ANALITIKA HEMIJA 2

LITERATURA:

1. J. Savi, M.Savi "Osnovi analitike hemije"

Svjetlost, Sarajevo

2. S.Nikoli-Mandi, R.Baoi, J.Muti

Praktikum iz Analitike hemije 2, HF, Beograd

D.A.Skoog, D.M.West, F.J.Holler,

"Osnove analitike hemije",
kolska knjiga Zagreb, Hrvatska

1
 Analitika hemija se bavi odvajanjem, dokazivanjem i
odreivanjem pojedinih sastojaka u uzorku supstance.

ANALYSIS (grka re) - razlaganje na sastavne delove

u skladu sa karakterom zadataka koje reava:

ANALITIKA HEMIJA

KVALITATIVNA KVANTITATIVNA

dokazuje od kojih se odreuje koliinu

delova (atoma, jona, sastavnih delova
molekula) sastoji
analizirana supstanca

TA ? KOLIKO ?
2
..NAUKA MERENJA..

DA LI JE OVA VODA DOBRA ZA PIE?

DA LI IMA TRAGOVA MARIHUANE U UZORKU URINA?

DA LI JE OVO UZORAK JUNETINE ILI SVINJETINE?

KOJI JE SASTAV OVE STENE?

DA LI JE PRISUSTVO TETNIH GASOVA U VAZDUHU U

GRANICAMA DOZVOLJENOG?

DA LI SU ADITIVI U HRANI PRISUTNI U DEKLARISANOJ

KOLIINI?

3
 ANALITIKI SIGNAL

- izdvajanje taloga Ag+ + Cl- AgCl talog

- izdvajanje gasa CaCO3 + 2HCl CaCl2 + CO2 + H2O

gas

- promena boje Cu2+ + 4 NH3 CuNH342+

plavi kompleks

pojava signala da li je prisutno ?

intenzitet signala koliko je prisutno ?

4
Poreklo signala moe da se koristi za klasifikaciju
analitikih metoda:

Hemijske metode signal nastaje kao rezultat hemijskih

reakcija
faktori inteziteta su

masa gravimetrija zapremina volumetrija

- KISELINSKO-BAZNE METODE
- TALONE METODE
- KOMPLEKSOMETRIJSKE METODE
- REDOKS METODE

KLASINE METODE HEMIJSKE ANALIZE

(ANALITIKA HEMIJA 2) 5
 ANALITIKI PROCES

1. definisanje problema
2. uzimanje reprezentativnog uzorka
3. priprema uzorka za analizu
4. neophodna hemijska odvajanja
5. merenje
6. izraunavanje rezultata
7. analiziranje rezultata

6
UTROENO VREME ZA POJEDINE KORAKE ANALIZE

MERENJE 5 %
PRIPREMA RASTVORA I RAZBLAIVANJE 9 %
USITNJAVANJE UZORKA (UKOLIKO JE VRST) 27 %
RASTVARANJE I RAINJAVANJE UZORKA 54 %
ANALITIKA METODA 2-5 %

7
 GRAVIMETRIJSKE
METODE ANALIZE

Gravimetrija se zasniva na merenju

mase supstance koja se u toku analize
izdvaja iz uzorka, bilo u slobodnom obliku ili u
obliku jedinjenja poznatog hemijskog sastava.

Kod metoda taloenja odreivana supstanca se dodavanjem

reagensa hemijski taloi iz rastvora, talog se cedi, ispira, sui
ili ari i meri.

U nekim sluajevima supstanca se odreuje isparavanjem.

Meri se masa isparene supstance ili mase ostatka.

8
Theodore W. Richards (1868 - 1928) i
njegovi studenti sa Harvarda razvili su i
usavrili mnoge tehnike gravimetrijske
analize srebra i hlorida koje su primenjene
za odreivanje atomske teine 25
elemenata.
Pripremajui iste uzorke hlorida tih
elemenata, ralanjujui poznatu masu
jedinjenja, odredio je sadraj horida
gravimetrijskim metodama.
Zbog ovog rada, Richards je postao prvi
Amerikanac koji je dobio Nobelovu
nagradu za hemiju 1914. godine.

9
 Taloenje treba da bude potpuno
(kvantitativno) to znai da u matinom
rastvoru, iznad taloga, zaostaje manje
od 10-6 mol/L jona koji se taloi !

10
11
Postupak gravimetrijske analize se sastoji iz sledeih faza:
Taloenje
Starenje taloga, najee na povienoj temperaturi
(digestija)
Ceenje
Uklanjanje neistoa: ispiranjem ili ponovnim
taloenjem
Prevoenje taloga u oblik ija se masa meri
(termika obrada taloga)
Suenje ili arenje
Merenje mase taloga
Izraunavanje rezultata
12
 Gravimetrija ima prednost

kada se radi o malom broju analiza i kada je potrebna

veoma visoka tanost odreivanja

13
 Za uspeno gravimetrijsko odreivanje :

1. Reakcija taloenja treba da bude kvantitativna.

2. Izdvojeni talog treba lako da se cedi.

3. Izdvojeni talog treba da bude dovoljno ist.

4. Mereni oblik taloga treba da ima poznati sastav.

5. Poeljno je da mereni oblik taloga nije higroskopan.

14
 TALOENJE I VELIINA ESTICA

Od veliine estica taloga zavisi mogunost ceenja i istoa

taloga.

Talozi sa krupnim esticama se lake cede.

Poveanje estica taloga je praeno smanjenjem
njegovog oneienja.

Po veliini estica talozi se dele na:

brzo se sleu i
- koloide (1 100 nm) lako cede

- kristale (deseti delovi mm)

15
estice veine taloga, pa i onih koloidnih imaju kristalnu
strukturu.

U zavisnosti od uslova taloenja esto se jedno isto

jedinjenje moe istaloiti i u kristalnom i u koloidnom
obliku.

koncentrovani rastvori: KOLOID

BaSO4
razblaeni rastvori: KRISTAL

16
 VELIINA ESTICA I
RELATIVNA PREZASIENOST RASTVORA

Q S
relativna prezasicenost rastvora
S

Q koncentracija rastvorene supstance (mol/L) u trenutku

kada poinje taloenje

S koncentracija rastvorene supstance (mol/L) u zasienom

rastvoru koliinska rastvorljivost

17
Dodatak talonog reagensa prvo dovodi do trenutne
prezasienosti rastvora

Q S
Q S
stanje prezasienosti nije stabilno
S
viak rastvorene supstance se taloi
sistem dolazi u stanje ravnotee

Q S

Veliina estica je obrnuto proporcionalna prezasienju !!!

18
 MEHANIZAM TALOENJA

Pri izdvajanju vrste faze iz rastvora odvijaju se dva

procesa**:
1. nukleacija (stvaranje ,klica)
2. rast kristala

rast estice

** brzine ova dva procesa odreuju veliinu estica !

19
 HOMOGENA
NUKLEACIJA spontana
(sluajna orjentacija jona ili molekula;
stvaraju se grupe ili asocijacije jona
rastvorenog taloga rojevi;
kada dostignu kritinu vrednost
HETEROGENA
nastaju klice ili nukleusi koji mogu
indukovana dalje da rastu)
(praina, nerastvorne
neistoe, povrina suda
dovodi do poetnog
udruivanja jona)

20
 Pri manjim prezasienjima
brzina nukleacije je
relativno mala, pa je i broj
nastalih klica mali
heterogena nukleacija.
Pri veim prezasienjima
kriva ima otri rast i broj
nastalih nukleusa je veliki
homogena nukleacija.
21
RAST KRISTALA

Brzina rasta kristala zavisi od prezasienja.

estice taloga ne rastu podjednako na svim

povrinama, pa se retko dobijaju geometrijski pravilni
kristali.

Pri niim prezasienjima kristali rastu na nekim od

svojih povrina (dobijaju se ploice ili tapii).

22
 Pri viim prezasienjima, kristal raste na uglovima i na
ivicama (nepravilni i razgranati kristali; kao pahuljica).
Pri jako visokim prezasienjima grade se amorfni talozi
(nemaju kristalnu strukturu);
Grupe estica ili agregati se spajaju u vee agregate
(agregacija) koji nisu stabilni i tee da se preurede u
pravilnu kristalnu reetku (orjentacija).

brzina agregacije > brzina orjentacije AMORFNI

TALOG

KRISTALAN
TALOG

starenje
23
 Poeljno je: - dobijanje taloga krupnijih estica
- taloenje iz razblaenih rastvora (Qmin)
- taloenje u toplim rastvorima (Smax)

vea rastvorljivost lake se dobijaju kristali

- PANJA !!! Fe2O3 xH2O mala rastvorljivost

Al2O3 xH2O
neki sulfidi koloidni talozi !

Q S
S
24
 KOLOIDNI TALOZI

SPECIFINA Dodirna povrina izmeu estica taloga i

POVRINA rastvora u kome su te estice
raspodeljene.
Smanjenjem veliine estica jako se poveava specifina
povrina.

ADSORPCIJA Koloidni talozi imaju veliku

specifinu povrinu.
Koliina adsorbovanih jona i naelektrisanje povrine odreuju
osobine koloida.

25
AgCl (s) AgCl (koloid)

26
 PRIMARNI ADSORPCIONI SLOJ
etiri pravila utiu na tendenciju koloidnog taloga da
adsorbuje jedan jon pre nego drugi:

1. Paneth-Fajans-Hahnovo pravilo
2. uticaj koncentracije
deluju istovremeno
3. uticaj naelektrisanja jona
4. uticaj veliine jona

Rezultat adsorpcije je oneienje taloga !!!

27
 NO3- NO3- homogen rastvor
H+ NO3- (naelektrisanja su
H +
Ag+ NO3- izbalansirana)
Na +
Na + NO -
tena ----------------------------------
3
faza Ag+ H+ sloj kontra-jona
NO3-
(difuzan; debljina zavisi od konc.
dvostruki NO3-
NO3- elektrolita)
elektrini NO3 - NO3 -
sloj ----------------------------------
primarni adsorpcioni sloj
Ag+ Ag+ Ag+ (mala debljina-adsorpcija i
vrsta Cl- Ag+ Cl- Ag+ Cl- desorpcija su brze)
faza Ag+ Cl- Ag+ Cl- Ag+ AgCl kristal

ematski prikaz poprenog preseka estice AgCl suspendovane u

rastvoru srebro-nitrata 28
 talog AgCl

primarni adsorpcioni sloj

sloj kontra jona

voda
AgCl (s) AgCl (colloid)

29
 KOAGULACIJA KOLOIDA

Proces spajanja koloidnih estica u vee estice (agregate)

pri emu grade vrstu amorfnu masu, koja se brzo slee i
koja moe da se procedi.

Do koagulacije dolazi ako se estice dovoljno priblie, tako da

kohezione sile mogu da deluju neophodno je da se odbojne
sile meu esticama svedu na minimum:
1. zagrevanjem (smanjuje se adsorpcija, a time i
naelektrisanje )
2. meanjem (olakava pribliavanje estica)
3. dodavanjem elektrolita (sloj kontra-jona se sabija)

30
 PEPTIZACIJA

Proces kojim se koagulisani koloid prevodi u svoje poetno

disperzno stanje tj. u stanje koloidnog rastvora
(suprotno koagulaciji !!!).

Do peptizacije dolazi kada se svee koagulisani talog

ispira istom vodom !
- koncentracija elektrolita u dvostrukom sloju se
smanjuje,
- sloj kontra-jona se iri
- poveavaju se odbojne sile izmeu estica.
31
Koloidne estice adsorbuju i molekule vode
(rastvaraa), to doprinosi stabilnosti.

HIDROFILNI I HIDROFOBNI
KOLOIDI

32
 HIDROFILNI KOLOIDI

Viskozni talozi koji pokazuju veliki afinitet

prema rastvarau.

gel (mreast)

Za koagulaciju je neophodno zagrevanje i visoka

koncentracija elektrolita.

Primer: belanevine, skrob, elatin, agar.

33
 HIDROFOBNI KOLOIDI

Slabo privlae vodu (rastvara), lako se koaguliu

elektrolitima. Koagulacija je ireverzibilna, a dobijeni
talog je sirast, lako se cedi i sadri malo vode.
sol

Primer: koloidni sumpor, zlato, halogenidi srebra.

SILIKATNA KISELINA
je i jedno i drugo !!!
po karakteru je hidrofobna, ali se ponaa kao hidrofilni koloid

34
 KRISTALNI TALOZI

Pogodniji su za rad, po svojim osobinama, u poreenju sa

koagulisanim koloidima.

Veliina kristala, istoa i mogunost ceenja

zavisi od eksperimentalnih uslova !!!!

35
 taloenje se vri iz razblaenih rastvora

taloni reagens se dodaje lagano uz meanje

taloenje se vri iz toplih rastvora

pre ceenja je neophodno hlaenje

36
 TALOENJE IZ HOMOGENIH RASTVORA

- najpogodnije
- taloni regens se ne dodaje u rastvor, ve se stvara
pogodnom hemijskom reakcijom direktno u rastvoru
supstance koju taloimo
- niska prezasienost
- izbegnuta je brza nukleacija

PREDNOST: bre ceenje; malo oneienje !!! (okluzija

minimalna)
MANA: dug proces, 30 min do nekoliko sati uz grejanje ili
kuvanje
37
KARBAMID ILI UREA

vrlo slaba baza, Kb = 10-14

poveanjem temperature rastvora hidrolizuje:

CONH2 2 H 2O CO2 2NH3

U toplim, kiselim, rastvorima CO2 se uklanja, dok

amonijak ostaje !!!

t = 90 -100oC
pH 9,3

38
 DIMETIL-SULFAT, kao i SULFAMINSKA KISELINA
u rastvoru daju
sulfatni jon kao taloni reagens:

CH3O2 SO2 2H 2O 2CH3OH SO4 2H

2

2
NH2SO3 H H 2O NH4 SO4 H

*****Postoji postupak taloenja kod koga se taloni reagens

sintetie direktno u rastvoru (DMG).

39
 STARENJE TALOGA
DIGESTIJA

Pod starenjem taloga se podrazumevaju sve ireverzibilne

strukturne promene koje se odvijaju u talogu od trenutka
njegovog nastajanja:
- graenje veih estica
- poboljanje njihove strukture
- smanjenje njihovog oneienja

Digestija je proces starenja svee nastalog taloga, u

dodiru sa matinim rastvorom, na povienoj temperaturi.
40
 PROCESI KOJI SE ODVIJAJU ZA VREME STARENJA
TALOGA:

- REKRISTALIZACIJA (nepravilne estice prelaze u pravilne)

- SPORA REKRISTALIZACIJA - tzv. Ostwaldovo dozrevanje
(graenje veih kristala na raun manjih)
- AGLOMERACIJA (pojedine estice dele zajedniki sloj kontra
jona) posledica je cementacija (graenje
mostova izmeu estica)
- MODIFIKACIJA TALOGA odnosno transformacija u
stabilnije, manje rastvorne oblike
- POLIMERIZACIJA (amorfni talozi lagano prelaze u kristalne
modifikacije)
41
 Ostwaldovo dozrevanje

Mnogi sitni kristali u sistemu postepeno nestaju, osim

nekoliko koji rastu na utrb malih kristala.
Manji kristali deluju kao hrana za velike kristale.
Kako veliki kristali rastu, prostor oko njih postaje sve
siromaniji malim kristalima.
42
 ONEIENJA TALOGA

KOPRECIPITACIJA POSTPRECIPITACIJA
(sutaloenje) (naknadno taloenje)
oneienja posle
oneienja u momentu
taloenja izdvajanja taloga

43
 KOPRECIPITACIJA

oneienje supstancama koje su, inae u datoj sredini,

rastvorne (zahvatanje primesa)

Simultano taloenje i taloenje s kolektorom nije koprecipitacija !!!

SIMULTANO TALOENJE istovremeno taloenje dve

supstance zajednikim reagensom, jer su im rastvorljivosti
veoma bliske.

TALOENJE S KOLEKTOROM je kvantitativno izdvajanje

supstance koja je prisutna u tragovima (sama se ne taloi)
uz velike koliine drugog taloga.
44
Oblici koprecipitacije su:

ADSORPCIJA, OKLUZIJA i INKLUZIJA

45
 ADSORPCIJA

Glavni oblik oneienja kod koloidnih taloga, zbog velike

specifine povrine.
Kod kristalnih taloga se moe zanemariti.

Moe se smanjiti poveanjem temperature, taloenjem iz

razblaenih rastvora, digestijom, pranjem taloga i ponovnim
taloenjem.

Najefikasnije je ponovno taloenje: posle ceenja, talog se

rastvori u pogodnom sredstvu (najee u kiselinama) i ponovo
taloi.

Kod taloenja iz homogenih rastvora adsorpcija je jako

umanjena.
46
 OKLUZIJA

Karakteristina je za kristalne taloge.

Nastaje kada strana supstanca bude uhvaena unutar

brzo rastueg kristala.

Okludovane estice se nehomogeno raspodeljuju u

kristalima i predstavljaju defekte kristalne reetke.

47
 defekti kristalne reetke

Mehaniko zatvaranje neistoa

u toku rasta kristala zaostaju upljine koje su

ispunjene matinim rastvorom

48
 defekti kristalne reetke

Adsorpcija u toku taloenja.

Primer: taloenje sulfata iz rastvora natrijum-sulfata
rastvorom barijum-hlorida
- na poetku talog ima sulfatne-jone kao primarni
adsorpcioni sloj, a Na+-jone kao sloj kontra-jona
BaSO4 SO42- : 2Na+
- dalji dodatak reagensa dovodi do zamene Na+-jona
jonima Ba2+, to dovodi do daljeg rasta kristala.
- brzina rasta kristala je velika i ne stignu da se
zamene svi Na+-joni. *Ostaju okludovani u kristalu*

49
 Okluzija ne moe da se smanji ispiranjem
taloga, ali moe digestijom i ponovnim
taloenjem.

Kod taloenja iz homogenih rastvora

praktino ne dolazi do okluzije.

50
 INKLUZIJA

Karakteristina je za kristalne taloge.

IZOMORFNA INKLUZIJA (graenje meanih kristala)

koprecipitovani jon se zbog pogodne strukture, veliine i
naelektrisanja uklapa u kristalnu reetku taloga
ne dolazi do defekta reetke.

K+ NH4+ u NH4MgPO4

CrO42- SO42- u BaSO4

51
NEIZOMORFNA INKLUZIJA (graenje vrstih rastvora)
kristalni oblik oneienja se neto vie razlikuje od
kristalnog oblika taloga neistoe ovog tipa se manje
meaju sa talogom od neistoa prvog tipa

KHSO4 ili NH4HSO4 na pH = 1 znaajno

BaSO4
pH = 5 minimalno

prostorno slian

52
 POSTPRECIPITACIJA

Oblik oneienja kod koga se neistoa, kao slabo rastvorno

jedinjenje, izdvaja posle izdvajanja primarnog taloga.

PRIMER: Taloenje Ca2+ sa C2O42- u prisustvu Mg2+-jona:

u svee istaloenom CaC2O4 nalazi se samo mala koliina
Mg2+-jona; ako se talog ostavi da stoji u matinom rastvoru
na njemu se postupno taloi i MgC2O4

PRIMER: Taloenje ZnS na talogu CuS ili HgS

Postprecipitacija se spreava ili bar smanjuje brzim

ceenjem glavnog taloga ili ponovnim taloenjem.

Digestija poveava naknadno oneienje taloga !!!

53
 TALOENJE S KOLEKTOROM
(nosaem)

skupljanje tragova (povlaenje)

Koristi se za taloenje jona koji je u rastvoru prisutan u

niskim koncentracijama, tako da se dodatkom talonog
reagensa ne moe istaloiti (nije prekoraen proizvod
rastvorljivosti).

Taloi se tj. sakuplja na nekom drugom talogu koji se u

rastvoru nalazi u makrokoliini i koji se naziva kolektor ili
nosa.

primer: izdvajanje tragova olova(II) iz urina na kalcijum-fosfatu

54
 FILTRACIJA (CEENJE)

Ceenje (filtracija) je operacija odvajanja taloga od

rastvora pomou sredstava za ceenje.

Izbor sredstava za filtraciju zavisi od osobina taloga, veliine

estica i od toga da li talog treba ariti ili samo suiti.

filter papiri, lonii za ceenje, centrifugiranje

kvalitativni i porozno dno: stakleni,

kvantitativni porculanski, gu
razliitog
stepena
poroznosti
55
56
57
 ISPIRANJE TALOGA

Posle ceenja talog se ispira kako bi se nepoeljne

supstance uklonile to je mogue potpunije mogu da se
uklone samo povrinske neistoe.

Za ispiranje se koristi:
voda (ukoliko se talog ne rastvara);
rastvor koji sadri malu koliinu talonog reagensa
(dejstvo zajednikog jona)
pogodni i lako isparljivi elektrolit (spreava
peptizaciju)

58
 Primenjuje se princip ekstrakcije:
ispiranje vie puta malom zapreminom.

Pre dodavanja nove zapremine tenosti za

ispiranje, talog treba da se ostavi da se
OCEDI izuzetak su talozi koji se mogu na
vazduhu oksidovati, kao i elatinozni talozi.

59
 SUENJE I ARENJE TALOGA

Posle ceenja i ispiranja talog treba da se dovede do

konstantnog sastava, pre nego to se izvri merenje.

Iz taloga se zagrevanjem uklanja:

- voda
- isparljive neistoe,

esto se talog prevodi u neki drugi oblik

pogodniji za merenje.

60
masa (g)

Termogravimetrijska kriva

61
62
 VODA U VRSTIM SUPSTANCAMA

BITNA VODA NEBITNA VODA

- Kristalna voda - Adsorbovana voda

neke supstance kristaliu kao tanak monomolekulski sloj na

hidrati, stabilni na vazduhu pri
odreenoj temperaturi, npr.
BaCl22H2O
-Konstituciona voda
ne pojavljuje se u hemijskoj
formuli, ve nastaje kao proizvod silika-gel, skrob, celuloza
razgradnje supstance pri
povienoj temperaturi, npr.
Ca(OH)2 CaO + H2O
povrini vrste supstance
higroskopna voda
- Sorbovana voda
koliina vode u unutranjim
pukotinama i kapilarama, npr.
-Okludovana voda
voda uhvaena unutar kristalne
strukture za vreme nastajanja
kristala
63
 SREDSTVA ZA SUENJE

Relativna efikasnost nekih sredstava za suenje:

Mg(ClO4)2 veliki kapacitet

BaO umeren kapacitet
CaO umeren kapacitet
CaSO4 (anh.) umeren kapacitet
P2O5 mali kapacitet
Al2O3 mali kapacitet
Silika-gel mali kapacitet
64
 Na2SO4 anh.

VODA

65
66
67
68
69
 ORGANSKI TALONI REAGENSI
OH n+/n
M nije selektivan
N O
MLn
N
*pH selek.
8-oksi hinolin *EDTA, CN-
Al3+, Al3+ i Fe3+, Mg2+

DMG - dimetilglioksim H
O O

H3C C N OH H3C C N N C CH3

2 + Ni2+ Ni + 2H+
H3C C N OH H3C C N N C CH3

O O
H

Pd2+ - ut kompleks, kisela sredina

70
 GRAVIMETRIJSKA ODREIVANJA ZASNOVANA
NA ISPARLJIVOSTI

Komponenta koja se odreuje kvantitativno se

izdvaja iz uzorka u obliku lako isparljivog
jedinjenja.

DIREKTNO INDIREKTNO

merenjem mase isparene merenjem mase ostatka

supstance (manje pogodno)

71
 Isparljivost se koristi i za uklanjanje nekih supstanci iz
uzorka:
vode, amonijum-soli, silicijuma u obliku SiF4

Metodama na bazi isparljivosti najee se odreuju voda i

ugljenik(IV)-oksid.

direktno; Mg(ClO4)2
Indirektno
Direktno, u natron kreu
CaO + NaOH

72
 INDIREKTNA GRAVIMETRIJSKA ANALIZA

- Izvode se dva eksperimentalna odreivanja

- Jedno je obino odreivanje mase dvokomponentne smee
- Postavljaju se dve jednaine sa dve nepoznate
- Mogue je odrediti i n komponenti nekog uzorka, pomou n
nezavisnih odreivanja i n simultanih jednaina

- Retko se primenjuje za odreivanje vie od dve komponente

- Tanost i preciznost je mnogo manja nego kod direktnog
odreivanja

73
PRIMER: Analizom uzorka od 2,5000 g nekog

krenjaka dobijeno je 0,2500 g smee NaCl i KCl.

Smea alkalnih hlorida je zatim taloena srebro-

nitratom, pri emu je dobijeno 0,5000 g AgCl.

Izraunati masene udele Na2O i K2O u krenjaku.

74
 IZRAUNAVANJA U GRAVIMETRIJI

Eksperimentalno se mere dve veliine:

1. masa uzorka uzetog za analizu

2. masa taloga poznatog hemijskog sastava dobijenog

analizom

75
Izraunava se maseni udeo odreivane komponente.

masa komponente A u uzorku

mA

m uzorka
masa uzorka koji se analizira

***analitiki talog koji se u gravimetrijskoj analizi

posle suenja i arenja meri,

vrlo retko je traena komponenta A

76
 Mereni talog se stehiometrijski moe povezati sa
komponentom A.

Masa merenog taloga (merni oblik) se preraunava

u odgovarajuu masu traene komponente.

Preraunavanje se vri pomou

GRAVIMETRIJSKOG FAKTORA.

broj koji pokazuje kolika masa traene

supstance odgovara jedinici mase merene
supstance

77
 PRIMER: Napiite izraz koji definie gravimetrijski
faktor za preraunavanje mase Fe2O3 u masu Fe.

2 Fe
n Fe
2
1 Fe2O3

n Fe 2O 3 1

2 M Fe
f 0,6994
M Fe 2O 3

78
 PRIMER: Napiite izraz koji definie gravimetrijski
faktor za preraunavanje mase Fe2O3 u masu Fe3O4

3 Fe2O3 = 2 Fe3O4

2 MFe 3O 4 2 231,54
f 0,9666
3 MFe 2O 3 3 159,69

79
80