Centar za ekonomiku domainstva Danica Vuksanovi Leskovac

PREDMET I ZADACI PSIHOLOGIJE

Gotovo svako od nas moe navesti bar nekoliko psihikih pojava i problema. Mnogi znaju da naa
raznolika oseanja strah, gnev, alost, radost, ljubomora ubrajaju se u psihike pojave, da je i miljenje
psihiki proces. Za neke ljude emo rei da imaju psihikih problema ili tekoa, za druge da su moda
psihiki bolesni ili zdravi. Ali, kako bismo uopteno rekli ta prouava psihologija kao nauka? ta uopte
znai ta re?
Re psihologija je kovanica, sastavljena od dve grke rei (logos i psiha) i priblino znai nauka o
dui. Meutim, ve u trenutku kada se formirala kao posebna nauka, psihologija nije imala za cilj
pronalaenje i prouavanje nekakve due u religiozno-idealistikom znaenju. Psihologija je konstituisana
kao posebna empirijska nauka, nauka koja treba da prouava ovekovo neposredno iskustvo i pojave u vezi
sa tim iskustvom. Na kakvo se iskustvo tada mislilo? U to vreme psiholozi su, pre svega, nastojali da
prouavaju ovekove svesne doivljaje ili, kako se to u psihologiji kae, procese i sadraje svesti, kao to su
opaanje okoline u kojoj se ovek kree, predstave o ranije opaenim predmetima, oseanja i drugi
iskustveni doivljaji.
Za oko sto godina, koliko postoji kao posebna nauka, psihologija je predmet svog prouavanja
proirila. Tako je otkriveno postojanje i nekih procesa i delova u linosti kojih nismo uvek svesni, ali koji
se mogu otkriti posebnom analizom. Nama nisu uvek poznati pravi razlozi naih oseanja ili ponaanja, a
ima i doivljaja koje smo potisnuli i prividno zaboravili zato to su nam zbog neega neprijatni, to, moda,
uznemiruju nau savest. S druge strane, poraslo je interesovanje za ovekovo ponaanje jer se preko
ponaanja izraavaju razliita unutranja stanja (npr. nai stavovi i oseanja) i celokupna linost oveka.
tavie, neki psiholozi (tzv. bihejvioristi) zahtevali su da se samo ponaanje i prouava jer to je ono to drugi
ljudi mogu da posmatraju i proveravaju, dok nikad nismo sasvim sigurni da li nam je neko verno prikazao
svoje unutranje doivljaje. Naravno da je ovakav zahtev preteran.
Najzad, ve od samog poetka postojanja psihologije kao nauke postojala je i potreba da se prouava
ne samo sastav i funkcionisanje psihikih pojava ve i njihova veza sa organskim, fizikim i drutvenim
uslovima. Naime, postavilo se pitanje ta ini osnovu psihikog ivota. Veina psihologa je prihvatila
materijalistiko gledite, videi osnovu psihikog ivota, pre svega, u nervnom sistemu. Ali, psiholozi su
uoili koliko veliki znaaj za razvoj pojedinca i njegov psihiki ivot ima i sredina u kojoj ivi pre svega
socijalna a u manjoj meri i fizika. Od odnosa u porodici, koli, drutvenoj zajednici, pa i od odnosa u
grupama vrnjaka zavisi kakva e se linost formirati. Meutim, danas je neosporno i to da psihiki momenti
utiu na telesno stanje (ima telesnih tegoba na psihikoj bazi), da ovek menja svoju sredinu i da spihiki
faktori utiu na drutvena zbivanja. To je poznato jer je psihologija postavila cilj da prouava kako psihike
povratno utiu na menjanje tih drugih uslova.
Ako se uzme u obzir celokupan dosadanji razvoj psihologije i sve to je dosad o predmetu te nauke,
pisano moe se rei da je psihologija nauka koja prouava psihiki ivot ljudi i ivotinja i njegov odnos sa
organskim, fizikim i drutvenim uslovima. Ova definicija, ipak, ne bi bila ni jasna ni korisna ako se
preciznije ne odredi ta ini psihiki ivot. Psihiki ivot ine psihiki procesi i psihike osobine. Obino se
razlikuju tri vrste psihikih procesa: intelektualni ili saznajni (opaanje, uenje, pamenje, miljenje),
emocionalni (razliita oseanja) i voljni ili konativni (motivacija, voljne radnje, ponaanje). Psihike osobine
su relativno trajna svojstva linosti: sposobnosti, karakterne osobine, motivi interesovanja. Dakle, psihike
pojave imaju organsku osnovu i uslovljene su fiziolokim procesima, ali se ne mogu svesti na njih. Mi ne
bismo mogli da uspeno prouimo i razumemo psihiku stvarnost ako bismo se u njenom prouavanju
sluili, iskljuivo, anatomijom i fiziologijom. Zato se prouavanjem tih posebnih pojava bavi posebna nauka
psihologija.
Mnogi i danas misle da se psihologija bavi samo prouavanjem psihikog ili drutvenog ivota
oveka, ali se ona bavi i prouavanjem ivotinja jer i one imaju nekakav psihikiivot. tavie, neke oblasti
psihologije ivotinja su vrlo razvijene, kao to je psihologija uenja. Kako se problemu uenja danas pristupa
evolucionistiki, vrlo esto se uporedo prouavaju uenja kod ivotinja i ljudi. Naravno, ivotinje se mogu
prouavati samo putem posmatranja njihovog ponaanja, dok ovek moe da vri i samoposmatranje
(introspekciju) i da nas obavetava o svojim unutranjim doivljajima i iskustvu, na primer kakva je oseanja
imao i o emu je razmiljao.
Zadaci psihologije su brojni: da opie sve vrste psihikih pojava i da proui njihovu unutranju
strukturu, tj. da ispita da li su sastavljene od nekih komponenata koje stoje u odreenom odnosu; da se bavi
pitanjem meusobnog odnosa i uticaja razliitih psihikih pojava; da otkrije zakonitosti u razvoju i nainu
odvijanja psihikih procesa i u menjanju osobina; da ispita uticaj psihikih inilaca na ponaanje pojedinaca i
 Centar za ekonomiku domainstva Danica Vuksanovi Leskovac

menjanje njegove okoline. Neki autori rezimirajui ove zadatke kau da psihologija mora da odgovori na tri
pitanja: ta? (opis), kako? (razvoj) i zato? (uzronost).

KADROVI I RAD

OSOBINE LJUDI KOJE UTIU NA RAD

Da bi se ostvarila optimalna proizvodnja uz zahtevano i projektovano ponaanje radnika, uz

ouvanje njegovog zdravlja i linosti, psihologija rada mora da poznaje osobine ljudi, i to posebno one koje
dolaze do izraaja u radu i radnoj situaciji. Poznavanje psihikih osobina i ispoljavanja individualnih razlika
u obavljanju posla je od naroitog znaaja za psihologiju rada. Efikasno izvravanje posla, zavisi, pre svega,
od ovekovih sposobnosti, zatim uvebanosti i motivacije i uslova rada. Veza izmeu ovih faktora Majer
iskazuje formulom:

uinak = sposobnost x veba-obuavanje x motivacija x uslovi rada

Ukoliko neki od navedenih faktora nije prisutan u dovoljnoj meri (slaba obuka, nedovoljna
motivacija, nedostatak potrebnog nivoa sposobnosti), uinak nije optimalan (najbolji mogu). Potpuno
odsustvo bilo kog od faktora svodi radni efekat na nulu.
Poto je poznavanje psihikih osobina od velikog znaaja za obavljanje rada, ovom problemu bie
posveena posebna panja.
Iako su pojedine psihike osobine ujedinjene u karakteristine celine koje predstavljaju individualitet
linosti, odnosno linost, moraju se razloiti jer se samo tako moe shvatiti celina i njene karakteristike,
kao i komponente koje je odreuju.
U radnom procesu, navodi jedan autor, dolaze do izraaja sledee ovekove osobine:
- sposobnosti, kao ono to ovek moe;
- znanje, vetine i navike, kao ono to ovek ume;
- interesi, stavovi i motivacija, kao ono to ovek hoe.

SPOSOBNOSTI

Pod pojmom sposobnosti podrazumeva se snaga i mogunost da se izvede jedan fiziki ili mentalni
zadatak (na primer raunanje). One imaju odreenu naslednu bazu i steene su kroz vebu i vaspitanje.
Odavno je poznato da pod jednakim okolnostima i objektivnim uslovima, uz jednako vebanje i uz
priblino istu zainteresovanost i motivaciju, razliiti ljudi postiu razliite uspehe u radu. U poetku se ta
razlika pripisivala psihikim moima: panji, volji, pamenju itd., do kojih se dolo spekulacijom i
introspektivnom analizom. Ispitivanje ljudskih sposobnosti je kasnije krenulo drugim putem. Naime, prilo
se ispitivanju psihikih sposobnosti objektivnim putem, sistematskom primenom eksperimenata i
korienjem razliitih statistikih tehnika. Analizom procesa, uslova i rezultata prikupljenih u konkretnom
radu prilo se analizi ljudske delatnosti. Ova orijentacija je empirijskim putem utvrdila da se ljudi meu
sobom razlikuju po svojim sposobnostima i definisala sposobnosti kojima ovek raspolae. Meutim, ostalo
je pitanje nastanka tih sposobnosti, odnosno kolika je uloga naslea a kolika okoline u njihovom formiranju.
Rezultati istraivanja i injenice govore da su sposobnosti i pod uticajem sredine, tj. okoline. Zbog otga treba
razlikovati potencijalne od efektivnih sposobnosti.
Potencijalne sposobnosti su zapravo uroene dispozicije za odreenu vrstu delatnosti. One, dakle,
predstavljaju latentne skrivene sposobnosti koje tek pod uticajem vebe i vaspitanja i delovanjem
spoljanjih faktora dolaze do izraaja.
Efektivne sposobnosti su sadanje, razvijene sposobnosti koje neposredno utiu na obavljanje neke
delatnosti. Nastale su kao posledica vebe, treninga, obuavanja i vrenja odreene delatnosti. To znai da
dispozicije, koje imaju bazu u nasleenim nervnim strukturama, ako nemaju uslova za aktivnosti, ako
izostane veba, nee doi do izraaja i ostae na nivou potencijala.
 Centar za ekonomiku domainstva Danica Vuksanovi Leskovac

Vebanjem razvijamo i usavravamo sposobnosti. Meutim, razvijanje nije neogranieno. I

sposobnosti dostiu odreenu gornju granicu, odnosno plato koji nikakvim izuzetnim i dodatnim zalaganjem
ne moe da se prevazie. Odreen je potencijalnom sposobnou, tj. dispozicijom.
Ako se eli saznati kakav e uspeh pojedinac imati u vrenju odreene delatnosti, ili kako e se
prilagoditi poslu koji obavlja, neophodno je utvrditi njegove potencijalne sposobnosti.
Sposobnosti se mogu podeliti u tri osnovne grupe: mentalne ili intelektualne, psihomotorne i
psihosenzorne.
U mentalne sposobnosti se ubraja, pre svega, inteligencija. Treba spomenuti samo da su istraivai,
primenjujui specijalni statistiko-matematiki postupak, tj. faktorsku analizu, otkrili grupu faktora koji
ulaze u sastav inteligencije a utiu na uspenost u odreenim delatnostima.
Tako, u okviru mentalnih sposobnosti postoji jedan opti ili generalni faktor G i vei broj tzv.
grupnih faktora. G-faktor se izjednauje sa inteligencijom.
Psihomotorne sposobnosti odnose se na razliite funkcionalne karakteristike i sposobnosti ulnih
organa-ula. Najvie su prouavani ulo vida i ulo sluha kao ula koja se pri radu najvie koriste. Tako se
kod ula vida ispituju otrina vida, apsolutna osetljivost, razlikovanje boja, otrina stereoskopskog vida,
irina vidnog polja itd., a kod ula sluha se proveravaju apsolutne slune osetljivosti, digerencijalna
osetljivost, inteligibilnost zvunih signala itd.
Postoje specijalni test-aparati pomou kojih se ispituju ove sposobnosti. Uspeh u velikom broju
poslova (auto-mehaniar, sajdija, frizer i dr.) zavisi od navedenih senzornih i motornih sposobnosti. U radu,
frizera, na primer podrazumeva se znaajna spretnost prstiju ruku, koordinacija oko-ruka i itav niz drugih
mirnoa pokreta, otrina vida i razlikovanje boja itd. Upravljanje automobilom, takoe, ukljuuje itav niz
senzornih i psihomotornih karakteristika.
Kako e se izvoditi odreeni pokret, kakava e biti motorna spretnost, da li e biti usklaena vidna
kotrola i operacija koja se izvodi nogom, zavisi dakle od toga koliki je ovekov potencijal, kakva mu je
dispozicija ali i od itavog niza subjektivnih i objektivnih inilaca. Treba oekivati da sa starou opada
psihomotorna spretnost, da obuka i radno iskustvo povoljno utiu na koordinaciju pokreta a da alkohol,
bolesti, umor, neraspoloenje i upotreba odreenih lekova ometaju koordinaciju i spretnost pokreta. ak i
laka oboljenja, kakva su glavobolja, prehlade, upale grla, zubobolje i slino, mogu imati znaajan uticaj na
ponaanje ljudi i na senzomotornu aktivnost. Upotreba lekova, pogotovo onih koji deluju sedativno
umirujue, u principu znatno oteavaju i usporavaju izvoenje pokreta, motornu aktivnost i smanjuju ulnu
osetljivost.
Na kraju, moe se rei da ima sposobnosti kod kojih dispozicije imaju vei znaaj (razlikovanje boja,
brzina reakcije itd.), dok je kod drugih (inteligencija) delovanje sredine i aktivnosti izrazitije.
Jednom formirana sposobnost moe se smatrati stalnom, iako se deavaju neke promene koje su
uglavnom male i zanemarljive.
U toku ivota, prilikom saznavanja sveta koji nas okruuje i pri obavljanju odreenih delatnosti,
nastaju znaajne promene kod ljudi, to je vidljivo u novim oblicima ponaanja. Stiu se odreene
psihomotorne strukture i usvajaju novi pojmovi, pincipi i zakoni.

VETINE I NAVIKE

Vetina je novoformirana psihomotorna ili psihosenzorna struktura koja se odnosi na usvajanje

odreenog redosleda operacija ili pokreta da bi se izvrila kao neka radnja. U toku formiranja odreene
vetine stvara se novi model nervne strukture i aktivnosti. U daljem ponaanju, izvoenju odreenog pokreta
ili izvravanju radnje, ona moe prei u automatizam, to bi znailo da se izvodi manje-vie nesvesno. Znai,
u vetinama dominantnu ulogu ima motorno-miina komponenta, s tim to se u organizmu deavaju serije
funkcionalnih i anatomskih promena. Vetine su nam neophodne za obavljanje velikog broja operacija i
delatnosti (rad na strugu, vonja automobila itd.), pa i onih najjednostavnijih i neophodnih (hodanje,
oblaenje, pisanje itd.). Da bi se uspenije obavljao odreeni posao, neophodno je dobro ovladati odreenim
vetinama koje taj posao zahteva, odnosno treba vebati, obuavati se, trenirati. U osnovi svake vetine je
odreena psihomotorna ili psihosenzorna sposobnost tako da e ovladavanje vetine zavisiti od toga koliko je
kod odreene osobe neophodna sposobnost razvijena.
Sline vetinama, ali ipak od njih razliite, jesu radne navike. One prestavljaju uenjem steen nain
izvoenja neke radnje, i to bez svesne panje i bez kontrole. Radne navike su neelastine, dok su vetine
elastine i prilagodljive razliitim situacijama. Kada gost ue u jedan ugostiteljski objekat i kada mu konobar
 Centar za ekonomiku domainstva Danica Vuksanovi Leskovac

odmah prilazi da bi ga usluio to je navika. Vetina je, pak, odreeni nain prilaenja gostu koja mora da se
prilagodi s obzirom na neke njegove karakteristike (pol, starost, izgled itd.).

ZNANJE

Znanje je, nasuprot vetini, usvajanje, simbolikog materijala, kao to su pojmovi, principi, zakoni
itd. Za sticanje znanja neophodno je prisustvo odreenog nivoa intelektualnih sposobnosti. Treba napomenuti
da se pod znanjem ne podrazumeva jednostavno i nepovezano saoptavanje i izlaganje nekih sadraja, ve
povezano i smisaono korienje pojmova.

INTERESOVANJE I STAVOVI

Prouavanje i utvrivanje prirode i sadraja intersovanja je veoma vano jer su ona u tesnoj vezi sa
izborom zanimanja i poslova, kao i sa zalaganjem ljudi na radu. O interesovanjima se govori kao o tendenciji
ka angaovanju u odreenoj aktivnosti, i to zbog zadovoljstva koje ta aktivnost stvara. Iz svega proizilazi da
su interesovanja tesno povezana sa motivima jer, kao i oni, deluju pokretaki na ovekovo ponaanje i akcije.
Za obavljanje odreenih poslova neophodno je da postoji interesovanje, jer ono odreuje koliko e se ovek
zalagati i koliko e biti uspean u radu. Socijalna sredina (porodica, vrnjaci, ua iira drutvena zajednica)
ima veliki uticaj na formiranje interesovanja za odreeno podruje rada i za odreeno zanimanje.
Znaajnu odrednicu u ovekovom angaovanju i zalaganju u odreenoj delatnosti predstavljaju
stavovi jer definiu spremnost da se ili pozitivno, ili negativno reaguje, ili prihvata odreena pojava, posao,
linost itd. Vie o stavovima uenici e proitati u posebnom poglavlju.

MOTIVACIJA ZA RAD

Za uspeno obavljanje poslova, za zalaganje na radu od posebnog znaaja je motivacija. Zapravo,

motivacija za rad je osnovni problem i odrednica ponaanja na radu. Motivisanost za posao moe biti
znaajniji faktor za dobar, efikasan rad od sposobnosti i znanja. Osim toga, jedan autor navodi: Odnos
prema radu osmiljava i utie na svakodnevni ivot radnog oveka. Isti autor dalje nastavlja: ...motivacija
za rad, manje ili vie, posredno deluje i doprinosi ukupnom zadovoljstvu i psihofizikom zdravlju radnika.
Kada se zna sve o potrebama i motivima kao odrednicama ponaanja ljudi, moe se rei da se u radu
zadovoljava vei broj kako biolokih, tako i drutvenih, odnosno linih potreba. Nema, zapravo,
jedinstvenog shvatanja o tome koje sve potrebe odreuju radno ponaanje. Jedni smatraju da su to iskljuivo
materijalne potrebe (lini dohodak, novac na prvom mestu), drugi misle da su to, pre svega, socijalne
drutvene potrebe, dok se nisu pojavili autori (Maslov, Hercberg) koji ponaanje na radu vezuju za
zadovoljenje i niih i, moda vanije, viih potreba kakva je samoaktualizacija (samoostvarenje). Kada se
sve nie (bioloke i druge) potrebe zadovolje, kod oveka se javlja nezadovoljstvo i nemir ako ne radi ono za
ta je sposoban. Muziar mora da svira, slikar da slika, pesnik da pie, ako eli da bude potpuno srean, kae
Maslov. Ono ta ovek moe, ta mu predispozicije dozvoljavaju, on to mora da ostvari u radu, radnom
ponaanju, da postane ono to je kadar da postane.
U naim dananjim uslovima, kako su ispitivanja pokazala, dominantnu ulogu u ponaanju na radu
ima materijalna stimulacija.
Ispitivanja u okviru psihologije rada pokazala su, takoe, posebnu vanost odreenih karakteristika
linosti za uspeno obavljanje posla. Naime, sigurno je da su karakter, temperament a onda neurotinost,
agresivnost, dominantnost, ekstraintrovertnost i druge karakteristike linosti od odreenog uticaja na rad, na
obavljanje posla i, posebno, na stvaranje atmosfere u radnom kolektivu.

ANALIZA I OPIS POSLOVA

Psihologija rada, kako je ve napomenuto, prouava odnos izmeu oveka, radnika i poslova i radnih
zadataka koje on obavlja. Ove dve komponente (ovek i posao) zajedniki uestvuju u ostvarivanju
odreenog cilja, najboljeg mogueg proizvodnog efekta. Samo ako postoji tesna povezanost i meuzavisnost
ovih komponenata rada, moe se oekivati dobar uinak. Poslovi i radni zadaci postavljaju oveku odreene
zahteve u pogledu potrebnih znanja, sposobnosti, osobina linosti itd. S druge strane, ovek i postavlja
 Centar za ekonomiku domainstva Danica Vuksanovi Leskovac

odreene zahteve poslovima i radnim zadacima (nemogue je, na primer, da prima istovremeno poruke ili
vie stranak) tako da rad mora biti prilagoen njegovim mogunostima.
Kako postoji meusobna povezanost oveka i rada, znai da je neophodno da upoznamo ne samo
oveka i sve one osobine koje se pri radu koriste i ispoljavaju ve i poslove i radne zadatke koji se
postavljaju radnom oveku. Samo na taj nain moe se uspostaviti harmonija i ostvariti efikasan rad oveka.
Da bi se upoznale i otkrile osobine koje treba da poseduje, na primer, recepcioner da bi bio efikasan na radu,
treba upoznati, prouiti i opisati sve poslove i radne zadatke koje on obavlja i treba da obavlja.
Upoznavanje poslova i zahteva koji se postavljaju radnom oveku vri se analizom poslova. Analiza
poslova predstavlja struni postupak kojim se prikupljaju podaci o prirodi poslova, nainima njihovog
obavljanja, dunostima i odgovornostima na poslu i uslovima rada.
Jedan autor navodi da analiza poslova treba da prikupi podatke o tome ta radni ovek treba da radi,
kako radi, u kakvim prilikama radi, zato radi i, najzad, koje su telesne i psihike sposobnosti i vetine za to
potrebne. Prema tome, na osnovu opisa prirode poslova i naina njihovog obavljanja, na osnovu analize
dunosti i analize uslova rada procenjuje se koje su osobine potrebne da bi se ti poslovi uspeno obavljali.
Ovaj postupak procene naziva se analiza radnog oveka.
Da bi se sprovela detaljna i iscrpna analiza poslova, koriste se razliite tehnike. Analitiar moe
sistematski posmatrati radnika na poslu, moe koristiti intervju usmereni razgovor sa svima onima koji
dobro poznaju posao i prilike u kojima se posao izvodi. Oni koji vre analizu mogu beleiti vreme koje se
utroi za obavljanje odreenih operacija i snimati pokrete koji se izvode za vreme rada koristei tehniku
studije vremena i pokreta. Mogue je koristiti jo neke tehnike. Analizu poslova nikada ne radi jedan ve vie
strunjaka: inenjer, psiholog, lekar specijalista medicine rada i inenjer zatite na radu.
Analiza poslova ima veliku praktinu korist. Svaka radna organizacija trebalo bi da ima ovakvu
analizu, jer ona pomae pri utvrivanju i otkrivanju telesnih i psihofiziolokih osobina potrebnih za uspean
rad, to je neophodno za profesionalnu orijentaciju i selekciju ljudi, u odreivanju plana i programa
obuavanja ljudi, organizaciji zatite na radu, stvaranju kriterijuma za ocenjivanje efikasnosti i uspenosti u
radu, poboljanju metoda rada i pri unutranjoj organizaciji rada u kolektivu.
Korienjem jedne ili vie tehnika za prikupljanje podataka, analiza poslova vri se na osnovu
pripremljenog obrasca za analizu poslova. Ovaj obrazac koji sadri, uglavnom, pet poglavlja popunjava
pomenuta grupa analitiara. Poglavlja su sledea: opti podaci, uslovi pod kojima se poslovi obavljaju,
aktivnost i poloaj tela, uslovi organizacije rada i fizioloke i psihofizioloke osobenosti radne delatnosti.
U opte podatke se ubrajaju: opis rada i poslova, detaljan opis maina, alata, instrumenata, opreme
koja se u radu koristi itd.
Uslovi pod kojima se poslovi obavljaju su: temperatura, osvetljenje, buka itd. Poslovi se mogu
obavljati unutra, napolju itd.
Aktivnosti i poloaj tela su zahtevane telesne aktivnosti za obavljanje poslova, na primer stajanje,
pognuti poloaj tela itd.
U uslove organizacije rada ubrajaju se individualni ili grupni rad, ritam rada, trajanje rada itd.
Fizioloke i psihofizioloke osobenosti radne delatnosti predstavljaju medicinski i psihiki zahtevi.
Na osnovu izvrene analize i dobijenog opisa (kada su podaci stavljeni u obrazac) mogue je
konstriusati psihofizioloki profil (psihogram) za analizirane poslove. Profil se sastoji od niza razliitih
psihofiziolokih osobina i karakteristika, a vanost i znaaj svake pojedinane karakteristike za obavljanje
poslova i radnih zadataka procenjuje se obino na petostepenoj skali. Ako je osobina od najveeg znaaja za
obavljanje posla, na skali se oznaava peticom. Ukoliko je veoma znaajna, oznaava se etvorkom,
znaajna trojkom, manje znaajna dvojkom, a ukoliko je osobina karakteristika beznaajna za
obavljanje analiziranog posla, oznaava se jedinicom.
Radi ilustracije prikazaemo analizu poslova jednog radnika u ugostiteljstvu. On e nam, preko
psihograma, ukazati na neke od neophodnih osobina koje bi trebalo da poseduje ovek da bi mogao da
obavlja uspeno tu delatnost. Uzeemo zanimanje konobara jer ono, dobrim delom, obuhvata veliki broj
zanimanja u ugostiteljstvu i turizmu s obzirom na komunikaciju i kontakte sa potroaima gostima.
Napominjemo da bi psihogram prodavca bio veoma slian ako ne i identian to se tie najznaajnijih
osobina, o emu e biti rei u poglavlju o osobinama prodavca.
Konobar radi na spremanju inventara za usluivanje, pripremanju sale za goste, uruivanju spiska
jela i pia, usluivanju gostiju, ispostavljanju i naplaivanju rauna, obraunavanju dnevnog pazara itd. U
radu koristi sledea sredstva: stolove i stolice, pribor za usluivanje, raune za naplatu itd. Od materijala
koristi alkoholna i bezalkoholna pia, hranu itd. Rad, uglavnom, obavlja stojei, hodajui, i to u zatvorenom
 Centar za ekonomiku domainstva Danica Vuksanovi Leskovac

prostoru u esto loim mikroklimatskim uslovima. To bi bila veoma saeta analiza i opis poslova i radnih
zadataka konobara.
Prema aktivnostima koje se obavljaju i poloaju tela koji se u radu koristi, stanje ula treba da je u
granicama normalnog funkcionisanja. Anatomsko-funkcionalne karakteristike skeleta treba da su ouvanog
integriteta i funkcija. Motorika (pokreti i pokretljivost) treba da je ouvana i u granicama koje zadovoljavaju
dobro funkcionisanje obe ruke i hodanja. Vie medicinsko-fiziolokih parametara (srce, krvni pritisak, plua
itd.) veoma su znaajni za uspeno obavljanje ovog posla. Ovo bi sve bili medicinsko-fizioloki zahtevi koji
proistiu iz poslova i radnih zadataka.
Analiza psihograma pokazuje da je odreen broj psihikih osobina i sposobnosti procenjen sa
najviim stepenom peticom. To su one osobine koje su od najveeg znaaja za rad konobara; ak su i od
velikog znaaja za obavljanje razliitih poslova u ugostiteljstvu i turizmu gde se kontaktira sa strankama ili
gostima.
Opta telesna spretnost i spretnost ruku su znaajne psihomotorne sposobnosti. Od psihikih procesa
znaajni su koncentracija i distribucija panje i pamenje, a posebno pamenje verbalnih naloga i simbola.
Kako se u okviru ovog zanimanja veliki broj poslova i zadataka obavlja u kontaktu sa gostima, znatan broj
osobina linosti je od izuzetnog znaaja za uspean rad. To su: emocionalna stabilnost, samostalnost,
komunikativnost, ekstravertnost i izgled, ophoenje i izraavanje.
Takoe, i veliki broj drugih sposobnosti i osobina linosti nije bez uticaja na izvravanje poslova, ali
je njihov znaaj manji. kako se to u psihogramu vidi.
Listu osobina i sposobnosti koja je data ne treba smatrati konanom i optom, jer svaki posao i radni
zadatak i svako zanimanje imaju neke specifinosti koje unose izmene u znaajnost pojedinanih psihikih
karakteristika.

SPOSOBNOSTI I OSOBINE LINOSTI ZNAAJNE ZA RAD FRIZERA I MASKERA

Da bi se otkrile osobine i sposobnosti neophodne za uspean rad frizera i maskera, prvo, ne bi trebalo
ova dva profilatretirati zajedno poto svaki od njih ima niz specifinosti. Drugo, neophodno bi bilo izvriti
temeljnu strunu analizu poslova i zadataka koji se obavljaju u okvirima ovih profila, kako je to predhodno
pokazano, pa tek onda procenjivati i definisati zahtevani psiholoki profil.
Ovom prilikom izdvojie se samo one najtipinije karakteristike za koje je izvesno da doprinose
uspenom izvravanju poslova i zadataka frizera i maskera. Sasvim je sigurno da otrina vida, razlikovanje
boja, od senzornih sposobnosti, a potom spretnost prstiju i ruku, mirnoa pokreta i koordinacija oko-ruka, od
psihomotornih sposobnosti, jesu znaajno zahtevane karakteristike za one koji ele da se bave navedenim
zanatima. Izvesno je da je potreban odreeni stepen kreativnosti, i to tzv. produktivna, manipulativna
kreativnost jer se odreena frizura, na primer, mora stvoriti veom vetinom i tehnikom. Od komponenata
kreativnog procesa pogotovu su korisne: originalnost, stvaralaka fantazija, osetljivost za novo, i veoma
znaajna, kreativna percepcija. Od osobina linosti i dinamikih osobina korisne su za ove zanate:
staloenost i mirnoa emocionalna stabilnost, radoznalost, potreba za uspehom, specifina smelost, potreba
za uivanjem u kreativnom radu, nekomforizam itd.

PROFESIONALNA ORIJENTACIJA I SELEKCIJA

Tek ako dobro poznajemo sebe i ako dobro poznajemo uslove i zahteve velikog broja poslova i
zanimanja, a potom razumemo i logiki uporedimo ove dve grupe podataka, moemo smatrati da smo dobro
izabrali zanimanje. Ovako je pisao jo 1908. godine Frank Parson koji se smatra osnivaem profesionalne
orijentacije.
Ljudi se razlikuju po svojim fizikim i psihofiziolokim osobinama i sposobnostima, to uslovljava i
razlike u proizvodnom efektu, tj. u obvljanju odreenih aktivnosti. S druge strane, u okviru velikog broja
zanimanja i poslovi, i radni zadaci, i uslovi rada veoma se razlikuju. Zahtevaju oveka odreenog profila
sposobnosti, vetina, znanja, interesovanja, fizikih karakteristika, karakteristika linosti itd. Sasvim je
sigurno da bi emocionalno nestabilna osoba (koja brzo izae iz takta), povuena, koja slabo kontaktira sa
ljudima loe obavljala poslove i radne zadatke konobara jer je u tom poslu od znaaja dobar odnos sa
ljudima.
 Centar za ekonomiku domainstva Danica Vuksanovi Leskovac

Profesionalna orijentacija je postupak koj ima zadatak da usmeri ljude, tj. uenike na opredeljenje i
izbor one grupe poslova i zanimanja u kojima bi postizali najpovoljnije radne rezultate. Potujui ovakvu
proceduru, ljudi bi najpovoljnije iskoriavali svoje potencijale i sposobnosti, bili bi zadovoljni izabranim
aktivnostima i korisni lanovi zajednice.
Profesionalna orijentacija nije nimalo jednostavan postupak jer zahteva sveobuhvatno ispitivanje
ljudi i detaljno, tj. precizno poznavanje zanimanja. Kako je pravilan izbor zanimanja vrlo znaajan za ivot
pojedinca da bi mogao pravilno da se usmeri i da bi se mogao prognozirati njegov uspeh u okvirima
odreenog zanimanja, moraju se imati valjane i iscrpne informacije o kandidatima koji se usmeravaju kao i
svi podaci o zanimanjima. Moraju se detaljno upoznati opte mentalne, psihomotorne i senzorne sposobnosti,
kao i osobine linosti, interesovanja, vetine, navike i pogledi na svet svakog kandidata koji se usmerava.
Neophodno je, takoe da se poznaje priroda, karakteristike i zahtevi odreenih zanimanja. Da bi se neko
mogao usmeriti ka ugostiteljsko-turistikom opredeljenju kao zanimanju u kojem e postizati najbolje
rezultate, mora se poznavati njegov psihofizioloki profil, kao i bitne karakteristike i zahtevi razliitih
poslova u okviru ovog zanimanja. Tek ako se psihofizioloki profil kandidata poklopi sa psihofiziolokim
profilom zahteva zanimanja, moe se predloiti kandidatu. Istiui psiholoki pristup u profesionalnoj
orijentaciji zanemarili smo bioloko-medicinski, koji je takoe, neophodan jer omoguuje procenu fiziko-
fiziolokog statusa pojedinca i tih njegovih podobnosti za odreeno zanimanje.
U toku postupka profesionalne orijentacije kandidatima se daju detaljni podaci o razliitim
poslovima i zanimanjima koje bi uspeno mogli da obavljaju, a ukazuje im se na kojim podrujima rada ne bi
bili uspeni.
Slobodan i neusmeren izbor zanimanja, iz vie razloga, moe biti podloan velikim grekama. Ljudi,
u principu, poznaju mali broj zanimanja. Deava se da o pojedinim zanimanjima imaju sasvim pogreno
miljenje i krivu sliku. esto nemaju pravu predstavu o svojim sposobnostima i mogunostima, to utie da
pogree u izboru ivotnog poziva.Meutim, deava se da su pojedina zanimanja u odreenom trenutku vie
na ceni ili se vie trae, pa se omladina u veem broju opredeljuje za njih, i pored toga to svi, sasvim
sigurno, nemaju potrebne sposobnosti. I vie drugih faktora moe uticati na to da se izabere pogreno
zanimanje. Zato profesionalna orijentacija pomae u izboru pravog zanimanja, reava probleme deficitarnih
zanimanja, usmerava ometene u fizikom (invalide i dr.) i mentalnom razvoju itd.
Prema tome, u profesionalnoj orijentaciji teite je na oveku i njegovoj psihifizikoj strukturi i
iznalaenju adekvatnog podruja rada koje bi toj strukturi odgovaralo. Poslednjih godina razvilo se vie
teorija i koncepcija koje pokuavaju da objasne uticaj psiholokih faktora na profesionalni izbor, koji su to
psiholoki faktori koji odreuju izbor odreenog zanimanja i kako se razvija profesionalno opredeljenje. Dok
jedni smatraju da je profesionalno opredeljenje proces u toku koga se kroz uenje-iskustvo, odnosno
odreene razvojne faze dolazi do izbora zanimanja, drugi govore o tome da data psiholoka struktura ili
osobine linosti odreene osobe uslovljavaju izbor profesije.
U profesionalnoj selekciji, meutim, posmatraju se, i pre svega, posao i radni zadaci i trai se onaj
psihofizioloki profil oveka koji e udovoljiti tim zahtevima. Profesionalna selekcija je, znai, postupak u
toku koga se vie kandidata bira onaj (ili oni, ako je potrebno vie) koji ispunjava zahtev odreenog radnog
mesta. Ovaj postupak podrazumeva odbacivanje svih kandidata koji te zahteve ne zadovoljavaju.
Jedan oblik selekcije bio bi izbor kandidata za obavljanje odreenih poslova i radnih zadataka na
osnovu konkursa, kojih je veliki broj u dnevnim listovima, ili, pak, na osnovu internih konkursa koji se
raspisuju unutar radnih organizacija. Uslovi koje bi trebalo da ispunjavaju kandidati koji se javljaju na
konkurs bili bi neophodni zahtevi za uspeno obavljanje poslova.
Selekcija kanidata moe se izvriti na dva naina. Prvi je odreivanjem kritine take i postavljenim
psihofiziolokim zahtevima. Emocionalna stabilnost mora, na primer, biti u granicama normalnog,
intelektualna sposobnost prosena, a spretnost prstiju vea od prosene itd. Pretpostavlja se da bi kandidati
koji zadovolje ove kritine take zadovoljili i ma poslu. Drugi nain je pravljenje rang liste svih ispitanih
kandidata, bez obzira na to da li su u svim zahtevima zadovoljili postavljene kriterijume. Primena selekcije
podrazumeva korienje psiholokih mernih instrumenata- testova dobro izabranih i pripremljenih za
merenje odreenih sposobnosti, osobina, znanja, interesovanja itd. Pored psiholokih testova, u selekciji se
koriste i druge tehnike kao to su intervju, prijava za posao i druge. U poslednje vreme sve vie se u selekciji
koriste i drugi pristupi koji procenjuju linost u celini, a ne pojedine crte. Tako se ili na osnovu prethodne
ivotne i radne biografije procenjuje uspenost na buduem poslu, ili se selekcija vri na osnovu probnog
rada, ili pak na osnovu merenja uinka i ponaanja na uzorku posla. Izaberu se zadaci i pslovi koji dobro
reprezentuju posao, a onda se selekcija kandidata vri na osnovu procene stila, naina i efikasnosti rada na
uzorku.
 Centar za ekonomiku domainstva Danica Vuksanovi Leskovac

U naem drutvu teite treba da bude na profesionalnoj orijentaciji i pruanju pomoi svakom
oveku kako bi, prema svojim sposobnostima i interesovanjima, u tako irokoj oblasti rada naao sebi
odgovarajue mesto. Ipak, mora se rei da ima poslova koji, prema prirodi i uslovima u kojima se obavljaju,
zahtevaju poseban postupak pri izboru ljudi i selekciji kandidata. Fiziko-medicinski i psihiki profil
kandidata koji se javljaju za pilote sigurno je da treba da bude izrazito povoljan zbog prirode posla, a jo vie
zbog prirode uslova u kojima se pilotiranje obavlja. Selekcija je opravdana pri izboru kandidata za visoko
odgovorne poslove, za poslove u kojima se rukuje skupim instrumentima i za poslove za koje je potrebna
posebna vetina.
Zbog velikog znaaja pravilnog izbora zanimanja mladi ljudi bi trebalo da prou kroz proces
profesionalnog savetovanja. Uz pomo strunjaka (pedagoga, psihologa i drugih) pruila bi im se mogunost
da bolje upoznaju sebe (svoje sposobnosti, vetine itd.), razliite oblasti radne delatnosti i razliitih
zanimanja, to bi im pomoglo u samostalnom odluivanju i opredeljenju za odreeno kolovanje i za
odreene poslove. Takvu pomo pruaju psiholoko-pedagoke slube u kolama ili specijalizovane strune
slube u slubama za zapoljavanje.

OBUAVANJE

Potencijalne mogunosti ljudi mogu se razviti i korisno upotrebiti u radu samo sistematskim
obuavanjem. Obuavanje i pravilno organizovanje profesionalnog treninga je jedan od osnovnih i glavnih
problema u svakoj profesionalnoj delatnosti. Zato je obuavanje posebno znaajan problem psihologije rada.
Njegovi efekti se ogledaju u poveanju uinka, u manjem variranju uinka i smanjenju fluktuacije radnika,
izostanaka sa posla, bolovanja, broja nezgoda na radu, a poveanju interesovanja za rad pa, al, i
ostvarivanju boljih odnosa meu ljudima na radu. Obuavanje je zapravo ui i specifiniji oblik
obrazovanja, odnosno strunog obrazovanja, a odnosi se na razvijanje i sticanje posebnih vetina i znanja
neophodnih za obavljanje odreenog posla, na razvijanje motivacije i interesa za taj posao, kao i na sticanje
odreenih radnih navika. Obuavanjem se postie da se radni ovek uspenije prilagoava radnim
promenama do kojih dolazi u procesu rada, da uspenije planira aktivnost na poslu, da iznalazi najbolja
reenja u organizaciji svog posla, da efikasnije otklanja zastoje i prevazilazi sve tekoe do kojih u radu
dolazi i, napokon, da uspenije procenjuje i kontrolie radnu efikasnost.
Obuavanje je mogue i treba ga sprovoditi u odreenim vremenskim intervalima da bi se spreilo
opadanje u kvalitetu proizvodnje i da bi radni ljudi odravali kondiciju koju su ranije stekli. Neophodno ga
je, dalje, sprovoditi sa pojedincima ija radna efikasnost nije na zadovoljavajuem nivou kako bi poveali
efikasnost radne organizacije u celini. Obuavanje je neophodno sprovoditi onda kada radni ljudi menjaju
posao, radno mesto i kada ih treba priuiti za novi posao. Da bi se moglo znati u kom pravcu treba vriti
obuavanje, koja znanja treba davati i koje vetine treba razvijati, pripreme za obuavanje i pravljenje plana
obuavanja moraju da se temelje na izvrenoj analizi radnog mesta ili posla. Ova naliza, mora se naglasiti,
ima odreene specifinosti u odnosu na postupak koji je opisan u poglavlju Analiza posla. Naime, za
potrebe obuavanja analiza posla se svodi na detaljan opis poslova i zadataka koji se obavljaju. Posao se
razdeli na operacije koje se najpre navedu, potom opiu i najzad grupiu po slinosti. Za svaku operaciju koja
se u poslu izvodi planira se nain obuavanja, s tim to se planira i put i nain povezivanja pojedinih
operacija u celovito izvoenje radnog postupka, odnosno zahteva.
Nain i metod obuavanja zavise od sloenosti posla, ali se najee koriste dva metoda: globalni i
parcijalni. Kod globalnog metoda se demonstrira i izvodi itav radni postupak, dok se kod parcijalnog radni
postupak deli na pogradnje, pojedinane operacije koje se posebno demonstriraju i izvode. Kombinacija ova
dva metoda, nazvana progresivnom, ima najpovoljnij efekat. Najpre se uvebavaju pojedinane operacije
koje se onda povezuju u smisaone celine, neophodne za izvoenje rada. Pored toga to izbor metoda zavisi
od sloenosti posla, on zavisi i od sloenosti znanja i vetine koje treba usvojiti i razviti, od starosti i iskustva
ljudi koji se obuavaju, kao i od vremena koje stoji na raspolaganju.
Samo obuavanje bi trebalo da proe kroz nekoliko faza. Prva faza bi trebalo da bude priprema ljudi.
Sastoji se u ispitivanju ta ljudi znaju o poslu i ta bi jo trebalo da naue. Radnike bi trebalo zainteresovati
za posao i ukazati im na cilj obuavanja kako bi sami shvatili potrebu i oseali se ugodno i oputeno. Sledea
faza se sastoji u demonstraciji operacija i radnih zahteva. Pri tome se ukazuje na kritine i kljune take u
izvravanju operacija i pokuava da ljudi sami izvedu zahvat. Proveravanje uspenosti je, takoe, neophodna
faza u toku obuavanja. U njoj se zahteva od obuavanih da ispriaju i pokau kako se posao obavlja, da
objasne kritine i kljune take. Znanje se moe proveravati kako posmatranjem rada i prikupljanjem
 Centar za ekonomiku domainstva Danica Vuksanovi Leskovac

podataka o produktivnosti u toku obuavanja tako i korienjem testova znanja. Obuavanje bi trebalo
nastaviti sve dok se ljudi potpuno ne osamostale.
U toku obuavanja nastaju karakteristine promene, koje su tipine za svaki proces uenja. Naime,
krivulja uinka ili krivulja napredovanja u toku obuavanja ima karakteristian oblik. Nju odlikuje poetno
brzo napredovanje koje se potom smanjuje sa najeom pojavom platoa (zastojem u napredovanju) da bi se,
posle izvesnog vremena, pojavilo ponovo ali blago napredovanje. Odreene kortikalne promene,
preraspodela psiholokih i fiziolokih procesa, poetno razmiljanje izmeu postojeih i zahtevanih pokreta i
preciznost koordinisanosti i automatizma uslovljavaju ovakav tok napredovanja u obuavanju. Poseban
problem su platoi (zastoji). Nuno je razlikovati privremene i stvarne platoe. Privremeni nastaju kao
posledica pojave umora, gubitka motivacije ili loe primenjenog metoda obuavanja. Uklanjanjem uticaja
ovih faktora dolazi do daljeg napredovanja.
U ovom trenutku nuno je ukazati na veliki znaaj motivacije za napredovanje u obuci. Ona se u
toku obuavanja menja tako da treba znati u kom trenutku i kako reagovati odreenim stimulatorima,
odnosno motivacionim sredstvima. Poznavanje rezultata, takmienje sa samim sobom ili sa drugima,
saradnja, pohvala uz ukazivanje na greke i propuste su motivatori koje bi trebalo primenjivati.
Stvarni platoi su uslovljeni psihofiziolokim mogunostima ljudi i, u tom sluaju, to je maksimum
napredovanja koje pojedinac moe da postigne. Individualne razlike dolaze do izraaja kako u poetku
obuavanja tako i u brzini napredovanja i u postignutom konanom nivou.
Kako uspeh u obuavanju zavisi ne samo od sadraja onoga to se ui, psihofiziolokih mogunosti
onoga koji se obuava, metoda koji se koristi i uslova pod kojima se vri ve i od instruktora koji vri
obuavanje, posebnu panju treba posvetiti selekciji i obrazovanju instruktora. Oni, pored strunog, moraju
posedovati i odreeno psiholoko znanje. Moraju upoznavati tok procesa obuavanja, kao i to kako se
ponaati prema onima koji se obuavaju, kako objanjavati, kada i kako motivisati, koji metod izabrati itd.
Obuavanje je mogue sprovoditi na samom radnom mestu ili u specijalizovanim centrima i
kolama. Obuavanje na radnom mestu ima prednost zbog toga to se vri u stvarnim uslovima rada i na
stvarnim, konkretnim zadacima. Meutim, obuavanje u centrima je prihvatljivije zbog toga to se izvodi u
smirenijoj atmosferi, bez guve i uurbanosti koja je karakteristina za prave radne uslove. U isto vreme
mogue je primenjivati razne metode i pridravati se razraenog plana obuavanja. Na kraju treba izdvojiti
nekoliko momenata veoma znaajnih u procesu obuavanja. Prvo obuavanje treba prilagoditi
inidividualnim karakteristikama pojedinca, odnosno uenika. Instruktor koji sve polaznike poduava
istovremeno i po istom ablonu nee postii zadovoljavajue rezultate. Obuavanje, model po kome treba
formirati program obuke, treba uskladiti uslovima, materiji i specifinim individualnim karakteristikama.
Razliiti metodi (metodi sluajeva, predavanja, film, igranje uloga, metod diskusije) u razliitim situacijama
i kod razliite materije daje razliite rezultate. Jedno od pravila za koje se dananji istraivai najvie zalau
je: Za uspean trening je bitno da su polaznici to vie sami aktivni. Aktivni trening obuka
najuspenija obuka.

SPOLJANJI FAKTORI KOJI UTIU NA USPENOST OBAVLJANJA POSLA

Efikasnost u radu i oseanje zadovoljstva i udobnosti pri obavljanju posla ne zavise od tzv.
unutranjih faktora, o kojima smo govorili (osobine, sposobnosti, vetine, motivacija, obuavanje), ve i od
spoljanjih, tj. od uslova rada i od radne okoline u kojoj ovek izvrava proizvodnu delatnost.
Za uspeno odvijanje svih fiziolokih i psihikih funkcija oveka, za brzo, tano i sigurno obavljanje
poslova i radnih zadataka potrebno je obezbediti najpovoljnije spoljanje uslove, u kojima e se rad vriti uz
minimum napora a uz maksimum udobnosti i sa najveim uspehom.
U spoljanje faktore koji utiu na uspenost u obavljanju posla ubrajaju se:
- fiziko-klimatska i mikroklimatska atmosfera,
- psiholoka radna atmosfera,
- organizacija rada.
Fiziko-klimatku radnu atmosferu ine osvetljenje radne prostorije, buka, umovi i vibracije u njoj.
U mikroklimatske uslove spadaju temperatura, vlanost, strujanje i brzina strujanja vazduha. Nepovoljni i
neadekvatni spoljanji uslovi mogu da izazovu napetost, uznemirenost, tromost, pospanost, neurovegetativne
smetnje, glavobolju, pa ak i oteenja pojedinih organa, na primer, sluha pri intenzivnoj buci.
Svaka radna organizacija zakonski je obavezna da svojim radnicima obezbedi najpovoljnije
mikroklimatske uslove prema teini poslova koje obavljaju, uslovima prostorija i dobu godine.
 Centar za ekonomiku domainstva Danica Vuksanovi Leskovac

Pod psiholokom radnom atmosferom se podrazumevaju odnosi koji vladaju meu ljudima u radnoj
grupi i radnoj organizaciji. Sukobi, nesuglasice i trzavice u kolektivu, nesporazumi izmeu radnika i
rukovodilaca, lo stav i ponaanje rukovodilaca, kao i vie drugih problema dovode do negativnog stava ljudi
prema preduzeu i prema radu. Ovo se odraava i na radni uinak.
Dopremanje i otpremanje materijala, pravilna organizacija radnog mesta i radnog prostora, dobra i
pravilna organizaciona povezanost razliizih radnih mesta i ljudi koji uestvuju u ostvarenju proizvodnih
zadataka su samo neki od faktora od kojih zavisi uspeh u radu i koji ulaze u okvir organizacije rada, pre
svega, tehnike organizacije poslova.
ovek koji ima odgovarajue psihofizioloke osobine, kao to su sposobnos, znanje, vetina,
interesovanje i motivacija za obavljanje odreenih poslova, efikasno e raditi samo ako oma obezbeene
povoljne spoljanje uslove.

KRIVULJA RADNOG UINKA I PROBLEM

UMORA I ODMORA

Poeli su prvi kolski asovi. Ueniku se ini da je potpuno spreman da prati izlaganje nastavnika. U
toku prvog asa nastavnik mu je postavio pitanje. Meutim, iako je uenik dobro spremio gradivo, nije bio u
mogunosti da razlono odgovori. Kasnije, u toku treeg i etvrtog asa bio je sve i aktivno je uestvovao u
nastavi. Zadatke iz matematike je reavao brzo i lako. Na petom, a pogotovu na estom asu, oseao se
bezvoljno i tromo, jedva je ekao da se asovi zavre.
Na radnu efikasnost deluju, pored osobina, sposobnosti, motivacije, vebe, obuavanja i fiziko-
mikroklimatskih uslova sredine, i jo neki faktori. To su: zagrevanje, umor, poetni elan i zavrni elan.
Uticaj ovih faktora u toku rada najbolje se moe videti na krivulji rada ili krivulji radnog uinka. Na
njoj je predstavljen odnos izmeu radnog uinka i trajanja rada (sl.1).
Nezavisno od vrste poslova i aktivnosti, za radni uinak je karakteristino da u poetku rada raste
(bre ili sporije) i dolazi odreeni maksimum, odnosno plato. Na njemu se izvesno vreme odrava i onda, ako
rad traje dovoljno dugo i ako je optereenje dovoljno veliko, poinje najpre sporije a posle sve bre da
opada. U izvesnim sluajevima je zapaeno da na kraju rada uinak moe opet neto da poraste.
Od vrste i trajanja rada i od nekih linih osobina radnih ljudi zavisi kakav e konkretni oblik imati
krivulja rada. Meutim, za svaki fiziki rad karakteristian je oblik prikazan na slici 1. Kod mentalnog rada
se takoe dobija slina krivulja (sl.1.).

UINAK
1

TRAJANJE RADA U ASOVIMA

2
3
4

PREKID RADA I OBED

5
6
7
8

Slika 1. Primeri krivulje intelektualnog rada (isprekidana linija)

i tekog telesnog rada (puna linija)

Ukratko emo objasniti faktore koji deluju u toku rada i uslovljavaju dobijanje opisane krivulje.
 Centar za ekonomiku domainstva Danica Vuksanovi Leskovac

Zagrevanje je faktor koji dejstvuje na poetku rada i dovodi do postepenog poveanja radnog efekta.
To je, pojaanim naporima i aktivnostima organizma koje rad zahteva, fizioloka priprema organizma.
Brzina pulsa, telesna temperatura, brzina udisaja i izdisaja, energetska potronja i drugi fizioloki parametri
postepeno se prilagoavaju radu i radnim zahtevima. Duina faze zagrevanja zavisi od vrste i teine poslova.
Pri teim fizikim poslovima i pri intelektualnom radu ova faza moe trajati i do jedan sat. Posle faze
zagrevanja radni uinak se moe poveati i za 50%.
Naporedo sa fiziolokom pripremom organizma, na poetku rada, kod ljudi moe biti prisutan i
poetni elan. Odmorni poinjemo rad, i to utie da ga obavljamo sa poveanim zalaganjem, veim
intersovanjem i viom motivacijom.
Posle faze zagrevanja u kojoj je, moda, dejstvovao i poetni elan, nastupa faza maksimalnog
radnog uinka ija je duina odreena vrstom i teinom posla. Pri tekim fizikim poslovima na primer, ova
faza veoma kratko traje, oko 1 sat i krae, a u nastavnom procesu treeg i etvrtog kolskog asa.
Posle faze maksimalne radne efikasnosti, a pod uticajem umora, nastupa pad radnog uinka.
Umor je naziv za prolazno stanje organizma koje nastaje zbog rada i aktivnosti odreene vrste, a
ispoljava se u smanjenju spremnosti i mogunosti za rad koji je do tada obavljan. Postoje razliite vrste
umora, pa istraivai navode da ima toliko varijeteta umora koliko ima razliitih aktivnosti. Prema tome,
razlikuju se: fiziki umor, mentalni umor, umor odreenih miinih skupina, umor usled monotonije (kod
poslova pri kojima se izvode stalno isti pokreti i operacije) itd. Umor se razlikuje po intenzitetu (slab, srednji
i jak), ekstenzitetu (oseamo ga u celom organizmu ili, apk, samo u pojedinim delovima: noge, ruke itd.) i
kvalitetu (telesni i mentalni). Ovo stanje organizma nazvano umorom manifestuje se na tri naina:
- opadanjem radnog uinka,
- fiziolokim promenama u organizmu i
- karakteristinim subjektivnim doivljajem (oseanje bezvoljnosti, tromosti, nelagodnosti i elje
da se prekine zapoeta aktivnost).
Uzroci nastajanja umora nisu dovoljno istraeni, zbog sloenosti same pojave. Sigurno je, meutim,
da e se pre pojaviti kod ljudi koji nemaju adekvatne sposobnosti za posao, koji nisu proli kroz sistematsku
obuku ili rade u loim radnim uslovima itd. Za organizaciju rada i preduzimanje odreenih mera koje bi
radnim ljudima obezbedile najpovoljnije radne uslove znaajno je istraiti objektivne i subjektivne pojave
koje prate rad a mogu da se pripiu umoru.
Postoji vie objektivnih znakova koji ukazuju na pojavu umora. Smanjenje kvantiteta i kvaliteta
radnog uinka je jedan od osnovnih pokazatelja. Ako je premoren, konobar nije vie u stanju da uslui sve
goste na vreme, zaboravlja porudbinu, a usluivanje je manje ljubazno i nesreeno. Spontani prekidi rada i
slobodno uzimanje odmora su, takoe, znak umora. Gost je doao da plati raun. Recepcionara nema. Otiao
je da se malo odmori i da popui cigaretu jer je tri sata prihvatao nove goste hotela. Kada se vratio, pie
raun, ali grei: na raunskoj maini obraunava koliko gost treba da plati, ali je spor i umesto jedne cifre,
stalno pritiska drugu. U fazi umora nastaje poremeaj psihomotorne spretnosti i da bi ovek neto uradio,
treba mu znatno vie energije. Recepcionar postaje uzbuen i razdraljiv, eli da prekine rad i smatra da je
gost doao u nevreme. Ovakvo ponaanje recepcionara ukazuje na subjektivne znake umora kada opada
interesovanje i motivacija za rad, oteano je shvatanje i reavanje odreenih zadataka, a emocionalna
stabilnost poremeena.
Deava se, meutim, da radni uinak na kraju rada poraste, i to zbog uticaja zavrnog elana.
Recepcionaru je moglo da se desi da oseti veliko zadovoljstvo to se pribliava kraj radnog vremena i da
zbog toga, sa poveanim zalaganjem privede rad kraju, da pristojno i prijatno saeka gosta i napravi raun.
Zavrnim elanom, znai, naziva se stanje poveanog zalaganja, praeno poveanjem radnog efekta zbog
uvianja i saznavanja o kraju rada ili pribliavanju odmora.
Jedan od centralnih praktinih problema psihologije rada je kako organizovati proces rada da bi se
spreilo, suzbilo ili smanjilo delovanje umora na radni uinak. To je mogue ostvariti prikladnim
organizovanjem trajanja rada, uvoenjem odmora u toku radnog procesa, davanjem odreenih deficitarnih
supstanci radnim ljudima i upotrbom stimulatora.
Trajanje rada zavisi od vrste i teine posla i od uslova u kojima se posao obavlja. U velikom broju
ispitivanja se pokazalo da je osmoasovno radno vreme, sa dobro rasporeenim odmorima u toku radnog
dana, najpovoljnije za vei broj poslova u industriji i administraciji. Ukoliko rad zahteva vee fiziko
ulaganje i telesno naprezanje, radno vreme bi moglo da bude krae (est ili ak pet sati).
Svaki prekid, usporavanje ili promena odreene aktivnosti kojom se organizam opravlja i stie
normalnu i najpovoljniju funkcionalnu sposobnost za nastavljanje zapoete aktivnosti naziva se odmorom. U
svakom organizovanom i kontinuiranom radnom procesu neophodno je racionalno planirati odmore.
 Centar za ekonomiku domainstva Danica Vuksanovi Leskovac

Pokazalo se da je korisnije davati vei broj kraih odmora nego jedan dui. Trajanje odmora zavisi od teine
i vrste posla koji se obavlja. Odmori nikako ne treba da budu predugi jer u tom sluaju ovek ponovo mora
da proe kroz datu fazu zagrevanja kada je, kako smo videli, uinak znatno nii. Vrsta odmora zavisi, takoe,
od vrste i teine poslova. Ako se obavlja teak fiziki posao, odmaranje treba da bude pasivno (ak i
spavanje), a ako se rade laki i monotoni poslovi, odmaranje treba da bude aktivno (etnja, gimnastika, lake
sportske igre itd.).
Kako je umor esto posledica nedostatka odreenih materija u organizmu, korisno je davati, uz
lekarsku kontrolu, vitamine (C i B, na primer) ili, ak, hormone koji odravaju fizioloku ravnoteu
neophodnu za obavljanje rada. Mogu se, takoe, pod stalnom medicinskom kontrolom davati i neki
stimulatori koji omoguavaju vee angaovanje ljudi na radu i ostvarivanje veeg radnog uinka. Ovaj nain
dopinga poznat je u sportu i koristi se da bi se postigli vrhunski rezultati. Nekontrolisano korienje
stimulatora moe da bude veoma opasno jer moe da izazove krajnju iscrpljenost organizma, pa i smrt.
Meutim, korisno je primenjivati psiholoke stimulatore kao to su: poseban nain motivisanosti radnih
ljudi, takmienje, saradnja, staranje za dobre odnose u radnoj grupi itd.
U svakom sluaju, kae jedan autor, oseaj umora je veoma znaajan signal da je organizmu
potreban odmor i ne treba po svaku cenu spreavati njegovu pojavu ve ga treba posluati.

MERENJE USPEHA U RADU

Otkako je ovek poeo da razmenjuje energiju sa spoljanjom sredinom, da radi, neprestano se

postavlja pitanje koliko je uradio u poslu koji obavlja (koliko je ivotinja ubio da bi se prehranio) i kako je to
uradio taj posao (da li je to uradio jednim zahvatom, ili je ivotinju '' mrcvario'' sa vie uboda). Postavlja se
zapravo pitanje kvantiteta i kvaliteta ovekovog rada. Ukoliko je rad postojao organizovaniji, merenje
uspeha u radu postajalo je sve znaajnije iz vie razloga. To su: ocenjivanje efikasnosti pojednih alata,
uredjaja, metoda rada itd.; utvrdjivanje osnove za plaanje radnih ljudi, odnosno utvrdjivanje osnove za lini
dohodak, premije, nagrade i drugo; utvrdjivanje osnove za planiranje rada, vrednost rada itd. Otkako je rad
poeo da se meri, razvijale su se odredjene tehnike i pristupi-instrumenti ne bi li se pronaao onaj koji zaista
meri ono to elimo da meri, onaj pristup koji nije podloan grekama, onaj tako objektivan da na merenje ne
utie osoba koja meri itd.

RAZLIITE MERE USPEHA U RADU

Najee se kao mera uspeha u radu koristi uinak koji obuhvata i kvantitet (koliinu uradjenih
proizvoda) i kvalitet proizvoda. Ova mera uspeha bila bi veoma dobra i objektivna da nije u pitanju procena
kvaliteta, pa kao i svaka procena nekog procenjivaa, neke osobe, i ona nosi u sebi neto lino-subjektivno,
pristrasno. Da bi uinak ipak bio mera uspeha u radu, mora se izraziti odreenim jedinicama-indeksima koji
ukljuuju vreme za proizvodnju odredjenog komada, preciznost, utroenu energiju i, naravno, broj komada.
Merenjem posebnim postupcima utroak energije u odreenom radu, merenjem potrebnog vremena za
obavljanje pojednih operacija pri izradi odreenog proizvoda(ukljuujui i vreme za line potrebe),
odreivanjem potrebnog i neophodnok kvaliteta proizvoda, dolazi se do norme. Merenjem uinka u uem
vremenskom periodu unutar odreene grupe radnika dolazi se do norme koja onda postaje kriterijum na
osnovu koga se meri uspeh pojedinaca u obavljanju posla.
Iako uinak i dobijena norma imaju itav niz nedostataka, oni su najei oblici merenja rada.
Naravno, teko ih je primeniti u nemanuelnim poslovima usluivanja. Teko je prodavcu odrediti koliko
kupaca treba da uslui, a pogotovu proceniti kvalitet njegovog usluivanja, te se stoga u trgovini obino kao
mera uspenosti koristi ostvarenje utvrenog plana prometa (koliina novca koju treba prihodovati, ostvariti
prodajom za odreeni vremenski period tri, est meseci ili godinu dana.
Zbog toga to je za pojedine poslove teko meriti uinak na opisani nain, koriste se i neke druge
mere uspeha u radu. esto se pravi neki uzorak posla (na primer, daktilografu jedna stranica nekog teksta) pa
se meri vreme za koje se taj posao uradi i procenjuje kvalitet uraenog (u spomenutog daktilografa, broj
greaka koje je napravio i istota otkucanog teksta) ili se registruje redovno dolaenje i odlaenje sa posla,
izvravanje dobijenih zadataka na vreme itd. U nekim drugim uslovima mogu izostanci sa posla, broj udesa
ili nesrea na poslu, duina zadravanja na odredjenom poslu da poslue kao mera uspeha.
U poslednje vreme sve vie se govori da bi mera uspeha u radu morala da ukljui i ovekov
fizioloki i psihloki utroak u radu. Ima poslova (tekih fizikih) u kojima se troi velika koliina energije
 Centar za ekonomiku domainstva Danica Vuksanovi Leskovac

pri njihovom izvoenju pa bi ta injenica morala da znaajno utie na izraenu meru uspeha; kao to ima
poslova koji se izvode pod velikim psihikim pritiskom (kontrolori letenja, na primer) pa bi to isto trebalo
ukljuivati u meru uspeha.
Najee se vie mera uspeha u radu kombinuje, s tim to se jednoj daje vei znaaj u ukupnoj oceni.
Kao to smo videli, nije jednostavno sasvim pouzdano odrediti uspeh radnika u poslu. Do sada smo,
meutim, govorili uglavnom o onim situacijama i poslovima u kojima se kriterijum na osnovu koga
ocenjujemo uspeh moe sa odreenom preciznou meriti( kvantitet rada, manje kvalitet, uinak, norma itd.).
Iako ima nedostatke, ovo merenje je ipak jednostavnije i manje problematino u odnosu na odreivanje
uspeha u onim poslovima u kojima se kriterijum ne moe meriti. Kod veine kancelarijskih, administrativnih
poslova je takva situacija, a takvih poslova ima i u trgovini ili ugostiteljstvu. Isto tako, na mnogim radnim
mestima radni uinak je samo deo doprinosa radnika optem radnom uspehu, ali su istovremeno neke druge
karakteristike radnika, kao to su inicijativa, disciplina, saradnja, odgovornost i druge takoe, vane za
njegov opti doprinos uspehu, kako svojoj radnoj jedinici tako i radnoj organizaciji. Kako ove karakteristike
nije mogue meriti objektivno, pristupa se procenjivanju. U ovom sluaju ocena se donosi na osnovu utiska
koji na ocenjivaa ostavlja radnik, njegovo ponaanje na radu i nain obavljanja posla. Osnovni problem
ovog postupka ilustrovaemo navodom: ''... kada je ovek merni instrument, njegova procena neke druge
osobe, predmeta ili situacije veinom je vrlo subjektivna iako je sam procenitelj obino intenzivno uveren
da je u svojoj proceni bio objektivan''. Meutim, naunici su razradili neke postupke koji, ako se paljivo
primene, mogu donekle poboljati i, koliko-toliko, objektizovati vrednost subjektivne procene. Najee se
koriste dva pristupa: metod rangovanja i skale sudova.
Rangovanje se sastoji od reanja ljudi u seriju od najboljeg do najslabijeg u odnosu na osobinu ili
karakteristiku koja se procenjuje (inicijativa, odgovornost na poslu itd.). Skale sudova, pak, sastoje se od
niza znaajnih karakteristika za uspeh na poslu uz koje stoji skala koja ukazuje na stepen razvijenosti te
karakteristike ili osobine, kao na primeru.

SKALA
Nezadovoljavajui
Karakteristika Superioran (4) Iznad proseka (3) Prosean (2)
(1)
Poznavanje Temeljno i Dobro, ali ne Povrno
Adekvatno
posla potpuno najbolje mogue neadekvatno

Pri upotrebi ovakvih skala ocenjiva oznaava jednu od naznaenih kategorija (ocena) koja govori u
kom stepenu je kod svakog ocenjivanog radnika razvijena osobina koja je predmet procene.
Naravno, i jedan i drugi pristup (rangovanje i skale sudova) usavravani su, utvrivanje strategije u
pravcu eliminisanja uticaja subjektivne jednaine na ocenu. Ukazivano je na estu greku u ocenjivanju
drugih osoba kad se opti sud i opti utisak o toj osobi prebacuje i na pojedinane sudove i osobine (kada
nastavnik u dnevniku pored nekog imena vidi sve petice, sklon je da mu i iz svog predmeta lako da istu,
odlinu ocenu), greku halo-efekta, greke blagosti ili strogosti, ocenjivanja svega u proseku itd.
Hteli smo da pokaemo da je ocenjivanje profesionalne uspenosti vrlo odgovoran i osetljiv posao.
Uspenost se mora meriti vrlo savesno i oprezno, kombinovanjem vie metoda i pristupa, jer moe imati
znaajne posledice na motivaciju radnika i na meuljudske odnose u preduzeu.