Govor Tijela, Gestovi i Mimika

Univerzalni jezik gestova i mimike stariji je a esto i izraajniji od artikulisanog

govora. Pokretima i dranjem tela ovek tano iskazuje ono to misli i osea...
Kako 'proitati' ta sagovornik misli i skriva? Kako prepoznati laljivca? Kojim se
gestovima iskuzuje simpatija i zainteresovanost, a kojim nedoumica, rezervisanost
ili odbojnost? Zato britanske stjuardese upozoravaju putnike u inostranstvu da
budu oprezni prilikom gestikulacije?

Top of Form

Search

Bottom of Form

Dok veina gestova, sa manjim ili veim varijacijama, datira od najranijih

vremena, dotle je, na primer, rukovanje relativno skorijeg datuma. Meutim jezik
gestova, gledano u celini, star je koliko i oveanstvo. Na primer, palac se koristio
kako gde, kao znak odobravanja ili neodobravanja. Za taj gest znali su i drevni
Rimljani - imperator je, na primer, palcem stavljao do znanja da li e, posle
predstave u areni, gladijatorima biti poteen ivot ili ih opak eka smrt.
krgutanje zubima postepeno odumire, a to se pak tile namigivanja, tu
naunici oigledno nisu jedinstveni. Holandski naunik Jan Bremer smatra da
tragova ovog gesta nema kod drevnih Grka.

Dragoceni podaci o istoriji gestova mogu se nai u raznim prirunicima o lepom

ponaanju. Takvih prirunika bilo je u srednjem veku itava jedna poplava.
Erazmo Roterdamski spada u red poznatih autora takvih prirunika. Po njemu,
ovek od ugleda morao je da ima prepoznatljivo dranje, korak mu je morao biti
odmeren, ni brz ni usporen, a glava uzdignuta. Prekrstiti noge znai nedovoljno
potovati sagovornika.
Drevni Grci su pridavali dranju poseban znaaj. Mukarac je trebalo da dri
visoko uzdignutu glavu, u suprotnom sluaju moglo bi se pomisliti da je
homoseksualac. U to vreme vladao je obiaj da ene i deca ne gladaju sagovornika
pravo u oi. Uostalom, sklanjanje pogleda u stranu, kao znak stidljivosti,
skromnosti i pokornosti, spada u red najstarijih gestova. Jer, neodgovarajui pogled
moe naneti uvredu. Rukovanje je gest koji se pojavio mnogo kasnije, negde pred
kraj XVII veka. Uveli su ga kvekeri koji, jednostavno, nisu hteli da se klanjaju ili
skidaju kapu pred drugima.
Gest je, s druge strane, bio svojevrsno ogledalo hijerarhije i ovekovog
socijalnog poloaja. Meutim, gestovi koji su se sauvali sve do naih
dana,svakako nemaju taj smisao, bar ne u onoj meri kao nekad.

ISTO, A TAKO RAZLIITO

Antropolozi su nam otkrili da su gestovi univerzalni jezi, koji je neretko u stanju

da izrazi i ono to rei ne mogu. Druga je stvar, meutim, to pojedini gestovi
nemaju isti smisao za sve ljude. To je nesumnjivo i razlog to u Britaniji pred
poletanje aviona stjuardesa upozorava putnike koji lete u inostranstvo da budu
oprezni kada gestikuliraju jer se moe desiti da ne budu shvaeni onako kako oni
ele i da tako mogu doiveti neprijatnosti.
Za Grka je, na primer, uvredljivo ako podignete ruku sa otvorenim dlanom u
pravcu sagovornika. Jedan od najpoznatijih poznavalaca jezika gestikulacije,
Englez Dezmon Moris, tvrdi da identini gestovi imaju sasvim razliit smisao u
raznim zemljama, a neretko i u razliitim oblastima jedne zemlje. To je odraz
istorijskih tradicija. Kao ptrimer, on navodi jedan od naj jednostavnijih gestova,
onaj koji treba da znai 'da' ili 'ne'.
Afrikanci i Azijati broje na prste ne onako kako to ine, recimo, u Parizu ili
Vaingtonu. Japanac otvori aku i pone da broji, savijajui prste: palac - jedan,
kaiprst - dva i tako redom. Kada savije sve prste, onda suprotan proces - ispravlja
mali prst - to znai jedan, domali - dva i opet sve do palca.

Razliit smisao ima i jedan prilino

rasprostranjen gest. Kad spojite vrh palca i kaiprsta dobiete krug koji opet na
razliitim mestima ima razliita znaenja. Taj gest za Amerikance znai - 'o kej', za
stanovnike francuskog Mediterana - obina nula ili nita. Za stanovnike Tokija to
je znak za - novac, dok Tuniani takvim gestom stavljaju do znanja da su spremni
da ubiju!
Kaiprst na elu znai u Francuskoj - glupost, a u Holandiji - pamet. Kaiprst na
podonjaku znai za stanovnike Saudijske Arabije - uvredu, a u Firenci - znak
udvaranja.
Gestikulacija je dovoljna da prepoznate ljude, a da uopte niste u kontaktu sa
njima. Recimo, sretnete na ulici Engleza i Italijana. BIe vam odmah jasno ko je
ko. Englez, ako i gestikulira ini to umereno, kada razgovara ne mlatara rukama,
dri glavu uspravno, retko ljubi enu u prisustvu drugih, retko aplaudira - pa ak i
onda ako je neim prekomerno oduevljen. S druge strane, Italijani su pravi
kraljevi mimike i gestikulacije. Suta suprotnost jednom Englezu.
Kad Amerikanac ili Englez razgovara sa nekim, onda se i jedan i drugi strogo
pridravaju pravila da rastojanje izmeu njega i njegovog sagovornika bude duina
jedne ispruene ruke. Hladnom Nemcu, opet, ni takvo rastojanje nije dovoljno, oni
bi ga shvatili kao povredu njihove privatnosti. Drugim reima, oni bi se povukli jo
za pola koraka. S druge strane, Italijan iili Saudijac e pokuati da se svom
sagovorniku pribvlie to je mogue vie. To, opet, u nekim sitacijama moe
dovesti do permanentnog pribliavanja i uzmicanja. Postoji jo jedna primetna
razlika u manirima, ovog puta reklo bi se, kontinentalna. Amerikanac e bez obzira
na svoj socijalni poloaj, a neretko i na situaciju u kojoj se nalazi, staviti noge na
sto, a ruke za potiljak, dok tako neto jedan Francuz sebi nikada ne bi dozvolio.
Prsti oznaavaju razne simbole i tu postoji veliki broj varijacija. Meu njih
spada i znak 'V' koji je prvi uveo Vinston eril za vreme II svetskog rata. Sada ga,
meutim, koriste razni pobunjenici, na primer, avganistanski. Koristio ga je i bivi
filipinski diktator Markos. Meutim, za razliku od njega, nekadanja predsednca
Filipina Korason Akino ga je, prilikom ceremonije stupanja na predsedniki
poloaj upotrebila u bitno izmenjenom obliku: pomou palca i kaiprsta, ime je
izrazila svoju privrenost nacionalnim tradicijama i nezavisnosti zemlje.

ATLAS MIMIKE

Pored jezika gestova, postoji, moda jo izraeniji i jezik mimike. I on je,

praktino univerzalan. Zahvaljujui njemu, Eskimi e se, na primer, lako
sporazumeti sa australijskim uroenicima. Mimika je nesvestan pokret koji je,
takoe, ponekad izraajniji od rei. To su signali koje emituju oseanja, pa i ona
najtajnija za ije je izraavanje re, jednostavno - nedovoljna.

Mimika ima svoje genetsko poreklo. Kao jezik

ona je starija od usmene rei. Kao takva, svojstvena je i mnogim ivotinjama, pre
svega ovekolikom majmunu, mda je i tu smisao razliit. Recimo, ovekov osmeh
he za majmuna izazov, znak neprijateljstva i pretnje.
Jeziku mimike nas nikad niko nije uio, shvataju ga ak i novoroenad. Za
njega su se nauno interesovali i psiholozi i psihijatri, mada prvi ozbiljniji pokuaj
da se taj jezik nauno opie datira tek od 1970. godine. vedski anatom Karl
Herman Jurte moda je prvi koji je tak jezik sistematizovao. On je ispitivao
fenomen mimike stojei pred ogledalom i pravei razne grimase i pri tom pomno
registrujui svaki pokret i svaku, pa i najsuptilniju nijansu - koji, opet, kao suma
ine jednu izraajnu celinu. Polo mu je za rukom da otkrije '23 neutro
muskulatorne funkcionalne jedinice' da bi na taj nain sastavio itav jedan atlas
izraza, utvrujui pri tom vezu izmeu emocije i odgovarajueg facijalnog miia.
Ovaj fenomen nastavila su da prouavaju prouavaju dvojica amerikih
psihologa, Pol Ekman i Uoles Frizen. Oni su razvili i usavrili vedski sistem, pa
im je ak polo za rukom da izmere emociju na osnovu njenog izraza. Meutim
sama procedura nije bila bezbolna. Amerikanci su u svoje lice ubadali tanke igle -
elektrode i na taj nain stavljali mii u pokret. Danas je mimika lica postala prava
nauka koja se koristi u mnogim prepoznavanjima stanja posmatrane osobe.
Ova pojava se sve vie istrauje i u Evropi. Naroito su zapaena istraivanja
na nemakom institutu 'Maks Plank'. Saradnici ovog instituta su skrivenom
kamerom snimali mimiku prvobitnih ljudi - u Junoj Americi, Africi, Australiji i
na Novom Zelandu. Snimano lice nije primeivalo objektiv tako da su izrazi
autentini , neneameteni. Na taj nain su nemaki istrivai utvrdili da je jezik
mimike uroen i - univerzalan. ak i kod primitivnih ljudi, emocija ima svoje
nijanse koje se nepogreivo ogladaju u mimici. Primer: devojci sa Nove Gvineje
daju kompliment. Njena se mimika pretvara u ceo jedan ritual. Ona se prvo milo
osmehuje, a onda se kontakt oima prekida (stidljivost), nos se mrti a istovremeno
ona tiho zatvara oi, osmeh nestaje. Zatim se onda oi ponovo otvaraju, osmeh se
vraa i ona ponovo uspostavlja kontakt pogledom. Kada su deca u pitanju, svaka
majka e moi da potvrdi da njeno dete ve na samom poetku ivota raspolae
bogatim arsenalom izraza i to je jo vanije, ume da ih upotrebi uvek u svom
interesu.
Mimika odraava ovekovu sutinu. Zato joj se i u psihijatrijskoj dijagnostici
pridaje sve vei znaaj. Kad govori, ovek je mimiki najaktivniji, tada mimika u
samom procesu uestvuje sa 80 odsto. Meutim, kada slua, ova aktivnost se
smanjuje na svega 20 odsto. Naravno, i tu postoje varijacije. Tako je na primer,
utvreno da je mimika oveka koji boluje od izofrenije najizrazitija i
najintenzivnija kad govori sam sa sobom, a znatno manja kada razgovara sa
drugima.
GESTOVI NAS UVEK ODAJU

Razgovor efa personala sa kandidatom koji se prijavio na konkurs za

upranjeno mesto zavren je. ef ustaje i nehajno prua ruku i kae u znakl
rastanka: 'Javiemo vam ta smo odluili'. Dok izlazi iz kanselarije, kandidat ima
neodreen oseaj da nije 'poloio ispit' i pita se da li bi uopte trebalo da eka
odgovor ili da odmah krene u potragu za drugim radnim mestom.
Da se ovaj mladi ovek bar malo razumeo u 'body-language', to jest u izraajni
govor tela, on bi ve sa sigurnou znao odgovor. Gestikulacija

tokom razgovora, naime, ovako je izgledala: ef je na

sasvim odreen nain prislonio desnu ruku uz obraz. Njegov srednji prst pokrivao
je usne, a kaiprst je bio ispruen navie prema desnom onom uglu. U govoru tela
ovo vai kao izraz veoma kritike procene. Istovremeno, svoju levu ruku poloio je
preko prsa, a sem toga, izbegavao je kontak oima. Svi ti gestovi, uzeti zajedno,
prenosili su mladom oveku poruku: 'To to nudite ne dopada nam se, vi niste
ovek koji nam je potreban'.
Nekoliko nedelja kasnije, mladi je imao jo jedan razgovor o zaposlenju, ali u
drugoj firmi. Ovoga puta moga oje kod efa personala zapaziti sledee: tokom
razgovora on se malo naginje napred i s vremena na vreme trai kontakt oima. I
njemu je jedna ruka prislonjena uz glavu, ali kaiprst i srednji prst ne pokrivaju
usnu i deo obraza prema oku, nego su blago naslonjeni na
slepoonicu. Pri rastanku, ef nekoiliko trenutaka
vrsto stee kandidatovu ruku pre nego to e kazati: 'Javiemo vam se ta smo
odluili'. Ovoga puta maldi je sa pravom bio optimista. Naime, efova
gestikulacija imala je znaenje istinske zainteresovanosti za sagovornika, mada
kritike, a produeni stisak ruke pri rastanku signalizirao je podsvesno: 'Ostavili ste
dobar utisak'.
Slino kao u ova dva konkursna razgovora, mi se svakodnevno suoavamo sa
desetinama situacija u kojima nesvesni govor tela i gestikulacija neke osobe mogu
da nam odaju njene prave misli, oseanja i namere. Jer, odluujui deo
meuljudskog komuniciranja odigrava se bez rei. On se ispoljava kroz nesvesne
gestove, ovakvo ili onakvo dranje glave, ruku i nogu, kroz rastojanje koje dotina
osoba zauzima tokom razgovora, kroz kontakt oima, nain rukovanja i slino.
Onaj ko ume da razume taj nemuti ali veoma reiti govor tela ne mora nita
nagaati. On zna na emu je.

ENSKA INTUICIJA

Jedan od vodeih istraivaa na tom podruju, Albert Merabjen, tvrdi da je

stvarni sadraj saoptenja jednog oveka drugom samo desetim delom verbalan, to
jest, prenet kroz rei. Otprilike, 40 odsto on je vokalan, to jest, podsvesno prenoen
specifinim zvukom i modulacijom glasa.
Ostalih 50 odsto sadraja saoptenja prenosi se gestovima i dranjem tela. Samo
pri daljem prenoenju injeninih informacija, izgovorena re - onih 10 odsto - ima
snagu verodostojnosti. Zato se prenoenjem svako saoptenje nuno deformie.
Nije u svakom pojedinanom sluaju potrebno dugogodinje prouavanje da bi
se signali i gestovi tela naih sagovornika pravilno protumaili. Ve i sama
intuicija i mo uivljavanja odaju mnogo ta otroumnom posmatrau. A u tom
slislu ene su znatno obdarenije od mukaraca. Mnogo pominjana enska intuicija
estio nije nita drugo do sposobnost da se u deliu sekunde tano uoe i pravilno
protumae nesvesni signali ili pokreti sagovornika. Izuavaoci ljudskog ponaanja
pripisuju to injenici da ene - a posebno one koje odgajaju malu decu - prolaze

kroz naroitu kolu posmatranja. Dok dete naui da

govori, odnosno dok bude kadro da svoja oseanja i elje izrazi reima, potrebne
su najmanje dve godine. U tom meuvremenu majka je upuena iskljuivo na
telesne signale svog deteta, izraz njegovih oiju i najrazliitije zvuke deteta. Samo
ako ih pravilno protumai, ona uspeva da sazna ta dete zapravo eli. Na taj nain,
ona stie sposobnost da uoava i najminimalnije gestove i pokrete - neto to e joj
tokom itavog kasnijeg ivota biti od koristi. Tako, na primer, dok posmatra
nesvesne gestove i govor tela svog mua, ona moe razabrati da li se to poklapa sa
njegovim izgovorenim reima. Kad joj on, recimoo, objanjava da se uvee kasno
vratio kui zato to je morao da se zadri na nekom vanom sastanku, ali pri tome
gladi prstima svoju gornju usnu i izbegava kontakt oima, ona ve treba da zna da
tu neto nije u redu. Zbog toga oenjeni mukarci retko kada uspevaju da uspeno
obmanu svoje supruge, dok je obrnut sluaj vrlo est.

KAKO PREPOZNATI LALJIVCA

Neko ko bi neku drugu osobu eleo da napadne

frontalno i bez uvijanja, ali uspeva da se obuzda zahvaljujui 'civilizacijskim
konicama', izaziva svog protivnika visoko izvijenom gornjom usnom i prezrivim
smekanjem: on mu 'pokazuje zube'. Vrlo slino ine i ivotinje.
Prva reakcija veine mukaraca kojima se upravo pribliava neka lepa ena, ili
ena kojoj se pribliava neki naoit mukarac, jedva da se razlikuje od onoga to u
slinim situacijama moemo zapaziti kod petlova ili golubova: brz gest epurenja,
samouvereno protezanje udova... Mukarac prstima dohvata prst kravate, dok ena
prevlai ruku preko kose ili neto 'ispravlja' na svojoj haljini ili bluzi.
 Meutim, dok gestove i nesvesne signale kao
to su ovi mogu ak i laici lako da protumae, zato to imaju poreklo u naim
prainstinktima, drugi telesni signali mnogo su istananiji i moraju struno da budu
odgonetnuti. Po emu se, na primer, moe zakljuiti da neko ne govori istu istinu,
da neto krije i da lae? Kod deteta se to u veini sluajeva moe prilino lako
razabrati: dok izgovara neku la, ono nehotice prekriva usta akom, ili pak obe
ruke dri iza lea - usta i ruke su, dakle, skriveni. Taj izdajniki gest, kau
istraivai govora tela, nije toliko oigledan kod odraslih osoba, ali se javlja: ruka,
bar za trenutak prekriva usta, ili pak kaiprst gladi gornju usnu. To je kao da
dotina osoba nesvesno nastoji da prikrije 'kapiju lai'. Naravno, ruka na ustima ne
znai obavezno da osoba govori 'golu la'. Ali, gotovo uvek to pokazuje da neto
prikriva.
Doktor Dezmon Moris, jedan od vodeih strunjaka za govor tela, izvetava o
jednom testu tokom kojeg je glavni lekaf naloio grupi bolniarki da pacijentima
serviraju ulepanu (dakle - netanu) sliku o njihovom zdravstvenom stanju. Pri
tome se moglo zapaziti da je pretena veina sestara doista makar za trenutak
drala ruku na ustima laui pacijente. I trljanje oka kaiprestom signal je da
dotina osoba lae ili da prikriva neto od bitne vanosti - naroito ako pritom
gleda mirno sagovornika 'u prazno' ili u pod. Svrha oba gesta je, naime, da se osobi
kojoj se kazuje neistina ne mora gledati u lice.
Sasvim drugo znaenje, naravno, ima situacija kad va sagovornik jednim
prstom ili sa vie njih podupre donju usnu ili grize nokte: takva osoba je pod
unutranjim pritiskom i zahvaena je oseanjem nesigurnosti. Ona bi htela imati
neku vrstu garancije ili jasne dokaze da je ono to ste vi upravo rekli istina.
NE PRILAZITE!

Sakriti se iza neke barijere uobiajena je reakcija za oveka koji se osea

direktno ugroenim. Deca se instinktivno sakrivaju iz stolova, stolica i drugih
komada nametaja kad imaju utisak da im neto preti. Dok dete postepeno odrasta i
postaje ponosnijei samouverenije, ono vie nee svoju strepnju tako otvoreno

ispoljavati. Otprilike od este godine, umesto da se

sakrije iza nekog predmeta, prekrstie ruke na prsima, stvarajui neku vrstu tita.
Dok mlada jedinka sve vie stasava, odbrambeni gest dranja ruku na prsima
postae neto labaviji, ali svejedno on ima znaenje izvesne unutranje odbrane,
rezervisanosti ili izolacije.
Pravi alarmni signal, meutim, imamo kad neko dri prekrtene ruke na prsima a
uz to i ake stee u pesnice: tako ovek stoji nasprav vas ne samo odbrambeno,
nego i neprijateljski i agresivno raspoloen. Ako on pri tome i usne stee postajui
crven u licu, onda se pripazite: samo jo jedna pogrena re sa vae strane i dotina
osoba na vas e se obruiti pesnicama. U takvim situacijama akutne napetosti
preporuljivo je agresivno raspoloenom pokazati otvorene dlanove, prekinuti
kontakt oima i suzdranim glasom nastaviti razgovor.
 ene koriste istananije gestove nego mukarci.
Kad ele da pokau rezervisanost prema nekom mukarcu, one se uglavnom
zadovoljavaju deliminom barijerom ruku. Pri tome je jedna ruka prebaena
popreko ispod grudi - njena aka vrsto stee lakat druge ruke. ene, meutim,
rado koriste i razne male predmete kao defanzivne signale. Tako, na primer, dok se
na nekom slavlju pribliava nepoznatoj devojci, mukarac moe zapaziti kako ona
au sa piem, koju je do tada drala u visini kuka, lagano podie navie i kao neki
mali tit dri je ispred sebe.
Kad starije gospoe vide na ulici kako im u susret dolazi neka poznanica sa
kojom ne bi elele da se pozdrave, ili kad na nekom skupu ne ele da se rukuju sa
nekom drugom osobom, one esto vrsto stegnu svoju tanu ispred grudi kao
barijeru.