FILOSOFIJA I

1) Jonjani Tales, Anaksimandar, Anaksimen.

2) Pitagorejci Pitagora ( Filolaj, Eurit, Arhita ).

3) Heraklit.

4) Elejci Ksenofan, Parmenid, Melis, Zenon.

5) Anaksagora.

6) Empedokle.

7) Atomisti Leukip, Demokrit.

8) Sofisti Protagora, Prodik, Hipija, Gorgija, Trazimah, Antifont.

9) Sokrat

10) Platon

11) Aristotel

12) Epikurejci Epikur, Hemarh, Polistrat, Metrodor, Lukrecije Tit Kar.

13) Stariji Skeptici Piron, Timon.

1
*JONJANI*
Prvi grki filosofi (preciznija lokacija Milet Maloazijska obala). Vreme nastanka
Miletske kole je ( 6 5 V.P.H. ), kao i njenih najznaajnijih predstavnika povezanih relacijom
uitelj uenik. Njihova filosofija se moe nazvati ranom samo u odnosu na potonje filosofe
nikako u odnosu na vreme nastanka Jelinske civilizacije. Jonija je bila mesto susreta istoka i
zapada. Postoje ideje da je Jelinska filosofija preneta iz Vavilona, Egipta ili Dalekog istoka,
navodno, od strane trgovaca, to je neprihvatljivo! ak su i Egipani u Jelinistikom periodu
tumaili svoje mitove pomou Jelinske filosofije tvrdei da je ona, toboe, nastala od tih
mitova. Jelini su preuzeli matematiku od Egipana, a astronomiju od Vavilonjana.
Egipanima je matematika sluila za proraune oko ponovnog omeavanja polja posle izliva
Nila, a Vavilonska astronomija je u stvari bila astrologija. Dakle Jelinski peat ovim dvema
disciplinama je odlika njihove naunosti. Jelini su prvi saznanju pristupili radi njega samog i
bez ikakvih predrasuda, emu je doprinelo nepostojanje svetenikog stalea u njihovoj
religiji. Ako je Jelinska filosofija u pojedinim trenutcima pretendovala da zauzme mesto
religije, to nije zbog njene prepotentnosti ve zbog nedovoljnosti te i takve religije. Filosofi su
vrlo rano uvideli bajkovitost te religije. Naravno, ni oni se nisu odmah otkaili od
mitolokog, koje opstaje u tragovima, ak i posle Sokrata. Jonski filosofi su uvideli da mora
postojati neto postojano, prvobitno, to se menja i prima razne oblike. To je ono to se
naziva ARHI, a to je svaki drugaije odreivao. Ono to je zajedniko za svaki arhi svih Jonjana
je da su materijalni. Jonjani se ne mogu nazvati materijalistima u dananjem smislu rei jer u
njihovo vreme nije postojala ni priblino jasna distinkcija izmeu materije i duha. Njihov stav
bi se mogao nazvati apstraktnim materijalizmom. I ako se njihova filosofija nije jasno
razlikovala od nauke, oni se dostojni nazvati se prvim filosofima jer su njihovi metodi filosofski
i jer su uticali na kasniju Jelinsku filosofiju, kako konceptom, tako i nekim odgovorima na
filosofske probleme.

TALES
Pedvidio je jedno pomraenje sunca, ustanovio kalendar, uveo Feniansku praksu da se
brodovi upravljaju prema sazveu malog medveda. Anegdote o njemu zurei u zvezde
upao je u bunar, jedne godine predvideo je obilan rod maslina zakupio sve cediljke i dobro
zaradio na ulju. Po njemu zemlja je plovea ravna ploa. Arhi je voda. Zapazio je da je
hrana svih stvari vlaga, i da sjemena svih stvari imaju vlanu prirodu. Voda zagrijavanjem i
isparavanjem postaje vlaga vazduh, a hlaenjem i zgruavanjem postaje zemlja. Ova ideja
je vana kao prvi pokuaj objanjenja odnosa sapostojanja jednog i mnotva. Izjava da je
magnet iv predstavlja ostatak animizama.

2
ANAKSIMANDAR
Izradio je prvu mapu Crnog mora za Miletske mornare, bio je politiki voa osnivaa
kolonije u Apoloniji. Po njemu Zemlja je valjak ija duina iznosi treinu irine. On
pokuava da odgovori na pitanje naina nastanka svega iz arhi-a. Arhi je po njemu ateiron
(etimoloki-neiskustvo), supstancija vena i bezvremenska, koja obuhvata sve svetove.
Nastaanak svetova kao i promene bivaju na nain apokrisis-a,veitog kretanja i razdvajanja.
Promene nastaju zbog prekoraenja granica jednog elementa na raun drugog. To
prekoraenje je poetski nepravda za koju neki elementi bivaju kanjeni povratkom u ateiron.
Na svet je nastao vrtlonim kretanjem, pri emu su teki elementi (zemlja, voda) ostali u
sreditu, vatra kao najlaka je otila na periferiju, a vazduh je ostao izmeu. Anaksimandar je
prvi bioloki evolucionista. Po njemu ivot je nastao iz mora, a vrste prilagoavanjem
uslovima sredine. ovek se u poetku raa od ivotinja koje odmah po roenju mogu da nau
hranu, dok on to ne moe, pa ne bi ni opstao da je isprva bio onakav kakav je danas.

ANAKSIMEN
Nazaduje u odnosu na Anaksimandara, duga nastaje zbog nemogunosti sunevih
zraka da probiju guste oblake. Zemlja je ravna ploa koja lebdi u vazduhu. Arhi je vazduh!
Kao to nas dua, koja je vazduh, dri zajedno, tako vazduh obuhvata cio kosmos. Vazduh je
usputna stanica u procesu nastajanja, koji se deava na nain zunjavanja i razreivanja!
irenjem i razreivanjem vazduh postaje vatra, a zgunjavanjem vjetar, oblak, voda, zemlja
i konano kamen. Eksperimentalan dokaz za ovo je injenica da je vazduh topao kad ga
izdiemo otvorenim ustima, a hladan kad ga izdiemo zatvorenim ustima.

*PITAGOREJCI*
Pitagora je imao veliku politiku vlast u gradovima Velike Grke. Naroito u Krotonu,
gde je i osnovao svoje bratstvo. Pitagorejci su sredinom 5 v. proganjani, a njihova sedita
spaljivana. Posle nekoliko godina su se reorganizovali i nastavili da deluju u Italiji, naroito u
Torentu gde su se istakli Filolaj, Eurit i Arhita. Pitagorejska kola je imala osim filosofskog,
asketski i religiozni karakter. Primjetna je bliskost orfike sekte zajednice koja je naroito
oboavala Dionisa. Zastupali su uenje o metempsihozi (reinkarnaciji) odnosno seobi due
posle smrti. Ovo uenje je uticalo na Platona. Anegdota o Pitagori kae da je, ugledavi nekog
oveka kako tue svog psa, naredio mu da prestane, jer je u skianju psa prepoznao glas
jednog svog prijatelja. Ali, samosvest tanije svest o linom identitetu nije povezana sa
duom ve sa telom. Linost ne preivljava smrt. Zbog seobe due potrebno je njeno
oienje to se postie askezom. Pitagora je zabranio da se jede bob i sve vrste mesa. Ne
treba etati glavnom ulicom, stajati nad odrescima svoih noktiu, ostavljati tragove lonca u
3
pepelu... Zemlja je sferina i zajedno sa planetama i suncem okree se oko vasionskog
ognja Arhi su brojevi! Zapazili su da visina tona zavisi od broja tako to zavisi od duine ice
instrumenta. Analogno i harmonija kosmosa zavisi od brojeva. Brojevi nisu samo veoma
znaajni, zapravo stvari jesu brojevi! Parno je neogranieno, a neparno ogranieno! Zajedno
sainjavaju broj 1 koji je i paran i neparan iz kog dalje proistiu svi brojevi. Brojevi su kod
Pitagorejaca shvatani prostorno, 1 - taka, 2 - linija, 3 - povrina, 4 - vrsto telo. Pitagorejci su
materijalisti. Njihova identifikacija stvari i brojeva nije idealizacija stvari ve materijalizacija
brojeva. Postojala je svetena figura tetraktus koja pokazuje da je broj 10 zbir prva 4 prirodna
broja. Neparni brojevi su kvadratni, a parni pravougaoni. Zbog oblika figura koje daju pri
gnomonskom geometrijskom reanju, jasno je zato su neparni ogranieni, a parni
neogranieni. Primjeri vezivanja brojeva za konkretne stvari: 2 - prvi enski, 3 - prvi muki, 4 -
priroda, venanje - 5, ivot 6. Pitagorina teorema potie jo iz Sumerske civilizacije. Znaaj
Pitagorejaca je preraivanje aritmetikih i geometrijskih injenica u deduktivni sistem!

*HERAKLIT*

Heraklit je nasledio titulu Efeskog Bazileusa, ali je se odrekao u korist brata. iveo je u 7
6 v. pre Hrista. Bio je jako mraan, kako u ophoenju prema ljudima, tako i u stilu govorenja
i pisanja, zato je i dobio nadimak mrani. To se najbolje vidi u njegovim izrekama
stanovnici Efesa bi najbolje uinili kada bi se svi do jednoga obesili i prepustili grad
golobradim deacima, veina ljudi je rava. Nipodatavao je ranije filosofe i umetnike.
Pogreno mu se prepisuje izreka sve tee ali ipak iskazuje jedan znaajan aspekt njegove
filosofije. Njegova izreka slina ovoj je u istu reku nemoe se stupiti dva puta, jer onima
to stupaju u iste reke nadolaze druge i iznova nove vode. Ali, to je jedna strana medalje.
Ono po emu je Heraklit najznaajni je: shvatanje sutinskog i nerazdvojnog postojanja
jednog i mnotva. Jedno postoji samo u napetosti suprotnosti Treba znati da je rat
zajedniki svemu, da je pravda svaa i da sve nastaje po svai i nudi. To je jedno koje ne
postoji bez mnotva odnosno; Arhi je vatra koja iskae iz mnotva stvari i menja ih u
sebe, koja ne bi mogla da postoji bez tog mnotva. Svet je veito iva vatra koja se sa
merom pali i sa merom gasi. Iz vatre sve nastaje na nain zgunjavanja i razreivanja. Dva
su puta nastajanja koja ne postoje jedan bez drugog i koji su u ravnotei. Put na dole, gde
se vatra zgunjava u vodu a voda u zemlju, i put na gore, gde se zemlja topi u vodu, a voda
isparava. Razliiti elementi prevagnjuju razliitim isparavanjima. Na primer; svetlo isparavanje
Sunca proizvodi dan, a tamno no, pretenost topline iz svetlog isparavanja Suca stvara leto, a
pretenost vlage iz tamnog isijavanja zimu. Heraklit je panteista. Bog je um sveopti zakon,
koji je imanentan svim stvarima, povezujui ih na ve objanjiv nain, ovakav bog nije
linost! Ovo dovodi do relativizma, dobro i zlo su jedno kao i u izvesnoj meri
determinizma oveku je narav njegov usud. ovekov um je saetak opteg uma, pa ovek
4
treba da se trudi da ivi u skladu sa umom, to jest, da bude zadovoljan nunim tokom
vasione. ovekov um koji je njegova besmrtna dua jeste vatra, a telo je voda i zemlja. Telo
je bezvredno bez due. Na linom planu ovek treba da tei da duu ouva to suvljom. Dua
uiva da bude vlana, za nju je smrt da postane voda. Dobar dio njegovog uenja usvoili su
Stoici.

*ELEJCI*

KSENOFAN
Predpostavlja se da je osniva Elejske kole, ali nema dokaza da je ikada iao u Eleju
(juna Italija), pa se pre moe nazvati pokroviteljem ove kole. Osnovna karakteristika Elejske
kole je o nepokretnom jednom! Ksenofan napada jelinski panteon boanstava,
stavljajui iznad svih jednog boga, kome kako on kae ne dolikuje da se vrzma as vamo,
as tamo. Ali on nije monoteist, ve monist, jer je taj bog bezlian!

PARMENID
Istinski osniva Elejske kole. Rodio se u Eleji krajem 6og veka pre Hrista. Sainio je
zakone za Eleju. Imao je priliku da se sretne sa Sokratom, pisao je u stihu. Bio je Pitagorejac,
ali je napustio tu kolu i osnovao sopstvenu. Ono pitagorejsko to je odbacio su promena i
kretanje. Prvi uvodi razliku izmeu uma i ula, kao razliku izmeu istinskog i pojavnog,
izmeu puta istine i puta mnjenja. Njegova ontologija je monistiki materijalizam.
Parmenid se naziva ocem idealizma i pored tog to je materijalist. Prvi veliki idealista je
preuzeo njegovu osnovnu filosofsku postavku o ne promenljivosti bia i interpretirao je sa
idealistikog stanovita. Iako se jedno moe razmeti samo umom, nikako ulima, ono je
materijalno! Bie je jedno, a mnotvo je privid! Bie postoji oduvek i zauvek. Nije nastalo,
jer je nastajanje promena, a psomena je kao i mnotvo privid. Takoe, ako je nastalo, onda
mora da je nastalo iz neega ili ni iz ega (iz nebia). Ali, ako je nastalo iz neega, to neto je
i samo bie, ali ako je nastalo iz nebia, i ono samo je nebie, jer ne moe iz nita da
nastane neto. Ako bie nije jedno, nego podeljeno, onda mora biti podeljeno neim
drugim, a osim bia nema nieg drugog. Njemu se nita nemoe dodati, jer bi to to bi mu
se dodavalo takoe bilo bie. Bie je nepokretno, i neprekidno jer nema kretanja i
promene. Bie je konano, jednako stvoreno u svim pravcima, dakle sferino! Bie nije
beskonano, jer po Parmenidu, beskonanost podrazumeva; neodreenost i
neogranienost!

MELIS
5
 Poticao je sa Samosa, Parmenidov je uenik. U potpunosti je prihvatio filosofiju svog
uitelja sa jednom izmenom! Zapazio je da ako je bie konano (ogranieno), onda izvan
njega postoji nita kojim je bie okrueno ogranieno! Ali to nita ne postoji, pa kako
bie nemoe biti okrueno neim to ne postoji, onda je bie beskonano!

ZENON
Rodio