SR Rak Jetre Vodic Za Pacijente

Rak jetre
ta je
rak jetre?
Dozvolite da Vam
objasnimo.
www.anticancerfund.org www.esmo.org
ESMO/ACF Serija Vodia za Pacijente

zasnovana na ESMO Smernicama Klinike Prakse

RAK JETRE: VODI ZA PACIJENTE

INFORMACIJE ZA PACIJENTE NA OSNOVU ESMO SMERNICA KLINIKE PRAKSE

Ovaj vodi za pacijente pripremio je Anticancer Fund, kako bi se pomoglo pacijentima i njihovoj
rodbini da bolje razumeju prirodu raka jetre i da se upoznaju sa najboljim terapijskim opcijama
prema tipu raka jetre. Preporuujemo da pacijenti pitaju svoje doktore koji testovi ili terapija
su potrebni za tip i fazu bolesti u kojoj se nalaze. Medicinske informacije koje su opisane u ovom
dokumentu zasnovane su na smernicama klinike prakse napisanim od strane European Society for
Medical Oncology (ESMO) za leenje raka jetre. Ovaj vodi za pacijente napisan je u saradnji sa ESMO
udruenjem i distribuira se uz odobrenje ESMO udruenja. Napisao ga je doktor, a pregledan je od
strane dva onkologa ESMO udruenja, ujkljuujui i glavnog autora vodia klinike prakse za
medicinske strunjake. Takoe je razmotren od strane predstavnika pacijenata ESMO radne grupe
pacijenata.

Vie informacija o Anticancer Fund: www.anticancerfund.org

Vie informacija o European Society for Medical Oncology: www.esmo.org

Definicije za rei koje su oznaene zvezdicom nalaze se na kraju ovog dokumenta.

Rak jetre: vodi za pacijente Informacije na osnovu ESMO smernica klinike prakse- v.2014.1 Page 1

Ovaj dokument je pripremio Anticancer Fund uz ESMO dozvolu.
Informacije u dokumentu nisu zamena za lekarsku konsultaciju. Namenjen je za linu upotrebu i ne moe biti modifikovan, kopiran
ili distribuiran bez pisane saglasnosti ESMO udruenja i Anticancer Fund.
Sadraj

Definicija raka jetre ................................................................................................................................. 3
Da li se rak jetre esto javlja? ................................................................................................................. 5
ta uzrokuje rak jetre? ............................................................................................................................ 6
Kako se dijagnostikuje rak jetre? ............................................................................................................ 8
ta je vano znati da bi se odredila optimalna terapija? ...................................................................... 12
Koje su terapijske opcije? ..................................................................................................................... 15
Koji su mogui neeljeni efekti leenja? ............................................................................................... 22
ta se deava po zavretku leenja? ..................................................................................................... 25
Defnicije medicinskih pojmova ............................................................................................................. 28
Tekst je napisao Dr. Annemie Michiels (za Anticancer Fund) i pregledan je od strane Dr. Gauthier Bouche (Anticancer Fund),
Dr. Svetlana Jezdic (ESMO), Prof. Svetislav Jelica (ESMO), Ivan Gardini (European Liver Patients Association or ELPA), Hilje
Logtenberg-van der Grient (ELPA), Greet Boland (ELPA) and Ingo van Thiel (ELPA).
Ova dopuna (2014) odraava promene u najnovijoj verziji ESMO Smernica klinike prakse. Dopuna je uradjena od strane Dr.
Gauthier Bouche (Anticancer Fund), a pregledana je od strane Dr. Svetlana Jezdic (ESMO), Pr. Chris Verslype (ESMO), Ivan
Gardini (ELPA), Hilje Logtenberg-van der Grient (ELPA) i Ingo van Thiel (ELPA).
Prevod broure LIVER CANCER: A GUIDE FOR PATIENTS uraen je na inicijativu Udruenja medikalnih onkologa Srbije
(UMOS) i grupe Mladi onkolozi UMOS-a, a po odobrenju ESMO/Anticacer Fund. Ovaj tekst prevela je dr Marina Grbi
(Institut za onkologiju i radiologiju Srbije) i revidirala dr Jelena Spasi (Institut za onkologiju i radiologiju Srbije).

DEFINICIJA RAKA JETRE

Rak jetre je tumor koji se prvobitno stvara u tkivu jetre. Postoje razliiti tipovi raka jetre prema
tipovima tumorskih elija.
Hepatocelularni karcinom (rak jetrinih elija) najea je forma raka jetre. On obuhvata 90% svih
tumora jetre. Hepatocelularni karcinom poinje u hepatocictima, glavnim elijama jetre.

Anatomija digestivnog sistema.



Anatomija jetre i okolnih organa

Vana napomena o drugim tipovima raka jetre

Redak tip raka jetre koji se uglavnom pojavljuje kod mlaih pacijenata se naziva fibrolamelarni*
karcinom. Ovaj varijetet je obino jasno ogranien, u poreenju sa hepatocelularnim karcinomom,
koji raste daleko invazivnije. Specifian je takoe po centralnoj brazdi koja je vidljiva na snimcima.
Fibrolamelarni karcinom* se dijagnostikuje i lei na isti nain kao i hepatocelularni karcinom.
Informacije obezbeene u ovom vodiu za pacijente se ne odnose na druge tipove raka jetre koji nisu
hepatocelularni karcinom. Glavni drugi tipovi raka jetre su:
Tumori koji se razvijaju u jetri, ali vode poreklo od drugih organa, npr. creva, eluca ili jajnika.
To su tumori koji se nazivaju metastazama* u jetri ili sekundarni tumori jetre. Informacije o
leenju metastaza* u jetri dostupne su zajedno sa onima koje su posveene raku na mestu
njegovog primarnoh stavaranja.
Tumori koji poinju u krvnim sudovima jetre i nazivaju se angiosarkomi* i hemangiosarkomi*.
Za vie informacija o angiosarkomima* i hemangiosarkomima, klikuti ovde.
Tumori koji poinju u unim putevima i nazivaju se karcinomi unim puteva ili
holangiokarcinomi*. Meutim, ako oni ukljuuju une puteve u jetri, ponekad se nazivaju
rakom jetre. Za vie informacija o tumorima unih puteva, kliknuti ovde.
Tumori koji se nazivaju hepatoblastomi* javljaju se kod odojadi i dece. Za vie informacija o
hepatoblastomima, kliknuti ovde.


DA LI SE RAK JETRE ESTO JAVLJA?

Rak jetre je na estom mestu po uestalosti u svetu. U Evropi, 10 od 1000 mukaraca i 2 od 1000 ena
e razviti rak jetre u nekom trenutku svog ivota. Na svetskom nivou, mnogo je ei u Jugoistonoj
Aziji i Zapadnoj Africi. Ovo je uglavnom povezano sa injenicom da virus hepatitisa B poveava rizik
od razvoja raka jetre, a on je daleko ei u ovim podrujima. U SAD i Junoj Evropi, virus hepatitisa
C* je ei uzrok raka jetre.
U 2008. godini rak jetre je dijagnostikovan kod oko 40000 mukaraca i priblino 20000 ena u Evropi.

Prosena starost u vreme postavljanja dijagnoze je izmeu 50 i 60 godina, ali u Aziji i Africi ee
izmeu 40 i 50 godina.


TA UZROKUJE RAK JETRE?

Kod veine pacijenata, raku jetre prethodi ciroza jetre. Ciroza jetre je
posledica hroninog oboljenja jetre, mada e samo mali procenat
pacijenata sa hroninom bolesti jetre na kraju razviti cirozu. U cirozi
tkivo jetre se polako menja na raun gubitka normalnih jetrinih elija i
sadri sve vie fibroznog i oiljnog tkiva. elije jetre ne rastu ili ne
funkcioniu normalno.
Tani mehanizmi i razlozi zbog kojih se razvija rak jetre nisu u potpusnosti poznati. Meutim, ciroza i
njeni uzroci su glavni faktor rizika* za razvoj hepatocelularnog karcinoma, glavnog tipa raka jetre1.

Faktor rizika* poveava mogunost dobijanja raka, ali nije ni neophodan niti dovoljan da prouzrokuje
rak. On sam nije uzronik raka. Neki ljudi sa ovim faktorima rizika* nikada nee razviti rak jetre, dok
se kod drugih ljudi koji nemaju nikakve faktore rizika* ipak na kraju razvije rak.

Glavni faktori rizika* su oni koji prouzrokuju cirozu, ali postoje i oni koji nisu povezani sa cirozom.

Uzroci ciroze jetre:
o hronina infekcija virusom hepatitisa B* (HBV) ili hepatitisa C* (HCV). Infekcija
virusom hepatitsa B ili C se smatra hroninom kada virus ostane prisutan u krvi due
od est meseci i uzrokuje smanjenje jetrine funkcije. irom sveta infekcija virusom
hepatitisa B je odgovorna za 50%, a hepatitisa C za 25% svih sluajeva nastanka raka
jetre. Hronina infekcija virusom hepatitisa B poveava rizik za razvoj raka jetre 100
puta, a virusom hepatitisa C 17 puta. Oko 85% osoba sa infekcijom virusom hepatitsa
C* razvije hroninu formu, od njih priblino 30% napreduje do ciroze, a 1-2% godinje
razvije rak jetre. Udruena infekcija sa virusom hepatitisa B*, to znai da su oba
virusa prisutna u isto vreme, dodatno poveava rizik. Infekcija virusom hepatitisa B*
moe takoe prouzrokovati rak jetre direktno, bez prethodnog razvoja ciroze. Virus
moe dovesti do meanja sopstevne DNK (deoksiribonukleinska kiselina) sa DNK
domaina i izazvati mutacije u njegovim genima. Ove mutacije mogu dovesti do toga
da elija izgubi kontrolu nad svojim normalnim funkcijama, razmnoavanjem i
prirodnom elijskom smrti. Generalno se pretpostavlja da gubitak kontrole nad ovim
funkcijama moe dovesti do raka.
Oekuje se da e uvoenjem vakcinacije irom sveta
biti daleko manje sluajeva hepatitisa B* i takoe
manje sluajeva raka jetre povezanog sa ovim
virusom. Takoe se oekuje da e leenje
antivirusnim lekovima smanjiti smrtnost od
oboljenja jetre (ukljuujui i rak jetre) kod hroninih
infekcija virusom hepatitisa B*. Takoe, poslednje
studije ukazuju da leenje pacijenata sa hroninom
infekcijom virusom hepatitisa C* antivirusnim
lekovima mogu znaajno smanjiti rizik od razvoja raka jetre kod ovih pacijenata.

1
Ciroza jetre nije faktor rizika* za fibrolamelarni karcinom*.

o Dugotrajna zloupotreba alkohola moe voditi cirozi jetre i raku.
U zemljama gde je uestalost infekcije hepatitis B virusom* mala,
alkohol je glavni uzrok raka jetre. Unos alkohola kod osoba koje
boluju od hepatitisa jo vie poveava rizik.
Prevencija dugotrajnog uzimanja alkohola moe znaajno
smanjiti rizik od razvoja ciroze i raka jetre.
o Neka nasledna stanja jetre mogu takoe prouzrokovati cirozu,
kao to su hemohromatoza ili deficit alfa 1 antitripsina.
Hemohromatoza je nasledno oboljenje koje prouzrokuje
poveanu apsorpciju gvoa iz hrane. Gvoe se tada skladiti u
razliitim organima, najvie u jetri. Kod deficita alfa 1 antitripsina nenormalna forma
proteina alfa 1 antitripsina se skladiti u jetri. To moe prouzrokovati cirozu jetre i
poveati rizik od razvoja raka jetre.
o Masna jetra koja nije prouzrokovana alkoholom i ne-alkoholni steatohepatitis su
dva stanja koja se javljaju u jetri i mogu takoe dovesti do razvoja ciroze i raka. Ona
nisu prouzrokovana infekcijom ili unosom alkohola, ali izgleda da su povezana sa
gojaznou i eernom boleu (dijabet, lat. diabetes mellitus). Stoga, gojaznost i
dijabet predstavljaju takoe faktori rizika* za rak jetre. ta vie, ako pacijent sa
dijabetom uzima vee koliine alkohola, rizik je mnogo vei.
Prevencija gojaznosti i dijabeta tip 2 usvajanjem zdravog naina ivota moe
smanjiti rizik od nastanka nealkoholne masne jetre. Promene u nainu ivota ljudi
koji boluju od gojaznosti ili dijabeta tip 2 moe takoe smanjiti rizik.
o Postoje i druga, menja esta, medicinska stanja koja pogaaju jetru i poveavaju rizik
od raka. Ova stanja ukljuuju autoimuni hepatitis*, zapaljenja* intrahepatinih
unih puteva (primarna bilijarna ciroza* ili primarni sklerozirajui holangitis*) i
Vilsonova bolest. Ova stanja nisu uzrokovana infekcijom ili alkoholom.
Pol: rak jetre je etiri do osam puta ei kod mukaraca nego kod ena, mada je to
verovatno zbog razlika u ponaanju koje utiu na ranije opisane faktore rizika*.
Izloenost otrovnim supstancama:
o Anaboliki steroidi su hormoni koje uzimaju neki sportisti da poveaju snagu i
miinu masu. Dugotrajna upotreba anabolikih steroida poveava rizik od razvoja
hepatocelularnog adenoma, benignog* tumora jetre koji moe da postane maligni* i
transformie se u hepatocelularni karcinom.
o Unos hrane zagaene aflatoksinom. Aflatoksin je otrovna supstanca koju proizvode
gljivice koje mogu da rastu u hrani (kikiriki, penica, soja, kukuruz, pirina) koja se
skladiti u toplim i vlanim uslovima. Prilikom redovnog unosa moe prouzrokovati
mutacije* u DNK* jetrinih elija, inei da postanu kancerske elije.
Smanjenje izloenosti hrani zagaenoj aflatoksinom moe smanjiti rizik za razvoj
raka jetre, naroito kod ljudi sa infekcijom hepatitis B virusom*.

Za druge faktore, kao to je puenje, pokazano je da poveavaju rizik za razvoj raka jetre, ali dokazi su
protivreni. Potrebna su dodatna istraivanja da potvrde da su ovo mogui faktori rizika*.

KAKO SE DIJAGNOSTIKUJE RAK JETRE?

Sumnja na rak jetre se moe javiti u razliitim okolnostima. Veina pacijenata ima cirozu jetre i/ili
hronini hepatitis pre razvoja raka jetre. Ljudi sa cirozom zahtevaju paljiv nadzor (praenje) kako bi
se to je ranije dijagnostikovao mogui rak jetre. Isti nadzor se preporuuje i kod ljudi sa infekcijom
virusom hepatitisa B* koji nisu razvili cirozu, a naeno je vie od 10000 kopija virusa po mililitru krvi,
kao i one sa infekcijom virusom hepatitisa C ija jetra je u uznapredovalom stadijumu fibroze*. Bez
obzira to e mali procenat pacijenata sa nealkoholnim steatohepatitisom razviti rak jetre, slian
nadzor je potreban i ovde, poto se rak moe razviti i u odsustvu ciroze.

Stoga e se okolnosti postavljanja dijagnoze razlikovati izmeu pacijenata sa postojeom cirozom
jetre ili bez nje.

Nadzor kod pacijenata za koje se zna da imaju povean rizik za nastanak raka jetre

Svi pacijenti sa cirozom jetre zahtevaju paljiv nadzor, kao i oni koji nemaju cirozu, ali imaju hepatitis
B* ili C* infekciju, kao to je opisano iznad. Na svakih est meseci se radi ultrazvuk* jetre, kao bi se
pronaao bilo kakav novi vor*, cista* ili izraslina* koji bi se mogli pretvoriti u rak.

1. Ultrazvuni* pregled se koristi za detekciju vorova* koji su obino vidljivi jedino na ovaj
nain. Kada se uoi vor* na ultrazvuku* naredni koraci zavise od veliine i karakteristika
vienog vora*. Ove dve karakteristike daju informacije o verovatnoi da bi se vor* mogao
pretvoriti u rak jetre.
vor* manji od 1cm trebalo bi pratiti ultrazvunim pregledom*u intervalima od est
meseci. Verovatnoa da e se ovaj tip vora* pretvoriti u rak jetre unutar sledeih
meseci je mala.
vor veliine izmeu 1 i 2cm trebalo bi ispitati sa najmanje dva razliita radioloka
pregleda* (CT skener* sa kontrastom , ultrazvuk* ili pregled magnetnom rezonancom
(MRI)* sa kontrastom).
o Ako dve razliite tehnike pokau tipinu sliku raka jetre, onda bi vor* tako trebalo i
tumaiti.
o Ako to nije sluaj, lekar bi trebalo da uradi biopsiju* ili ukloni vor* za dalja
ispitivanja u laboratoriji. Biopsija* je uzimanje uzorka, koje se u ovom sluaju vri
tankom ili debljom iglom kojom se prolazi kroz kou ispod rebara na desnoj strani i
ulazi u jetru sa ciljem da se uzme mali uzorak jetrinog tkiva. Uzorak koji se uzima
tanjom iglom se zove iglena aspiracija. Uklanjanje vora se moe vriti i operacijom.
Ponekad je dijagnoza toliko izvesna da biopsija* jetre nije potrebna. Sledee sluajeve bi
trebalo smatrati sigurnim rakom jetre.
o Ako tehnike pregleda pokau da je vor* vei od 2cm i ima tipinu sliku raka jetre.
o Ako postoji bilo kakav vor* u jetri, a u isto vreme je vrednost alfafetoproteina (vidi
dole) u krvi visoka (400 ng/ml i via) i ima tendenciju rasta.


2. Test iz krvi za protein* koji se naziva alfafetoprotein* ili AFP, moe pruiti dodatne
informacije. AFP je normalno prisutan u visokom nivou u krvi fetusa, ali njigevo nivo postaje i
ostaje jako nizak (normalni nivo) ubrzo nakon roenja. Ako se visoke vrednosti nau u krvi
odraslih osoba, to ukazuje da mogu imati rak jetre.
Testovi za AFP se mogu koristiti kod osoba sa cirozom* jetre za ranu detekciju raka.
Meutim, ovi testovi se ne preporuuju kao skrining kod osoba koje nemaju cirozu zato to
nisu uvek precizni. Kod manjeg procenta raka jetre, vrednosti AFP u krvi nisu poviene.
Vrednost AFP nije poviena ni kod fibrolamelarnog karcinoma*. U mnogim sluajevima, nivo
AFP je povien samo u kasnom stadijumu raka jetre. Takoe, poviene vrednosti AFP se mogu
nai i u drugim oboljrnjima jetre, ukljuujui oboljenja jetre koja nisu povezana sa tumorom
ili pak tumorima koji se razvijaju u drugim organima, kao to su testis i jajnik. Kod pacijenata
sa cirozom izmenjen nivo AFP se esto via. Stoga, ovaJ test je koristan samo u kombinaciji sa
ultazvunim* pregledom.

Mogui simptomi raka jetre

Kod pacijenata koji nemaju poseban nadzor kao to je iznad opisano, glavni simptomi koji mogu biti
povezani sa rakom jetre su sledei:
neobjanjiv gubitak telesne teine,
nemo, umor,
gubitak apetita ili oseaj prepunjenosti nakon veoma malog obroka,
munina ili povraanje,
groznica,
uveana jetra koja se osea kao masa prisutna ispod rebara sa desne strane,
uveana slezina koja se osea kao masa prisutna ispod rebara sa leve strane,
bol u trbuhu ili u blizini desne lopatice,
otok ili skupljanje tenosti u trbuhu,
svrab,
uta prebojenost koe i beonjaa (utica),
vidljive proirene vene na prednjoj strani trbuha.

Svi ovi simptomi mogu biti prouzrokovani i drugim stanjima ili se primeuju tek u uznapredovalom
stadijumu raka jetre. Meutim, u sluaju postojanja vie gore navedenih simptoma, naroito ako se
oni odravaju, potrebno je sprovesti dalje pretrage.
Pogoranje funkcije jetre se ponekad moe detektovati tokom pregleda krvi zbog nekih drugih razloga. Ovo
moe biti izazvano i mnogim drugim stanjima i stoga takoe treba da dovede do detaljnijih ispitivanja.

Dijagnoza

Dijagnoza raka jetre uglavnom se zasniva na sledeim pregledima:

1. Kliniki pregled
Doktor e vas pitati za tegobe i simptome, pregledati va
trbuh i ostatk tela. Traie uveanu jetru ili slezinu, prisustvo
tenosti u trbuhu, utilo koe i oiju (ukazuje na uticu) ili
druge znake koji bi ukazivali da jetra ne funkcionie pravilno.

2. Analiza krvi
Moe otkriti poviene nivoe alfa fetoproteina* (AFP), tumorskog markera, ali to se via samo
kod 50-75% pacijenata sa rakom jetre. Prema tome, ako AFP nije povien, to ne znai da
tumor nije prisutan. Takoe, ukoliko je AFP povien to ne mora obavezno znaiti da tumor
postoji.

3. Radioloki pregled*
Najpre e biti uinjen ultrazvuk* jetre kako bi se procenila
konzistencija organa i potraili mogui vorovi*. U 75% sluajeva raka
jetre tumori su multifokalni u vreme postavljanja dijagnoze.
Multifokalnost znai da postoji nekoliko vorova* (iili tumora) u
razliitim delovima jetre.
Kako bi se dobila preciznija slika i otkrili i mali vorovi*, moe se
uraditi i CT* ili MRI* pregled. MRI pregled moe biti naroito koristan
kod pacijenata koji ve imaju postojee (benigne*) vorove* zbog
ciroze* jetre. Ovi pregledi se ponekad rade nakon intravenskog*
ubrizgavanja kontrasne tenosti sa ciljem da se vorovi* obelee.
Redosled testova koji se koriste za dijagnostikovanje raka jetre
zavisie od veliine promena ili prisustva ciroze nakon radiolokog
pregleda*.

4. Histopatoloki* pregled
Histopatoloki pregled Izvodi se na uzorku tkiva jetre koji se
naziva biopsijom*. Odluka da se biopsija sprovede trebalo bi da
bude razmotrena od strane nekoliko specijalista, ukljuujui i
hirurga specijalizovanog za hirurgiju jetre. To je jedini nain da
se utvrdi da li su lezije viene na radiolokom pregledu
benigne* ili maligne*. Biopsija se moe vriti tankom ili debelom
iglom koja prolazi kroz kou na desnoj strani ispod rebara, ulazi
u jetru i uzima uzorak tkiva jetre. Ponekad se koriste ultrazvuk*
ili CT skener* da bi se osigurao ulazak igle pravo u sumnjivi vor*. Hirurg moe uraditi
biopsiju* i tokom operativnog zahvata koji se naziva laparoskopija*. Tokom laparaskopije*
hirurg ubacuje tanak instrument sa malom kamerom kroz jedan ili vie malih rezova na koi
trbuha, kako bi video njegovu unutranjost i uzeo biopsiju* bez potrebe da napravi veliki rez
na trbuhu.
Uzorak tkiva e biti pregledan u laboratoriji pod mikroskopom od strane specijaliste koji se
naziva patolog*. On takoe moe obaviti i druge testove kako bi definisao specifian tip i
karakteristike tumora. Meutim, ak i ako patolog zakljui da uzorak biopsije nije sadrao
maligne elije, jo uvek se ne moe iskljuiti da je tumor maligni*.

Postoji rizik od krvarenja tokom procedure zato to je jetra bogata krvnim sudovima a
koagulacija* krvi moe biti naruena kod pacijenata sa cirozom. Postoje takoe i mali rizik da
biopsija jetre rairi tumor kroz put prolaska igle. Ako se rak jo uvek nije proirio, potrebno je
izbei ovaj rizik. Meutim, rizik je manji kada se biopsija* uzima sa tankom iglom. Nema rizika
da bi tumor mogao eksplodirati kada se ubode iglom.


Meutim, biopsija* se nee izvoditi u sledeim situacijama:
- pacijent se smatra previe slabim da bi mogao da podnese bilo koju vrstu
terapije,
- pacijent ima uznapredovalu formu ciroze* i oekuje translplantaciju jetre,
- pacijent moe biti operisan sa ciljem da se ukloni itav tumor (pogledaj
naredni paragraf o resektabilnosti).
Kod nekih pacijenata sa postojeom cirozom* mogue je osloniti se i na radiografski pregled
za dijagnozu.
Biopsija* seutoliko moe izbei jedino ukoliko specifini radiografski pregled pokae tipinu
vaskularnu sliku raka jetre. To moe biti posebna vrsta pregleda CT skenom* (multifazni
multidetektorski CT skener) ili specifini pregled magnetnom rezonancom* (dinamska MRI sa
kontrasnim pojaanjem*).

TA JE VANO ZNATI DA BI SE ODREDILA OPTIMALNA TERAPIJA?

Ne postoji pojedinana najbolja terapija koja e pomoi svakom pacijentu. Lekari
e morati da uzmu u obzir brojne aspekte kako pacijenta, tako i tumora, kako bi
odluili koji je najbolji nain leenja.

Vane informacije o pacijentu

starost,
medicinska istorija (lina anamneza o pridruenim bolestima,
operacijama, stanjima. prim. prev.),
rezultati klinikih pregleda. Va lekar e posebno:
o proceniti Vau uhranjenost,
o pregledati kou i oi u potrazi za zutom prebojenou koja bi mogla ukazivati na
uticu i tamne fleke po koi koji bi pokazale nizak nivo trombocita,
o potraiti indirektne znake poveanog krvnog pritiska u veni koja snabdeva jetru,
o pogledati da li su jetra i slezina uveani i da li ima tenosti u trbuhu koja se naziva
ascit*,
o ispitati da li postoje znaci izmenjenog mentalnog (umnog) statusa u sklopu sloenog
stanja koje se naziva encefalopatija*,
prisustvo drugih oboljenja jetre i trenutne jetrine funkcije koja se ponekad naziva rezidualna
funkcija jetre. Lekar procenjuje funkciju jetre kroz odreene parametre u krvi kao to su
protrombinsko vreme*, nivo albumina*, nivo bilirubina*, broj trombocita*,
hronine infekcije virusom hepatitisa B* ili C*, mogue leenje i nivo aktivnosti infekcije,
trenutna konzumacija alkohola,
prethodna primena lekova u injekcijama,
opte stanje koje procenjuje generalno blagostanje i dnevnu aktivnost pacijenta obolelog od
raka. Opte stanje procenjuje pacijentove fizike sposobnosti dajui mu skor od 0 za potpuno
aktivnog pacijenta, do 4 za pacijenta koji je u potpunosti onesposobljen zbog svoje bolesti.

Kroz razmatranje ovih elemenata lekar e proceniti da li je pacijent u dobrom stanju i da li se moe
podvrgnuti odstranjivanju dela jetre ili transplantaciji jetre.

Vane informacije o bolesti

Odreivanje stadijuma bolesti (stairanje)

Lekari odreuju stadijum bolesti kako bi procenili proirenost raka i prognozu* bolesti kod pacijenta.
Stadijum bolesti je osnova kako bi se donela prava odluka o leenju. to je vii stadijum, to je loija
prognoza*. Razliita ispitivanja se vre sa ciljem da se utvrdi koliko je rak napredovao unutar tkiva jetre i van
nje i da li se ve proirio na druge delove tela. CT skener* i MRI (pregled magnetnom rezonancom*) bie
uraeni kako bi se procenila lokalna proirenost tumora i eventualno irenje u druge organe. Ako postoji bilo
kakva sumnja da se rak proirio u druge delove tela, radiografska dijagnostika drugih delova tela takoe se
moe uraditi, pre svega CT sken* grudnog koa i scintigrafija* kostiju.

Odreivanje stadijuma bolesti obino se izvodi dva puta: nakon klinikog i radiolokog pregleda i
nakon operacije. Ako je izvrena operacija, otklonjeni tumor moe biti poslat na pregled u
laboratoriju. Rezultati tog pregleda takoe mogu pomoi u odreivanju stadijuma bolesti.

Kako se rak jetre najee razvija na terenu ciroze* jetre, odreivanje stadijuma bolesti treabalo bi
uraditi za rak jetre, kao i za pridruena oboljenja jetre (ako su prisutna). Sve ovo odreuje opcije za
leenje i oekivani ishod. Postoji nekoliko sistema za odreivanje stadijuma bolesti i svaki ima svoje
prednosti i mane. Ovde emo predstaviti dva najvanija sistema odreivanja stadijuma bolesti, TNM
za rak jetre i Child-Pugh za oboljenja jetre i cirozu. Drugi napredniji sistem koga irom sveta koriste
specijalisti za rak jetre takoe e biti predstavljen. Naziva se Barselona Clinic Liver Cancer (BCLC)
sistem za odreivanje stadijuma bolesti, a njegova osnovna prednost je u tome to definie pacijente
u ranom stadijumu raka jetre kada mogu imati korist od kurativne terapije, u smislu izleenja
(stadijum 0 i A), u srednjem (stadijum B) i uznapredovalom (stadijum C) stadijumu bolesti kada bi
mogli imati korist u smislu produenja ivota terapijom, kao i one pacijente koji imaju vrlo kratko
oekivano preivljavanje (stadijum D).

TNM klasifikacija odreuje stadijum raka jetre na snovu kombinacije:
o T, veliine tumora i invazije okolnog tkiva,
o N, zahvatanja limfnih vorova*,
o M, metastaza* ili irenje tumora u druge organe tela.
Stadijumi bolesti bazirani na TNM sistemu objanjeni su u tabeli ispod. Definicije su ponekad
suvie strune, tako da je preporuljivo konsultovati svog lekara za detaljnija objanjenja.

Stadijum Definicija
Stadijum I Jedan tumor koji nije zahvatio krvne sudove jetre niti se proirio u limfne
vorove* ili u druge delove tela.
Stadijum II Postoji jedan tumor koji je zahvatio krvne sudove jetre ili se u jetri nalaze brojni
tumori, ali nijedan od njih nije vei od 5cm i nema irenja u limfne vorove* ili
druge delove tela.
Stadijum III Stadijum III je podeljen u sledea tri podstadijuma. U svakom sluaju, elije
tumora se nisu proirile u limfne vorove* ili udaljene organe.
Stadijum IIIA Brojni tumori su naeni u jetri, najmanje jedan je vei od 5 cm.
Stadijum IIIB Tumor je zahvatio granu jednog od glavnih vena jetre.
Stadijum IIIC Tumor se proirio u susedne bliske organe (osim u unu kesu) ili na
spoljanju povrinu jetre.
Stadijum IV Tumor se proirio u limfne vorove* ili udaljene organe.
Stadijum IVA Bilo ta od gore navedenog uz irenje u regionalne limfne vorove*.
Stadijum IVB Bilo ta od gore navedenog uz irenje tumora u udaljene organe.

Child-Puhg skala definie prognozu*, kao i potrebu za transplantacijom kod hroninog
oboljenja jetre. Ova skala se moe koristiti za bilo koje hronino oboljenje jetre, ne samo za
rak jetre. Prema Chuld-Pugh bodovnom sistemu (skor), postoje stadijumi A, B ili C. A ukazuje
na najmanje, a C na najvie uznapredovalu cirozu. Ona uzima u obzir nakupljanje tenosti u
trbuhu to se naziva ascit*, nivoe dve vrste proteina* u krvi (koji se nazivaju albumin* i
bilirubin*), koliko dobro radi sistem zgruavanja krvi, kao i prisustvo encefalopatije.


Nain na koji se odredjuje Child-Pugh skor je sloen i prevazilazi okvire ovog vodia.
Preporuuje se da pitate svog lekara za detaljnija objanjenja.

Barcelona Clinic Liver Cancer (BCLC) sistem odreivanja stadijuma bolesti
BLCB definie etiri stadijuma, od A do D, raka jetre. Zasniva se na velini i broju tumora u jetri,
invaziji krvnih sudova tumorom, irenju raka izvan jetre, nivou pritiska u veni koja ide kroz jetru,
nivou bilirubina* u krvi, Child-Pugh skoru i optem stanju.
Krvni pritisak u veni koja ide kroz jetru (koja se naziva vena porta*) moe biti povien u sluajevima
kada jetra ne dozvoljava normalan protok krvi, zbog naruene konzistencije. Bilirubin je protein* koji
se normalno izluuje iz jetre u u. Meutim, kada je jetrina funkcija naruena, moe se takoe nai i
u krvi. Child-Pugh skore je bio objanjen ranije i uzima u obzir sakupljanje tenosti u trbuhu (ascit*),
nivo albumina* i bilirubina u krvi, funkcionisanje sistema za zgruavanje i prisutsvo encefalopatije*.
Kako se odreuje opte stanje bilo je objanjeno u prethodnom poglavlju. OPte stanje zavisi od
pacijentove fizike sposobnosti, dajui zbir od 0 za potpuno aktivne pacijente, do 4 za pacijente koji
su potpuno onesposobljeni svojom boleu.
S obzirom na to da BCLC ukljuuje toliko mnogo faktora, smatra se da najbolje predvia prognozu* za
pacijente koji boluju od ciroze i raka jetre i veoma je koristan u planiranju leenja.

Rezultati biopsije*

Uzorak tkiva za biopsiju* bie pregledan u laboratoriji. Taj pregled se naziva patohistoloki* pregled.
Drugi patohistoloki* pregled izvodi se na tumoru ili limfnim vorovima* koji se uklanjaju tokom
hirurkog zahvata. Ovo je veoma vano kao potvrda rezultata biopsije i za obezbeivanje vie
informacija o karcinomu. Rezultati pregleda biopsije* trebalo bi da ukljuuju sledee:

pre svega, patolog* e pogledati da li je tumor zaista porekla jetre, odnosno rak jetre ili je udaljeno
irenje drugog tumora (na primer, iz creva), pregledom elija tumora i utvrivanjem da li postoje
osobine raka jetre ili drugih elija. Ako se radi o raku jetre, patolog* e razluiti da li je to
hepatocelularni karcinom ili fibrolamelarni karcinom, ili neki drugi od gore pomenutih tipova raka
jetre.

Rresektabilnost

Hirurzi e prosuditi da li je tumor operabilan ili resektabilan, to znai da postoji mogunost za
uklanjanje celog tumora tokom operacije, ili je inoperabilan ili neresektabilan, to znai da nije
mogue ukloniti ga. Nema jasne podele izmeu termina resektabilno i neresektabilno u sluaju TNM
klasifikacije stadijuma bolesti, ali rani stadijumi raka jetre su verovatnije resektabilni. Tumor moe
biti neresektabilan, na primer, ukoliko je veoma velik ili kada je u blizini vanih krvnih sudova, to ga
ini teim za uklanjanje bez oteenja krvnih sudova.


KOJE SU TERAPIJSKE OPCIJE?

Planiranje leenja ukljuuje multidisciplinarni tim medicinskih strunjaka. Ovo
zahteva sastanak razliitih specijalista, multidisciplinarno miljenje*, ili
konzilijum. Tokom ovog sastanka plan leenja e biti razmatran shodno vanim
informacijama koje su ranije spomenute, kao to su da li pacijent ima cirozu*
jetre, koja je proirenost bolesti, koji je nain rasta tumora, kakva je jetrina
funkcija, moe li tumor biti operisan i kakvo je opte stanje pacijenta. Rizik
svakog pojedinanog naina leenja se takoe uzima u obzir.

Opseg leenja e zavisiti od stadijuma bolesti, karakteristika tumora i pridruenih
rizika.
Svaka terapijska opcija navedena dole ima svojih koristi, rizika i kontraindikacija*. Preporuuje se da
pitate svog lekara za oekiavnu korist i rizike svakog naina leenja, kako biste bili obaveteni o
posledicama leenja. Kod nekih tipova leenja postoji nekoliko dostupnih mogunosti i izbor bi
trebao da bude razmatran vaganjem izmeu oekivane koristi i rizika od primene terapije.

Kako je pomenuto u prethodnom odeljku, plan leenja najvie zavisi od stadijuma prema BCLC
sistemu stairanja. Leenje po stadijumima i detalji o terapiji prikazani su u tekstu koji sledi.

Leenje stadijuma 0 i A prema BCLC klasifikaciji
Za pacijente sa ranim stadijumom karcinoma (0 i A prema BCLC sistemu stairanja) mogue je
predloiti leenje sa namerom izleenja raka. Ovo leenje moe biti hirurka resekcija, transplantacija
jetre ili metode lokalne ablacije*, a odluka ponajvie zavisi od stepena ciroze* i veliine i broja tumora
u jetri.


Za ove pacijente dostupno je nekoliko terapijskih opcija. Multidisciplinarni tim* e odluiti koja je
najprikladnija opcija prema znaajnim informacijama koje su gore spomenute. Tri glavne opije
leenja u ovim stadijumima su:
hirurka resekcija tumora,
transplantacija jetre,
metode lokalne ablacije*.

Hirurka resekcija
Hirurka resekcija je prioritetna opcija za:

pacijente koji nemaju cirozu* i kod kojih moe biti sauvan dovoljan deo jetre;
pacijente sa BCLC stadijumom 0 ili A kod kojih opte stanje dozvoljava podvrgavanje hirurkoj
intervencijii i koji imaju jedan tumor u jetri koji ne prouzrokuje portnu hipertenziju.
U posebnim sluajevima, vie lezija moe biti bezbedno uklonjeno, ali, s obzirom na to da hirurgija jetre
nosi odreene rizike, pojedinani rizik po pacijentu mora biti uzet u obzir pre donoenja bilo koje odluke.
U zavisnosti od proirenosti tumora i stepena ciroze jetre mogu biti uklonjeni deo jetre ili kompletna jetra.

Resekcija jetre podrazumeva uklanjanje dela jetre koji sadri tumor. Ovaj tip
hirurke intervencije se naziva delimina hepatektomija. Ova vrsta zahvata
se moe izvoditi samo kod pacijenata koji nemaju cirozu* ili imaju
ogranienu cirozu (BCLC stadijumi 0 i A), obzirom da je funkcija jetre kod
ovih pacijenta i dalje uredna. Preostali deo jetre e preuzeti funkciju jetre.
Nakon operacije, odstranjeni deo e pregledati patolog* u laboratoriji.
Patolog e proveriti da li je uklonjen ceo tumor analizirajui da li je tumor
okruen zdravim tkivom. To se opisuje ili kao negativna ivica (rub) resekcije,
to znai da je velika verovatnoa da je uklonjen ceo tumor, ili pozitivna ivica
resekcije to znai da je malo verovatno da je ceo tumore uklonjen. Ukoliko
su ivice resekcije negativne, utoliko je prognoza* bolja.

Transplantacija jetre

Kada resekcija tumora nije mogua, trebalo bi razmotriti transplantaciju jetre ako postoji jedan
tumor manji od 5cm ili ako postoje dva do tri tumora svaki manji od 3cm. Ovi kriterijumi se nazivaju
Milanskim kriterijumima.

Kriterijumi za registrovanje kandidata za transpalntaciju jetre kod pacijenata sa rakom jetre

Transplantacija je mogua samo pod strogim uslovima obzirom na manjak donora jetre. Prvi
uslov je da pacijent ispunjava gore pomenute Milanske kriterijume vezane za broj i veliinu tumora.
Zakonski propisi koji reguliu oblast transplantacije organa razlikuju se od zemlje do zemlje.
Informacije vezane za specifinosti u pojedinim zemaljama obezbeuje lekar ili drugo osoblje
ukljueno u transplantaciju jetre. Uobiajeno, jetra davalaca potie od ljudi koji su skoro preminuli ili
im je dijagnostikovana modana smrt. Modana smrt znai da je mozak pretrpeo deficit kiseonika
i stoga nikada vie nee normalno funkcionisati, a disanje i cirkulacija krvi se odravaju jedino uz
pomo aparata. Ipak, kada i kako se neko moe smatrati u stanju modane smrti precizno je
definisano specifinim zakonima unutar svake zemlje.

S obzirom na to da su ovakve situacije retke i da ne moe svaki pacijent dobiti jetru, pacijenti prvo
moraju biti procenjeni kao podobni za operaciju. Takoe, ukupna prognoza kod pacijenta trebalo bi
da bude dovoljno dobra kako bi bio registrovan na listi ekanja.
Pacijenti koji imaju cirozu* jetre prouzrokovanu zloupotrebom alkohola ili i dalje konzumiraju
alkohol, kao i pacijenti sa loom prognozom to zbog karakteristika tumora, to i zbog drugih
pridruenih bolesti, nee biti razmatrani za transplantaciju. Neki centri sa mnogo iskustva imaju
mogunost za izvoenje odvojene transplantacije jetre (u kojoj nekoliko pacijenata dobija delove
jetre jednog davaoca), transplantacije sa ivinim graftovima (jetre koje nisu u potpunosti zdrave) ili
jetre od ivih davalaca (to znai da se delovi jetre zdravog ivog davaoca transplantiraju pacijentu).
Budui da su ovo izuzetne okolnosti, mogunosti za svakog pacijenta moraju biti procenjene od
strane etikog komiteta, kao i od komisije za transplantaciju unutar ustanove.

Procedure za transplantaciju jetre

Transplantacija jetre je procedura u optoj anesteziji* koja uobiajeno traje 6 do 10 sati.
Tokom ovog vremenskog perioda, hirurzi e prvo napraviti rez oblika bumeranga u gornjem delu
trbuha i ukloniti staru jetru pacijenta, ostavljajui delove glavnih krvnih sudova primaoca na mestu.
Nova jetra e tada biti ubaena i povezana sa ovim krvnim sudovima i unim putevima pacijenta.

Terapije za pacijente koji ekaju transplantaciju jetre

Zbog nedostatka organa, kandidati za transplantaciju jetre suoeni su sa dugakim periodom
ekanja koji ne sme odloiti odluivanje o alternativnim metodama leenja. U sluaju dugog ekanja
na davaoca (due od 6 meseci) pacijentima se mogu ponuditi resekcija, lokalna ablacija ili
transarterijska hemioembolizacija* kako bi se smanjio rizik napredovanja tumora i premostio period
do transplantacije. Detalji o tehnici lokalne ablacije i transarterijske hemioembolizacije nalaze se u
nastavku ovog vodia.

Metode lokalne ablacije*

Cilj lokalne ablacije* je da uniti elije tumora ciljajui ih hemijskim ili fizikim sredstvima. Dve glavne
metode lokalne ablacije su radiofrekventna ablacija i perkutano ubrizgavanje etanola, koje e nadalje
biti objanjeni. Ove tehnike su efikasne u unitenju malih tumora, ali naalost ne mogu spreiti
pojavu novih lezija u okolnom cirotinom* tkivu jetre.
Ove metode su osmiljene kao alternativa hirurgiji. Ove tehnike se preporuuju pacijentima sa BCLC
stadijumom 0 koji se ne mogu podvrgnuti hirurkoj resekciji ili transplantaciji jetre. One su takoe
preporuljive u onim sluajevima kada se oekuje dug period ekanja na transplantaciju jetre (due
od 6 meseci).

Ove dve tehnike pokazuju sline rezultate kod 0 stadijuma BCLC, ako na primer postoji jedan vor*
manji od 2cm, tako da mogu biti smatrane alternativama resekciji. Meutim, radiofrekventna ablacija
daje bolje rezultate u smislu kontrole rasta tumora kod tumora koji su vei od 2 cm.


Radiofrekventna ablacija

Radiofrenkventna ablacija koristi radio talase visoke energije za unitenje elija raka. Tanka sonda*,
poput igle, ubacuje se kroz kou u tumor. Potom se struja visoke frekvencije proputa kroz vrh sonde.
To zagreva tumor i na taj nain unitava elije raka. U isto vreme toplota pri male krvne sudove i
smanjuje rizik od krvarenja. Izumrle eije tumora se postepeno zamenjuju oiljnim tkivom koje se
skuplja tokom vremena. Za navoenje ablacije moe se koristiti ultrazvuk* ili CT skener*. Procedura
se obino izvodi u lokalnoj anesteziji*, ali ponekad moe i tokom otvorene hirurgije ili laparoskopije*
i tada se izvodi u optoj anesteziji*. Tokom laparoskopije hirurg ubacuje tanak instrument sa malom
kamerom kroz jedan ili vie manjih rezova na koi trbuha. Ovo pomae u pregledu unutranjosti
trbuha i izvoenju intervencija bez pravljenja velikih rezova.

Radiofrekventna ablacija je najefikasnija ako je prisutno do pet tumorskih vorova* dijametra ne veeg od
5cm. Kod veih tumora, malo je verovatno da oni mogu biti uniteni ovom tehnikom. Kada se tumor nalazi u
blizini glavnih krvnih sudova, radiofrekventna ablacija se ne savetuje zbog rizika od krvarenja.

Perkutano* ubrizgavanje etanola
Perkutano* ubrizgavanje etanola koristi etanol (koncentrovani alkohol),

za unitavanje tumora. Etanol se ubrizgava kroz kou direktno u tumor.
Ponekad se koriste ultrazvuk* ili CT skener* za navoenje igle pravo u
tumor. Perkutano ubrizgavanje etanola se pokazalo kao manje uspeno
od radiofrekventne ablacije kod vorova* veih od 2cm.

Leenje stadijuma B prema BCLC klasifikaciji
Kod pacijenata koji imaju tumor srednjeg stadijuma (B stadijum po BCLC klasifikaciji) leenje se sastoji
od ubrizgavanja antutumorskog leka u vidu kalema ili malih razgradivih estica direktno u arteriju
koja snabdeva jetru krvlju. Ovaj tip leenja se naziva transarterijska* hemioembolizacija*.

Transarterijska* hemioembolizacija* (TACE)

Pored pacijenata koji imaju B stadijum po BCLC klasifikaciji, pacijenti koji ekaju transplantaciju jetre,
mogu imati koristi od transarterijske hemioembolizacije*, kako bi premostili period ekanja ako on
prekorai 6 meseci.

TACE je injekcija antikancerskog leka direktno u arteriju koja snabdeva jetru krvlju (hepatina*
arterija). Ovo zahteva uvoenje katetera* u arteriju kroz prepone i njegovo voenje do hepatine*
arterije. Procedura se obavlja uz primenu rentgena kako bi se osiguralo da je kateter* u
sudu/sudovima koji snabdeva tumor krvlju. Lek koji se koristi je hemioterapija* to znai da je cilj
ubijanje elija tumora ili ogranienje njihovog rasta. Kroz krvni sud lek dospeva i do elija tumora i do
zdravih elija jetre, ali ga elije jetre razgrade pre nego to proe u druge delove tela. Antitumorski
lekovi koji se mogu koristiti su doksorubicin*, cisplatin* i/ili mitomicin*. Lipiodol* se takoe moe
pomeati sa hemoterapijskim lekovima pre ubrizgavanja. elije tumora e apsorbovati lipiodol i u isto
vreme i lekove. Nakon leka, ubrizgavaju se ili gel ili male razgradive loptice kako bi se blokirale male
arterije koje obezbeuju krv tumoru i presekla snabdevanje tumora nutrijentima i kiseonikom.


TACE se takoe moe koristiti da olaka simptome koje imaju pacijenti sa hepatocelularnim
karcinomom i cirozom*. Cilj nije u izleenju raka, nego u poboljanju stanja pacijenta. Meutim, kako
se veliina i broj tumora u jetri poveavaju, rezultati transarterijske hemioembolizacije su manje
povoljni.
TACE ne bi trebala da se koristiti kod pacijenata sa:
cirozom jetre gradusa C po Child-Puhg skali,
tumorom koji se proirio u oba lobusa jetre ili u druge delove tela,
trombozom portne vene ili
neuobiajenom vezom izmeu arterija i glavne vene koje idu ka jetri.
Tromboziranje portne vene* je stvaranje krvnih ugruaka u glavnoj veni koja ide u jetru. Cilj je izbei
da toksini lek koji se ubrizga dospe drugde van lokalizacije tumora.

Druge transarterijske* tehnike

Transarterijske tehnike su napredovale tokom poslednjih godina. Nekoliko alternativnih tehnika gore
opisanoj TACE su u razvoju.
Male perlice napunjene doksorubicinom* (hemioterapija*) umesto klasine hemioembolizacije*

ciljaju vene koje snabdevaju tumor(e) i istovremeno isporuuju doksorubicin u tumor. Primena ovih
perlica pokazala je manju difuziju hemioteraputika van jetre, dajui manje neeljenih efekata i makar
istu efikasnost kao i klasian TACE.

Unutranje zraenje* sa esticama joda 131 ili itrijuma 90 imaju za cilj embolizaciju* kao i isporuku
zrane* terapije* veoma blizu tumora. Ovaj tip leenja je u fazi ispitivanja i mora se izvoditi u okviru
klinikih studija*. Mala cev se postavlja u glavnu arteriju koja vodi do jetre (hepatina* arterija) i kroz
nju se otputaju mikroskopska estice. Ove estice dopiru do tumora kroz krvne sudove jetre i sadre
radioaktivnu supstancu koja se naziva jod 131 ili itrijum 90. One blokiraju snabdevanje tumora krvlju i
u isto vreme emituju zraenje* koje unitava elije tumora u okolini. S obzirom na preciznost tehnike,
njom se moe isporuiti daleko vea doza zraenja u odnosu na uobiajenu spoljanju zranu
terapiju. Radioaktivnost estica se povlai posle dve nedelje. Prednost ove terapije je to moe biti
koriena bez obzira na to koliko su brojni i veliki vorovi* u jetri, kao i za leenje tumora koji su jo
uvek neotkriveni. Moe se koristiti kod nekih pacijenata koji ne mogu primiti TACE ili onih koji su ve
primili TACE, ali ne kod pacijenata iji se tumor proirio izvan jetre.

Sorafenib* u sluaju progresije bolesti uprkos TACE
Kod pacijenata kod kojih bolest progredira (pojava novih tumora ili porast postojeih), preporuuje
se terapija lekom koji se naziva sorafenib*.

Leenje stadijuma C prema BCLC klasifikaciji
Standardni tretman u ovom stadijumu je sorafenib*, lek koji se uzima na usta. Ukoliko se sorafenib ne
podnosi dovoljno dobro ili ukoliko rak napreduje uprkos tretmanu sorafenibom , preporuuju se
suportivna terapija i uestvovanje u klinikim studijama*.


Budui da se tumor proirio van jetre, ili u limfne vorove* ili u udaljene organe, tretman cilja elije
raka u celom telu. To se naziva sistemska terapija*. Glavna opcija je sorafenib*. Ako se sorafenib ne
tolerie dobro ili ako nije u stanju da utie na rast tumora, leenje e se bazirati na olakanju
simptoma koje je prouzrokovala bolest. Mogue je takoe uestvovati i u klinikim studijama*. U
klinikim studijama* se ispituju novi lekovi ili njihove kombinacije. Savetuje se da pitate lekara da li
postoje studije koje su u toku i koje su odgovarajua za stadijum tumora i specifinu situaciju
pacijenta. Na ovaj nain pacijent dobija pristup novim lekovima i u isto vreme pomae u napretku
naunog procesa u razvoju boljih lekova protiv raka.

Sistemska terapija*

Sorafenib* je lek koji je pokazao produenje preivljavanja kod pacijenata sa uznapredovalim rakom
jetre. Na primer, produava preivljavanje za proseno 2,8 meseci kod pacijenata sa stadijumom A
oboljenja jetre po Child Pugh skali u randomizovanoj klinikoj studiji. Uzima se na usta i stie u celo
telo putem krvotoka nakon apsorpcije u crevima (prolaska leka iz creva u krv, prim. prev.). Sorafenib
se naziva ciljana (targetna) terapija*, budui da je napravljen sa ciljem specifinog pogaanja
tumorskih elija. Druge ciljane terapije* su u fazi istraivanja i ne bi ih trebalo davati van klinikih
studija*.

Hemioterapija* koja se daje sistemski, bilo preko usta ili
intravenski* (infuzijama putem vene), odnosno na nain koji ne
podrazumeva ubrizgavanje u jetrinu arteriju, moe takoe biti
razmotrena. Meutim, nijedan od hemioterapijskih* lekova koji
se koriste za rak jetre nije pokazao produenje oekivanog ivota
pacijenta, ali neki hemioterapijski reimi poput XELOX (koji
predstavlja kombinaciju kapecitabina* i oksaliplatine*) i GEMOX
(kombinacija gemcitabina* i oksaliplatine*) pokazali su da mogu
zaustaviti ili usporiti rast tumora kod nekih pacijenata. Sistemska hemioterapija* ne bi trebala da
bude standard, ali se moe diskutovati o njoj i ponuditi je kao opciju kod izabranih kandidata ako
druge varijante nisu dostupne u bolnici u kojoj se pacijent lei.

Radioterapija

Radioterapija koristi zraenje* da ubije elije raka. U toku su istraivanja kod
pacijenata kod kojih je tumor zahvatio venu portu* ili donju uplju venu.
Radioterapija se moe koristiti u sluajevima velikih tumora sa malo satelitskih
tumora (mali tumori koji ga okruuju) i dovoljno zdrave jetre koja e biti
poteena. Mogue tehnike ukljuuju sledee:

radioembolizaciju* sa mikrosferama* sa Itrijumom 90 za pacijente koji
imaju trombe koji blokiraju protok krvi kroz granu jedne od glavnih
vena u jetri, to se naziva tromboza vene porte. Ovaj tretman je ve
bio opisan ranije.


Spoljna radioterapija putem trodimenzionalne komformalne radioterapije (3D-CRT). Zraenje*
prozivodi maina van tela i onda se upuuje ka tumoru. Naziva se 3D zato to, za razliku od klasine
tehnike spoljanjeg zraenja, kompjuter proraunava taan smer i oblik zranih* talasa. To pomae
da se usmere vrlo precizno u tumor i da se zdrave elije jetre sauvaju koliko god je to mogue. Ova
strategija koja obeava zahteva meutim dodatne potvrde pre nego to bude preporuena.

Leenje stadijuma D prema BCLC klasifikaciji
Standardno leenje u ovom stadijumu je ublaavanje simptoma prouzrokovanih boleu.

Za pacijente sa D stadijumom raka prema BCLC klasifikaciji, nudi se najbolja suportivno zbrinjavanje.
Cilj najbolje suportivne terapije nije izleenje raka niti produenje preivljavanja. Cilj je ublaavanje
tegoba i postizanje maksimalnog komfora pacijenta. Postoje efkasni lekovi za kontrolu bola, munine,
i drugih simptoma. Vano je obavestiti lekara ili medicinsku sestru o bilo kakvoj nelagodnosti kako bi
se leenje prilagodilo potrebama.
utica je uta prebojenost koe i beonjaa. Izazvana je poveanjem vrednosti bilirubina* koji se vie
ne izluuje jetrom zbog toga to je blokirano tumorom. To je veoma est problem kod pacijenata sa
uznapredovalim rakom jetre. Moe biti leeno ubacivanjem stenta kroz une puteve ili tokom
hirurke intervencije ili tokom endoskopije*. Stent je mala cevica koja osigurava slobodan prolaz
bilirubina do creva.
Spoljna radioterapija se moe koristiti za olakanje bola izazvanog metastazama* u kostima.

Kako se procenjuje efekat terapije?

Kod pacijenata sa uznapredovalim rakom moe biti teko merenje efekta leenja, naroito kada
postoji vie tumora. Najbolji nain za procenu da li leenje ima pozitivne efekte je:
kako tumor reaguje na leenje korienjem vizualizacionih tehnika poput CT skenera* ili
pregleda magnetnom rezonancom* (MRI). Dinamski skener ili magnetna rezonanca koji
zahtevaju ubrizgavanje kontrasnog sredstva, preporuuju se s obzirom na to da dozvoljavaju
posmatranje smanjenja aktivnosti tumora ak i u odsustvu smanjenja veliine tumora.
Mnoge terapije koji se koriste za leenje raka jetre mogu zapravo ubiti elije tumora ili
smanjiti snabdevanje krvlju tumora bez da nuno prouzrokuju smanjenje veliine tumora;
kako se pacijent osea tokom i nakon terapije;
kako se nivo alfa-fetopreteina* u krvi menja tokom vremena. Ovo moe biti naroito korisno
kod pacijenata kod kojih vizualizacione tehnike ne pruaju mnogo informacija o terapijskom
odgovoru tumora.


KOJI SU MOGUI NEELJENI EFEKTI LEENJA?

Rizici i neeljeni efekti hirurkog uklanjanja dela jetre

Uklanjanje dela jetre je visokorizina hirurka procedura. Postoji nekoliko rizika i oni mogu
prouzrokovati neeljene zdravstvene probleme koji se nazivaju komplikacijama. Komplikacije se
obino lee, ali ponekad ih je teko leiti i mogu ak biti i fatalne (rezultuju smrtnim ishodom, prim.
prev.).

Neki rizici postoje u svim hirurkim intervencijama pod optom anestezijom*. Ove komplikacije su
retke i ukljuuju duboku vensku trombozu*, srane ili disajne probleme, infekcije, reakcije na
anesteziju. I pored toga to rizici postoje, lekari e preduzeti odgovarajue korake da ih smanje.

Obilno krvarenje je najvei rizik operacije jetre kod pacijenata sa rakom jetre. Jetra normalno
kontrolie zgruavanje krvi i u sluaju da se bilo kakvo oteenje na jetri napravi pre ili tokom
operacije moe poveati krvarenje. Insuficijencija jetre je druga komplikacija operacije naroito kod
pacijenata kod kojih jetrina funkcija nije optimalna zbog hroninog oboljenja jetre.

Rizici i neeljeni efekti transplantacije jetre

Transplantacija jetre je velika hirurka intervencija i nosi rizik od ozbiljnih komplikacija. Rizici
ukljuuju obilno krvarenje, infekcije ili komplikacije anestezije*. Krvarenje se moe dogoditi zato to
jetra normalno kontrolie koagulaciju krvi i moda nee biti u stanju to da radi u prvim danima nakon
transplantacije.
Nakon transplantacije, imuni sistem* bi mogao da zapone borbu protiv nepoznatog organa. Ova
reakcija se naziva odbacivanje i trebalo bi je izbei ako je mogue, budui da moe otetiti novu jetru.
Znaci odbacivanja mogu biti poviena temperatura, umor, nedostatak daha, oseaj svraba i utica,
koja oznaava utu prebojenost koe i beonjaa.

Pacijent e morati da uzima lekove koji suprimiraju njegov ili njen imuni sistem* do kraja ivota kako
bi se izbeglo odbacivanje. Najei lekovi protiv odbacivanja su:

o Takrolimus
o Azatioprine
o Prednizolone ili drugi kortikosteroidi
o Ciklosporin
o Mikofenolat-mofetil ili lekovi koji se nazivaju mTOR inhibitorima* (sirolimus, everolimus).


Najvaniji neeljeni efekat ove supresije je taj to je pacijent veoma podloan infekcijama. Vano je
preduzeti odreene mere prevencije kako bi se smanjio rizik infekcije. Ruke bi trebalo prati redovno i
trebalo bi izbegavati kontakt sa ljudima koji bi mogli biti bolesni ili imaju prehladu. Pacijent bi trebalo
da izbegava boravak u zatvorenom prostoru gde ima mnogo ljudi ili treba razmotriti noenje zatitne
maske. Lekovi protiv odbacivanja takoe poveavaju rizik od ponovne pojave raka. To je zato to oni
takoe suprimiraju akciju imunog sistema* protiv malignih* elija koje se mogu razviti bilo gde u telu.
Drugi neeljeni efekti ukljuuju visok krvni pritisak, visok holesterol, dijabet* i slabljenje kostiju i rada
bubrega. Iz tog razloga, kao i da bi se odbacivanje registrovalo to je pre mogue, redovno e se
sprovoditi pregled krvi. Kada se odbacivanje dogodi, poveanje doze lekova protiv odbacivanja moe
pomoi oporavak pacijenta. Lekari e takoe predloiti intenzivano praenje kako bi kontrolisali
jetrinu funkciju i detektovali bilo kakav novi tumor to je pre mogue.

Neeljeni efekti metoda lokalne ablacije*

Mogui neeljeni efekti radiofrekventne ablacije ukljuuju bol u trbuhu, infekcije jetre i krvarenje u
grudni ko ili trbuh.

Najei tetni efekti perkutanog* ubrizgavanja etanola su bol i groznica. Bol je najee lokalizovan
na mestu uboda, ali se povremeno moe osetiti i na drugom mestu u trbuhu i povezuje se sa
curenjem alkohola na povrinu jetre ili u trbunu duplju.

Neeljeni efekti transarterijske* hemioembolizacije* (TACE)

Transarterijska* hemioembolizacija* moe prouzrokovati muninu, bol i groznicu nakon leenja. S
obzirom na to da lekovi ne dospevaju u ostatak tela u visokim koncentracijama, drugi neeljeni efekti
su manje esti u poreenju sa klasinom hemioterapijom. Meutim, ona moe izazvati umor, gubitak
kose, proliv i smanjenje broja krvnih elija.

Neeljeni efekti sorafeniba*

Najei neeljeni efekti (koji se viaju kod vie od jednog od deset pacijenata) su:

o nemo,
o proliv,
o crvenilo, osetljivost, otok, plikovi na dlanovima aka i stopala (sindrom aka-stopalo),
o osip i crvenilo koe,
o munina i povraanje,
o gubitak apetita,
o visok krvni pritisak,
o bol,
o oticanje,
o krvarenje,
o opadanje kose,
o poveanje nivoa nekih enzima koji se stvaraju u pankreasu (amilaze i lipaze),
o smanjenje broja limfocita (vrsta belih krvnih elija*) u krvi,
o nizak nivo fosfata u krvi.


Mogu se javiti drugi manje esti neeljeni efekti. Bilo koji simptom koji se dogodi tokom leenja
sorafenibom* treba prijaviti svom lekaru.

Neeljeni efekti hemioterapije*

Uobiajeni neeljeni efekti hemioterapije* ukljuuju umor, gubitak kose, rane u ustima, gubitak
apetita, muninu, povraanje i dijareju. Ovi lekovi takoe mogu prourokovati nizak nivo krvnih elija,
to vodi poveanju rizika od infekcije (zbog niskog broja belih krvnih zrnaca*), lako nastajanje
modrica ili krvarenje (zbog smanjenog broja krvnih ploica, trombocita*) i umor (zbog smanjenog
broja crvenih krvnih zrnaca*). Hemioterapija moe biti tetna za bebu, tako da je vano spreiti
trudnou tokom leenja. Pored ovog, doksorubicin* moe prouzrokovati privremenu crvenu
prebojenost urina, osetljivost na sunce, vodnjikave oi i, kod nekih pacijenata, trajni gubitak
plodnosti. Cisplatin* moe otetiti bubrege, stoga je vano piti velike koliine vode tokom leenja.
Takoe moe izazvati i gubitak sluha. Meutim, veina ovih neeljenih efekata lee se i privremeni
su.

Neeljeni efekti spoljanje zrane tearpije

Neeljeni efekti spoljanje zrane* terapije* (kao to je 3D-CRT) ukljuuju probleme na koi nalik
opekotinama od sunca na mestima gde zraenje* ulazi u telo, muninu, povraanje i najee umor.


TA SE DEAVA PO ZAVRETKU LEENJA?

Nije neuobiajeno osetiti simptome povezane sa leenjem i nakon to se
leenje zavri.

nisu retki anksioznost, problemi sa spavanjem, iskustva povezana sa
depresijom u periodu nakon leenja. Pacijenti koji iskuse ove
simptome mogu imati korist od podrke psihologa;
umor moe trajati mesecima nakon leenja. Veina pacijenata nalazi
da se njihov nivo energije vraa u normalu unutar est meseci do
godinu dana;
problemi sa pamenjem i potekoe u koncentraciji su uobiajeni
neeljeni efekti hemioterapije* i generalno su reverzibilni unutar
nekoliko meseci

Nakon transplantacije pacijent e morati da uzimau lekove koji suprimiraju imuni sistem*, kako bi se
on spreio da zapone odbacivanje novog nepoznatog organa. Najvaniji neeljeni efektat supresije
jeste to je pacijent veoma podloan infekcijama. Savetuje se preduzimanje odreenih mera
predostronosti kako bi rizik od infekcije uvek bio minimalan. Ove mere ukljuuju redovno pranje
ruku, izbegavanje konstakta sa ljudima koji su bolesni ili imaju ak i obinu prehladu ili noenje maske
kada blizak kontakt sa drugim ljudima nije mogue izbei.

Kontrolni pregledi kod lekara

Nakon to se leenje zavri, lekari e predloiti praenje sa ciljem:

procene neeljenih efekata leenja i njihovog saniranja,
obezbeivanja psiholoke podrke i informacija koje bi pomogle vraanju normalnom ivotu,
da se to je mogue pre otkrije povratak bolesti (relaps*),
da se posle transplantacije:
o otkrije odbacivanje tkiva to je mogue pre,
o prilagodi doze lekova protiv odbacivanja,
o detektuje i lei infekcija to je mogue pre,
o proceni rad nove jetre,
o to je pre mogue otkrije novi tumor (zbog efekata lekova protiv odbacivanja).

Nakon delimine hepatektomije, radiofrekventne ablacije ili perkutanog* ubrizgavanje etanola,
pacijentu e biti predloeno da poseuje lekara na svaka tri meseca tokom prve dve godine i na
svakih 6 meseci nakon toga.
U sluaju transplantacije, posete zarad praenja e se sprovoditi u specijalnom transplantacionom
centru jednom meseno tokom est meseci, jednom u svaka tri meseca do godinu dana, a potom dva
puta godinje do dve godine i na kraju jednom godinje nadalje.
U sluaju transarterijske* hemioembolizacije* ili upotrebe sorafeniba* ili hemioterapije*, posete
lekaru se preporuuju na svaka dva meseca kako bi se donela odluka o narednoj terapiji.


Tokom kontrolnih pregleda lekar e:

pitati za postojanje znaka i simptoma,
Uraditi fizikalni pregled i potraiti znake poremeaja rada jetre (dekompenzacije
jetre),
pregledati krv za utvrivanje funkcije jetre i nivoa AFP,
Ugovoriti snimanje CT skenerom* ili magnetnom rezonancom* da bi se proverio
efekat leenja i detektovati bilo kakvi znaci povratka tumora u jetri ili bilo gde u telu.

Nakon transplantacije jetre redovni pregledi krvi su takoe veoma vani kako bi se identifikovali znaci
odbacivanja nove jetre. Ponekad se uzima biopsija* jetre kako bi se videlo da li dolazi do odbacivanja
ili ukoliko su potrebne promene u lekovima protiv odbacivanja.

Kod nekih pacijenata koji boluju od hepatitisa B* ili C* leenje antivirusnim lekovima i/ili
interferonom moe biti koristno kako bi se usporilo napredovanje ciroze* i odrao trenutni rad jetre.
Ako su bili ve na antivirusnoj terapiji pre dobijanja tumora, nju treba nastaviti ako je mogue.
Paljivo praenje funkcije jetre, takoe i kod pacijenata bez hepatitisa, moe navoditi lekare u
njihovim naporima da ouvaju rad jetre to je mogue boljim.

Povratak normalnom ivotu

Moe biti teko iveti sa idejom da se rak moe vratiti. Danas mi ne znamo nijedan specifian nain
smanjenja rizika od relapsa*, to predstavlja medicinski termin za rak koji se povratio.
Naroito ukoliko je rak izazvan boleu (cirozom zbog hepatitisa B ili C ili zloupotrebe alkohola),
bolest u osnovi nee biti izleena leenjem tumora i nastavie da predstavlja rizik za relaps.

Kao posledica samog tumora ili njegovog leenja, povratak normalnom ivotu moda nee biti lak za
neke ljude. Mogu se pojaviti pitanja vezana za izgled tela (body-image), umor, rad, emocije ili nain
ivota. Razgovor o ovim pitanjima sa roacima, prijateljima ili lekarima moe biti od pomoi. Neki
ljudi mogu takoe eleti podrku i od grupa bivih pacijenata ili informacija putem telefonskih
linija.

ta ako se rak vrati?

Ako se rak vrati, to se naziva relaps* i leenje zavisi od proirenosti tumora.
Nakon hirurkog leenja, nije neuobiajeno da se rak vrati. Procenjeno je da e kod polovine do dve
treine operisanih pacijenata doi do relapsa* unutar pet godina od operacije. Nove promene su ili
metastaze primarnog tumora u jetri (esto unutar dve godine nakon operacije) ili novi rak u
preostalom delu jetre (deava se nakon dve godine od operacije).
Ukoliko se rak vrati na lokalnom nivou (to znai da je samo u jetri) lekari e ponovo proceniti da li je
tumor resektabilan ili ne.


Ako je tumor resektabilan, razmotrie se operacija.
Ponekad, nakon delimine resekcije jetre zbog raka, tumor se moe vratiti na razliitom mestu u
preostalom delu jetre. U ovim sluajevima razmotrie se transplantacija jetre u specijalizovanim
centrima. Kada se rak vrati unutar nove jetre nakon transplantacije, lekari e razmotriti resekciju
jetre, retransplantaciju ili medicinski tretman shodno proirenosti recidiva i drugim vanim
informacijama koje su gore pomenute.

Ako tumor nije resektabilan, mogu se primeniti ablacija ili terapija sorafenibom.
Ukoliko nema ciroze i hirurg proceni da je rak neresektabilan, utoliko se mogu primeniti TACE ili
sorafenib.

Ako se tumor vratio nakon transplantacije i proirio van jetre, sorafenib je terapija izbora za izabrane
pacijente.


DEFNICIJE MEDICINSKIH POJMOVA

(Lokalna) Ablacija
Uklanjanje ili unitenje tkiva koristei fizika ili hemijska sredstva.

Albumin
Vrsta proteina u krvi, belancetu, mleku i drugim supstancama.

Alfa-fetoprotein (AFP)
Protein* koji normalno stvara fetus. Nivoi AFP uobiajeno nije mogue detektovati u krvi zdravih
mkaraca i ena (koje nisu trudne). Povien nivo AFP ukazuje na prisustvo ili prmarnog raka jetre ili
tumora germinativnih elija.

Anestetik
Supstanca koja prouzrokuje gubitak oseaja ili svesti. Moe biti lokalna (izazivajui gubitak oseaja u
delu tela) ili opta (kada je pacijent uspavan).

Anestezija
Povratno stanje gubitka svesti u kojem pacijent ne osea bol, nema normalne reflekse, manje
odgovara na stres. Indukovana je ubrizgavanjem odreenih supstanci koje se nazivaju anestetici*.
Moe biti totalna ili delimina i omoguava pacijentu da podnese operaciju.

Angiosarkom
Tip raka koji poinje u elijama koje ine krvne ili limfne sudove. Rak koji potie od krvnih sudova se
naziva hemangiosarkom. Rak koji potie od limfnih sudova se naziva limfangiosarkom.

Ascit
Nenormalno nakupljanje tenosti u trbuhu koja moe prouzrokovati oticanje. U kasnom stadijumu
melignih bolesti tumorske elije se mogu nai u tenosti u trbuhu. Ascit takoe nastaje kod
pacijenata sa oboljenjem jetre.

Autoimuni hepatitis
Oboljenje u kojem imuni sistem* napada elije jetre, mogue zbog genetske predispozicije ili akutne
infekcije jetre. U svakom sluaju ova reakcija nije normalna. Karakterie se hroninim i progresivnim
zapaljenjem jetre i moe voditi u cirozu* i poputanje rada (insuficijenciju) jetre.

Belo krvno zrnce (leukocit)
elije imunog sistema* koje su ukljuene u odbranu organizma od infekcije.

Benigno
Nije kancerogeno. Benigni tumori mogu vie porasti, ali se ne ire u druge delove tela. Takoe se
mogu zvati nemalignim tumorima..


Bilirubin
Supastanca koja se formira kada se crvena krvna zrnca unitavaju. Bilirubin je deo ui, koja se stvara
u jetri i skladiti u unoj kesi. Nenormalno poveanje bilirubina u krvi prouzrokuje uticu.

Biopsija
Uzimanje uzorka tkiva ili elija kako bi ih pregledao patolog*. Patolog moe prouavati tkivo pod
mikroskopom ili izvesti druge testove na elijama ili tkivima. Postoji mnogo razliitih tipova biopsije.
Najei tipovi su: (1) inciziona biopsija, kada se uzima samo deo tkiva; (2) eksciziona biopsija, kada
se uklanja itava izraslina ili sumnjiva povrina; i (3) punkcija, kod koje se deo tkiva ili neke telesne
tenosti uzima specijalno konstruisanom iglom. Kada se koristi iroka igla, procedura se naziva core
biopsija. Kada se koristi tanka igla, procedura se zove aspiraciona biopsija tankom iglom.

Ciljana (targetna) terapija
Vrsta leenja koji koristi lekove ili druge supstance kao to su monoklonska antitela da identifikuje i
napadne specifine elije tumora. Ciljana terapija moe imati manje neeljenih efekata u odnosu na
druge tipove leenja raka.

Ciroza (jetre)
Stanje u kojem je normalno tkivo jetre zamenjeno fiibroznim* ili oiljnim tkivom. Najee je izazvano
alkoholizmom, hepatitisom B ili C i nekim oboljenjima jetre. Vodi gubitku jetrine funkcije. U
uznapredovalim stadijumima, transplantacija jetre je jedina opcija.

Cisplatin
Lek koji se korsti za leenje mnogih vrsta raka. Cisplatin sadri metal platinu. Razara maligne elije
tako to oteuje DNK i spreava njihovu dalju deobu. Cisplatin je vrsta alkilirajueg agensa.

Cista
Vrea ili aura u telu. Moe biti ispunjena tenou ili drugim materijalom.

Crveno krvno zrnce (eritrocit)
Naj brojnija vrsta krvnih elija. Oni ine da je krv crvene boje. Njihova osnovna funkcija je da prenose
kiseonik.

CT skener
Nain radiografijskog snimanja kada se delovi tela pregledaju X-zracima*, a rezultate objedinjuje
raunar koji stvara detaljnu sliku delova tela.

vor
vor je vrsta otoka. Uglavnom se dnosi na tumore u dojci.

Dinamska magnetna rezonanca sa kontrasnim pojaanjem (MRI)
Pregled magnetnom rezonanacom korienjem kontrasne supstance ubrizgane u venu. Ova
vizualizaciona tehnika dozvoljava analiziranje krvnih sudova tumora, pre, tokom i nakon ubrizgavanja
kontrasta, nasuprot klasinoj magentnoj rezonanci koja koristi tehniku jednog snimka nakon
ubrizgavanja kontrasta.


DNK
Skraenica za deoksiribonukleinsku kiselinu. DNK slui kao nosilac genetskih informacija.

Doksorubicin
Lek koji se koristi za leenje mnogih vrsta raka i prouava u leenju drugih tipova raka. Doksorubicin
je izolovan iz bakterije Streptomyces peucetius. Oteuje DNK* i moe unititi elije raka. To je vrsta
antraciklinskog antibiotika.

Duboka venska tromboza
Formiranje krvnog ugurka u dubokim venama nogu, male karlice ili gornjih ekstremiteta. Simptomi
mogu ukljuivati bol, oticanje, toplotu i crvenilo zahvaenog podruja. Takoe se oznaava kao DVT.

Embolizacija
Blokada arterija ugrukom ili stranim materijalom. Ovo se moe koristiti u terapijske svrhe za
blokiranje dotoka krvi u tumor.

Encefalopatija
Bilo koje od razliitih oboljenja mozga.
Endoskopija
Medicinska procedura u kojoj lekar ubacuje instrument nalik na cev u telo kako bi sagledao
unutranjost. Postoje mnoge vrste endoskopije, svaka je dizajnirana za pregled odreenog dela tela.

Faktor rizika
Neto to poveava ansu za razvoj bolesti. Neki primeri faktora rizika za rak su ivotno doba,
pozitivna porodina anamneza za pojavu tumora meu lanovima porodice, korienje duvanskih
proizvoda, izloenost zraenju* ili odreenim hemikalijama, infekcija pojedinim virusima ili
bakterijama i neke genetske promene.

Fibrolamelarni karcinom
Redak podtip hepatocelularnog karcinoma, pogaa tipino mlade osobe. Pod mikroskopom
karakterie se prisustvom fibroznih slojeva u tkivu izmeu elija tumora.

Fibroza
Rast fibroznog tkiva.

Gemcitabin
Aktivni sastojak leka koji se koristi za leenje uznapredovalog ili metastatskog raka pankreasa Takoe
se koristi sa drugim lekovima za leenje metastatskog raka dojke, uznapredovalog raka jajnika i
uznapredovalog ili metastatskog nesitnoelijskog raka plua. Takoe se ispituje za leenje drugih
tipova raka. Gemcitabin blokira elije da stvaraju DNK* i moe unititi elije tumora. On pripada grupi
antimetabolita.

Hemangiosarkom
Vrsta raka koji nastaje iz elija koje formiraju krvne sudove.


Hemioembolizacija
Metoda u kojoj se hemioterapeutik* isporuuje kroz kateter* u isto vreme blokirajui krvni sud pravo
u mesto samog tumora. Rezultat je da se veoma visoka koncentracija antitumorskog leka isporuuje i
krvni sudovi su delimino blokirani okludirajuim sredstvom kako bi spreili snabdevanje tumora
krvlju. Ovo moe usporiti ili zaustaviti rast tumora i takoe izazvati njegovo smanjenje.

Hemioterapija/Hemioterapeutik
Vrsta leenja koja koristi lekove koji razaraju elije raka i/ili ograniavaju njihov rast. Ovi lekovi se
primaju intravenski, u sporoj infuziji, ali se takoe mogu primenjivati peroralno (preko usta) ili
direktnom infuzijom u ekstremitete ili jetru, u zavisnosti od lokalizacije tumora.

Hepatini
Odnosi se na jetru. Hepatina vena je vena koja odvodi krv iz jetre, hepatina oboljenja su bolesti
koje pogaaju jetru.

Hepatitis B (HBV)
Infekcija jetre izazvana virusom hepatitisa B. HBV se prenosi na druge putem krvi ili seksulanim
kontaktom. Novoroenad obolelih majki takoe mogu biti zaraena ovim virusom.

Hepatitis C (HCV)
Infekcija jetre izazvana virusom hepatitisa C. HCV prouzrokuje dugotrajno zapaljenje i moe voditi u cirozu*
ili rak jetre. Hepatitis C se prenosi kontaktom sa inficiranom krvlju i povremeno seksualnim odnosom.

Hepatoblastom
Veoma redak tip tumora jetre koji vodi poreklo od nezrelih elija jetre i pogaa novoroenad i decu.
Histopatoloki
Prouavanje obolelih elija i tkiva pomou mikroskopa.

Holangiokarcinom
Redak tip raka koji se razvija u elijama koje ine une puteve u jetri. Rak koji se razvija na mestu
gde se susreu levi i desni uovod se naziva Klatskinov tumor.

Immuni sistem
Imuni sistem je bioloki sistem koji titi telo od oboljenja pronalazei i uniavajui elije tumora i
strane upadae kao to su virusi i bakterije.

Intravenski
Unutar vene. Obino se odnosi na nain davanja leka ili drugih supstanci kroz iglu ili cevicu ubaenu
u venu. Takoe se obeleava sa IV.

Kapecitabin
Kapecitabin je citotoksini lek koji pripada grupi antimetabolita. On je prolek koji se u telu pretvara
u 5-fluorouracil (5-FU), ali se vie pretvara u elijama tumora nego u zdravom tkivu. Uzima se u obliku
tableta, dok 5-FU, koji je analog pirimidina, mora da se ubrizgava. Pirimidini su deo genetskog
materijala elija (DNK ili RNK). U telu 5-FU zauzima mesto pirimidina i mea se sa enzimima koji
uestvuju u pravljenju nove DNK. Kao rezultat, on inhibira rast elija tumora i na kraju ih ubija.


Kateter
Cev koja moe biti umetnuta u telo. Ima vie primena ukljuujui i drenau ili ubacivanje tenosti ili
gasova.

Kliniki trajal/studija
Tip klinikog istraivanja koje ispituje kako novi medicinski pristupi funkcioniu kod ljudi. Ova
istraivanja ispituju nove metode skrininga, prevencije, dijagnostikovanja ili leenja bolesti. Jo se
nazivaju i klinike studije.

Koagulacija
Normalan proces u kojem krv formira ugruke sa ciljem da zaustavi krvarenje. Poremeaji koagulacije
mogu prouzrokovati ili nenormalno ili oblino krvarenje ili opstrukciju ugurkom.

Kontraindikacija
Stanje ili simptom zbog ijeg prisustva nije indikovano da se primeni leenje ili neke procedure na
pacijentu. Kontraindikacije su ili apsolutne, to znai da se odreena terapija nikad ne sme dati
pacijentu sa ovakvim stanjem ili simptomom, ili relativne, to znai da rizik nadmauje korist kod
nekih pacijenata sa ovakvim stanjem ili simptomom.

Krvne ploice (trombociti)
Mali elijski fragmenti koji igraju kljunu ulogu u zgruavanju krvi. Pacijenti sa malim brojem
trombocita su u riziku od ozbiljnog krvarenja. Pacijenti sa visokim brojem trombocita u riziku su od
tromboze, formiranja krvnog ugruka koji blokira krvne sudove i rezultuje logom ili drugim ozbiljnim
stanjima, a takoe moe predstavljati rizik za ozbiljno krvarenje zbog poremeaja funkcije
trombocita.

Laparoskopija
Operacija u kojoj se hirurki instrumenti uz pomo kamere uvode u trbuh ili karlicu kroz male rezove.

Limfni vor
Zaobljena masa limfnog tkiva koja je okruena kapsulom vezivnog tkiva. Limfni vorovi filtriraju limfu
i skladite limfocite. Nalaze se du limfnih sudova. Takoe, nazivaju se i limfne lezde.

Lipidiol
Ulje od semena maka koje sadri jod. Daje se ubrizgavanjem injekcijom i ugrauje u krvne i limfne
sudove tumora. Koristi se za vizualizaciju (slikanje) pljuvane lezde i limfnog sistema. Takoe se
prouava u snimanju drugih organa kao to su jetra, plua, eludac i titna lezda. To je vrsta
dijagnostikog sredstva. Naziva se jo i jodirano ulje.

Maligno
Koristi se da opie ozbilju i progresivno pogoravajuu bolest. Maligni tumor je isto to i rak.
Metastaza
irenje raka sa jednog dela tela u drugi. Tumor koji se formira od elija koje su se proirile naziva se
metastatski tumor ili metastaza. Metastatski tumor sadri elije koje su poput onih iz primarnog
tumora.


Mikrosfera
Veoma mala, uplja, okrugla estica sastavljena od stakla, keramike, plastike ili drugih materijala.
Mikrosfera se ubrizgava u krvne sudove koji hrane tumor i moe ubiti tumor blokiranjem dotoka krvi.
One takoe mogu biti napunjene supstancom koja pomae ubijanje tumorskih elija.

Mitomicin
Lek koji se koristi za leenje uznapredovalog raka eluca ili pankreasa koji nije reagovao na druge
vidove leenja. Takoe se ispituje i za leenje drugih tipova raka. Mitomicin C potie iz bakterija. On
oteuje elijsku DNK i moe ubiti elije raka. On je tip antitumorskog antibiotika.

mTOR inhibitori
Grupa antitumorskih lekova koji se vezuju za protein* lokalizovan u unutranjosti elija kako bi
oformili kompleks koji blokira drugi protein koji se naziva mammalian Target Of Rapamycin (mTOR).
Ovaj protein pored drugih funkcija regulie deobu elija i moe biti aktivniji u tumorskim elijama
vodei nekontrolisanoj elijskoj proliferaciji (umnoavanje elija).

Multidisciplinarno miljenje (konziijum)
Planiranje leenja kada odreen broj lekara razliitih specijalnosti vri procenu i razgovara o
zdravstvenom stanju pacijenta i vidovima njegovog leenja. U leenju raka multidisciplinarno
miljenje moe ukljuiti miljenje medikalnog onkologa (odgovoran za leenje raka lekovima),
hirurkog onkologa (odgovoran za operativno leenje), i radijacionog onkologa (odgovoran za
zraenje). Takoe, naziva se i konzilijum.

Multifazni multidetektorski (CT skener)
Vizualizaciona tehnika koja koristi principe CT-skenera* pravei brojne preseke tela koji se hvataju u
istom trenutku (tokom jednog udaha). On takoe koristi kontrastnu supstancu koja dozvoljava
procenu organa i tkiva u razliitim fazama zavisno od distribucije kontrasta. U sluaju jetre na primer,
snimanje se izvodi i kada se kontrastna supstanca vidi u hepatinoj arteriji i kada se vidi u veni porti.

Mutacija
Promena u sekvenci baznih parova DNK* koji sainjavaju gen. Mutacije u genu ne moraju nuno
promeniti gen za trajno.

Oksaliplatin
Lek koji se korsiti sa drugim lekovima u leenju raka debelog creva i rektuma koji je uznapredovao ili
se vratio. Takoe se prouava u leenju drugih tipova raka. Oksaliplatina se vezuje sa DNK* u eliji i
moe ubiti elije raka. To je vrsta jedinjenja platine.

Opte stanje
Procenjuje se na osnovu pacijentove fizike sposobnosti dajui mu skor od 0 za potpuno aktivnog
pacijenta do 4 za pacijenta koji je u potpunosti onesposobljen zbog svoje bolesti.

Patolog
Lekar specijalista histopatologije* koji se bavi prouavanjem obolelih elija i tkiva pomou
mikroskopa.


Perkutani
Koji prolazi kroz kou, kao putem injekcije ili se nanosi preko koe kao povrinski lek.

Portna vena
Krvni sud koji nosi krv u jetru iz creva, slezine, pankreasa i mokrane beike. Naziva se jo i hepatina
vena porta.

Povratak bolesti (relaps)
Rak ili oboljenje (najee autoimuno) koje se vraa, obino posle izvesnog vremena tokom kojeg rak
ili oboljenje nije postojalo ili se nije moglo pregledima uoiti. Ovo se moe desiti na istom mestu kao i
prvobitni (primarni) tumor ili na drugom mestu u organizmu. Takoe se naziva recidivantni rak ili
bolest.

Pregled magnetnom rezonancom (MRI)
Vizualizaciona tehnika koja se koristi u medicini. Koristi magnetnu rezonancu. Ponekad se ubrizgava
tenost koja pojaava kontrast izmeu razliitih tkiva kako bi strukture bile jasnije vidljive.

Primarna biliarna ciroza
Oboljenje jetre koje se karakterie oiljavanjem i fibrozom* zbog progresivnog i sporog unitenja
elija jetre sadrajem ui. Primarna bilijarna ciroza se karakterie unitenjem elija unih puteva u
jetri mogue prouzrokovanim nenormalnim alergijskim reakcijama protiv zdravih elija unih puteva
(autoimunska reakcija). S obzirom na to da su uni putevi uniteni, u koja normalno vari hranu,
izliva se u jetri i postepeno unitava elije jetre.

Primarni sklerozirajui holangitis
Hronino zapaljenje unih puteva mogue prouzrokovano nenormalnom alergijskom reakcijom na
zdrave elije unih puteva (autoimunom reakcijom). uni putevi se progresivno unitavaju a
razvijaju se podruja oiljavanja i fibroze* izazivajui suavanje nekih delova unih puteva.
Posledino u se izliva u jetru i na kraju e unititi elije jetre.

Prognoza
Verovatnoa ishoda ili toka bolesti, ansa za ozdravljenje ili relaps bolesti.*

Protein
Osnovna hranljiva materija sastavljena od aminokiselina. Oni su neophodni za rad mnogih
organizama ukljuujui i ljudsko telo. Odgovorni su za transport i komunikaciju izmeu elija,
hemijske promene i odranje strukture elija.

Protrombinsko vreme
Test koji procenjuje sposobnost zgruavanja krvi. Koristi se za dijagnostiku i praenje nekih
poremeaja krvarenja i podeavanje doza lekova koji se koriste za spreavanje stvaranja ugruaka.


Radioembolizacija
Vrsta zrane* terapije koja se koristi za leenje raka jetre koji je odmakao ili se vratio. Male perle koje
sadre radioizotop itrijum 90 ubacuju se u hepatinu* arteriju (glavni krvni sud koji nosi krv ka jetri).
Perle se skupljaju u tumoru i itijum 90 oslobaa zraenje. To unitava krvne sudove tumora
neophodne za rast i ubija elije raka. Radioembolizacija je vrsta selektivne unutranje radioterapije
(engl. SIRT).

Radioloki pregled
Test koji koristi tehnologiju snimanja (kao to je radiografija, ultrazvuk*, kompjuterizovana
tomografija ili nuklearna medicina) za vizualizaciju strukture tkiva i organa unutar tela u svrhu
postavljanja dijagnoze ili leenja bolesti.

Randomizovana klinilka studija
Studija u kojoj se uesnici raspodeljuju nasumino u odvojene terapijske grupe koje uporeuju
razliite vidove leenja; niti istraivai niti uesnici mogu birati grupu. Korienje nasumine
raspodele za razvrstavanje ljudi u grupe znai da e grupe biti sline po svim osobinama koje mogu
da utiu na ishod leenja, to obezbeuje objektivno poreenje efikasnosti leenja u okviru
randomizacionih grupa. U toku studije nepoznato je koja je terapija najbolja. Pacijentov je izbor da
bude u randomizovanom ispitivanju.

Rentgenski zraci (X zraci)
Rentgenski zraci predstavljaju vrstu zraenja* koji se koristi za snimanje unutar objekata. U medicini
rentgenski zraci se uobiajeno koriste za snimanje unutranjosti tela.

Scintigrafija skeleta
Procedura za proveru nenormalnih podruja ili oteenja u kostima. Veoma mala koliina
radioaktivnog materijala se ubrizgava u venu i putuje kroz krvotok. Materijal se nakuplja u kostima i
detektuje uz pomo skenera (specijalna kamera koja snima slike unutar tela). Scintigrafija kostiju se
moe koristiti za otkrivanje tumora kostiju ili tumora koje se proirio u kosti. Takoe moe biti od
pomoi u dijagnostici preloma, kotanih infekcija, ili drugih kotanih problema.

Sistemska terapija
Leenje koje koristi supstance koje putuju kroz krvotok dostiui i pogaajui elije u celom telu.
Hemioterapija* i imunoterapija su primeri sistemske terapije.

Sonda
Dugaak i tanak instrument koji se koristi za ispitivanje rana, upljina i prostora u telu.

Sorafenib
Sorafenib je inhibitor protein kinaze. To znai da on blokira odreene specifine enzime koji se
nazivaju protein kinaze. Ovi enzimi se nalaze na nekim receptorima na povriini elija tumora gde su
ukljueni u rast i irenje elija, kao i na krvnim sudovima koji snabdevaju tumor gde su ukljueni u
razvoj novih krvnih sudova. Sorafenib funkcionie tako to usporava rast tumorskih elija i preseca
snabdevanje krvlju koje potpomae rast elija.


eerna bolest (Dijabet, Diabetes mellitus)
Bilo koje od nekoliko oboljenja u kojem bubreg stvara veliku koliinu mokrae. Dijabet se obino
odnosi na eernu bolest (lat. diabetes mellitus) gde takodje postoji i visok nivo glukoze (tip eera) u
krvi zbog toga to telo ne proizvodi dovoljno insulina ili ga ne koristi onako kako bi trebalo.

Transarterijski
Bilo koja procedura koja se izvodi kroz arterije.

Tumorski marker
Kada se dijagnostikuje ukazuje na to da se bolest moe razviti.
Ultrazvuk
Procedura u kojoj se zvuni talasi visoke energije odbijaju od tkiva ili organa i prave ehoe (odjeke).
Eho eme se prikazuju na ekranu maine ultra zvuka formirajui sliku tkiva koja se naziva sonogram.
Ova procedura se takoe naziva ultrasonografija.

Zapaljenje intrahepatinih unih puteva
Oticanje intrahepatinih unih puteva, koji su putevi locirani unutar jetre i sakupljaju jetrine une
produkte. Karaktere se groznicom, umorom, bolom u gornje desnoj strani trbuha, svarbom i
uticom. Moe voditi u cirozu* i insuficijenciju jetre.

Zraenje
Moe biti definisano kao energija koja putuje kroz prostor. Primeri zraenja ukljuuju UV (ultra-
ljubiasto) zraenje i X zrake,* koji se esto koriste u medicini.

Zrana terapija (radioterapija)
Terapija u kojoj se zraenje* koristi za leenje raka, uvek usmerena na posebna podruje tumora.

Wilsonova bolest
Retka nasledna bolest kada se bakar obilno nagomilava u tkivima tela oteujui organe kao to su
jetra, mozak i oi. Bakar u malim koliinama je neophodan za normalno funkcionisanje organizma, ali
u Wilsonovoj bolesti normalni metabolizam bakra je poremeen i on se taloi u jetri. Jednom kada se
skladina sposobnost jetre prevazie, bakar poinje da se oslobaa kroz krvotok do drugih organa u
telu. Wilisonova bolest se takoe naziva i hepato-lentikularna degeneracija.


ESMO/Anticancer Fund vodii za pacijente su napisani kako bi
omoguili pacijentima, njihovim blinjima i negovateljima razumevanje
prirode razliitih vrsta karcinoma i procenu najbolje dostupne terapije
za leenje bolesti. Medicinske informacije opisane u Vodiu za
pacijente su zasnovane na ESMO Smernicama Klinike Prakse, koje
su napravljene u cilju usmeravanja onkologa prilikom postavljanja
dijagnoze i praenja u tretmanu razliitih vrsta karcinoma.
Ovi vodii su napravljeni od strane organizacije Anticancer
Fund u saranji sa ESMO radnom grupom za utvrdivanje
smernica i ESMO radnom grupom pacijenata.
Za vie informacija molimo Vas da posetite sajtovewww.esmo.org

i www.anticancerfund.org
www.anticancerfund.org www.esmo.org

SR Rak Jetre Vodic Za Pacijente

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

SR Rak Jetre Vodic Za Pacijente

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Rak jetre

ESMO/ACF Serija Vodia za Pacijente

Definicija raka jetre ................................................................................................................................. 3

Da li se rak jetre esto javlja? ................................................................................................................. 5

ta uzrokuje rak jetre? ............................................................................................................................ 6

Kako se dijagnostikuje rak jetre? ............................................................................................................ 8

ta je vano znati da bi se odredila optimalna terapija? ...................................................................... 12

Koje su terapijske opcije? ..................................................................................................................... 15

Koji su mogui neeljeni efekti leenja? ............................................................................................... 22

ta se deava po zavretku leenja? ..................................................................................................... 25

Defnicije medicinskih pojmova ............................................................................................................. 28

Hirurka resekcija je prioritetna opcija za:

Perkutano* ubrizgavanje etanola koristi etanol (koncentrovani alkohol),

Male perlice napunjene doksorubicinom* (hemioterapija) umesto klasine hemioembolizacije

Za vie informacija molimo Vas da posetite sajtovewww.esmo.org

You might also like