Marijana Tomani

TA BI SVAKI
PROSVETNI RADNIK
TREBALO DA ZNA
O SMETNJAMA U
UENJU

Beograd 2007.
 Sadraj:

I Upoznajte DISLEKSIJU 4
II Upoznajte DISGRAFIJU 13
III Upoznajte DISKALKULIJU 16
IV Upoznajte ADD/ADHD 21
V Kako moemo pomoi deci sa smetnjama u uenju? 29
VI Praktini dodatak 36

2
Literatura
ADHD in Elementary school, Interventions for Elementary school teachers of ADHD students htm. ADD/ADHD
information library family of websites ADDinSchool.com. Internet. The information presented is for educational
purposes only, and is not meant to replace appropriate medical advice.
Appalachia Educational Laboratory (AEL). 1996. Preventing Antisocial Behavior in Disabled and At-Risk Students.
[on-line article] Available at: http://www.ldonline.org/ld_indepth/add_adhd/ael_behavior.html. Internet.
Attention Deficit Disorder, commercial site, Child Development Institute. Internet.
Attention Deficit Hyperactivity Disorder (PDF) A comprehensive booklet on symptoms of ADD / ADHD,
causes, and help for the condition. (National Institute of Mental Health). Internet.
Healy, Ph.D., Jane M. (1999). Endangered Minds: Why Children Dont Think and What We Can Do About It. New
York, NY: Touchstone Books.
Identifying and Treating Attention Deficit Hyperactivity Disorder: A Resource for Home and School A 2003
report by the U. S. Department of Education, (U.S. Department of Education)
Just The Facts, information provided by The International DYSLEXIA Association, Fact Sheet # 51 10/02, Fact
Sheet # 82 01/00, Fact Sheet # 49 05/04, Fact Sheet # 62 05/00, Fact Sheet # 76 01/00 dijagnoza ne podrazumeva potpunu nemogunost uenja.
Newman, Renee M. 1985a. Dyscalculia symptoms. Henderson, MI: Dyslexia and Dyscalculia Support Services.
[on-line document] Available at: Location: http://www.shianet.org/~reneenew/calc.html. Internet.
Newman, Renee M. 1985b. Letter to my math teacher. Henderson, MI: Dyslexia and Dyscalculia Support
Services. [on-line document] Available at: http://www.shianet.org/~reneenew/teacher.html. Internet.
Newman, Renee M. The Dyscalculia Syndrome Master of Science Special Education Thesis, M.S. Special
Education Location: http://www.dyscalculia.org/thesis.html December 1998. Internet.
Professor Brian Butterworth, Screening for Dyscalculia: A New Approach, SEN Presentation Summary,
Mathematical Difficulties: Psychology, Neuroscience and Interventions. Oxford, September 2002.
Richards, M.A., Regina G. (2002). When Writings a Problem: Understanding Dysgraphia and Helpful Hints
for Reluctant Writers. Riverside, CA: RET Center Press.
Sharma, Mahesh. 1990. Dyslexia, Dyscalculia, and Some Remedial Perspectives for Mathematics
Learning Problems. Math Notebook: From Theory into Practice. no. 7, 8, 9 & 10. (September, October,
November, & December).
Teaching Children with Attention Deficit Hyperactivity Disorder: Instructional Strategies and Practices
2004 report (U.S. Department of Education)
U.S. Department of Education (USDE). 1994. Attention Deficit Disorder: Adding up the facts.
Washington, D.C. [on-line article] Available at: http://www.ldonline.org/ld_indepth/add_adhd/add_doe_
facts.html#anchor543761. Internet.
Vail, Priscilla. (1987). Smart Kids with School Problems. New York, NY: Penguin Books.
Watson Sue, Teaching a Child with ADD / ADHD: Tips for Parents and Teachers, Checklist for Supporting LD and
ADHD Students.htm. Internet.
Watson Sue, Accommodations, Modifications & Interventions, About.com. Available at : http://specialed.about.
com/od/classroommanagement/Classroom_Management_and_Discipline_Strategies.htm. Internet.
What is dyscalculia? Dr B Adler, 2001 An e-book from Kognitivt Centrum Sweden www.dyscalciliainfo.org.
Internet.
42
Potovani uitelji i nastavnici,
Pred vama je prirunik koji ima za cilj da vas bolje upozna sa decom koja
imaju smetnje u uenju.
To su neka od one dece (ako ne i sva) za koju mislite da su lenja, nemarna i
nezainteresovana. To su deca koja su dobila ili e, ako ih uputite na strunu
evaluaciju, dobiti dijagnozu: disleksije, disgrafije, diskalkulije ili poremeaja
panje sa ili bez hiperaktivnosti.
Svaka od ovih dijagnoza ima svoju ifru u ICD-10 medicinskoj klasifikaciji, to
daje legitimitet pripremi ovakvog prirunika. ICD 10 je dijagnostiki sistem
koji se koristi u oblasti medicine. Definisan je od strane Ujedinjenih Nacija i
Svetske zdravstvene organizacije, i njegova primena je danas globalna.
Svaka od smetnji u uenju moe se javiti izolovano ili, to je ei sluaj, u
kombinaciji sa drugim smetnjama. Takoe, treba naglasiti da svaka od ovih
Ova deca, uz adekvatan tretman, primenu odreenih modifikacija i akomodacija
metoda poduavanja i provere znanja, kao i uz kontinuiranu podrku vas, roditelja
i terapeuta, mogu sasvim dobro, a neka ak i odlino, da ue. Njihov hendikep
oteava im uenje i pokazivanje znanja uobiajenim kolskim metodama.
Nadam se da e bolje upoznavanje sa hendikepom koji imaju ova deca i
nainima kojima im se moe pomoi, dovesti do promene vaeg stava prema
njima. To jest, da nakon to zavrite itanje ovog prirunika, neete vie
gledati na njih kao na lenje, nezainteresovane i bezobrazne, a njihovo ponaanje
neete tumaiti kao neto to je usmereno direktno protiv vas, zato to to, u
veini sluajeva, nije tako.
Moda e iz tog pozitivnijeg stava proistei i pozitivne emocije, koje e u
vama probuditi elju da im pomognete u okvirima svojih mogunosti. Svaki
iskorak u tom pravcu otvara vrata nadi da e jedan mladi ivot krenuti pravim
putem, koji vodi potpunom ostvarenju talenata i to boljem integrisanju u
drutvenu sredinu, u kojoj svako od nas ostavlja svoj unikatni peat.
Vaa profesija je jedna od najvanijih profesija jednog drutva, ako ne i
najvanija. Vi radite sa onima koji treba da nose nau budunost na svojim
pleima. Stoga vas molim da date svakom pojedincu ansu da ispuni tako
teak zadatak!
Marijana Tomani
logoped
3
I UPOZNAJTE DISLEKSIJU
ta je disleksija?
Disleksija je jeziki uzrokovana smetnja
u uenju. Disleksija podrazumeva skup
simptoma koji optereuje ljude koji
imaju problema sa specifinim je-
zikim vetinama, posebno itanjem.
Uenici sa disleksijom mogu imati
tekoe i u drugim jezikim vetina-
ma kao to su spelovanje, pisanje i
govor. Iako je disleksija doivotno
stanje, njen uticaj moe varirati u ra-
zliitim periodima ivota. Nazivamo
je smetnjom u uenju zbog toga to
disleksija moe u velikoj meri oteati
akademski uspeh u tipinom nastav-
nom okruenju.
ta uzrokuje disleksiju?
Tani uzroci disleksije jo uvek nisu
potpuno jasni, ali anatomska istrai-
vanja i moderne tehnike ispitivanja
mozga pokazuju razlike u nainu na
koji se mozak disleksinih osoba ra-
zvija i funkcionie. Dalje, utvreno
je da ljudi sa disleksijom imaju pro-
blema sa diskriminacijom glasova u
reima to predstavlja kljuni faktor
njihovih smetnji u itanju. Disleksija
nije posledica niti nedostatka inteli-
gencije niti nedostatka elje za ue-
njem niti oteenja ula, sredinskih
okolnosti niti bilo kog drugog ogra-
niavajueg stanja. Korienjem od-
govarajuih metoda poduavanja
4 41
disleksiari mogu uspeno da ue.
Koliko je disleksija rasprostranjena?
Savremena istraivanja sugeriu da Da li vai uenici znaju kako da na prikladan nain privuku vau
15-20% populacije ima potekoa u panju?
itanju. Od toga 85% ima disleksiju.
Disleksija se javlja kod ljudi iz svih Da li pruate motiviue prilike za uenje da biste pomogli ueniku
socio-ekonomskih sredina i svih in- da ostane ukljuen?
telektualnih nivoa. Disleksija je esto
familijarna i velika je verovatnoa da Da li pruate pomo u organizaciji i ponavljanju prethodno
e disleksini roditelji imati decu koja nauenog?
su disleksina. Kod nekih ljudi dislek-
sija je dijagnostikovana rano, dok kod Da li dajete odgovarajue znakove i podsticaje koji pomau ueniku
drugih ona prolazi nezapaeno do da se koncentrie?
odraslog uzrasta. I veoma inteligen-
tni ljudi mogu biti disleksini. Oni su Da li dozvoljavate dodatno vreme za obradu i razumevanje informacija?
esto posebno nadareni u oblastima
koje ne zahtevaju jake jezike spo-
sobnosti kao to su umetnost, kom-
pjuteri, dizajn, gluma, elektronika, Ako ste na veinu ovih pitanja odgovorili sa da, na pravom ste putu da izaete
mehanika, muzika, fizika, trgovina i u susret potrebama uenika sa ADHD i smetnjama u uenju.
sport.
Samo tako nastavite!
Kakve su posledice disleksije?
Nastavite sa odlinim radom!
Uticaj koji disleksija ima je razliit
kod svakog pojedinca i zavisi od tei-
ne stanja i vrste terapijskog pristupa.
Uobiajene posledice su problemi sa
itanjem, spelovanjem i pisanjem.
Neki disleksiari nemaju puno pro-
blema sa poetnim itanjem i spe-
lovanjem, ali se potom susreu sa
velikim problemima kada se od njih
zahteva upotreba sloenijih jezikih
vetina kao to su gramatika, razu-
mevanje teksta iz udbenika i pisanje
sastava.
 Ljudi sa disleksijom mogu, takoe,
imati problema i sa govornim jezi-
kom. Mogu imati potekoa da se ja-
sno izraze ili da u potpunosti razume-
Moji uenici su svesni mog sistema znakova i podsticaja koji im ju smisao tueg iskaza. Takve jezike
pomau da nastave rad na zadatku. probleme je esto teko prepoznati,
ali oni mogu dovesti do velikih po-
Nikada ne poinjem predavanje/uputstva dok ne zadobijem punu tekoa u koli, na radnom mestu i u
panju svog razreda. odnosima sa drugim ljudima. Posle-
dice disleksije doseu daleko izvan
Dozvoljavam dodatno vreme ekanja mojim uenicima sa posebnim okvira uionice.
potrebama.
Disleksija takoe moe uticati na
Pruam mojim uenicima sa posebnim potrebama stalan fidbek i ovekovu sliku o sebi. Disleksini
uvek podiem njihovo samopouzdanje. uenici se esto oseaju glupi i ma-
nje sposobni nego to to zaista jesu.
Da li se u okviru svog programa obraate specifinim stilovima Nakon to su doiveli veliku koliinu
uenja uenika? Da li obezbeujete aktivnosti koje su multisenzorne stresa zbog svojih problema u ue-
i koje uzimaju u obzir sve stilove uenja? nju, uenici se obeshrabruju po pita-
nju daljeg kolovanja.
Da li doputate da vai uenici sa posebnim potrebama ponavljaju
predavanja/uputstva?
Socijalni i emocionalni problemi povezani
Da li modifikujete ili skraujete zadatke da biste osigurali uspeh? sa disleksijom
Da li imate metode koje omoguavaju ueniku da mu se tekst napie Da li emocionalni problemi izazivaju
i da li oni mogu diktirati svoje odgovore? disleksiju?
Da li pruate prilike za kooperativno uenje? Zajedniki rad u grupi Istraivanja pokazuju da je disleksija
pomae uenicima koji zaostaju da razjasne stvari koje su pogreno uzrokovana biolokim faktorima a
razumeli. ne emocionalnim ili porodinim pro-
blemima. Dr Samuel T. Orton bio je
Da li imate jasna oekivanja za sve zadatke? jedan od prvih istraivaa koji je opi-
sao emocionalne aspekte disleksije.
Nalazite li vremena da se zabavljate sa svojim uenicima i koristite li Prema njegovom istraivanju, veina
humor kada je to prikladno? disleksinih predkolaca su srena
i dobro prilagoena deca. Njihovi
Da li dozvoljavate svojim uenicima da povremeno prave izbor? emotivni problemi poinju da se ra-
zvijaju onda kada nain poduavanja
poetnom itanju ne odgovara nji-
40
hovom stilu uenja. Tokom godina,
frustracija raste s obzirom na to da
ih drugovi iz odeljenja nadmauju u
vetini itanja. Skoranja istraivanja,
finansirana od strane amerikog Na-
cionalnog instituta zdravlja, utvrdila
su postojanje mnogih neurolokih
i kognitivnih razlika koje doprinose
pojavi disleksije. Velika veina tih fak-
tora je uzrokovana genetskim inio-
cima a ne loim odnosom roditelja
prema detetu niti deijom depresi-
jom ili anksioznou.
Zato je disleksija obeshrabrujua i
frustrirajua?
Frustracija dece sa disleksijom esto
se vrti oko njihove nesposobnosti da
ispune oekivanja. Njihovi roditelji
i uitelji vide pametno dete, puno
entuzijazma, koje ne savladava ita-
nje i pisanje. Uvek iznova disleksia-
ri i njihovi roditelji uju: On je tako
pametno dete, samo kad bi se malo
vie potrudio. Ono to je ironino u
svemu tome je injenica da niko, u
stvari, ni ne zna koliko se disleksino
dete zaista trudi.
Bol izazvan neuspehom da se ispune
oekivanja drugih ljudi je veliki, ali
disleksiare jo vie boli njihova nes-
posobnost da dostignu sopstvene
ciljeve. To je posebno sluaj kod onih
koji razvijaju perfekcionistika oeki-
vanja kao nain reavanja sopstvene
anksioznosti. Oni odrastaju verujui
da je uasno napraviti greku.
5
Naalost, njihove tekoe u uenju,
skoro po definiciji, podrazumevaju
da e ta deca praviti mnogo nemar-
nih ili glupih greaka. To je jako fru-
strirajue za njih jer ih ini da se ose-
aju hronino neadekvatnim.
Disleksiar esto ima problema u
drutvenim odnosima. Tome se moe
utvrditi uzrok:
Disleksina deca mogu biti fiziki i
socijalno nezrela u poreenju sa svo-
jim vrnjacima. To moe dovesti do
stvaranja loe slike o sebi i slabijeg
prihvatanja od strane vrnjaka.
Disleksiareva socijalna nezrelost
ini ih nespretnim u socijalnim situ-
acijama.
Mnogi disleksiari imaju potekoe
u razumevanju socijalnih znakova.
Oni mogu biti zaboravni po pitanju
odravanja line distance, neophod-
ne u socijalnim interakcijama, ili pak,
neosetljivi na govor tela drugih ljudi.
Disleksija esto utie na funkcioni-
sanje govornog jezika. U tom sluaju,
osoba moe imati potekoe u pro-
nalaenju pravih rei, moe zamucki-
vati ili praviti pauzu pre odgovaranja
na direktna pitanja. To ih stavlja u
nezgodnu situaciju u periodu ulaska
u adolescenciju kada jezik postaje
glavno sredstvo u njihovim odnosi-
ma sa vrnjacima.
Isto kao to imaju tekou pamenja
6 39
redosleda slova u reima, disleksi-
ari mogu imati tekou pamenja
redosleda dogaaja. Npr. pogledaj-
mo normalnu interakciju dva deteta
na igralitu. Disleksino dete uzima
igraku koja pripada drugom detetu,
koje zatim disleksiaru govori runu
re. Disleksiar zatim udara drugo
dete. Kada se prisea dogaaja, dis-
leksino dete moe obrnuti redosled
dogaaja. Ono se moe seati da mu
je drugo dete reklo runu re, pa da
je onda zbog toga ono uzelo igraku
i udarilo drugo dete.
Ovo predstavlja dve velike tekoe za
disleksino dete. Prvo, njemu je po-
trebno due vremena da neto naui
iz sopstvenih greaka. Drugo, ako je
neko od odraslih prisustvovao doga-
aju i pita disleksiara ta se dogodi-
lo, izgledae mu da dete lae.
Naalost, veina interakcija meu de-
com sastoji se ne od tri, ve od 12 do
20 dogaaja. S obzirom na probleme
u sekvencioniranju i pamenju, dis-
leksiar se moe oslanjati na razliit
raspored dogaaja svaki put kada
pria priu. Uitelji, roditelji i psiholo-
zi zakljuuju da je on ili psihotian ili
patoloki laov.
Nedoslednosti disleksije proizvode
velike izazove u detetovom ivotu.
Postoji ogromna varijabilnost u ue-
nikovim linim sposobnostima. Iako
svako od nas ima svoje prednosti i
mane, one su kod disleksiara umno-
gome preterane.
LISTA PROVERE STRATEGIJA
Sledi lista provere strategija koje e vam pomoi da izaete u susret potrebama svih
svojih uenika. Ova lista provere e vam pomoi da date podrku uenicima sa
smetnjama u uenju i ADHD u redovnoj uionici.
Uenici sa posebnim potrebama sede u blizini nastavnika.
Koristim procedure za odravanje buke na prihvatljivom nivou koje
svi uenici dobro razumeju.
Imam posebno ili odvojeno mesto za izradu testova ili samostalan
rad na asu, za one kojima je potrebno da budu bez distrakcija da
bi mogli da postignu uspeh.
Nikada ne predajem lekciju niti dajem uputstva samo usmeno. Uvek
obezbeujem grafike organizatore, pisane ili grafike instrukcije
takoe.
Redovno, ako postoji potreba, pruam razjanjenja, podseanja i
opomene.
Uenici, kojima je to potrebno, imaju dnevni red koji moraju redovno,
zajedno sa mnom, da pregledavaju.
Za uenike kojima je to neophodno postoji redovna komunikacija
kua-kola.
Moje stavove o ponaanju u uionici svi jasno razumeju kao i po
sledice za neprikladna ponaanja.
Dodatnu pomo, po potrebi, uenici mogu dobiti od mene ili od druga
iz odeljenja.
Redovno dajem pohvalu kada ih uhvatim da rade neto dobro.
>>>
 BRZI SKRINING TEST ZA ADHD: Ove velike varijacije proizvode efekat stanjem. Sa druge strane, kod dis-
tobogana kod disleksiara. Ponekad, leksiara performansa fluktuira. To
Da li ________________________ doivljava tekoe u neem od sledeeg? oni mogu uraditi zadatke na nivou osobi jako oteava uenje naina
koji je daleko iznad sposobnosti nji- kompenzacije, zato to on ili ona ne
hovih vrnjaka. U sledeem trenutku, mogu predvideti jainu simptoma
PANJA: oni su suoeni sa zadatkom koji ne odreenog dana.
mogu da urade. Mnogi disleksiari to
esto pravi nemarne greke u kolskom radu nazivaju hodanjem po crnim rupa- ta osoba sa disleksijom osea?
Bori se da odri panju na zadatku/igri ma. Da bi se uspeno nosili sa ovom
esto gubi stvari koje su mu neophodne za rad (npr. knjige, sveske, vrstom problema, disleksiarima je Anksioznost
kolski pribor) potrebno istinsko razumevanje nji-
esto ima problem u organizovanju rada ili aktivnosti hovih smetnji u uenju. To im moe Anksioznost ili zabrinutost je najei
esto izbegava, ne voli ili se nerado uputa u zadatke koji zahtevaju pomoi da predvide kako uspeh emotivni simptom koji navode odra-
dui mentalni napor tako i neuspeh. sli disleksiari. Oni postaju bojaljivi
esto izgleda kao da ne slua kada mu se direktno obraate zbog konstantne frustracije i konfuzi-
Teko mu je da prati predavanja i ne zavrava zadatke Nain izvravanja zadataka kod dis- je u koli. Ovi oseaji su pojaani ne-
esto je zaboravan u dnevnim aktivnostima leksiara moe varirati i u okviru re- doslednostima disleksije. S obzirom
Lako mu je skrenuti panju sa onoga to radi, distraktabilan je avanja istog zadatka. To znai da su da mogu da anticipiraju neuspeh,
njihove greke nekonzistentne. Npr. ulazak u nove situacije moe izazvati
HIPERAKTIVNOST/IMPULSIVNOST: u istom sastavu oni mogu jednu re jaku anksioznost.
napisati pogreno pet puta ali tako Zabrinutost u oveku izaziva potrebu
esto ne moe da dri ruke ili noge u miru ili se vrpolji na stolici da njihove greke u svakom od slu- da izbegne stvari koje ih plae. Dis-
esto naputa mesto u uionici ili na drugim mestima na kojima se ajeva budu drugaije. Ovakav tip leksiari u tome nisu izuzetak. Ipak,
od njega zahteva da sedi varijacija ini remedijaciju teom. mnogi nastavnici i roditelji pogreno
esto tri unaokolo ili se penje u situacijama u kojima je to ne prikladno initi interpretiraju to izbegavanje kao le-
esto ima potekoe da se igra ili da u svoje slobodno vreme obavlja Na kraju, disleksiarevo izvravanje njost. U stvari, disleksiarevo okleva-
aktivnosti u tiini zadataka moe varirati i iz dana u nje da uestvuje u kolskim aktivno-
esto je u pokretu ili se esto ponaa kao da ga pokree motor dan. Nekim danima mu itanje moe stima kao to je domai zadatak vie
esto preterano pria vrlo lako ii, dok e nekim danima je vezano za zabrinutost i konfuziju
esto izbrbljava odgovore pre nego to je pitanje uopte zavreno jedva moi da napiu svoje sopstve- nego za apatiju.
esto ima potekou da saeka svoj red no ime. Ova nedoslednost je krajnje
esto prekida druge ili im se namee (npr. upada u tue razgovore ili igre) zbunjujua ne samo za disleksiara, Ljutnja ili gnev
ve i za druge ljude u okruenju.
Mnogi emotivni problemi izazvani
Mali je broj drugih hendikepa koji su disleksijom nastaju iz frustracije ko-
u svojoj sutini intermitentni. Dete lom ili socijalnim situacijama. U dru-
koje je u invalidskim kolicima, osta- tvenim istraivanjima esto je prime-
je u njima. U stvari, ako bi ono ne- eno da frustracija proizvodi ljutnju
kim danima moglo da hoda, veina ili gnev. To se jasno moe videti kod
strunjaka bi to smatrala histerinim mnogih disleksiara.
38 7
Oigledna meta njihovog gneva tre-
balo bi da budu nastavnici u koli.
Meutim, takoe je uobiajeno za
disleksiare, da prazne svoj gnev na
roditeljima. Majke su one koje naje-
e oseaju njihov bes. esto, dete
suzbija svoj gnev u koli do take da
postaje ekstremno pasivno. A potom,
kada se nae u sigurnom okruenju
svoga doma, ta veoma jaka oseanja
izbijaju na povrinu i esto su usme-
rena prema majci. Ono to je ironino
u toj situaciji je to da je detetovo po-
verenje u majku ono koje mu dozvo-
ljava da da oduka svom gnevu. To
naravno, postaje jako frustrirajue i
zbunjujue za roditelja koji oajniki
pokuava da pomogne svome dete-
tu.
Kako mladi ulaze u adolecenciju,
drutvo od njih oekuje da postanu
samostalni. Tenzija izmeu oekiva-
ne samostalnosti i detetove nauene
zavisnosti izaziva velike unutranje
sukobe. Disleksini adolescent koristi
svoj gnev da se otrgne od ljudi od ko-
jih se osea tako zavisnim.
Zbog toga roditeljima moe biti jako
teko da pomognu svom disleksinom
adolescentu. Umesto roditelja, neki
vrnjak koji bi mu bio dodeljen kao
tutor ili neki brian mladi ovek, bi
pre bili u mogunosti da interveniu i
pomognu detetu.
8 37
Slika o sebi
Slika o sebi koju imaju disleksina
deca izgleda da je jako ranjiva na
frustraciju i anksioznost. Prema psi-
hologu Eriku Eriksonu, tokom prvih
godina kolovanja, svako dete treba
da razrei konflikte izmeu pozitivne
slike o sebi i oseaja inferiornosti. Ako
su deca uspena u koli, ona e razvi-
ti pozitivna oseanja o sebi i veru da
e uspeti u ivotu.
Ako se deca susreu sa neuspehom i
frustracijom, ona ue da su inferiorna
u odnosu na druge i da njihov napor
daje jako slabe rezultate. Umesto da
se oseaju mono i produktivno, oni
ue da ih njihovo okruenje kontroli-
e. Oseaju se nemono i nekompe-
tentno.
Istraivai su utvrdili da, kada tipini
uenici postignu uspeh, oni zasluge
za uspeh pripisuju sopstvenom trudu
i naporu. Kada doive neuspeh, oni
sebi kau da moraju vie da se potru-
de. Sa druge strane, kada disleksiar
postigne uspeh, on e zasluge za to
najverovatnije pripisati srei. Kada
doivi neuspeh, on jednostavno vidi
sebe kao glupog.
Istraivanja, takoe, ukazuju da se ti
oseaji inferiornosti razvijaju do uzra-
sta od 10 godina. Nakon tog uzrasta
postaje jako teko pomoi detetu
da razvije pozitivnu sliku o sebi. Ovo
predstavlja moan argument za ranu
intervenciju.
BRZI SKRINING TEST ZA DISLEKSIJU:
Da li ________________________ doivljava tekoe u neem od sledeeg?
KADA ITA POSTOJI:
Loe razumevanje
Nagaanje rei
Nagaanje konteksta / toka prie
Izokretanja slova ili rei
Preskakanja rei
Ubacivanja rei
Podvlaenja prstom ili nekim drugim predmetom
Tekoe u itanju naglas
Spora brzina itanja
KADA PIE POSTOJI:
Tekoa u strukturisanju ideja
Pisanje samo neophodnog minimuma
Tekoe u prepisivanju pisanog materijala (npr. sa table)
KADA SPELUJE POSTOJI:
Tekoa u prepoznavanju greaka
Tekoa u pamenju jednostavnih ili kratkih rei
Spelovanje iste rei na razliite naine
Spelovanje rei onako kako ona zvui (na asovima engleskog jezika)
KADA TREBA DA SE ORGANIZUJE POSTOJI:
Lo koncept vremena
Tekoa u organizovanju vremena
Meanje datuma i asova
Tekoa u praenju direktiva ili instrukcija
KADA SE PRISEA POSTOJI:
Tekoa u priseanju redosleda dana u nedelji ili meseci u godini
Tekoa u priseanju redosleda slova u azbuci
Tekoa u pamenju kratkih spiskova
Tekoa u priseanju tablice mnoenja
 Depresija Na kraju, veina mladih u depresiji,
VI PRAKTINI DODATAK imaju tekou da zamisle bilo ta po-
Depresija je takoe esta komplika- zitivno u vezi budunosti. Depresivni
LISTA PROVERE DA LI KOD ODREENOG UENIKA POSTOJE SMETNJE U UENJU cija disleksije. Iako veina disleksia- disleksiari, ne samo da oseaju veli-
ra nije depresivna, deca sa ovim vi- ki bol u svojim sadanjim iskustvima,
Ovo je neformalna lista provere. Moe vam posluiti u sluaju da posumljate da neko dete moda dom smetnji u uenju su pod veim ve takoe predviaju ivot pun kon-
ima potekoe u uenju. Ukoliko dete ima neki od ovih simptoma, trebalo bi ga uputiti na dalju eva- rizikom od jakih oseanja tuge i bola. tinuiranog neuspeha.
luaciju kod strunjaka. Svaka od ovih smetnji moe se javiti izolovano, ili, to je ee, u kombinaciji. Moda zbog svog niskog samopo-
Individualizovan program tretmana i akomodacija trebalo bi da uzme u obzir sve oblasti u kojima
uzdanja, disleksiari se plae da svoj Porodini problemi
postoje smetnje.
gnev usmere prema svojoj okolini pa
ga umesto toga usmeravaju prema Kao i bilo koje drugo hendikepirajue
Uenik ima probleme u sledeim oblastima: samome sebi. stanje, disleksija ima ogroman uticaj
na detetovu porodicu. Ali, s obzirom
Sa druge strane, deca i adolescenti na injenicu da je disleksija nevidljivi
itanje naglas Potovanje rokova koji su u depresiji, esto imaju dru- hendikep, ovi efekti se esto previa-
gaije simptome od odraslih osoba u ju.
Razumevanje proitanog Odravanje stvari urednim
depresiji. Mala je verovatnoa da e
Pamenje onog to je proitano Oseaj za pravac dete koje je u depresiji biti letargino Disleksija utie na porodicu na razli-
i priati kako se osea tunim. Ume- ite naine. Jedan od najoiglednijih
Spelovanje Pamenje redosleda (azbuka, meseci u godini..) sto toga, ono moe postati aktivnije je rivalstvo izmeu dece. Dete koje
ili ispoljavati nedozvoljena ponaa- nije disleksino esto je ljubomor-
itko oblikovanje slova Tano prepisivanje nja da bi zatakalo bolna oseanja. U no na disleksino dete koje dobija
itko pisanje Mea levo-desno
sluajevima zamaskirane depresije, veinu roditeljske panje, vremena i
dete nee izgledati vidno nesreno. novca. Ironino, ali disleksino dete
Pisanje reenica i pasusa Da kae pravu stvar ne eli svu tu panju. Sve to povea-
Meutim, i deca i odrasli koji su u de- va verovatnou da e se ono odnosi-
Interpunkcija Tano izgovaranje rei presiji tee da imaju tri sline karak- ti negativno prema uspenoj deci u
teristike: porodici.
Gramatika Razumljiv govor

Praenje usmenih uputstava Pamenje matematikih injenica Prvo, oni su skloni da imaju nega- Specifina razvojna disleksija je na-
tivne misli o sebi tj. negativnu sliku o sledna. To znai da su jedan ili oba
Pamenje onoga to je reeno Pamenje matematikih operacija sebi. detetova roditelja imali slinih pro-
blema u koli. Kada su suoeni sa
Razumevanje onoga to je reeno Sposobnost raunanja napamet Drugo, oni su skloni da svet vide u detetom koje ima problema u koli,
negativnom svetlu. Manja je verovat- disleksini roditelji mogu reagovati
Pamenje rasporeda Zaboravlja naueno iz matematike
noa da e uivati u pozitivnim ivot- na jedan od dva naina. Oni mogu
Planiranje unapred Postoji anksioznost zbog matematike nim iskustvima. Sve to im oteava da negirati postojanje disleksije i vero-
se zabavljaju na pravi nain. vati da bi dete moglo da uspe samo
kada bi prionulo na knjigu. Ili pak,
roditelji mogu ponovo proivljavati
36 9
svoje neuspehe i frustracije kroz kol-
sko iskustvo svoga deteta. To ponovo
budi jake i zastraujue emocije, koje
mogu uticati na roditeljske vetine
odraslog.
Kako roditelji i nastavnici mogu pomoi?
Iz intervjua velikog broja odraslih
disleksinih osoba moe se videti da
su neki od njih nauili da se uspeno
nose sa svojim problemima u uenju,
dok drugi to nisu uspeli. Iskustva uka-
zuju na to da, povrh faktora kao to su
inteligencija i socio-ekonomski status,
postoje i druge stvari koje utiu na
disleksiareve anse za uspeh.
Prvo, u ranim godinama detetovog i-
vota, neko je bio pun podrke i ohra-
brenja. Drugo, mladi disleksiar je
pronaao oblast u kojoj je mogao biti
uspean. I na kraju, uspeni disleksia-
ri su razvili u sebi reenost da pomau
drugima.
I roditelji i nastavnici treba postojano
da pruaju podsticaj i podrku. Naa-
lost, retko se govori o tom vanom
nainu pomoi mladima.
Podsticaj i podrka u sebi sadre bar
etiri elementa. Prvo, sluanje dete-
tovih oseanja. Zabrinutost, gnev i
depresija su svakodnevni pratioci za
disleksiare. Sa druge strane, njihovi
jeziki problemi esto im oteavaju
iskazivanje oseanja. Zbog toga im
odrasli moraju pomoi da naue da
govore o svojim oseanjima.
10
Uitelji i roditelji moraju nagraivati
trud a ne samo rezultat. Za disleksi-
ara bi ocene trebalo da budu manje
vane od postignutog napretka.
Kada se suoavaju sa neprihvatljivim
ponaanjem, odrasli ne smeju nepa-
ljivo obeshrabriti disleksino dete.
Rei kao to su lenj ili nepopravljiv
mogu ozbiljno naruiti detetovu sliku
o sebi.
Vano je pomoi uenicima da po-
stave sebi realistine ciljeve. Veina
disleksinih uenika sebi postavlja
perfekcionistike i nedostine ciljeve.
Pomaui detetu da postavi sebi do-
stine ciljeve, nastavnici mogu preki-
nuti zaarani krug neuspeha.
Jo je vanija detetova potreba da pre-
pozna i uiva u svom uspehu. Da bi do
toga dolo, ono mora postii uspeh u
nekoj od oblasti ivota. U nekim slu-
ajevima, disleksiareve jake strane su
oigledne. Slike o sebi mnogih dislek-
siara spasene su njihovim dokaziva-
njem u sportu, umetnosti ili mehanici.
Meutim, te jake strane disleksiara
su esto suptilnije i manje oigledne.
Roditelji i nastavnici moraju pronai
nain da detetove interese poveu sa
zahtevima pravog ivota.
Na kraju, mnogi uspeni odrasli dis-
leksiari nose se sa svojim bolom tako
to se okreu pruanju pomoi dru-
gima. Oni mogu raditi volonterske
poslove za dobrotvorne organizacije
ili crkve, ili pak izabrati profesiju koja
13. Ohrabrujte deljenje beleaka.
Uenik moe koristiti indigo pri hva-
tanju beleaka koje e zatim davati
odsutnim uenicima ili uenicima
sa problemima u uenju. To pomae
uenicima koji imaju tekoe u hva-
tanju beleaka da se koncentriu na
predavanje.
14. Koristite fleksibilno vreme
rada. Uenici koji rade polako mogu
dobiti dodatno vreme da urade pi-
smene zadatke.
15. Omoguite dodatnu vebu.
Uenicima je potrebna razliita koli-
ina vebe da bi ovladali odreenom
vetinom ili sadrajem. Mnogi ue-
nici sa problemima u uenju imaju
potrebu za dodatnom vebom da bi
dobro savladali gradivo.
16. Koristite zamene ili prilagoavanja
zadataka. Uenicima se moe dozvo-
liti da zavre neki projekat umesto
usmenog odgovaranja i obrnuto. Ta-
koe, test moe biti dat u usmenom
ili pismenom obliku. Npr. ako uenik
ima problema sa pisanjem, uitelj
mu moe dozvoliti da navede samo
glavne crte pa da ih potom usmeno
objasni umesto da ih napie.
35
beleke. Osim toga glavne crte po-
mau uenicima da vide organizaci-
ju materijala i postavljaju pitanja na
vreme.
3. Ohrabrujte upotrebu grafikih
organizatora. Grafiki organizatori
podrazumevaju organizovanje ma-
terijala u vizuelni format.
4. Stavite uenika da sedi blizu na-
stavnika. Uenike sa problemima
panje moete staviti da sede blizu
nastavnika, table ili u radni deo koji
je udaljen od ometajuih zvukova,
materijala ili predmeta.
5. Ohrabrujte upotrebu sveske za-
duenja ili kalendara. Uenici mogu
koristiti kalendare da belee kada
treba da predaju radove, navode ak-
tivnosti vezane za kolu, belee datu-
me kontrolnih i pismenih zadataka i
prave raspored kolskog rada.Uenik
moe sa strane u svesci zaduenja
napraviti poseban deo ili kalendar za
beleenje domaih zadataka.
6. Smanjite koliinu prepisivanja
ukljuivanjem informacija ili ak-
tivnosti na nastavnim listiima ili
radnim listovima.
7. Nauite uenike da okrenu svesku
u linije vertikalno na matematici.
Sveska u linije moe se okrenuti ve-
tikalno da bi se pomoglo uenicima
da piu brojeve u odgovarajuim ko-
lonama kad rade izraunavanja zada-
taka iz matematike.
34
8. Koristite znakove da obelei-
te bitne stavke. Zvezdice ili take
mogu obeleiti pitanja ili aktivnosti
koja nose veu teinu pri ocenjiva-
nju. To pomae uenicima da pravil-
no rasporede vreme tokom testa ili
zavravanja radova.
9. Napravite hijerarhijske nastavne
listie. Uitelj moe napraviti nastav-
ne listie sa zadacima poreanim od
najlakeg do najteeg. Poetni uspeh
pomae ueniku da pone da radi.
10. Dozvolite upotrebu pomonih
sredstava. Ueniku se mogu dati
kolone sa slovima i brojevima da im
pomognu u pravilnom pisanju. Do-
zvolite upotrebu pomonih sredsta-
va. tapii, etoni, i digitroni pomau
ueniku u raunanju onda kada su
ve razumeli matematike operacije.
11. Izloite primere radova. Primeri
uraenih radova ili zadataka mogu
se dati ueniku da bi ispunio oeki-
vanja i plan u skladu sa njima.
12. Koristite zajedniko uenje.
Uitelj moe praviti parove uenika
razliitih sposobnosti da revidira-
ju svoje beleke, ue za test, itaju
naglas jedno drugom, piu prie ili
izvode laboratorijske eksperimente.
Takoe, partner moe itati zadatke
iz matematike ueniku sa problemi-
ma u itanju da bi ih on zatim reio.
zahteva empatiju i socijalnu savest.
Takva iskustva pomau disleksiarima
da se oseaju bolje po pitanju sebe i
da se efikasnije nose sa svojim bolom
i frustracijom.
U naim kolama, domovima i crkva-
ma postoji mnogo mogunosti za
disleksiare da pomognu drugima.
Jedna od vanih oblasti je dodeljiva-
nje vrnjaka tutora. Ako je disleksian
uenik dobar u matematici ili nekoj
drugoj nauci, moe da poduava i u koli. Testiranje mogu izvriti obu-
nadzire druga iz odeljenja koji ima
potekoe u datoj oblasti.
Moda bi taj uenik mogao vratiti
uslugu tako to bi bio ita disleksi-
nom ueniku. Biti tutor mlaoj deci,
posebno disleksinoj, moe biti po- Testiranje se moe obaviti na svakom
zitivno iskustvo za sve koji u njemu
uestvuju.
Pomaganje disleksiarima da se ose-
aju bolje po pitanju sebe i da se efi-
kasno nose sa svojim oseanjima je
kompleksan zadatak.
Prvo, osoba kojoj je do toga stalo,
mora razumeti kognitivne i afektiv-
ne probleme koje disleksija izaziva.
Potom, oni moraju razviti strategije
koje e pomoi disleksiaru da, kao
i svako drugo dete, pronae radost i
uspeh u akademskim i interpersonal-
nim odnosima.
Kako se dijagnostikuje disleksija?
Potrebno je izvriti formalnu evalu-
aciju da bi se utvrdilo da li je osoba
disleksina. Evaluacijom se procenju-
ju intelektualne sposobnosti, obrada
informacija, psiho-lingvistika obra-
da i akademske vetine. Evaluacija se
koristi u cilju utvrivanja da li ueni-
kovo itanje jeste ili nije na oekiva-
nom nivou, uzimajui u obzir poro-
dinu anamnezu i sveukupan uspeh
eni kolski ili vankolski logoped i
psiholog.
Na kom uzrastu bi trebalo vriti testiranje
disleksije?
uzrastu. Izbor testova zavisi od uzra-
sta pojedinca. Kod mlae dece testi-
ra se fonoloka obrada, receptivne
i ekspresivne jezike sposobnosti, i
sposobnost povezivanja glasova sa
slovima. Ako se utvrde problemi u
ovim oblastima odmah se moe po-
eti sa remedijacijom. Ne mora se
postaviti dijagnoza disleksije da bi
se poelo sa ranom intervencijom u
uenju itanja.
Kako se tretira disleksija?
Disleksija je doivotno stanje. Uz
pravilnu pomo ljudi sa disleksijom
mogu nauiti da itaju i/ili piu do-
bro. Rana identifikacija i tretman su
od kljune vanosti za pomo dislek-
siarima da uspeju u koli i u ivotu.
11
Veini ljudi sa disleksijom potrebna
je pomo uitelja, tutora ili terapeuta
obuenog u upotrebi multisenzor-
nog, strukturisanog jezikog pristu-
pa. Kod ovih osoba vano je da budu
poduavane metodom koji ukljuuje
nekoliko ula (sluh, vid, dodir) isto-
vremeno.
Mnoge osobe sa disleksijom trebaju
pomo jedan na jedan tako da mogu
da napreduju po sopstvenom tempu.
Za uenike sa disleksijom od pomoi
je ako njihov terapeut tesno sarauje
sa uiteljima i nastavnicima.
kole mogu primeniti neke modifika-
cije nastave kojima bi pomogle dislek-
sinim uenicima da postignu uspeh.
Npr. ueniku sa disleksijom moe se
dati dodatno vreme da zavri zadat-
ke, pomo pri hvatanju beleki i/ili
odgovarajui radni zadaci. Nastavnici
mogu davati testove snimljene na tra-
ku ili dozvoliti disleksinom ueniku
alternativne vidove provere znanja.
Uenici mogu imati koristi od sluanja
knjiga snimljenih na traku i od pisanja
na kompjuteru. Sveobuhvatan spisak
moguih akomodacija naveemo u
posebnom poglavlju ovog prirunika.
Uenicima, takoe, moe biti potreb-
na pomo u prevazilaenju emotivnih
problema koji ponekad nastaju kao
posledica tekoa u koli. Strunja-
ci koji se bave mentalnim zdravljem
mogu pomoi uenicima da se nose
sa svojim problemima.
12
staviti (npr. na dijaprojektoru ili na
nastavnim listiima).
8. Piite kljune stvari ili nove rei
na tabli. Pre predavanja nastavnik
moe napisati nove rei ili kljune
stvari na tabli.
9. Napravite balansiran odnos iz-
meu predavanja i aktivnosti. Tre-
ba se potruditi da se napravi balans
izmeu usmenog predavanja sa vi-
zuelnim informacijama i aktivnosti
u kojima uestvuju uenici. Takoe
treba nai ravnoteu izmeu rada u
velikoj grupi, rada u malim grupama
i individualnih aktivnosti.
10. Koristite mnemoniku instruk-
ciju. Mnemonika sredstva mogu se
koristiti da bi se pomoglo uenicima
da zapamte kljune informacije (npr.
pamenje poetnih slova rei kod
nabrajanja) ili korake u strategiji ue-
nja.
11. Stavite akcenat na svakodnev-
nu reviziju. Svakodnevna revizija
prethodno nauenog ili prethodnih
lekcija moe pomoi uenicima da
poveu nove informacije sa prethod-
nim znanjem.
Akomodacije koje se tiu uenikove
performanse
Uenci se znatno razlikuju po svojim
sposobnostiima u razliitim vidovi-
ma pokazivanja znanja. Npr. ueni-
ci se razlikuju po svojoj sposobnosti
da usmeno odgovaraju, uestvuju u
diskusiji, piu slova i brojeve, piu sa-
stave, crtaju objekte, rade u bunom
okruenju i itaju, piu ili govore br-
zim tempom.
Osim toga, uenici se razlikuju po
svojoj sposobnosti da obrauju in-
formacije predstavljene u vizuelnom
ili auditivnom obliku.
Sledee akomodacije koje se tiu
naina primanja i izraavanja znanja
mogu se koristiti da bi se poboljala
uenikova performansa:
1. Promenite vid odgovaranja. Ue-
nicima koji imaju tekoe sa finim
motornim odgovorima (kao to je
rukopis), vid odgovaranja moe biti
promenjen u podvlaenje, biranje
izmeu viestrukih ponuenih od-
govora, razvrstavanje ili obeleava-
nje. Uenicima koji imaju problem sa
finom motorikom moe se dati vie
mesta za pisanje odgovora na rad-
nim listovima ili im se moe dozvo-
liti da odgovaraju na individualnim
tablama.
2. Obezbedite nacrt predavanja.
Nacrt pomae nekim uenicima da
uspeno prate lekciju i prave dobre
33
Akomodacije koje se tiu interaktivnog
poduavanja
Zadatak zadobijanja panje uenika i
njihovog upoljavanja u odreenom
vremenskom periodu, zahteva mno-
go uiteljskih i menaderskih veti-
na. Poduavanje i interakcije treba-
lo bi da obezbede uspena iskustva
uenja za svakog uenika. Neke od
akomodacija koje podspeuju proces
interaktivnog poduavanja su:
1. Koristite eksplicitne procedu-
re poduavanja. Mnogi materija-
li u sebi ne sadre nagovetaje za
upotrebu eksplicitnih procedura
pouavanja, tako da uitelji moraju
adaptirati materijal da bi ukljuili ove
procedure. Uitelji mogu ukljuiti ek-
splicitne korake pouavanja u lekcije
koje predaju (tj. demonstrirajte veti-
nu, obezbedite voenu vebu, ponu-
dite korektivni fidbek, zadajte samo-
stalno vebanje, pratite vebanje i na
kraju napravite reviziju)
2. Ponavljanje uputstava. Ueni-
cima koji imaju tekoe u praenju
uputstava esto pomae ako od njih
traimo da ponove uputstva sop-
stvenim reima. Uenik moe pono-
viti uputstva drugu iz klupe ako je
nastavnik zauzet.
Sledee sugestije mogu pomoi ue-
niku da shvati uputstva: (a) ako se
uputstvo sastoji iz nekoliko koraka,
rastavite uputstvo na manje delove;
(b) uprostite uputstva dajui jedan
32
po jedan deo i piui svaki deo na ta-
bli uporedo sa izgovaranjem na glas;
i (c) kada koristite pisana uputstva,
uverite se da uenici mogu da proi-
taju i razumeju rei kao i da razumeju
smisao reenica.
3. Drite se dnevnih rutina. Mnogi
uenici sa problemima u uenju ima-
ju potrebu za strukturom dnevih ruti-
na da bi znali ta treba da urade i da
bi uradili ono to se od njih oekuje.
4. Obezbedite kopiju beleaka sa
predavanja. Nastavnik moe dati
kopiju beleaka uenicima koji imaju
tekoe u hvatanju beleaka tokom
predavanja.
5. Obezbedite ueniku grafiki or-
ganizator. Glavne crte, nacrt, dija-
gram ili praznu mreu moete dati
ueniku da popunjava tokom preda-
vanja. To pomae ueniku da usmeri
panju na sluanje kljunih informa- aspekte jezikih sposobnosti. Auto-
cija i uvidi odnose meu konceptima
i informacijama koje su sa njima po-
vezane.
6. Koristite instrukcije korak po ko-
rak. Nova ili komplikovana informa-
cija moe se predstaviti u vidu malih
sekvencionalnih koraka. To pomae
uenicima sa ogranienim predzna-
njem koji trebaju eksplicitno podua-
vanje ili poduavanje deo-do-celine.
7. Simultano kombinujte verbal-
ne i vizuelne informacije. Verbalna
informacija moe se i vizuelno pred-
II UPOZNAJTE DISGRAFIJU
ta je disgrafija?
Disgrafija podrazumeva smetnje u
rukopisu. Postoji vie razliitih vrsta
disgrafije. Neki ljudi sa disgrafijom
imaju rukopis koji je esto neitak a
oblikovanje slova je nejednako i ne-
pravilno. Drugi piu itljivo, ali veoma
sporo i/ili sitno. Kada se ove osobe
vrate na pisanje tampanih slova,
to se esto deava, njihov rukopis je
esto nasumina meavima velikih i
malih slova. U svim sluajevima dis-
grafije, pisanje zahteva preterane ko-
liine energije, napora i vremena.
Disgrafija moe smetati uenikovoj
sposobnosti izraavanja ideja. Izra-
ajno pisanje zahteva od uenika sin-
hronizaciju vie mentalnih funkcija
odjednom: organizaciju, pamenje,
panju, motornu vetinu i razliite
matski, taan rukopis je osnova za
ovaj komplikovani in. Zapleteni u
razmiljanju gde bi trebalo da stave
olovku i kako da oblikuju svako slo-
vo, disgrafini uenici zaboravljaju
ta su u stvari eleli da iskau. Disgra-
fija moe dovesti do uenikove niske
produktivnosti na asu, nedovrenih
domaih zadataka i tekoa u kon-
centraciji i panji.
Emotivni faktori koji proizilaze iz dis-
grafije esto pogoravaju stvari. Na
ranom uzrastu, uenici moraju da
ostaju na odmoru da bi zavrili pre-
pisivanje materijala sa table, i esto
odlaze kui sa gomilom nezavrenih
papira koje treba ispuniti. Od njih se
trai da ponovo prepiu svoj rad, no
drugi pokuaj, esto, nije nita bolji
od prvog. S obzirom da su oni e-
sto pametni i dobri u itanju, njihov
neuspeh da urade dobar rad uglav-
nom se pripisuje lenjosti ili nepanji.
Gnev i frustracija koji iz toga proizila-
ze mogu ih spreiti da dostignu svoj
puni potencijal.
ta uzrokuje disgrafiju?
Nekim ljudima sa disgrafijom nedo-
staje samo fina motorna koordinaci-
ja, a neki mogu imati fiziki tremor
koji smeta u pisanju. Meutim, u
veini sluajeva, nekoliko modanih
sistema uestvuje u pojavi disgrafije.
Neki strunjaci veruju da disgrafija
ukjluuje disfunkciju interakcije dva
osnovna modana sistema koji omo-
guavaju osobi da prevede mentalni
u pisani jezik (prevoenje foneme u
grafemu, tj. zvuka u simbol i prevo-
enje lekseme u grafemu, tj. mental-
ne u pisanu re).
Druga istraivanja pokazala su da
rasutost panje, pamenje, i upo-
znatost sa grafikim materijalom uti-
u na sposobnost pisanja. Najee,
osoba sa neitkim rukopisom ima
kombinaciju smetnji u finoj motorici,
nesposobnost da revizualizuje slova
i nesposobnost da zapamti motorne
uzorke oblika slova.
13
Koji su razliiti tipovi disgrafije?
Iako se disgrafija moe grubo klasifi-
kovati na sledei nain, postoji mno-
go individualnih varijacija koje utiu i
na tretman i na prognozu:
I. Kod disleksine disgrafije, sponta-
no napisan tekst je neitak, posebno
ako je tekst sloen. Usmeno spelova-
nje je loe, dok su crtanje i prepisiva-
nje teksta relativno normalni. Brzina
lupkanja prstima (mera fine motorne
brzine) je normalna.
2. Kod motorne disgrafije, i spontano
napisan kao i prepisan tekst mogu
biti neitki, usmeno spelovanje je
normalno a crtanje je obino proble-
matino. Brzina lupkanja prstima je
izvan granica normalne.
3. Kod spacijalne (prostorne) disgra-
fije, ljudi pokazuju neitko pisanje
bilo da je u pitanju spontano napisa-
ni tekst ili prepis. Oralno spelovanje
je normalno. Brzina lupkanja prstima
je normalna ali je crtanje vrlo proble-
matino.
Ko je kvalifikovan da postavi dijagnozu
disgrafije?
Disgrafija ne moe biti dijagnosti-
kovana samo posmatranjem uzorka
rukopisa. Kvalifikovani strunjak (lo-
goped) mora direktno testirati oso-
bu. To testiranje ukljuuje pisanje
reenica, slobodnog sastava i prepi-
sivanje teksta koji odgovara uzrastu.
14
Ispitiva ne procenjiuje samo zavrni
produkt ve i sam proces izvravanja
zadataka koji ukljuuje stav, dranje
olovke, umaranje, grenje ili tremor
ruke kojom se pie kao i druge fak-
tore. Ispitiva moe proveriti brzinu
fine motorike testom lupkanja prstiju
i okretanja zglobova.
Kakav je tretman disgrafije?
Prevencija, remedijacija i akomoda-
cija su vani elementi tretmana dis-
grafije. Mnoge probleme mogue
je spreiti ranim vebanjem. Deca u
vrtiima i prvom razredu trebalo bi
da naue pravilno pisanje slova.
Kinestetika memorija je mona pa
je zato nepravilne navike jako teko
iskoreniti.
Vebanje miia i ponovno uenje
pravilnih tehnika su od kljune
vanosti za remedijaciju disgrafije.
Posebno dizajnirane vebe su po-
trebne za poboljanje snage miia
ake i stabilizaciju denjatva. Stru-
njak moe preporuiti odgovarajui
plan vebi. Mono sredstvo vebe za
sve uenike je kinestetsko pisanje,
tj. pisanje sa zatvorenim oima. Rad
uvek treba zapoeti pisanjem pojedi-
nanih slova. Azbuka se mora vebati
svakodnevno, esto mesecima.
Na kraju, pojedinci mogu imati koristi
od raznovrsnih modifikacija i ako-
modacija. Jedan efektivan metod je
poduavanje upotrebi maina za
pisanje, ime se zaobilaze komplek-
uputstva. Preraivanje uputstava, ta-
koe, esto moe biti od pomoi.
3. Prikaite manju koliinu posla.
Uitelj moe vaditi strane iz radnih
svezaka i materijala da bi uenicima
koji postaju zabrinuti kad vide koliko
moraju da urade, prezentovali vie
manjih zadataka. Ova tehnika spre-
ava uenika da pregledava itavu
radnu svesku, tekst ili materijal i da se
potom obeshrabri zbog koliine po-
sla koji treba da obavi. Takoe, uitelj
moe smanjiti obim rada ukoliko mu
deluje preobimno.
Npr., uitelj moe traiti od ueni-
ka da uradi samo neparne zadatke
ili samo zadatke pored kojih mu on
stavi zvezdicu, ili mu moe dati od-
govore na nekoliko zadataka a traiti
od uenika da rei ostale. Na kraju,
nastavnik moe podeliti radni list
na delove i uputiti uenika da uradi
odreeni deo. Radni list se lako moe
podeliti crtanjem horizontalnih linija
i pisanjem rei poni i stani unutar tivnosti uenja sa vrnjacima, ma-
svakog dela.
4. Blokirajte druge stimuluse. Ako
uenika lako ometaju vizuelni stimu-
lusi na punom radnom listu, moe se
koristiti pazan list papira da se prekri-
ju delovi stranice na kojima se trenut-
no ne radi. Takoe se mogu koristiti
markeri da bi se potpomoglo itanju,
a prozori iseeni u papiru mogu se
koristiti za prikazivanje pojedinanih
zadataka iz matematike.
5. Istaknite bitne informacije. Ako
adolescent moe itati tekst iz ud-
benika ali ima problem u pronalae-
nju bitnih informacija, nastavnik mu
ih moe istaknuti korienjem mar-
kera.
6. Locirajte mesto u potronom
materijalu. U potronom materija-
lu koji zahteva sekvencionalno na-
predovanje (kao to su radni listovi),
uenik moe isei donji desni ugao
stranica koje su zavrene. Kada su
sve zavrene stranice tako iseene,
uenik i nastavnik mogu odmah pro-
nai stranicu koju treba pregledati ili
uraditi.
7. Obezbedite dodatne aktivnosti
za vebanje. Neki materijali ne sadr-
e dovoljno vebanja, potrebnih da
bi se ovladalo datom vetinom, ue-
nicima sa smetnjama u uenju. Uite-
lji tada moraju obezbeivati dodatni
materijal za vebanje. Preporuene
vebe ukljuuju edukativne igre, ak-
terijale za vebanje samokorekcije,
kompjuterske programe ili dodatne
radne listove.
8. Obezbedite renik termina iz
sadraja. Na viem nivou, specifini
jezik delova sadraja zahteva paljivo
itanje. Uenici esto imaju koristi od
renika termina vezanih za sadraj.
31
5. Pruite neposredan fidbek za rad
na zadatku, zavravanje zadatka, so-
lidan trud i pokazano poboljanje u
svakoj prilici.
6. Podstiite samostalnost i u svakoj
prilici pruite pozitivan fidbek kada
uenik dobro radi samostalno.
7. UVEK se fokusirajte na uenikove
sposobnosti a NE na nesposobnosti.
8. Dajte detetu priliku da vam prui
fidbek, neka vam on/ona kae zato
misli da ste zadovoljni sa njim/njom.
9. Uvek pruajte prilike, tokom celog
dana, u kojima e uenik doiveti uspeh.
Zapamtite, doslednost u pristupu e
pomoi u izmeni neeljenog ponaa-
nja (nedostatka motivacije), vae vre-
me i strpljenje e se isplatiti i polako
ali sigurno va e trud biti nagraen.
Ostanite pozitivni!
Akomodacija uenika sa smetnjama
u uenju u okviru uionice
Poduavanje uenika sa smetnjama
u uenju u svim situacijama u uioni-
ci je zaista izazovno. I uitelji u redov-
nim i uitelji u specijalnim kolama
trae akomodacije koje unapreuju
uenje i voenje razreda uenika he-
terogenih sposobnosti.
Vano je pronai akomodacije koje je
razumno traiti od uitelja da prime-
njuju u svim situacijama u uionici.
30
Sledee akomodacije deluju razu-
mno i obezbeuju okvir za pomo
uenicima sa problemima u uenju
da bi mogli da postignu uspeh u re-
dovnom i u specijalnom kolovanju.
Prilagoavanje materijala
Uenici provode veliki deo kolskog
dana u interakciji sa materijalima.
Veina nastavnih materijala daje na-
stavnicima malo uputstava za podu-
avanje razreda uenika koji ue ra-
zliitim tempom i na razliite naine.
Ovaj odeljak bavi se akomodacijama
koje podstiu uenje raznolikih ue-
nika. esto, volonteri i uenici mogu
pomoi da se razviju i primene ra-
zliite akomodacije. Prilagoavanje
materijala ukljuuje sledee:
1. Koristite diktafon. Mnogi proble-
mi sa materijalom vezani su za teko-
e u itanju. Diktafon je esto odlino sa desne strane gde uenik moe
sredstvo za prevazilaenje ovog pro-
blema. Uputstva, prie i odreene
lekcije mogu biti snimljeni na traku.
Uenik moe iznova presluavati sni-
mak da bi jasno razumeo uputstva
ili koncepte. Takoe, u cilju pobolj-
avanja vetine itanja, uenik moe
u sebi itati rei onako kako su one
snimljene na traci.
2. Razjasnite ili pojednostavite pi-
sana uputstva. Neka uputstva pisa-
na su u vidu pasusa i sadre mnogo
jedinica informacija. To moe biti
porazno za neke uenike. Nastavnik
moe podvui ili istai vane delove
sni motorni zahtevi pisanja. Za mno- ljaju sliku u ogledalu nekog drugog
ge disgrafiare, pisanje kucanjem na slova, to je tipian izvor problema
tastaturi otvara nove mogunosti za za ljude sa disgrafijom. Pisana slova
uenje pisanja u drugaijem kine- iskljuuju probleme sa razmakom
stetskom obliku. Uenici bi, takoe, meu reima i daju reima tok i ritam
trebalo da isprobavaju razliite pri- koji podstiu uenje. Kod dece koja
bore za pisanje. Nekim ljudima sa imaju tekoa u pamenju motornih
disgrafijom pomau navlake za olov- uzoraka oblikovanja slova, zapoi-
ke. Drugi zaobilazni metodi ukljuu- njanjem pisanim slovima eliminie
ju: dozvoljavanje ueniku da na pita- se traumatini prelaz sa tampanih
nja odgovara usmeno ili u diktafon na pisana slova. Deca koja piu pisa-
umesto da pie, modifikaciju pisanih nim slovima imaju vie mogunosti
zadataka tako da zahtevaju manje za diskriminaciju izmeu pisanja b,
pisanja i produavanje vremena po- d, p latinicom, s obzirom da je pisani
trebnog da se zavre testovi ili pisani oblik ovih slova toliko razliit.
radovi.
Prepisivanje sa table je posebno
komplikovan zadatak. Uitelji moraju
obezbeivati beleke. Fotokopiranje
beleaka drugog uenika je jedno od
reenja. Pripremanje nacrta predava-
nja sa glavnim crtama i prazninama
ubaciti informacije je drugo reenje.
Pisanje na blago nagnutoj ravni, ta-
koe, moe biti od koristi.
Da li bi ljudi sa disgrafijom trebalo da piu
pisanim slovima umesto tampanim?
Za mnogu decu sa disgrafijom pisana
slova imaju nekoliko prednosti. Elimi-
nie se potreba za dizanjem olovke i
odluivanjem gde je ponovo treba
staviti nakon svakog slova. Svako slo-
vo zapoinje na liniji, ime se elimini-
e jo jedna potencijalno zbunjujua
odluka za onoga ko pie. Pisana slova
imaju jako malo slova koja predstav-
15
III UPOZNAJTE DISKALKULIJU
ta je disk alkulija i koliko je ona
rasprostranjena?
Diskalkulija je nesposobnost kon-
ceptualizacije brojeva, odnosa meu
brojevima (aritmetikih injenica) i
rezultata numerikih operacija (pro-
cenjivanje odgovora numerikih za-
dataka pre nego to se zaista izvri
izraunavanje).
Diskalkulija je, kako istraivanja do-
kazuju, rasprostranjenija od disleksi-
je. Iako neki disleksiari imaju sline
potekoe sa matematikom zbog
problema sa praenjem redosleda
(sekvencioniranjem) i organizacijom,
problemi diskalkuliara potiu od
matematikog jezika, matematikih
koncepata i matematikih procedu-
ra.
Do uzrasta od 12 godina, akadem-
ski zanemareno dete razvija anksi-
oznost, nesigurnost, nesposobnost
i jak otpor prema matematici zato
to su njegova iskustva sa njom bila
po tipu pogodi ili promai. U tom
trenutku, njegovi simptomi postaju
uzroni faktor u krugu neuspeha, iz-
begavanja matematike i ogranienih
mogunosti budueg obrazovanja i
izbora zanimanja. Kada su odgova-
rajue metode poduavanja u skladu
sa uenikovim potrebama, dolazi do
velikog napretka.
16
Uzroci diskalkulije V KAKO MOEMO POMOI DECI SA poveavati njihovo poverenje i sa-
mopouzdanje. Ako uenik ima jako
SMETNJAMA U UENJU?
Postoje dve kategorije uzroka diskalku- uverenje da e uvek doiveti neus-
lije: peh, od najvee je vanosti da se su-
Kada motivacija postane previe slaba
protstavimo toj ideji sa pozitivnijim
1. neuroloko/kognitivni slikama.
Mnogim uenicima sa smetnjama u
Neuroloko/kognitivni deficiti vizuelne
uenju nedostaje motivacija. Moti-
percepcije i obrade igraju glavnu ulogu Uenici se ne razvijaju niti mnogo
vacija stvara energiju i kada ona po-
kod dece i odraslih sa diskalkulijom. ue iz stalnog neuspeha. Oni tako
stane preslaba, radost i entuzijazam
samo ue kako da izbegnu ono to
esto nedostaju. To ne utie samo na
2. sredinski. im je teko i poniavajue. Uitelji i
odreeni predmet u koli, ve na de-
Sredinski faktori ukljuuju: prisustvo roditelji mogu mnogo toga da urade
tetovu ukupnu ivotnu situaciju. Kada
ili odsustvo vetina koje su preduslov da bi poveali nivo motivacije. Mo-
doivljavaju manje radosti i zadovolj-
uenju matematike, adekvatan razvoj rate zapamtiti da su ti uenici esto
stva, negativni afekti igraju glavnu
matematikog jezika i metode podu- mentalno krhki i da im je potrebno
ulogu. Nije neobino da negativne
avanja. mnogo podizanja samopouzdanja
misli o sebi potpuno nadvladaju. Da
pre nego to e tehnike koje emo
bismo bili sposobni da odrimo mo-
Sledee karakteristike se esto javljaju kod navesti poeti da deluju. Cilj je po-
tivaciju, neophodan je istinski oseaj
diskalkuliara: moi da se razvije stav ja to mogu,
uspeha. Dokle god dete ima taj ose-
jer je takav stav osnova za uspeh.
aj, ono je svesno svoje kompetenci-
Tekoe u ovladavanju osnovnim kon-
je a ne samo svojih ogranienja. elja
ceptima aritmetike kao to su: mesne Strategije za poboljavanje motivacije:
da se nastavi sa uenjem raste.
vrednosti, veze meu brojevima i ra-
zlomci. 1. Uvek se oslanjajte na prethodno
Vano je da uenik bude motivisan
znanje, to znai da zaista treba da ra-
da uspeno zavri svoje zadatke. Ako
Tekoe sa raunanjem napamet i pro- zumete gde se va uenik akademski
je to problem, zadatak bi trebalo da
cenjivanjem. nalazi.
bude toliko kratak da ne postoji rizik
od neuspeha. U suprotnom, uenik
Tekoe sa redosledom: praenje pra- 2. Podrudite se da prepoznate i po-
e razviti lou naviku da pone sa
vilnog redosleda koraka pri reavanju hvalite SVE napore i pokuaje ueni-
ometajuim aktivnostima im se
problema , gledanje na sat itd. ka da se popravi. Pruajte mu mnogo
malo umori, susretne sa potekoom
verbalnih i neverbalnih podsticaja.
ili iznenada izgubi interes.
Tekoe sa prostornom orijentacijom i
prostornom organizacijom (odnosi ce- 3. Omoguite prilike za vrnjako
Razvijanje motivacije zahteva od
line prema delu i dela prema celini): ori- mentorstvo, drugarstvo, razvoj soci-
uenika da uvebavaju snagu svoje
jentacija levo-desno; problemi pisanja, jalnih vetina i zajedniko uenje kad
volje. Nedostatak motivacije esto
itanja ili pamenja viecifrenih broje- god se ukae prilika za to.
potie od niskog samopouzdanja.
va; itanja i tumaenja mapa, grafikona
Ako oni imaju negativnu sliku o sebi,
i mernih jedinica. 4. Koristite grafike organizatore da
neophodno je poeti tako to emo
pomognu ueniku.
29
to postane nekoncentrisan i pone
da remeti rad u uionici.
Probajte da radite u okviru deteto-
vog raspona panje. esto menjajte
vrstu aktivnosti da bi dete moglo da
nastavi da radi produktivno.
esto ostvarujte kontakt oima sa
uenikom
Zapamtite da ova deca imaju ten-
denciju da ine da se ljudi oko njih
svaaju. Pokuajte da ne zauzmete
osuujui stav bilo kao roditelj ili
kao nastavnik.
Mnoga od ove dece su vizuelni ti-
povi uenika. Probajte da stvari ui-
nite vie vizuelnim ili taktilnim, pa e
ih oni moda bolje razumeti. Umesto
da pamte rei, zamolite ih da napra-
ve film u glavi pa da ga ponovo pu-
ste .
Nemojte brinuti ako se oseate fru-
striranim...tako se oseaju i njihovi
roditelji a i sama deca. Samo nemojte
shvatati njihovo ponaanje kao neto
to je usmereno lino protiv vas, zato
to u veini sluajeva zaista i nije.
28
Problemi interpretiranja kodova i
obrazaca, kao to su muzika notacija,
stenografija i strani jezici.
Odbojnost prema igrakama i igra-
ma strategije.
Tipina slika koju viamo je, da jedno
sposobno dete, neoekivano poka-
zuje znakove ozbiljnih potekoa u
jednoj ili vie gore navedenih oblasti.
Svakodnevni problemi deteta sa dis-
kalkulijom ne manifestuju se samo u
planiranju domaih zadataka i sli-
nog, ve u planiranju uopte, ak i u 8. vizualizuje
takvim konkretnim situacijama kada
dete planira kako da poisti svoju
sobu, pa da potom to to je isplani-
ralo i uradi. Mnoga deca sa diskalku-
lijom imaju potrebu za jasnom struk-
turiranou u svom svakodnevnom
ivotu, iako, naalost, malo njih aktiv-
no trai pomo u tom pogledu.
Razumeti zbunjujuu slabost u matematici
Kao to postoje vetine koje treba
savladati pre obuke itanja tako po-
stoje i vetine koje je neophodno sa-
vladati pre uenja matematike.
Devet vetina imaju dubok uticaj na
sposobnost uenja matematike. One
su ne-matematike po svojoj priro-
di, meutim, to su vetine kojima je
jako vano u potpunosti ovladati pre
nego to i najosnovniji matematiki
koncepti mogu biti uspeno naue-
ni.
Devet vetina koje su preduslov za uenje
matematike:
Uenik mora biti sposoban da:
1. prati sekvencionalna uputstva
2. razume i primenjuje sisteme klasi-
fikacije
3. ureuje, organizuje i sekvencionira
4. vlada prostornom orijentacijom i
prostornom organizacijom
5. razume i primenjuje procenjivanje
6. vizuelno grupie objekte
7. prepoznaje i nastavlja logike nizove
9. razmilja deduktivno i induktivno
Individualnom evaluacijom utvru-
je se tana priroda potekoa koje
odreeni uenik ima.
Uenje matematike kao drugog jezika
Matematika jeste drugi jezik i to
treba uzeti u obzir pri poduavanju.
Ona je iskljuivo ograniena na sim-
boliku reprezentaciju ideja. Veina
potekoa koje viamo u matematici
proistie iz nerazvijenosti matema-
tikog jezika. Poduavanje lingvisti-
kim elementima matematikog jezi-
ka je, naalost, zanemareno. Sintaksa,
terminologija i prevod sa srpskog na
matematiki jezik i sa matematikog
jezika na srpski mora se direktno i na-
merno poduavati.
17
est lingvistikih elemenata matematike:
1. simboli
2. koncepti
3. renik
4. sintaksa
5. izraz
6. prevod
Dijagnostiko, remedijalno i preventivno
poduavanje
esto, nadareni uenici imaju pote-
koe u matematici zato to preovla-
davajui nain poduavanja ignorie
njihov stil uenja. Neka nadarena
deca prirodno imaju nedovoljno ra-
zvijene vetine koje su preduslov za
uenje matematike. Druga izgledaju
rezistentna na sve vidove obuke u
matematici. S obzirom da su uzroci
potekoa u matematici mnogobroj-
ni i razliiti, potrebno je fokusirati se
na tehnike poduavanja za koje se
pokazalo da su dijagnostike, reme-
dijalne i preventivne.
Svaki matematiki koncept mora
se razmatrati upotrebom obe vrste
razmiljanja. Kvantitativni pristupi
koriste standardno deduktivno mi-
ljenje, sekvencijalne, proceduralne
i algebarske algoritme. Kvalitativni
pristupi koriste vizuelne, prostorne,
induktivne i strategije prepoznava-
nja ablona.
18
Kakav je oseaj imati ADHD?
Imati ADHD je kao da vas stave u
mranu sobu, sa stvarima razbaca-
nim unaokolo, tako da vas sapliu.
Niste dobili baterijsku lampu......a svi
ostali jesu. Vi se sapliete po sobi, na-
leete na stvari, sve dok na kraju ne
nauite izgled sobe. Zatim vas neko
prebaci u novu sobu, i ceo proces po-
inje iz poetka.
To je kao da imate vihor u svom umu.
Sve izgleda kao da leti unaokolo i ni-
ta ne ostaje na mestu. Neki su upo- nost.
redili taj oseaj sa gledanjem kako
neko menja kanale na TV-u svakih
pet sekundi. Moete dobiti optu
ideju o onome to se deava, ali pro-
putate veinu sadraja.
Saveti uiteljima dece sa ADHD
Doslednost je klju u pomoi deci
sa ADHD. Oni se jako teko nose sa
promenama, ak i kada su te prome-
ne pozitivne. Oni imaju potrebu za
oseajem spoljanje strukture, zato
to im nedostaje oseaj unutranje
strukture. Koncentraciju i panju
najbolje je podstai kroz pripremu i
strukturu.
Deca sa ADHD imaju dve vrste vre-
mena... mnogo i nimalo. Oni su obi-
no loi u organizovanju svog vreme-
na i trebaju vas da im pomognete da
rastave zadatke na manje kompo-
nente.
esto je od pomoi smetanje dece
sa ADHD u prednji deo prostorije
(najblie tabli ili mestu sa koga na-
stavnik vri predavanje). Ako je dete
desnoruko, smetanje u prednji de-
sni ugao uionice minimalizuje broj
dece koju gledaju da se mekolje dok
piu.
Probajte da izbegnete smetanje
dece sa ADHD na uzvienja u uio-
nici ili u situacije u kojima vie dece
zajedno obavljaju neki zadatak. To
maksimalizuje njihovu distraktabil-
Koristite boje i oblike da biste im
pomogli da se organizuju.
Pokuajte da obezbedite tiho mesto
za rad, u kome nema ometajuih fak-
tora, kada je potreban rad na mestu.
Hiperaktivnim uenicima, koji ima-
ju potrebu za stalnom aktivnou,
pomoi ete da odre panju ako im
dozvolite da se igraju sa neim u ru-
kama, npr. loptom plastelina.
Takoe bi im trebalo omoguiti
da prave kratke, kontrolisane pau-
ze. To bi trebalo organizovati tako
da se minimalizuje uznemiravanje i
samog tog uenika i druge dece u
razredu. Generalno, retko ete mo-
rati da se brinete da e uenici zlo-
upotrebiti svoju privilegiju. tavie,
takva doputenja su neophodna da
bi uenik nauio da prepozna kada
treba da napravi pauzu, pre nego
27
laka za ADHD decu. Ali ipak, dan za
danom, oni odlaze u kolu.
esto, deca sa ADHD imaju potre-
bu za specijalnim kolovanjem, ali
to nije uvek sluaj. Veina ove dece
mogu biti uspena i u redovnoj koli
uz neku vrstu pomoi.
Deca sa ADD imaju visoku incidencu
ostalih smetnji u uenju. Problemi sa
matematikom, itanjem i pisanjem
mogu se javiti kod oko 30% osoba u
ovoj dijagnostikoj grupi.
Kod deteta sa ADHD uvek se via
nie postignue nego to bi ono tre-
balo da bude u odnosu na I.Q. Ako bi
trebalo da budu odlini aci, oni su
umesto toga dobri. Ako bi trebalo da
budu vrlo dobri aci, oni su dovoljni.
Mnoga deca sa ADHD udare u zid
u koli kako kolska godina protie.
Svake nedelje, oni malo po malo za-
ostaju, sve dok ne zaostanu toliko da
im postaje nemogue da taj zaosta-
tak nadoknade.
Oni gube svoje domae zadatke, ak
iako su proveli sate radei ih. Oni
mnogo ue, da bi se pripremili za
kontrolne, samo da bi sutradan sve
pogreno uradili. Oni jednostavno
zaostaju sve vie i vie sa svakom ne-
deljom koja prolazi.
26
Trei razred
ADHD se najee prepoznaje u tre-
em razredu.
To je trenutak kada deca najee
udare u akademski zid. U treem ra-
zredu, od njih se oekuje da sve vie
i vie posla odrauju samostalno, a i
zadaje im se vie domaih zadataka.
Peti razred
Takoe, u petom razredu, kada dete
dobija mnogo nastavnika, mnoga
deca koja su nala naine da kom-
penzuju svoje potekoe ranije, pot-
puno se izgube u tom novom okru-
enju.
Posledice u kasnijem ivotu
Studije dece sa ADHD pokazuju da
23-45% njih ima maloletnike presu-
de. Procenjuje se da 70% maloletnih
delikvenata imaju ADHD, kao i 40%
odraslih zatvorenika.
ADHD se nastavlja i u odraslom dobu.
Iako su sposobni bolje da fokusiraju
panju, njihovo impulsivno ponaa-
nje i dalje ostaje neprikladno. Dezor-
ganizacija, zaboravnost i manja pro-
duktivnost ometaju njihov kvalitet
ivota.
Kada je uitelj siguran da postoje preduslovne vetine i dovoljno kognitivno
razumevanje, novi koncept treba uvesti po sledeem redosledu:
Preporueni redosled za poduavanje matematici:
a) Objasnite lingvistike aspekte datog koncepta.
b) Uvedite opti princip, istinu ili zakon od koga zavise
ostale matematike istine .
c) Neka se uenici koriste ispitivanjima na konkretnim
Induktivni materijalima da otkriju dokaze za date istine.
pristup za d) Dajte mnogo specifinih primera datih istina
1.
kvalitativne korienjem konkretnih materijala.
uenike e) Neka uenici govore o svojim otkriima o tome kako
dati koncept funkcionie.
f ) Pokaite kako ta lina iskustva mogu biti integrisana
u opti princip ili pravilo koje vai jednako za svaki
primer.
Zatim, koristite tipini deduktivni pristup.
g) Ponovo naglasite opti princip, istinu ili zakon od
koga zavise ostale matematike istine.
Deduktivni
h) Potom pokaite kako za nekoliko specifinih primera
pristup za
2. vai to opte pravilo.
kvantitativne
i) Neka uenici iznesu dato pravilo i ponude specifian
uenike
primer u kome ono vai.
j) Neka uenici objasne lingvistike elemente koncepta
koji se ui.
19
Pismo mom nastavniku matematike
Dragi profesore matematike,
1. Meni trebaju trenutni odgovori
i prilika da zadatak uradim opet ako
sam ga pogreno uradio prvi put. e-
sto su moje greke rezultat mog po-
grenog sagledavanja problema. Da
bi se to izbeglo, trebalo bi da pro-
verite nain na koji sam radio svaki
zadatak i ispravite svaku greku u
zapisivanju koju sam napravio.
2. Zadaci koji su napisani preblizu
na strani izazivaju kod mene mental-
nu zbunjenost i ozlojeenost.
3. Molim vas da sastavite iste test
zadatke koji proveravaju samo po-
trebne vetine. Oni moraju biti bez
velikih brojeva i nepotrebnih ometa-
juih izraunavanja. Takvi sporedni
koloseci vode me u izgubljenost!
4. Molim vas da mi dozvolite vie od
standardnog vremena da bih uradio
zadatke i molim vas da proveravate,
da vidite da nisam u panici (sa suza-
ma u oima, mentalno blokiran).
5. Ako je mogue, molim vas, da mi
dozvolite da radim pismeni ili kon-
trolni sam u vaem prisustvu.
6. Ono to je najvanije je da ni-
kad ne zaboravite da ja ELIM to
da nauim i zapamtim! Ali shvatite
da je matematika, za mene, mnogo
DRUGAIJA od ostalih predme-
ta. Ona je traumatina! I najmanje
nerazumevanje ili prekid u logici,
preplavljuje me suzama i panikom.
20
Molim vas da razumete da sam ja
pokuavao i doivljavao neuspeh
mnogo puta i da je matematika jako
emotivan predmet za mene. Saalje-
nje mi uopte nee pomoi, ali vae
strpljenje i posebna panja hoe.
Ja ne znam zato je ovo meni tako
teko. To je kao da se moja mate-
matika datoteka, s vremena na
vreme, sluajno brie. A ja ne mogu
da otkrijem nain kako da ispravim
te greke u sistemu!
7. Znam da rad sa mnom moe za
vas biti isto toliko frustrirajui. Ne
postoje logiki abloni mojih grea-
ka. Veliki broj njih su greke u bele-
enju ili u vienju samo jednog dela
problema u drugom. Nekada ja itam
6x(x+3) kao 6(x+3). Nekada ja itam
9 kao 4 ili y kao 4 i 3 kao 8. Nakon to
budete radili sa mnom nekoliko puta,
siguran sam da ete razumeti koliko
je vano odravati probleme to je
mogue istijim i prostijim zato to
moj mozak ionako stvara dovoljno
svojih frustrirajuih diverzija.
8. Za mene je tipino da radim sa
svojim nastavnikom sve dok ne upo-
znam dobro materijal i da potom
svaki zadatak na testu uradim po-
greno! A zatim, 5 minuta kasnije,
mogu da uradim isti test nasamo sa
nastavnikom, na tabli, i da sve za-
datke tano reim. Zato vas molim,
budite strpljivi sa mnom, i molim
vas nemojte dii ruke od mene!
Kognitivna impulsivnost
Kognitivna impulsivnost znai da oni
mnogo nagaaju. Nagaenje je nji-
hov metod izbora pri reavanju pro-
blema.
Kognitivno impulsivna deca sa ADHD
pravie veliki broj nagaanja u krat-
kom vremenskom periodu. Ako im
usmeno postavite pitanje sa vie po-
nuenih odgovora, vrlo brzo ete ih
videti kako nagaaju koji je pravi: to
je ovaj, ne to je ovaj, ne, ekajte, to je
ovaj, dok se vi konano ne umeate,
i kada pogodi pravi odgovor kaete:
da taj je! Naravno to samo potkre-
pljuje njegovo nagaanje.
Kognitivno impulsivna deca sa
ADHD imaju vrlo ograniene strate-
gije reavanja problema. Oni ne za-
stanu, pogledaju problem i potom
kau:Dobro, prvo bih ovo mogao
ovako da uradim, onda da uradim
ovo i onda u biti gotov. Oni ne pri-
stupaju reavanju problema na taj
nain. Oni obino samo pogaaju i
putaju da pokuaji i greke idu svo-
jim tokom.
Biti brz NIJE problem, ali je problem
biti brz i netaan.
ADHD i IQ
ADHD nije povezan sa IQ niti inteli-
gencijom.
Neka deca sa ADHD imaju IQ ispod
proseka, a neka su ak retardirana.
Neka deca sa ADHD imaju natprose-
ni IQ, a neka su ak genijalci.
Veina dece, pa tako i veina dece sa
ADHD prosene je inteligencije.
Njima je samo jako teko u okruenju
uionice.
Uticaj na uenje i kolu
Moete li zamisliti najtee okruenje
za dete koje ima potekoe da sedi
mirno, tekoe u usmeravanju pa-
nje i koje je volelo da pria sa dru-
gom decom?
Zamislite da to dete mora svakod-
nevno da ide u to okruenje, i da se
pri tom od njega oekuje da postie
u tom okruenju isti nivo rezultata
kao i deca koja nemaju problema sa
panjom.
Problemi u uionici
U stvari, ako razmislite o tome, uioni-
ca je to okruenje koje je najtee za tu
decu. Ima mnogo ometajuih faktora
a od njih se trai da sede mirno, da se
ne mrdaju, ne priaju, da usmeravaju
panju na relativno nezanimljive rad-
ne listove i rade na zadatku dok ga
ne zavre. Ni jedna od ovih stvari nije
25
sede u zadnjim redovima uionice i
tiho dobijaju dvojke i trojke, iako svi
znaju da bi trebalo da dobijaju e-
tvorke i petice.
Deca sa ADHD (bez hiperaktivnosti)
su obino povuena i nepopularna.
Deca sa ADHD bez hiperaktivnosti
su ona koju nazivamo lenjim, a na
roditeljskom se njihovim roditeljima
govori: On/ona bi mogao/la postii
mnogo bolji uspeh samo kada bi se
malo vie potrudio/la.
Impulsivnost
Impulsivnost se javlja u dve oblasti:
1. Impulsivnost u ponaanju stvari
koje radimo
2. Kognitivna impulsivnost nain
na koji mislimo i pravimo izbore
Impulsivnost u ponaanju
ADHD osobe sa impulsivnou u po-
naanju ne zastaju da razmisle pre
nego to neto urade.
Bez obzira koliko ste im puta rekli
prvo stani i razmisli, sledei put
kada se nau u istoj situaciji oni e,
verovatno, ponovo uraditi istu im-
pulsivnu stvar.
Naune studije su pokazale da su
ljudi sa ADHD manje reaktivni od
drugih na fidbek koji dolazi iz okru-
enja kao to su posledice, nagrade i
kazne. Deca sa ADHD esto ne ue iz
24
prethodnih greaka.
Njihov prag uenja je veoma visok i,
ako ih ne zainteresujete ili ih ne mo-
tiviete dovoljno da biste prekoraili
taj prag, oni ne ue, i prave iste gre-
ke iznova i iznova.
ADHD deca sa impulsivnou u po-
naanju esto:
Deluju bez razmiljanja,
Ubacuju se preko reda,
Ne mogu da saekaju svoj red u
igri,
Izbrbljavaju odgovore u uionici,
Govore kada bi trebalo da ute,
Mogu pokazivati agresivno ponaanje,
Preglasna su,
Nekada se tuku i svaaju,
esto imaju loe socijalne vetine,
to je naravno pogubno za tinejde-
re sa ADHD,
Impulsivno govore pogrene stvari
u pogreno vreme.
Oni mogu izai sa nekim drutvom
jedanput, ali teko da e izai i drugi
put, zato to e, sto posto, impulsiv-
no izbrbljati neto neprikladno u da-
toj situaciji. Ostali tinejderi se pitaju:
Ko je ovaj lik?, i esto poinju da ga
izbegavaju.
Takoe, ponekad, ova deca ne uspe-
vaju da naue one suptilne socijalne
znakove koje su svi drugi ve nauili,
tako da su oni socijalno nespretni e-
sto ni sami ne znajui zato.
IV UPOZNAJTE ADD/ADHD matematike, kuni poslovi), pa zato
mnogi od tih zadataka nikada ni ne
ta je ADD ili ADHD? budu uraeni.
Poremeaj panje sa hiperaktivno- Koji su uzroci ADHD?
u, u literaturi ga moete nai pod
skraenicom ADHD ili ADD, je je- Roditelji, uitelji i vrnjaci moraju ima-
dan od najeih poremeaja po- ti na umu da dete sa ADHD nije samo
naanja u detinjstvu. Ljudi sa ADHD izabralo da se tako ponaa. Deca sa
imaju problema u mnogim oblastima ADHD ele da kontroliu svoje pona-
ivota, ukljuujui kuu, kolu, posao anje i da pokuaju da budu poslu-
i odnose sa drugim ljudima. na, ali bivaju osujeena u tome zbog
biolokog poremeaja koji imaju.
Poremeaj panje sa hiperaktivno-
u je neuroloki poremeaj koji Istraivai sumnjaju na disbalans
pogaa pojedinca u etiri glavne ka- neurotransmitera (hemikalija koje
tegorije: kontroliu ponaanje), i abnormalni
metabolizam glukoze.
Panja izazivajui probleme u
obraanju panje, fokusiranju na za- Skoranja ispitivanja mozga prona-
datke, ili zavravanju zadataka, po- la su veoma smanjen protok krvi i
sebno ako to nisu zanimljivi zadaci. elektrine aktivnosti u frontalnim
delovima mozga. To su delovi mozga
Impulsivnost izazivajui manjak koji prate i kontroliu ponaanje, pa-
samokontrole. Impulsivna ponaa- nju i inhibicije i obavljaju strateko
nja ili izbori mogu izazvati pusto u planiranje i postavljanje ciljeva. Upo-
odnosima sa drugima, poslu, koli ili trebom stimulativnih lekova povea-
ivotu uopte. va se koliina elektrine aktivnosti,
priblino do normalnog nivoa, i ko-
Hiperaktivnost - Mnogi pojedinci liina protoka krvi ime se omogu-
sa ADHD su hiperaktivni, uvek u po- ava mozgu da kontrolie inhibicije i
kretu i neumorni. usmerava panju.
Dosada Ukoliko zadatak nije Koliko je ADHD rasprostranjen?
jako stimulativan, kao video igra, TV
program ili igranje napolju, deci sa Poremeaj panje pogaa oko 5%
poremeajem panje zadatak vrlo dece i tinejdera i oko 3% odraslih.
lako dosadi (posebno im lako mogu
dosaditi domai zadatak, zadaci iz
21
Kod manje od polovine dolazi do
znatnog smanjivanja simptoma u
adolescenciji ili odraslom dobu.
Ako se ne tretira, ovaj poremeaj
moe imati dugorone negativne
posledice u adolescenciji i odraslom
dobu.
Vrste ADHD
Ovaj poremeaj ima razliite manife-
stacije ili tipove.
Kod nekih, on ima ozbiljan uticaj na
ponaanje, a kod drugih on jako uti-
e na uenje. Za grupu u sredini, on
samo utie na njihovu panju, fokus,
koncentraciju i sposobnost da se po-
sao do kraja zavri.
Postoje tri potkategorije ovog poremea-
ja:
1. ADHD - Predominantno nepaljiv
tip (nepaljiv, distraktabilan i neorga-
nizovan)
2. ADHD predominantno hiperak-
tivno-impulsivni tip
3. ADHD kombinovani tip (nepa-
ljiv, distraktabilan, neorganizovan,
hiperaktivan, neumoran i impulsi-
van)
Panja
Studije pokazuju da je sposobnost
koncentracije bolji pokazatelj aka-
demskog uspeha od ostalih mera
akademskih sposobnosti.
22
Obraanje panje
Mnoga deca sa problemima panje
obraaju panju na sve u svetu oko
njih podjednako. To znai da oni isto
vreme posveuju dodiru odee na
svojoj koi, zujanju sijalice iznad gla-
ve, deci koja se napolju igraju i zadat-
ku iz matematike koji je ispred njih.
To, naravno, predstavlja problem u
sluaju kada oni treba da obrate pa-
nju samo na zadatak iz matematike
ili na nastavnika.
Dosada
Mnoga deca sa poremeajem panje
imaju tekoe u koncentrisanju na
specifini zadatak koji je ispred njih,
posebno ako rade na neemu kao
to je domai zadatak ili poslovi po
kui, koji su samo malo interesantni
ili nisu interesantni uopte.
Deca sa ADHD moraju biti vrlo moti-
visana, vrlo uzbuena, vrlo zaintere-
sovana onime to rade da bi mogli na
to da usmere panju.
Njima je mnogo teko da usmere pa-
nju na neto to nije interesantno ili
nije motivirajue to bi se moglo od-
nositi na 85% kolskih zadataka, i oko
100% kunih poslova.
Nedostatak fleksibilnosti panje
Deo problema kod ADHD je nedosta-
tak fleksibilnosti panje.
Osoba bez ADHD ima sposobnost da
se prebacuje sa panje koja je usme-
rena na specifini zadatak, koji joj je
dat, na vrstu panje koja je globalna,
mnogo puta u samo nekoliko sekun-
di.
Kada god to poeli, neko bez ADHD,
moe se prebaciti sa itanja knjige,
na brzo pregledavanje prostorije da
bi video gde su deca i ta ona rade,
pa da se potom, vrlo brzo, vrati foku-
siranju na itanje.
Bez ADHD, mi imamo fleksibilnost
u svojoj sposobnosti usmeravanja
panje. Moemo se prebacivati sa
specifinog fokusa na globalni fokus
prema svojoj volji i to veoma brzo.
Osobe sa ADHD nemaju takvu istu
fleksibilnost.
Osobama sa ADHD veoma je teko
da se prebace sa globalnog fokusa,
kakav mogu imati na odmorima iz-
meu asova, na specifian fokus
koji je potreban onda kada se vrate
u uionicu da bi uili matematiku ili
radili zadatke koji su ispred njih.
ta je hiperaktivnost?
Jedna od definicija hiperaktivnosti je:
visok nivo motorne aktivnosti koja
nije usmerena ka nekom cilju.
Dete sa visokim nivoom motorne ak-
tivnosti koja je uvek usmerena ka ne-
kom cilju ne moemo nazvati kliniki
hiperaktivnim. Ono e moda biti bu-
dui sportista ili nuklearni fiziar.
Nas brinu deca koja skau sa jedne
aktivnosti na drugu, na nain nepri-
kladan svom uzrastu.
Na hiperaktivnost se esto gleda kao
da je dete preterano pobueno.
Postoji deo mozga koji konstantno
skenira okruenje da bi video po-
stoje li neke promene u njemu. Ako
je neto promenjeno, taj deo moz-
ga postavlja pitanje Da li je ta nova
stvar u okruenju dobra ili loa? Da li
je to neto dobro za jelo ili e me to
pojesti? Kako bi trebalo da se oseam
prema toj novoj stvari? Treba li da mi
se svia ili treba da je se plaim?
Kod mnoge dece sa ADHD, koja su
hiperaktivna, ovaj deo mozga je pre-
vie osetljiv, i zato se takva deca vrlo
lako prepadnu ili uplae, preterano
reaguju na stvari, diraju sve oko sebe
i vrlo su nervozna.
Izgledaju kao da nikada ne mogu
jednostavno da se opuste.
Neka od ove dece takoe imaju brzu
narav, kratak fitilj. Ona su ponekad
eksplozivna. esto gube prijatelje
zbog svoje naravi, i esto deluju kao
da preleu preko ljudi kao tornado.
Ali, kao to smo rekli, mnogo dece
sa ADHD nisu hiperaktivna. Veina
takve dece su devojice, koje tee da
23