Andragoke studije, issn 0354-5415, broj 1, maj 2013, str.

161 -182
Institut za pedagogiju i andragogiju; Pregledni rad
UDK 379.8.033 ; 338.48-6:37 ; ID 200092940

Nada Kaavenda Radi1

Filozofski fakultet, Beograd

kolske ekskurzije neksus pedagogije,

andragogije i turizma2
Apstrakt: Svrha ovog lanka jeste prezentacija vieslojnosti, kompleksnosti i obrazovno-
vaspitnih specifinosti kolskih ekskurzija. Njihova realizacija prevazilazi rad kole. kol-
ske ekskurzije su tipian primer delovanja i ukrtanja vie inilaca. U praksi su produkt
koordinacije raznih profila strunjaka, a nauno bavljenje podrazumeva multidiscipli-
narni i interdisciplinarni protok znanja. Sva znanja, ma iz koje oblasti dolaze, moraju
imati zajedniki imenitelj u njihovoj primeni radi bolje pripreme i kvalitetnije realizacije
kolskih ekskurzija. Obrazovno-vaspitne specifinosti su iskazane unutar: uenja; poua-
vanja; uloge nastavnika; komunikacije i meuljudskih odnosa; didaktiko-metodikih
osobenosti; obrazovno-motivacionih efekata; ishoda i normativno-pravnog regulisanja.
Analiza je pokazala da je irok dijapazon involviranih u kolsku ekskurziju kojima je
potrebno specifino obrazovno osposobljavanje. Ovakve obrazovne intervencije spadaju
u pedagoki, andragoki, ali i turistiki domen. Uinjena je specifikacija i pozicioniranje
kolskih ekskurzija u oblast turizma. Posebno su analizirane kao komponente kulturnog
i obrazovnog turizma.
Kljune rei: kolska ekskurzija, putovanje, stil uenja, pouavanje, obrazovni turizam,
kulturni turizam.

Uvod

Dobro pripremljena, profesionalno organizovana i adekvatno izvoena kolska

ekskurzija je izuzetno odgovoran i veoma kompleksan posao. Ova sloena i vie-
slojna sfera kolskog rada prevazilazi kolu. Kako u praksi zahteva koordinaciju
rada strunjaka iz vie oblasti, tako i nauno bavljenje odlikuje multidisciplinar-

1
Dr Nada Kaavenda Radi je redovni profesor na Odeljenju za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta
Univerziteta u Beogradu.
2
Rad je nastao u okviru projekta Instituta za pedagogiju i andragogiju (Filozofski fakultet, Beograd) Modeli
procenjivanja i strategije unapreivanja kvaliteta obrazovanja (br. 179060), koji finansira Ministarstvo pro-
svete, nauke i tehnolokog razvoja Republike Srbije.
162 Nada Kaavenda Radi

nost i interdisciplinarnost. Ona jeste pedagoki i andragoki problem, ali istovre-

meno i turistiki, dokoliarski, socioloki, kulturoloki, psiholoki, filozofski, ge-
ografski, zdravstveni, rekreativni, antropoloki, menaderski, normativno-pravni
itd.
Organizovano putovanje uenika je drutveno uslovljen fenomen. Proeto
je i prelama se sa ostalim oblastima socijalne realnosti. Uzmimo za primer dru-
tveni haos koji se devedesetih godina prolog veka reflektovao kod nas, slobodno
moemo rei, i na haos u oblasti kolskih ekskurzija. Da bi se to prevazilo, Mini-
starstvo prosvete Srbije je 1997. godine izradilo do tada najrazraenija uputstva za
organizovanje kolskih ekskurzija i nastave u prirodi. Te iste godine je Asocijacija
turistikih agencija (YUTA) ustanovila standarde koje turistika agencija treba
da dosegne da bi bila podobna za ukljuenje u realizaciju deijeg i omladinskog
turizma. U skladu sa tim je izvrila reviziju te dala spisak takvih agencija. Kao
rezultat saradnje vie institucija, izdat je tzv. Prirunik za organizovanje ekskurzija
i nastave u prirodi, namenjen direktorima kola. To je bilo dobro kao prvi korak
standardizacije i unoenja reda u zaista haotino stanje u ovoj oblasti koje odliku-
ju devedesete godine.
Od tada su pravilnici i uputstva vie puta dopunjavani i usavravani. Bili
su predmet javnih rasprava i adekvatnih skupova. U cilju zadnjih dopuna i izme-
na, na primer, Ministarstvo prosvete je formiralo komisiju od predstavnika seda-
mnaest raznih relevantnih institucija, udruenja i drugih ministarstava. Dakle, u
protekloj deceniji su uinjeni znaajni pomaci. Na optem nacionalnom nivou su
artikulisani ciljevi, zadaci, programi, duine trajanja ekskurzija zavisno od nivoa
kolovanja, uslovi realizacije, evaluacija i slino.
Meutim, sa obrazovno-vaspitnog stanovita ova vrsta regulisanja i stan-
dardizacije jeste potrebna, odnosno neophodna, ali i najmanje dovoljna. Praksa
potvruje da se, pored svih pravilnika i odredbi, svake godine u vreme odravanja
kolskih ekskurzija deavaju razne pojave, potpuno suprotne glavnim intencija-
ma, od neprilinog turistikog ponaanja uenika, ali i nastavnika, do fatalnih
deavanja ubistava meu vrnjacima u grupi ili u kontaktu sa vrnjacima receptiv-
nog mesta. Tako se, na primer, jo uvek u medijima pojavljuju zastraujui natpisi
sa sledeim ili slinim sadrajem: Nastavniku dve godine zatvora zbog niza propusta
na akoj ekskurziji na kojoj se udavio uenik osmog razreda (2009); Neodgovornost
nastavnika na ekskurziji aka otputovali u Be, a dva uenika ostala u Bratislavi
(2008); Droga se najee proba na ekskurzijama (2013).
Nedostaju ozbiljniji nauni pristupi koji bi bili osnova i podsticaj za dalje
obrazovno-vaspitne akcije. ini se da su kolske ekskurzije tipian primer peda-
goke izofrenije. Prisutan je stari problem podvojenosti teorije i prakse. Tradicija
organizovanja ekskurzija je duga u naim kolama, ali izostaju ili su malobrojna
Andragoke studije, 1/2013 163

pedagoka i andragoka prouavanja, empirijska istraivanja i teorijska promi-

ljanja. Ne moemo rei da u svetskim okvirima izostaje literatura iz ove oblasti
(Bitgood, 1989), ali se uglavnom radi o lancima u asopisima baziranim na
konkretnim empirijskim istraivanjima i sporadinim prilozima na naunim sku-
povima. Oni jesu znaajan doprinos izuavanju kolskih ekskurzija, ali se, naime,
zapaa izostanak sveobuhvatnijih i sistematinijih studija, posebno u korist epi-
stemolokih pristupa.
Svrha ovog lanka jeste pokuaj prezentacije kompleksnosti jedne sfere
kolskog rada kroz koju se prepliu pedagoka, andragoka i turistika delovanja.
Pored uvoda, zakljuaka i koriene literature, rad smo struktuirali u tri glavna
dela. U prvom delu tragamo za obrazovno-vaspitnim specifinostima kolskih
ekskurzija. Pokuali smo da ih grupiemo i istaknemo najvanije. Cilj drugog
dela lanka je identifikovanje i sistematizovanje involviranih u kolsku ekskurzi-
ju kojima je potrebno specifino obrazovno osposobljavanje. Ovakve obrazovne
intervencije spadaju u pedagoki, ali i andragoki domen. Svrha treeg dela rada
je specifikacija i pozicioniranje kolskih ekskurzija u oblasti turizma. Posebno ih
analiziramo kao komponente kulturnog i obrazovnog turizma.

Obrazovno-vaspitne specifinosti kolskih ekskurzija

Ekskurzije su jedan od elemenata u paradigmi obrazovno-vaspitnog rada kole.

Differentia specifica kolske ekskurzije, koja je vieslojna, kao i terminoloko-poj-
movno neslaganje koje sadre odrednice pojma kolska ekskurzija (aka ekskur-
zija, aki turizam i slino), ukazuju na tekou njenog definisanja i preciznog
lociranja. Spadaju u tzv. vannastavne aktivnosti, kakvo god terminoloko reenje
prihvatili vannastavne ili slobodne aktivnosti. Sadre sve opte karakteristike
vannastavnih aktivnosti, ali ih odlikuje i niz specifinosti koje ne iskljuuju nasta-
vu u nekoj formi. Meutim, odrediti ih kao ,,oblik nastave u posebnim uvjetima,
izvan uionice i kolske zgrade. (Poljak, prema: Potkonjak i imlea, 1989:
174), ini se nedovoljnim, time i nepotrebno ograniavajuim. Vaspitni i obra-
zovni potencijal je mnogo iri da bismo ekskurzije sveli samo na oblik nastave.
S druge strane, kompleksnost kolske ekskurzije je pojaana u odnosu na
bilo koje drugo putovanje. Njena sloenost se iskazuje ne samo kroz preplita-
nje tri osnovna elementa, koji su u mnogim istraivanjima putovanja prepoznati
kao: sam akt putovanja, destinacija i socijalni kontakti u grupi i van nje (Kelly i
Freysinger, 2000), nego i time to svaki od pomenutih elemenata podrazumeva
dodatno ukrtanje obrazovnih i turistikih ciljeva, motiva, interesovanja, vredno-
sti i satisfakcija.
164 Nada Kaavenda Radi

Sa obrazovno-vaspitnog aspekta, svaki segment ekskurzije je specifian.

Bez pretenzije dublje analize, to nam obim ovog rada ne dozvoljava, fokus inte-
resovanja emo usmeriti na nekoliko od njih.

Pouavanje u fazi realizacije ekskurzije

U situaciji izvoenja ekskurzije, sama transmisija informacija, poruka i znanja, to
se u pedagokoj literaturi odreuje kao deo znanja koje je obuhvaeno nastavnim
programom, do te mere je osobena, ili bi trebalo da bude osobena, u odnosu na
nastavu koja se odvija u uionici, da prevazilazi samo oblik nastave kao primar-
no svojstvo. Pouavanje na putovanju, pa makar bilo i u direktnom obliku ija je
primena u istoj formi najmanje popularna za ekskurziju, podrazumeva, ta vie,
zahteva ukrtanje i prelamanje sa nizom drugih kulturno-obrazovnih delovanja.
Bez obzira na koji nain se pouava (govori, pokazuje, demonstrira ili kombinuje
sa drugim oblicima), ono na ekskurziji neminovno ukljuuje i interpretaciju, save-
tovanje, medijaciju, facilitaciju, motivaciju i slino. Istraivanja iz oblasti turizma
pokazuju koliko su, na primer, procesi medijacije i interpretacije (kulture, objeka-
ta, ideja, dogaaja i slino) na voenim turama zahtevni i kada je re o odraslim
turistima (Raboti, 2011).
Obrazovni aspekt kolske ekskurzije jeste primaran, a obrazovni sadraj
ekskurzije, nije sporno, mora biti u funkciji ostvarenja nastavnih programa. Me-
utim, ma koliko potencirali njegov znaaj, re je samo o jednom segmentu ek-
skurzije. Sudei prema realizovanim naunim istraivanjima, ak ni to nije lako
ostvariti. Rezultati niza ispitivanja u svetu ukazuju na odstupanja i tekoe pove-
zivanja nastavnih programa i aktivnosti koje ekskurzija podrazumeva na lokalite-
tu (Tal, Bamberger i Morag, 2005; Anderson i Zhang, 2005; Kisiel, 2003; Griffin
i Symington, 1997; Orion, 1993). Najoptije reeno, ova istraivanja su pokazala
da se spoticanje odnosi najvie na nain realizacije obrazovnih sadraja, odnosno
na nerazvijenost, time neuvaavanje didaktiko-metodike specifinosti u situaciji
kada se najvie prepliu tzv. formalno, neformalno i informalno obrazovanje.
Pored naina prenoenja, posebno pitanje je koliina informacija i znanja.
Preterivanje u tom smislu moe imati potpuno suprotan efekat eljenom.

Uloga nastavnika
Uloga nastavnika involviranih u kolsku ekskurziju je drugaija nego u uionici.
Ona je viefunkcionalna i razlikuje se u razliitim fazama ekskurzije. U pripre-
mnoj fazi nastavnici bi trebalo da uestvuju u ispitivanju i utvrivanju obrazovnih
i drugih vaspitnih potreba i mogunosti da bi uprava kole u saradnji sa turisti-
Andragoke studije, 1/2013 165

kim agencijama i roditeljima oblikovala ekskurziju. Priprema, pored samopri-

preme nastavnika, obuhvata i rad sa acima koji se delom odvija i u uionici, ali
i rad sa roditeljima. Rezultati nekih istraivanja ukazuju na negativne posledice
iskljuivanja nastavnika iz pripreme ekskurzije. Na primer, Tal, Bamberger i Mo-
rag (2005) su nali da, u iznenaujue velikom procentu, nastavnici nisu mogli
specifikovati svrhu posete muzejima, ba zbog toga to su bili iskljueni iz njihove
pripreme. Njih je, zakljuuju ovi autori, neko iz kole poslao samo da brinu o
acima.
U fazi izvoenja ekskurzije poloaj nastavnika se modifikuje i postaje sa-
svim drugaiji nego u uionici. Odnos nastavnik - ak je kompleksniji, a nastav-
nik ponekad preuzima ak i ulogu roditelja. Ulogu nastavnika, odnosno onih
koji pouavaju, po pravilu, preuzimaju druga lica koja nisu nastavnici: kustosi
po muzejima i drugim institucijama, lokalni vodii, turistiki pratioci i slino. U
tom kontekstu, nastavnici su esto samo lanovi kolske grupe sa liderskim poloa-
jem i svojstvima.
Neka istraivanja pokazuju koliko je bitno upoznati osobitosti kolske pu-
blike sa aspekta zaposlenih koji su odgovorni za posete u raznim institucijama.
Na primer, u Australiji se u poslednje vreme tome posveuje sve vie panje i
preduzimaju se najkonkretnije akcije zasnovane na istraivanjima (Whitly, 1999).
Ukazuje se da je jedna od respektabilnih karakteristika publike koja dolazi iz
kole u tome to je grupa meovita, odnosno sastavljena od odraslih (nastavnici)
i dece, te su njihova oekivanja, iskustva i doivljaji posete razliiti (Kelly, 2006;
Storksdieck, 2001).
Faza evaluacije realizovane kolske ekskurzije stavlja nastavnika opet u
specifian poloaj. Pored njegove procene, ukljuujui i upravu kole, evaluacija
treba da obuhvati i uenike i roditelje i turistike agencije i druge zainteresovane.
Istraivanja pokazuju koliko je evaluacija ekskurzije vaan segment kome treba
ozbiljno pristupiti, a koliko se u praksi pojavljuje anomalija (Kisiel, 2003; Lai,
2002).

Uenje
Uenje u fazi izvoenja kolskih ekskurzija nosi svoje specifinosti, pa moemo
govoriti o posebnom stilu uenja. Koristei mogunosti koje ekskurzija prua,
njega u najveoj meri karakterie, ili bi trebalo da ga karakterie, iskustveno, situa-
ciono i aktivno uenje. Ekskurzija je tipian primer za primenu i preplitanje ovih
vrsta uenja.
Uenje na osnovu prethodnog iskustva i kroz sticanje novih iskustava ne
samo da je karakteristino za ake nego i nastavnike. Na ekskurzijama, naime, i
166 Nada Kaavenda Radi

nastavnici iskustveno ue. kolske ekskurzije pruaju najvie mogunosti za pri-

bliavanje pouavanja i uenja.
Namerno, a esto i nenamerno, na ekskurzijama je potenciran znaaj si-
tuacije. Budui da se oni koji ue nalaze u prirodnoj fizikoj i socijalnoj sredini
ili okruenju koje omoguava iskustveno usvajanje znanja i vetina iz razliitih
oblasti i to kroz poseban vid socijalne i prirodne interakcije, uenje na ekskurzi-
jama je u velikoj meri situaciono uenje. Predvidljive nove situacije, a pogotovo
nepredvidljive i rizine situacije koje svako putovanje sa sobom neminovno nosi,
znaajan su faktor koji utie na oblikovanje i specifinost uenja na ekskurziji.
Empirijska istraivanja potvruju da su najefektnija, najvie se cene i naj-
due pamte kasnije u ivotu, znanja i vetine steene kroz aktivnosti na ekskur-
zijama koje podrazumevaju aktivnu participaciju (Pace i Tesi, 2004). Moderni
svetski muzeji, zoo-vrtovi, botanike bate i druge institucije i lokaliteti iju po-
setu obuhvata program ekskurzije, koncipiraju se tako da nude niz aktivnosti u
kojima mogu da uestvuju sami posetioci u stvarnosti ili virtuelnoj simulaciji,
na primer, neke istorijske epohe ili dogaaja. Utvreno je da takve aktivnosti
podstiu visok nivo kreativnosti, razvoj vetina i sposobnost kritikog miljenja,
slobodu reagovanja i eksperimentisanja u reavanju problema uz preplitanje ra-
nijeg i novosteenog iskustva. Pored toga, imaju i visoko motivaciono dejstvo za
daljim obrazovanjem.
Istiui potencijale ekskurzije kao resursa za istraivanje i kreativnost, neki
autori ekspliciraju da bi aktivnosti uenika na ekskurziji trebalo da budu sli-
ne aktivnostima naunika (Higgs i McCarthy, 2005). Zanimljivo je pomenuti
i jedno longitudinalno istraivanje koje realizujemo na Filozofskom fakultetu
Univerziteta u Beogradu, a obuhvata vrednovanje ekskurzija od strane studenata
pedagogije i andragogije. Budui strunjaci u oblasti obrazovanja, naime, visoko
cene kreativno-stvaralake vrednosti ekskurzije i stavljaju ih u ravan obrazovnih
i rekreativnih.
Stara kineska izreka glasi: Reci mi zaboraviu; pokai mi moda u
upamtiti; ukljui me razumeu (Getz, 2007). Meutim, nisu sve aktivnosti na
ekskurziji i svi obrazovni sadraji pogodni za uenje sa participacijom, ali valja
iskoristiti mogunosti onih koji to jesu. Iznalaenje optimalnog nivoa u rasponu
dve suprotnosti izmeu pasivnog sluanja i pasivnog posmatranja do aktivne par-
ticipacije, te izmeu krajnje zavisnosti i potpune autonomije u aktivnostima koje
ekskurzija obuhvata, poseban je problem (Getz, 2007; Higgs i McCarthy, 2005).
Andragoke studije, 1/2013 167

Intenzivnija komunikacija sa veim brojem uesnika

U situaciji izvoenja ekskurzije ini se da su jedino aci iz klasine didaktike tri-
jade u istom poloaju, a i oni se nalaze u promenjenom okruenju. Za razliku od
zatvorene komunikacije u kolskim uslovima, meuljudski odnosi na ekskurziji su
intenzivirani. Komunikacija ukljuuje vei broj uesnika i odvija se kako izmeu
lanova kolske grupe (vrnjak vrnjak; nastavnik ak; ak/nastavnik pred-
stavnik agencije; ak/nastavnik kolski lekar, ukoliko ekskurzija podrazumeva
noenje), tako i u interakciji grupe kao celine i pojedinih lanova sa drugim lju-
dima van grupe. Ekskurzije pruaju izuzetno pogodne mogunosti za meusob-
no upoznavanje, zbliavanje, toleranciju razliitosti, sticanje novih poznanstava i
slino.
Ukoliko se specifinostima ekskurzije prie na osoben nain, to one za-
htevaju, posedovanje dodatnih kompetencija, u najveoj meri, znai dodatno
obrazovno osposobljavanje. Koga? Pa, svih kategorija involviranih u planiranje,
pripremanje, realizaciju i evaluaciju ekskurzije, emu je posveen sadraj drugog
meunaslova ovog rada.

Izlazak iz uionice i edutainment

Rezultati istraivanja ukazuju da je jedna od najveih vrednosti kolskih ekskurzi-
ja, po emu se one pamte u odraslom dobu, izlazak iz rutine uionice (Pace i Tesi,
2004; Hurd, 1997). Meutim, druga istraivanja navode na vice versa konstata-
ciju da se na lokalitetu u destinaciji tei to veem preslikavanju rada u uionici
(Lai, 2002).
Kako prevazii ovu dihotomiju? Evidentno je da se u pedagoka znanja,
pre svega didaktiko-metodika, moraju inkorporirati znanja do kojih se dolo i
u drugim tangentnim oblastima. Najnovija ispitivanja u sferi turizma pokazuju
da dosezanje visokog kvaliteta danas, ak i turistikih putovanja koja se odvijaju u
slobodnom vremenu, podrazumeva uvaavanje i ostvarenje tri E komponente:
Entertainment (zabava); Excitement (uzbuenje) i Education (obrazovanje). Iako
je redosled po dominantnosti ovih elemenata u kolskom putovanju drugaiji,
te dominira obrazovni, ne postoji ni jedan razlog (izuzev pedagoke zastarelosti,
tvrdokornosti i stereotipije) da se ne uvae i druga dva.
U tom kontekstu, kolske ekskurzije su pogodne za povezivanje sa tz.
edutainment-om. Edutainment je nova kovanica koja je nastala spajanjem ter-
mina education i entertainment. Iako nailazi na kritiku nekih autora (na primer,
Thomas, 2002), sudei po interesovanju i umnoavanju literature iz oblasti eduta-
inment-a, moemo slobodno zapaziti da je re o novom pokretu u obrazovanju
(Kaavenda-Radi, Nikoli-Maksi i Ljuji, 2011). Kao i mnoge novonastale rei,
168 Nada Kaavenda Radi

nije moguno doslovno je prevesti na na jezik. Bilo bi ishitreno i nepotpuno,

time i neadekvatno, prevesti je kao zabavno obrazovanje, obrazovnu zabavu ili
obrazovanje kroz zabavu. Najoptije reeno, njena sutina se ogleda u obrazova-
nju kroz alternativne oblike obrazovanja i uenja, to kolska ekskurzija jeste. To
je proces sticanja znanja, umenja, sposobnosti, stavova, vrednosti i slino u opu-
tajuoj (relaksirajuoj) atmosferi. Dominantno je, dakle, stanje duha, pa oputa-
jue u ovom smislu ne znai pasivnost onog koji se obrazuje i ui, nego, naprotiv,
podrazumeva aktivan, matovito-kreativan i emocionalan odnos prema onom to
se ui i/ili onom sa kojim se ui (ibid.). Analiza tog procesa u specifikovanoj si-
tuaciji kolske ekskurzije bi pokazala da je to mnogo vie od zabave (Pace i Tesi,
2004; Higgs i McCarthy, 2005; Getz, 2007). Posebno uenje kroz aktivnosti sa
aktivnom participacijom, za koje se vezuje najvii nivo efikasnosti, prua mogu-
nost prisustva edutainment-a.

Obrazovno bogatije i zadovoljno dete krajnji ishod ekskurzije

Odrednice svrhe i cilja kolskih ekskurzija ukazuju na nekoliko bitnih momenata
obrazovnog i vaspitnog potencijala, karakteristika, ali i njihovog znaaja. Domi-
nira realizacija nastavnog programa kroz mogunosti povezivanja kole sa fizi-
kom i socijalnom sredinom. Ne proputa se ni sveobuhvatnost svestranog razvoja
deteta. Meutim, ovakve odrednice kao da minimiziraju, u svakom sluaju, ne
ekspliciraju, po nama, najveu vrednost kolskih ekskurzija. Krajnji ishod svakog
kolskog putovanja jeste i treba da bude, pored vaspitno-obrazovno bogatijeg de-
teta, zadovoljno dete.
Zadovoljno dete je pojam sa veoma kompleksnim sadrajem. Najvie se
pribliava pojmovima ostvarenog, motivisanog, sigurnog, samouverenog, samo-
potovanog, srenog itd. deteta. Zadovoljstvo deteta treba da bude glavno merilo
kvaliteta realizovane ekskurzije.
Zanimljivo je da se u literaturi koja se bavi turistikim putovanjima stalno
istie primarnost zadovoljnog turiste (Raboti, 2011; ivkovi, 2010; i mnogi
drugi). Takoe, istraivanja pokazuju da zadovoljstvo i turistiki doivljaj visoko
pozitivno koreliraju. Mi kao da se stidimo da naglasimo isto u vezi sa kolskim
putovanjem. Svako od nas, obino, najprijatnija seanja na vreme sopstvenog
kolovanja vezuje upravo za dane ekskurzija. Ali, u seanju nam ostaju samo one
sa kojih smo doli zadovoljni, odnosno obogaeni nizom doivljaja.
Andragoke studije, 1/2013 169

Obrazovno-motivacioni efekti aktivnosti na ekskurziji

Iako izostaju istraivanja koja bi za predmet imala povezanost aktivnosti tokom
kolskih ekskurzija i aktivnosti kasnije u ivotu (profesionalnih, porodinih i u
slobodnom vremenu), rezultati nekih empirijskih istraivanja, pa i onih koje sam
sama realizovala osamdesetih i devedesetih godina prolog veka, ukazuju na po-
zitivnu korelaciju bavljenja vannastavnim i slobodnim aktivnostima u detinjstvu
i adolescenciji i izbora aktivnosti, posebno obrazovnih, u slobodnom vremenu
odraslog doba. Takva povezanost je zapaena ak i u ezdesetim godinama ivota
(Scott i Willits, 1998).
Iako ih ne moemo poistovetiti u celosti sa aktivnostima slobodnog vreme-
na, kolske ekskurzije u velikoj meri sadre i ovakve aktivnosti, koje, kako poka-
zuju istraivanja, imaju direktno motivaciono dejstvo na doivotno obrazovanje
i uenje. Prema tome, odrednica kvalitetne ekskurzije sa obrazovno-vaspitnog as-
pekta mora da sadri obrazovno-motivacione efekte. Ekskurzija je kvalitetnija uko-
liko vie inicira dalju obrazovnu participaciju i to svih uesnika, ne samo aka.

Normativno-pravno regulisanje ekskurzija

Pored optih karakteristika, svaka pojedinana ekskurzija nosi svoje specifino-
sti. Svaku karakterie konkretan i jasno definisan cilj, sadraj programa, itinerer
(marruta) i ishodi. Po svom sadraju, ekskurzija moe biti opteg i/ili usko te-
matskog tipa, moe trajati od jednog dana (izlet) do nekoliko dana, a njeno izvo-
enje se moe odvijati u zemlji ili inostranstvu, to je normirano prema uzrastu
uenika. Pravilnici o nastavnom planu i programu obrazovanja i vaspitanja za
osnovne i srednje kole kod nas sadre odredbe o planiranju, izvoenju i evaluaciji
ekskurzija. Meutim, pitamo se na osnovu ega se normativno-pravno reguliu
ekskurzije.
Uzmimo za primer odredbu po kojoj je kola obavezna da nadoknadi na-
stavu ukoliko se eskurzija izvodi u vreme nastavnih dana. Ona je diskutabilna
iz, najmanje, dva razloga. Prvo, protivurena je ekspliciranom cilju ekskurzije u
kome dominira savlaivanje dela nastavnog programa. Ako je ostvaren cilj ek-
skurzije, te savladan deo nastavnog programa, namee se pitanje kakvu to onda
prazninu ostavlja ekskurzija koju valja nadoknaditi. Drugo, to znai apriori sum-
njati u mogunosti realizacije postavljenog cilja ekskurzije, a time i negirati ili
minimizirati obrazovni znaaj ekskurzije.
Najlake je ustanoviti pravilnike i uputstva, ali i njih valja temeljiti i me-
njati na osnovu znanja do kojih se dolazi naunim ispitivanjima, kako obrazovno-
-vaspitnog tako i drugih aspekata putovanja za koje je kola najzainteresovanija.
Budui da se ekskurzije stalno organizuju, utvrivanje i ispitivanje njihovih speci-
170 Nada Kaavenda Radi

finosti mora biti kontinuiran proces koji, obuhvatajui sve aspekte, prua speci-
fina znanja na osnovu kojih je jedino opravdano normativno-pravno regulisanje.
Moemo zakljuiti, specifinosti kolskih ekskurzija nose veliki obrazov-
no-vaspitni potencijal. Njih valja, ne samo prepoznati i uvaiti, nego i adekvatno
ostvariti, to je, zapravo, najtee. Adekvatnost realizacije se nalazi u direktnoj
proporcionalnosti sa stepenom uvaavanja specifinosti. Prema tome, prvi korak
je spoznaja tih osobenosti. Drugo, ekskurzije su prebogat resurs za vaspitanje,
obrazovanje i uenje da bismo ga samo, ili uglavnom, sveli na oblik nastave
za savlaivanje dela nastavnog programa. Tree, realizacija obrazovno-vaspitnih
potencijala kolskih ekskurzija mora da ima svoje glavno ishodite u srenijem i
bogatijem detetu. Suvie je vredno ishodite da bi se ostvarivalo pokuajima i po-
grekama u praksi. Valja ga bazirati na znanjima proisteklim iz naunih pristupa.

Pedagoko i andragoko preplitanje u obrazovno-vaspitnoj

paradigmi kolskih ekskurzija

Kvalitet kolske ekskurzije u velikoj meri zavisi od koordinacije niza zaintere-

sovanih, involviranih i odgovornih kategorija, ekonomskim renikom iskazano,
stejkholdera. Sa naeg aspekta gledano, uspenost njihove koordinacije se zasniva
na posedovanju specifinih kompentencija koje proizilaze iz osobenosti kolskih
ekskurzija. No, takve kompetencije zahtevaju dodatno obrazovno osposobljava-
nje. Obrazovno-vaspitna anticipacija i preventivne obrazovno-vaspitne interven-
cije spadaju u pedagoki, ali i andragoki domen. Pedagoka i andragoka istra-
ivanja obrazovnih potreba i ispitivanje naina njihovog zadovoljavanja, treba da
obuhvati vie kategorija u koli i izvan kole. Pomenimo sledee (Grafikon 1):
Uprava kole i nastavnici involvirani u izvoenje ekskurzija. Namee
se niz relevantnih pitanja. Da li su, u kojoj meri i kako obrazovno pri-
premljeni za odgovoran posao izbora destinacija i turistikih agencija
koje organizuju kolske ekskurzije? Kakve su njihove kompetencije za
pripremu, izvoenje i evaluaciju ekskurzije? ta je sa njihovim pozna-
vanjem turistikog trita, odnosno turistike obrazovne ponude i po-
tranje? Imaju li i sami dovoljno razvijenu kulturu putovanja? Da li
su osposobljeni za snalaenje u najrazliitijim situacijama, kakve im
ekskurzija moe nametnuti? Jesu li osposobljeni za adekvatan doprinos
realizaciji programa? ta je sa njihovom kulturom korienja slobodnog
vremena? Kakvo je njihovo poznavanje turistikog voenja? Koliko su
nastavnici koji prate ake osposobljeni za selfmenadment? Itd.
Andragoke studije, 1/2013 171

Uenici. Turistiko-obrazovna priprema i samopriprema dece je ozbi-

ljan inilac uspenosti realizacije ekskurzije. Obuhvata, pre svega, sle-
dee:
Sam akt putovanja i ponaanje pri tome;
Boravak u odreenom mestu;
Boravak i kodeks ponaanja u hotelu i ugostiteljskim instituci-
jama;
Kultura ponaanja i odnos prema kulturnoj batini na lokalitetu
i u institucijama koje se poseuju;
Ponaanje u parkovima i odnos prema prirodi biljnom i ivo-
tinjskom svetu;
Upravljanje samim sobom u novim situacijama;
Tolerantnost prema kulturolokim i drugim razliitostima;
Meuljudski odnosi u grupi i izvan grupe odnos sa vrnjacima
u grupi i vrnjacima receptivnog mesta, nastavnicima i drugim
odraslim ljudima sa kojima stupaju u kontakt;
Kodeks odevanja, opreme i slino. Itd.
Roditelji. Po pravilu, oni jesu ukljueni u fazu planiranja ekskurzije.
ak se i procentualno izraava i normira udeo njihove saglasnosti sa
ekskurzijom. To nije dovoljno. Nije dovoljno ni upoznati ih detaljno
sa ciljem, programom i itinererom ekskurzije. Moramo se pitati koji je
nivo njihove kulture putovanja, poev od najbanalnije vetine pakova-
nja, kako bi je preneli na dete. Kako iznalaziti naine obrazovnog rada
sa roditeljima da oni dalje, kroz radost roditeljskog vaspitanja, doprino-
se optoj harmoniji pripreme dece za put?
Turistiki vodii i turistiki pratioci. Nastavnici koji uestvuju u izvo-
enju ekskurzije moraju posedovati znanja o turistikom voenju, ali
ne bi trebalo od njih oekivati, a nije im ni pravno dozvoljeno, da zaista
budu turistiki vodii i/ili turistiki pratioci. Postoje posebne profesije
za to sa ozbiljnim inicijalnim obrazovanjem. U nekim zemljama, kao,
na primer, u Francuskoj, takvo obrazovanje je dovedeno na univerzi-
tetski nivo. Meutim, da li zaista postoje specijalizovani turistiki vo-
dii/pratioci za aka putovanja? Moramo se pitati da li oni poseduju
potrebno didaktiko-metodiko obrazovanje? Poznaju li osobenosti
obrazovno-turistikog rada sa decom? Imaju li znanja i sposobnosti
upravljanja grupom odreenog uzrasta? Nije svaki turistiki vodi/
pratilac, svojim karakteristikama linosti, pogodan za rad sa acima
na ekskurziji. Adekvatnost njihovog izbora jeste odgovornost turistike
agencije koja organizuje putovanje, ali i kola mora biti zainteresovana
172 Nada Kaavenda Radi

za taj izbor. Ukoliko program ekskurzije ukljuuje angaovanje turi-

stikih animatora, isto se odnosi i na njih. U toku realizacije putovanja
oekuje se visok stepen saradnje ovog tipa specijalizovanih turistikih
strunjaka sa nastavnicima.
Zaposleni u kulturno-obrazovnim i raznim drugim institucijama gde
se deca vode. Oni su izuzetno bitni za obrazovni aspekt ekskurzije.
Ovakve institucije obino imaju svoje vodie ija obrazovna pripre-
mljenost mora ukljuiti i pedagoka i andragoka znanja. Budui da oni
preuzimaju ulogu nastavnika, odnosno onog koji prenosi informacije,
poruke i znanja, od njih se oekuju mnoga svojstva koja karakteriu
i samog nastavnika. U svetu se realizuju istraivanja raznih aspekata
posete ovakvim institucijama, a najmnogobrojnija su vezana za posete
muzejima (Kelly, 2006; Whitley, 1999). Ve smo pomenuli da se oz-
biljno ispituju specifinosti kolske publike kao interesovanje zaposlenih
u ovim institucijama.
Hotelsko i ugostiteljsko osoblje. Valja obrazovno pripremiti odrasle
u institucijama gde deca borave. Ukazati im na znaaj njihovog ade-
kvatnog odnosa prema deci. Dete se u kontaktu sa njima mora osetiti
potovanim. Niz primera iz prakse ukazuje na suprotno, to povlai
neprikladnu reakciju deteta. Takve anomalije imaju negativan odjek na
zadovoljstvo i doivljaj ekskurzije.
Lokalno stanovnitvo u receptivno-turistikom mestu. itelje mesta
gde se deca dovode treba nauiti, pre svega, kako da ive sa strancima,
kako da razvijaju tolerantnost prema drugim kulturama i razliitosti-
ma u ponaanju, da upoznaju koje koristi mogu da imaju od razvoja
akog turizma u svom mestu i slino. Upotreba medija za masovno
komuniciranje je posebno pogodna za to.
Andragoke studije, 1/2013 173

Grafikon 1: Razuenost vaspitno-obrazovnih intervencija u/za kolsku

ekskurziju

Vrnjaci u receptivno-turistikom mestu. Posebno je znaajna vas-

pitno-obrazovna priprema vrnjaka u mestu gde se ekskurzija izvodi.
Iskustvo pokazuje da je esto prisutan otpor kod ove uzrasne katego-
rije prema vrnjacima koji dolaze sa strane. Rivalstvo i netolerantnost
izazivaju mnoge neeljene pojave sa fatalnim posledicama u kontaktu
izmeu domaih i gostiju.
Praksa sa neeljenim zbivanjima alarmira, dakle, da je ne samo potrebna,
nego i neophodna obrazovno-vaspitna anticipacija i preventivne obrazovno-vas-
pitne intervencije kod svih kategorija involviranih u izvoenje kolskih ekskur-
zija. Budui da su kolske ekskurzije rezultat delovanja vie profila i to razliitih
starosti, to je njihovo obrazovno pripremanje podjednako domen pedagogije i
andragogije, ali i turizma.
174 Nada Kaavenda Radi

kolske ekskurzije spoj sa turizmom

Specifikacija i pozicioniranje
Sa aspekta turizma, kolske ekskurzije su vrsta organizovanog putovanja ili aran-
mana koji se naziva paket aranman ili paualni aranman (Jafari, 2000; Rowe,
Smith i Borein, 2002; ivkovi, 2010). Ekskurzije su tipian primer specijalno
organizovanih putovanja na zahtev korisnika, sa precizno utvrenim programom
i itinererom. Ovakva putovanja su obino akcionog tipa, odnosno, spadaju u ture.
Organizovanje kolske ekskurzije od strane turoperatora je veoma sloen i izuzet-
no kreativan posao. Podrazumeva sve faze koje su inae prepoznate u kreaciji i
realizaciji aranmana (ai, 1998; Spasi, 2010). Pored zadovoljavanja iskazanih
potreba od strane kole i specifinijih ciljeva, u iju se svrhu organizuju, priprema
i realizacija ukljuuje kombinaciju niza usluga kao to su usluge prevoza, ugosti-
teljske, hotelske, vodike i druge. Njihova sinhronizacija je visokozahtevna.
Prema tipologijama turizma, kakve se sreu u literaturi iz ove oblasti, dalje
pozicioniranje kolskih ekskurzija navodi na konstataciju da se one mogu uvrstiti
u vie tipova, odnosno da se kroz njih prelama vie takvih vrsta. Tako, nalaze
svoje mesto u ekoturizmu i parkovnom turizmu, a posebno u tematskom turizmu,
o kome se u novije vreme sve vie pie. Pozicija kolskih ekskurzija se, ipak, najja-
snije kristalie u tzv. kulturnom turizmu, a jo konkretnije korelira sa obrazovnim
turizmom. Kulturni i obrazovni turizam je teko razluiti jer se proimaju i samo-
odreuju. Neki autori obrazovni turizam vide kao formu kreativnog kulturnog
turizma (Franji, 2011: 248).
Realizovana empirijska istraivanja u oblasti parkovnog i ekoturizma
(Crouch, 2000; Stein, et al., 2003), na primer, pokazuju da je uenje najvaniji
motivacioni inilac za uee u aktivnostima kod ekoorijentisanih turista. to je
jo zanimljivije, konstantno raste njegov motivacioni efekat (Roggenbuck et al.,
1990; Stein et al., 2003).
Rezultati drugih istraivanja ukazuju na pozitivnu korelaciju izmeu ue-
nja i obrazovanja tokom bavljenja turistiko-rekreativnim aktivnostima i povea-
nja odgovornosti u ponaanju prema okolini (Palmberg i Kuru, 2000). Istraivai
iz oblasti turizma (Stein et.al., 2003) zakljuuju da bi odgovorni za turizam u
prirodi trebalo da bolje upoznaju specifine obrazovne potrebe i interesovanja
korisnika, kako bi suptilnije i diferencijalnije planirali adekvatne aktivnosti. Tako
se uenje i obrazovanje tretira kao inilac turistike ponude, ali i turistike po-
tranje.
Aplicirani na predmet naeg interesovanja, rezultati ovakvih istraivanja
ukazuju na potrebu intenzivnije i konstruktivnije saradnje kole i turoperatora,
odnosno agencije koja organizuje ovakva putovanja. Saradnja treba da proima
Andragoke studije, 1/2013 175

sve faze oblikovanja ekskurzije. Nije dovoljno svesti je samo na administrativno

potpisivanje ugovora.

kolske ekskurzije kao komponenta kulturnog turizma

esto se istie da je najvanija komponenta kulturnog turizma upravo obrazo-
vanje pouavanje i uenje o kulturnim vrednostima i dobrima specifine de-
stinacije. Time se pokazuje da je orijentacija dominantnije na socijalnom nego
na fizikom i prirodnom okruenju. Meutim, zbog meusobnog kompleksnog
prelamanja i meanja socijalnog, fizikog i prirodnog na putovanju, to karakte-
rie i kolsku ekskurziju, ini se da je izuzetno teko smisleno odrediti kulturni
turizam. Kao potkrepljenje ovoj tvrdnji, moe posluiti analiza samih definicija
kulturnog turizma koje svrstavamo u pet sledeih skupina:
Veina definicija sadre rei kao to su turizam i/ili kultura i/ili kul-
turni resurs/i. Tipina definicija ove grupe bi bila Kulturni turizam je
turizam baziran na kulturnim resursima, koji ukljuuju tradiciju, razli-
ite naine ivljenja kao i umetnost, istorijske spomenike i slino. Sloie-
mo se, ovakve odrednice se oslanjaju na logiku greku u definisanju
pojma. Neprimereno je odreivati neki pojam koristei njega samog,
pogotovo uz upotrebu istog termina.
U drugu grupu spadaju definicije koje istiu i nabrajaju tradicionalna,
istorijska, arhitektonska i slina dobra i vrednosti destinacije. Meu-
tim, znaenje kulturnog turizma, kako to primeuju jo neki autori
(Prentice, 1997; uki-Dojilovi, 2005), moralo bi biti mnogo ire
nego fokusiranje na palate, katedrale i druge sakralne objekte, istorijska
mesta, nacionalne galerije, etnike specifinosti u ishrani, muzici, festi-
valima, umetnosti itd. Pored toga, nijedna definicija ne moe obuhva-
titi listu svih kulturnih vrednosti i dobara destinacije koje mogu biti u
domenu interesovanja kolskih ekskurzija.
Ovu grupu ine definicije koje polaze od pojedinanih odrednica poj-
mova turizam i kultura, a meusobno se razlikuju ve prema prihva-
enim odreenjima kulture i turizma, ija je, pak, arolikost evidentna.
Ekstremni predstavnici ove skupine su definicije u kojima se, gotovo
mehaniki, nabrajaju pojedini elementi ova dva pojma (vie u: Kilday,
1989; Tomka, 2001; Hughes, 2002).
U posebnoj skupini su definicije za koje je karakteristino da se kul-
turni turizam posmatra kao turistika grana koja je usmerena na sen-
zibilnost, znanje i prihvatanje funkcija kulturnih razliitosti (Yildiz i
176 Nada Kaavenda Radi

Yilmaz, 2007). Meutim, moemo se pitati u emu je specifinost, od-

nosno da li postoji bilo koji tip turizma koji ne ukljuuje isto.
Najzad, tekoi odreenja pojma kulturni turizam doprinosi i injeni-
ca da se sreu definicije sa razliitim nivoima optosti. Pored toga, daju
se praktine i teorijske definicije, koje, takoe, kako primeuju Wood-
side i saradnici (1999), mogu biti konkretne i apstraktne.
Uvaavajui postojee teorijske pristupe, moemo zakljuiti da je u raspra-
vama o kulturnom turizmu mnogo dilema, razliitosti, arolikosti i pojmovnih
neslaganja, kako Elakovi (2006: 67) primeuje, mucanja. Budui da je kulturni
turizam vie deskriptivan nego normativan pojam, ini nam se da bi ga trebalo
posmatrati pre kao koncept, ak filozofiju putovanja, nego tip, granu ili sektor
turizma (Kaavenda-Radi i Radi, 2009). S pravom se moemo pitati da li po-
stoji i da li uopte moemo govoriti o nekulturnom turizmu. Analogno tome,
nametnulo bi se i pitanje da li kolska ekskurzija moe biti nekulturna, to je
besmisleno. Zato se slaemo sa autorima koji se zalau za upotrebu sintagmi kul-
tura turizma (Boovi, 2009) i kultura putovanja, to u naoj percepciji znai
kultura kolskih ekskurzija, te ima sasvim drugaiju svrhu i smisao u odnosu na
sintagmu kulturne kolske ekskurzije. Promiljati kulturu kolske ekskurzije ne
samo da je smisleno, nego i potrebno.

kolske ekskurzije kao komponenta obrazovnog turizma

Bez obzira na ustanovljene razliitosti i nametnute dileme u vezi pozicio-
niranja kolskih ekskurzija u tz. kulturni turizam, po svom dominantnom ka-
rakteru, one, bez sumnje, spadaju u obrazovni turizam. Zanimljivo je pomenuti
da rezultati mnogih istraivanja pokazuju da se obrazovanje percipira kao jedna
od funkcija ak i turistikih putovanja koja se realizuju u slobodnom vremenu
(Rowe, 2002; Kaavenda-Radi i Radi, 2009).
Fenomen putovanja sa obrazovanjem kao primarnim ciljem nije produkt
novijeg doba. Jo u antika vremena ljudi su putovali sa svrhom uenja i obrazo-
vanja (Strumpf, 2003; Nardo, 2005; Raboti, 2011). Iako se autori meusobno
ne slau oko tanog vremena nastanka savremenog fenomena tz. masovnog turiz-
ma, zanimljivo je da ga veina povezuje sa pojavom organizovanog putovanja ija
je svrha bila dominantno obrazovna. Naime, gotovo u svakom udbeniku o turiz-
mu kao pretee se pominju uvene Grand Tour-e, nastale u Engleskoj, a posebno
popularne u Evropi u 17, 18. i 19. veku. Smatralo se da su one neophodan inilac
obrazovanja najviih drutvenih slojeva. Posebno je zanimljiv rad Engleza Tho-
mas-a Cooka koji je jo 1841. godine organizovao putovanje vozom za 540 ljudi
Andragoke studije, 1/2013 177

radi religijskog obrazovanja (Newmeyer, 2004). Nakon etiri godine je osnovao i

svoju agenciju za organizovanje putovanja, koja se smatra prvim turoperatorom.
Za na aspekt je interesantno da su prvi paket aranmani imali motiv u
obrazovanju. kolska ekskurzija, kao paket aranman, danas se svrstava u do-
men obrazovnog turizma. Meutim, nema slaganja autora po pitanju odreenja
sadraja pojma obrazovni turizam (McKersher, 2002; Airey i Tribe, 2005; 2007;
Airey, 2008). esto ovaj termin krije dva ili vie razliitih pojmova, a sa druge
strane, u literaturi sreemo razliite termine koji se odnose na isti taj pojam.
U engleskom jeziku su najee u upotrebi termini education tourism i tourism
education. Pratei upotrebu ova dva termina, primeujemo da se nekada koriste
kao sinonimi, nekada oznaavaju dva ili vie pojma sa razliitim sadrajima, a
ponekad su odreeni kao pojmovi koji se nalaze u relaciji optijeg i ueg pojma.
irok je, dakle, dijapazon odreenja obrazovnog turizma i kree se izmeu
sledeih krajnosti:
Od grane ili tipa turizma do odreenja da je re o apsolutno individu-
alnom motivu za obrazovanjem;
Od bilo kog programa koji ukljuuje organizovano grupno putovanje
na neku lokaciju sa ciljem uenja i obrazovnog iskustva do razmene
studenata izmeu obrazovnih institucija;
Od obrazovanja u turizmu u najirem smislu rei koje obuhvata i
obrazovanje turista do inicijalnog obrazovanja koje se odnosi samo na
turistike profesionalce.
Pojmovna i terminoloka nekoordinacija, te razliitost i arolikost znatno
oteavaju prouavanje kolskih ekskurzija sa aspekta obrazovnog turizma. No,
bez obzira na to, niz istraivanja turistikog trita pokazuju da sve vie raste
popularnost obrazovnog turizma, a predvia se i njegov dalji rast. Za oekivati
je da e, u tom kontekstu, i kolske ekskurzije, kao specifian vid organizovanog
putovanja sa primarnim ciljem obrazovanja i uenja, sve vie biti zanimljive za
naunike iz oblasti turizma. Pored toga, savremeni trend segmentacije turistikog
trita ukazuje da e se specifikacija i dalji razvoj kolskih ekskurzija prouavati
kao posebna trina nia.

Zakljuak

Moemo zakljuiti, vieslojnost i sloenost kolskih ekskurzija zahteva njihovo

prouavanje unutar vie nauka sa maksimalnim intenzitetom interdisciplinarnog
protoka znanja. Samo se tako moe prevazii utvreni raskorak izmeu (ne)prou-
178 Nada Kaavenda Radi

enosti i prakse kolskih ekskurzija. Napori uinjeni u ovom lanku pokazuju da

neksus pedagokog, andragokog i turistikog delovanja vodi ka minimiziranju
tog jaza.
Pokuali smo specifikovati kolske ekskurzije kao rezultat obrazovno-vas-
pitnog i turistikog preplitanja svesni da je, iako je re o kompleksnom i snano
meusobno isprepletenom i uslovljavajuem odnosu, u pitanju samo deo celine.

Literatura
Airey, D. W. (2008). Tourism Education Life Begins at 40. Toros. Revue de Recherche
En Tourisme, 27(1), 27-32. Retrieved from: http://epubs.surrey.ac.uk/cgi/view-
content.cgi?article=1039&context=tourism
Airey, D. W. & Tribe, J. (Eds.). (2005). An International Handbook on Tourism Educa-
tion. Oxford: Elsevier.
Anderson, D. & Zhang, Z. (2005). Teacher perceptions of field-trip planning and im-
plementation. Visitor Studies Today, 6(3), 6-11.
Bitgood, S. (1989). School Field Trips: An Overview. Visitor Behavior, 4(2), 36. Re-
trieved from: http://historicalvoices.org/pbuilder/pbfiles/Procect38/Scheme325/
VSA-a0a2f0-a_5730.pdf
Boovi, R. (2009). Kultura turizma. Socioloka lua, 3(1), 4256.
ai, K. (1998). Poslovanje preduzea u turizmu. Beograd: Ekonomski fakultet Univer-
ziteta u Beogradu.
Crouch, D. (2000). Places around us: embodied lay geographies in leisure and tourism.
Leisure Studies, 19(2), 63-76.
uki-Dojilovi, V. (2005). Kulturni turizam. Beograd: Clio.
Elakovi, S. (2006). Sociologija slobodnog vremena i turizma Fragmenti kritike svakod-
nevlja. Beograd: Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog fakulteta.
Franji, R. (2011). Lifelong Education as Content of Educational Tourism. In J. Mati
& C. J. Wallington (Eds.), Tourism & Hospitality, Drivers of Transition: Proceedings
of the 29th Annual EuroCHRIE Conference, Dubrovnik, Croatia (pp. 238249).
Rochester, New York: Rochester Institute of Technology.
Getz, D. (2007). Arts, Culture and Tourism-Partnerships and challenges. Retrieved from:
http://rich.dit.ie/documents/Professor%20Donald%20Getz%20University%20
of% 20Calgary.pdf
Griffin, J. & Symington, D. (1997). Moving from task-oriented to learning-oriented
strategies on school excursions to museums. Science Education, 81(6), 763779.
Higgs, B. & McCarthy, M. (2005). Active earning from lecture theatre to field-work.
In G. ONeill, S. Moore and B. McMullin. (Eds.), Emerging Issues in the Practice
of University Learning and Teaching. Dublin: AISHE. Retrieved from: http://www.
aishe.org/readings/2005-l/html
Andragoke studije, 1/2013 179

Hughes, H. L. (2002). Culture and tourism: a framework for further analysis. Managing
Leisure, 7(3), 164-175.
Hurd, D. W. (1997). Novelty and its relation to field trips. Education, 118(1), 2935.
Jafari, J. (Ed.). (2000). Encyclopedia of Tourism. London, New York: Routladge. Re-
trieved from: http://ifile.it/awd9ki/ebooksclub.org_Encyclopedia_of_Tourism_
Routledge_world_Reference.pdf. [2001].
Kaavenda-Radi, N., Nikoli-Maksi, T. i Ljuji, B. (2011). Alternativni pristu-
pi obrazovanju odraslih: uenje bazirano na raunarskoj igri. Inovacije u nastavi,
24(3), 1929.
Kaavenda-Radi, N. & Radi, I. (2009). Cultural Tourism: Educational Competence of
Tourist Guide. In Alternative Tourism Theory and Practice, Teress Project Ltd. (Bul-
garian Academy of Sciences, Institute of Geography, CD-ROM, 2009 release).
Kelly, J. & Freysinger, V. (2000). 21st Century Leisure. Boston: Allynand Becon.
Kelly, L. (2006). Visitors and Learners: investigating adult museum learning identities.
Sidney: University of Technology.
Kilday, A. (1989). The charter for cultural tourism. In V. R. van der Duim & S. G.
Rijpma (Eds.), Cities for the Future: the role of leisure and tourism in the process of
revitalization. Den Hag: Stichting Recreatie.
Kilday, A. (1989). The charter for cultural tourism. In Proceedings of the ELRA Congress,
June, Rotterdam, Netherlands, 1989, Vol. 2b. (No. 6).
Kisiel, J. (2003). Teachers, museums and worksheets: A closer look at a learning experi-
ence. Journal of Science Teacher Education, 14(1), 321.
Lai, K. C. (2002, August). Fieldwork as meaningful learning: The role of authentic assess-
ment. Paper presented at the Regional Conference of the International Geographi-
cal Union: Geographical Renaissance at the Dawn of the Third Millennium, Dur-
ban, South Africa.
McKercher, B. (2002). The future of tourism education: An Australian scenario. Tour-
ism and Hospitality Research, 3(3), 199210.
Nardo, D. (2005). Leisure Life of the Ancient Greeks. Gale: Thomson.
Newmeyer, T. S. (2004). Lead us through Temptation: Thomas Cook, Pastoral Governance
and the Consumption of Tourism. [Doctoral dissertation]. Toronto: University of
Toronto
Orion, N. (1993). A Model for the development and implementation of field trips as an
integral part of the Science Curriculum. School Science and Mathematics, 93(6),
325331.
Pace, S. & Tesi, R. (2004). Adults Perception of field trips taken within grades K-12:
Eight case studies in the New York Metropolitan Area. Education, 125(1), 3040.
Palmberg, I. E. & Kuru, J. (2000). Outdoor activities as a basis for environmental re-
sponsibility. Journal of Environmental Education, 31(4), 32 36.
Potkonjak, N. i imlea, P. (Ur.). (1989). Pedagoka enciklopedija. Beograd: Zavod za
udbenike i nastavna sredstva i drugi.
180 Nada Kaavenda Radi

Pretince, R. (1997). Cultural and Landscape Tourism: Fascilitating Meaning. In S.

Wahab & J. Pigram. (Eds.), Tourism, Development and Growth (pp. 209 236).
London: Routledge.
Raboti, B. (2011). Turistiko voenje: Teorija i praksa. Beograd: Visoka turistika kola
strukovnih studija.
Roggenbuck, J., Loomis, R. & Dagostino, J. (1990). The Learning Benefits of Leisure.
Journal of Leisure Research, 22(2), 112-124.
Rowe, A., Smith, J. D. & Borein, F. (2002). Travel and tourism. Retrieved from: http://
assets.cambridge.org/052189/235X/sample/052189235XWS.pdf
Scott, D. & Willits, F. K. (1998). Adolescent and Adult Leisure Patterns: A Reassess-
ment. Journal of Leisure Research, 30(3), 319330.
Spasi, V. (2010). Menadment turistikih agencija i organizatora putovanja. Beograd:
Univerzitet Singidunum.
Stein, T. V., Denny, Ch. B. & Pennisi, L. A. (2003). Using Visitors Motivations to
Provide Learning Opportunities at Water-based Recreation Areas. Journal of Sus-
tainable Tourism, 11(5), 404427.
Storksdieck, A. (2001). Differences in teachers and students museum field-trip experi-
ences. Visitor Studies Today, 4(1), 812.
Stumpf, J. A. (2003). Tourism in Roman Greece [Doctoral dissertation]. Columbia: Uni-
versity of Missouri.
Tal, R., Bamberger, Y. & Morag, O. (2005). Guided school visits to natural history
museums in Israel: Teachers roles. Science Education, 89(6), 920935.
Thomas, C. B. (2002). Information communications technologies in education: a Faustian
Bargain? [Doctoral dissertation]. Montreal: McGill University.
Tomka, D. (2001). Obrazovanje stanovnitva i kulturne navike kao osnova uspenog
kulturnog turizma. Kultura 103/104, 271 285.
Tribe, J. & Airey, D. W. (2007). Developments in Tourism Research. Oxford: Elsevier.
Whitly, H. (1999). Making a school excursion a learning experience 1: a work in progress.
Paper presented at the Musing and Learning Seminar, Australian Museum. Re-
trieved 2011 from: http://australianmuseoum.net.au/Uploads/Documents/2011/
paper6.pdf.
Woodside, G. J. et al. (Eds.). (1999). Psychology of Tourism, Hospitality and Leisure.
Cabi Publishing.
Yildiz, S. & Yilmaz, Y. (2007). Ancient towns of Antalya in the scope of cultural tourism.
Hotellink, 9-10, 193-201.
ivkovi, R. (2010). Ponaanje i zatita potroaa u turizmu. Beograd: Univerzitet Sin-
gidunum.
Andragoke studije, 1/2013 181

Nada Kaavenda Radi3

Faculty of Philosophy, University of Belgrade

School Excursions - the Nexus of Pedagogy,

Andragogy and Tourism4
Abstract: The purpose of this article is to present multiple layers, complexity and specific-
ity of educational school excursions. Their implementation overcomes the scope of work
of a school. School excursions are the typical example of activity and cross-cutting factors.
In practice, these trips are the result of the coordination of different profiles of experts
while scientific engagement requires a multidisciplinary and interdisciplinary exchange
of knowledge. All knowledge, regardless of the field, must have a common denomina-
tor in its application so we have better preparation and better implementation of school
trips. The educational specificities are expressed within: learning, teaching, the role of
teachers, communication and interpersonal relations, teaching methodology specificities;
educational and motivational effects; outcomes and normative and legal regulations. The
analysis has shown that there is a wide range of participants involved in the school trips
who need specific educational training. These educational interventions include peda-
gogy, andragogy and tourism domain. We have specified and positioned school trips in
the field of tourism. Cultural and educational tourism components were analyzed more
specifically.
Key words: school excursions, travel, learning style, teaching, educational tourism, cul-
tural tourism.

3
Nada Kaavenda Radi, PhD is a professor at the Department for Pedagogy and Andragogy at the Faculty of
Philosophy, University of Belgrade.
4
This paper is a part of research project undergoing realization at The Institute of Pedagogy and Andragogy,
Faculty of Philosophy in Belgrade, Models of assessment and strategies for improvement of quality of educa-
tion (179060), supported by Ministry of Education, Science and Technological Development RS.