5.

ENERGETSKE ANALIZE

5.0. Uvod

Analiza mesta i uloge, analiza rada sistema i proraun energetskih efekata koji se ostvaruju
ugradnjom dodatnog agregata u HE Potpe bazirani su na aktuelnom stanju sistema EPS-a i
osnovnim energetskim karakteristikama Limskih Hidroelektrana. Pri tome se posebno vodilo
rauna o uticaju uzvodnih akumulacija kao i o planiranim objektima u slivu. Konkretno, u okviru
analiza za HE Potpe uzet je sezonski uticaj akumulacija Uvac i Kokin Brod, a vodilo se rauna i o
potencijalnim objektima kao to su reverzibilna Bistrica (Klak) i sl.. Na taj nain pokuano je da
se, do maksimuma, uvae realne i potencijalne karakteristike sliva kako bi projekat ugradnje
dodatnog agregata dao dovoljno pouzdane podloge za dalje aktivnosti na izradu projektne
dokumentacije.

U okviru Studije koja je razmatrala mogunosti poveanja proizvodnje i snage hidroelektrana u

EPS-u razmotrene su sledee mogunosti poveanja proizvodnje i snage HE Potpe:

Poveanjem, u granicama stabilnosti brane i obala, uspora za, maksimalno 1m,

Poveanje proizvodnje i snage zamenom postojeih agregata veima i boljih
karakteristika,
Boljim korienjem biolokog minimuma i
Izgradnjom dodatnog agregata

Zakljuci pomenute Studije upuuju, nedvosmisleno, na sledee aktivnosti:

podizanje radne kote,

Ugradnja dodatnog, manjeg, agregata u cilju adekvatnijeg iskorienja biolokog
minimuma, i
Revitalizaciju postojeih agregata sa poveanjem snage do nivoa koji omoguavaju
postojei gabariti opreme,

pri emu je prva aktivnost nezavisna od ostalih, druga je obuhvaena ovim projektom dok je trea
aktivnost perdmet posebnog projekta.

Deo zadatka koji je obuhvaen ovim analizama odnosi se na izbor instalisanog protoka i tipa
agregata i na prikaz proizvodnje, energetskih efekata i ekonomske opravdanosti izabranog
agregata.

Kao osnova za sve analize posluili su osnovni energetski parametri elektrana u slivu dati u (L.1).

5.1. Osnovne metodoloke postavke

Za potrebe analize elektroenergetskih prilika i ocenu stanja proizvodnog dela elektroenergetskog

sistema, bilansiranje potronje i proizvodnje elektrine energije vri se pomou matematikog
modela za simulaciju proizvodnje elektrana. Ovaj model korien je za ispitivanje energetskih
efekata izgradnje novih elektrana, proveru i izbor osnovnih energetskih parametara projektovanih
hidroelektrana i termoelektrana, utvrivanje naina rada postojeih i buduih proizvodnih
kapaciteta itd.

U modelu se prognozirani dijagram trajanja optereenja sistema deli na konstantni i varijabilni

deo, to predstavlja osnovu metode konstantne i varijabilne energije koja je detaljno izloena u
(L.2). Korienje metode konstantne i varijabilne energije za analizu prilika u elektroenergetskom
sistemu u proteklom periodu bilo je uslovljeno, pored ostalog, osnovnim karakteristikama
proizvodnih mogunosti elektrana. Prilikom analize stvarnih prilika u proizovodnom delu sistema
pokazalo se neophodnim razdvajanje dela kapaciteta elektrana ije konstantno korienje diktiraju
tehnoloki ili prirodni uslovi proizvodnje energije, od dela koji se moe koristiti po potrebi u
zavisnosti od varijacija optereenja sistema. Prvi deo se javlja kao posledica postojanja tehnikih
minimuma termoelektrana, biolokog i plovidbenog minimuma hidroelektrana, kao i zahteva za
maksimalnim korienjem voda u hidroelektranama pri protocima bliskim instalisanom kada se ne
raspolae sa praznim prostorom u akumulacionom bazenu. Drugi deo proizvodnih mogunosti
elektrana karakterie sposobnost prilagoavanja rada izvora promenljivim zahtevima konzuma i
sainjava osnovu fleksibilnog rada celog sistema.

Prednosti opisanog metodolokog prilaza dolazile su do izraaja u analizama rada sistema sa

veim brojem elektrana razliitih tehnikih karakteristika i proizvodnih mogunosti. Metoda je
omoguila, s jedne strane, prenoenje osnovnih podataka o uslovima rada sistema iz dnevnih
dijagrma optereenja, a s druge strane, pogodan opis proizvodnih mogunosti elektrana (posebno
mogunosti fleksibilnog tj. varijabilnog rada). Na taj nain je bio omoguen jednostavan, i u
tolerantnim granicama greke - imajui u vidu stepen neodreenosti polaznih podloga - pouzdan
tretman rada elektrana koji je sluio za ocenu oekivanog rada sistema u budunosti.

U daljem izlaganju su navedene samo osnovne postavke i karakteristike simulacionog modela,

dok je njegov detaljniji opis dat u okviru navedene literature.

Matematiki model (za proraune pod nazivima: bilansiranje, uklapanje u sistem, energetske
analize itd.) predstavlja zaokruenu celinu koja obuhvata odre|en broj meusobno povezanih
podmodela. Glavne elemente matematikog modela na osnovu koga se vre prorauni
elektroenergetskih bilansa sainjavaju model potronje, modeli proizvodnih mogunosti pojedinih
tipova elektrana i odgovarajui eksploatacioni zahtevi.

Postupak simulacije rada elektrana zasniva se na modelu prognozirane potronje elektrine

energije koji se formira na bazi analize statistikih podatka o dnevnim dijagramima optereenja
sistema (na pragu elektrana, obuhvatajui i gubitke u mrei za prenos) u karakteristinim radnim i
neradnim danima iz prolosti i ukljuuje analizu i prognozu sezonskih varijacija i godinjih
trendova porasta optereenja i potronje elektrine energije.

Sledei korak u postupku modeliranja sistema predstavlja odre|ivanje modela mogue

(potencijalne ) proizvodnje hidroelektrana koji se formira na osnovu odgovarajuih vrednosti
proizvodnji pojedinih elektrana.

Promenljivost hidrolokih pojava i njihov uticaj na proizvodnju hidroelektrana analizira se na

deterministikoj seriji prosenih mesenih (sedminih) dotoka ostvarenih na profilima svake
hidroelektrane u usvojenom etrdesetogodinjem nizu.

Nain korienja hidroelektrana sa sezonskim akumulacijama odre|uje se posebnim matematikim

modelom u kome se uvaavaju potrebe potroaa i mogunosti svih raspoloivih proizvodnih
kapaciteta u sistemu u celom posmatranom periodu (godini). Kriterijum optimizacije je minimum
godijih trokova eksploatacije sistema.

Na osnovu rezultata ovog modela u proraunima mogue proizvodnje hidroelektrana obuhvataju

se i dodatni proizvodni efekti ostvareni zajednikim radom i uzajamnim uticajem hidroelektrana na
istom slivu.

Ukupna raspoloiva proizvodnja hidroelektrana u modelu se angauje kao konstantni

(nefleksibilni) deo, iji plasman u sistem (24 asa dnevno) diktiraju uslovi proizvodnje, i deo koji
se moe koristiti po potrebi u bilo koje doba dana. Kriterijum za ovaj postupak razdvajanja je
maksimizacija varijabilne energije uz potovanje ogranienja koja diktiraju uslovi proizvodnje i
karakteristike dnevnog dijagrama optereenja izraene kroz zadata ogranienja u pogledu
maksimalnog vremena rada hidroelektrana i termoelektrana u varijabilnom delu dijagrama trajanja
optereenja.

Za modeliranje rada sistema termoelektrana potrebno je poznavanje skupa energetsko-

ekonomskih parametara i podataka o eksploatacionim zahtevima, ogranienjima i uslovima
pogona za svaki pojedini agregat pri emu se za opis termoelektrana -toplana ovi parametri daju
posebno za dva karakteristina perioda rada u toku godine, tj. za period sa i bez napajanja
toplotnog konzuma (kondenzacioni i reim rada sa oduzimanjem pare).

U formiranom modelu termoelektrana uvaavaju se razliiti eksploatacioni zahtevi i ogranienja

specifina za proizvodne uslove rada termoelektrana (redosled angaovanja, remonti, minimalno
vreme rad itd.).

U radu sistema znaajan faktor neodre|enosti predstavljaju prinudni ispadi termoelektrana.

"Hladna rezerva" sistema, kojom se u eksploataciji sistema kompenzira ovaj uticaj, simulira se u
modelu uvo|enjem u proraun "faktora hladne rezerve" sistema termoelektrana.

Osim "hladne rezerve" u elektroenergetskom sistemu je potrebno obezbediti i tzv. rotirajuu

rezervu, kojom se u eksploataciji sistema kompenzuju kratkotrajna odstupanja potronje
(optereenja) od planiranih vrednosti, ili povremeni ispadi agregata kraeg trajanja. U modelu je
pretpostavljeno da se ova vrsta rezerve obezbe|uje prvenstveno iz hidroelektrana, a jedinice
termoelektrana angauju samo u sluajevima kada zahtevanu snagu nije mogue obezbediti iz
hidroelektrana.

Zadovoljavanjem zadatih potreba konzuma (ukljuujui i potrebe rezerve ) putem korienja

proizvodnih mogunosti svih elektrana u toku posmatrane godine i ispitivanjem promena odnosa
u elektroenergetskom sistemu u razliitim hidrolokim uslovima, sa navedenim simulacionim
modelom se - na bazi uestanosti pojave pojedinih stanja - formira statistika ocena o oekivanoj
pouzdanosti rada proizvodnog dela sistema, odnosno o stepenu sigurnosti snabdevanja potroaa
elektrinom energijom.

Kljune faktore koji su od uticaja na ocenu sigurnosti rada sistema predstavljaju:

- neizvesnost proizvodnje hidroelektrana,

- neraspoloivost termoenergetskih blokova.

Definisani i usvojeni nivo sigurnostie odnosi se na ocenu sigurnosti s obzirom na neizvesnosti

proizvodnje hidroelektrana, pri emu se predpostavlja da odre|eni nivo rezerve u podsistemu
termoelektrana obezbe|uje sigurno korienje raspoloive snage angaovanih jedinica.

Na osnovu analiza koje su prethodno opisane, mogue je za svaku godinu i svaki mesec u
toku godine u posmatranom planskom periodu odrediti iskoristivu snagu i proizvodnju
hidroelektrana, gubitke proizvodnje hidroelektrana, angaovanu snagu i proizvodnju
jedinica termoelektrana, snagu i neisporuenu energiju potroaima, kao i ukupne trokove
u sistemu (trokovi goriva i trokovi neisporuene energije).

Ovaj obim informacija omoguuje da se analizom alternativnih reenja stvore pouzdane podloge
za odre|ivanje obima i dinamike izgradnje novih elektrana, odnosno sagledaju energetski efekti
svakog objekta u sistemu, pojedinano.

5.2. Podloge o oekivanim pravcima razvoja elektroenergetskog

sistema Srbije u periodu do 2030. godine

Prilikom formiranja osnovnih podloga o elektroenergetskom sistemu Srbije u periodu iza 2004.
godine, koriena su sagledavanja u elektroprivredi Srbije formulisana u obliku podloga
neophodnih za izradu investiciono-tehnoke dokumentacije za nove hidroelektrane i aktuelizaciju
postojeih projekata hidroelektrana, kao i energetsko-tehniki podaci raspoloivi u okviru
investiciono-tehnike dokumentacije Energoprojekta i verifikovani od strane strunih slubi EPS-
a. Podloge se odnose na sistem EPS-a u kome, iz objektivnih razloga (ne postoje podaci, niti su
objekti pod kontrolom EPS-a), nisu obuhvaeni Kosovo i Metohija.

5.2. Podloge o oekivanim pravcima razvoja elektroenergetskog sistema Srbije u

dugoronom planskom periodu

Prilikom formiranja osnovnih podloga o elektroenergetskom sistemu Srbije u dugoronom

planskom periodu, koriena su aktuelna sagledavanja u elektroprivredi Srbije, podaci iz
Strategije razvoja Energetike Srbije, (L.3 i L.4), kao i podaci raspoloivi u okviru uraene
investiciono-tehnike dokumentacije u Energoprojektu. Nije posebno sagledavan uticaj recesije
koja se javila 2009. godine.

5.2.1. Potronja elektrine energije i snage

Obraivai nisu izvorno analizirali problematiku potronje elektrine energije i snage. Zbog realne
neizvesnosti koja prati svako prognoziranje razvoja potronje elektrine energije, u okviru ovog
projekta, analizirano je pet moguih scenaria (S1-S5) potronje elektrine energije i snage u
elektroenergetskom sistemu Srbije (bez isporuka drugim podrujima), uz kritiku ocenu i sa ciljem
da se, za dalje analize, usvoji dovoljno reprezentativna i realna varijanta. Razmatrana scenaria
oznaena su kao:
S1 Sagledavanja elektroprivrede Srbije iz ranijih studija i projekata ( tokom2004., 2005., 2006. i
2007. godine)
S2 Sagledavanja elektroprivrede Srbije tokom 2008. godine (nia prognoza sa maksimalnim
uticajem racionalizacije i poveanja efikasnosti)
S3 Strategija razvoja energetike (L.3) (osnovna prognoza, dinamini ekonomski razvoi - DER)
S4 Strategija razvoja energetike (L.3) (umanjena prognoza, umereni ekonomski razvoj - UER)
S5 Aktuelno sagledavanje elektroprivrede Srbije (poetak 2011. godine).

5.2.1.1. Potronja elektrine energije u prethodnom periodu

Osnovne podloge za analizu prethodnog perioda su ostvarena srednje satna optreenja u svakom
danu u periodu 2002.-2010.godine dobijeni od strunih slubi elektroprivrede Srbije. Analiza
osnovnih karakteristika dijagrama optereenja (maksimalno optereenje, faktor optereenja i dr.),
realizovanih u prethodnom periodu, bazirana je na vremenskom intervalu koji obuhvata
kalendarski mesec.
Na slici 5.1. prikazana je realizovana potronja elektrine energije (bruto potronja) ostvarena u
proteklom periodu, kao i podaci o potronji elektrine energije koji su bili, pojedinim relevantnim
dokumentima (Strategije razvoja Energetike Srbije) predvieni za taj period.
Osnovna konstatacija sa dijagrama prikazanog na slici 5.1. ukazuje na, uglavnom, veu realizovanu
potronju energije od potronje predviene u Strategiji. Vea potronja od nivoa predvienog DER
varijantom u Strategiji realizovana je sve do 2008. godine. Ovo se podudara i sa znaajnim
porastom bruto drutvenog proizvoda u ovom periodu. U 2009. godini potronja pada na nivo
predvien varijantom UER iz Strategije ali veu 2010. godini porst potronje je oko 2 % to je vee
nego u varijanti UER. Ne ulazei, u okviru ovog projekta, u detaljnu analizu, smatramo dovoljnim
konstatovati da je realizacija potronje bila vea od predviene za varijantu umerenog ekonomskog
rasta (UER).
Znaajnije razlike u potronji su ostvarene u periodu 2005. i 2006. godina (vee nego u varijanti
DER). Imajui u vidu blage zime 2006. i 2007. godine, moe se zakljuiti da bi, pri uobiajenim
zimskim temperaturama, ovaj trend porasta bio izraeniji a dostignuti nivo potronje vei. Treba
imati u vidu injenicu da u ovom periodu cena elektrine energije nije bila u paritetu sa cenama
ostalih energenata pa je u datom porastu sadran i taj efekat. Takoe, realan porast privredne
aktivnosti i standarda, i ako znaajan, nije bio na oekivanom nivou to je uslovilo nii nivo
potronje.
U ovom periodu se pojavljuje i povean nivo potronje u letnjem periodu emu, posebno, doprinose
rashladni ureaji za prostorije. Nivo potronje po ovom osnovu e znaajno porasti sa porastom
standarda i privredne aktivnosti.
U 2007. godini se varijanta dinaminog ekonomskog razvoja (via) iz Strategije pribliava
realizaciji dok je varijanta potronje koja odgovara umerenom ekonomskom razvoju (UER) i dalje
znaajno nia. Tokom 2008. godine porast potronje je na nivou varijante UER a tokom 2009.
godine dolazi do pada potronje za oko 1 %, da bi u 2010.godini dolo do poveanja od oko 2 %.
Stanje 2010. godine karakterie nivo potronje koje odgovara varijanti UER., i manje je za 2,5 % od
oekivanog prema varijanti DER.
Na osnovu svega moe se zakljuiti da bi prirodni rast potronje trebalo oekivati na realizovanom
nivou u prethodnom periodu (1,65 %).

Slika 5.1: Bruto potronja u elektroenergetskom sistemu Srbije u periodu 2002. - 2010.god.

Za oekivati je da se, u narednom periodu, i pored tenje ka poveanju faktora optereenja, isti
zadri na nivou od oko 60 %.

5.2.1.2. Prognoza potronje elektrine energije u narednom periodu

U cilju realnijeg sagledavanja potronje u narednom periodu izvrena je prognoza po vie scenarija
kako je navedeno i oznaeno u prethodnom tekstu (taka 5.2.1.1.).
Prema podacima iz ranijih projekata raenih za potrebe elektroprivrede Srbije (S1), nivo potronje u
2015. godini iznosio bi 38.550 GWh sa maksimalnim optereenjem od 7.350 MW.
Prema ovom scenariju (S1), prognozirana prosena godinja stopa rasta ukupne potronje
elektrine energije u sistemu u periodu 2010-2015. godine iznosi oko 1,9 % uz, u istom periodu,
porast maksimalnog optereenja od proseno 1,82 % godinje. U periodu iza 2015. godine moe
se oekivati porast potronje elektrine energije i maksimalnog optereenja od oko 1,22 %
godinje, a karakterie ga godinji faktor optereenja koji se kree od 59,7 % u 2010. godini do
59,9 % u 2030. godini.
Prema sagledavanju EPS-a iz 2008. godine (scenarijo S2), oekivani nivo potronje 2010. godine
iznosio bi 34.893 GWh i 6230 MW. Prognozirana prosena godinja stopa rasta ukupne potronje
elektrine energije u sistemu u periodu 2010.-2015. godine iznosi oko 0,6 % uz, u istom periodu,
porast maksimalnog optereenja od proseno 0,2 % godinje. U periodu iza 2015. godine moe
se oekivati prosean porast potronje elektrine energije i maksimalnog optereenja od oko 1,0
 % godinje, a karakterie ga godinji faktor optereenja koji se kree od 63,9 % u 2010. godini
do 65,3 % u 2030. godini.
Ova prognoza ukupne potronje sadri u sebi znaajne, ako ne i maksimalne, efekte
racionalizacije i tednje elektrine energije kao i efekte poveanja energetske efikasnosti. Posebno
je uoljiva visoka vrednost faktora optereenja.
Ukoliko bi efekat racionalizacije i poveanja energetske efikasnosti izostao, stanje u sistemu bi
bilo znaajno drugaije i manifestovalo bi se, izmeu ostalog maksimalnim optereenjima koja su
prikazana u zagradama (tabela 5.1), emu bi odgovarala nova vrednost potronje (sraunata
prema poveanim optereenjima) takoe prikazana u zagradama. Uoava se da su ovako
dobijeni podaci bliski podacima koje je EPS definisao za svoje projekte tokom prethodnih godina.
Osnovna prognoza iz Strategije polazi od 2003. godine sa godinjim priratajima od 2,2 % do 2015.
godine. Ako bi zadrali trend iz Strategije (2,2 %), sa ostvarenjem u 2010.godini od 35.052 GWh,
potronja u 2015. godini bi iznosila 39.081 GWh. Sa daljim trendovima porasta potronje koje je
primenjivao EPS od 1,22 % godinje, potronja i maksimalno optereenje bi dostigli vrednosti po
godinama koje su oznaene kao scenario S3 u tabeli 5.1.

Tabela 5.1: Mogui scenariji potronje u elektroenergetskom sistemu Srbije

u dugoronom planskom periodu
Scenario S1 Scenario S2 Scenario S3 Scenario S4 Scenario S5
Planski Wu Pmax Wu Pmax Wu Pmax Wu Pmax Wu Pmax
period (GWh (MW) (GWh) (MW) (GWh (MW) (GWh (MW) (GWh (MW)
) ) ) )
34893 6230
2010. 35091 6716 35052 6708 35052 6708 35052 6782
(37245) (6650)
36019 6280
2015. 38550 7350 39081 7450 38247 7292 35836 6818
(37589) (7150)
37862 6608
2020. 40964 7809 41524 7916 40638 7747 37638 7161
(39506) (7500)
40164 7027
2025. 43444 8282 44119 8412 43178 8232 39701 7553
(42142) (8000)
41791 7319
2030. 45785 8728 46877 8937 45877 8746 41291 7856
(44511) (8450)

Sa varijantom umerenog razvoja, koja se karakterie priratajem potronje elektrine energije od 1,76
% godinje, sa ostvarenjem u 2010.godini od 35.052 GWh, potronja u 2015. godini bi iznosila
38.247 GWh. Razlika u odnosu na scenario S3 od 834 GWh ili oko 2,1 % predstavlja, ustvari deo
potronje koji bi se mogao pridodati varijanti umerenog razvoja u sluaju da izostane neki od
elemenata od uticaja na grejanje u domainstvima (smanjenje gasifikacije i sl.) i druge
niskotemperaturne procese. Dakle, varijanta umerenog razvoja iz Strategije, ne mora da znai i
varijantu nie potronje elektrine energije. Nia potronja je u funkciji stope rasta proizvodnje ali i
ulaganja u supstituciju elektrine energije u niskotemperaturnim procesima u domainstvima i sl..
Sa daljim trendovima porasta, koje je primenjivao EPS, od 1,22 % godinje, potronja i maksimalno
optereenje bi dostigli vrednosti po godinama koje su oznaene kao scenario S4 u tabeli 5.1.
Scenario S5, sagledavanje EPS-a poetkom 2011. godine, predstavlja samo simbolino izmenjeno
sagledavanje iz 2008. godine (S2) uz znaajnije smanjenje faktora optereenja sistema.
Razmatrana scenaria razvoja potronje prikazana su na slici 5.2. Dijagrami sa oznakama stopa 2,2 ;
1,76; i 1,24 predstavljaju prognozu iz Strategije. Pri tome je stopa 1,24 ostala neobjanjena i u
samoj Strategiji.
Ostali dijagrami imaju zajedniki deo od 2003. do 2010. godine koji predstavlja ostvarenu potronju.
Na osnovu meusobnog poreenja dijagrama sagledavaju se njihove osnovne karakteristike:
Minimalni nivoi potronje definisani maksimalnim efektima racionalizacije i poveanja energetske
efikasnosti, S2 i S5,
Maksimalni nivoi potronje definisani Strategijom za varijantu dinaminog ekonomskog razvoja,
S3 DER,
 Meusobno veoma bliski nivoi potronje definisani Strategijom za varijantu umerenog
privrednog rasta S4 UER i varijantu koja je koriena u dosadanjim projektima za potrebe
elektroprivrede S1.
koje su posluile kao osnov za izbor scenarija daljeg razvoja potronje i maksimalnog optereenja u
ovoj Analizi.

Slika 5.2: Bruto potronja u elektroenergetskom sistemu Srbije u periodu 2002. -

2030.godine
Svako zaostajanje u realizaciji objekata neminovno dovodi do uvoza energije i snage ili, to je mnogo
tee, do redukcija u sistemu u duem vremenskom periodu. U tom smislu, eventualno ranija
realizacija objekata omoguava izvoz energije i snage ili, u najgorem sluaju, smanjeno vreme
angaovanja. U sistemu sa reverzibilnom elektranom ovaj problem se u odreenoj meri relaksira.
Dakle, u smislu dugoronog planiranja, imajui u vidu potrebno vreme za donoenje odluka i
realizaciju objekata (oko 8 godina), kao i realanu mogunost kasnije korekcije, povoljno je koristiti
podatke o brem porastu potronje. Ovome u prilog idu i iskustva u realizaciji koja ukazuju na
znaajno kanjenje objekata, probijanje rokova i sl..
Prognoza koju je izvrio ENTSO-E, operator energetske mree sistema za Balkan i jugoistonu
Evropu, sadri porast potronje od 2,2 % to, takoe ukazuje na potrebu usvajanja veeg nivoa
potronje u narednom periodu.
Minimalna varijanta prognoze potronje, osim prethodno navedene problematike, zahteva i
konkretna tehnika reenja i investiciona ulaganja. Svako odlaganje aktivnosti po pitanju poveanja
energetske efikasnosti i racionalizacije (bilo organizacione, projektne ili izvoake) dovodi do
poveanja potronje u odnosu na planiranu. Kako je ova varijanta nastala pod pretpostavkom
maksimalnih aktivnosti na poveanju efikasnosti i racionalizaciji potronje, realno je, u analize i
planiranje razvoja ii sa pretpostavkom o manjem nivou ovih aktivnosti tj. o viem nivou potronje.
Ova varijanta je, meutim, reperna u smislu definisanja minimalnih potreba u izgradnji kapaciteta.
Maksimalna varijanta zahteva, pored konstantnog napora u cilju ostvarenja dinaminog razvoja
privrede, i konkretne druge aktivnosti koje je teko odrati u duem vremenskom periodu. Naprimer,
usklaivanje cena razliitih vrsta energenata, odnos cena uvezene i domae energije, nivo standarda
stanovnitva i sl.. Verovatnoa realizacije ove varijante je znaajno manja od verovatnoe koja bi se
odnosila na neku niu varijantu. Slino kao i prethodna, ova varijanta bila bi merodavna za
definisanje maksimalne realizacije proizvodnih kapaciteta.
Pored ove dve varijante (scenaria) razmatrane su i varijante koje se odnose na umereni privredni
razvoj i varijanta koju je elektroprivreda koristila u izradi prethodne projektne dokumentacije. Obe
ove varijante, po svojim pokazateljima, se nalaze izmeu prethodno razmatranih. Pored toga
konkretne vrednosti su im vrlo bliske. Time se namee, kao realan, izbor jedne od njih kao reperne za
dalje analize i proraune. Smatramo da, i pored recesije i znaajnog smanjenja privredne aktivnosti u
2009. godini, nema elemenata koji bi ukazivali da se nia varijanta iz Strategije (umeren ekonomski
razvoj), dugorono gledano, nee realizovati.
Imajui u vidu i injenicu o podlogama koje su koriene u dosadanjoj dokumentaciji, radi
meusobne uporedivosti razliitih projekata i izbegavanja nepotrebnih dodatnih analiza po tom
osnovu, za dalja razmatranja usvojena je prognoza potronje i maksimalnog optereenja prema
scenariu S1, tj., nivo i karakteristike potronje koje je elektroprivreda koristila i tokom izrade
tehnike dokumentacije u prethodnom periodu.
Ovim izborom (od raspoloivih podloga o potronji energije i snage), definisan je scenario koji se
smatra dovoljno reprezentativnim za analize i proraune izbora objekata i definisanja osnovnih
energetskih karakteristika.

5.2.1.3. Konzum elektroenergetskog sistema EPS-a

Pod konzumom elektroenergetskog sistema EPS-a, u ovom projektu, podrazumeva se bruto
potronja potroaa na teritoriji Srbije bez Kosova i Metohije, i obaveze prema dugoronim
ugovorima o saradnji (HE Piva, EP Crne Gore). Potronja na Kosovu i Metohiji nije ula u ove
analize jer ne postoji faktika nadlenost EPS-a na ovom podruju. Takoe, u okviru ovih analiza,
iz istih razloga nisu obuhvaeni ni energetski izvori sa teritorije Kosova i Metohije. Obaveze po
osnovu ugovora sa Elektroprivredom Crne Gore predviaju plasman 1065 GWh godinje sa
konstantnom snagom od 105 MW od juna do marta i sa snagom od 210 MW tokom aprila i maja.
Ukupno oekivane potrebe u elektrinoj energiji i snazi u periodu 2010. -2030. godine, koje treba
da podmiri elektoenergetski sistem EPS-a prikazane su u tabeli 5.2.

Tabela 5.2: Prognoza potronje u elektroenergetskom sistemu Srbije

Ukupna potronja Maksimalno optereenje
Godina (GWh) (MW)
2010. 36156 6821
2015. 39615 7455
2020. 42029 7914
2025. 44509 8387
2030. 46850 8833
U tabeli 5.3 su prikazane karakteristike potronje na osnovu kojih je formiran meseni raspored
ukupne potronje i maksimalnog optereenja, kao i potronje u baznom delu dijagrama
optereenja sistema ime su definisani svi potrebni elementi diagrama trajanja optereenja
sistema.

Tabela 5.3: Karakteristike potronje u elektroenergetskom sistemu Srbije u dugoronom planskom periodu
Karakteristini faktori potronje (%)
Godina
(1) (2) (3) (4)
Mesec 2010 2015 2020 2010 2015 2020 2010 2015 2020*/
*/ */
2010 2015 2020*/
Januar 97,1 97,8 97,9 59,9 60,9 61,4 78,46 78,50 78,64 23,6 22,4 21,9
Februar 94,2 94,6 91,9 60,0 61,0 61,5 79,18 79,21 82,44 24,3 23,0 25,4
Mart 83,0 83,5 83,5 53,7 54,7 55,2 77,36 77,45 77,56 30,5 29,3 28,8
April 80,6 80,8 80,6 45,9 46,9 47,4 72,26 72,35 72,45 36,4 35,1 34,5
Maj 65,2 65,4 65,0 52,0 53,0 53,6 73,64 73,77 73,87 29,4 28,2 27,4
Jun 60,6 60,8 60,4 55,9 56,9 57,4 79,21 79,26 79,38 29,4 28,2 27,6
Jul 58,5 58,8 58,5 58,5 58,0 59,0 8 18 8 21 8 34 27,1 27,7 26,6
Avgust 63,1 63,3 63,0 54,2 53,5 54,0 74,41 74,54 74,63 27,2 28,3 27,6
Septembar 69,8 69,9 69,6 49,4 50,4 50,9 72,32 72,47 72,57 31,7 30,4 29,8
Oktobar 83,0 82,8 82,5 44,5 44,9 45,4 69,27 69,35 69,43 35,8 35,2 34,6
Novembar 91,0 91,0 91,0 50,8 51,8 52,3 76,05 76,04 76,15 33,3 31,9 31,4
Decembar 100,0 100,0 100,0 54,6 55,6 56,1 76,58 76,55 76,68 28,6 27,3 26,8
*/ Za karakteristike potronje u periodu 2021.-2030, godina e se zadrati iste vrednosti kao i
2020.godine

(1) - Odnos mesenog maksimalnog i godinjeg maksimalnog optereenja

(2) - Odnos minimalnog i maksimalnog mesenog optereenja
(3) - Meseni faktor optereenja
(4) - Udeo varijabilne potronje u ukupnoj mesenoj potronji

5.2.2. Kapaciteti za proizvodnju elektrine energije

Prognozirani obim i strukturu potronje elektrine energije elektroenergetskog sistema Srbije u
dugoronom planskom periodu, mogue je podmiriti korienjem proizvodnih kapaciteta koji su
u pogonu, kao i izgradnjom novih kapaciteta, pre svega u termoelektranama, a u odreenoj meri i
aktiviranjem preostalog raspoloivog hidroenergetskog potencijala.
Pored izgradnje novih, u narednom periodu, aktivnosti elektroprivrede bie usmerene ka
intenzivnoj realizaciji projekata revitalizacije i rekonstrukcije postojeih hidro i termo elektrana
ime e se, pored poveanja nivoa sigurnosti snabdevanja potroaa, ostvariti i odreeni efekti u
poveanju snage i proizvodnje postojeih proizvodnih kapaciteta.

5.2.2.1. Hidroelektrane
Obraivaima je poznato da je EPS usvojio novi hidroloki niz (1946. 2002.) ali nije realizovana
obrada mogue proizvodnje za taj niz niti je izvrena analiza i izbor reprezentativnog niza za potrebe
planiranja. U tom pogledu, jedini raspoloiv i dovoljno reprezentativan za analize u okviru ovog
projekta je niz 1946. -1985. godina.
Proizvodne mogunosti hidroelektrana odreene su na osnovu srednjih sedminih protoka u
etrdesetogodinjem hidrolokom periodu 1946.-1985. godine. Nain korienja bazena
akumulacionih hidroelektrana odreen je metodom graninih stanja po kriterijumu minimalnih
eksploatacionih trokova elektroenergetskog sistema.

Aktuelno stanje
Planirani obim proizvodnje postojeih hidroelektrana, u prosenim hidrolokim uslovima
etrdesetogodinjeg hidrolokog perioda, iznosi oko 11 TWh/god. U tabeli 5.4 dat je spisak
hidroelektrana sa podacima o proizvodnji i udelu konstantne energije, kao meri kvaliteta
proizvodnje. Podaci se odnose na kraj 2010. godine i u sebi ne sadre uticaj revitalizacije HE Bajina
Bata i HE erdap 1 koja je u toku.

Tabela 5.4: Hidroelektrane u elektroenergetskom sistemu Srbije-stanje 2010. god.

Wuk Wkon
Hidrolektrana (GWh/god) (GWh/god)
erdap I i II 6585,1 3748,5
Bajina Bata 1624,8 535,2
Zvornik 475,5 251,5
Potpe 222,8 102,3
Bistrica 334,8 159,3
Kokin Brod 55,7 23,2
 Uvac 66,5 7,7
Meuvrje 36,8 23,5
Ovar Banja 31,6 23,3
Vrla I 104,6 15,9
Vrla II 55,1 8,5
Vrla III 81,8 14,7
Vrla IV 67,7 12,5
Piva 1/ 888,7 84,5
Pirot 130,3 55
Ukupno 10761,8 5016,2
1/ Po dugoronom sporazumu izmedju elektroprivreda Srbije i Crne Gore
angaovana u elektroenergetskom sistemu Srbije

Dalje aktiviranje hidroenergetskog potencijala

Aktuelna situacija po pitanju daljeg korienja hidropotencijala karakterisana je znaajnom
zainteresovanou stranih kompanija, od kojih su neke realizovale i ugovore o ueu u realizaciji.
Obraivaima nisu poznati konkretni aranmani, odnosno nije poznato da li e se energija i snaga iz
ovih objekata plasirati potroaima EPS-a ili e se usmeriti van sistema, ka okruenju, ili e biti
predmet berzanskog trgovanja. U cilju prevazilaenja ovih nepoznanica i uvaavanja realnije situacije
u narednom periodu, obraivai su sainili dinamiku aktiviranja preostalog hidopotencijala koja se
bazira na objektima bez mogunosti regulisanja voda, na objektima sa akumulacijama za dnevno
regulisanje i objektima sa akumulacijom za sezonsko regulisanje. Imali su se u vidu konkretni objekti,
a iskazani su po proizvodnji i snazi.
Obzirom na ve potpisane ugovore i najavljene koncesije u okviru javno-privatnog partnerstva (EPS
strani partner) deo realizovanog potencijala nee biti raspoloiv za potrebe tarifnih kupaca EPS-a.
U okviru ovih analiza je pretpostavljeno da e tarifnim kupcima EPS-a biti na raspolaganju oko 60
% preostalog hidroenergetskog potencijala (oko 4400 GWh) u objektima sa snagom veom od 10
MW. Takoe, pretpostavljeno je, po tehnolokom principu, da e sav potencijal u objektima sa
snagom manjom od 10 MW (1740 GWh) biti raspoloiv tarifnim kupcima EPS-a.
Vodei rauna o realnosti korienja preostalog potencijala (smatra se da e jedan deo uvek ostati
neiskorien), pretpostavljeno je iskorienje 90 % potencijala u objektima veim od 10 MW i 80 %
potencijala u objektima manjim od 10 MW. U tim uslovima realno iskoristivi potencijal na koji mogu
raunati tarifni kupci EPS-a iznosi:
U objektima veim od 10 MW 4400 x 0,9=3960 GWh
U objektima manjim od 10 MW 1740 x 0,8=1392 GWh
odnosno, ukupno 5352 GWh.
Do 2030. godine pretpostavljeno je maksimalno iskorienje ovog potencijala od oko 50 %.
Konkretna dinamika realizacije vodila je rauna o stanju projektne dokumentacije, zainteresovanosti
investitora, problematici realizacije i sl..
U periodu do 2015. godine pretpostavljeno je da e se zavriti revitalizacija HE Bajina Bata i HE
erdap 1. To e dovesti do poveanja snage i varijabilne energije u sistemu. U odnosu na stanje bez
revitalizacije, (Wuk=10.762 GWh, Pmax=2530 MW, Wk=5016 GWh) poveanje iznosi:
dWuk=0 GWh,
dPmax=120 MW,
dWv= 80 GWh.
U periodu do 2018. godine predviena je realizacija dodatnih 370 GWh i 140 MW u objektima sa
mogunou dnevnog pa i sedminog regulisanja i oko 110 GWh u objektima bez mogunosti
dnevnog regulisanja. Nivo i struktura mogue proizvodnje u 2018. godini su:
Wuk =11.212 GWh
Pmax= 2.816 MW
Wkon= 5.059 GWh
U periodu do 2020.godine predviena je realizacija oko 310 GWh i 90 MW u objektima sa
mogunou dnevnog regulisanja i 110 GWh u objektima bez mogunosti regulisanja voda. Nivo i
struktura mogue proizvodnje u 2020. godini su:
 Wuk =11.634 GWh
Pmax= 2.910 MW
Wkon= 5.279 GWh
Nakon zavretka revitalizacije, u periodu do 2020. godine, predviena je realizacija
hidroenergetskog potencijala u iznosu oko 900 GWh i 390 MW.
U periodu 2020. do 2025. godine, predviena je realizacija oko 310 GWh i 90 MW u objektima sa
mogunou dnevnog regulisanja i 740 GWh u objektima bez mogunosti regulisanja voda. Nivo i
struktura mogue proizvodnje u 2025. godini su:
Wuk =12.690 GWh
Pmax= 3.165 MW
Wkon= 6.132 GWh
U periodu 2025. do 2030. godine, predviena je realizacija oko 450 GWh i 150 MW u objektima
sa mogunou sezonskog regulisanja i 150 GWh u objektima bez mogunosti regulisanja voda.
Nivo i struktura mogue proizvodnje u 2030. godini su:
Wuk =13.294 GWh
Pmax= 3.367 MW
Wkon= 6.817 GWh
Ukupno, u razmatranom periodu (do 2030. godine), predviena je realizacija
hidroenergetskog potencijala u iznosu od 2.532 GWh i 837 MW. Od ove vrednosti
revitalizacija postojeih objekata obezbedie oko 120 MW. U novim objektima oekuje se
realizacija od oko:
1110 GWh u objektima bez mogunosti regulisanja,
990 GWh i 320 MW u objektima sa mogunou dnevnog regulisanja,
450 GWh i 150 MW u objektima sa mogunou sezonskog regulisanja.
Ova dinamika realizacije hidroenergetskog potencijala moe, na prvi pogled, delovati nerealno
obzirom na aktuelno stanje. Treba, meutim, imati u vidu da je ova dinamika vezana za realizaciju
potronje. U tom smislu stanje koje se oekuje 2030. godine, sa ovakom dinamikom realizacije
hidropotencijala, daje manje uee hidropotencijala u alimentiranju potreba (28 %) od aktuelnog
stanja 2010. godine (30 %). Ako se smatra da je aktuelno stanje neodgovarajue, a to se sagledava
nivoom efekata novih objekata (oko 70 % maksimalne snage), onda ima smisla teiti da se postojei
odnosi bar zadre, a prikazana dinamika u tabeli 5.5. time dobija znaajnu argumentaciju.

Imajui u vidu razuenost preostalog hidoenergetskog potencijala, vienamenski karakter i sl., u

okviru ovog projekta, obraivai su navedenu dinamiku redukovali u 2030. godini na nivo 2025.
godine.

Tabela 5.5: Oekivani obim proizvodnje hidroelektrana u dugoronom planskom periodu

Wuk Pmax Wkon
Godina
(GWh/god) (MW) (GWh/god)
2010. 10.762 2.530 5.016
2015. 10.762 2.650 4.937
2018. 11.212 2.815 5.059
2020 11.634 2.910 5.279
2025 12.690 3.165 6.132
2030 13.294 3.367 6.817

Potrebno je naglasiti da se proizvodnja pumpno-akumulacionie hidroelektrane Bajina Bata

odreuje posebnim optimizacionim postupkom i da zavise od ukupnih prilika u elektroenergetskom
sistemu Srbije u svakoj godini razmatranog perioda razvoja. Modeliranje proizvodnih mogunosti
ovog postrojenja izvreno je polazei od sledeih energetsko-tehnikih parametara:

RHE Bajina Bata:

- Snaga u turbinskom reimu rada 600 MW
- Snaga u pumpnom reimu rada 580 MW
- Energetski sadraj bazena 194 GWh
- Stepen iskorienja konverzionog ciklusa 73 %

5.2.2.2. Termoelektrane
Okosnicu proizvodnje energije u sistemu EPS-a predstavljaju termoelektrane na lignit. Prostorno
su locirane na dva bazena, Kolubarski i Kostolaki. Pored njih postoje i kapaciteti za kombinovanu
proizvodnju toplotne i elektrine energije locirani u Novom Sadu, Zrenjaninu i Sremskoj Mitrovici.
Posebno je prostorno izdvojena termoelektrana Morava u Svilajincu. Ona nema pripadajui ugljeni
bazen i ugljem se snabdeva prema potrebama i mogunostima sa postojeih rudnika.
Termoelektrane na podruju Kosova i Metohije, iz poznatih razloga, nisu uzete u obzir tokom ovih
analiza. Logino da, iz istih razloga, i potronja energije i snage na Kosovu i Metohiji nije
obuhvaena ovim analizama.

Aktuelno stanje
Nivo termoenergetskih kapaciteta u elektroenergetskom sistemu Srbije, na poetku razmatranog
planskog perioda, odreen je svim termoelektranama koje su, poetkom 2011. godine bile na
raspolaganju bez obzira na trenutno stanje (rekonstrukcija, isl.). Ukupna snaga na pragu svih
termoelektrana iznosi 4.265 MW. Spisak ovih termoelektrana sa odgovarajuim
energetsko-tehnikim parametrima prikazan je tabeli 5.6. Podaci o specifinim potronjama u tabeli
5.6. ukljuuju i realne uslove eksploatacije.
Cena energije sa kojom su vrene analize bila je 1,4 /GJ za lignit kao gorivo i 8 /GJ za uvozno
gorivo (gas).

Tabela 5.6: Tehniki parametri termoelektrana u elektroenergetskom sistemu Srbije -

stanje poetkom 2011. godine

Snaga na Specifina
Snaga na pragu
generatoru potronja 1/
Termoelektrana Maksimalna Maksimalna Minimalna Prosena
(MW) (MW) (MW) (kJ/kWh)
Nikola Tesla 1 210,0 191,0 119,0 13.187
Nikola Tesla 2 210,0 191,0 119,0 13.235
Nikola Tesla 3 305,0 280,0 198,0 11.502
Nikola Tesla 4 308,5 280,0 200,0 11.538
Nikola Tesla 5 308,5 280,0 200,0 11.803
Nikola Tesla 6 308,5 280,0 200,0 11.356
Nikola Tesla B1 620,0 580,0 370,0 10.942
Nikola Tesla B2 620,0 580,0 370,0 10.876
Kolubara A1 32,0 29,0 18,0 19.780
Kolubara A2 32,0 29,0 18,0 19.780
Kolubara A3 65,0 58,0 48,0 19.780
Kolubara A4 32,0 29,0 18,0 19.780
Kolubara A5 110,0 100,0 81,0 12.996
Kostolac A1 100,0 90,0 52,0 13.333
Kostolac A2 210,0 191,0 105,0 13.333
Kostolac B1 348,5 320,0 220,0 10.976
Kostolac B2 348,5 320,0 220,0 10.909
Morava 120,0 100,0 85,0 12.121
Novi Sad 1 165.0 108,0 60,0 12.800
Novi Sad 2 120,0 100,0 60,0 12.800
Zrenjanin 120,0 100,0 15,0 10.038
EN.Sremska Mitrovica 3 32,0 29,0 20,0 13.500
 Ukupno 4.725,5 4.265,0 2.796,0
1/ 2011. godina

Dalja realizacija termoenergetskog potencijala

Prema podacima strunih slubi EPS-a, pored postojeih termoelektrana, za pokrivanje prognozirane
potronje elektrine energije u dugoronom planskom periodu u elektroenergetskom sistemu Srbije,
planirana je i izgradnja novih termokapaciteta, kao i povlaenje iz pogona konkretnih blokova zbog
potpunog iskorienja raspoloivog tehnikog resursa.
Princip povlaenja agregata sadri povlaenje u hladnu rezervu u trajanju od 4 godine, a zatim, trajno
povlaenje iz pogona. Kako se, povlaenjem u hladnu rezervu objekti ne iskljuuju definitivno ve
uestvuju u pokrivanju duih ispada termoblokova, koje operativna rezerva ne pokriva, ovaj efekat je
uzet u obzir prilikom definisanja nivoa potrebne hladne rezerve i faktora neraspoloivosti agregata
termoelektrana.

U tabeli 5.7. prikazani su izvorni podaci o dinamici ulaska u pogon novih i povlaenja iz pogona
starih termokapaciteta.
 11019-01-00 JP Elektroprivreda Srbije TD. 14

Tabela 5.7: Dinamika ulaska u pogon novih i povlaenje iz pogona starih termoagregata

FILE: 11019-01-00-TD-0A.doc 0-A

 11019-01-00 JP Elektroprivreda Srbije

Neraspoloivost termoagregata je razmatrana individualno imajui u vidu postojanje, u duem

periodu, revitalizovanih, novih i nerevitalizovanih agregata. Podaci koji su dobijeni od strunih slubi
EPS-a odnosili su se na realizovane koeficijente prinudnog zastoja u periodu od 2008. do 2010.
godine, i prikazani su u tabeli 5.8. Za razliku od ranijih podataka, (pre revitalizacije, 19,5 %),
aktuelni podaci su znatno nii i kreu se od 9,4 % u 2008. godini do 8,6 % u 2010. godini.
Smatramo da je ovako niska stopa ispada (posebno ekvivalentna), moda, karakteristina za dananje
uslove ali da e vremenom, nakon smanjenja efekata revitalizacije, biti vea od predviene.

Tabela 5.8: Neraspoloivost termoagregata

Snaga na
Kompanija 2008 2009 2010
pragu
Elektrana (MW) kpu ki kpu ki kpu ki
Termoelektrana "Nikola Tesla 1502
A" Blok 1 191 94,4 5,6 97,7 2,3 94,6 5,4
Blok 2 191 92,8 7,2 96,4 3,6 93,9 6,1
Blok 3 280 92,2 7,8 95,9 4,1 93,7 6,3
Blok 4 280 96,1 3,9 98,1 1,9 97,6 2,4
Blok 5 280 94,8 5,2 97,3 2,7 96,6 3,4
Blok 6 280 88,2 11,8 93,0 7,0 93,0 7,0
Termoelektrana "Nikola Tesla 1160
B" Blok 1 580 98,0 2,0 95,5 4,5 90,3 9,7
Blok 2 580 93,4 6,6 94,8 5,2 98,3 1,7
Termoelektrana "Kolubara" 245
Blok 1 29 97,5 2,5 92,7 7,3 99,7 0,3
Blok 2 29 96,3 3,7 90,5 9,5 93,4 6,6
Blok 3 58 86,6 13,4 42,5 57,5
Blok 4 29 93,8 6,2 75,5 24,5 0,0 100,0
Blok 5 100 93,3 6,7 94,0 6,0 95,7 4,3
Termoelektrana "Morava" 100
Blok 1 100 97,2 2,8 96,1 3,9 96,1 3,9
Termoelektrana "Kostolac A" 281
Blok 1 90 95,7 4,3 96,1 3,9 96,4 3,6
Blok 2 191 94,8 5,2 92,3 7,7 96,3 3,7
Termoelektrana "Kostolac B" 640
Blok 1 320 85,1 14,9 93,1 6,9 93,0 7,0
Blok 2 320 87,6 12,4 92,1 7,9 94,5 5,5
Termoelektrana "Kosovo A" 617
Blok 1 55 0 100 0 100 0 100
Blok 2 99 0 100 0 100 0 100
Blok 3 153 73,2 26,8 61,8 38,2 52,2 47,8
Blok 4 153 42,1 57,9 11,3 88,7 65,4 34,6
Blok 5 157 6,1 93,9 71,1 28,9 51,5 48,5
Termoelektrana "Kosovo B" 618
Blok 1 309 78,3 21,7 82 18 81,5 18,5
Blok 2 309 83,1 16,9 82,1 17,9 80,2 19,8

364451958.doc
 11019-01-00 JP Elektroprivreda Srbije

Kpu = Tp/(Tp+Ti) Ki = Ti/(Ti+Tp)

Kpu Koeficijent pouzdanosti Ki Koeficijent prinudnog zastoja -
Tp Vreme rada na mrei ispada rada na
Tp Vreme
Ti prinudni zastoj Ti mrei
prinudni
zastoj
Nivo hladne rezerve u sistemu EPS-a simuliran je neraspoloivou termoagregata. Kako hladna
rezerva mora da pokrije due ispade termoagregata ali i dua trajanja poveane tranje energije i
snage u delu analizirane vremenske jedinice, a to je mesec, podatak o neraspoloivosti termoagregata
sa kojim se ulazi u bilans sadri obe komponente.
Konkretni podaci po agregatima (razliiti za sve vremenske preseke), formirani su po sledeim
principima:
15 % za stare i ne revitalizovane termoagregate,
10 % za revitalizovane i nove termoagregate,
Od ovih vrednosti oduzet je procenat koji je obezbeen snagom agregata koji su povueni iz pogona
a nalaze se (naredne 4 godine) u rezervi. U tabeli 5.9 prikazani su podaci o raunski dobijenim
vrednostima neraspoloivosti agregata termoelektrana prema prethodno navedenim principima.

Tabela 5.9: Neraspoloivost termoagregata sa kojom se ulo u proraune

Faktor ekvivalentne raspoloivosti (%)
Termoelektrana Blok Godine
2018 2020 2025 2030
Kolubara A5 0,89
Kostolac A2 0,90 0,90
Nikola Tesla A1 0,87 0,87
Nikola Tesla A2 0,87 0,87
Nikola Tesla A3 0,90 0,90 0,88 0,85
Nikola Tesla A4 0,90 0,90 0,88 0,85
Nikola Tesla A5 0,90 0,90 0,88 0,85
Nikola Tesla A6 0,90 0,90 0,88 0,85
Nikola Tesla B1 0,90 0,90 0,90 0,88
Nikola Tesla B2 0,90 0,90 0,90 0,88
Kostolac B1 0,90 0,90 0,85 0,85
Kostolac B2 0,90 0,90 0,85 0,85
Kolubara B1 0,94 0,94 0,94 0,91
Kolubara B2 0,94 0,94 0,94 0,91
Novi Sad 0,95 0,95 0,95 0,95
Nikola Tesla B3 0,95 0,95 0,95
Kostolac B3 0,95 0,92
Kolubara A6 0,95 0,92

Na osnovu podataka EPS-a (tabela 5.7) definisana je dinamika izgradnje novih i dinamika povlaenja
starih termoenergetskih kapaciteta po analiziranim vremenskim presecima. Definisana dinamika
prikazana je u tabeliama 5.10 i 5.11.

364451958.doc
 11019-01-00 JP Elektroprivreda Srbije

Tabela 5.10: Dinamika izgradnje novih termoenergetskih kapaciteta u elektroenergetskom sistemu Srbije
Snaga na pragu
Period
(MW)
2011.-2017. 980
2018.-2019. 686
2020.-2024. 550
2025.-2030. -
2011.-2030. 2216

Tabela 5.11: Dinamika povlaenja iz pogona termoenergetskih kapaciteta u elektroenergetskom sistemu Srbije
Snaga na pragu
Period
(MW)
2011.-20117. 672
2018.-2019. 100
2020.-2024. 573
2025.-2030. -
2011.-2030. 1345
Na osnovu prikazanih podataka, za pokrivanje porasta potronje u narednom periodu (do 2025.
godine, podaci EPS-a) bie realizovano dodatnih 871 MW u termoelektranama.

5.2.3. Ostali podaci za elektroenergetske analize

U sklopu formiranih podloga pod ostalim podacima potrebnim za elektroenergetske analize
obuhvaeni su podaci o planskoj neraspoloivosti (remonti i nege) termoenergetskih blokova, kao i
podaci o potrebnom nivou operativne rezerve u sistemu.
Operativna rezerva u sistemu definie se prema najveem agregatu u sistemu ili prema iskustvenoj
formuli. Obzirom na ostvarene veze sa susednim sistemima i UCTE-om, u ovoj analizi, nivo
operativne rezerve je definisan relacijom POR 0,05 Pmax Pmax U svim razmatranim
vremenskim presecima (do 2030. godine) ovako definisan nivo operativne rezerve (400 -500 MW)
manji je od snage najveeg agregata (620 MW).

Kao osnov za poreenje (etalon) posluili su agregati jedininih snaga 300 MW sa odgovarajuim
karakteristikama:
Snaga na pragu 300 MW
Tehniki minimum na pragu 0 MW
Trajanje remonta 0 dana
Specifini trokovi goriva 0,015 /kWh
Raspoloivost agregata 85 %
U analizama stanja sistema za period u budunosti agregati navedenih karakteristika imali su ulogu
dopunskih kapaciteta do potrebnog nivoa izgradnje sistema. U cilju sagledavanja potreba za
energijom i snagom ovi agregati su figurisali sa fiktivnim vrednostima tehnikog minimuma (0 MW) i
bez remonta (0 dana godinje).

Ekonomski razlozi bi upuivali na agregate veih snaga i boljih karakteristika (sa nadkritinim
parametrima). Imajui u vidu i neke druge, prvenstveno tehnoloke, karakteristike, kao to su visoki
tehniki minimumi, efekat veliine agregata na investiranje i na nivo rezerve i sl., zadrano je
poreenje sa klasinim jedinicama reda 300 MW. Za potrebe planiranja vri se meusobno poreenje
razliitih varijanti razvoja sistema sa uvek istom baznom varijantom (u kojoj figuriu dopunski ili
agregati za poreenje), pa je njihov uticaj isti, i ne utie na konaan izbor. U tom smislu oni
predstavljaju konstantu, etalon, za poreenje.

5.3. Mesto i uloga HE Podpe u elektroenergetskom sistemu

364451958.doc
 11019-01-00 JP Elektroprivreda Srbije

HE Podpe je protona elektrana pribranskog tipa korisne zapremine akumulacije 21,5x10 6 m3

(podaci se odnose na krivu zapremone iz 2006. godine), maksimalne snage 51 MW. Ima tri
identina agregata sa francisovim turbinama sa snagom od po 17 MW. Neposredno nizvodno
nema izgraenih objekata, niti se u dogledno vreme planiraju, te ima obavezu isputanja biolokog
minimuma od 14 m3/s. Uzvodno, na glavnom vodotoku (Lim), nema realizovanih objekata. To sa
sobom nosi odreene probleme koji se tiu zasipanja akumulacije o kojima je voeno rauna. Prva
uzvodno projektovana elektrana je HE Brodarevo. Ona je dovoljno daleko tako da se ne moe sa
njome raunati u smislu mogunosti regulisanja dotoka u bazen HE Podpe.

Prosena viegodinja proizvodnja HE Podpe (postojee stanje) iznosi 221 GWh godinje to
daje vreme angaovanja maksimalne snage u iznosu od 4370 sati. Od navedene proizvodnje 106
GWh predstavlja konstantnu energiju ostvarenu bilo radom sa 14 m3/s u doba manjih dnevnih
optereenja sistema tokom perioda malih dotoka, bilo radom sa veim protokom ili maksimalnim
u doba veih dnevnih optereenja i u periodu velikih dotoka. Ostatak energije od 115 GWh
godinje predstavlja varijabilnu energiju koju je mogue proizvesti u bilo koje doba dana sa
maksimalnom ili zahtevanom snagom (manjom od maksimalne).

Navedene karakteristike odreuju mesto i ulogu HE Podpe u elektroenergetskom sistemu. Zbog

plasmana biolokog minimuma najmanje jedan agregat je stalno prikljuen na prenosnu mreu. U
zavisnosti od zahteva sistema ostali agregati se ukljuuju prema potrebama do iznosa maksimalne
snage a vreme angaovanja definisano je dotokom u akumulacioni bazen. Akumulacija
svakodnevno, u redovnom pogonu dostie kotu normalnog radno nivoa (437.00 m.n.m.).
Maksimalna denivelacija predviena je u iznosu od 6,0 m (nedeljno regulisanje), ali se praktino ne
koristi. Za potrebe dnevnog regulisanja, zavisno od dotoka, potrebna denivelacija se kree do 1,5
m. Konkretno, dnevna regulacija i rad sa dva vrha zahtevao bi zapreminu od reda 1,6*10 6 m3 to bi
denivelaciju svelo na reda 0,75 m. Takoe, realan reim rada danas ne prati takav nivo regulacije,
koji se u konanom sluaju treba smatrati maksimalnim.

Dakle, hidroelektrana Podpe danas, predstavlja relativno fleksibilan proizvodni objekat u

elektroenergetskom sistemu EPS-a, koji je mogue angaovati za potrebe sistema u pokrivanja
potronje u konstantnom delu konzuma, preko angaovanja u varijabilnom delu dijagrama
optereenja pa i do pokrivanja dela rotirajue rezerve.

Osim navedenog ovaj objekat delimino uestvuje i u alimentiranju sezonske promene potronje
srazmerno veliini uzvodnih sezonskih akumulacija i slobodnoj snazi raspoloivoj na objektu u
datom vremenskom intervalu. Slobodana snaga se pojavljuje kao posledica malog neregulisanog
dotoka u periodu kada se javlja potreba za angaovanjem gornjih akumulacionih bazena. U tom
smislu ona moe uestvovati i u pokrivanju dela hladne rezerve sistema za koju bi se koristila
stokirana voda u uzvodnim akumulacijama na Uvcu.
.
Poveanje kote uspora za 0,5 m nee promeniti mesto i ulogu elektrane u elektroenergetskom
sistemu. Takoe, ni poveanje instalisanog protoka i dogradnja manjeg agregata, i ako e dovesti
do veeg uea varijabilne energije i snage, nee promeniti osnovni poloaj elektrane u dijagramu
optereenja sistema. Promenie se samo konkretno alimentiranje pojedinih kategorija potronje i
potreba sistema.

5.4. Rezultati izvrenih analiza i prorauna

Analize i prorauni u okviru ovog dela generalnog projekta obuhvatili su:

Proraune proizvodnje HE Potpe koji su se odnosili na:

o Izbor instalisanog protoka dodatnog agregata
o Izbor tipa dodatnog agregata
o proizvodnju ahe apotpe sa izabranim dodatnim agregatom.
Analizu stanja sistema EPS-a u narednom periodu koja se odnosila na:
o Stanje bez bez dodatnog agregata u HE Potpe, i
o Stanje sa dodatnim agregatom.

364451958.doc
 11019-01-00 JP Elektroprivreda Srbije

Na osnovu rezultata ovih analiza i prorauna definisani su energetski efekti u sistemu koji su bili
podloga za izbor instalisanog protoka i tipa agregata.

5.4.1. Odreivanje mogue proizvodnje HE Podpe

Prorauni mogue proizvodnje HE Podpe izvreni su sa ciljem da se odrede energetski efekti po

parametru mogue proizvodnje i po parametru doprinosa razvoju (dimenzionisanju)
elektroenergetskog sistema. Uobiajeni nain prorauna pretpostavlja maksimalno otre zahteve u
odnosu na hidroelektranu (rad najkrae vreme sa najveom snagom), u okviru pretpostavljenih
karakteristika konzuma (trajanje varijabilnog optereenja, tretman nedelje, oblik dijagrama
optereenja i sl.). Pored ovih karakteristika, osnovni energetski parametri, mesto i uloga elektrane
u sistemu i karakteristike vodotoka su od znaaja za analizu rada i proraune proizvodnih
mogunosti elektrane.

U pogledu vodoprivrednih uslova znaajan je zahtev za obezbedjenjem biolokog minimuma

nizvodno u iznosu od 14 m3/s. Kako se na neposredno nizvodnom delu, u sagledivo vreme, ne
predvidja izgradnja hidroenergetskih objekata, ova koliina vode mora se isputati konstantno.
Zahtevi za poveanjem instalisanog protoka i zahtevi za isputanjem biolokog minimuma, sa
stanovita opreme, posebno turbine, su meusobno suprostavljeni, i ako se dodatnim agregatom,
pored reavanja problematike biolokog minimuma, u odreenoj meri, reava i pitanje poveanja
proizvodnje i snage HE Potpe.

Hidroelektrana Potpe e uglavnom raditi sa kotom normalnog uspora. Preciznije, svakog dana
ovaj objekat e dostizati kotu normalnog uspora a vrie denivelaciju neophodnu za pretvaranje,
manje vie kontinualnog dotoka, u varijabilno isticanje. Do retkih odstupanja moe doi samo u
sluaju ako se od ove elektrane zahteva apsolutno ispunjenje uslova predvidjenih biolokim
minimumom, ili u sluajevima kritinim za stanje elektroenergetskog sistema ili post havarijskim
stanjima sistema (raspad sistema i sl.) to nije predmet ove analize. Sa energetskog aspekta, moe
se smatrati da e HE Potpe svakodnevno raditi, poinjati denivelaciju, od kote normalnog uspora.

Pretvaranje konstantnog dotoka u varijabilno isticanje praeno je pojavom denivelacije ija veliina
zavisi od veliine dotoka, instalisanog proticaja i vrste regulisanja (dnevno, sedmino). U
akumulacionom bazenu HE Podpe, za razmatrane reime rada (dnevno regulisanje i rad sa dva
vrha u toku dana), i bez dnevnog regulisanja dotoka u akumulaciju, za vrednost instalisanog
protoka postojeih agregata (165 m3/s), maksimalna denivelacija iznosi 0,75 m i javlja se pri
dotoku od 75 m3/s.

Imajui u vidu prethodno navedene pretpostavke, karakteristike elektrane i vodotoka kao i

karakteristike konzuma, uraeni su odgovarajui prorauni za HE Potpe. Pri tome je najpre
definisano poetno, bazno, stanje. Za to, aktuelno, stanje, osnovni rezultati izvrenih analiza i
prorauna mogue proizvodnje dali su sledee prosene vrednosti:

Wuk = 224,3 GWh

Wk = 106,8 GWh
Pmax = 51,0 MW

Iskoristivi protok je iznosio, Qist = 85,1 m3/s, to ukazuje na prelive u iznosu od 7,0 m3/s. Ovi
podaci bili su osnov za odreivanje energetskih efekata u varijantama sa dodatnim agregatom.

Problematika korienja biolokog minimuma

Bioloki minimum (14 m3/s), prerauje se sa veoma malim stepenom iskorienja (manje od 70 %).
Sa druge strane, ovako mali protok (25 %) ima nepovoljan uticaj na rad maina. Tokom
projektovanja ovog postrojenja, vrlo verovatno, raunalo se sa brzom realizacijom nizvodne
stepenice ime bi se ova problematika eliminisala. Danas, kada se ne sagledava realizacija nizvodne
stepenice u dogledno vreme, pitanje adekvatnog rada na biolokom minimumu postaje aktuelno u
smislu reavanja tokom naredne revitalizacije. Ujedno, dodatni agregat ima efekte i na poveanje

364451958.doc
 11019-01-00 JP Elektroprivreda Srbije

maksimalne snage i smanjenje preliva. Poseban efekat dodatni agregat iskazuje ako se ugradi pre
poetka revitalizacije (to je i Studijom naglaeno) i tada svojom proizvodnjom zamenjuje agregat
koji je van pogona (u postupku revitalizacije). Analizom je obuhvaen opseg instalisanog protoka
od 20 do 40 m3/s a razmatrana je primena agregata tipa Francis i Kaplan.

Problematika stepena instalisanosti

Hidroelektrana Podpe je instalisana na 165 m3/s. Prirodni dotok na ovom profilu (raunajui sa
realizacijom objekata na Uvcu) je reda 90 m3/s, to daje stepen instalisanosti (Qins./Qdot.) od 1,8.
Ovaj stepen instalisanosti je izabran tokom projektovanja to znai pre 45 godina i vie. I ako se
tada vodilo rauna o perspektivnom razvoju sistema, nakon proteklog perioda bilo bi neophodno
proveriti stepen instalisanosti sa aktuelnog stanovita i sa stanovita budueg razvoja sistema.

Sa aktuelnog stanovita, poveanje stepena instalisanosti bi bilo veoma poeljno. Postoje,

meutim, realna tehnika ogranienja. To je, najpre, sam objekat koji ne dozvoljava, uz razumne
intervencije, znaajnije poveanje instalisanog protoka. U tom smislu realno ogranienje koje se
odnosi na dodatni agregat je 40 m3/s. Ovo je, ujedno, i ogranienje koje namee tehniki korektan
rad na biolokom minimumu (za Kaplan).

Kako je nedvosmislen zakljuak Studije da bi ugradnju dodatnog agregata trebalo realizovati pre
poetka revitalizacije postojeih agregata, analize sa revitalizovanim agregatima (poveanog
instalisanog protoka) nije vrena.

5.4.1.1. Proizvodne mogunosti HE Podpe sa dodatnim agregatom

Obzirom na razmatrani opseg instalisanog protoka dodatnog agregata i tip agregata imalo se u
vidu sledee osobenosti razmatranih varijanti:

Agregat tipa Kaplan ne moe pokriti proticaje od 30 i 20 m3/s,

Agregat tipa Kaplan ima bolje stepene iskorienja pri malim proticajima,
Agregat tipa Kaplan ima iru karakteristiku stepena iskorienja,
Agregat tipa Francis moe uspeno pokriti ceo opseg proticaja do 40 m3/s i vie,
Agregat tipa Francis ima uu karakteristiku stepena iskorienja,
Agregat tipa Francis ima manje stepene iskorienja pri malim proticajima,
Agregat tipa Francis ne moe, u svim varijantama, pokriti rad na biolokom minimumu (sa
40 m3/s),
Agregat tipa francis je jeftiniji i sa manjimtrokovima odravanja, i
Postojei agregati (i nakon revitalizacije) su tipa Francis.

Na osnovu predhodnih konstatacija obraivai su se opredelili za sledei redosled analiza:

Izbor instalisanog protoka prema karakteristikama turbina tipa Francis, i
Izbor tipa agregata nakon izbora instalisanog protoka.

U postupku izbora razmatrana je varijanta ugradnje dodatnog agregata u telu postojee brane.
Alternativna varijanta ugradnje dodatnog agregata u posebnoj mainskoj zgradi nizvodno od
postojee brane, ne utie na izbor instalisanog protoka i tipa agragata. Za izabrani instalisani
protok i tip agregata uraeni su prorauni proizvodnje i za ovu varijantu.

Prorauni proizvodnje u cilju izbora instalisanog protoka dodatnog agregata

Izvreni su prorauni proizvodnih mogunosti HE Podpe za hidroloki niz sedminih proticaja

perioda 1946-1985. godina, sa uticajem uzvodnih elektrana Kokin Brod i Uvac, prema
karakteristikama Francis agregata prikazanim u tehnikom delu projekta i za instalisani proticaj
od 20, 30 i 40 m3/s.

Osnovni rezultati prorauna prikazani su u tabeli 5-12.

364451958.doc
 11019-01-00 JP Elektroprivreda Srbije

Tabela 5-12. Mogua proizvodnja HE Potpe sa dodatnim agregatom

Postojei
agregati Postojei + Fr20 Postojei + Fr30 Postojei + Fr40
Iskoristivi protok 85,1 87,2 88,0 88,7
(m3/s)
Ukupna proizvodnja 224,3 234,5 233,6 236,1
(GWh)
Maksimalna snaga 51,0 56,9 59,9 62,9
(MW)
Konstantna energija 106,8 102,7 93,1 88,0
(GWh)

Na osnovu podataka iz tabele, a prema pretpostavljenoj dinamici revitalizacije, odreeni su

energetski efekti u sistemu koji su dalje korieni u ekonomskim i finansijskim analizama

5.5. Analiza stanja sistema i proraun energetskih efekata dodatnog agregata

U cilju odreivanja energetskih efekata dodatnog agregata HE Potpe, kako na nivou mogue
proizvodnje tako i na nivou elektroenergetskog sistema, primenjen je princip sa i bez objekta i
pretpostavljeno je sledee:

stanje bez objekta podrazumeva da se nee realizovati ugradnja dodatnog agregata a

podmirenje potronje e se obezbediti gradnjom zamenskih objekata,

stanje sa objektom podrazumeva da e se realizovati ugradnja dodatnog agregata a dalje

podmirenje potronje e se obezbediti gradnjom zamenskih objekata,

Bazno stanje elektroenergetskog sistema u narednom periodu definisano je podlogama o potronji

za vremenske preseke 2015., 2020., 2025. i 2030. godine.

5.5.1. Stanje elektroenergetskog sistema bez dodatnog agregata u HE Potpe

Rezultati simulacije stanja sistema za vremenske preseke 2018. godine i dalje prikazani su u Tabeli
5-13.

Tabela 5-13. Elektroenergetski bilansi u presenim godinama razmatrnog perioda

(bazno stanje)

ELEKTROENERGETSKI SISTEM: ELEKTROPRIVREDA

SRBIJE
2018. 2025. 2030.
Bazno Bazno Bazno
stanje stanje stanje
Ukupna potronja (GWh) 41878 45009 47300
Maksimalno optereenje (MW) 7728 8387 8833
Mogua proizvodnja HE (GWh) 11821 13054 13623
Snaga TE na pragu (MW) 5331 5719 6112
Raspoloiva snaga TE (MW) 4903 5255 5556

364451958.doc
 11019-01-00 JP Elektroprivreda Srbije

OSNOVNI REZULTATI BILANSA

Ukupna potronja (GWh) 41878 45009 47300
Redukcije (GWh) 35 49 48
Potronja posle redukcija (GWh) 41843 44960 47252
Proizvodnja TE (GWh) 30051 31923 33637
Proizvodnja HE (GWh) 11792 13037 13616
Prelivi u HE (GWh) 29 17 7
Trokovi goriva u TE (mil.) 597,2 490,9 515,5
Trokovi redukcija (mil. ) 3,5 4,9 4,8
Verovatnoa zadovoljenja
(%) 94,8 95,2 95,0
konzuma

Karakteristino je, sa stanovita termoagregata, da se njihova proizvodnja plasira uglavnom u

baznom delu dijagrama optereenja. Pri tome, obzirom na redosled angaovanja prema specifinim
trokovima goriva, vei i noviji agregati locirani su u niem delu dijagrama optereenja. Primera
radi, u 2020. godini angaovano je 3850 MW iz termoelektrana u vremenu od 6000 sati godinje,
to znai u bandu. Slina situacija je i u daljim razmatranim godinama.

Varijabilna proizvodnja termoelektrana ostvaruje se u manjim, skupljim (po specifinim trokovima

goriva), agregatima i u donjem delu varijabilnog dela dijagrama optereenja. Tu proizvodnju
ostvaruju (2020.godine) agregati ukupne snage 1200 MW (ukljuivo i TE-TO) sa vremenom
angaovanja snage od oko 1700 sati godinje to daje proizvodnju od oko 2100 GWh. Imajui u
vidu angaovanje TE-TO u zimskom periodu (angaovanje u bandu) uee termoelektrana u
pokrivanju varijabilnog dela dijagrama je malo, manje od 10 % ukupne proizvodnje.

Agregati termoelektrana, obzirom na nedovoljan nivo izgradnje hidroelektrana, angaovani su

jednim delom i za pokrivanje rotirajue rezerve u sistemu. Iako se radi o manjim, starijim i skupljim
agregatima ovakav nain rada ne moe se smatrati poeljnim. Za bazno stanje u 2020. godini
potrebe za rotirajuom rezervom iz termoelektrana u periodu kritinom za rad sistema (zima)
kreu se i preko 400 MW (424 MW) a u proseku iznose oko 300 MW. Ovo ukazuje na
neodgovarajuu strukturu proizvodnih kapaciteta i na probleme koji se pri tome mogu javiti.

5.5.2. Stanje elektroenergetskog sistema sa dodatnim agregatom u HE Potpe

Rezultati simulacije stanja sistema sa dodatnim agregatom u HE Potpe, za tri veliine izgradnje
(20, 30 i 40 m3/s), i za vremenske preseke 2018. godine i dalje, prikazani su u Tabelama u
tabelama 5-14. do 5.16.

Tabela 5-14. Elektroenergetski bilansi Stanje sa dodatnim agregatom (10 m3/s)

ELEKTROENERGETSKI SISTEM: ELEKTROPRIVREDA

SRBIJE
2018. 2025. 2030.
3
20m /s
Ukupna potronja (GWh) 41877 45009 47302
Maksimalno optereenje (MW) 7728 8387 8833
Mogua proizvodnja HE (GWh) 11830 13065 13634
Snaga TE na pragu (MW) 5326 5714 6107
Raspoloiva snaga TE (MW) 4898 5250 5551
OSNOVNI REZULTATI BILANSA
Ukupna potronja (GWh) 41877 45009 47302
Redukcije (GWh) 35 50 48
Potronja posle redukcija (GWh) 41842 44959 47254
Proizvodnja TE (GWh) 30041 31911 33627
Proizvodnja HE (GWh) 11801 13048 13627

364451958.doc
 11019-01-00 JP Elektroprivreda Srbije

Prelivi u HE (GWh) 29 17 7
Trokovi goriva u TE (mil. )) 596,6 490,9 515,5
Trokovi redukcija (mil. )) 3,5 4,9 4,8
Verovatnoa zadovoljenja
(%) 94,8 95,2 95,2
konzuma

Tabela 5-15. Elektroenergetski bilansi Stanje sa dodatnim agregatom (20 m3/s)

ELEKTROENERGETSKI SISTEM: ELEKTROPRIVREDA
SRBIJE
2018. 2025. 2030.
3
30m /s
Ukupna potronja (GWh) 41875 45012 47306
Maksimalno optereenje (MW) 7728 8387 8833
Mogua proizvodnja HE (GWh) 11828 13066 13636
Snaga TE na pragu (MW) 5323 5712 6105
Raspoloiva snaga TE (MW) 4896 5248 5548
OSNOVNI REZULTATI BILANSA
Ukupna potronja (GWh) 41875 45011 47306
Redukcije (GWh) 37 50 49
Potronja posle redukcija (GWh) 41839 44961 47258
Proizvodnja TE (GWh) 30040 31912 33628
Proizvodnja HE (GWh) 11799 13049 13629
Prelivi u HE (GWh) 29 16 7
Trokovi goriva u TE (mil. )) 596,5 490,9 515,5
Trokovi redukcija (mil. )) 3,7 5,0 4,9
Verovatnoa zadovoljenja
(%) 94,8 95,2 95,0
konzuma

Tabela 5-16. Elektroenergetski bilansi Stanje sa dodatnim agregatom (40m3/s)

ELEKTROENERGETSKI SISTEM: ELEKTROPRIVREDA

SRBIJE
2018. 2025. 2030.
3
40m /s
Ukupna potronja (GWh) 41877 45010 47306
Maksimalno optereenje (MW) 7728 8387 8833
Mogua proizvodnja HE (GWh) 11829 13065 13636
Snaga TE na pragu (MW) 5321 5710 6102
Raspoloiva snaga TE (MW) 4894 5246 5546
OSNOVNI REZULTATI BILANSA
Ukupna potronja (GWh) 41877 45010 47306
Redukcije (GWh) 36 50 49
Potronja posle redukcija (GWh) 41841 44960 47257
Proizvodnja TE (GWh) 30041 31912 33628
Proizvodnja HE (GWh) 11800 13048 13629
Prelivi u HE (GWh) 29 17 7
Trokovi goriva u TE (mil. )) 596,4 491,0 515,6
Trokovi redukcija (mil. )) 3,6 5,1 4,9
Verovatnoa zadovoljenja
(%) 95,0 95,2 94,8
konzuma

364451958.doc
 11019-01-00 JP Elektroprivreda Srbije

Na osnovu rezultata bilansa, kao razlika stanja sa i bez objekta, dobijeni su energetski efekti
iskazani kao:

Efekti po snazi
Efekti po trokovima goriva
Efekti po trokovima redukcija

Detaljna analiza kritinog perioda za dimenzionisanje sistema pokazuje da je sistem kritian po

snazi tj. da najvei uticaj na energetske efekte ima raspoloiva varijabilna snaga.

Efekti po trokovima goriva iskazani su u milionima i predstavljaju razliku trokova goriva u

sistemu sa i bez revitalizacije. Ista razmatranja vrede i za efekte po trokovima redukcija.

U Tabeli 5-17 prikazani su energetski efekti po veliini i strukturi za stanja sistema u razmatranim
vremenskim presecima.

Tabela 5-17. Energetski efekti dodatnog agregata HE Potpe

Qins=20 m3/s Qins=30 m3/s Qins=40 m3/s

Godina 2018. 2025. 2030. 2018. 2025. 2030. 2018. 2025. 2030.
Efekti po snazi na
generatoru 5,0 4,8 5,0 7,0 7,0 7,4 9,6 9,3 9,8
(MW)
Efekti po trokovima
goriva 0,63 0,06 -0,08 0,70 0,02 0,01 0,85 -0,03 -0,22
(milion )
Efekti po trokovima
redukcija -0,05 -0,07 -0,04 -0,22 -0,11 -0,07 -0,10 -0,15 -0,10
(milion )

Rezutati prikazanih analiza i prorauna (energetski efekti) su deo podloga za dalje analize u cilju
izbora instalisanog protoka dodatnog agregata.

5.6. Inesticione vrednosti razmatranih varijanti

Investicione vrednosti razmatranih varijanti, prema predhodnim podacima, prikazane su tabeli 5-

18.

Tabela 5-18. Investicione vrednosti razmatranih varijanti

Qins=20 m3/s Qins=30 m3/s Qins=40 m3/s

Graevinski radovi 1,5 1,5 1,5
Mainska oprema 2,5 3,3 4,0
Elektro oprema 2,2 3,0 3,7
Osnivaka ulaganja 0,6 0,8 0,9
UKUPNO 6,8 8,6 10,1

Nakon definitivnih sagledavanja investicija izvrie se provera odnosa investicionih vrednosti za

razmatrane varijante i eventualno izvriti korekcije u analizama.

5.7. Izbor optimalne vrednosti instalisanog protoka dodatnog agregata

364451958.doc
 11019-01-00 JP Elektroprivreda Srbije

Izbor optimalne vrednosti instalisanog protoka izvren je primenom aktuelizovanih vrednosti

uteda (B) i trokova (C) razmatranih varijanti. Kao utede tretirani su energetski efekti a kao
trokovi investiciona vrednost i pripadajui trokovi.

Ulazni podaci za aktuelizaciju uteda i trokova bili su:

Period gradnje dve godine,

Godinji trokovi dodatnog agregata:
o za graevinske radove 2 %,
o za opremu. 4 %,
Specifine investicije u termoelektrane 1.600 E/kW,
Cena toplote iz lignita 1,4 E/GJ
Operativni trokovi termoelektrana 4,6 %,
Vek trajanja dodatnog agregata 50 godina,
Zamena opreme dodatnog agregata posle 30 godina,
Zamena opreme termoelektrane posle 25 godina,
Procenat zamene opreme termoelektrane 73 %,
Stopa aktuelizacije 8 %,

Prema energetskim efektima prikazanim u tabeli 5.17. i investicionim vrednostima iz tabele 5.18.,
dobijeni su ekonomski pokazatelji, B/C i B-C, prikazani u tabeli 5-19.

Tabela 5-19. Ekonomski pokazatelji razmatranih varijanti dodatnog agregata

Qins=20 m3/s Qins=30 m3/s Qins=40 m3/s

Odnos B/C (1) 1,453 1,536 1,724
Razlika B-C (milion E) 6,8 8,0 12,4

Na osnovu dobijenih rezultata oigledna je prednost varijante sa veim instalisanim protokom.

Takvi rezultati su oekivani obzirom da se najvei deo efekata iskazuje kroz efekte po snazi a to je
posledica nedostatka varijabilne snage u sistemu.
Na osnovu ovih rezultata usvojena je, kao optimalna vrednost instalisanog protoka
dodatnog agregata u visini od 40 m3/s.

5.8. Izbor tipa agragata

Za izabranu vrednost instalisanog protoka (40 m3/s) izvren je izbor tipa agregata poreenjem
dodatne proizvodnje koju bi ostvario agregat tipa Kaplan u odnosu na razmatrani Francisov
agregat. injenica da Francisov agregat od 40 m3/s ne moe, na adekvatan nain, obezbediti
isputanje biolokog minimuma, u ovoj fazi nije razmatrana.

Ptrorauni proizvodnje HE Potpe sa dodatnim Kaplanovim agregatom (40 m3/s) dao je sledee
prosene vrednosti:

Wuk =xxx GWh,

Pmax =xxx MW,
Wk =xxx GWh,
to, u odnosu na proizvodnju sa francisovim agregatom (xxxx GWh) daje poveanje od 2,7 GWh
godinje.

Realno, obzirom na problematinost rada Francisovog agragata sa 14 m3/s, moe se oekivati:

o rad sa manjim stepenom iskorienja od uvaenog, ili

o rad sa poveanim biolokim minimumom to umanjuje varijabilnost elektrane u celini.

Obe ove mogunosti upuuju na izbor Kaplanovog agregata.

364451958.doc
 11019-01-00 JP Elektroprivreda Srbije

U cilju sagledavanja isplativosti kaplanovog agregata izvreno je poreenje razlike investicionih

ulaganja kaplanovog i francisovog agregata i aktuelizovane vrednosti razlike prihoda tokom
eksploatacionog veka opreme od 30 godina.

Investiciono, kaplanov agregat je skuplji za 1,025 * 10**6 E. Dodatni prihod koji bi se ostvario
tokom eksploatacije od 30 godina, sa stopom aktuelizacije od 8 % i cenom energije od 80 E/MWh
(cena uvoza danas) iznosi 2,5 *10**6 E.

Odnos aktuelizovanih prihoda i trokova, u ovom sluaju bio bi 2,5/1,025 =2,44 to ukazuje na
opravdanost izbora Kaplanovog agregata.

Ako bi se raunalo i sa cenom energije od 50 E/MWh, to je cena energije u bandu, ovaj odnos bio
bi oko 1,5.

Imajui u vidu i problematiku koju bi sa sobom nosio francisov agregat kapaciteta 40 m3/s u radu
sa biolokim minimumom (14 m3/s), kao logino reenje, namee se izbor Kaplanovog agregata.

5.9. Reenje sa derivacionom varijantom

Razlika derivacione varijante u odnosu na pribransku manifestuje se poveanim gubicima u dovodu

do dodatnog agregata. Sutinski ta razlika, pri maksimalnom protoku od 40 m 3/s (2,06
1,35=0,71 m), svedena na celu elektranu, predstavlja zanemarljivu vrednost (oko 15 sm ili 0,4 %).
Pri radu sa biolokim minimumom ta razlika iznosi svega 7 cm. Gubitaka snage pri radu sa
biolokim minimumom iznosi reda 8 kW a pri instalisanom protoku (40 m3/s) oko 250 kW. Moe
se konstatovati da izbor lokacija dodatnog agregata, u posebnoj mainskoj zgradi nizvodno od
brane (derivaciona varijanta) ili u postojeoj mainskoj zgradi, sa stanovita proizvodnje i snage,
praktino, nije od znaaja.

5.11. Analiza osetljivosti

Obzirom na aktuelno stanje elektroenergetskog sistema izvesno je da e se sistem oslanjati na uvoz

energije u kritinom delu godine sve do ulaska u pogon znaajnijih termenergetskih kapaciteta. To
e dovesti do znaajnog poveanja trokova. Svako poveanje proizvodnje i snage (koja bi
oslobodila termoagregate dranja rezerve) je povoljno. Posebno su povoljni projekti revitalizacije
koji zahtevaju znaajno manja ulaganja. Sa druge strane, odustajanje od revitalizacije uslovilo bi
ispadanje iz pogona znaajne proizvodnje i snage i poveanje uvoza, odnosno trokova to bi se
veoma nepovoljno odrazilo na ekonomiju sistema.

U tom smislu analiza osetljivosti na realne promene ulaznih parametara nema smisla za period do
2020. godine.

Iza 2020. godine razmatran je uticaj realizacije hidropotencijala na nivo energetskih efekata po
snazi. Pokazalo se, a to potvruju i druge Studije i projekti, da realno mogua bra realizacija
hidropotencijala (naprimer za 5 godina) dovodi do smanjenja energetskih efekata po snazi za oko
10 %. Ostali efekti, po trokovima goriva i redukcija, su praktino nepromenjeni. Ovaj nivo
promena ne dovodi u pitanje realne projekte dodatnih agregata u hidroelektranama.

Pored napred navedenog, treba imati u vidu da su sve analize vrene bez iskazanih potreba za
poveanom rezervom u sistemu po osnovu ulaska u pogon obnovljivih izvora (sunce, vetar i sl.)
koji, po svojoj prirodi primarnog energenta, imaju znaajno vii stepen neraspoloivosti od
klasinih. Uvaavanjem dodatnih potreba po ovom osnovu (balansna energija i snaga, poveani svi
oblici rezerve) prua znaajan prostor za angaovanje varijabilne energije i snage hidroelektrana.

364451958.doc
 11019-01-00 JP Elektroprivreda Srbije

LITERATURA

L.1. Mogua proizvodnja hidroelektrana u Srbiji - Eneroprojekt, 1992.

L.2. Metodologija za odreivanje energetsko-ekonmskih opravdanosti i redosleda
izgradnje novih elektrana u okviru ZEP-a - Eneroprojekt, 1978.

364451958.doc