GRAEVINSKI FAKULTET

UNIVERZITETA U BEOGRADU

PRIMERI I KARAKTERISTIKE IZVEDENIH

SPREGNUTIH KONSTRUKCIJA

- Seminarski rad

Predmet
Spregnute konstrukcije
Profesor Autori:
Dr Biljana Dereti-Stojanovi Marko Pandurov 202/08
Radoje Panti 151/08

kolska 2011/2012
 PRIMERI I KARAKTERISTIKE IZVEDENIH SPREGNUTIH
KONSTRUKCIJA

Autori: Marko Pandurov 202/08

Radoje Panti 151/08
Rezime:
U ovom radu su prikazani primeri i karakteristike nekih od skorije izvedenih spregnutih
konstukcija u svetu. Navedene konstrukcije, pre svega mostovi i zgrade, karakteristine su po
upotrebi moderne tehnologije izvoenja i projektovanja spregnutih konstrukcija.
Kljune rei:
Spregnute konstrukcije, mostovi, zatita od buke i vibracija, megastubovi

1. UVOD

Spregnute konstrukcije u svetu, a posebno kod nas, i pored viestrukih prednosti u odnosu na
klasine konstrukcije, su i dalje slabo zastupljene. Brojano daleko ispod klasinih, elinih i
betonskih konstrukcija, spregnute kosntrukcije su sve vie zastupljene meu novim kapitalnim
projektima. Posebno zanimljiva katergorija konstrukcija koje se sve vie izvode u poslednje vreme,
naroito kod mostova su takozvane hibridne konstrukcije. Hibridna konstrukcija podrazumeva da
se u njoj upotrebi vie razliitih konstrukcionih sistema kao to su prednaprezanje, kosi kablovi,
oveeni (visei) sistemi; uz korienje elinih, betonskih i spregnutih elemenata. Ovakve
konstrukcije podrazumevaju da se svaki konstrukcioni sistem upotrebi na najoptimalniji nain, a
spregnuti elementi su se prirodno nametnuli kao dobro i efikasno reenje.

2. MOST JASSANS-RIOTER (ASAN ROTE)

Jassans-Rioter, drumski most preko Saone (slika Slika 1 - Drumski most Jassans-rioter
1) je spregnuta konstrukcija sa trenutno najveim
glavnim rasponom u Francuskoj i Evropi [1]. Most
je statikog sistema kontinualne grede na tri polja
dimenzija 90m + 130m + 90m = 310m. Glavni
nosa ine dva elina I profila spregnuta sa punom
armiranobetonskom ploom. elini I profili su
promenljive visine koja parabolino varira od 3.25 m u sredini raspona do 5.00 m iznad stubova
[2]. irina betonske ploe du celog mosta je 14.7 m. elina konstrukcija teine 1300 t je
napravljena od elika kvaliteta S355, to je danas standard kod izrade spregnutih konstrukcija.
Most je izgraen za godinu dana u periodu od 1999. do 2000. elini deo je izveden metodom
nagurivanja dok je betonska bloa izlivena in-situ uz pomo mobilne oplate.

3. MOST SHINKANSEN

Shinkansen je spregnuti elezniki most u Japanu koji koristi japanski brzi voz. Ono to
razlikuje ovaj most od ostalih spregnutih mostova je inovativno korienje elinih cevi za glavne
nosae. Most je sistema kontinualnog nosaa na tri polja dimenzija 35-36 m ukupne duine 107 m.

1
 eline cevi prenika 1.3 m debljine 22 mm zatezne Slika 2 Popreni presek mosta u
vrstoe od 500 MPa ispunjene su aerisanim malterom ( 10 polju (levo) i iznad oslonca (desno)
kN/m) u sredinama raspona kako bi se smanjila sopstvena
teina nosaa a iznad oslonca, u zoni negativnih momenata,
betonom spravljenim sa lakim agregatom ( 15 kN/m).
Sprezanje elinih cevi sa betonskom ploom izvreno je
modanicima u zoni pozitivnog momenta dok je u zoni
negativnog momenta veza izmeu betona i elinog nosaa
ostvarena perforiranim trakama (slika 2) koje imaju veu
krutost na smicanje. U ovom delu napone zatezanja prihvata
samo armatura u betonskoj ploi. eline cevi nude niz
prednosti u odnosu na klasine I profile ili zatvorene kutijaste
preseke. Cena izrade ovakve konstrukcije (izrada obuhvata i do Slika 3 elini nosai za vreme
70% ukupne cene mosta) je znaajno nia, jer je za eline cevi motae (gore) i posle izvoenja
potrebna mnogo manja koliina zavarivanja u odnosu na I betonske ploe (dole)
profile. Takoe, cena antikorozivne zatite je manja u odnosu
na klasina reenja, jer cevi imaju najmanju spoljnu povrinu. I
pored toga eline cevi ovog mosta legirane su sa 3% nikla koji
obezbeuje odlinu otpornost na koroziju, koja je nuna s
obzirom da se most nalazi u ekstremno agresivnoj sredini na
moru blizu industrijske zone. eline cevi ispunjene betonom
upotrebjene na ovom mostu imaju niz prednosti u odnosu na
klasine uplje eline cevi. Beton u cevima spreava pojavu
lokalnog izboavanja i gubitka stabilnosti. Prema sprovedenim
testovima [3] duktilnost elinih cevi ispunjenih betonom je
znaajno vea od upljih, ali tek za betone sa vrstoom iznad 5
MPa. eline cevi ispunjene betonom su se kao nosai pokazali
dobro kod apsorbcije buke i vibracija koje proizvode vozovi u
pokretu. Izmerene vrednosti buke i vibracija su za 10% manje
od klasinih spregnutih mostova sa I profilima. Armirano
betonska ploa vrstoe 35 MPa je izvedena in situ, sa
dodatkom 1% elinih vlakana radi smanjenja prslina u zonama negativnih momenata. Gradnja
mosta je trajala 15 meseci, a zavrena je 2000. godine sa znaajno manje utroenih sredstava od
konvencionalih mostova. Rezultat je funkcionalna, ekonomina i estetski prihvtaljiva konstrukcija.

4. MOST NISHIHAMA
Slika 4. Most Nishihama
Nishihama most (slika 4) u Japanu je relativno malog raspona
(jedva 30 metara) i izdvaja ga nekoliko upotrebljenih novina kada
je re o spregnutim konstrukcijama. Neobino, most je izveden
kao obostrano ukljetena spregnuta elina greda. Spregnuta
elina greda je I profil visine 1.3 m i ona je ukljetena u betonski
oslonac. Kruta veza eline grede i betonskog oslonca izvedena je
sprezanjem dva elementa uz pomo perforiranih traka (slika 5).
Momentu savijanja u ukljetenju odupiru se dve vrste sila (slika 6): a) Slika 5. Detalj krute veze
spreg smiuih sila izmeu noica i betona b) sile pritiska i zatezanja
izmeu noica i betona. Betonski oslonac sa druge strane ukljeten je
na 5 spregnutih stubova koji su u stvari eline cevi prenika 80 cm
ispunjene betonom. Ovakva konstrukcija mosta odgovara statikom
sistemu ukljetenog rama to omoguava izvoenje mosta bez
dilatacionih spojnica koje su slaba taka kada je re o odravanju.

2
 Izostanak dilatacionih spojnica takoe znai manje buke Slika 6. Mehanizam krute veze
i vibracija na konstrukciju koje proizvode vozila teka i do
902 kN koja izlaze iz oblinje fabrike. Ovakav most ima
male stvarne izmerene vertikalne deformacije [3], max 7
mm ( L/4130 ) od vozila teine 960 kN koje se nalazi u
sredini raspona. Takoe, jer je sistem viestruko statiki
neodreen, javljaju se i vertikalne deformacije usled
temperaturnih promena max 4.9 mm na sredini raspona,
usled ukupne promene temperature elinog nosaa od
31.4C u toku godine. Izuzetno je bitno napomenuti da se merenja deformacija izvednog mosta
poklapaju sa raunskim modelom to znai da se konstrukcija zaista ponaa kao ukljeteni ram i da
su spregnute veze eline grede i betonskog oslonca zaista krute.

5. MOST SHITSUMI-OHASHI

Most Shitsumi-Ohashi u Japanu Slika 7. Most Shitsumi-Ohashi

(slika 7.) je spregnuta konstrukcija koja
se sastoji iz dva reetkasta nosaa koji za
dijagonale imaju eline cevi koje su
spregnute sa gornjim i donjim pojasevima
koji su u stvari betonske ploe. Most je
statikog sistema kontinualne grede na 5
polja. Duina spregnutog dela mosta je 65
m + 75 m + 60 m = 200 m, dok je ostatak
mosta u duini od 80 m, prednapregnuta
betonska konstrukcija. Visina reetkastog
nosaa varira od 2.5 m na spoju sa betonskim delom mosta, do 6.5 m, koliko je iznad prvog stuba.
Betonske ploe su promenljive debljine od 30 cm, koliko je izmeu dva nosaa, do 70 cm, koliko je
na spoju elinih dijagonala i betonskih ploa. Poto su eline digaonale u stvari cevi, dolo se se
na ideju da se delovi pritisnutih dijagonala ispune betonom (slika 8.). Ceo koncept je uspeno
proao testiranje, a ispitivanje je izvreno na uzorcima realnih veliina [4]. Beton u pritisnutim
dijagonalama spreava pojavu lokalnog izboavanja i preranog gubitka stabilnosti. Kako bi beton
bio to je mogue bolje iskorien, u
unutranjosti dijagonala su zavareni Slika 8. Konstrukcija spoja
modanici koji uestvuju u sprezanju eline
dijagonale i betonske ispune, to za rezultat
ima da beton u dijagonalama uestvuje u
prenosu sile pritiska, i tako dosta smanjuje
nepovoljne koncetracije napona na krajevima
eline dijagonale. Takoe, betonska ispuna
smanjuje napone usled temperaturnih
promena na mestu spoja betonske ploe i
elinih dijagonala. Betonske dijagonale su
spregnute sa elinim ploama uz pomo
zavarenih ipki na spoljnoj strani cevi. Treba
napomenuti da se pritisnuta i zategnuta
elina dijagonala ne dodidiruju, a cela zona
spoja dve dijagonale je ubetonirana u
betonsku plou. Dodatno ubetonirano elino
rebro za prenos smiuih sila, koje se nalazi
izmeu dve dijagonale, zavareno je samo za zategnutu dijagonalu. Most je izveden po sistemu
konzolne gradnje, segmentima od po 5 m duine koje su betonirani in situ. Segmenti su podizani
elinim kranom kapaciteta 3500 kNm.

3
7. MOST NOZOMI

Most Nozomi u Japanu (slika 9.) je hibridni most Slika 9. Hibridni most Nozomi
koji se sastoji od donje prednapregnute betonske
ploe u obliku parabole, na kojoj je postavljen
elini reetkasti nosa sa sve donjim elinim
pojasom, a koji umesto gornjeg elinog pojasa ima
montane betonske ploe sa kojima je spregnut.
Most je duine 90 m a irine 5.2 m. Najvea visina
elinog reetkastog nosaa je na sredini i iznosi 5.8
m a debljine prefabrikovnih betonskih ploa su Slika 10. Faze izgradnje hibridnog mosta
konstantne i iznose 30 cm za gornju i 25 cm za
donju plou. Za razliku od prostih viseih mostova,
koji su ugalvnom peaki ovo je drumski most
namenjen tekim vozilima. Ovaj hibridni most ima
niz prednosti u odnosu na proste visee mostove [5].
Zbog ubaenog spregnutog reetkastnog nosaa,
ovaj most ima manje horizontalne sile u kablovima
za prednaprazanje, a poveana je i krutost na
savijanje. Sopstvenu teinu mosta potpuno
prihvataju kablovi za prednaprezanje u donjoj ploi,
pa se tako ne javljaju naponi u elinom nosau. Sa
druge strane korisno optereenje (od vozila) potpuno
prihvata elini reetkasti nosa jer ima veu krutost
od kablova za prednaprezanje, tako da se od
korisnog optereenja ne javljaju dodatne sile u
kablovima za prednaprazanje. Gornja betonska ploa
je montana i spregnuta je je sa elinim nosaem uz
pomo modanika a kasnije je i prednapregnuta
kablovima za prednaprezanje. Ovaj hibridni most Slika 11. Trea faza izgradnje u toku
ima i prednosti u odnosu na klasine reetkaste
nosae jer ne zahteva skupe radove i opremu za
montau na visini, odnosno svi radovi se mogu
odvijati na platformi koja stoji na kablovima za
prednaprezanje. Proces izvoenja ovakvog hibridnog
mosta u 6 faza je prikazan na slikama 10. i 11.
Izuzetno mali trokovi izgradnje ovog mosta doveli
su do popularizacije ovakvog tipa mostova u Japanu,
pa su slini ovom izgraeni i mostovi Morino-
Wakuwaku duine 122 m kao i Kaman Tani duine
53 m.

Slika 12. Capital gate

8. ZGRADA CAPITAL GATE

Zgrada Capital gate u Abu Dabiju (slika 12.) predstavlja sam vrh
dostignua projektovanja i graenja viespratnih zgrada. Zavrena je 2011.
godine, posle etiri godine graenja. Vie stvari je karakteristino i
jedinstveno kada je ova zgrada u pitanju. Za poetak ova zgrada dri
svetski rekord za zgradu sa najveim nagibom, od 18 u odnosu na
vertikalu [6]. Zgrada ima 35 spratova i visine je 160 m. Sama zgrada nema
niti jednu osu simetrije pa su tako svaki sprat i svaka soba u zgradi

4
razliiti. Svaki sprat je smaknut za proseno 1.3 m u odnsu na Slika 13. Izgradnja spoljanjeg
prethodni, a spaja ih liftovsko prednapregnuto betonsko dijagrida i betonskog jezgra
jezgro unutar zgrade i dve dijagonalne eline reetke koje
obavijaju zgradu (diagridi) (slika 13.). Spoljni dijagrid nosi
polovinu sopstvene teine zgrade, dok drugi, unutranji diagrid,
oko atrijuma, samo prenosi svoj deo optereenja do
prednapregnutog betonskog jezgra [7]. Betonsko jezgro je
zadueno za prenos ogromnih momenata prevrtanja koji nastaju
usled ekscentriciteta teita spratova zgrade, kao i udara vetra i
seizmikih sila. Iz tog razloga, u toku izgradnje objekta
odlueno je da se prednapregnuto betonsko jezgro namerno
gradi sa blagim suprotnim nagibom u odnosu na nagib zgrade.
Ekscentricitet pri vrhu jezgra od 35 cm polako se se smanjivao
sa svakom dodatnom meuspratnom konstrukcijom, kako bi sa
zavrenim poslednjim spratom jezgro bilo potpuno vertikalno
to je neophodno za pravilno funkcionisanje liftova i
horizontalnost kompletnih meuspratnih konstrukcija.
Meuspratne konstrukcije su spregnute betonske ploe sa
elinim gredama koje se prostiru radijalno od betonskog jezgra
do spoljanjeg diagrida. Korienje diagrida generalno smanjuje
koliinu upotrebljenog elika u odnosu na klasina reenja sa
vertikalnim fasadnim i ugaonim stubovima, koje u ovoj zgradi
zbog pomenutog nagiba ne bi bilo mogue upotrebiti. Spoljne
horizontale dijagrida su takoe preko modanika spregnute sa
meuspratnom betonskom ploom pa tako i betonska ploa uestvuje u prenosu horizontalnih sila do
jezgra. Gusta mrea diagrida je povezana sa 490 ipova duina od 20 do 30 m, od kojih su neki za
razliku od ostalih zgrada, optereeni iskljuivo na zatezanje.

9. ZGRADA TAIPEI 101 Slika 14. Taipei 101

Zgrada Taipei 101 na Tajvanu (slika 14.) je sagraena 2004. godine i simbolizuje
neverovatna dostignua tajvanskog ekononskog procvata. Sve do 2010. godine
vaila je za najviu zgradu na svetu, i sa svojih 508 metara naviu spregnutu
konstrukciju ikada napravljenu.[8] Zbog geografske lokacije zgrade, bilo je
neophodno projektovati zgradu da izdri tajfunske vetrove do brzina od 219 km/h,
kao i snane i este zemljotrese kakvi se javljaju na ovom trusnom podruju.
Slika 15. Presek spregnutog megastuba Predvieno je da se celokupna
teina meuspratnih konstrukcija
smanji korienjem spregnutih
betonskih ploa, a da se za glavni
vertikalni nosei sistem upotrebi osam spregnutih
megastubova (slika 15). Svaki od osam spregnutih
megastubova ima dimenzije 3 x 2.4 m, a sastoji se iz
eline kutije tih dimenzija izraene od specijalnog
elika sa granicom razvlaenja ne manjom od
420N/mm debljine 80 mm. Kako bi se poveala
nosivost i krutost ovih stubova oni su sve do 62.
sprata na 272. metru punjeni specijalnim betonom
velike vrstoe na pritisak od 69MPa i smanjenim
w/c faktorom ime je maksimalno autogeno
skupljanje ogranieno na 0.3 mm/m posle 90
dana.[9] Stubovi iznad 62. sprata nisu ispunjeni
betonom kako bi se smanjila sopstvena teina

5
gornjeg dela zgrade. Beton i elini deo stuba su spregnuti modanicima zavarenim po unutranjoj
strani eline kutije. Za elinu kutiju su zavarena i ukruenja kako bi se smanjila potrebna debljina
elinih ploa, smanjila deformacija prilikom zavarivanja, poveala stabilnost na izboavanje itd
(slika 15). Megastubovi su rasproreeni po ivicama zgrade i povezani su horizontalnim elinim
gredama za stubove elinog jezgra. Horiznotalna pomeranja za bilo koji deo zgrade usled vetra za
povratni period od T=50 godina ograniena su na H/200. Godine 2011. zgrada je dobila
najprestiniju LEED nagradu za najviu i naveu zelenu zgradu na svetu .[10]

10. ZAKLJUAK

Danas je u svetu sve tee nai novi, moderan, kapitalni projekat koji pomera sve granice kada je
re o dimenzijama, brzini gradnje i ekonominosti a da nije u bilo kom delu upotrebljen neki vid
spregnute konstrukcije. Ekonomine mostove u Japanu, nezamislive arhitektonske zahteve u Dubajiu
i rekorderske visine nebodera u Tajpeju, ne bi bilo mogue efikasno i ekonomino izvesti bez
upotrebe spregnutih konstrukcija. Ovi izuzetni objekti opisani u ovom tekstu podseaju nas koliko je
vana inovativnost i pronalaenje novih reenja kada je re o projektovanju i graenju spregnutih
konstrukcija.

LITERATURA

[1] Steel-concrete composite bridges Sustainable design guide // Setra (2010)

[2] Structurare International database and gallery of structures // Nicholas Janberg (2012)
[3] S. Nakamura et al. // Journal of Constructional Steel Research 58 (2002) 99-130
[4] The lastetst technologies of prestressed concrete bridges in Japan // Tamio Yoshoka
[5] N.Ogawa et al; Nozomi Bridge - A Hybrid Structure of Stress-ribbon Deck and Truss
[6] Capital gate building Analysis Structural Systems II (2010)
[7] Roberts, J. // Lean on me - Construction Week Online (2010, 01 05).
[8] Shaw-Song shieh, Ching-Chang chang // structural design of composite super-columns for the
taipei 101 tower
[9] Shaw-song Shieh, Jiun-Hong Jong (2001), Construction Technologies and Their Design
Considerations in Structural Engineering for Taipei 101, Second Conference on Structural Steel
Technology for Taiwan.
[10] U.S. Green Building Council (USGBC), 2011