Univerzitet u Novom Sadu

Filozofski fakultet

Odsek za srpsku knjievnost i jezik

ANALIZA PESME TERASA II, IVAN V. LALI

Predmet:

SAVREMENO SRPSKO PESNITVO

Profesor: Student:
Slobodan Vladui Dragana Bogojevac 160030/2013

Novi Sad

2017.
 Terasa II

Uvodni stih pesme Terasa II, Ivana V. Lalia, glasi I opet petunije na terasi - pesnik
nagovetava radnju koja se iznova, rekli bismo kontinuirano ponavlja. Poetni stihovi ukazuju na
jednu ciklinost, da sve ima svoj poetak i kraj, ali oseamo da je sve osueno na ritmiko
ponavljanje. Petunije, cvee, koje se nalaze na terasi krase ovaj ograeni, spoljanji prostor, koji
ukazuje na jednu sliku gradske sredine. Petunije krasi lepeza razliitih boja, nijansi i ara, kau
da one predstavljaju Rajski vrt. Imaju udnu prirodu rasta, nalik na puzavicama. Imaju mo
irenja u granicama koje se ne mogu predvideti, iskljuuju svaku vrstu pretpostavke, jer one ne
zavisi od oveka i njegovog uticaja, ve od same prirode, njihove biti.

Terasa predstavlja znaajan prostor, ukoliko znamo da Ivan V. Lali kroz svoju poetiku,
tei da stvori dodire izmeu sveta prirode i civilizacije. Ukoliko se osvrnemo u dalju prolost,
primeujemo da je terasa balkon predstavljala uzvieno mesto. Mesto gde bi se ovi svetovi
jedino mogli dodirnuti. Dau sebi za pravo da petunije uporedim sa ljudima. Ljudi razliiti po
vrsti, boji, poreklu. Ukoliko i terasu, kao utvrenje posmatram kroz prizmu metafore, ona bi
oslikavala jednu ograenu, oivienu dravu. Kao zastavice na mapi duge bitke, petunije bi
stvarale obrise jedne Amazonke, jedne ratnice koja se bori protiv jedne promene. Ratnica koja
simbolizuje borbu za ivot. Petunije su jednogodinje biljke, ali njihova ar se ne krije u njihovoj
lepoti ve u moi preobraaja. Njihova bit je to se iz osuenih semena iznova raaju, obnavljaju
same sebe. Zastavice bi ukazivale na raznolikost boja, na razliite pobednike i osvajae. U
uvodnim stihovima se osea jedna harmoninost koju Lali eli da uspostavi i koju postie,
smirenost koja dolazi nakon duge bitke. Uspostavlja se mir, spokoj, nakon neprilika, ratova,
pobuna.

Na terasi se nazire jedan plavi cvet, ali pesnik mu ne zna ime. U vazduhu se osea jedna
neodreenost, nagovetaj koji pesnik uoava spram pojave koju prvi put vidi svojim pogledom.
Ta pojava u njemu udie jednu novu vedrinu, jedan novi vid spokoja i slobode. Plava boja
ukazuje i na podruje nerealnog ili nadrealnog, na jedan stepen nedostinosti. Osea se jedan vid
skepse i sumnje prema novom cvetu, cvetu koji moemo oslikati kao jedno novo vreme, koje je
prevrtljivo, koje je vidno ali kome pesnik ne zna ime. Ivan V. Lali svoje pesnitvo temelji na
vidljivim elementima, uvek kree od materijalnog i fizikog, a na nama je ostavljeno da

2
shvatimo tu nevidljivu poruku koja se krije iza vidljivih predmeta i pojava. Pesnik ukazuje na
ubogu sreu koja se iri, na nejasnu i prividnu sreu koja poprima prividnu irinu, sreu koju svi
ekamo ali koja ne dolazi na na prag. Polovina, nikad dostina, uvek u fragmentima, nikad u
celini. Privid se na trenutak zaustavlja i zamenjuje jednom eufoninom sintagmom treperi
vazduh. Vazduh koji treperi me vraa u detinjstvo i u leto, kada smo kao deca sedeli i posmatrali
obrise puta koji su nam se inili kao da trepere u vazduhu zbog toplote koja se sve vie irila.
Nadeven pticama, i listovi puzavice, subjekt opisuje meuprostor, koji stremi visinama, ptica
koja je okrenuta letu i koja ima mogunost da posmatra iz visine. A ako bi ptice oznaavale
gornji deo sveta, onda bi puzavice svakako oslikavale donji, korenje koje je u zemlji
predstavljalo bi vezu sa prolou. Da li se ova dva sveta dodiruju? Njihova spona bio bi vazduh
koji treperi, a dodir bi bio samo prividan, jedna optika varka.

Iekuje se novi zvuk, nova muzika, novi treptaji, sve je ve u vidu dea vi, ali on nikako
da doe. Monotonost, umalost je u veitom krugu i osuenom ponavljanju. Ali vetra nema,
vetar koji je uvek isti, nema vie ar u njemu, on sad vie i ne duva. Vie nema svoju funkciju ni
ulogu! Pesnik nagovetava da nema te sile koja e da pokrene jednu umalost, jednu sliku
koloteine koji su ljudi stvorili egzistirajui na jedan ogranien nain. Ljudi koji ne vape za
promenama, ljudi koji se zadovoljavaju svakidanjicom osueni su na ubogu sreu. Jednom reju
borbeni duh u oveku polako poinje da iezava. Priroda nee da bude saveznik takvom oveku,
takvom bitisanju, ve zauzima ulogu stagnacije( vetra nema), treptaja.

Lirski subjekt iekuje novu muziku, nove note, novo raanje, drugaije delovanje, u
svakom smislu udi za promenom. eli da stvori novi kutak, novi svet, jedno novo utvrenje,
jednu novu Terasu II. U poslednjim stihovima Ivan V. Lali govori o trenutku koji ne moe da se
prenese na jedan veran, (verodostojan i egzaktan) nain. Doivljaj ne moe da se prenese na
druge. Mi oseamo jednu vrstu ushienja ali to je samo jedan deo, koji pesnik plasira, a mi samo
fragmentarno recipiramo isti. Pesnik eli da stavi u trenutak neto to je neuhvatljivo, i to je ta
opozicija koju pesnik pokuava da prevlada poput vetra.