25

Milan Vukomanovi, Beograd

ene apostoli u ranom hrianstvu: pravoverni i gnostiki izvori

Saetak
U ranohrianskim i nehrianskim dokumentima neke ene se pominju
kao roake, patronese, drubenice i sledbenice Isusa Hrista. One su prve sve-
dokinje njegovog raspea, pogreba, vaskrsenja, ali i ravnopravne sagovornice,
voljene ene, itd. Gotovo da nema, meutim, eksplicitnijeg upuivanja na to
da su one bile i njegove apostolke. U nekim gnostikim dokumentima jedino
Marija iz Magdale, kao uenica, ravnopravno uestvuje u razgovorima s Is-
usom, pored drugih, mukih apostola, pa ak i ima prvenstvo u odnosu na
njih u pojedinim dijalozima. Cilj ovoga priloga je da se ukae na ona mesta u
ranohrianskoj literaturi gde se ene neto izvesnije pominju u ulozi uenica,
apostolki. Prepoznatljiv je tu, svakako, kontrast izmeu gnostikih i pravo-
vernih apostola. Od velikog znaaja je, pak, to to se ene u Isusovoj pratnji
jednako pominju i u kanonskim i nekanonskim izvorima, iako je njihova uloga
naglaenija u nekanonskim. Ali njihovo poimenino spominjanje u sinopti-
kim jevaneljima - istorijskim dokumentima od prvorazrednog znaaja za re-
konstruisanje ivota i aktivnosti Isusovog pokreta - tu je naroito vano. Ovaj
rad se bavi i pitanjem socio-istorijskog konteksta u koji bi se mogli smestiti
ivot i aktivnosti prvih apostola i apostolki, kao i njihovih sledbenic s kraja
prvog i poetkom drugog veka.
Kljune rei: apostoli, apostolke, gnosticizam, rano hrianstvo.

U ranohrianskim i nehrianskim dokumentima jedan broj ena pominje

se u ulozi roaka, patronesa, drubenica i sledbenica Isusa Hrista. One su, tavie,
i prve svedokinje i njegovog raspea, pogreba, vaskrsenja26, ali i ravnopravne sa-
govornice, voljene ene, itd. Gotovo da nema, meutim, eksplicitnijeg upuivan-
ja na to da su one bile i njegove apostolke. Vidi se jedino da u nekim gnostikim
dokumentima Marija iz Magdale ravnopravno uestvuje u razgovorima s Isusom,

26 Prema Elejn Pejgels (1981), ovo svedoanstvo ima naroit politiki znaaj u ranim
hrianskim zajednicama.
26 Opta pitanja rodne perspektive u meureligijskom dijalogu

pored drugih apostola, pa ak i prednjai u odnosu na njih u pojedinim dijalozima.

U novijim feministikim tumaenjima gnostikih tekstova prisutna je tendencija
da se njen lik poistoveti i sa samom Sofijom, kao boanskom Premudrou (sopha
theo) koja je enskog roda, ali time se u ovom kratkom prilogu ne moemo detalj-
nije pozabaviti27.
Cilj ovog teksta je da se, pre svega, ukae na ona mesta iz ranohrianske lite-
rature gde se ene neto izvesnije i neposrednije pominju u ulozi apostola.
Jedan od kljunih toposa u prilog ovoj tezi je sam poetak dokumenta iz Bib-
lioteke Nag Hamadi poznat kao Sophia Isusa Hrista (SIH) s kraja prvog i poetka
drugog veka. Ovaj dokument ima tipine odlike gnostikog hrianskog diskursa
otkrivenja s prateom kosmogonijom (i neizbenom Sofijinom grekom u procesu
stvaranja!), kao i metafizikom, ezoterijom i dijalozima smejueg Spasitelja s ue-
nicima. Prepoznatljiv je tu, potom, kontrast izmeu gnostikih i pravovernih
apostola. U prvu grupu spadajuju Filip, Toma, Marija i Vartolomej (kojima su, ina-
e, pripisivana razliita gnostika jevanelja), dok se meu pravovernima izdvajaju
Petar, Matej i Jovan.
Uvodna reenica iz SIH daje ve dovoljno povoda za razmiljanje:
Nakon to je (Isus) ustao iz mrtvih, njegovih dvanaest uenika i sedam ena
nastavie da ga slede i odoe u Galileju... (Robinson, 1988, 222).
Nakon izlaganja uobiajenih, napred pomenutih gnostikih tema i uenja,
tekst se zavrava ovim reima: To su stvari koje je Blaeni Spasitelj rekao, a zatim
je nestao. Od tog dana sve uenike zahvati velika, neizreciva radost u duhu. I njego-
vi uenici poee da propovedaju Boje jevanelje, veni, neunitivi Duh. Amen.
Pre toga Spasitelj je jo rekao uenicima: Dadoh vam vlast nad svim stvarima
kao Deci [ne sinovima! M.V.] Svetlosti... (Robinson, 1988, 243).
Zato je ovaj tekst toliko vaan? Eksplicitno je tu, najpre, pomenuto sedam
ena, uenica, apostolki. Samo se, meutim, Marija iz Magdale javlja u dijalozima
s Hristom, kao jedina od tih uenica.
Ko su bile ostale ene?
U Prvoj Jakovljevoj apokalipsi, tekstu iz istog perioda, Isus svog brata Jako-
va (najuglednijeg meu stubovima crkve) upuuje na etiri ene: Salomu, Mariju,
Martu i Arsinoju. Prema prevodu Daglasa Perota (Robinson, 1988), Jakov treba da
ih ohrabri i podstakne. Prema rekonstrukciji Anti Marjanen (1996), one njega po-
duavaju. Kako god rekonstruisali lakunu koja postoji u tom delu teksta, izvesno je
da na jednom mestu u toj apokalipsi (V, 38) Jakov pita Isusa i ovo: Pitam te: Kojih
sedam ena su tvoje uenice? I gle, sve ene te blagosiljaju (Robinson, 1988, 267).
Prva Jakovljeva apokalipsa je, u tom smislu, jo znaajniji dokument od SIH,
jer se jedino tu, u stvari, eksplicitno pominje sedam Isusovih uenica, dakle, ne
samo ene u njegovoj pratnji, ve ene-apostolke. Ovaj tekst je utoliko dragoceni-
ji jer pripada najstarijem stratumu u povesti Isusovog pokreta, onoj tradiciji koja
se ne samo vezuje za njegovog brata Jakova, nego tom apostolu daje i pravo pr-

27 O razliitim percepcijama Marije iz Magdale u hrianskoj literaturi videti King

(2005).
ene apostoli u ranom hrianstvu: pravoverni i gnostiki izvori 27

venstva u odnosu na druge uenike. Re je tu, svakako, o najstarijem, pretpavlov-

skom razdoblju u razvoju Isusovog pokreta, gde se Jakov nedvosmisleno pojavljuje
kao stub Jerusalimske zajednice, kao Isusov naslednik i najvaniji sledbenik, bar
meu mukim apostolima. Jakovljeva uloga i vanost se ne dovodi u pitanje u najs-
tarijim hrianskim dokumentima, poput Pavlovog pisma Galatima, Jevanelju po
Tomi ili Lukinim Delima aposotolskim. I ova apokalipsa iz Biblioteke Nag Hamadi
okvirno pripada periodu kada su pisana Dela apostolska, ali je jasno, isto tako, da
je Jakovljev znaaj poeo da se potiskuje i stavlja u drugi plan jo u novozavetnim
jevaneljima, kao i pojedinim Pavlovim pismima28.
Prva Jakovljeva apokalipsa postavlja, dakle, nedvosmisleno i za nas veoma
vano pitanje: kojih sedam ena su bile Isusove uenice?
Poznato je da se Marija iz Magdale u mnogim gnostikim tekstovima29 po-
minje kao Isusova drubenica ili istaknuta uenica, apostol nad apostolima kako je
naziva isler Fiorenca (Schssler Fiorenza, 1974). Pored nje, u Filipovom jevane-
lju se skupa navode jo dve Marije Hristova mati i tetka (Marija Kleopova)30. U
Tominom jevanelju je tu pomenuta jo samo Saloma. Sve te ene poznate su i
iz novozavetnih jevanelja, gde se daje i iri spisak Isusovih sledbenica koje bi u
egzegetskim komentarima trebalo bar ravnopravno tretirati. One tu, naime, nisu
nikakvi sekundarni likovi, kao to to, uostalom, nisu ni Josif iz Arimateje ili Simon
iz Kirene, koji imaju vrlo vane uloge vezane za Isusovo raspee i pogreb. Za razli-
ku od Dvanaestorice, koji u najstarijem Jevanelju po Marku bivaju, gotovo svi od
reda, predstavljeni kao sporni, problematini likovi31, Josif, Simon i ene iz Isusove
pratnje nikad nisu osporavani u kanonskim jevaneljima. Prema najstarijem Je-
vanelju po Marku, Marija Magdalena je, tavie, i prvi svedok Isusovog vaskrsenja
(Mk 16.9), ona tu radosnu vest prenosi ostalim neverujuim uenicima. Kao to
Jovan Krstitelj najavljuje Isusovu zemaljsku misiju, tako i Marija Magdalena na-
veuje Isusovo vaskrsenje.32
Lukino jevanelje prua dodatnu, vrlo vanu informaciju u pogledu identiteta
ena koje je Isus izleio, da bi one, nakon toga, postale njegove patronese. Spo-
minju se tu konkretno tri ene Marija Magdalena, Jovana i Suzana - kao i druge
mnoge koje mu sluahu svojim imanjem (Lk 8.2-3). Karla Rii s Univerziteta u

28 O tom potiskivanju Jakovljeve tradicije u ranom hrianstvu videti Eisennman

(1997).
29 Na primer, u Jevanelju po Tomi, Jevanelju po Filipu, SIH, Dijalogu Spasiteljevom,
Pistis Sofiji, Prvoj Jakovljevoj apokalipsi.
30 Ta Marija Kleopova je u jevaneljima jo poznata i kao mati Jakovljeva (Mt 27.56; Mk
16.1; Lk 24.10) ili druga Marija (Mt 27.61).
31 Njima esto nedostaje vere i hrabrosti, pogreno razumeju svoga uitelja, ne potuju
uobiajene zabrane, svaaju se oko prvenstva, ne uspevaju da isteraju zle duhove. Petar se odrie
Isusa tri puta, Juda ga izdaje u Getsemanskom vrtu, predomiljaju se i bee od vojnika, ne pri-
sustvuju Isusovom raspeu (o tome vie u Vukomanovi, 1997, 44-50).
32 Uporediti, na primer, pitanje uenicima u Jn 1.38 (ta traite?) i pitanje upueno
Mariji iz Magdale u Jn 20.15 (eno, koga trai?), gde se ak i jezikim sredstvima sugerie
kontinuitet apostolstva, u ovom sluaju Marijinog.
28 Opta pitanja rodne perspektive u meureligijskom dijalogu

Bolonji zakljuuje da ovaj odlomak iz Luke daje podatak da je grupa ena bez
prestanka sledila Isusa na njegovom putovanju...one su otile za njim, ostavljajui
kue, porodice, roake, svoja sela, svakodnevni ivot i ostale s njim, sluajui,
priajui, putujui, pruajui dobra i sluei, ukratko ivei s njim i na kraju ga
sledile do krsta, gde su ga, kao jedini verni svedoci, gledale kako umire (Ricci,
1994, 53). Odlomak iz Luke je, najzad, vaan i zbog toga to se nadovezuje na pog-
lavlja o izboru Dvanaestorice.
Od velikog znaaja je tu, svakako, to se ene iz Isusove pratnje jednako po-
minju i u kanonskim, i u nekanonskim izvorima, iako je njihova uloga istaknutija
u nekanonskim. Ali njihovo poimenino pominjanje u sinoptikim jevaneljima,
istorijskim dokumentima od prvorazrednog znaaja za rekonstruisanje ivota i ak-
tivnosti Isusovog pokreta, tu je osobito vano. Odavno je u feministikoj teologiji
uoena razlika izmeu biblijskog i docnijeg, crkvenog, prikaza tih ena, naroito
Marije iz Magdale koja je, vremenom, od verne Isusove uenice postala grenica, (i
prostitutka). Tu je, meutim, vie dola do izraaja jedna autoritarna i patrijarhalna
projekcija, reprezentacija, a ne objektivan uvid u ivotopis istorijske Marije. Nai-
me, jo krajem 6.v. je papa Grigorije Veliki poistovetio ak tri jevaneljske Marije s
jednom enom, grenicom, a teret te stigme odrava se u Rimokatolikoj crkvi sve
do 1969. godine.
Na osnovu svega do sada reenog, moglo bi se, s izvesnim pouzdanjem, tvrditi
da su se u starim hrianskim izvorima sauvali tragovi jednog vrlo ranog predanja
o sedam Isusovih uenica, apostolki33. Prema ovde ponuenoj rekonstrukciji, taj
alternativni apostolski spisak bi mogao ovako izgledati: Marija Magdalena, Marija
Kleopova, Marta, Saloma, Arsinoja, Jovana, Suzana. Iako se svih sedam ena ne
pominje u SIH i Prvoj Jakovljevoj apokalipsi, novozavetna jevanelja u velikoj meri
pomau da se taj spisak upotpuni ba na ovakav nain. Tradicija o sedam uenica
je docnije verovatno potisnuta na slian nain na koji je bila potisnuta i tradicija o
Jakovu, bratu Isusovom, kao lideru prve jevrejsko-hrianske crkve.

Socio-istorijski kontekst s kraja prvog i poetka drugog veka?

U kakav bismo socio-istorijski kontekst mogli smestiti ivot i aktivnosti prvih
apostola i apostolki i njihovih sledbenika i sledbenica s kraja prvog i poetka dru-
gog veka?
Kada je re o socijalnoj istoriji rane apostolske crkve, ve iz Pavlovih pisama i
nekih drugih ranohrianskih dokumenata vidi se jasno da su se prve crkve nalazile
u gradovima i da je bilo potrebno izvesno vreme dok se hrianstvo proirilo i u ru-
ralnim podrujima. Znamo, na primer, da su se te prve crkve osnivale u Jerusalimu,
Antiohiji, Efesu, Korintu, Aleksandriji, Filipima i drugim centrima na istoku Rim-
skog carstva, ali i u samom Rimu. Treba, meutim, imati u vidu da je sam Isusov
pokret bio izrazito orijentisan prema ruralnim regijama u Galileji, Samariji i Judeji.
Hriani su, dakle, bili prisutni i u gradu i na selu, a Isusova misija bila je uglavnom
usredsreena na ruralne oblasti (Vukomanovi, 2003, 213).

33 Videti Mk 15.40, 47; Mt 27.55-56, 61; 28.1; Lk 8.2-3; 24.10.

ene apostoli u ranom hrianstvu: pravoverni i gnostiki izvori 29

U takvom okruenju, prvi Hristovi sledbenici razvili su i jedan svojevrsni so-

cijalni etos, kodeks ponaanja i nain ivota. Iz Dela apostolskih doznajemo, na
primer, da su apostoli i drugi vernici u Jerusalimu delili svoju imovinu. Isusove iz-
reke zabeleene u kanonskim jevaneljima i Jevanelju po Tomi razotkrivaju jo tri
tipine karakteristike te rane hrianske ideologije, koje je jo pre tridesetak godina
zapazio nemaki sociolog Gerd Tajsen (Theissen, 1977).
Prvo, apostolski poziv podrazumevao je, u velikoj meri, odricanje od kunog
ivota i stalnog boravka u nekom mestu, pa se tako meu ovim misionarima, uk-
ljuujui tu, naravno, i samog Hrista, poeo iriti svojevrstan etos beskunitva.
Da bi se pristupilo Isusu i njegovom uenju, poeljno je bilo napustiti svoje ogn-
jite, kuu, vlasnitvo. U Matejevom jevanelju veli se tako da je jedan knjievnik
eleo da stalno bude uz Isusa, da ga svugde prati. Isus mu, meutim, odgovara:
Lisice imaju jame i ptice nebeske gnijezda; a sin ovjeij nema gdje glave zakloni-
ti (Mt 8.20).
Ideal beskunitva bio je, izgleda, prilino rasprostranjen meu hrianima
tokom prva tri veka, a jedan od praktinih razloga zbog kojih su se oni stalno selili
i lako odricali svoga doma bio je, svakako, vezan uz njihove este progone. U spisu
Didahe (11.8) istie se jo i to da je jedan broj putujuih harizmatika praktikovao
trpos kyriou, da je podraavao nain ivota svoga Gospoda. ivot proveden na
putu predstavljao je ideal i onih zajednica koje su koristile Jevanelje po Tomi. To-
min Isus savetuje, na primer, svoje uenike da postanu prolaznici (log. 42), te da
idu u bilo koju zemlju i lutaju po njenim oblastima (log. 14). Ako ih tamonji ljudi
prime, oni bi trebalo da jedu to to se pred njih iznese i da lee bolesne meu njima.
Prema Didahe, pravi hrianski prorok nikad ne ostaje na jednom mestu due od
dva-tri dana. On takoe ne prima novac, ve je, kao i radnik, dostojan hrane svoje,
pa mu uvek treba ponuditi prvinu s vinograda i od stoke (Didahe 13.2-3 u Dela
apostolskih uenika, 1999, 142).
Prema Isusovim izrekama, druga upadljiva karakteristika apostolskog i pro-
rokog naina ivota bila je odricanje od porodinih veza. Naputanje stalnog
doma podrazumevalo je, svakako, u ta stara hrianska vremena, i raskid s famili-
jom. Prema Markovom izvetaju (10.29), uenici su naputali kue, njive, rodbinu.
Neki od njih morali su ak da prekre i minimalne obzire prema lanovima svojih
porodica. Jedan uenik hteo je, recimo, prema Matejevom jevanelju, da sahrani
svog mrtvog oca. Ali Isus ga ovako savetuje: Hajde za mnom, a ostavi neka mrtvi
ukopaju svoje mrtvace (Mt 8.21-22). U skladu s tim poukama, neki sledbenici su
postajali i ukopljenici radi carstva nebeskoga (Mt 19.12).
Jasno je, prema tome, ta su porodini ljudi morali misliti o tim ranim hrian-
skim harizmaticima. Teko bi se, naime, od nekog moglo oekivati da odbeglog
lana porodice smatra za heroja. Otuda je, prema Marku, prorok bez asti (samo)
na postojbini svojoj i u rodu i u domu svome (Mk 6.4). U realnim uslovima ivota
nije, meutim, bilo tako lako raskinuti sve veze sa svojom porodicom, pa su neki
apostoli na putovanja sa sobom vodili i svoje ene (1 Kor 9.5).
U jevaneljima se, najzad, u skladu s tim ranim kodeksom ponaanja, pre-
ziralo bogatstvo i privatno vlasnitvo. Blago otuda ne treba sakupljati na zemlji,
30 Opta pitanja rodne perspektive u meureligijskom dijalogu

gde moljac i ra kvari, ve na nebu, kao to to savetuje Isus (Mt 6.19-21). Pria o
bogatom mladiu koji nije dostojan carstva bojeg (Mk 10.17-31) dobro ilustruje
shvatanje po kome je odricanje od vlasnitva neophodan uslov da se pristupi Isuso-
voj zajednici. Ili: Ne brinite se duom svojom ta ete jesti; ni tijelom u to ete se
obui: dua je pretenija od jela i tijelo od odijela. Pogledajte gavrane kako ne siju,
ni anju, koji nemaju podruma ni itnica, i Bog ih hrani: a koliko ste vi preteniji
od ptica? (Lk 12.22-24).
Ove Isusove rei ne treba ublaavati ili alegorijski tumaiti, jer one su, ne-
sumnjivo, u najranijim hrianskim zajednicama vrlo ozbiljno i doslovno shvatane,
sprovoene u delo. To, moda, najbolje potvruju neki propisi iz Dela apostolskih i
Didahe. Ako, na primer, prorok zatrai novac, to znai da je on lani prorok (Dida-
he 11.6); ako na istom mestu, u istoj kui, on ostane due od tri dana, opet bi se za
njega moglo tvrditi da je lani prorok. A sam Isus je govorio: Koji vas prima, mene
prima; a koji prima mene, prima onoga koji me je poslao (Mt 10.40; Lk 10.16). Ili,
opet: Trai, i bie ti dato.
Moglo bi se iz svega ovog zakljuiti da je Isus Hristos bio, u stvari, prvi od tih
putujuih uitelja, proroka, harizmatika. Navedene izreke iz sinoptikih jevane-
lja i Jevanelja po Tomi poseduju egzistencijalnu autentinost, to, naravno, moe
znaiti samo to da su one, bar u poetku, dosledno sprovoene u svakodnevnom
ivotu. Ako, dakle, pod crkvom podrazumevamo samo nekakvu lokalnu insti-
tuciju u kojoj se povremeno okupljaju vernici kako bi uestvovali u liturgiji ili uli
po neku propoved, onda se moramo sloiti s tim da u sociolokom smislu ba i
nema pravog kontinuiteta izmeu Isusovog pokreta i hrianstva iz docnijih ve-
kova. Hrianstvo je, naime, moralo da se znatno transformie kako bi se od tog
prvobitnog, idealistikog eshatolokog pokreta pretvorilo u statinu, patrijarhalnu,
hijerarhijsku crkvenu organizaciju. Taj preobraaj imao je, meutim, dalekosene
istorijske posledice: jedna relativno beznaajna judejska sekta iz prvog veka postala
je na taj nain nova, najrasprostranjenija svetska religija.
U poetku je taj novi mesijanski pokret uglavnom bio aktivan u ruralnim de-
lovima Palestine. Putujui uitelji, apostoli i apostolke, proroci i proroice i isce-
litelji koji su sebe, bez razlike, smatrali Isusovim sledbenicima, preneli su to novo
uenje iz Galileje, Judeje i Samarije u druge krajeve Rimske imperije. Na taj nain je
rano hrianstvo postalo preteno gradska religija. U sociolokom smislu, moe se
uoiti dihotomija izmeu ruralnog, seoskog, i urbanog, kosmopolitskog, okruenja
u kome se razvijalo rano hrianstvo, a onda, u vezi s tim, i razlika izmeu radika-
lizma putujuih propovednika, svojevrsne crkve u pokretu i statine hijerarhijske
institucije iz docnijih vekova (Vukomanovi, 2003, 216).
U takav drutveno-istorijski kontekst bismo, po svemu sudei, mogli smestiti
radikalizam i egalitarizam prvih apostola i apostolki, kao i njihovih sledbenika i
sledbenica s kraja prvog i poetka drugog veka.
ene apostoli u ranom hrianstvu: pravoverni i gnostiki izvori 31

Literatura

Dela apostolskih uenika (1999), prev. A. Jevti, Vrnjaka Banja i Trebinje

Eisennman, Robert (1997), James the Brother of Jesus, Penguin Books, Harmondsworth
King, Karen (2005), Jevanelje po Mariji iz Magdale, Rad, Beograd
Marjanen, Antti (1996), The Woman Jesus Loved: Mary Magdalene in the Nag
Hammadi Library and Related Documents, E.J. Brill, Leiden
Ricci, Carla (1994), Mary Magdalene and Many Others: Women who Followed
Jesus, Fortress Press, Minneapolis
Pejgels, Elejn (1981), Gnostika jevanelja, Rad, Beograd
Robinson, James (1988), The Nag Hammadi Library in English, E.J. Brill, Leiden
Schssler Fiorenza, Elizabeth (1974), Mary Magdalene, Apostle to the Apostles.
UTS Journal, April l974
Theissen, Gerd (1977), Soziologie der Jesusbewegung, Mnchen
Vukomanovi, Milan (1997), Rani hrianski mitovi, igoja tampa, Beograd
Vukomanovi, Milan (2003), Rano hrianstvo od Isusa do Hrista, igoja tampa, Beo-
grad.