga, usmeren ka brinom
razumevanju sveta, kao i ka njegovom ispravnom tumaenju iskljuivo putem cr-
kve. Crkva daje interpretativne vetine i istinito razumevanje, tako da vernici mogu
sagledati svet onakvim kakav zapravo jeste. Crkvu ne treba procenjivati po tome
koliko su njeni lanovi korisni kao institucije od poverenja ili gledati na njen klir
kao na pripadnike profesije koja je od pomoi u funkcionisanju drave. Crkva je
pozvana da bude kolonija, alternativna zajednica koja je znak, signal svetu da je
Hristos uinio moguim zajedniki ivot kakav je svetu nepoznat. Zadatak takve
crkve je da preko svoje tradicije moralno oformi svog lana, jer je aristokratska
vrlina, gledano iz perspektive Aristotela, neto to se da nauiti. Etike pozicije
crkve zasnivaju se na viziji realnosti koju hriani nalaze u ivotu, smrti i vaskrse-
nju Isusa Hrista. Tako, recimo, etiko uenje Besede na gori ne samo da ne ohra-
bruje herojski individualizam, ono ga pobeuje preko zahteva da hriani budu sa-
vreni kao to je Bog savren, da bi se ponaali sa drugima kao to se Bog ophodi
sa njima. Jedino preko ovakvog participiranja u nenasilnoj zajednici nasilne indi-
vidue mogu postati bolje. Hriani, opet, moraju biti veoma oprezni kada govore o
zajednici. U naem svetu, ljude privlae zajednice koje im obeavaju lak izlazak iz
samoe, zajednitvo se zasniva na zajednikim ukusima, rasnim ili etikim pretnja-
ma ili zajednikim ciljevima. Meutim, ovakva zajednica moe da postane tiranska,
ukoliko joj je jedini cilj da pospei duh zajednitva upravo da bi prevazila krhkost
jedinke. Hrianska zajednica, kao ivot u koloniji, nije prvenstveno usredsreena
na zajedniarstvo. Pre bi se reklo da je re o sleenju puta Isusa Hrista onih koje je
on prizvao ka sebi6. To predstavlja disciplinovanje prohteva i htenja vernika u
saglasju sa istinitom priom, koja im daje resurse da vode istiniti ivot. Ostvarujui
tu priu u zajednici, zajedniarstvo se projavljuje, ali jedino kroz nus-proizvod gla-
vnog projekta tenje biti Isusov verni sledbenik7. Haervas smatra da politike
teologije, bilo da su leviarskog, bilo desniarskog tipa, ele da uspostave hrian-
(2012) Theological Argumentation in Law: Engaging With Stanley Hauerwas koji je priredio
John D. Inazu pp 1-251, dostupan i u onlajn verziji http://scholarship.law.duke.edu/lcp/vol75/
iss4/. Haervas je pisao i lanke u saradnji sa pravnicima od kojih emo istai: Thomas Shaffer
& Stanley Hauerwas, Hope in the Life of Thomas Moore, 54 NOTRE DAME LAW, 569 (1979),
569-589, dostupno u onlajn verziji http://scholarship.law.nd.edu/law_faculty_scholarship/931/?
utm_source=scholarship.law.nd.edu%2Flaw_faculty_scholarship%2F931&utm_medium=
PDF&utm_campaign=PDFCoverPages .
5 Vidi Robert Jenson The Hauerwas Project Modern Theology 8:3 (July 1992),285-295.
6 Stanley Hauerwas and William H.Willimon Resident Aliens (Abingdon Press/Nashville 1989),
78
7 Stanley Hauerwas A Community of Character (University of Notre Dame Press, Notre Dame,
London, 1981), 52.
Teoloka politika Stenlija Haervasa 65
sku dravu, pri emu crkva opravdava sebe kao instituciju od pomoi, koja ponekad
reklamira, podrava dravu8. Ovo predstavlja naslee konstantinovske crkve, tj. slu-
enje crkvi kesaru, i prema ovakvom konceptu crkve Haervas je veoma kritian. Po
njemu, politiko pitanje koje je kljuno po crkvu je to kakva vrsta zajednice ona
treba da bude da bi bila verna narativima koji su u centru vanosti za hriansko
veroispovedanje. Ta politika zasniva se na zajednici sposobnoj da formira ljude sa
vrlinama, koji e svedoiti Boiju istinu u ovom svetu9. Takva ispovednika crkva,
kako on naziva crkvu, treba da uzme udela u sekularnim pokretima protiv rata,
gladi i protivu drugih oblika nehumanosti, ali to opet predstavlja deo njene objave.
Ova crkva zna da je najverodostojni oblik svedoenja (i najefektivnija stvar koju
moe uiniti za svet) konkretno stvaranje ive, nadahnute i vidljive zajednice vere10.
Haervas se zbog pacifizma, kritike amerike liberalne demokratije i tzv. ame-
rike hrianske nacije svrstava u red javnih intelektualaca SAD. Opet, Haervas
ume da bude provokativan u sagledavanju drutvenih pojava. Njegov teoloki stil
karakterie prigodni esej zbog toga to se Haervas plai da sistematsko odreivanje
teologije moe postati jalova nauka koja je zamena za ivue jevanelje kroz dis-
ciplinovane prakse odreene hrianske zajednice. Cilj njegovih dela je da razjasne
zasnivanje hrianske zajednice na hrianskoj prii, oblike prakse koji su deo te
prie, kao i nain na koji crkva tretira probleme koji se javljaju unutar hrianske
zajednice i u samom drutvu11. Haervas je, takoe, kritian prema sekularnosti unu-
tar crkve, ali, sa druge strane, ukazuje na to da crkvena zajednica treba da pokae
otvorenost za gostoprimljivost prema strancima (pod tim podrazumeva prihvatanje
marginalizovanih slojeva drutva: poput hendikepiranih, pripadnika druge rase i
njeno ukljuivanje u borbu protiv antisemitizma). Po njemu, crkva ne postoji zato
da bi obezbedila etos za demokratiju ili neku drugu formu socijalne organizacije,
ve predstavlja politiku alternativu svakoj naciji, svedoei oblik socijalnog ivota
koji je mogu za one koji su oformljeni preko prie o Hristu. U ovom lanku sa-
gledaemo njegovu misao u vezi sa ulogom zajednice u formiranju karaktera, po-
tom emo preispitati Haervasov stav prema liberalnoj demokratiji, pacifizmu i ratu,
8 Vidi recimo Haervasovu kritiku teologije osloboenja Some Theological Reflections on

Gutierrezs use of Liberation as a Theological Concept Modern Theology 3:1 (1986), 67-76;
69-71.
9 Stanley Hauerwas A Community of Character, 3.
10 Stanley Hauerwas and William H.Willimon Resident Aliens, 47.
11 Samuel Wells Transforming Fate into Destiny: The Theological Ethics of Stanley Hauerwas
(Cascade Books 2004) ,1. Vudil opet smatra da je esej koji je od pomoi u saetom izlaganju
Haervasovog projekta: The Politics of Church: How We Lay Bricks and Make Disciples kojeg
nalazimo u Stanley Hauerwas After Christendom (Abingdon Press, 1999), 93-113. Vidi kod
Joseph Woodill The Fellowship of Life Virtue Ethics and Orthodox Christianity (Georgetown
University/Washington, D.C.1998), 5.
66 Slavia Kosti
da bismo se, naposletku, osvrnuli na recepciju Haervasove misli kod pravoslavnih

teologa.
Haervas o karakteru, vrlini i zajednici
Haervasova misao formirala se u tradiciji postliberalne teoloke kole u Jejlu,

gde je zavrio osnovne studije i doktorirao. Pohaao je kurseve kod poznatog teo-
loga Hansa Fraja (Hans Frei) od koga se umnogome nauio narativnom karakteru
teolokih ispovedanja, kao i od Dejvida Kelsija (David Kelsey), Dorda Lindbeka
(George Lindbeck), Ronald Timena (Ronald Thiemann), Dejmsa Mek Klendona
(James McClendon), dok su od velikih teologa na njega uticali: Karl Bart (Karl
Barth), Ditrih Bonhefer (Dietrich Bonhoeffer), dominikanac Herbert Mek Kejb
(Herbert McCabe), Toma Akvinski, a ponajvie Don Hauard Joder (John Howard
Yoder). Od filozofa ponajvie su na njega uticali filozofi pripadnici etike vrline:
Alaster Mekintajer (Alasdair MacIntyre), Ajris Mardok (Iris Murdoch), Elizabet
Enskomb (Elizabeth Anscombe), potom Aristotel, Ludvig Vitgentajn (Ludwig
Wittgenstein), dok je, takoe, zainteresovan i za misao Miela Fukoa (Michel Fo-
ucault), aka Deride (Jacques Derrida) i ila Deleza (Gilles Deleuze).
Haervas, iako metodista, na neki nain se razilazi od protestantske moralne
teologije, zbog toga to on pokuava da je sagleda iz tradicionalne katolike per-
spektive koja se usredsreuje na vrlinu i karakter12. Pri tome je koncentrisan na to
da objasni i analizira kako sopstvo postie jedinstvo i trajanje u odnosu prema hri-
anskom ubeenju da je Hristos donosilac Boijeg carstva. Premda su ove metafore
(vrline i karakter) nezavisne od bilo kakve teoloke pozicije, one su povezane sa
teologijama koje se usredsreuju na uzrastanje i osveenje hrianina. Protestantska
moralna teologija usredsreena je na metaforu zapovesti, pri emu se hrianska
dunost sastoji u poslunosti zakonu i izvrenju Boije volje. Predmet ovakvog mo-
ralnog ivota ne projavljuje se u uzrastanju, ve u neprestanoj spremnosti za is-
punjavanje svake nove zapovesti. Boiji odnos prema oveku u ovoj etikoj per-
spektivi moe se odrediti preko zapovesti i poslunosti.
Jezik karaktera ne ukida jezik zapovesti, ve ga postavlja u iri okvir moralnog
iskustva. Moralni diskurs upotrebljava jezik slobode i odgovornosti da bi odredio
oveka kao tvorca svoje sudbine. Moralni ivot ne sastoji se samo od podudaranja
sa odreenim moralnim poretkom; pre bi se reklo da je to neprestano podeavanje
prema nijansama i neizvesnostima naih etikih izbora i iskustava. Stoga odgovor-
nost odreuje injenica da smo esto prisiljeni da izneverimo sebe pri donoenju
odluka koje nisu u skladu sa objektivnim standardima ispravnog i loeg. Kada
12 Stanley Hauerwas Character and the Christian Life: A Study in Theological Ethics (University
of Notre Dame London 1994), 2.
naglaavamo ideju o karakteru, time prepoznajemo da nai postupci takoe jesu

samoodreujua dela; preko njih ne afirmiemo ta smo uradili, ve odreujemo ta
emo biti u budunosti. Meutim, naim delima ne prikazujemo samo odreenu si-
tuaciju, mi takoe oblikujemo sebe da se susretnemo sa buduim situacijama na
prikladan nain. Time to koncept karaktera ukazuje na to da se moralna dobrota
prvenstveno usredsreuje na predikciju linosti a ne i na postupke i poto se ova
dobrota linosti mora ostvariti i kultivisati, ona nikako nije automatska13.
Karakter je pokazatelj da je sopstvo subjekt uzrastanja. Meutim, oblik ka-
raktera koji hrianin eli da razvije saodnosan je narativu koji obrazuje sopstvo da
bi mogao da prevlada postojanje bez iluzije ili obmane. Na karakter nije posledica
samo jednog narativa; sopstvo se obrazuje od mnogih razliitih uloga i pria. Mo-
ralno uzrastanje ukljuuje konstantnu konverzaciju izmeu naih pria koje nam
omoguavaju da ivimo saglasno sa karakterom naeg postojanja. Uei se da svoj
ivot saobraze Bojoj volji, hriani potvruju da su pravilno usmerili sopstvo sa
priom koja im omoguava da se konverzacija nastavi u ispravnom smeru14. Me-
utim, na moralni jezik ne objanjava samo etiki jezik; on objanjava kako bi
trebalo videti i odrediti svet. Istina koja je barem delom zarobljena u naturalistikoj
zabludi je da moralni jezik neizostavno mora pretpostaviti svet koji nije ali koji bi
trebalo da bude. Nae metafore i prie nas zavode da naemo put tako to emo
privesti u postojanje realnost koja bi najednom bila mogua, ali ne bi bila isputena
ukoliko bismo delali kao da je prisutna. Gledajui iz perspektive morala, svet odu-
vek trai da bude kreiran saglasno sa onim to jeste ali nije prisutno. Nae religijske
prie i metafore sainjavaju normativne obaveze koje su nam potrebne ukoliko
elimo da proivimo na ivot na moralno prikladan nain. Povezanost religijske
moralnosti sa fundamentalnim metaforama i priama ne podrazumeva da je reli-
gijski jezik logiki diferentan od bilo kojeg moralnog jezika; ili da ga treba odbaciti
poto ima veze sa iracionalnim aspektima naeg moralnog postojanja. Poto su
etiari koncentrisani na moralno opravdanje principa koji su povezani sa specifi-
nim postupcima i praksama, oni tee ka tome da zanemare znaaj pria za moralni
ivot. Stoga preovlaajui modus moralnog ivota nastoji da ukae da postoji samo
jedan nain da se bude moralan. Tako, recimo, u specifinim situacijama ne postoji
bitna razlika izmeu osobe koja u svom ivotu projavljuje etiku estitosti i osobe
koja se prema drugima ponaa kao da su oni njegova braa ili sestre u Hristu. Pra-
vila i principi su suvini poto su oni, opte gledano, povezani sa uobiajenim mo-
ralnim problemima i situacijama.
Meutim, nai moralni ivoti nisu naprosto nastali usled naih razliitih odgo-
vora na odreene situacije. Pre bi se reklo da je potrebna ivotna orijentacija koja
e naem ivotu dati smisao kroz koji e aroliki pristupi onog to treba i ne treba
13 Stanley Hauerwas Towards an Ethics of Character Theological Studies 33.4 (1972), 699.
14 Stanley Hauerwas Character and the Christian Life, 133.
68 Slavia Kosti
initi biti ostvareni. Hrianstvo stoga treba shvatiti kao jedan set koherentnih me-
tafora i pria koje sainjavaju razumevanje sveta i mogueg ivotnog plana. Hri-
anstvo ukljuuje tvrdnju o tome kako nai ivoti treba da budu pravilno usmereni
da bi odgovorili na istinu ljudskog postojanja. Po Haervasu ne moe se zakljuiti da
je moralno ponaanje za hriane istovetno kao i za druge ljude, premda u veini
sluajeva nailazimo na podudarnost15
Sada dolazimo do narednog segmenta Haervasove misli: zasnivanje vrlinske
linosti. Etika vrline se, po Haervasu, zasniva na tome da oblik postupka vrlinske
linosti ili karaktera mora doprineti ili dovriti njegov moralni karakter. Biti vr-
linska linost ukljuuje sticanje lingvistikih, emocionalnih i racionalnih vetina
koje nam daju snagu da donesemo svoje odluke i kreiramo svoj ivot. Kao u slu-
aju svake vetine, vrline se moraju nauiti i koordinisati u pojedinanom ivotu,
kao to je vrhunski majstor ovladao mnogim vetinama potrebnim radi primene
kompleksne vetine. Stoga vrlinska linost esto mora delovati kao linost od snage
tako da bi ga njegove moralne vetine opskrbile resursima preko kojih bi uinio
neto na laki nain od onoga to bi bilo tee za linosti koje su manje vrlinske.
Upravo ako smo vrlinske linosti, to nas neumitno suoava sa izazovom moralnih
tekoa i prepreka koje moda nee biti prisutne ukoliko smo manje vrlinske li-
nosti. Kukavica nikad ne moe spoznati strahove hrabrog oveka. Stoga biti vrlin-
ska linost neizostavno znai preuzeti na sebe rizik suoavanja sa problemima i
nevoljama koje drugi ne mogu spoznati. Racionalno preuzimanje takvog rizika i
odgovarajue mogunosti jedino mogu biti zasnovane na narativu koji nam ukazuje
na to da bi ivot bio manje interesantan ukoliko takvi rizici ne bi bili prisutni u
naem ivotu16.
No Haervas smatra da treba napraviti razliku izmeu razliitih teorija o vrlini.
Ta razlika je politika, poto e razliite politike proizvesti razliiti opis vrlina17.
Tako, recimo, kritikuje graansku vrlinu koju karakterie kao naoruanu. Ovakvo
tumaenje vrline dolazi od grkog rata koji predstavlja prirodno stanje stvari i ini
strukturu drutva, da bi se takvo shvatanje produilo preko tradicije velikih repu-
blikanaca poput Monteskijea (Montesquieu) i Rusoa (Jean-Jacques Rousseau). Gla-
vna dunost Makijavelijevog vladara je da bude vojnik i da stvori armiju graana i
to ne zato da bi zatitio graane (zasigurno Hobsov ideal zatite graana od strane
drave), ve da bi graani postali vojska. Zbog toga Haervas pravi razliku izmeu
glavne graanske vrline hrabrosti i hrianske postavke koju nalazimo kod Tome
Akvinskog, da je ovekoljublje polazina osnova za sve druge vrline. Potom iznosi
15 Stanley Hauerwas Vision, Stories, and Character Hauerwas Reader edited by John Berkman
and Michael Cartwrite(Duke University Press Durham and London 2001), 168-169.
16 Stanley Hauerwas Character and the Christian Life , 115.
17 Stanley Hauerwas The Difference of Virtue and The Difference it Makes: Courage Exemplified
Modern Theology 9:3 (July 1993),250.
dva razliita vienja vrline hrabrosti: kod Aristotela18 i kod Tome Akvinskog19. Kod
Aristotela hrabrost se vezuje za prevladavanje straha koja se posebno manifestuje
na bojnom polju20, dok je kod Tome Akvinskog to dar Duha Svetog i vezuje se za
podnoenje nepravdi, to se posebno manifestuje u inu muenitva21. Usled ovoga
moemo razumeti fundamentalno razilaenje Haervasa sa liberalnim protestanti-
zmom, tanije sa proponentima socijalnog jevanelja, iji je glavni predstavnik
Rajnhold Nibur (Reinhold Niebuhr). Sledei Jodera, Haervas ukazuje na to da je po
njima predmet hrianske etike u Americi oduvek Amerika22. Socijalno jevanelje
bilo je zaetnik moralnih teologa koji su postali sociolozi, ili su barem itali so-
ciologiju radi cilja drutvenog preobraaja. Potom imamo etiare realiste koji su
bili zaetnici filozofa morala, koji su razjanjavali moralna pitanja u vezi sa medi-
cinom i biznisom i u svom oskudnom vremenu odravali su pitanje o Bogu. Shva-
ena na ovakav nain, hrianska etika se nastavlja, ali postaje teko nai odgovor
ta je to ini hrianskom. No, Haervas ne umanjuje time znaaj filozofije morala
po teoloku etiku. Ono to Haervas najvie kritikuje je inkluzivna eklisiologija Hel-
muta Riarda Nibura (Helmut Richard Niebuhr). Riard Nibur postavlja argument
po kojem su mogue dve eklisioloke opcije: crkva koja je afirmativna po svet ili
sekta koju svet odbacuje, i ovo su kategorije koje na veran nain opisuju neke
istorijske ili socioloke realnosti. Nibur je obezbedio vienje po kojem inkluzivnu
eklisiologiju treba sagledavati kao istinitu, pri emu svaka crkva koja postaje po-
sveena svome identitetu i formaciji svojih mladih treba da bude u zametku odba-
ena kao sektaka od strane amerike kulture i kao neodgovorna, poto je drava
dala politika sredstva za preobraaj sveta. To predstavlja primer represivne tole-
rancije. Poto je ovim Nibur procenio valjanost crkava, njegov pluralizam osi-
gurava implicitnu tvrdnju da je pluralizam superiorniji od drugih uskih eklisio-
logija. Pluralizam u teologiji postaje ideologija za opravdanje navodnog pluralizma
amerike kulture, zbog ega liberalna teologija daje teoloko opravdanje za libe-
ralnu demokratiju23. Po Haervasu oienje od takve liberalne teologije upravo
dolazi preko povratka pravilnom ispovedanju Hrista istorijske zajednice. Sledbenici
socijalnog jevanelja iskljuili su iz istorije Hrista u ime istorije i postavili su sebe
naspram dihotomije i istorije. Isus je, ako se osvrnemo na jevanelje po Luki,
18 Isto, str. 253-255 Aristotel 1115a28-1117b7-15. Srpski prevod Aristotel Nikomahova etika
Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia, prevela sa starogrkog dr Radmila alabali
(Sremski Karlovci Novi Sad 2003), 56-64.
19 Isto., str. 256-260. Thomas Acuinas Summa Theologica Second Part of the Second Part (Secun-
da Partis) http://www.newadvent.org/summa/3.htm poslednji pristup 25.05.2014.
20 Isto, 255. Aristotel 1117b7-15.
21 Isto, 259. Summa Theologica II-II, 124, 2.
22 Stanley Hauerwas On Keeping Theological Ethics Today, The Hauerwas Reader, 60.
23 Stanley Hauerwas and William H.Willimon Resident Aliens, p.41
70 Slavia Kosti
irelevantan po pitanju socijalne i politike etike. Izbor koji ovde treba napraviti je
izmeu Isusa istorije ili Hrista vere, izmeu proroka i institucije, izmeu katastro-
falnog carstva i unutranjeg carstva, izmeu individualnog i socijalnog to ne
dolazi od kategorija koje su bitne po ljudsko postojanje ve od depolitizacije sp-
senja koje su uinile hriane vernim sluiteljima status quo24.
I upravo ovde nalazimo kljuni doprinos Haervasa za etiku vrline. Kako Vudil
(Joseph Woodill) pravilno zapaa dokle Mekintajer traga za zajednicom koja bi
bila u saglasju sa svojim telos koja bi batinila vrline, vetine ili izvrsnosti omogu-
ivi joj da se njeno uzrastanje privede kraju to bi imalo institucionalizovanu
formu ime bi pruala zatitu i podrala strukturu vrlina Haervas ukazuje na to da
je traena zajednica upravo hrianstvo. Takva zajednica duna je da obezbedi mo-
ralni razvoj svojih lanova. Da bi bolje objasnio moralni razvoj unutar zajednice,
Haervas pravi analogiju sa svakodnevnim praktikovanjem zanatske vetine zidar-
stva, da bi hriani mogli da shvate ta to znai biti crkva. Kada se egrt ui da
postane zidar on se uvodi u tradiciju te vetine na jedan odreeni nain. To pret-
postavlja da kad neko ko ui vetine biva u periodu uenja rukovoen preko istorije
ili tradicije cilja, obiaja i mentora i preko implikacije u svom ivotu postaje vrlin-
ska osoba. Da bi bila u svemu moralna, linost se mora oblikovati u odreenu vrstu
linosti da bi stekla znanje o tome ta je dobro ili loe. Stoga je transformacija pre-
poruena za za moralni razvoj25. Pri tome je veoma vano ukazati na to da moralni
razvoj podrazumeva dva jezika: jezik autonomije i jezik dara. Autonomija podra-
zumeva osloboenje od svih veza osim od onih koje su slobodno izabrane, dok je-
zik dara podrazumeva neprestanu zavisnost. Za hrianina, autonomna sloboda je-
dino podrazumeva robovanje sopstva sopstvenim poudama. Treba naglasiti da ov-
de Haervas ne kritikuje Kanta (Immanuel Kant) kao filozofa morala, ve kao hri-
anina koji je pokuao da spase hrianstvo u vreme kada su metafizike i istorijske
postavke za koje je smatrano da ine sutinsku istinu hrianstva dovedene u pita-
nje razvojem njutnovske nauke i istorijske nauke. Kant je potencirao da hriansko
verovanje ne mora zavisiti od istorijske figure poput Isusa kao autoriteta da bi se
obezbedio moralni ivot i svoj hrianski autoritet zasnivao je na tome to je uka-
zivao da je arhetip ve prisutan u ljudskom umu, omoguavajui autonomnoj li-
nosti da indentifikuje Hrista kao otelovljenje moralnog zakona.26 Dok se po Kantu
24 Stanley Hauerwas When the Politics of Jesus Makes of Difference http://www.religion-

online.org/showarticle.asp?title=109/ poslednji pristup 02.05.2014.
25 Stanley Hauerwas After Christendom (Abingdon Press Nashville 1989), 103. Haervas esto u
svojim delima ponavlja analogiju moralnog razvoja sa vetinom zidanja zato to mu je otac bio
zidar i zbog toga to se sam bavio zidarstvom u mladosti.
26 Stanley Hauerwas and Samuel Wells Why Christian Ethics Was Invented The Blackwell
Companion to Christian Ethics edited by Stanley Hauerwas and Samuel Wells (Blackwell
Publishing 2004), 31-32.
naa dunost sastoji od vrenja nae dunosti saglasno sa univerzalnim zakonom

naeg bia, za hrianina je sloboda dar. Ne postajemo slobodni ako usaglasimo
naa dela sa kategorinim imperativom, ve tako to bivamo prihvaeni kao uenici
i time uimo da sledimo naeg uitelja Isusa. Moralnost nije neto to je izabrano i
potom prihvaeno primerom ostalih, ve se preko drugih uimo od ega se moralni
ivot sastoji. Nuno postojanje drugih po moje sopstvo je opomena da sopstvo nije
neto to smo mi kreirali, ve da je to dar. Hrianski ivot podrazumeva preobraaj
sopstva koji se moe ostvariti preko uitelja. Pria koja oformljava hrianski
identitet je ona koja sopstvo trenira tako da sebe sagledava u kategoriji greha ne
stoga to je ovek moralno defektan, ve zbog toga to je Bog koji nas je prizvao
beskrajno bogat27.
Crkva po Haervasu nije (niti je ikad bila) sabranje ljudi kojoj se dogaa (ili se
dogodila) Isusova poseta; to su ljudi sabrani jedino radi Hristovog dolaska i zato to
je on prisutan meu njima. Nazvati crkvu telom Hristovim nema prizvuk statine,
hegemonijske identifikacije sa bezvremenim idealom; to prosto samo obznanjuje da
je crkveno postojanje uvek dar koji je predat i oblikovan preko ovaploenog, ras-
petog i vaskrslog Isusa. Crkva predstavlja telo Hristovo, da bi verni mogli obliko-
vati svoje ivote preko Hrista, crkve i Evharistije. To je aktivnost Duha svetog i
crkve, kao i samog Hrista. Preko katihizisa, krtenja, uenja, posta, promiljanja,
usmeravanja i ugledanja na svete, uenik postaje deo Hristovog tela. Uenici stoga
uestvuju u politici crkve. Crkva podrazumeva zajednicu koja je sposobna da stvori
i isto tako da prepozna svetitelje, to ukazuje na narod koji se formirao preko vrline
nade i strpljenja. Ove vrline i navike su krucijalno znaajne za dobru spoznaju prie
o Bogu28. lanovi crkve promiljaju o dobrima njihovog ivota i Boiji darovi im se
daju: preko odreenih sluajeva oni zasnivaju specifino svedoenje kroz specifi-
no sluenje; preko misije nastoje da prue dobra njihovog prijateljstva u svim kra-
jevima sveta, posebno marginalizovanim slojevima, koji eznu za carstvom, za de-
lom Duha Svetoga i oekuju da sretnu Hrista u prijatelju i strancu, preko molitve
veliaju Boga koga su videli i uli i umoljavaju ga da im otkrije i oprosti gde sve-
doenje i sluba nije uspela. Uenik tako biva ukljuen u pomiriteljnu praksu Boga
i crkve. Preko prekora, discipline, pokajanja, ispovesti, pomirenja i uspostavom
uenika i zajednice Isusu uenik se ui iskustvu i praksi Bojoj, tako da usklauje
svet sa sobom. Preko mirotvorstva, uenik i crkva proteu ovo sueljavanje izvan
crkve ka svetu, elei da pokau slavu Boiju u ljudskim biima, kao ljudska bia
koja su obnovila ivot i duhovnu pripadnost. Svaka dimenzija sledbenitva Isusu je
sadrana u bogosluenju. Bogosluenje je mesto gde se ljudi spajaju sa Hristom,
27 Stanley Hauerwas Character, Narrative and Christian Life, and Grown in the Christian Life
The Hauerwas Reader, 224-226.
28 Stanley Hauerwas The Gesture of Truthful Story Journal of Religion, Disability& Health Vol.8
Issue3-4 (2005),76.
72 Slavia Kosti
uestvuju u njegovom delu i ponovo se vraaju u njegovu druinu. Bogosluenje

anticipira nebo gde su sve stvari slavno ispunjene. Ali bogosluenje je, takoe,
trening za sledbenitvo na zemlji i za to da hriani postanu sveti. Kada se hriani
okupe oni ue kako da potuju svaku linost koju je Bog stvorio ne zato to su to
osobe koja imaju svoja individualna prava (koja se nesumnjivo sukobljavaju), ve
zato to svako od njih ima svoje darove koje mu je Bog darovao a koje crkva treba
da prihvati ukoliko eli da bude verna Hristu29. Hrianstvo se zasniva na odree-
nim praksama, obavezama i navikama. Ono se ne zasniva na tome ta ljudi govore
ili oseaju ono se zasniva na onome ta ljudi rade. Narativ jevanelja je pria o
tome ta je Isus uradio i ta je Bog uradio kroz Isusa, tako da biblijski narativ ob-
likuje i inspirie uenike da ine ista dela. Konretne prakse crkve poput krtenja,
propovedanja, molitvenih prozbi, lomljenja hleba od crkve zahtevaju ispravno razu-
mevanje znaenja slavljenja Oca, Sina i Svetog Duha to nisu samo koncepti ve
su u pitanju navike, stavovi i forme ivota. Kada se kae da krtenje nema nieg
zajednikog sa etikom, onda hrianska etika ne pomae, ve postaje prikaz onoga
to je odreena istorijska figura rekla o odreenom moralnom problemu. Naa te-
oloka ispovedanja i crkvena zajednica jesu socijalna etika koja nam opskrbljuje
potrebni kontekst za razumevanje sveta u kojem ivimo. Prvenstveni zadatak crkve
nije da obezbedi funkcionisanje nacionalne drave, ve da podseti na to da nacija,
gledano iz sadanje perspektive, nije ontoloki neophodna za ljudski ivot. Crkva
kao meunarodno drutvo je znak da Bog, a ne nacije, upravlja svetom. Crkva po-
stoji da bi se praktikovao ivot kakav je mogu u Hristu i da se takav ivot ponudi
svetu kroz svedoenje i sluenje.
Haervasovo vienje demokratskog drutva
Kritiari uglavnom Haervasu zameraju da favorizuje sektarijansku koncepciju

crkve zbog formulisanja crkve kao kolonije unutar svake drave30. Zbog ovoga su
kritiari Haervasa svrstali u protivnike liberalnog drutva. Defri Staut (Jeffrey Sto-
ut) koji je vei deo svoje knjige Demokratija i tradicija (Democracy & Tradition)
posvetio kritici Haervasa31, ukazuje na to da se njegov kritiki stav prema demo-
kratiji formirao na osnovu Joderovog miljenja po kojem je crkva ula u konfuziju
kada je u pitanju njena delatnost za vreme konstantinovske crkve kao i na osnovu
Mekintajerovog zakljuka da su se stvari moralno i duhovno pogorale za sve izvan
29 Stanley Hauerwas and Samuel Wells The Gift of the Church , 19-20.
30 Vidi Haervasov odgovor na Gustafsonovu javnu optubu u vezi sa njegovim navodnim sektari-
janstvom: Why the Sectarian Temptation Is a Misrepresentation: A Response to James
Gustafson The Hauerwas Reader, 90-110.
31 Jeffrey Stout Democracy & Tradition (Princeton University Press 1993) , 118-179.
crkve kada su liberali predloili razreenje sa oblikom sveukupne narativne grae

koja bi im dala smisao etikog ivljenja. Usled ovoga Haervas negativno posmatra
svet izvan crkve, ne samo zbog toga to je to svet izvan crkve, nego i zato to takav
svet traga za vrlinom32. Sa druge strane, Staut favorizuje Haervasov naglasak da je
etika aristokratija sutinski znaajna za ostvarivanje vrlinske zajednice33, odobrava
njegove kritike: tzv. borbe protiv terorizma, globalnog kapitalizma, restrukturiranja
porodinih uloga34. Naredna kritika protiv Haervasa nastoji da ukae na to da on
nije dovoljno sektarijanizovan. Robert Brimvlav (Robert Brimwlow) ovo svoje za-
paanje potkrepljuje sledeim reima:
Potrebno je da promislimo Haervasovu tvrdnju da moramo nastaviti na an-
gaman u drutvenim i politikim poslovima i barem da postavimo neugodna
pitanja o opsegu naeg drutvenog i politikog angamana kao i koliko je to u
skladu sa naim pozivom da budemo crkva. Takoe je potrebno da preispita-
mo Haervasa, posebno zbog toga to je njegova teologija na neki nain tako
dobra zbog ega je krucijalno po nas da razumemo gde je pogreio i zato je
sektarijanstvo preporueno za crkvu35
Oigledno je da menonitska zajednica nije ba oduevljena Haervasovim anga-
manom u drutvu i da ga na neki nain smatra otpadnikom od ideje pacifizma,
poto njihovi radikalni predstavnici odbacuju bilo kakvu vrstu angamana hriana
u javnom sektoru, to tretiraju kao izdaju svojih principa. Kakav je zapravo Haer-
vasov stav prema demokratskom drutvu i da li su ove kritike primerene? Haervas
ukazuje na to da hrianima nije primarni zadatak da svet uine boljim ili pravedni-
jim, ve da prepoznaju svet kakav jeste i da saglasno sa time zasnuju svoj politiki
angaman36. Primarni druteni zadatak crkve je da omogui prostor i vreme po-
trebno za razvoj vetina interpretacije i razlikovanja koje e nam pomoi u prepoz-
navanju mogunosti i ogranienja drutva u kojem se nalazimo. Teoloki reeno,
izazov hrianske socijalne etike u sekularnoj politici ne razlikuje se od bilo kojeg
vremena i prostora, zbog ega je drutveni zadatak crkve da oformi drutvo koje
treba da se izgradi na istini a ne na strahu. Kroz to crkva zasniva primarnu politiku
kojom moe ostvariti pozitivan doprinos unutar svakog drutva u kojem se hriani
mogu zatei. Glavna kritika u vezi sa liberalnim drutvom usmerena je protiv
liberalne maksime u vezi sa ostvarivanjem interesa pojedinca, pri emu se nastoji
ukazati na to da je mogue pravedno drutvo bez ljudi koji su pravedni. U takvom
32 Isto., 154.
33 Isto., 167.
34 Isto., 169.
35 Brimwlow Paganism and Profession, 14 citirano kod James Davison Hunter To Change the
World (Oxford University Press 2010), 162.
36 Stanley Hauerwas A Community of Character, 74.
74 Slavia Kosti
drutvu sloboda ne moe nita da kae o tome ta individua moe da uradi sa

svojom slobodom: to nije pitanje sveobuhvatne etike. Umesto toga liberalno
drutvo ostavlja etiki problem individui da se ona izbori sa njim37. Stoga birokrati-
ja naeg doba nije rezultat kompleksnosti industrijskog drutva, ve je to preporuka
drutvenog poretka koji je zasnovan na individualistikom ureenju. Problem naeg
drutva ne lei u tome to demokratija nije delotvorna, ve to su rezultati manj-
kavi. Suoeni smo sa time da tragamo za sreom, pri emu bi svaki graanin bio
nagraen eljenom slobodom i materijalnim dobrima u takvom opsegu i veliini
koji bi mu omoguili u teoriji da ostvari sreu. Meutim, na psiholokom planu
konstantna elja u vezi sa ostvarivanjem materijalnih dobara uinila je da su mnogi
pripadnici zapadnih drutava suoeni sa brigom i depresijom. Dominantna instituci-
ja liberalizma je trite koje je fundamentalno izmenilo koncepciju ljudske prirode.
Kada se pojavilo trino drutvo, sutina racionalnog cilja usmerila sa ka ostvari-
vanju materijalnog posednitva mi smo ono to posedujemo, tako da je liberali-
zam uinio vrlinom ono to je oduvek smatrano porokom, a to je neobuzdana
pouda. Glavni problem po Haervasu predstavlja injenica da kada se ljudi naue
da je sloboda kraj po sebi ljudi gube sposobnost da uine rtvu za svoj dostojni
kraj. Mi smo naueni da gledamo na druge radije kao na strance a ne kao na pri-
jatelje, to rezultuje posledicom da postajemo usamljeni. Naueni smo da gledamo
na nau usamljenost kao na autonomiju ili kao na slobodu, ali to vie postajemo
slobodni, postajemo i oajniji u potrazi za formama zajednice ili interpersonalnog
odnosa koji nam prua neki kontakt sa naim blinjima38.
Na prvi pogled reklo bi se da je Stautova kritika na mestu i da je Haervas
previe kritian prema liberalnoj demokratiji. Haervas u svom odgovoru na kritike
Stauta u knjizi Stanje univerziteta (State of University)39 prvenstveno sledi Avgusti-
novo razdvajanje sveta na grad Boji i grad ljudi. Hriani moraju teiti ka ostvari-
vanju mira u gradu ljudi, ma koliko to izgledalo neostvarivo. Savreni mir moe se
u potpunosti ostvariti u ivotu kakav nalazimo u crkvi. Meutim, ukoliko hriani
poistovete sebe sa dravom poput hriana u Americi koji su Ameriku poistovetili
sa Carstvom Boijim, onda samim tim pokazuju raskid sa hrianskim principima40.
Ovo je zbog toga to hriani smatraju da u Americi vlada demokratija i da de-
mokratski sistemi predstavljaju manje prisilne forme politike organizacije. Za-
datak hriana nije da zahtevaju od dravnih zvaninika da budu nenasilni ve da
budu pravedni, da se staraju o sirotinji i udovicama i da ogranie prisilu prilikom
37 Isto., 81
38 Isto,79.
39 Stanley Hauerwas State of University (Blackwell Publishing 2007).
40 Isto, 142
obezbeivanja funkcionisanja dravne strukture41. Crkva mora da ima vremena da

se stara i da saslua najslabijeg lana, to moe pokazati koji je drugi stepen crk-
venog angamana u unapreivanju demokratskih navika. Demokratija po Haervasu
koji u ovome sledi eldona Volin (Sheldon S. Woolin) treba da bude usredsreena
na zajedniko angaovanje svih graana ali umesto toga politika lojalnost je us-
redsreena na zajedniko potovanje sile, to je uslovilo pojavu birokratije42. Na-
alost, kada su hriani poistovetili politiku sa silom i pripisali crkvi pozitivnu for-
mu politike, onda je crkva odbila da prizna snagu koja proistie iz njenih lanova
pa je ona koristila i sekularnu silu da bi obezbedila pravoverje. Haervas se slae sa
Volinovom pretpostavkom da treba raskrstiti sa demokratijom kao oblikom racio-
nalne dezorganizacije koja je predstavljena kroz dve politike: prvu politiku pred-
stavljaju eksperti koji se bore za to da budu nauni i racionalni, dok sa druge strane
imamo politiku iracionalne mase, kojom se upravlja pomou manipulisanih slika,
kontrolisanih informacija, fanatizma i perverznog straha. Takva politika tei ka to-
me da uskrati istoriju, partikularnost i razliku i stoga je treba definisati kao politiku
bez memorije. Zato nam je potrebna politika seanja koja bi nam omoguila da
poveemo prolo i sadanje iskustvo u procesu obnove politike43. Haervas smatra da
su sve znaajne politike forme nastale ne od spekulacije filozofa, ve od aktuelnog
iskustva ljudi koje im je opskrbilo paradigmu za njihovo ire drutveno iskustvo. U
naem savremenom kontekstu nije nam potrebna moralna retorika, ve moralna is-
kustva zajednice44. Sa druge strane, u dananjem sekularnom dobu hriani nemaju
razloga da ale zbog gubitka konstantinizma, tj. za privilegovanim poloajem unu-
tar drave, ve je taj gubitak uslovio da hriani povrate teologiju kao slobodnu
nauku u slubi slobodne crkve45. Kada se crkva identifikuje sa svetom to znai da je
eshatoloki karakter jevanelja odomaen u ovom svetu zarad promovisanja etike
koja je sada izvodljiva za svakoga. Haervas je kritian prema sekularizmu unutar
crkve, tj. prema liberalnim hrianima, delom zbog toga to se zalau za slobodnije
tumaenje hrianske etike i dogme, a delom zbog toga to su liberalni teolozi bili
odgovorni za servilni odnos prema dravi, projavljen preko uloge nemakih libe-
ralnih protestantskih teologa u velianju nemakog nacionalizma u Prvom svet-
41 Isto, 155.
42 Isto.,160 (Sheldon S. Woolin Politics and Vision: Continuity and Innovation in Western
Political Thought Expanded Edition 2004, 61 )
43 Isto str.162-163 (Sheldon S. Woolin The John Hopkins University Press Baltimore and
London).
44 Stanley Hauerwas Politics, Vision, and the Common Good Cross Current s, 20 No 4 (Fall
1970),410.
45 Stanley Hauerwas State of University, 167.
76 Slavia Kosti
skom ratu46, to je kasnije uslovilo veinsku podrku protestantske crkve nacional-

socijalizmu47. Prema ovakvom obliku liberalizma Haervas je, ustvari, i najkritiniji.
to se tie pravne regulacije drutva, Haervas smatra da elitna pravna praksa
umnogome regulie neke granice politikog ivota. Prilikom sagledavanja liberaliz-
ma kao ideologije, Haervas se pribojava da on u odreenoj meri radi na potkopa-
vanju obiajnog prava, poto ta pravna tradicija, iako nesavrena, na najbolji mo-
gui nain razjanjava kako moralno i pravno rezonovanje na najbolji nain sara-
uju, to je u praksi predstavljeno preko analoke refleksije pravnih sluajeva48.
Pravnici prvenstveno moraju obezbediti potovanje prava i suenja u vezi sa ubi-
stvom, kraom i prevarom, ali su vani i zarad obezbeivanja ugovora49. Za hri-
anina koji se bavi pravnom profesijom pitanje koje treba postaviti je: koje je od
stvari kojima se pravnici bave Isusov sledbenik pozvan da ini? To pretpostavlja da
hrianin sebe neprestano preispituje i da ima zajednicu prijatelja koja e mu pomo-
i da razazna odgovore na svoja pitanja onda kada ti odgovori unapred mogu biti
usmereni ka svojevrsnom samozavaravanju. Takva zajednica mora nai naine da
razrei dispute tako to e izbei manipulativno ponaanje, koje esto prikriva na-
silje svojstveno naim odnosima prema drugim osobama50. Stoga advokati treba da
se angauju u mnogim sukobljenim interesima, ali prilikom zastupanja loih osoba
advokati moraju da budu dovoljno dobre osobe da bi prepoznali da takvo zastupa-
nje podrazumeva i moralnu obavezu koja se ne moe podvesti pod frazu radio sam
svoj posao51. Ono to predstavlja svetinju u zakonu za pravnika je injenica da su
oni koji poseduju silu pozvani da potuju vetine i znanje pri upotrebi sile ali su
isto tako pozvani da potuju vetinu i znanje i oni koji su samo puki posednici sile,
46 Dobar lanak koji govori o tome je Arne Rasmusson Church and Nation-State: Karl Barth and
German public theology in the Early 20th Century Ned Geref Teologiese Tydskriff 46:3-4
(2005), 511-524.
47 Barmenska deklaracija iz 1934. Bila je iskaz Ispovednike crkve iji je autor bio Karl Bart,
koja je osudila pokret nemakih hriana koji su bili poznati zbog nacionalizma i ekstremnog
antisemitizma. Ditrih Bonhefer je ovaj dokument smatrao glavnim dokumentom koji je po-
kazao nadu da je crkva Isusa Hrista sposobna da pokae otpor prema nacistima. Zbog toga je
1936. izjavio da je uprava nacionalne crkve odsekla sebe od hrianske crkve i da je Ispoved-
nika crkva jedina istinska crkva u Nemakoj. Vidi Stanley Hauerwas Dietrich Bonhoeffers
Political Theology The Conrad Theological Review Vol.20, No.3 (2002),24.
48 Stanley Hauerwas Hauerwas on Hauerwas and The Law Trying to Something to Say Law and
Contemporary Problems Vol 4 (2012),236.
49 A Dialogue between Theologian and Lawyer Law and contemporary Problems No.4 (2012),
211-12.
50 Stanley Hauerwas Hauerwas on Hauerwas Law and Contemporary Problems Vol 4 (2012),238.
51 Isto., 241.
ali je zapravo nemaju52. Pravnik se mora upravljati zakonom poto mora iveti u
drutvu na koje se moe osloniti i mora imati obavezu da stane na stranu istine,
poto je istina konano jemstvo koje drava moe imati.
Haervas sagledava mirotvorstvo kao politiku strategiju unutar zajednice a ne
neminovno kao vrlinu koju pojedinac treba da razvije. U ovome sledi Aristotela
koji smatra da su neke vrline kao to su pravda i prijateljstvo saodnosne izvesnim
vrstama relacija i ne mogu postojati van onih relacija koje se potuju unutar za-
jednice53. Hrabrost, umerenost i skromnost su vrline koje treba da se razviju vie
negoli mirotvorstvo. Mirotvorstvo treba da se razvije ukoliko crkva veruje da je mir
sutinski znaajan za njenu prirodu. Sam mir bez istine nije znaajan, stoga vrlina
hrianske zajednice pretpostavlja da crkva bude zajednica ljudi koji su u meusob-
nom miru jedan sa drugim. Miroljubivo drutvo koje bi se zasnivalo na principu
odobrenja od strane individua a ne na principu autonomije po Haervasu ne pred-
stavlja istinski mir54. Haervas je veoma kritian prema favorizovanju tolerancije kao
kardinalne moralne vrline uzajamnog potovanja od strane modernog demokrat-
skog drutva poto ona svodi vernika na privatno ispovedanje vere a ne prolongira
javni moralni angaman od strane vernika. Tako shvaena tolerancija ubija duu55.
U ovome Haervas na neki nain kritikuje marginalizaciju religije u javnom sektoru.
to se tie etike perspektive rata, Haervas zastupa pacifizam zato to smatra
da crkva predstavlja istinsku nenasilnu zajednicu. Hrianska obaveza nenasilnosti
nuno ne podstie odvajanje od sveta i svetskog nasilja. Budui da ta zajednica ob-
likuje svoje verne preko navika mira, njen verni narod treba da bude osloboen od
pretpostavke da je rat naa sudbina. 56 Mir sam po sebi nije odsustvo rata ve je po
sebi alternativa od sveta koji je u ratu, zarad ega hriani ne trae mir samo za
sebe ve i za sve ljude poto je Bog u koga zajednica veruje Bog svih ljudi.
Haervasova misao obezbeuje kritiku svake ideologije ali ne i aktivniji politi-
ki angaman hriana unutar drutva. Pre bi se reklo da je ovde re o pasivnom
otporu koji se preporuuje hrianima prema odreenim pojavama unutar drutva
nego da nailazimo na nekakav vid sektarijanstva. Prvenstveni problem koji nala-
zimo u protestantskoj tradiciji, a samim tim je prisutan i kod Haervasa, je odbaci-
vanje znaaja jerarhijske strukture za formiranje karaktera unutar zajednice, osim
okupljanja svetih, staranja o crkvi, podizanje zajednice kao i predstavljanja cele
52 Thomas Shaffer & Stanley Hauerwas, Hope in the Life of Thomas Moore, 54 NOTRE DAME
LAW, 569 (1979):575.
53 Stanley Hauerwas Peacemaking: The Virtue of the Church Hauerwas Reader, 319.
54 Stanley M. Hauerwas Wilderness Wanderings Probing Twentieith-Century Theology and
Philosophy (Westview Press 1997), 119
55 Isto., 120
56 Stanley Hauerwas Should War be Eliminated? Hauerwas Reader, 424.
78 Slavia Kosti
zajednice57. Ipak, i Novi zavet kao i kanonsko pravo obrazuju narativ koji nam mo-
e ukazati na odreene moralne norme koje se trae od crkvene jerarhije. Slaemo
se da ne treba traiti idealnu moralnost, kakvu vernici zamiljaju kod pripadnika
klira, to je i uslovilo mnoge raskole unutar crkve, ali neki vidovi moralnosti koji se
trae od jerarhije su znaajni za formiranje karaktera zajednice, jer sluba crkvene
jerarhije podrazumeva ne samo uitelja vere, ve i inicijatora svakog dobra. Na dru-
tvenom nivou, to moe pripomoi u zasnivanju kritike svesti koja bi doprinela
veem angamanu svih inilaca u politikom ivotu a ne svesti narod na ulogu pa-
sivnog posmatraa ili samo na glasako telo, za ta se, uostalom, zalae radikalna
demokratija iz perspektive eldona Volina. Zatim, hrianski pacifizam za koji se
Haervas zalae i koji je svojstven protestantskoj tradiciji, iako moralno opravdan,
opet ne moe doprineti zajednikom dobru. Da li, recimo, pacifizam moe biti od-
govor na holokaust? Savremena istorijska istraivanja koja se zasnivaju ne samo na
patristikim izvorima ve i na ranoj hrianskoj praksi, ukazuju na to da su hriani
u prva tri veka bili ukljueni u dravnu kao i u vojnu slubu Rimske imperije58.
Istoni hrianski oci iz etvrtog i petog veka su rat sa pravom tretirali kao nuno
zlo i dozvoljavali su primenu oruane sile, ali iskljuivo u cilju odbrane od napada
varvarskih plemena. To nalazimo kod Vasilija Kesarijskog u njegovom 13. pravilu
Monakih pravila koje ograniava ratna dejstva na neprijateljske varvarske horde
ali nakon toga trai od vojnika odreeni period pokajanja59. Stoga se hrianski oci
iz ove epohe slau sa time da rat ne moe predstavljati nikakvo dobro, ali ako je rat
realnost onda ga treba ograniiti na ratna dejstva koja ne bi ugroavala civile. Sla-
emo se sa Haervasom da je moderno ratovanje od bombardovanja Drezdena 1944.
pa preko upotrebe atomskih bombi u Hiroimi promenilo u nain ratovanja, to je
dovelo do stradanja civilnih rtvi u ratnim operacijama, ali opet pacifizam ne daje
neko vee reenje u smislu uspostave svetskog mira.
Ono to je Haervas zasigurno nasledio od Jodera jeste kritika konstantinovske
crkve. To je i oformilo svojevrsnu paradigmu po kojoj ne moe biti govora o ne-
kakvoj pozitivnoj vrsti odnosa crkve prema dravi, a kamoli da kesar bude hria-
nin. Ova misao je donekle naslee ranih hriana, koji su prema dravi uglavnom
imali ambivalentan odnos, koji je ukljuivao i kritiku ali i uvaavanje politikih
struktura, tako da se stav hriana prema dravi razvijao tokom vekova. Vei uticaj
na Haervasa izvrila je menonitska tradicija, koja na svako formiranje hrianske
drave gleda sa nipodatavanjem. Pri svemu ovome ne sledi se istorijska perspekti-
57 Stanley Hauerwas Clerical Character: Reflecting on Ministerial Reality Word & World Vol VI,
(No. 2) 184
58 Vidi naprimer John Helgeland Christians and the Roman Army A.D. 173-337 Church History
Vol. 43, No. 2 (Jun., 1974), pp.149-163.
59 John McGuckin St Basils Guidance on War and Repentance http://www.incommunion.org/
2006/02/19/st-basil-on-war-and-repentance/ poslednji pristup 21.05.2014.
va hrianstva da bi ono moglo da se pravilno sagleda u celini, ve se sagledava iz

ugla menonitske tradicije. Glavni problem lei u neuvaavanju etnocentrine tra-
dicije hrianstva, posebno kada se uzme u obzir to da postoje drave iji veinski
deo stanovnitva svoj etos zasniva upravo na hrianstvu. Ovde Haervas sledi Mek-
intajerevo gledite o patriotizmu, pri emu se ukazuje na to da su moralno gledite i
patriotsko gledite u biti nespojivi60. No, problem lei u tome to se ne pravi razlika
izmeu nacionalizma i patriotizma; prvo gledite je negativno zato to proizvodi
ovinizam61, dok je patriotizam pozitivna vrlina i potreban je radi unapreenja i
funkcionisanja drave. Hriani koji predstavljaju veinski deo stanovnitva jedne
zemlje treba da pokau na delu svoje moralne norme, da se ukljue u uvaavanju
drugih religija i da pokau toleranciju, ali, naravno, tolerancija podrazumeva i po-
vratnu informaciju. Takoe, u ovo spada i potovanje drugih graanskih vrlina koje
su saglasne sa tradicijom crkve. Kljuno je vano i pitanje da li kesar moe po-
kazati hrianske vrline ili uopte da li moemo govoriti o vrlinama koje treba da
poseduje jedan dravnik? Tano je da smo tokom vekova imali i vladare koji se
nisu ba rukovodili hrianskim naelima, ali smo imali i vladare koji su se trudili
da budu hriani i pokazivali su to u praksi. Ovo ne treba da predstavlja enju za
vizantijskom simfonijom ili za nekakvim oblikom teokratije, ve da ukae i na neke
dobre strane tog perioda jer je evidentno da smo zali u postsekularno doba62.
Naredni problem koji se ovde javlja je da se ne pravi jasna razlika izmeu dikta-
torskih reima poput staljinistike drave ili Potovog reima sa zemljom u kojoj su
na neki nain ureene norme ivljenja. Stoga se ne mora samo neizostavno ukazi-
vati na loe strane dravnikog posla i delovati samo kao kritiar ideologije, ve
treba raditi na kreativnijem doprinosu veoj demokratizaciji drutva.
Recepcija Haervasa od strane pravoslavnih teologa
Svako ko se malo vie zaputi u prouavanje savremene pravoslavne etike moe

na prvi pogled da naie na meusobno suprostavljene etike stavove, tako da e
60 Stanley Hauerwas State of University, 142- 143 (Alasdair MacIntyre, Is Patriotism a Virtue?
in Theorizing Citizenship, edited by Ronald Beiner (Albany: State University of New York
Press, 1995), 20928.).
61 Uostalom, etnofiletizam je osuen kao jeres od strane pravoslavnih patrijaraha na Saboru u
Istanbulu 1872.
62 Kako Don Mekgakin (John McGuckin) pravilno zapaa, u Vizantiji nikada nije bio prihvaen
dinastiki princip vladanja. Smatralo se da je vladar potinjen Boijem zakonu, kao i crkvenim
kanonima. Ukoliko bi vladar odstupio od zakona, njegova vladavina vie ne bi bila validna. Na
neki nain ovde moemo nai polazinu osnovu za demokratski nain izbora vlasti. Vidi John
A. McGuckin The Legacy of the 13th Apostle: Origin of the East Christian Conceptions of
Church and State Relations St Vladimirs Theological Quarterly 47 3-4 (2003), 257-58.
80 Slavia Kosti
poput Mekintajera lamentirati nad takvim haosom u moralnoj misli i praksi63.

Jovan Ziziulas pravi razliku izmeu ontologije i etike; ontologija podrazumeva is-
traivanje istine bia ali ne izvan vremena, istorije i materijalnog sveta, nego unu-
tar njih i ne na poetku ve na kraju bia. Etika se razlikuje od ontologije po tome
to se ne zasniva istinom bia, bivstvom i postojanjem bia, ve onim to bia ine
i kako se ponaaju i to na osnovu parametara utemeljenih na logikim principima64.
Moral daje nadu za preobraaj ljudi kroz logiko ponaanje, ontologija je iznad
etike poto daje nadu kroz prevazilaenje nae smrtne prirode, stoga je potrebno
novo roenje, drugaije od biolokog, koje nam upravo nudi Hristos kroz crkvu,
unutar koje umiremo za vreme krtenja i ponovo se raamo za novi ivot. To je
jedina nada naeg spasenja ne vrlina, ne moralni ivot, ne askeza i sl. Stoga crkva
ne spasava onim to ini (propoveu, religioznim delatnostima, humanitarnim pro-
gramima, etikim proglasima, itd.), ve onim to jeste65. Hristo Janaras (Christos
Yannaras) je kritian prema zadobijanju aristokratske vrline koju vezuje za prirodnu
individualnost, koja se iskazuje preko intelektualne samospoznaje, psiholokog ega
i sprovoenja odluka u praksi. Na taj nain etika se podvodi pod individualnu ob-
ligaciju ili individualno postignue, to neizbeno vodi ka tome da su obligacije i
dostignua klasifikovani u opte kodekse individualnog ponaanja i ka zakonima
koji odreuju odnos izmeu prava individue i njegovih dunosti. Zbog toga ove-
kov etiki problem prestaje da bude egzistencijalni, tj. problem kako on treba da se
izbori sa prirodnom datou prostor, vreme, strasti, propadljivost i smrt, to kao
posledicu po teologiju ima stvaranje legalistikog, spoljanjeg sistema etike66. Sa
druge strane Jaroslav Pelikan ukazuje na to da su kapadokijski oci smatrali sticanje
arete fundamenalnim po hriansku etiku i da su se oslanjali na obrasce koje su
nali u antikoj misli. Vasilije Kesarijski je verovatno citirajui svog paganskog sa-
govornika Livanija iz Antiohije ukazivao da je sva Homerova poezija pohvala vr-
lina67. Grigorije Niski naglaava da je povod pisanja njegovog spisa O devianstvu
taj da njegovi itatelji, bilo da su oenjeni, bilo da su u monatvu, odaberu ljude
koje Boija milost u svako vreme oznaava kao predvodnike vrlinskog ivljenja68.
63 Vidi kod , ,
(, 2006),9-14.
64 , , -
, 1-4, IX, (2003),104-105.
65 Isti., 109-110.
66 Christos Yannaras The Freedom of Morality trans. Elizabeth Briere (St.Vladimirs Seminary
Press, 1996) , 13-14 i 26-27.
67 Jaroslav Pelikan Christianity and Classical Culture (Yale University Press 1993), 142 (Bas.
Leg. lib. gent. 5 (Wilson 24))
68 Sv. Grigorije iz Nise Spis o djevianstvu, preveo sa starogrkog Marijan Mandac (Symposion,
Split, 1982),102
Normu za sticanje vrlina su Kapadokijci preuzeli iz Aristotelove maksime o sti-

canju glavnih vrlina: razboritost i hrabrost, dakle propadaju i zbog preteranosti i
zbog nedovoljnosti, a samo ih umerenost odrava69, koju je svako od njih kasnije
artikulisao u svojim delima na odreeni nain. Zbog toga Grigorije Niski u svom
delu O devianstvu ukazuje na to da se vrlina nalazi u sredini, dok se zlo sastoji od
odlaenja u bilo koju krajnost70. Potom Pelikan dalje govori o tome da se etiri gla-
vne vrline koje nalazimo kod Aristotela: razboritost, pravda, umerenost i trpeljivost,
nisu samo nalazile u katalogu zapadne sholastike etike, ve da su isto tako bile va-
ne i za kapadokijske oce71. ivot istinske vrline je put ka savrenstvu. Meutim, to
podrazumeva da neko ostvari savrenstvo kroz praktikovanje vrline ne samo da bi
prigrlio uzvieni nain ivota, ve da bi stekao vienje Boije. Jer ivot veni pod-
razumeva besmrtnost, ali takoe i bestrae, to podrazumeva podobije Boije72.
Zbog toga oni koji su u prigrlili strasti ne mogu dostii zajednicu sa Bogom. Za
napredovanje u spoznaji Boga i praktikovanje moralnog ivota potrebna su tri ele-
menta: razum, sloboda volje i besmrtnost. Sloboda volje je najpotrebnija za mo-
ralnost i vrline73.
Na prvi pogled, kada sagledamo ove dve etike perspektive, moemo doi do
istog zakljuka do kojeg je doao i Nikola Ludovikos (Nikolaos Loudovikos) koji
smatra da misao Ziziulasa i Janarasa obrazuje ekstatinu antropologiju, pri emu je
ljudska bioloka priroda navodno vezana za nunost, dokle ljudska linost treba po
prirodi da bude slobodna i dati oduka prevazilaenju ove zauvek pale prirode.
Zbog toga se u njoj izbegava lagano asketsko krucijalno preobraenje ljudske pri-
rode74. Ovo je preuranjena ocena i ne sagledava u celini problematiku vezanu za
pitanje pravoslavne etike. Kako je Endrju Laut (Andrew Louth) pravilno ukazao,
glavni problem u vezi sa poimanjem vrline lei u shvatanju da mi naim sopstve-
nim naporima moemo postati dobri ili vrlinski, to dovodi do sukoba sa hrian-
skim uverenjem da ljudski rod zbog svog palog stanja potrebuje blagodat bla-
godat vaskrsenja preko pobede smrti na krstu da bi se uspostavilo stanje koje je
69 Isti, str.142 ( Arist. 10432526 srpski prevod Aristotel Nikomahova etika, 28)
70 Sv. Grigorije iz Nise Spis o djevianstvu, 140-141.
71 Jaroslav Pelikan Christianity and Classical Culture, 141.
72 Jaroslav Pelikan Christianity and Classical Culture, 145 (Gr.Nyss.Apoll.(Jaeger 3-I:210)
73 Isto., 144.
74 Nikolaos Loudovikos A Eucharistic Ontology, trs Elizabeth Theokritoff (Holy Cross Orthodox
Press, Brookline, Massachusetts, 2010), 215. Mitropolit Jovan Ziziulas ipak ukazuje na to da je
podvig bitan radi isceljenja strasti i da crkva prua isceljenje strasti, ali ukoliko se useli u
podvinika egoizam, onda se javlja prezir prema sluiteljima crkve. Prezir ne moe biti svoj-
stven onome koji se iscelio od strasti.
? http://verujem.org/
teologija/zizioulas_sinteza_maksima_ispovednika.html poslednji pristup 03.06.2014.
82 Slavia Kosti
bilo odreeno od Tvorca. U hrianskom poimanju vrline oduvek je postojala pret-

postavka da vrlina zavisi od dejstva blagodati; ponekad je ova pretpostavka bila to-
liko tiha da bi vodila ka optubi za jeres, kao to to nalazimo u sluaju optube pro-
tivu pelagijanizma. Moralna perspektiva hrianstva koja se pozivala na sledovanje
zapovesti inila je to u sklopu sa pozivanjem na palu ljudsku prirodu; stoga je svaki
etiki pristup koji bi se bavio ljudskim ponaanjem bio neprihvatljiv, pa tako i onaj
koji bi govorio o etikom ponaanju koji dolazi od obnovljene ljudske prirode, to
je pitanje bia ontologije. Etika vrline upravo se bavi pitanjem dobrote na ovom
nivou poto vie tretira pitanje ta su zapravo ljudska bia, nego kako nastaju mo-
ralni izbori ili kako se ljudi ponaaju. Zbog toga u asketskim spisima imamo svest o
posledici greha ali i o potrebi blagodati, a potom i sistematsko interesovanje o po-
rocima, tanije o treniranju pomisli koje nas iskuavaju i smuuju nas. Jo treba
ukazati na to da je u asketskim spisima podvinika Pravoslavne crkve, pored tra-
dicionalne liste vrlina koje nalazimo kod Platona i Aristotela, vei naglasak na oni-
ma koje barem potiu iz antike tradicije: smirenost, poslunost i ljubav75. Iz ovoga
sledi da su i Ziziulas i Janaras izneli dobru ontoloku perspektivu ali da je u njiho-
vom radu problematino korienje kombinovanog jezika neoplatonizma i egzisten-
cijalizma (Sartr i Hajdeger) prilikom iznoenja pravoslavne etike, ve da ona treba
da bude sagledana iz stanovita etike vrline koja e pomoi u izlaganju njene ire
perspektive. Zato je potrebno slediti Haervasov iskaz po kojem postoje razliite
teorije o vrlini i samim tim ukazati na pravoslavnu teoriju o vrlinama i rukovoditi
se njegovim metodolokim naelom u teolokoj etici a to je potenciranje veze izme-
u narativa, liturgije i oblikovanja karaktera. To su i primetili odreeni pravoslavni
teolozi koji su teili ka tome da bolje definiu pravoslavnu etiku. Ono to Haervasa
moda i najvie pribliava pravoslavnoj teologiji jeste pridavanje centralne vanosti
liturgiji i zajednici u formiranju karaktera.
Stenli Harakas (Stanley Harakas), pionir pravoslavne etike u SAD, prvi je pra-
voslavni teolog koji je visoko kotirao teoloku misao Stenlija Haervasa. U svom
delu Ka preobraenom ivotu (Toward Transfigured Life), Harakas ukazuje na to da
se Haervas pribliio pravoslavnoj tradiciji u pitanju odnosa karaktera i oboenja76.
Ovakvoj oceni ne treba da se udimo, poto Haervas ogromnu panju pridaje ulozi
predanja u teolokoj misli i pridaje znaaj svome izuavanju svetih otaca za koje
kae da su ga nauili kako da ita Bibliju na teoloki nain77. Harakas potom uka-
75 ndrew Louth Virtue Ethics: St Maximos the Confessor and Acquinas Compared Studies in
Christian Ethics 26 (3), 351-363; 354. Nalazim da je ovaj lanak izuzetno znaajan za ovu
problematiku.
76 Stanley S. Harakas Toward Transfigured Life (Light and Life Publishing Company 1983), 183
77 Stanley Hauerwas Hannah's Child A Theologian's Memoirs (Wm.B. Eerdmans Publishing Co),
50; Stanley Hauerwas, Enduring: Or, How Rowan Greer Taught Me How to Read, in Better
Hope: Resources for a Church Confronting Capitalism, Democracy, and Postmodernity (Grand
zuje na pasuse iz Haervasovog dela Karakter i hrianski ivot (Character and Chri-
stian Life)78 u kojem govori o tome da osveenje ukljuuje odreenje ljudske li-
nosti, njegovog osnovnog bia. To nije povrna ili spoljanja promena naina ivota
ve deluje na sam centar njegovog postojanja. To je odreenje koje daje posebnost
njegovom biu. Po Harakasu ovi izvodi su u saglasju sa dva kljuna elementa pra-
voslavne antropologije ikona i oboenje koji ine osnovu pravoslavne etike. Os-
veenje se ne poima na juridiki nain, niti je to samo osuda greha, ve istinsko ob-
likovanje bia u boanskoj ikoni. Potom favorizuje stav Haervasa po kojem se ljud-
sko bie ne moe svesti na raspoloenje ili delo i ukazuje na to da pravoslavlje ne
moe prihvatiti nikakvu formu etikog redukcionizma, koji moe ukazati na jednu i
jedinu vrlinu poput samoprekora ili agapizam, ve da je dobro sam Bog, zbog ega
je etika sudbina oveanstva da se oboi. Na kraju pozdravlja Haervasov holistiki
pristup jevanelskoj etici koji ukljuuje najdublja raspoloenja, verovanja, spolja-
nje ponaanje, konkretna i pojedinana dela. Meutim, Harakas nalazi problem u
Haervasovom povezivanju uzrastanja sa osveenjem i karakterom. Naime, Haervas
ne odreuje ta podrazumeva pod time kada kae da se hrianski karakter zaista
menja i rukovodi od strane Hrista, ve to vie podvodi pod moralnu avanturu koja
nema kraja. Po Harakasu karakter napreduje voljno i preko izbora u ostvarivanju
ikone i podobija Boijeg, preko vebanja samoopredeljenja kao i u naporu pri us-
klaivanju sa boanskom ikonom79. To se ostvaruje preko negovanja vrlina, is-
punjavanja dunosti i obaveza, ugledanjem na Boga, Hrista i svetitelje80. No, uko-
liko se paljivije ita Haervas, onda se moe zakljuiti da kod Harakasa manjka
naglasak o sticanju navika po moralni ivot hriana, to Haervas smatra krucijalno
znaajnim za etiku. Veinu vanih stvari u ivotu po Haervasu radimo iz navike. Je-
demo, spavamo, rukujemo se i pozdravljamo decu iz navike. Tako i u crkvi pona-
vljamo iste stvari iznova, iz nedelje u nedelju, sluamo iste prie i pevamo iste pes-
me. Navike poput molitve, itanja Sv. pisma su veoma vane jer jaaju nau veru i
ine nas jaim od naih prirodnih sklonosti. Stoga hriani moraju initi stvari iz
navike poto je teko da sleduju Boga u drutvu koje im nudi mnoge nepravilnosti.
Tako, recimo, molitva privodi ivote hriana Bogu. Meutim, za pravilno moljenje
hrianina je potrebno vreme i navika81. Navika, jednom reju, unapreuje na mo-
Rapids: Brazos, 2004), 164 Citirano kod Darren Sarisky Scriptural Interpretation, 31. Vidi jo i
Haervasovo visoko uvaavanje misli i dela Grigorija Nazijanzina, kome je, uostalom, posvetio
itavo poglavlje To Love God Poor, and Learning: Lessons Learned from Saint Gregory of
Nazianzus u knjizi State of University, 187-202.
78 Stanley Hauerwas Character and Christian Life, 179 i 201-202, 221
79 Stanley S. Harakas Toward Transfigured Life, 184-185.
80 Isti, 185-205.
81 Stanley Hauerwas and William Willimon Lord Teach Us, The Lord Prayer and Christian Life
(Abingdon Press 1996), 7.
84 Slavia Kosti
ralni ivot. Ovaj problem moda moemo sagledati preko razliitih pristupa stica-
nju vrline koji nalazimo kod dvojice velikih otaca istone i zapadne crkve a koja
ova dvojica teologa zastupaju; naime, Harakas u sticanju vrlina sledi istoni pristup
vrlini iji je najizrazitiji predstavnik Maksim Ispovednik, dokle Haervas sledi Tomu
Akvinskog. Zajedniko Maksimu i Tomi je da oni smatraju da je vrlina svojstvena
ljudskoj prirodi angaovanoj u prirodnom poretku koji je Bog stvorio. Meutim,
kod Akvinskog postoji razlika izmeu oblasti prirode i blagodati, to se reflektuje u
razlici izmeu glavnih i teolokih vrlina, to je strano pravoslavnoj teologiji82. Po
Maksimu, stvorena priroda ve je oblagodaena preko vrline stvaranja; prirodu
svake stvari odreuje njegov logos i ovaj logos je implicitan u Hristu, Logosu Bo-
ijem. Stoga je vrlina po Maksimu neto to je uroeno oveku83, dokle je po Tomi
vrlina pitanje navike. Maksimova diskusija o vrlinama je praktine prirode: kako da
se drimo vrline (ili kako da obraujemo sirovi materijal nae prirode da bi vrline
napredovale), kako da doemo do ljubavi, da bi manifestovali fundamentalnu ori-
jentaciju nae prirode koju je Bog stvorio. Nasuprot tome, Tomina diskusija je vie
teoretske prirode: praktikovanje vrlina sledi usled sagledavanja njihove korisnosti,
batina i najznaajnije od svega on ukazuje na tip drutva koje je unapreeno
praktikovanjem vrlina i u kojem se vrline mogu razviti84.
Dozef Vudil, pionir pravoslavne etike vrline, svakako je teolog koji je odigrao
kljunu ulogu u pravoslavnoj recepciji Haervasa. Njegov doktorski rad Etika vrline
i pravoslavno hrianstvo (Virtue Ethics and Orthodox Christianity), koji je odbra-
nio na univerzitetu Fordam 1997, nastao je u velikoj meri usled itanja Haervasa85.
Vudil sledi Harakasovu ocenu po kojoj se Haervas pribliio pravoslavnoj tradiciji
po pitanju odnosa karaktera i oboenja86. Po njemu potenciranje osveenja preko
moralne transformacije nije u svemu strano protestanskim tradicijama hrianstva i
Haervas kao metodista zapravo jeste sledbenik takve perspektive, na koju se i pozi-
va. Meutim, Haervas smatra da takva transformacija jeste mogua prvenstveno
preko bogosluenja i liturgije. To se najbolje moe sagledati u sledeoj Haervasovoj
reenici: Preko liturgije oblikujemo na ivot saglasno prii Boijoj87. U ovome je
82 Perry T. Hamalis and Aristotle Papanikolaou Toward a Godly Mode of Being: Virtue as Em-
bodied Deification Studies on Christian Ehics (26 2013), 276 18 fusnota.
83 Treba ukazati da je to jo Vasilije Kesarijski potencirao: Vrline postoje u nama po prirodi i
naa dua ima afinitet prema njima ne posredstvom obrazovanja ve po samoj prirodi Jaroslav
Pelikan Christianity and Classical Culture, 141 (Bas Hex.9.4 SC 26:496-98)
84 Andrew Louth Virtue Ethics: St Maximos the Confessor and Acquinas Compared,359.
85 Joseph Woodil The Fellowship of Life- Virtue Ethics and Orthodox Christianity (Georgetown
University Press/Washington, D.C 1998), 119.
86 Isti, 7.
87 Isti, 6 (Stanley Hauerwas, Christian Existence Today (Durham, North Carolina: The Labyrinth
Press,1988), 107.)
Haervas po Vudilu ustvari sledio Mekintajerovu definiciju prakse: drutveno us-

tanovljene kooperativne ljudske delatnosti kojom se ustanovljuju dobra koja se
nalaze u unutranjem odnosu sa tom aktivnou tokom pokuaja da se postignu oni
standardi izvrsnosti koji odgovaraju88. Vudil smatra da pravoslavni hriani sagle-
davaju liturgiju u tom smislu da je prostrana koliko i crkva. Crkva po njemu pred-
stavlja fundamentalnu praksu u kojoj se specifine liturgije praktikuju. Pravoslavna
asketika obuhvata celokupan nain organizovanog naina ivota koja uzima u obzir
celog oveka, duu i telo i on kroz ceo svoj ivot biva rukovoen preko duhovnog
vodia. Stoga se ovde izjednaavaju asketizam i praksa. Po Pravoslavnoj crkvi iz
tog razloga je vana praksa koja obezbeuje mentorstvo u ivotu u Hristu, kakav
nalazimo u crkvi, gde telos preobraenja vodi ka Bogu preko Hrista. Jer telos ljud-
skog ivota nije privatna stvar ve rasuivanje, borba i ostvarivanje dostojnog kraja
koji se moe ostvariti jedino u zajednici prakse i vrline. To podrazumeva da mi ne
moemo razumeti proces moralnog oblikovanja sve dok ne shvatimo da je neodvo-
jiv od procesa preko kojeg distinktivne zajednice poprimaju oblik. Zasnivanje mo-
rala podrazumeva zasnivanje zajednice89. U svom radu sagledao je fundamentalne
elemente u zasnivanju etike vrline poput telosa, prakse, vrline, zajednice, narativa i
mentorstva preko asketskih spisa poput Lestvice Jovana Lestvinika, Atanasija Ale-
ksandrijskog, Kapadokijskih otaca, Jovana Zlatoustog, pravoslavnih etiara Stenlija
Harakasa i Hrista Janarasa, zatim je etiku vrline sagledao iz perspektive antropo-
logije ikone i podobija Boijeg, kao i vrlinu u sklopu braka. Problem koji se ovom
prilikom javlja je taj to je crkvu predstavio kao fundamentalnu praksu, ali se nije u
potpunosti usredsredio na izvore tumaenja, tj. na izvore koji daju puni narativ pra-
voslavnoj prii. Stoga nije trebalo samo da se fokusira na spise svetih otaca, podvi-
nika i savremenih pravoslavnih etiara, ve i na pravoslavnu ikonologiju, bogo-
slubene tekstove, hagiografske spise koji obrazuju narativ, kao i na kanonsko pra-
vo koje ukazuje na sistem vrlina i poroka koji podleu disciplinarnim normama, niti
je pak uspeo do kraja da povee monatvo sa brakom90. U stvari, Vudil je pokuao
olako da prevazie jaz izmeu liturgije i asketike, koji je ostao vekovima nereen.
Njegovo delo vie predstavlja kompedijum svetootake misli i modernih pravo-
slavnih etiara o sticanju i upranjavanju vrline nego sistematski prikaz pravosla-
vne etike vrline. No, to nikako ne umanjuje znaaj ovoga pionirskog poduhvata ve
je, recimo, jako dobro to to je uspeo da ukae na pravilne smernice Janarasove
etike misli. Moralnost ili etika je po Janarasu progresivna personalizacija prirode
preko blagodati zajednice u Hristu putem Duha Svetoga od Oca, i ovaj etos je
88 , 240.
89 Joseph Woodil The Fellowship of Life, 8-9.
90 Osim par reenica na str. 116.
86 Slavia Kosti
liturgiki91. Bog je zajednica ili trojica poto kako objanjava Janaras nijedn lice
ne postoji samo za sebe nego postoji nudei sebe zajednici ljubavi sa ostalim
licima92. Stoga po Vudilu Janaras odbacuje etiku koja poziva na puku psiholoku
promenu po ovozemaljskim standardima. Istinska etika, karakter ili etika ljudske
linosti stvorene po ikoni Boijoj jeste da obrazuje svoju prirodu (to je delo litur-
gije) u zajednici (to je crkva kao dar trojinog ivota)93. Naredni citat Janarasa koji
Vudil navodi po nama se dosta pribliava Haervasovoj misli da osveenje pred-
stavlja moralnu avanturu: Moralnost ukazuje ta je ovek u naelu, ikona Boija,
ali takoe i ta on postaje preko avanture njegove slobode: bivajui preobraen u
podobije Boije94. Pria o padu po Janarasu ukazuje na lou veru koja tei da
oboi ljudsku prirodu bez Boga. oveanstvo odeljeno od egzistencijalnog sopstva
je u traganju za spasenjem ili obnovom. Spasenje ne zahteva puku promenu pona-
anja ve egzistencijalni preobraaj. Ovaj ontoloki preobraaj usmeren je ka tro-
jinoj slobodi, to je po Janarasu cilj hrianske etike95. Meutim, Vudil ne ukazuje
na slabost Janarasove etike, kao, npr., ta je to potrebno za egzistencijalni preo-
braaj ukoliko, recimo, odbacimo vrline? ini se da Janarasov i Ziziulasov neuspeh
lei u definisanju praktine etike tradicije pravoslavlja, ali Janarasov rad svakako
predstavlja dobru smernicu za dalji rad na ovoj problematici. Ipak, je on uz Stenlija
Harakasa i Georgija Mandzaridisa zasluan za potenciranje da se pravoslavna etika
preteno zasniva na apofatikoj tradiciji.
Ono to Vudila razlikuje od Harakasa je to on ukazuje na sticanje navika radi
zadobijanja vrlina. U tome zasigurno sledi Haervasa. Vudil ukazuje na to da je sa-
mo kod Jovana Lestvinika postojalo klasino razumevanje navike. Meutim, kao
to je dobra navika uzrok vrline, tako je i loa navika uzrok poroka. Dugotrajna loa
navika veoma teko moe da se popravi. Stoga, po Lestviniku, loe navike treba
popraviti dobrim navikama, recimo spavanje sa bdenjem96.
Aristotel Papanikolau (Aristotle Papanikolaou) je politikoj teologiji (ili teo-
lokoj politici) Stenlija Haervasa posvetio potpoglavlje u svojoj knjizi Mistino kao
politiko (The Mystical as Political)97. Tu je bio dosta kritian prema Haervasovoj
politikoj teologiji. Kritiki stav Papanikolaua prema Haervasu proizlazi iz njego-
91 Isti., 73.
92 Isti.,74 (Christos Yannaras, Elements of Faith: An Introduction to Orthodox Theology, trans.
Keith Schram (Edinburgh:T&T Clark, 1991),36; srpski prevod
( 2000),59)
93 Isti., 74.
94 Christos Yannaras The Freedom of Morality,24.
95 Joseph Woodil The Fellowship of Life- Virtue Ethics and Orthodox Christianity, 69
96 Isti., 45.
97 Aristotle Papanikolaou The Mystical as Political Democracy and Non-Radical Orthodoxy
(University of Notre Dame Press 2012), 134-16.
vog politikog koncepta po kojem ova prolazna dravna zajednica mora biti nalik
liberalnoj demokratiji, poto antiliberalizam moe posluiti nasilnim formama po-
put antiimigracione politike i proratne politike. Papanikolau smatra da kljuni kon-
cept Haervasove misli po kojoj politika treba da zapone sa odbijanjem nasilja da
bi se mogao ostvariti dijalog neohodan za drutveno dobro nije validan, poto pa-
cifizam potrauje naporniji politiki angaman. Stoga je njegov zakljuak da ako
politika poinje sa poricanjem nasilja onda je to zasigurno politika bez drave, to je
crkva. Stoga takav koncept po Papanikolau podrazumeva da svaki angaman u po-
litici sa odreenom dravnom strukturom nije istinska politika jer je povezana sa
nasiljem. Potom kritikuje stav da crkva treba neizostavno da bude kritiar svakog
reima, dok sa druge strane pohvaljuje Haervasov uvid po kojem filozofske forme
liberalizma povlae za sobom antropologiju koja je u suprotnosti sa hrianskim
iskazom o ljudskom biu. Meutim, odmah se pita koliko hrianski pogled o ljud-
skom biu moe inkorporirati naglasak filozofskog liberalizma u vezi sa slobodom,
jednakou i tolerancijom bez izdavanja hrianske poruke o boansko-oveanskoj
zajednici i da li hriansko razumevanje crkvenih odnosa sa dravom neizostavno
podrazumeva da crkva ponekad mora posluati dravu. Papanikolau je, ini se, u-
pao u drugu krajnost kritikujui Haervasa tako to je liberalnu demokratiju pret-
postavio kao idealni oblik ureenja, ne mogavi da obezbedi kritiku pojava koje su
produkt liberalizma poput minimalizovanja religije u javnom sektoru, porast glo-
balnog siromatva, ideologiju konzumerizma, to na neki nain moemo smatrati
odjekom vizantijske simfonije.
Sa druge strane, on favorizuje pristup etike vrline i smatra da je po Maksimu
Ispovedniku vrlina utelovljeno oboenje98. Preko vrlina ovek treba da se naui ka-
ko da voli, jer ako je Bog ljubav, onda je ljudsko bie stvoreno da voli i da se naui
kako da voli Boga. Papanikolau u svojoj teologiji, inae, dosta potencira sinergiju,
tj. saradnju izmeu Boga i oveka. Sinergija ukazuje na to da blagodat dolazi od
Boga a na oveku je da pozitivno odgovori na nju i da u svom ivotu ostvari podvig
koji bi ga vodio ka oboenju. Ono to iz hrianske perspektive odreuje dobro i
pogreno u moralnom delovanju ima veze sa gleditem u vezi sa Bogom i na kraju
sa gleditem o eshatolokom dovrenju i sa buduim rajskim stanjem. Sticanje vr-
lina pretpostavlja trening koji treba da se ostvari preko odreenih praksi koje treba
da oforme telo i unutrani ivot (duu) ljudske linosti; vrlina ojaava sopstvo za
otvorenost prema ljubavi99. Ukoliko je vrlina povezana sa ljubavlju, onda vrline iz-
grauju meuljudske odnose poput: intimnosti, poverenja, samilosti, empatije, pri-
98 Aristotle Papanikolauo Learning How to Love: St. Maximus on Virtue, Knowing the Purpose
of Creation Through Ressurection: Proceedings of the Symposium on St. Maximus the
Confessor, ed. Bishop Maxim Vasiljevi (Alhambra, CA: Sebastian Press & The Faculty of
Orthodox Theology University of Belgrade, 2013) 241-242.
99 Isti., 243.
88 Slavia Kosti
jateljstva, deljenja, zbrinjavanja, poniznosti i potenja; svemu ovome preti porok

koji unitava meuljudske odnose. U ovome vidimo politiku strategiju pravo-
slavne zajednice koja je drugaija od Haervasove; kod Maksima Ispovednika ljubav
je sutinski znaajna za prirodu crkve, dok je kod Haervasa to mir. Stoga vrlina
hrianske zajednice, gledano iz pravoslavne perspektive, pretpostavlja da crkva
bude zajednica koja e projavljivati dela ljubavi meu njenim lanovima. Na kraju,
u ovom lanku Papanikolau je projavio negativno gledite o ratu kao o nunom zlu
koje se posebno ogleda u posttraumatskom stresu kod vojnika. Jasno je da se u sve-
mu ovome vidi odraz Haervasove misli o vanosti vrline za oblikovanje moralnog
ivota, kao i njegove refleksije o pogubnim posledicama rata koje je, naravno, pre-
raeno u skladu sa gleditem pravoslavne etike. Da je to tako pokazuje naredni la-
nak koji je Papanikolau pisao u saradnji sa Perijem Hamalisom (Perry Hamalis) Ka
boanskom modusu bia: vrlina kao utelovljeno oboenje (Toward a Godly Mode
of Being: Virtue as Embodied Deification). To je, ustvari, lanak koji je uvod u ras-
pravu o pravoslavnoj etici vrline100 a koji u velikoj meri pohvaljuje doprinos Haer-
vasa u vezi sa odnosom izmeu narativa, liturgije i oblikovanja karaktera101. Ovde
su autori prvenstveno ukazali na to da u ranom hrianskom iskustvu nije postojala
podela izmeu dogme, duhovnosti, liturgije i etike; sve ove aspekte obrazovalo je i
podravalo kljuno verovanje da je ljudski telos usmeren ka boanskom modusu
bia102. Teologija krtenja, regularno evharistijsko sluenje, praznici i ciklusi posta
Istone hrianske zajednice projavljuju vezu izmeu liturgije, narativa i negovanja
vrlina. To je posebno naglaeno u periodu Velikog posta, kada se hriani pozivaju
da se podsete znaaja svog krtenja i da se iznova angauju u borbi protiv poroka u
sebi i u svetu posredstvom molitve, posta i ovekoljublja. Istona pravoslavna litur-
gijska tradicija predstavlja nain vienja sveta i eshatolokog prostora koje nat-
kriljuje boanski modus bia. Oboenje tako postaje realnost u ivotima vernih pre-
ko praktikovanja vrlina koje su usaene u liturgijsku tradiciju. Pored toga, pravo-
slavlje naglaava znaaj svetitelja za praktikovanje vrlina. Praznici svetitelja, ikone,
narativna itija i ivi primeri svetitelja deluju na karakter linosti i podstiu je na
upranjavanje vrlina. Svaki svetitelj u sebi ovaplouje princip svetosti koji je je-
dinstven i kulturno usaen, on ili ona na neki nain ukazuje na prototip samoga
Hrista. I, naposletku, svetitelj tako ojaava vezu izmeu hristologije i vrenja vrlina
u sklopu hrianske zajednice, ime dokazuje da oboenje nije neto nemogue
100 Ceo broj Studies in Christian Ethics 26: 3 koji su priredili Hamalis i Papanikolau pod naslov
Modes of Godly Being: Reflections on the Virtues From Christian East posveen jesagledavan-
ju etike vrline kod istonih ali i orijentalnih otaca crkve: Evagrija Pontijskog, Grigorija Niskog,
Maksima Ispovednika, Jefrema Sirina i Jakoba Saruga.
101 Perry T. Hamalis and Aristotle Papanikolaou Toward a Godly Mode of Being: Virtue as
Embodied Deification Studies on Christian Ehics 26 : 3 (2013),274, 7 fusnota.
102 Isti.,275.
ve se taj cilj dostizanja boanskog modusa bia moe ostvariti u sklopu jedne
zajednice103. Hamalis i Papanikolau su za sada zasigurno postavili najbolje smernice
za pravoslavnu etiku vrline, oigledno inspirisani Haervasovom metodologijom;
ostaje samo da se unaprede dalja istraivanja u cilju boljeg i sistematinijeg izla-
ganja pravoslavne etike.
Zakljuak
Stenli Haervas uspeo je da teoloku etiku vrati na hrianske osnove. Njegov

uspeh ogleda u potenciranju toga da religijska zajednica treba ispravno da
oformi karakter vernika preko svoje moralne tradicije. Stoga se cilj religijske zaje-
dnice sastoji u tome da njeni vernici pravilno naue i slede osnovne principe svoje
moralne tradicije upravo da bi time osudili verski fanatizam koji se projavljuje kroz
prizmu zatite Boga. Haervas je u svom stilu pokuao da definie taj problem sle-
deim reima: Nikad nemojte misliti da morate zatiti Boga. Svaki put kada mi-
slite da morate zatiti Boga budite sigurni da sluite idolu104. Zato je cilj njegove
teoloke politike da kroz vidljivo i nadahnuto svedoenje vere u drutvu pomogne
svim marginalizovanim slojevima drutva i rtvama sile ali u sklopu sledovanja
kljunim doktrinalnim principima vere. Moda razlog Haervasovog izbegavanja
termina politika teologija lei u tome to on smatra da time na direktan ili indirek-
tan nain hrianstvo pokuava da se po svaku cenu priblii irim slojevima, pri
emu bi bilo u slubi ideologije ili odreenog politikog proglasa. Sa druge strane,
rukovodi se menonitskim predanjem koje negativno sagledava svako zasnivanje
hrianske drave. Zbog toga je cilj njegove definicije crkve kao nenasilne zajed-
nice i kao kolonije unutar svake drave da crkvu oslobodi svakog pritiska sa strane,
a posebno balasta ideologije. To podrazumeva osloboanje crkve od leviarskih po-
litikih teologija koje su smatrale da biti hrianin jedino pretpostavlja zauzimanje
aktivnog uea protiv socijalne nepravde i politike represije koji od crkve po-
trauje da bude neka vrsta socijalne ustanove, dok sa druge strane njegova kritika
amerike hrianske nacije pretpostavlja izbegavanje servilne uloge crkve u dru-
tvu. Pri tome se zaboravlja sama priroda crkve i mo njenog preobraaja vernika,
tj. da je ona iznad svih ideologija, partija i proglasa.
Hrianski pacifizam i sama kritika svakog dravnog sistema moe u jednom
trenutku dovesti do marginalizacije religije u drutvu, protiv ega se Haervas za-
pravo bori, a takoe omoguava nerazlikovanje diktatorskog od skladnog dravnog
ureenja. Crkva ipak treba da ima solidne odnose sa dravom, ali da u isto vreme
103 Isti., 278-279.

104 Citirano kod Marilynn Knott Houses Divided A Letter to The Churches of the USA on Church
and State (Archway Publishing 2013),11.
90 Slavia Kosti
ouva svoj samostalni identitet, jer e samo na taj nain raditi u korist istinskog
preobraaja vernika, na taj nain i samoga drutva. Naravno, ako se pokae da je
dravni sistem represivan i da omaloava osnovna graanska prava, uloga crkve i
svake druge religijske organizacije je da digne svoj glas, kao to je bilo 60-tih go-
dina dvadesetog veka u sluaju grkog arhiepiskopa Jakova Kukuzisa (Iakovos Co-
ucouzis) koji je u SAD jedan od nekolicine religijskih lidera koji je podrao prava
crnaca i njihovog lidera Martina Lutera Kinga (Martin Luther King). Moda je ta-
kav Haervasov stav proizaao iz nesagledavanja znaaja jerarhijske strukture crkve,
koji opet ima korena u ispravnom sagledavanju pravoslavne trijadologije. Kao to
Bog Otac raa Sina i od njega ishodi Sveti Duh, tako od jerarhije crkve treba da
krene inicijativa za svako dobro delo, upranjavanje vrlina, humanih aktivnosti...
Na taj nain narod se ui da prepozna politiki program koji je za njega prihvatljiv,
kao i da radi za opte dobro. U Haervasovoj vizuri kritike svakog dravnog sistema
to na neki nain izostaje. U isto vreme, kritike protiv negativnih pojava liberalizma
kao to su konzumerizam su preko potrebne, upravo zato da bi dokazale koliko je
modernom oveku potrebna duhovnost koja e mu pokazati da ga preterano ma-
terijalno sticanje iskljuivo svodi na jedinku i samim tim na konzumenta drutva,
ime, ustvari, postaje rob svojih prohteva. Verovatno se Haervasov ugled kao ame-
rikog javnog intelektualca sagledava u tome to je obezbedio kritiku drutva iz
perspektive hrianskog pacifizma. Haervas u ovome nije eleo da sledi politiku
zatvorene menonitske religijske zajednice koja odbija bilo kakav politiki anga-
man, ve pokuava da da svoj kreativni doprinos u formiranju graanske svesti,
pozivajui se, uglavnom, na tradicionalne moralne vrednosti ranoga hrianstva.
Haervas je uvaavan od strane katolikih i protestantskih teologa. Zasigurno je
jedan od najuticajnih politikih teologa dananjice, koji je, izmeu ostalog, presud-
no uticao na Dona Milbanka (John Milbank), rodonaelnika radikalne ortodoksije.
Kao to smo ve istakli u ovom radu, on je uvaavan i od strane pravoslavnih teo-
loga, koji smatraju da se pribliio pravoslavnom uenju o oboenju preko svog teo-
lokog uenja o moralnom uzrastanju i osveenju i naposletku je inspirisao novu
generaciju pravoslavnih teologa da zasnuju pravoslavnu etiku vrline. Prilikom re-
cepcije Haervasa treba imati na umu i to da on veim delom zastupa protestantsku
tradiciju, pa se treba fokusirati i na ostale hrianske tradicije prilikom zasnivanja
politikog angamana hriana kao i prilikom iznoenja teoloke etike.
Slavia Kosti
slavisath@gmail.com
Hrianski kulturni centar dr Radovan Bigovi
Literatura
Aquinas, Thomas. Summa. Theologica Second Part of the Second Part (Secunda Partis)
http://www.newadvent.org/summa/3.htm posledni pristup 25.05.2014.
Aristotel. Nikomahova etika Prevela sa starogrkog dr Radmila alabi. Redaktor prevoda
dr. Franja Barii. Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia, Sremski Karlovci. Novi
Sad. 2003.
Confessor, Maximus. Selected Writings. Trans and notes by George C. Berthold. Paulist
Press. New York , 1985.
Grigorije iz Nise Spis o djevianstvu, preveo sa starogrkog Marijan Mandac (Symposion,
Split, 1982).
Hamalis, T.Perry and Papanikolaou, Aristotle. Toward a Godly Mode of Being: Virtue as
Embodied Deification. Studies in Christian Ethics 26:3 (2013):271-280.
Harakas, S. Stanley. Toward Transfigured Life.(Light and Life Publishing Company.1983).
_______________.Greek Orthodox Ethics and Western Ethics Journal of Ecumenical Stu-
dies (1973) 10: 728-51.
Hauerwas, Stanley. After Christendom? (Abingdon Press, Nashville, 1999).
______________. A Community of Character (University of Notre Dame Press, Notre Da-
me, London, 1981).
______________. Character and the Christian Life: A Study in Theological Ethics (Univer-
sity of Notre Dame London 1994).
______________. Character, Narrative, and Grown in the Christian Life. The Hauerwas
Reader ed. by John Berkman and Michael Cartwright (Duke University Press Durham
and London 2001.),221-254.
______________. Clerical Character: Reflecting on Ministerial Morality. Word & World 6/2
(1986):181-193.
______________. Hauerwas on Hauerwas Law and Contemporary Problems Vol 4 (2012):
233-254.
______________. On Keeping Theological Ethics Today. The Hauerwas Reader ed. by John
Berkman and Michael Cartwright (Duke University Press Durham and London 2001.),
51-74.
______________. Peacemaking: The Virtue of the Church. The Hauerwas Reader ed. by
John Berkman and Michael Cartwright (Duke University Press Durham and London
2001.),318-326.
______________. Politics, Vision, and the Common Good. Cross Currents 20. No. 4. (Fall
1970):399-414.
______________. Should War Be Eliminated? A Thought Experiment. The Hauerwas
Reader ed. by John Berkman and Michael Cartwright (Duke University Press Durham
and London 2001.), 392-425.
______________. Some Theological Reflections on Gutierrezs use of Liberation as a
Theological Concept Modern Theology 3:1 (1986), 67-76.
______________. State of University (Blackwell Publishing 2007.).
92 Slavia Kosti
______________. The Gesture of Truthful Story Journal of Religion, Disability& Health

Vol.8 Issue3-4 (2005):71-80.
______________. Towards an Ethics of Character Theological Studies 33.4 (1972):
688-715.
______________. The Difference of Virtue and The Difference it Makes. Modern Theology
9:3 (1993):249-264.
______________. Vision, Stories, and Character The Hauerwas Reader ed. by John Berk-
man and Michael Cartwright (Duke University Press Durham and London 2001.),
165-170.
______________ When the Politics of Jesus Makes of Difference http://www.religion-
online.org/showarticle.asp?title=109/ poslednji pristup 02.05.2014.
______________. Wilderness Wanderings Probing Twentieith-Century Theology and Philo-
sophy (Westview Press 1997.).
______________ and Jefferson Powell H. A Dialogue Between Theologian and Lawyer.
Law and Contemporary Problems Vol 4 (2012.):221-231.
______________ and Roland Coles. Long Live the Weeds and the Wilderness Yet: Ref-
lections on A Secular Age Modern Theology 26:3 (July 2010), 349-362.
______________ and Wells, Samuel. How the Church Managed Before There Was Ethics.
The Blackwell Companion to Christian Ethics eds by Stanley Hauerwas and Samuel
Well. (Blackwell Publishing.2004.), 39-50.
______________and Wells, Samuel. The Gift of the Church and the Gift s God Gives It The
Blackwell Companion to Christian Ethics eds by Stanley Hauerwas and Samuel Wells.
(Blackwell Publishing.2004.),13-27.
______________ and ___________. Why Christian Ethics Was Invented The Blackwell
Companion to Christian Ethics eds by Stanley Hauerwas and Samuel Wells. (Black-
well Publishing.2004.),28-38.
______________- and Willimon H.William. Resident Aliens. (Abingdon Press/Nashville,
1989.)
Hunter, Davison. James. To Change the World: The Irony, Tragedy& Possibility of Chri-
stianity in the Late Modern World ( Oxford University Press, 2010).
McGuckin, A. John. The Legacy of the 13th Apostle: Origin of the East Christian Concep-
tions of Church and State Relations St Vladimirs Theological Quarterly 47 3-4 (2003):
251-288.
, . , (,
, 2006).
Inazu, D.John. Stanley Hauerwas and the Law: is there anything to say? Law and Contem-
porary Problems Vol 4 (2012), i-xiii.
Jenson, Robert. The Hauerwas Project Modern Theology 8:3 (July 1992),285-295
Loudovikos, Nikolaos. A Eucharistic Ontology Maximus the Confessors Eschatological
Ontology of Being as Dialogical Reciprocity, trans. Elizabeth Theokritoff. (Holy Cross
Orthodox Press, Brookline, Massachusetts, 2010.).
Louth, Andrew. Virtue Ethics: St Maximus the Confessor and Acquinas Compared Studies
in Christian Ethics 26:3 (2013):351-363.
Papanikolaou, Aristotle. Learning How to Love: St. Maximus on Virtue, Knowing the Pur-
pose of Creation Through Ressurection: Proceedings of the Symposium on St. Maximus
the Confessor, ed. Bishop Maxim Vasiljevi (Alhambra, CA: Sebastian Press & The
Faculty of Orthodox Theology University of Belgrade, 2013), 239-250.
___________________. The Mystical as Political. Democracy and Non-Radical Orthodoxy
(University of Notre Dame , 2012).
Pelikan, Jaroslav. Christianity and Classical Culture. The Metamorphosis of Natural
Theology in the Christian Encounter with Hellenism (Yale University Press, New
Haven & London, 1993.)
, . , ,
, 1-4, IX, (2003):97-116.
Sarisky, Daren. Scriptural Interpretation A Theological Exploration (Willey Blackwell
2012).
Shaffer, Thomas. & Hauerwas, Stanley. Hope in the Life of Thomas Moore, 54 NOTRE
DAME LAW, 569 (1979):569-586.
Stout, Jeffrey. Democracy & Tradition (Princeton University Press 1993).
Yannaras, Christos. The Freedom of Morality, trans by Elizabeth Briere (St. Vladimirs
Seminary Press, Crestwood, New York 1996.).
Willimon, H.William. and Hauerwas Stanley. Lord, Teach Us. The Lords Prayer and the
Christian Life (Abingdon Press 1996.).
Woodil, Joseph. The Fellowship of Life. Virtue Ethics and Orthodox Christianity (George-
town University Press/Washington, D.C. 1998.).
Slavia Kosti
Theological Politics of Stanley Hauerwas

(Summary)
The aim of this article is to expose theological thought of Stanley Hauerwas concerning
role of Church in formation of character likewise his vision of democratic society. First part
of this article deals with Hauerwas theology of moral grown and sanctification likewise
with importance of religious stories and metaphors for moral grown of faithful. The main
94 Slavia Kosti
stress is on importance of church community and its mentors duty for proper formation of
character and virtues its faithful with special emphasis on narrative, liturgy and community.
Second part of this article examines Hauerwas vision of democratic society, his critique of
liberalism, to the end that focus on reception of Hauerwas thought from orthodox theolo-
gians who attempt to found orthodox virtue ethics and to perceive his attitude towards
democratic society.
KEY WORDS: Hauerwas project, narrative, liturgy, community, character, liberalism,
orthodox virtue ethics.

Teoloska Politika

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Teoloska Politika

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

THEORIA 4 DOI: 10.

TEOLOKA POLITIKA STENLIJA HAERVASA

APSTRAKT: U ovom radu sagledava se teoloka misao Stenlija Haervasa u vezi sa

Stenli Haervas (Stanley Hauerwas) zasigurno je najznaajniji ivi teolog u

Ono na emu se Haervasova misao zasniva ili kako bi je teolozi okarakterisali,

8 Vidi recimo Haervasovu kritiku teologije osloboenja Some Theological Reflections on

da bismo se, naposletku, osvrnuli na recepciju Haervasove misli kod pravoslavnih

Haervas o karakteru, vrlini i zajednici

Haervasova misao formirala se u tradiciji postliberalne teoloke kole u Jejlu,

naglaavamo ideju o karakteru, time prepoznajemo da nai postupci takoe jesu

24 Stanley Hauerwas When the Politics of Jesus Makes of Difference http://www.religion-

naa dunost sastoji od vrenja nae dunosti saglasno sa univerzalnim zakonom

uestvuju u njegovom delu i ponovo se vraaju u njegovu druinu. Bogosluenje

Haervasovo vienje demokratskog drutva

Kritiari uglavnom Haervasu zameraju da favorizuje sektarijansku koncepciju

crkve kada su liberali predloili razreenje sa oblikom sveukupne narativne grae

drutvu sloboda ne moe nita da kae o tome ta individua moe da uradi sa

obezbeivanja funkcionisanja dravne strukture41. Crkva mora da ima vremena da

skom ratu46, to je kasnije uslovilo veinsku podrku protestantske crkve nacional-

va hrianstva da bi ono moglo da se pravilno sagleda u celini, ve se sagledava iz

Recepcija Haervasa od strane pravoslavnih teologa

Svako ko se malo vie zaputi u prouavanje savremene pravoslavne etike moe

poput Mekintajera lamentirati nad takvim haosom u moralnoj misli i praksi63.

Normu za sticanje vrlina su Kapadokijci preuzeli iz Aristotelove maksime o sti-

bilo odreeno od Tvorca. U hrianskom poimanju vrline oduvek je postojala pret-

Haervas po Vudilu ustvari sledio Mekintajerovu definiciju prakse: drutveno us-

jateljstva, deljenja, zbrinjavanja, poniznosti i potenja; svemu ovome preti porok

Stenli Haervas uspeo je da teoloku etiku vrati na hrianske osnove. Njegov

103 Isti., 278-279.

______________. The Gesture of Truthful Story Journal of Religion, Disability& Health

Theological Politics of Stanley Hauerwas

You might also like