148311

Lokalna zajednica i
problematika bujinih poplava

Lokalna zajednica i problematika bujinih poplava
Prirunik za lokalnu zajednicu i organizacije civilnog drutva
Izdava:
Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju, Misija u Srbiji
Autori:
Milutin Stefanovi, Institut za vodoprivredu Jaroslav erni, Beograd
Zoran Gavrilovi, Institut za vodoprivredu Jaroslav erni, Beograd
mr Ratko Bajeti, Udruenje bujiara Srbije, Beograd
Dizajn:
comma | communications design
tampa:
Fiducia 011 Print
Tira:
1000 primeraka
decembar 2014. godine
ISBN 987 86 6383 011 0
tampanje ove publikacije omoguila je Misija OEBS-a u Srbiji.

Stavovi izreeni u publikaciji pripadaju iskljuivo autorima
i ne predstavljaju nuno zvanian stav Misije OEBS-a u Srbiji.

Lokalna zajednica i
Milutin Stefanovi
Zoran Gavrilovi
mr Ratko Bajeti
Sadraj
Predgovor 7
1. Uvod Lokalna zajednica i problematika bujinih poplava 9

Nastanak poplava i bujica 10
2. Erozija, bujice i eroziona podruja 12

2.1. Istorijat borbe sa bujinim poplavama i erozijom u Srbiji 15
2.2. Stanje erozije i bujica u Srbiji 18
2.3. Evidencioni list i ugroena mesta 22
3. Istorijat razvoja ureenja bujica i zatite od erozije 24

3.1. Produkcija erozionih nanosa 26
3.2. Eroziona podruja 26
3.2.1. Identifikacija podruja ugroenih erozijom 26
4. Bujice 32
4.1. Kratak pregled velikih bujinih poplava u Srbiji 32
4.2. Znaajne bujine poplave 34
4.2.1. Poplave na Korbevakoj reci 34
4.2.2. Bujina poplava Sejanike reke 1983. godine 34
4.2.3. Bujina poplava na reci Vlasini 26. juna 1988. godine 34
4.2.4. Bujina poplava na reci Vlasini u novembru 2007. godine 35
4.2.5. Bujine poplave na bujinim tokovima u Srbiji u 1999. godini 36
4.2.6. Poplave i bujice pritoka Save i Drine u 2001. godini 38
4.2.7. Poplava na reci Pinji u Trgovitu 2010. godine 38
4.2.8. Poplave i bujice koje su se dogodile tokom 2014. godine 39
4.3. Plavne zone bujinih vodotoka 39
5. Poplave 41
5.1. Uzroci i vrste poplava 42
5.2. Bujine poplave 44
5.3. Objekti za zatitu od tetnog dejstva voda odbranu od poplava 47
5.4. Aktivna odbrana od poplava 51
5.5. Upravljanje poplavama elastina strategija 54
5.6. Elastinost sistema odbrane od poplava u lokalnoj zajednici 57
6. Rizik od poplava 59
6.1. tete od poplava 60
6.2. Poplavni hazard 60
6.3. Receptori i emiteri 60
6.4. Rizik 61
6.4.1. Ulazni podaci za odreivanje rizika od poplava 62
6.4.2. SWOT/PESTLE analiza u identifikaciji receptora 62
6.4.3. Odreivanje rizika od poplava 63
6.5. Primer odreivanja rizika od poplava 64
7. Obaveze i mogunosti lokalne samouprave 67

7.1. Podela nadlenosti i obaveza uea u protiverozionim radovima i merama 67
7.2. Obaveze lokalne samouprave u odreivanju plavnih zona i zona rizika 69
7.3. RHMZ kao podrka pravovremenoj reakciji na bujice mogunosti i ogranienja 71
7.4. Najava bujinih poplava u realnom vremenu 74
8. Uloga organizacija civilnog drutva u poplavama 76

8.1. Dostupnost informacija 76
8.2. OCD u srpskim i meunarodnim zakonodavnim okvirima 77
8.3. Prioriteti Vlade RS 77
8.4. Okvirna direktiva o vodama - uticaji na poplave i OCD 78
8.5. CRM Korisniki orijentisano upravljanje sistemima - analogija 79
8.6. Dobar primer: saradnja OCD i javnog sektora u oblasti voda u Japanu 79
8.7. Preporuke za OCD u oblasti poplava i umanjenja poplavnih rizika 80
9. Literatura 83
10. Prilog 86
Predgovor
Poplave razarajuih razmera koje su pogodile Srbiju Kroz prikaz istorijski znaajnih bujinih poplava
u maju 2014. godine, ponovo su aktualizovale i postojeih strategija upravljanja poplavama,
javni dijalog o neophodnosti uvoenja programa analizu rizika i zakonskog okvira koji propisuje
za spreavanje i ublaavanje posledica prirodnih nadlenosti lokalnih samouprava u prevenciji
katastrofa na lokalnom nivou, uz podizanje svesti i upravljanju rizicima od poplava, namera
drutvenih zajednica koje su izloene tom riziku. prirunika je da ukae na strateki znaaj i ulogu
Cilj programskih mera je izgradnja takozvanih koje vlasti na lokalnom nivou imaju u stvaranju
zajednica otpornih na poplave, odnosno zajednica otpornih na poplave. Poseban deo
zajednica koje e se lake odupreti prirodnim prirunika posveen je angaovanju organizacija
nepogodama. Da bi ovo postigli, neophodno je civilnog drutva i vanosti njihove saradnje,
podii svest graana o vanosti da se spremno putem partnerstava, sa izabranim zvaninicima,
odgovori na rizik, to podrazumeva razvoj sistema u podizanju svesti lokalnih zajednica i izgradnji
za prevenciju i sistemski pristup analizi rizika i kulture pripremljenosti, odnosno mehanizama
podlonosti katastrofama. koji omoguavaju spreman odgovor na rizik.
Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju Viedecenijska praksa je pokazala da se zajednice
(OEBS) posmatra pitanja bezbednosti na koje spremnije doekaju nalete prirodnih nepogoda
sveobuhvatan nain, pa tako i pitanju zatite savijaju, ali ne pucaju. Nadamo se da e vam
ivotne sredine pristupa sa aspekta bezbednosti. prirunik pomoi u postizanju ovog cilja.
U skladu sa potrebama lokalnih samouprava, da
osnae svoja znanja i vetine u procesu smanjenja
rizika od poplava i zakonskim nadlenostima koje
podrazumevaju prevenciju, Misija OEBS-a u Srbiji
organizovala je obuku, uz angaovanje vodeih
domaih strunjaka koji se bave pitanjem zatite dr Olivera Zurovac-Kuzman
od poplava. Misija je takoe podrala izdradu ovog savetnica na programu zatite ivotne sredine
prirunika, kao dela iste obuke. Misija OEBS-a u Srbiji
Milutin Stefanovi | Zoran Gavrilovi | mr Ratko Bajeti 7

1. Uvod Lokalna zajednica i
Poplave na velikim rekama i bujine poplave su naj- U Srbiji je Zakonom o vodama i prateim podzakon-
ee elementarne nepogode u Srbiji. To je uslovlje- skim aktima propisana obaveza lokalne samoupra-
no poloajem i reljefom Srbije. Zato je odbrana od ve u oblasti odbrane od poplava. Primena ove oba-
ovih elementarnih nepogoda institucionalno orga- veze je pokazala brojne probleme usled manjkavo-
nizovana od 19. veka do danas. Drava je preko svo- sti zakonskih propisa koji su iskljuili postojanje bu-
jih specijalizovanih slubi i javnih preduzea organi- jine poplave uz istovremeno prebacivanje previe
zovala odbranu od poplava na velikim rekama i za- obaveza lokalnim zajednicama. Istovremeno je obu-
titu meunarodnih i ostalih glavnih saobraajnica. ka za odbranu od poplava i bujica svedena na zane-
Lokalna samouprava je uvek imala svoju ulogu u marljiv nivo. Pojava bujinih poplava ili kratko bu-
sistemu odbrane od poplava, od uea u drav- jica zahteva potpunu spremnost i organizaciju ove
nom sistemu odbrane na velikim rekama do od- sloene aktivnosti na nivou lokalne samouprave.
brane od bujinih poplava na svojoj teritoriji. Taj Poseban problem je uoen u nesnalaenju nadle-
udeo je stalno rastao u skladu sa razvojem ugroenih za odbranu od poplava u optinama u pripre-
ne infrastrukture i objekata koji su pod direktnom mi sistema odbrane i delovanja tokom i posle po-
upravom lokalne samouprave. plave. U brojnim sluajevima su lokalne samou-
Postojei zatitni sistem je slabio usled porasta prave ekale na delovanje dravnog sistema zati-
obima nezatienih objekata, nedostatka sredsta- te od poplava iako su bujine poplave bile lokalne
va za izgradnju novih i neodravanja postojeih i njihova zakonska obaveza. Ti problemi su ukazali
zatitnih sistema. Uprkos tome, postojei zatitni na potrebu osposobljavanja lokalnih samouprava
sistem za odbranu od poplava i bujica izdrao je za pripremu i aktivnu odbranu od poplava i bujica.
katastrofalnu poplavu Dunava tokom 2006. godi- U Srbiji ne postoji lokalna samouprava, kao ni po-
ne. Pitanje je gde su granice zatitne sposobnosti jedinci, koji se nisu suoili sa poplavama ili bujica-
postojeeg sistema. ma jer su te vrste elementarnih nepogoda u pro-
Koliko negativan uticaj ima zavaravanje o zatit- losti bile veoma este.
noj sposobnosti postojeeg sistema svedoe prime- Uloga lokalne samouprave u odbrani od poplava je
ri katastrofalnih poplava i bujica koje su pogodile od prvorazrednog znaaja, a dobro osmiljena or-
evropske zemlje u periodu od 2000. godine do da- ganizacija i jasna podela zaduenja u pripremi i
nas. tete od tih poplava su uslovile reviziju posto- sprovoenju odbrane moe znaajno umanjiti rizik
jeeg zatitnog sistema, kao i promenu kriterijuma od katastrofalnih teta i ljudskih rtava.
i stvaranje novog koncepta odbrane.

Zakon o vanrednim situacijama Republike Srbije i da je uklonjena opasnost od bujica i poplava.
(Slubeni glasnik RS, broj 111/09), preciznije je de- Ona je samo smanjena i uvek postoji verovatnoa
finisao ulogu svih subjekata dravne uprave u van- neke pojave koja e prevazii odbrambenu sposob-
rednim situacijama. Jasno je definisana uloga lokal- nost izgraenog zatitnog sistema.
ne samouprave u delovanju u vanrednim situacija- S obzirom na rasprostranjenost brdsko-planinskih
ma, meu kojima su poplave redovna pojava. podruja u Srbiji i razvijenu hidrografsku mreu,
bujine poplave se javljaju vrlo esto, skoro svake
godine. Kao to je poznato, geneza velikih voda se
Nastanak poplava i bujica odvija u gornjem delu sliva, dok se poplave javlja-
ju u renim dolinama, u donjem toku. U vezi s tim,
treba istai da donji tokovi veine bujinih vodo-
Poplave na rekama su prirodni fenomeni koji da- toka u Srbiji, sa razvijenim renim dolinama, ima-
leko prevazilaze okvire vodoprivrede i hidrotehni- ju veliki socijalni i privredni znaaj. U tim dolina-
ke. U istoriji je poznato da su reke i poplave imale ma se nalazi veliki broj gradskih i seoskih naselja,
znaajan uticaj na razvoj ljudskog drutva. Izliva- kao i znaajna saobraajna infrastruktura. Veina
nje velikih voda iz renih korita i plavljenje renih renih dolina ima poljoprivrednu namenu, dok se
dolina svrstavaju se u najstarija ljudska iskustva, pored naselja esto nalaze i industrijske zone. To
jednako kao i njihov antipod sua. Poplave na ve- znai da poplave ugroavaju veoma vredna dobra
likim rekama i dan-danas donose plodnost zemlji- u priobalju naselja, saobraajnice, poljoprivredu
tu. U mnogim zemljama postoje obredne svea- i industriju.
nosti kojima se proslavlja povratak godinjeg ci- Kada se govori o bujinim poplavama, treba ima-
klusa poplava i kada poplave zakasne ili izostanu, ti u vidu da je ovaj pojam znatno iri nego u slu-
nastaue glad i patnja ljudi i domaih ivotinja. aju poplava na veim rekama. Otuda je ispravni-
Danas je potrebno imati u vidu da globalne i kli- je govoriti o bujinim procesima, nego o popla-
matske promene predstavljaju jedan od najveih vama, jer se zaista radi o jednom skupu fenomena
izazova dananjice. Poplave prouzrokovane jakim koji se odigravaju u bujinom vodotoku i prioba-
regionalnim padavinama postaju sve uestalije, lju, pri nailasku talasa velikih voda. Pored klasine
intenzivnije i mogu da prevaziu zabeleene kata- manifestacije poplava (usled izlivanja velikih vo-
strofalne poplave. da iz korita), uporedo se javljaju i fenomeni buji-
S druge strane, bujice nastaju od kia velikog in- ne lave, odrona i klizita. Bujini talasi su poveza-
tenziteta koje padaju iz oblaka poznatih kao ku- ni sa jo jednim fenomenom, koji ima veliki uticaj
mulonimbusi, koji su takoe i uzronik gradono- na razmere pojave koja se samo uslovno moe na-
snih padavina. Grad pogaa srazmerno uzak pro- zvati poplavom.
stor od 100m do 300 m, dok kia iz ovih oblaka Naime, usled naglog nadolaska velikih voda, bu-
pokriva povrinu od 10 km do 30 km. Ono to jini talasi imaju vrlo izraeno strmo elo (buji-
zabrinjava jeste pojava sistema kumulonimbusa, na pesnica), koje ima veliku razornu mo. elo ta-
koji pokriju povrinu veu od 600 km, uz izuzet- lasa rui drvee, potkopava obale, stvara odrone i
no velike padavine u kratkom vremenu (1 5 sa- klizita. Sav taj zahvaeni materijal izmean sa vo-
ti), to je karakteristika tropske klime. Takve kie dom rui sve to mu se nae na putu. Samo dobro
u najkraem roku pretvore i srazmerno velike reke projektovani i izvedeni objekti za ureenje bujica
u ruilake bujice koje, osim unitavanja svega to mogu da preive i obave zatitnu funkciju od nale-
im je na putu, odnose i ljudske rtve. ta mase koja se naziva bujina lava jer zaista li-
Velike poplave u prolosti, kakve su se beleile jed- i na tu pojavu.
nom u sto godina, sada se sve ee ponavljaju. Hidroloki reim bujinih vodotoka je takoe spe-
Blage zime sa malo snega tokom kojih satima pada cifian. Bujini karakter hidrolokog reima mani-
jaka kia ili pak obilan sneg uz ekstremne tempe- festuje se velikim rasponom proticaja i karakteri-
raturne oscilacije poveavaju opasnost od poplava. stinom formom hidrograma velikih voda. Odnos
S druge strane, ljudi su nastojali da ogranie pro- proticaja velikih voda i malih voda je reda velii-
stor koji su dotle zauzimale reke i potoci. To je ne Qmax /Qmin ~ 10, za razliku od velikih aluvi-
ostvarivano od osvita civilizacije izgradnjom nasi- jalnih vodotoka gde je Qmax /Qmin ~ 10. S druge
pa i produbljivanjem renih korita. Uobiajeno je strane, trajanje velikih voda je vrlo kratko, reda ve-
shvatanje da je to raeno zbog oslobaanja zemlji- liine nekoliko asova. Hidrogrami bujinih talasa
ta za poljoprivredu, to je delimino tano. Plo- imaju kratku vremensku bazu, pri emu je posebno
vidba je bio glavni razlog regulisanja reka i poto- kratko vreme porasta (uzlazna grana) zbog brzog
ka. I danas je to najjeftiniji nain transporta i je- formiranja i naglog nadolaska velikih voda. Krive
dini kojim se moe prenositi teret velikih dimen- trajanja proticaja bujinih vodotoka u toku godine
zija i teine. imaju takoe karakteristinu formu, sa vrlo krat-
Razvijene su brojne metode i vrste objekata za re- kim trajanjem velikih voda (nekoliko dana godi-
gulaciju reka i ureenje bujica, kojima je tokom nje) i dugim trajanjem malih voda i srednjih voda.
vremena poveavana efikasnost zatite. To ne zna-
10 Lokalna zajednica i problematika bujinih poplava

U kategoriji manjih vodotoka, bujini karakter hi- Dugo je vladalo ubeenje da se bujini karakter
drolokog reima se ispoljava, pre svega, specifi- poplava zavrava kod tokova sa veom povrinom
nom genezom, brzom koncentracijom i kratkim od oko 100 km. Meutim, poslednjih godina do-
trajanjem velikih voda. Talasi velikih voda na ma- godile su se tipine razorne bujice katastrofalnih
njim tokovima imaju tipine karakteristike buji- razmera i na tokovima sa povrinom sliva veom
nih talasa, sa naglim nadolaskom i kratkom vre- od 1000 km.
menskom bazom. Posebno je izraen dvofazni ka- Svaka bujina poplava priinjava tetu renom
rakter teenja velikih voda zbog velike mase sus- priobalju. U sluaju manjih izlivanja velikih voda
pendovanog i vuenog nanosa koji se prenosi u ta- bujinih vodotoka, koja se ee javljaju, tete ni-
lasima, to onemoguava psamoloke1 vrste osma- su tako velike. Meutim, povremeno se u bujinim
tranja i analize, uobiajene na velikim rekama. podrujima Srbije javljaju izuzetno velike bujine
Za razliku od klasinih bujica, kod kategorije ma- poplave, sa ljudskim rtvama i velikim materijal-
njih vodotoka nije uvek podjednako izraen bujinim posledicama.
ni karakter velikih voda. U zavisnosti od raspore-
da i intenziteta padavina u slivu, geneza velikih
voda moe biti razliita, u prostornom i vremen-
skom smislu. Otuda se javljaju i talasi velikih vo-
da sa duom vremenskom bazom i manjim mak-
simalnim proticajem, ali i tipini bujini talasi, sa
karakteristinom formom hidrograma.
1 Psamologija je nauka koja se bavi istraivanjem produkcije i transporta

sedimenata (nanosa) du korita i obala vodotoka i deo je ire naune oblasti
hidrogeologije.

2. Erozija, bujice i eroziona
podruja
Bujine poplave i erozija zemljita su nerazdvojive imperije koja je iznenada izgubila bogate prinose
prirodne pojave koje su oblikovale reljef daleko pre sa osvojene zemlje u severnoj Africi. Sve to je re-
pojave ivih bia na Zemlji. Izraeno delovanje kli- zultat erozije koja je uradila svoj deo posla i ogole-
matsko-meteorolokih inilaca, kao to su pljusko- la zemljite. Na slici 2. vidi se izgled ogoljene povr-
vite kie i oluje, izazivaju bujine poplave, koje se ine za koju nije lako upotrebiti re zemljite. Ogo-
manifestuju razornou, velikom brzinom nastan- ljena povrina sa slike nalazi se svega desetak ki-
ka i kratkoom trajanja. Sa druge strane, postoji lometara od obale Sredozemnog mora i u prolo-
neprimetno delovanje klimatskih inilaca koje se sti je bila pokrivena umom na koju je padalo do-
manifestuje kao proces erozije zemljita. Erozija je voljno kie za njen opstanak. Danas na tim mesti-
spora i slabije primetna do trenutka kada ogoli i- ma, usled nedostatka uma, pada izmeu 100 mm
tave pokrajine, drave i delove kontinenata. Trago- i 300 mm padavina, odnosno litara vode po kva-
vi civilizacija koje su nestale usled delovanja ero- dratnom metru godinje2.
zije prisutni su u celom svetu. Erozioni procesi su teko primetni i spori i naje-
Nijedan grad ne moe opstati bez hrane i vode. e se konstatuju tek kad se ogole velike povrine,
Grad sa slike je u severnoj Africi i pripadao je mo- a tada problem erozije postaje teko reiv ili nere-
nom Punskom carstvu. Mo tog carstva se zasni- iv problem. Zbog promene mikroklimatskih oso-
vala na proizvodnji ita i drveta, posebno kedrova bina podruja uspostavlja se novi reim padavina,
koji su korieni u brodogradnji. Vojska Punskog a odlikuje se smanjenim ukupnim koliinama pa-
carstva je koristila bojne slonove na kojima je nji- davina na podruju, ali i eim kiama velikog in-
hov car Hanibal preao preko Alpa. Slonovi jedu tenziteta i dugim sunim periodima. Tako se po-
priblino jedno drvo dnevno. Drvee je neto to stupno stvaraju pustinje.
je teko nai na dananjim goletima tih prostora.
Rimske arhive govore o velikim prihodima koje je
Rimska imperija ubirala sa tih prostora nakon po-
2 Procene su da su pre krenja uma na severu Afrike prosene godinje
bede nad Hanibalom i osvajanja Punskog carstva. padavine iznosile od 500 do 700 milimetara vodenog taloga godinje, ali su
Srazmerno topla klima obezbeivala je i dve etve usled ogoljavanja terena padavine danas viestruko manje. Smanjivanjem
umskih povrina smanjuje se i evapotranspiracija, ime se mikroklimatska
ita godinje sa ukupnim godinjim prinosima ko- slika podruja menja u smeru poveanja temperature i smanjenja vlanosti
ji su dostizali oko 10 tona po hektaru godinje. u- vazduha, a to direktno prouzrokuje i manje padavina na podruju. Jedinica za
izraavanje koliine pale kie izraava se u milimetrima vodenog stuba [mm]
me su seene za brodogradnju i sve druge namene. u odreenom periodu (dan, mesec, godina), to odgovara i jedinici izraenoj
Priblino tri veka kasnije poinje propast Rimske u litrima pale kie po metru kvadratnom [l/m2].

Slika 1: Ruevine nekada bogatog i monog Slika 2: Ogoljene povrine severne Afrike
grada Punskog carstva u nekadanjem Punskom carstvu
Erodiranje (najedanje) zemljita se ostvaruje naj- za takve vetrove odnoenje sitnih zemljinih esti-
pre termikim naprezanjem, jer vlaga, mraz i to- ca ne predstavlja nikakav problem. Za razliku od
plota postupno drobe zemljite i pripremaju ga za vode, vetar je u stanju da pokrenut nanos prene-
kiu i vetar koji pokreu zdrobljen materijal. se i na drugi kontinent, zato nije retkost da u na-
Svakako da svaka kia ili vetar nemaju dovoljno e predele vetar donese crvenu prainu iz Sahare.
energije da pokrenu pripremljen materijal. Narod Sav erozijom pokrenut materijal prenosi se sna-
je svakoj vrsti kie i vetra dao ime koje ih karakte- gom vetra i vode. U Srbiji su zastupljena oba oblika
rie. Sipljiva kia oroava zemlju i lepi se za odeu, erozije, ali kada je re o transportu pokrenutih e-
ali ne daje nikakav oticaj. Plaha kia je neto to stica, vetar ima tranzitnu ulogu jer svaka vetrom
svaki poljoprivrednik eli, jer gotovo svaka kap ki- pokrenuta estica u nekom trenutku bude zahva-
e zavri u zemljitu i jedva da ima nekog povrin- ena vodom i odneta do vodotoka.
skog oticaja. Pljusak je vrsta jake kie velikog in- Od iskona do danas ljudi nastoje da, ukoliko je
tenziteta, veeg od 30 mm na sat. Te kie imaju ve- ikako mogue, ne budu na putu razorne bujine
liku energiju udara. Kine kapi ove vrste kia ima- poplave, a tamo gde to nije bilo mogue, graene
ju prenik od 1,5 mm do 7 mm i svaka kap je pro- su manje ili vie uspene graevine za zatitutu od
jektil koji na zemlju pada brzinom od 3 do 6 m/s bujica. Ogoljene povrine su idealne za neometano
(slika 3). Prosean prenik kapi u takvim kiama slivanje vode tokom jake kie. Kako ne postoje pre-
je oko 3mm u uslovima nae klime. Na slici je pri- preke koje bi smanjile brzinu teenja, voda pojaa-
kazan udar kine kapi o povrinu zemlje. Ne treba no erodira zemljite i stvara jaruge i formira buji-
ga nikako razlikovati od bombe jer je vidljiv efe- ni poplavni talas.
kat razaranja. Rimljani su na prostore Srbije doli poetkom nove
Tokom pljuska svake sekunde na zemlju padne od ere, a njihovi opisi tih krajeva govore o gustim pra-
10 do 30 tona takvih projektila po km povrine. umama, bogatim panjacima, plodnim ravnica-
Kako je povrina tipinog kinog oblaka koji izru- ma i plovnim rekama. Najverovatnije je takvo sta-
uje pljuskovite padavine najee oko 10-30 km, nje ostalo do srednjeg veka i velikih osvajakih ra-
nije teko izraunati ukupnu koliinu pale vode. tova Otomanske imperije. Svaki osvajaki pohod,
Pljuskovi erodiraju i ravno zemljite, a na strmom kao i odbrambeni, pustoio je sve to mu se na-
skoro sva pala voda otie zajedno sa nanosom, ak lo na putu. Na prvom mestu su stradale ume koje
i na potpuno suvom i vodopropusnom zemljitu. su bile potrebne za gorivo i grau za vozila, brodo-
Iako to izgleda nelogino, treba shvatiti da bez ob- ve i kue. Stoka koja je pratila takve pohode, jaha-
zira na vodopropustljivost i suvou zemljita, oti- a, teglea ili za prehranu, opustoila je panjake i
e sve ono to prevazilazi mo upijanja. Tako u na- useve. Tome treba dodati i nebrojene izbeglice koje
im predelima nije retka pojava bujica na peskovi- su se sklanjale to dalje od sukobljenih vojski i ta-
tim terenima koji imaju najveu mo i brzinu upi- koe nastojale da zadovolje svoje potrebe.
janja. Vetar takoe ima razna imena, od lahora do Do kraja sedamnaestog veka je opustoena okoli-
oluje. U naim ravniarskim predelima duvaju ja- na saobraajnih koridora od Soluna do Segedina,
ki, olujni vetrovi, pa ima i pojave tornada (slika 4). od Nia do Carigrada, zatim od Paraina do Nego-
Snaga vetrova u ravniarskim krajevima je velika, tina, kao i onih koji su vodili do rudnika koji su ta-
esto se deava i da izduvaju seme iz zemljita, pa koe troili drvo.

Slika 3: Udar kine kapi o zemljite Slika 4: Tornado je uvrnuo debela i zdrava
stabla (Skorenovac 2006)
Stanovnitvo je desetkovano epidemijom kuge, to je na mestima velikih i dugotrajnih bitaka i mestima

omoguilo prirodi da se oporavi i obnovi vegetacio- prelazaka vojski preko velikih reka.
ni pokriva, ali najee drugim vrstama, koje su br- Druga polovina devetnaestog veka je Srbiji donela
zinom rasta i skromnim potrebama za vodom zau- razvoj rudarstva, industrije i eleznikog saobra-
zele stanita spororastuih vrsta (npr. hrast lunjak). aja. Kao i svuda u Evropi i svetu, taj razvoj je pla-
U Vojvodini su nestale hrastove ume na svim vi- en unitavanjem velikih prostora eksploatacijom
im terenima i opstale su samo one u zoni plavlje- uma, unitenjem panjaka i oranica i na bezbroj
nja velikih reka. Erozija je uradila svoj posao i od- drugih naina. Naseljavanje podruja u kojima se
nela plodni sloj zemljita i na povrinu je dospeo razvijaju industrija i eleznica uslovilo je veu po-
pesak. Tako su nastale Deliblatska, Ramsko-Golu- trebu za hranom za ljude i domae ivotinje. ume
baka i Subotika peara koje su u dananjoj Sr- su poseene, panjaci i oranice teko devastirane
biji. Sline peare postoje kod Segedina (Maar- da bi zadovoljile i tu potrebu.
ska) i urevca (Hrvatska). Te peare su nastale
Slika 5: Detalj iz Deliblatske peare iz 1854. godine Slika 6: Tipina golet puna dubokih jaruga
nastala intenzivnim erozionim procesima (1934)

Ogoljeno zemljite, bez vegetacije, olakalo je sli- zakonom je inicijalno definisan termin eroziono
vanje voda i od relativno malih pljuskovitih kia podruje, koji je u to vreme podrazumevao erozi-
koje je do tada upijao vegatacioni pokriva i pedo- jom ogoljeno zemljite.
loki sloj. Svaka jaa kia erodirala je zemljite i Tokom oba svetska rata okupacione snage su spro-
stvarala jaruge, a zemljite je ubrzano gubilo plod- vodile zatitu od bujica svih za njih vanih saobra-
nost. S druge strane na ogoljenom zemljitu se for- ajnica prema austrijskim i nemakim metodama.
miraju bujini talasi koji svoj put zavravaju u do- Ta sluba je bila pod direktnom komandom oku-
linama, razarajui mostove, puteve, eleznice, na- pacione vojske.
selja i druge objekte. Posle Drugog svetskog rata organizovana borba sa
U Srbiji, koja je u prvoj polovini dvadesetog veka bujicama i erozijom je nastavljena prema zakoni-
prola kroz etiri rata, cenu su platile ume i stvara- ma Kraljevine Jugoslavije. Najvei problem je bio
nje goleti. Bujine poplave su bile stalno prisutna rena eleznikom i putnom koridoru kroz Grdeli-
alnost. Na slici 6. prikazan je detalj ogolelih povri- ku klisuru. Bujine poplave su razarale elezni-
na koje su bile realnost na velikim prostorima Srbije. ku prugu i put i prouzrokovale vienedeljne preki-
de saobraaja. Kako je re o jednom od znaajnih
evropskih kopnenih saobraajnih koridora prema
2.1. Istorijat borbe sa Grkoj i Bugarskoj, danas poznatog pod imenom
bujinim poplavama koridor 10, prekidi su nanosili ekonomsku tetu
koja je viestruko prevazilazila vrednost unitenih
i erozijom u Srbiji eleznikih i putnih objekata.
Prvu polovinu dvadesetog veka karakterie uree-
U Srbiji je organizovana borba sa bujinim popla- nje bujica primenom pasivne odbrane ugroenih
vama zapoeta 1907. godine. U to vreme je ure- objekata i poumljavanjem goleti. Cena tih rado-
enje bujica bilo fokusirano na zatitu eleznikih va je bila previsoka, i to je jedan od glavnih razlo-
pruga, pa je ta oblast bila pod upravom Ministar- ga zato je pokrivenost uslovno zatienih objeka-
stva saobraaja. Kao i u evropskim zemljama, po- ta bila srazmerno mala, praktino svedena na uza-
sao na ureenju bujica poveravan je inenjerima ni koridor uz eleznike pruge.
koji su projektovali i gradili eleznike pruge i pra- Klasini austrijski, nemaki i francuski pristupi
tee objekte. To su bili graevinski, umarski i ru- ureenju bujica su pokazali svoje nedostatke jer
darski inenjeri. Mrea umskih i rudarskih ele- ublaavaju posledice, a ne otklanjaju uzroke bu-
znikih pruga je u to vreme progresivno rasla jer je jine poplave. Zbog toga su bila potrebna nova re-
bila najekonominiji nain kopnenog transporta. enja. Na Slici 7. prikazana je unitena regulacija
Srbija je 1930. godine bila prva zemlja u svetu ko- bujinog toka usled razorne bujine poplave, ko-
ja je institucionalno uredila i borbu sa erozijom. Za ja je nadmaila izraunate proticaje za izvedeni
razliku od do tada uobiajenog austrijskog, nema- objekat. Razaranje regulacije direktna je posledica
kog i francuskog naina borbe sa bujicama, izbegli neotklonjenih uzroka bujine poplave. Progresiv-
naunici iz Rusije su doneli razvijenu nauku o ze- no poveanje ogolelih i erodiranih povrina uslov-
mljitu i njegovom ouvanju, koju su ugradili u za- ljavalo je poveanje oticanja velikih voda i razorne
kon o eroziji i bujicama Kraljevine Jugoslavije. Tim
Slika 7: Sruena regulacija bujinog vodotoka Slika 8: Tipina kegla vuenog nanosa
na ulivu u akumulaciono jezero

snage bujice i realno sniavanje zatitne sposob-
nosti izgraenih objekata.
Veliki problem je bio i u nepostojanju metoda ko-
jima bi se erozija i bujice analizirale i koje bi pru-
ile pouzdane podatke za analize, planiranje i pro-
jektovanje. U mnogim zemljama u Evropi i svetu i
danas postoji otra podela na ureenje bujica i za-
titu od erozije. Ta monodisciplinarna podela je vi-
e uslovljena uskostrunim profilima koji nemaju
dovoljna znanja neophodna da bi jedni druge razu-
meli. Tako je nastao veliki broj metoda koje se ko-
riste iskljuivo u oblasti ureenja bujica i drugih
koje su usko fokusirane na poljoprivredu i gubitke
zemljita usled erozije.
Merenje pronosa nanosa je ostalo nepromenjeno.
Meri se samo suspendovani nanos (prah i prai-
na). Vueni nanos (pesak, ljunak, obluci i kame- Slika 9: Zasuta akumulacija Zvornik na Drini
nje) meri se jedino kontrolom zasipanja jezera. Sli-
ka 8. prikazuje detalj bujine naplavine, kegle,
vidljive usled niskog nivoa akumulacionog jezera.
Metode ureenja bujica su bile zasnovane na iz-
gradnji bujinih pregrada, pragova i regulacija. Ti Servisa za konzervaciju zemljita (SCS)3 i donoenja
objekti su funkciju zadravanja nanosa brzo gubi- amerikog zakona o eroziji (1938), u kojem je erozija
li i zadravali samo funkciju spreavanja produ- nazvana dravnim neprijateljem broj 1.
bljivanja bujinih korita. Ta funkcija je sasvim do- SCS sluba je razvila brojne metode potrebne za
voljna za zatitu eleznice i naselja, ali je nedovolj- pouzdanu borbu sa erozijom koja pogaa poljopri-
na za spreavanje zasipanja akumulacija jezera i vredu, koja je i danas osnova amerike ekonomi-
plovnih puteva. Raspoloive erozione metode nisu je. Prvi su zapoeli istraivanje procesa erozije i ra-
davale odgovor na pitanje o stvarnom intenzitetu zvili prvu analitiku metodu. Nazvana je jednai-
zasipanja akumulacija, kao ni o potrebnom obimu na zemljinih gubitaka (SLE)4, ija je osnovna pri-
radova za taj sloen zadatak. mena na poljoprivrednim zemljitima na nagibi-
Akumulacija Zvornik na Drini je prva platila ce- ma terena manjim od 15 %, to je primenljivo sa-
nu neznanja u toj oblasti (slika 9). Zasuta je tokom mo na ravniarskim i breuljkastim delovima Sr-
nekoliko godina. Ista sudbina je pretila i drugim bije na kojima ima obradivog zemljita. Izvrena
novoizgraenim akumulacijama. Nivo strunog i su brojna poboljanja, pa je usledila modifikacija
naunog znanja u toj oblasti je i u svetskim raz- osnovne SLE metode i metoda koja je i danas u
merama bio skroman. Nakon analize prikupljenih primeni zove se univerzalna jednaina zemljinih
podataka uoeno je da osnovni problem predstav- gubitaka (USLE)5. Naalost, navedeno ogranienje
lja deskriptivan (opisni) i neujednaen prikaz sta- nije prevazieno. Metoda daje izvanredne podat-
nja erozije i bujica, bez ikakvih pokazatelja pogod- ke potrebne za poljoprivredu (precizno definisanje
nih za numeriku obradu ili klasifikaciju. vrste i koliine hraniva i eventualne meliorativne
Sjedinjene Amerike Drave su na izvestan nain popravke zemljita). Ispravna primena te metode
sledile miljenja naunika iz Kraljevine Jugoslavi- zahteva da na analiziranom podruju postoje kon-
je i utvrdile da je ekonomska kriza iz 1929. godine trolna ogledna polja i namenski ureaji za osma-
bila direktna posledica erozije, odnosno pojave ko- tranje intenziteta kia, to je kod nas i danas prava
ja se struno naziva lom zemljita. Lom zemljita retkost. Razvoj te metode trajao je nekoliko dece-
je sluaj eksponencijalnog ubrzanja erozionih pro- nija i ne prekida se, a ostvaren je obimnim ogled-
cesa usled gubitaka prirodnih veziva u zemljitu: nim osmatranjima, laboratorijskim opitima i ana-
nakon loma zemljita, povrinu zemljita razaraju lizama. Na taj veliki nauno-istraivaki projekat,
i srazmerno slabe kie i vetrovi. kome su Sjedinjene Amerike Drave dale prioritet
Aleksandar Ivanovi Stebut je utemeljitelj savre- u odnosu na naoruanje i vojsku, utroene su dese-
mene nauke o zemljitu (pedologije). Iz Rusije u Ju- tine miliona dolara samo tokom prvih decenija ra-
goslaviju doneo je svoje znanje i tu oblast je pre- da, a do sada i mnogo vie.
davao na Beogradskom univerzitetu. Tvorac je prve
klasifikacije zemljinih tipova, koja je i dan- danas
osnova razvoja nauke o zemljitu. Njegove metode i
klasifikacija su prihvaene u svetu, posebno u SAD, 3 SCS Soil Conservation Service, vie pogledati na: http://www.nrcs.usda.
gde su erozioni problemi zahtevali mnogo vie zna- gov/wps/portal/nrcs/site/soils/home/.
nja. Bio je inicijator osnivanja amerikog dravnog 4 SLE (Soil Loss Equation) jednaina zemljinih gubitaka.
5 USLE (Universal Soil Loss Equation) univerzalna jednaina zemljinih gubitaka.

Navedena ogledna i laboratorijska istraivanja su
omoguila stvaranje nove metodologije namenje-
ne prouavanju erozije i bujinih tokova, koja je
nazvana metoda potencijala erozije, koja je odav-
no standardna metoda i alat za sve inenjerske
probleme u vezi sa erozijom i bujicama u oblasti
vodoprivrede, a kasnije i ire (slika 10). Prva verzi-
ja metode sadrala je sledee module:
kvantitativna klasifikacija erozije (1954);
kvantitativni reim nanosa (1955);
klasifikacija bujinih tokova (1956);
metode optimizacionih prorauna koliine
protiverozionih radova (1958).
Metoda je usavravana i dopunjavana novim mo-
dulima nekoliko puta, i to:
metoda potencijala erozije I faza (1966);
Slika 10: Laboratorijska eksperimentalna metoda potencijala erozije II faza (1968);
ispitivanja intenziteta erozije metoda potencijala erozije III faza (1986);
identifikacija erozionih podruja (1998);
metoda aktivne borbe sa bujinim poplava-
ma na neureenim vodotocima (1998);
Naa zemlja nije zaostajala u oblasti borbe sa ero- razvoj informacionih i GIS procedura i apli-
zijom i bujicama. Odmah po osnivanju, Institut za kacija za EPM6 (od 1985. do danas).
vodoprivredu Jaroslav erni, meu brojnim zada- S obzirom na to da je metoda razvijana za primenu
cima, dobio je i zaduenje da izuava problem nes- na celoj teritoriji tadanje drave (Jugoslavije), mo-
porne veze izmeu bujinih poplava i erozije ko- rala je da odgovori uslovima svih klimatskih vari-
ji su postali veliki problem. Amerika USLE me- jacija na tom prostoru, odnosno godinjoj sumi pa-
toda davala je prostorne intenzitete gubitaka ze- davina u rasponu od 260 mm do 5 000 mm, sred-
mljinog resursa, ali nije davala odgovore na pi- njogodinjoj temperaturi od +3 C do +28 C i ve-
tanja prostornog i vremenskog transporta odne- trovima ija brzina dostie 200 km/h. Danas se sa
senog zemljita, odnosno nanosa. Zbog toga je za- uspehom primenjuje i van granica bive Jugosla-
poet rad na istraivanju veze izmeu intenziteta vije. Ukupni trokovi razvoja ove metode iznosi-
erozije i transporta nanosa. Nakon nekoliko godi- li su oko deset miliona dolara, a EPM metoda se
na merenja na bujinim vodotocima determinisa- uz skromna sredstva i dalje usavrava, u skladu sa
ne su karakteristike reima erozionih nanosa. novim saznanjima o erozionim procesima.
Za formiranje pouzdanije baze podataka osnova- Metoda potencijala erozije (EPM) polazi od analiti-
ni su ogledni slivovi u nekoliko regiona bive Ju- ke obrade podataka o iniocima koji utiu na erozi-
goslavije, koji su se razlikovali po vie parameta- ju. Kako je erozija prostorna pojava, prikazuje se na
ra (klima, geologija, zemljite, reljef i vidljivi erozi- karti prema klasifikaciji na osnovu analitiki izrau-
oni procesi). Za razliku od amerike metode koja se natog koeficijenta erozije (Z), koji ne zavisi od klimat-
fokusirala na obradivo zemljite, naa istaivanja skih karakteristika, ve od karakteristika tla, vegeta-
su bila fokusirana na vezu erozijavodotoknanos. cionog pokrivaa, reljefa i vidljive zastupljenosti ero-
Zato su ogledni slivovi opremani podjednako opre- zije. Na osnovu analitiki izraunate vrednosti koefi-
mom za osmatranje erozije i hidrometrijskim pro- cijenta erozije, erozija se klasifikuje na pet kategorija,
filima za osmatranje oticanja voda i nanosa. sa sledeim vrednostima koeficijenta erozije i kvali-
U prvoj fazi proces erozije je dugotrajno drobljenje tativnim imenom kategorije erozije, kao to je prika-
zemljita naizmeninom suom i mrazevima, na- zano u tabeli 1.
kon ega prva jaa kia ili jak vetar pokreu neko- Korektno izraena karta erozije pomou ove me-
herentan povrinski sloj. Zbog sloenosti tog proce- tode i izraunati koeficijent erozije predstavljaju
sa nije mogue uspostaviti vru vezu izmeu in- osnovu za dalje proraune u koje se unose i kli-
tenziteta kie ili vetra i intenziteta erozije. matski inioci koji imaju direktan uticaj na koli-
Zato je u laboratoriji Instituta Jaroslav erni izra- inu erodiranog nanosa. Vani moduli ove meto-
ena eksperimentalna oprema za ispitivanje inten- de su: klasifikacija bujica, optimizacija potrebnih
ziteta erozije u dirigovanim laboratorijskim uslovi- protiverozionih radova, identifikacija erozionih po-
ma, drugaijih karakteristika u odnosu na standar- druja. Viedecenijska primena ove metode je po-
dne USLE generatore kie koji su simulirali prirod- kazala visok stepen pouzdanosti jer su se, na osno-
nu kiu. Eksperimenti su izvreni na razliitim vr-
stama zemljita koja su bombardovana serijama
razliitih intenziteta kie, dimenzija kinih kapi, u
uslovima razliitih temperatura. 6 EPM (Erosion Potential Method) - metoda potencijala erozije.

Kategorija erozije Raspon vrednosti Srednja vrednost Kvalitativni naziv kategorije
I Z > 1,0 Z = 1,25 Ekscesivna
II 0,71< Z <1,0 Z = 0,85 Jaka
III 0,41< Z<0,7 Z = 0,55 Srednja
IV 0,.20<Z<0,4 Z = 0,30 Slaba
V Z < 0,19 Z = 0,10 Vrlo slaba
Tabela 1: Kategorizacija erozije prema vrednosti koeficijenta erozije
vu karte erozije, izraunati moduli zasipanja aku- 2.2. Stanje erozije i bujica
mulacija ostvarili. u Srbiji
Naalost, nekoliko izgraenih akumulacija u biv-
oj Jugoslaviji vrlo brzo nakon izgradnje zasuto je
nanosom jer su pojedini samozvani eksperti izvri- Rezimirano, intenzitet erozije zavisi od etiri glavna
li modifikovanje EPM-a. To modifikovanje nije bilo inioca. Tri inoca predstavljaju prirodne karakteri-
zasnovano na neophodnim laboratorijskim testovi- stike podruja: geoloko-pedoloka podloga, reljef i
ma niti na drugim prateim istraivanjima, nego na klima, dok je nain korienja zemljita inilac koji
intuitivnoj promeni ulaznih koeficijenata metode. je u najveoj meri pod kontrolom ljudi, zbog ega je
Zbog toga su rezultati prorauna zasipanja bili vie- podloan dinaminim i brzim promenama.
struko ispod realnih vrednosti zasipanja akumula- Za klasifikaciju erozionih procesa u Srbiji upotreblje-
cija. Nasuprot modifikovanim metodama, osnovni na je EPM metoda (metoda potencijala erozije), koja
EPM dao je odstupanja manja od 5 %, to je u grani- eroziju klasifikuje u pet kategorija koje imaju i svo-
cama dozvoljenih odstupanja (do 10 %). ju kvantitativnu karakteristiku. To je trenutno sta-
Istraivanja koja su obavili strunjaci Instituta nje koje moe lako da se promeni nekom planskom
Jaroslav erni ukazala su na svu kompleksnost ili neodgovornom promenom naina korienja ze-
problema i na mogue pravce reavanja. Pokaza- mljita. Karta erozije Srbije je prikazana na slici 12.
lo se da je za efikasnu borbu sa bujinim popla- Poreenje stanja erozije, produkcije nanosa i planira-
vama i erozijom zemljita potreban strunjak ko- nje potrebnih radova zahteva reonizaciju, odnosno ne-
ji ima kompleks znanja iz hidrotehnike, umarstva ki vid podele teritorije. Slivovi, kao prirodne celine u
i agronomije uz dobar osnov iz geologije, geoteh- Srbiji, osnova su za prikaz, analize i poreenja7. Na sli-
nike, meteorologije i dr., to je uslovilo formiranje ci 13. prikazana je zastupljenost kategorija erozije na
specijalistikog smera za ureenje bujica i zati- znaajnim slivnim celinama u Srbiji.
tu od erozije.
7 Prema vaeem Zakonu o vodama (ZoV), Srbija je podeljena na vodna

podruja, koja, naalost, ne uvaavaju u potpunosti slivne celine kao osnovne
jedinice upravljanja vodama. Jedan od primera je i izdvajanje vodnog
podruja na teritoriji Grada Beograda u posebno vodno podruje, pri emu
se naruavaju sve norme slivne organizovanosti upravljanja vodama u korist
administrativne organizacije. Prethodni ZoV u daleko veoj meri potovao
je slivna podruja kao osnovne jedinice upravljanja vodama. ln 3, stv 15
ZoV glsi: Vodno podruje jeste oblst koju ini jedn ili vie susednih renih
slivov i podslivov ili njihovih delov n teritoriji Republike Srbije, zjedno
s pripdjuim podzemnim vodm, koje je odreeno ko osnovic z
uprvljnje vodm.
U Okvirnoj direktivi o vodama EU (ODV), u lnu 2, stv 15, vodno podruje
definie se ko: Povrina kopn i mor koj se sstoji od jednog ili vie
renih slivov zjedno s njihovim pripdjuim podzemnim i prioblnim
vodm, koje je po l. 3. (stav 1) utvreno ko glvn jedinic z uprvljnje
renim slivovim. U lnu 3, stv 1, ODV, blie se objnjv prethodno,
on glsi: Zemlje lnice odredie pojedinne slivove n svojoj drvnoj
teritoriji i, z potrebe ove direktive, grupisti ih u pojedinn vodn podruj.
Mli slivovi mogu se kombinovti s veim ili povezti s oblinjim mlim
slivovim i tko formirti vodn podruj, gde je to svrsishodno. Upravo
su delovi slivova u ZoV recidiv prevzienog koncept uprvljnj vodm.
Moe se rei i d je ovo kork unzd u odnosu n prethodni ZoV. Dakle,
neusklaenost novog ZoV sa ODV je poveana u odnosu na prethodni ZoV.

Slika 11: Procentualna zastupljenost erozije po kategorijama u Srbiji

Slika 12: Karta erozije Republike Srbije

Slika 13: Znaajni slivovi u Srbiji

2.3. Evidencioni list nih objekata vodovoda, elektrine mree, telekomu-
i ugroena mesta nikacija i dr.
Sledei korak je podela teritorije na manje jedinice.
Treba koristiti postojeu podelu na sela (mesne za-
Poznavanje ugroenih mesta i raspoloivih resursa jednice), kvartove i slino. Za svaku izdvojenu jedini-
osnova su odbrane od bujica i polava. Medijske vesti cu potrebno je odrediti poverenika za civilnu zati-
redovno prenose slike stradanja ljudi i njihove imovi- tu (u daljem tekstu: poverenik), koji dobija zaduenje
ne, koje prate neizostavne konstatacije poput: iznena- u sistemu odbrane od poplava i bujica na svom po-
da, neoekivano, nepripremljenost i slino. Za razli- druju. Najbolje je kada poverenik ivi na tom pro-
ku od poplava koje dolaze polako, bujice nastaju brzo, storu i dobro ga poznaje. Za njega se priprema detalj
ali nikako ne pripadaju grupi nepredvidljivih pojava. karte sa poverenom mu teritorijom.
Nepripremljenost lokalnih zajednica za pravovre- Zadatak poverenika poinje osnovnom evidencijom
meno reagovanje u sluaju pojave bujica je glavni problema. Na karti oznaava sva poznata mesta na
uzrok stradanja i teta. kojima se redovno javlja zaguenje protoka i plavlje-
Izgradnja zatitnog sistema za odbranu od bujica ka- nje zemljita, klizita. Posebno oznaava kue i delo-
sni za brzom urbanizacijom i sve je vie objekata ko- ve naselja koji se redovno ili povremeno plave ili ih
ji su nezatieni od bujica. Tu treba dodati i svoje- ugroavaju bujice. Posebno je vano registrovati ra-
vrsnu racionalizaciju tokom izgradnje saobraajni- zne deponije i smetlita.
ca i drugih infrastrukturnih objekata koji su izgrae- Takoe, evidentiraju se svi objekti dravne infra-
ni bez neophodne zatite od bujica koja je ostavljena strukture koje ugroava neki od lokalnih tokova ko-
za neka bolja vremena. esto prou i po dve tri de- ji su prema vaeoj klasifikaciji svrstani u vode II re-
cenije dok se ne dogodi razorna bujina poplava koja da. Poeljno je da se naini i fotografija svakog kriti-
srui sva nezatiena mesta i pokrene klizita kojima nog mesta, to danas nije nikakav problem. To e se
je podseena noica i koja nisu osigurana od pokreta. ilustrovati sa nekoliko primera (slike 14, 15, 16. i 17).
Ljudi kojima je poverena organizacija odbrane u lo- U primeru prikazanom na slici 16, trafostanica se na-
kalnoj samoupravi najee nemaju dovoljno znanja lazi u ravnici. Pored trafostanice tee mali i naoko be-
iz oblasti zatite od poplava i bujica. Zakoni ih obave- znaajni potok ije izlivanje ne smeta lokalnoj poljopri-
zuju da imaju planove za odbranu od poplava i naje- vredi, ali je ugrozio rad trafostanice jer je potopio ceo si-
e se to svodi na prepisivanje planova iz drugih op- stem podzemne komunikacije i komandi trafostanice.
tina, po pravilu iz optina potpuno drugaijih karak- Prikazan je drastian primer, a svaka lokalna zajedni-
teristika tokova i problema. Zato je na ovom kursu ca ima nekoliko trafoa koji snabdevaju neki od vital-
posebna panja posveena materiji koja ne zahteva nih sistema (vodovod, bolnice i druge javne objekte).
veliko struno znanje, ve detaljno evidentiranje pro- Poverenici su grupa ljudi koji moraju da prou krat-
blema i mogunosti na pojedinanim teritorijama. ku obuku. Iskustvo je pokazalo da nije presudna
Dosadanje iskustvo u primeni ove metode je po- kolska sprema ve poznavanje problema u svom
kazalo da je za teritoriju lokalne zajednice potreb- okruenju. Imaju i stalno zaduenje da prate stanje
no pripremiti osnovnu hidrografsku kartu na koju e u koritima reka i potoka i da pravovremeno obave-
se uneti hidrografska mrea svih reka, potoka i jaru- ste nadlene o nekom zaguenju korita.
ga, a zatim saobraajnice i naselja. Takoe je potreb- Za ujednaavanje podataka koji prikupljaju povere-
no u kartu ucrtati trase i take vanih infrastruktur- nici i ostali uesnici u odbrani od poplava i bujica
pripremljen je sistem obrazaca koji je nazvan Evi-
Slika 14: Tipian primer zaguenja Slika 15: Karakteristian nain poveanja
mostovskog otvora koji ometa protok vode nosivosti eleznikog propusta smanjem otvora

Slika 16: Velika trafostanica koja snabdeva Slika 17: Detalj potopljene komunikacione
strujom znaajan deo juga Srbije mree trafo-stanice
dencioni list, koji je tokom vremena pokazao svo- Podaci koje u evidencione listove unose poverenici
je prednosti. U onim optinama gde je ovaj obrazac podeljeni su prema odgovarajuim obrascima, a sa-
uveden u upotrebu, poplave i bujice iz maja 2014. mi podaci mogu se grupisati prema oblastima:
godine nisu nanele katastrofalne tete, pa se o tim obeleavanje kritinih deonica i lokacija na
mestima nisu ni pojavljivale vesti u medijima. bujinim vodotocima na podruju;
Evidencioni list sadri i podatke o detaljima koji su detaljno tekstualno opisivanje delova naselja
danas u nadlenosti Ministarstva unutranjih poslo- ugroenih od poplava bujinih vodotoka, sa
va Republike Srbije Sektor za vanredne situacije, odreivanjem broja stanovnika, stambenih i
to jeste znaajno poboljanje sistema voenja evi- privrednih objekata u plavnoj zoni;
dencionih listova, jer esto na nivou lokalne zajedni- odreivanje poloaja mostova, propusta i
ce nema dovoljno ljudi za tako obiman posao. drugih objekata na bujinim tokovima sa os-
Sektor za vanredne situacije najee poseduje spi- novnim dimenzijama objekata;
skove ljudstva i mehanizacije za potrebe mobilizaci- evidentiranje materijalnih sredstava za od-
je, to moe biti iskoristivo i za potrebe njihovog an- branu od poplava (oprema, mehanizacija i sl.);
gaovanja u oblasti od odbrane od poplava i bujinih evidentiranje smetajnih kapaciteta u slua-
poplava. Meutim, ti spiskovi esto ne sadre dodat- ju evakuacije stanovnitva i pokretne imovi-
ne specijalizovane podatke za potrebe odbrane od ne (sportske hale, kole i druge ustanove u
poplava i bujica, pa je njihovo auriranje, kao i au- koje se mogu evakuisati ugroeni).
riranje podataka u evidencionim listovima i optin- Karakteristine ugroene take, ili deonice iz eviden-
skim operativnim planovima za odbranu od poplava cionog lista, odnosno svi objekti koji mogu oteati
na vodama II reda, od sutinskog znaaja. ili u potpunosti onemoguiti proticanje nadolaze-
Evidencioni listovi se auriraju jednom godinje, za e bujice, moraju biti uneti u prethodno pripremlje-
sluaj postojanja promene na terenu, pa se takva nu hidrografsku kartu (poeljno u elektronskoj for-
promena auriranjem i evidentira. Najee prome- mi sa georeferenciranim podacima). Prednost elek-
ne koje se evidentiraju su ureenje ili zaputenost tronskih podataka je u tome to se lako mogu dopu-
odreene lokacije, izgradnja novih mostova i propu- njavati i koristiti u operativnoj odbrani. Takoe, sva-
sta, drugi radovi u koritu vodotoka ili pojava klizi- ka od unetih taaka na karti (bilo da je papirna ili
ta koje je zasulo reno korito ili preti da zaspe reno elektronska) mora biti jednoznano i jasno imeno-
korito i tako umanji popreni profil za oticanje voda. vana, uz izbegavanje korienja ifara za imenova-
Iskustvo je pokazalo da je za kartografsku evidenciju nje taaka9.
najbolja dravna karta u razmeri od 1:25 000.
Mali broj optina u mogunosti je da koristi elektron-
ske karte i napredne GIS sisteme, dok je veina usme-
rena na tradicionalne analogne karte tampane na pa-
piru, to ne umanjuje kvalitet prikupljenih podataka8.
9 Na kartama ne treba koristiti ifre koje su poznate samo jednom oveku ili
malom broju ljudi, nego opisne atribute kojima se oznaava vrsta objekta
8 Manu elektronskih podataka predstavlja mogu prekid u snabdevanju i daje opis lokacije Na primer: most kod starog hrasta, jer je taj naziv
elektrinom energijom, pa je rad takvih sistema ogranien trajanjem baterija optepoznat na toj teritoriji. U sluaju angaovanja jedinica Sektora za
na mobilnim kompjuterima. Zato je potrebno raspolagati bar jednom vanredne situacije, vojske ili dobrovoljaca koji nisu sa te teritorije, svi lokalni
papirnom (analognom) kopijom karata i evidencionih listova. stanovnici bie u mogunosti da ih upute na odreenu lokaciju.

3. Istorijat razvoja ureenja
bujica i zatite od erozije
Nauna saznanja i istraivake metode, bez obzira la je 10 podrunih organizacija nazvanih Erozi-
na njihov kvalitet, imaju vrednost tek kada se upo- ja. Sve to vreme Institut Jaroslav erni je pruao
trebe u praksi. Kako su erozija i bujine poplave strunu podrku u ovoj oblasti:
problem koji pogaa dve treine teritorije Srbije, izradom stratekih planova i osnova;
zahtevana su konkretna reenja za sanaciju erozi-
onih procesa i bujica, koja su jedinstvena za svaki
sluaj ponaosob.
Direkcija za ureenje bujica i zatitu od erozije, ko-
ja je formirana 1954. godine, u svom sastavu ima-
Slika 18: Obim izvedenih protiverozionih Slika 21: Karta zastupljenosti i obima izvrenih
radova tokom sto godina rada tehnikih i biotehnikih radova u Srbiji

Slika 19: Detalj Grdelike klisure snimljen u razmaku od 30 godina
pripremom zakonskih i podzakonskih akata; veka. Rasprostranjenost tehnikih i biotehnikih

razvojem procedura za popis i klasifikaciju radova u Srbiji data je na slici 21.
bujinih tokova; Na slici 19. uporedo je prikazan isti detalj podru-
razvojem metoda za kvantitativnu analizu ja Grdelike klisure snimljen u razmaku od 30 go-
erozivnih procesa; dina. To podruje je ujedno i ono sa najveom gu-
razvojem metoda prorauna reima nanosa stinom izvedenih radova tokom razvoja novih me-
i prognoze zasipanja akumulacija; toda ekonominog naina ureenja.
razvoj optimizacionih procedura za planira- Ekonomski efekti tog velikog posla su vidljivi i po
nje potrebnog obima radova; tome to je nekoliko akumulacija uspeno izgra-
razvojem procedura za odbranu od bujinih eno na podrujima koja su pre toga bila poznata
poplava na neureenim vodotocima. po razornim bujinim poplavama i zasipanju nano-
Optimizacione procedure za planiranje potrebnog som, kao to su Prvonek, Barje (slika 20) i druga.
obima radova su omoguile da se sa istim raspolo- Obim izvedenih radova na teritoriji Srbije tokom
ivim sredstvima uredi nekoliko puta vea povri- poslednjih pola veka je izuzetan, ali nije ravnomer-
na. Na slici 18. dat je grafiki prikaz obima izvede- no rasporeen (slika 21). Posledica toga je pojava
nih tehnikih i biotehnikih radova tokom sto go- bujinih poplava u podrujima koja u prolosti ni-
dina rada. Jasno se vidi da je intenzitet radova po- su bila predmet intenzivnog rada. Naalost, ta po-
rastao nekoliko puta u drugoj polovini dvadesetog druja su upravo ona sa najguom naseljenou
Slika 20: Sliv akumulacije Barje pre pedeset godina i danas

i velikom vrednou objekata. Samo na teritoriji mljita. Taj intenzitet erozije unitava plodno ze-
Grada Beograda, koja zauzima oko 4 % povrine mljite za 200 do 250 godina. U naim uslovima
Srbije, nalazi se polovina kapitalne vrednosti obje- intenzitet erozije moe varirati od 100 m/km do
kata, infrastrukture i energetskih objekata. Ta po- 4000 m/km godinje. Na slici 22. prikazana je
vrina stalno je ugroena bujinim poplavama jer prosena zavisnost trajanja zemljita u funkciji in-
urbanizacija zahvata doline malih i velikih vodoto- tenziteta erozije u Srbiji.
ka, pri emu se ne vodi rauna o opasnosti od bu- Seenje dve krive je u zoni intenziteta erozije od oko
jinih poplava. 500 m/km godinje (i trajanja zemljita od 500
godina) i predstavlja sadanje stanje. Na dijagra-
mu su oznaene jo dve vrednosti. Desna vrednost
3.1. Produkcija na dijagramu je stanje iz 1952. godine, kada su za-
erozionih nanosa poeti obimni radovi i kada je intenzitet erozije bio
oko 1400 m/km godinje (trajanje plodnog ze-
mljita je oko 150 godina). Leva vrednost je pro-
Pod produkcijom erozionih nanosa podrazumeva jektovana, odnosno ona mogua i dostina vred-
se pokrenuta i odneta zapremina materijala na- nost nakon protiverozionih radova.
stala delovanjem klimatskih inilaca na povrin- Dakle, ukoliko se nastave protiverozioni radovi i
ski sloj zemljita. Apstrahovana relacija kategori- primena administrativnih protiverozionih mera,
ja erozije i produkcije nanosa je dvostruko povea- mogue je trajnost zemljita produiti na 1000 go-
nje ili smanjenje zapremine nanosa u okviru jedne dina, a intenzitet erozije svesti na oko 250 m/km
kategorije erozije. godinje. Takvo stanje dalo bi dovoljno dodatnog
Produkovane koliine erozionih nanosa se uobia- vremena da se pronau funkcionalniji naini bor-
jeno iskazuju u specifinim i ukupnim godinjim be sa erozijom i njeno svoenje na apsolutni ostva-
vrednostima za definisane slivne celine. Specifina riv minimum, a to je oko 70 m/km god.
produkcija se iskazuje u m/km godinje, odnosno Grafikon pokazuje da su trenutni procesi erozije u
kao zapremina erodiranog i odnetog zemljita ko- Srbiji ublaeni i sada se nalaze u stadijumu ekvili-
je nastaje na 1 kvadratnom kilometru povrine u brijuma. Naime, svaka neoprezna promena stanja
toku jedne godine. Ukupna produkcija za ceo sliv na terenu moe da prouzrokuje naglo intenzivira-
iskazuje se u m/god, odnosno kao ukupno erodiranje erozije i brz povratak na stanje pre izvedenih
no i odneto zemljite sa sliva u toku jedne godine. protiverozionih radova.
Specifina produkcija erozionih nanosa je prakti-
na veliina jer ukazuje na intenzitet erozionih pro-
cesa bez obzira na veliinu sliva i najee se kori- 3.2. Eroziona podruja
sti za poreenje stanja pre i posle izvedenih rado-
va, kao i oekivanih rezultata planiranih radova.
Pokrenut nanos se moe iskazati u vidu debljine
sloja odnetog zemljita. Kada intenzitet erozije do- 3.2.1. Identifikacija podruja
stigne 1000 m/km godinje, to odgovara jednom ugroenih erozijom
milimetru smanjenja debljine plodnog sloja ze-
Eroziona podruja i zone se najee izjednaava-

ju, a u stvari erozione zone su povrine zahvaene
raznim klasama i kategorijama erozije razvrstane
prema odgovarajuim metodama kartiranja erozi-
onih procesa, dok su eroziona podruja povrine na
kojima ne mora biti razvijen jak proces erozije, ali
koje mogu postati arita erozije ukoliko se prome-
ni neki od inilaca znaajnih za razvoj erozije. Jed-
nostavnije reeno, re je o prirodnoj predispoziciji
konkretnog terena za razvoj erozionih procesa i ta
karakteristika je nepromenljiva i nikavim radovi-
ma i merama se na nju ne moe uticati.
U prolosti, kada su itavi slivovi bili zahvaeni
jakim erozionim procesima, svi oni su proglaeni
erozionim podrujem ne zato to su to bili u celini,
ve da bi se lake sprovele obimne administrativ-
ne mere protiverozionog gazdovanja zemljitem.
Slika 22: Zavisnost trajanja zemljita u funkciji Drugi razlog je bio to to u to vreme nisu bile razvi-
intenziteta erozije jene metode za identifikaciju erozionih podruja.

Iako je odredba o proglaenju erozionih podruja da su sa tako saniranih povrina prihodi porasli ne-
ve dugo na snazi, pojmovi erozionih procesa i ero- koliko puta. Danas su podruja na kojima su sprove-
zionih podruja esto se poistoveuju ili meaju. To dene administrativne protiverozione mere poznata
stvara potekoe lokalnim samoupravama, jer tu po proizvodnji lenika, borovnice, kupina, malina,
obavezu moraju da sprovedu u delo. Takoe, pro- lekovitog bilja i drugih profitabilnih proizvoda. Sta-
blem lokalnim samoupravama predstavljaju i ve- novnitvo je samo pronalazilo nova uspena ree-
oma skupi radovi na sanaciji erozijom unitenog nja, koja su ubrzo prihvaena kao standardna.
zemljita iz razloga sloenosti, teke pristupano- Samo u ekstremnim sluajevima moe se naloi-
sti terena na kojima se radovi izvode i potrebne vi- ti i preduzimanje neke mere koja drastino menja
soke strunosti u projektovanju i izvoenju radova. uslove i kulture iskoriavanja zemljita. U pitanju
Razvoj erozionih procesa na erozionim podrujima su samo teko erodirana oranina zemljita koja
se ublaava primenom neinvesticionih protivero- se za dui vremenski period moraju iskljuiti iz po-
zionih mera koje se propisuju vlasnicima i korisni- ljoprivredne proizvodnje i zatititi viegodinjom
cima zemljita na erozionom podruju. Te mere su umskom vegetacijom.
jednostavne i sastoje se od zabrana i obaveza, i to: Strune slube treba redovno da prate stanje na
I Zabrane terenu i da pravovremeno izdaju naloge za prime-
Zabrana kresanja lisnika (za stonu hranu) nu propisanih mera. U prolosti je drava pomaga-
Zabrana gajenja okopavina na strmim njivama la realizaciju programa protiverozionog gazdova-
Zabrana oranja po nagibu zemljita nja tako to je vlasnicima i korisnicima poklanjala
Zabrana iste see uma na nagnutim terenima sadni materijal. Na taj nain su podignuti umski
Zabrana ispae na degradiranim panjacima i voni zasadi u delovima Srbije koji su bili teko
II Obaveze oteeni erozijom, na parcelama na kojima je pri-
Obaveza oranja po izohipsi (konturi) mena administrativnih mera mogla drastino da
Obaveza pretvaranja degradiranih njiva u livade smanji intenzitet erozije.
Obaveza melioracije degradiranih panjaka Na mestima na kojima je erozija dostigla velike
Obaveza poumljavanja goleti razmere administrativne mere su beskorisne sve
Obaveza konverzije jednogodinjih u vie- dok se ne izvre skupi tehniki, biotehniki i bio-
godinje kulture na degradiranim povrinama loki radovi. Neka za primer poslui detalj sa Stare
Obaveza antierozionog gazdovanja zemljitem planine i Trgovikog Timoka, gde su erozioni pro-
Obaveza antierozionog gazdovanja umama cesi dostigli ekstremne razmere. Divlja eksploata-
Navedene mere se propisuju za svaku pojedina- cija uma je na tipinom erozionom zemljitu uti-
nu parcelu koja se nalazi na erozionom podruju i cala na razvoj lepeze dubokih jaruga. Ta povrina
unosi se u deo tabele podataka o parcelama. je poumljena kombinacijom biotehnikih rado-
Propisuje se ona mera koja e najvie odgovarati va za konsolidaciju jaruga i poumljavanjem. Slika
protiverozionom nainu gazdovanja zemljitem, a 23. prikazuje dva perioda, pre biotehnikih radova
da se tom prilikom ne umanji prihod korisnika sa i nakon njih, i sama najvie govori.
te povrine. Problem koji karakterie eroziona podruja nije tre-
Dosadanje iskustvo ukazuje na to da nema razloga nutni intenzitet erozije koji je rezultat primenjenih
za strah od navedenih mera, jer su efekti bili takvi
Slika 23: Teko izjaruana padina Stare planine pre i posle trideset godina

Slika 24: a) Detalj jaruge na ski-stazi kod Babinog zuba iz jula 2007. godine; b) Isto mesto avgusta 2007. godine
protiverozionih mera, ve potovanje ogranienja u kon otapanja snega, prve jake kie su ogolile tanak
gazdovanju zemljitem na erozionom podruju. sloj zemljita i otkrile raspadnute peare. Na slici
Naime, znaajan obim protiverozionih radova 24. prikazano je stanje erozije iste lokacije, a foto-
predstavlja poumljavanje erozionih podruja uz grafije su nainjene sukcesivno, jula i avgusta 2007.
primenu skupa tehnikih i biotehnikih radova. godine. Samo jedna jaka bujina kia je produbila
Danas se, na nekada ogoljenim jarugama i padina- naete jaruge za skoro vie od dva metra dubine.
ma, nalaze kvalitetne ume kao to se vidi na sli- Popravka oteene ski-staze i izrada odgovarajue
ci. Posle pola veka uma je porasla i ljudi su zabo- protiverozione zatite kotala je nekoliko puta vie
ravili da je to podruje eroziono. Stvorena je iluzi- u odnosu na trokove pravovremene primene pro-
ja da opasnost od erozije i bujica vie ne postoji, pa tiverozionih mera. Slina je situacija sa putevima
su izgraeni mnogi objekti na erozionom podruju. koji vode ka ski-centru, a sanacija erozije i bujica
U slivu Trgovikog Timoka, na Staroj planini, iz- jo uvek nije zavrena.
graen je skijaki centar u poumljenom podru- Prirodna podlonost terena eroziji je osnova za de-
ju sa umirenim erozionim procesima. To je izrazi- terminaciju erozionog podruja. Ako se to ne ura-
to eroziono podruje u raspadnutim crvenim pe- di i ne proglase eroziona podruja, nema mogu-
arima koji su neto otporniji na eroziju od peska. nosti za nametanje obaveze sprovoenja admini-
uma je potpuno poseena na trasi skistaze i skilif- strativnih mera, ali to nikako ne znai da je erozi-
ta, bez ikakve primene protiverozione zatite. Na- ono podruje prestalo da postoji. Najvei problemi
Slika 25: Detalj iz jedne od bezbroj jaruga Slika 26: Pogled na ume estobrodice
na estobrodici stvara iluziju da je u tim umama sve u redu

Slika 27: Put preseen bujinom jarugom Slika 28: Oranje po nagibu kojim se
male ukupne denivelacije unitava zemljite
su u oblasti umarstva. Intenzivna sea na strmim ni Jagodine. Na kartama erozije se jasno vidi da na
padinama na erozionom podruju produbljuje ja- tom podruju nema ekstremnih procesa erozije, ali
ruge (slika 25) koje su nastale tokom perioda pre- su srednji i slabi procesi podjednako zastupljeni.
komerne eksploatacije u prvoj polovini dvadesetog Ravniarski deo je pod vrlo slabom erozijom.
veka. Celo podruje pod crvenim raspadnutim pe- Eroziona podruja se javljaju i na ravniarskom
arima tokom proteklih pola veka je poumljeno, delu zato to su tu lesna10 i peskovita zemljita
tako da se na prvi pogled stie utisak da je ta povr- podlona eroziji. I gornji deo sliva je izrazito erozi-
ina dobro zatiena, kao i da vie nema opasnosti ono podruje na kojem je sada preteno slaba ero-
za razvoj erozije (slika 26). zija koja je direktna posledica izvedenih radova na
Na nekim mestima u Srbiji je zemljite takvo da protiverozionoj zatiti i sprovedenih administra-
uopte nije potrebna velika denivelacija terena za tivnih protiverozionih mera (slike 29. i 30).
razvoj erozije. Neka za primer poslui slika 27. iz Srbija je karakteristina po srazmerno visokoj za-
okoline Velikog Gradita, gde je bujina jaruga pre- stupljenosti povrina koje su erozione. Podruje Gr-
sekla put, a ukupna denivelacija od vrha sliva do delike klisure, Deliblatske, Ramsko-golubake i Su-
ua iznosi oko 40 m. botike peare su u potpunosti eroziona. Srazmerno
Poljoprivreda na erozionom podruju zahteva po- mali deo teritorije Srbije karakterie niska zastuplje-
tovanje protiverozionog gazdovanja zemljitem. nost erozionih podruja. Slika 31. prikazuje procen-
Na slici 28. prikazan je detalj jedne njive iz okoline tualnu zastupljenost erozionih podruja u Srbiji.
Velikog Gradita koja je na peskovitom zemljitu u
velikoj meri podlonom eroziji. Oranje po nagibu
takvog zemljita unitava njivu i brzo je pretvara
u duboku jarugu iako padovi nisu veliki.
Eroziona podruja se identifikuju i prikazuju na
kartama. Detaljni prikazi su na kartama razmere
1:25000, dok se na preglednim kartama sitnih raz-
mera prikazuje procentualna zastupljenost pojave
erozionih podruja.
Karta erozionih podruja je vaan dokument jer ja-
sno identifikuje povrine na kojima mala promena
namene povrine menja intenzitet erozionih pro-
cesa. Na takvim povrinama se mora gazdovati sa-
mo na nain koji ublaava intenzitet erozije, esto
uz dodatnu primenu zatitnih protiverozionih ra-
dova. Takav nain upravljanja namenom zemljita
se naziva integralnim i zakonom je propisan na
podruju koje je proglaeno erozionim.
Na slikama 29. i 30. uporedo su prikazane karte
erozije i erozionih podruja za podruje sliva re- 10 Les je vrsta sedimentne (talone) geoloke tvorevine slabih vezivnih svojstava,
ke Belice i Jagodine, pritoka Velike Morave u blizi- pogotovo u prisustvu vlage, pa je zato veoma podloan erozivnim procesima.

Slika 29: Karta erozije sliva reke Belice
Slika 30: Karta erozionih podruja sliva reke Belice

Slika 31: Procentualna zastupljenost erozionih podruja

4. Bujice
je sistem evidencije teta bio takav da su registro-

4.1. Kratak pregled velikih vane samo tete velikih i katastrofalnih razmera.
bujinih poplava u Srbiji Da su kojim sluajem registrovane sve tete, bez
obzira na to koliko male one bile, njihove godi-
nje sume bi bile velike. Zato su u statistike podat-
Srbija je prirodno predodreena za nastanak bujica ke uvreni samo podaci o isplaenim tetama po
i bujinih poplava. Reljef, geoloka podloga podlo- osnovu osiguranja. S obzirom na politiku osigura-
na eroziji, klima karakteristina po kiama jakog in- vajuih drutava da u osnovno osiguranje objeka-
tenziteta i delovi zemlje u kojima se javljaju jaki ve- ta od teta ne ulazi osiguranje od renih i bujinih
trovi sve to je preduslov za pojavu bujica ne samo poplava, nego to osiguranje spada u dodatna osi-
u planinskim predelima ve i u ravniarskim. guranja, stanovnitvo u ogromnom broju i nije osi-
Bujice nisu svrstavane u problem sve dok su ugro- guravalo svoje objekte od poplava i bujica.
ene vrednosti bile male. Razvoj eleznike i put- Jasno je vidljivo da se bujine poplave ee jav-
ne mree uslovio je osvajanje renih dolina u ko- ljaju na podrujima koja su nedovoljno obuhvae-
jima su graena itava naselja. Bujice su uslovi- na radovima za ureenje bujica i zatitu od erozi-
le i izgradnju objekata za zatitu od bujinih poje, ali da ima i katastrofalnih bujinih poplava na
plava, to je kasnije proireno i na radove za zati- vodotocima koji su srazmerno dobro pokriveni za-
tu od erozije. titnim radovima.
Ljudi u poznatim bujinim podrujima na kojima Pitanje je odakle poeti sa prikazom bujinih po-
je izgraen zatitni sistem bili su ubeeni da su za- plava koje su pogaale Srbiju. Treba shvatiti da je
tieni od bujica. To je donekle i bilo tano, ali sa- problem bujica postojao oduvek, ali tek ga je po-
mo do pojava poplava koje su prevazile nivo za- java eleznice iznela na povrinu. Naime, do tog
titnog sistema, projektovanog za verovatnou po- trenutka kopneni transport je obavljan zaprenim
jave stogodinje poplave (1 %). kolima i karavanima tovarnih ivotinja. Bujice su
Bujice su nanosile tete u delovima Srbije koji su i tada prekidale puteve, ali nikome nije smetalo
bili pokriveni manjim obimom zatitnih siste- da saeka dan-dva da se popravi put sruen buji-
ma. To se moe videti na slici 32, gde su uporee- com, jer se dnevno prelazilo dvadeset do trideset
ne karte gustine protiverozionih radova i podruja kilometara. Tadanji putevi nisu morali da ispu-
Srbije koja su tokom poslednjih decenija pogaale njavaju stroge tehnike uslove koje je nametnula
este bujine poplave. O tim bujinim poplavama eleznica. Trase eleznikih pruga su postavljane
uglavnom su izvetavala sredstva informisanja, ali uglavnom u renim dolinama, to je uslovilo brzu

Slika 32: Uporedni prikaz pokrivenosti Srbije protiverozionim radovima i podruja sa estim bujinim poplavama
urbanizaciju i zauzimanje renih dolina. Motorni zatravljivanja, podizanje vonjaka i primena admi-
saobraaj je nametnuo izgradnju novih puteva ko- nistrativnih protiverozionih mera i drugo) predstav-
ji su, kao i eleznica, presekli brojne bujice i stvorili ljaju odelo integralne zatite od bujica i erozije.
mesta koje je svaki nailazak bujice ruio. Kao to svaki materijal ima svoje granice izdrlji-
Sadanje stanje erozije rezultat je rada na protive- vosti, takav je sluaj i sa zatitnim sistemima pro-
rozionom ureenju i ureenju bujica u periodu od tiv bujica i erozije. Te granice izdrljivosti zavise
vie decenija, kojim je ostvaren veliki napredak u od propisa na osnovu kojih je projektovan zatitni
odnosu na period od pre pedeset godina. Prosean sistem, kao i stepena izgraenosti sistema, odno-
intenzitet erozije smanjen je za jednu, a u nekim sno od toga u kojoj meri je sistem zavren. U Srbiji
podrujima i za dve kategorije. Kako je erozija poje veliki broj takvih sistema dobro projektovan, ali
java i proces koji uvek postoji, odravanje sada- nije zavren iz mnogih razloga.
njeg stanja zahteva odravanje postojeeg sistema Posle svake vee bujine poplave koja je nainila ve-
zatite, a poboljanje stanja zahteva dopunske ra- liku tetu raene su analize iji je cilj bio da se utvr-
dove. Re je o radovima koji se izvode decenijama di postojanje neke odgovornosti. Najee se doga-
i neophodni su jer se znaajni prostori nalaze jo alo to da nije bilo preciznih podataka o kiama, pa
uvek pod procesima od ekscesivne do srednje ka- nije preostajalo nita drugo do grube procene.
tegorije erozije. Sainjena je retrospektiva bujinih poplava koje su
Uz sve to preti stalna opasnost da se usled neodr- nanele velike tete tokom poslednjih decenija. Ma-
avanja postojeeg sistema protiverozione zatite njih bujinih poplava koje su unitile jednu ili dve
i izbegavanja primene administrativnih mera na kue, sruile manje vaan most, unitile nekoliko
erozionom podruju intenziviraju erozioni proce- njiva bilo je bezbroj i, naalost, za njih znaju samo
si sa svim problemima koji ih prate. Izvrenim ra- oteeni, koji uglavnom nisu bili osigurani, pa ni
dovima i primenjenim merama sanirane povrine na taj nain nema evidencije teta.
su sada uinjene visokoproduktivnim za poljopri-
vrednu proizvodnju, posebno voarstvo.
Jednostavnije reeno, radovi na ureenju bujica
(pregrade, pragovi, regulacije i drugo) slue kao ko-
stur sistema i spreavaju promene u bujinim kori-
tima, a bioloki i biotehniki radovi (poumljavanja,

4.2. Znaajne bujine poplave ove nesree bio je 13 ljudskih rtava, uz ogromnu
materijalnu tetu (slika 33).
S obzirom na to da se na kiomernim stanicama
ne registruje intenzitet padavina, moe se samo
4.2.1. Poplave na Korbevakoj reci pretpostaviti da je kia bila kratka, ali jakog in-
tenziteta (jer takve padavine najee prouzroku-
ju bujine poplave).
Korbevaka reka je desna pritoka June Morave, u Korbevaka reka spada u hidroloki neizuene sli-
koju se uliva kod Vranjskog Priboja. Bujini talas vove na kojima se ne vre osmatranja i merenja,
na ovoj reci se formira na padinama Besne kobi- to vai i danas, pa su u oba sluaja izvrene samo
le i do ua u Junu Moravu se sputa skoro hilja- procene na osnovu snimanja stanja. Jedina prome-
du metara. Povrina sliva ove bujice je oko 90 km. na je u tome to je bujino korito regulisano u zoni
Ova reka je bila nona mora decenijama kako sta- eleznike pruge i puta i to su u slivu izvrena ve-
novnitvu i privredi, tako i protivbujinoj struci. a poumljavanja, ali je pitanje odreivanja i defi-
esto je prekidala saobraaj na eleznikoj pruzi nisanja merodavne pojave i stepena sigurnosti si-
Beograd-Skoplje. Bujine pregrade su se pokaza- stema i dalje ostalo nereeno.
le kao nedovoljne i nekoliko puta su ruene zajed-
no sa eleznikim mostom. Dve bujine poplave na
ovoj reci su imale svoje teke posledice. 4.2.2. Bujina poplava Sejanike
23. jula 1963. godine sruena su dva od tri mosta reke 1983. godine
preko Korbevake reke, koja je esto menjala pra-
vac teenja. Tom prilikom je unitena i jedina pro-
tivbujina pregrada. Planirano ih je vie, meutim, Sejanika reka je mala bujina pritoka June Mo-
izgraena je samo jedna. rave, povrine sliva od oko 12 km. Ona je 2. ju-
26. jula 1963. godine Skoplje je pogodio katastro- la1983. godine bujinom poplavom nanela velike
falni zemljotres i ti srueni mostovi su usporili do- tete urbanom delu varoice Grdelica. Potpuno je
stavljanje pomoi. U to vreme je kamionski sao- uniten Tekstilni kombinat. Prema podacima me-
braaj bio srazmerno spor i jo nije bilo autoputa. teorolokih osmatranja, ukupne padavine koje su
Bujini talas ne moe nastati bez jake kie, meu- prethodile bujinom talasu iznosile su oko 90 mm.
tim, nijedna od kiomernih stanica nije registrova- Kia je bila relativno kratkog trajanja (oko 3 sata) i
la kiu ni tog, a ni prethodnih dana, jer su kiome- vrlo jakog intenziteta. Analizom je utvreno da je
ri bili na velikoj udaljenosti od sliva. verovatnoa pojave te kie bila jednom u dve sto-
Ruenje mosta na Korbevakoj reci se dogodilo 15. tine godina (0,5 %).
maja 1975. godine, kao posledica male propusne Analize su takoe potvrdile da je rang velikih voda
moi za toliki bujini talas. Most je sruen nepo- bio u nivou pojavljivanja jednom u stotinu godina,
sredno pre nailaska eleznike kompozicije, to je to je direktna posledica izvedenih protiverozionih
izazvalo rekordan broj ljudskih rtava, prouzroko- radova, koji nisu bili dovoljni.
vanih jednom bujinom poplavom. Tragian bilans
4.2.3. Bujina poplava na reci

Vlasini 26. juna 1988. godine
Reka Vlasina je leva pritoka June Morave, sa po-

vrinom sliva od oko 900 km. Gornji deo sliva, na
obroncima planine emernik, odlikuje se karakte-
ristinim planinskim reljefom. U slivu reke Vlasi-
ne se nalaze dva optinska centra (Babunica i Cr-
na Trava), a na uu se nalazi trei optinski centar
i najvee naseljeno mesto - Vlasotinci.
Bujina poplava reke Vlasine 26. juna 1988. godi-
ne spada u red najveih bujinih poplava na po-
druju Srbije zabeleenih u istorijskim i vodopri-
vrednim analima (slika 36). Uzroci i posledice te
poplave su ekstremnog karaktera kako po verovat-
noi pojave, tako i po katastrofalnim razmerama.
Padavine u slivu Vlasine koje su prouzrokovale po-
Slika 33: eleznika nesrea uzrokovana bujinom plavni talas spadaju u meteoroloke fenomene ek-
poplavom Korbevake reke 1975. godine stremno retke verovatnoe pojave. S druge stra-

Slika 34: Teko oteen most na reci Lunici u Svou Slika 35: Teko oteen most na reci Tegonici
ne, velike vode Vlasine su izazvale bujine popla- plavljene. Samo nekoliko mostova je bilo otee-
ve ogromnih razmera, sa katastrofalnim tetama. no, a ostali su bili potpuno zbrisani silom buji-
Bujice su uzrokovane ekstemno jakom kiom od ne pesnice.
150 mm do 220 mm, koja je padala samo etiri sa- Du svih tokova su godinama bili vidljivi tragovi
ta. Verovatnoa pojave te bujine poplave bila je razaranja i kretanja bujinog poplavnog talasa po-
jednom u 300 godina (0,33 %). znatog pod nazivom bujina pesnica. Iupano
Katastrofalne razmere poplave reke Vlasine se drvee, delovi unitenih mostova (slike 34. i 35),
mogu ilustrovati podacima o 4 ljudske rtve, ne- ostaci sruenih kua, devastirano poljoporivredno
koliko hiljada unitenih kua i pomonih objeka- zemljite nemi su svedoci prohujale stihije i nje-
ta, 32 sruena mosta, kao i o desetinama kilometa- nog razaranja. Nekoliko slika e najbolje ilustrova-
ra oteenih regionalnih puteva. Teko je oteeno ti dimenzije razaranja.
i vodozahvatno postrojenje Ljuberaa koje snab- Sainjen je detaljan popis tete u svim pogoenim
deva vodom Babunicu, Belu Palanku i deo Nia. optinama i kada je sve sumirano, teta je iznosi-
U samom Vlasotincu je razbijen desni bok brane, la oko milijardu dolara. Te optine su nisu opora-
odakle je bujini talas probio prolaz kroz naselje i vile ni posle dvadeset pet godina, kada su usledi-
zbrisao trni centar i autobusku stanicu. To je spa- le nove poplave.
silo naselje iza levoobalnog nasipa, gde su kue po-
4.2.4. Bujina poplava na reci Vlasini

u novembru 2007. godine
Bujina poplava dogodila se i u novembru 2007.

godine, koja je osim sliva Vlasine pogodila i delove
sliva Niave. Opet su srueni mostovi, delovi pute-
va, kao i vodovodno postrojenje Ljuberaa sa ce-
vovodom za snabdevanje Nia, Babunice, Bele Pa-
lanke i drugih mesta (slike 37. i 38). Prekid saobra-
aja i vodosnabdevanja trajalo je nedeljama.
Zvanini zakljuak je bio da je ta pojava posledi-
ca prodora toplog talasa iz jugoistonih i junih
delova Evrope i naglog otapanja snega koji je bio
propraen i osrednjim padavinama kiom.
tete od te poplave jo nisu statistiki obraene.
Ono to se moe konstatovati jeste injenica da
Slika 36: Trag bujice i betonski deo probijene razmera te poplave nije uporediva sa katastrofal-
brane u Vlasotincu. Bujica je probila put na nom poplavom iz juna 1988.godine. Meutim, po
suprotnoj strani od mosta ko zna koji put je potvrena injenica da su tete
od bujinih poplava, uvek i bez izuzetka, proporci-

Slika 37: Most na reci Lunici uzvodno od Ljuberae Slika 38: Reka Murgovica, tragovi bujine polave
iz novembra 2007. godine
onalne vrednostima dobara koje su na udaru bu- talas se pojavio izmeu 8. i 11. jula. Najjae pada-
jinog talasa. Poplava na reci Vlasini 2007. godine vine su bile u dolini Velike Morave. Posle kratko-
ukazuje na neophodnost poboljanja sistema za- trajnog poboljanja vremena, nastupilo je pogor-
tite od bujica i erozije. anje sa pljuskovima i grmljavinom. Padavine su
Poplava iz novembra 2007. godine otetila je vodo- mestimino bile visoke 13. i 15. jula i bile su vee
vodni sistem za snabdevanje Nia vodom, koji pro- u slivu Zapadne Morave nego u neposrednom slivu
lazi du korita Koritnike reke. Velike Morave. Trei talas je naiao u drugom delu
zadnje dekade jula, a posebno visoke padavine su
bile u slivu Zapadne Morave i u neposrednom sli-
4.2.5. Bujine poplave na bujinim vu reke Save.
tokovima u Srbiji u 1999. godini Neuobiajeno visoke uzastopne padavine dovele
su do izlivanja velikog broja manjih vodotoka i ka-
rakteristinih bujica - neposrednih pritoka Velike
U toku jula 1999. godine veliki deo Centralne Evro- Morave (slika 41), Zapadne Morave i neposrednog
pe i Sredozemlja zahvatile su natprosene padavi- sliva reke Save (Kolubara, Topiderska reka i dr.).
ne. Padavine nad Srbijom su se dogodile u nekoli- Poplave i bujice su nanele ogromne tete naselji-
ko izdvojenih, ali vremenski relativno bliskih tala- ma, industrijskim postrojenjima, infrastrukturnim
sa. Pod uticajem jakog visinskog ciklona, prvi kini objektima i poljoprivredi. Najintenzivnija plavlje-
Slika 39: Most na Koritnikoj reci sruen Slika 40: Oteenja cevovoda du trase kroz
tokom poplave Koritniku reku

Slika 41: Varvarin hotel ugroen bujicom Slika 42: Sruene kue uz Jasenicu, 1999. godina
nja zahvatila su donje delove neposrednih pritoka ve su bile neto nieg intenziteta, ali su ipak iza-
Velike Morave i levih pritoka Zapadne Morave, za- zvale dosta tete. U ovom podruju su se izlile re-
tim sliv Kolubare i neposrednih pritoka Save. ke Resava u podruju Svilajnca, zatim reka Rava-
Bujine poplave u neposrednom slivu Velike Mora- nica u upriji, Crnica u Parainu i Jovanovaka re-
ve javile su se na sledeim rekama: Lugomiru, Be- ka u okolini ievca.
lici, Lepenici, Jasenici (slike 42. i 43), Kubrnici, Ra- U neposrednom slivu Zapadne Morave najvee po-
vanici, Crnici i Resavi. plave su se dogodile na njenim levim pritokama: e-
U slivu Zapadne Morave, izlivanja velikih voda i bu- mernici sa pritokama Diinom i Despotovicom i na
jice su registrovane na sledeim rekama: Skrapeu, reci Grui. Poplave neto manjeg intenziteta su se
Bjelici, Ribnici, Grui, Despotovici, Diini i Rasini. javile u slivovima Skrapea, Bjelice, Ribnice i Rasine.
Najtee posledice poplava bile su u Smederev- Na nekim od naznaenih podruja, tokom posled-
skoj Palanci. Zbog nedovoljne propusne moi ko- njih godina su se vie puta deavale izuzetno veli-
rita i proboja nasipa na vie mesta, izlile su se reke vode i javljale razorne bujine poplave (Jaseni-
ke Jasenica i Kubrnica. Intenzitet poplava i visi- ca, Kolubara, Topiderska reka, Jadar), koje su oka-
na tete bili su veoma izraeni na podruju Jagodi- rakterisane kao stogodinje pojave, pa i kao pojave
ne zbog izlivanja reka Lugomir i Belica. Pored to- dueg povratnog perioda. Za poplavu na reci Vlasi-
ga, reka Lepenica je poplavila Batoinu i izazvala ni iz 1988. godine reeno je da je znatno dueg po-
veoma velike tete. Poplave na desnoj obali Mora- vratnog perioda (preko trista godina).
Slika 43: Sruena i oteena putna infrastruktura Slika 44: Regionalni put Veliko Gradite Ram
du Jasenice (1999) proseen bujicom (1999)

Slike 42. i 43. prikazuju optinu Topola koja je pretr- na 2001. godine (zabeleene 21. juna u 07.00 aso-
pela velike tete od bujica tokom jula 1999. godine. va) bile veoma obilne i kretale su se od 35 mm do
Bujine poplave nisu bile koncentrisane samo u 40 mm u nizijskim delovima (abac i Sremska Mi-
brdsko-planinskim predelima Srbije. Bilo ih je i u trovica) i od 80 mm do 100 mm u gornjim delovi-
tipinim ravniarskim predelima. Od Poarevca do ma razmatranih slivova (Petkovica, Oseina, Lju-
Golupca dogodila se serija bujinih poplava na izu- bovija, Doa Orovica, Poute). Maksimalne dnevne
zetno malim bujinim vodotocima. padavine, koje su registrovane uglavnom 21. juna
Primer na slici 44. prikazuje detalj regionalnog pu- 2001. godine, na nekim stanicama imaju vredno-
ta Veliko Gradite - Ram, na kojem je bujica tokom sti pribline prosecima za mesec juni (Oseina, Do-
1999. godine kroz asfalt usekla kanal. Taj put je nja Orovica i Poute).
vaan jer od Rama do Banatske Palanke saobraa Ako se posmatraju padavine koje su izazvale po-
skela i to je najbri nain da se iz Stiga pree u Ba- plavni talas u junu 2001. godine, uoava se da su se
nat i Rumuniju. najobilnije padavine javile u sledeim podrujima:
gornji deo sliva Cerskog obodnog kanala
(Petkovica i Badovinci);
4.2.6. Poplave i bujice pritoka celokupan sliv Jadra, a posebno njegov gor-
Save i Drine u 2001. godini nji deo, gde su veoma intenzivne padavine
registrovane na stanicama Dvorska, Kru-
panj, Oseina, Stave i Pecka;
Intenzivne padavine u toku juna 2001. godine, ko- u slivu reke Ljubovie (Ljubovija, Donja Orovica);
je su zahvatile centralno i zapadno podruje Srbi- u slivovima vodotoka koji ine Kolubaru, sa
je, prouzrokovale su ekstremno velike vode na vie visokim padavinama na stanicama Boga-
vodotoka u slivu Save i Drine, to je kao posledicu ti, Donje Leskovice, Majinovii, Mratiii i
imalo katastrofalne poplave i bujice koje su prae- Bree; maksimalne padavine u slivu Kolu-
ne velikom tetom. Najvee poplave su se javile u bare su se na nekim stanicama javile 20, a
slivovima Kolubare, Jadra i Ljubovie. Obilne ki- na nekim 21. juna;
e su padale na celom podruju od 19. do 21. juna, u slivu Tamnave padavine su bile prilino
to je izazvalo nagli porast nivoa i pojavu ekstre- visoke, premda nemaju izrazite ekstremne
mno visokih vodostaja na svim manjim vodotoci- vrednosti.
ma. Poplave su bile posebno izraene u est opti- Jadar i njegove pritoke su imale seriju bujinih po-
na: abac, Loznica, Ljubovija, Valjevo, Pecka (opti- plava skoro svake druge godine i sve su bile prae-
na Oseina) i Oseina i po karakteru se mogu svr- ne velikim tetama.
stati u bujine. Na vie lokacija je dolo do plav-
ljenja naselja, industrijskih objekata, saobraajni-
ca i komunalne infrastrukture, kao i poljoprivred- 4.2.7. Poplava na reci Pinji
nog zemljita. Do izlivanja je dolo ne samo na de- u Trgovitu 2010. godine
lovima neureenih tokova nego i na potezima ure-
enih korita sa izgraeniim odbrambenim linija-
ma na sledeim vodotocima: 15. maja 2010. godine Trgovite, malenu opti-
u okolini Valjeva su se izlili Obnica, Jablani- nu na jugu Srbije, zadesila je katastrofalna buji-
ca, Kolubara, Ljig (uzvodno od Ljiga), Lepe- na poplava. Bujica se pojavila zaista neoekivano i
nica i Ribnica; poruila je nekoliko mostova i otetila puteve i vi-
podruje Loznice i Lenice su poplavili Ja- e kua i poslovnih objekata (slika 45).
dar i Krivaja, a veliki proticaji su se javili i Meteoroloki podaci sa stanica u Srbiji nisu uka-
u ostalim vodotocima u gradskom podruju zivali na razlog pojave bujica. Analizom radarskog
Loznice (eravija i tira), premda plavljenja snimka konstatovano je da je za 26 minuta na sliv
veeg obima nije bilo na ovim vodotocima; u Makedoniji palo 110 mm kie, to je nezabeleen
podruje apca, tanije njegov jugozapadni intenzitet u naim predelima. Ta bujina poplava
deo, bilo je poplavljeno usled izlivanja vode iz je pokazala da ih granica ne zaustavlja.
Cerskog obodnog kanala na potezu od oko 32 Dvoje ljudi je poginulo i priinjena je velika mate-
km, tj. od ua COK-a u Savu do Prnjavora; rijalna teta.
u podruju Oseine se izlila reka Jadar i sve
njegove pritoke (Pecka, Ostruanka, Lova-
ka reka); nizvodno od naselja Pecka izlila se
reka Pecka i napravila veliku tetu na sao-
braajnoj infrastrukturi;
u gradu Ljuboviji se izlila reka Ljubovia u
samom gradskom podruju.
Na osnovu meteorolokih podataka se moe za-
kljuiti da su na itavom podruju padavine 20. ju-

4.3. Plavne zone bujinih
vodotoka
Plavnim zonama oznaavamo prostor zemljita

koje se tokom poplava plavi. U odnosu na karakter
poplave, plavne zone se dele na polojne i bujine.
Polojne plavne zone su u priobalju velikih vodoto-
ka i zauzimaju srazmerno prostrana podruja. Po-
loji su prirodna movarita i polojne ume, ali su
tokom proteklih milenijuma osvajani i pretvarani
u obradiva zemljita i naselja. Na taj nain je pri-
rodna plavna zona znaajno smanjena. Opasnost
od plavljenja branjenog podruja nije nestala, ali
je ublaena efikasnim merama odbrane. Poslednje
poplave na velikim rekama u Evropi su pokazale
Slika 45: Detalj sruene obale i puta u Trgovitu da priroda kanjava svaki propust odbrane ponov-
nim plavljenjem nekadanjih poloja.
Polojne poplave se karakteriu srazmerno sporim
porastom, dugim trajanjem i sporim opadanjem
poplavnog talasa.
4.2.8. Poplave i bujice koje su se Iza polojnih poplava ostaju oteenja na svim po-
dogodile tokom 2014. godine plavljenim objektima koji nemaju projektovanu
otpornost na poplavu. tetu takoe trpe i poplav-
ljeni usevi i ume u skladu sa otpornou konkret-
2014. godina je karakteristina po seriji poplava i ne vrste na plavljenje.
bujica sa katastrofalnim razmerama. Polojne poplave najveu tetu nanose naseljima i
U periodu od 14. do 17. maja na celokupnoj terito- saobraajnicama. Neretko dolazi i do ruenja sla-
riji Republike Srbije pale su velike koliine padavi- bije utemeljenih objekata. Kada su u pitanju ur-
na. Najvee padavine bile su u zapadnim delovima bane sredine, velike tete nastaju na infrastruk-
Srbije, koje su prouzrokovale bujine poplave svih turnim objektima (vodosnabdevanje, kanalizacija,
pritoka Drine i Kolubare. Kie i bujice su se preme- energetika, telekomunikacije i drugo).
stile istono prema pritokama Velike Morave, Mla- Bujine plavne zone su u priobalju bujinih vodo-
ve i Peka, pa su postradala optinska sredita Kru- toka: bujine poplave su karakteristine za ma-
panj, Loznica, Ljubovija, Mali Zvornik, Valjevo, Ub, nje vodotoke. Nastanak i trajanje bujine poplave i
a posebno katastrofalno Obrenovac. na srazmerno velikom bujinom toku retko prela-
Ve u septembru 2014. godine nezapameno ne- zi nekoliko asova od poetka jakog pljuska do za-
vreme je zahvatilo istonu Srbiju i bujice su razo- vretka bujine poplave. Bujine poplave su uvek
rile Tekiju, Podvrku, Veliku Kamenicu, Grabovicu razornog karaktera. Iza njih ne ostaju poplavljeni
i Reicu, koje se nalaze u slivovima istoimenih pri- objekti ve ruevine.
toka Dunava. Takoe su tom prilikom postradali i Iako su polojne poplave i bujine poplave potpu-
Bor i Majdanpek. no razliitih osobina, za odreivanja plavnih zona
Analiza svih tih poplava i bujica nije zavrena da primenjuju se slini principi, s tim to su polojne
bi bilo ko mogao da istupi sa preciznom konstata- plavne zone velike i lake ih je opisati kvadratnim
cijom ta se zaista dogodilo. kilometrima, dok se plavne zone bujinih poplava
injenica je da su tokom maja 2014. godine velike po- opisuju hektarima.
plave i bujice pogodile Hrvatsku i Bosnu i Hercegovi- Proraun plavne zone zavisi od tanosti podataka
nu i da su na celom tom prostoru nanele velike tete. o renom koritu i potencijalnoj plavnoj zoni i uslo-
vima proticanja. Takvi podaci se dobijaju geodet-
skim snimanjem, a potrebna preciznost utvruje
se na osnovu potreba konkretnog zadatka, u skla-
du sa propisima iz oblasti geodezije, premera i ka-
tastara zemljita.
Geodetska snimanja sa zadovoljavajuom tano-
u je mogue izvriti klasinim snimanjem, koje
je najskuplji i najsporiji vid kada se radi o velikim
povrinama. Klasino snimanje je isplativo samo u
sluaju malih povrina.
Za snimanja velikih povrina koriste se uglavnom
razne metode daljinske detekcije, snimanjem iz

raznih letilica i satelita. Snimanja mogu biti fo- Zbog navedenog skupa podataka i visoke precizno-
tografska, multispektralna, radarska, laserska ili sti, koja je oko deset puta vea u odnosu na ostale
kombinovana. metode daljinske detekcije i priblina je precizno-
Danas su najbolji rezultati snimanja plavnih zona sti klasinog snimanja, sistem LIDAR je danas naj-
bujinih tokova i malih reka postignuti sistemom zastupljenija metoda snimanja u EU i na drugim
LIDAR. Re je o laserskom i fotografskom snima- kontinetima.
nju koje daje skup podataka u vie nivoa primen- Investicija u sistem LIDAR je pokazala visoku ispla-
ljivih i za druge namene osim onih za odreivanje tivost. Osim za precizno definisanje plavne zone i
plavnih zona. Ukratko, sistem LIDAR obezbeuje zone rizika od poplava, ovaj nain snimanja se ko-
sledee klase podataka: risti za izradu urbanistikih i infrastrukturnih pla-
podatke o terenu DTM (digitalni model terena), nova, kao i za izradu potpune geodetske podloge po-
podatke o vegetaciji i njenoj visini, trebne za projektovanje, posebno za rad sa brojnim
podatke o izgraenim objektima, softverskim projektantskim programima.
ortofoto snimak terena,
infracrveni snimak terena (koristi se za ot-
krivanje bliske podzemne vode).

5. Poplave
Gotovo sve stare svetske civilizacije imaju mit o U sklopu evidentnih klimatskih promena, za ko-
velikoj poplavi, odnosno potopu, to ne znai da je se moe rei da nema nikog ko ih na svojoj koi
je to bio stvaran dogaaj, nego ukazuje na posto- ve nije osetio, poplave predstavljaju samo jednu
janje visoke svesti tadanjih civilizacija o poplavi od njihovih manifestacija. Promene eme prostira-
kao realnom tetnom dogaaju koji je imao uticaj nja, trajanja, intenziteta padavina i sunih perioda
na sve segmente njihovih drutava. To nije ni ud- ukazuju na promene u ukupnim ulaznim podaci-
no s obzirom na to da su prapoeci svih civilizaci- ma u jednainu bilansa voda. Prema dosadanjim
ja bili blisko vezani za doline reka, koje su im obez- podacima, godinje sume padavina nisu se prome-
beivale vodu za pie i poljoprivredu, obezbeivale niile u veem obimu, ali su njihovi ekstremi po-
transportne pravce i predstavljale prirodne barije- stali izrazitiji i ei. Zbog toga se uticaj klimat-
re protiv neprijateljskih pohoda okolnih plemena. skih promena nikako ne sme izostaviti ili tumai-
Izreka dobar sluga, a zao gospodar koja se sva- ti kao nevaan.
kako odnosi prvenstveno na vodu upravo prilikom Poplave, koje se kao stohastike pojave11 deava-
poplave dobija svoje puno znaenje, jer oveku ne ju, zbog svoje nepredvidljivosti i brzine deavanja,
preostaje mnogo vremena i prostora, kao ni aktiv- kao i zbog velikog nedostatka vremena za ljudsku
nosti koje moe da preduzme pri nailasku poplave. organizovanu reakciju, izazivaju velike tete, ne
Iz tih razloga stare civilizacije veliku panju su po- samo materijalne nego i one nenadoknadive, iska-
sveivale prevenciji od poplava u vidu regulisanja zane u izgubljenim ljudskim ivotima.
vodotoka, izgradnje nasipa i puteva za odstupanje Osim mera, aktivnosti i radova, upravo je brzina re-
iz poplavljenih prostora. akcije u toku deavanja poplave od kljunog znaa-
Nisu svi narodi imali iskljuiv i negativan stav o ja za svoenje teta od poplave na minimalnu meru.
poplavi. Poplava reke Nil je staroegipatskoj civi- Planovi odbrane sa egzaktnim podacima, kompjuter-
lizaciji obezbeivala hranu donosei plodan mulj skim modelima potencijalnih dogaaja, ali i iskustvi-
bogat humusnim materijama iz gornjeg toka re- ma iz prolosti, moraju biti detaljno razraeni i za-
ke na inundaciju, pri tome znaajno poveavajui
plodne karakteristike zemljita na kome su se ba-
vili poljoprivredom. To im je obezbeivalo dvostru-
ku etvu uz prirodno ubrenje zemljita, kao i do- 11 Stohastika pojava je neki dogaaj ije pojavljivanje nije ni vremenski
ni kvantitativno odreeno, a sama pojava matematiki se posmatra
bru organizaciju poljoprivredne proizvodnje s obzi- kao dogaaj prema zakonima verovatnoe. Re potie iz starogrkog, a
rom na ustaljenu periodinost pojave poplave. oznaava vetinu pogaanja, odnosno uenje o onome to je verovatno.

snovani na realnim zahtevima, ali i na realnim mo- zimskom periodu moe uticati i torlaenje leda14 i
gunostima, kako bi u datoj situaciji bili primenjivi. formiranje ledenih barijera, koje smanjuju ili pot-
Da bi se smanjio rizik od gubitaka ljudskih ivota puno zatvaraju proticajni profil korita.
i nastanak tete od poplava, mora se tano defini- Antropogeni uticaj najvie je vezan za aktivnosti
sati termin i odgovoriti na pitanje ta je poplava. u samom koritu vodotoka, ali i slivu. Krenjem u-
Struna definicija poplave je sledea: ma, izgradnjom objekata i saobraajnica, kanali-
Poplava je privremena pokrivenost vodom ze- sanjem i drugim aktivnostima poveavaju se brzi-
mljita koje obino nije prekriveno vodom. To na oticaja i koliina otekle vode sa sliva, a skrauje
ukljuuje poplave koje uzrokuju reke, planin- vreme koncentracije vode u glavnom koritu, odno-
ski potoci, bujini vodotoci, kao i poplave uzro- sno poveava se koeficijent oticaja sa slivnog po-
kovane morem na priobalnim podrujima. druja (slika 46. pod a) i b)). Takoe, regulisanjem
Prethodna definicija data je u Direktivi o proceni i korita vodotoka, odsecanjem mrtvih krakova,
upravljanju poplavnim rizicima12 (u daljem tekstu: mrtvaja ili staraa, i izgradnjom objekata na oba-
DPR), a primetno je da se poplave nastale usled lama, ili ak u koritu vodotoka, smanjuje se vreme
izlivanja vode iz kanalizacionih sistema13, bilo da teenja kroz korito, ali i smanjuje proticajni profil,
su to atmosferski, sanitarni ili industrijski kanali- to se neumitno odraava i na poveanje visine vo-
zacioni sistemi, ne tretiraju kao poplava. de u koritu. Zbog pojedinih antropogenih uticaja,
kao to je, na primer, ogoljavanje padina, nisu retki
ni sluajevi poplava izazvani klizanjem kosina, pa
5.1. Uzroci i vrste poplava i celih obronaka, koji zavravaju u koritu vodoto-
ka kao svojevrsne brane. Antropogeni uticaj izra-
en je i pregraivanjem ili suavanjem korita re-
Kako je definicijom poplave datoj u DPR okvirno ke (ustave, brane, mostovi), ime se izaziva formi-
reeno, poplave se prema nastanku mogu podeliti ranje poplavnog jezera uzvodno od pregrade, a ne-
na poplave nastale na: kontrolisanom izgradnjom objekata u inundacija-
rekama, ma smanjuje se protona mo korita za velike vo-
potocima, de. Takoe, nepravilno rukovanje vodoprivrednim
bujinim vodotocima, objektima, kao to su brane, moe dovesti do iza-
priobalju, izazvane morem i priobalnim vodama. zivanja poplava.
Poplave izazvane morem i priobalnim vodama mo- Osim ovih, primarnih antropogenih uticaja, na po-
gu biti prouzrokovane plimnim talasima usled dej- plavu mogu uticati i druge aktivnosti, kao to je
stva gravitacionih sila privlaenja Meseca ili koin- deponovanje graevinskog uta, ali i svih drugih
cidencije dejstava gravitacija Meseca i Sunca, pa- vrsta otpada u korito vodotoka (slika 47. a)). Na taj
dom vazdunog pritiska u priobalnoj zoni usled ci- nain smanjuje se protonost samog korita, ali i
klonske aktivnosti i jakih vetrova iz smera mora poveava mogunost stvaranja epova na sue-
ka kopnu i usled cunamija. njima vodotoka, kao to su, na primer, mostovske
U renim dolinama brojni su uzroci pojava poplava, konstrukcije ili drugi objekti u koritu vodotoka. Ta-
a generalno mogu biti podeljene u tri osnovne grupe: koe, na poplavu moe imati uticaja i isputanje
one koje su posledica prirodnih pojava, otpadnih voda (slika 47. b)), ije se suspendovane
one izazvane antropogenim uticajem i materije taloe na dnu vodotoka i izazivaju sma-
one koje su posledica kombinacije prirodnih njenje proticajnog profila, ali su od posebnog zna-
i antropogenih uticaja. aja otpadne vode zagaene organskim materija-
Kine padavine i otapanje snega u gornjim delo- ma, koje izazivaju bujanje vodene vegetacije, to
vima sliva najei su uzronici poplava kako na opet smanjuje protonost korita vodotoka. Uticaj
velikim rekama, tako i na bujinim vodotocima i mogu imati i objekti u koritu, kao i plivajui objek-
potocima. Osim padavina, na nastanak poplave u ti (splavovi, bare, lepovi), ali i smanjenje slo-
bodnog prostora za protok vode kroz inundaciju.
Nikako ne treba zaboraviti ni uticaj oveka na klimat-
ske promene koje rezultuju poveanjem uestalosti,
ali i intenziteta ekstremnih padavina, to se direktno
odraava i na oticaj sa sliva, a time i na poplave.
12 Direktiva o proceni i upravljanju poplavnim rizicima Directive 2007/60/

EC of the European Parliament and of the Council on the assessment and
management of flood risks.
13 Poplave izazvane podizanjem nivoa podzemnih voda, koje se manifestuju
pojavom privremene akvatorije na povrini, nisu obuhvaene, odnosno nisu 14 Torlaenje leda je pojava zadravanja, gomilanja i podvlaenja ledenih
pomenute u DPR. Te poplave posledica su veih koliina vodenog taloga, santi na mestima gde je formirana stabilna ledena kora na vodotoku, bilo
topljenja snenog pokrivaa na povrini, ili njihove kombinacije. Takoe, do uz obalu reke ili preko celog toka. Ledene sante koje tok reke donosi do
podizanja nivoa podzemnih voda moe doi i usled podizanja nivoa vode u mesta zaustavljanja podvlae se i lepe sa donje strane formirane ledene
vodotocima. Jedan od poznatijih primera je sluaj podizanja nivoa vode u kore. Vremenom takvo podvlaenje i zaustavljanje moe zatvoriti veliki
Vraevgajskom jezeru usled podizanja nivoa vode reke Dunav na udaljenosti deo poprenog profila i izazvati velike poplave uzvodno od tako formiranog
od oko 10 kilometara. ledenog epa.

Slika 46: Antropogeni uticaji: a) krenje uma b) izgradnja infrastrukture
Poplave nastale izlivanjem renih voda iz korita u arskim rekama do poplava dolazi najee u pe-
prvom redu se odnose na poplave reka u ravniar- riodu ranog prolea i prolea, u zavisnosti od tem-
skim krajevima, a glavna osobina plavne vode je nje- peraturnih karakteristika u gornjim tokovima re-
na dubina, odnosno nivo do kog dosee poplavna vo- ka, odnosno od topljenja snenog pokrivaa u vi-
da. Poplave planinskih vodotoka i potoka razlikuju se im zonama sliva. Na vodotocima s manjim sliv-
od prethodnih po dodatnoj osobini plavne vode, a to nim podrujima do poplava dolazi u periodima du-
je brzina vode u poplavljenom podruju. Te poplave gotrajnih i intenzivnih kia, uglavnom u prolee i
najee imaju znaajno manju visinu poplavne vo- jesen, to opet zavisi od vremenskih prilika u sli-
de, ali brzina poplavne vode izaziva najvie proble- vu. Nasuprot njima, na malim i bujinim vodoto-
ma, pogotovo u sluaju evakuacije stanovnitva. cima do poplava dalazi najee tokom leta, jer je
Za razliku od prethodne dve vrste poplava, buji- tada najea pojava jakih pljuskovitih padavina,
ne vode osim dubine vode (koja je esto irelevan- mada kod vodotoka ovog tipa nisu retke ni kasno-
tna) i brzine vode, imaju i dodatne osobine, a to zimske i ranoprolene poplave usled naglog otapa-
su vrsta bujine mase i koliina noenog materija- nja snenog pokrivaa.
la. Prema statistikim podacima, periodi nastanka Posebna vrsta poplava jesu poplave izazvane le-
poplava tokom godine u Srbiji razlikuju se uglav- dom, odnosno poplave izazvane torlaenjem lede-
nom prema veliini i karakteru sliva, odnosno pre- nih blokova i stvaranjem epova na vodotoku
ma glavnom uzroniku poplava. Na velikim ravni- ledenih barijera.
Slika 47: Antropogeni uticaji: a) bacanje otpada u korito vodotoka b) isputanje otpadnih voda

5.2. Bujine poplave ma distribucija rtava po starosnim grupama ma-
nje-vie priblina je i distribuciji same populacije.
To govori da u sluaju SAD nema izrazitije ugroe-
Problematika bujinih voda i bujinih polava, na- nosti prema starosnoj dobi.
suprot obinim, ravniarskim poplavama, dobija Ako se posmatra pol rtava poplava (tabela 3), uo-
novu dimenziju jer se bujina voda ne sastoji sa- ava se da je broj rtava meu enama daleko ma-
mo od vode, nego i od vuenog, rastvorenog, noe- nji nego meu mukarcima, to je izrazitije u EU,
nog i plivajueg materijala. nego u SAD. Tako broj mukaraca rtava poplava
Osim materijalne tete, poplave prouzrokuju i ljud- u EU iznosi vie od 3/4 ukupnog broja rtava, dok
ske rtve, to i jeste nenadoknadiv gubitak i najve- je u SAD taj procenat manji. S obzirom na to da je
a teta od poplava. Bujine poplave prednjae po u SAD broj rtava sa neutvrenim polom vei od
broju rtava u odnosu na druge vrste renih popla- 1/4, aproksimacijom se moe zakljuiti da je od-
va15. U tabeli 2. data je distribucija ljudskih rta- nos mukih i enskih rtava u matematikom od-
va od poplava prema uzrastu rtava. Uoljivo je da nosu 2/3:1/3.16
grupa izmeu 20 i 60 godina starosti predstavlja u Bujini vodotoci u periodu redovnog teenja voda
dravama EU gotovo 50 % svih rtava, ali ta gru- u vodotoku mogu se uoiti i iz vazduha, a njihove
pa i jeste najbrojnija. Sledeu grupu, a to su stariji karakteristike su velike, neobrasle ili slabo obra-
od 60 godina, ini vie od 1/4 svih rtava u EU, a s sle kamene i blatne naplavine na renim obala-
obzirom na njihovu daleko manju brojnost u odno- ma, meandriranje korita vodotoka, znaajno od-
su na ostale grupe, moe se zakljuiti da to i jeste sustvo vegetacije, este jaruge koje se prostiru ka
najugroenija grupa. Razlog tome upravo su sta- glavnom toku vodotoka i drugi, lako uoljivi erozi-
rost i smanjene fizike mogunosti. Podaci za SAD oni procesi (slika 48).
umnogome se razlikuju od podataka za EU, u pr- Generalno, bujini sliv ima tri osnovne zone: zonu
vom redu jer je broj rtava poplava u grupi mlaih prikupljanja materijala (prikupite), zonu tran-
osoba do 20 godina vie nego udvostruen, a sa-
Uzrast Ukupan broj Ukupno (%) EU broj EU (%) SAD broj SAD (%)
019 god. 33 13,4 8 8,4 25 16,4
2060 god. 98 39,7 47 49,5 51 33,6
> 60 god. 41 16,6 24 25,3 17 11,2
Nije poznato 75 30,4 16 16,8 59 38,8
Ukupno 247 100 95 100 152 100
Tabela 2: Distribucija ljudskih rtava u poplavama prema uzrastu rtava
Izvor: Jonkman, S. N. and Kelman, I. (2005): An analysis of the causes and circumstances of flood disaster deaths, Disasters 2005, Vol. 29, No 1,
Blackwell Publishing, p. 75-97.
Pol Ukupan broj Ukupno (%) EU broj EU (%) SAD broj SAD (%)
Mukarci 145 58,7 72 75,8 73 48,0
ene 62 25,1 22 23,2 40 26,3
Nije poznato 40 16,2 1 1,1 39 25,7
Ukupno 247 100 95 100 152 100
Tabela 3: Distribucija ljudskih rtava u poplavama prema polu rtava
Izvor: Jonkman, S. N. and Kelman, I. (2005): An analysis of the causes and circumstances of flood disaster deaths, Disasters 2005, Vol. 29, No 1,
Blackwell Publishing, p. 75-97.
16 Za potrebe istraivanja, autori Jonkman i Kelman nisu uspeli da dou do

15 Cunamiji izazvani zemljotresima u podmorju prouzrokuju najvei broj rtava. preciznijih podataka o polu rtava poplava.

zijom na podruju prikupita, kao i i dubinskom
erozijom korita pritoka i glavnog toka, a brzina bu-
jinih voda i transportovanog materijala raste ka
zoni transporta materijala (slika 49).
Zona transporta bujinog materijala (grlo bujice)
jeste zona, odnosno samo korito bujinog vodotoka
kroz koje se transportuje materijal prikupljen u gor-
njem delu sliva, prikupitu. U ovoj zoni karakteri-
stina je dubinska erozija u samom koritu bujinog
vodotoka. U ovoj zoni bujica dobija maksimalnu br-
zinu, a time i ruilaku energiju (slika 49).
Zona odlaganja bujinog materijala je mesto gde
bujica gubi na brzini i ruilakoj energiji, pa na taj
nain dolazi i do odlaganja materijala koji je buji-
ca sa sobom donela. Ovu zonu karakteriu naplavi-
ne od materijala koji je donet bujinim tokom, e-
Slika 48: Karakteristian izgled bujinog ste promene korita glavnog toka, kao i veliko me-
vodotoka - reka Pinja nizvodno od Trgovita andriranje i formiranje vie rukavaca bujinog to-
ka. Nije redak sluaj skrivenog potpovrinskog
teenja kroz naplavinu ako je bujini materijal
uglavnom od kamenih gromada, drobine i ljunka.
sporta materijala (grlo bujice) i zonu odlaganja Bujini tok je, po pravilu, u potpunosti silovit, a sa-
materijala (naplavite) (slika 49). mo u retkim sluajevima, kada iza grla bujice sle-
Zona prikupljanja bujinog materijala, odnosno di velika ravna dolina, iza naplavita moe doi do
prikupite, najvia je zona bujinog sliva i to je prelaska bujice u miran reim.
eroziona zona u kojoj se pluvijalnom i fluvijalnom Najveu energiju, kako joj samo ime govori, ima
erozijom (erozionim procesima kie i teenja vode) bujina pesnica, odnosno poetni strmi talas ko-
odvaja bujini materijal i sakuplja u pritoke i glav- ji sa sobom nosi najveu koliinu materijala, kame-
ni vodotok. Ova zona se odlikuje povrinskom ero- ne blokove, drobinu, stabla, kao i sve ono to je svo-
Slika 49: ematski prikaz bujinog vodotoka sa podunim i poprenim presecima

Slika 50: Bujina pesnica Slika 51: Tekija deponovani vueni i noeni materijal
posle prolaska bujine vode (Izvor: Foto: Ognjen Zori,
preuzeto sa: http://www.vesti-online.com
jom ruilakom snagom poruio i sa sobom poneo njem dela teine estice uronjene u vodu, zasnova-
nizvodno. Na slici 50. prikazana je bujina pesnica. nim pre svega na Arhimedovom zakonu.
Bujinom poplavom, dakle, ne moemo smatra- Daljim kretanjem bujine vode, a s obzirom na pri-
ti poplave koje je izazvalo izlivanje van korita za rast pripadajue slivne povrine, raste i bujina
velike vode manjih reka ukoliko sa sobom ne no- masa i njena energija. Tako osnaena bujica odva-
se velike koliine materijala. Granina vrednost iz- ja, pomera i nosi i druge materijale, predmete i ve-
meu obinih poplavnih voda i bujinih voda je e komade, kao i predmete koji joj se nau na pu-
vrednost zapreminske teine plavne vode. Ukoli- tu. Pri ulasku u grlo bujice ta snaga postaje kon-
ko je ta vrednost ispod 1200 kg/m3, tada govori- centrisana i izuzetno mona, pa bujina pesnica
mo o klasinim renim poplavama, a sve iznad te unitava sve to joj se nae na putu, odnosno no-
vrednosti predstavlja bujine vode i bujine popla- si sve pred sobom. Po izlasku iz bujinog grla sama
ve. Zapreminska teina bujinih voda moe dosti- bujina pesnica slabi i iri se, gubei i brzinu i sna-
zati i vie od 1700 kg/m3, a zabeleene su poplave gu, tako da prvo dolazi do odlaganja najteeg po-
i sa veom zapreminskom teinom17. netog materijala, kao to su kameni blokovi i dro-
Upravo injenica da bujina voda sa sobom nosi i bina, a potom i drugog lakeg materijala.
veliku koliinu raznog vuenog i plivajueg mate- Plivajui materijal uglavnom se zaustavlja na
rijala, od blata, ljunka i drobine, pa do kamenih mestima gde postoje prepreke, kao to su mo-
blokova, stabala i svega onog to je na svom rui- stovske konstrukcije, suenja ulica, stubovi da-
lakom putu poruila i sa sobom ponela, daje bu- lekovoda, uma i druge prepreke koje se na bu-
jinoj vodi sve veu ruilaku snagu. Ta ruilaka jinom putu nau, a same su dovoljno otpor-
snaga izaziva nova, vea razaranja i tako sve do zone na dinamiki udar bujine vode i vrstog
ne odlaganja naplavita, gde bujina voda poi- noenog materijala koji se bujinom vodom tran-
nje da gubi snagu i brzinu pa se noeni materijal sportuje. To zaustavljanje plivajueg materijala iza-
deponuje (slika 51). ziva pojavu znaajnog uspora18 uzvodno od mesta
Pokretanje materijala u zoni prikupljanja poinje zaguenja, pa se time poveava i nivo poplavnih
dejstvom kinih kapi na tlo, odnosno mehanikim voda. Takva zaguenja neretko izazovu i ruenje
odvajanjem estica tla od podloge, to je dejstvo mostovskih konstrukcija i drugih objekata u koritu
pluvijalne erozije na tlo. Mo transporta te estice na kojima je dolo do zaguenja, to dovodi i do se-
vodenim putem zasnovana je na smanjenju trenja kundarnih ruilakih efekata bujine poplave.
izmeu te estice i tla, odnosno prividnim gublje- Osnovni parametri bujinog toka su:
oblik bujinog sliva,
17 Bujine vode u Gruziji, na vodotocima sa Kavkaza, esto predstavljaju 18 Uspor je termin koji se koristi za pojavu dizanja nivoa vode u vodotoku
meavinu male koliine same bujine vode koja pokree bujicu velikih usled porasta vodostaja nizvodno. Pri usporu, kako mu i ime kae, dolazi do
kamenih blokova veliine iznad 1 m3. Takve bujice imaju ogromnu ruilaku usporavanja teenja. Uspori se najee javljaju uzvodno od akumulacionih
snagu i u takvim sluajevima primenjuju se posebni graevinski objekti - jezera ili uzvodno od ua manjih vodotoka u vee, ali se javljaju i uzvodno
reetkaste pregrade, sposobne da zaustave masivne kamene blokove na od prepreka u koritu vodotoka (mostovski stubovi, ledene barijere, popreni
pregradi, a propuste vodu sa umanjenom brzinom i snagom. objekti za regulaciju plovidbe itd.).

gustina mree pritoka, cionog pokrivaa poveava se i oticaj sa sliva, a ti-
reljef bujinog sliva, me i bujinost.
geoloko-petrografski19 uslovi i pedoloki20 Stanje erozionih procesa direktno utie na buji-
uslovi, nost sliva, jer sliv sa veim erodiranim povrina-
stanje i vrsta vegetacionog pokrivaa, ma ima veu bujinost. U odreivanju ovog para-
stanje erozionih procesa u slivu, metra, osim povrine pod erozionim procesima u
klimatske karakteristike sliva i slivu, uestvuju brojni elementi, meu kojima tre-
antropogeni uticaj. ba izdvojiti: vrstu erozionih procesa, intenzitet i
Oblik bujinog sliva predstavlja odnos duine zahvaenost, pedoloko-geoloko stanje sliva i de-
obima sliva (vododelnice) i duine glavnog toka, a gradiranost uma.
ukazuje na oblik slivne povrine. Prema tome, bu- Klimatske karakteristike sliva su osnovni ula-
jinost vodotoka poveava se sa poveanjem obi- zni parametar za prouavanje bujinosti, jer se na
ma i smanjenjem duine glavnog toka. osnovu kinih i snenih padavina u najveoj meri,
Gustina mree pritoka u slivu je parametar ko- a u neto manjoj meri i vetra, temperature vazdu-
ji ukazuje na poveavanje brzine koncentracije sa ha i zemljita i vlanosti vazduha odreuje reim
poveanjem gustine mree pritoka, jer se vreme oticaja sa sliva.
teenja po padini, gde je brzina kretanja vode ma- Antropogeni uticaj je sveprisutan jer je i uticaj
nja, skrauje. Tako razlikujemo etiri osnovne gru- oveka na sve segmente prirode prisutan u velikoj
pe prema gustini mree pritoka: meri. Poveanje poljoprivrednih povrina, smanje-
Du < 0,5 [km/km2] - nje umskih povrina, ubrzana urbanizacija, saobra-
slaba gustina rene mree, ajna infrastruktura, ali i tehnike, biotehnike i hi-
Du = 0,5 do 1,0 [km/km2] drotehnike aktivnosti direktno utiu na poveava-
srednja gustina rene mree, nje ili smanjivanje svih parametara bujinosti sliva.
Du = 1,0 do 2,0 [km/km2] -
jaka gustina rene mree i
Du > 2,0 [km/km2] 5.3. Objekti za zatitu od
vrlo jaka gustina rene mree. tetnog dejstva voda
Reljef bujinog sliva jedan je od najvanijih pa-
rametara, a u njemu uestvuju: srednja visina sli-
odbranu od poplava
va, srednji pad sliva, srednja visinska razlika sliva,
potencijal slivanja tokom jakih kia (veih od 30 Objekti za zatitu od tetnog dejstva voda odbra-
mm/dan), potencijalna brzina slivanja velikih vo- nu od poplava mogu se generalno podeliti u dve
da tokom jakih kia, koeficijent erozione energije grupe prema vrsti dejstva na poplavne vode. Mogu
reljefa i geomorfoloko-erozioni koeficijent sliva. U biti objekti za pasivnu odbranu od poplava i za ak-
zavisnosti od svih ovih parametara poveava se ili tivnu odbranu od poplava. Objekti za pasivnu od-
smanjuje bujinost sliva. branu od poplava, kako im ime kae, ne uestvu-
Geoloko-petrografski uslovi sliva iskazuju se ju u obaranju hidrograma proticaja, nego svojom
koeficijentom vodonepropusnosti i u zavisnosti od masivnou brane stanovnitvo i njegovu imovi-
stenskih masa koje su geoloka podloga sliva, ranu od poplavnog talasa. Nasuprot njima, objekti za
zlikuju se: izrazito vodopropusna podloga (ljunak, aktivnu odbranu od poplava za cilj imaju obara-
pesak itd.), srednje vodonepropusna podloga (fli, nje proticaja na nivo koji donjem toku nee prii-
laporci, kriljci itd.) i izrazito vodonepropusna pod- niti tetu, ili e je znaajno umanjiti, ali i obezbe-
loga (gline, glinovito-uljni kriljci, eruptivne stene ivanje dodatnog vremena za reakciju na nadola-
itd.). Vodonepropusnost direktno utie na oticaj sa zei poplavni talas.
sliva, pa su vodonepropusne stenske mase upravo Na pomen termina odbrana od poplava najee
te koje poveavaju bujinost sliva. se pomisli na odbrambene nasipe, ali osim njih po-
Vrsta vegetacionog pokrivaa sliva iskazana je stoje i drugi objekti kojima se spreava izlivanje
trima osnovnim vrstama vegetacije u slivu: um- poplavnih voda u branjeno podruje.
ska vegetacija, travnato-bunasta vegetacija i te- Postoji vie vrsta nasipa u zavisnosti od njiho-
ren bez stalnog vegetacionog pokrivaa (oranice, vog poloaja i namene, pa tako razlikujemo: glav-
vee betonirane povrine). Sa poveanjem povrine, obodne, usporne, prikljune, transverzalne, se-
na pod umskom vegetacijom opada bujinost sli- kundarne i letnje nasipe (slika 53), ali svi ovi nasi-
va, a sa poveanjem povrina bez stalnog vegeta- pi imaju slinu geometriju, pa razlikujemo: krunu
nasipa, branjenu kosinu nasipa, nebranjenu kosi-
nu nasipa, branjenu i nebranjenu noicu nasipa, a
u nekim sluajevima i: inspekcionu stazu, rampu,
19 Petrografija je deo naune oblasti petrologije i bavi se klasifikacijom stenskih nasipsku oblogu, drenani objekat (rov, filtar, tepih
masa, njihovim opisivanjem i prostornim rasporedom.
i cev) itd. Na slici 52. dat je ematski prikaz nasipa
20 Pedologija je nauka koja se bavi klasifikovanjem, opisivanjem, prostornim
rasporedom i osobinama gornjeg sloja zemljinog pokrivaa, koji se nalazi iznad
sa opisom njegovih geometrijskih delova.
geoloke podloge. To su obino plitki slojevi zemljita debljine do tri metra.

Slika 52: Nasip geometrijski delovi nasipa
Glavni nasipi su linijski objekti koji se pruaju ske komplekse, a njihov uticaj na promenu vodnog
kroz dolinu reke i odvajaju vee branjeno podru- reima daleko je manji nego u sluaju glavnih na-
je od nebranjenog, odnosno od inundacije. Grade sipa, jer ima samo lokalni uticaj, koji se javlja u ne-
se za odbranu od velikih voda odreene verovat- posrednoj blizini nasipa (slika 53).
noe prevazilaenja poplave (merodavne vode), sa Usporni nasipi pruaju se du pritoka koje se uli-
kotom krune nasipa koja je za odreenu sigurno- vaju u vodotok na kome su ve podignuti glavni
snu visinu via od merodavne vode (kota zatitnog nasipi za odbranu od poplava. Njihova funkcija je-
nivoa). Osnovna svrha glavnih nasipa je zatita od ste da spree prodor uspornih voda iz glavnog vo-
poplava naseljenih mesta i znaajnijih ekonomski dotoka kroz korita pritoka u branjenu zonu. Oba-
vanijih povrina. Izgradnjom glavnih nasipa su- vezno su slinih geometrijskih karakteristika kao i
ava se proticajni profil u zoni nasipa, to dovodi glavni nasipi na koje naleu (slika 53).
do znaajne izmene prirodnog vodnog reima, a ti- Prikljuni nasipi najee su deo samih glavnih
me i do povienja nivoa poplavnih voda u zoni na- nasipa, a svrha im je da spoje glavne nasipe sa vi-
sipa, ali i uzvodno zbog pojave uspora (slika 53). sokim, od poplava neugroenim terenom i na taj
Obodni nasip imaju slinu ulogu kao i glavni na- nain u potpunosti zatvore branjeni prostor (bra-
sipi, s tim to se grade u obliku prstena oko branje- njenu kasetu). Geometrijske karakteristike i osobi-
nog podruja. Ovaj oblik zatite, kao daleko jeftini- ne su im sline kao i glavnim nasipima (slika 53).
ji, koristi se za manja naseljena mesta ili industrij-
Slika 53: Nasip vrste nasipa prema poloaju i nameni

Slika 54: Osnovni elementi bujine pregrade
Transverzalni nasipi grade se sa ciljem pode- stoji dovoljan prostor za izgradnju jeftinijih objeka-
le branjenog podruja na vie delova, odnosno kata - nasipa. Funkcija im je ista kao i nasipima, a to
seta, kao dodatna zatita kaseta za sluaj proboja je pasivna odbrana od poplavnih voda, ali i zatita
glavnih nasipa. Naime, probojem je ugroena sa- od erozija obale, jer se izvode uglavnom na suenim
mo ona kaseta gde je glavni nasip probijen. Uprav- delovima vodotoka. To su uglavnom betonski objek-
ni su na glavne nasipe (slika 53). ti od monolitnog betona sa dilatacionim gumenim
Sekundarni nasipi imaju slinu ulogu kao i tran- spojnicama ili od betonskih blokova, mada nisu ret-
sverzalni, a to je da dodatno pojaaju sistem od- ki ni kejski zidovi zidani kamenom, opekom, ili od
brane od poplava u sluaju proboja glavnih nasipa. pobijenih, ankerisanih elinih talpi.
Oni predstavljaju drugu liniju odbrane od popla- Regulacione graevine u koritu vodotoka, kao
va i uglavnom se grade na vijim terenima unu- i van korita, u veini sluajeva spadaju u viena-
tar branjenog podruja i dodatno odvajaju najva- menske objekte, a jedna od namena im je i zatiita
nije delove branjenog podruja od potencijalno po- od poplava. Osim ove namene, slue i za pobolja-
plavnih voda. Oni su paralelni sa glavnim nasipi- vanje uslova za korienje i upotrebu voda, zati-
ma i naslanjaju se na transverzalne i usporne na- tu od erozija, ali imaju i netehniku namenu, a to
sipe (slika 53). je estetski izgled naselja ili predela u kome se gra-
Letnji nasipi grade se sa nebranjene strane glav- de. Na veim, plovnim vodotocima slue i za odra-
nih nasipa, ali su merodavne vode za njih znaaj- vanje plovidbene dubine, odnosno obezbeivanje
no nie, pa slue za odbranu od poplava kraeg po- plovidbe. Tako i postoji podela regulacionih obje-
vratnog perioda poljoprivrednih povrina. U slua- kata prema merodavnim proticajima na regulacio-
ju poplavnih voda sa vijim nivoom od merodavne graevine za sledee merodavne vode:
nog za letnji nasip, odbrana tog podruja se napu- male vode - na velikim plovnim vodotoci-
ta. Merodavne vode uglavnom su definisane veli- ma, iz razloga obezbeenja plovidbe pri ni-
kim vodama u vegetacionom periodu, a dimenzije skim vodostajima (veliki plovni vodotoci);
nasipa su daleko skromnije od dimenzija glavnih srednje vode - na onim vodotocima na koji-
nasipa na koje naleu (slika 53). ma se eli uspostaviti stabilno stanje nano-
Kejski zidovi i vertikalni zatitni zidovi su objekti sa i zatita od erozija (neplovni vodotoci) i
koji se izvode u guim urbanim zonama, gde ne po-
Slika 55: ematski prikaz postavljanja tipskih bujinih pregrada u zavisnosti od pada korita vodotoka

Slika 56: Izgled bujine pregrade od gabiona a) i jednostrukog pletera b)
velike vode - na onim vodotocima gde je od- njihovog meusobnog rastojanja, to je ematski
brana od poplava i bujica od primarnog zna- prikazano na slici 55.
aja (mali vodotoci). Za izgradnju bujinih pregrada koriste se razliiti
Regulacione graevine u pogledu odbrane od po- materijali, kao to su: beton i gotovi betonski ele-
plava slue za osiguravanje proticaja merodav- menti, klesani i neobraeni kamen, gabionski ele-
nih, velikih voda osiguravanjem proticajnog profi- menti, opeka, eline talpe, a za objekte manje vi-
la, kao i uklanjanjem prepreka na putu poplavnog sine i drvo i zemljani materijal. Na slici 54. vidi se
talasa. Regulacije mogu biti u: izgled klasine bujine pregrade koja moe bti od
urbanoj zoni, u vidu obloenih renih korita betona, betonskih gotovih elemenata, kamena ili
i za male i velike vode, ili samo male vode, opeke. Na slici 56.a) dat je izgled gabionske22 pre-
kao i drugih objekata i grade i 56.b) drveno-kamene (zemljane) jednostru-
ruralnoj zoni, u vidu iskopanih profilisanih ke pregrade (pleter) za vododerine i manja bujina
korita, gde se oblaganje vri samo na jaim korita (jednostruki pleter).
krivinama vodotoka gde postoji opasnost od Bujine rampe se grade u zonama gde je potreb-
erozije spoljanjih (konkavnih) obala. no savladati visinsku razliku, odnosno smanjiti
Regulacioni objekti na bujinim vodotocima ipak pad korita bujinog vodotoka i omoguiti disipaci-
se razlikuju od objekata na malim i srednjim vo- ju kinetike energije vode. Rampa je geometrijski
dotocima koji nemaju bujini karakter. Regulisana oblik strme ravni u kojoj se deava siloviti tok bu-
bujina korita bez poprenih objekata nazivaju se jine vode, koji na samom kraju rampe ulazi u bu-
bujinim kanalima, dok se regulisana bujina ko- nicu, gde se hidraulikim skokom menja reim te-
rita koja imaju i poprene objekte nazivaju buji- enja u miran tok. Sama strma ravan moe biti ne-
nim kinetama. ravna, odnosno od veih neravnih komada kame-
Bujine pregrade su masivni, gravitacioni pona ili betonskih zuba, ili potpuno ravna, nalik brzo-
preni objekti koji slue za zaustavljanje krupnog tocima Osnovna karakteristika objekta je promena
vuenog nanosa bujine vode, umanjenje pada ko- nagiba kosine na kraju rampe i na poetku buni-
rita i disipaciju kinetike energije vode21. Mogu ce. U bunici se deava hidrauliki skok, odnosno
imati razliite oblike i biti izgraeni od razliitog disipacija kinetike energije vode i prelazak iz silo-
materijala, ali svi imaju iste osnovne elemente, a vitog u mirno teenje.
to su: masivno telo pregrade, krila pregrade, preliv- Kaskade (stepenice) su popreni objekti u koritu
ni profil i slapite. Takoe, jedan od osnovnih ele- vodotoka i slue za umanjenje pada dna korita vo-
menata bujine pregrade su i barbokane, odnosno dotoka, odnosno savlaivanje visinske razlike. Za
otvori u telu pregrade za proputanje malih voda. razliku od rampi, gde se strma ravan koristi za for-
Kod nemonolitnih vodopropusnih pregrada ulo- miranje brzotoka, a bunica za disipaciju kineti-
gu barbokana ima celokupno telo bujine pregra- ke energije vode, kod stepenica se za denivelaciju
de (slika 54). koristi slobodan pad vode, a disipacija energije vo-
Pregrade na bujinim vodotocima uglavnom su de je u slapitu.
tipske, od identinih materijala i sa istim geome-
trijskim karakteristikama i dimenzijama, a visina
pregrade zavisi od pada korita koji se eli postii i
22 Gabion (gabionski blok) je gotov graevinski element u obliku bloka (kvadar),

21 Disipacija kinetike energije je proces umanjivanja, odnosno troenja sa omotaem od iane mree i ispunom od lomljenog kamena. Ima veoma
kinetike energije bujice na procese trenja i turbulentnog teenja u objektima irok dijapazon upotrebe i, izmeu ostalog, koristi se i za izgradnju bujinih
koji imaju organe za disipaciju, kao to su, na primer, slapita i bunice. pregrada.

Slika 57: Bujina rampa
Slika 58: Kaskada (stepenica)
5.4. Aktivna odbrana gravitacione, koje svojom masom i trenjem

od poplava o podlogu formiraju statiku stabilnost tela
brane na hidrostatiki pritisak;
lune, koje se oslanjaju na dno i stenovite
Aktivni objekti utiu pre svega na hidrogram po- obalne stranice na koje naleu i na taj na-
plavnih voda, i to tako to poplavnim vodama oba- in prenose hidrostatiki pritisak na sten-
raju maksimalne proticaje poveavajui istovreme- sku masu doline u kojoj se grade;
no duinu trajanja prolaska poplavnih voda. Grubo, kontraforne brane, koje svojom trougaonom
moemo ih podeliti na akumulacije, retenzije i late- geometrijom i dubokim fundiranjem oslo-
ralne rasteretne kanale (kanale za velike vode). naca ostvaruju stabilnost objekta brane na
Akumulacije su vei objekti koji mogu sluiti hidrostatiki pritisak.
za vie namena, ali u sluaju nadolaska poplav- Materijal za izgradnju tela brana veoma je razliit,
nih voda imaju funkciju zadravanja one kolii- pa se za lune i kontraforne brane koriste armira-
ne poplavnih voda koje bi nizvodno mogle prou- ni i prednapregnuti betoni, ali i eline konstrukci-
zrokovati vee tete. Njihova osnovna karakteristi- je, dok se gravitacione brane mogu graditi od beto-
ka je zapremina prostora za prijem poplavnog tana, kamena i zemljanih materijala, kao i kombino-
lasa, a sam objekat moe se podeliti na dva dela: vanjem ovih materijala.
objekat brane akumulacije i akumulacioni prostor. Temeljni ispust je cevovod sa ulivnim i izlivnim
U akumulacionom prostoru nema samih objekata, organima na kojima se nalaze zatvarai, a slui za
ali postoje prethodni radovi na uklanjanju vege- kontrolisano isputanje vode iz akumulacije i nje-
tacije i utvrivanju obala akumulacionog prosto- no pranjenje. Kontrolno okno najee se tumai i
ra. Objekat brane akumulacije ima svrhu zadra- kao deo temeljnog ispusta, mada predstavlja pose-
vanja i kontrolisanog isputanja vode iz akumula- ban element brane koji je sa temeljnim ispustom
cionog prostora, a njegovi osnovni elementi su: te- direktno povezan. Postoje i brane iji su temeljni
lo brane, temeljni ispust, prelivni (evakuacioni) or- ispusti razdvojeni od sistema za upravljanje rei-
gan, zatvaranica i kontrolno okno (slika 59). Pre- mom voda u akumulaciji, pa se kod njih temeljni
ma konstrukciji brane generalno mogu biti: ispusti koriste samo u sluajevima potpunog pra-
njenja akumulacije. Primer su brane hidrocentra-

Slika 59: Brana na akumulaciji osnovni elementi brane
la, gde postoje posebni organi za korienje vodne ca slui samo za potpuno pranjenje akumulacije
snage za proizvodnju elektrine energije (HE er- (ukoliko je potpuno pranjenje uopte mogue).
dap I i II), kao i brane sa prelivnim poljima (brana Retenzije su jednonamenski objekti kojima se re-
na Tisi - Novi Beej), kod kojih ustava na preliv- gulie vodni reim i obara hidrogram proticaja
nom polju istovremeno slui i za regulaciju reima nizvodno od retenzije. Dakle, retenzija prima vr-
rada i za evakuaciju poplavnih voda. ni deo poplavnog talasa u sopstveni akumulacioni
Prelivni organ je element brane koji slui za preli- prostor i na taj nain umanjuje proticaj, kao i nivoe
vanje suvine vode koju nije mogue ispustiti kroz poplavnih voda u nizvodnom delu. Visina objekata
temeljni ispust, odnosno kad se prostor za prijem (brana i ustava) za formiranje retenzije najee je
poplavnih voda u potpunosti ispuni. On je u funk- manja od visine brana kod akumulacija, pa je time
ciji direktne zatite tela brane od prelivanja, od- i zapremina retenzije najee manja od akumula-
nosno njenog oteivanja i ruenja usled preliva- cionog prostora kod akumulacija.
nja preko krune brane. Prelivni organ se sasto- Retenzije koje se nalaze na glavnom toku nazi-
ji od ulivnog ahta, ili prelivnog bazena, brzotoka, vaju se eonim retenzijama, a poplavni talas zadr-
ili cevovoda i izlivnog organa sa bunicom, ili sla- avaju izgraenim objektom, branom ili ustavom.
pitem, u zavisnosti od toga da li je prelivni organ Reim teenja obezbeuje se slobodnom evakuaci-
ahtni ili boni preliv. jom preko evakuacionog organa ili kontrolisanom
Zatvaranice slue za upravljanje reimom rada evakuacijom preko zatvaranice i temeljnih ispu-
akumulacije i spojene su sa zatvaraima na temelj- sta. Primer eone retenzije Veliko Sredite dat je
nim ispustima ili sa zatvaraima za regulaciju. Uko- na slici 60. a).
liko brana ima prelivna polja, tada se reimom ra- Bone retenzije ograniene su nasipima i nalaze se
da upravlja ustavama u tim poljima, a zatvarani- u ravniarskim predelima, a u Srbiji najee nema-
ju organ za prijem poplavne vode, nego se prijem vr-
Slika 60: a) eona retenzija Veliko Sredite i b) bona retenzija Ljutovo

Slika 61: Transformacija hidrograma poplavnog talasa u retenzijama u zavisnosti od veliine prostora
za prijem poplavnih voda i rukovanja evakuacionim organima
i prelivanjem preko krune nasipa ili, u retkim slu- i odreene ugroene lokacije. Rasteretni kanal mo-
ajevima, ako situacija tako nalae, i ruenjem dela e biti postavljen paralelno sa glavnim tokom (late-
nasipa za bri prijem poplavne vode. U Maarskoj, ralni kanal), tako da se voda iz njega ponovo uvodi
na srednjem toku reke Tise, izgraeno je vie bonih u isti reni tok, ili popreno, kada se voda prevodi u
retenzija velikog kapaciteta za prijem poplavnih vo- drugi vodotok. Najee se grade na lokacijama gde
da, a njihov sastavni deo su ustave za uputanje i za je glavnom koritu onemogueno poveanje proticaj-
isputanje vode u retenziju i van nje. Primer bone ne moi iz nekog razloga (na primer, nekontrolisana
retenzije dat je na slici 53, a retenzija je ograniena gradnja u priobalju glavnog toka).
glavnim i letnjim nasipom, a na slici 60 b) dat je pri- Privremeni objekti za odbranu od poplava
mer bone retenzije Ljutovo. postavljaju se na ugroenim deonicama u slua-
Razliiti sluajevi transformacije poplavnog hidrogra- ju prevazilaenja kote zatitne moi objekta, nasi-
ma u retenzijama dati su na slici 61, a razlikuju se: pa ili kejskog zida. U ove objekte se ubrajaju zeiji
a) retenzija sa dovoljnom zapreminom za pri- nasipi, nasipi od vrea sa peskom ili drugim ma-
jem poplavnog talasa, bez pretpranjenja; terijalom i montane barijere.
b) retenzija sa dovoljnom zapreminom za pri- Zeiji nasip gradi se do visine od 60 cm po kruni
jem poplavnog talasa, sa pretpranjenjem; zemljanog nasipa tako to se pobijaju dva ili tri pa-
c) retenzija sa ogranienom zapreminom za ralelna pletera du nasipa na rastojanju od jednog
prijem poplavnog talasa, bez pretpranjenja; metra, a prostor izmeu njih puni se nabijenim ze-
d) retenzija sa ogranienom zapreminom za mljanim materijalom. Funkcija mu je privremeno
prijem poplavnog talasa, sa pretpranjenjem. nadvienje nasipa u sluaju poplavnog talasa ko-
Rasteretni kanali su objekti kojima se deo poplav- ji do 50 cm prevazilazi kotu krune nasipa. Takav
nog talasa velikih voda sprovodi kroz vetaki iz- nasip nije duge trajnosti, ali se trajnost moe pove-
graen kanal u cilju postizanja vee protone mo- ati upotrebom PVC folije (slika 62 nain postav-
Slika 62: Zeiji nasip od pletera i nabijene zemlje

Slika 63: Nasip od vrea sa peskom
ljanja PVC folije oznaen je crvenom linijom), koja treba postavljati izmeu podloge i nasipa od vre-
se postavlja uz nebranjenu stranu pletera i sputa a, jer je hrapavost tog kontakta veoma vana za
niz nebranjenu kosinu nasipa, a oteava se vre- stabilnost nasipa. Kod jednoredih nasipa od vrea
ama sa peskom. Izgradnja zahteva veliko angao- sa peskom, vezice na dakovima uvek treba da bu-
vanje ljudstva i veliki fiziki rad, a nakon uklanja- du okrenute ka branjenoj strani zbog eventualnog
nja zeijih nasipa neophodna je sanacija krune odvezivanja vrea. Ukoliko se gradi dvoredni na-
nasipa zbog oteenja nasipa od pobijanja drvenih sip, vezice unutranjeg reda treba da budu okrenu-
koeva. Ovaj nain veoma retko se primenjuje. te prema prvom redu, jer pri eventualnom odve-
Nasipi od vrea sa peskom ili drugim materijalom, zivanju pesak nema gde da iscuri iz vree. Na sli-
kao ni prethodni, nisu trajnijeg karaktera i postav- ci 63. prikazan je nasip od vrea sa peskom na kej-
ljaju se samo ako kota krune nasipa nije dovolj- skom zidu u Sremskoj Mitrovici.
ne visine u odnosu na visinu poplavnog talasa. U Montane barijere i privremene brane takoe su
literaturi se uglavnom pominju kao jednoredni - privremeni objekti namenjeni iskljuivo odree-
maksimalne visine do 50 cm i kao dvoredni - mak- nim lokacijama koje su ve pripremljene za njiho-
simalne visine do 80 cm, ali u praksi mogu da se vo postavljanje. Montane barijere uglavnom se
zidaju i vii, s tim to je neophodno oteavanje izvode u obliku tipskih stubova koji se postavlja-
nasipa, odnosno postavljanje balasta s nebranje- ju u unapred pripremljena leita, a prostor izme-
ne strane kako bi se osigurala stabilnost nasipa od u njih se popunjava tipskim talpama, koje u pot-
vrea sa peskom. Zatita od procurivanja nasipa punosti zaptivaju prostor (slika 64). Najee su od
od vrea sa peskom obezbeuje se PVC folijom, ali legura aluminijuma (mada se koriste i drugi ma-
uvek sa spoljanje strane nasipa (prema vodi) da bi terijali) kako bi se obezbedila manja masa eleme-
se vree sa peskom to due odrale u suvom sta- nata, spreio korozivni uticaj vode i osigurala no-
nju i umanjilo procurivanje. Takoe, PVC foliju ne sivost takvih elemenata i celog zatitnog sistema.
Mogu biti vertikalni i kosi, sa ojaanjem od podu-
piraa ili bez njega, to zavisi od lokacije postavlja-
nja, konstruktivnih karakteristika elemenata i vi-
sine barijere. Montane barijere mogu se postav-
ljati i na zemljanim nasipima, uz obavezno duboko
ankerisanje i postavljanje PVC folije da bi se spre-
ilo procurivanje u kontaktnom sloju, ali i produ-
enja puta vode kroz telo nasipa.
5.5. Upravljanje poplavama

elastina strategija
Drugaije sagledavanje problematike poplava, po-

gotovo u sklopu evidentnih klimatskih promena,
kada se prilagoavanje dejstvima ekstremnih do-
gaaja i jaanje otpornosti na njih pokazalo kao
Slika 64: Montana barijera u funkciji jedina opcija, dobilo je sasvim novu dimenziju. U
sklopu toga, moe se grupisati est najvanijih se-
gmenata nove strategije, a to su:

Slika 65: ematski prikaz sliva i inundacija a) prethodno stanje; b) potrebno stanje
dati rekama vie prostora, taj prostor ne sme se traiti na onim povrinama
izgradnja retenzija za zadravanje poplave koje su potrebne velikim vodama vodotoka. Plani-
u gornjem slivu, ranje i projektovanje u urbanim zonama mora u ob-
restauracija prirodnog toka, zir uzimati i potrebe vode, odnosno mora biti uskla-
restauracija starih retenzija i ekstenzivno eno sa uslovima definisanim mapama plavnih zo-
korienje zemljita, na. Takoe, radi zatite samih urbanih zona, koje su
priprema za rizik od poplave iveti s pove zauzele veliki deo prostora za prolazak poplav-
plavom i nih voda, u ruralnim podrujima moraju se obez-
tehnika odbrana od poplava nasipima i od- bediti dovoljno iroki inundacioni prostori, odnosno
brambenim barijerama. proiriti korito za velike vode (slika 65).
Dati rekama vie prostora treba da prui od- Izgradnja retenzija za zadravanje poplavnih
govor na pitanje koji je najbolji odnos urbanog ra- voda i obaranje hidrograma u gornjem toku sva-
zvoja u zoni vodotoka i otvorenog prostora. Pod poj- kako je jedna od najvanijih taaka nove strategije
mom otvorenog prostora podrazumeva se ona slo- (slika 66), s tim da se mora povesti rauna o tome
bodna i nezauzeta povrina koja je potrebna za pro- da se retenzioni prostori ne mogu formirati na bi-
ticanje velikih voda bez tetnih posledica po urbani lo kojoj lokaciji. Iako su retenzije kao oblik odbra-
razvoj zajednice. Povean priliv stanovnitva u ur- ne od poplava ve dugo poznate i prisutne, za ve-
bane celine zahteva dodatni prostor i izgradnju, ali i broj bujinih vodotoka ta opcija nije iskorie-
Slika 66: ematski prikaz sliva i eonih retenzija - a) prethodno stanje; b) potrebno stanje

Slika 67: ematski prikaz sliva i restauracije prirodnog toka vodotoka - a) prethodno stanje; b) potrebno stanje
na. Retenzioni prostori u brdsko-planinskim slivo- nje zemljita uz vodotok za odreene svrhe, kao to
vima mogu se formirati na mestima gde postoje su intenzivna poljoprivredna proizvodnja, izgradnja
proirenja doline i manji pad dna korita vodotoka, stambenih objekata ili industrijskih postrojenja.
jer u suprotnom dovoljno velika zapremina za pri- Restauracija starih retenzija i ekstenzivno
jem poplavnog talasa nee moi da se obezbedi bez korienje zemljita je mera koja je dosta sli-
izgradnje visokih brana. na izgradnji retenzija u gornjem toku, ali se odnosi
Restauracija prirodnog toka (slika 67) je mera na restauraciju starih, naputenih korita reke, od-
kojom se omoguava meandriranje vodotoka i na nosno mrtvaja (staraa) u srednjem i donjem to-
taj nain produava vreme teenja, odnosno vre- ku, za prijem talasa poplavnih voda. esto su mr-
me koncentracije, a istovremeno i hidrogram menja tvaje isuivane i iskoriavane za poljoprivrednu
oblik ka blaem usponu, niem i odloenijem piku proizvodnju, a ta povrina bila je nasipima odvaja-
i duem periodu opadanja linije protoka. Ova mera na od korita reke. Te povrine treba uslovno vrati-
podrazumeva obustavljanje graevinskih i drugih ti reci, odnosno nasip izmeu mrtvaja i vodotoka
radova u koritu i na obalama i zabranu dalje grad- treba rekonstruisati za srednje vode ili vode nekog
nje. Takoe, gde je to tehniki mogue, a ne pred- manjeg povratnog perioda. Administrativnim me-
stavlja vei utroak sredstava, treba ukloniti objek- rama poljoprivrednu delatnost u novim retenzija-
te iz korita i sa obala. Ova mera podrazumeva i ad- ma treba ograniiti na ekstenzivnu, a budue tet-
ministrativne mere kojima se ograniava koriene posledice od poplava nadoknaivati vlasnicima.
Slika 68: ematski prikaz sliva i restauracije starih tokova i retenzija - a) prethodno stanje; b) potrebno stanje

iveti sa poplavom kao aktivnost nove strate- govornost i mikro i makro nivo. Na slici 69. data je
gije treba zasnovati na konceptu konstantne obu- ema potrebnih aktivnosti za uspostavljanje i ou-
ke i informisanja stanovnitva koje ivi ili radi u vanje elastinosti sistema zatite od tetnih dej-
potencijalno plavljenim zonama o poplavama, ha- stava poplave u zavisnosti od vrste odgovornosti i
zardima i rizicima od poplava, efektima poplava, nivoa na kome se aktivnosti sprovode.
evakuacionim pravcima, sredstvima pomoi u slu- Kako je prikazano na slici 69., izdvajaju se etiri
aju poplava, primeni novih graevinskih, hidroi- grupe aktivnosti. Prva grupa, korienje zemlji-
zolacionih i drugih materijala i sredstava, sigurni- ta, pripada javnoj odgovornost na makro planu,
jem vidu korienja kunih i radnih povrina, osi- pa su javne slube lokalne zajednice odgovorne za
guravanju objekata od poplava itd. uspostavljanje dobre politike za celokupnu zajed-
Poslednja taka nove strategije odnosi se na teh- nicu. Same aktivnosti vezuju se za plansku i pro-
niki aspekt odbrane od poplava - nasipe, monta- storno-plansku dokumentaciju zajednice. Eksten-
ne barijere, bujine pregrade, rasteretne kanale, zivno korienje zemljita u potencijalno plavnim
akumulacije, postojee retenzije, ali i njihovo odr- i plavnim zonama posmatra se kao korienje tog
avanje u funkcionalnom stanju. zemljita uz postojanje rizika od poplava. Da bi se
ova grupa aktivnosti sprovodila u dobrom smeru,
neophodne su administrativne odluke koje e po-
5.6. Elastinost sistema dravati samu grupu aktivnosti. U prvom redu, to
odbrane od poplava je odreivanje plavnih i potencijalno plavnih zona
u sklopu opteg planskog zoniranja zajednice. Na
u lokalnoj zajednici osnovu zoniranja, a u skladu sa novim strategij-
skim pravcem, sledi pomeranje graevinskih i re-
Sistem zatite od poplava elastian je u onoj me- gulacionih linija u planskoj dokumentaciji, narav-
ri u kojoj su odgovorne i javne slube, ali i fizika no tamo gde je to tehniki i ekonomski mogue.
lica. Odgovornost za aktivnosti u stvaranju elas- Takoe, prostorno-planskom dokumentacijom po-
tinog sistema zatite od tetnih dejstava poplave trebno je odrediti preporuke u korienju prizemlja
odnosi se i na nivoe tih aktivnosti - od nivoa uku- i suterena, zabraniti izgradnju podruma i odredi-
pne zajednice, do nivoa porodice, odnosno fizikih ti materijale za izgradnju objekata u potencijalno
lica. Tako moemo razlikovati privatnu i javnu od- plavnom podruju.
Nivo
Makro
Svest o poplavama
Informacije:
Mape inundacija i poplava
Mape rizika
Obrazovanje:
Grupne obuke
Broure
Korienje zemljita
Finansijska spremnost Prostorno planiranje
Odgovornost
Obavezno osiguranje Korienje zemljita uz rizik od poplava
Privatna Privatno osiguranje za rizik od poplava Regulacione i graevinske linije Javna
Graevinska Regulativa i zoniranje
Spremnost na poplavu
Graevine otporne na poplavu
Vodootporni materijali
Hidro-izolacija graevina
Zatita graevina
Svest o riziku
Prognoza i upozoravanje na poplave
Hitne mere i aktivnosti
Mikro
Slika 69: ematski prikaz potrebnih aktivnosti u zavisnosti od odgovornosti i nivoa u zajednici
(izvor: Pasche, E., Kpferle, C. and Manojlovic, N., 2007)

Druga grupa, nazvana spremnost na poplavu, poplava moe se posmatrati kao posledica podiza-
odnosi se na javnu i privatnu odgovornost na mi- nja svesti o riziku od poplava.
kro planu, pa su kako javne slube lokalne zajedni- Sve prethodno nabrojane aktivnosti bile bi besmi-
ce, tako i fizika lica odgovorni za uspostavljanje i slene bez podizanja svesti o poplavama, a u tu
odravanje elastinosti sistema. Spremnost na po- svrhu najee se koriste mediji, kao to su televi-
plavu obuhvata niz aktivnosti usmerenih na pripre- zijski program, radioemisije, tampa, ali u posled-
me za eventualnu pojavu poplave. Usko je poveza- nje vreme primat preuzima internet. Ova grupa
na sa faktorima korienja zemljita, jer delimino aktivnosti pripada javno-privatnoj odgovornosti
predstavlja implementaciju administrativnih odlu- na makro planu, jer su u aktivnosti ukljueni i lo-
ka donetih na makro nivou. U ovu grupu aktivno- kalna zajednica i pojedinci, a podizanje svesti va-
sti spadaju i privatne aktivnosti na dodatnoj zatiti no je na optem nivou zajednice. Javne povrine u
objekata pravljenih pre administrativnih odluka o plavnim zonama poeljne su lokacije za postavlja-
definisanju materijala za izgradnju objekata. U ovu nje mapa ugroenosti od poplava, a veliki uticaj na
grupu aktivnosti spada i podizanje svesti o riziku od optu svest graana imaju i ploice na zidovima
poplava, koje se u grubim crtama sastoji od progno- javnih objekata sa obeleenim nivoima poplavnih
za poplava i upozoravanja, kao i mera u oblasti ra- voda kroz istoriju. Svakako da najvei uticaj ove
nih najava i upozoravanja. grupe aktivnosti mora biti usmeren na odreenu
Finansijska spremnost pripada privatnoj odgo- ciljnu grupu stanovnika, a to je upravo stanovni-
vornosti na makro i mikro planu, jer se odnosi na tvo koje imovinu poseduje u plavnim zonama ili u
finansijsku spremnost fizikih lica da smanje po- njima ivi. Jo jedna aktivnost iz ove grupe izdva-
tencijal teta sebi, ali i zajednici. Usko je povezana ja se kao veoma poeljna, a to su predavanja o po-
sa dobrovoljnim osiguranjem objekata i imovine, plavama, tetnim posledicama poplava, evakuaci-
to predstavlja odreene finansijske napore. Do- onim koridorima, prvoj pomoi unesreenima od
datno dobrovoljno osiguranje imovine od tete od poplava i drugo.

6. Rizik od poplava
Stohastika priroda poplava ukazuje na mogu- prihvati, prihvatio kocku i pod uticajem je hazarda.
nost njihove pojave na razliitim teritorijama, u Hazard je dakle postojanje opravdane mogunosti
razliitim godinjim dobima i vremenskim perio- deavanja neeljenog dogaaja, to je u ovom slu-
dima, sa razliitim intenzitetima i duinom traja- aju gubitak novca.
nja, pa su i potencijalne tetne posledice poplava u Postavlja se pitanje postojanja i veliine rizika. Od-
velikoj meri nepouzdane. Ne postoji odreena, op- govor na to pitanje zavisi od broja igraa, meusob-
teprihvaena i jedinstvena metodologija za usta- nog rasporeda karata, vrednosti karata koje igra
novljavanje rizika od poplava na ugroenim terito- dri u rukama, stanja i rasporeda preostalih karata
rijama, a analiza rizika uglavnom se radi od slua- meu nepodeljenim kartama, odnosno u pilu, da-
ja do sluaja, prema nekim iskustvenim normama kle velikog broja nepoznatih, to riziku daje najva-
ili za odreene potrebe. niju vrednost, a to je verovatnoa deavanja nekog
Termin rizik od poplava esto se mea sa termi- neeljenog dogaaja. U ovom sluaju postoji vero-
nom opasnost, odnosno hazard od poplava. Rizik vatnoa da e igra izgubiti igru.
nije isto to i opasnost, odnosno hazard, a nije isto Ako se, na primer, igra ajnc23 i igra ima zbir kara-
to i potencijal tete. Rizik je bezdimenzionalna ta 17, treba da odredi verovatnou dobijanja kra-
veliina, odnosno kombinacija verovatnoe dea- lja, dame ili andara, za poveenje zbira na 21,
vanja nekog hazardnog dogaaja i samog hazarda. 20 ili 19, ali i verovatnou da e i taj zbir biti dovo-
Dakle, rizik od poplava je kombinacija verovatnoe ljan za pobedu u igri. Odreivanje ukupne verovat-
pojave poplavnog dogaaja odreenog povratnog noe pozitivnog ishoda predstavlja proizvod vero-
perioda pojavljivanja i moguih tetnih posledica vatnoa svih dogaaja koji utiu na pozitivan ishod
tog poplavnog dogaaja po zdravlje ljudi, okolinu,
kulturnu batinu i privrednu aktivnost.
Da bi se jednostavnije prikazala razlika izmeu ha- 23 Kartaka igra ajnc igra se kartama vrednosti od 7 do 10 i kartama od ajnca,
zarda (opasnosti), rizika, potencijala teta i samih odnosno 11, koja je i najvea karta po broju, preko andara, dame i kralja.
Karte andar, dama i kralj imaju vrednosti 2, 3 i 4. Dobitni zbir karata u
teta dat je sledei primer: ajncu je 21. Igraima se redom dele karte, po jedna u svakom krugu, sve
Igranje kartakih igara ne predstavlja hazard, jer dok se igra izjanjava da eli dodatnu kartu. Kada je zadovoljan zbirom
koji ima u rukama, stavlja do znanja da ne eli dodatne karte, a ako zbir
ne postoji nikakva opasnost po igrae. Meutim, njegovih karata pree 21 (osim u sluaju suvog ajnca), igra izlazi iz igre i
predlog da se igra u novac predstavlja uvod u ha- sputa karte bez pokazivanja ostalim igraima. Pobednik u igri je onaj igra
koji ima najvei zbir karata. Posle svakog kruga deljenja karata igrai imaju
zard, odnosno uvod u kocku. Igra koji to odbije sva- mogunost podizanja uloga, a igrai koji ele da nastave igru moraju da ga
kako nije pod uticajem hazarda, dok je igra koji prate, odnosno da uloe onoliko za koliko je ulog podignut.

po igraa. U tom trenutku igra mora da pomisli na nja trokova prouzrokovanih nemogunou kori-
veliki broj nepoznatih koje zavise od verovatnoe: enja kraeg, poplavljenog puta.
da je njegov trenutni zbir najvei; Poseban parametar je maksimalno mogua te-
da e u sledeem deljenju dobiti kralja, data od poplave, a to je ona teta koju bi izazvala
mu ili andara; poplava najveeg ikad izmerenog nivoa po najgo-
da se eljene karte uopte nalaze meu ne- rem scenariju. Pri tom scenariju i pri toj dubini po-
podeljenim kartama; plavnih voda svi receptori trpeli bi najveu mogu-
da e poveanje zbira njegovih karata biti u tetu. Ovaj parametar, iako samo raunski, slui
uspeno u odnosu na druge itd. za uporeivanje nastalih realnih teta od poplave
Dakle, ukupna verovatnoa pozitivnog ishoda do- koja se desila. Upravo one realne tete koje se pri-
bija se mnoenjem svih potrebnih verovatnoa da bliavaju njihovoj maksimalno moguoj visini tre-
e do pozitivnog ishoda doi. S obzirom na to da ba da budu predmet budueg delovanja na pove-
se verovatnoa izraava kao odnos eljenog isho- avanju otpornosti i sigurnosti, kao i na smanjenju
da i svih moguih ishoda (1/n), zakljuak je da se izloenosti i osetljivosti.
mnoenjem svih tih verovatnoa, koje su znaajno
manje od 1, dobija ukupna verovatnoa pozitivnog
ishoda koja je veoma mala. S obzirom na to da je 6.2. Poplavni hazard
verovatnoa negativnog ishoda upravo reciprona
vrednost ukupne verovatnoe pozitivnog dogaaja,
moe se rei da se i rizik uveava proporcionalno sa Poplavni hazard je bezdimenzionalna kvalitativ-
smanjenjem verovatnoe pozitivnog ishoda. na injenica jer se njom odreuje samo postoja-
Ako se na stolu nalaze ulozi, tada rizik dobija sasvim nje opasnosti, ali bez kvantitativnih pokazatelja te
novu dimenziju. Ako igra odlui da prati uloge, ri- opasnosti. Drugim reima, kada je re o opasnosti
zik prerasta u potencijal tete, a on je proizvod ulo- od poplava i dokle god se ta injenica izraava sa
ene vrednosti na stolu i rizika da igra ne pobedi postoji, ili ne postoji, govorimo o hazardu. Ter-
u igri. Potencijal tete se uveava poveanjem uloga min hazard ve je uao u domau terminologiju
na stolu i poveanjem rizika od nepovoljnog ishoda. upravljanja rizicima iako je re o opasnom doga-
Realna teta nastaje tek kad se igra odigra, odnosno aju koji se moe, ali ne mora dogoditi.
kad neki drugi igra uzme sve uloge sa stola. Hazardi se generalno mogu podeliti na:
geoloke - zemljotresi, cunamiji, vulkanske
erupcije, klizita itd.;
6.1. tete od poplava klimatske - cikloni, tornada, uragani, popla-
ve, sue, oluje, snene oluje itd.;
bioloke - epidemije, zagaenje ivotne sredi-
Poplave izazivaju razliite tetne posledice, odno- ne, devastacija uma, najezde tetoina itd.;
sno prouzrokuju tetu, a najvee tete svakako su hemijsko-nuklearne - hemijski akcidenti, nu-
izgubljeni ljudski ivoti. Ostale tete mogu se po- klearne katastrofe, industrijske katastrofe itd.;
deliti na materijalne ili nematerijalne i direktne ili antropogene - saobraajne nesree, ruenja
indirektne tete. zgrada, poari, strujni udar, itd.
Materijalna teta je iskaziva u kvantitativnom Istorijski podaci u velikoj meri doprinose boljoj pro-
obliku, odnosno u egzaktnim brojevima, koji mo- ceni hazarda jer prolost ukazuje na dogaaje koji
gu znaiti, na primer, broj poruenih objekata i bi se mogli desiti u budunosti. Svakako, hazard ne
broj uginulih grla stoke, ali moe biti iskazana i u znai stvaran dogaaj nego samo pretnju deavanja.
novanom obliku, odnosno koliko kota izgubljena
imovina po trenutnim cenama na tritu.
Nematerijalne tete su one koje se ne mogu iska- 6.3. Receptori i emiteri
zati u kvantitativnom obliku, bilo po broju ili nov-
anom izrazu. To su one tete od poplava koje su
pretrpeli entiteti koji zbog poplava nisu imali pot- Receptori su svi oni entiteti (sve to moe imati
punu funkcionalnost, kao to su, na primer, izgu- tetu od hazarda, kao to je: stanovnitvo, objekti,
bljeni asovi uenika u kolama ili neobavljeni nematerijalne i nematerijalne vrednosti, usluge, sta-
finansijski poslovi zbog nemogunosti korienja nja i procesi) u zoni hazarda koji u sluaju dea-
odreenih javnih servisa. vanja dogaaja trpe materijalnu ili nematerijalnu,
Direktne tete su one koje je prouzrokovala sama direktnu ili indirektnu tetu. Receptor koji usled
poplavna voda ili bujina stihija i koje se mogu pri- dogaaja trpi tetu, ali na osnovu promene svog
pisati direktno poplavi, dok su indirektne tete one stanja emituje tetne posledice po druge recepto-
koje su nastale posrednim putem, zbog nemogu- re naziva se emiterom (u daljem tekstu koristie se
nosti privreivanja, obavljanja drugih poslova van termin receptor bez obzira na to da li je samo re-
poplavljenog podruja ili, na primer, zbog povea- ceptor ili je i emiter).

6.4. Rizik Dubinska osetljivost posebno je vaan parametar
za stanovnitvo prema starosnim granicama, pa
se tako za mirne poplavne vode izdvajaju dubin-
Rizik predstavlja verovatnou pojave viestruko ske zone od:
neizvesnog dogaaja u vremenu, prostoru, kvan- 0,0-0,5 m - omoguavaju kretanje stanov-
titetu i kvalitetu, odnosno rizik je vektor u viedi- nitva i noenje male dece kroz vodu;
menzionalnom vektorskom prostoru u kome je an- 0,5-1,5 m - omoguavaju stajanje u vodi i
tropogeni uticaj mogu samo na odreenom, ma- delimino dranje male dece u rukama;
njem broju dimenzija. 1,5-4,0 m - omoguavaju pristup amcima
Ovaj vektorski prostor ima vei broj dimenzija, a do krovova kua i pomo unesreenima;
najvanije su: verovatnoa dogaaja, posledice do- > 4,0 m - onemoguavaju sve aktivnosti
gaaja, viestruke vremenske odrednice, veliina osim u visokim viespratnim objektima.
hazarda, ranjivost na dogaaj, izloenost dogaa- Izloenost receptora je posebna karakteristika,
ju, sigurnost receptora, mogunost upravljanja re- osobena za svaku pojedinanu vrstu receptora.
ceptorom itd. Ovaj parametar rizika ima i poloajnu osobinu, po-
UNDP je definisao rizik na sledei nain: verovat- gotovo u bujinim vodama, gde brzina vode igra
noa nastanka tetnih posledica ili oekivanog gu- veliku ulogu. to se stanovnitva tie, izloenost je
bitka zivota, povreenih ljudi, imovine, poremea- u funkciji brojnosti stanovnitva u poplavnom po-
ja ekonomskih aktivnosti (ili oteenje ivotne sre- druju, pa sa poveanjem broja stanovnika u po-
dine) kao rezultat interakcije prirodnih hazarda ili plavnoj zoni raste i izloenost.
hazarda izazvanih ljudskim aktivnostima i uslova Sigurnost receptora Si je parametar koji ukazuje
ranjivosti. Rizik se konvencionalno izraava slede- na poloaj receptora u potencijalno plavljenom po-
om jednainom rizik = hazard x ranjivost. druju. Naime, ako se receptor nalazi u zoni ko-
Prihvatljivi rizik je ona vrednost rizika pri kojoj ja je branjena nasipima dimenzionisanim prema
donosioci odluka prihvataju tetne posledice, a na vodama povratnog perioda jednakog ili veeg od
osnovu te vrednosti rizika dimenzionie se i mero- povratnog perioda merodavnog rizika, tada se ri-
davni povratni period prevazilaenja dogaaja. Po- zik receptora mora umanjiti za sigurnost koju na-
datak o merodavnom povratnom periodu, odnosno sip prua. Kako je sigurnost bezdimenzionalni pa-
merodavnoj verovatnoi dogaaja predstavlja je- rametar istog tipa kao i verovatnoa rizika, onase
dan od najvanijih parametara rizika uopte, jer ni direktno implementira u verovatnou rizika, pa se
odluke koje sami donosioci odluka donose nee bi- dalja verovatnoa rauna kao redukovana verovat-
ti nimalo sline za razliite povratne periode. noa dogaanja poplave. Nijedan nasip ne sme se
Rizik od poplava funkcija je velikog broja parame- smatrati apsolutno sigurnim, ve se sigurnost po-
tara i odreuje se zasebno za svaki receptor pona- smatra u funkciji stanja samog nasipa. Ako je na-
osob. Rizik od poplave receptora i izraava se kao: sip dobro odravan i u svakom smislu rei funkci-
onalan, tada se njegova sigurnost rauna sa 99 %
Ri = f (Pm, Zi, Ei, Ti, ti, tgi) do 99,9 %; ako je njegovo odravanje dobro, ali po-
stoje odreeni sanirani problemi, sigurnost je 95
gde su Pm - merodavna verovatnoa dogaaja, Zi %, a ako je loe odravan, ali zadovoljava osnovnu
- dubinska osetljivost receptora i, Ei - izloenost funkcionalnost, sigurnost je 90 %.
receptora i, Si - sigurnost receptora i, Ti - vre- Redukovana verovatnoa rauna se prema obrascu:
me trajanja poplave nad receptorom i, ti - dnev-
na vremenska odrednica deavanja poplave, tgi - Pr = Pn (1 - Si)
godinja vremenska odrednica deavanja poplave.
Dubinska osetljivost receptora rizika na popla- gde je Pn - merodavna verovatnoa rizika, a Pr -
vu Zi jeste u funkciji dubine poplavne vode h i vr- redukovana verovatnoa rizika. Ukoliko postoji i
ste i osobina receptora i koji je poplavnoj vodi izlo- druga odbrambena linija, tada se u redukciju me-
en. Izraava se u procentualno iskazanim tet- rodavne verovatnoe ukljuuje i dodatna sigurnost
nim uticajima na receptor, a njegova zavisnost od druge odbrambene linije po istom principu.
dubine poplavne vode predstavlja nemonetarnu Vreme kao pojam je trostruki parametar u odrei-
funkciju tete za receptor i. Primer razliitih du- vanju rizika. Vreme trajanja ukazuje na vremen-
binskih osetljivosti moe se dati u oblasti stano- ski rok u kome poplava dejstvuje na receptor to,
vanja, jer nisu isto osetljivi objekti graeni od rana primer, kod biljaka ima veliki znaaj. Takoe,
zliitih graevinskih materijala, pa se tako kua sa stanovita ljudskih ivota nije svejedno da li se
od zemljanog materijala (erpi, blato) rauna sa poplava deava u toku dana ili u toku noi, jer su
100 % osetljivosti jer je potpuno neotporna na po- none poplave znaajno opasnije po stanovnitvo.
plave, dok osetljivost kua od opeke zidane u pro- Godinja vremenska odrednica je vana zbog peri-
dunom malteru raste linearno sa dubinom vode, oda godine u kome se deava poplava. Na primer,
ali ne prelazi 30 %. ako se poplava deava u zimskom, vanvegetacio-
nom periodu, direktna teta po jare kulture ne po-

stoji, dok je indirektna teta iskazana u poveanju je talvega (linija najniih taaka korita reke), oba-
trokova ponovne obrade zemljita. Nasuprot to- le, nasipa i slino.
me, ako je ista kultura izloena poplavi u toku leta, Hidroloko-hidrauliki podaci proizlaze, odnosno
pred etvu, direktna teta na jaroj kulturi je zna- ekstrahuju se iz meusobnih relacija topografskih,
ajno vea i blia potpunoj teti24. Takoe, ako se meteorolokih i hidrogeolokih podataka, kao i po-
poplava stambenog objekta deava u toku zime, dataka o vrsti i stanju korita vodotoka. Na osnovu
daleko je vea indirektna teta zbog nemogunosti serija meteoroloko-klimatskih podataka o pada-
dugotrajnog korienja objekta za stanovanje nego vinama, vlanosti vazduha i zemljita, jainama,
da se poplava desila u toku prolea ili leta, kada se uestalosti i pravcima vetrova, evapotranspiraciji
vlani zidovi bre sue. itd., statistikom obradom, za odreenu verovat-
nou prevazilaenja pojave, odreuje se merodav-
na visina padavina, intenzitet i vreme trajanja.
6.4.1. Ulazni podaci za odreivanje U daljoj obradi, uz pomo topografskih karakte-
rizika od poplava ristika, kao i seta podataka o povrini (vegetacija,
pedoloka podloga, geoloka podloga, izgraenost,
erozioni procesi itd.), odreuje se specifini oticaj
Ulazni podaci za izradu karti ugroenosti, rizika i sa sliva. Ova obrada podrazumeva korienje ma-
potencijala teta mogu se podeliti na topografske, tematikog modela padavine-oticaj, pomou kojeg
hidroloko-hidraulike, katastarske, planskoteh- se merodavne padavine transformiu u oticaj.
nike, drutvene i ekonomske. U daljem postupku, od oticaja na slivu, pomou
Analiza rizika od poplava kompleksan je, obiman i hidraulikih modela, na modelu terena odreuje
zahtevan proces, koji zahteva veliki broj razliitih se merodavna voda koja, u zavisnosti od tipa hi-
vrsta podataka, a odlikuje se potprocesima koji su draulikog modela koji se koristi za proraun, mo-
uzajamno viestruko povezani. Po obimnosti ula- e imati: urez vodne linije u teren, dubinu poplav-
znih podataka istie se postupak odreivanja tro- nih voda, brzinu poplavnih voda, vremensku ras-
dimenzionalnog modela terena sliva. podelu plavljenja, kao i simulaciju propagacije po-
Analiza topografskih podataka treba da rezultira plavnog talasa.
trodimenzionalnim modelom terena (3D model)
slivnog podruja. Posebna panja posveuje se li-
nijama koncentracije voda, odnosno povremenim i 6.4.2. SWOT/PESTLE analiza
stalnim vodenim tokovima u slivu, jer su ti podaci u identifikaciji receptora
od najveeg znaaja za kvalitetan hidrauliki mo-
del vodotoka. Izrada 3D modela terena mogua je
na dva osnovna naina. Prvi nain je pomou me- Kriterijumi za odreivanje rizika od poplava iska-
tode profila, kada se na osnovu linijskog niza taa- zani su kao posledice tetnog dejstva poplavnih
ka formiraju karakteristini profili zemljita sa vi- voda na ljudski ivot i zdravlje, kao i na odree-
sinskom predstavom, a teren izmeu dva profila se no materijalno ili drugo dobro izloeno tom tet-
odreuje nekom od metoda aproksimacije. Drugi nom dejstvu. Kako je ve pomenuto, u zavisnosti
nain je izrada TIN modela terena (Triangular Irre- od smera njihovog dejstva, kriterijumi mogu bi-
gular Network) na osnovu velikog broja visinskih ti receptori ili emitori rizika od poplava. Grubo se
taaka, pri emu se teren izmeu tri susedne take mogu podeliti na receptore stanovnitva, imovine
odreuje u obliku nepravilnih trouglova, koji pred- i ivotne sredine. Generalno, najkompleksniji po-
stavljaju ravni terena ograniene sa po tri sused- sao odreivanja rizika jeste odreivanje receptora
ne take. Mrea takvih nepravilnih trouglova pred- i emitera. Taj proces je kompleksan zbog velikog
stavlja model terena, a preciznost modela zavisi od broja podataka, njihove raznovrsnosti i znaajno
gustine taaka i dodatne pokrivenosti takama to- razliitih efekata poplave na njih. Zbog toga ovaj
pografskih pojava, kao to su nasipi, putevi, kanali, proces zahteva multidisciplinarni pristup i uee
zaravni, useci i drugi oblici fizikog modela terena, velikog broja struka.
gde se oblik terena naglo menja. Model koji kori- Sam proces zasnovan je na SWOT/PESTLE analizi,
sti profile nije pogodan za izradu 3D modela terena koja se sastoji od dva filtera kroz koje se proputa-
sliva, nego iskljuivo za 3D modele korita i zaravni ju informacije i injenice (slika70)
obala do uzvienja. Naime, aproksimiranje terena Prvi, ulazni filter je PESTLE analiza, koja trai pot-
na veim udaljenostima primenljivo je za dugake punu multidisciplinarnost u procesu. Sam naziv po-
linijske topografske oblike, gde su jasno izraene tie od prvih slova rei iz engleskog jezika: Political -
slinosti izmeu profilskih osobina kao to su lini- politiki, Economic - ekonomski, Social - drutveni,
Technical -- tehniki, Legal - pravni i Environmen-
tal - ivotna sredina, to i objanjava neophodnu
multidisciplinarnost. Na taj nain odreena proble-
24 Potpuna teta u poljoprivredi, na oranicama, ne postoji, jer ako je rod
uniten 100 % pred samu etvu, tada se teta rauna kao ukupna vrednost
matika se i posmatra upravo sa svih ovih aspekata.
proizvodnje umanjena za trokove etve. PESTLE filter predstavlja razlaganje uticaja poplava

ne biotope, a u smislu kulturne sredine, po-
plavljenim objektima pod zatitom;
kriterijumi stanovnitva, izraeni uku-
pnim tetnim dejstvom na direktne potre-
be i uslove ivota stanovnitva na poplav-
ljenom podruju, i
drutvene kriterijume, koji predstavlja-
ju tetu prouzrokovanu nemogunou kori-
enja javnog servisa i drugih javnih slubi,
kao to su kole, zdravstvene ustanove, pozo-
rita, bioskopi, javne gradske slube i slino.
U Velikoj Britaniji, za procenu ugroenosti, rizika
od poplava i potencijala teta na nacionalnom ni-
vou koristi se samo scenario za povratni period od
100 godina i na taj nain ustanovljava generalna
ugroenost od poplava iz vodotoka i poplava iza-
Slika 70: ematski prikaz procesa SWOT/PESTLE zvanih plimnim talasima.
analize u postupku odreivanja receptora (Izvor: U Nemakoj se koristi vie razliitih metodologi-
Viekriterijumska analiza varijanti rekonstrukcije ja. Tako se u Bavarskoj koristi metod zasnovan na
vodozahvatnog sistema, R. Bajeti, magistarski rad)
korienju zemljita, a u Baden Virtembergu me-
todologija zasnovana na prostornim planskim do-
kumentima i obimnim istorijskim podacima o po-
plavama i tetama u prolosti. Metodologija razvi-
i izdvajanje svih faktora na koje poplava ima uticaj. jena na Tehnikom univerzitetu u Hamburgu kar-
U daljem postupku svi faktori se kroz SWOT ana- te ugroenosti, rizika i potencijala teta tumai sa-
lizu razlau na one na koje poplava ima pozitivan mo kao deo sloenog sistema za podrku u odlu-
uticaj i one na koje poplava ima negativan uticaj. ivanju o spreavanju ili umanjenju posledica od
Faktori se razlau i na osnovu toga da li je taj uti- tetnog dejstva voda26.
caj direktan, odnosno da li potie od same poplave, Evropska komisija je tokom 2008. godine ustano-
ili je indirektan. Pozitivni uticaji iz sistema i okru- vila potrebu za pokretanje projekta koji treba da
enja su prednosti i mogunosti, dok su negativni rei problematiku prirodnih hazardnih pojava, kao
slabosti i pretnje (Strenghts, Weaknesses, Opportu- i hazarda izazvanih ljudskim aktivnostima. U tom
nities, Threats). Ukoliko izdvojeni faktori mogu pre- smislu, 1. januara 2009. godine zvanino je zapo-
trpeti direktnu ili indirektnu tetu od hazarda, tada et projekat SAFER (Services and Aplications For
nedvosmisleno predstavljaju receptore. Emergency Response), kao poseban deo inicijative
GMES (Global Monitoring for Environment and Se-
curity)27. Osim poplava, SAFER projekat obuhvata
6.4.3. Odreivanje rizika od poplava zemljotrese, klizita, oluje, poare, tehnoloke ka-
tastrofe i vulkane.
Metodologija koju je razvila Infoterra, kao koordi-
Jedinstvena metodologija za odreivanje rizika od nator vie privatnih kompanija za potrebe SAFER
poplava ne postoji, ali jedan od najkomplesnijih i projekta, ima predlog uniformne strukture proce-
najsveobuhvatnijih modela razvilo je Ministarstvo sa. Prema potrebnoj preciznosti i znaaju pojedi-
ivotne sredine Republike eke. Po tom modelu, nih potencijalno plavnih zona, izdvojenaa su tri
procena rizika i potencijala teta od poplava vri se osnovna nivoa modela procene.
za tri scenarija, za povratne periode 5, 20 i 100 go- Osnovni nivo je BEAM (Basic European Asset
dina, a receptori se grupiu u etiri osnovne grupe25: Map), koji kao rezultat daje monetarno prostornu
ekonomski kriterijumi, koji se izraava- kartu rasporeda teta na poplavljenim podrujima
ju ukupnom materijalnom direktnom i in- veeg opsega, vie prezentacionog karaktera. Ula-
direktnom tetom; zni podaci su manje precizne podloge vee razme-
kriterijumi zatite ivotne i kulturne re sa grubim podacima o vrsti korienja zemljita.
sredine, koji se u smislu ivotne sredine Monetarni iskazi teta daju se u nekoliko dijapazo-
izraavaju procesima erozije i akumulira- na, za sve receptore zajedno28.
nja materijala, razlivanjem tetnih zagau-
juih materijala pod dejstvom poplave, kao i
dejstvom samih poplavnih voda na zatie-
26 Pasche, E., Lawson, N., Ashley, R., Schertzer, D., (2008).

27 http://www.emergencyresponse.eu.
25 Ministerstvo ivotnho prosted (2011). 28 Muller, M., Assmann, A., Kraft-Holzhauer, V. (2010).

Precizniji nivo, sa vie detalja, jeste HiRAM (High 6.5. Primer odreivanja
Resolution Asset Map). Odlikuje ga izdvajanje po- rizika od poplava
jedinanih, sa stanovita poplave znaajnih obje-
kata, analiza naseljenih mesta po kvartovima i ko-
rienje zemljita sa daleko veom preciznou, pa Na primeru naselja Petrovaradin prikazan je po-
je od velike pomoi za izradu lokalnih razvojnih stupak odreivanja rizika. Merodavna kota velikih
planova, ali i odreivanje prioriteta i pravaca po- voda uzeta je kao poplavna voda povratnog perio-
tencijalne evakuacije stanovnitva. da prevazilaenja od 1 000 godina. Na osnovu mo-
Najdetaljniji nivo koji pokriva najmanju povrinu je dela terena (slika 71), odreene su linija ureza vo-
AM+ (Asset Map PLUS). Detaljnost u urbanim zona- de i dubine poplavnih voda (slika 72) i karta ugro-
ma je do nivoa pojedinanog objekta, a na poljopri- enosti od poplava prema dubinskim zonama po-
vrednim i umskim zemljitima do nivoa parcele, plavne vode (slika 73).
odnosno kulture. AM+ koristi podatke katastra ne- SWOT/PESTLE analizom podataka o korienju ze-
pokretnosti za svaki objekat, odnosno parcelu po- mljita (slika 74), infrastrukturnih objekata, stano-
naosob, a opravdanost ima u sluaju kartiranja rizi- vanja, zatienih dobara i drugo, analizirano je po-
ka i potencijala teta na ugroenim kulturno-istorij- druje i potencijalne tete. Definisan je vei broj
skim celinama od neprocenjivog znaaja. receptora, rasporeenih u osam receptorskih gru-
U Srbiji su do sad raena dva projekta u vezi sa pa prema slinosti teta, uticaja i naina za sma-
odreivanjem rizika od poplava. Prvi projekat deo njenje rizika od poplava za te receptore.
je veeg projekta Danube Floodrisk, iji je cilj odre- Prva grupa su stambeni objekti, koji obuhvataju
ivanje ugroenosti i rizika i njihovo mapiranje za pojedinane privatne kue, kolektivno viespratno
osnovno korito reke Dunav, bez irenja na pritoke. stanovanje i vikend-objekte. Druga grupa je privre-
Odreivani su rizici od poplava u verovatnoama da, koja obuhvata industrijske objekte, pokrivena
velikih voda i ekstremnih poplava, odnosno doga- skladita, stovarita, pomone objekte, prodavni-
aja koji prevazilaze verovatnou pojave od 100 i 1 ce itd. Trea grupa su javne slube i objekti javnih
000 godina. Zoniranje plavnih zona vreno je pre- slubi, kao to su: bolnice, domovi zdravlja, kole,
ma dubinama vode u tim zonama, za utvrene ve- deiji vrtii, domovi za stara lica, objekti policije,
rovatnoe. Drugi projekat je SoFPAS (Study of Flo- objekti lokalne samouprave, crkveni objekti, spe-
od Prone Area in Serbia), odnosno Studija plavnih cijalni objekti itd. etvrta grupa su objekti infra-
povrina u Srbiji, a pokriva teritorije Velike, Zapad- strukture, gde su grupisani objekti drumskog i e-
ne i June Morave sa 17 pritoka. Podaci o stanov- leznikog saobraaja, dalekovodi, trafostanice, vo-
nitvu, korienju zemljita i infrastrukturi dobijeni dovodna mrea, gasovodi itd. Petu grupu ine po-
su delom od organa lokalnih samouprava, a delom ljoprivredna i umska zemljita, gde su kao poseb-
od drugih institucija, kao to su Republiki geodet- ni receptori izdvojene oranice, vonjaci, vinogradi,
ski zavod (RGZ) i Zavod za statistiku Republike Sr- panjaci i livade, listopadne i etinarske ume, u-
bije (RZS). Van naseljenih mesta, koriene su Ma- me EA topole, rasadnici itd. esta grupa su objek-
pe korienja zemljita (Corine Land Cover maps)29. ti vodoprivredne infrastrukture, kao to su: nasi-
Zajednika karakteristika oba projekta je 1D model pi, crpne stanice, ustave, vodno zemljite itd. Sed-
poplava, ija je jedina dimenzija dubina vode, dok mu grupu, nazvanu ivotna sredina, ine: zatie-
brzina vode u plavnim zonama nije odreivana.
U pojedinim nacionalnim metodologijama u
Evropskoj uniji potencijal teta je izjednaen sa ri-
zikom tako to je nemonetarna i bezdimenzional-
na vrednost rizika pomnoena sa trinom vred-
nou receptora i na taj nain je postignuta mone-
tarizacija rizika. Veliko je pitanje kako kvalitativ-
no izraene tete ili nematerijalne tete mogu biti
monetarizovane ili kako se monetarizuje vrednost
izgubljenog ljudskog ivota.
Slika 71: Model terena
29 Federal Environment Agency (2006).

Slika 72: Karta dubina poplavnih voda Slika 73: Karta ugroenosti hazarda
Slika 74: Korienje povrina

Slika 75: Prostorni raspored i gustina stanovnitva po kvartovima
na prirodna dobra, zatiena kulturno-istorijska Prostorna analiza rizika pojedinanih receptora

dobra, zone sanitarne zatite, evidentirane divlje i grupisanje u rizike receptorskih grupa izvreni
deponije, benzinske pumpe, skladita hemijskih su GIS alatima za rastersku taku dimenzija 1 x
sredstava itd. Poslednju, osmu grupu ini najva- 1 metar, to omoguava identifikovanje svih poje-
niji recipijent, a to je stanovnitvo (slika 75), ali su dinanih receptora iz receptorske liste, kao i kvali-
osim njega u ovoj grupi i receptori indirektnih te- tetan i precizan prikaz pojedinanih i ukupnih ri-
ta zbog nemogunosti obavljanja javnih funkcija zika (slika 76) od poplava. Izabran je model sa de-
prema stanovnitvu. vet nivoa rizika.
Prema prethodno opisanoj metodologiji, a na Hi-
RAM nivou preciznosti, odreeni su receptori i re-
ceptorske grupe, kao i njihovi parametri dubinske
osetljivosti i izloenosti receptora za poplave po-
vratnog perioda od 1 000 godina.
Slika 76: Pojedinani rizici receptorskih

grupa i ukupan rizik

7. Obaveze i mogunosti
lokalne samouprave
7.1. Podela nadlenosti va, koja mora da obezbedi koordinaciju svih obla-
i obaveza uea u sti ljudske aktivnosti koje nisu preteno u sekto-
ru voda. To je od velike vanosti, jer se efekti proti-
protiverozionim verozionih radova i mera mogu ugroziti pojedinim
radovima i merama aktivnostima. Naime, svi koji na bilo koji nain ko-
riste zemljite moraju imati obavezu uestvovanja
Srbija ima mnogo problema sa bezbrojnim buji- u realizaciji sistema protiverozione zatite.
nim jarugama i potocima koji su posledica buji- Radovi na ureenju bujica i zatiti od erozije obu-
nih kia velikog intenziteta i kratkog trajanja, zbog hvataju svojim efektima celokupnu slivnu povri-
ega ostvaruju jak i razoran efekat, to je ujedno nu. Zadatak i osnovni cilj te vrste radova je smanji-
i osnovni razlog zato je problem zatite od buji- vanje intenziteta erozije i pronosa (transporta) na-
ca u Srbiji bio prioritetni zadatak i u uslovima kri- nosa. Osim smanjivanja intenziteta zasipanja vo-
ze i nematine. dotoka, akumulacija, zatite saobraajnica i drugih
Ostvareni efekti su bili dobri, pa je danas malo objekata dravne i lokalne infrastrukture, znaaj-
onih koji se seaju svojih predela pre vie od pede- ni efekti se ostvaruju poveanjem proizvodne spo-
set godina i misle da je tako bilo oduvek. Sa dru- sobnosti zemljita.
ge strane, priroda surovo kanjava svaki zaborav U periodu od 1930. do 1965. godine, finansiranje
bilo obinog oveka ili dravnog slubenika koji u itavog kompleksa radova na ureenju bujica i
opisu posla ima i brigu o problemu erozije i bujica. zatiti od erozije sprovoeno je na osnovu Zako-
Naime, prema zakonskim odredbama, svaki zna- na o ureenju bujica i zatite od erozije, bez obzi-
ajan objekat mora da od studije do projekta ima ra na primarnu zatitnu namenu izvedenih rado-
jasno definisanu ugroenost bujicama i erozijom, va i sprovedene mere. Realizacija zapoetih i pla-
kao i potrebna reenja i analizu udela u trokovi- niranih radova nastavljena je, ali su problemi na-
ma, koji se dele na vie subjekata. stali u vezi sa nejasno definisanim obavezama ko-
Zatita od erozije i bujica je preduslov za stabilno je su odredbama Zakona o vodama prenete na ko-
i odrivo korienje zemljita i bezbednost od e- risnike efekata zatitnih radova.
stih razornih bujinih poplava. Zato ona mora biti Ta vrsta efekata se posebno odnosi na kompleks
ugraena u strateke planove od nivoa drave do biolokih i biotehnikih radova koji se izvode na
nivoa lokalne samouprave i pojedinca. Na prvom zemljitu koje ima vlasnika ili korisnika koji ubira
mestu mora biti ureena zakonodavna regulati- prihode i ima sve ostale poreske i druge obaveze.

Zbog toga je i prethodnim zakonima, to je preuze- stema zatite. Procena je uraena na osnovu dosa-
to i Zakonom o vodama, definisana obaveza kori- danje prakse i oekivanih promena koje su uslov-
snika i vlasnika eroziji podlonog zemljita da svo- ljene odredbama Zakona o vodama. Procena ue-
jim radom uestvuju u ovoj vrsti radova. a subjekata obveznika realizacije protiverozione
Lokalna samouprava, i prema prethodnom i prema zatite prikazana je u tabeli 4.
vaeem Zakonu o vodama, ima eksplicitnu obave- Udeo pojedinih subjekata u protiverozionoj zatiti
zu da proglasi eroziona podruja na svojoj teritoriji je procenjen na osnovu sumiranja podataka o izve-
i da na njima propie i sprovede mere protiverozio- denim radovima (tabela 4) i procene ko su korisni-
nog gazdovanja, koje pripada grupi neinvesticionih ci tih radova danas. Novi korisnici zatite od bujica
mera koje sprovode vlasnici i korisnici zemljita. i erozije su Zakonom o vodama u obavezi da ue-
S obzirom na to da zatitni efekti protiverozionih stvuju u trokovima i prethodno navedeni odnosi
radova direktno ili posredno tite razne objekte, e se promeniti.
naselja, sobraajnice i drugo, definisana je obave- Navedene obaveze koje su dodeljene lokalnoj sa-
za svih subjekata da uestvuju u planiranju, finan- moupravi sadre i obavezu izrade operativnih pla-
siranju, izvoenju i odravanju ove vrste radova. nova za odbranu od voda II reda, koje su po pravilu
Zakon o vodama je obaveze izvoenja radova i bujinog karaktera. Metodologija za izradu tih pla-
sprovoenja mera u oblasti ureenja bujica i zati- nova sadri sve podloge i podatke koji su obaveza
te od erozije podelio na sledei nain: javnih vodoprivrednih preduzea, kojima je obave-
Direkcija za vode gazduje vodama i izrau- za izrade tih podloga i podataka odloena za 2017.
je strategiju ureenja oblasti voda, u kojoj je godinu. Lokalna samouprava je po tom pitanju su-
deo posveen zatiti od tetnog dejstva voda oena sa brojnim problemima. Naime, metodologi-
usmeren ka zatiti od bujica i erozije; ja za ovu vrstu planova je uvrstila kategoriju neo-
sva javna preduzea izrauju i odravaju dbranjivo i nepredvidivo, kojom se najee defini-
protiverozione sisteme koji ugroavaju nji- e nemogunost odbrane od bujica. Postoji i obave-
hove objekte (puteve, eleznike pruge, na- za saradnje sa odgovornim licima koja su republi-
selja, akumulacije, vodovode, dalekovode, kim operativnim planom odreena za vode I reda
gasovode, ume i drugo), kao i objekte koji koje su na teritoriji optine.
su im predati na odravanje; Komandanti tabova za vanredne situacije koji po-
lokalna samouprava proglaava eroziona krivaju odbranu od svih moguih pojava najee
podruja i sprovodi primenu protiverozio- nemaju dovoljno strunih ljudi koji bi na pravi na-
nih mera na svojoj teritoriji; in reagovali na najavu moguih bujinih poplava.
lokalna samouprava planira, finansira, ure- Republiki operativni plan je izraen za vode I re-
uje i odrava objekte na bujicama koje su da i nije primeren malim bujinim vodotocima. Od
preteno vode II reda. poplava na Dunavu, Savi i drugim velikim rekama
Kako se potreba za ueem pojedinih subjekata odbrana je mogua, jer postoji vremenska rezer-
u izradi i odravanju protiverozionog sistema za- va izmeu 3 i 30 dana zbog sporosti dolaska po-
tite razlikuje od sluaja do sluaja, moe se sa- plavnog talasa, kvalitetnih prognostikih metoda i
mo izvriti procena potrebnog uea i raspodela meudravne saradnje u oblasti poplava i razme-
obaveza u izradi i odravanju protiverozionog sine informacija o poplavnim talasima.
Redni Subjekti koji sprovode Tehniki Bioloki i biotehniki

Protiverozione mere
broj protiverozionu zatitu objekti radovi
Direkcija za vode i javna
1. 30 % 30 % Propisuje i kontrolie
vodoprivredna preduzea
Sprovode prema naloenim
2. Javna preduzea za saobraaj 15 % 10 %
obavezama
Javna preduzea za Sprovode prema naloenim
3. 20 % 10 %
elektroprivredu (EPS) obavezama
Sprovode prema naloenim
4. Javna preduzea za umarstvo 5% 40 %
obavezama
5. Lokalna samouprava 30 % 10 % 100 %
Tabela 4: Uee subjekata u sprovoenju protiverozionih radova i mera

7.2. Obaveze lokalne njenja korita u periodu maksimalnih proticaja za
samouprave u odreivanju veliku reku i bujini tok.
rafurom je oznaen prostor korita kroz koji proti-
plavnih zona i zona rizika e skoro celokupan proticaj velike vode. Inundaci-
oni prostor velikih vodotoka se preteno koristi za
Zakon o vodama (ZoV) definisao je da plavne zone umsku proizvodnju i brzina toka tim delovima ko-
odreuje drava preko svojih javnih vodoprivred- rita je mala. U inundaciji velikih vodotoka zabranje-
nih preduzea, ali je taj posao tek u zaetku i pi- no je graenje objekata koji ometaju protok vode.
tanje je kada e biti zavren. Na drugoj strani, lo- Sa bujinim tokovima je sasvim drugaije. U vre-
kalna samouprava ima obavezu da prilikom izrade me malih i srednjih voda, to su male reke i poto-
urbanistikih (generalnog i regulacionog) prostor- ci u kojima je dubina vode nekoliko desetina centi-
nih planova u njih ugradi plavne zone ije je ko- metara, a irina korita male i srednje vode je sraz-
rienje ogranieno, posebno zato to su prostori merno mala. Kada naie bujina poplava, ona se
du vodotoka najatraktivniji za izgradnju objeka- izlije u inundaciju, kojom tada protie skoro celo-
ta i saobraajnica. kupan proticaj.
Ta obaveza je odlagana za kasnije sa obrazloe- U sluaju neureenih bujinih vodotoka plavna zo-
njem da su trokovi odreivanja plavnih zona veli- na je sama inundacija. Praksa je odredila kriteriju-
ki i da prevazilaze raspoloivi budet za izradu ur- me ugroenosti od poplava prema povratnom pe-
banistikog plana. riodu velikih voda. To su uglavnom 10 % (jednom
Zbog toga je prisutna injenica da se tokom izra- u deset godina), 2 % (jednom u pedeset godina), 1
de urbanistikih planova minimizira potencijal- % (jednom u stotinu godina) i u reem povratnom
no plavno podruje, posebno u sluaju neureenih periodu. Navedeni razliiti kriterijumi su uslovlje-
bujinih tokova. ni potencijalnom tetom od poplava. Na toj osnovi
Zato su irom Srbije izgraeni brojni objekti nepo- se planira namena povrina uz vodotoke, kao i po-
sredno uz osnovno korito vodotoka, pa se tek na- trebni zatitni objekti ukoliko je prostor potreban
kon poplave ili bujice utvrdi da se nalaze u plavnoj za znaajnije objekte.
zoni ili zoni bujinog razaranja. Kada je re o velikim regulisanim vodotocima, po-
Bujine poplave koje su pogodile evropske zemlje tencijalno plavne povrine su one na branjenoj stra-
tokom poslednje decenije ukazale su na niz zablu- ni. Ta realnost se shvati tek kada je odbrambeni si-
da o istovetnosti principa odreivanja plavnih zo- stem probijen. Sasvim osnovano se postavlja pita-
na za velike vodotoke i bujine tokove. nje ta je u moi lokalne samouprave u ovoj oblasti,
Veliki vodotoci su vekovima ureivani prvenstve- koja zahteva pripremu i izradu prethodno opisanih
no za potrebe plovnog transporta, a tek potom za geodetskih podloga, kao i prateih hidrolokih i hi-
odbranu od poplava. Izgradnjom nasipa na prirod- draulikih podloga. Zakon o vanrednim situacijama
no plavnom zemljitu suavano je korito vodoto- je propisao obavezu izrade mape rizika, koja obu-
ka. Na taj nain je ostvareno oslobaanje velikih hvata i rizik od poplava. Tu mapu je nemogue izra-
prostora za druge namene, a stvoreni su uslovi za diti bez prethodno odreene plavne zone.
bezbednu plovidbu i tokom velikih voda koje su se Lokalna samouprava moe da uradi znaajan deo
izlivale u inundacioni prostor. posla u ovoj oblasti, a njeni rezultati e ublaiti gru-
S druge strane, bujini vodotoci su ureivani siste- be greke koje su do sada nanele velike tete. Ne
mima vrstih objekata (pregrade, regulacije i sli- postoji lokalna samouprava koja tokom svake godi-
no) ili uopte nisu ureivani, jer ih zaista ima bez- ne nije nekoliko puta ugroena poplavama i teta-
broj. Na slici 77. prikazana je uporedna ema pu- ma od malih bujinih tokova. Svaka od tih poplava
ima jasno prepoznatljiv domet i zahvat plavne zo-
Slika 77: ema punjenja korita u periodu maksimalnih proticaja za veliku reku i bujini tok

Slika 78: Plavljenje poljoprivrednog zemljita Slika 79: Plavljenje saobraajnica
lako evidentirati i fotografisati
ne. Svedoci tih poplava su stanovnici poplavljenog plavina i mesta razaranja od bujica. Tu su dobro-
podruja i ljudi iz lokalne samouprave ija je du- dole fotografije jer iskljuuju subjektivne greke.
nost odbrana od poplava ili procena tete. Danas je Nekoliko primera na sledeim fotografijama lake
sve vie prisutna i raznovrsna foto-dokumentacija. e objasniti mogunosti preliminarnog orijentaci-
Na osnovu poznavanja sopstvenog podruja, nema onog odreivanja plavnih zona (slika 78).
razloga da se u karte i planove ne unesu podaci o Poplave koje ulaze u naselja posebno su opasne,
zabeleenim plavljenjima. Te zabeleene poplave jer prethodno poplave saobraajnice koje su naje-
je mogue klasifikovati u nekoliko klasa: e jedini put za evakuaciju i dostavljanje pomo-
I klasu plavnih povrina ine povrine koje se i (slika 79).
plave redovno tokom svake godine; Bujine naplavine su posebno opasne jer sav buji-
II klasu ine povrine koje se plave u razmaku ni nanos ostane istaloen u koritu koje tako izgubi
od pet do deset godina; svaku sposobnost oticanja voda, a bujine naplavi-
III klasu ine povrine koje se plave jednom u ne potrebno je evidentirati na mestima na kojima
pedeset do stotinu godina. se redovno javljaju (slika 80).
Prve dve klase je lako identifikovati i oznaiti na
karti, dok je za domet tree klase potrebno struno
znanje. Meutim, injenica je da se ta zona nalazi
neposredno uz drugu klasu, pa je i nju mogue pri-
blino identifikovati.
Identifikovanim plavnim povrinama treba doda-
ti i karakter poplave koji se jednostavno moe po-
deliti na:
plavljenje,
ruenje,
razaranje.
To je osnovna klasifikacija vrste rizika od popla-
va koja je sasvim dostupna resursima svake lokal-
ne samouprave.
Kada je re o velikim rekama, lokalna samoupra-
va je direktno upuena na saradnju sa javnim vo-
doprivrednim preduzeem nadlenim za sektor za-
titnih objekata koji tite tu lokalnu samoupravu.
Kako je najei sluaj da su znaajne poljoprivred-
ne povrine i delovi naselja ispod nivoa velike vo-
de i opasnost od proboja nasipa je uvek prisutna, lo-
kalna samouprava mora da izvri procenu rizika od
poplava za delove svoje teritorije i znaajne objekte. Slika 80: Bujina plavna zona naplavite bujice
Potrebno je da poverenici obelee liniju do koje se
izlivaju velike vode, kao i poloaje nanosnih na-

7.3. RHMZ kao podrka graanima. To je jednostavna informacija (suna-
pravovremenoj reakciji no, kia, vetar i slino).
Od posebne vanosti su dva linka meteo i hidro
na bujice mogunosti alarm. Hidroalarm ima veliku vanost u oblasti
i ogranienja poplava velikih reka, ali nije uprotrebljiv za bujice.
Meteoalarm jeste vaan, jer upozorava na prisustvo
Izvor podataka za planiranje odbrane je osmatra- ili dolazak neke od meteorolokih pojava (visoke ili
ki sistem Republikog hidrometeorolokog zavoda niske temperature, pljuskovite kie, jak ili olujni ve-
(RHMZ). Taj sistem je podeljen na dva dela, mete- tar i drugo), po regionima. To je korisna informaci-
oroloki i hidroloki. Obaveze RHMZ-a su precizi- ja za optine u regionu, jer omoguava planiranje
rane zakonima i u potpunosti obuhvataju potrebe odreenih i moguih aktivnosti za spreavanje ha-
prognoze vremenskih prilika i hidroloke progno- zarda, kao to su bujice nakon jakih kia.
ze, Svi podaci i prognoze su javno dostupni na saj- Za lokalne samouprave su posebno vane stranice
tu RHMZ-a: http://www.hidmet.gov.rs/ (slika 81). sajta sa numerikom prognozom. Savet za strunja-
Tu se nalaze linkovi za izvetaje o vodostanju za ke ili dobre poznavaoce meteorologije je da odaberu
sve hidroloke stanice u Srbiji, sistematizovane po stranicu meteograma, sa dve vrste prognoza, koje
slivovima. Klikom na oznaku stanice na karti do- su odreene prognostikim modelima ETA i WRF
bijaju se detaljni podaci o stanici. Vano je znati NMM. Oba modela svetski su priznata i rezultat su
da li se podaci alju automatski ili se na drugi na- razvoja numerike prognoze koju, po mestu nastan-
in belee. Danas su retke stanice koje imaju samo ka, u svetu nazivaju beogradska kola.
vodomernu letvu koja se oitava jednom dnevno. ETA model daje petodnevnu prognozu za 29 grado-
Osnovni problem mree hidrometrijskih stanica je va u Srbiji i 46 evropskih gradova. Korak ETA mode-
to to osmatraju podatke samo na velikim tokovi- la je 6 sati i prognoza ima vie od 85 % pouzdanosti.
ma i rekama. Manje od deset hidrometrijskih pro- WRFNMM model daje prognozu za tri dana sa kora-
fila je na tokovima manje povrine od 100 km, a kom od jedan sat. Za razliku od ETA modela, ovaj mo-
ta vrsta tokova je osnova za bilo kakvo planiranje del razliitim bojama oznaava vrstu padavina (kia,
odbrane od bujica. sneg, led idr.). Pouzdanost ovog modela je blizu 95 %.
Meteoroloko osmatranje je takoe osmiljeno na Kao primer posluie dva meteograma za podru-
trideset stanica na kojima se vri meteoroloko ja pogoena majskim poplavama, za Sjenicu (slika
osmatranje i merenje intenziteta kia. Tu je i veliki 82) i za Loznicu (slika 83).
broj obinih kiomera koji su dovoljni da se dobiju Na oba prikazana meteograma se vidi da je ono to
taniji podaci o ukupno paloj kii. je prognozirano i ostvareno. Ti meteogrami ne za-
Sajt RHMZ-a ima i obine prognostike linkove ko- htevaju mnogo znanja i vremena za proveru stani-
ji ne sadre puno podataka i namenjeni su obinim ca sa kojih najee dolaze nepogode.
Slika 81: Izgled stranice numerike prognoze RHMZ na: http://www.hidmet.gov.rs/

Slika 82: ETA model za Sjenicu od 12. do 16. maja.2014. godine
Na sajtu RHMZ-a postoji stranica sa slikama ra- je da dodatno koriste i hrvatske radare, jer oni za-
darskog osmatranja koje u Srbiji postoji odavno, hvataju prostor od Ljubljane do Beograda.
ali je bilo namensko za odbranu od grada. Ceo si- RHMZ za sada ima samo dva meteoroloka radara
stem protivgradnih radara je preuzet od Sektora za namenjena za osmatranje padavina i prognozu po-
vanredne situacije, ali se i te radarske slike nalaze plava. Prognostiki korak je tri sata.
na sajtu. Na toj stranici su i linkovi za radarske sli- Radarske slike samo su slike i ne mogu da poslue
ke susednih zemalja. Za zapadne optine najbolje za bilo kakvu analizu, ali je od znaaja mogunost
praenja kretanja oblanih elija sa korakom od 15
Slika 83: WRF-NMM prognoza za Loznicu od 13. do 15. maja 2014. godine

Slika 84: Radarska slika radara Koutnjak Slika 85: Kompozitni radarski snimak
od 14. maja 2014. godine od 14. maja 2014. godine
minuta. Raznim bojama na snimku su oznaene ra- stala oko 17:00 i da je za ta etiri sata, na povrini
zliite refleksije oblaka, izraene u Db. Najvea re- od oko 300 km, palo u proseku 150 mm kie.
fleksivnost otkriva i najopasnije elije, a na slikama Na toj osnovi je razvijena i metoda za pravovre-
84. i 85. jasno je vidljivo da su te oblane elije male menu najavu pljuskovitih kia uz upotrebu radar-
povrine u odnosu na ukupnu oblanu masu. skog osmatranja. Naalost, ta metoda jo nije zai-
Razlike postoje i meu samim vrstama radara, vela u Srbiji, uglavnom zbog nejasnog objanjenja
mada im je rad zasnovan na istim principima. Dve da je re o beznaajnim i malim bujinim popla-
radarske slike pokazuju da su svi kini oblaci ko- vama i da je nepotrebno radarske osmatrake cen-
ji su na zemlju izruili katastrofalne padavine sni- tre popunjavati novim ljudima jer taj zadatak zah-
mljeni i arhivirani. Slike 84. i 85. su iz perioda ve- teva drugaiju obradu podataka u odnosu na pro-
likih padavina od 14. maja 2014. godine, a vidljive tivgradno osmatranje, to direktno znai nove lju-
su i lokacije jakih oblanih elija. de i opremu za taj zadatak.
Navedena mogunost nije nita novo. Nakon kata- U dravama koje su prihvatile takav koncept oti-
strofalne bujine poplave na reci Vlasini od 26. juna lo se u potpuno drugu krajnost. Numerike metode
1988. godine samo su dve kiomerne stanice prei- prilagoene su velikim rekama i dogodilo se ono
vele katastrofu, a sve ostale su zbrisane zajedno sa to je bilo izvesno. Naime, kada se fokusiraju ma-
kuama. Pokuaji da se analiziraju podaci o kiama le oblane elije, javlja se veliki broj podataka koji
na osnovu okolnih stanica nisu dali nikakav rezultat stiu svake sekunde i kompjuter daje preciznu pro-
jer su dobijeni rezultati bili smeno niskih vrednosti. gnozu sat-dva posle bujine poplave i nastale te-
Tada je prihvaen predlog da se kia rekonstruie te. Nae je iskustvo da je precizan proraun u pu-
pomou zabeleenih radarskih slika. Srena okol- nom znaenju te rei gubljenje vremena i da je bo-
nost je da je grupa radarskih meteorologa radila za- lje dobiti odmah manje preciznu vrednost, ali do-
jedno sa strunjacima za bujice i da su razvili me- voljne tanosti za pravovremenu reakciju.
tode koje su pomogle tom sloenom poslu. Na slici Nismo jedina zemlja u svetu i u okruenju koja je
85. prikazana je rekonstruisana slika zone koju su suoena sa svojevrsnom opstrukcijom najave bu-
pokrili pljuskoviti oblaci, sa naznaenim vremenom jinih poplava uz obrazloenje da su nepredvid-
nastanka, trasom kretanja i vremenom nestanka ljive, uz to se brzo dogode i nema vremena za od-
svakog oblanog sistema. Rekonstruisane izohije- branu, pa je jedino izgraeni sistem zatitnih obje-
te30 kia sloile su se sa stanjem zabeleenim na te- kata prava zatita. To se i dalje pria u vezi sa maj-
renu. Utvreno je da je kia poela oko 13:00 i pre- skim poplavama 2014. godine iako su zatitni si-
stemi razoreni kao da ih nije ni bilo. Razmere ka-
tastrofe su bile vee od odbrambene moi izgrae-
nog sistema. Da je postojao bilo kakav sistem rane
30 Izohijete su linije na karti koje prikazuju iste visine padavina. najave i upozorenja osim lakonske reenice mo-

Sistem za ranu najavu bujinih poplava na Topi-
derskoj reci (slika 87 i slika 88) emitovao je tri ra-
na alarma u skladu sa visinama kinih padavina i
vodostajima na vodomernim mestima. Takva ra-
na najava alarmnim sistemom nadlenim sluba-
ma je omoguila dovoljno vremena za reakciju, pa
je usledila evakuacija, ime su spreene ljudske r-
tve u poplavi. Crvena linija na slici 88. predstav-
lja vodostaj na vodomernom mestu Ripanj-rampa.
Sistem za ranu najavu realizovan je skromnim
sredstvima, a prema oceni saveta projekta Moni-
tor 2 rangiran je na tree mesto, od devet uesni-
ka na projektu. Ispred ovog projekta po rangu bi-
le su sline projektne postavke, ali sa neuporedivo
veim budetima za realizaciju.
Filozofija rane najave bujinih poplava u realnom
vremenu omoguava zainteresovanima da izgrade
sopstveni sistem pravovremene najave bujica ko-
je im prave tetu.
Primera radi, sistem instaliran u Italiji, u okolini
Bolcana, titi gradi Alic i velike plantae jabuka
Slika 86: Meteoroloka situacija na reci sa najskupljim zalivnim i zatitnim sistemima.
Vlasini 26. juna 1988. godine Postojei pasivni sistem zatite od bujice nije izdr-
ao nekoliko puta i tete u gradiu i jabuaru si bi-
le prevelike. Svaka lokalna samouprava ili ugroe-
ni privredni subjekt moe da odlui da instalira si-
gua su mestimina izlivanja bujinih tokova, ve- stem pravovremene najave bujica.
like tete i ljudske rtve bi bile drastino smanje- Nepredvidljivost bujica je samo opravdanje za ne-
ne. Odbrana od bujica nije samo borba na odbram- uraeno. Sasvim je jasno da u Srbiji odavno nema
benoj liniji, ve je to spasavanje ugroenih ljudi, dovoljno sredstava za izgradnju sistema za uree-
stoke i pokretnih dobara. Svakako da za tako ne- nje bujica i zatitu od erozije. Rana najava bujica
to sve mora biti planirano unapred, jer pravovre- se osporava pod izgovorom da je to nepredvidljivo.
mena najava bujice daje dva do etiri sata vreme- Moda je to tako za nekog ko je zatvoren u etiri zi-
na za reagovanje. da bez prozora. Neka svako pogleda narednu sliku
89. i zakljui da li e divlje i domae ivotinje pra-
vovremeno potraiti sklonite.
7.4. Najava bujinih poplava
u realnom vremenu
Nismo jedini koji su suoeni sa nerazumevanjem

razlika o potrebnim podacima za pravovremenu
najavu bujinih poplava. I mi smo krenuli istim
putem kao i oni u bogatijim ekonomijama, samo
su nam na raspolaganju stajala neuporedivo ma-
nja sredstva.
U okviru evropskog projekta Monitor 2 realizova-
li smo prvi sistem za ranu najavu bujica na Topi-
derskoj reci. Odabir te reke je bio uslovljen injeni-
cama da je taj sliv bio dugo osmatran i da redovno
plavi industrijsku zonu i elezniku prugu.
U slivu su instalirana dva automatska kiome-
ra, a na reci dva automatska vodomera (slika 87).
Svi ureaji redovno alju svoje podatke u central-
ni kompjuter i u sluaju da se dogodi neka od opa-
snih i prepoznatljivih situacija, sistem e aktivirati
alarm. Sistem je u funkciji od 2011. godine i stal-
no se unapreuje. Svi podaci su dostupni preko in- Slika 87: Poloaji mernih mesta za kiu i vodostaje
terneta, na svim stabilnim i mobilnim ureajima. iz sistema najave bujica u realnom vremenu

Slika 88: Zabeleen bujini talas na Topiderskoj reci
Slika 89: Beograd 30. juna 2009. godine - Svako ko je verovao u nepredvidljivost bujica,
u najboljem sluaju, samo je pokisao

8. Uloga organizacija civilnog
drutva u poplavama
8.1. Dostupnost informacija Javnost mora biti informisana o svim relevantnim

projektima i mora joj se pruiti prilika za uee
u procesu donoenja odluka. Donosioci odluka su
Potpuna, tana i blagovremena informacija osnov- slobodni da koriste znanja i strunost javnosti.
ni je preduslov za uee javnosti u procesima od- Uee javnosti je dobra prilika da se pobola kva-
luivanja u oblasti voda i ivotne sredine, a samo litet odluivanja u oblasti ivotne sredine, promo-
slobodan pristup informacijama to omoguava. To viu dobri rezultati u ovoj oblasti i da se garantuje
pravo ostvarivo je na aktivan ili na pasivan nain. proceduralni legitimitet.
Pasivan nain davanja informacija obaveza je Pravo na pravnu zatitu:
organa vlasti, koji na zahtev za traenje informaci- Javnost ima pravo na sudski ili upravni proces i
je od javnog znaaja mora da odgovori. pravdu protiv bilo koje stranke u sluaju krenja
Aktivan nain davanja informacija takoe je ili nepridravanja Zakona o ivotnoj sredini i prin-
obaveza organa vlasti, ali se on ostvaruje i bez po- cipa konvencije.
sebnog zahteva. U Priruniku za predstavnike javne vlasti o pristu-
Konvencija o pristupu informacijama, ueu jav- pu informacijama od javnog znaaja u oblasti voda
nosti i pravu na pravnu zatitu u materiji ivotne i ivotne sredine (Ignjatovi, J., orevi, S., 2006)
sredine (Arhuska konvencija, u daljem tekstu: kon- pie (citat):
vencija), potpisana je 25. juna 1998. u gradu Arhu- Konvencijom je ustanovljena lista minimalnih zah-
su (Danska). Zasnovana je na tri postulata: slobo- teva koji se prema organima vlasti istiu u pogledu
dan pristup informacijama, uee javnosti u do- izdavanja informacija na zahtev i obaveze aktiv-
noenju odluka i pravu na pravnu zatitu. nog informisanja javnosti. Navedenim minimalnim
Slobodan pristup informacijama: standardima, organi javne vlasti se obavezuju da:
Svaki graanin ima pravo na potpun i lak pristup reavaju po zahtevu za izdavanje informaci-
informacijama o ivotnoj sredini. Vlasti imaju oba- je i izdaju informaciju to pre, a najkasni-
vezu da prikuplaju informacije i distribuiraju ih je u roku od mesec dana od dana podnoenja
na blagovremen i transparentan nain, a izuzetak zahteva. U izuzetnim sluajevima, rok za iz-
moe biti samo u posebnim sluajevima, kao to davanje informacije moe se produiti najvi-
su pitanja odbrane, dravna ili poslovna tajna, to e za jo jedan mesec, uz obavezu obrazloe-
je precizirano domaim zakonodavstvima. nja za produenje roka;
Uee javnosti u donoenju odluka:

pomognu traiocu da uredi zahtev, ukoliko je zakonu je krivino delo, za ta je zapreena kazna
previe uopten; do 1 godine zatvora.33
izdaju zahtevanu informaciju u zahtevanoj
formi, osim ako je ova ve dostupna javnosti
u nekom drugom formatu ili ako je priklad- 8.2. OCD u srpskim
nije izdati je u nekom drugom formatu; i meunarodnim
u praktinom smislu olakaju pristup infor-
macijama (npr. da odrede slubenika za in-
zakonodavnim okvirima
formacije, obezbede tehnike uslove trai-
ocima informacija, saine i odravaju liste Civilno drutvo je oblik organizovanja, ogranien
dostupnih informacija, sa linkovima gde se na neprofitni, nevladin sektor, zasnovan na princi-
odreene informacije mogu nai); pu dobrovoljnosti, sa punom autonomijom i neza-
informiu javnost o pravu na pristup infor- visnim instucionalnim ustrojstvom koje ima pri-
macijama; vatno-javne interese u javnoj sferi drutva.
u sluaju potpunog ili deliminog odbijanja Organizovanje i udruivanje, zasnovano na Povelji
zahteva za izdavanje informacija, u pisa- Ujedinjenih nacija (UN), spada u osnovna ljudska
noj ili elektronskoj formi odgovore traiocu, prava i slobode, to se potvruje i Ustavom Republi-
obrazloe razloge za odbijanje i daju pouku ke Srbije kao pravo na udruivanje i organizovanje.
o pravnom leku; Ustav RS, lan 55, stav 2:
ukoliko izdavanje informacije podlee plaa- Udruenja se osnivaju bez prethodnog odobrenja,
nju naknade, obraunaju trokove koji ulaze u uz upis u registar koji vodi dravni organ, u skla-
ukupnu cenu i daju osnov za naplatu naknade; du sa zakonom.
sistematizuju informacije koje poseduju ka- Oblast organizacija civilnog drutva (u daljem tek-
ko bi ih uinili to dostupnijim javnosti, pre- stu: OCD) zakonodavstvom Srbije obuhvaena je u
vashodno putem kompjuterske odn. elek- vie zakona, ali se tri zakona mogu istai, jer su
tronske tehnologije, ukoliko je to mogue; svojim nazivima u vezi upravo sa OCD: Zakon o
auriraju, ine dostupnim i ire informacije o udruenjima (Sl. glasnik RS, br. 51/09), Zakon o vo-
ivotnoj sredini i vodama: tekstove zakona, po- lontiranju (Sl. glasnik RS, br. 36/10), Zakon o za-
litike atite ivotne sredine, izvetaje o sta- dubinama, fondovima i fondacijama (Sl. glasnik
nju ivotne sredine, registre dozvola, podatke o RS, br. 88/10). Takoe, Zakonom o udruenjima ko-
proceni uticaja na ivotnu sredinu, studije ri- risnika voda u poljoprivredi regulisae se formira-
zika i sl. (aktivno informisanje javnosti); nje i rad korisnika voda u poljoprivredi.
obezbede, to je vie mogue, iroku dostu- Zakon o udruenjima ureuje pitanje osnivanja i
pnost, uporedivost, i potpunost informacija; pravnog statusa udruenja, finansiranje, kao i dru-
kada se zahtev odnosi na izdavanje informaci- ga pitanja od znaaja za funkcionisanje udruenja.
je u vezi sa emisijama otpadnih voda u ivot- Takoe, vano je napomenuti i formiranje Kance-
nu sredinu, ako je neophodno i mogue, obave- larije Vlade RS za saradnju sa civilnim drutvom
ste o metodama pomou kojih su dobijene in- (2011. godine), ije je osnivanje, kao i mandat, de-
formacije, ukljuujui i metode uzorkovanja, finisano uredbom.
ili da upute zahtevaoca na korienje standar-
dne procedure za izdavanje informacija.31
ta je informacija od javnog znaaja? 8.3. Prioriteti Vlade RS
Informacija od javnog znaaja jeste ona kojom ras-
polae organ javne vlasti, koja je nastala u radu ili
u vezi sa radom organa javne vlasti, koja je sadr- SWOT analizom OCD u Srbiji odreeni su svi fakto-
ana u odreenom dokumentu, a odnosi se na sve ri prednosti, mogunosti, slabosti i pretnji na osno-
ono to javnost ima opravdan interes da zna. vu kojih je definisan generalni cilj Vlade RS u obla-
Opravdani interes javnosti postoji i kada se sti OCD.
radi o informacijama kojima raspolae organ vla- Prema dokumentu Nacionalni prioriteti za meu-
sti koje se odnose na ugroavanje, odnosno zatitu narodnu pomo (NAD) za period 2014-2017. godine
zdravlja stanovnitva i ivotne sredine.32 sa projekcijama do 2020. godine, koji je u Narodnoj
Uskraivanje podataka od javnog znaaja, davanje skuptini Srbije prezentovan uz javno sluanje, iz-
neistinitih podataka, odnosno delovanje suprotno dvojen je jedinstven cilj Srbije u oblasti OCD:
33 Krivini zakonik RS, lan 268: Ko protivno propisima uskrati podatke ili
31 Ignjatovi, J., orevi, S., (2006), str. 7-8. da neistinite podatke o stanju ivotne sredine i pojavama neophodnim za
procenu opasnosti po ivotnu sredinu i preduzimanje mera zatite ivota i
32 orevi, S., (2006). zdravlja ljudi, kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

Prednosti Slabosti
Postojanje Kancelarije za saradnju sa OCD Nesistematizovanost odnosa Vlade RS i OCD
Postojanje lokalnih fondacija Javne slube ne poseduju svest o znaaju OCD
OCD su fleksibilne za brzo reagovanje Saradnja sa jedinicama LS na niskom nivou
OCD identifikuju vana pitanja Mrea OCD u Srbiji nedovoljno razvijena
Mala transparentnost i odgovornost OCD
Mogunosti Pretnje
Unapreen okvir za delovanje udruenja Dravna podrka je neizvesna

i fondacija Nedostatak iskustva i kapaciteta OCD
Raspoloiva finansijska sredstava Nema poreskih olakica za ulaganja
EU i donatora u javna dobra
Novi mediji olakavaju povezivanje Mehanizmi donacija nerazvijeni
i mreu OCD
Odrivo, dinamino, pluralistiko i kompe- odrivog i inkluzivnog rasta, koja zahteva koordi-
tentno civilno drutvo kao sastavni element niran napor svih zainteresovanih strana, ukluu-
participativne demokratije. jui socijalne partnere i civilno drutvo. Time je
U obrazloenju cilja navedeno je integrisanje kul- civilno drutvo i prepoznato kao posebno vana
ture konsultacija, dijaloga i partnerskih odnosa u strana, bez ijeg uea ne moe biti postignut cilj.
javnom ivotu, to bi pomoglo promovisanju vred- Jedna od kljunih strategija u okviru generalne
nosti graanskog drutva i demokratskih vredno- strategije Evropa 2020 jeste strategija Mladi u
sti. Takoe, konstatovano je da bez potpunog ue- pokretu, iji je cilj smanjenje siromatva i socijal-
a svih zainteresovanih strana u kreiranju javnih ne iskluenosti. Osim ove strategije, sastavni deo
politika, pa tako i u politici voda i zatite ivotne generalne strategije su i druga brojna dokumen-
sredine, ne moe doi do ostvarenja cilja. Pri tome ta, u kojima su navedeni zajedniki potciljevi, od-
je fokus meu zainteresovanim stranama uperen nosno mere:
upravo ka OCD. Iz tog razloga definisani su priori- 1. jaanje napora u promovisanju podsticajnog
tet i mere za dostizanje cilja okruenja za OCD u partnerskim zemlama;
Prioritet je osigurati aktivno i ravnopravno 2. promovisanje relevantnog i strukturiranog
uee OCD u procesima kreiranja, sprovoe- uea OCD u domaim javnim politikama
nja i praenja primene javnih politika na na- u partnerskim zemlama, u ciklusu progra-
cionalnom, regionalnom i lokalnom nivou. miranja i meunarodnim procesima; i
Vani preduslovi da bi OCD bile sposobne za ue- 3. poveanje kapaciteta lokalnih OCD za delotvor-
e u razliitim oblastima javnog ivota u prvom nije vrenje uloge nezavisnih razvojnih aktera.
redu jesu podsticajno okruenje za odrivi razvoj Dokument Saveta Evrope Kodeks dobre prakse za
civilnog drutva i obezbeivanje njihovog aktiv- uee graana u procesu odluivanja samo podr-
nog i ravnopravnog uea u procesima kreiranja, ava i produbljuje strategiju Evropa 2020, pogo-
sprovoenja i praenja primene javnih politika. tovo jer definie mehanizme uea OCD u procesi-
Vaan preduslov je i da se na nivou javnih slubi i ma odluivanja i uea civilnog drutva u javnim
dravnih slubenika podigne kapacitet za saradnju politikama, kao i okvir i naine za poveanje ue-
sa OCD, to je do sada bila velika mana. Mere koje a graana u tim procesima.
su predviene za ostvarivanje prioriteta i cilja su:
a) stvaranje podsticajnog okruenja za
odrivi razvoj civilnog drutva i par- 8.4. Okvirna direktiva o vodama
tnerstva sa Vladom; - uticaji na poplave i OCD
b) dale osnaivanje kapaciteta OCD za
uee u procesima odluivanja, za pra-
enje i ocenu sprovoenja javnih politi- Cilj Okvirne direktive o vodama (ODV) jeste d pro-
ka, strategija i propisa. movie odrivo korienje vod zsnovno n du-
Uporite dravne politike i zakonodavstva u obla- goronoj ztiti dostupnih vodnih resurs i pril-
sti OCD je u politici Evropske unije u oblasti OCD, govnju vode prirodnom stnju z okruenje i
odnosno ukljuivanja OCD u sve sfere donoenja zdovoljvnje sdnjih genercij ne dovodei u
odluka o javnim politikama na nacionalnom, re- pitnje potrebe buduih genercij. Prema Okvir-
gionalnom i lokalnom planu. Generalna strategi- noj direktivi o vodama, upravljanje vodama sasto-
ja Evropa 2020 predstavlja strategiju pametnog, ji se iz tri osnovna segmenta, a to su:

vodoprivredne usluge, koje obuhvataju sve nje menadmenta za reavanje konflikata i
jvne i privtne usluge zhvtnj, izvle- neizvesnosti;
nj, prihvtnj, zdrvnj, kumulir- uspostavljanju sistema drutvene odgovor-
nj, sklditenj, preivnj i distribu- nosti i poverenja, to predstavlja i javni i
cije povrinske ili podzemne vode zjedno privredni interes, a promovisanje uea za-
s prikupljnjem otpdnih vod i postroje- interesovanih strana u kreiranju javnih po-
njim z preivnje i uslugm osmtr- litika ne samo da je potreba nego je i zakon-
nj, identifikcije, sprevnj i sprovoenj ska obaveza;
poplvnih tls, suvinih i bujinih vod; dreivanju osnova i procesa delovanja vo-
korienje i upotreba vod predstvljju doprivrede uspostavljanjem saglasnosti u
vodoprivredne usluge s pojvm i dog- politici, strategiji i ciljevima upravljanja vo-
jim koji imju znjn uticj n stnje dama, kao javnoj politici;
i sttus vode prem nlizi pritisk i uti- prognoziranju i pripremi za neoekivane po-
cj. Korienje i upotreba vod rzvrstne jave iz kriznih situacija, kao to su hemij-
su po dominstvim, industriji i poljopri- ski akcidenti ili odbrana od poplava, pa su
vredi prem ndokndi trokov vodopri- u tom sluaju saradnja i partnerstvo poelj-
vrednih uslug i oblstim ztite od vod, ni od procesa utvrivanja i zoniranja priti-
ztite vod i upotrebi i korienju vod; saka i uticaja na vode, definisanja hazarda i
ostle ktivnosti nemju znjnog uticj njihovog mapiranja, preko mapa rizika i po-
n sttus voda i nisu vodoprivredne uslu- tencijala teta, modeliranja razliitih scena-
ge, kao ni rspolgnje i korienje voda, li rija zatite od poplava, pa do funkcionalno-
mogu d utiu n uprvljnje vodm. sti vodoprivrednih sistema;
Kako se iz same organizacije segmenata upravlja- jaanju svesti kod OCD o ulozi vodnog sekto-
nja vodama moe videti, aktivnosti u spreavanju ra i vodoprivrede u drutvu i privredi, koje se
poplava i sprovoenju poplavnih talasa sastavni su ogleda u planiranju, projektovanju i izvoe-
deo osnovnog segmenta, vodoprivrednih usluga, ali nju tehnoloko-tehnikih reenja i efikasno-
i ostalih segmenata aktivnosti zatite od voda. sti angaovanja vodnih i ekonomskih resursa.
OCD se mogu pronai u sva tri segmenta, jer u
svima mogu biti zainteresovana strana. Segment
ostalih aktivnosti upravo se moe vezati za OCD, 8.6. Dobar primer: saradnja
jer predstavlja oblast pokretanja graanskih inici- OCD i javnog sektora u
jativa i projekata.
oblasti voda u Japanu
8.5. CRM Korisniki Dobar primer uea OCD u planiranju i donoenju

orijentisano upravljanje odluka o pitanjima iz oblasti voda i vodoprivredne
delatnosti dat je za sliv reke ingai, koji je veoma
sistemima - analogija bogat izvorima. Ovaj sliv praktino je samo pred-
grae Tokija, a u davna vremena, u vreme japan-
Iako je nastao iz sasvim poslovnih odnosa na rela- skih dinastija Edo i Meii, bio je jedan od najrazvi-
cijama sa kupcima - korisnicima usluga, CRM (Cu- jenijih centara ekonomije starog Japana. Tu mo
stomer Relationship Management) model ima za- teritorija sliva imala je upravo zbog velikih mogu-
jednike crte sa odnosima dravnih organa i orga- nosti vodnog transporta, to je doprinelo intenziv-
na lokalne samouprave sa OCD. To se moe uoiti nom razvoju trgovine i zanatstva.
u sledeoj analogiji: Ekonomski znaaj doivljava nagli pad zbog uvo-
OCD je korisnik informacija, odnosno za- enja eleznice 1910. godine, to traje do ulaska u
interesovana strana; period industrijalizacije i nagle urbanizacije 70-ih
OCD je davalac zahteva - predlaga, odno- godina dvadesetog veka, kada vei deo slivnog po-
sno trite na koje davalac usluga ima podruja postaje predgrae Tokija.
trebu (osim potrebe, ima i zakonsku obave- Nagla urbanizacija podruja dovela je do smanji-
zu) da odgovori na zahtev ili predlog. vanja otvorenog prostora i preterane izgraeno-
Moe se uspostaviti i analogija odnosa davalac sti podruja, to je proizvelo poveanje oticaja, ali i
uluga - kupac sa odnosom OCD- vodoprivreda, skraivanje vremena koncentracije, pa su poplave
gde se ovaj odnos moe tumaiti i kao partnerstvo reke ingai bile sve ea pojava. Takoe, uz urba-
OCD-vodoprivreda, jer predstavlja njihove zajed- nizaciju, koja je proizvela velike koliine sanitar-
nike aktivnosti. Te aktivnosti mogu se uoiti u: nih voda, 70-tih godina dvadesetog veka veliki in-
lakem prilagoavanju vodoprivrede pro- dustrijski bum proizvodi novu, negativnu posledi-
menama drutveno-ekonomskog sistema cu, a to je zagaivanje voda.
pomou aktivnosti kao to su uspostavlja- Nakon brojnih pritubi stanovnitva sliva na no-
vonastale probleme, Kancelarija Ministarstva ze-

mljita, infrastrukture, transporta i turizma Japa- formiranju mree vodomernih stanica;
na (u daljem tekstu: MLITT) 1980. godine formi- izradi operativnih planova odbrane od poplava;
ra upravu za ouvanje reke ingai, Kavadukuri telima (tabovima) za odbranu od poplava.
Kondankai, sa 5 podslivova. Nekoliko godina nakon formiranja SRBF, ministar
Iako je Kancelarija doprinela deliminom reava- MLITT izjavio je:
nju problema, napredak nije bio u oekivanim raz- Impresivno je koliko je promenjena svest
merama, pa je MLITT teio poboljanju sistema graana i koliko se javnost usaglasila posle
upravljanja. Prva interesna organizovana graan- veeg broja naih meusobnih sastanaka.
ska grupacija, odnosno OCD koja se zalagala za po-
boljanje kvaliteta upravljanja slivom formirana
je 1990. i od osnivanja je pokuavala da utie na 8.7. Preporuke za OCD u oblasti
Kancelariju da se unapredi sistem upravljanja sli- poplava i umanjenja
vom. MLITT je organizovao vei broj sastanaka na
kojima su se polako pribliavali stavovi o ciljevima
poplavnih rizika
upravljanja, metodama i nainu upravljanja, kao i
o potrebnim aktivnostima i finansijskim sredstvi- Preporuka 1
ma neophodnim za upravljanje. U toku pregovora Sve OCD koje su uestvovale u pripremi planova
ukljuivale su se i druge zainteresovane strane, pa upravljanja vodama treba da se ukljue u irenje
je u poslednjoj fazi upravljanja dolo do ukljuiva- svesti o poplavama i rizicima od poplava, a to po-
nja vie OCD. drazumeva:
Konaan dogovor o zajednikom upravljanju sli- javne prezentacije donetih planova, na kojima
vom reke ingai postignut je 1997. godine, a na e se predstaviti povrine potencijalno plavnih
inicijativu MLITT, Kancelarija i zainteresovane zona sa stepenima ugroenosti od poplava;
OCD formirale su zajedniko privremeno telo za prezentaciju tehnikih mera za smanjenje rizi-
upravljanje slivom Shingashi River Basin Kawa- ka, pri emu e se promovisati napredne teh-
dukuri Network (u daljem tekstu SRKN). Ovaj or- nike i reenja za smanjenje rizika od popla-
gan u poetku je imao zadatak da evidentira pro- va, nove tehnike mere i prikazati i obrazloi-
bleme u svih 5 podslivova. Osnovne aktivnosti u ti granice potencijalne evakuacije, kao i njiho-
poetku svodile su se na evidentiranje problema u vi koridori i pravci sa prioritetima evakuacije;
slivu, organizaciju studijskih putovanja radi upo- postavljanje oznaka na objektima na pro-
znavanja sa celokupnom problematikom u slivu i metnim mestima, to podrazumeva postav-
organizaciju predavanja i tribina. ljanje jasno vidljivih ploica sa kotama isto-
Ubrzo nakon formiranja SRKN, ukazala se potre- rijskih ekstremnih vodostaja, to je dokaza-
ba za formiranjem stalnog organa za upravljanje no dobar korak u razvijanju svesti o popla-
slivom, koji e preuzeti nadlenosti SRKN uz do- vama i rizicima od poplava.
bijanje seta dodatnih nadlenosti i funkcija, pre- Preporuka 2
formulacijom organa upravljanja koji je do tada Profesionalne graevinske i urbanistike OCD u
imao privremeni karakter u organ stalnog karak- svoje redovne aktivnosti treba da uvrste i skedee:
tera. Naziv tog organa je Shingashi River Basin Fo- informisanje stanovnitva o merama za
rum (u daljem tekstu: SRBF). smanjenje rizika od poplava po imovinu,
Nove aktivnosti SRBF samim osnivanjem posta- kao i o tehnikama izgradnje objekata koji
le su informativne prirode, pa je pokrenut lokal- smanjuju rizik od poplava;
ni informativni list SRBF, a finansiranje lista bilo predavanja i broure o korienju graevin-
je obaveza MLITT (slika 92). Osim ovog lista tam- skih materijala pri izgradnji ili adaptaciji
pane su i broure sa detaljnim objanjenjem po- objekata u poplavnim zonama, reorganiza-
stupaka u sluaju poplava. Takoe, OCD u saradnji ciji prostora i organizaciji po imovinu ma-
sa SRBF dobile su zadatak promovisanja odrivog nje rizinog stanovanja, ulozi drenae i hi-
upravljanja slivom, zatite ivotne sredine, kao i droizolacije u zatiti od poplava i otklanja-
obuavanje uenika o postupcima pre i tokom tra- nju posledica od poplava;
janja poplave. uzimanje aktivnog uea u kreiranju ur-
U meuvremenu, SRBF je dobio i druge nadleno- banistikih planova, gde e zastupati teze
sti, pa sad uestvuje u: i planove koje umanjuju rizike od poplava,
izradi planova upravljanja rekom i renim kao to su dati rekama vie prostora, proti-
slivom; veroziono i protivbujino ureenje viih de-
izradi pravilnika o vodnim dozvolama; lova sliva, izgradnja retenzija za prihvat po-
izdavanju vodnih dozvola; plavnih talasa itd.;
formiranju liste prioritetnih aktivnosti na uee u izradi planova upravljanja vodama sa
slivu; nauno-tehnike strane dodatnim istraiva-
formiranju mree mernih stanica za kontro- njem pojave jakih kia, oticaja, protoka i dru-
lu kvaliteta voda; gih elemenata koji umanjuju rizik od poplava.

Preporuka 3 plava. Dobra i brza reakcija tabova za odbranu od
Profesionalne OCD zdravstvenih radnika, ali i poje- poplava predstavlja tek polovinu ukupne uspeno-
dinci zdravstveni radnici treba da uestvuju u pre- sti odbrane. Drugi deo predstavlja organizovanost
ventivnim aktivnostima na plavnom podruju, ali i kooperativnost stanovnitva, ime se u najveoj
i u aktivnostima tokom samog dogaaja. Preven- moguoj meri smanjuje rizik od gubljenja ljudskih
tivne aktivnosti sastoje se u obuci stanovnitva za ivota u poplavama. Jedan od oblika ovakvog delo-
postupanje sa unesreenima, pruanje prve pomo- vanja jesu i interaktivne grupe za obuavanje - ILR
i davljenicima, postupanje u sluaju hipotermije, (Interactive Learning Groups), koje su ciljano usme-
spreavanje pojave i irenja zaraznih bolesti i hi- rene na stanovnitvo u potencijalno plavnim zona-
gijenske i sanitarne potrebe na poplavom pogoe- ma, a irenje informacija i znanja obavlja se na tri-
nom podruju. Takoe, jedan od vidova ukljuiva- binama, predavanjima, okruglim stolovima i kori-
nja ovih OCD je i obuka za postupke u sluaju ha- enjem medija i drutvenih mrea.
varija i hemijsko-biolokih akcidenata izazvanih Preporuka 7
poplavama, to podrazumeva i postupke sa une- Meusobna saradnja OCD je od velikog znaaja,
sreenima usled trovanja, opekotina hemijskim to inicira povezivanje u mreu OCD. Vlada RS na-
sredstvima ili drugih tetnih posledica akcidenata. inila je jedan vaan korak u tom smeru, a to je
Preporuka 4 formiranje Kancelarije Vlade RS za saradnju sa ci-
Svakako najee organizacije civilnog drutva su vilnim drutvom, sa ciljem olakavanja ukljuiva-
iz oblasti stanovanja i zatite ivotne sredine, a nji- nja OCD u procese donoenja odluka na lokalnom,
hovo uee je prvenstveno u preventivnim aktiv- regionalnom i dravnom nivou. Takoe, AARHUS
nostima, pogotovo u oblasti planskih dokumena- centri koji postoje u Srbiji i pokrivaju celokupnu
ta lokalne samouprave i pri donoenju urbanisti- teritoriju Republike Srbije od velikog su znaaja,
kih planova. Njihovim delovanjem treba obezbe- jer predstavljaju direktnu vezu stanovnitva i vla-
diti dovoljno prostora za proticaj poplavnih voda, sti. Sledei korak u pravcu uspostavljanja kvalitet-
predlozima i apelima za spreavanje irenja stam- ne mree OCD treba da bude njihovo intenzivnije
benih zona na plavnim povrinama. To je najlake udruivanje sa ciljem zajednikog nastupanja, to
ako se za takve lokacije predlau parkovske povr- je u sluaju poplava od najveeg znaaja.
ine ili povrine za rekreativno bavljenje sportom.
Posebno vana oblast delovanja ovih OCD je spre-
avanje irenja industrijskih objekata u poplavne
zone, to e u budunosti spreiti i mogunost do-
gaanja hemijskih akcidenata na poplavljenim po-
drujima. Vana oblast je i obezbeivanje koridora
za evakuaciju divljih ivotinja iz poplavljenih zona
na neugroeno podruje, to takoe treba da bude
sastavni deo planske dokumentacije lokalnih sa-
mouprava.
Preporuka 5
Oglaavanje u medijima takoe je vana oblast de-
lovanja OCD, koje tim putem mogu iriti informa-
cije od znaaja za potencijalno plavna podruja o
poplavnim hazardima i rizicima, racionalnom po-
stupanju u sluaju poplava, spreavanju paninih
reakcija poplavama pogoenog stanovnitva i sli-
no. Sve tribine i predavanja o poplavama koje or-
ganizuju OCD treba kvalitetno i medijski isprati-
ti, jer na taj nain nova saznanja dolaze i do onih
koji tim predavanjima nisu prisustvovali. Korie-
nje drutvenih mrea takoe spada u oblik irenja
informacija, a informacije o poplavama i racional-
nim postupcima u vreme njihovog deavanja od
velikog su znaaja.
Preporuka 6
OCD treba da uestvuju u formiranju posebnih ne-
formalnih asocijacija koje sainjava stanovnitvo
potencijalno poplavljenih podruja. Takve asocijaci-
je kao osnovni cilj, osim blagovremenog irenja in-
formacija i znanja o poplavama, imaju i dejstvo na
samoorganizovanje stanovnitva za postupanje u
skladu sa operativnim planovima za odbranu od po-

9. Literatura
Aftias, M., Kollarits, S., Plunger, K., Preseren, T., Brajkovi M., Gavrilovi Z., (1989): Uzroci i posledi-
Schwingshandl, A., Schnetzer, I., Stefani, M., Stefa- ce nekih zabeleenih naglih bujinih poplava, Ju-
novic, M., Constandache, C., Bilea, I. C., Vica, P., Bi- goslovensko savetovanje o naglim poplavama, Ko-
lanici, A., (2012): Monitor II, Evaluation & recom- paonik, str. 433-440.
mendation, www.monitor2.org
Browing G.M., (1947): A Method for Estimating So-
Babi Mladenovi, M., (2013): Regulacija rijeka, il Management Requirements. Iowa, 1947.
Skripta, Arhitektonsko-graevinski fakultet Uni-
verziteta u Banjoj Luci, Banja Luka. Brzak, S., Kuspili, N., Kapitan, I., (2010): Opi teh-
niki uvjeti za radove u vodnom gospodarstvu -
Bajeti, M., (2008): Ekonomija vodoprivrede, Pro- Knjiga 1: Gradnja i odravanje regulacijskih i za-
metej, Novi Sad. titnih vodnih graevina i vodnih graevina za
melioracije - Prilog A -- Regulacijske i zatitne gra-
Bajeti, M., (2010): Strategija strukturnog razvoja si- evine, Graevinski fakultet Sveuilita u Zagrebu
stema vrednosti u vodoprivredi, Prometej, Novi Sad. i Institut IGH, Zagreb, elektronska verzija.
Bajeti M. i Bajeti R., (2010): Kljuni parametri Vojinovic, Z., (2014): Flood Risk: The Holistic Per-
raspolaganja i koritenja voda, vodnih usluga i osta- spective, From Integrated to Interactive Planning
lih aktivnosti, asopis za vodno gospodarstvo Hr- for Flood Resilience, IWA Publishing, London.
vatske vode, Godina 18(2010), broj 72, str. 151-158.
Gavrilovi S., (1957): Classification of Torrents
Bajeti R. (2010): Viekriterijumska analiza varijan- in Grdelica Canyon and Quantitative Regime of
ti rekonstrukcije vodozahvatnog sistema, R. Bajeti, Torrent-Borne Sediments, Beograd, 1957.
Poljoprivredni fakultet Novi Sad magistarski rad.
Gavrilovi S., (1966): Methodology for Classification
Bajeti R., (2010): Impakti srpskog zakonodavstva of Erosion Processes and Mapping of Eroded Are-
na vodnu delatnost, Zbornik radova, V Struni se- as. Stage 1., Beograd, Institut Jaroslav erni, 1966.
minar radnika vodoprivrede, Vrnjaka Banja, ok-
tobar 2010. godine, JVP Beogradvode Beograd,
GRAFO-COMM, Beograd, str. 77-86.

Gavrilovi S., (1968): Proposed Classification of Gavrilovi Z., Stefanovi M., Milojevi M., (2002):
Torrents for the Water Management Plan of Yu- Protection Against Torrents And Sediment Depo-
goslavia, Beograd, Institut Jaroslav erni, 1968. sition Of The System Of Reservoirs Of The Djerdap
Hydro Power Plants, XIII International Scientific
Gavrilovi S., (1970): Contribution to the Methodo- Conference Danube-River of Cooperation, 18-20.
logy for Research in Erosion Plots, In: Internatio- oktobar 2002, Kladovo, str. 36.
nal Seminar: Erosion, Torrents, and Alluvial Depo-
sits, Beograd 1970. Gavrilovi Z., Stefanovi M., Brajkovi M., (2003.):
New Torrent Flood Forecasting Method For Un-
Gavrilovi S., (1972): Engineering of Torrents and protected Areas, Natural and socio-economic
Erosion, Izgradnja, special issue, Beograd 1972. effects of erosion control in mountainous regions,
2003, str. 247, Beograd.
Gavrilovi Z., (1988): The Use of an Empirical Met-
hod (Erosion Potential Method For Calculating Se- orevi, S., (2006): Kako utoliti e za informaci-
diment Pproduction and Transportation in Unsu- jama o vodama i ivotnoj sredini, Broura za pred-
died or Torrential Streams, International Confe- stavnike nevladinih organizacija, Regional Envi-
rence on RIVER REGIME, 1988: Wallingford, En- ronmental Centar, Regionalni centar za ivotnu
gland, p. 411-422. sredinu za Centralnu i Istonu Evropu - Kancelari-
ja u Srbiji, Beograd.
Gavrilovi Z., Brajkovi M., (1988): Problemi mere-
nja i prorauna bujinih velikih voda, Zbornik ra- orevi, S., Stojanovi, S., Vesi Anti, A., (2009):
dova sa savetovanja o hidrolokim informacionim Pokrenimo zajednice!, Prirunik za javno zastupa-
sistemima, Ohrid, str. 95-104. nje u procesu decentralizacije, Balkanski fond za
lokalne inicijative (BCIF), Beograd.
Gavrilovi Z., (1989): Reviw of Disastrous Torrent
Flood on The Vlasina River of June 26th 1988, Inc- orevi, S., (2011): Prirunik za ukljuivanje gra-
luding Analisys of Flood and The Obtained Re- ana i civilnog drutva u procese odluivanja: pri-
sults, International Conference of Riwer Hydrauli- mena kodeksa dobre prakse, Graanske inicijati-
cs in Mountain regions, Trento Italy, 1989. ve, Novi Sad.
Gavrilovi Z., (1989): Primena metoda Potencija- European Commision (2007): Directive 2007/60/
la erozije za utvrivanje stepena bujinosti toko- EC of the European Parliament and of the Coun-
va, kao osnove za definisanje njihove opasnosti i cil on the assessment and management of flood ri-
obima radova i mera za zatitu od bujinih popla- sks, Official Journal of the European Union, L 288,
va Jugoslovensko savetovanje o naglim poplava- 6 November 2007, pp. 27-34, Bruxeless.
ma, Kopaonik, str. 395-407.
Ignjatovi, J., orevi, S., (2006): Prirunik za pred-
Gavrilovi Z., Brajkovi M., (1989): Prirodni i antro- stavnike javne vlasti o pristupu informacijama od
pogeni faktori vani za formiranje Nagle popla- javnog znaaja u oblasti voda i ivotne sredine,
ve, Jugoslovensko savetovanje o naglim poplava- Deo Dunavskog regionalnog projekta, komponen-
ma, Kopaonik, str. 46-53. te 3.4 Poveanje pristupa informacijama i uea
javnosti u procesu donoenja odluka u oblasti i-
Gavrilovi Z., Brajkovi M., (1989): Problem rekon- votne sredine, UNDP-GEF, Vizartis, Beograd.
strukcije bujinog poplavnog talasa, na osnovu
tragova, Jugoslovensko savetovanje o naglim po- Institut za vodoprivredu Jaroslav erni AD (2002):
plavama, Kopaonik, str. 128-135. Vodoprivredna osnova Republike Srbije, Institut za
vodoprivredu Jaroslav erni AD, Beograd.
Gavrilovi Z., (1991): Reviw of Disastrous Torrent
Flood on The Vlasina River of June 26th 1988, Inc- Manojlovic N., Pasche E., Antanaskovic D., Kemloh
luding Analisys of Flood and The Obtained Re- U., (2009): A Road to Flood Resilient Cities by DM
sults, Springer-Verlag edition, Lecture Notes in for Resilient Built Environment and Capacity Bui-
Earth Sciences, Vol.37, Fluvial Hydraulics of Mo- lding of Stakeholders, 33rd IAHR Conf., Vancouver
untain Regions, p. 235-250. BC, Canada.
Gavrilovi Z., Stefanovi M., (1998): Methodology Manojlovic N., Hellmers S., Behzadnia N., Barba-
for identification and proclamation erosion zones, rins D. and Pasche E., (2012): Supporting Multi Sta-
Institute for development of Water Resources Ja- keholder Involvement for Flood Risk Management
roslav erni, Belgrade. Planning. 9th International Conference (UDM
2012), Belgrade, Serbia.

Milojevi M., Gavrilovi Z., (2005-2009): Rezultati Sakulski, D., osi, ., Popov, S., Laban, M., Pavlo-
hidrolokih, psamolokih i meteorolokih merenja i vi, A., Popovi, Lj., Novakovi, T. i Simi, J., (2012):
osmatranja u slivu potoka Ripe od 2005-2009. god. Uvod u analizu rizika, skripta (radna verzija), Uni-
Godinji izvetaji Institut za vodoprivredu Jaro- verzitet u Novom Sadu, Fakultet tehnikih nauka,
slav erni AD, Zavod za ureenje slivova, Beograd. Interdisciplinarni istraivaki centar za upravlja-
nje rizicima od dogaaja sa katastrofalnim posle-
Ministerstvo ivotnho prosted (2011): Pedbn dicama, Novi Sad.
vyhodocen povodovch rizik v esk Republice -
Implementace smrnice Evropskho Parlamentu a Schimmel A., Hbl J., (2013): Development of a De-
rady 2007/60/ES o vyhodnocovn a zvldn po- bris Flow Warning System Based on a Combina-
vodovch rizik, Ministerstvo ivotnho prosted tion of Infrasound and Seismic Signals, Interna-
& Ministerstvo zemdlstvy, Praha. tional workshop of acoustic and seismic monito-
ring of bedload and mass movements, Birmens-
Muller, M., Assmann, A., Kraft-Holzhauer, V., (2010): dorf, 4-7. sept. 2013.
Flood risk management service in support of the
implementation of the EU Flood Directive First Srdjevic, Z., Bajcetic, R. and Srdjevic, B., (2012):
results for test sites in Romania and Bulgaria, Book Identifying the Criteria Set for Multicriteria De-
of Abstracts, 38th IAD Conference, Large River Ba- cision Making Based on SWOT/PESTLE Analysis:
sins Danube meets Elbe: Challenges Strategies A Case Study of Reconstructing A Water Intake
Solutions June 2010, Dresden, Germany, p. 33. Structure, Water Resource Management, Springer,
September 2012, Vol. 26, Issue 12, pp. 3379-3393.
Narodna skuptina Republike Srbije (2013): Naci-
onalni prioriteti za meunarodnu pomo (NAD) za Stefanovi M., Kostadinov S., (2003): Generalni
period 2014-2017. godine sa projekcijama do 2020. projekat ureenja erozionih i bujinih podruja u
godine, etvrto javno sluanje, Beograd, 4. novem- Srbiji I faza, Institut za vodoprivredu Jaroslav er-
bar 2013. godine, Narodna skuptina Republike Sr- ni, umarski fakultet, Beograd.
bije, Odbor za zatitu ivotne sredine, Beograd.
Stefanovi M., Kostadinov S., (2005): Plan za pro-
Pasche, E., Kpferle, C. and Manojlovic, N., (2007): glaenje erozionog podruija za ue podruje grada
Capacity Building of Spatial Planners for Flood Beograda Institut za vodoprivredu Jaroslav er-
Risk Management in Urban Environment throu- ni AD, Zavod za ureenje slivova, umarski fakul-
gh Decision Support Systems and Interactive Le- tet, Beograd.
arning, International Symphosium on New Dire-
ctions in Urban Water Management, Headquarter Stefanovi M., Kostadinov S., (2005): Plan za odbra-
UNESCO, Paris, UNESCO. nu od poplava za ue podruje grada Beograda In-
stitut za vodoprivredu Jaroslav erni AD, Zavod za
Pasche, E., Lawson N., Ashley, R., Schertzer, D., (2008): ureenje slivova, umarski fakultet, Beograd.
Risk Assessment and Risk Management in SUCAs,
Final report, printed: on ERA NET CRUE (2008). University Corporation for Atmospheric Research
(2010): Flash Flood Early Warning System Refe-
Petrovi, J., (2001): Uvod u hidrologiju, skripta, rence Guide, ISBN 978-0-615-37421-5.
Graevinski fakultet u Beogradu, Beograd.
Federal Environment Agency (2006): CORINE
Prohaska, S., (2003): Hidrologija: Hidrometeoro- Land Cover (CLC2000, DLR-DFD 2004).
logija, hidrometrija i vodni reim. Deo 1, Rudar-
sko-geoloki fakultet, Beograd. Elektronski izvori:
Prohaska, S., (2006): Hidrologija II deo, Institut http://www.civilnodrustvo.gov.rs

za vodoprivredu Jaroslav erni, Rudarsko-geolo-
ki fakultet Beograd, Republiki hidrometeoroloki http://www.aarhussu.rs/index.html
zavod Beograd, Beograd.
https://www.facebook.com/ArhusCentar/info
Rashed, T., Weeks J., (2003): Assessing vulnerabi-
lity to earthquake hazards through spatial, multi- http://www.aarhuscentarjis.rs
criteria analysis of urban areas, International Jo-
urnal of Geographical Information Science, Vol. 17, http://aarhusns.rs/arhus-centar-novi-sad
Issue 6, Taylor & Francis Group, p. 547-576.
http://www.emergencyresponse.eu
www.hidmet.gov.rs

10. Prilog

CIP -
,
627.4/.5:352.078(497.11)(035)
, , 1967-
Lokalna zajednica i problematika bujinih poplava : [prirunik za
lokalnu zajednicu i organizacije civilnog drutva] / Milutin Stefanovi,
Zoran Gavrilovi, Ratko Bajeti. - Beograd : Organizacija za evropsku
bezbednost i saradnju, Misija u Srbiji, 2014 (Beograd : Fiducia 011 print).
- 86 str. : ilustr. ; 30 cm
1.000. - . -
: . 83-85.
ISBN 978-86-6383-011-0
1. , , 1947- [] 2. , , 1965- []
a) - - -
COBISS.SR-ID 212597516

148311

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

148311

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Lokalna zajednica i

problematika bujinih poplava

decembar 2014. godine

ISBN 987 86 6383 011 0

tampanje ove publikacije omoguila je Misija OEBS-a u Srbiji.

1. Uvod Lokalna zajednica i problematika bujinih poplava 9

2. Erozija, bujice i eroziona podruja 12

3. Istorijat razvoja ureenja bujica i zatite od erozije 24

7. Obaveze i mogunosti lokalne samouprave 67

8. Uloga organizacija civilnog drutva u poplavama 76

Milutin Stefanovi | Zoran Gavrilovi | mr Ratko Bajeti 7

Milutin Stefanovi | Zoran Gavrilovi | mr Ratko Bajeti 9

10 Lokalna zajednica i problematika bujinih poplava

1 Psamologija je nauka koja se bavi istraivanjem produkcije i transporta

Milutin Stefanovi | Zoran Gavrilovi | mr Ratko Bajeti 11

12 Lokalna zajednica i problematika bujinih poplava

Milutin Stefanovi | Zoran Gavrilovi | mr Ratko Bajeti 13

Stanovnitvo je desetkovano epidemijom kuge, to je na mestima velikih i dugotrajnih bitaka i mestima

14 Lokalna zajednica i problematika bujinih poplava

Milutin Stefanovi | Zoran Gavrilovi | mr Ratko Bajeti 15

16 Lokalna zajednica i problematika bujinih poplava

Milutin Stefanovi | Zoran Gavrilovi | mr Ratko Bajeti 17

Tabela 1: Kategorizacija erozije prema vrednosti koeficijenta erozije

7 Prema vaeem Zakonu o vodama (ZoV), Srbija je podeljena na vodna

18 Lokalna zajednica i problematika bujinih poplava

Milutin Stefanovi | Zoran Gavrilovi | mr Ratko Bajeti 19

20 Lokalna zajednica i problematika bujinih poplava

Milutin Stefanovi | Zoran Gavrilovi | mr Ratko Bajeti 21

22 Lokalna zajednica i problematika bujinih poplava

Milutin Stefanovi | Zoran Gavrilovi | mr Ratko Bajeti 23

24 Lokalna zajednica i problematika bujinih poplava

pripremom zakonskih i podzakonskih akata; veka. Rasprostranjenost tehnikih i biotehnikih

Slika 20: Sliv akumulacije Barje pre pedeset godina i danas

Milutin Stefanovi | Zoran Gavrilovi | mr Ratko Bajeti 25

Eroziona podruja i zone se najee izjednaava-

26 Lokalna zajednica i problematika bujinih poplava

Milutin Stefanovi | Zoran Gavrilovi | mr Ratko Bajeti 27

28 Lokalna zajednica i problematika bujinih poplava

Milutin Stefanovi | Zoran Gavrilovi | mr Ratko Bajeti 29

Slika 30: Karta erozionih podruja sliva reke Belice

30 Lokalna zajednica i problematika bujinih poplava

Milutin Stefanovi | Zoran Gavrilovi | mr Ratko Bajeti 31

je sistem evidencije teta bio takav da su registro-

32 Lokalna zajednica i problematika bujinih poplava

Milutin Stefanovi | Zoran Gavrilovi | mr Ratko Bajeti 33

4.2.3. Bujina poplava na reci

Reka Vlasina je leva pritoka June Morave, sa po-

34 Lokalna zajednica i problematika bujinih poplava

4.2.4. Bujina poplava na reci Vlasini

Bujina poplava dogodila se i u novembru 2007.

Milutin Stefanovi | Zoran Gavrilovi | mr Ratko Bajeti 35

36 Lokalna zajednica i problematika bujinih poplava

Milutin Stefanovi | Zoran Gavrilovi | mr Ratko Bajeti 37

38 Lokalna zajednica i problematika bujinih poplava

Plavnim zonama oznaavamo prostor zemljita

Milutin Stefanovi | Zoran Gavrilovi | mr Ratko Bajeti 39

40 Lokalna zajednica i problematika bujinih poplava

Milutin Stefanovi | Zoran Gavrilovi | mr Ratko Bajeti 41

12 Direktiva o proceni i upravljanju poplavnim rizicima Directive 2007/60/

42 Lokalna zajednica i problematika bujinih poplava

Milutin Stefanovi | Zoran Gavrilovi | mr Ratko Bajeti 43

Tabela 2: Distribucija ljudskih rtava u poplavama prema uzrastu rtava

Tabela 3: Distribucija ljudskih rtava u poplavama prema polu rtava

16 Za potrebe istraivanja, autori Jonkman i Kelman nisu uspeli da dou do