Beogradski centar za ljudska prava

Jovan Bajford

STARO SAJMITE
Mesto seanja,
zaborava i sporenja
 Jovan Bajford
STARO SAJMITE
Mesto seanja, zaborava i sporenja
Autorska prava
Jovan Bajford

Izdava
Beogradski centar za ljudska prava
Beogradska 54, Beograd,
Tel/fax. (011) 308 5328, 344 7121
e-mail: bgcentar@bgcentar.org.rs
www.bgcentar.org.rs

Za izdavaa
Dr Vesna Petrovi

Urednica
Jovana Zori

Lektura i korektura
Branka Dimitrijevi

Koncept i dizajn omota knjige

Milica Tomi

Autor fotografije
Armin Linke
 Jovan Bajford

STARO SAJMITE
Mesto seanja, zaborava i sporenja

Beograd
2011.
 Beogradski centar za ljudska prava zahvaljuje
Fondaciji Hajnrih Bel za pomo pri objavljivanju ove knjige.

Stavovi izraeni u ovoj knjizi ne predstavljaju nuno stavove

Fondacije Hajnrih Bel.
Sadraj

Predgovor izdavaa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
Zahvalnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
Glava 1 Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
Glava 2 Od ogledala materijalne kulture do
koncentracionog logora: Beogradsko
sajmite 19371944. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
Glava 3 Muilite naroda Jugoslavije Dravna
komisija za ratne zloine o logoru na Sajmitu . . . . . . . . 54
Glava 4 Od glavnog taba omladinskih brigada do
umetnike kolonije: Staro sajmite od 1948. do 1960.. . . 66
Glava 5 Prvi koraci ka memorijalizaciji Sajmita:
Od obeleavanja grobnica do prve spomen ploe . . . . . . 85
Glava 6 Stazama novog revolucionarnog angaovanja:
Sajmite kao antifaistiki spomenik (19841990). . . . . . 111
Glava 7 Od mesta stradanja Jugoslovena do simbola
srpskog muenitva: Sajmite kao Srpski Jad Vaem . . . 135
Glava 8 Simbol stradanja u okupiranoj Srbiji i genocida
u NDH: Sajmite izmeu ranih devedesetih
i 2005. godine. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162
Glava 9 Staro sajmite danas i u budunosti . . . . . . . . . . . . 192
Indeks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 222

5
Predgovor izdavaa
Beogradski centar za ljudska prava ima veliko zadovoljstvo
da, kao prvi izdava, objavi jo jednu knjigu Jovana Bajforda. Ro-
eni Beograanin, Bajford je meunarodno cenjeni socijalni psi-
holog, i vanredni profesor na katedri za drutvene nauke Otvore-
nog univerziteta (Open University) u Velikoj Britaniji. Njegovim
istraivakim radom dominira elja da se bavi pitanjima od veli-
kog interesa za kulturu seanja, za suoavanje s prolou i za ide-
oloke korene nacionalnih i verskih sukoba u naem delu Evrope,
kao i za uticaj iroko rasprostranjenih predrasuda na politiku i
drutvenu sudbinu nacionalnih zajednica i drava.
U knjizi koja je pred nama Bajford ispituje predmet koji
prua mogunost za svestranu analizu, izmeu ostalog i zato to
je simbolian u mnogo kom smislu, kao to se i iz naslova i pod-
naslova moe naslutiti.
Deo atara grada Beograda na severnoj obali Save, koji je
do 1918. godine pripadao Austrougarskoj, a kasnije Jugoslaviji
pod svim njenim zvaninim imenima, da bi za vreme Drugog
svetskog rata bio pod faktikom kontrolom od nacista stvore-
ne marionetske Nezavisne Drave Hrvatske, danas je na pro-
storu Novog Beograda. Ovaj je isprva bio velika socijalistika
spavaonica dok je sada sve izraenija tenja da bude moderan
komercijalni centar. Pred sam Drugi svetski rat tu je podignuto
ambiciozno sajmite da bi posluilo kao mesto za odravanje ve-
likog sajma uzoraka od 1937. godine. Paviljoni toga izlobenog
prostora bili su izazov za mlade i moderne beogradske arhitek-
te. Tako se stvorio prepoznatljivi kompleks koji je oliavao elju
graanstva i tadanjih preduzetnika da se pridrue najvanijim
tokovima svetske kulture i privrede. Ovaj je znaaj, naalost, Be-
ogradsko sajmite (koje se sada kako topos naziva Staro sajmi-

7
te) zadralo vrlo kratko. Odmah po dolasku okupacionih snaga
nacistike Nemake Sajmite je steklo surovo drugaiju namenu
i posluilo kao glavni logor za unitenje srpskih i jugoslovenskih
Jevreja. Pored broja ubijenih, u jezovitom seanju ostaje i nain
na koji su oni liavani ivota, usavren upravo na Sajmitu. Bio
je to poznati kamion duegupka, vozilo iji su se izduvni gasovi
vraali u tovarni odeljak i guili logorae koji su u njemu navod-
no prevoeni na neko drugo mesto.
Jevrejima su se kasnije pridruili i ljudi drugih vera i naci-
onalnosti, tako da je logor postao mesto stradanja svih antifai-
sta i ljudi nepodobnih da ive u nacistikom poretku.
To nije kraj prie o simbolici Starog sajmita, jer posle
osloboenja i okonanja Drugog svetskog rata poinje njegova
nova sudbina, koja Bajforda posebno zanima i kojom se on prvi
sistematski bavi. Isprva nastaje i traje neka vrsta jagme oko toga
iji e to spomenik biti, tj. ko su bili glavni stradalnici na tom
stranom mestu. Konano na scenu stupaju oni koji bi prostor
Starog sajmita na vrlo upeatljivom i prestinom mestu (ili,
kako se to sada kae, lokaciji) hteli da iskoriste u duhu neke
savremenosti koja je liena seanja, u smislu na poseban nain
shvaenog liberalnog kapitalizma. Naravno, ni ovakve naoko ne-
pristrasne i dezideologizirane ideje ne idu bez ideolokih primi-
sli, meu kojima je i ona da Sajmitu treba vratiti znaaj koji je
imalo 1940. godine, kao da se posle toga na ovom stratitu nije
nita drugo desilo. Svakome je jasno da sadanjost utie na tu-
maenje prolosti, ali nije dobro kada istorijska istina pone da
zavisi od prolaznih moda i politikih raspoloenja.
italac e, siguran sam, utvrditi da se Jovan Bajford svim
ovim, ovde samo naznaenim, pitanjima bavi veoma temeljno,
prouivi ogromnu dokumentaciju. Tako je stvorio osnovu za raz-
miljanje o nainima obeleavanja ljudskog stradanja kojima bi se
odala dostojna panja rtvama, podsealo na iskustva koja se ne
smeju ponoviti i doprinelo stvaranju simbolikih prostora na koji-
ma se mogu sresti runa prolost i, nadajmo se, bolja budunost.

8
Zahvalnost
Ova knjiga je rezultat projekta koji je istraivao kultu-
ru seanja na Holokaust u Srbiji, za koji je sredstva obezbedila
Britanska akademija (British Academy, Small Grant SG45101,
20072008). Zahvaljujem se Britanskoj akademiji na ukazanom
poverenju i finansijskoj podrci.
Tokom istraivanja posleratne sudbine Sajmita usposta-
vio sam kontakte s predstavnicima brojnih institucija kao i po-
jedincima koji su mi velikoduno izlazili u susret i time pomogli
radu na ovoj knjizi. Meu njima su Vojislava Radovanovi, Bran-
ka Didi i Milica Mihailovi iz Jevrejskog istorijskog muzeja,
Milena Radoji i Evica Mickovi iz Istorijskog arhiva Beograda,
Svetlana Gavrilovi iz Narodne biblioteke Srbije, Dejan Risti
iz Ministarstva rada i socijalne politike Republike Srbije, Nada
ivkovi iz Zavoda za zatitu spomenika kulture grada Beogra-
da, Marta Vukoti-Lazar i aklina Gligorijevi iz Urbanistikog
zavoda Beograda, Mileta Keina iz Programskog arhiva RTS-a,
zatim Luci Petrovi, Darko Tati, Mihajlo Mitrovi, Veran Mati,
Aca Singer, Aleksandar Neak, Aleksandar Lebl, eljko Oego-
vi, i drugi. Svima se najsrdanije zahvaljujem na otvorenosti i
predusretljivosti i istovremeno izvinjavam onima koje sam mo-
da izostavio. Zahvaljujem i mojim naunim saradnicima Jovanu
Niciu i Tamari Tomii na pomoi pri prikupljanju materijala
za knjigu.
Duboku zahvalnost dugujem i saradnicima iz Beograd-
skog centra za ljudska prava na zalaganju da ova knjiga postane
dostupna javnosti, kao i Fondaciji Hajnrih Bel (Heinrich Bll),
koja je obezbedila sredstva za njeno tampanje.
Konano veliko hvala mojoj porodici, pre svih supruzi Sa-
bini Mihelj, na podrci, strpljenju i ljubavi.

9
 Iako je mnogo ljudi doprinelo da ova knjiga bude napi-
sana i objavljena, odgovornost za u njoj iznete stavove, kao i za
eventualne propuste, iskljuivo je moja.

Oktobar 2011. Jovan Bajford

Lafboro, Velika Britanija

10
Glava 1

Uvod
Od 1941. do 1944. godine, u koncentracionom logoru na
Sajmitu u Beogradu stradalo je blizu 20.000 ljudi. Smeten u pa-
viljonima Beogradskog sajma, na levoj obali Save, logor Sajmi-
te bio je najvei kazamat koji su za vreme Drugog svetskog rata
stvorile okupatorske vlasti u Srbiji, ali i jedan od prvih nacistikih
logora u Evropi namenjen masovnoj internaciji Jevreja. Izmeu
decembra 1941. i marta 1942. u Judenlager Semlin kako je u to
vreme glasio formalni naziv logora na Sajmitu dovedeno je oko
7.000 Jevreja, uglavnom ena, dece i starih osoba, gotovo polovi-
na predratne jevrejske populacije dela Srbije koji se 1941. naao
pod neposrednom okupacijom Nemakog rajha. U prolee 1942,
za svega est nedelja, gotovo svi su sistematski ubijeni upotrebom
smrtonosnog gasnog kamiona. Ubrzo zatim, Srbija je proglaena
za Judenrein oienu od Jevreja a Sajmite je pretvoreno u
Anhaltelager, prihvatni logor za politike zatvorenike, zarobljene
partizane i prinudne radnike. Od leta 1942. do rasputanja logora
u julu 1944. godine, oko 32.000 zatoenika (veinom Srba) dove-
deno je u Anhaltelager. Od ovog broja, oko treine je stradalo u
samom logoru, najee od gladi i bolesti, ili su ih ubili straari i
pripadnici logorske uprave. Ostali su, nakon kraeg zadravanja
na Sajmitu, transportovani u radne logore irom Treeg rajha,
uglavnom u Nemakoj i Norvekoj.1
Uprkos znaaju koji mu je, kao mestu nezapamene pat-
nje i stradanja, morao pripasti, logor Sajmite je u posleratnom
periodu zauzimao marginalno mesto u drutvenom seanju. Ni
u socijalistikoj Jugoslaviji, a ni kasnije, nadlene institucije nisu
na odgovarajui nain odale poast rtvama ovog logora niti su

1 O istoriji logora na Sajmitu bie vie rei u narednoj glavi.

11
sauvale dostojnu uspomenu na njih. Ovaj nemaran odnos za-
drao se sve do danas. Najvee pojedinano mesto Holokausta
u Srbiji ni ezdeset pet godina posle osloboenja nije adekvatno
ureeno ili obeleeno. Nekoliko preostalih zgrada nekadanjeg
logora ve decenijama propada, a celokupni kompleks Starog
sajmita danas opstaje kao zaputeno i osiromaeno naselje s
nekoliko stotina porodica, koje neretko o sopstvenom troku
odravaju oronule zgrade i neasfaltirane staze. U njihovom su-
sedstvu se ve decenijama nalazi nekoliko umetnikih ateljea, ali
i niz poslovnih objekata autoservisi, prodavnice, magacini i ra-
dionice zatim jedna srednja kola, turistika agencija, knjiara,
restoran, ak i manji scenski prostor u kome se, uprkos sve e-
im protestima iz zemlje i inostranstva, ve desetak godina or-
ganizuju rok koncerti, boks meevi, pozorine predstave i igran-
ke. Veina Beograana koja svakodnevno prelazi Savu nije ni
svesna da se meu rastinjem pored dananjeg Brankovog mosta,
na novobeogradskoj strani, nalaze zgrade nekadanjeg logora, a
na to da Sajmite uopte predstavlja mesto seanja danas jedino
upuuju dva zaputena i delimino oteena spomen obeleja,
jedno iz osamdesetih, drugo iz devedesetih, koja opstaju kao re-
likti neuspenih i, kao to emo kasnije videti, krajnje problema-
tinih pokuaja memorijalizacije tokom prethodnih decenija.
Ova knjiga, nastala kao rezultat viegodinjeg istraiva-
kog projekta autora, predstavlja pokuaj da se u godini kada se
obeleava 70. godinjica od osnivanja logora prvi put predstavi
sve ono to se dogaalo na Starom sajmitu od 1944. godine do
danas, i ukae na neke od uzroka kontinuiranog viedecenijskog
nemara prema ovom istorijski vanom mestu. Posleratna sudbi-
na Starog sajmita do sada nije bila predmet sistematske naune
obrade i uglavnom je nepoznata iroj javnosti. Iz veine napisa
u tampi i elektronskim medijima poslednjih godina stie se uti-
sak da se nakon zavretka Drugog svetskog rata na Sajmitu nije
deavalo nita, odnosno da je ovo mesto jednostavno prepute-
no zaboravu. Period posle 1944. uglavnom se svodi na nekoliko
pojedinanih dogaaja, kao to su dolazak omladinskih briga-
da na Sajmite 1948, formiranje umetnike kolonije pedesetih

12
godina, proglaenje Sajmita za kulturno dobro u leto 1987, ili
otkrivanje spomenika 1995. godine. Meutim, kao to emo vi-
deti, novija istorija Starog sajmita je znatno sloenija i otvara
mnoge zanimljive, do danas nedovoljno obraene teme, koje se
tiu ne samo sudbine ovog mesta, ve i odnosa, najpre jugoslo-
venskog a kasnije srbijanskog drutva, prema Drugom svetskom
ratu, rtvama nacistikih logora i Holokaustu. Na primer, malo
je poznato da je prva inicijativa za izgradnju spomen obeleja
na Sajmitu pokrenuta 1960. godine. Ali zato tek tada, ako se
zna da je Dravna komisija za utvrivanje zloina okupatora
jo 1946. godine Sajmite okarakterisala kao vano muilite
naroda Jugoslavije? Gde su sahranjene rtve logora Sajmite i
jesu li su ta mesta ikada obeleena? Zbog ega je prva spomen
ploa na Sajmitu postavljena tek 1974. godine, i zato je kasni-
je uklonjena? Zato je osamdesetih godina, posle Titove smrti,
upravo Sajmite promovisano u mesto za odravanje centralne
komemoracije Dana pobede nad faizmom u Beogradu? Kako je
i zato, devedesetih godina prolog veka, Sajmite uklopljeno u
tada dominantnu priu o stradanju u Jasenovcu i postalo mesto
na kome je trebalo da se obeleava pre svega genocid u NDH?
Zbog ega nijedna inicijativa za ureenje Sajmita pokrenuta u
poslednjih pedeset godina nije sprovedena do kraja? Kakva je
bila uloga Sajmita u posleratnoj kulturi seanja na Holokaust?
ta Sajmite simbolizuje danas i kakav je odnos srpskog drutva
i drave prema ovom mestu patnje i stradanja?
U narednim poglavljima, gde e se pokuati da d odgo-
vor na ova i mnoga druga pitanja, analizirae se posleratna isto-
rija Starog sajmita iz dva podjednako vana ugla. Prvi se odnosi
na Sajmite kao fiziki prostor. Re je o dvadesetak hektara ze-
mljita na levoj obali Save, izmeu Brankovog i Starog savskog
mosta, odnosno dananjem Bloku 17 Novog Beograda. Pre rata,
kao i u vreme kada se tamo nalazio logor, Beogradsko sajmite
je bilo na obodu prestonice, omeeno s jedne strane rekom, a s
druge movarom koja je razdvajala Beograd i Zemun. Posle rata,
s izgradnjom Novog Beograda, Staro sajmite se nalo u samom
centru grada, u delu savskog priobalja koje spaja njegov stari i

13
novi deo. Stoga ne treba da udi to su se za budunost ovog
prostora tokom itavog posleratnog perioda zanimali strunja-
ci iz oblasti urbanizma, arhitekture i prostornog planiranja, ali i
gradski i dravni zvaninici, koji su njegovo ureenje posmatrali
(i jo uvek ga posmatraju) pre svega iz perspektive urbanistikog
i privrednog razvoja prestonice. S druge strane, ezdesetih godi-
na prolog veka Sajmite je prepoznato kao vaan simboliki pro-
stor i istorijski znaajno mesto. Njegova tragina sudbina tada
je postala predmet zvaninog, institucionalizovanog, mada ne
uvek previe masovnog ili javnog priseanja. Kao to emo vi-
deti, sudbina Starog sajmita nakon 1944. bila je u znatnoj meri
odreena ukrtanjem ova dva ugla gledanja odnosno sporom,
ali i nastojanjima da se pronae kompromisno reenje izmeu
onih koji su se zalagali da Sajmite postane memorijalno mesto,
i onih drugih koji su ovom prostoru predvideli drugaiju, pre
svega praktinu namenu.

Staro sajmite: urbani prostor i mesto seanja

Ono to novijoj istoriji Sajmita daje dodatni nivo sloe-

nosti jeste to to ak ni meu onima koji su se prethodnih de-
cenija zalagali da se Sajmite pretvori u memorijalni centar ili
spomen park nije postojala saglasnost o tome ta treba da bude
glavni objekat seanja na tom mestu. Tokom proteklih est i po

14
decenija, a naroito od kasnih osamdesetih, Staro sajmite je bilo
predmet interesovanja razliitih drutveno-politikih organiza-
cija, interesnih grupa, pojedinaca i javnih institucija, koji su na
razliite naine, i u skladu sa sopstvenim nahoenjem, svetona-
zorima i potrebama konkretnog istorijskog i politikog trenut-
ka, tumaili prolost Sajmita, i shodno tome razmatrali njegov
budui izgled i namenu. Tako je za jedne Sajmite predstavljalo
simbol revolucionarne istorije Beograda, otpora faizmu i stra-
danja jugoslovenskih naroda, za druge mesto Holokausta, dok
su trei u Sajmitu videli idealnu lokaciju za obeleavanje strada-
nja Srba, Jevreja i Roma u ustakoj NDH. U najnovije vreme sve
ee se pojavljuju oni koji potenciraju vanost predratne istorije
Sajmita, prepoznajui u paviljonima Beogradskog sajma biser
jugoslovenske arhitekture tridesetih godina dvadesetog veka i
simbol preduzetnitva tadanje beogradske privredne elite. Pre-
ma tome, Sajmite je tokom itavog posleratnog perioda pred-
stavljalo predmet sporenja ne samo po pitanju da li ono treba
da bude (iskljuivo) mesto seanja, ve i u smislu ta je to to je
uopte vredno priseanja.
Debate o Sajmitu kao delu urbane matrice Beograda
i mestu seanja, koje su voene proteklih decenija i kojima se
bavi ova knjiga, vane su jer sainjavaju ideoloki i polemiki
kontekst u okviru kojeg se danas razmatra pitanje budueg ure-
enja Sajmita. U veini inicijativa koje su iznesene u javnost
poslednjih godina, ma koliko one pretendovale da budu nove i
originalne, vidljiv je jasan trag svega onog to se deavalo na Saj-
mitu, i u vezi s njim, od kraja Drugog svetskog rata do danas.
Jedna od posledica ovog esto previanog kontinuiteta u seanju
jeste to da veina novih inicijativa deli sa starim brojne mane i
propuste. Prema tome, bolje razumevanje posleratne istorije Saj-
mita, kao i jasniji uvid u greke iz prolosti i razloge zbog kojih
one nisu nikada prevaziene, ne samo da umanjuju izgled da se
greke ponove, ve i jasno ukazuju na potrebu da se konano
izae iz okvira postojeih, duboko uvreenih uverenja, moe se
ak rei i zabluda, o tome ta je ili ta bi trebalo da bude Staro
sajmite, i pronae realno reenje ureenja ovog prostora, koje
e biti dostojno rtava koje su tamo stradale.

15
 Znaajna tema o kojoj e svakako biti rei u ovoj knjizi,
a za koju je vezan jedan od najveih propusta gotovo svih dosa-
danjih pokuaja memorijalizacije Sajmita, jeste nain na koji
se sistematski prenebregavao status ovog logora kao mesta Holo-
kausta. U socijalistikoj Jugoslaviji, naglasak na heroizmu parti-
zana i zajednikom stradanju svih jugoslovenskih naroda, koji je
dominirao seanjem na Sajmite, bacio je u zasenak specifinost
sudbine Jevreja pod nacizmom. U post-jugoslovenskom perio-
du, isticanje zajednikog muenitva Srba, Jevreja i Roma u Ne-
zavisnoj Dravi Hrvatskoj teme koju je nacionalistika elita u
Srbiji rutinski instrumentalizovala i zloupotrebljavala ali i po-
tenciranje, od strane Miloevievog reima, u to vreme politiki
funkcionalnog motiva otpora Srba stranom zavojevau, takoe
su odvraali panju javnosti od tragine sudbine Jevreja u Srbiji.
Sve ovo naravno ne znai da je, tokom proteklih est i po dece-
nija, stradanje Jevreja na Sajmitu bilo potpuno zaboravljeno ili
ignorisano, mada je, na alost, bilo i takvih sluajeva. Kao to
emo videti, unitenje Jevreja je bilo evocirano kao sastavni deo
istorije logora, ali nikada na nain koji bi Sajmite obeleio kao
mesto ne samo nacistikog terora i represivne politike oku-
patora prema uesnicima narodnooslobolake borbe i civilnom
stanovnitvu (ukljuujui i Jevreje) ve i, sasvim specifino, kao
mesto Holokausta. Drugim reima, injenica da su Jevreji bili ne
samo prve rtve Sajmita, ve i jedina kategorija zatoenika ovog
logora (i jedina zajednica u okupiranoj Srbiji) koja je stradala
kao rtva proraunatog i totalnog unitenja nikada nije bila na
zadovoljavajui nain priznata. Odnos prema stradanju Jevreja
na Sajmitu, koji emo analizirati u narednim glavama, na dra-
matian nain ilustruje u kojoj meri je u Srbiji tokom itavog
posleratnog perioda bila odsutna svest o Holokaustu kao po-
sebnom istorijskom dogaaju, i jedinstvenom primeru ljudskog
stradanja koji je sam po sebi vredan panje i potovanja.
U narednim poglavljima dogaaji na Sajmitu od 1944.
godine do danas bie predstavljeni hronolokim redom. Druga

16
glava priprema teren za podrobniju analizu seanja na Sajmite u
posleratnom periodu pregledom istorije ovog prostora od 1937,
kada je sveano otvoren prvi Beogradski sajam, do osloboenja
Beograda u oktobru 1944. Najvei deo glave posveen je povesti
logora Sajmite, uz poseban osvrt na razlike koje su postojale iz-
meu Judenlagera logora za Jevreje, i Anhaltelagera prihvat-
nog logora za ratne zarobljenike, taoce i prinudne radnike.
Trea glava bavi se istraivanjem zloina poinjenih na
Sajmitu koje je tokom 1945. godine sprovela Dravna komisija
za utvrivanje zloina okupatora i njihovih pomagaa. Istraga
dravne komisije je vana jer su njeni nalazi postavili iri okvir
za interpretaciju istorije logora Sajmite narednih decenija. Ta-
koe, brojne zablude o broju rtava logora i lokaciji masovnih
grobnica gde su one sahranjene, koje su obeleile seanje na
Sajmite tokom itavog posleratnog perioda, potiu iz zaklju-
aka ove, kako e se ispostaviti, prilino povrne i nepotpune
istrage.
etvrta glava nudi pregled dogaaja na Sajmitu od 1944.
do 1960, odnosno od osloboenja Srbije do trenutka kada je
pokrenuta prva inicijativa za obeleavanje Sajmita kao mesta
stradanja. Ovaj period mogao bi se nazvati vremenom zabora-
va. Transformacija koju je Sajmite doivelo krajem etrdesetih,
kada su tamo stigle omladinske brigade ukljuene u izgradnju
Novog Beograda, razliiti planovi ureenja Sajmita u okviru
ambicioznog urbanistikog projekta prelaska Beograda preko
reke, kao i stvaranje umetnike kolonije poetkom pedesetih,
bili su propraeni potpunim potiskivanjem tragine istorije ovog
mesta. U ovoj glavi pokuaemo da proniknemo u uzroke ovog
kolektivnog i sistematskog zaborava, i prouimo njegovu funk-
ciju u kontekstu izgradnje socijalistikog drutva u Jugoslaviji
posle rata.
Peta glava bavi se poetnom fazom memorijalizacije Saj-
mita, i obuhvata period od 1960, kada je osnovano prvo udru-
enje bivih zatoenika ovog logora, do 1974, kada je na Sajmitu
otkrivena prva spomen ploa. U ovoj glavi ukazaemo na razlo-

17
ge zbog kojih je ba ezdesetih godina dolo do porasta intereso-
vanja jugoslovenskog drutva i relevantnih drutveno-politikih
organizacija za obeleavanje koncentracionih logora, ali i na i-
njenicu da su, jo tada, inicijative za memorijalizaciju Sajmita
uvek bile podreene praktinim interesima nadlenih institucija
i planovima za ureenje priobalnog dela Beograda u okviru ur-
banistikog razvoja prestonice. Ovo je trend koji se, kako e se
pokazati, zadrao do dananjih dana.
esta glava bavi se periodom osamdesetih kada je Sajmi-
te, nakon smrti Josipa Broza Tita, odjednom dobilo na znaa-
ju, a sve u kontekstu obnove revolucionarnog angaovanja za
koju se smatralo da je neophodna jugoslovenskom drutvu. U
to vreme javljaju se prve inicijative da se Sajmite u potpuno-
sti pretvori u memorijalni centar i postane jedan od centralnih
mesta seanja na Drugi svetski rat u Beogradu. Istovremeno,
meutim, Sajmite se prepoznaje i kao vredno graevinsko ze-
mljite, deo potencijalno lukrativnog Savskog amfiteatra, za koji
je tadanja vladajua elita imala ambiciozne planove, koji nisu
imali mnogo veze s kolektivnim seanjem na stradanja u Dru-
gom svetskom ratu.
U Sedmoj glavi obrauje se period kasnih osamdesetih i
ranih devedesetih, kada je Sajmite, i kao objekat seanja i kao
fiziki prostor, zapalo za oko nadolazeoj nacionalistikoj eliti u
Srbiji. Istorija logora je za kratko vreme asimilirana u sve raspro-
stranjeniji nacionalistiki diskurs kojim je dominirao motiv Ja-
senovca, a Staro sajmite je odabrano za lokaciju budueg Mu-
zeja rtava genocida, posveenog pre svega stradanju u NDH.
Analizirajui transformaciju Sajmita od instrumenta revoluci-
onarnog angaovanja do mesta budueg srpskog Jad Vaema,
ova glava ukazuje i na malo poznatu injenicu da je Sajmite
poetkom devedesetih bilo poprite borbe izmeu srpskih i hr-
vatskih nacionalista, koji su, i jedni i drugi, veto manipulisali
Sajmitem i njegovom istorijom a sve u kontekstu meusobnih
optubi za genocidnost, uee u Holokaustu, i antisemitizam.
Tragovi ovog rata seanja vidljivi su, na alost, i dan danas, i u
Srbiji i u Hrvatskoj.

18
 U Osmoj glavi razmatraju se razdoblje devedesetih i
prve godine nakon petooktobarskih promena. Okosnicu ove
glave ini analiza centralnog dogaaja na Sajmitu u periodu
pod Miloeviem: otkrivanje velelepnog spomenika, rad vaja-
ra Miodraga Popovia, u aprilu 1995. Kao to emo videti, u
vreme podizanja spomenika, a i kasnije, Sajmite je imalo dvoj-
nu funkciju: ono je istovremeno bilo mesto seanja i na otpor
i stradanja u okupiranoj Srbiji, i na genocid u NDH. Seanje
na Sajmite u tom periodu sastojalo se iz niza esto kontradik-
tornih predstava o logoru i njegovom simbolikom znaenju,
koje su se oslanjale i na tradiciju kulta narodnooslobodilake
borbe iz vremena socijalistike Jugoslavije, i na motiv srpskog
muenitva koji je tada promovisala nacionalistika elita. Ideje
i motivi iz obe kulture seanja godinama su se selektivno i stra-
teki evocirali na ceremonijama pred spomenikom na Sajmitu,
u zavisnosti od potrebe politikog trenutka i konkretnog me-
morijalnog konteksta.
U poslednjoj, devetoj glavi obrauje se niz predloga za
ureenje Sajmita predstavljenih javnosti od 2006. godine. Ono
to je posebno zanimljivo u vezi s ovim inicijativama jeste sve
jai naglasak na znaaju predratne i posleratne istorije Sajmi-
ta. Mada se poslednjih godina sve vie insistira na potrebi da
se ovaj prostor adekvatno obelei kao mesto stradanja, objekat
seanja na Sajmitu, po svemu sudei, vie nije samo logor, ve
sve ee i predratno Beogradsko sajmite kao znaajno me-
sto u istoriji urbanog razvoja Beograda, i umetnika kolonija
iz pedesetih godina, kojoj se pripisuje vana uloga u raanju
savremene srpske umetnosti. Mada ova interpretacija nije nova
podela istorije Sajmita na tri podjednako znaajne faze datira
iz osamdesetih i ini okosnicu Detaljnog urbanistikog plana
ureenja Starog sajmita iz 1992 nema sumnje da se danas
suoavamo s postepenim ali sve uestalijim udaljavanjem od lo-
gora kao glavnog fokusa seanja. Jedan od uzroka ovog trenda
potraiemo u potrebi da se opravda i legitimizuje postepena
komercijalizacija i privatizacija Sajmita, u kojoj mnogi vide le-

19
gitiman izvor sredstava za obnovu ovog decenijama zaputenog
prostora. U samom zakljuku poslednje glave ukazaemo na
nedostatke ovakvog pristupa, i ponuditi niz argumenata u pri-
log tezi da posle est decenija proputenih prilika, neispunjenih
obeanja, polemika i zloupotreba, Sajmite mora postati memo-
rijal posveen iskljuivo rtvama koje su tamo stradale izme-
u 1941. i 1944. I to je jo vanije, ovo spomen mesto mora
se koncipirati tako da adekvatno uvai jedinstvenost sudbine
jevrejskih zatoenika na Sajmitu, i tako, po prvi put od kraja
Drugog svetskog rata, ukljuiti Holokaust u matini tok istorij-
skog pamenja u Srbiji.

20
Glava 2

Od ogledala materijalne kulture

do koncentracionog logora:
Beogradsko sajmite 19371944.
Po zavretku Prvog svetskog rata, Beograd je, prvi put u
svojoj novijoj istoriji, prestao da bude pogranini grad. Peskovi-
to, movarno prostranstvo na levoj obali Save izmeu Beogra-
da i Zemuna, vidljivo iz samog centra grada i s kalemegdanske
tvrave, vie nije oznaavalo istonu granicu Austrougarske
monarhije. U jesen 1918. godine ovaj prostor, na kome se danas
nalaze blokovi Novog Beograda, postao je deo novoformirane
Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.
Stvaranjem nove drave junoslovenskih naroda nastali
su uslovi za sistematinije planiranje urbanog razvoja Beograda,
ukljuujui i njegov prelazak preko reke, sa umadijske na
sremsku stranu Save. Ve 1923. godine usvojen je Generalni
urbanistiki plan za Beograd, koji je predviao irenje prestoni-
ce prema severozapadu. Ovaj in mnogi su u to vreme smatrali
simbolinim, u smislu iskoraka Srbije s istoka na zapad, sa zao-
stalog Balkana u razvijenu i naprednu Evropu.2
Vremenom je neophodnost irenja Beograda preko Save
postajala sve izvesnija. Godine 1927. otvoren je aerodrom u Ze-
munu s kog je ubrzo poeo da se odvija civilni avio saobraaj.
Poetkom tridesetih doneta je odluka da se pone s izgradnjom
velelepnog Mosta kralja Aleksandra, prvog drumskog prelaza
preko Save u Beogradu. Neposredno nakon to je most puten
u promet 1934. godine, na levoj obali poela su da niu imanja
2 Maksimovi, Branko, Grad odmora, sporta i razonode na levoj obali
Save, Godinjak grada Beograda, knj. XXIV, 1977, str. 312.

21
s privatnim kuama, koje su graene uglavnom bez dozvole.3
U isto vreme, na obodima Zemuna prema Beogradu poela je
izgradnja stambene etvrti koja je nagovetavala budue povezi-
vanje dva grada. S takvim razvojem dogaaja, najavljivano isu-
ivanje movarnog terena na levoj obali Save i planska gradnja
na tom prostoru vie se nije mogla odlagati. U prolee 1937. go-
dine, pet godina nakon to je javnosti predstavljena revidirana
skica regulacije leve obale Save (rad arhitekte ora Kovaljev-
skog), na zemljitu uz novi most nikle su prve vee graevinske
strukture izlobeni paviljoni Beogradskog sajmita.
Inicijativa da se u Beogradu izgradi jedan sajam meu-
narodnog karaktera koji bi mogao posluiti kao novo stecite
poslovnog sveta istoka i zapada, pokrenuta je jo 1923. godine,
kada je osnovano Drutvo za zemaljske izlobe s namerom da
Beograd afirmie kao poslovni centar Kraljevine Srba, Hrvata i
Slovenaca. Meutim, prvi konkretni potezi na realizaciji ove ide-
je nainjeni su tek jedanaest godina kasnije.4 Obnavljajui ide-
ju da Beogradu podare sajam, inicijatori ovog projekta (koji su
svoje udruenje preimenovali u Drutvo za prireivanje sajma i
izlobi u Beogradu) bili su motivisani eljom da prestonicu izvu-
ku iz zamalog privrednog stanja, i da ekonomski razvoj dove-
du na nivo koji odgovara njenom izvanrednom geografskom
poloaju.5 U sajmovima (koji su se te decenije redovno odravali
u gradovima irom zapadne Evrope i Sjedinjenih Amerikih Dr-
ava, ali i u Zagrebu i Ljubljani), inicijatori izgradnje Beograd-
skog sajmita uoili su priliku da se postigne najbra, najlaka,
najpotpunija i najjevtinija orjentacija o svemu onome to jednog
privrednika moe interesovati kao poslovnog oveka. Verovalo
se da e vremenom Beogradski sajam stati uz bok velikih i re-
nomiranih meunarodnih sajmova, da e u jugoslovensku pre-
stonicu dovesti sve ono to je moderno i savremeno, a istovre-

3 uki, Milorad i Kokotovi, Slobodan, Novi Beograd: Prolost, revolucija,

izgradnja, Beograd, Knjievne novine, 1981, str. 2935.
4 Sekuli, Aleksandar, Prvi Beogradski sajam izmeu prvog i drugog svet-
skog rata, Godinjak Muzeja grada Beograda, knj. IV, 1957, str. 587.
5 Temelji beogradskog sajmita jue su sveano osveeni, Politika, 7. jun
1937, str. 6.

22
meno je staviti na privrednu i turistiku mapu Evrope.6 Izgrad-
nja Sajma je, po reima Milana Stojanovia, predsednika Drutva
za prireivanje sajma i izlobi, trebalo da predstavlja prekretnicu
u istoriji Beograda: glavni grad velike i mone Kraljevine Jugo-
slavije, koji je bio mueniki u prolosti, izgradnjom sajmita
pohitae ka svetlijoj budunosti, koju e obeleiti ekonomski ra-
zvoj i prosperitet.7
Kao mogua lokacija za izgradnju budueg sajma sredi-
nom tridesetih spominjale su se Topiderska zvezda, Donji grad
na Kalemegdanu, plac u blizini hipodroma i teren na levoj obali
Save, pored novoizgraenog mosta. Odluka da se Sajmite gradi
na obali reke bila je riskantna: u zvaninim dokumentima iz tog
vremena, ovaj peskovit predeo je najee nazivan inundacio-
nim podrujem Zemuna na kome se smatralo da nije bezbed-
no graditi. Meutim, Drutvo za prireivanje sajma i izlobi u
Beogradu je prihvatilo izazov, nakon to mu je Beogradska op-
tina, u decembru 1935. godine, besplatno ustupila oko 363.000
m zemlje na toj lokaciji. Udruenje je na sebe preuzelo zadatak
da uz finansijsku pomo Optinske tedionice, Zalonog zavoda
grada Beograda i drugih, to dravnih to privatnih institucija i
fondova, naspe i isui ovaj teren a potom na njemu sagradi Beo-
gradsko sajmite.8
U prolee 1937, nakon to su zavreni pripremni radovi
na 126.000 m zemljita, postavljen je (i osvetan) kamen teme-
ljac, ime je zapoeta prva faza gradnje. U narednih est meseci
zavreno je pet velikih paviljona (takozvanih Jugoslovenskih
paviljona, ukupne povrine oko 13.500 m2), centralna kula i
etiri meunarodna paviljona: Italijanski, Maarski, Rumunski
i ehoslovaki. Kao deo prve faze, izgraen je i paviljon koji je
finansirala zadubina poznatog beogradskog veletrgovca Nikole
Spasia (18381916), koji je po njemu i dobio ime, zatim ne-
6 Ibid.
7 U ime Nj. V. Kralja Petra II Kraljevski Namesnik Dr. Radenko Stankovi
proglasio je jue u podne da je prvi Beogradski sajam otpoeo, Politika,
12 septembar 1937, str. 5.
8 Vukoti-Lazar, Marta, Staro beogradsko sajmite: Osnivanje i izgradnja,
Godinjak grada Beograda, knj. LI, 2004, str. 143168.

23
 Beogradsko Sajmite u vreme izgradnje

koliko manjih zgrada u kojima je bila smetena uprava sajma.

Postavljeno je 13.500 kvadratnih metara puta, 4.750 kvadratnih
metara staza, a zasaeno je i 1.200 razliitih sadnica.
Nacrt projekta Beogradskog sajmita uradili su trojica
mladih arhitekata Tehnike direkcije beogradske optine Rajko
Tati, Milivoj Trikovi i ore Luki. Njima je poveren ovaj
projekat nakon neuspenog jugoslovenskog konkursa, koji je
poniten nakon to je prvu nagradu dobio rad u iju izradu je
bio ukljuen predsednik irija.9 Tati, Trikovi i Luki su saj-
mite koncipirali kao jednu arhitektonsku celinu, jedan mali
grad grad trgovine. Paviljoni su rasporeeni oko prostra-
nog trga kojim dominira visoka kula, izgraena na preseku or-
togonalno postavljenih, dijagonalnih osovina kompleksa. Kula

9 Sekuli, Aleksandar, Prvi Beogradski sajam izmeu prvog i drugog svet-

skog rata, op. cit., str. 590.

24
 i posle zavretka druge faze radova 1938. godine

je predstavljala centralni motiv, vidljiv s najudaljenijih taaka

grada, pogotovo nou kada je celo Sajmite bilo jarko osvetlje-
no. Objekti sajmita, izgraeni u stilu moderne predratne arhi-
tekture, inili su jednu skladnu, planski izgraenu, urbanistiku
kompoziciju, prvu te vrste u predratnom Beogradu.10 Autori
nacrta projektovali su i pet najveih jugoslovenskih paviljona,
Spasiev paviljon i kula su bili rad Aleksandra Sekulia (arhi-
tekte koji je izmeu 1938. i 1941. bio tehniki direktor Sajma)
dok su o konkretnom izgledu nacionalnih paviljona odluivale
zemlje koje su ih finansirale.11
10 Ibid., videti i Bojovi, Branko,Urbanizam estetike ili urbanizam nude
u Darko Tati (ur.), Beogradsko staro sajmite 3+1, Beograd: Urbanistiki
zavod Beograda, 2008.
11 O detaljima vezanim za autore projekata meunarodnih paviljona vidi Vuko-
ti-Lazar Marta i oki Jasmina, Ciljevi i kriterijumi rekonstrukcije Starog
beogradskog sajmita, Info Urbanistiki zavod Beograda, Specijalno izda-

25
 Prva faza gradnje zavrena je do otvaranja Prvog beograd-
skog sajma, 11. septembra 1937. Druga faza, okonana 1938, obu-
hvatala je nastanak Turskog i Ribarskog paviljona. Iste godine zavr-
en je i paviljon holandskog proizvoaa elektronike Filips, dok je
u jesen 1939. izgraen veliki Paviljon nemakog Rajha, smeten u
zapadnom delu kompleksa. Bilo je nagovetaja da e nacionalne pa-
viljone graditi i Francuska, Bugarska i Grka (Francuska je ak za-
kupila zemljite) ali se to nije ostvarilo, iako su ove zemlje narednih
godina bile prisutne na sajmu, u iznajmljenom prostoru. Godine
1940. zapoeti su radovi i na novom, estom Jugoslovenskom pa-
viljonu koji je bio predvien pre svega za koncerte i druge muzike
sadraje, ali su prekinuti izbijanjem Drugog svetskog rata.

Beogradsko sajmite u vreme otvaranja

prvog jesenjeg sajma, 1937. godine

Otvaranje Prvog beogradskog sajma u jesen 1937. privu-

klo je veliku panju javnosti, i svakako je predstavljalo jedan od
najznaajnijih dogaaja u gradu te godine. U Jugoslovenskim

nje povodom 70 godinjice od otvaranja prvog Beogradskog sajma uzoraka,

2007, str. 1024. (http://www.urbel.com/documents/spec022.pdf)

26
paviljonima, koji su zamiljeni kao ogledalo nae materijalne
kulture i blagostanja naeg naroda, izlagala su se najvea dosti-
gnua domae tekstilne, stolarske i metalurke industrije, zatim
poljoprivrede, voarstva i vinogradarstva. Sline sadraje pose-
tiocima su priredile i strane delegacije, to u paviljonima svojih
drava to u iznajmljenom prostoru. Ovakvi sajmovi uzoraka,
koji su obino trajali desetak dana, odravali su se sve do 1940.
godine, dva puta godinje, u prolee i u jesen. Osim redovnih
sajmova, organizovane su i specijalizovane izlobe poput Sajma
automobila (u prolee 1938. i 1939) na kojima su najpoznatiji
svetski proizvoai izlagali najnovije modele svojih vozila, za-
tim velika vazduhoplovna izloba koja je odrana u maju i junu
1938, sajam turizma, pa ak i festival narodnih pesama i igara.
Blistavo beli paviljoni Beogradskog sajmita, udaljeni
svega oko kilometar od centra grada, brzo su postali popular-
no odredite za stanovnike prestonice. Pored toga to je dove-
lo strane investitore i proizvoae u Jugoslaviju, i to su izlobe
koji su tu organizovane bile namenjene pre svega poslovnom
svetu, sajmite je obezbedilo bogatu zabavu za iru publiku. U
ponudi je bilo svega od restorana, preko prodajnih tandova
i uline zabave, do kulturnih dogaaja, kao sto su koncerti kla-
sine muzike i umetnike izlobe. Deavalo se da sajam dnevno
poseti i po nekoliko desetina hiljada posetilaca. Meu njima je
bilo nezadovoljnika koji su se alili na guvu, na zaguljivost u
neprovetrenim paviljonima, i na injenicu da se mnogi posetioci
ne pridravaju reda. Stoga su upozoravali na opasnost da bi se
Beogradsko sajmite, simbol urbanog razvoja, moglo pretvori-
ti u obino seosko vaarite.12 Pa ipak, popularnost Sajmita
meu radoznalim graanima, eljnim zabave i novih iskusta-
va ne iznenauje. Tamo su izlagani raznorazni novi izumi koje
stanovnici Jugoslavije do tada nisu imali prilike da vide uivo,
poput najnovijih aparata za domainstvo, fabrikih maina, vo-
zova i automobilskih motora, zatim odea, parfemi i kozmetika.
U septembru 1938, kompanija Filips emitovala je prvi televizij-
ski program na Balkanu iz svog paviljona na Beogradskom saj-

12 Ve prvog dana posle otvaranja, vidi se da je drugi beogradski sajam

dosad najuspeniji, Politika, 12. septembar 1938, str. 7.

27
mitu. Iste godine, kao deo vazduhoplovne izlobe, ehoslovaki
proizvoa automobila koda konstruisao je 74 metara visok
elini padobranski toranj, najvii u Evropi u to vreme. Toranj je
korien za obuku padobranaca iz svih delova bive Jugoslavije,
a dvadesetpetogodinja Katarina Matanovi iz Zagreba vebala
je na kodinom tornju pre nego to je skokom iznad Zemuna
postala prva ena padobranac u Jugoslaviji.13
Kao to emo videti kasnije u knjizi, Beogradsko sajmite
se danas esto predstavlja kao biser predratne jugoslovenske arhi-
tekture i kao simbol industrijskog napretka i preduzetnikog duha
jugoslovenskog drutva tridesetih godina dvadesetog veka.14 Me-
utim, u ovakvim predstavama o Sajmitu nedostaje adekvatno
prepoznavanje politikog konteksta u kome je ono nastalo, a koje
je ostavilo traga kako na njegov izgled tako i na funkciju u godi-
nama pre poetka Drugog svetskog rata. Naime, Sajmite nije bilo
samo mesto za zabavu i trgovinu, ve je sluilo i politici. Sredinom
tridesetih, za vreme vlade Milana Stojadinovia (19351939), Ju-
goslavija se, u pogledu spoljne politike i ekonomije, sve vie okre-
tala nacistikoj Nemakoj i faistikoj Italiji. Ve u vreme otvaranja
prvog Beogradskog sajma, u jesen 1937. godine, Nemaka je bila
glavni trgovinski partner Jugoslavije, dok je izvoz u Francusku, na
primer, spao na deseti deo onoga iz 1930. Narednih godina, skoro
pola jugoslovenskog uvoza dolazilo je iz Nemake.15 Rastui uti-
caj Treeg rajha i Italije bio je oigledan na Sajmitu. Vlade obe
drave koristile su svoje nacionalne paviljone za promociju naela
nacistikog i faistikog reima i demonstraciju svoje ekonomske
dominacije. Nacistike zastave bile su istaknute ispred Nemakog
paviljona, ija je unutranjost takoe bila ukraena kukastim krsto-
vima i drugim nacionalsocijalistikim obelejima. Izgradnju ovog
13 Za vreme Drugog svetskog rata, Matanovieva je bila oficijelni pilot Ante
Vokia, Ministra oruanih snaga NDH. Nakon osloboenja joj je od stra-
ne novih vlasti oduzeta pilotska licenca.
14 Videti na primer Tati, Darko, Restauracija urbanistikog kompleksa
Staro sajmite u Beogradu, Izgradnja, 57, br. 3, str. 8287.
15 oki, Dejan, Leader or Devil? Milan Stojadinovi, Prime Minister
of Yugoslavia (193539), and His Ideology, u Haynes, Rebecca, i Rady,
Martyn (ur.), In the Shadow of Hitler: Personalities of the Right in Central
and Eastern Europe, London, I.B.Tauris, 2011, str. 163.

28
paviljona nadgledao je Propagandni savet nemake privrede, koji
je nastojao da proiri uticaj Rajha meu neutralnim zemljama.16
Italijanski paviljon bio je pod pokroviteljstvom Narodnog faisti-
kog instituta, a meu eksponatima osim poljoprivrednih maina,
odee i parfema, bila je izloena i ratna oprema, poput protivavi-
onskih mitraljeza.17
tavie, nemaka ekspanzija u Evropi direktno je uticala
na izgled Beogradskog sajma. Nakon to je Nemaka napala e-
hoslovaku 1939, ime ekog paviljona je tiho, i bez ikakve re-
akcije javnosti, promenjeno u Paviljon eko-moravskog protek-
torata.18 Italija je iste godine dobila dozvolu za gradnju drugog,
veeg paviljona, ija bi veliina odraavala njenu rastuu vojnu i
politiku mo u regionu, ukljuujui i u Jugoslaviji.

Sajmite u slubi politike:

nacistika Nemaka na Beogradskom sajmu

16 Beogradski jesenji sajam sveano je otvoren, Politika, 15. oktobar 1939,

str. 15.
17 Ignjatovi, Aleksandar i Manojlovi Pintar, Olga, Staro sajmite i seanje
na Drugi svetski rat, Helsinka povelja, br. 117, mart april 2008, str. 3335.
18 U jesen 1940, na sajmu je prvi put izlagala i Slovaka Republika, vidi
Naroitu panju naeg sveta ovog puta privlai izloba Kraljevine Gr-
ke, Politika, 10. septembar 1940, str. 7.

29
 Od 1939. Italija i Nemaka su, moe se slobodno rei,
dominirale na Beogradskom sajmu. Medijski izvetaji sa Sajmi-
ta pridavali su poseban znaaj izlobama u Nemakom i Itali-
janskom paviljonu, esto iskazujui neskriveno divljenje prema
ekonomskoj moi i kulturnom bogatstvu ovih zemalja.19 O
uticaju Nemake u to vreme govori i injenica da je poslednja
izloba na Sajmitu u jesen 1940. godine bila posveena novoj
nemakoj arhitekturi. Ovu izlobu je, prema pisanju Politike,
organizovao generalni inspektor javnih radova prestonice Raj-
ha g. profesor Albert per, prema direktivama ministra spolj-
nih poslova Rajha g. fon Ribentropa i ministra propagande g.
Gebelsa.20 Beograd je bio prvi grad van granica Treeg rajha u
kome je upriliena ova promocija nacistike arhitekture. O uti-
sku koji je ovaj dogaaj ostavio na vladajuu elitu u Beogradu
svedoi i to to je upravo u vreme njenog odravanja obeloda-
njeno da e naredni veliki graevinski projekat u Beogradu
ureenje Donjeg grada na Kalemegdanu i izgradnja sportskog
stadiona biti poveren Verneru Marhu (Werner March), vode-
em nemakom arhitekti koji je projektovao Olimpijski stadion
u Berlinu iz 1936. godine.21
Otprilike u isto vreme, u neposrednoj blizini sajamskih
paviljona niklo je jedno sasvim neobino naselje, iji je nastanak
takoe bio uslovljen razvojem geopolitike situacije u regionu. U
septembru 1940. godine, s druge strane Mosta kralja Aleksandra
prema uu (gde je ubrzo nakon otvaranja sajma poelo nasipa-
nje terena u cilju dalje gradnje u pravcu Zemuna) podignut je
privremeni logor za nemake iseljenike. Posle potpisivanja pakta
Molotov-Ribentrop 1939. godine, Besarabija i severni deo Buko-
19 Izloba nemake industrije najvea i najobimnija, Politika, 13. Septem-
bar 1940, str. 9; Kroz italijanski paviljon,u kome su prikazani veliki us-
pesi savremene italijanske industrije, prolaze mase sveta, 12. septembar
1940, str. 15.
20 Izloba nova nemaka arhitektura bie sveano otvorena 5. oktobra u
Nemakom paviljonu na Sajmitu, Politika, 2. oktobar 1940, str. 6.
21 Graenje sportskog stadiona i ureenje Donjeg grada, Politika, 12. ok-
tobar 1940, str. 11.

30
vine teritorije na istoku Rumunije pripale su Sovjetskom Sa-
vezu. Neposredno potom, veina od 93.000 folksdojera koji su
jo od prve polovine 19. veka iveli u tim predelima, preseljena je
natrag u Trei rajh, najvie njih u eko-moravski protektorat.22
Za njih je u jesen 1940. godine, za samo nekoliko nedelja, u Be-
ogradu podignut logor.23 Talasi iseljenika su brodom stizali do
Beograda, i privremeno su smetani u nizovima drvenih baraka
i atora podignutim na samom uu Save u Dunav, u kojima je
bilo mesta za nekoliko hiljada ljudi. Odatle su, posle kraeg za-
dravanja, vozom nastavljali transport za Trei rajh.24 Akcijom
iseljavanja rukovodio je esesovac Verner Lorenc (SS-Obergrup-
penfuhrher Werner Lorenz), koga je posle rata Ameriki vojni
sud u Nirnbergu osudio na dvadeset godina robije zbog zloina
protiv ovenosti poinjenih 1942. i 1943. godine. U septembru
1940, prilikom posete Beogradu, Lorenc je u svom vojnom avio-
nu najpre nadletao logor kraj Sajmita, da bi kasnije paradirao,
u pratnji delegacije jugoslovenskih oficira, meu njegovim pri-
vremenim iteljima.25
Naravno, u nedostatku prednosti koju nudi naknadna
pamet, malo ko je u to vreme mogao da pretpostavi da e pet
godina posle sveanog otvaranja Beogradskog sajmita njegovi
paviljoni i sami biti pretvoreni u logor ovog puta u koncen-
tracioni logor. Meutim, kada se danas prelistavaju novinski
izvetaji iz vremena pre Dugog svetskog rata, uoava se nekoli-
ko zlokobnih koincidencija koje na simboliki nain povezuju
predratno Sajmite s njegovom namenom za vreme okupacije.
Na primer, na prvom Beogradskom sajmu automobila 1938. go-
22 Iseljenici iz Besarabije putuju na nova ognjita, Politika, 9. oktobar
1940, str. 9.
23 Na levoj obali Save, prekoputa Beograda, podie se logor koji e primate
Nemce iz Besarabije na njihovom putu za Nemaku, Politika, 7. septem-
bar 1940, str. 11.
24 Seoba Nemaca iz Besarabije i Bukovine preko Prahova i Zemuna za
Rajh, Politika, 22. septembar 1940, str. 18.
25 Prve grupe besarabskih nemaca poele su jue da prolaze kroz logor kod
zemuna, Politika, 27. septembar 1940, str. 9.

31
dine, posebnu panju izazvao je novi motor nemake firme Sa-
urer prikazan u okviru revije nemake industrije.26 U pitanju
je proizvoa kamiona ije e vozilo samo etiri godine kasnije
biti pretvoreno u gasni kamion iji e izduvni gasovi usmrtiti
Jevreje zatoene upravo na Sajmitu. Kada je 1939. godine sve-
ano otvoren Nemaki paviljon, meu zvanicama je bio Franc
Nojhauzen (Franz Neuhausen), u to vreme generalni konzul Ne-
make u Beogradu. Nekoliko godina kasnije, Nojhauzen e po-
stati Generalni opunomoenik za privredu u okupiranoj Srbiji,
i u toj ulozi e nadgledati otimainu jevrejske imovine, od ije
je prodaje finansirano odravanje logora na Sajmitu. Konano,
u subotu 5. oktobra 1940. godine, izvetaj o otvaranju izlobe
posveene nacistikoj arhitekturi objavljen je u listu Politika na
istoj strani kao i saoptenje da je jugoslovenska vlada propisala
uredbu kojom se Jevrejima zabranjuje obavljanje komercijalnih
poslova sa predmetima namenjenim ljudskoj ishrani.27 Ova
mera bila je jedna od dve sramne antisemitske uredbe (druga
je bila uredba o ogranienju kolovanja lica jevrejskog porekla,
takozvani numerus clausus), koje su jugoslovenske vlasti, da bi
se dodvorile nacistikoj Nemakoj, donele krajem 1940. Mada
antisemitske uredbe nisu doslovno primenjivane, one su jasno
odraavale sve vei uticaj nacistike Nemake, i na neki nain
nagovetavale nesreu koja e zadesiti jevrejsku zajednicu u Sr-
biji ve naredne godine, izmeu ostalog i u paviljonima Beo-
gradskog sajmita.28

26 Saurer Dizl, Politika, 15. mart 1938, str. 7.

27 Vlada je propisala uredbu o merama koje se odnose na Jevreje u pogle-
du obavljanja radnja sa predmetima ljudske ishrane, Politika, 5. oktobar
1940, str. 6.
28 Zanimljivo je i to da je 15. septembra 1940. upravo je na Sajmitu izve-
den spektakularni tobonji napad iz vazduha da bi se demonstrirala
spremnost gradske vatrogasne slube u sluaju bombardovanja. est
meseci kasnije Beograd je zaista bombardovan, a u aprilu 1944. i samo
Sajmite se nalo na meti saveznikih bombardera; Na beogradsko saj-
mite izveden je jue tobonji napad iz vazduha, Politika, 16. septembar
1940, str. 10.

32
 Najava izlobe nacistike arhitekture i objava
antisemitske uredbe. Stranica Politike od 5. oktobra 1940.

Judenlager Semlin: 19411942

U zoru 6. aprila, snanim vazdunim napadom na Beo-
grad, Nemaka je zapoela invaziju na Jugoslaviju. Bombardova-
nje prestonice unitilo je veliki deo grada i ostavilo za sobom iz-
meu dve i tri hiljade mrtvih i vie hiljada ranjenih civila. Posle
rata koji je trajao svega jedanaest dana, neorganizovana i slabo
pripremljena Jugoslovenska armija je kapitulirala.
Zgrade na Beogradskom sajmitu nisu pretrpele veu te-
tu prilikom bombardovanja. Udarni talasi oblinjih detonacija
(ukljuujui i onu kada je Jugoslovenska vojska, da bi spreila
nadiranje nemakih snaga, digla u vazduh Most kralja Aleksan-
dra) polomili su veinu prozora i napravili rupe na krovovima
paviljona. Znaajne tete na objektima, meutim, nije bilo.
Tokom prvih est meseci okupacije, sajamski paviljoni
su stajali prazni i naputeni. Posle podele Jugoslavije, reka Sava
je postala dravna granica koja je razdvajala okupiranu Srbiju

33
i novonastalu Nezavisnu Dravu Hrvatsku. Prema tome, leva
obala reke naspram Beograda bila je, bar formalno, deo NDH,
a Sajmite je oznaavalo njenu najistoniju taku. Meutim, po-
to su nemake vlasti nastojale da zadre direktnu kontrolu nad
granicom (posebno zbog blizine srpskoj prestonici), obala reke
na hrvatskoj strani je ostala, najveim delom, pod upravom
nemake vojne komande u Zemunu.
Tek u decembru 1941. godine, Sajmite je pretvoreno u
koncentracioni logor. Te jeseni, u vreme kada su streljaki vo-
dovi Vermahta sprovodili drakonske mere odmazde nad civil-
nim stanovnitvom u Srbiji u kojima je stradala veina mukog
jevrejskog stanovnitva, nacistika administracija poela je da
trai lokaciju pogodnu za smetaj preostalih Jevreja ena, dece
i starih koji su zbog pola, uzrasta ili fizikog stanja bili pote-
eni streljanja.29 Namera okupatora bila je da ove Jevreje zadre
u Srbiji do prolea 1942, a potom ih deportuju u prihvatilite
na istoku. Nakon to je odbaena ideja o formiranju geta u Beo-
gradu, doneta je odluka da se za Jevreje izgradi sabirni logor kod
sela Zasavica blizu Sremske Mitrovice, na oko 70 km zapadno
od Beograda. Meutim, ubrzo se ispostavilo da je zemljite na
toj lokaciji podlono poplavama, tako da je gradnja prekinuta.30
Krajem oktobra, nemaka komanda u Beogradu je odluila da,
umesto da gradi novi logor, za tu namenu preuredi u tom asu
prazne paviljone Beogradskog sajmita. To nije bilo idealno me-
sto za koncentracioni logor, s obzirom na blizinu gradu, ali su
ga nadleni, u nedostatku vremena i boljeg reenja, prihvatili.31
Nije iskljueno da je na odluku da se na Sajmitu izgradi logor
uticala i injenica da je opunomoenik za privredu, Franc Noj-
hauzen, bio vrlo dobro upoznat sa Sajmitem i objektima koji su
29 U Srbiji je u jesen 1941. Streljano oko 20.000 ljudi, ukljuujui oko 6.000
Jevreja koji su krajem avgusta te godine internirani u logor Topovske
upe. Odatle su gotovo svakodnevno odvoeni na streljanje kod sela Ja-
buka u blizini Paneva.
30 Browning, Christopher, Fateful Months: Essays on the Emergence of the
Final Solution, London: Holms & Meieir, 1985, str. 70.
31 Ibid.

34
se tamo nalazili. Kao to smo videli, on je kao predratni konzul
u Beogradu redovno poseivao izlobe koje su se tamo odrava-
le, a osim toga bio je ukljuen u izgradnju privremenog logora
za nemake iseljenike iz Besarabije i Bukovine.32
S obzirom na to da se lokacija budueg logora formalno
nalazila na teritoriji Hrvatske, bilo je neophodno odobrenje vla-
sti u Zagrebu. Ovo je naravno bila ista formalnost, zavrena
preko Ministarstva inostranih poslova u Berlinu. Jedini uslovi
koje je hrvatska vlada postavila bili su da u logoru ne bude srp-
skih straara ili policajaca i da se logor finansira i snabdeva iz
Beograda.33
Adaptaciju paviljona za potrebe logora izvodila je ne-
maka dravna graevinska firma Tot (Todt). Tokom novembra
1941, grupa od oko 200 Jevreja koja se u to vreme jo uvek na-
lazila u logoru Topovske upe kod dananje Autokomande, ra-
dila je na pretvaranju paviljona u logorski smetaj.34 Podizali su
nizove drvenih leaja na tri, ponekad etiri sprata, sline onima
u drugim nacistikim koncentracionim logorima. Izgradili su i
poljske klozete i instalirali vanjske slavine. Bodljikava ica po-
stavljena je po obodu logora, a komanda je ustoliila svoj tab u
centralnoj kuli. Poto se Sajmite nalazilo na teritoriji pod kon-
trolom lokalne komande u Zemunu (na nemakom Semlin), lo-
gor je nazvan Judenlager Semlin Jevrejski logor Zemun.
Dana 8. Decembra 1941. svim preostalim Jevrejima regi-
strovanim u Beogradu nareeno je da se prijave u kancelariji Je-
vrejske policije (Judenreferat) u Ulici Dorda Vaingtona. Po-
to su predali kljueve svojih stanova i kua, sprovedeni su kroz
32 Zanimljivo je da je Inenjer Milosav Vasiljevi, koji je u vreme izgradnje
Beogradskog sajma bio direktor Drutva za ureivanje sajma i izlobi,
1941, kao bliski saradnik Dimitrija Ljotia preuzeo funkciju komesara
Ministarstva narodne privrede u kolaboracionistikoj Komesarskoj upra-
vi. O Vasiljevievoj aktivnosti u prvim mesecima okupacije vidi Boovi,
Branislav, Beograd pod komesarskom upravom, Beograd, ISI, 1988. O nje-
govo ulozi u izgradnji Sajmita vidi Vukoti Lazar, Marta, Staro beo-
gradsko sajmite: Osnivanje i izgradnja, op. cit.
33 Browning, Christopher, Fateful Months, op. cit., str. 70.
34 Koljanin, Milan. Nemaki logor na Beogradskom sajmitu, op. cit., str. 52.

35
Beograd i preko novoizgraenog pontonskog mosta na Savi, do
logora. Do 12. decembra u logoru je ve bilo preko 5.000 zatoe-
nika, veinom beogradskih i banatskih Jevreja. Kako su narednih
meseci i Jevreji iz unutranjosti Srbije (iz apca, Nia i Kosovske
Mitrovice) postepeno dovlaeni u ovaj logor, broj zatvorenika je
porastao na oko 7.000.35

Dovoenje Jevreja na Sajmite

u decembru 1941. godine

Prva grupa Jevreja koji su stigli na Sajmite, preteno ene

i deca, smetena je u najveu zgradu, Jugoslovenski paviljon br.
3. Oteen krov i polomljeni prozori proputali su kiu, sneg i
snaan severni vetar, to je uslove za ivot inilo nepodnolji-
vim. etiri male pei nisu mogle da zagreju povrinu od oko
5.000 m2, tako da su zatoenici patili od promrzlina i upale plu-
a. Zbog prenatrpanosti, svaki zatoenik imao je za sebe manje
od pola metra prostora, na golim drvenim leajima. Kada su
novi zatoenici pristigli u januaru 1942, smeteni su u Paviljon
br. 2, pod jednako nehumanim uslovima.36
35 Ibid, str. 52.
36 Ibid, str. 77.

36
 Hrana je pripremana u kuhinji koja se nalazila u Paviljonu
br. 4. Dnevno sledovanje sastojalo se od vode, slabog aja, bajate
orbe od kupusa ili krompira i malog komada suvog kukuru-
znog hleba. Ovako siromana ishrana bila je delom i stoga to
su kolaboracionistike vlasti, zaduene za distribuciju hrane u
Beogradu, Jevrejski logor stavile na dno liste prioriteta. Iako je
na Sajmitu bilo vie od 1.000 dece, gradska uprava je 3. februa-
ra 1942. objavila da se isporuka hrane Jevrejskom logoru moe
vriti tek poto se zadovolje potrebe svih ostalih stanovnika.37
Uasni uslovi u logoru Sajmite desetkovali su logorsku
populaciju. Zima 1941/1942. bila je jedna od najhladnijih do
tada. Izmeu decembra 1941. i marta 1942. oko 500 jevrejskih
zatoenika umrlo je od hladnoe ili bolesti. Po svedoenju jedne
od malobrojnih preivelih, arlote osi (koja je kasnije oslobo-
ena jer je bila udata za Arijevca), leevi logoraa su odlagani
u bivi Turski paviljon, koji je sluio i kao kupatilo i kao mr-
tvanica. Svakih nekoliko dana, mrtvi su prenoeni na nosilima
preko zaleene reke Save i odatle prevoeni na Jevrejsko groblje
gde su sahranjeni. U logoru je postojala bolnica smetena u Spa-
sievom paviljonu, u kojoj su radili doktor Moa Alakalaj i bol-
niarka Hilda Daj.38
Zatoenici su bili izloeni stalnom prebijanju i poniava-
nju od strane nemakih straara. Po svedoenjima preivelih,
straari su esto fotografisali ene u toaletima, to su one sma-
trale posebno poniavajuim. Desetak zatoenika je streljano ili
veano, uglavnom zato to su pokuavali da prokrijumare pisma
preko osoblja jo postojee Jevrejske bolnice u gradu, koje je re-
dovno poseivalo logor.39 Pogubljenja su vrena na otvorenom,
u samom logoru izmeu Paviljona br. 3 i 4.
37 Levntal, Zdenko, Zloini faistikih okupatora i njihovih pomagaa protiv
Jevreja u Jugoslaviji. Beograd, Savez jevrejskih optina Jugoslavije, 1952,
str. 26.
38 Koljanin, Milan, Nemaki logor na Beogradskom sajmitu, op. cit., str. 73.
etiri potresna pisma koja je devetnaestogodinja Hilda Daj uputila
svojim drugaricama Nadi Novak i Mirjani Petrovi nude redak i dirljiv
uvid u uslove u Jevrejskom logoru na Sajmitu. Pisma su dostupna na
internet sajtu www.semlin.info.
39 Levntal, Zdenko, Zloini faistikih okupatora, op. cit., str. 29.

37
 Pored jevrejskih zatoenika, i oko 500 Romkinja i njihove
dece dovedeno je na Sajmite u decembru 1941. Po nemakim
rasnim zakonima, Jevreji i Romi tretirani su kao jednako infe-
riorni i bili su, barem formalno, meta slinog diskriminiueg
tretmana. Meutim, u praksi, nacistika uprava u Beogradu nije
sprovodila antiromske i antisemitske mere s jednakim arom.
Iako je mnogo Roma pogubljeno u jesen 1941, romska popula-
cija, u celini, za razliku od jevrejske, nije bila izloena obaveznoj
registraciji ili masovnoj, sistematskoj internaciji. U stvari, anti-
romski zakoni primenjivali su se, uglavnom, na Rome ergare, tj.
na pojedince bez stalnog mesta boravka, kojih je, po procenama
nacista, na teritoriji Srbije bilo svega 1.500.40 Zbog toga Romi
u Srbiji, za razliku od Jevreja, nisu bili suoeni s opasnou od
potpunog istrebljenja.
Zatoeni Romi bili su smeteni u Paviljonu br. 2, gde se
veruje da su uslovi bili gori nego u drugim paviljonima, s ob-
zirom da je veina zatoenika stigla u logor bez ikakvih linih
stvari. Oko 60 Roma umrlo je tokom zime, uglavnom od bolesti
i hladnoe. Ostali su osloboeni izmeu januara i marta 1942,
poto su, preko prijatelja ili roaka, uspeli da nabave dokaz da
imaju stalno mesto boravka. Poslednja grupa Roma osloboena
je krajem aprila 1942.41
Sudbina Jevreja sa Sajmita bila je sasvim drugaija. U
rano prolee 1942, okupatorske vlasti u Beogradu su shvatile da
planirano deportovanje Jevreja na istok nije na vidiku. Poto nji-
hovo oslobaanje, naravno, nije dolazilo u obzir, lokalna naci-
stika administracija se, ba kao i u jesen 1941, nala u situaciji
da sama pronae reenje za jevrejski problem. Ovoga puta,
meutim, vlast u Berlinu je obezbedila neophodnu infrastruk-
turu. U martu 1942, gasni kamion marke Saurer, koji su vozila
dva nia SS oficira, Gec i Mejer, stigao je u Beograd. Ovaj kami-
on, za koji je u nacistikim dokumentima esto korien eufe-
mizam vozilo za unitavanje vaki (Entlausungswagen), bio je

40 Koljanin, Milan, Nemaki logor na Beogradskom sajmitu, op. cit., str. 98.
41 Ibid, str. 104.

38
u stvari obian kamion iji je auspuh bio prepravljen tako da su
izduvni gasovi iz motora preusmeravani u hermetiki zatvoren
tovarni odeljak kamiona. Kada je auspuh bio ovako postavljen,
vonja u trajanju od 1015 minuta bila je dovoljna da ubije 100
ljudi, zakljuanih u vozilu. Ova vrsta gasnog kamiona bila je ko-
riena u nacistikom programu eutanazije tokom 1940, kada
su u Nemakoj stradale desetine hiljada invalida i mentalno
obolelih, a koriena je krajem 1941. i poetkom 1942. godine i
u logoru Helmno (Chelmno) u Poljskoj, kao metod za konano
reenje jevrejskog pitanja.42
Prve rtve gasnog kamiona u Srbiji bile su osoblje i paci-
jenti iz dve jevrejske bolnice koje su jo uvek postojale u Beogra-
du. Tokom dva dana, 1819. marta 1942, nekoliko stotina ljudi
(uglavnom pacijenata) bilo je utovareno u gasni kamion, u gru-
pama izmeu 80 i 100. Svi su umrli od trovanja ugljenmonoksi-
dom, na putu kroz Beograd, do gubilita u Jajincima u podnoju
Avale, gde se pre rata nalazilo strelite jugoslovenske vojske. Po
dolasku u Jajince, sedam srpskih zatvorenika, najverovatnije s
Banjice, iznosilo je mrtve iz kamiona i zakopavalo im tela u ma-
sovne grobnice.43
im su jevrejske bolnice ispranjene, poelo je unitavanje
jevrejskih zatoenika na Sajmitu. Preivela Hedviga onhajn,
koja je kasnije osloboena kao vajcarska dravljanka, ovako je
opisala te dogaaje:
Odmah po naem dolasku u logor Nemci su saop-
tili da e se logor postepeno isprazniti, jer e na Sajmite
dovesti komuniste, ali nisu hteli rei kuda e nas odvesti...
Za prve transporte pozivali su lica da se dobrovoljno jave
[...] Mnogi su se od njih dobrovoljno javili i otili prvim
transportima. Posle su dolazili ostali na red. Zatim, kada
vie nije bilo dobrovoljnih prijava, Nemci su sami odre-

42 Istorija gasnog kamiona opisana je u poglavlju The development and

production of the Nazi gas van, u Browning, Christopher, Fateful Mont-
hs, str. 5767.
43 Ibid, str. 81. Ovi zatoenici su i sami kasnije pogubljeni.

39
 ivali ko e ii narednim transportom. Prozivali su lica iz
unapred sastavljanih spiskova, u koje su uvek uvodili cele
porodice dakle mukarce, ene i decu. Pod rodbinom
podrazumevam i dalje roake brau, sestre, njihovu
decu, zatim babu, dedu, itd...
Transporti su odlazili jednim ogromnim automobi-
lom potpuno zatvorenim, tamno sive boje. U automobilu
je moglo stati po 100 lica 10 redi po 10 lica. U njemu
nije bilo sedita. Auto je stajao uvek ispod zemunskog
ulaza u logor nije nikada ulazio u sam logor.
Onima koji su bili odreeni za transport, nareeno
je ili tanije ljubazno savetovano da najvrednije stvari
ponesu sa sobom, a da sve ostalo briljivo upakuju i na
paketu stave svoju tanu adresu. Te upakovane stvari in-
ternirci su neposredno pred polazak donosili pred sam
kamion koji je uvek iao iza velikog sivog automobila, i
SS-ovci su ubacivali te pakete u kamion. Odmah posle
toga nareeno je internircima da uu u automobil pa su i
automobil i kamion krenuli zajedno nekud kuda, to nije
niko od nas slutio.
Tako su ti transporti odlazili skoro svakog dana.
Nedeljom i praznicima obino nije bilo transporta, ali je
bilo dana kada je automobil dolazio i dvaput. ofer sivog
automobila ulazio je esto u sam logor, sakupljao decu
oko sebe, milovao ih, uzimao ih u naruja i delio im bom-
bone. Deca su ga volela, i uvek kad bi doao trala mu
u susret po bombone. Niko nije slutio da ljude odvode u
smrt. vrsto se verovalo da se radi o preseljenju u neki
radni logor. Jednom prilikom pokuala sam da se popnem
na kulu komandature odakle bih mogla da vidim u kom
pravcu odlazi automobil, ali su me straari uhvatili i za-
pretili da e me streljati, kao i svakog drugog koji bude
pokuao da to uini. Dogovorili smo se s licima koja su
odlazila, da na kamionu za stvari (a ne za ljude jer onaj za
ljude nije ulazio u logor), na mestu koje smo oznaili, za-
belee gde ih je kamion istovario, ali nikada na kamionu

40
 nita nije bilo zabeleeno, iako smo nekoliko puta bili u
mogunosti da pregledamo kamion i prokontroliemo da
li su ranije odvedeni drugovi ispunili svoje obeanje...44
Jevreji koji su uli u kamion na Sajmitu, nikada vie nisu
videli svoje stvari. Do trenutka kada bi gasni kamion stigao do
svog odredita u Jajincima, rtve, koje su u nekim nemakim
dokumentima oznaavane kao tovar, ve su bile mrtve. Proces
ubijanja objanjava istoriar Kristofer Brauning:
Kada bi bio natovaren, kamion je odlazio do Sav-
skog mosta, na svega nekoliko stotina metara od ulaza u
logor, gde bi Andorfer [komandant logora] ekao u koli-
ma, kako ne bi gledao utovar [...] s druge strane mosta,
gasni kamion se zaustavljao i jedan od vozaa silazio i
zavlaio se pod njega, da bi spojio auspuh s hermetiki
zatvorenim tovarnim odeljkom. Kamion s prtljagom za-
toenika bi skretao s puta, a gasni kamion i komandantov
auto nastavljali kroz centar Beograda, do gubilita podno
Avale [...] deset kilometara juno od grada.45
Izmeu 19. marta i 10. maja 1942, Gec i Mejer, praeni ko-
mandantom logora, Herbertom Androferom, vozili su od Sajmi-
ta do Jajinaca i nazad izmeu 65 i 70 puta, usmrtivi pritom oko
6.300 Jevreja. inili su to svakim dan, osim nedeljom, ponekad i
dva puta dnevno. Od skoro 7.000 Jevreja zatoenih na Sajmitu,
manje od 50 ena je preivelo. One su osloboene, uglavnom na
osnovu toga sto su bile udate za Srbe ili strani dravljani.
Glasine o tome ta se deava s jevrejskim zatoenicima na
Sajmitu rairile su se Beogradom, meu nemakim vojnicima i
kolaboracionistima. Izvor glasina bili su predstavnici nemakog
bezbednosnog aparata koji su o gasnom kamionu priali pripad-
nicima regularne vojske. ef policije bezbednosti u Beogradu,
Emanuel efer (Schfer) se o gasnom kamionu ak hvalio svom
lekaru, dok je kuna pomonica efa vojne uprave u Srbiji, Haral-
44 Levntal, Zdenko Zloini faistikih okupatora, op. cit., str. 3031.
45 Browning, Christopher, Fateful Months, op. cit., str. 80.

41
da Turnera, u jednom trenutku od svog poslodavca zatraila po-
tvrdu o verodostojnosti glasina o sudbini zatoenika logora.46 Za
misiju udnog kamiona koji svakog dana vozi od Sajmita do
Jajinaca raspitivali su se i predstavnici vlade Milana Nedia, koji
su svakako bili svesni da se broj zatoenika u logoru svakodnev-
no smanjuje.47 Sva je prilika da nemake vlasti uopte nisu bri-
nule da njihovo zlodelo ostane tajna, osim kada su u pitanju bile
rtve koje su, nita ne sumnjajui, verovale da ih transportuju u
tranzitni logor. U jednom trenutku, komandant logora Herbert
Androfer je ak Jevrejima podelio lanu listu logorskih pravila,
da bi medu njima sauvao iluziju o odlasku u drugi logor.48
im je gasni kamion obavio svoju smrtonosnu misiju,
vraen je u Berlin, vozom, poto je u toku boravka u Srbiji dolo
do kvara zadnje osovine. Ubrzo potom, Srbija je proglaena za
Judenrein oienu od Jevreja. Srbija je tako postala druga
okupirana teritorija u Evropi (prva je bila Estonija) koja je for-
malno proglaena za oienu od Jevreja a prva van sovjetskih
zemalja u kojoj je izvreno masovno i sistematsko ubijanje je-
vrejskog stanovnitva. Ve 29. maja 1942, ef odseka za Jevreje
u nemakom Ministarstvu inostranih poslova, Fric Rademaher
(Fritz Rademacher), ponosno je izjavio da jevrejsko pitanje u
Srbiji vie nije aktuelno. Sada je ostalo jedino da doe do srei-
vanja pravnog pitanja u vezi s njihovom imovinom. Kasnije tog
leta, ef bezbednosnih snaga u Srbiji Emanuel efer, izjavio je:
Beograd je jedini veliki evropski grad koji se oslobodio Jevreja,
da bi, avgusta 1942, Harald Turner zvanino izvestio Berlin da je
jevrejsko pitanje u Srbiji reeno.49
Sistematsko ubijanje ena, dece i starih u Jevrejskom logo-
ru na Sajmitu, privlai znaajnu panju istoriara Holokausta,
od kojih neki ovaj zloin opisuju kao kljuni momenat u eska-
laciji nacistike politike prema Jevrejima 1942. godine. Kristofer
46 Ibid, str. 83.
47 Zapisnik sa sasluanja Georga Kiessela, ASCG 110, f78916.
48 Browning, Christopher, Fateful Months, op. cit., str. 80.
49 Citirano prema Lebl, eni, Do konanog reenja: Jevreji u Beogradu,
15211942, Beograd: igoja, 2001, str. 332.

42
Brauning napominje, na primer, da je ubijanje na Sajmitu na
neki nain bilo zaee ireg plana da se unite evropski Jevreji,
u smislu da su konstruisanje gasnog kamiona i njegova upotreba
na Sajmitu, nagovestili efikasnost i rutinsku hladnokrvnost
koja e tek narednih godina biti usavrena u logorima smrti.50
Brauning objanjava:
Straari su nastavljali da straare, bilo na mostu,
u koncentracionom logoru, ili nad masovnom grobni-
com. Vozai su vozili bilo da je u pitanju limuzina ili ga-
sni kamion. Hemiari [koji su dizajnirali gasni kamion]
su radili u svojoj laboratoriji, bilo da reavaju ubistva ili
da sauestvuju u njima. Mehaniari su radili u garaama
na svakom vozilu i u bilo koju svrhu da je korieno. Ko-
mandanti logora su odravali red u logoru, zata se ne-
kada Srbima moralo pripretiti, da isporuuju minimalne
koliine hrane, koje e njihove zatvorenike odravati u
ivotu. Kadkad su za zatvorenike izmiljali lana pravila
nepostojeeg tranzitnog logora, da bi te iste zatvorenike,
koji nita loe ne slute, poslali u smrt.51
Tako su svi uesnici u procesu ubijanja na Sajmitu, meu
kojim je postojala jasna podela rada, radili svoj posao, istovre-
meno dajui doprinos masovnom unitavanju Jevreja. ienje
Srbije od Jevreja je tako postalo nita vie od malog incidenta u
dugoj karijeri svih ukljuenih.52 Narednih godina, to je postala
karakteristina odlika rutinskog ubijanja u nacistikim logorima
smrti irom Treeg rajha.
Meutim, pored znaajnog mesta koje Judenlager Semlin,
zbog naina na koji su unitavani zatoenici, zauzima u istori-
ji Holokausta evropskih Jevreja, ovaj logor je jo vaniji u kon-
tekstu tragine istorije jevrejske zajednice u Srbiji. Tokom prvih

50 Browning, Christopher, The Origins of the Final Solution, London: Wi-

lliam Heinemann, 2004, str. 423, Browning, Christopher, Fateful Months,
op. cit., str. 84.
51 Ibid.
52 Ibid.

43
trinaest meseci okupacije, izmeu aprila 1941. i maja 1942, na
teritoriji okupirane Srbije (ukljuujui Banat) stradalo je ukupno
oko 15.000 Jevreja, preko 80% predratne jevrejske populacije.53
Gotovo polovina ovog broja, njih blizu 7.000, ubijena je na Saj-
mitu, to ovaj logor ini najznaajnijim pojedinanim mestom
Holokausta u Srbiji.

Anhalterlager Semlin: 19421944

U maju 1942, neposredno nakon to je poslednja grupa
jevrejskih zatoenika ubijena u gasnom kamionu, koncentraci-
oni logor na Sajmitu promenio je namenu. Prestao je da bude
Judenlager logor za Jevreje i postao Anhaltelager prihvatni
logor za preteno srpske taoce, politike zatvorenike i zarobljene
partizane, od kojih je veina kasnije deportovana u Norveku,
Nemaku ili manje radne logore u centralnoj Srbiji. U prolee
1942. Trei Rajh je imao stalni manjak radne snage pa je Sajmi-
te, locirano blizu Dunava i pored vane eleznike petlje, pre-
tvoreno u glavni distributivni centar radne snage iz cele bive
Jugoslavije. Mada je velika veina zatoenika transportovana u
radne logore, manji broj njih, uglavnom politiki zatvorenici i
zarobljeni partizani, poslati su u Mauthauzen i Auvic. Prve ma-
nje grupe nejevrejskih zatoenika pristizale su u logor Sajmite
u aprilu 1942, dok je operacija s gasnim kamionom jo uvek bila
u toku. Te grupe su brzo prebacivane u radne logore na severu
Evrope, mada je deo zatoenika zadran na Sajmitu da bi razvr-
stao line stvari ubijenih Jevreja, koje su se, poto bi sve drago-
cenosti bile izdvojene, slale u Nemaku.
Po istraivanju Milana Koljanina, ija monografija Ne-
maki logor na Beogradskom sajmitu predstavlja najdetaljniju
53 Ovaj broj obuhvata oko 11.000 Jevreja sa prostora ue Srbije, uglavnom iz
Beograda, preko 3.000 banatskih Jevreja, i oko 1.000 jevrejskih izbeglica
iz centralne Evrope (uglavnom Austrije), iji je beg preko Jugoslavije do
Palestine prekinut nemakim napadom na Srbiju u aprilu 1941. Manje od
20% jevrejske populacije (njih oko 3.000) je preivelo rat, uglavnom bek-
stvom u delove Jugoslavije pod Italijanskom okupacijom, ili skrivanjem,
najee u ruralnim krajevima.

44
studiju o Anhaltelageru objavljenu do danas, ukupno 31.972 za-
toenika su prola kroz ovaj logor izmeu maja 1942. i jula 1944,
kada je logor na Sajmitu formalno rasputen. Velika veina za-
toenika bili su Srbi, uglavnom iz Hrvatske i Bosne, ali je bilo i
Hrvata, Bonjaka, Grka, Albanaca i Jevreja. Od ukupnog broja
zatoenika, najmanje njih 10.636 stradalo je u logoru i sahranje-
no u masovnim grobnicama na Jevrejskom groblju u Zemunu, u
Beaniji, kao i na gubilitu u Jajincima.54
U prvih osam meseci postojanja Anhaltelagera (maj
decembar, 1942.) vie od 16.500 zatoenika dovedeno je na
Sajmite. Od njih, 14.000 bilo je s teritorije Nezavisne Drave
Hrvatske, koja je u prolee 1942. postala glavno poprite borbe
partizanskih ustanika. Najvie zatvorenika, njih 10.000, dovede-
no je na Sajmite sa Kozare. Ova velika grupa preteno civila za-
robljena je za vreme velike nemake vojne operacije u leto 1942.
Pored zarobljenika iz Bosne i Hrvatske, u logoru je bilo zatoeno
i oko 2.800 ljudi iz okupirane Srbije, uglavnom uhvaenih parti-
zana i njihovih simpatizera.
U istom periodu u Anhaltelageru je stradalo oko 4.250 zato-
enika. Veina njih umrla je od bolesti i iscrpljenosti. Smrtnost je
bila posebno velika tokom leta 1942, kada su loi sanitarni uslovi,
pogorani prevelikom koncentracijom logoraa na relativno ma-
lom prostoru, izazvali epidemiju dizenterije. Kako svedoe izve-
taji logorske bolnice, 2.266 zatoenika, iscrpljenih nedostatkom
vode i hrane, umrlo je samo tokom meseca avgusta, a jo 1.340
u septembru. U leto 1942. godine, grupa od oko 800 zatoenika
poslata je na prinudni rad na dunavsku adu Ostrvo, koja se nala-
zi na pola puta izmeu Smedereva i granice s Rumunijom. Tamo
su bili prinueni da na velikoj vruini, uz upotrebu najosnovni-
jeg runog alata, svakodnevno, bez odmora, seku drva. Veina ih
je pomrla od iznemoglosti i bolesti, dok je odreeni broj streljan,
najee u znak odmazde zbog pokuaja bekstva. U oktobru te go-
dine, od 800 zatoenika, na Sajmite se vratilo svega njih 89.

54 Koljanin, Milan, Nemaki logor na Beogradskom sajmitu, op. cit., str. 450.
O ovim grobnicama e biti vice rei u narednoj glavi. Podaci o Anhaltela-
geru izneseni u ovom poglavlju bazirani su na rezultatima Koljaninovog
istraivanja.

45
 Osim iscrpljenosti i bolesti, najei uzrok smrti u samom
logoru bila su krvnika premlaivanja najvie od strane pripad-
nika logorskog obezbeenja, regrutovanih iz redova zatvorenika.
Kao u veini nacistikih logora, uprava je na Sajmitu formirala
unutarnju administraciju, koja se sastojala od kapoa koji su, u
zamenu za odreene privilegije, odravali red u logoru. Ovo je
esto podrazumevalo maltertiranje drugih zatoenika i njihovo
fiziko i mentalno zlostavljanje. Najozloglaeniji kapo na Saj-
mitu je bio bivi zatvorenik Radivoje Kisi, ija je brutalnost
sejala najvei strah. Glavne rtve premlaivanja, koja su najee
rezultirala smru, bili su zatvorenici koji su bili bolesni ili suvie
slabi da bi bili transportovani u radne logore. Takoe, tokom e-
stih epidemija, zatoenici koji su pokazivali simptome zaraznih
bolesti mlaeni su motkama do smrti ili streljani da ne bi irili
zarazu. Premlaivanja su se deavala u bivem Maarskom pa-
viljonu, koji je meu zatoenicima postao poznat kao paviljon
smrti. Zatoenici su takoe redovno bili podvrgavani poniava-
juim i iscrpljujuim fizikim vebama (takozvanim egzerciri-
ma) i besmislenom fizikom radu kao to je noenje kamenja s
jednog na drugi kraj logora.
Tokom postojanja Anhalterlagera, tamo su redovno do-
vodili transporte logoraa iz Jasenovca i Stare Gradike, koji su
potom transportovani dalje na prinudni rad u druge logore. Ve
5. maja 1942, na Sajmite je stigao transport od oko 900 ovih
zatvorenika.55 U narednom periodu, ovakvi transporti su po-
stali sve uestaliji. Meutim, poto su ustake vlasti na Sajmite
ponekad slale transporte zarobljenika koje Nemci nisu smatrani
radno sposobnim u pitanju su bile ene, deca i stari ili bo-
lesni ljudi logor je esto bivao pretrpan. Jedan deo ovih zato-
enika su putali, odnosno preputali Komesarijatu za izbeglice
i preseljenike vlade Milana Nedia. Ostale su Nemci ubijali ili
vraali ustaama, gde ih je ekala ista sudbina. Tako je u avgustu
1942. godine na Sajmite transportovano preko 4.000 preteno
srpskih zatoenika iz Jasenovca, ali su oni, zbog iznemoglosti,
proglaeni nesposobnim za rad. Oko hiljadu ih je pogubljeno na
Sajmitu, dok su ostali 1. septembra te godine vraeni u NDH,
55 Ibid, str. 223.

46
pod izgovorom da idu kui da skupljaju letinu. Transport na-
zad do Jasenovca preivelo ih je svega 2.400, koji su po dolasku
pogubljeni u Donjoj Gradini.56
U leto 1942. godine, Alhaltelager Semlin je dobio i svoju
filijalu, manji sabirni logor koji se nalazio u neposrednoj bli-
zini Sajmita, na mestu gde je u septembru 1940. nikao prihvat-
ni logor za nemake iseljenike iz Besarabije i Bukovine.57 Ve
u avgustu 1942, u drvene barake namenski podignute na tom
prostoru pristigle su dve vee grupe zatoenika. U pitanju su bili
radno sposobni logorai sa Sajmita, koji su tako izdvojeni od
ostalih ekali transport u radne logore. Veina ih je napustila Sr-
biju u oktobru iste godine. Poslednja grupa prinudnih radnika
odvedena je na rad u januaru 1943, nakon ega je ovaj logor, koji
je sve vreme bio u nadlenosti nemake dravne graevinsko
tehnike organizacije Tot, rasputen.

Zatoenici Sajmita u privremenom logoru Organizacije Tot

U narednom periodu izmeu januara 1943. i jula 1944.

jo 15.300 zatoenika prolo je kroz Sajmite. Vie od polovine

56 Ibid, str. 286.

57 Ibid, str. 295.

47
ovog broja opet su inili zarobljenici s teritorije Nezavisne Dra-
ve Hrvatske, njih 8.400, a iz okupirane Srbije ih je bilo 1.400. Po-
sle kapitulacije Italije u jesen 1943, zarobljenici s teritorije pret-
hodno pod italijanskom okupacijom takoe su dovedeni u logor,
i to uglavnom iz Crne Gore, Sandaka i s Kosova (4.500), a za-
tim iz Dalmacije, Italije, Grke i Albanije (1.000). Meu ovim
poslednjim bilo je oko 120 Jevreja uhapenih nakon nemakog
preuzimanja Splita. Oni su dovedeni na Sajmite 27. oktobra
1943. i streljani u Jajincima tri meseca kasnije.
Od ukupnog broja zatoenika koji su dovedeni na Sajmite
1943. i 1944. godine, oko 6.000 je tamo stradalo. Glavni uzroci
smrti bili su opet iscrpljenost i bolest, naroito tokom opake epi-
demije tifusa koja je pokosila logor u jesen 1943. Premlaivanja
i veanja u bivem Maarskom paviljonu su se nastavila. Pored
grupe splitskih Jevreja streljanih u Jajincima, jo oko etiri stoti-
ne zatoenika ubijeno je na istom mestu kao odgovor na razliite
inove sabotae protiv Nemaca u Beogradu.
Velika veina zatoenika u Anhaltelageru bili su mukarci.
Meutim, tokom postojanja logora, u njemu su drane i manje
grupe ena, ukupno njih oko 1.500. Nemci su 1943. poeli da
dovode ene u veim grupama, uglavnom uhvaene partizan-
ke ili taoce zarobljene u toku borbi u Hrvatskoj i Bosni. Vei-
na zatoenica, koje su bile smetene u bivem ehoslovakom
paviljonu, ili je osloboena (esto nakon lanih dijagnoza koje
su dobijale od logorskih lekara) ili je poslata u Nemaku na pri-
nudni rad. U martu 1944. poslednja grupa logoraica predata je
srpskim kolaboracionistikim vlastima.
Iako su uslovi u njemu bili brutalni i smrtnost velika
ivot je izgubio svaki trei zatoenik Anhaltelagera Prihvatni
logor Zemun nije bio logor smrti na nain na koji je to bio
Judenlager. Zatoenici Anhaltelagera nisu bili rtve sistematskog
unitavanja, dakle organizovane i isplanirane akcije iji je cilj bio
totalna eliminacija jednog naroda (ukljuujui i sve ene i decu)
u skladu s genocidnom rasnom filozofijom nacistikog reima.
U tom smislu, Jevrejski logor na Sajmitu zauzima jedinstveno
mesto u istoriji Drugog svetskog rata u Srbiji. Naravno, istica-
nje specifinosti sudbine Jevreja u ovom logoru nema za cilj da

48
na bilo koji nain umanji ili negira patnje ne-jevrejskih rtava,
ve jednostavno da ukae na razliku koja postoji izmeu politike
konanog reenja jevrejskog pitanja kao istorijskog fenomena i
drugih zloina protiv civilnog stanovnitva, talaca, zarobljenika
i prinudnih radnika, koje su Nemci i njihovi saveznici poini-
li irom okupirane Evrope, ukljuujui i u Srbiji. Meutim, iz
razloga koje emo analizirati u narednim glavama, tokom i-
tavog posleratnog perioda, Holokaust je retko bivao prepoznat
kao specifinost logora Sajmite, i kao deo njegove istorije koji je
vredan panje, seanja i potovanja.

Savezniko bombardovanje Beograda i rasputanje

logora Sajmite
Tokom vazdunog napada saveznikih aviona na Beograd
17. aprila 1944, logor Sajmite je pogoen razornim bombama. Le-
tee tvrave B17, koritene u napadu, ciljale su oblinje mostove
i oblast direktno naspram logora savske dokove i elezniki vor.
Meutim, bombe baene iz aviona bile su neprecizne i retko su po-
gaale svoj cilj. Tog dana, eksplozije su odjeknule u samom logoru.
Najvei paviljon, br. 3, u kome je bila smetena veina zatoenika,
direktno je pogoen i skoro potpuno uniten. Procene broja za-
toenika koji su tom prilikom stradali variraju od 80 do nekoliko
stotina, dok je broj povreenih sigurno bio znatno vei.
U memoarima objavljenim ezdesetih godina prolog
veka, dr Dragomir Stevanovi koji je radio kao logorski lekar iz-
meu 1942. i 1944, ovaj kobni dan ovako opisuje:
Drugog dana Uskrsa bili smo kao na oknu Etne
ili na nekom vrelom gejziru. Sve se treslo pod nama i nad
nama, sevalo i buktalo, i guilo pod prainom i dimom.
Iako sam preiveo bombardovanje za vreme aprilskog rata
1941. nigde nije bilo ovako. Krug je bio pokriven leevi-
ma i pokidanim telesima a pesak natopljen lokvama svee
i usirene krvi: prava kasapnica! Tu smo izgubili oko sto
dvadeset ljudi. Pored mrtvih bilo je i nekoliko stotina ra-
njenih, te su neki logorski paviljoni bili pretvoreni u bol-

49
 nice, iako nigde nije bilo postelja a jo manje materijala
za previjanje ili za hirurke operacije mada je bilo vie
lekara i hirurga meu samim zatvorenicima [...] Za vreme
bombardovanja ica je bila pokidana a betonski stubovi
izvaljeni na nekoliko mesta, te su mnoge grupe navalile u
bekstvo. Meutim, teren ka Savi i Zemunu je bio brisan,
te je pokoeno sve to je krenulo. Njihovi leevi nisu uno-
eni u krug. Taj broj mrtvih nismo znali.58
Iako nema dokaza da su logor Sajmite saveznici namerno
bombardovali, vei broj preivelih je verovao da dogaaji od 17.
aprila 1944. nisu bili sluajnost. Jedna od logoraica, Olga Veli-

Ruevina najveeg, Treeg jugoslovenskog paviljona

koji je direktno pogoen u saveznikom bombardovanju,

58 Stevanovi, Dragomir, Sura grobnica: Prihvatni logor Zemun 19421944,

Beograd, Rivel Ko, 1995, str. 47.

50
kovi-Nikoli, u pismu napisanom u oktobru 1944. napominje da
je napad bio vie nego zloin, jer su bombarderi ciljali pravo
na logor.59 Dragomir Stevanovi, zatoen kao simpatizer etnika
Drae Mihailovia, u svojim memoarima ak tvrdi da je Tito na-
redio bombardovanje logora, jer su veina zatoenika u to vreme
bili antikomunisti. Za ovakvu tvrdnju, ipak, nema dokaza.
Meutim, injenica je da je partizanski list Istina po-
zdravio zvuk bezbrojnih srebrnih ptica koje su na faistiko
uporite Beograd, u prolee 1944. istresle svoj razorni teret.
Ali, deo izvetaja posveen bombardovanju Sajmita bavio se
jednom jedinom temom herojskim pokuajem bekstva zato-
enika o kome je kasnije pisao i Dragomir Stevanovi. Ne malo
zarobljenih boraca koristi priliku i probija se da bi se ponovo
i delimino oteeni Peti paviljon

59 Navedeno prema Koljanin, Milan, Nemaki logor na Beogradskom sajmi-

tu, op. cit., str. 401.

51
stavili u slubu svog naroda, navodi se u Istini.60 To da, po sve-
mu sudei, niko nije preiveo proboj iz logora nije spomenuto.
Naprotiv, za ne mali broj begunaca se navodi da su se odmah
pridruili partizanskom pokretu. Ova interpretacija bombar-
dovanja Sajmita znaajna je kao rani primer jedne specifine
kulture seanja na nacistike koncentracione logore, o kojoj e
biti vie rei kasnije u knjizi, u kojoj dominira motiv herojstva i
otpora, a ne stradanje zatoenika.
Bombardovanje Sajmita oznailo je poetak poslednje
faze postojanja logora. Krajem aprila, veina preostalih zatoe-
nika prebaena je u druge logore, da bi 17. maja 1944. nemaka
komanda predala kontrolu nad Sajmitem, i malim brojem logo-
raa koji su u njemu ostali, Glavnom ravnateljstvu za javni red i
sigurnost NDH u Zemunu. Otprilike u to vreme, oko 500 Jevreja
iz Pritine dovedeno je na Sajmite na putu za logor Bergen Bel-
sen, odakle se nikada nisu vratili. Tokom narednih meseci logor
je postepeno rasformiran. Zatoenici su transportovani u manji
logor u Vinkovcima, da bi 26. jula 1944. Sajmite bilo zvanino
naputeno.
Ipak, jo jedna grupa logoraa prola je kroz Sajmite pre
kraja rata. Dana 17. septembra 1944, dva meseca posle formal-
nog rasputanja logora i samo neto vie od mesec dana pre oslo-
boenja Beograda, velika grupa maarskih i banatskih Jevreja,
koji su do tada boravili na prinudnom radu u Borskom rudni-
ku, smetena je u paviljone naputenog logora. U paviljonima
Sajmita zadrani su tri dana dok su ekali transport u neki od
logora smrti. Prema tome, sudbina je tako htela da Jevreji budu i
prvi i poslednji zatoenici logora na Sajmitu.
Iako se teta poinjena sajamskim paviljonima tokom
1944. najee pripisuje saveznikom bombardovanju u aprilu
te godine, treba imati u vidu da su se paviljoni ponovo nali na
udaru bombi u oktobru 1944. u bici za osloboenje Beograda.
Tokom finalne faze ofanzive Crvene armije i partizanskih jedini-
ca, elini most pored Sajmita, koji su Nemci izgradili 1942, za-

60 Prilikom bombardovanja Beograda, Istina, br. 94, april 1944, str. 4.

52
dobio je kljuni strateki znaaj. Kako bi omoguila povlaenje
svojih snaga, nemaka vojska je nastojala da odbrani most, tako
da se nekoliko dobro naoruanih oklopnih jedinica ukopalo na
levoj obali reke, severozapadno od Sajmita. Rusi i partizani su
gaali neprijatelja tekom artiljerijom i kauama, pri emu su
neki od njihovih projektila neizbeno pogaali zgrade biveg lo-
gora. Kasnije, kada su izgubili kontrolu nad mostom, Nemci su
bili ti koji su gaali reni prelaz iz vazduha i dugometnom arti-
ljerijom kako bi usporili ofanzivu oslobodilakih armija.61 Ova
estoka borba trajno je otetila jo nekoliko zgrada predratnog
Beogradskog sajma.
Kada je zavrena bitka za Beograd, dok je u gradu trajalo
slavlje, meu ruevine na Sajmitu je privremeno smetena so-
vjetska artiljerija i drugo teko naoruanje. Tragina, ratna isto-
rija ovog prostora time je okonana, a zapoelo je novo poglav-
lje, u kome e Sajmite postati mesto seanja, mesto zaborava i
mesto sporenja.

61 Vinji, Petar, Beogradski oktobar 1944, Beograd: Institut za savremenu

istoriju, 1994, str. 420430.

53
Glava 3

Muilite naroda Jugoslavije

Dravna komisija za ratne zloine
o logoru na Sajmitu
Krajem novembra 1944, svega mesec dana poto je naj-
vei deo Srbije osloboen od nemakih okupatora, u Zemunu i
okolnim mestima objavljen je proglas kojim se obavetava gra-
anstvo da je poela s radom Anketna komisija za ispitivanje
zloina u logoru na Sajmitu. U proglasu se pozivaju sva lica
koja su u vreme neprijateljske okupacije bila u logoru, kao i po-
rodice stradalih, ali i svi oni
koji ma ta znaju o zloinima
ili poseduju dokaze o njima, da
stupe u kontakt s istraiteljima
Anketne komisije. Sedite ovog
istranog tela, kojim je predse-
davao sudija Milan Gavri, bilo
je u centru Zemuna, u Prera-
dovievoj ulici broj 7.
Proglas kojim je obzna-
njen poetak rada Anketne
komisije objavljen je na prvu
godinjicu Drugog zasedanju
AVNOJ-a, na kome je donese-
na odluka o obrazovanju Dr-
avne komisije za utvrivanje
zloina okupatora i njihovih

Proglas nketne komisije

u Zemunu, novembar 1944.

54
pomagaa na teritoriji Jugoslavije. Osnivanje Dravne komisi-
je (pod ijim okriljem je delovala zemunska Anketna komisija)
predstavljalo je odgovor nove vlasti u Jugoslaviji na poziv koji je,
neposredno pre toga, Komisija Ujedinjenih nacija za ratne zlo-
ine uputila saveznikim vladama, predlaui formiranje nacio-
nalnih tela u cilju prikupljanja dokaza i kanjavanja poinilaca
nacistikih zlodela.62 Zadatak jugoslovenske Dravne komisije,
utvren pravilnikom koji je usvojen neto kasnije, u maju 1944,
bio je da naini registar zloina poinjenih na teritoriji Jugo-
slavije, prikupi statistike podatke o ljudskim rtvama i mate-
rijalnoj teti, utvrdi odgovornost za pojedinane zloine i time
pomogne pronalaenje i privoenje kazni svih naredbodavaca,
poinilaca i sauesnika. Komisija se bavila pre svega prikuplja-
njem takozvanih dokaza prima facie, koji bi mogli posluiti kao
osnova za dalju istragu sudskih organa, ili biti upotrebljeni kao
dokazni materijal na suenjima u zemlji i u inostranstvu. Iako
je formalno osnovana u novembru 1943, Dravna komisija nije
imala uslove za efikasno delovanje u vreme dok je najvei deo
Jugoslavije jo uvek bio bod kontrolom okupatora, tako da je rad
punim kapacitetom poeo tek krajem 1944, kada je sedite pre-
seljeno s ostrva Vis u osloboeni Beograd.63
Dravna komisija za ratne zloine bila je pre svega koor-
dinaciono telo, koje je rukovodilo radom est Zemaljskih ko-
misija obrazovanih na nivou jugoslovenskih republika, s tim
da je Vojvodina, kao autonomna pokrajna, imala svoju zasebnu
Pokrajinsku komisiju. U planu rada Dravne komisije i njenih
podrunica, istraivanje zloina poinjenih u logorima, zatvori-
ma, i drugim muilitima i gubilitima na teritoriji Jugoslavije
zauzimalo je istaknuto mesto. U Srbiji, zloine poinjene u dva
najvea logora, na Banjici i na Sajmitu istraivala su posebna
tela: Vanredna komisija u sluaju Banjice, i Anketna komisija za

62 Levi, Aleksandar, Krivina dela protiv ovenosti i meunarodnog prava

iz aspekta jugoslovenskog zakonodavstva, Jevrejski almanah, 19631964,
Beograd, Savez jevrejskih optina Jugoslavije, str. 103128.
63 Dravna komisija za utvrivanje zloina okupatora i njihovih pomagaa:
Izvetaj Dr Nedeljkovia o radu komisije za period 19431948, Arhiv Sr-
bije i Crne Gore (ASCG), Fond 110, K1/132, str. 1.

55
logor na Sajmitu. Poto je Zemun tek 1945. proglaen za admi-
nistrativni deo Beograda, Anketna komisija koja je prikupljala
dokaze vezane za Sajmite osnovana je u okviru Pokrajinske ko-
misije za istraivanje ratnih zloina u Vojvodini, i ostala je u nje-
nom sastavu tokom trinaestomesene istrage koja je okonana u
januaru 1946.
Rad istraitelja jugoslovenske komisije za ratne zloine sa-
stojao se najveim delom od sakupljanja izjava svedoka i otee-
nika. Za pet godina svog postojanja komisija je prikupila samo
od dragovoljno podnesenih prijava i datih svedokih izjava
neverovatnih 1.487.730 dokumenata.64 Slubenici Dravne ko-
misije su retko imali prilike da ispituju osumnjiene, odnosno
zarobljene pripadnike okupatorskih snaga ili uhapene kolabo-
racioniste i druge domae izdajnike poto su ovi najee bili
u rukama bezbednosnog aparata koji im nije dozvoljavao pri-
stup. Istraitelji su stoga, osim ispitivanjem svedoka, prikuplja-
li dokaze i pretraivanjem neprijateljskih i izdajnikih arhiva
zaplenjenih po osloboenju, sprovoenjem uviaja na mestima
izvrenja zloina i, s vremena na vreme, ekshumacijom masov-
nih grobnica.65
Poto su Nemci nakon rasputanja Sajmita unitili spi-
skove zatoenika i ostalu logorsku dokumentaciju, Anketna
komisija u Zemunu usmerila je panju na prikupljanje prijava
oteenih (najee putem formulara) i sasluavanje svedoka,
ukljuujui i preivele logorae, u nastojanju da na osnovu tako
dobijenih informacija stekne uvid u dogaaje u logoru, napravi
procenu broja rtava i identifikuje poinioce zloina. U prvim
mesecima istrage, istraitelji su se dali u potragu i za posmrt-
nim ostacima rtava za koje se tada jo uvek nije znalo gde se
nalaze. Izmeu januara i marta 1945. godine, Anketna komisi-
ja je obavila ekshumaciju masovnih grobnica na tri lokacije u
blizini Sajmita, za koje su postojale informacije (uglavnom iz
svedoenja stanovnika oblinjih naselja) da bi se tamo mogla
64 Ibid, str. 17.
65 Ibid, str. 4.

56
nalaziti tela rtava. Na lokaciji Belanoviev Surduk u Beaniji
iskopano je oko 70 masovnih grobnica s ukupno oko 3.600 le-
eva.66 Na jevrejskom groblju u Zemunu pronaene su jo 53
grobnice s oko 6.500 leeva, dok je na lokaciji Trostruki Surduk
u blizini Surina (dananje naselje Ledine) pronaena grobnica
s 240 tela.67 Iz zapisnika s ekshumacija i fotografija nainjenih u
toku uviaja, da se zakljuiti da istraitelji nisu provodili previ-
e vremena na iskopavanju masovnih grobnica. Predsednik Dr-
avne komisije Duan Nedeljkovi je kasnije komentarisao da se
iskopavanju grobnica u principu nije sistematski pristupalo jer
se smatralo da ovaj vid pribavljanja dokaza bitno ne doprinosi
istrazi, a osim toga iziskivao je znaajna sredstva i struni kadar
koje komisija nije imala na raspolaganju.68 Svrha ekshumacija
bila je, pre svega, prebrojavanje rtava i utvrivanje uzroka smr-
ti. Zbog ekspeditivnosti, tokom ekshumacije se nije preterano
marilo ni za dignitet rtava. Na nekim od fotografija nainjenih
u toku uviaja jasno se vidi da su lobanje rtava odvajane od
ostatka tela i stavljane na gomilu, verovatno u svrhu breg pre-
brojavanja. Poto bi istraitelji zavrili uviaj, izmeani posmrtni
ostaci su vraani u grobnice i ponovo zakopavani, bez pokuaja
da se pojedinane rtve identifikuju. Zanimljivo je da su na dru-
gim mestima u Jugoslaviji gde su otkrivane masovne grobnice i
gde je primenjivan slian metod ekshumacije (na primer u Ja-
senovcu ili na stratitu u blizini sela Zasavica gde su streljani i
pokopani Jevreji iz abakog logora) istraitelji Dravne komisije
i predstavnici lokalnih Narodnih odbora nakon uviaja ponekad
obavljali obrede sahrane ili postavljali mala, improvizovana spo-
men obeleja, prva takve vrste u osloboenoj Jugoslaviji. Nema
podataka da je isto uinjeno na mestima gde su ekshumirane r-
tve sa Sajmita.

66 Na Beaniskoj kosi vri se iskopavanje tri i po hiljade leeva rtava, zver-

ski pobijenih od Nemaca i ustaa, Borba, 1. januar 1945, str. 4.
67 Na zemunskom groblju otkopano je est i po hiljada leeva muenika iz
logora na Sajmitu, Politika, 7. decembar 1944, str. 6.
68 Dravna komisija za utvrivanje zloina okupatora i njihovih pomagaa:
Izvetaj Dr Nedeljkovia, op. cit., str. 25.

57
 Istraga koju je predvodio sudija Gavri je sa sigurnou
utvrdila da su na dve od tri lokacije na kojima je obavljena ek-
shumacija kod Belanovievog Surduka i na groblju u Zemunu
pokopane rtve iz logora Sajmite. Na iskopanim telima naj-
ee su uoavane povrede nastale udarcem tupim predmetom,
dok se za prostrelne rane utvrdilo da su dosta retke. Ovo je po-
tvrdilo navode svedoka da su u pitanju rtve Anhaltelagera, koje
su stradale izmeu maja 1942. i jula 1944. godine. Za 240 tela
ekshumiranih kod Trostrukog Surduka, meutim, bilo je jasnih
dokaza da se ne radi o rtvama logora Sajmite. Naime, lokalni
seljaci su posvedoili da je zloin na tom mestu izvren 1941.
godine, koncem septembra, dakle nekoliko meseci pre nego to
je logor formiran. rtve su po svemu sudei bili Jevreji, mu-
karci, a uzrok smrti streljanje.69 Kasnije e se ispostaviti da
se najverovatnije radi o grupi Jevreja zatoenika s Banjice, koji
su u oktobru (a ne u septembru) 1941. streljani na tom mestu u
okviru mera odmazde.70
Istraga o zloinima na Sajmitu okonana je u januaru
1946, neposredno poto je izvetaj o rezultatima rada Anketne
komisije, koji je potvrdio predsednik Dravne komisije Duan
Nedeljkovi, objavljen kao Saoptenje br. 87 Dravne komisije za
istraivanje zloina okupatora i njihovih pomagaa.71
Saoptenje br. 87 predstavlja prvi zvanini dokument u
kome su opisani zloini poinjeni u logoru na Sajmitu. Izmeu
1944. i 1946. Dravna komisija objavila je 96 ovakvih saoptenja
o zloinima irom Jugoslavije, koja su tampana u etiri toma.
Saoptenja su se objavljivala u vreme kada je, po reima Duana
Nedeljkovia, tematika ratnih zloina imala prvorazrednu poli-
tiku aktuelnost. U pitanju je period kada je nova vlast nastojala
69 Zapisnik anketne komisije o ekshumaciji od 17.3.1945. godine, ASCG,
Fond 110, k687, inv. br. 9830.
70 Koljanin, Milan, Nemaki logor na Beogradskom sajmitu, op. cit., str. 3435.
71 Sajmite Muilite naroda Jugoslavije, Saoptenje br. 87 Dravne ko-
misije za utvrivanje zloina okupatora i njihovih pomagaa, Saoptenja
br. 6693 o zloinima okupatora i njihovih pomagaa, Beograd: Dravna
komisija za utvrivanje zloina okupatora i njihovih pomagaa, 1946, str.
787802.

58
da konsoliduje svoju politiku poziciju, kada su poela suenja
zloincima kako u zemlji tako i u inostranstvu, i kada je bilo ne-
ophodno pojaati antifaistiku propagandu u medijima i kroz
aktivnost lokalnih drutveno politikih organizacija i organa na-
rodne vlasti.72 Propagandna funkcija ovih saoptenja odrazila se
i na njihov sadraj i ton. Autori su se podsticali da u saoptenji-
ma navode jezive detalje stradanja, istiu okrutnost poinilaca
(kako okupatora tako i njihovih pomagaa) i da naglaavaju
stradanje rodoljubivih jugoslovenskih naroda.
Na samom poetku Saoptenja br. 87, Sajmite je okarak-
terisano kao muilite naroda Jugoslavije, mesto gde je okupa-
tor tokom okupacije natrpao ogroman broj nevinih rtava iz
svih krajeva Jugoslavije, pa ak i iz Albanije i Grke. U logoru
je, prema zakljucima Dravne komisije, izvren zloin masov-
nog unitenja u cilju istrebljenja [naih naroda].73 Najvei deo
saoptenja sastoji se od opisa stradanja rtava, nainjenog goto-
vo iskljuivo na osnovu iskaza preivelih iz Anhaltelagera. Opi-
sano je sistematsko izgladnjivanje logoraa, njihovo iznurivanje
besmislenim dnevnim egzercirima, mukotrpnim prinudnim
radom i stalnom psihikom i fizikom torturom. Navode se, i
detaljno opisuju, masovna ubijanja batinama, kao i streljanje, ve-
anje i trovanje logoraa sublimatom. Na kraju saoptenja na-
vode se i imena krivaca koje Dravna komisija optuuje za sve
zloine izvrene nad mirnim graanima nae zemlje u logoru
Sajmite. Posebno je zanimljivo da se, iako je logor sve vreme
bio pod nadlenou nemakih okupacionih snaga u Beogradu,
na listi ratnih zloinaca nije naao nijedan visoki nemaki ofi-
cir s teritorije okupirane Srbije. Ne spominju se ni SS-pukovnik
Emanuel efer (Schfer), naelnik Slube bezbednosti, ni njegov
ef SS-general August fon Majsner (von Meyszner) koji je ruko-
vodio celokupnim policijsko bezbednosnim aparatom u Srbiji,
ni Harald Turner, ef vojne uprave u Srbiji. Navedeni su samo
zapovednici logora i predstavnici nemakih vojnih snaga i poli-
72 Dravna komisija za utvrivanje zloina okupatora i njihovih pomagaa:
Izvetaj Dr Nedeljkovia, op. cit., str. 5.
73 Sajmite Muilite naroda Jugoslavije, op. cit., str. 787.

59
cije iz Zemuna, kao i ustake voe Dido Kvaternik i Ante Pave-
li. Izvesno je da su istraitelji koji su se u sastavljanju izvetaja
skoro u potpunosti oslanjali na izjave svedoka bili neupueni u
istoriju logora i da su jednostavno pretpostavili da se Zemunski
logor nalazio pod jurisdikcijom nemakih snaga u Zemunu a da
odgovornost za zloine u njemu snose i lideri NDH, poto se
logor formalno nalazio na teritoriji ove marionetske drave.
Veina informacija u Saoptenju br. 87, koje je tampa-
no na oko 25 strana, odnosila se na dogaaje u Anhaltelageru,
dok je Jevrejskom logoru posveeno jedva pola strane. tavie,
poglavlje Prve rtve Sajmita bili su Jevreji ukazuje da tokom
istrage koja je trajala vie od godinu dana, Anketna komisija
nije uspela da sazna gotovo nita o rtvama Judenlagera. Navo-
di se samo da su podaci o [jevrejskim rtvama] vrlo oskudni,
da izgleda nijedan nije preiveo i da je verovatno da je ve-
ina uguena otrovnim gasovima. ak se i rtve ekshumirane
kod Trostrukog Surduka, za koje se u saoptenju navodi da su
streljane krajem septembra ili poetkom oktobra 1941, pripi-
suju Judenlageru. Autorima je oigledno promakla injenica da
je streljanje izvreno dva meseca pre nego to je logor Sajmite
formiran, u decembru 1941. To to se ova masovna grobnica na-
lazila u blizini Sajmita i to je utvreno da se u njoj nalaze tela
ubijenih Jevreja, oigledno je bilo dovoljno da se rtve koje su u
njoj sahranjene dovedu u vezu s logorom, ak i ako, hronolo-
ki, to nije mogao biti sluaj. Druga mogunost je da Komisija,
za trinaest meseci svog postojanja, nije uspela da sa sigurnou
utvrdi ni kada je logor osnovan, zbog ega se u saoptenju, kao
datum dovoenja prvih zatoenika, umesto konkretnog datuma
navodi samo krajem 1941.
Ono to ovako visok nivo neupuenosti ini posebno za-
nimljivim jeste to to su, u vreme dok je Anketna komisija u
Zemunu prikupljala dokaze i sastavljala izvetaj, samo nekoliko
kilometara dalje, u Beogradu, predstavnici Jevrejske zajednice
posedovali verodostojne i prilino precizne podatke o sudbini
svojih sunarodnika na Sajmitu. Njihova saznanja su bila u jav-

60
nom domenu. U novembru 1944, u vreme kada je poela s radom
Anketna komisija, Fridrih Pops, predsednik obnovljenog Saveza
jevrejskih optina Jugoslavije, dao je intervju Politici u kome je
detaljno opisao odvoenje Jevreja na Sajmite i upotrebu gasnog
kamiona.74 Prema tome, sasvim je mogue da Jevrejska zajedni-
ca u Beogradu (iako je saraivala sa Zemaljskom komisijom u
Srbiji, pre svega s odborom koji se bavio istraivanjem zloina
protiv Jevreja, na ijem elu je bio dr Albert Vajs) nije ni znala
da u Zemunu postoji Anketna komisija za Sajmite, pa joj, pre-
ma tome, nikada nije prosledila informacije koje je posedovala.
Isto tako je mogue da sudija Gavri i njegovi saradnici, koji su
delovali pod okriljem Pokrajinske komisije Vojvodine, nisu ni
odlazili u Beograd da skupljaju dokazni materijal, ve su ekali
da im ga dostavi Zemaljska komisija za Srbiju, ili njen odbor za-
duen za istraivanje zloina poinjenih protiv Jevreja. Zanimlji-
vo je i to da je vanredna komisija koja je istraivala zloine na
Banjici jo u decembru 1944. dola do podatka da je u prolee
1942. gasni kamion sa Sajmita dolazio u Jajince, i da su tamo
sahranjivane jevrejske rtve.75 Isto tako, Izvrni narodni odbor
za Beograd je Dravnoj komisiji tokom 1945. prosledio doku-
mentaciju Gradskog poglavarstva u Beogradu koja se odnosila
na Sajmite ukljuujui i podatke o snabdevanju logora, broju
zatoenika i slino.76 Meutim ove informacije i dokumenti se
ni ne pominju u Saoptenju Br. 87, to ukazuje da verovatno ni-
kada nisu dospeli do istraitelja Anketne komisije u Zemunu.

74 Od 12.000 beogradskih Jevreja, 11.000 je pod zemljom, Politika, 1. no-

vembar 1944, str. 3. Iskaze nekoliko preivelih Jevrejki sa Sajmita (na
primer Hedvige onhajn, Lenke Anelkovi, arlote Rot i arlote osi)
naknadno su, aprila i maja 1947. godine, prikupili istraitelji Dravne ko-
misije i uvrstili ih u dokumentaciju, JIM, k2422/110.
75 O tome je, recimo, svedoio grobar Vladimir Milutinovi, videti Van-
redna komisije za utvrivanje zloina okupatora i njihovih pomagaa za
logor na Banjici, Beograd: Zapisnik o sasluanju Vladimira Milutinovia,
JIM, K2411/9.
76 Videti pismo Duana Nedeljkovia Izvrnom narodnom odboru za Grad
Beograd, 2 oktobar 1945, United States Holocaust Memorial Museum,
fond RG49.010M (M. Nedi), k36, f4, 760.

61
Adekvatne koordinacije izmeu razliitih tela u okviru Dravne
komisije oito nije bilo, to je bila hronina boljka ove institu-
cije. Naime, od svog osnivanja, pre svega zbog demokratskog
naela narodne vlasti, istraivanje zlodela okupatora povereno
je lokanim istranim organima oblasnim, okrunim, sreskim,
optinskim i mesnim komisijama, poverenitvima i referentima.
Ovako decentralizovana, istraga je vrlo brzo ogrezla u birokrati-
ju, to je prouzrokovalo slabu komunikaciju i koordinaciju izme-
u razliitih tela. Ovome su doprinosili i nedovoljna strunosti
kadrova, nedovoljna finansijska sredstva, teki uslovi rada u ra-
tom razruenoj zemlji i nedostatak osnovnog materijala, poput
pisaih maina, papira ili mastila. Ogromna koliina dokumena-
ta, formulara i izvetaja s raznih strana svakodnevno je stizala u
sedita zemaljskih i Pokrajinske komisije, a mali broj ljudi zapo-
slen u ovim telima nije stizao ni da ih obradi, a kamoli prosledi
na mesta gde bi oni mogli koristiti istrazi. Ovo se, nema sumnje,
odrazilo i na rad Anketne komisije u Zemunu i na njenu nepot-
punu istragu vezanu za Judenlager.
U publikacijama Dravne komisije kasnije se javila jo
vea konfuzija u vezi sa sudbinom Jevreja sa Sajmita. Godinu
dana posle objavljivanja Saoptenja br. 87, Dravna komisija je
tampala knjigu o odgovornosti Austrije i Austrijanaca za zlo-
ine poinjene u Jugoslaviji. Tekst se zasnivao na podacima iz
razliitih saoptenja Dravne komisije, koji su za ovu priliku do-
punjeni citatima iz iskaza optuenih, koje su u meuvremenu
prikupili istrani organi u zemlji i inostranstvu. I u ovoj knjizi
su informacije o Judenlageru ture, ali se navodi da su ostaci je-
vrejskih rtava pronaeni, i to u masovnim grobnicama na Je-
vrejskom groblju u Zemunu.77 U pitanju je, naravno, bilo puko
nagaanje, zasnovano na pogrenoj pretpostavci prireivaa da
su jevrejske rtve zakopane na jevrejskom groblju. Povrnost au-
tora ogleda se i u injenici da se u tekstu za Jevreje sa Sajmita
istovremeno navodi i da su ugueni gasom, i da su njihova tela
77 Report on the Crimes of Austria and the Austrians against Yugoslavia and
Her People, Beograd, Dravna komisija za utvrivanje zloina okupatora i
njihovih pomagaa, 1947, str. 104.

62
sahranjena u grobnici u kojoj su pronaeni leevi s prostrelnim
ranama, tragovima povreda nanesenim tupim predmetom, slo-
mljenim kostima i frakturom lobanje.78
Jedini pouzdani podatak o Jevrejskom logoru naveden u
saoptenju Dravne komisije odnosio se na broj stradalih, koji je
procenjen na 67.000. Izvor je verovatno bio jedan od zaplenje-
nih dokumenata kolaboracionistike administracije u Beogradu,
koja je poetkom 1942. svakodnevno dobijala izvetaje o broju
zatoenika u logoru. Meutim, kada je re o ukupnom broju r-
tava logora Sajmite, informacije kojima je komisija raspolagala
bile su mnogo manje pouzdane. Naime, u zakljuku Saoptenja
br. 87 se navodi da je kroz sam logor na Sajmitu prolo oko
devedeset do stotinu hiljada ljudi, ali da taan broj onih koji
su tamo izgubili ivot nije mogue utvrditi zato to je logorske
knjige okupator pri povlaenju unitio, jer nije hteo da se zna
broj ni imena rtava. Meutim, ve u narednom pasusu, autori
navode da je na Sajmitu ivot izgubilo oko 17.000 Srbijanaca,
preko 10.000 Liana, Banijaca, Kordunaa i Bosanaca, i nesum-
njivo isto toliko Sremaca, kao i 7.000 Jevreja, to iznosi preko
40.000 utvrenih rtava.79 Prema tome, tokom dve i po godine
postojanja, kroz logor na Sajmitu je prema zakljucima ko-
misije prolo oko 80.000 zatoenika od kojih je 40.000 umrlo
u samom logoru ili na jednom od oblinjih stratita. U nekim
kasnijim dokumentima, broj stradalih penjao se i do 50.000.80
Kasnije e se pokazati da su ove procene o broju ljudi koji
su proli kroz logor i o ukupnom broju rtava preuveliane i
da je bilans u oba sluaja vie nego dvostruko manji. Istraitelji
Dravne komisije su se previe oslanjali na nepouzdane izjave
svedoka preivelih logoraa i stanovnika oblinjih naselja i
78 Ibid, str. 105. Tani podaci o sudbini Jevreja sa Sajmita objavljeni su tek
1952, kada je Savez jevrejskih optina Jugoslavije objavio knjigu Zloini
faistikih okupatora i njihovih pomagaa protiv Jevreja u Jugoslaviji. Ovo
delo dvojice autora, Zdenka Levntala i Davida Anafa, predstavlja prvi
pregled istorije stradanja Jevreja u Jugoslaviji u Drugom svetskom ratu.
79 Sajmite Muilite naroda Jugoslavije, op. cit., str. 799800.
80 Report on the Crimes of Austria and the Austrians against Yugoslavia and
Her People, op. cit., str. 104.

63
davali im prioritet nad materijalnim i forenzikim dokazima. Na
primer, neki od preivelih logoraa tvrdili su da su u Anhaltela-
geru na Sajmitu masovno trovali logorae i da je sublimatom
jednom prilikom otrovano ak 16.000 ljudi. U stvarnosti, trova-
nje logoraa zaraenih infektivnim bolestima je bilo retko, tako
da se ovde najverovatnije radi o glasini koja je kruila logorom,
a koju su istraitelji Anketne komisije prihvatili zdravo za goto-
vo i naveli je u Saoptenju kao injenicu. Isto vai i za procene
smrtnosti u logoru od epidemija dizenterije ili tifusa. Tek poet-
kom devedesetih, Milan Koljanin e u knjizi Nemaki logor na
Beogradskom sajmitu pokazati da je ukupan broj logoraa koji
su stradali u Anhaltelageru, njih oko 11.000, etiri puta manji
od onog koji se pominje u Saoptenju, i da je ak manji nego
broj rtava za koji se u posleratnom periodu tvrdilo da su umrli
samo od posledica namernog trovanja.81
Vano je istai, meutim, da slian problem s preuveli-
avanjem broja rtava susreemo i u izvetajima o drugim lo-
gorima i stratitima u Jugoslaviji, ukljuujui Jasenovac, gde je
Dravna komisija procenila da je stradalo oko 500.000 ljudi, i
Banjicu gde je navodno stradalo 10.000 rtava. Razlog za ovako
proireno uveavanje broja stradalih leao je pre svega u injeni-
ci da rad Dravne komisije nije bio samo u funkciji istrage protiv
ratnih zloinaca. Komisija je, kako je ve navedeno, imala svoju
propagandnu ulogu kako na domaoj tako i na meunarodnoj
sceni, a osim toga, njeni nalazi trebalo je da poslue i za proce-
nu ratne tete nainjene Jugoslaviji izmeu 1941. i 1945. Naime,
ve 1946. godine Jugoslovenska vlada je Pariskoj meunarod-
noj reparacionoj komisiji prosledila podatak da je u Jugoslaviji
stradalo 1.706.000 ljudi.82 Ovu astronomsku cifru trebalo je pot-
krepiti zakljucima Komisije za utvrivanje zloina okupatora i
njihovih pomagaa, to znai da je postojao praktian interes da
se uveavaju ratni gubici. Stoga ne treba da udi to je u slua-

81 Koljanin, Milan, Nemaki logor na Beogradskom sajmitu, op. cit., str. 450.
82 erjavi, Vladimir, Opsesije i megalomanije oko Jasenovca i Bleiburga, Za-
greb, Globus, 1992, str. 15. O gubicima Jugoslavije u Drugom svetskom
ratu videti i Koovi, Bogoljub, Sahrana jednog mita: rtve Drugog svet-
skog rata u Jugoslaviji, Tree izdanje, Beograd, Otkrovenje, 2005.

64
ju Sajmita potpuno zanemarena injenica da je ekshumacijom
masovnih grobnica pronaeno svega oko 10.000 tela (to e se
kasnije pokazati predstavlja najvei deo rtava Anhaltelagera), i
zakljueno da grobnice s jo oko 30.000 rtava prolaznog logora
tek treba da budu otkrivene.
Saoptenja Dravne komisije, ukljuujui ono o zloinima
na Sajmitu, iako su bila prepuna faktikih greaka, propusta, i
preuveliavanja, odigrala su u narednom period veoma znaajnu
ulogu u formiranju javnog seanja na stradanja u Jugoslaviji u
Drugom svetskom ratu. Legitimitet i drutveni uticaj navoda koji
su izneseni u ovim dokumentima, proisticao je ne toliko iz kva-
liteta dokaznog materijala i pouzdanosti izvora, ve iz injenice
da ih je overila jedna uvaena institucija iza koje je stala cela dr-
ava. tavie, poto je Dravna komisija okonala rad 1948. go-
dine, itava njena dokumentacija (istraivaima danas poznatija
kao Fond 110 Arhiva Jugoslavije), stavljena je pod tridesetogo-
dinji embargo. Sve do poetka osamdesetih, niko nije ni mogao
da utvrdi, sve i da je hteo, na osnovu kojih izvora i dokaza je
komisija izvodila zakljuke, ukljuujui, na primer, tvrdnju da
je na Sajmitu stradalo 40.000 ljudi. U javnom domenu bile su
samo injenice i brojke navedene u Saoptenjima, koje su autori
najee bespogovorno reprodukovali, pripisujui ih neospori-
vim zakljucima Dravne komisije za utvrivanje zloina. U
sluaju Sajmita, zvanian broj od 80.000 zatoenika i 40.000
ubijenih je sve do ranih devedesetih dominirao seanjem na ovaj
logor, a ove brojke se ponekad susreu i dan danas. tavie, kao
to emo videti kasnije u knjizi, celokupan prikaz logora u Saop-
tenju br. 87, ukljuujui i marginalizaciju Judenlagera, posluio
je narednih decenija kao iri okvir za interpretaciju ovog mesta
stradanja i njegove uloge u istoriji Drugog svetskog rata u Srbiji
i Jugoslaviji.

65
Glava 4

Od glavnog taba omladinskih

brigada do umetnike kolonije:
Staro sajmite od 1948. do 1960.
Dok je Anketna komisija za ispitivanje ratnih zloina po-
injenih na Sajmitu sprovodila svoju istragu, u Beogradu je za-
poet veliki projekat izgradnje i obnove grada unitenog tokom
tri i po godine rata i razaranja. Pored zadovoljavanja osnovnih
potreba stanovnitva, raiavanja ruevina i rekonstrukcije
komunalne infrastrukture (prema zvaninim podacima iz tog
vremena ak 22.000 porodica ostalo je bez krova nad glavom),
Izvrni narodnooslobodilaki odbor Beograda i Komanda grada
dva organa novoformirane gradske vlasti poeli su da stvara-
ju plan za dugoroni razvoj prestonice.83 Polazna taka, koja je
odraavala politike ambicije novog dravnog rukovodstva, bila
je da Beograd ima sve prirodne, geografske i saobraajne uslove
da postane glavni privredni, kulturni i politiki centar Balkana
i jugoistone Evrope.84 Meutim, da bi glavni grad Jugoslavi-
je ostvario ulogu koja mu je namenjena, bilo je neophodno da
bude izgraivan i ekonomski podizan ne samo tako da budu
zadovoljene ue potrebe stanovnitva [...] ve se moraju vriti i
takvi radovi koji e biti od ekonomskog, kulturnog i politikog
znaaja za Srbiju i Jugoslaviju.85 To je podrazumevalo, pored
obnove i modernizacije unitenih delova starog Beograda, ire-
nje grada na severozapad, preko dve reke. Budua metropola bila
je zamiljena kao velika urbana oblast du obale Save i Dunava,

83 Osloboenje, Beograd prestonica socijalistike Jugoslavije, Istorija Be-

ograda, Knjiga trea XX vek, Beograd: Prosveta, 1974, str. 555.
84 Nastavljanje obnove grada, Istorija Beograda, op. cit., str. 578.
85 Ibid.

66
pri emu bi se novi deo grada, Novi Beograd, sastojao od iro-
kih bulevara, prostranih otvorenih parkova i trgova, modernih,
visokih stambenih zgrada, i reprezentativnih graevina u kojima
bi bila smetena dravna administracija. Odmah po osloboe-
nju, u okviru Uprave glavnog arhitekte Beograda formirana je
Grupa za Novi Beograd, kojoj je povereno urbanistiko projek-
tovanje novog grada.86 Radu ove grupe pridavao se veliki znaaj,
jer je Novi Beograd pored praktine, imao i simboliku funkciju:
zamiljen je kao trajni spomenik progresivnim vrednostima no-
vog, socijalistikog drutva i svedoanstvo njegovog nesluenog
privrednog i kulturnog potencijala.
Jo 27. decembra 1947, Izvrni narodnooslobodilaki od-
bor Beograda usvojio je petogodinji plan izgradnje Novog Be-
ograda. Radovi su povereni Generalnoj direkciji za izgradnju
Novog Beograda i novoformiranom graevinskom preduzeu
Novi Beograd. Projektom su rukovodili inenjer Marko Hristi
i njegov mladi zamenik Batri Jovanovi, koji je kasnije svoju
ulogu okarakterisao kao politiki komesar. Prva faza radova
obuhvatala je izgradnju budueg sedita Predsednitva vlade
(koje je kasnije nazvano zgrada Saveznog izvrnog vea), i re-
prezentativnog hotela za strane dravnike (dananji Hotel Ju-
goslavija). Istovremeno, trebalo je da pone izgradnja nekoliko
studentskih domova i stambenih zgrada. Mukotrpan posao na-
sipanja terena i isuivanja movare izmeu Beograda i Zemuna
poveren je omladinskim brigadama koje su do tada bile angao-
vane uglavnom na izgradnji Omladinske pruge Brko-Banovii
i amac-Sarajevo i Puta bratstva i jedinstva, koji je spajao Be-
ograd i Zagreb. Poetkom 1948, na Osmom plenumu Central-
nog komiteta Narodne omladine Jugoslavije odlueno je da se
narednih godina ak 50.000 omladinaca uputi u glavni grad, gde
e zajedno s oko 5.000 kvalifikovanih radnika i inenjera koje
je Generalna direkcija imala na raspolaganju raditi na najveem
gradilitu u prestonici, ako ne i u itavoj Jugoslaviji. U to vreme
86 Grupu je predvodio Milorad Macura, pod rukovodstvom Nikole Dobrovi-
a, vidi Stojanovi, Bratislav, Istorija Novog Beograda, II deo, Godinjak
grada Beograda XXII, Beograd: Muzej grada Beograda, 1975, str. 199.

67
formiran je i Struni savet za izgradnju Novog Beograda, kao
posebno telo zadueno za dugorono planiranje izgleda budueg
grada na levoj obali Save.
S poetkom izgradnje Novog Beograda, paviljoni Sajmi-
ta koji su preiveli razaranja iz 1944, dobili su novu namenu.
U tom trenutku ovo su bile jedine vee graevinske strukture
na prostoru dananjeg Novog Beograda, a osim toga nalazile su
se na ve isuenom zemljitu u neposrednoj blizini tada jedinog
funkcionalnog mosta preko Save, dananjeg Starog savskog mo-
sta. Stoga ne iznenauje injenica da je upravo prostor nekada-
njeg logora, koji je u to vreme dobio naziv Staro sajmite, izabran
za sedite aktivnosti vezanih za predstojei projekat izgradnje.
U mesecima koji su prethodili zvaninom poetku radova
u aprilu 1948, istureni tim graevinaca i inenjera Graevinskog
preduzea Novi Beograd potpomognut od 1.412 omladinca
poslat je na Sajmite da oisti ruevine, opravi preostale zgrade
i sastavi potrebnu infrastrukturu vodovodnu i strujnu mreu,
kanalizacioni sistem i slino. Raiavanje ruevina na Sajmi-
tu nastavilo se i u prolee 1948. Prva smena omladinaca, koja
je boravila u Beogradu izmeu aprila i juna te godine, velikim
delom se bavila izgradnjom radnikih stanova, baraka, maga-
cina i ostalih objekata.87 Pet jugoslovenskih paviljona Beograd-
skog sajma, zatim Ribarski i Filipsov paviljon, sravnjeni su sa ze-
mljom i ruevine su reciklirane. Mada se o ovim zgradama danas
esto govori kao objektima unitenim ili potpuno razorenim
u saveznikom bombardovanju, ima dokaza da to nije bilo tako.
Naime, fotografije nainjene na Sajmitu 1944, kao i jedan film-
ski snimak koji su u aprilu 1945 godine nainili ameriki vojni-
ci na proputovanju kroz Beograd, jasno ukazuje da je zapravo
samo Paviljon br. 3 potpuno uniten za vreme rata.88 Od njega je
ostao samo sagoreli elini skelet. Ostale zgrade, meutim, bile
87 Saoptenje broj 1 Glavnog taba Omladinskih radnih brigada na izgrad-
nji Novog Beograda, Novi Beograd, broj 8, 5. jun 1948, str. 1.
88 Snimak se uva u arhivi Muzeja Holokausta u Vaingtonu. Steven Spi-
elberg Fim and Video Archive, USHMM, RG60.3530. Film se moe
pogledati na sledeoj adresi: http://resources.ushmm.org/film/display/
detail.php?file_num=3683

68
su samo delimino oteene, i ne deluju da su u ita gorem sta-
nju nego, na primer Maarski paviljon, koji je 1948. popravljen.
Naravno, na nekim od velikih paviljona teta nainjena tokom
1944. ipak je verovatno bila takva da se tri godine kasnije nije
mogla sanirati, ali ne treba iskljuiti ni mogunost da su neki od
Jugoslovenskih paviljona srueni pre svega zato to ih je njihova
veliina inila nefunkcionalnim u kontekstu njihove budue na-
mene. Zato su jednostavno zamenjeni veim brojem manjih
zgrada. U prvom saoptenju Glavnog taba omladinskih radnih
brigada na izgradnji Novog Beograda navodi se da je samo u
toku prolea 1948. na Sajmitu, razbijeno i ugraeno u druge
objekte 1.892 kubika, a utovareno, preneto i istovareno 2.100 ku-
bika betona.89 Spomenuti drugi objekti, izgraeni od materi-
jala iz sruenih paviljona, bili su tri reda zidanih baraka koje
su nikle iz temelja Prvog, Drugog i Treeg paviljona nekadanjeg
Beogradskog sajma. Nove zgrade (koje jo uvek postoje), bile su
predviene za kancelarijski prostor i radne prostorije za rukovo-
dioce radne akcije.
Od predratnih zgrada, uspeno su sanirani Spasiev, e-
hoslovaki, Italijanski, Maarski, Turski i Rumunski paviljon,
kao i centralna kula i dve manje zgrade na istonom i zapad-
nom ulazu u Sajmite. Rumunski paviljon je dodue kasnije sru-
en, dok je izgled Maarskog znatno izmenjen poto je u njemu
tokom pedesetih izbio poar. Malo je poznata injenica da je i
prostrani Nemaki paviljon, na zapadnoj strani Sajmita, poma-
lo izdvojen od centralnog sajamskog kompleksa takoe preiveo
rat.90 On je posle osloboenja adaptiran u hangar, najverovatnije
za teku mehanizaciju, a i dan danas se upotrebljava kao indu-
strijsko postrojenje.
Nekadanji Spasiev paviljon najvea i najreprezenta-
tivnija od preostalih graevina, u kojoj je nekada bila smetena

89 Saoptenje broj 1 Glavnog taba Omladinskih radnih brigada na izgrad-

nji Novog Beograda, op. cit., str. 1.
90 Interaktivna mapa Starog sajmita koja nudi uvid u izgled ovih zgrada
pre Drugog svetskog rata i danas moe se pogledati na internet sajtu pro-
jekta Poseta Starom sajmitu, www.starosajmite.info.

69
logorska bolnica i koja je pretrpela neznatnu tetu tokom save-
znikog bombardovanja pretvorena je 1948. u centralu Gene-
ralne direkcije za izgradnju Novog Beograda. Veina preostalih
paviljona, ukljuujui i kulu, adaptirana je kako bi se u njima
smestio tab omladinskih brigada, timovi inenjera i radnika,
kao i predstavnici omladinskih, sindikalnih i drugih drutveno-
politikih organizacija koje su bile na ovaj ili onaj nain ukljue-
ne u proces izgradnje.91 Iznad ulaza u nekadanji ehoslovaki
paviljon njegovi novi itelji okaili su natpis, iji je sadraj jasno
ukazivao na izmenjenu namenu ovog prostora: Mi smo pono-
sni to na elu nae zemlje i nae partije stoji Drug Tito inici-
jator i organizator svih naih pobeda, stameni borac za pobedu
komunizma.

Ulaz u nekadanji ehoslovaki paviljon, 1949.

91 Stojanovi, Bratislav, Istorija Novog Beograda, II deo, op. cit., str. 199218.

70
 Za sve one koji su radili na izgradnji Novog Beograda,
Sajmite je ubrzo postalo centar drutvenog ivota. Tamo se na-
lazio, na primer, sindikalni dom u kome su odravana redovna
partijska savetovanja i sednice Gradiline konferencije SKOJ-a i
Narodne omladine Novog Beograda. Organizovani su analfa-
betski teajevi, sastanci muzike, horske i dramske sekcije kao i
razne kulturno-umetnike manifestacije, od plesnih, pozorinih
i filmskih predstava do koncerata Simfonijskog orkestra Radio
Beograda.92 U prizemlju kule bio je smeten informativno-pro-
pagandni centar u okviru kojeg je delovala redakcija lista Novi
Beograd, koji je poeo da izlazi u prolee 1948. Ovaj list, iji je
glavni urednik bio novinar (kasnije i glavni urednik) Politike Vo-
jislav uki, bio je u celini posveen akciji izgradnje Novog Be-
ograda.93 U prostorijama ostalih paviljona nalazile su se ambu-
lanta Omladinske sanitetske slube, nekoliko menzi, i biblioteka
Crveni kuti u kojoj se, osim oko 1.000 knjiga, nalazio i radio
aparat i ah garnitura.94
U aprilu 1949. na Sajmitu je otvorena verovatno prva
novobeogradska prodavnica Tekstil ija je namena bila da
radnicima i nametenicima Novog Beograda omogui da se,
upotrebom akcijakih bonova, lake i bre snabdevaju istim ar-
tiklima koji se mogu dobiti i po beogradskom prodavnicama.
Meutim, prema pisanju lista Novi Beograd ubrzo se pokazalo
da je prodavnica promaila svoju namenu. U njoj su se, ume-
sto radnika, u toku dana snabdevali razni beogradski besposle-
92 Kulturno umetniko drutvo Okrunog sindikalnog vea iz Sofije kod
graditelja Novog Beograda, Novi Beograd, broj 8, 5. jun 1948, str. 5, Kon-
cert Radio Beograda, Novi Beograd, broj 24, 25. septembar 1948, str. 3.
93 Ispunili smo obeanje Titu, Novi Beograd, 7. april 1988, str. 4; Nepro-
lazna vrednost Novi Beograd, 7. april 1988, str. 10. Poto je Novi Beograd
preao da izlazi 1950, uki se vratio u Politiku gde je kasnije izabran za
glavnog urednika. List Novi Beograd ponovo je pokrenut 1962. godine.
Videti Vukovi, edomir, Mali list, Novi Beograd, 7. april 1988, str.
10, i Marinovi, Mirko, Uvek okrenut itaocima, Novi Beograd, 7. april
1988, str. 11.
94 Otvoren je Crveni kuti Generalne direkcije, Novi Beograd, broj 44, 5.
jun 1948, str. 1.

71
ni klupoderi koji su od ranog jutra defilovali pred prodavni-
com i pravili red.95
Uprkos vanoj ulozi koju je Staro sajmite imalo u dru-
tvenom ivotu pripadnika omladinskih brigada, postoji vrlo
malo nagovetaja da je mlada radna snaga bila na bilo koji nain
svesna istorije tog mesta. Zgrade sajmita (barem zvanino) nisu
nazivane svojim predratnim imenima: nije se govorilo o Spa-
sievom paviljonu ili bivem ehoslovakom paviljonu na
nain koji bi upuivao na njihovu predratnu namenu. U optica-
ju su bili iskljuivo nazivi vezani za trenutnu funkciju objekata:
Glavni tab, Direkcija, menza, Sindikalni dom, i slino.
Jedini izuzetak bila je kula, iako je u ovom sluaju u pitanju
najverovatnije bila pre svega opisna imenica, a ne aluzija na ne-
kadanju centralnu kulu Beogradskog sajma.
Omladinske brigade su dolazile u Beograd iz razliitih
delova Jugoslavije i razumljivo je da njeni pripadnici nisu po-
znavali lokalnu istoriju, pa samim tim ni da je prostor koji su
nastanjivali samo etiri godine ranije bio mesto neopisivog stra-
danja. Njihovi rukovodioci, koji su nesumnjivo bili svesni pro-
losti Sajmita, nisu nastojali da to izmene. Na primer, list Novi
Beograd, koji su ureivali istaknuti beogradski novinari i koji je
bio pod kontrolom lokalnih organa vlasti, ni u jednom tekstu iz
tog vremena nije spomenuo ni predratnu ni ratnu istoriju Sajmi-
ta. Samo u jednom tekstu, u okviru reportae o poseti delegaci-
je graditelja Novog Beograda Seljakoj zadruzi Crvena zvezda
u oblinjem selu Jakovo, spomenut je logor. U okviru ispovesti
56-godinje starice Milice Stojanovi opisan je dogaaj iz ok-
tobra 1943. kada su Nemci doveli iz logora sa Sajmita dvadeset
Jakovljana, meu kojima i njenog mua i sve ih streljali na oi
porodica96. Meutim ni ovaj lanak (oigledno iz pera omla-
dinca, s obzirom da je pedesetestogodinja sagovornica opisana
kao starica) ni na koji nain nije itaoce Novog Beograda upu-
tio na injenicu da se Sajmite spomenuto u lanku nalazilo na

95 Kome slui prodavnica tekstila u Novom Beogradu, Novi Beograd, broj

52, 17. april 1949, str. 2.
96 U poseti radnoj zadruzi, Novi Beograd, broj 48, 20. mart 1949, str. 2.

72
mestu gde su u to vreme boravili upravo oni kojima je asopis
bio prvenstveno namenjen pripadnici omladinskih brigada.
Postoji jo primera ovakvog odnosa prema prolosti. U
junu 1948, Novi Beograd je objavio izvetaj o nastojanju omladi-
naca da poprave izgled i urede mesto gde je smeten Glavni tab i
Direkcija za izgradnju Novog Beograda dakle prostor nekada-
njeg logora i da od istog naprave lepu istu okolinu sa urednim
i prijatnim izgledom. U zakljuku lanka navodi se sledee:
Svaki prolaznik koji ide glavnim drumom Beo-
grad-Zemun okree glavu prema bivem Sajmitu. Nisu
retki razgovori:
Kakav je prije ovde bio kr. Sada se ne moe po-
znati. Nema vie korova. Najednom se izravnalo, zazelenilo,
zgrade od crnih oteenih ruevina, postale su svetle i iste.
Zaista, prolaznici imaju pravo. Lice biveg Sajmita
poelo je naglo da se menja. Omladinske i frontovske rad-
ne brigade povadile su korov, uravnale zemlju, posadile
drvee, nasuta je kaldrma i za kratko vreme zazelenili su
se travnjaci97
Nigde u tekstu nije navedeno da Sajmite ima prolost
koja ide dalje od onog stanja u kom su ga zatekli omladinci,
kada je kr i lom doista dominirao ovim prostorom. Niti se
autor na bilo koji nain osvrnuo na jedinstvenu istoriju crnih
oteenih ruevina i njihovu namenu za vreme rata. Umesto
toga, bive Sajmite predstavljeno je kao ruglo, neto to treba
oistiti, ulepati i popraviti. Takoe, da su oni koji su se pitali to
hteli, ozelenjavanje Sajmita moglo je biti smeteno u kontekst
stvaranja uspomena na rtve logora. Meutim, nikome u tom
trenutku nije padalo na pamet da sadi memorijalni vrt. Smisao
ozelenjavanja nije bilo seanje ve, naprotiv, prenebregavanje
prolosti, a sve u ime ienja ratnih ruevina i kreiranja bolje i
svetlije budunosti.

97 Ulepavanje logora i prostora oko Glavnog taba, Novi Beograd, broj 8,

5. jun 1948, str. 6.

73
 Iza ovakvog stava prema prolosti stajali su i praktini i
ideoloki razlozi. Nakon osloboenja, u Jugoslaviji, ali i irom
ratom razruene Evrope, javila se bojazan da bi euforija prouzro-
kovana krajem ratnih sukoba mogla negativno da se odrazi na
proces preko potrebne rekonstrukcije. Da bi se tako neto spre-
ilo, obnova i izgradnja ratom opustoene zemlje predstavljena
je od strane novih vlasti kao direktan nastavak borbe protiv oku-
patora, kao nova faza socijalistike revolucije koja je podjed-
nako vana kao i oruani otpor. Samo dan poto je zavren rat
u Evropi, Josip Broz Tito se obratio graanima Jugoslavije slede-
im reima: Borba za pobedu u obnovi zemlje, u savlaivanju
privrednih tekoa, sastavni je deo one borbe na bojnom polju
u kojoj su ginule desetine hiljada omladinaca i omladinki.98 U
tom kontekstu, kada je panju trebalo usredsrediti na bitke koje
tek predstoje, reminiscencija o zloinima okupatora, narodno-
oslobodilakoj borbi i otporu faizmu, smatrana je za moguu
prepreku u reavanju praktinih, ekonomskih i egzistencijalnih
problema.99
Ovo je bila okosnica ideolokog konteksta u kome su funk-
cionisale omladinske brigade. Na sveanom obeleavanju prvog
dana izgradnje Novog Beograda, 11. aprila 1948, Vlado Zeevi,
ministar graevine u saveznoj vladi, okarakterisao je taj trenu-
tak kao poetak nove radne bitke u borbi za sreu i blagostanje
radnog naroda dovodei je u direktnu vezu s pobedonosnom
oslobodilakom borbom naih naroda koja vodi u socijalizam.
Narednih godina, slogani poput umesto puke alat domini-
rali su na radnoj akciji, iji su se uinci esto opisivali uz obilato
korienje ratnih metafora: juri na movaru, velike pobede,
prvi redovi borbe, jesenja ofanziva, nedovrene bitke, itd.
Nema sumnje da je naglaavanje ideje o kontinuitetu s NOB-om
prouzrokovalo fiksaciju na sadanjost, na utrb seanja na pro-
lost i stradanja.
98 Navedeno prema Milorad uki i Slobodan Kokotovi, Novi Beograd:
Prva Naselja Savremeni grad, op. cit., str. 243.
99 Vie o ovome videti u Lilly, Carol, Power and Persuasion: Ideology and
Rhetoric in Communist Yugoslavia 19441953. Colorado, Westview.

74
 Osim toga, radne brigade angaovane na izgradnji Novog
Beograda bile su, od samog poetka, deo jednog ireg ideolo-
kog projekta iji je cilj bila izgradnja svetlije budunosti nove,
socijalistike Jugoslavije. Oni koji su u njemu uestvovali nisu
bili podsticani da prouavaju prolost i da je pamte. Moglo bi se
ak rei da je brisanje dokaza o traginoj prolosti bilo sastavni
deo i, u odreenom smislu, cilj stvaranja bolje sutranjice
koju je Novi Beograd simbolizovao. U opisu rada omladinskih
brigada na izgradnji Novog Beograda, koji je objavljen u Godi-
njaku grada Beograda 1958. godine, autorka teksta, Ljubica Ra-
dojkovi, na sledei nain opisuje Novi Beograd: Ovaj prostor
i ove reke, koji su nekad razdvajali, poee da spajaju. Zabora-
vie se ratni dani, uasi Sajmita na kome je bio nemaki kon-
centracioni logor. Nii e mesto svega toga novi veliki grad.100
Dakle, posleratna obnova Beograda posmatrana je kao pokuaj
da se opustoena zemlja pretvori u grad, a mesto smrti i unite-
nja u mesto ivota i prosperiteta. U prostoru koji je, po Batriu
Jovanoviu predstavljao spomenik socijalistike ere kojim e
dominirati udobne sunane zgrade u zelenilu i arenilu trave,
cvea i drvea...domovi kulture, bioskopi, pozorita, trgovine,
iroki pravi bulevari nije bilo mesta ni za kakve uspomene na
prolost, ratne traume i koncentracione logore.101
I zaista, arhitektonski planovi, makete i predlozi za razvoj
Novog Beograda, usvajani u decenijama posle Drugog svetskog
rata, koje su najee koncipirali vodei arhitekti posleratne Ju-
goslavije, svedoe o dominaciji ove ravnodunosti prema Sajmi-
tu kao mestu seanja. Kako navodi Ljiljana Blagojevi u knjizi
Novi Beograd: Osporeni modernizam, iako su objekti predratnog
sajma bili u stalnoj upotrebi u posleratnom periodu,

100 Radojkovi, Ljubica, Omladinske radne brigade na izgradnji Novog Be-

ograda, 19471950 godine, Godinjak grada Beograda V, Beograd, Muzej
grada Beograda, 1958, str. 363.
101 Seanja Batria Jovanovia prema uki, Milorad i Kokotovi, Slobodan,
Novi Beograd: Prva Naselja Savremeni grad, op. cit., str. 253254. Videti
i Ispunili smo obeanje Titu, op. cit., str. 4.

75
 ni planovi postojeeg stanja kompleksa, ni planovi
pojedinanih objekata sajmita, nisu uneseni ni u jedan
posleratni urbanistiki plan Novog Beograda, a ni sam
kompleks Beogradskog sajma nije bio predmet urbani-
stikih ili arhitektonskih razmatranja. Lokacija sajma je
faktiki bila tretirana kao prazan teren, na kojem se slo-
bodno, bez zatite ili rekonstrukcije kompleksa, moe pla-
nirati novi sadraj novog grada.102
Ovakav stav, navodi dalje Ljiljana Blagojevi, bio je po-
sledica nastojanja da se zaborave ratni zloini i da se na mestu
zloina usrei narod. Sajmite, kao prostor nekadanjeg logo-
ra, predstavljalo je nepotrebno seanje na monstruozna zbiva-
nja, odnosno na neodgovarajui kontekst novog grada i, prema
tome, neto to je trebalo potisnuti.103
Ovaj pogled na Sajmite delili su zvaninici dravnog i
politikog rukovodstva koji su paljivo nadgledali proces plani-
ranja i izgradnje Novog Beograda i ideoloki ga usmeravali. Svi
oni su tretirali Sajmite kao zemljinu parcelu Blok 17 na
kojoj e, zbog njene centralne lokacije u emi budueg grada, u
dogledno vreme biti izgraeni vani i krupni javni objekti. Ve
1948. Sajmite je izabrano za mesto na kome e biti izgraena
galerija savremene umetnosti. Ova odluka je izmenjena 1950.
godine, kada je Sajmitu namenjena jedna druga zgrada od kul-
turnog znaaja: veliki vojni muzej.104 Oba projekta su na kraju
naputena. Na veini kasnijih skica, elaborata i idejnih planova
vezanih za izgradnju Novog Beograda, sve do sedamdesetih go-
dina, cela leva obala, ukljuujui i oblast Sajmita, prikazivana je
kao zeleni pojas i mesto za odmor i rekreaciju. Prema urbani-
stikim i regulacionim planovima za izgradnju Novog Beograda,
zgrade u kojima je nekada bio najvei koncentracioni logor u
okupiranoj Srbiji trebalo je da budu sruene i zamenjene drve-
em, grmovima i travnjacima, u skladu s obeanjem da e za

102 Blagojevi, Ljiljana, Novi Beograd: Osporeni modernizam, Beograd: Zavod

za udbenike, 2007, str. 261.
103 Ibid, str. 261.
104 Ibid, str. 220222.

76
svakog od buduih 200.000 stanovnika Novog Beograda biti iz-
graeno 25 kvadratnih metara zelene povrine.105 Tek s vreme-
na na vreme, pokretana je inicijativa da leva obala Save postane
sedite novih muzeja, sa sveanom pristupnom alejom.106 Me-
utim, ni jedan od predloenih muzeja nije bio u funkciji se-
anja na logor koji se tamo nalazio. U pitanju su bile iskljuivo
institucije posveene izgradnji novog duha i karaktera (poput
Muzeja revolucije) u kojima bi bile promovisane iste one vred-
nosti na kojima je kasnih etrdesetih bio zasnovan rad omladin-
skih brigada na Sajmitu.

Maketa budueg izgleda Novog Beograda:

na Sajmitu je predviena zelena povrina,
uz mogunost izgradnje objekata od kulturnog znaaja
105 Markovi, Jovan, Novi Beograd, 19481968. Beograd, Optina Novi Beo-
grad, str. 31.
106 Blagojevi, Ljiljana, Novi Beograd: Osporeni modernizam, op. cit., str.
224.

77
 Osim to je postojala tendencija da se ignorie ratna sud-
bina Starog sajmita, zaboravu je bila preputena i njegova pre-
dratna istorija. U zvaninoj literaturi o Novom Beogradu, nje-
gova izgradnja gotovo nikada nije predstavljena kao nastavak
nastojanja predratne generacije beogradskih preduzetnika da se
grad proiri na levu obalu Save. Niti je izgradnja Beogradskog
sajma 1937. prepoznata kao pretea najnovijeg projekta urbanog
razvoja prestonice. Na protiv, u socijalistikoj Jugoslaviji, progres
i modernizacija, vrednosti koje je nekada oliavalo Beogradsko
sajmite, smatrane su za iskljuivu odliku posleratnog drutva.
Dakle, 1948, a ne 1937. godina, oznaena je za nultu godinu
u razvoju Novog Beograda. Kako navodi Ljiljana Blagojevi, iz-
gradnja socijalistikog drutva, i Novi Beograd kao njegovo ote-
lotvorenje, polazi od tabula rasa situacije, koja sledi iz shvatanja
socijalizma kao postistorijskog, tanije supraistorijskog projekta
formiranja nove, progresivne savremenosti, nasuprot dekaden-
tnoj i reakcionarnoj prolosti.107 Shodno ovakvom stavu, u
zvaninim hronikama izgradnje Novog Beograda, koje su objav-
ljivane tokom ezdesetih i sedamdesetih, predratne inicijative
su isticane kao promaaj buroaskog drutva kojem su nedo-
stajale vizija, strunost i upornost, neophodne da se pripitomi
movarni teren severno od Beograda. U knjizi Novi Beograd
Novi Grad koju je povodom petnaeste godinjice svog postoja-
nja objavila Direkcija za izgradnju Novog Beograda, priznaje se
da je Beograd u periodu izmeu dva rata u svome naglom ali
stihijskom razvoju ispoljio izvesne tendencije i ka terenima na
levoj obali Save, ali se istie da je izgradnja Novog Beograda na
kraju svedena na to da je na najbliem moguem mestu, pored
mosta, izraeno sajmite dok je na samoj obali Save niklo div-
lje i bedno stambeno naselje.108 Tek posle uspeno ostvarene
narodnooslobodilake revolucije, stvoreni su uslovi za planski
107 Ibid, str. 262.
108 orevi, Aleksandar, Planiranje i izgradnja Novog Beograda, u Novi
Beograd Novi grad, Beograd, Direkcija za izgradnju Novog Beograda,
1961, str. 10. Slian tretman Sajmita nalazimo i u Radojkovi, Ljubica
Omladinske radne brigade na izgradnji Novog Beograda, 19471950 go-
dine, op. cit., str. 414.

78
razvitak i ispravljanje greaka iz prolosti. U knjizi Novi Beo-
grad, 19481968, koju je na dvadesetu godinjicu od poetka
izgradnje objavila Skuptina grada Beograda, Sajmite je najpre
okarakterisano kao delo gramzivih i korumpiranih beogradskih
preduzetnika i pekulanata, da bi kasnije bilo potpuno izbri-
sano iz predstave o istoriji novog grada. Prema autoru, Jovanu
Markoviu, kada su omladinske brigade stigle na levu obalu Save
1948, doekala ih je samo divljina i bedno naselje:
U toj ravnici, belasale su se vodene povrine, oko
kojih su se irile zelene povrine movarne vegetacije. U
gustiu trske i evara bilo je puno zmija i aba, riba i pi-
javica. Nad movarama su kruila jata ptica dizali su se
i sputali rojevi krvoednih komaraca i drugih insekata.
Vetar je razvejavao pesak i stvarao dinski reljef. Samo ne-
to kua i retke kolibe u movari i oko zemunskog aero-
droma, kao i bedno naselje Starog sajmita sa zloglasnim
logorom okupatora ukazivali su na prisustvo oveka u
tom prirodnom, negostoljubivom ambijentu. Put, kue i
aerodrom, bili su prvi vesnici osvajanja movare.109
U opisu leve obale Save, kojim dominira kontrast izmeu
novog i starog, izmeu savremenog urbanog ambijenta izgrae-
nog po meri oveka i negostoljubive i brutalne movarne div-
ljine oliene u prisustvu krvoednih komaraca, zmija i pijavica,
kao i ostatka logora, oigledno nije bilo mesta za prepoznavanje
predratne istorije nekadanjeg Beogradskog sajmita, i komplek-
sa zgrada koji je pre rata smatran za najvee dostignue jugoslo-
venske arhitekture.

Prekid radne akcije i dolazak umetnika na Sajmite

Entuzijazam s kojim su gradski zvaninici i omladinske
brigade pristupili izgradnji Novog Beograda u prolee 1948. nije
dugo potrajao. Petogodinji plan koji je Jugoslavija usvojila 1947.

109 Markovi, Jovan, Novi Beograd, 19481968, op. cit., str. 24.

79
u velikoj meri se oslanjao na zajmove i trgovinske sporazume sa
zemljama istone Evrope, pre svega SSSR-om. Razilaenje Tita
i Staljina 1948. i ekonomske sankcije koje su zemlje sovjetskog
bloka tada uvele Jugoslaviji dovele su do toga da veina ovih
sporazuma bude ponitena. Uglavnom preputena sama sebi i
manje velikodunim zajmovima sa zapada, Jugoslavija je ula u
period ekonomske nestabilnosti.110 Veina projekata koji nisu
bili od sutinske vanosti ukljuujui i izgradnju Novog Be-
ograda bili su obustavljeni, dok su resursi preusmereni u in-
frastrukturne projekte i poboljanje odbrambenih sposobnosti
zemlje, zbog bojazni od sovjetske invazije. Graevinski radovi
su obustavljeni 1950. i Omladinske brigade su napustile Sajmi-
te. Vie od pola decenije posle toga, izgraeni betonski kosturi
zgrada SIV-a i Hotela su [...] skoro avetinjski, trali nad peskom
pored Dunava.111
Nakon odlaska brigada, zgrade na Sajmitu iskoriene
su u praktine svrhe. Dok je Direkcija za izgradnju Novog Beo-
grada nastavila s radom u svojim kancelarijama u nekadanjem
Spasievom paviljonu, Maarski paviljon i manje zgrade podi-
gnute posle rata adaptirane su u stanove i dodeljene siromanim
porodicama kao socijalni smetaj. Kula i nekadanji Italijan-
ski, ehoslovaki i Turski paviljon dati su 1952. na korienje
Udruenju likovnih umetnika Srbije (ULUS). Unutranjost ovih
zgrada pretvorena je u skromne ateljee koji su dodeljeni mladim
umetnicima, od kojih su ih mnogi koristili i kao svoja prebivali-
ta. itava generacija umetnika, ne samo slikara i vajara kao to
su Mia Popovi, Olga Jevri, Boris Anastasijevi, Mario Maska-
reli, Vera Boikovi i drugi, ve i pisaca i knjievnih kritiara,
meu kojima se istiu Pavle Ugrinov i Borislav Mihajlovi Mi-
hiz, otpoela je svoje karijere a u mnogim sluajevima i svoj
odrasli ivot na mestu na kojem se za vreme okupacije nalazio
logor. U istom periodu, odreeni broj romskih porodica takoe
se naselio na Sajmitu, u nezakonitim udericama koje su ispu-
110 Lilly, Carol, Power and Persuasion: Ideology and Rhetoric in Communist
Yugoslavia 19441953, op. cit., str. 172.
111 Markovi, Jovan, Novi Beograd, 19481968, op. cit., str. 24.

80
nile prostor izmeu postojeih zgrada. Ubrzo je Sajmite zaraslo
u rastinje, koje je i danas u izobilju, to je navelo Miu Popovia
da lokaciju umetnike kolonije okarakterie kao skroviti zeleni
izmeu dva mosta.112
Dolazak umetnika na Sajmite tokom pedesetih godina
danas se esto posmatra kroz prizmu nostalgije kao dobrodola
transformacija prostora, koja je dala pozitivnu vrednost me-
stu ija je nedavna istorija obeleena smru i unitenjem.113 Ima
onih koji smatraju da je umetnika kolonija predstavljala lek
za ivu ranu Beograda prostor njegovog najveeg koncen-
tracionog logora.114 Sajmite se ponekad naziva i posleratnim
beogradskim Monmartrom, koga je 1954. proslavila jugoslo-
venska premijera Beketove drame ekajui Godoa.115 Poto je, iz
politikih razloga, skinuta s repertoara Beogradskog dramskog
pozorita (drama je okarakterisana kao izraz trulog, buroaski
dekadentnog pesimizma neprimerenog jugoslovenskom mi-
ljeu) predstava je subverzivno i polu-tajno izvedena jedne olujne
veeri u ateljeu umetnika Mie Popovia, na prvom spratu neka-
danjeg Italijanskog paviljona.116 O ciganskoj boemiji Sajmita
pedesetih godina u svojoj autobiografiji pie i Borislav Mihajlo-
vi gde opisuje svakodnevno druenje umetnika i pijanih laa-
ra, probisveta, Cigana, prostitutki i ljudskog taloga to ga je grad
izbacivao na obalu reke i jo nepostojeeg Novog Beograda.117
112 Gligorijevi, Milo, Odgovor Mie Popovia, Beograd, Nezavisno izdanje,
1983, str. 77. Videti i i opis Sajmita pedesetih u Nicolas Bouvier, The
Way of the World, London, Eland, 1992.
113 Konzervatorski elaborat za rekonstrukciju prostora i zgrada logora Saj-
mite u Beogradu 1989, Arhiv Zavoda za zatitu spomenika kulture
Grada Beograda, dosije SK204, str. 56., videti i Velmar-Jankovi, Svetla-
na, Prekretnica u Beogradsko Staro Sajmite 3+1, op. cit., str. 17.
114 Luki, Milan, Povratak embrionu, Beogradsko Staro Sajmite 3+1, str. 41.
115 Gligorijevi, Milo, Odgovor Mie Popovia, op. cit., str. 7677. Janakova-
Gruji, Mare, Staro Beogradsko Sajmite, Beogradsko Staro Sajmite
3+1, op. cit., str. 50.
116 Mihajlovi, Borisav, Autobiografija o drugima, Beograd, Evro-gunti,
2008, str. 304305.
117 Ibid.

81
 Na irenje danas sve rasprostranjenijeg, romantizovanog
pogleda na umetniku koloniju i njen znaaj uticao je, sasvim
sigurno, protok vremena i enja kod nekih svedoka tog perioda
za boemskim ivotom iz mladosti. Iako zahvalni za prostor koji
su im dodelile gradske vlasti i Udruenje likovnih umetnika,
veina umetnika je, u to vreme, Sajmite ipak videla kao usa-
mljeno i naputeno mesto kome je bilo veoma teko udahnuti
duu.118 tavie, Sajmite se od samog poetka smatralo za pri-
vremeno reenje (Pavle Ugrinov ga je opisao kao kakav-takav
kutak za rad), i zato je veina umetnika koji su tamo imali svoje
ateljee nastojala da se prvom prilikom preseli na pogodniju lo-
kaciju. ak i Borislav Mihajlovi priznaje da se u oronulu kulu
i poluraspadnute paviljone predratnog Beogradskog sajmita u
kojoj su stanovnici delili zajedniko kupatilo i WC uavac,
doseljavala samo poetnika boemska sirotinja koja nije imala
gde.119 Svest da ive na prostoru nekadanjeg logora svakako je
uticala na elju da se Sajmite napusti. Slikarka Vera Boikovi-
Popovi, koja je ivela u umetnikoj koloniji sa svojim suprugom
Miom Popoviem kasnije se priseala kako su mladi umetnici
bili opsednuti mirisom smrti u ambijentima svojih radnih me-
sta, priinjavalo im se da uju vapaje, krike i udne zvuke. Kada
se, tokom ezdesetih ukazala prilika za odlazak, veina umetni-
ka je napustila Sajmite.120 Nije sluajno da su upravo ti koji su
se prvi odselili sa Sajmita zadrali i najlepe uspomene na ovaj
prostor. Oni koji su ostali nastavili su da trae da budu preseljeni
u manje zaputene i nehigijenske prostorije, predstavljajui se
ne kao glavni nosioci dobrodole transformacije prostora ve
kao muenici koji su proveli po dvadeset godina u hladnoi i
vlazi i koji zbog nedostatka minimalnih uslova za rad ne mogu
da se u potpunosti posvete umetnosti.121
Nevolje umetnika, kao i lokalnog stanovnitva, oteane su
injenicom da su, dugorono, bivi paviljoni bili predvieni za rue-

118 Ugrinov, Pavle, Tople pedesete, Beograd, Nolit, 1990, str. 13.
119 Mihajlovi, Borisav, Autobiografija o drugima, op. cit., str. 304.
120 Umetnici ostaju na Sajmitu?, Novi Beograd, br. 131, 15. jun 1970, str. 5.
121 Ibid, Bre slava nego atelje, Novi Beograd, br. 148, 16. april 1971, str. 13.

82
nje. To je znailo da u zgrade nisu ulagana nikakva sredstva i da su
one postepeno propadale. Iz godine u godinu, priseao se kasnije
Pavle Ugrinov, stanje kolonije bivalo je sve bednije i bednije.122
U vreme postojanja umetnike kolonije, obala Save kod
Sajmita postala je i popularno kupalite koje su tokom letnjih
meseci poseivali stanovnici jugoslovenske prestonice. Nikola
Buvije, francuski putopisac koji je 1953. boravio u Beogradu i
tom prilikom odsedao u jednom od ateljea na Sajmitu, navodi
da su mu pri prvom jutarnjem kupanju drutvo pravile krave
zalutale u oblinje dbunje, devojica s maramom koja je uvala
guske i skitnica prekrivena novinama koja je spavala u rupi u
pesku.123 Meutim, u toku toplih letnjih dana, na kupalite bi
se kasnije sjatilo na hiljade kupaa, za koje su izgraene beton-
ske svlaionice i tuevi. Na travnatom terenu nadomak Sajmita
niklo je i fudbalsko igralite, koji su koristila dva lokalna klu-
ba, Novi Beograd i manje poznati tim Zanatlije u kome su
uglavnom igrali lokalni momci.

Savsko kupalite na obodu Starog sajmita, 1963.

122 Ugrinov, Pavle, Staro Sajmite, op. cit., str. 7.
123 Nicolas Bouvier, The Way of the World, op. cit., str. 18.

83
 Izgradnja Novog Beograda obnovljena je 1956. godine.
Zgrade zapoete 1948 sedite Saveznog izvrnog vea i Hotel
Jugoslavija zavrene su do sveanog otvaranja Prvog samita
nesvrstanih zemalja koji je odran u Beogradu 1961. godine. Ne-
posredno posle toga poeli su radovi na stambenim zgradama, u
skladu s idejnim reenjem centra Novog Beograda koji je usvo-
jen 1960. godine.124 Omladinske brigade se, meutim, nikada
nisu vratile na Sajmite. Jo krajem etrdesetih postalo je jasno
da se gradnja visokih betonskih zgrada na peskovitom terenu
ipak ne moe poveriti nekvalifikovanoj radnoj snazi. U drugoj
fazi izgradnje Novog Beograda zaposleni su iskljuivo kvalifiko-
vani zidari, za koje nije bila potrebna radnika kolonija poput
one u kojoj su nekada obitavale omladinske brigade.125
Jo jedna znaajna promena na Sajmitu tokom ezdesetih
bio je nestanak romske populacije. U jesen 1960. godine grad-
ske vlasti su naruile ruenje romskih uderica, iji su stanov-
nici preseljeni u naselje Ledine, nedaleko od Surina.126 Odluka
o preseljenju Roma nije bila prvenstveno motivisana eljom da
se pobolja ivotni standard socijalno najugroenijih stanovni-
ka Sajmita, ve je predstavljala deo ire kampanje ulepavanja
grada pred Prvi samit nesvrstanih. Potencijalno kompromitujui
prizori koji bi kod stranih dravnika i novinara mogli da stvo-
re utisak da u socijalistikoj Jugoslaviji ima siromatva morali
su biti uklonjeni, pogotovu sa Sajmita koje je bilo vidljivo s Ka-
lemegdana i, to je jo vanije, s novoizgraenog Brankovog mo-
sta koji je spajao Novi Beograd s centrom grada. Pavle Ugrinov
navodi takoe da su u to vreme prvi i poslednji put ofarbane
fasade zgrada na Sajmitu, da je uklonjen otpad i proiene sta-
ze, sve kao deo velike operacije minkanja Beograda.127 Zatim
su objekti na Sajmitu jo jednom preputeni zubu vremena, u
iekivanju ruenja.

124 Izmeu 1961. i 1965, na Novom Beogradu izgraeno je oko 10.000 stano-
va. Markovi, Jovan, Novi Beograd, 19481968, op. cit., str. 62.
125 Ljiljana Blagojevi, Novi Beograd: Osporeni modernizam, op. cit., str. 265.
126 Cvetan Slepev, Purpurna reka: Ispovest deaka sa Save, Beograd, Narod-
na knjiga, 2003, str. 37.
127 Pavle Ugrinov, Vesele pedesete, op. cit., str. 390.

84
Glava 5

Prvi koraci ka memorijalizaciji Sajmita:

Od obeleavanja grobnica
do prve spomen ploe
Odsustvo seanja na traginu istoriju Sajmita, koje je obe-
leilo period neposredno posle Drugog svetskog rata nije bilo
uzrokovano iskljuivo lokalnim kontekstom i injenicom da je
prostoru na kome se nalazio logor namenjena nova uloga u ra-
zvoju glavnog grada. Sve do ezdesetih godina, ni na drugim me-
stima u Jugoslaviji na kojima su se tokom Drugog svetskog rata
nalazili nacistiki ili ustaki koncentracioni logori nisu se gradila
spomen obeleja. Na primer, Logor Banjica, mada je odmah po-
sle osloboenja proglaen za simbol stradanja partijskih aktivista
i lanova pokreta otpora u Srbiji, nastavio je da funkcionie kao
zatvor sve do 1948, kada je zgrada u kojoj se nalazio predata na
korienje Jugoslovenskoj narodnoj armiji. Narednih petnaestak
godina nikome nije padalo na pamet da u toj zgradi napravi mu-
zej. Isto vai i za Jasenovac, gde su ostaci najveeg logora u Jugo-
slaviji, ba kao i na Sajmitu, iskorieni kao sekundarne sirovine
i ugraeni u objekte u okolnim naseljima, da bi potom ostali
naputeni, sve do ezdesetih godina kada je ureeno memorijal-
no podruje i otkriven reprezentativni spomenik.128
Za ovakav odnos posleratnog jugoslovenskog drutva pre-
ma logorima postoji nekoliko razloga. Neposredno posle rata,
komemorativne aktivnosti u zemlji bile su uglavnom usmerene
na otkrivanje i adekvatno obeleavanje grobova palih boraca.
Savez boraca narodnooslobodilakog rata, koji je od osnivanja

128 Videti Mataui, Nataa, Jasenovac 19411945: Logor smrti i radni logor.
Jasenovac, Javna ustanova Spomen-podruje Jasenovac, 2003.

85
1947. bio glavni kreator, agitator i uvar zvaninog seanja na
rat, usmerio je svoju panju na one koji su svojom reenou,
svojom neustraivou i ljubavlju za slobodu dali ivote u bor-
bi protiv inostranih osvajaa i domaih izdajnika.129 U naim
planinama i dolinama navodi se u saoptenju s prvog kongresa
Saveza boraca, na popritima borbi gdje se reavala sudbina
naih naroda, nalaze se njihovi esto neobiljeeni grobovi.130
Dakle, kao prioritet je oznaena potreba da se grobovi bora-
ca, rasuti po umama, poljima, i planinama pronau i obele-
e, makar i skromno, i da se bar provizorno ograde i zatite od
skrnavljenja i propadanja.131 Borci su se posebno zalagali da
se posmrtni ostaci poginulih boraca prikupe i sahrane na spo-
men groblja, u zajednike grobnice ili spomen kosturnice koje
bi bile pretvorene u mesta seanja i gde bi njihov junaki pod-
vig postao mono sredstvo vaspitanja. Primat koji je davan
palim borcima postao je jo izraeniji posle sukoba izmeu Tita
i Staljina, kada je poela da se potencira nova vizija narodno-
oslobodilake borbe kao autohtonog jugoslovenskog projekta
lienog vee uloge Crvene armije i Komunistike partije Sovjet-
skog Saveza. U tom kontekstu, obesmrivanje narodnih hero-
ja i palih boraca kroz proslave i obeleavanja znaajnih doga-
aja i linosti iz NOB-a, formiranja ratnih jedinica, osloboenja
pojedinih mesta, i dr. dobile su na znaaju, dok su logori, kao
mesta stradanja zapostavljeni.132 Kako primeuje istoriarka
Hajke Karge (Heike Karge) na primeru Jasenovca, koncentra-
cioni logori nisu bili funkcionalni u preovlaujuem diskursu
javnog seanja, s obzirom da se nisu uklapali u veliki narativ o
129 Bergholz, Max, Meu rodoljubima, kupusom, svinjama i varvarima.
Spomenici i grobovi NOR-a, 19471965, u Kemberovi, Husnija, 60 go-
dina of zavretka Drugog svjetskog rata kako se seati 1945. godine, Sara-
jevo, Institut za istoriju, 2006, str. 78. Jovi, Stojan, etrdeset godina SUB-
NOR-a Srbije, Beograd, etvrti jul, 1989, str. 119. Savez boraca NOR-a je
1961. preimenovan u Savez udruenja boraca NOR-a, od kada se koristi
skraenica SUBNOR.
130 Jovi, Stojan, etrdeset godina SUBNOR-a Srbije, op. cit., str. 119.
131 Ibid, str. 146.
132 Ibid, str. 140.

86
velianstvenom otporu ili podjednako velianstvenoj partizan-
skoj borbi.133
Takoe, onima koji su posle rata kreirali seanje na heroj-
ski otpor jugoslovenskih naroda, bilo je jasno da u logore nisu
zatvarani samo simpatizeri NOB-a, ve i civili, meu kojima je
bilo mnogo onih koji nisu bili preterano naklonjeni komunisti-
kom pokretu, zatim pripadnici etnikog pokreta, predstavnici
buroazije, i obini kriminalci. Osim toga, postojala je svest
da je i meu zarobljenim partizanima ili skojevcima u logorima
bilo nepatriotskog dranja, da je bilo onih koji su poklekli pod
udarcima pendreka i drugim nainima muenja i izdali drugove.
Prema tome, nisu svi u logorima smatrani za podjednako vredne
panje i potovanja.
Iz ovoga, meutim, ne treba izvoditi zakljuak da su oni
koji su stradali u logorima bili potpuno izbrisani iz seanja.
Postojao je jedan vid istorije nacistikih kazamata koji nije bio
problematian iz perspektive onih koji su u zemlji bili zadu-
eni za kreiranje seanja na Drugi svetski rat. U pitanju su bili
oni koji su u logorima izgubili ivot. Patriotski status stradalih
logoraa nije se mogao dovesti u pitanje a njihov ivotni put,
dranje u logoru i uzrok smrti mogli su se, po potrebi i bez
mnogo potekoa, reinterpretirati u skladu s dominantnom he-
rojskom kulturom seanja.
Sajmite predstavlja dobar primer takvog pristupa uspo-
meni na rtve koncentracionih logora. U posleratnom periodu,
veinu komemorativnih aktivnosti vezanih za dogaaje iz perio-
da NOB-a organizovali su lokalni organi, pre svega ogranci Save-
za boraca narodnooslobodilakog rata. Svako mesto, optina ili
grad u zemlji imali su sopstveni memorijalni kalendar i znaajne
datume kada je odavana poast lokalnim narodnim herojima i
kada su organizovane posete istorijski znaajnim mestima. Dru-
gim reima, svaki deo zemlje imao je sopstvenu revolucionarnu
133 Karge, Heike, Mediated remembrance: local practices of remembering
the Second World War in Titos Yugoslavia, European Review of History
16 (1), 2009, str. 55.

87
prolost vrednu priseanja. Tokom 1949, beogradske vlasti su
na levoj obali Save osnovale deseti gradski rejon, koji je 1952.
preimenovan u optinu Novi Beograd. S obzirom na to da je to-
kom Drugog svetskog rata vei deo desetog rejona jo uvek bio
nenastanjen i da se sastojao od peanih movara i malobroj-
nih zaselaka ili naselja, bilo je malo upotrebljive revolucionar-
ne prolosti o kojoj se moglo govoriti. Izuzev, naravno, logora
Sajmite.
U leto 1951, kada je, povodom desete godinjice od po-
etka antifaistike borbe u Srbiji, pokrenut prvi talas znaajnih
komemorativnih aktivnosti u Beogradu, udruenje boraca dese-
tog beogradskog rejona, u potrazi za svojom revolucionarnom
prolou, okrenulo se Sajmitu. Te godine, rtve su dobile prvi
spomenik, ali ne na mestu na kojem se nalazio logor, ve neko-
liko kilometara dalje, u naselju Beanija; tamo je, u decembru
1944, Dravna komisija za ratne zloine otkrila nekoliko masov-
nih grobnica gde su tokom 1943. sahranjivane rtve sa Sajmita.
Spomenik, kojem je dat naziv Partizansko groblje, nosio je sle-
dei natpis:
U vreme od 1941. do osloboenja Beograda fai-
stiki okupator je na ovom mestu, posle zverskog muenja
u logoru na Sajmitu streljao preko 8000 najboljih sinova
i keri nae zemlje, koji su dali svoje ivote kao doprinos
herojskoj borbi naroda Jugoslavije za slobodu i nezavi-
snost nae otadbine.
7. jula 1951. Beograd Savez boraca NO rata
X rejona grada Beograda
Ovaj natpis karakteristian je iz vie razloga. Prvo, iako
su rtve prihvatnog logora koje su sahranjene na Beaniji vei-
nom bili civili i taoci iz NDH, a ne partizani, u natpisu se koristi
terminologija koja je obino bila rezervisana za narodne heroje,
pale borce i one koji su poginuli u borbi, dakle za najbolje si-
nove i keri, koji su dali svoje ivote za slobodu. Drugo, mada
je meu ekshumiranim leevima bilo malo onih s prostrelnim

88
ranama veina je stradala od batina, bolesti ili iznemoglosti
za rtve se na spomeniku naglaava da su streljane, to ta-
koe aludira na njihovu herojsku smrt. Uostalom i sam naziv
spomenika Partizansko groblje rtve Sajmita vezuje za
narodnooslobodilaku borbu. Konano, zanimljivo je i to da je,
iako je na mestu gde je postavljen spomenik, est godina ranije
iskopano ukupno 3.600 tela, na ploi je naveden broj od 8.000
rtava. Uzrok ove greke nije poznat, ali je ona u skladu s tada
preovlaujuem tendencijom da se preuveliava broj rtava, po-
gotovu palih heroja.
Slina ema bila je uoljiva i u Jajincima, gde je, istog
dana kada je otkriven spomenik na Beaniji, odran centralni
komemorativni dogaaj u Beogradu. Odmah posle osloboenja,
stratite u Jajincima, gde su streljani logorai s Banjice postalo
je simbol heroizma i stradanja rtava ovog logora.134 Ba kao u
sluaju Sajmita, jedini aspekt istorije banjikog logora vredan
seanja bila je herojska smrt rtava. Iako su Jevreji sa Sajmita
ugueni u duegupki u prolee 1942. njih oko 6.300 ena, dece
i starih takoe bili sahranjeni u Jajincima, njihova sudbina nije
bila obeleena ili na bilo koji nain spomenuta. Spomenik koji je
tog dana otkriven, reljef umetnika Stevana Bodnarova, prikazao
je samo odrasle figure rtve logora na Banjici koje prkosno
stoje pred streljakim vodom oekujui herojsku smrt. Spoj he-
rojskog otpora i stradanja bio je jedini aspekt zbivanja u logoru
koji je u to vreme obeleavan.
Tokom 1957. podignut je i drugi spomenik rtvama Saj-
mita, na groblju u Zemunu, gde je 1944. otkrivena masovna
grobnica s jo 6.500 rtava prihvatnog logora. Spomenik u Ze-
munu, za razliku od onog na Beaniji, nosi jednostavniju po-
ruku: posveen je rtvama faistikog terora, bez bilo kakvih
specifinih odrednica o patriotizmu rtava ili okolnostima u
kojima su stradali. Nije iskljueno da su, voeni navodima u
nekim od publikacija Dravne komisije za utvrivanje zloina
134 Samo nekoliko dana posle osloboenja Beograda 20. oktobra 1944, u
Jajincima su vence poloili generali Vladimir Ivanovi danov i Peko
Dapevi.

89
okupatora, inicijatori ovog spomenika lanovi Saveza boraca
optine Zemun pogreno pretpostavili da su na ovom mestu
sahranjeni Jevreji sa Sajmita, te je zato izostala ideoloka po-
ruka slina onoj na natpisu u Beaniji. U svakom sluaju, ovaj
spomenik je odraavao isti dominantni trend udaljavanja sea-
nja od same lokacije logora. Glavna mesta kolektivnog pamenja
bila su grobovi rtava bilo partizana ili rtava faizma ali
ne i sami logori.
U vreme kada su se, 1957. godine, obavljale zavrne pri-
preme za ureenje spomenika na Jevrejskom groblju u Zemunu,
pokrenuta je prva inicijativu da se dostojno obelei i trea loka-
cija za koju je Anketna komisija za ispitivanje zloina poinjenih
na Sajmitu pretpostavljala (u ovom sluaju pogreno) da sadri
tela rtava ovog logora. Komisija za obilazak grobova streljanih
rodoljuba (koja je u to vreme postojala u okviru Gradskog od-
bora Saveza boraca) obila je grobnicu kod Trostrukog Surduka
izmeu Beanije i Surina gde je u martu 1945. pronaeno 240
leeva. Tom prilikom je i utvreno da je mesto potpuno zapu-
teno i da su u grobnici lisice iskopale jamu i kroz nju izbacuju
delove kostura nesrenih rtava.135 Iako je ureenje ove grob-
nice oznaeno kao prioritet, Trostruki Surduk ekao je na prvi
spomenik jo sedam godina. Tek poto je poetkom ezdesetih u
blizini izgraeno naselje Ledine ono isto u koje su tada dose-
ljeni Romi sa Sajmita Udruenje boraca NOR-a Optine Novi
Beograd postavilo je spomen plou. Ono to je posebno zani-
mljivo u vezi s ovim spomen obelejem jeste to da su na ploi
uklesani znatno drugaiji podaci o rtvama od onih navedenih
u zapisniku s ekshumacije iz marta 1945. Ekshumacijom je utvr-
eno da je na ovom mestu streljano 240 odraslih mukaraca dok
je na spomen ploi ispisan sledei tekst:
Na ovom mestu, februara 1942. godine, okupa-
tor je streljao 350 rodoljuba Jevreja. Meu streljanima

135 Izvetaj o stanju groblja, masovnih raka i pojedinanih grobova strelja-

nih pripadnika NOB-a, 4. april, 1957, IAB, Fond Gradskog odbora Save-
za boraca NOR-a Beograda, Inv. br. k.95, str. 2.

90
 je najvie ena i dece, koji su pali kao rtve faistikog
zloina.
Udruenje borakih organizacija NOR-a Optine Novi
Beograd, 20. oktobar 1964.
Izvor ovih podataka nije poznat, ali to svakako nije bio ni
prvi ni poslednji put da se licitira brojem, poreklom i sudbinom
rtava Drugog svetskog rata i da se iznose proizvoljni podaci bez
bilo kakvog nastojanja da se istorijsko seanje zasniva na doku-
mentovanim injenicama i materijalnim dokazima. I u izvetaju
Komisije za obilazak grobova streljanih rodoljuba iz 1957. godi-
ne su navedeni veinom pogreni podaci, mada se za njih tvrdi
da su provereni: tvrdi se da su kod Trostrukog Surduka sa-
hranjeni starci, ene i deca pohvatanih Jevreja za nekakvu od-
mazdu u oktobru 1941. godine i da ukupan broj sahranjenih
na ovom mestu iznosi ak oko 450.136 Ako se uzmu u obzir
ove i druge proizvoljne procene koje su bile u opticaju u to vre-
me, nije iskljueno da je broj od 350 rtava uklesan na spomen
ploi usvojen kao iznos koji se nalazi izmeu 240 i 450, a da
je podatak o enama i deci i premetanje datuma streljanja s
oktobra 1941. na februar 1942. proiziao iz pretpostavke da
mora da postoji veza izmeu streljanja u Ledinama i oblinjeg
logora Sajmite, gde su tek od decembra 1941. bile zatoene Je-
vrejke i njihova deca. Jedina stvar u koju ne treba uopte sum-
njati jeste da su materijalni dokazi izvedeni iz ekshumacije 1945.
ignorisani, a podaci urezani u spomen plou bazirani na pukom
nagaanju. Uostalom, za pokrovitelje spomenika ovakvi detalji
bili su od sekundarnog znaaja. Svrha spomenika bila je da se
novoosnovanoj Mesnoj zajednici Ledine podari revolucionarna
prolost i kreira mesto seanja na kome e njeni itelji obelea-
vati znaajne datume i seati se stradanja rodoljuba u vreme
narodnooslobodilakog rata.137
136 Ibid. Ovaj broj spominje se i u jednom izvetaju Optinskog odbora SB-
NOR-a Zemuna iz 1954. godine. (videti u JIM K24, f2, d 13).
137 Greka na spomen ploi nije do danas ispravljena. Videti Byford, Jo-
van, Proputena prilika, Peanik, http://www.pescanik.net/content/
view/2476/130/.

91
 Prva spomen
obeleja rtvama
Sajmita:
Beanija (1951),

Zemunsko groblje
(1957),

naselje Ledine
(1964)

92
Osnivanje Sekcije bivih politikih zatvorenika,
deportiraca i interniraca i poeci seanja
na logor na Sajmitu
Odnos ire javnosti i zvaninih institucija prema kon-
centracionim logorima poeo je da se menja tokom ranih ez-
desetih, poto je u okviru udruenja boraca formirana Sekcija
bivih politikih zatvorenika, deportiraca i interniraca. Od tada,
gotovo sve inicijative za obeleavanje logora u Srbiji potekle su
od lanova ove asocijacije. Odluka o osnivanju prvog zvaninog
udruenja logoraa u Jugoslaviji doneta je na Treem kongresu
Saveza boraca koji je odran u Ljubljani u aprilu 1955. U zva-
ninom saoptenju s kongresa navedeno je da ova odluka odra-
ava potrebu da se pojaa aktivnost ove kategorije boraca na
oivljavanju njihovih borbenih tradicija, prikupljanju istorijske
grae, obeleavanju znaajnih mesta i grobova, povezivanju sa
srodnim organizacijama u inostranstvu i voenje brige o njiho-
vim socijalno ekonomskim problemima.138 Slina formulacija
iznesena je tri godine kasnije u odluci Centralnog odbora Saveza
boraca NR Srbije kojom je Sekcija bivih politikih zatvorenika,
interniraca i deportiraca formirana na nivou Srbije.
Glavni razlog za formiranje Sekcije bivih zatoenika bio
je pre svega praktine prirode. U Jugoslaviji je 1959. godine stu-
pio je na snagu novi Zakon o penzijskom osiguranju koji je obez-
beivao odreene beneficije veteranima narodnooslobodilakog
rata. Ove beneficije, pre svega priznavanje staa u dvostrukom
trajanju, odnosile su se samo na period uea u oruanoj borbi
ili revolucionarnom pokretu pre rata, ali ne i za vreme provede-
no u zarobljenitvu. Meu lanovima SBNOR-a koji su bar deo
okupacije proveli u logorima, ovo se uinilo kao nepravda pa
su sredinom pedesetih, u vreme dok je zakon jo bio u razradi,
pokrenuli inicijativu da boravak u logoru bude prepoznat kao
deo narodnooslobodilake borbe i oruanog ustanka. Osnivanje

138 III kongres SUBNOR-a Jugoslavije, Beograd, Crvena zvezda, 1955, str.
5961.

93
Sekcije, i formiranje nove kategorije boraca u okviru SBNOR-a
bio je rezultat uspenog lobiranja bivih logoraa. Prvenstveni
zadatak Sekcije bio je, dakle, reavanje beneficiranog staa lju-
dima koji su bili na liniji NOP-a i u najteim uslovima.139
Sekcija u ijem nazivu je jasno izraeno da okuplja pre sve-
ga politike zatoenike, nije bila preterano inkluzivno udruenje.
Sastojala se skoro iskljuivo od boraca narodnooslobodilakog
rata tj. od zarobljenih partizana i aktivista Komunistike par-
tije koji su u odreenom trenutku tokom rata bili deportovani
u koncentracione logore i koji su u vreme osnivanja Sekcije ve
bili lanovi Udruenja boraca na osnovu vremena provedenog
u borbi pre hapenja ili u nekim sluajevima nakon bekstva. I
pored strogih kriterijuma za lanstvo, osnivanje ovog udruenja
nije nailo na opte odobravanje, budui da je dobar deo lanstva
SBNOR-a bive zatoenike video kao borce drugog reda. Kao i
u drugim delovima istone Evrope, oni koji su preiveli koncen-
tracione logore esto su posmatrani s dozom sumnje i podozre-
nja, kao da je njihovo hapenje bilo znak nedostatka hrabrosti a
opstanak u logoru moda rezultat saradnje s okupatorima, ak
i izdaje drugova.140 Stoga je bilo mnogo onih koji su insistirali
da Savez boraca ostane boraka organizacija, i da bi u njegove
redove trebalo i ubudue primati iskljuivo na osnovu staa na
ratitu, a ne u zarobljenitvu. Smatrali su da logorai treba da se
udruuju preko mnogo manje prestinog Socijalistikog saveza
radnog naroda Jugoslavije, i da ne zasluuju beneficije rezervisa-
ne za preivele ratnike.
Svesni da se njihov patriotski kredibilitet dovodi u pita-
nje, Sekcija bivih politikih zatvorenika, interniraca i deporti-
raca najvei deo svoje delatnosti usmerila je na predstavljanje
logora kao mesta otpora, gde se stotine hiljada Jugoslovena
borilo na svoj nain u posebnim uslovima, kroz politiki rad,
bekstva i zajedniki otpor protiv logorskog reima i raznih

139 Jovi, Stojan, 40 godina SUBNOR-a Srbije, 19481988, op. cit., str. 222.
140 Karge, Heike, Mediated remembrance: local practices of remembering
the Second World War in Titos Yugoslavia, op. cit., str. 55.

94
provokatora.141 Oivljavanje borbenih tradicija interniraca
i prikupljanje istorijske grae o mestima njihovog stradanja
predstavljao je, prema tome, nain da se zatoenitvo predstavi
kao sastavni su deo narodnooslobodilake borbe i narodnoo-
slobodilakog pokreta, i time se za preivele izdejstvuje mesto u
kulturi seanja koja je privilegovala borbu, a ne stradanje.142
U Srbiji, polazna taka republikog ogranka Sekcije bila
je injenica da o logorima koji su se nalazili na teritoriji te re-
publike nedostaje bilo kakva literatura. Na Osnivakoj konfe-
renciji, Sajmite je istaknuto kao posebno drastian primer. Iako
se radi o logoru koji je po broju ljudi koji su kroz njega pro-
li u toku dve i po godine njegovog postojanja bio najvei logor
na podruju Srbije, navodi se u referatu s konferencije, sem
Saoptenja Dravne komisije za utvrivanje zloina okupatora
broj 87 i knjige Zloini faistikih okupatora i njihovih pomagaa
protiv Jevreja u Jugoslaviji [koju je 1952. objavio Savez jevrejskih
optina Jugoslavije] nismo nali nikakvih drugih lanaka ni pi-
sanih radova. Takoe, niim nisu obeleene zgrade i mesta gde
je bio ovaj veliki logor.143 Ovaj zakljuak nije bio u potpunosti
taan, poto su jo 1954. godine objavljeni memoari jednog od
preivelih logoraa, Vlastimira Popovia a vie tekstova posvee-
nih Sajmitu objavljeno je i u Politici i Borbi posle osloboenja,
pogotovu u vreme ekshumacija masovnih grobnica i suenja
ratnim zloincima.144 Pa ipak, s obzirom da je do tog vremena
tampano na hiljade bibliografskih jedinica o NOB-u i radni-
kom pokretu, primedba o nedostatku literature o Sajmitu bila je
na mestu. lanovi Sekcije ukazali su i na nepostojanje spomen
obeleja na mestima gde su se nalazili drugi logori u Srbiji, po-
put Banjice, apca, Smederevske Palanke i drugih. Logor Crveni

141 Referat podnet na I republikoj konferenciji Sekcije bivih politikih

zatvorenika, interniraca i deportiraca za NR Srbiju, odranoj u Beogra-
du 28. juna 1959. godine, IAB, Fond GO SBNOR-a Beograda, Inv. br. k.
65, str. 2.
142 Ibid.
143 Ibid, str. 4.
144 Popovi, Vlastimir, Ni, Sajmite, Trepa, Beograd, Prosveta, 1954.

95
krst u Niu bio je zapravo jedini u republici koji je u to vreme
bio obeleen, dodue jednom neprikladnom spomen ploom,
i malom piramidom gde se svake godine na dan 12. februara
polau venci i odravaju prigodne sveanosti. Ovaj izuzetak se
moe objasniti injenicom da je 12. februara 1942. grupa zatoe-
nika organizovala proboj iz nikog logora. Ovaj dogaaj kasnije
je uvrten u istoriju narodnooslobodilakog pokreta u Niu kao
primer oruane borbe i otpora okupatoru, tako da je mala pi-
ramida obeleavala pre svega heroizam zarobljenih partizana i
komunista, ali ne i stradanje zatoenika u samom logoru.
Nedostatak literature o logorima naveo je lanove Sek-
cije da kao prioritet postave prikupljanje i evidentiranje svog
materijala koji se nalazi kod pojedinaca, a odnosi se na ivot i
borbu u zatvorima i logorima. Zadatak prikupljanja grae na
sebe su preuzele grupe formirane prema logorima, odnosno
zatvorima.145 Poto prikupi potreban materijal, svaka grupa
je trebalo da predloi Savezu boraca mesta koja treba obe-
leiti, kao i nain na koji oni smatraju da treba da se obelee
ova mesta. Takoe je navedeno da bi neku of logorskih zgra-
da u Beogradu trebalo pretvoriti u specifian muzej, u kome
bi omladina mogla da vidi kako su mueni i ubijani nai borci
i rodoljubi.146 Ovo je bila prva zvanina inicijativa vezana za
obeleavanje logora u Srbiji, i prvi predlog za otvaranje muzeja
posveenog stradanju u njima.
Preiveli sa Sajmita formirali su sopstvenu grupu 1960.
godine sa seditem u Beogradu. Godinu dana kasnije, grupa
je brojala 198 lanova, to nije mali broj ako se uzmu u obzir
striktni kriterijuma za lanstvo, tj. injenica da su primani samo
oni koji su u zatvore i logore dopali neposredno se borei ili
izvravajui zadatke NOP-a, i za koje se moglo dokazati da su
145 Zakljuci Osnivake konferencije Sekcije bivih politikih zatvorenika,
interniraca i deportiraca za Narodnu Republiku Srbiju. Beograd 28. juna
1959. godine, IAB, Fond GO SBNOR-a Beograda, Inv. br. k. 65.
146 Referat podnet na I republikoj konferenciji Sekcije bivih politikih za-
tvorenika, interniraca i deportiraca za NR Srbiju, odranoj u Beogradu
28. juna 1959. godine, op. cit., str. 12.

96
u zarobljenitvu pokazali dobro dranje.147 Takoe, poto je
grupa delovala u okviru Republikog Saveza boraca, njena ak-
tivnost bila je ograniena na preivele logorae s teritorije repu-
blike Srbije. Ovo je znaajno ako se uzme u obzir da je najvei
broj logoraa interniranih na Sajmitu tokom 1942. i 1943. bio s
teritorije Hrvatske. Meu lanovima Grupe, naravno, nije bilo ni
Jevreja, niti se bilo gde u zapisnicima sa sastanaka uopte spomi-
nje da bi Jevrejsku zajednicu na bilo koji nain trebalo ukljuiti
u prikupljanje materijala o logoru.
Narednih godina, seanje na logor Sajmitu kreirao je uski
kruok posveenih pojedinaca, meu kojima su najistaknutiji
bili Boko Novakovi, Mihajlo Berberijan, Radomir Geri, Rajko
Tomovi, Sinia Katani, Josip ener, Olga Velikovi Nikoli
i Anelko Angeloski. Zanimljivo je da su se predvodnici udru-
enja bivih logoraa Sajmita dobro poznavali jo iz vremena
zatoenitva. Geri, Katani, Tomovi i Angeloski radili su u lo-
gorskoj ambulanti. Mihajlo Berberijan bio je zaposlen u logor-
skoj kartoteci, gde je radio i Dmitrainovi koji je kasnije preme-
ten u magacin, gde je upoznao Novakovia.148 ener je radio u
krojanici poto ga je tamo, preko veze, postavio Novakovi, koji
je poznavao Olgu Velikovi Nikoli preko partijskih veza.149
Svi oni su na Sajmite dovedeni kao simpatizeri partizanskog
pokreta i komunistike partije, tako da su preko SBNOR-a na-
stavili da odravaju kontakt i posle rata, da bi ezdesetih godina
postali okosnica Grupe za Sajmite i na sebe preuzeli zadatak
da izdejstvuju da se ovaj logor adekvatno obelei.150 Meutim, u
tom zalaganju nisu uvek imali oekivanu podrku drugih prei-
velih logoraa. U jednom izvetaju Gradske konferencije Sekcije
147 Videti Mili, Miodrag, Jugosloveni u koncentracionom logoru Mauthau-
zen, Beograd, Institut za savremenu istoriju, 1992, str. 316.
148 Tei, Ljubomir, Titov fotos meu logoraima, Ekspres politika, 19. fe-
bruar 1980, str. 20.
149 Tei, Ljubomir, Nemac sa zvezdom petokrakom, Ekspres politika, 3
mart 1980, str. 21, Koljanin, Milan, Nemaki logor na Beogradskom sajmi-
tu, op. cit., str. 420.
150 Sastanak grupe Sajmite, 16. I 1961, Dnevni red, IAB, Fond GO SB-
NOR-a Beograda, Inv. br. k. 65.

97
bivih zatvorenika, interniraca i deportiraca Beograda iz 1960.
godine, navodi se da je veina lanova pre svega zainteresova-
na za nain reavanja socijalnih pitanja i ostvarenja prava
iz oblasti penzionog osiguranja, a da je manji interes pokazan
za prikupljanje materijala i dokumentacije o logorima i njihovo
trajno obeleavanje.151
U prvih nekoliko godina postojanja, jedna od glavnih ak-
tivnosti Sekcije bilo je beleenje seanja preivelih. U saradnji s
Istorijskim arhivom Beograda poelo je prikupljanje svedoenja
koja su zabeleena stenografski, zatim transkribovana i depono-
vana u Arhivu.152 Ubrzo su objavljeni i prvi memoari. Ve 1963.
Udruenje Saveza boraca NOR optine Zemun je objavilo knji-
gu Iskre u tami Boka Novakovia i Radivoja Dmitrainovia.153
Godinu dana kasnije, seanja Olge Velikovi-Nikoli i Milana
Spasojevia tampana su u knjizi Grad borbe i slobode: Beograd
19411944, posveenoj dvadesetoj godinjici od osloboenja Be-
ograda.154 Boko Novakovi je 1965. objavio feljton o Sajmitu
u listu Novi Beograd, a seanja preivelih tampana su narednih
godina i u zborniku Otpor u icama.155 Naredne decenije, Ra-
divoje Dmitrainovi je objavio jo dve knjige seanja, Savest u
icama i Ponovo meu ivima.156
151 Izvetaj Gradske konferencije Sekcije bivih zatvorenika, interniraca i
deportiraca Beograda, 21. IX 1960, IAB, Fond GO SBNOR-a Beograda,
Inv. br. k. 65, str. 3.
152 Prikupljanje svedoenja preivelih s Banjice poelo je jo 1952. godine,
kao zajedniki projekat Istorijskog arhiva Beograda i SBNOR-a. Videti
Byford, Jovan, Then we heard the sound of the gas van, op. cit.
153 Novakovi, Boko, and Dmitrainovi, Radivoje, Iskre u tami, Zemun,
Udruenje Saveza boraca NOR optine Zemun, 1963.
154 Velikovi Nikoli, Olga, Prkos jedino oruje i Spasojevi, Milan,
Kua smrti na Sajmitu, u Dimitrijevi, Radovan (ur.), Grad borbe i slobo-
de, Beograd 19411944, Beograd, Kultura, 1964, str. 176184 i 205224.
155 Novakovi, Boko, Feljton: Crni dani u logoru Sajmite, Novi Beograd,
br. 3437, Januar-Februar 1965, Otpor u icama, Knjiga Druga, Beograd:
Vojnoizdavaki zavod, 1969, str. 772.
156 Dmitrainovi, Radivoje, Savest u icama, Beograd: Sekcija pisaca boraca
ratnih invalida, 1973, i Ponovo meu ivima, Beograd: Sekcija pisaca bo-
raca ratnih invalida, 1974.

98
 U to vreme, tampana je i prva hronika logora Sajmite,
iz pera Lazara Ivanovia i Mladena Vukomanovia. Knjigu Dani
smrti na Sajmitu tampali su 1969, u Novom Sadu, Savez udru-
enja boraca ovog grada i Novinsko preduzee Dnevnik, u
okviru zbirke Hronike iz narodnooslobodilake borbe. Ured-
nik ove edicije bio je Miodrag Mili, bivi zatoenik Banjice i
Mauthauzena, i jedan od najistaknutijih lanova Gradskog od-
bora Sekcije bivih politikih zatvorenika, interniraca i depor-
tiraca u Beogradu. Prema tome, Ivanovievo i Vukomanovievo
delo nesumnjivo je nastalo kao rezultat nastojanja bivih zatoe-
nika Sajmita da se to pre objavi autoritativna hronika ovog do
tada zapostavljenog logora.
Knjiga Dani smrti na Sajmitu ponudila je, po prvi put,
detaljan pregled dogaanja u ovom logoru izmeu 1941. i 1944,
uglavnom na osnovu seanja logoraa koje je tokom prethod-
ne decenije sakupio Istorijski arhiv Beograda, kao i na osnovu
objavljene memoarske grae i arhivskih dokumenata. S obzirom
da je izdava ove knjige bio Savez boraca, ne iznenauje da je
istorija Sajmita postavljena pre svega u kontekst narodnooslo-
bodilake borbe. Kao glavna meta okupacione politike i tero-
ra koji je u Srbiji sprovoen uz pomo logora, navode se pri-
padnici i simpatizeri narodnooslobodilakog pokreta i iva
sila koja se sve masovnije angaovala protiv [okupatora].157
Sajmite je oznaeno kao sabirno-prolazni logor u kome se,
tokom okupacije vri masovno unitavanje zatvorenika ili se
zatvorenici odatle odvode na prinudni rad.158 Meutim, za ra-
zliku of Saoptenja dravne komisije iz 1946, gde o Judenlageru
gotovo da nije bilo ni rei, tridesetak strana knjige posveeno
je stradanju Jevreja. Autori su se sluili pre svega relevantnim
delovima knjige Zdenka Levntala Zloini faistikih okupato-
ra i njihovih pomagaa protiv Jevreja u Jugoslaviji, ali i manjim
brojem dokumenata koji je pribavljen iz Jad Vaema u Izraelu.
Meutim, nain na koji je u Ivanovievom i Vukomanovievom
157 Ivanovi, Lazar i Vukomanovi, Mladen, Dani smrti na Sajmitu: Logor na
Sajmitu 19411944 godine. Novi Sad, SBNOR SR Srbije, 1969, str. 119.
158 Ibid, str. 6.

99
delu predstavljen Judenlager zasluuje kritiki osvrt, poto je u
ovoj knjizi primetna nedoreenost koja e obeleiti seanje na
Sajmite u narednim decenijama. Naime, tek na samom kraju
knjige, u jednoj jedinoj reenici se stradanje Jevreja u gasnom
kamionu pripisuje nemakoj politici unitavanja Jevreja i time
na bilo koji nain izdvaja od drugih primera stradanja u logoru.
Inae, u Danima smrti na Sajmitu, Jevreji su predstavljeni pre
svega kao prve rtve Sajmita, i kao kategorija logoraa ija se
sudbina nije sutinski razlikovala od one koju su doiveli drugi
logorai svi su, kako se navodi u uvodu, pali kao rtve masov-
nog unitavanja.159 Identinu matricu nalazimo i u drugim tek-
stovima o Sajmitu objavljenim ezdesetih godina. Feljton Boka
Novakovia u listu Novi Beograd iz 1965. poinje tvrdnjom da
[su] Nemci su logor Sajmite namenili za unitavanje komuni-
sta i njihovih simpatizera, da bi potom guenje ugljen monoksi-
dom (odnosno guenje u plinu) koje je na Sajmitu korieno
iskljuivo za ubijanje Jevreja, autor svrstao meu metode koje
je okupator imao na raspolaganju i za unitavanje komunista i
njihovih simpatizera.160 Razlika izmeu masovnog i sistemat-
skog ubijanja srbijanskih Jevreja, i sudbine zatoenika Anhaltela-
gera time je potpuno izbrisana. Kao to emo videti u narednim
poglavljima, ova vrsta uravnilovke vremenom je postajala sve
uvreenija, a Sajmite se sve ee isticalo kao muilite naroda
Jugoslavije i mesto zajednikog stradanja heroja i patriota svih
naroda i narodnosti.
Jo jedna zanimljivost u vezi s knjigom Dani smrti na
Sajmitu je to to Ivanovi i Vukomanovi broj Jevreja koji su
ubijeni u ovom logoru procenjuju na ak 11.000. Uzrok ove
greke je to to su autori rtve logora Topovske upe, iz koga
se Jevreji mukarci odvoeni na streljanje u jesen 1941, jedno-
stavno pripisali Sajmitu. Naime, Topovske upe bile su dugo
159 Izvodi iz Ivanovieve i Vukomanovieve knjige objavljeni su tokom de-
cembra 1968. godine kao feljton u Politici Ekspres pod naslovom Sajmi-
te Muilite Jugoslovena.
160 Novakovi, Boko, Feljton: Crni dani u logoru Sajmite Novi Beograd,
br. 34, januar 1965, str. 9.

100
posle rata, bukvalno, zaboravljeni logor, u smislu da njegovo
postojanje esto nije ni pominjano u raznim registrima logora,
zatvora i drugih mesta stradanja u Srbiji. Razlog za ovo pre-
utkivanje bio je pre svega to to je ovaj logor postojao vrlo
kratko, svega etiri meseca, a koliko je poznato samo je jedan
zatoenik preiveo.161 Osim toga, u njemu nisu bili zatoeni
borci i zarobljeni partizani, na koje je, kao to smo videli, bilo
usredsreeno seanje posle rata. Kod Ivanovia i Vukomano-
via, Topovske upe spominju se u prolazu i to (pogreno)
kao logor iz kojeg je vei deo interniranih Jevreja premeten
na Sajmite i tamo ubijen. Iz toga je, dakle, proizala tvrdnja
da je 11.000 beogradskih i banatskih Jevreja ugueno u Juden-
lageru.162 Iako u veini izvora tampanih nakon objavljivanja
ove knjige nailazimo na taan podatak o 67.000 rtava, sama
injenica da se i kod Ivanovia i Vukomanovia spominje dru-
gaiji bilans dovela je do toga da se u navodima o broju Jevreja
stradalih na Sajmitu i dan danas ponekad dodaje kvalifikacija
da je po nekima broj rtava jo vei.163

Od spomen obale do prvog spomenika

Tokom ezdesetih godina, lanovi Sekcije radili su i na
tome da Sajmite dobije svoj prvi spomenik. Najpre su se obratili
Direkciji za izgradnju Novog Beograda, ija se centrala nalazi-
la u nekadanjem Spasievom paviljonu. Ve u septembru 1960,
zahtevali su da ova institucija podigne makar privremeno obe-
161 U pitanju je Jevrejin Ivan Singer. Videti Singer, Ivan, Blagoslov moga oca:
moje spasenje, Vrac: Gradska biblioteka, 2006.
162 Podatak da je na Sajmite iz Topovskih upa dovedeno 23000
mukaraca naveden je i u izvetaju o zloinima protiv Jevreja u Vojvo-
dini, koji je 1945. objavila Pokrajinska komisija za utvrivanje zloina
okupatora i njihovih pomagaa. Mogue je da je ovo izvor na koji su
se oslonili Ivanovi i Vukomanovi. Videti Zloini okupatora i njihovih
pomagaa u Vojvodini protiv Jevreja, Novi Sad, Prometej, str. 310.
163 Isti broj rtava navodi i Stevan Pavlovi u knjizi Hitlers New Disorder:
The Second World War in Yugoslavia, New York, Columbia University
Press, 2008, str. 70.

101
leje.164 Naglasak na privremenoj prirodi predloenog spome-
nika bio je rezultat saznanja da su zgrade na Sajmitu predvie-
ne za ruenje. Iz tog razloga preiveli logorai su (preko SBNOR-
a) uputili molbu Filmskim novostima da izvri potrebna do-
kumentarna snimanja kako bi se izgled ovog logora sauvao
barem na filmskom zapisu.165 Diskusija o privremenom spo-
meniku intenzivirana je 1961, tokom meseci koji su prethodili
datumu obeleavanja dvadesete godinjice od poetka partizan-
skog ustanka. Meutim, nastojanje da se 7. jula 1961. podigne
spomenik na Sajmitu nije urodio plodom. Te godine, prioritet
je dat spomeniku rtvama logora Banjica, gde je otkrivena spo-
men ploa. Za slino obeleje na Sajmitu nije bilo sredstava.
Tokom godina koje su usledile, bivi zatoenici Sajmita
organizovali su nekoliko sastanaka s predstavnicima optinskih i
gradskih vlasti, s ciljem da se rei pitanje spomenika.166 U lan-
ku objavljenom u listu 4. jul u februaru 1963, Boko Novakovi
je skrenuo panju ire javnosti na injenicu da se moe desiti
da izgradnjom Novog Beograda na prostoru gde je nekada bio
logor nestane svaki trag okupatorskih zloina. Predloio je da se
na tom mestu podigne nacionalni muzej s parkom, i tako sau-
va kao istorijski spomenik.167 Novakovieva upornost donekle
je urodila plodom: u junu 1965, u okviru Saveta za urbanizam
Skuptine grada Beograda formiran je koordinacioni odbor
koji je preuzeo pitanje spomen obeleja na Sajmitu.
Vano je napomenuti da se nastojanje bivih logoraa Saj-
mita da se logor dostojno obelei podudarilo s izmenama u pla-
novima vezanim za ureenje priobalnog dela Novog Beograda.
Autori Regulacionog plana za podruje optine Novi Beograd
koji je usvojen 1962. godine zakljuili su da zeleni pojas na levoj
obali Save nepotpuno spaja dva dela Beograda i da nedostaje
164 Izvetaj Gradske konferencije Sekcije bivih zatvorenika, interniraca i
deportiraca Beograda, 21. IX 1960, op. cit., str. 4.
165 Ibid.
166 Novakovi, Boko, Seanja za budunost: Koncentracioni logor Sajmi-
te, Godinjak grada Beograda XLII, Beograd: Muzej grada Beograda,
1995, str. 157163.
167 Ureenje nekadanjeg Sajmita, 4. jul, 26. februar 1963, str. 18.

102
oseaj jedinstvenog grada...naroito zimi i nou. Ovaj nedosta-
tak trebalo je otkloniti podizanjem zgrada uz reku, ime bi se
postiglo prisnije spajanje umadijskog i sremskog dela Beogra-
da. Nove zgrade dopirale bi do same obale, dok bi Sava nasta-
vila da preseca, ali vie spaja nego razdvaja gradski pejza.168
Namera je bila da se priobalje transformie od zaputene peri-
ferije u centralni gradski motiv, na kome e se nalaziti jav-
ni objekti od gradskog znaaja namenjeni, pre svega, kulturi i
umetnosti.169 Meutim, iako je leva obala Save zamiljena kao
sedite novih muzeja, sa sveanom pristupnom alejom, niko
(osim, naravno, preivelih logoraa) nije ni pomiljano da bi se
jedan od ouvanih paviljona predratnog Sajmita mogao resta-
urirati i pretvoriti u muzej posveen logoru.170 Umesto toga,
1966. godine predloeno je, a potom i usvojeno reenje za koje se
smatralo da je usaglaeno sa zakljucima Saveta za urbanizam
grada o razradi Regulacionog plana ovog priobalnog dela Novog
Beograda. Odlueno je da se 302 metra obale izmeu Branko-
vog i Starog savskog mosta, du biveg logora proglase za spo-
men obalu etalite od gradskog znaaja.171 Kej etalite...sa
elementima spomen obeleja zamiljeno je kao podsetnik na
tragine i herojske dane borbe progresivnog oveanstva protiv
faizma koja je i na ovom terenu ostavila svoje tragove.172
Nema sumnje da je ideja o spomen obali nastala kao
kompromisno reenje koje je ispunilo zahteve preivelih, na na-
in koji nije vezivao ruke lokalnim vlastima u pogledu budueg
razvoja te lokacije. Uostalom, bilo je mogue posaditi drvee, po-
dii muzej ili izgraditi put, a da ne bude ugroen status spomen
obale. Tako su preiveli logorai dobili obeleje, dok su gradski
arhitekti i dalje sasvim bezbedno mogli da posmatraju paviljone
168 Markovi, Jovan. Novi Beograd, 19481968, op. cit., str. 64.
169 Opti meunarodni anonimni konkurs za izbor arhitektonskog projekta za
zgradu opere u Beogradu, Beograd, Direkcija za izgradnju zgrade opere
Narodnog pozorita, 1970, str. 3.
170 Ljiljana Blagojevi, Osporeni modernizam, op. cit., str. 224.
171 Novakovi, Boko, Seanja za budunost: Koncentracioni logor Sajmi-
te, op. cit., str. 160.
172 Opti meunarodni anonimni konkurs za izbor arhitektonskog projekta za
zagradu opere u Beogradu, op. cit., str. 4.

103
na Sajmitu zajedno s drugim objektima koji nisu u skladu
s predvienim namenama po Generalnom urbanistikom pla-
nu kao veliku smetnju planskom ureenju obala, i kao zgra-
de koje treba isprazniti, sruiti i zameniti javnim objektima.173
Takoe, iako su preiveli logorai nastojali da spomen obalu
dostojno obelee adekvatnim natpisima ili prigodnim spomeni-
kom, za ovako neto nije bilo razumevanja kod gradskih vlasti.
ekalo se reenje dela savske obale-keja za koje je Direkcija za
izgradnju Novog Beograda tek trebalo da raspie konkurs.174
U roku od nekoliko godina, meutim, ideja o spomen
obali potpuno je zaboravljena. Godine 1968, gradske vlasti su
odluile da obelee 100. godinjicu Narodnog pozorita u Beo-
gradu izgradnjom opere koja bi predstavljala ogranak najstarijeg
pozorita u zemlji.175 Lokacija izabrana za ovu reprezentativnu
graevinu bio je Blok 17, Staro sajmite. U konkursu za nacrt
opera, Blok 17 je opisan kao najvredniji deo budueg Beograda
kao metropolitenskog podruja s dva miliona stanovnika.176
Beogradska opera je bila zamiljena kao kolosalna zgrada
s muzikom dvoranom sa 1.400 sedita, nizom manjih dvorana
za koncerte i pozorine predstave, muzikim i baletskim kola-
ma, kulturnim centrom, bioskopom, galerijom, malim hotelom,
restoranom, parking prostorom za 600 vozila i parkom, sve to na
24 hektara zemljita. Kompleks je trebalo da se prostire do same
obale, pri emu bi potpuno progutao spomen obalu. U uslo-
vima meunarodnog konkursa za projekat nove zgrade, koji je
objavljen 1970, usput se pominje injenica da se na predloenoj
lokaciji nekada nalazio nacistiki koncentracioni logor, ali spo-

173 Savetovanje o ureenju renih obala, 21. XII 1967, navedeno prema
Stojanovi, Bratislav,Obale, Urbanizam Beograda IV, br. 16, 1972, str. 3.
174 Sekuli, Jovan. Obeleavanje istorijskih mesta iz NOB-a u Beogradu.
Urbanizam Beograda I, br. 3, 1970, str. 1819
175 Postojala su jo dva pokuaja da se pronae odgovarajua lokacija za
gradsku operu posle Drugog svetskog rata, meutim oba su se odnosila
na lokacije u starom delu Beograda, videti ercer, Nikola, Meunarodni
konkurs za idejno arhitektonsko reenje zgrade opere u Beogradu, Urba-
nizam Beograda, br. 16, 1972, str. 617.
176 Opti meunarodni anonimni konkurs za izbor arhitektonskog projekta za
zagradu opere u Beogradu, op. cit., str. 35.

104
men obala nije nijednom pomenuta. Pored toga, nije naveden
zahtev da tragina istorija tog mesta bude oznaena ili obeleena
na bilo kakav nain u projektu opere. Sajmite je jednostavno opi-
sano kao zaputeni deo velikog grada ije e ienje i ruenje
omoguiti da Novi Beograd dobije novo, moderno obeleje na
svom najvrednijem delu.177 Prema tome, prostor nekadanjeg
logora ponovo je postao samo funkcionalan prostor, iju budu-
nost odreuje potreba za urbanim razvojem Beograda.

Beogradska opera, rad danskih arhitekata Dala i Lindhardsena

Na konkursu za projekat opere pobedile su danske arhi-

tekte Hans Dal (Hans Dall) i Torben Lindhardsen (Torben Lin-
dhardtsen). Meutim, izgradnja nikada nije ni zapoeta. Iako je
opera bila na vrhu liste za investiciona ulaganja na Novom Beo-
gradu izmeu 1971. i 1975, i mada je sredstva za njenu izgrad-
nju trebalo da obezbedi, pored optine, i vlada Republike Srbi-
je, projekat se pokazao previe skup.178 Naime, ve u leto 1970.

177 Ibid.
178 Drutveno ekonomski razvoj Optine Novi Beograd od 1971 do 1975,
Novi Beograd, 15. septembar 1970, str. 7.

105
godine, ak pre nego to je konkurs za operu formalno raspi-
san Optina Novi Beograd navela je dislociranje stanovnika
i privrednih objekata sa Starog sajmita kao jedan od najveih
izazova u narednom periodu i razlog za brigu.179
Posle neuspeha projekta izgradnje opere, ruenje Sajmita,
planirano za 1973. godinu, odloeno je na neodreeno vreme.
Ubrzo potom, Sajmite dobija svoj prvi, mada veoma skroman
spomenik: mala spomen ploa otkrivena je 20. oktobra 1974, na
tridesetu godinjicu osloboenja Beograda. Postoje indicije da je
postavljanje ove ploe planirano jo 1971, u ast trideset godi-
na od poetka ustanka u Srbiji, ali da je otkazano, upravo zbog
planiranog ruenja.180 Spomen ploa iz 1974. godine, veliine
priblino 90 x 90 cm, postavljena je na zid jedne od zgrada po-
red mesta na kojem se nekada nalazio ulaz u kompleks Sajmita.
Pokroviteljska institucija nije bila naznaena na spomeniku, tako
da njegovo poreklo, ba kao i tana lokacija, ostaje nepoznato.
Meutim, nema sumnje da je ploa dizajnirana, napravljena i
postavljena napreac, verovatno od strane neke lokalne drutve-
no politike organizacije koja je elela da u javnosti pokae kako
daje svoj doprinos obeleavanju godinjice osloboenja grada.
Najupeatljiviji aspekat ovog spomenika je natpis koji reprodu-
kujemo onako kako je on bio uklesan, na belom mermeru:
Na prostoru starog
sajmita nema
ki gestapo osno
vao je 1941. godine
logor Sajmite u kome
je uz pomo domaih izdaj
nika, svirepo mueno i
ubijeno preko etrdeset
hiljada ljudi iz razn
ih krajeva nae zemlje.
20.10.1974.

179 Politika jesen u znaku plana, Novi Beograd, br. 134, 24. avgust 1970, str. 1.
180 Sadanjost i revolucija, Novi Beograd, br. 147, 12. april 1971, str. 4.

106
 Ne samo da je ploa postavljena na skrovitom mestu, na
neuglednom neofarbanom zidu negde na Sajmitu, ve je i tekst
bio uklesan protivno osnovnim pravilima gramatike i pravopisa.
Zanimljivo je da je ploa bila ukraena malim bronzanim obe-
lejem u obliku cveta, ije prazno sredite ocrtava siluetu zvezde
petokrake. Ovaj ukras, rad vajara Milorada Tepavca, izabrala je
1969. godine Skuptina grada Beograda za zvanini logotip na
svim spomenicima posveenim Drugom svetskom ratu u Beo-
gradu.181 Njegovo prisustvo na spomen ploi na Sajmitu suge-
rie da je onaj koji ju je postavio ipak u nekom trenutku zatraio
(i dobio) odobrenje od Gradske skuptine.

Prva spomen ploa na Sajmitu, otkrivena 20. oktobra 1974.

181 Sekuli, Jovan, Obeleavanje istorijskih mesta iz NOB-a u Beogradu, op.

cit., str. 1819.

107
 Ono to se sa sigurnou moe rei jeste da bivi zato-
enici Sajmita nisu bili ukljueni u podizanje ovog spome-
nika. Nakon skoro deceniju i po neprestanih zalaganja, oni su
bili potpuno iskljueni iz prve uspene inicijative da se postavi
spomenik rtvama logora u kome su bili zatoeni. Jedan od ra-
zloga svakako je bio to to je do tog vremena Grupa za Sajmite
praktino prestala s redovnim aktivnostima. Rok za podnoenje
zahteva za beneficirani sta, koji su predstavnici Sekcije overava-
li u ime SUBNOR-a, istekao je ve krajem ezdesetih, tako da je
posle toga udruenje bivih logoraa izgubilo na znaaju mada
je formalno jo uvek postojalo. Preiveli logorai bili su, sasvim
razumljivo, ogoreni i razoarani to ih niko nije konsultovao u
vezi sa spomen ploom, naroito imajui u vidu da su smatrali
da spomenik nimalo ne odgovara, pre svega zbog neitkih slova
i naina na koji je prelomljen tekst. Osim preivelih logoraa, i
jevrejska zajednica je bila iskljuena iz ovog projekta. Spisak me-
sta stradanja Jevreja u Jugoslaviji i evidencija spomenika, koju je
kasnih sedamdesetih sastavio Savez jevrejskih optina Jugoslavije
uopte ne spominje postojanje obeleja na Sajmitu. Ovaj logor
navodi se samo kao mesto na kome tek predstoji akcija podi-
zanja spomenika, i to van jevrejske zajednice.182 Ovo sugerie
da niko u okviru Saveza jevrejskih optina nije ni bio obaveten
o postojanju ove neugledne spomen ploe.
to se tie uloge Saveza jevrejskih optina u obeleavanju
Sajmita, ali i drugih mesta Holokausta u Jugoslaviji, vano je
spomenuti da u vreme socijalizma jevrejska zajednica nije mogla,
sve ni da je htela, da samoinicijativno preduzme bilo kakve kora-
ke na obeleavanju konkretnih mesta jevrejskog stradanja. Savez
jevrejskih optina mogao je inicirati komemorativne dogaaje
vezane za Holokaust samo kod spomenika smetenih izmeu
zidina jevrejskih grobalja ili u objektima koji su pripadali Save-
zu jevrejskih optina. U stvari, jedini veliki godinji dogaaj koji
je organizovala iskljuivo jevrejska zajednica, bez neposrednog
182 Savez jevrejskih optina Jugoslavije, Evidencija mesta stradanja Jevreja,
rtava faistikog terora, Arhiva Jevrejskog istorijskog muzeja.

108
uea drutveno-politikih organizacija poput Saveza boraca ili
Socijalistikog saveza, bio je Jom Haoa (ili godinjica ustanka
u Varavskom getu, kako je oznaavana pre 1959). U glavnom
gradu, ove komemorativne aktivnosti obino su se odravale na
Jevrejskom groblju u Beogradu, ispred spomenika rtvama Ho-
lokausta (koji je projektovao Bogdan Bogdanovi) podignutog
1952. Sve druge ceremonije u Ledinama, Jajincima, i drugde
koordinirane su ili odravane pod pokroviteljstvom Udrue-
nja boraca narodnooslobodilakog rata i Socijalistikog saveza
radnog naroda Beograda. Jevrejska zajednica odravala je dobre
odnose s obe organizacije, ali uee u komemorativnim ceremo-
nijama u potpunosti je zavisilo od dobre volje zvaninih organa
i od njihove procene o tome da li su odreeni dogaaj ili mesto
relevantni za traginu istoriju jevrejske zajednice. tavie, vidlji-
vost jevrejskih rtava bila je uvek strogo kontrolisana. U kontek-
stu istorije narodnooslobodilake borbe i otpora jugoslovenskih
naroda koji su u tim prilikama obeleavani, pojedinane etnike
grupe, ukljuujui Jevreje, nisu mogli biti izdvojeni. Ovo je bio
sluaj ak i u Ledinama gde je na spomen ploi bilo jasno ista-
knuto da se radi o jevrejskim rtvama i gde je Savez jevrejskih
optina finansijski pomagao odravanje ceremonija. U pozivu za
uee na komemoracijama, koje je lokalni odbor SUBNOR-a
svake godine slao Savezu jevrejskih optina uvek je bilo jasno na-
znaeno da poruka na vencu mora biti etniki neutralna: natpis
na traci treba da glasi: rtvama faistikog terora. Isto tako, obi-
lazak spomenika organizovan je 7. jula, dakle u znak seanja na
ustanak protiv okupatora, a kombinovan je s polaganjem venaca
kod spomenika lokalnim narodnim herojima. Prema tome, Ledi-
ne, kao i veina drugih mesta stradanja, smetane su u iru priu
o narodnooslobodilakoj borbi, a ne o Holokaustu.183
Oigledno je dakle da do kraja sedamdesetih Sajmite nije
posmatrano kao mesto koje je sutinski povezano sa stradanjem

183 Videti, na primer, poziv Savezu jevrejskih optina iz 1977, 1980 i 1982,
i kopiju jednog od govora s ceremonije is 1982 (autor nepoznat) u JIM,
SE1101/75.

109
Jevreja. Uostalom, natpis na spomen ploi iz 1974. jasno ukazu-
je da je Sajmite bilo pre svega simbol jugoslovenskog stradanja.
Kao to emo videti u narednom poglavlju, ova tendencija se na-
stavila i tokom osamdesetih, s tim da je marginalizacija dimen-
zije Holokausta vremenom dovela do toga da mnogi zvaninici
SUBNOR-a i SSRN-a nisu ak ni bili svesni da je Sajmite ikada
bilo mesto jevrejskog stradanja.

110
Glava 6

Stazama novog
revolucionarnog angaovanja:
Sajmite kao antifaistiki spomenik
(19841990)
Sedmog jula 1984, u okviru obeleavanja 43. godinjice od
poetka partizanskog ustanka u Srbiji, gradonaelnik Beograda
Bogdan Bogdanovi otkrio je na Starom sajmitu novi spomenik
rtvama logora.184 Spomenik, koji su finansirale Mesna zajedni-
ca Sajmite i Mesni odbor Udruenja boraca narodnooslobodi-
lakog rata, sastojao se od crne mermerne ploe s jednostavnim
natpisom. Nova spomen ploa bila je na vie naina nalik na
staru, koja je u meuvremenu uklonjena.185 Bila je sline velii-
ne (iako izraena od razliitog materijala i s drugaijim slovnim
oblicima) i nosila je identian natpis. ak je bila ukraena istim
malim bronzanim ukrasom u obliku cveta. No, uprkos oigled-
nim slinostima, novi spomenik je imao jednu kljunu osobe-
nost. Za razliku od ploe iz 1974, koja je deset godina stajala na
golom zidu od cigle na zabaenom mestu pored ulaza u neka-
danji logor, novi spomenik se nalazio na centralnoj poziciji u
okviru kompleksa Sajmita. Ploa je bila postavljena na namen-
ski izgraenom pravougaonom betonskom postolju smetenom
na travnatoj povrini izmeu kule i nekadanjeg Turskog pavi-
ljona. Postavljena je i staza koja je vodila do ploe, obezbeujui
ceremonijalni pristup novom spomeniku.
184 U spomen na prkos, Ekspres Politika, 8. jul 1984.
185 Stara spomen ploa je uklonjena 1984, i odneta u jedno od skladita
Optine Novi Beograd, gde joj se gubi svaki trag. Videti Gradska konfe-
rencija SSRN Beograda, Spomen-obeleje Sajmite, februar 1988, JIM,
KSO410.

111
 Novi spomenik na Starom Sajmitu,
otkriven 7. jula 1984.

Formalna konfiguracija i poboljana vidljivost i pristupa-

nost spomenika na Sajmitu odraavali su elju zvaninih orga-
na da se lokacija nekadanjeg logora pretvori u mesto masovnog
okupljanja na kojem e se organizovati godinje komemoracije
veih razmera. Naime, nakon smrti Josipa Broza Tita 1980. go-
dine, sve dublju ekonomsku krizu, uestale zahteve za ustavnim
promenama, kao i postepeno preispitivanje Titovog lika i dela
u javnom diskursu, mnogi su u zemlji smatrali za neposrednu
opasnost po jedinstvo Jugoslavije i otvoreni napad na izvorne
tekovine revolucije.186 Kao odgovor na izazove post-titovskog
perioda, drutvenopolitike organizacije poput SUBNOR-a i
186 Negovanje revolucionarnih tradicija u funkciji ostvarivanja aktuelnih
programskih ciljeva Socijalistikog saveza Beograda s osvrtom na reali-
zaciju zakljuaka iz ove oblasti, usvojenih na predsednitvu GK SSRN i
GO SUBNOR-a 1982, 1983. i 1985. godine, april, 1988. JIM K.KSO20,
410/88, str. 1.

112
Koordinacionog odbora za negovanje revolucionarnih tradicija
(koji je funkcionisao pri Socijalistikom savezu radnog naroda
Jugoslavije) pokrenule su organizovanu akciju protiv ovakvih
nepoeljnih pojava. Prema njihovom miljenju Jugosloven-
skom drutvu je bilo potrebno novo revolucionarno angaova-
nje kroz veu posveenost odavanju poasti narodnooslobodi-
lakoj borbi i herojima antifaistike borbe.
Poetkom osamdesetih, Gradski odbor SUBNOR-a i
Koordinacioni odbor za negovanje revolucionarnih tradicija u
Beogradu usvojili su niz rezolucija kojima se od lokalnih orga-
nizacija u gradu zahteva izgradnja i odravanje materijalnih
pokazatelja revolucionarne svesti, poput spomenika, spomen
obeleja, skulptura, zgrada, znaajnih mesta iz NOB-a i soci-
jalistike revolucije. Verovalo se da redovni, dobro osmiljeni
komemorativni dogaaji na kljunim lokacijama u gradu mogu
pomoi ouvanju duha socijalistike revolucije i eliminisati ve
pomenute negativne tendencije i slabosti.187 Podsticanje
novog revolucionarnog angaovanja bilo je usmereno pre sve-
ga na omladinu. U dokumentima iz tog vremena navodi se da
kontrarevolucija (i nacionalizam kao njen najopasniji oblik)
rauna na mlade i smiljenim manipulacijama i isturanjima,
skrivajui sebe, pokuava da ostvaruje svoje mrane ciljeve.188
Takoe, smatralo se da institucije u Beogradu imaju poseb-
nu odgovornost kada je re o jaanju i doslednijoj afirmaciji
osnovnih idejnih, etikih i klasno-revolucionarnih vrednosti
nae revolucije, poto se u Beogradu obrazuje na viim ko-
lama i fakultetima 50% kadrova u Jugoslaviji, a osim toga tu je
koncentrisana i razvijena izdavaka, filmska, nauna, informa-
tivna i ukupna kulturna delatnost.189
Postavljanje novog spomenika na Sajmitu nesumnjivo je
bilo u vezi s optim pozivom na obnovu revolucionarne borbe
u prestonici Jugoslavije. U zajednikoj rezoluciji Saveza omladi-
187 Ibid.
188 Ibid.
189 Ibid. Videti i Susret i savetovanje, etvrti jul, 10 jul 1984, str. 3.

113
ne, SSRN i SUBNOR-a u Beogradu iz 1983. navedeno je da me-
morijalni karakter Sajmita predstavlja prioritet i tekue pita-
nje koje je potrebno reiti bez daljih odlaganja.190 Znaaj koji
je pripisan ba Sajmitu treba traiti u injenici da je u to vreme
Novi Beograd vien kao slaba taka kada je re o revolucionar-
noj svesti. Smatralo se da novoizgraena naselja Beograda sa
sto do dvesta hiljada stanovnika, a bez prostora za mlade mogu
postati plodno tlo za razvoj i jaanje kontrarevolucionarnih sna-
ga te da je upravo na Novom Beogradu vano promovisati teko-
vine narodnooslobodilake borbe.191
Usmerenje na mlade i njihovo obrazovanje odgovorno je
za to to su godinje komemoracije kod novog spomenika od
poetka imale eksplicitno edukativni karakter. Pored uobia-
jene kombinacije govora zvaninika i polaganja venaca, svake
godine organizovan je i sveani mar do ve pomenutog Par-
tizanskog groblja u Beaniji, a ponekad i do spomen ploe u
Ledinama. Za Mar seanja i opomene bio je zaduen Savez
omladine Novog Beograda a u njemu su uestvovali pre svega
aci novobeogradskih kola. Tokom 1986, datum ceremonije
na Sajmitu pomeren je sa sedmog jula na deveti maj, da bi se
komemoracija odigravala u vreme kolske godine, to je olak-
alo organizovano okupljanje omladine. tavie, osim toga to
je predstavljao Dan pobede nad faizmom, 9. maj je od 1986.
u Beogradu zvanino obeleavan i kao Dan logora Sajmite.
Otvoreni prostor oko spomenika iz 1984. postao je mesto gde
se odravao Veliki istorijski as na kojem su uenici saznavali
o borbi i stradanju svojih predaka. Devetomajski izleti na Saj-
mite dopunjavali su postojei jesenji Istorijski as koji se, jo
od ezdesetih godina, odravao svake prve subote u oktobru na
stratitu u Jajincima. Godinja komemoracija na Sajmitu ubrzo
je formalno ukljuena u protokol Gradske skuptine i proglae-

190 Negovanje revolucionarnih tradicija... op. cit., str. 7.

191 O izgradnji spomenika na Sajmitu diskutovalo se i na Devetoj skuptini
SUBNOR-a Srbije, odranom 1982. godine. Videti Jovi, Stojan, 40 godi-
na SUBNOR-a Srbije, 19481988, op. cit., str. 152.

114
na za centralnu devetomajsku manifestaciju u glavnom gradu,
da bi je 1989. SSRN Srbije uvrstio meu manifestacije od znaa-
ja za celu republiku.192
Ceremonije polaganja venaca na Sajmitu nisu bile ogra-
niene na devetomajske proslave, iako su one smatrane za naj-
znaajnije. Lokalne drutvenopolitike organizacije su tamo
obeleavale i druge praznike vezane za narodnooslobodilaku
borbu, ali i jubileje vezane za posleratnu istoriju, kao to je pro-
slava etrdesetogodinjice poetka izgradnje Novog Beograda,
u aprilu 1988.193 U okviru ovog jubileja, znaajna sredstva su
potroena na ureenje spomenika na Partizanskom groblju u
Beaniji i u Ledinama, to je Sajmite jo vie uvrstilo kao deo
revolucionarne prolosti Novog Beograda.194
Priprema redovnih komemoracija na Starom sajmitu na
Dan pobede nad faizmom poverena je specijalnom organi-
zacionom odboru, koji je delovao pod okriljem Socijalistikog
saveza radnog naroda Beograda. Ovim odborom su dominira-
li predstavnici Sekcije bivih zatoenika Sajmita, koja je 1985.
obnovljena u okviru Udruenja boraca narodnooslobodilakog
rata. Formalno, ovo nije bila ista organizacija bivih zatoenika
koja je tokom ezdesetih postojala pod okriljem Sekcije bivih
politikih zatvorenika, interniraca i deportiraca NR Srbije. Nova
organizacija (iji je zvanian naziv bio Sekcija logora Sajmite)
osnovana je 10. juna 1985. u okviru Gradskog odbora SUBNOR-
a Beograda. Tokom prve dve godine Sekcijom je predsedavao
bivi zatoenik Rajko Tomovi, da bi nakon toga kormilo preu-
zeo Boko Novakovi, jo od ezdesetih godina jedan od najak-
tivnijih pojedinaca meu bivim logoraima.

192 Sastanak sa Sekcijom logoraa Sajmita, 14. 5. 1987. u Jevrejskoj optini

u Beogradu JIM, Odbor za memorijalnu akciju Jevrejske optine Beo-
grad, nerazvrstano.
193 Poloeni venci na spomen-obeleja, Novi Beograd, 28 April 1988, str.
17.
194 Ureena spomen-groblja, Novi Beograd, 3. jun 1988, str. 8.

115
 Novo udruenje, ohrabreno novim spomenikom i redov-
nim, dobro poseenim ceremonijama na Sajmitu, obnovilo je
ideju da se Sajmite pretvori u memorijalni centar. Ve na osni-
vakoj skuptini, lanovi sekcije su usvojili saoptenje u kojem se
od Skuptine grada zahteva da Sajmite pretvori u memorijalni
prostor i da se utvrde vrsti rokovi za realizaciju ovog projek-
ta. U septembru 1985. delegacija bivih zatoenika je od grado-
naelnika Bogdana Bogdanovia dobila obeanje da e se logor
trajno obeleiti.195 Godinu dana kasnije Sekcija je pokrenula ini-
cijativu za obnavljanje spomen obale zahtevajui, ba kao i dve
decenije ranije, da se na obali Save postave adekvatni natpisi i
spomen ploe, kao i da se u jednom od paviljona predratnog saj-
ma smesti muzej o logoru. S obzirom da su ove inicijative bivih
zatoenika dobijale verbalnu podrku nadlenih organa, u Sek-
ciji je vladao neprikriveni optimizam. Ve 1986. godine, Boko
Novakovi je pozvao preivele da ponu sa sakupljanjem pred-
meta iz rata koji bi mogli da poslue kao eksponati u buduem
muzeju logora Sajmite.196
Sekcija bivih logoraa pokrenula je inicijativu i za objav-
ljivanje monografije o Sajmitu i snimanje dokumentarnog fil-
ma o ovom logoru.197 U ovaj projekat bio je ukljuen istoriar
Milan Koljanin, saradnik Instituta za savremenu istoriju, koji je
u to vreme pisao magistarsku tezu o logoru Sajmite. U zapisni-
ku s redovne skuptine Sekcije, koja je odrana u aprilu 1987.
godine, navodi se da se prva verzija rukopisa ove knjige oekuje
do kraja godine, da je uraen idejni koncept za film o Sajmi-
tu, a da e sekcija u meuvremenu nastaviti rad na traganju i
ostvarivanju to potpunije evidencije o preivelim borcima i za-
tvorenicima logora Sajmite. Osim monografije i filma, sekcija
je nameravala da, u saradnji s Istorijskim arhivom Beograda,
uredi i objavi jo nekoliko knjiga seanja logoraa, kao i krat-

195 Novakovi, Boko, Seanja za budunost: Koncentracioni logor Sajmi-

te, op. cit., str. 160.
196 Predstoji otvaranje muzeja, Novi Beograd, 1 April 1986, str. 5
197 Ibid.

116
ku brouru injenice o logoru Sajmite koja bi bila bazirana
na istraivanju Milana Koljanina.198 Krajem osamdesetih, la-
novi Sekcije bili su direktno ukljueni i u niz akcija obrazovnog
karaktera: obilazili su kole, uglavnom na Novom Beogradu, i
uenicima svedoili o svojim iskustvima iz zatoenitva i na-
rodnooslobodilake borbe.
Kako je sredinom osamdesetih postepeno rasla vanost
Sajmita u obeleavanju istorije Drugog svetskog rata u Beogra-
du, nainjeni su i prvi formalni koraci ka trajnom ureenju pro-
stora na kome se nekada nalazio logor. Februara 1986, pri Skup-
tini grada je obrazovan posebni Odbor za dovrenje Spomen
parka Jajinci i Spomen obeleja logora Sajmite.199 U to vreme, u
Beogradu nije postojao nijedan memorijal vezan za dogaaje iz
Drugog svetskog rata za koji se smatralo da je od optejugoslo-
venskog znaaja i koji bi, poput umarica, Drvara, Sutjeske ili
Petrove Gore, imao sopstvenu izdavaku delatnost, istraivaki
centar ili organizovane obrazovne programe. Cilj Odbora bio je,
dakle, da se Sajmite i Jajinci dovedu na nivo koji bi odgovarao
stvarnom znaaju dogaaja koji su se tamo odvijali. O vanosti
koja je pridavana ovom odboru, svedoi i injenica da su meu
lanovima bili predsednik Skuptine Beograda i, kako se navodi
u jednom dokumentu iz tog vremena, svi najodgovorniji funk-
cioneri grada.200
Tokom prve godine postojanja, Odbor se u potpunosti
usredsredio na Jajince. Najpre je donesena odluka da se napu-
sti pomalo megalomansko i svakako preskupo idejno reenje za
ureenje spomen parka koje je jo 1981. godine usvojila Skup-
tina grada. Umesto toga, izvedeni su osnovni infrastrukturni
radovi: uvedena je rasveta, ureen je parking prostor, izgraen
je informativni punkt, obnovljene su staze i posaeno zelenilo.

198 SUBNOR Grada Beograda: Predlog programa rada Sekcije logora Saj-
mite za period mart 1989 mart 1991, JIM, KSO84.
199 Gradska konferencija SSRN Beograda Spomen-obeleje Sajmite, op.
cit., str. 10.
200 Ibid.

117
Odbor je iste godine raspisao i javni, anonimni, dvostepeni
jugoslovenski konkurs za reprezentativni spomenik rtvama u
Jajincima. Prvu nagradu osvojila je skulptura akademskog vaja-
ra Vojina Stojia, koja je otkrivena na sveanoj ceremoniji dve
godine kasnije, 1. oktobra 1988.201
Razlog zbog kojeg je, u prvo vreme, Odbor za dovrenje
Spomen parka Jajinci i Spomen obeleja logora Sajmite pa-
nju posvetio pre svega Jajincima lei u tome to je jo od pr-
vih dana nakon osloboenja, ovo stratite imalo privilegovan
status u kolektivnom seanju na Drugi svetski rat u Beogradu.
S obzirom da su tamo sahranjene rtve logora Banjica uklju-
ujui i veliki broj simpatizera NOP-a Jajinci su se u posle-
ratnom periodu smatrali otelotvorenjem idealne kombinacije
patnje i otpora koja je u socijalistikoj Jugoslaviji odreivala
seanje na okupaciju. Osim toga, sredinom osamdesetih Saj-
mite jo uvek nije bilo proglaeno kulturnim dobrom pa tamo
i nije bilo mogue planirati vee restorativne projekte. Ova
prepreka je uklonjena 2. jula 1987. godine, kada je na sednici
Skuptine grada, a na inicijativu Zavoda za zatitu spomenika
kulture grada Beograda, donesena odluka da se Staro Sajmite
Logor Gestapoa u toku Drugog svetskog rata u Beogradu na
Starom Beogradskom sajmitu na levoj obali Save u kome je
ukupno likvidirano oko 40.000 rtava upie u zvanini regi-
star znaajnih istorijskih lokacija u gradu.202 To je bio kljuni
momenat u istoriji Sajmita: gradske vlasti najzad su ga prepo-
znale kao vano mesto seanja i trajno napustile ideju da po-
rue sve objekte koji se tamo nalaze. Dugoroni plan za Sajmi-
te obuhvatao je ouvanje preostalih paviljona, ruenje zgrada
izgraenih nakon rata i transformaciju celokupnog kompleksa
u memorijalno mesto koje bi sadralo parkove i veliki muzej
posveen traginoj istoriji logora. Meutim, kako je istaknuto
u zvaninoj dokumentaciji, ovaj ambiciozni plan predstavljao

201 Ibid, str. 9.

202 Slubeni glasnik Grada Beograda, br. 16, 10. jul 1987, 966967.

118
je tek II fazu ureenja spomen obeleja Logora Sajmite. U
nedostatku finansijskih sredstava, Skuptina grada je odluila
da kao kratkorono reenje podigne novi, vei i reprezentativ-
niji spomenik u znak seanja na rtve i nastradale u otporu
gestapovcima i njihovoj logorskoj policiji203.
Za razliku od spomen parka u Jajincima, u sluaju Saj-
mita nikada nije raspisan zvanini konkurs za idejno reenje
budueg spomenika. Umesto toga, na istoj sednici na kojoj je
Sajmite proglaeno za kulturno dobro, odlueno je da se na
tom mestu postavi velika bronzana skulptura, visoka 10 meta-
ra i teka 20 tona, rad beogradskog vajara Miodraga Popovia.
Popovi je ovu skulpturu u obliku raspuknute forme kru-
ga iji jedan deo simbolizuje ivot a drugi smrt prijavio na
konkurs za spomenik u Jajincima, i osvojio drugo mesto.204 S
obzirom na to da su lanovi irija s tog konkursa, uglavnom
gradski funkcioneri, bili ukljueni i u inicijativu za postavlja-
nje spomenika na Sajmitu, usvojeno je praktino i ekonomi-
no reenje: Popovievo visoko ocenjeno delo na konkursu za
Jajince je proglaeno za u potpunosti skladno s temom za me-
morijal na Sajmitu (tema je bila Logori, stradanja, pobeda
sloboda) i odabrano je za spomenik rtvama ovog logora.
Poto je spomenik bio previe velik da bi bio smeten meu
paviljonima nekadanjeg sajma, odlueno da bude postavljen
na sredokrai izmeu kule i reke Save, obeleavajui liniju du
koje je, navodno, oko logora bila postavljena bodljikava ica.
Ova odluka je predstavljala neverovatno srenu okolnost za
Popovia. Njegova skulptura, koja nije uspela da pobedi na
konkursu za spomenik koji je trebalo da bude postavljen na
relativno izolovanom mestu, est kilometara od centra Beo-
grada, na kraju je zavrila na istaknutoj lokaciji u gradu, na
levoj obali reke Save.

203 Novakovi, Boko, Seanja za budunost: Koncentracioni logor Sajmi-

te, op. cit., str. 160.
204 Spomenik rtvama genocida, Borba, 20 April, 1995.

119
 Spomenik rtvama Sajmita, rad vajara Miodraga Popovia

Kao datum sveanog otkrivanja spomenika na Sajmitu u

prvi mah je odreen 9. maj 1989. etrdeset peta godinjica od
pobede nad faizmom. Meutim, podizanje spomenika je vrlo
brzo odloeno, zbog nedostatka sredstava. U pitanju je bilo prvo
od nekoliko odlaganja. Osim to je trebalo izliti velelepnu bron-
zanu skulpturu, bilo je potrebno urediti i okolni prostor, uklju-
ujui i kej i prilazne aleje. Takoe, trebalo je prethodno usvojiti

120
i Detaljni urbanistiki plan za podruje Starog sajmita, to je
uinjeno 1992. godine. Popovieva skulptura je konano otkri-
vena sa est godina zakanjenja, tek 1995.godine.

Seanje na otpor, marginalizacija Holokausta

U meuvremenu, nastavilo se s odravanjem redovnih
godinjih komemoracija na mestu nekadanjeg logora. Ceremo-
nije koje su se tokom kasnih osamdesetih odravale na Sajmitu
nisu se razlikovale od drugih slinih manifestacija koje su irom
Jugoslavije organizovali SUBNOR i druge drutveno-politike
organizacije. Iako su Socijalistiki savez radnog naroda i SUB-
NOR Beograda u jednom dokumentu iz 1984. godine otvoreno
kritikovali prevazienu formu komemorativnih manifestaci-
ja u gradu, i stereotipnost programa obeleavanja jubileja, u
narednom periodu nije se uinilo nita da se izmeni ovo stanje
stvari. tavie, akcija usmerena ka novom revolucionarnom an-
gaovanju donela je jo preskriptivniji pristup komemoracija-
ma, koji su nametali isti oni koji su ukazivali na stereotipnost
manifestacija u prethodnom periodu. Dakle, svake godine, na 9.
maj, prostor oko spomenika iz 1984. bio je ukraen uobiajenim
parafernalijama koje su pratile sveanosti ove vrste, ukljuuju-
i zastave Jugoslavije i Saveza komunista, Titove portrete, velike
natpise s parolama kao to su Drue Tito mi ti se kunemo da
s tvoga puta ne skrenemo. Polagali su se venci, izvodili recitali
i odravali govori. Posebno je zanimljivo, meutim, to da u go-
vorima zvaninika i recitalima koje su najee izvodili studen-
ti beogradskog Fakulteta dramskih umetnosti, tragina istorija
samog logora Sajmite nikada nije bila glavni predmet seanja.
Umesto toga, Sajmite je bilo medijum putem koga su se jav-
nosti predstavljale ire teme tada preovlaujue kulture seanja,
pre svega narodnooslobodilaka borba i revolucionarna prolost
Beograda. Drugim reima, Sajmite je promovisano pre svega
kao antifaistiki spomenik.
Ovaj obrazac seanja bio je uoljiv ve na prvoj komemo-
raciji, 1984. godine. Poto je otkrivena nova spomen ploa, sve-

121
ana povorka krenula je ka Partizanskom groblju na Beaniji,
gde je tog dana odrana glavna ceremonija. Bogdan Bogdanovi
je Beaniju predstavio kao neku vrstu skrivenog mostobrana,
preko kojeg je stalno funkcionisao sistem ilegalnih kanala i veza,
kojima su borci iz Beograda, Zemuna i drugih okupiranih mesta,
provlaei se kroz folksdojersku Beaniju, prodirali do ustani-
kih sela Ugrinovaca i Jakova. Seanje na rtve koncentracionog
logora takoe je stavljeno u kontekst prie o herojskom otporu
beogradskih i zemunskih ilegalaca: odbegli logorai predstav-
ljeni su kao deo ilegalnih kanala s Beanije.205 Slinu matricu
nalazimo i u govoru jo jednog gradonaelnika Beograda, Alek-
sandra Bakoevia, na devetomajskoj komemoraciji na Sajmi-
tu pet godina kasnije. U svom obraanju okupljenim graani-
ma i acima odevenim u pionirske uniforme, gradonaelnik je
govorio o masovnom stradanju zatoenika na Sajmitu kao
inu otpora faizmu koji je jaao antifaistiki pokret u ze-
mlji.206 Bakoevi je opisao ratne godine na Sajmitu ne samo
kao vreme strave i stida, gneva i nade, ve i kao dane kada
se plamen ustanka i borbe razgarao iz bezbrojnih rana. Tako-
e, poto je Sajmite i drugi koncentracioni logor u Beogradu,
Banjicu, okarakterisao kao neman koja nezajaljivo prodi-
re slobodu i ivote, gradonaelnik je meu onima koji su bili
prodrani izdvojio one koji ni pred plotunima krvnika nisu
izneverili najvii pojam nacionalne asti i ljudskog dostojanstva.
Ovaj naglasak na plotunima krvnika je zanimljiv s obzirom na
to da je tek mali broj rtava Sajmita streljan. Jevreji su bili ubi-
jani u duegupki, dok su rtve Anhaltelagera preteno logorski
kapoi na smrt premlaivali, ili su umirale od bolesti i iznemo-
glosti. Bakoevieve rei, meutim, odraavale su dominantnu
kulturu seanja u okviru koje je, ak i na Sajmitu, prednost
davana zarobljenim komunistima zatoenim na Banjici, koji su

205 U spomen na prkos. Ekspres Politika, 8. jul 1984.

206 Govor druga Aleksandra Bakoevia predsednika Skuptine Grada Beo-
grada na komemorativnom skupu povodom Dana logora Sajmite i Dana
pobede, Memorijalni prostor logora Sajmite, utorak 9. maj 1989, 11.00
asova, JIM, KSO 32/2.

122
u posleratnim godinama pameni i slavljeni upravo zbog svog
stoicizma i prkosa u trenucima kad su odvoeni na stratite u
Jajincima, gde su streljani.
Motivi heroizma i otpora bili su vidljivi i u sadraju pri-
redbi koji su se izvodile na Sajmitu svake godine. Recital pod
naslovom Sajmite 88. delo pisca i dramaturga Milenka Vu-
etia izveden tokom devetomajske ceremonije 1988. godine
sastojao se od niza kratkih odlomaka iz stvarnih i fiktivnih
pisama i svedoanstava nekadanjih zatoenika isprepletanih s
citatima iz zvaninih dokumenata i izvetaja o dogaajima na
Sajmitu. Dominantna tema nacistike brutalnosti jo jednom je
bila proeta motivom otpora: opisani su pokuaji zatvorenika da
uspostave veze s partizanskim elijama u oblinjem Zemunu, za-
tim nastojanje zatoenica da proslave osmi mart pronosei kroz
logor estitku s crvenom zvezdom, a spomenuto je i da se mo-
ral meu zatoenicima odravao uz pomo Titovih slika koje su
kruile logorom, zajedno s mapama Istonog fronta na kojima je
oznaavan napredak Crvene armije. Na kraju izvedbe, jedna od
likova pionirka po imenu Vesna uobliila je glavnu poruku
recitala: vrednosti antifaistike borbe i uspomene na uase rata
treba da inspiriu mlade generacije da savladaju izazove dana-
njice.207 Naglasak na uvanju uspomene na heroizam i hrabre
inove prkosa u logoru, a ne na sam in stradanja, bio je u skla-
du s tenjama za obnovom revolucionarnog angaovanja koje
su vlasti u to vreme podsticale.
Ako se ima u vidu da je svrha komemoracija na Sajmitu
bila da se naglasi znaaj jugoslovenskog jedinstva, ne treba da
iznenauje injenica to je motiv jugoslovenskih naroda ujedi-
njenih u zajednikom stradanju proimao predstave o logoru.
Kao to je ve spomenuto, jo od 1946, kada je Dravna komisija
za utvrivanje zloina okupatora i njihovih pomagaa objavila
izvetaj pod nazivom Sajmite, muilite naroda Jugoslavije,
jugoslovenska priroda logora zauzimala je centralno mesto u

207 Pria o Sajmitu, Milenko Vueti, 1988, JIM, Odbor za memorijalnu

akciju JOB, nerazvrstano.

123
njegovoj interpretaciji. To je uostalom bilo vidljivo i u natpisi-
ma na spomenicima iz 1974. i 1984. na kojima su rtve opisane
kao preko etrdeset hiljada ljudi iz raznih krajeva nae zemlje.
Tokom 1980-ih, ovaj aspekat seanja na Sajmite samo je dobio
na znaaju. Na primer, Aleksandar Bakoevi je 1989. godine
posebno istakao obavezu mladih generacija da ostvare neumrle
snove ovde umorenih ili odavde u smrt poslatih ljudi. Zajedni-
ki snovi umiruih logoraa na Sajmitu posebno su se odnosili
na ouvanje integriteta zajednice ravnopravnih bratskih naro-
da koju je predstavljala Jugoslavija.208
U okviru ireg diskursa panjugoslovenskog stradanja, u
kojem su detalji istorije Sajmita u stvari imali sekundarni zna-
aj, nije bilo prostora za adekvatno prepoznavanje ovog logora
kao mesta Holokausta. Razlika izmeu Judenlagera i Anhaltela-
gera, izmeu sudbine jevrejskih i drugih zatoenika, jednostavno
je izbrisana iz prie o otporu i revoluciji. U govoru Bakoevia,
rtve su opisane kao Jevreji, Srbi, Romi, ene, deca i zarobljeni
partizani, iz Srbije, s Kozare, Neretve, Sutjeske.... U Vuetie-
voj drami, prisustvo Jevreja u logoru nije negirano opisana je
Jevrejka po imenu Rut ali njena pria je bila samo jedna od
mnogih traginih linih sudbina koje su simbolizovale zajedni-
ku sudbinu zatoenika Sajmita. Prema tome, jevrejske rtve su,
ba kao i u prethodnom periodu, apsorbovane u iru kategoriju
ljudi iz raznih delova nae zemlje, a osobenost njihove sud-
bine, ako je uopte bila istaknuta, odnosila se na to da su bile,
hronoloki posmatrano, prve rtve Sajmita.
Marginalizacija Holokausta u ceremonijama na Sajmitu
tokom osamdesetih uoljiva je i u sporadinom ueu jevrejske
zajednice u njima. Sekcija bivih zatoenika, koja je organizovala
devetomajske ceremonije, nije smatrala da je uee ili prisustvo
jevrejske zajednice na bilo koji nain vano za memorijalne ak-
tivnosti vezane za Sajmite. Na primer, nema dokaza da su pred-
stavnici jevrejske zajednice bili pozvani da prisustvuju otkriva-
nju spomen ploe 1984. Bilten Saveza jevrejskih optina, koji je
208 Govor druga Aleksandra Bakoevia... op. cit..

124
detaljno izvetavao o svim komemoracijama kojima su prisu-
stvovali predstavnici Saveza ili Jevrejske optine Beograd, ne po-
minje nikakvu ceremoniju na Sajmitu tokom te godine. tavie,
u aprilu 1984, na sastanku Koordinacionog odbora za negovanje
revolucionarnih tradicija u Beogradu tokom kojeg je najavljeno
podizanje spomenika, dolo je do sukoba upravo po tom pitanju.
Jedan od uesnika sastanka, rezervni oficir po imenu Dragoljub
Skondri, u svom je izlaganju naveo razliite kategorije zatoeni-
ka logora Sajmite, ali je izostavio Jevreje. Moric Levi, koji je bio
prisutan kao predstavnik Beogradske jevrejske optine, kasnije
je napisao u svojim belekama da je Skondri pominjui rtve
Sajmita reao sve narode i narodnosti ne izostavljajui ni Al-
bance, a nije spomenuo Jevreje. Nakon to je zavrio navodi u
beleci Moric Levi, otvoreno u lice sam mu rekao da nije smeo
napraviti toliki propust.209 Osetljivost u vezi s ovim pitanjem u
okviru jevrejske zajednice vidljiva je i u injenici da je Levi ka-
snije telefonirao piri Solomunu, lanu jevrejske zajednice koji
je, kao funkcioner Sekretarijata za kulturu Grada Beograda, bio
stalni lan Koordinacionog odbora za negovanje revolucionar-
nih tradicija. Levi je apelovao na Solomuna da se postara da se
ovakav propust ne ponovi.210
Verovatno je Solomunova intervencija dovela do toga da
godinu dana kasnije, 7. jula 1985, Andrija Preger, zvaninik Je-
vrejske optine Beograd, prisustvuje ceremoniji na Sajmitu, i
da tu ak odri kratak govor. Meutim, ovakvo aktivno uee
zvaninika Saveza jevrejskih optina predstavljalo je izuzetak.
Jevrejska zajednica se kasnije pozivala samo da prisustvuje ce-
remonijama i poloi venac u svoje ime. Stav organizatora prema
jevrejskoj zajednici jasno je iskazan u aprilu 1987, tokom sastan-
ka predstavnika Sekcije bivih zatoenika Sajmita s liderima Je-
vrejske optine Beograd. Sudei po zapisniku sa sastanka, iji je
cilj bio da se poboljaju odnosi izmeu dve institucije i uklone
mali nesporazumi i propusti iz prolosti, predstavnici Sekcije
svojim sagovornicima su jasno stavili do znanja da bi uee je-

209 In. Moric Levi, Beleka, 24. 4.1984. JIM, KOS, 455/84.
210 Ibid.

125
vrejske zajednice u memorijalnim aktivnostima trebalo da bude
ogranieno na prisustvo u javnim raspravama organizovanim
u prostorijama Mesne zajednice Sajmite.211 Jevrejska zajedni-
ca je, dakle, tretirana samo kao jedna od mnotva drutvenih
organizacija u glavnom gradu koje su imale odreeni interes za
deavanja na Sajmitu. Aleksandar Moi, jedan od predstavnika
Jevrejske optine Beograd na sastanku, odbacio je ovu implika-
ciju kao neprihvatljivu. On je istakao da za Jevreje Sajmite nije
samo jedno od mesta seanja, ve mesto ija adekvatna memori-
jalizacija predstavlja centralno pitanje (naglaeno u originalu).
Do kraja sastanka, postignut je kompromis i dogovoreno je da e
jevrejska zajednica imenovati stalnog delegata u okviru Sekcije
bivih zatoenika Sajmita i odboru zaduenom za organizovanje
godinjih komemoracija, koji e osigurati da njeni stavovi budu
predstavljeni na odgovarajui nain.212 Treba meutim primetiti
i to da je dva puta tokom sastanka pomenuto pitanje finansij-
skog doprinosa Saveza jevrejskih optina izgradnji spomenika
na Sajmitu, to otvara mogunost da je prikupljanje sredstava
bilo jedan od razloga a moda i glavni razlog zbog kojeg
je sastanak uopte i bio uprilien. Izgleda da je status Sajmita
kao mesta jevrejskog stradanja, koji je Sekcija bivih zatoenika
esto previala ili zanemarivala, postao relevantan tek kada je na
dnevni red stiglo pitanje doprinosa. Kao to emo videti, ovo je
trend koji se nastavio u narednom periodu.
I posle ovog sastanka jevrejska zajednica je, sasvim oprav-
dano, ostala skeptina u pogledu spremnosti Sekcije bivih zato-
enika, SUBNOR-a ili Socijalistikog saveza radnog naroda da
ozbiljno uzmu u obzir njene stavove kada je u pitanju seanje
na Sajmite. Ovaj skepticizam svakako je bio rezultat injenice
da su se razliiti propusti i nesporazumi na relaciji Jevrejska
zajednica SUBNOR nastavili i nakon 1987. Iako je naredne go-
dine jevrejska zajednica doista imala aktivniju ulogu u organizo-
vanju komemoracije na Sajmitu, ve 1989. pozivnica za uee
stigla je u kancelarije Beogradske jevrejske optine tek dan pre

211 Sastanak sa Sekcijom logoraa Sajmita, 14. V 1987, u Jevrejskoj optini

u Beogradu, op. cit..
212 Ovu funkciju obavljao je penzionisani pukovnik Ratko Altarac.

126
ceremonije.213 Osim toga, institucije zaduene za komemoraci-
je nastavile su s marginalizacijom stradanja Jevreja. Uostalom,
jo u toku pomenutog sastanka 1987, predstavnici Sekcije bivih
zatoenika nabrojali su kategorije rtava Sajmita po redosledu
koji je jasno ukazivao na njihove prioritete: borci, ilegalci, ro-
doljubi, taoci i tek na kraju Jevreji.214 U predlogu za ure-
enje Sajmita, koji je sekcija bivih logoraa podnela Zavodu
za zatitu spomenika nekoliko meseci kasnije, jevrejske rtve
nisu ni spomenute. Sajmite se tamo navodi kao mesto gde se
okupator razraunavao s komunistima, skojevcima, ilegalcima,
simpatizerima NOB-a i rodoljubima [...] za poraze koje je trpio
u borbama sa Partizanskim jedinicama irom zemlje i poraze
na Istonom frontu.215 U aprilu 1988. u asopisu Novi Beograd,
Sajmite je u jednom lanku okarakterisano kao stravian logor
gde su mnoge hiljade rodoljuba, iz Beograda i dovoenih iz svih
krajeva nae zemlje mueni i ubijani. Bio je to sabirni logor za
mnoge internirce, koje su Nemci odvodili na neizvestan put ak
do dalekih norvekih krajeva na teke radove i u druge mui-
onice irom Evrope.216 U pozivu javnosti da prisustvuje ko-
memorativnom skupu i asu istorije 9. maja, objavljenom na
istoj strani, kao rtve Sajmita spominju se pripadnici NOP-a i
NOR-a, borci, ilegalci, rodoljubi, pa tek posle toga nevine rtve
ene, deca i starci. O Jevrejima nije bilo ni rei.
213 Videti Gordiejew, Paul, Voices of Yugoslav Jewry, Albany, SUNY Press,
1999, str. 139.
214 Slina formulacija moe se nai i u feljtonu Boka Novakovia koji je
objavljen u asopisu etvrti jul u julu 1985. Novakovi, Boko, Pakao na
zemlji etvrti jul, 2, jul, 1985, str. 11.
215 Odbor sekcije logora Sajmite, Predlog ureenja memorijalnog prosto-
ra Logora Sajmite, 10. novembar 1987, Arhiv Zavoda za zatitu spo-
menika kulture grada Beograda, Dosije 284 Sajmite. Ni na osnivakoj
skuptini obnovljene Sekcije logora Sajmite, Jevreji nisu spomenuti kao
rtve Sajmita ve samo desetine hiljada zverski umorenih rodoljuba,
boraca, komunista, skojevaca, koji su svoje ivote ugradili u slobodu, iju
etrdesetogodinjicu proslavljamo u ovoj godini, Osnivaka skuptina
Sekcije preivelih boraca i zatvorenika logora Sajmite zakljuci. 10.
jun, 1985, Arhiva Zavoda za zatitu spomenika kulture grada Beograda,
Dosije 284, Sajmite.
216 Predratno Sajmite Ratno muilite, Novi Beograd, 28 April, 1988, str. 2.

127
 Sudei po zapisnicima sa sastanaka Memorijalne komisi-
je jevrejske optine Beograd, ovakvi primeri izazivali su zabri-
nutost da e se jevrejske rtve marginalizovati, ako ne i potpuno
zaboraviti, pri kreiranju budueg spomenika na Sajmitu. Ova
bojazan bila je sasvim opravdana. U Muzeju Banjikog logora,
koji je renoviran 1983. godine, jevrejske rtve nisu gotovo ni
spomenute. Kada je 1990. godine otkrivena informativna tabla
na ulazu u spomen park Jajinci, o jevrejskim rtvama na njoj nije
bilo ni rei. Na protest jevrejske zajednice da njene sugestije po
pitanju teksta nisu usvojene, od gradskih vlasti je stigla ponu-
da da se u Jajincima podigne posebno obeleje Jevrejskim r-
tvama. Meutim, prethodno je trebalo podneti pismeni zahtev
Skuptini grada, to je pretpostavljalo dugogodinju birokratsku
proceduru u koju Jevrejska optina u Beogradu, pouena isku-
stvom, nije imala nameru da se uputa.217 Jevrejska zajednica,
prema tome, nije mogla biti sigurna da e natpis na Popovie-
vom spomeniku na Sajmitu, planiranom za 1989, adekvatno
predstaviti stradanje Jevreja. Zbog toga je neposredno poto je
podizanje spomenika odloeno, Memorijalna komisija Jevrejske
optine u Beogradu istakla neophodnost blagovremenog an-
gaovanja Jevrejske optine oko teksta koji e biti na ploi na
spomeniku.218 ak je predloeno da se u ovu akciju ukljue
nai knjievnici, da bi natpis bio adekvatan, uz upozorenje da,
ako se pravovremeno ne utie na natpis na spomeniku, posle
ga vie neemo moi ispraviti.219 Kao to emo kasnije vide-
ti, kada je spomenik konano otkriven 1995, natpis je bio sve
samo ne adekvatan.

217 Zakljuci sastanka Memorijalne komisije Jevrejske optine u Beogra-

du, 9. oktobar 1990, JIM, Odbor za memorijalnu akciju JOB, nerazvr-
stano.
218 Zakljuci sastanka Memorijalne komisije Jevrejske optine u Beogradu,
21. novembra, 1989, videti i Sastanak odbora za memorijalnu akciju pri
Beogradskoj jevrejskoj optini. 11. 05. 1989, JIM, Odbor za memorijalnu
akciju JOB, nerazvrstano.
219 Ibid.

128
Staro Sajmite pred vratima III milenijuma

Osim to je Staro sajmite osamdesetih godina prvi put

prepoznato kao znaajno mesto seanja na Drugi svetski rat u
Beogradu, ovaj period doneo je jo jednu vanu promenu. U
to vreme Sajmite dolazi u centar panje urbanista i arhitekata,
kao mesto od prvorazrednog znaaja za urbani razvoj prestoni-
ce. Kao to smo videli u prethodnoj glavi, ve ezdesetih godina,
neposredno pre nego to je doneta odluka da se na Sajmitu gra-
di opera, leva obala Save je oznaena kao najvredniji prostor
beogradske metropole. Meutim, tu vrednost je ira javnost
istinski uvidela tek krajem sedamdesetih godina. Ovo je usledilo
nakon odluke o poetku izgradnje eleznike stanice Prokop i
izmetanju eleznikog saobraaja iz desnog savskog priobalja u
Beogradu. Cilj ovog ambicioznog razvojnog projekta bio je da
se bolje iskoristi prostor desne obale Save izmeu eleznikog
i Brankovog mosta meu urbanistima poznatiji kao Savski
plato ili Savski amfiteatar. Time je trebalo da bude ispunjena
dugogodinja ambicija o izlasku Beograda na reku. Iako je pro-
jekat razvoja Savskog amfiteatra bio usredsreen pre svega na
desnu obalu Save, predlagai su od samog poetka nastojali da
objedine dve obale, tako to e urbanistiki i funkcionalno pove-
zati Savski plato s prostorom na levoj obali reke, od Sava centra i
hotela Interkontinental do Muzeja savremene umetnosti. Prema
tome, im je Savski amfiteatar shvaen kao jedna od najprivla-
nijih lokacija u gradu, porasli su i znaaj i vrednost zemljita na
suprotnoj obali, ukljuujui i Staro sajmite.
Ve krajem sedamdesetih pojavili su se prvi predlozi za
ureenje savskog priobalja. U okviru Srpske akademije nauka i
umetnosti, 1979. godine pokrenut je projekat u kom se predlaga-
lo da se pored obale podigne veliko kulturno sredite ime bi se
na najbolji nain iskoristio ovaj prostor koji e u daljem razvo-
ju grada nesumnjivo dobiti centralno mesto.220 Savski amfite-
220 Navedeno prema Despi, Aleksandar, U susret III milenijumu, Sredite
kulture III milenijum, Beograd: Galerija SANU, 1985, str. 7.

129
atar predstavljen je kao najpogodniji prostor za izgradnju nove
gradske etvrti u kojoj e biti prevashodno okupljene institucije
kulture i zabave, ali i svih drugih namena koje trai intenzivni
gradski ivot.221 Novi kompleks ustanova predstavljao bi beo-
gradski pandan centru or Pompidu u Parizu, Barbikenu u
Londonu ili Linkolnovom centru u Njujorku, s tim da okosnicu
ovog kompleksa ne bi predstavljalo jedno mamutsko zdanje,
ve sistematski ali postupno graene organizovane grupe zda-
nja manjeg formata utkanih u ivo gradsko tkivo.222 Namera je
bila da ovaj projekat bude zavren do 2000. godine, zbog ega je
celoj inicijativi dat naziv III milenijum.
Predlog za ureenje Sajmita u okviru urbanistikog
projekta III milenijum, koji je prikazan na izlobi koju je
1985. godine organizovala SANU, uradio je arhitekta Mihajlo
Mitrovi. Mitrovievo reenje zanimljivo je izmeu ostalog i
zbog toga to je ovaj projekat eksplicitno uvaio arhitektonsku
vrednost postojeih objekata nekadanjeg Beogradskog sajma,
to je do tada bilo veoma retko. Kao to smo ve videli, tokom
prethodnih decenija, za Sajmite je uglavnom predvieno rue-
nje. Meutim, u obrazloenju svog predloga Mitrovi je Sajmi-
te opisao kao prominentan prostor i najlepi vezni prostor
starog i novog Beograda, koji su gradske arhitekte posle rata
neopravdano zapostavile i prepustile propadanju.223 tavie, u
okviru celokupnog projekta ureenja Savskog amfiteatra, kuli
na Sajmitu pripisan je veliki znaaj: linija Muzej savremene
umetnosti centralna kula oznaena kao jedna od osnovnih vi-
zurnih osovina leve obale Save, du koje je predvieno postav-
ljanje lepo ureenog etalita.

221 Ibid.
222 Ibid, str. 8.
223 Mitrovi, Mihajlo, Savska graevina Staro sajmite, Sredite kulture
III milenijum, op. cit., str. 165. Urbanistiki i arhitektonski kvaliteti Sajmi-
ta prepoznati su i u knjizi Branka Maksimovia Ideje i stvarnost urbaniz-
ma Beograda, 18301941, Beograd, Zavod za zatitu spomenika kulture
Beograda, 1983.

130
 Mitrovievo reenje, meutim, nije podrazumevalo resta-
uraciju svih postojeih paviljona nekadanjeg sajma, ve samo
vizuelno najzanimljivijeg Italijanskog paviljona, i centralne kule
kao vrednog arhitektonskog spomenika predratnog konstruk-
tivizma. Ovi objekti bi bili preureeni u umetnike ateljee (en
hommage njihovom istorijskom prisustvu na ovom prostoru), a
zajedno sa skulpturom koja bi bila postavljena pored same reke,
inili bi i podlogu memorijalnog obeleavanja istorijskih zbiva-
nja iz vremena kada je ovde bio okupatorski logor.224
Mada je plan ureenja prostora posvetio panju me-
morijalnom obeleavanju terena, i time uvideo u to doba sve
vei znaaj Sajmita kao mesta seanja na stradanje u Drugom
svetskom ratu, seanje na logor sasvim sigurno nije bilo pr-
venstvena namena preureenog Sajmita. Za centralni objekat
Mitrovi je predvideo jednu veliku petospratnu stambenu zgra-
du potkoviastog oblika, inspirisanu izgledom drevnog naselja
Pueblo bonita u Meksiku. Savska graevina je zamiljena kao
svojevrsna graevinska utvrda na reci, moderni pandan Kale-
megdanu.225 U njenom sreditu nalazio bi se prostor posveen
distrakciji i rekreaciji, a osim stanova, u ovom graevinskom
kompleksu bi bila otvorena deija i sportska igralita, zatim
male radnjice, butici, kafei, restorani, zanatske radnje, umet-
nike galerije, i sl.226 Prema tome, Sajmite je zamiljeno pre
svega kao stambena etvrt, s propratnim, komercijalnim sadr-
ajima, a tek usput kao mesto seanja. tavie, logor je u Mitro-
vievom nacrtu predstavljen kao samo jedna od vie epizoda u
istoriji ovog mesta koju treba obeleiti, uz predratno sajmite i
posleratnu umetniku koloniju. Kula je, uostalom, predviena
za restauraciju kao spomenik predratnog konstruktivizma i
oma umetnicima, a ne kao zgrada u kojoj je u vreme nacisti-
ke okupacije bila smetena komanda najveeg koncentracionog
logora u Srbiji.
224 Ibid, str. 166.
225 Mitrovi, Mihajlo, Zato bi bila utopija?, Politika, 6. jun 2006, str. 7.
226 Ibid.

131
 Prostorna vizija Starog sajmita,
rad Mihajla Mitrovia, 1985.

Ureenjem Sajmita u kontekstu razvoja Savskog amfitea-

tra, bavili su se osamdesetih godina i drugi arhitekti i urbanisti.
U svojoj knjizi Iskustva prolosti, koja je prvi put objavljena 1985.
godine, Milo Perovi je kulu na Sajmitu takoe okarakterisao
kao prelomnu taku ambijenta leve obale Save.227 Za razliku
od Mitrovievog, Perovievo reenje je podrazumevalo sanaci-
ju svih postojeih paviljona, dok je ruenje predvieno samo za
zgrade podignute posle rata. Novogradnja je predviena samo

227 Perovi, Milo, Iskustva prolosti, tree, dopunjeno izdanje, Beograd, Gra-
evinska knjiga, 2008, str. 216.

132
na prostoru zapadno od kule, a prema obali bi se prostirao veliki
trg sa zelenilom. Ba kao i kod Mitrovia, na liniji kula Muzej
savremene umetnosti trebalo je da bude izgraeno etalite, koje
bi po Perovievoj zamisli bilo naglaeno alejom jablanova.
Nijedan od ovih projekata, naravno, nije realizovan. U to
vreme, jugoslovensko drutvo je zapadalo u sve dublju politiku
krizu, koja e naredne decenije znaajno izmeniti planirani put
Srbije prema III milenijumu. Zato je eleznika stanica jo uvek
tamo gde se nalazi od 1884, a Savskom amfiteatru tek predstoji
ureenje. Pa ipak, sama odluka o izmetanju eleznikog sao-
braaja iz savskog priobalja neizostavno je uticala na percepciju
prostora Starog sajmita i razmiljanje o njegovoj buduoj na-
meni. Poto se, poetkom osamdesetih, Sajmite, zajedno sa su-
protnom obalom nalo, kako je tada napisao Mihajlo Mitrovi,
pred vratima Treeg milenijuma, postalo je jasno da se, i pored
nastojanja da se ovaj prostor pretvori u memorijalni kompleks,
Blok 17 vie nikada nee posmatrati iskljuivo kao mesto sea-
nja. ak i poto je 1987. Sajmite proglaeno za kulturno dobro,
nastavilo je da preovladava miljenje da izgled i funkciju ovog
prostora treba da odrede, na prvom mestu, urbanistiki kriteri-
jumi i praktine potrebe grada, i da bi na neki nain bila grehota
ovu (u materijalnom smislu) vrednu lokaciju posvetiti iskljui-
vo seanju na njegovu traginu istoriju.228 Kada je 1991. godi-
ne SANU obnovila projekat III milenijum i raspisala jo jedan
konkurs za reenje Savskog amfiteatra, velika veina radova je u
Sajmitu videla pre svega inu taku amfiteatra, vizurnu oso-
vinu ili karakteristinu lokaciju, dok je memorijalnoj funk-
ciji prostora uglavnom dat sekundaran znaaj. Dobar primer je
projekat Varo na vodi, verovatno najpoznatiji meu radovi-
ma pristiglim na konkurs iz 1991, koji je uradio tim predvoen
arhitektom Dragomirom Manojloviem.229 Mada je ovaj proje-
228 Mihajlo Mitrovi je Staro sajmite nedavno opisao kao povrinski zlat-
ni rudnik kojim se moe pozlatiti prestonica Srbije, Mitrovi, Mihajlo,
Zato bi bila utopija?, op. cit., str. 6.
229 Bogdanovi, Ruica, Gaji, Ranka i Zlatanovi-Tomaevi, Vesna, Stru-
no kritika analiza dosadanjih urbanistikih reenja za podruje savskog
amfiteatra, Drutvo urbanista Beograda, Oktobar, 2007.

133
kat (kao uostalom i veina drugih radova s tog konkursa) barem
formalno predviao restauraciju Starog sajmita kao spomeni-
kog kompleksa (u skladu s odlukom o proglaenju Sajmita za
kulturno dobro), seanje na logor bilo je gotovo u potpunosti
prenebregnuto: Manojlovi je 2006. godine, o Sajmitu u okviru
Varoi na vodi govorio pre svega kao o velikom, finansijski
isplativom galerijskom prostoru.230
Kao to emo videti kasnije, predstava o Sajmitu kao
prostoru koji, osim mesta seanja, predstavlja i svojevrstan spo-
menik predratne arhitekture, funkcionalan prostor i neodvojiv
deo Savskog amfiteatra, opstala je u narednom periodu. tavie,
ona je u velikoj meri institucionalizovana 1992. godine Detalj-
nim urbanistikim planom za ureenje Starog sajmita, o kojem
e biti rei u narednoj glavi. Meutim, pre osvrta na urbanistiki
plan treba skrenuti panju na jo jednu promenu u postupanju
sa Sajmitem koje su donele devedesete, odnosno na njegovu po-
stepenu transformaciju u mesto budueg srpskog Jad Vaema.

230 Manojlovi, Dragomir, Stranci su shvatili, Beogradsko Staro sajmite

3+1, op. cit., str. 103.

134
Glava 7

Od mesta stradanja Jugoslovena do

simbola srpskog muenitva:
Sajmite kao Srpski Jad Vaem
Tokom kasnih osamdesetih, dok su u okviru memorijal-
nih aktivnosti na Sajmitu promovisani ideoloki motivi i pri-
oriteti potekli od organizacija kao to su Udruenje boraca i
Koordinacioni odbor za negovanje revolucionarnih tradicija, u
javnom diskursu u Srbiji poela je da se pojavljuje alternativna
interpretacija istorije Drugog svetskog rata. Nova perspektiva
nije obuhvatala samo nove teme i fokus pre svega genocid u
Nezavisnoj Dravi Hrvatskoj izmeu 1941. i 1945. ve je ozna-
ila i poetak stvaranja nove kulture seanja, sa sopstvenom
institucionalnom osnovom i komemorativnom praksom. Nova
kultura seanja, iji je glavni eksponent bila nacionalistika elita
u Srbiji, ostavila je trag i na nain koji se u javnosti opaa Staro
sajmite i njegova tragina istorija
U novembru 1988, na sredokrai izmeu dve prolene
ceremonije na Sajmitu na kojima su veliane tekovine narod-
nooslobodilake borbe i jugoslovensko jedinstvo, u Srpskoj aka-
demiji nauka i umetnosti odrana je konferencija pod nazivom
Jasenovac 19451988 Skup je organizovao poseban odbor koji
je, na inicijativu Vladimira Dedijera, osnovan jo 1984. godine a
koji se bavio prikupljanjem materijala o genocidu nad srpskim
i drugim jugoslovenskim narodima u dvadesetom veku.231 Od-
bor za genocid (kako su ga u nazivali u okviru SANU) nastao je
231 Kljaki, Slobodan, Kratka istorija Odbora SANU za sakupljanje grae
o genocidu nad srpskim narodom i drugim narodima Jugoslavije u XX
veku, u Predrag Dragi-Kijuk (ur.), Catena Mundi II, Kraljevo, Ibarske
novosti, 1992, str. 498512.

135
kao rezultat sve rairenijeg uverenja meu istoriarima u Aka-
demiji nauka da u naoj zemlji niko ni ne pie o genocidu s na-
unog gledita, a jo manje se tampaju knjige s istorijskom gra-
om namenjene svetskoj javnosti. Osim toga, prikupljanje grae
o genocidu predstavljalo je odgovor na injenicu da se, po rei-
ma Vladimira Dedijera, meu ozbiljnim istoriarima u svetu
smatra da je genocid u Jugoslaviji prekriven zaverom utanja.232
Akademija je nastojala da se protiv ove zavere bori tako to e
identifikovati Srbe, Slovence, Jevreje i Rome koji su pali kao
rtve genocida ili politikog terora, istraiti velika gubilita,
kao to su bezbrojne jame gde su rtve bacane ili velika stra-
tita kakva je Gradina u kompleksu Jasenovca i prikupiti arhiv-
sku grau o genocidu koja je rasturena po raznim arhivama u
zemlji i u inostranstvu. Meu lanovima odbora, imenovanim
1984. godine nalazili su se akademici Vladimir Dedijer, Radovan
Samardi, Dobrica osi i Milorad Ekmei, kao i dvojica isto-
riara izvan Akademije, Andrej Mitrovi i Branko Petranovi.
Odboru su se kasnije pridruili Smilja Avramov i samoprogla-
eni srpski Simon Vizental, Milan Bulaji koji je 1986. godine
bio zvanini posmatra SANU na zagrebakom suenju usta-
kom zloincu Andriji Artukoviu.
U ranoj fazi svog rada, Odbor za genocid je usvojio, bar
javno, panjugoslovenski pristup problemu genocida. Njego-
vi lanovi naglaavali su nunost opte-jugoslovenskog rada.
Dobrica osi je jednom prilikom primetio da na rad mora
biti nauan, to jest human i demokratski. Bol svake majke, bez
obzira na nacionalnost, jednak je i mi ga moramo potovati.233
Opte-jugoslovenski pristup pitanju genocida bio je uoljiv i u
nastojanju da se pripremi graa o genocidu protiv svih naro-
da Jugoslavije ukljuujui i protiv Muslimana u istonoj Bosni
1943. godine.
Svoj prvi nauni skup, Odbor za genocid odrao je 1986,
a postojala je namera da se slina okupljanja organizuju svake
232 Videti Pismo Vladmira Dedijera Izvrnom odboru SANU, ibid, str.
499.
233 Ibid, str. 503.

136
godine. Meutim, ve naredne godine, nakon skandala s Me-
morandumom SANU, nije bilo mogue obezbediti neophodna
finansijska sredstva. Mnogi u okviru Odbora su u ovome videli
zaveru, u koju su navodno bile upletene Dravna bezbednost,
Vatikan i antisrpski nastrojeni slovenaki i hrvatski politiari i
njihovi pioni u Srbiji (konkretno dinastija Stambolia). Sve
ove snage su se navodno udruile da bi opstruisale rad Odbora
i nastavile s organizovanim skrivanjem zloina, pre svega protiv
Srba u NDH.
Vrlo brzo posle toga postalo je jasno da Odbor za genocid,
uprkos prvobitnim opte-jugoslovenskim pretenzijama, pred-
stavlja vaan element nadolazeeg talasa srpskog nacionalizma,
u ijem razvoju je Akademija nauka inae igrala vanu ulogu.234
Odbor i znameniti lanovi Istorijskog odeljenja SANU doprine-
li su da ve u drugoj polovini 1988. preokupacija genocidom u
NDH u Srbiji dostigne stadijum opsesije.235 Ovakva uloga Od-
bora postala je jo izraenija posle Dedijerove smrti u novembru
1990. godine, kada su kormilo preuzeli predstavnici izrazito na-
cionalistike struje, akademik Radovan Samardi i njegov zame-
nik Milan Bulaji. Iz lanstva su postepeno iskljueni ranije ime-
novani lanovi koji iz raznih razloga nisu aktivni u radu Odbora,
a umesto njih primljeni ljudi van Akademije, koji su se iskljuivo
bavili stradanjem Srba, poput arhimandrita (i budueg vladike)
Atanasija Jevtia, Srboljuba ivanovia, Dragoja Lukia, ure
Zatezala, i drugih. Odbor se povezao i sa Srpskom pravoslavnom
crkvom, s kojom je 1991. godine organizovao akciju iskopava-
nja jama i stratita u Hrvatskoj i Bosni. Jednom reju, Odbor za
genocid je vremenom postao sredstvo za borbu protiv politike
organizovanog zaborava srpskog stradanja u NDH, s otvoreno
propagandistikom misijom.236 Genocid u drugim delovima Ju-

234 Milosavljevi, Olivera, Zloupotreba autoriteta nauke, u Popov, Neboja

(ur.), Srpska strana rata: Trauma i katarza u istorijskom pamenju, Beo-
grad, Samizdat B92, 2002, str. 340374.
235 Dragovi-Soso, Jasna, Saviours of the Nation, op. cit., str. 113.
236 Videti Zapisnik sa sednice Odbora za sakupljanje grae o genocidu protiv
srpskog naroda i drugih naroda Jugoslavije u XX veku, 24. XII 1990. godi-
ne u Kljaki, Slobodan, Kratka istorija Odbora SANU, op. cit., str. 512.

137
goslavije (pogotovu onaj protiv Muslimana u istonoj Bosni 1943.
godine) vie niko nije spominjao, a kamoli istraivao.
Konferencija Jasenovac 19451988 odraavala je nadola-
zeu, sve izraeniju, nacionalistiku orijentaciju Odbora i njego-
vu usredsreenost na srpske rtve. Jedna od glavnih tema skupa
bila je manipulacija brojem rtava Jasenovca. Milan Bulaji, koji
je bio neka vrsta glasnogovornika Odbora za genocid, insistirao
je da taan broj rtava ovog logora nikada nije ustanovljen, to
je bilo tano, ali je to inio na nain koji je insinuirao da je zva-
nina procena od izmeu 500.000 i 700.000 rtava bazirana na
nalazima Dravne komisije za ratne zloine, verovatno preniska.
Uostalom zavera utanja za koju se tvrdilo da postoji sigurno
nije imala za cilj da broj stradalih uvea, ve na protiv da sakrije
stvarni obim srpskog stradanja u NDH, za koji su mnogi u to
vreme smatrali da prelazi milion rtava.
Kao odgovor na manipulacije Jasenovcem u zvaninoj
jugoslovenskoj istoriografiji, Milan Bulaji je predloio projekat
koji bi imao za cilj da konano srui tabu u vezi s ovim lo-
gorom, suprotstavi se zabrani sagledavanja rtava Drugog svet-
skog rata i omogui da istina o srpskim rtvama u Hrvatskoj
konano bude predstavljena u svetu. Projekat je podrazumevao
stvaranje baze podataka o rtvama genocida [...] koja bi bila
sastavljena korienjem moderne kompjuterske tehnologije, a
realizovala bi ga zasebna institucija Muzej rtava genocida.
Ovakav muzej je, po Bulajiu, trebalo osnovati to pre, da bi isti-
na o broju stradalih u NDH ugledala svetlo dana 1991. godine,
kada je planirano obeleavanje pedesete godinjice od stradanja
koji je on nazvao jugoslovenskim holokaustom-genocidom ili
jugoslovenskim holokaustom.237
Bulajievu inicijativu o formiranju Muzeja genocida od-
mah je prihvatio iri sloj nacionalistike elite u Srbiji, pogoto-
vu poto je u maju 1989. godine izala iz tampe revizionistika
knjiga Franje Tumana Bespua povjesne zbiljnosti. Rane 1990.
godine, asopis Svet (koji je u to vreme ureivala Ljiljana Bulato-
vi) podrao je Bulajievu kampanju da se osnuje muzej genoci-
237 Okrugli sto Muzej rtava genocida, Svet, 1. april 1990, str. 5.

138
da, nalik na onaj koji su Jevreji odavno izgradili u Jerusalimu.238
U februaru te godine, Svet je bio domain okruglog stola koji je
imao za cilj da razotkrije strategiju organizovanog zaborava
srpskih rtava ustakog genocida i demantuje navode hrvatskih
nacionalista da je broj stradalih u Jasenovcu bio svega 40.000.
Na ovom skupu pokrenuta je zvanina inicijativa za formiranje
Muzeja rtava genocida, iza koje su stali Milan Bulaji, u ime
Odbora za genocid SANU, zatim Drutvo srpsko-jevrejskog pri-
jateljstva, i Arhiv Srbije.
Potpora Drutva srpsko-jevrejskog prijateljstva ovom pro-
jektu ne treba da udi. Ovo udruenje osnovala je 1988. godine
grupa javnih linosti, Srba i Jevreja, u cilju promovisanja dobrih
veza izmeu dva naroda, kao i izmeu Srbije i Izraela. Meutim,
njegov rad bio je pre svega u funkciji nacionalistike propagan-
de. Predstavnici Drutva su esto uporeivali sudbinu Jevreja za
vreme nacizma sa sudbinom Srba i time potpirivali motiv srp-
skog muenitva koji je krajem osamdesetih predstavljao stoer
srpskog nacionalistikog diskursa. Vano je naglasiti, meutim,
da Savez jevrejskih optina Jugoslavije nikada nije zvanino pri-
hvatio Drutvo srpsko-jevrejskog prijateljstva i da ono nije bilo
njegov organ. tavie, mnogi u okviru jevrejske zajednice u Sr-
biji otvoreno su kritikovali delovanje Drutva i oznaili ga kao
funkcionalizaciju Jevreja i njihove istorije, motivisanu pro-
pagandistikim ciljevima.239 Ovo meutim ne znai da Jevreji
meu lanovima ovog udruenja nisu, s vremena na vreme, istu-
pali kao predstavnici ire zajednice, a jasno je da su bili tako i
prihvaeni, pre svega u nacionalistikim krugovima.
Ideju o osnivanju Muzeja rtava genocida kasnije je po-
drao i Radovan Samardi, koji je smatrao da se Odbor za ge-
nocid SANU polako pretvara u sve malobrojniju i maloduniju
grupu penzionera, te da njegov rad treba da nastavi posebna
238 Ibid, str. 3.
239 Dug istini i narodu, Politika, 14. jul 1990. Za vie informacija u Drutvu
srpsko-jevrejskog prijateljstva videti Sekelj, Laslo, Vreme beaa: Ogledi
o vladavini nacionalizma, Beograd, Akademia nova, 1995, i Gordiejew,
Paul, Voices of Yugoslav Jewry, op. cit.

139
institucija, iza koje bi stala drava i koja bi raspolagala strunim
slubama i bila tehniki [bolje] opremljena.240
Na okruglom stolu u februaru 1990, pokrenuto je i pita-
nje vezano za lokaciju na kojoj e se muzej nalaziti. Milan Bulaji
je predloio da muzej, kome je povremeno davao sablasni naziv
Muzej mrtvih, bude smeten na mestu seanja na nacistiki
logor Sajmite u Beogradu. Ideju su odmah prihvatili ostali ue-
snici, ukljuujui i Klaru Mandi, delegata Drutva srpsko-jevrej-
skog prijateljstva na ovom skupu. Mandieva je muzej na Sajmitu
predstavila kao budui srpski Jad Vaem, gde bi bilo zabeleeno
da je srpski narod jedna od najveih rtava genocida u istoriji.241
Prilikom izbora lokacije za budui muzej srpskog strada-
nja, ni Klara Mandi, ni bilo ko drugi od uesnika ove diskusije,
ni u jednom trenutku nije uzeo u obzir samu istoriju Sajmita,
niti je bilo pokuaja da se na bilo koji nain opravda ideja da se
Muzej rtava genocida otvori ba tamo. Sajmite je nesumnjivo
izabrano zato to je u pitanju mesto stradanja (nacistiki logor)
koje je kao takvo proglaeno za kulturno dobro nekoliko godina
ranije. Meutim, u raspravi o Muzeju rtava genocida, Sajmite
je figuriralo samo kao lokalitet, prazan simboliki i geografski
prostor, lien osobenosti i sopstvene tragine prolosti. Pritom,
rtve Sajmita ukljuujui i one koje su ubijene u duegup-
ki u prolee 1942. praktino su izoptene iz istorije ovog me-
sta, ustupajui mesto novom objektu seanja, srpskim rtvama
ustakog genocida.
Podrku ideji o osnivanju Muzeja rtava genocida dale su
i vlasti u Srbiji. U novembru 1990, Bulaji, u pratnji potpred-
sednika SANU, Antonija Isakovia, posetio je Slobodana Mi-
loevia i predstavio mu inicijativu za stvaranje Muzeja rtava
genocida. Bulaji je kasnije objavio da je predsednik dao svoju
punu podrku.242 Ubrzo nakon toga, Milan Bulaji je postavljen

240 Pozdravne rei predsedavajueg akademika Radovana Samardia, Rat-

ni zloini i zloini genocida, 19911992, Beograd, SANU, 1993, str. 23.
241 Brki, A. Srbi ne znaju koliko ih nema Svet, 1. april 1990, str. 65.
242 Bulaji, Milan, Genocid nad pravoslavnim Srbima u Drugom svjetskom
ratu, Genocid nad Srbima u II svetskom ratu, Beograd, Muzej rtava ge-
nocida, 1995, str. 12.

140
za predsednika odbora pri Skuptini grada koji je bio zaduen
za ureenje Sajmita. U apelu za finansijsku pomo za zavretak
Popovievog spomenika, koji je u aprilu 1991. godine ovaj od-
bor uputio, izmeu ostalih, Savezu jevrejskih optina Jugoslavije
i podrunicama Drutva srpsko-jevrejskog prijateljstva u zemlji
i inostranstvu, obznanjeno je da e Sajmite u budunosti po-
stati sedite Muzeja rtava genocida, mesto na kojem e istina
o genocidu poinjenom nad Srbima, Jevrejima i Romima biti
prouavana i sauvana.
Odluka da se Muzej rtava genocida gradi na Sajmitu
doneta je u decembru 1991, na sastanku u Skuptini grada
kome su prisustvovali Milan Bulaji (u ime Odbora za genocid
SANU), Boko Novakovi kao zastupnik bivih logoraa Sajmi-
ta, zatim predstavnici Urbanistikog zavoda, Gradskog sekre-
tarijata za kulturu, Republikog zavoda za zatitu spomenika
kulture, i jevrejske zajednice. Iako je u to vreme predlagano ne-
koliko potencijalnih lokacija (ukljuujui i zgradu Muzeja 25.
maj), injenica da je Boko Novakovi pozvan da prisustvuje
sastanku ukazuje na to da je Sajmite i pre odravanja sastanka
ve bilo favorit. Zvanian predlog da se Sajmite proglasi me-
stom na kome e biti otvoren Muzej rtava genocida potekao
je od Republikog zavoda za zatitu spomenika kulture, koje je
Sajmite okarakterisalo kao mesto najveeg beogradskog lo-
gora-stratita u Drugom svetskom ratu.243 Uesnici sastanka
su se, meutim, saglasili da je otvaranje Muzeja genocida na
dugom tapu, jer tek predstoji iseljenje itelja Sajmita, a po-
tom i dugotrajna i skupa restauracija. Zakljueno je da Muzej
treba osnovati odmah, s tim da bi se on do ureenja Sajmita
bavio pre svega nauno-istraivakim radom. Samo nekoliko
dana posle ovog sastanka, nacrt zakona o osnivanju Muzeja r-
tava genocida formalno je uao u proceduru Narodne skupti-
ne republike Srbije.244

243 urevi, D. Suprotstavljanje neistinama, Politika, 19. Decembar,

1991.
244 Uvodno izlaganje dr Milana Bulajia u Ratni zloini i zloini genocida,
19911992, op. cit., str. 21.

141
Sajmite kao dio ireg kruga smrti oko Jasenovca
Privlanost Starog sajmita kao mesta za budui Muzej
rtava genocida zasnivala se pre svega na relativno velikoj po-
vrini ove lokacije, njenom centralnom poloaju na levoj obali
reke Save nedaleko od centra grada, kao i na injenici da je ve
bila predviena za razvoj kao memorijalni kompleks. Meutim,
stvari su krenule nepredvienim tokom u leto 1992. godine.
U julu mesecu, tokom skuptinske debate posveene zakonu o
osnivanju ovog muzeja, tadanji predsednik Skuptine Aleksan-
dar Bakoevi, u poslednjem trenutku (po svemu sudei gre-
kom) uneo je u zakon amandman poslanika iz Kragujevca Dra-
goslava Petrovia, po kome je za sedite muzeja predvien taj
grad, kao mesto masovnog streljanja civila u oktobru 1941.245
Zakon je izglasan i Muzej rtava genocida je, na iznenaenje ve-
ine poslanika Skuptine Srbije i oaj Milana Bulajia (koji je od
samog poetka predvien za direktora ove institucije), admini-
strativnom odlukom preseljen u Kragujevac.246 Tokom nared-
nih godina Bulaji je predvodio intenzivnu kampanju da se ova
greka ispravi, smatrajui da muzej ovakvog znaaja treba da
bude smeten u srpsku prestonicu gde se uostalom ve nalazi
znaajna arhivska graa za potrebe muzeja genocida.247 Zakon
meutim nikada nije izmenjen. Bulaji je tek 1995. prihvatio
kompromis: muzej je formalno registrovan u Kragujevcu, dok
je njegova istraivaka baza smetena u Beograd, u privremenim
prostorijama na Trgu Nikole Paia.
U nastojanju da ba Sajmite predstavi kao najlogini-
je reenje za budui Muzej rtava genocida, i kao mesto gde
bi trebalo da bude postavljen memorijalni centar posveen pre
svega rtvama ustakog terora, Milan Bulaji je u svojim pisa-
nim radovima i javnim nastupima u to vreme esto potencirao

245 Zakon o osnivanju Muzeja rtava genocida, Slubeni glasnik, br. 49,
1992. O fijasku na izglasavanju zakona videti izlaganje Batria Jovanovia
u Ratni zloini i zloini genocida, 19911992, op. cit., str. 3435.
246 U okviru skuptinske rasprave voena je i debata o nazivu muzeja. Na
kraju je odlueno da ova institucija nosi naziv Muzej rtava genocida.
247 Uvodno izlaganje dr Milana Bulajia, op. cit.. str. 2122.

142
vezu izmeu logora na Sajmitu i Jasenovca. Ovo je vano jer,
ako se izuzme zakljuak Saoptenja br. 87 Dravne komisije za
utvrivanje zloina okupatora i njihovih pomagaa, gde se meu
licima odgovornim za zloine u Zemunskom logoru spominju
ustae Ante Paveli i Dido Kvaternik, Sajmite do tada nije bilo
poznato kao deo istorije NDH. Stoga loginost predloga da ba
na tom mestu treba graditi Muzej rtava genocida, i to onakav
kako ga je zamislio Bulaji, nije bila oigledna. Da bi izmenio
ovo stanje stvari, Bulaji je promovisao selektivnu i esto isto-
rijski neutemeljenu interpretaciju Sajmita, sve s ciljem da logor
izveze u Nezavisnu Dravu Hrvatsku, predstavi ga kao njenu
tekovinu i tako povee s Jasenovcem, okosnicom budueg Muze-
ja rtava genocida. Ova strategija podrazumevala je naglaavanje
nekoliko krajnje perifernih aspekata istorije logora na Sajmitu
ili tendenciozno potenciranje paljivo odabranih pojedinanih
sluajeva stradanja njegovih rtava.
Samo mesec dana poto je osnovan Muzej rtava geno-
cida, Milan Bulaji je na jednom skupu SANU ponudio dva ra-
zloga zbog kojih bi ovaj muzej trebalo da se nalazi u Beogradu,
preciznije na Sajmitu. Prvo, naveo je Bulaji, na obale Beogra-
da su rijekom Savom doplovljavali leevi iz Nezavisne Drave
Hrvatske, iz ustakog logora smrti Jasenovac, to glavni grad
Srbije, a pogotovu njegove rene obale, simboliki povezuje s Ja-
senovcem. Drugo, sa Sajmita su zatoenici otpremani u Jase-
novac to predstavlja jo jednu neraskidivu sponu izmeu ova
dva logora.248 Kasnije su dodata jo dva argumenta: prvo, da se
Sajmite formalno nalazio na teritoriji NDH odnosno da je
formiran na osnovu sporazuma izmeu nacistike komande u
Beogradu i hrvatske ustake vlasti, i drugo, da je najgori period
stradanju u ovom logoru bio izmeu maja i jula 1944. kada je
kontrola predata u ruke Glavnog ravnateljstva za javni red i si-
gurnost NDH i ustake policije u Zemunu.249 Zajedno, ove etiri
248 Ibid, str. 2122. U svojim knjigama Bulaji je redovno objavljivao mapu
NDH, na kojoj je strelicama prikazivan priliv logoraa u Jasenovac iz
drugih logora. Jedna od strelica vodila je i od Sajmita.
249 Videti Koljanin, Milan, Nemaki logor na Beogradskom sajmitu, op. cit.,
str. 51.

143
tvrdnje su za Bulajia predstavljale dokaz da je Sajmite tokom
Drugog svetskog rata zapravo bilo dio ireg kruga nacistiko
ustakog sistema logora smrti Jasenovac.250 Sam logor Jaseno-
vac bio je samo prvi krug smrti, okolni manji ustaki logori
predstavljali su drugi krug, dok je trei, najiri krug obuhva-
tao celokupnu teritoriju ustake Nezavisne Drave Hrvatske
(NDH), ukljuujui i logor Sajmite.251
Vano je istai da svaki od Bulajieva etiri argumenta sa-
dri zrno istine. Tano je da je Sajmite formalno bilo smeteno
na teritoriji Nezavisne Drave Hrvatske, ija se istona granica
nalazila na levoj obali reke Save u Beogradu. Tano je da je gru-
pa logoraa iz NDH transportovana na Sajmite, da bi ih Nem-
ci, poto su ih proglasili radno nesposobnim, vratili ustaama
koje su ih potom likvidirale u Jasenovcu. Leevi rtava iz NDH
jesu stizali 1941. godine ak do Beograda. Ustae jesu preuzele
komandu nad logorom Sajmite u maju 1944. Meutim, sve ovo
ne znai da su Bulajievi zakljuci na mestu. Kao to je ve nave-
deno u Drugoj glavi, Sajmite je sve vreme svog postojanja bilo
iskljuivo nacistiki logor i deo istorije onog dela Srbije koji je
bio pod direktnom okupacijom nacistike Nemake, a ne NDH.
Sporazum nemake komande u Beogradu s vlastima u Zagrebu
bio je formalnost, a logor su sve do maja 1944, uvali iskljuivo
nemaki vojnici podreeni nemakim vlastima u Srbiji. Isto tako,
sudbina zatoenika koji su vraeni ustaama nipoto ne oprav-
dava kvalifikaciju da je Sajmite bilo deo sistema jasenovakog
logora.252 Broj zatoenika koji su vraeni u NDH ne samo da je
bio relativno mali u odnosu na celokupan broj rtava Sajmita,
ve njihovo tendenciozno stavljanje u prvi plan skree panju s
250 Bulaji, Milan, Jasenovac: ustaki logori smrti, srpski mit?: hrvatski ustaki
logori genocida nad Srbima, Jevrejima i Ciganima, Beograd, Struna knji-
ga, 1999, str. 159.
251 Bulaji, Milan, Jasenovac: Uloga Vatikana u nacistikoj Hrvatskoj, Beo-
grad: Pei i sinovi, 2007, str. 283284.
252 Milan Koljanin, Veze izmeu nemakog logora na Beogradskom sajmi-
tu i logora NDH Jasenovac i Stara Gradika u Smreka, Jelka (ur.), Okru-
gli stol Jasenovac 1986, Jasenovac, Spomen podruje Jasenovac, 1986,
str. 177.

144
injenice da su mnogo vie isto tako iznemoglih i radno nespo-
sobnih zatoenika, uhapenih na teritoriji Hrvatske i Bosne, ne-
maki straari i pripadnici logorske uprave pogubili na samom
Sajmitu, ili ih prepustili gladi i bolesti. Kod Bulajia meutim,
sluaj vraanja zatoenika u Jasenovac, septembra 1942. godine,
o kome je bilo rei u Drugoj glavi, predstavljen je kao centralni
dogaaj u ratnoj istoriji Sajmita, kojim se uspostavlja simbo-
lika veza izmeu ovog logora i stradanja Srba u NDH. to se
tie leeva koje je reka donosila do Beograda, njihov stvarni broj
(oko etiri stotine) bio je mnogo manji od 15.000 koje Bulaji
spominje u svojim knjigama. Osim toga, indikativno je da je i
pre 1992. godine postojala inicijativa da se u Beogradu podigne
spomenik rtvama genocida u NDH koje je reka donela do Be-
ograda, ali ne na Sajmitu, ve oko Kule Neboje ili na Adi Ci-
ganliji, gde je veliki broj leeva prvobitno sahranjen. Bulaji je
oigledno ovu ideju kasnije objedinio s inicijativom za otvaranje
Muzeja rtava genocida, u nastojanju da Sajmite to tesnije po-
vee s genocidom u NDH.
Konano, ne stoji Bulajieva tvrdnja da period maj-jul
1944, kada su logor preuzele ustae, predstavlja vreme posebne
brutalnosti. Prema Bulajiu, na Sajmitu su ustae pod vo-
stvom upravnika logora Petra Brzice, koji je poslat na ovu du-
nost iz Jasenovca gdje je pobijedio u jednom takmienju ko e
vie zaklati zatoenika logorae ubijale batinanjem jo ee
nego to je to bio sluaj pod nemakom upravom.253 Meutim,
Milan Koljanin (na ije istraivanje se Bulaji esto poziva kada
pie o Sajmitu) tvrdi da je u poslednjim mesecima postojanja
logora vladao blai reim u odnosu na period kada je zatoenika
bilo mnogo vie, a logorom komandovali Nemci. Osim toga, ak
ni kada su Sajmite preuzele ustae, ovaj logor nije bio ustaki
na nain na koji je to tokom svog postojanja bio Jasenovac. Za-
toenici na Sajmitu su, ak i izmeu maja i jula 1944, bili pre
svega nemaki zatoenici i ljudi na koje je nemaka policija ...
raunala za upuivanje na rad u Rajh.254

253 Bulaji, Milan, Jasenovac: ustaki logori smrti, srpski mit?, op. cit., str. 164.
254 Koljanin, Milan, Nemaki logor na Beogradskom sajmitu, op. cit.. str. 443.

145
 Mada je naglaavao veze izmeu Sajmita i Jasenovca,
Milan Bulaji ipak nije sasvim zaboravio status ovog logora kao
nacistike tvorevine i mesta stradanja Jevreja s teritorije oku-
pirane Srbije.255 U svojim knjigama, Bulaji s vremena na vreme
citira znaajno delo Kristofera Brauninga o Sajmitu i pominje
gasni kamion koji se koristio za unitenje jevrejskih zatoenika
u prolee 1942. Prema tome, ovde nije re o potpunom prekra-
janju istorije Sajmita i potiskivanju Holokausta srbijanskih Je-
vreja. Istovremeno meutim, u celokupnom narativu o genocidu
u Drugom svetskom ratu koji nalazimo kod Bulajia, nauno
utemeljene injenice o Judenlageru zauzimaju sasvim periferno
mesto.256 Jevreji su se, ba kao i prethodnih decenija, oznaa-
vali kao prve (ali ne i naroito vane) rtve Sajmita. tavie, u
svojim javnim nastupima Bulaji se najee priseao jevrej-
ske dimenzije istorije Sajmita ili u prisustvu Jevreja, ili kada se
oekivalo da jevrejska zajednica, u zemlji ili iz inostranstva, d
finansijski doprinos projektu izgradnje Muzeja rtava genocida.
To je bio sluaj, na primer, s apelom za finansijsku pomo koji
je Odbor za ureenje Sajmita uputio Savezu jevrejskih opti-
na i Drutvu srpsko-jevrejskog prijateljstva u aprilu 1991. Iako
se u apelu kao glavna svrha budueg spomenikog kompleksa
na Sajmitu navodi Muzej rtava genocida i ouvanje seanja na
stradanje Srba, Jevreja i Roma u Hrvatskoj, u njemu se Saj-
mite ipak strateki smeta u kontekst Holokausta u Srbiji: apel
otpoinje prikazom Sajmita kao mesta na kojem je znatan deo
jevrejske zajednice Srbije uniten u gasnom kamionu. Tokom
narednih godina, Bulaji je u okviru svojih aktivnosti usmerenih
na prikupljanje sredstava redovno primenjivao istu strategiju se-
lektivnog i funkcionalnog seanja. injenica da je Sajmite bilo
nacistiki logor u Beogradu, gde su korieni zloglasni kamioni s
gasom iznenada je postala relevantna onda kada je od izraelske
255 Bulaji, Milan, Deset godina Muzeja rtava genocida, Beograd, Struna
knjiga, 2003, str. 469. Za kritiku obradu Bulajievog tretmana holokau-
sta videti Byford, Jovan, When I say the Holocaust, I mean Jasenovac:
Remembrance of the Holocaust in contemporary Serbia East European
Jewish Affairs, 37 (1), 2007, str. 5174.
256 Bulaji, Milan, Jasenovac: uloga Vatikana u nacistikoj Hrvatskoj. op. cit.,
str. 11.

146
vlade ili od jevrejskih organizacija irom sveta traena finansij-
ska podrka za projekat Muzeja rtava genocida na Sajmitu.

Srpsko-hrvatski propagandni rat i tumaenja

istorije Sajmita
Na interpretaciju Sajmita i njegove istorije ranih deve-
desetih svakako su uticale i polemike o odnosu Srba i Hrvata
prema Jevrejima koje su u to vreme voene na relaciji Zagreb-
Beograd. S hrvatske strane, najaktivniji u ovom svojevrsnom
ratu reima bili su bili autori poput Tomislava Vukovia, Ljubice
tefan, Josipa Pearia, Anta Kneevia i amerikog publiciste
Filipa Koena (Philip Cohen).257 U svojim delima oni su nastojali
da predstave Srbe kao stvarni genocidni narod, iji su kolabo-
racionisti za vreme Drugog svetskog rata, uz blagoslov Srpske
pravoslavne crkve, poinili mnogo stranije zloine od ustake
NDH i oistili Srbiju od Jevreja. Tvrdili su da je u posleratnom
periodu postojala zavera utanja koja je prikrivala genocidni
karakter srpskog nacionalizma i zatakavala njegove krvave tra-
gove. Hrvatska strana je u ovoj polemici obilato pozajmljivala (i
izvrtala) argumente svojih srpskih pandana, koji su prvi pisali
o zaveri utanja, genocidnoj prirodi (hrvatskog) nacionalizma,
ulozi (katolike) crkve u genocidu poinjenom u Drugom svet-
skom ratu, i slino. Sa srpske strane, glavni uesnici u debati bili
su Milan Bulaji, zatim autori knjige Istina o srpskom antise-
mitizmu Andrija Gams i Aleksandar Levi, i Jaa Almuli, u to
vreme jedan od portparola Drutva srpsko-jevrejskog prijatelj-
stva.258 Oni su, kao odgovor na optube iz Zagreba, uglavnom

257 Vukovi, Tomislav i Bojovi, Edo, Pregled srpskog antisemitizma, Zagreb,

Altair, 1992; Anto Kneevi, Analysis of Serbian Propaganda, Zagreb, Do-
movina TT, 1992; tefan, Ljubica, Srpska pravoslavna crkva i faizam, Za-
greb, Nakladni zavod Globus, 1996; Peari, Josip, Srpski mit o Jasenov-
cu: Skrivanje istine o beogradskim konc-logorima, Zagreb, Dom & Svijet,
1998; Cohen, Philip, Serbias Secret War: Propaganda and the Deceit in
History, College Station, Texas A&M Univeristy Press, 1996.
258 Gams, Andrija i Levi, Aleksandar, The Truth about Serbain Antisemitism.
Beograd, Ministarstvo informisanja Republike Srbije, 1994; Jaa Almuli,

147
nastojali da u potpunosti negiraju postojanje antisemitizma u
Srbiji, potencirajui pritom njegovo raireno prisustvo u Hrvat-
skoj, kako u prolosti tako i danas.
Iza ove polemike vrlo brzo su stala Ministarstva za infor-
misanje Srbije i Hrvatske, kao i reimski mediji, to ukazuje da
je debata zapravo voena na nivou dravne propagande. Takoe,
radovi gorepomenutih autora redovno su prevoeni i objavljiva-
ni, u delovima ili u celini, na engleskom jeziku, to znai da nisu
bili namenjeni samo domaoj javnosti, ve i meunarodnom jav-
nom mnenju: u Hrvatskoj kao deo marketinkog projekta prei-
avanja istorije NDH, a u Srbiji za popravljanje imida zemlje u
svetu.259 injenica da je odnos prema Jevrejima dobio ovako ve-
liki znaaj u meunarodnoj propagandi dve zemlje sam po sebi
je zanimljiv, a mogao bi se, barem donekle, pripisati verovanju u
mo jevrejskog javnog mnenja u Americi, koje je bilo prisutno s
obe strane, iako moda ne kod pojedinanih autora.260
Polemike voene poetkom devedesetih bitne su za temu
kojom se bavi ova knjiga jer je Sajmite od samog poetka bilo
jedno od glavnih poprita borbe srpskih i hrvatskih kvazi-isto-
riara. Nemogue je utvrditi ko je prvi poeo, ali ve krajem
osamdesetih, autori u Srbiji su sve ee potezali argument da se
Sajmite nalazilo na teritoriji NDH. Namera najee nije bila da
se rtve ovog logora napakuju Hrvatskoj, ve da se ukae na to
da srpska kolaboracionistika vlast u Srbiji nije imala uticaja na
Stvaranje velikih lai o Srbiji i Srbima, feljton, Politika, 26 decembar
1993. 25 januar 1994. Almuli, koji se poetkom devedesetih preselio u
London, polemiku je vodio i u britanskoj tampi, gde su u to vreme poela
da se pojavljuju pisma u kojima se insistiralo na podjednakoj odgovorno-
sti srpskih i hrvatskih kolaboracionista za Holokaust. Na primer, britanski
istoriar Marko Atila Hor (Marko Attila Hoare) je 1993. godine u London
Review of Books tvrdio da je Nediev reim sa oduevljenjem uestvovao
u Holokaustu i da je od srpske i hrvatske ruke stradao podjednak broj
Jevreja (Greater Croatia London Review of Books, 9. septembar 1993).
259 Videti MacDonald, David Bruce, Balkan holocausts? Serbian and Croa-
tian victim-centred propaganda and the war in Yugoslavia. Manchester,
Manchester University Press, 2002.
260 Videti Byford, Jovan When I say the Holocaust, I mean Jasenovac: Re-
membrance of the Holocaust in contemporary Serbia, op. cit., str. 5174.

148
dogaaje u ovom logoru. Poto je Sajmite bilo pod nemakom
upravom i na teritoriji druge drave, tvrdili su pojedini autori u
Srbiji, Nedieva vlada u Beogradu ne moe snositi odgovornost
za Holokaust. Ovaj argument nije bio nov, poto su ga potezali i
sami kolaboracionisti u sudskim procesima posle rata.261 Meu-
tim, krajem osamdesetih, on je ponovo uveden u javni diskurs u
okviru prie o besprekornoj tradiciji srpsko-jevrejskog prijatelj-
stva, i u tenji da se panja javnosti skrene s uloge koju je Nedi-
eva vlada igrala u sprovoenju antijevrejskih mera u ranoj fazi
okupacije, u oduzimanju jevrejske imovine, internaciji Jevreja u
logoru Topovske upe i na Banjici, i tako dalje.262 Meutim, vrlo
brzo, pojavili su se oni koji su u injenici da se Sajmite formal-
no nalazilo na teritoriji NDH, videli potvrdu da je u pitanju bio
ustaki logor. Ve 1990, u jednom lanku u Politici, Sajmite se
spominje, uz Jasenovac i Jadovno, kao mesto ustakog zloina
nad Srbima, Jevrejima i Romima.263
Na ovakve tvrdnje, hrvatski autori odgovorili su kontra-
napadom. Osim to su osporavali tvrdnju da je Sajmite bilo
ustaki logor (pogotovu ne u vreme kada su tamo bili zatvoreni
Jevreji), nastojali su da dokau da su u njemu najvei krvnici bili
upravo Srbi. Iz njihovih napisa stie se utisak da su samo spolj-
ni parametar logora obezbeivali Nemci, a da su kontrolu u sa-
mom logoru imale srpske vlasti. U knjizi Pregled srpskog antise-
mitizma Tomislav Vukovi i Edo Bojovi su ozloglaenog kapoa
u Anhaltelageru, Radivoja Kisia, promovisali u jugoslovenskog
[sic.] komandanta logora, a druge redare u srpske policajce.264

261 Branilac Alkalaj optuuje za ubistvo 9,000 jevrejskih ena i dece, Politi-
ka, 21. april 1946, str. 6.
262 Videti Byford, Jovan The collaborationist administration and the trea-
tment of Jews in Nazi-occupied Serbia, u Ramet, Sabrina i Listhaug, Ola,
Serbia and Serbs in the Second World War, Basingstoke, Palgrave Macmi-
llan, 2011, str. 109126.
263 Navedeno prema de la Brosse, Renaud Political propaganda and the plan
to create a State for all Serbs, Report compiled at the request of the Of-
fice of Prosecutor of the International Criminal Tribunal for the Former
Yugoslavia, str. 24, http://hague.bard.edu/reports/de_la_brosse_pt2.pdf
264 Vukovi, Tomislav i Bojovi, Edo, Pregled srpskog antisemitizma, op. cit.
str. 9597.

149
Ubijanje Jevreja u logoru pripisali su srpsko-nemakim save-
znicima. U knjizi Srpska pravoslavna crkva i faizam, Ljubica
tefan takoe navodi da su Sajmitem upravljali Nijemci i srp-
ska policija Milana Nedia na elu s Dragim Jovanoviem.265
Ove do tada nepoznate injenice o Sajmitu, hrvatski
autori su predstavljali kao znaajno otkrie koje je prethodnih
decenija skrivala zavera utanja. tefan navodi da je istina o
Sajmitu do tada prikrivana u nameri da se Srbija predstavi kao
ista i nevina po pitanju Holokausta, a sva krivica svali na
Hrvatsku. U tom kontekstu, tefan potee argument identian
onom koji u to vreme nalazimo u literaturi o Jasenovcu objavlji-
vanoj u Beogradu: oslobodioci, odnosno partizani, se optuuju
da su posle rata po neijem nalogu svesno unitili svaki trag o
ovom mestu zloina, te da je logor Sajmite izbrisan iz povjesti
namerno, sustavno.266 Zaveri se pripisuje i injenica da posle
rata nikada, apsolutno nikada nije [ na Sajmitu] odrana nika-
kva komemoracija, to naravno nije bilo tano.267
Jo jedna stvar koja je Sajmite uinila posebno privlanim
za hrvatsku propagandu, bilo je to to se prilino jednostavnom
igrom brojki ovaj logor mogao predstaviti ne samo kao srpski
pandan Jasenovcu, ve i kao mnogo stranije mesto stradanja od
najveeg logora u NDH. Na primer, Josip Peari u knjizi Srpski
mit o Jasenovcu navodi nalaze Dravne komisije za utvrivanje
zloina okupatora i njihovih pomagaa, po kojima je na Sajmitu
stradalo vie od 40.000 rtava. Uz to, on navodi da je stvarni
broj rtava najverovatnije jo vei, poto su jugoslovenske vlasti
navodno svesno umanjivale broj jevrejskih rtava Sajmita koji u
stvarnosti prelazi 11.000. Meutim, kada je re o broju rtava Ja-
senovca, Peari nije ni priblino tako sklon da veruje nalazima
Dravne komisije i literaturi iz doba socijalistike Jugoslavije.
Naprotiv, on posveuje znaajan broj strana u knjizi dokazima
da je broj stradalih u Jasenovcu zapravo mnogo manji od na-
vodnih 600.000, i da je Tuman manje-vie bio u pravu kada je

265 tefan, Ljubica, Srpska pravoslavna crkva i faizam, op. cit.. str. 263264.
266 Ibid, str. 269.
267 Ibid.

150
tvrdio da je broj rtava tog logora svega oko 40.000 rtava. Nije
teko videti gde ovaj argument vodi. Ako se maksimalne pro-
cene o stradanju na Sajmitu uporede s brojevima za Jasenovac
koje nalazimo u hrvatskoj revizionistikoj literaturi, ispada da je
Sajmite bilo vei logor od Jasenovca. Tako ispada da je najvei
zloin na teritoriji Jugoslavije poinjen ne u NDH, ve u Beogra-
du. Prema tome, nastojanje da se dokae da Srbija nije bila ista
i nevina po pitanju Holokausta je, u pisanju hrvatskih autora,
za kratko vreme preraslo u kampanju da se dokae da je Srbi-
ja zapravo bila glavni poinilac Holokausta na Balkanu, o emu
niko do tada nije znao zbog sistematskog skrivanja istine o be-
ogradskim konc-logorima. Ljubica tefan ak insinuira da je
Hrvatskoj uinjena nepravda kada je Jasenovac svrstan meu 22
logora ija su imena ispisana u mozaiku seanja u Jad Vaemu u
Izraelu, te da mesto na tom spisku zasluuje Sajmite.
Uzajamno optuivanje za genocidnost, koje je i u jed-
nom i u drugim sluaju podrazumevalo manipulaciju istorijskim
injenicama, podizalo je devedesetih godina prolog veka tenzi-
ju na obe stane, i potpirivalo u javnosti nacionalistike strasti,
negativne emocije i oseaj ozlojeenosti. U kontekstu ratne pro-
pagande to je uostalom i bila svrha ovakvih rasprava. Na alost,
i u Srbiji i u Hrvatskoj, neki od argumenata su vremenom pustili
korene. U Srbiji se, kada se govori o Holokaustu, jo uvek sva-
ta objanjava i pravda tvrdnjom da je Sajmite bilo u NDH.
U Hrvatskoj i danas ima onih koji smatraju da je u Beogradu
bio logor koji se po broju rtava i strahotama koje su se tamo
dogaale mogu porediti s Jasenovcem, i da, prema tome, u jugo-
slovenskom kontekstu, NDH nije bila jedinstveno zlo. Meutim,
ono to je posebno vano za temu seanja na Sajmite jeste to to
su, upravo zahvaljujui debatama koje su vodili sa svojim hrvat-
skim kolegama, Bulaji i njegovi istomiljenici vremenom usa-
vravali argumente o Sajmitu kao delu istorije NDH, postajui
tako sve uvereniji da se na mestu gde je nekada bio ovaj logor
jedino moe nalaziti memorijalni centar posveen srpskom stra-
danju u Hrvatskoj.268

268 Videti, na primer, Bulajievu polemiku s Peariem u Bulaji, Milan, Ja-

senovac, ustaki logor smrti srpski mit?, op. cit., 1999, str. 753818.

151
 Konano, zanimljivo je da je znaajno mesto u polemici
izmeu Bulajia i hrvatskih autora zauzimala jedna fotografija lo-
goraa sa Sajmita koju je posle rata objavila Dravna komisija za
utvrivanje zloina okupatora i njihovih pomagaa. U leto 1994.
godine, Muzej rtava genocida, u saradnji s Muzejem Vojvodine,
organizovao je izlobu Jasenovac: sistem ustakih logora smrti
koja je prikazana u Beogradu i Novom Sadu a kasnije i van gra-
nica Srbije.269 Meu eksponatima, koji su se sastojali preteno od
jezivih fotografija stradanja Srba u NDH, nala se i jedna na kojoj
su prikazani izgladneli logorai iz sabirnog logora Organizacije Tot
(Todt) koji se nalazio na uu Save u Dunav, u neposrednoj blizini
Sajmita. U pitanju je bila filijala Sajmita gde su bili smeteni
radno sposobni zatoenici, pre upuivanja na rad u Nemaku ili
Norveku. Na izlobi 1994. godine, ali i kasnije, u legendi je nave-
deno da su na slici prikazani izgladneli jasenovaki logorai.270
Josip Peari, koga je ova fotografija nagnala da se upusti
u raspravu s Bulajiem, tvrdio je da je u pitanju bila namerna
greka, i pokuaj da se Hrvatskoj podmeu rtve iz okupirane
Srbije. Meutim, tako neto je malo verovatno. Da je to zaista
bio motiv organizatora izlobe, lica na fotografiji ne bi bila opi-
sana kao jasenovaki logorai, ve naprotiv, kao logorai Sajmi-
ta. Naime, da je natpis pored fotografije prikazane na izlobi o
stradanjima u NDH glasio izgladneli logorai Sajmita, moglo
bi se s pravom tvrditi da je u pitanju svesni pokuaj da se falsifi-
kuje istorija i da se Sajmite oznai kao mesto genocida u NDH.
Ovako, mada je u pitanju neoprostiv propust autora izlobe, ve-
rovatnije je da se radi o greci. No, cela epizoda s izgladnelim
jasenovaki logoraima dobija na znaaju ako se uzme u obzir
da ovo nije bilo prvi put da fotografija sa Sajmita biva pripisana
jedom drugom logoru. U knjizi Otpor golorukih kroz logore iz
1970. godine, gotovo identina slika, preuzeta iz iste kolekcije fo-
tografija, objavljena je kao ilustracija stradanja na Banjici.271
269 Mladenko Kumovi, Izloba Jasenovac: sistem ustakih logora smrti, Novi
Sad, Muzej Vojvodine, 1994. Sporna fotografija se nalazi na strani 53.
270 Ibid.
271 Labovi, urica i Ranjatovi, Petar, Otpor golorukih kroz logore, Beo-
grad, Grafika, 1970, str. 138.

152
 Logorai sa Sajmita u funkciji
seanja na Banjicu i Jasenovac.
Ilustracija iz knjige Otpor
golorukih kroz logore (1970) i
eksponat na izlobi Jasenovac:
sistem ustakih logora smrti
(1994).

Sasvim je mogue da je u oba sluaja uzrok pogrene

oznake fotografija bio isti. Naime, i u socijalistikom periodu i u
devedesetim godinama prolog veka, preovlaujua kultura se-
anja u Srbiji privilegovala je pojedina mesta stradanja. U centru
panje najpre je bila Banjica, kao mesto koje je simbolizovalo
stradanje simpatizera NOB-a u Srbiji. Kasnije je tu ulogu pre-
uzeo Jasenovac, koji je postao metonimija za stradanje Srba u
NDH. U oba sluaja, Sajmite, iako najvei logor u okupiranoj
Srbiji, bilo je logor drugog reda. Uostalom, kao to smo ve
videli, 1961. godine kada je planirano obeleavanje dvadesete
godinjice od poetka ustanka, Banjica je dobila prvu spomen
plou, za Sajmite nije bilo sredstava. Osamdesetih godina, kada
je trebalo urediti Sajmite i Jajince prioritet je dat ovom drugom,
izmeu ostalog zato to se tamo obeleavalo stradanje banjikih
logoraa. Devedesetih, kada je Jasenovac prepoznat kao simbol
srpskog muenitva u Drugom svetskom ratu, ideja o osnivanju
muzeja posveenog istoriji Sajmita bila je sasvim podreena

153
inicijativi da se tamo otvori muzej u spomen rtava genocida
u NDH. U tom kontekstu treba tumaiti i spornu upotrebu fo-
tografija, kako 1970. tako i 1994. Motivi stradanja na Banjici, i
kasnije u Jasenovcu, bili su svaki u svoje vreme koliko-toliko do-
minantni da su prireivai knjige Otpor golorukih kroz logore i
organizatori izlobe o Jasenovcu koji, sva je prilika, nisu bili
detaljno upoznati za provenijencijom pojedinanih slika au-
tomatski asimilovali fotografije izgladnelih logoraa u priu o
logoru koji je u datom trenutku smatran za paradigmu ljudskog
stradanja. Prema tome, ni u jednom ni u drugom sluaju najve-
rovatnije nije bila u pitanju svesna manipulacija, ve jednostav-
no posledica injenice da je Sajmite tokom itavog posleratnog
perioda bilo u senci drugih logora.

Raspodela memorijalnih mesta u Beogradu: Staro

sajmite i Menora u plamenu
U vreme osnivanja Muzeja rtava genocida, ba kao i
tokom osamdesetih, veina odluka o budunosti Sajmita i o
njegovoj nameni doneta je bez uea zvaninika jevrejske za-
jednice. Jevrejska optina Beograd obavetavana je o razliitim
predlozima i odlukama, ali pre svega neformalno, preko pira
Solomuna koji je u to vreme bio zvaninik Sekretarijata za kul-
turu grada Beograda, ili kroz povremenu komunikaciju s Mila-
nom Bulajiem. Meutim, kao to je ve pomenuto u prethod-
noj glavi, kada je re o ureenju Sajmita, stavovi Jevreja Srbije
nisu ozbiljno uzimani u obzir.
Ono to ovakvo stanje stvari ini pomalo udnim, jeste
injenica da su pojedini lanovi jevrejske zajednice u Srbiji vre-
me o kome se radi (19891991) opisivali kao dobar period za
Jevreje.272 Taj dobar period obeleilo je ono to je izgledalo
kao poveano interesovanje za razliite aspekte jevrejske istorije
i kulture, kao i vea vidljivost Jevreja u javnom ivotu, uglavnom
preko Drutva srpsko-jevrejskog prijateljstva. Kao deo svog jav-
272 Gordiejew, Paul, Voices of Yugoslav Jewry, op. cit., str. 370.

154
nog angamana, ovo udruenje je iniciralo ili bar javno podralo
izgradnju nekoliko spomenika jevrejskim rtvama nacizma, na
primer na Dorolu u Beogradu, u Kragujevcu, apcu i Zasavici.
To znai da je stradanje srpskih Jevreja u to vreme dobilo pove-
ani publicitet i van okvira jevrejske zajednice.
Kako objasniti nesaglasnost koja je oigledno postojala iz-
meu javne preokupacije stradanjem Jevreja koje je podsticalo
Drutvo srpsko-jevrejskog prijateljstva, i skoro potpunog isklju-
enja jevrejske zajednice iz procesa donoenja odluka o budu-
nosti Sajmita? Kako to da se skulptura Menora u plamenu
Nandora Glida, koja je uz najvee dravne poasti otkrivena u
jesen 1990. na obali Dunava na Dorolu, promovisala kao sim-
bol zajednikog seanja Srba i Jevreja na Holokaust, dok na Saj-
mitu od zajednikog seanja nije bilo ni traga? Odgovor na
ovo pitanje lei, kao prvo, u injenici da projevrejska euforija
za koju su neki smatrali da potresa Srbiju nije bila ni naroito
snana ni sveobuhvatna.273 Ona je inspirisala podizanje novih
spomenika, poput onog na Dorolu, u emu su vanu ulogu
igrali ljudi bliski Drutvu srpsko-jevrejskog prijateljstva, i gde
je objekat seanja mogao biti paljivo i strateki stvaran u duhu
interpretacije srpsko-jevrejskih odnosa koju je u to vreme pro-
movisalo ovo udruenje. Naime, novi spomenici, iako posveeni
jevrejskim rtvama, obino su privlaili medijsku panju zato to
su se posmatrali (ili, radije, predstavljali javnosti) pre svega kao
znak trajne srpske simpatije za Jevreje. Menora u plamenu je,
na primer, od samog poetka interpretirana ne samo kao spome-
nik Jevrejima koji su ubijeni u Holokaustu, ve i kao priznanje
srpskoj otvorenosti i mesto na kojem e se ouvati seanje na
istoriju zajednikog muenitva Srba i Jevreja.274 Ovakav pogled
na prolost, meutim, nije doticao postojea mesta seanja, kao
to je Sajmite, koja su ve posedovala razvijenu i institucional-
no utemeljenu komemorativnu praksu. Narativ o neraskidivim
273 Ibid.
274 Videti na primer novinske lanke Znamenje nae otvorenosti, Novosti
plus, 22. oktobar 1990, str. 2, Stradali zajedno, Politika ekspres, 22. okto-
bar 1990, str. 3.

155
vezama Srba i Jevreja nije se mogao tako lako uklopiti u inter-
pretacija Sajmita koju su u to vreme iznosili, na primer, bivi
zatoenici Sajmita.
tavie, injenica da se postavljanje Glidovog spomenika
na Dorolu 1990. godine, podudarilo s ranom fazom kampanje
za osnivanje Muzeja rtava genocida, dovela je do nepredvie-
nih posledica za Sajmite. U to vreme dolazi do jedne krajnje
problematine, mada neformalne, raspodele memorijalnih me-
sta u gradu. Izgradnjom spomenika na dunavskom keju, koji je
odavao poast jevrejskim rtvama nacizma, Sajmite je de facto
osloboeno obaveze da postane spomenik rtvama Holoka-
usta. Poto se smatralo da je Jevrejima na odgovarajui nain
odata poast Menorom u plamenu, Sajmite je dobilo slobo-
du da postane mesto na kojem e se odavati poast drugim r-
tvama, pre svega Srbima, u okviru Muzeja rtava genocida. Da
je tako ukazuje injenica to je u apelu za donacije za zavretak
spomenika na Sajmitu, koji je, u aprilu 1991, jevrejskoj zajed-
nici i Drutvu srpsko-jevrejskog prijateljstva uputio odbor pri
Skuptini grada zaduen za pripremanje memorijala Sajmite,
naglaeno da je nekoliko meseci ranije preteno sredstvima gra-
da Beograda podignut spomenik Jevrejima, rtvama faistikog
terora. Poruka ove napomene bilo je oekivanje da e jevrejska
zajednica uzvratiti velikodunost grada Beograda i pomoi da se
realizuje memorijal srpskim rtvama u NDH, i to na Sajmitu.
U ovoj podeli memorijalnih mesta, naravno, nije uestvovao Sa-
vez jevrejskih optina, koji je, kao to smo videli u prethodnoj
glavi, ba u to vreme inio napor da se Sajmite dostojno obele-
i kao mesto stradanja Jevreja Srbije. Meutim isto se ne moe
rei i za neke istaknute lanove Drutva srpsko-jevrejskog prija-
teljstva, koje je srpska nacionalistika elita prihvatila kao glavne
sagovornike i, bez ikakvog osnova, tretirala kao legitiman glas
jevrejske zajednice u Srbiji. Uostalom, kao to smo ve videli,
i Klara Mandi i Enriko Josif su 1990. u ime ovog udruenja s
neskrivenim entuzijazmom prihvatili predlog Milana Bulajia da
Sajmite postane srpski Jad Vaem.

156
Detaljni urbanistiki plan Spomenikog
kompleksa Staro sajmite

U februaru 1992. godine, samo nekoliko meseci poto je

doneta odluka da na Sajmitu bude smeten Muzej rtava geno-
cida, Skuptina grada Beograda usvojila je Detaljni urbanistiki
plan spomenikog kompleksa Staro sajmite. Strunjaci Zavoda
za zatitu spomenika kulture grada Beograda i Zavoda za urba-
nizam i projektovanje zapoeli su izradu ovog plana jo 1987,
kada je Sajmite uvrteno u registar kulturnih dobara u Beo-
gradu. Meutim, projekat je zbog dugogodinje javne rasprave
i usklaivanja s postojeim propisima zavren tek poetkom
1992.275
Mada Detaljni urbanistiki plan (u skladu s odlukom iz
jula 1987) definie Staro sajmite kao spomeniki kompleks i
spomen-obeleje gde je predvien iskljuivo memorijalni sa-
draj, u njemu je jasno uoljiva jedna znaajna novina. Naime,
povrini od oko 22 hektara izmeu Brankovog i Starog savskog
mosta predstojala je rekonstrukcija u cilju vraanja celovitog
izgleda prostoru Starog sajma, kakav je on bio u momentu pre-
tvaranja u logor. Originalni objekti dakle oni koji datiraju
iz vremena pre 1941 predvieni su za restauraciju i prilago-
avanje buduoj nameni, dok bi ostale zgrade, povrine oko
17.000 m2 bile poruene. Na mestu nekadanjih Jugoslovenskih
paviljona planirana je izgradnja novih zgrada. Predviena je i re-
konstrukcija originalne saobraajne mree i peakih staza, a sve
u cilju restauracije prvobitnog celovitog izgleda Beogradskog
sajmita.276

275 Celokupnim projektom je rukovodila arhitekta Vesna Matievi, videti

Matievi, Vesna, Detaljni urbanistiki plan spomenikog kompleksa
Staro Sajmite u Beogradsko Staro sajmite 3+1, op. cit., str. 351355.
276 Detaljni urbanistiki plan spomenikog kompleksa Staro sajmite,
Slubeni list grada Beograda, br. 2, 14. februar 1992, str. 7988.

157
 Plan rekonstrukcije Sajmita prema DUP-u iz 1992.

Prema tome, Detaljni urbanistiki plan prepoznaje ne

samo istorijsko memorijalnu vrednost Sajmita kao zloglasnog lo-
gora, ve oigledno i njegov predratni arhitektonsko-urbanistiki
znaaj. tavie, u dokumentu se eksplicitno navodi da u budui
razvoj ovog prostora treba ukljuili mogunost da se kompleks
obnovi i u funkciji sajma uzoraka, odnosno da mu se vrati njego-
va prvobitna, preteno komercijalna namena. Za sajam uzoraka
se ak kae da je najprikladniji nain organizovanja prostora,
jer je kompleks tako i nastao. U okviru budue funkcije Sajmi-
ta spominje se organizacija izlobe tehnike opreme, a posebno
elektronike i informatike kao i mogunost da se deo prostora
nameni trgovini, turizmu, poslovanju, odnosno komercijalnim
sadrajima.277 Prema autorima plana, Sajmite bi ak trebalo
277 Ibid, str. 81.

158
funkcionalno povezati s poslovno-hotelskim kompleksom Inter-
kontinental. Isto tako, naglaena je uloga Sajmita kao umetni-
ke kolonije, u smislu da bi sadraje kulture i umetnosti koji se
tamo ve nalaze trebalo, nakon obnove, proiriti.
Naglasak na polufunkcionalnom karakteru i potpunoj
rekonstrukciji Sajmita znaajan je jer ukazuje u kojoj meri su,
krajem osamdesetih i poetkom devedesetih, arhitekti i urbanis-
ti nadleni za planiranje razvoja Sajmita poeli da se priseaju
predratnog perioda istorije i prepoznaju istorijski znaaj Be-
ogradskog sajma, ne samo za jugoslovensku arhitekturu, ve i
za privredni ivot u gradu. Kako je nedavno objavila Vesna
Matievi, rukovodilac projekta izrade Detaljnog urbanistikog
plana izmeu 1987. i 1992, prvobitni cilj elaborata je proiren,
poto se pokazalo da je potrebno obeleiti i vreme u kome je
postojao Sajam, ali i vreme poto je logor rasformiran, odnos-
no umetniku koloniju. Drugim reima, sutina spomenikog
kompleksa je bitno izmenjena izmeu 1987, kada je Sajmite
proglaeno za kulturno dobro, i 1992. kada je usvojen urbani-
stiki plan.278
tavie, detaljnija analiza urbanistikog plana pokazuje da
je ovim proirenjem znatno ublaen prvobitni naglasak na Saj-
mitu kao mestu stradanja. To se vidi iz injenice da je veina
sadraja vezanih za seanje na logor vidljivo zanemarena, u smi-
slu da je izmetena iz samog kompleksa Sajmita. Kao to je ve
pomenuto u prethodnoj glavi, spomenik rtvama je trebalo da
bude podignut u priobalnom delu, na obodu nekadanjeg logo-
ra. Na istoj lokaciji planirana je izgradnja novih objekata u koji-
ma bi bio smeten muzej. Predvien je i poseban memorijal po-
sveen jevrejskim rtvama koji bi se sastojao iz dva zelena gaja,
278 Matievi, Vesna, Detaljni urbanistiki plan spomenikog kompleksa
Staro Sajmite, op. cit., str. 352. Vraanje izgleda iz 1937, odnosno iz-
gradnja novih zgrada na mestu gde su se nekada nalazili jugoslovenski
paviljoni, spominje se ve 1989. godine u pregledu optih konzervator-
skih uslova ureenja Sajmita koji je uradio Zavod za urbanizam i projek-
tovanje. Prethodni programsko-prostorni polazi za DUP Spomenikog
kompleksa Staro sajmite, avgust 1989, Arhiv Zavoda za zatitu spome-
nika kulture grada Beograda, Dosije 284 Sajmite.

159
to je forma u skladu s tradicijom jevrejskog naroda. Lokacija
ovog memorijala, koji prostorno izdvaja, i na neki nain getoi-
zira uspomenu na jevrejsko stradanje, nalazi se izvan ueg pro-
stora Sajmita, na zapadnom obodu spomenikog kompleksa,
omeenom tramvajskom prugom i Bulevarom Mihajla Pupina.
U samom centru kompleksa predvieni su pre svega neki dru-
gi sadraji. Veina postojeih objekata namenjena je za likovne
smotre, izlobe, stalne postavke, i sl., dok bi nove zgrade, koje
e nii iz volumena jugoslovenskih i Rumunskog paviljona bile
u funkciji sajma uzoraka. Od predratnih paviljona, samo je
Spasiev predvien (zajedno s objektima koje bi trebalo izgraditi
u priobalju) za muzej i muzejsku postavku. U Detaljnom urba-
nistikom planu se ne spominje sadraj ovog muzeja, ali imajui
u vidu dogovore koji su prethodili njegovom usvajanju, u koji-
ma su uestvovali autori urbanistikog plana, nema sumnje da je
Spasiev paviljon bio namenjen Muzeju rtava genocida.
Dakle, dok su se krajem osamdesetih i poetkom devede-
setih u jednom delu javnosti vodile polemike oko toga da li je
Sajmite simbol otpora faizmu i stradanja u okupiranoj Srbiji
ili mesto na kome treba da bude otvoren srpski Jad Vaem (o
ovome e biti rei i u narednoj glavi), u zvaninim dokumen-
tima sve vie se potencira trea dimenzija istorije ovog prosto-
ra njegova predratna uloga Beogradskog sajma. Ovo je bio
direktan nastavak trenda zapoetog u vreme planiranja res-
tauracije Savskog platoa, o kom je bilo rei u prethodnoj glavi,
kada se razvila svest da je Sajmite isuvie vredno, sa stanovita
urbanistikog razvoja ali i kao graevinsko zemljite, da bi bilo
samo spomeniki kompleks posveen nacistikom logoru.
to je vanije, uvoenjem ideje o predratnom sajmu kao pod-
jednako znaajnom delu istorije ovog prostora koji zasluuje da
bude obeleen, Detaljni urbanistiki plan je prokrio put komer-
cijalizaciji Sajmita. Kao to emo videti u Devetoj glavi, ovakav
odnos prema Sajmitu je danas dominantan u veini inicijativa
za njegovo ureenje.
Naravno, kao i prethodnih decenija, autori Detaljnog ur-
banistikog plana bili su svesni da za ambiciozni projekat ure-

160
enja Sajmita nema sredstava. U vreme kada je rat u Hrvatskoj
ve uveliko poeo, a Srbiji pretile meunarodne sankcije, niko
nije ni razmiljao o iseljenju stanovnika sa Sajmita, ili izgradnji
novih objekata. Zato je (ba kao i 1987) za prvu etapu restau-
racije Sajmita predvieno ureenje priobalnog dela, gde je ve
planirano postavljanje velikog spomenika, rad vajara Miodraga
Popovia. Travnati deo uz obalu, nadomak Starog sajmita treba-
lo je da preuzme ulogu dostojnog obeleavanja ovog istorijskog
mesta, u iekivanju narednih faza restauracije, koje nikada nisu
zapoete.279 Ovim spomenikom, i njegovom ulogom u kreiranju
javnog seanja na stradanja u Drugom svetskom ratu u drugoj
polovini devedesetih i kasnije, bavi se naredno poglavlje.

279 Detaljni urbanistiki plan spomenikog kompleksa Staro sajmite, op.

cit., str. 82.

161
Glava 8

Simbol stradanja u okupiranoj

Srbiji i genocida u NDH:
Sajmite izmeu ranih devedesetih
i 2005. godine
Dok je plan o osnivanju Muzeja rtava genocida napre-
dovao tokom ranih devedesetih, pojavilo se nesuglasje po pi-
tanju Sajmita izmeu stare kulture seanja, koja se odlikovala
posveenou principima jugoslovenskog jedinstva i tradiciji
NOB-a, i novog, revizionistikog diskursa kojim je dominirao
motiv srpskog muenitva. To ne iznenauje ako se ima u vidu
da su memorijalni prostor, prvobitno predvien za afirmaciju
klasno-revolucionarnih vrednosti, postepeno uzurpirale snage
koje bi se renikom Koordinacionog odbora za ouvanje revolu-
cionarnih tradicija iz ranih osamdesetih mogle opisati kao nita
manje nego kontrarevolucionarne.
Razlika izmeu dve suprotstavljene vizije Sajmita kao
mesta seanja jasno se moe uoiti u tekstovima objavljenim u
specijalnom izdanju lista Svet posveenom Muzeju rtava geno-
cida, o kom je bilo rei u prethodnoj glavi. U asopisu je objav-
ljen razgovor sa pirom Solomunom, pomonikom predsed-
nika Gradskog odbora za obrazovanje, nauku i kulturu, koji je
uestvovao u razvoju spomen mesta Sajmite od sredine osam-
desetih. Solomun je 1988. za potrebe Skuptine grada napisao
iscrpan izvetaj o budunosti Starog sajmita, a u intervjuu iz
1990. svoj rad na memorijalizaciji Sajmita istakao je ak kao
najvanije dostignue u dotadanjoj karijeri.280 U tom broju Sve-
280 U pitanju je dokument Spomen-obeleje Sajmite, koji je 1988 izdao
Gradski odbor SSRN, op. cit..

162
ta, u kojem su objavljeni intervjui s lanovima SANU, vladikama
Srpske pravoslavne crkve, i drugim javnim linostima, koji su
u to vreme predvodili borbu protiv zavere utanja u vezi sa
srpskim stradanjem u NDH, Solomun je bio jedina osoba koja
je oslovljavana kao drug (drug Solomun), to ga je od samog
poetka predstavilo kao jednog od pripadnika stare garde. Bez
odbacivanja mogunosti da bi muzej posveen rtvama genoci-
da mogao u budunosti biti smeten na Sajmitu, Solomun je
tokom intervjua insistirao da bi bilo najcelishodnije da postav-
ka muzeja obuhvati sva stratita na kojima je u Jugoslaviji vren
genocid u Drugom svetskom ratu, i da na tom projektu treba
da se angauje federacija ime bi muzej zadrao nedvosmislen
jugoslovenski karakter.281 Za Solomuna, Sajmite je, zajedno s
drugim lokacijama u gradu, ukljuujui Jajince, Banjicu, Groblje
oslobodilaca Beograda i Grob neznanog junaka, simbolizovalo
istoriju Jugoslavije, narodnooslobodilaku borbu i stradanje ju-
goslovenskih naroda pod nacistikom okupacijom. S druge stra-
ne, u istom izdanju asopisa, kompozitor Enriko Josif, jedan od
osnivaa Drutva srpsko-jevrejskog prijateljstva, predstavio je
radikalno drugaiju perspektivu. On je insistirao da Muzej rta-
va genocida ne sme biti preputen saveznim organima. Naprotiv,
Josif je u buduem muzeju video sredstvo kojim republika Srbi-
ja moe afirmisati svoj u to vreme ponovno uspostavljeni status
nacionalne drave. Na srpskom narodu i srpskoj vladi, tvrdio
je Josif, zadatak je da izbore pravo na ono to je do sada bilo
zabranjeno, i da srue zid utanja koji je iz ne znam kakvih
izmiljenih politikantskih, politikih, kominternovskih, vatikan-
skih i nije vano sve kojih razloga okruivao srpske rtve u
Hrvatskoj vie od 45 godina.282 Dakle, dok je piro Solomun
naglaavao optejugoslovenski karakter istorije Sajmita i insi-
stirao na kontinuitetu s kulturom seanja koja je dominirala u
posleratnim godinama, Enriko Josif ga je video kao prostor na
kome se moe produkovati novo, nacionalizovano, seanje na

281 Stratita Beograda, Svet, 1. april 1990, str. 66.

282 Okrugli sto Muzej rtava genocida, Svet, 1. april 1990, str. 6.

163
rat, i kroz koji bi Republika Srbija potvrdila putem spomenika
rtvama Jasenovca svoju ulogu kao stoera srpskog naroda.
Naravno, nije potrebno posebno napomenuti da nijedna
od ove dve vizije budueg muzeja nije identifikovala Holokaust
kao posebno znaajan aspekt seanja na Sajmite. Predstavnici
jevrejske zajednice u Beogradu bili su svesni toga. Kada su,
1990. godine, gradske vlasti, preko pire Solomuna, predloile
Jevrejskom istorijskom muzeju u Beogradu da se, poto bude
izgraen memorijalni kompleks Sajmite, ova institucija pre-
seli na novu lokaciju, odgovor je glasio da tako neto ne do-
lazi u obzir. Glavni razlog bile su nedoumice oko karaktera
budueg muzeja na Sajmitu, i uslova ukljuivanja jevrejskog
dela u njega.283 U vreme kada je jevrejska zajednica imala
problema da izdejstvuje adekvatno mesto za jevrejske rtve
ak i u natpisima na spomenicima, ovakva rezerva prema tre-
tmanu Holokausta u buduem memorijalnom kompleksu ne
treba da udi.
Dodue, o Sajmitu kao mestu jevrejskog stradanja u jed-
nom od narednih izdanja Sveta govorio je tadanji predsednik
Skuptine grada, Milorad Unkovi, ali pre svega u kontekstu
prikupljanja finansijskih sredstava. Gradske vlasti su u realiza-
ciji projekta ureenja Sajmita oekivale veliku pomo [...] od
naih izraelskih prijatelja s njima je ve kontaktirano, i oni su
pokazali veliku zainteresovanost da se ovo mesto, gde je stradalo
toliko njihovih sunarodnika, dostojno obelei.284 Oznaavajui
jevrejske rtve kao sunarodnike Izraelaca, a ne kao sopstvene
sugraane, Unkovi je rtve Judenlagera simboliki izoptio iz
nacionalnog pamenja i predstavio seanje na njih kao moralnu
i finansijsku odgovornost Izraela. Unkovi nije bio jedini koji
je zastupao ovakav stav. Neto slino tvrdio je i Vojislav eelj
tokom skuptinske debate o Muzeju rtava genocida u leto 1992.

283 Zakljuci sastanka Memorijalne komisije Jevrejske optine u Beogradu,

27. februar 1990, JIM, Odbor za memorijalnu akciju JOB, nerazvrstano.
284 U spomen rtvama genocida, Svet, 27. jun 1990, str. 31.

164
U okviru rasprave o nazivu muzeja, eelj je naveo da e muzej
svakako istraivati jevrejske rtve, ali da nema potrebe da Jevreji
budu spomenuti u nazivu institucije. Jevreji imaju svoju dravu,
Izrael tvrdio je eelj, koja je muzeje [svojim rtvama] odavno
izgradila.285
Mada su krajem osamdesetih i poetkom devedesetih sta-
ra i nova kultura seanja na Sajmite uglavnom egzistirale jed-
na pored druge, elementi nacionalistike interpretacije Drugog
svetskog rata koju smo analizirali u prethodnoj glavi postepeno
su poeli da prodiru u gledite koje je zastupala stara garda. Na
primer, piui u listu Politika Ekspres 1990. godine, Boko No-
vakovi, predsednik Sekcije bivih zatoenika Sajmita, izneo je
argument koji je do tada bio krajnje netipian za lana Udrue-
nja boraca narodnooslobodilakog rata. Novakovi je odlaganje
podizanja Popovievog spomenika stavio u kontekst negiranja i
minimizacije genocida iza kojeg stoji Savezna vlada, pomenuo je
zaveru utnje, i pozvao vlasti da donesu zakon o popisu rtava
na tlu Jugoslavije u prolom ratu.286 Takoe, u skladu s nastu-
pajuim tendencijama, Novakovi je Sajmite opisao kao mesto
stradanja Srba, Jevreja i Roma. Ova trijada rtava figurirala je
u retorici pobornika Muzeja rtava genocida, gde je uglavnom
oznaavala rtve ustakog terora u NDH. Prema tome, Sajmite
se ni meu bivim logoraima vie nije posmatralo pre svega kao
simbol optejugoslovenske patnje i, time, jedinstva.
Nova retorika uticala je i na sadraj komemorativnih cere-
monija organizovanih na Sajmitu 9. maja svake godine. U pro-
lee 1990, govor gradonaelnika Beograda Milorada Unkovia
istovremeno je obilovao komunistikom frazeologijom (u smislu
davanja prednosti otporu i insistiranju na vanosti jugosloven-
skog jednistva pred naletima kontrarevolucionarnih snaga) i
nacionalistikim motivima, pre svega putem velianja Kosova
kao izvorita Srbije i srca srpskog identiteta. Takoe, kao rtve
285 Navedeno prema Bulaji, Milan, Deset godina Muzeja rtava genocida,
op. cit., str. 487.
286 Novakovi, Boko, Pola veka od zla, Politika Ekspres, 2. jun 1990, str.
16.

165
terora ne samo na Sajmitu nego i u Jugoslaviji uopte, Unko-
vi nije spominjao sve narode ve prvenstveno Srbe i Jevreje
pa tek onda svakog ko se usudio da slobodno misli i veruje u
slobodu. Jo znaajnija promena usledila je naredne godine,
kada je na Sajmitu izveden recital pod nazivom Prataj ali ne
zaboravljaj. U prethodnom periodu, pitanje oprotaja bilo je
potpuno iskljueno iz ireg diskursa seanja na Drugi svetski
rat, s obzirom na dominaciju motiva heroizma i otpora, i osve-
te prema faistima i izdajnicima. Naslov recitala iz 1991. bio je
zapravo aluzija na govor koji je patrijarh Srpske pravoslavne cr-
kve, German, odrao u Jasenovcu 1985, u kojem je apelovao na
Srbe da oproste ali da nikada ne zaborave zloine poinjene nad
njihovim sunarodnicima u Nezavisnoj Dravi Hrvatskoj. Prema
tome, 1991. godine Sekcija bivih zatoenika Sajmita koja je
jo uvek bila zaduena za organizovanje devetomajske komemo-
racije ne samo da je u zbivanja na Sajmitu ukljuila pojam
oprotaja ve, posredno, i motiv srpskih rtava u Hrvatskoj, i to
na nain na koji je to nekoliko godina ranije uobliio poglavar
Srpske pravoslavne crkve.

Knjiga Nemaki logor na Beogradskom sajmitu i

revizija broja rtava Sajmita
U razmatranju dogaaja vezanih za Sajmite tokom ranih
devedesetih, vano je spomenuti monografiju Milana Koljanina
Nemaki logor na Beogradskom sajmitu 19411944 koju je 1992.
godine objavio beogradski Institut za savremenu istoriju. Ova
knjiga, zasnovana na autorovom magistarskom radu odbranje-
nom na Beogradskom univerzitetu godinu dana ranije, predstav-
lja do danas najdetaljniju studiju posveenu ratnoj istoriji Starog
sajmita. Dugogodinji nauni rad Milana Koljanina nastao je
kao deo optejugoslovenskog istraivakog projekta o strada-
njima Jugoslovena u koncentracionim logorima, zapoetog jo
1982. godine. Nekoliko monografija koje su proistekle iz ovog
projekta, posveenih logorima Banjica, Mauthauzen, Auvic,

166
Ni, Buhenvald, a zatim logorima u Grkoj, Banatu, Maarskoj
i Norvekoj, objavljeno je, ba kao i Koljaninovo delo, u okviru
posebne biblioteke Stradanja i otpori Instituta za savremenu
istoriju. Veinu ovih hronika stradanja Jugoslovena u logorima
pisali su bivi logorai, na primer Miodrag Mili (o Mauthauze-
nu), Sima Begovi (o Banjici), i Branislav Popov (o logorima u
Banatu). Ovo je bio relikt iz perioda ezdesetih i sedamdesetih,
kada se podrazumevalo da o ivotu u logoru mogu pisati samo
oni koji su ih preiveli. Mada je autor knjige o Sajmitu bio isto-
riar mlae generacije, a ne jedan od preivelih logoraa, istra-
ivanje je podrazumevalo ve spomenutu saradnju sa Sekcijom
bivih zatoenika Sajmita, koju je Koljanin odravao od sredine
osamdesetih.
Jedna od najveih vrednosti monografije Nemaki logor
na Beogradskom sajmitu u tome je to je autor, na osnovu arhiv-
skog istraivanja, doveo u pitanje zvaninu procenu (koja je bila
u opticaju jo od 1946.) da je kroz Sajmite prolo izmeu osam-
deset i sto hiljada zatoenika, od kojih je preko etrdeset hiljada
stradalo. Koljanin je doao do podataka koji su ve navedeni u
Drugoj glavi, da je broj zatoenika Sajmita bio dvostruko manji,
oko 38.500, ukljuujui oko 7.000 Jevreja koji su bili internirani
u Judenlager. U logoru je, prema Koljaninu, stradalo oko 19.000
dua, meu kojima gotovo svi jevrejski zatoenici i svaki trei
zatoenik Anhaltelagera.
Meutim, u vreme kada je njegova knjiga izala iz tam-
pe, Milan Koljanin je bio prilino nerad da rezultate svog istra-
ivanja iznese u javnost. Samo nekoliko meseci pre odbrane
magistarskog rada, Koljanin je u razgovoru objavljenom u listu
Intervju, na pitanje da li je taan podatak da je kroz Sajmite
prolo izmeu 90.000 i 100.000 ljudi, od kojih je stradalo oko
40.000 zatoenika dao prilino neodreen odgovor. Rekao je
da na alost jo uvek nije lako sa sigurnou utvrditi koliko je
ljudi prolo kroz ovaj logor, da oko broja stradalih postoje ne-
doumice i da, uostalom, nije vana aritmetika ve, pre svega,
etika i humana naela.287 Iste godine, na Radio televiziji Srbije,
287 Voz uasa, Intervju, 4. januar 1991, str. 72.

167
u okviru serijala Nekad i sad, prikazan je etrdesetominutni
dokumentarni film Nemaki logor na Beogradskom sajmitu
za koji je scenario napisao upravo Milan Koljanin i u kome se u
vie navrata pojavljuje iznosei istorijske podatke o logoru. Na-
vodei informacije o broju stradalih, Koljanin u emisiji iznosi
upravo onaj bilans rtava koji je u svojoj knjizi negirao, konsta-
tujui da je od decembra 1941. godine pa do kraja jula 1944.
godine, u logor na Sajmitu dovedeno ukupno preko 90.000 za-
toenika iz svih krajeva Jugoslavije, pa i van nje. Od ovog broja,
u samom logoru, ili neposredno posle odvoenja iz logora, ivot
je izgubilo ukupno preko 44.000 zatoenika...288
Teko je poverovati da je, u vreme kad je njegov magi-
starski rad praktino ve bio zavren, kod Koljanina bilo ika-
kvih nedoumica oko broja rtava. Pre e biti da je, barem u
sluaju dokumentarnog filma o Sajmitu, iznoenje zvaninih
podataka bio ustupak lanovima Sekcije preivelih logoraa, s
kojima je Koljanin imao dobru saradnju i od kojih je, uostalom,
jo sredinom osamdesetih potekla inicijativa da se napravi ovaj
film. Osim toga, Koljanin je verovatno eleo da izbegne javnu
polemiku s nestrunom javnou. Ovo je bilo vreme kada je ak
i nauno utemeljena revizija broja rtava Drugog svetskog rata
bila politiki veoma osetljiva tema. Bilo je mnogo onih u Srbiji
u to vreme koji su vane studije Bogoljuba Koovia i Vladimira
erjavia o ljudskim gubicima u Jugoslaviji 19411945 stavljali
u isti ko s Tumanovim Bespuima povjesne zbiljnosti, i koji su
na no doekivali svaki pokuaj da se ozbiljno preispita zvanian
broj stradalih u NDH ali i drugde u Jugoslaviji. S obzirom da je
u to vreme Sajmite ve polako bilo smetano u kontekst genoci-
da u Hrvatskoj, postojala je mogunost da bi neko mogao revizi-
ju broja rtava ovog logora pogreno protumaiti. Uostalom, ovo
je problem s kojim se i dan danas suoavaju istoriari u regionu.
Na primer, tvrdnja da je u Jasenovcu ubijeno 500.000 700.000
288 Nekad i sad: Nemaki logor na Beogradskom sajmitu, Milan Kolja-
nin (scenario), Dejan Kosanovi (reija), Radio-televizija Srbije, 1992. U
martu iste godine na RTS-u je prikazan dokumentarni film o Hildi Daj,
Ljudi govore: Hilda Daj, Radoslav Ognjenovi (reija), Radio-televizija
Srbije, 1992.

168
ljudi jo uvek je toliko duboko uvreen srpski nacionalni mit
(naroito u Republici Srpskoj) da ozbiljni istraivai koji se bave
ovom temom i dalje s rezervama odgovaraju na pitanja novinara
o broju stradalih.
Kada je u prolee 1992. godine objavljena monografija
Nemaki logor na Beogradskom sajmitu, i kada su obelodanje-
ne procene o broju rtava, jedine kritike stigle su ipak samo od
preivelih zatoenika Sajmita. lanovi Sekcije zamerili su Ko-
ljaninu to je knjigu napisao sam, bez konsultovanja redakcije
sekcije, iako je, po njihovom miljenju, ceo projekat zapoet kao
zajedniki poduhvat Sekcije i Instituta za savremenu istoriju.
tavie, oni su smatrali da Koljanin nije imao pravo da knjigu
predstavi kao sopstveno nauno delo. Njega je navodno svo-
jevremeno samo odredio Institut da Sekciji bivih logoraa
pomogne u pisanju knjige o Sajmitu. Ovo, naravno, nije bilo
tano. U konanoj oceni Koljaninove knjige, lanovi Sekcije su
zakljuili da ona obiluje nedovoljno pouzdanim podacima au-
tora bez istorijskih injenica utvrenih istraivanjima, to se
odnosilo pre svega na procene o broju rtava.289 Odnosi izmeu
Koljanina i lanova sekcije tada su zahladneli, a narednih godina
preiveli logorai su jednostavno ignorisali podatke iznesene u
knjizi i, kao i do tada, navodili, zvanian broj rtava iz Saop-
tenja br. 87 Dravne komisije.
S druge strane, poto je knjiga Milana Koljanina objav-
ljena u vreme kada je u srbijanskim medijima panja javnosti
sistematski usmeravana na stradanja u Jasenovcu, ne iznenau-
je injenica da su mnogi Koljaninovu studiju posmatrali u tom
kljuu i u njoj traili (i pronalazili) potvrdu svojih stavova i uve-
renja o prirodi Drugog svetskog rata. U ve pomenutom razgo-
voru s Koljaninom objavljenom u listu Intervju u januaru 1991.
godine, Judenlageru na Sajmitu je bilo posveeno samo par re-
enica, i to na nain koji netano sugerie da su u duegupki,
osim Jevreja pobijeni i zatoenici Romi. Najvei deo teksta bavio
se vezom izmeu Sajmita i Jasenovca, odnosno transportom

289 Desetogodinjica rada i aktivnosti sekcije logora Sajmite, Borac, br. 31,
mart 1995, str. 22.

169
radno nesposobnih logoraa iz Zemunskog logora nazad u NDH
u septembru 1942.290 Jo bolji primer kako je interpretirana Ko-
ljaninova knjiga nudi kratak govor koji je na promociji u Skup-
tini grada 1992. godine odrao uvaeni istoriar i profesor uni-
verziteta Branko Petranovi.291 Jedva etvrtina Petranovievog
prikaza bila je posveena samoj temi knjige, odnosno logoru na
Sajmitu. Zastraujui bilans dvoipogodinjeg postojanja naj-
veeg logora u okupiranoj Srbiji posluio je ovom prilikom samo
kao odskona daska za podseanje na jedan drugi, po Petrano-
vievom miljenju mnogo gori zloin, na najgrozniju stranicu
istorije Drugog svetskog rata stradanje Srba, Jevreja i Roma
u NDH. tavie, Petranovi je naglasio da je Koljaninovu knjigu
nemogue itati bez zaokupljivanja savremenim asocijacijama
u smislu da patologija sraunatih zloina u prolom ratu kao da
se ponavlja u novom savremenom izdanju. Ovde nije bila re
samo o nemako-austrijskom antisrpskom kompleksu (kojim
su i mnogi drugi u to vreme objanjavali sukob Srbije s meu-
narodnom zajednicom), ve i o stvaranju nezavisne Hrvatske, i
obnavljanju politike unitenja srpskog naroda.292 Petranoviev
govor, ba kao i Koljaninov intervju iz 1991, jasno ilustruje iz-
menjenu geografiju seanja u Srbiji poetkom devedesetih, i na-
in na koji je svaki pogled u prolost i na stradanja u Drugom
svetskom ratu, ukljuujui i ona koja su se odigrala na Sajmitu,
neizostavno zavravao na zloinima poinjenim u NDH.
U razmatranju knjige Milana Koljanina treba skrenuti pa-
nju i na nain na koji se u ovom delu tretira pitanje Holoka-
usta. Nemaki logor na Beogradskom sajmitu obiluje detaljima
o Judenlageru, kome je posveen prvi deo knjige, i daje odlian
uvid u ivot i stradanje u ovom logoru. Pa ipak, ne bi se moglo
rei da je Koljaninovo delo na bilo koji nain doprinelo da se iz-
meni dominantna predstava o Sajmitu u srbijanskoj javnosti, u

290 Voz uasa, op. cit.. Intervju je vodio Rajko uri.

291 Petranovi, Branko, Re prilikom promocije monografije Milana Kolja-
nina Nemaki logor na Beogradskom sajmitu, 19411945, Istorija 20.
veka, br.12, 1992, str. 247252.
292 Ibid, str. 249.

170
smislu gotovo hroninog neprepoznavanja Holokausta kao zna-
ajnog, i na neki nain jedinstvenog, aspekta istorije ovog me-
sta stradanja. To je pre svega zato to Koljanin, ba kao i veina
autora pre njega, istoriju jevrejskog logora na Sajmitu, i stra-
danje srbijanskih Jevreja uopte, posmatra pre svega u kontek-
stu nemake okupacione politike u Srbiji, a mnogo manje kao
deo rane faze jednog ireg plana konanog reenja jevrejskog
pitanja na podruju Treeg rajha. Koljanin u knjizi potencira
specifine tokove genocida protiv Jevreja u Srbiji, insistirajui
da je masovno unitenje jevrejskog stanovnitva neodvojivo od
nemake politike terora i represivnih mera okupatora prema
stanovnitvu Srbije, koje su bile rukovoene pre svega princi-
pom kanjavanja Srba.293
Meu istoriarima danas postoji saglasnost o tome da je
gotovo potpuno unitenje mukog jevrejskog stanovnitva u Sr-
biji u jesen 1941. zaista bilo u velikoj meri uslovljeno razvojem
ire represivne politike okupatora, u smislu da su mere odmazde
koriene za reavanje jevrejskog pitanja.294 Meutim, teko da
se isto moe rei za masovno i sistematsko ubijanje zatoenika
Judenlagera. Kako ukazuje ameriki istoriar Kristofer Brauning,
dinamika koja je dovela do ubijanja ena, dece i starih u logoru
Sajmite, prevazilazi okvire okupacione politike. Ono to Sajmi-
te ini tako vanim sa stanovita istorije Holokausta, ba je to
to u pitanju nije bio spontani lokalni masakr ili lokano re-
enje jevrejskog pitanja u okviru represalija, ve posledica oi-
gledne eskalacije genocidne politike nacistike Nemake prema
Jevrejima u to vreme. U Koljaninovom delu, u kome se odlu-
ka da se isprazni Judenlager posmatra pre svega kao reakcija
Nemakog vojnog i bezbednosnog aparata na razvoj ustanka u
zemlji i kao deo genocidne politike ija je rtva bilo celokupno

293 Koljanin, Milan, Jevrejski logor na beogradskom Sajmitu, op. cit., str. 21,
133, 146.
294 Browning, Christopher, Fateful Months, op. cit., Manoek, Valter, Holo-
kaust u Srbiji: Vojna okupaciona politika i unitavanje Jevreja 19411942,
Beograd, Slubeni list SRJ, 2007.

171
stanovnitvo Srbije, specifinost Sajmita kao mesta Holokausta
se, na alost, gubi.295
Prema tome, po pitanju tretmana Holokausta, u Kolja-
ninovoj knjizi (kao i u pomenutom dokumentarnom filmu za
koji je napisao scenario) uoljiv je kontinuitet s interpretacijama
iz prethodnog perioda, gde je nacistika politika prema Jevre-
jima takoe posmatrana kao fenomen koji se po svojoj sutini
nije mnogo razlikovao od drugih nacistikih ratnih zloina nad
civilnim stanovnitvom. to je vanije, ovakav pristup Judenla-
geru, koji je Koljaninovo delo dodatno uvrstilo, opstao je i u
narednom periodu, ne samo u naunoj literaturi, ve i u kome-
morativnom diskursu. Ovo se jasno moe uoiti na primeru do-
gaaja koji je obeleio devedesete godine na Sajmitu. U pitanju
je otkrivanje, u prolee 1995, treeg po redu spomen obeleja na
mestu gde se nekada nalazio najvei logor u okupiranoj Srbiji.

Spomenik na Sajmitu i selektivno seanje Sajmite

kao simbol terora u okupiranom Beogradu
U aprilu 1995, posle est godina odlaganja, kolosalna ap-
straktna skulptura, rad Miodraga Popovia, najzad je poloena
na postolje na levoj obali Save, i bila spremna da bude prezen-
tirana javnosti. Od kada je pokrenuta ideja o ovom spomeniku,
davne 1987, podrazumevalo se da e on biti otkriven kao deo
zvanine devetomajske ceremonije na Sajmitu, u okviru tradi-
cionalnog istorijskog asa koji se tamo odravao svake godine.
Veliki komemorativni skup 9. maja 1995. bio bi naroito prime-
ren, s obzirom da se te godine irom Evrope obeleavala 50. go-
dinjica zavretka Drugog svetskog rata. Osim toga, za razliku
od prethodnih decenija (tj. u 1985, 1975, itd.), u Beogradu 1995.
godine, po prvi put nije planirana velika vojna parada u ast go-
dinjice pobede nad faizmom. Otkrivanje memorijala na Sajmi-
tu za kojeg je tadanji potpredsednik gradske vlade, Milen-
ko Kaanin rekao da predstavlja najmonumentalniji spomenik
295 Koljanin, Milan, Jevrejski logor na beogradskom Sajmitu, op. cit., str. 446.

172
kako na prostoru bive tako i na prostoru sadanje Jugoslavije
predstavljalo bi dostojnu zamenu.296
Meutim, Popovievo delo nije otkriveno 9. maja 1995,
ve dve i po nedelje ranije, u petak 21. aprila. Ovaj datum nije
sluajno izabran, ve je oznaio vanu promenu u komemora-
tivnom kalendaru Republike Srbije. Dvadeset drugi april je dan
kada je 1945. grupa od oko 800 logoraa uspela da izvri proboj
iz Jasenovca, posle ega je taj logor praktino prestao da postoji.
Od 1992. godine taj datum se u Republici Srbiji zvanino obe-
leava kao Dan seanja na rtve genocida u Jugoslaviji. Dakle,
organizatori su zamislili otkrivanje spomenika na Sajmitu kao
dogaaj s dvostrukim znaenjem, kojim se obeleavaju dva zna-
ajna datuma Dan rtava genocida i 50. godinjica pobede nad
faizmom. U tom smislu, ceremonija je oznaavala, istovremeno,
kontinuitet s ceremonijama na Sajmitu iz osamdesetih i nasto-
janje da se promoviu novi istorijski datumi i objekti seanja.
Dvojno znaenje ceremonije bilo je uoljivo i na natpisu
na spomeniku koji je tog dana sveano otkriven. Skulptura koja
je 1987. odabrana zato to adekvatno oliava motiv logor, stra-
danje, pobeda sloboda, zadobila je tokom vremena koje je od
tada proteklo daleko ire znaenje:
Ovde, na Sajmitu, u nacistikom koncentracionom
logoru za vreme okupacije Jugoslavije od 1941. do 1944.
izvren je ratni zloin i genocid nad oko sto hiljada ro-
doljuba, uesnika narodnooslobodilake borbe, nad de-
com, enama i starcima. Svaki drugi zatoenik ubijen je
u logoru ili na stratitima: Jajinci, Beanijska kosa, Jabuka
i Ostrovaka ada. Mnogi su odvedeni u nemake logore
smrti irom okupirane Evrope. Najvie je stradalo Srba,
Jevreja i Roma.
Njima, rtvama zloglasnog ustakog logora Jaseno-
vac i rtvama maarskih okupatora koje su do Beograda
doneli talasi Save i Dunava, hrabrom otporu nacistikom

296 Sveano otkrivanje spomenika rtvama genocida, Politika, 20. april

1995.

173
 teroru i svim Jugoslovenima rtvama genocida posveen
je ovaj spomenik.
Beograd, povodom Dana seanja na rtve genocida 22.
04. 1995. i 50 godina pobede nad faizmom.
Prve tri reenice ovog natpisa direktno odraavaju pred-
stavu o Sajmitu iz osamdesetih godina. Njihova poruka bi se
verovatno nala na spomeniku da je otkriven 1989. kako je pr-
vobitno planirano. Rodoljubima i uesnicima narodnooslo-
bodilake borbe data je prednost u hijerarhiji rtava, a predmet
seanja je eksplicitno smeten u kontekst okupacije Jugoslavije.
Spominju se i otpor nacistikom teroru i jugoslovenske rtve
genocida. Meutim, ve u etvrtoj reenici, kao rtve kojima se
odaje poast na Sajmitu pominju se, ne Jugosloveni, ve trijada
Srbi, Jevreji i Romi. Time je oznaen prelaz na kulturu sea-
nja tipinu za devedesete. Ubrzo postaje jasno da spomenik nije
posveen samo rtvama Sajmita, ve i rtvama Jasenovca i oni-
ma koje su ubili maarski okupatori. Meu rtvama koje su do
Beograda doneli talasi Save i Dunava iste su one koje su Mila-
na Bulajia navele da obalu reke kod Sajmita okarakterie kao
trei krug smrti oko Jasenovca, iako su ovom prilikom njima
pridodate i rtve novosadske racije. Geografija seanja implicitna
u kvalifikaciji Sajmita kao mesta koje simbolino, na uu dveju
reka, spaja stradanje Srba, Jevreja i Roma u razliitim delovima
zemlje, odraavala je gledite koje su u to vreme zastupali pobor-
nici Muzeja rtava genocida i dobar deo srpske nacionalistike
elite. Poslednja reenica natpisa sumira dvojnu ulogu spomenika:
njome se odaje poast onim koji su pruili hrabri otpor nacisti-
kom teroru, i svim Jugoslovenima rtvama genocida.
Ovaj natpis, ba kao i znaenje samog spomenika, bili su
bez sumnje, rezultat pregovora izmeu glavnih stvaralaca sea-
nja na Sajmite u to vreme, Sekcije bivih zatoenika, koja je jo
uvek aktivno uestvovala u razvoju spomen obeleja, i Milana
Bulajia, direktora Muzeja rtava genocida. Ono to je takoe
oigledno jeste da predstavnici jevrejske zajednice nisu bili kon-
sultovani u vezi s natpisom. Apel Aleksandra Moia osam godi-

174
na ranije, da Sajmite za jevrejsku zajednicu ima kljuan znaaj,
oigledno nije imao efekta, a bojazan (o kojoj je bilo rei u estoj
glavi) da stavovi jevrejske zajednice nee biti uvaeni pri izradi
natpisa, pokazala se kao osnovana. Nigde na ploi na spomeniku
nije naznaeno da je Sajmite osnovano kao Judenlager, i da su
Jevreji zapravo bili jedina kategorija rtava ovog logora koja se
sastojala iskljuivo od dece, ena i staraca. Niim nije nazna-
eno ni da su jedino Jevreji bili rtve sistematskog unitenja, ga-
snim kamionom. Osobenost sudbine Jevreja na Sajmitu ponovo
je bila u potpunosti marginalizovana.

Otkrivanje spomenika rtvama Sajmita i

rtvama genocida, 21. april 1995.

Tokom dana koji su prethodili otkrivanju spomenika, o

Sajmitu je izvetavano u tampanim i elektronskim medijima.
Veina informacija o logoru preuzimana je iz zvaninih konfe-
rencija za tampu ili saoptenja koja su pripremali organizatori.

175
Na primer, dan pre ceremonije, veina medija u Srbiji prenela
je izvetaj s konferencije na kojoj su govorili Boko Novakovi,
predsednik Sekcije logora Sajmite, zatim Milan Bulaji u ime
Muzeja rtava genocida, Milenko Kaanin, potpredsednik grad-
ske vlade, i piro Solomun, kao funkcioner Gradskog sekretari-
jata za kulturu. Boko Novakovi koji je najdue govorio dao
je kratak pregled istorije logora, navodei da je kroz Sajmite
prolo 100.000 zatoenika, mahom Srba, Jevreja i Roma, od ko-
jih je na najbrutalniji nain u samom logoru umoreno 20.000, a
na stratitima u okolini Beograda jo toliko.297 O Holokaustu ni
ovom prilikom nije bilo rei. Novakovi je uzgred spomenuo da
su u logor najpre dovoeni Jevreji, ali bez da je na bilo koji nain
izdvojio jedinstvenost njihove sudbine. tavie, prema Novako-
viu, na Sajmitu je sudbina svih logoraa bila ista: streljanje u
samom logoru ili u Jajincima, smrt od malja, ili tekog bescilj-
nog rada, batinanje do smrti, izgladnjivanje, ili guenje gasom.
Naslov izvetaja s konferencije, koji je sledeeg dana objavljen u
Politici Ekspres glasio je Smrt u duegupki na najbrutalniji na-
in u samom logoru umoreno 20,000, a na stratitima u okolini
Beograda jo toliko ljudi. Prema tome, duegupka je spomenuta
kao metod ubijanja koji je nacistima stajao na raspolaganju to-
kom cele okupacije, i koji je korien za usmrivanje svih kate-
gorija logoraa, a ne samo Jevreja.
Holokaust je bio upadljivo odustan i na ceremoniji otkri-
vanja spomenika.298 Ovaj dogaaj, koji je uivo prenosila dr-
avna televizija, trajao je oko jedan sat i sastojao se iz tri dela.
Najpre je, nakon kratkog pozdravnog govora gradonaelnika
Beograda Neboje ovia, predsednik Jugoslavije Zoran Lili
odrao desetominutnu besedu. Potom je usledila ceremonija po-
297 Smrt u duegupki, Politika Ekspres, 20. april 1995, videti i Spomenik
rtvama genocida, Borba, 20. april 1995.
298 Obeleavanje Dana rtava genocida i 50 godina pobede nad faizmom sa-
stojalo se od niza komemorativnih dogaaja, od kojih je glavni bio otkri-
vanje spomenika na Sajmitu. Njemu je prethodila komemorativna svea-
nost u Sava Centru, na kojoj su govorili bivi logorai, a kasnije istog dana,
u Centralnom klubu Vojske Jugoslavije upriliena je sveana akademija.

176
laganja venaca, a na kraju je izveden dvadesetminutni recital. Ni
u govoru ni u recitalu, jevrejskim rtvama Sajmita nije posvee-
na adekvatna panja.
Na primer, Lili je svoje izlaganje otpoeo opisom novog
poretka koji je nacistika Nemaka uspostavljala irom okupi-
rane Evrope, koji je doneo nesreu, ponienje, ropstvo i smrt
desetinama miliona ljudi. U okviru ireg konteksta vladavine
terora, Lili je kao posebno znaajan istakao nemaki princip
kanjavanja Srba. Nacisti su koristili teror, masovna zatvaranja
i pogubljenja, objasnio je on, kako bi slomili volju Srba da pru-
e otpor. Od samog poetka, Srbi su eksplicitno identifikovani
kao glavne rtve terora i glavni pokreta otpora. Uloga koju su,
u narativu Drugog svetskog rata u prethodnom periodu igrali
jugoslovenski narodi i pripadnici NOP-a sada je preuzela
nacionalna odrednica Srbi. Anti-srpska politika predstavljena
je u Lilievom govoru i kao glavni motiv za stvaranje koncentra-
cionih logora u Beogradu, ukljuujui Topovske upe i Sajmite.
U stvarnosti, oba logora su formirana radi interniranja Jevreja.
Pominjui ranu istoriju logora na Sajmitu period Je-
vrejskog logora Lili ga je opisao kao mesto patnje, i mesto
smrti gde je
...hiljade ena i dece patilo od gladi, hladnoe, bo-
lesti i ponienja, svakodnevno oekujui smrt. Ovde su
od poetka aprila do desetog maja 1942. godine jevrejski
zatoenici, deca i starci, ubijani na najzverskiji nain, u
pokretnim gasnim komorama. U tadanjem izvetaju ne-
makih okupacionih snaga iz Beograda Berlinu, pisalo je
Srbija je jedina zemlja u kojoj je jevrejsko i cigansko pita-
nje reeno. Na nau sreu taj izvetaj nije bio taan. Mno-
ge srpske porodice, svojom dobrotom, svojom hrabrou,
svojom dovitljivou, i sopstvenim rtvama, uspele su da
spasu brojne jevrejske porodice.299

299 Izvodi iz Lilievog govora i recitala su preuzeti sa snimka ceremonije ot-

krivanja spomenika, Programski arhiv Radio Televizije Srbije, ref. 77613.

177
 Prema tome, posle kratkog, gotovo uzgrednog, pominjanja
sudbine Jevreja, prvih rtava Sajmita, panja je ponovo usme-
rena ka Srbima, koji su sada predstavljeni ne samo kao rtve te-
rora, ve i kao dobri, hrabri i dovitljivi spasioci Jevreja. Pred-
stava o Srbima kao spasiocima Jevreja motiv je koji se tokom
devedesetih esto susree u retorici srpskih dravnih zvaninika,
crkvenih voa i predstavnika Drutva srpsko-jevrejskog prija-
teljstva, koji su ga esto koristili kao nain da se naglasi kontrast
izmeu tolerantnih, filosemitski nastrojenih Srba i genocidnih
Hrvata.
U opisu stanja u Anhaltelageru, kome je bio posveen dru-
gi deo govora, Lili se oslonio na motive koji su dominirali ce-
remonijama koje su na Sajmitu odravane tokom osamdesetih.
Umesto naglaavanja patnje zatoenika, od kojih su veina bili
civili, taoci i prinudni radnici, Lili je pohvalio samoorganizo-
vanje zatoenika, koji su bili uglavnom dokazani antifaisti i
rodoljubi i koji su oliavali duh otpora i duh nade koji je i-
veo i meu icama Sajmita. Prema tome, Sajmite je tog dana
simbolizovalo pre svega mesto koje je u kolektivnoj svesti naeg
naroda postalo jedan od zlokobnih simbola nacistikog poretka
u Jugoslaviji, ali i mesto otpora i prkosa srpskih patriota.
Identini motivi dominirali su i recitalom koji je izveden
u zavrnom delu ceremonije. Format recitala bio je upadljivo
slian onom koji je vian na ceremonijama na Sajmitu tokom
osamdesetih. Nekoliko glumaca je italo delove iz stvarnih ili
fiktivnih dokumenata, novinskih vesti i svedoanstava o naci-
stikoj okupaciji Beograda, dok su hor Braa Baruh i Umetniki
ansambl Vojske Jugoslavije izvodili umetniki program.
Opis okupacije otpoeo je ivopisnim prikazom onoga to
je predstavljeno kao nezapamen zloin koji je okirao svet:
veanje srpskih civila na Terazijama. I ovde su Srbi od samog
poetka predstavljeni kao prve i glavne rtve okupacije. Stvara-
nje dva koncentraciona logora u Beogradu, na Banjici i Sajmitu,
predstavljeno je (netano) kao rezultat jedinstvene odluke oku-
pacionih vlasti (u recitalu navedene kao naredba broj 1), ija
je svrha bila zatvaranje Srba i slamanje otpora. Prvi taoci koji su

178
pomenuti bili su sedam stotina graana [Beograda] iz krugova
inteligencije ije je dranje protivnemako, zatim borci crvene
panije, komunisti, saboteri i svi koji se ne povinuju naredbama
krajskomandature. Jevreji, koji su, pored uhapenih komunista
bili glavne rtve nacistike represije u gradu u prvim mesecima
okupacije, i zbog kojih je uostalom uspostavljen logor Sajmite,
nisu pomenuti.
Tek u drugom delu recitala, proitan je odlomak iz stvar-
nog dokumenta, u kojem Harald Turner, ef nemake admini-
stracije u Srbiji, izvetava Berlin o streljanju jevrejskih muka-
raca u apcu i Beogradu, i o tome kako to predstavlja ne samo
posao koji se mora obaviti, ve i najbri nain za reavanje
jevrejskog pitanja. Nakon ovog odlomka usledila je maglovita
referenca na prisustvo ena u logoru i njihovo svakodnevno
odvoenje na rad. Posebno je istaknuta zatoenica po imenu
Ela, to je predstavljalo jedinu aluziju na njeno jevrejsko pore-
klo, opisana kao devojka od dvadeset godina, imala je lep stas,
vitka, grudi pune, glava kao da je izvajana, najlepa u itavom
logoru. Za Elu se samo kae da se jednog dana nije vratila sa
posla kao ni petnaest najlepih devojaka u logoru. Ovaj izra-
eno seksualizovan opis zatoenica, u kome se istie njihova
enstvenost i fizika privlanost, predstavljao je novinu u kome-
morativnom diskursu, i odudarao je od dominantne predstave o
logoraima kao herojima otpora. to je vanije, sudbina jevrej-
skih zatoenica Sajmita nije ni u jednom trenutku dovedena u
vezu s gasnim kamionom. Umesto toga je u narativ uvedena do
tada retko viena aluzija na odvoenje Jevrejki na posao, i na
seksualno zlostavljanje i eksploataciju u logorima.
Konano, i u recitalu, ba kao u Lilievom govoru, potenci-
rana je tema prkosa i otpora. Na samom kraju, spominje se i slav-
na pobeda oslobodilake vojske. Autori teksta su i ovom prilikom
za potrebe ceremonije modifikovali istorijske injenice. Mada je
logor na Sajmitu prestao da postoji u julu 1944, kao dostignue
osloboenja Beograda spominje se oslobaanje logora.
Ono to je, meutim, posebno zanimljivo u vezi s ita-
vom ceremonijom otkrivanja spomenika, jeste odsustvo motiva

179
stradanja u Jasenovcu. Iako je u pitanju bila komemoracija dana
proboja jasenovakih logoraa, tog dana, u govoru, u recitalu,
kao i u tekstu koji je tokom televizijskog prenosa itala spikerka
RTS-a, Jasenovac i srpske rtve genocida u Nezavisnoj Dravi
Hrvatskoj jedva da su pomenuti. Veza s Jasenovcem bila je vid-
ljiva samo u natpisu na spomeniku (koji je proitan na samom
poetku ceremonije), i datumu kada je ceo dogaaj organizovan.
U recitalu nije ak ni pomenut proboj logoraa, ve je u jednoj
jedinoj reenici, na samom kraju, navedeno da su Jasenovac, i
sve njegove filijale na povrini od 240 hektara, osloboeni 22.
aprila 1945, od strane partizanske vojske.
Ovako selektivno pamenje zahtevao je politiki trenutak.
U aprilu 1995. sudbina Republike Srpske Krajine bila je krajnje
neizvesna. Spomenik je otkriven samo nedelju dana pre poetka
Bljeska, vojne operacije u Slavoniji tokom koje je Jasenovac
koji se nalazio pod kontrolom srpskih snaga jo od oktobra 1991.
ponovo zauzela hrvatska vojska. Vlasti u Srbiji bile su svesne
predstojee operacije i verovatno su uvidele da srpsko mueni-
tvo u Jasenovcu i istorijske veze sa Srbima u Hrvatskoj predstav-
ljaju teme koje, u tom trenutku, treba ostaviti po strani. Motiv
brutalnosti nemake okupacije i heroizma stanovnitva, uveban
tokom ceremonija koje su se na Sajmitu odravale tokom osam-
desetih, zainjen s nekoliko savremenih elemenata poput na-
glaska na Srbima kao glavnim stradalnicima i nosiocima otpora,
nudio je, u tom trenutku, upotrebljiviju verziju prolosti.
Tema otpora u okupiranoj Srbiji imala je i dodatnu
politiku funkciju. Zoran Lili je u svom govoru povukao parale-
lu izmeu 1941. i aktuelnog politikog trenutka. Publici svakako
nije promakla veza izmeu nemakog novog poretka u okupi-
ranoj Evropi, i tvoraca novog svetskog poretka koji graanima
SR Jugoslavije, po Liliu, jo jednom rade o glavi. Isto tako, Srbi
su predstavljeni kao narod koji je voljan da prui otpor onima
koji prete da ga ugroze, a tragini dogaaji iz 19411944 mu u
tome slue kao inspiracija. U ovaj kontekst stavljen je i spome-
nik na Sajmitu. On ne samo da izraava nae trajno potovanje
i seanje na nedune rtve najmranije ideologije u istoriji lju-

180
dskog roda ve predstavlja i simbol nae nade i vere...u nadmo
dobra nad zlom.300 Meutim, poruka predsednika drave koja,
kako je to imalo obiaj da se kae, nije bila u ratu bila je pre
svega poruka mira [...] poruka humanosti, a protiv zloina.
Ova poruka mira bila je, indirektno, upuena i preko Drine.
Paralelama na kojima su prethodnih godina insistirali reimski
mediji, poput one izmeu Tumanove Hrvatske i NDH, ili ge-
nocida iz 19411945 i onog koji je navodno injen nad Srbi-
ma u Hrvatskoj devedesetih, ovom prilikom nije bilo traga. U
politikom delu govora, Srbi u Hrvatskoj i Bosni su pomenuti
u jednoj jedinoj reenici. Nedelju dana pre Bljeska, njima je
upuena poruka (ako ne i upozorenje) da od Srbije mogu oeki-
vati (samo) moralnu, politiku i humanitarnu podrku.
Nije tajna da su natpis na spomeniku, propust organiza-
tora ceremonije da na adekvatan nain ukae na ulogu Sajmita
u traginoj istoriji Jevreja u Srbiji, kao i injenica da niko iz Sa-
veza jevrejskih optina nije bio pozvan da govori, ostavili, po ko
zna koji put, gorak ukus u ustima lanova jevrejske zajednice u
Srbiji. Uee Jevreja u zbivanjima tog dana bilo je svedeno na
ritualizovano polaganje venaca, to je bio jedini deo ceremonije
koji nije prenosila televizija.
U smislu interpretacije Holokausta, sve to se toga dana
deavalo na Sajmitu bi previe podsealo na osamdesete da nije
bilo male intervencije tadanjeg predsednika Saveza jevrej-
skih optina Jugoslavije, Ace Singera. Predoseajui da se glas
jevrejske zajednice nee uti, Singer je dan pre ceremonije dao
intervju dravnoj novinskoj agenciji Tanjug. Tema ovog inter-
vjua bilo je sve ono to e u ceremoniji biti prenebregnuto. Sin-
ger je naglasio mnoge aspekte Judenlagera koji sutradan nisu bili
predstavljeni u Lilievom govoru, u recitalu ili na uklesanom
natpisu. Na primer, da su samo meu jevrejskim zatoenicima
na Sajmitu bile uglavnom ene i deca, i da je upotreba kamio-
na s gasom bila deo specifine politike konanog reenja, ija
su meta bili samo Jevreji.301 Ovaj intervju je predstavljao jedini
300 Slinu poruku sadrao je i govor Neboje ovia na istoj ceremoniji.
301 Videti na primer Konvoj smrti, Politika ekspres, 21. april 1995.

181
glas u tom trenutku koji je ukazao na jedinstvenost Sajmita kao
mesta Holokausta.
Pokuaj Ace Singera da se, uprkos propustima organiza-
tora, makar i indirektno uje miljenje jevrejske zajednice, do-
nekle je urodio plodom. Na dan ceremonije, izvode iz razgovora
je objavilo vie dnevnih listova i, to je jo vanije, tokom jed-
noasovnog televizijskog prenosa, spikerka je nekoliko minuta
posvetila intervjuu, prepriavajui njegov sadraj. Za ovo dru-
go nije nevana injenica da je scenario za televizijski prenos
napisao piro Solomun, preko koga je i ranije Savez jevrejskih
optina nastojao da utie na odluke vezane za Sajmite. Postoji
mogunost da se Aca Singer, neposredno pred otkrivanje spo-
menika, poalio Solomunu zbog marginalizacije Holokausta u
planiranoj ceremoniji, i da je Solomun, kao odgovor na sasvim
opravdane zamerke jevrejske zajednice, u poslednjem trenutku
na sam dan ceremonije ukljuio u scenario delove iz Singe-
rovog intervjua.
Pa ipak, u sveukupnom kontekstu manifestacije na Sajmi-
tu tog dana, glas jevrejske zajednice ostao je priguen. Kao
prvo, Singerove rei bile su izdvojene, i prostorno i vremen-
ski od samog dogaaja. One su se ule iz druge ruke, putem
spikera RTS-a a ne direktno kroz govor predsednika drave ili
kroz aktivno i vidljivo uee predstavnika jevrejske zajednice.
tavie, kratko pominjanje Singerovog intervjua tokom preno-
sa predstavilo je Holokaust kao jevrejski pogled na Sajmite, kao
deo istorije jevrejske zajednice i neto to je ipak izmeteno iz
matinog toka istorijskog pamenja. Holokaust je, dakle, ostao u
senci paljivo odabranih motiva nemako kanjavanje Srba,
duh otpora i nade, i slino ije potenciranje je zahtevao po-
litiki trenutak. Prema tome, moe se rei da je ovom ceremoni-
jom nastavljen ve duboko uvreen tretman Holokausta u Srbiji:
jevrejske rtve Sajmita su bile pomenute, a da Holokaust nije
adekvatno prepoznat kao vaan, i jedinstven, aspekat istorije lo-
gora Sajmite i Drugog svetskog rata u Srbiji.302

302 Treba spomenuti da je ba u to vreme nastao roman Gec i Mejer Davida

Albaharija koji se bavi temom stradanja Jevreja na Sajmitu. U jednom
intervjuu iz 2005. godine, Albahari objanjava da je roman, objavljen

182
Sajmite kao ispostava Jasenovca i
ponavljanje stradanja 1999.
U periodu posle 1995, Popoviev spomenik nastavio je da
igra dvostruku ulogu, kao spomenik rtvama genocida i kao
spomenik pobedi nad faizmom. Skromne komemoracije odr-
avane su na tom mestu svake godine, 22. aprila i 9. maja. Obe-
leavanje Dana rtava genocida organizovao je muzej na ijem
elu je bio Milan Bulaji, dok su iza onih 9. maja obino stajali
Gradska skuptina i Udruenje boraca narodnooslobodilakog
rata. Pokrie u medijima bilo je minimalno, izuzev povremenih
kratkih osvrta u vestima na dravnoj televiziji ili dnevnim novi-
nama. O obeleavanju Dana seanja na rtve genocida izveta-
valo se neto ee, iako obino putem jednolinih saoptenja
preuzimanih od agencije Tanjug. Vei publicitet bio je rezervisan
za one prilike kada su u ceremoniji uestvovali istaknuti dravni
zvaninici, na primer kada se Zoran Lili vratio na Sajmite
1998, tada kao potpredsednik srpske vlade, i poloio venac u
ime predsednika Jugoslavije, Slobodana Miloevia. Komemora-
cija odrana tokom bombardovanja Srbije od strane NATO-a u
prolee 1999, o kojoj e kasnije biti rei, takoe je dobila veu
medijsku panju.
Obeleavanje Dan rtava genocida obino se sastojalo od
celodnevnog programa, koji je obuhvatao ranu jutarnju ceremo-
niju polaganja venaca na Sajmitu, posle koje je sledila kratka
etnja preko mosta do Saborne crkve, gde je sluena liturgija za
1997, nastao jer sam godinama bio svestan da pria o Holokaustu je-
vrejske zajednice u Srbiji nije ispriana, ali sam traio pravi nain da je
ispriam. Smatrao sam da je moja dunost da piem o ovoj temi, ne samo
[o sudbini Jevreja] ve i o nainu na koji se ovek suoava sa ovom te-
mom danas. Meutim, iako je Albaharijev roman naiao da dobar odziv
kritike javnosti, ovaj knjievni odgovor na viedecenijsko utanje o tra-
gediji srbijanskih Jevreja pod nacizmom nije uspeo da preusmeri matini
tok drutvenog seanja u Srbiji i izmeni nain na koji drutvo posma-
tra Holokaust. Videti Articles and Interviews: David Albahari, Ready,
Steady, Book, 10. avgust, 2005, http://www.readysteadybook.com/Article.
aspx?page=davidalbahari.

183
rtve genocida u NDH.303 Posle liturgije sledio je poslepodnev-
ni program, obino izloba, okrugli sto, nauni skup ili sveana
akademija. Svi oni, ba kao i liturgija, bili su posveeni genoci-
du u Nezavisnoj Dravi Hrvatskoj. Na primer, u 1997. odran
je okrugli sto o Jasenovcu, 1998. i 2000. izloba pod nazivom
Sistem ustakih logora smrti Jasenovac i tako dalje.304 Prema
tome, u kontekstu obeleavanja Dana rtava genocida, Sajmite i
spomenik iz 1995. tretirani su pre svega kao memorijalna ispo-
stava Jasenovca, kao mesto seanja na rtve genocida u NDH.
Mada na prvi pogled moda izgleda da su komemoracije
9. maja i 22. aprila bile potpuno odvojene, odnosno da su dve
razliite zajednice seanja u razmaku od nekoliko nedelja kori-
stile isti spomenik, pripisujui mu razliito znaenje, to zapravo
nije bio sluaj. Sajmite nije moglo da izbegne dvostruku sim-
boliku na koju je upuivao natpis na spomeniku pred kojim su,
na oba datuma, polagani venci. Ono nije moglo biti ni samo is-
postava Jasenovca, ni samo deo istorije okupacije Srbije nego
najee i jedno i drugo. Dobar primer je ceremonija odrana
na Dan seanja na rtve genocida 1998, kada je Zoran Lili po-
loio venac u ime Slobodana Miloevia. Veina listova u Srbiji
prenela je kratak izvetaj Tanjuga, u kome je 22. april ispravno
opisan kao Dan seanja na rtve genocida i godinjice proboja
iz Jasenovca. Meutim, naslov izvetaja je glasio Odavanje po-
asti rtvama logora Sajmite. I u samom tekstu, naglasak je bio
na samom Sajmitu:
Kroz kapije Sajmita, u poetku logora za Jevreje,
kasnije za zarobljene rodoljube i na kraju sabirnog centra,
tokom etiri ratne godine od 1941. do 1944. prolo je oko
100.000 zatoenika. U samom logoru je na najbrutalniji
nain umoreno oko 20.000 ljudi, a jo toliko na stratiti-

303 Sinod Srpske pravoslavne crkve je tek 1999. formalno uvrstio liturgiju i
memorijalnu slubu za rtve genocida u svoj godinji raspored.
304 Videti Bulaji, Milan, Deset godina Muzeja rtava genocida, op. cit. i Bu-
laji, Milan, Dani seanja na rtve genocida 2005/2006. Beograd, Pei i
sinovi, 2006.

184
 ma u okolini grada. Vie od 50.000 zatoenika odvedeno
je na put bez povratka u Jasenovac, na Banjicu, kao i u
logore smrti irom Evrope u Nemaku, Austriju, Polj-
sku, Norveku.305
Ovaj opis istorije Sajmita nije nov. Broura koju je od-
bor za organizaciju devetomajske ceremonije na Sajmitu obja-
vio davne 1989. sadri skoro identian opis logora. Slinu for-
mulaciju nalazimo i u mnogim drugim dokumentima iz kasnih
osamdesetih i ranih devedesetih, to navodi na zakljuak da je
Tanjugov izvetaj napisan na osnovu recikliranog materijala,
koji su jo deset godina ranije sastavljali lanovi Sekcije preive-
lih logoraa Sajmita. Meutim, u navedenom citatu, uoljiva je
jedna znaajna novina, koja ipak ukazuje na ideoloku promenu
do koje je dolo u meuvremenu. U brouri iz 1989, a i kasnije,
kao odredite deportacija iz logora Sajmita najee se navode
koncentracioni logori irom Evrope pod nacistikom okupa-
cijom, ili Norveka, Grka, Nemaka, Poljska i Austrija, kao i
Jasenovac, Trepa i Banjica.306 Meutim, 1998, Jasenovac se na-
ao na elu liste logora. Dakle, iako je u saoptenju od 22. aprila
1998. Sajmite prepoznato pre svega kao deo istorije okupirane
Srbije, jedna mala, gotovo neprimetna promena u redosledu lo-
gora u koje su deportovani zatoenici jasno ukazuje da je posto-
jala potreba da se naglasi povezanost izmeu Sajmita i Jasenov-
ca. Time je na jedan suptilan nain legitimizirana tendencija da
se Sajmite tretira kao mesto gde se rtvama NDH moe odavati
poast.307 S druge strane, ni na komemoracijama 9. maja, gde
je fokus tradicionalno bio na dogaajima u Srbiji i Beogradu u
vreme okupacije, nije mogla biti izbegnuta veza izmeu Sajmi-
ta i Jasenovca. Meu delegacijama koje su na Sajmitu polagale
305 Komemoracija rtvama logora Sajmite, Politika, 24. april 1998.
306 Na primer, Novakovi, Boko, Pola veka od zla, Politika ekspres, 2. jun
1990, str. 16 i Smrt u duegupki, op. cit.
307 Te godine, Milan Bulaji je pokrenuo inicijativu da se makete spomenika
na Sajmitu postave i kod Kule Neboje i na Adi Ciganliji, gde su sahra-
njivana tela rtava iz NDH koje je Sava donosila do Beograda. Videti bro-
uru Dan seanja na rtve genocida 1998, JIM, nerazvrstano.

185
venac na taj dan, redovno su se nalazili predstavnici udruenja
preivelih logoraa Jasenovca i njihovih potomaka.
Meutim, na Dana rtava genocida 1999. godine, u vreme
NATO bombardovanja, Sajmite je ponovo prezentirano javno-
sti iskljuivo kao simbol nacistikog porobljavanja Srbije, dok je
veza s Jasenovcem jo jednom bila zaboravljena. Ba kao i 1995,
ovako neto je zahtevao politiki trenutak. Reimska propagan-
da esto je povlaila paralele izmeu intervencije NATO alijanse
i nacistike invazije Jugoslavije, a naroito izmeu bombardova-
nja Beograda u aprilu 1941. i svakodnevnih vazdunih napada
58 godina kasnije. Obeleavanje Dana seanja na rtve genoci-
da 1999. jasno je odraavalo ovu sumnjivu analogiju. Te godine,
Jasenovac je ponovo bio marginalizovan kao predmet seanja.
Gradonaelnik Beograda, Vojislav Mihailovi, govorio je o Saj-
mitu samo kao o simbolu stradanja tokom nacistike okupacije
glavnog grada koje se ponavlja 1999. Dnevni list Glas javnosti
iao je tako daleko da opie 22. april ne kao godinjicu jaseno-
vakog proboja, ve nacistikog pogroma na Sajmitu.308 Ju-
tarnja liturgija povodom Dana rtava genocida u Sabornoj crkvi
koja je prvi put prenoena uivo na dravnoj televiziji bila je,
prema pisanju Politike, posveena ne jasenovakim muenicima,
kao do tada, ve 100.000 rtava Sajmita, Jajinaca, Beanijske
kose.309 Te 1999, oni koji su u beogradskim koncentracionim
logorima i stratitima stradali od ruke okupatora jo jednom su
istaknuti u prvi plan, kao znaajnija i funkcionalnija katego-
rija rtava genocida od onih iz NDH.
Osim toga, u prolee 1999. javnom seanju na logor na
Sajmitu dodata je jedna nova dimenzija. injenica da je Sajmi-
te pretrpelo razaranje tokom saveznikog bombardovanja Beo-
grada 17. aprila 1944. prikazana je kao veoma znaajan i tragi-
an aspekat istorije logora. Iako je savezniko bombardovanje,
tokom kojeg je poginuo relativno mali broj zatoenika, prakti-
no zapeatilo sudbinu Sajmita kao koncentracionog logora, sli-

308 Stradanje naeg naroda se nastavlja, Glas javnosti, 23. april 1999, str. 11.
309 Patrijarh Pavle sluio parastos rtvama genocida, Politika, 23. april
1999, str. 17.

186
ka o saveznikim bombarderima koji uveavaju agoniju rtava
upotrebljena je da bi se naglasilo ne samo stradanje Srba, ve
i izdaja saveznika Britanaca i Amerikanaca koji su te 1999.
ponovo imali na nianu glavni grad Jugoslavije. U vreme bom-
bardovanja, na dravnoj televiziji, u vreme kada nije bilo redov-
nog programa, nekoliko puta su emitovani na brzinu montirani
snimci koji su postavili, jedne uz druge, filmske zapise i slike
unitenih ciljeva napada NATO, nemakog bombardovanja Be-
ograda iz 1941, logora Sajmite i saveznikog vazdunog napada
iz 1944. Materijal iz Drugog svetskog rata obuhvatao je izmeu
ostalog fotografije iscrpljenih logoraa na Sajmitu i slike pavi-
ljona oteenih u vazdunim napadima iz 1944.
Ubrzo posle bombardovanja, naglasak na Jasenovcu po-
novo je postao dominantan. U stvari, poeo je da preovlauje
u tolikoj meri da je to povremeno dovodilo do potpunog zane-
marivanja seanja na Jevreje s teritorije okupirane Srbije koji su
izgubili ivot u logoru. To je bilo naroito vidljivo 2005, kada
je, nekoliko nedelja pre Dana seanja na rtve genocida, Mi-
nistarstvo kulture Republike Srbije izdalo saoptenje u kojem
obavetava javnost o dogaaju kojim e te godine biti obeleen
dvostruki jubilej: 90. godinjica genocida nad Jermenima i Gr-
cima i 60. godinjica genocida koji su Ustae poinile nad Srbi-
ma, Jevrejima i Romima u Jasenovcu.310 Dakle, u godini u kojoj
je svet obeleavao ezdeset godina od zavretka Holokausta i,
to je jo vanije, u saoptenju kojim se najavljuje serija dogaa-
ja koja poinje polaganjem venaca upravo na Sajmitu jedini
primer genocidnog nasilja poinjenog izmeu 1941. i 1945. koje
je smatrano vrednim komemoracije u Srbiji bilo je ono koje je
poinjeno nad Srbima, Jevrejima i Romima u Hrvatskoj. Time
je seanje na rtve genocida bilo jasno ogranieno, i prostor-
no i simboliki, na Nezavisnu Dravu Hrvatsku, a jedini Jevreji
koji su upameni bili su oni koji su stradali zajedno sa Srbima u
Jasenovcu. Jevreji koji su izgubili ivot u Srbiji pod nacistikom
okupacijom, izmeu ostalog i na Sajmitu, bili su, po ko zna koji
put, zaboravljeni.
310 Istina o genocidu uslov mira i stabilnosti, saoptenje za tampu Vlade
Srbije, 28. mart 2005, http://www.srbija.sr.gov.yu/vesti/vest.php?id=23901.

187
Novi koraci ka komercijalizaciji Sajmita:
Europolis i Posejdon
Kasnih devedesetih i prvih godina posle petooktobarskih
promena, u javnosti se tek s vremena na vreme spominjalo ure-
enje Sajmita ili njegovo pretvaranje u memorijalni centar. De-
simir Toi, novinar, publicista i bivi logora Sajmita je 1998.
u dva navrata u dnevnim novinama reagovao na manipulacije
Sajmitem pre svega putem preuveliavanja broja rtava koje
je, kao to smo videli, nastavljeno tokom devedesetih i pozvao
da se prostor nekadanjeg logora konano dostojno uredi.311
Razlog za ovakvo obraanje javnosti ba 1998. godine bilo je
to to je tada razmatrana ideja o gradnji, upravo na Sajmitu,
novog mosta preko Save. Osim toga, pominjan je projekat Eu-
ropolis ambiciozni plan ureenja Savskog amfiteatra kojim
je vladajua Socijalistika partija Srbije nekoliko godina ranije
nastojala da privue glasove u prestonici. Inicijator i glavni pro-
moter Europolisa je bio Milutin Mrkonji, u to vreme direktor
Saobraajnog instituta CIP. Jo u oktobru 1995, on je zajedno s
partijskim kolegom Branislavom Ivkoviem najavio, po ko zna
koji put, zavretak eleznikog vora u Beogradu do 2000. go-
dine i oslobaanje terena u savskom priobalju za izgradnju
novog centra grada, s modernim ulicama, trgovima, velelepnim
poslovnim i stambenim zgradama.312 Europolis je tada pred-
stavljen kao velianstven projekat koji e uiniti da graani
Beograda postanu graani sveta, koji e Beograd transformisati
u centar ovog dela Evrope i dokazati da Jugoslavija i pored
sankcija ima snage.313 Dakle, te 1995, samo est meseci poto
je na obali Save postavljen novi spomenik, Staro sajmite je, u
311 Toi, Desimir, Prizemna komedija uz patriotske suze, Danas, 2. April
1998, Koliko je logoraa prolo kroz Sajmite?, Politika, 29. April 1998.
Toi je kao aktivista Demokratske omladine uhapen poetkom 1943.
Na Sajmitu je bio zatoen izmeu februara i avgusta te godine, kada je
odveden u logor u Austriju.
312 Raskrsnica sveta, NIN, 24 decembar 1998, str. 11.
313 Navedeno prema Mihailovi, Slobodan, Prestonica bez dostojanstva,
Naa borba, 20. april 1998, str. 28.

188
kontekstu politike bajke o beogradskom Menhetnu, ponovo
oznaeno samo kao teren kome predstoji oslobaanje za po-
slovno-komercijalne sadraje.
Nakon politikih promena 2000, projekat ureenja Sav-
skog amfiteatra je stavljen na led, poto je prioritet dat preim
infrastrukturnim projektima, poput izgradnje obilaznice oko
Beograda, poboljanja vodovodnog i kanalizacionog sistema, i
slino.314 Pa ipak, ideja o Europolisu nije potpuno zaboravlje-
na: 2008. godine Milutin Mrkonji ju je ponovo izvadio iz fioke,
opet u kontekstu izborne kampanje. U aprilu te godine, on je u
ime koalicije SPS-PUPS-JS graanima Beograda predstavio ovaj
projekat kao najveu razvojnu ansu Beograda, koja e privui
25 milijardi evra investicija, zaposliti kompletnu domau grae-
vinsku operativu i otvoriti novih 100.000 radnih mesta.315
Posle 2000. godine, nastavljena je i kampanja za otvaranje
Muzeja rtava genocida na Sajmitu. U leto 2002. godine, na de-
setu godinjicu osnivanja ovog muzeja, Milan Bulaji je Direkciji
za graevinsko zemljite i izgradnju Beograda podneo projekat
Muzej rtava genocida Staro sajmite: Nacistiki logor smrti za
Jevreje, zatim Srbe na podruju tadanje NDH.316 U njemu je
podsetio na Detaljni urbanistiki plan koji je usvojen 1992, po
kome je na Sajmitu predvien muzej. injenica da je Sajmite
u projektu okarakterisano kao logor smrti ne samo za Jevreje
iz Srbije, ve i za Srbe na podruju tadanje NDH jasno uka-
zuje da je Bulaji ostao vrst u uverenju da je logor Sajmite bio
deo sistema Jasenovca, i da, prema tome, ba tamo treba otvo-
riti Muzej rtava genocida. Od ove inicijative na kraju ipak nije
bilo nita. Za Bulajievo vienje Drugog svetskog rata bilo je sve
manje razumevanja, kako meu elitom tako i u iroj javnosti. U
prolee 2003. odlukom vlade Republike Srbije, Bulaji je zvani-
no smenjen s mesta direktora Muzeja rtava genocida, mada je
314 Dogovor kuu gradi, Vreme, 25 septembar 2003, http://vreme.com/
cms/view.php?id=353259.
315 SPS-PUPS-JS obeavaju Europolis, B92.net, 30. April, 2008, http://
www.b92.net/info/vesti/ id=296495.
316 Bulaji, Milan, Deset godina Muzeja rtava genocida, op. cit., str. 517519.

189
narednih godina nastavio da igra ulogu u organizaciji komemo-
racija 22. aprila.
Kada je Bulaji 2002. godine podsetio na obeanje da e
Muzej rtava genocida dobiti stalni izlobeni prostor na Sajmi-
tu, verovatno nije znao da se Spasiev paviljon zgrada koja je
jo u Detaljnom urbanistikom planu oznaena kao najprime-
renija lokacija za muzej ve etiri godine nalazi u privatnom
vlasnitvu. Naime, poslednjeg dana jula 1998. godine, Zavod za
izgradnju grada Beograda, u to vreme zvanini korisnik prosto-
ra u Spasievom paviljonu, potpisao je kupoprodajni ugovor s
meovitim preduzeem Posejdon, kome je za 7.706.538 tada-
njih dinara prodato hiljadu i po kvadratnih metara prostora, od-
nosno ceo Spasiev paviljon, s aneksom.317 Prodaja poslovnog
objekta na Starom sajmitu br. 20 bila je, sva je prilika, protiv-
pravna. Pet godina kasnije, u avgustu 2003, Republika Srbija je
podnela tubu protiv Zavoda za izgradnju grada Beograda, ali i
protiv Posejdona, zbog krenja Zakona o sredstvima u svojini
Republike Srbije, po kome javne slube iji je osniva drava ne
mogu otuiti nepokretnosti koje su im stavljene na raspolaganje,
barem ne bez dozvole republike vlade. U tubi se ne pominje,
kao oteavajua okolnost, injenica da se radi o otuenju pro-
stora koji je 1987. proglaen za kulturno dobro, niti ima bilo ka-
kvih indicija da je spomeniki status Sajmita uticao na odluku
o pokretanju postupka. U pitanju je bio obian spor oko dravne
svojine i vlasnitva nad poslovnim prostorom. Postupak pred
etvrtim optinskim sudom u Beogradu je danas, osam godina
poto je pokrenut, jo uvek u toku.
U vreme kada je javni pravobranilac doveo u pitanje va-
lidnost ugovora iz 1998, ovaj spor nije privukao panju javnosti.
O Sajmitu se tih godina u principu malo govorilo. Jedini ko se
u to vreme zalagao za ureenje prostora nekadanjeg logora, bilo
je Udruenje memorijal Sajmite, koje je 2002. godine osnovala

317 Ugovor je overen pred Prvim optinskim sudom u Beogradu 31. decem-
bra 1998. Kopija ugovora objavljena je u Beogradsko Staro sajmite 3+1,
op. cit., str. 242244. Vrednost ugovora, po tadanjem kursu, iznosila je
oko 1.200.000 nemakih maraka.

190
mala grupa preivelih logoraa, na elu s Desimirom Toiem,
Slavkom Maksimoviem i Mihajlom Berberijanom. U ovo udru-
enje (prvo koje nije formirano u okviru Saveza boraca) osim
bivih logoraa primani su potomci i roaci stradalih kao i
prijatelji obnove Starog sajmita. Meu ovim drugim je bio i
Milan Koljanin koji je kasnije postao potpredsednik udruenja.
Svi oni su se zalagali pre svega da se, u iekivanju dugoronog
reenja, obnovi kula na Sajmitu i tamo smesti dokumentacio-
ni centar i muzejska postavka.318 Meutim, iako je Udruenje
memorijal Sajmite u svom radu imalo podrku Optine Novi
Beograd i bilo dobro organizovano (imalo je svoj statut, upravni
i nadzorni odbor, ak i logo i peat), njegov uticaj na one koji
su odluivali o Sajmitu, kao i na javno mnenje u Srbiji, bio je
neznatan.319
Ureenje Starog sajmita postae predmet ozbiljnije jav-
ne rasprave tek u periodu nakon 2006. Te godine, u Narodnom
muzeju u Beogradu odrana je dvonedeljna izloba posveena
Starom sajmitu, u okviru koje je pokrenuta inicijativa za obno-
vu ovog prostora. Godinu dana kasnije, u novembru 2007, iz-
bio je skandal oko rok koncerta koji je trebalo da bude odran
u klubu Posejdon u Spasievom paviljonu na Sajmitu. Afera
Kosheen nazvana po britanskoj grupi koja je trebala da odri
sporni koncert uzburkala je javnost u Srbiji ali i u inostranstvu,
nakon ega se pojavilo jo nekoliko inicijativa, to privatnih to
zvaninih, vezanih za ureenje Sajmita. Ovim inicijativama
baviemo su u narednoj, zakljunoj glavi knjige.

318 Udruenje memorijal Staro sajmite, Danas, 2122 Decembar 2002.

319 U maju 2003. godine, predsednik Optine Novi Beograd eljko Oegovi
je u znak podrke Udruenju memorijal Sajmite uputio dopis Ministar-
stvu kulture u kome je ukazao na potrebu da se Staro sajmite dostojno
obelei i zatiti (eljko Oegovi, korespondencija s autorom).

191
Glava 9

Staro sajmite danas i u budunosti

Kao to smo videli u prethodnim poglavljima, od
ezdesetih godina dvadesetog veka, kada je pokrenuta prva
inicijativa da se mesto gde se nalazio logor Sajmite dostojno
obelei, njegova memorijalizacija bila je preokupacija pre svega
razliitih asocijacija bivih logoraa (koji su svoj uticaj najee
vrili kroz drutveno-politike organizacije poput SUBNOR-a ili
SSRN), zatim Jevrejske zajednice, koja je uglavnom bila margi-
nalizovana, i predstavnika Muzeja rtava genocida koji su tokom
devedesetih nastojali da na Sajmitu otvore stalne prostorije. Uz
izuzetak jednog kraeg perioda sredinom osamdesetih, kada
je u okviru kampanje za novo revolucionarno angaovanje
Sajmitu posveena vea panja, gradske ili republike institucije
su se tek s vremena na vreme priseale ovog prostora, uglavnom
kroz podrku inicijativama koje su pokretali drugi, ili kroz me-
galomanske planove vezane za ureenje Savskog amfiteatra, koji
su se retko obazirali na istorijski znaaj ovog mesta. Odluka o
spomen obali iz 1966, proglaenje Sajmita za kulturno dobro
1987. i usvajanje Detaljnog urbanistikog plana 1992, o kojima
je ve bilo rei, predstavljaju jedine zvanine odluke vezane za
Sajmite u posleratnom periodu, ali i one, sudei po njegovom
dananjem izgledu, predstavljaju samo mrtvo slovo na papiru.
U poslednjih pet godina, meutim, struna javnost, delovi
politike elite i nevladinog sektora, kao i tampani i elektronski
mediji, poeli su da pokazuju sve vee interesovanje za sudbi-
nu Starog sajmita. Od 2006. godine, organizovan je niz javnih
dogaaja izlobi, okruglih stolova, multimedijalnih projekata
itd. na temu prolosti, sadanjosti i, to je vanije, buduno-
sti Sajmita. U istom periodu, javnosti je predstavljeno nekoli-
ko inicijativa za ureenje ovog prostora, poteklih bilo od javnih

192
bilo od privatnih institucija, to je uslovilo da se o ovoj temi i
u medijima izvetava znatno ee nego u prethodnom perio-
du. U ovom poglavlju, analizom oiglednog porasta interesova-
nja za Sajmite i okolnosti koje su do njega dovele, pokuaemo
da steknemo uvid u to ta Sajmite simbolizuje danas, kakav je
odnos srbijanskog drutva i drave prema ovom mestu patnje i
stradanja, i kakvi su izgledi da Sajmite postane spomen prostor
dostojan onih koji su tamo stradali izmeu 1941. i 1944.

Najnovije inicijative za ureenje Starog sajmita

Prvi znaajan dogaaj koji je na neki nain nagovestio po-
rast interesovanja za Sajmite poslednjih godina, bila je izloba
Staro beogradsko sajmite 3+1, koja odrana u aprilu 2006.
godine u Narodnom muzeju u Beogradu. Izloba se sastojala
uglavnom od fotografija iz razliitih perioda istorije Starog saj-
mita, dok je glavni eksponat, izloen u atrijumu muzeja, bila
velika maketa predratnog Beogradskog sajma, povrine devet
kvadratnih metara, nainjena prema nacrtima iz 1937. godi-
ne.320 U okviru dvonedeljne manifestacije, koja je u delu pro-
motivnog materijala opisana kao Dani Starog sajmita, odran
je niz okruglih stolova koji su bili posveeni razliitim temama
vezanim za povest ovog mesta. Govorilo se o urbanistiko-ar-
hitektonskom znaaju predratnog Sajma, o stradanju u logoru
stratitu pod prozorima Beograda, kao i o dolasku umetnika,
koji su pedesetih godina ovaj prostor pretvorili u mesto utoi-
ta i obnove. Naglasak na troslojnosti ivota na Starom sajmi-
tu, odnosno na njegovom statusu sajmita (predratni period),
stratita (koncentracioni logor) i utoita (posleratna umetnika
kolonija) dominirao je izlobom: 3+1 u samom nazivu mani-
festacije, koji se odnosio na tri razliite funkcije Sajmita u pret-
hodnih sedamdeset godina, i na etvrtu, budunost kojoj je
takoe posveena znatna panja. Izloba je zapravo i bila zami-

320 Izlobu u Narodnom muzeju priredila je istoriar umetnosti Mare Jana-

kova Gruji.

193
ljena kao pokuaj da se, sagledavanjem slojevite prolosti Saj-
mita, problem njegovog budueg ureenja stavi u iu javnosti,
i izvri pritisak na vladajue strukture da ispune obaveze prema
ovom kulturnom dobru i zatite ga od investitorskog urbaniz-
ma koji preti istorijski znaajnim lokacijama u gradu. Organi-
zatori izlobe nastojali su, prema tome, da kre put do sluha
vlasti, koja se ranijih godina zadovoljavala da slegne ramenima
zbog nerazmrsivog klupka pravno-svojinskih odnosa na Sajmi-
tu, osuujui ga time na dalje materijalno propadanje, a njego-
vu povest na zaborav.321 Kako je u vreme odravanja izlobe
objasnio nekadanji logora, Desimir Toi, moramo produiti
da se borimo, kritikujemo, napadamo, traimo.322
Izloba Staro beogradsko sajmite 3+1 predstavljena je
javnosti kao graanska inicijativa etiri nevladine organizacije,
tanije udruenja Naa Srbija Serbia Nostra (koja se zalae za
obnovu spomenika graditeljskog naslea i zatitu prirodne ba-
tine u Srbiji i na Kosovu), zatim Udruenja memorijal Sajmite
(o kome je ve bilo rei u prethodnoj glavi), Drutva srpsko je-
vrejskog prijateljstva (koje danas nije ni priblino tako uticajno
kao krajem osamdesetih i poetkom devedesetih, ali oigledno
jo uvek postoji), i Fondacije holokausta Roma (nevladine or-
ganizacije koju je 2005. godine osnovao Rajko uri). Izloba
meutim verovatno nikada ne bi ugledala svetlost dana da nije
bilo potpore dravnih i javnih ustanova, pre svega Ministarstva
kulture Republike Srbije i Narodnog muzeja (koji su bili glav-
ni pokrovitelji) ali i drugih institucija, strunih tela i ogranaka
gradske vlade koji su na ovaj ili onaj nain potpomogli realizaci-
ju ovog projekta.323

321 Ljubi, Nada, Prijava za Konkurs za dodelu Priznanja iz oblasti odnosa

sa javnou, u Beogradsko Staro sajmite 3+1, op. cit., str. 341.
322 U intervjuu emisiji Agora Radio Beograda 2, navedeno prema Beograd-
sko Staro sajmite 3+1, op. cit., str. 314.
323 Sekretarijat za kulturu grada Beograda je sponzorisao maketu Sajmita,
Urbanistiki zavod Beograda je potpomogao tampanje knjige s izlaganji-
ma s okruglih stolova, a podrku celom projektu svojim ueem dao je i
Zavod za zatitu spomenika kulture grada Beograda.

194
 Glavni inspirator manifestacije u Narodnom muzeju sva-
kako je bio Darko Tati, dugogodinji profesor Fakulteta dram-
skih umetnosti u Beogradu i urednik Radio Beograda, inae
sin Rajka Tatia, jednog od trojice arhitekata koji su 1937. pro-
jektovali Beogradsko sajmite. Izloba u Narodnom muzeju
predstavljala je najnoviju fazu dugogodinje kampanje za revi-
talizaciju Sajmita, koju je Tati zapoeo jo sredinom devede-
setih. Kada je 1995. godine predloena izgradnja Europolisa u
Savskom amfiteatru, Darko Tati je digao glas protiv ove ideje.
Kako je kasnije objasnio u jednom intervjuu, proklamovanje
Europolisa je kod njega izazvalo strah da neko na komplek-
su ne predvidi gradnju neeg desetog, u trendu primamljive
komercijalizacije.324 On je tada objavio proglas u kome je kri-
tikovao plan izgradnje novog Menhetna i injenicu da bi ovaj
projekat, samim tim to bi ostatke Sajmita stavio u neprirodno
okruenje viespratnica i poslovnih zgrada, doprineo ruenju
Beograda i zatiranju njegovog identiteta. Preko stotinu javnih
linosti je tada potpisalo Tatievu peticiju, meu njima vie
istaknutih arhitekata, akademika i profesora univerziteta. Iz ove
kampanje je proistekla ideja o osnivanju organizacije Serbia No-
stra, iji je Darko Tati jedan od najistaknutijih lanova.325 Poto
je ideja o Eurpolisu naputena, Tati je nastavio s kampanjom
za ureenje Sajmita to preko Serbia Nostre, to preko medij-
skih nastupa i radova objavljenih u strunoj literaturi.326
Izloba u Narodnom muzeju, koja je bila dobro posee-
na i privukla znatnu panju srbijanskih medija, inspirisala je jo
nekoliko dogaaja posveenih Starom sajmitu, koje je narednih
godina organizovao Urbanistiki zavod Beograda. U septembru
324 Intervju za Darkom Tatiem, emitovan na Radio Beogradu 2, 5. aprila 2006
godine. Navedeno prema Beogradsko Staro sajmite 3+1, op. cit., str. 308
325 Ibid, str. 306. Serbia Nostra deluje u okviru saveza Europa Nostra, mree
nacionalnih i regionalnih organizacija koje se bave zatitom kulturnog i
prirodnog naslea.
326 Videti na primer Staro sajmite za novi vek, Klub 2, Radio Beograd,
29. maj 1998, zatim Tati, Darko, Restauracija urbanistikog kompleksa
Staro sajmite u Beogradu, Izgradnja 57, br. 3, 2003, str. 8287.

195
2007. godine, povodom sedamdesete godinjice otvaranja Prvog
beogradskog jesenjeg sajma, u prostorijama Zavoda postavljena
je manja izloba posveena Sajmitu, a objavljen je i specijalan
broj biltena na tu temu.327 Pola godine kasnije, u martu 2008,
u okviru redovnog Salona arhitekture u Beogradu, Urbanistiki
zavod je organizovao jo jedan, ovog puta multimedijalni proje-
kat, pod nazivom Staro Beogradsko sajmite kao staro jezgro
Novog Beograda. U pitanju je bila jedna od nekoliko manife-
stacija kojim je Zavod te godine obeleio ezdeset godina svog
postojanja. I u ovom sluaju, organizatori su se, kroz radionice u
kojima su uglavnom uestvovali studenti Beogradskog univerzi-
teta, na razliite naine bavili prolou, sadanjou i buduno-
u Sajmita.328
U istom periodu, pokrenuto je i niz konkretnih inicijati-
va vezanih za ureenje Starog sajmita. Tokom leta 2007, eljko
Oegovi, predsednik Optine Novi Beograd, pokuao je da pre-
ko predstavnika gradske vlade pokrene pitanje Sajmita i inicira
projekat revitalizacije makar nekih od zgrada nekadanjeg logo-
ra. U septembru iste godine, Optina Novi Beograd je konkurisa-
la, dodue bez uspeha, za Nacionalni investicioni plan Republike
Srbije s projektom Rekonstrukcija i revitalizacija Memorijalnog
kompleksa Staro Sajmite. Predviena je bila adaptacija i sana-
cija Turskog paviljona za potrebe memorijalnog centra, koji bi
se bavio i planiranjem postepene obnove celokupnog kompleksa
nekadanjeg logora. Nastojanje da se u Beogradu osnuje ovakav
memorijalni i obrazovni centar predstavljalo je, barem donekle,
reakciju jednog dela politike i drutvene elite na tada veoma
aktuelne revizionistike tendencije u srbijanskom drutvu (pre
svega pokuaj rehabilitacije Milana Nedia i Dimitrija Ljotia),
kao i na skoro potpuno zanemarivanje Holokausta u nastavnim
327 Staro beogradsko sajmite: 70 godina od otvaranja Prvog beogradskog
meunarodnog sajma uzoraka, Info Urbanistiki zavod Beograda, speci-
jalno izdanje, Septembar 2007. Izloba je organizovana u saradnji s Dru-
tvom urbanista Beograda, u okviru obeleavanja Dana evropske batine.
328 O detaljima projekta videti Multimedijalni projekat: Staro Sajmite kao
staro jezgro Novog Beograda, Beograd, Urbanistiki zavod, 2009.

196
programima.329 Meutim, iako je u januaru 2008. postignut pre-
liminarni dogovor da se na Sajmitu u dogledno vreme otvori
muzej, projekat koji je inicirao Oegovi nije dobio potrebnu po-
drku relevantnih gradskih i republikih vlasti.330 Nakon lokal-
nih izbora u maju 2008. godine, Optina Novi Beograd je dobila
novog predsednika, ime je celoj ovoj ideji zapeaena sudbina.
Otprilike u isto vreme, medijska kua B92 pokrenula je
sopstvenu kampanju za osnivanje Memorijalnog centra Sajmi-
te. Ovaj centar zamiljen je kao produetak medijskog projekta
Nezavisni za istinu u okviru kojeg je u prethodnih deset go-
dina snimljeno nekoliko zapaenih dokumentarnih filmova i
serijala na temu ratnih zloina, uzroka jugoslovenskih ratova i
suoavanja s prolou. Kako je 2009. godine u jednom inter-
vjuu objasnio predsednik Upravnog odbora RTV B92 Veran
Mati, vremenom se ukazala potreba da se projekat Nezavisni
za istinu proiri van okvira filmske produkcije, i obuhvati stva-
ranje muzejske institucije koja e se na savremen nain baviti
temom seanja i budunosti, demokratije i tolerancije; koja e
biti multi-medijalni centar meavina muzeja Holokausta i-
rom sveta, muzeja tolerancije, muzeja stratita, itd. Sajmite,
kao bivi logor, pa prema tome simbolino mesto, vieno je
kao idealna lokacija za ovakvu instituciju. Ambicije inicijatora
su od samog poetka bile velike. Memorijalni centar nastojao bi
da ispravi posledice dugogodinje politike instrumentalizacije i
marginalizacije Sajmita, a uz to bi javnosti predstavio uzroke
poslednjih ratova i unapreivao vrednosti tolerancije i ljudskih
i manjinskih prava.331 Dakle, centar je zamiljen kao kulturno-
edukativna institucija i prostor gde e graani moi da se oba-

329 Videti: Byford, Jovan, When I say the Holocaust, I mean Jasenovac: Re-
membrance of the Holocaust in contemporary Serbia, op. cit..
330 Predsednik Oegovi razgovarao sa Gojkom Maretom, predsednikom
optinskog odbora SUBNOR-a, Informativna sluba Gradske optine
Novi Beograd, 25. januar 2008, http://www.novibeograd.org.yu/default.
asp?jez=l&str=2&id=2788&od=40.
331 David, Mia, Oprosti, ali ne zaboravi, Kvart, Br. 6, februar 2009, str. 65.

197
veste o Sajmitu, ali i naue neto o tome kako da nam se uasi
rata i torture vie nikada ne ponove.332
Projekat B92 podrali su Optina Novi Beograd, kao i Sa-
vez jevrejskih optina Srbije, iji su predstavnici u to vreme i sami
sve ee apelovali kod nadlenih organa da se Sajmite konano
pretvori u memorijalni centar. Meutim, u okviru jevrejske za-
jednice je od samog poetka bilo jakih rezervi u pogledu plana
da se na Sajmitu otvori Muzej tolerancije. Smatralo se da je ne-
ophodno najpre napraviti instituciju posveenu samom logoru, i
Holokaustu kao znaajnom aspektu njegove povesti, a tek kasni-
je u budunosti razmiljati o mogunosti i nainu ukljuivanja u
sadraj memorijalnog centra ire (i politiki mnogo osetljivije)
teme suoavanja s prolou i dogaajima iz devedesetih. Zbog
ovakvih rezervi, projekat B92 se u narednom razdoblju uglav-
nom preusmerio na obeleavanje Sajmita kao mesta stradanja
i Holokausta, mada se jo uvek u pozadini nagovetavala elja
inicijatora da budui memorijal ipak obuhvati probleme ljudskih
prava, tolerancije i suoavanja s prolou.
Inicijativa B92 ubrzo je naila na nepremostivu prepreku,
koja je i ranije ometala sprovoenje slinih zamisli, odnosno ne-
reene imovinske odnose i spor oko nadlenosti nad objektima
na Starom sajmitu. Stoga je projekat ubrzo stavljen na led. Po-
to je procenjeno da u javnosti ukljuujui i meu onima koji
odluuju o budunosti Sajmita nije dovoljno razvijena svest o
tome ta se tamo deavalo izmeu 1941. i 1944. godine, odlue-
no je da se najpre snimi dokumentarni film i tim putem ukae
na vanost Sajmita kao mesta stradanja.333 Dokumentarac u
dva dela Sajmite istorija jednog logora premijerno je prika-
zan na TV B92 24. i 25. januara 2009. godine.334
332 Novi logo Centra Sajmite, b92.info, 12. Mart 2010. http://www.b92.
net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=03&dd=12&nav_id=417367.
333 David, Mia, Oprosti, ali ne zaboravi, op. cit., str. 65.
334 Ovaj dokumentarni film, koji sadri upeatljiva svedoenja preivelih za-
toenika Sajmita moe se pogledati na sledeoj internet adresi: http://
www.b92.net/specijal/sajmiste/video.php.

198
 Godinu dana kasnije, marta 2010, na trenutak je izgledalo
kao da e memorijalni centar koji je inicirao B92 ipak ugledati
svetlost dana, poto je u Beogradu sveano predstavljen zatitni
znak ove institucije. Logo u obliku stilizovane gorue suze u cr-
venoj, plavoj i beloj boji bio je rad dvojice svetski poznatih diza-
jnera Miltona Glejzera (Milton Glaser) i Mirka Ilia. Meutim,
vrlo brzo se pokazalo da je sprovoenje u delo ideje o Memori-
jalnom centru Sajmite jo uvek na dugom tapu, i da od 2007,
osim produkcije dokumentarnog filma, nekoliko javnih debata i
medijskih izvetaja, zapravo nije bilo nikakvih pomaka u reali-
zaciji ovog projekta.335 Zbog ega se pristupilo izradi i sveanoj
promociji zatitnog znaka memorijalnog centra ija je sudbina
bila u najmanju ruku neizvesna nije sasvim jasno. Mirko Ili je
dodue pokuao da svoj dizajnerski rad predstavi kao sutinski
deo celokupnog komemorativnog i obrazovnog projekta krajnje
neubedljivom tvrdnjom da je mo grafikog dizajna da prene-
se poruku mladim generacijama izuzetna, te da moderno diza-
jnirani logo (koji su na raznim internet forumima zlonamernici
poredili sa tafetom, znakom vatrogasnog drutva, i slino), sam
po sebi predstavlja deo budue edukativne funkcije Memorijal-
nog centra.336 Drugim reima, logo je zamiljen kao prvi vaan
korak u pretvaranju Sajmita u novi brend, u simbol toleran-
cije, multietninosti i ljudskih prava. Ovako neto samo po sebi
ne mora biti sporno uostalom i Jad Vaem i Muzej Holokausta
u Vaingtonu imaju prepoznatljiv logo i sopstveni brend ali
problem je u tome to se u sluaju beogradskog Muzeja toleran-
cije, od loga poelo i na njemu se zavrilo. Tako se cela inicijativa
svela samo na dobru nameru i jedan profesionalno uraen logo,

335 U okviru Nedelje dizajna u Beogradu 2008. godine, organizovana je tri-

bina na temu memorijalne arhitekture na kojoj je osim Verana Matia
i Mirka Ilia uestvovao svetski poznati arhitekt Daniel Libeskind (Lie-
beskind). Diskusija o Starom sajmitu, b92.info, 11. maj 2008, http://
www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=05&dd=11&nav_
category=12&nav_id=297955
336 Gorue suze simbol Starog sajmita, b92.info, 12. mart 2010, http://
www.b92.net/zivot/vesti.php?nav_id=417391&fs=1&start=17.

199
ostavljajui utisak da su u ovom sluaju forma i dizajn dobili pri-
oritet nad sutinom i sadrajem.
Poslednjih godina bilo je i drugaijih planova za Sajmi-
te, koji su upuivali na kontinuirano prisustvo duha Srbije iz
devedesetih. Poto je 2006. godine otvorena nova postavka Me-
morijalnog muzeja u Jasenovcu, za koju su mnogi u Srbiji, ali i
u Hrvatskoj, smatrali da prepravlja istoriju i vrea uspomenu na
rtve, obnovljena je ideja o otvaranju Muzeju rtava genocida na
Starom sajmitu. U ovom muzeju mnogi su videli pravi nain da
Republika Srbija obelei stradanje Srba, Jevreja i Roma u NDH i
time odgovori na neodgovarajue postavku u Jasenovcu. Meu
zastupnicima ovog reenja bili su stari saborci Milana Bulajia,
poput Srboljuba ivanovia, danas verovatno najupornijeg zago-
vornika teze da je u Jasenovcu stradalo 700.000 ljudi. ivanovi
je za muzej na Sajmitu lobirao i kod tadanjeg premijera Voji-
slava Kotunice.337 Smilja Tima iz Udruenja bivih zatoenika
Jasenovca takoe je u muzeju na Sajmitu videla mesto gde e
ljudi sa svih strana sveta saznavati o stradanju u NDH, od-
nosno o injenicama koje su u novoj muzejskoj postavci u Jase-
novcu prikrivene. U rezoluciji koju je Udruenje donelo 2006,
zahtev za otvaranje muzeja ba na Sajmitu obrazloen je tvrd-
njom da ova lokacija ispunjava sve uslove poto se tu nalazio
ustaki logor, deo sistema logora Jasenovac.338 to je vanije, o
memorijalnom muzeju na Starom sajmitu bilo je rei i tokom
petodnevne izraelsko-srpske naune razmene posveene prou-
avanju Holokausta, koju je u leto 2006. organizovalo Ministar-
stvo kulture Republike Srbije. I u ovom sluaju, o neophodnosti
otvaranja muzeja i njegovom buduem karakteru raspravljalo
se u kontekstu kontroverze o novoj muzejskoj postavci u Jase-

337 Kljaki, Slobodan, Falsifikovanje istine, Politika, 27 mart 2006, str. 9.

338 Tima, Smilja, Sajmite ispunjava sve uslove, Beogradsko Staro sajmite,
3+1, op. cit., str. 193. Tima je kasnije u ime udruenja bivih logoraa Ja-
senovca uruila peticiju predsedniku Tadiu za zahtevom da se na Sajmi-
tu ustanovi muzej posveen genocidu u NDH. Videti Zeevi, Tomislav,
Jasenovaka logoraica Smilja Tima: ivi sam svedok srpske tragedije,
Dveri srpske XIII, broj 4750, jun 2011, str. 7879.

200
novcu.339 Sve ovo ukazuje da se Sajmite i u najnovije vreme u
javnosti, ali i u delu politike elite, percipira kao memorijalna
ispostava Jasenovca, i znaajno poprite rata seanja na rela-
ciji Beograd Zagreb.
Pored navedenih inicijativa, jo jedan faktor koji je svaka-
ko doprineo veem interesovanju javnosti za Sajmite poslednjih
godina jesu sporovi koje su izazvali neprimereni sadraji u
klubu Posejdon u Spasievom paviljonu. Kada su marta 2006.
organizatori izlobe Staro beogradsko sajmite 3+1 obelodani-
li da u zgradi u kojoj se nekada nalazila logorska bolnica treba
da bude odran koncert pop izvoaa Boj Dorda (Boy Geor-
ge), deo javnosti je protestovao, a Optina Novi Beograd je od
Sekretarijata za kulturu grada Beograda zatraila da se na Saj-
mitu zvanino zabrani odravanje ovakvih dogaaja. Meutim,
ova reakcija se ne moe porediti s lavinom negodovanja koja
je doekala britansku grupu Kosheen koja je na istom mestu
imala zakazan koncert u novembru 2007. Bend iz Britanije bi
verovatno proao isto kao Boj Dord (u smislu da bi koncert,
uprkos negodovanju dela javnosti, na kraju ipak bio odran) da
vest nije procurela van granica Srbije i nala se na stranicama
novina, pre svega amerikih i izraelskih.340 Usledili su protesti
meunarodnih institucija, a najglasniji je bio Efraim Zurof (Ep-
hraim Zuroff), direktor izraelskog Centra Simon Vizental, koji
je pozvao vladu Republike Srbije i predsednika Tadia da pre-
duzmu korake da se ovakvo skrnavljenje jednog vanog mesta
Holokausta obustavi. Kako to obino biva u Srbiji, pritisak spolja
uslovio je brzu reakciju vlasti: koncert je otkazan, uz brojna obe-
anja s najviih mesta da e se pitanje Sajmita konano reiti.341
339 Jasenovac: Proceedings and Speeches of the 4th International Conference on
Jasenovac, Banja Luka Donja Gradina, May 3031, 2007, Banja Luka,
Spomen podruje Donja Gradina, 2008, str. 121.
340 Vest o aferi Kosheen najpre je objavio Associated Press, videti Concert
at Serbia death camp stirs anger, USA Today, 3. novembar 2007, http://
www.usatoday.com/news/world/20071103673306278_x.htm.
341 Otkazan koncert na Starom sajmitu, B92.info, 3. novembar 2007, http://
www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2007&mm=11&dd=03&nav_

201
Od tada se od predstavnika Vlade Republike Srbije esto moe
uti da je kreiranje nacionalnog memorijalnog centra na Saj-
mitu predmet ozbiljnog razmatranja najviih dravnih orga-
na, i da su u projekat ukljuene razliite, relevantne institucije
iz zemlje i inostranstva.342 Meutim, ni etiri godine poto su
dravni organi obznanili svoje nastojanje da na Sajmitu otvore
memorijalni centar, o ovom projektu se jo uvek ne zna nita.
Kako je nedavno objasnio istoriar Dejan Risti, savetnik u Mi-
nistarstvu rada i socijalne politike, stvaranje memorijalnog cen-
tra zahteva dobro osmiljavanje, pa e projekat, tek poto bude
dovoljno dobro osmiljen, biti predstavljen Vladi Srbije i iroj
javnosti.343 Indikativno je, meutim, da do danas nije saopte-
no ko su relevantne institucije iz zemlje i inostranstva koje su
ukljuene u stvaranje memorijalnog centra, niti koliko se napre-
dovalo u njegovom osmiljavanju. Nije ak poznato ni emu
e tano biti posveen ovaj nacionalni centar, ali to je pitanje
kojem emo se vratiti kasnije. Sve u svemu, injenica da je ova
dravna inicijativa i dalje obavijena velom tajne, kao i to da, pre-
ma priznanju nadlenih institucija, nikada nije utvren rok za
realizaciju projekta, navodi na zakljuak da, osim rasprave na
sastancima Ministarstva rada i socijalne politike koju je pome-
nuo Risti, za sve ovo vreme zapravo nije uinjeno nita.
S ovim u vezi vredi spomenuti i jednu vest koja je postala
aktuelna u jesen 2011. godine, a koja se direktno odnosi na ob-
novu Sajmita i funkciju budueg nacionalnog memorijalnog
centra. U vreme rasprave o predlogu Nacrta zakona o restituciji
id=270682, Alimpi: Staro sajmite treba da postane memorijalni cen-
tar, internet sajt Demokratske stranke, 6 novembar 2007, http://www.
ds.org.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=3099:------
&catid=16&Itemid=431.
342 Staro sajmite treba da bude srpski Jad Vaem, Politika, 13. avgust 2011,
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Staro-sajmiste-treba-da-bude-
srpski-Jad-Vasem.lt.html .
343 Ibid. Osmiljavanje nacionalnog memorijalnog centra koordinira
Sektor za borako-invalidsku zatitu Ministarstva rada i socijalne po-
litike, koje je inae nadleno za memorijalizaciju mesta stradanja u
Srbiji.

202
i izmenama i dopunama Zakona o vraanju imovine crkvama
i verskim zajednicama, Savez jevrejskih optina Srbije je drav-
nim organima uputio zahtev da se zakon primenjuje na imovinu
oduzetu od 1941, a ne samo od 1945. Time bi jevrejskoj zajed-
nici bila vraena imovina koju su joj za vreme okupacije oduzele
nemake i kolaboracionistike vlasti, a zakon usklaen s Tere-
zinskom deklaracijom iz 2009, kojom se evropske zemlje oba-
vezuju da vrate jevrejsku imovinu otetu od nacista. Predlog Sa-
veza jevrejskih optina bio je da se od imovine koja je pripadala
Jevrejima stradalim u Holokaustu obrazuje fond koji bi sluio
za odravanje jevrejske zajednice u Srbiji. Meutim, u leto 2011,
tokom razgovora izmeu predsednika Saveza jevrejskih optina
Srbije i potpredsednika vlade Srbije Boidara elia, jevrejskoj
zajednici je saopteno da Srbija nema finansijskih sredstava za
povraaj imovine rtava Holokausta, ali da je spremna da po-
nudi alternativno reenje. Umesto restitucije, Vlada bi formira-
la poseban fond iz kojeg bi se finansirala izgradnja, na Starom
sajmitu, memorijalnog centra posveenog rtvama Holokau-
sta.344 Korist ovakvog reenja za dravu je, naravno, viestruka
i oigledna. Sredstva namenjena muzeju Holokausta na Sajmi-
tu predstavljaju mali deo vrednosti imovine otete Jevrejima,
koja se procenjuje na oko 550 miliona evra. Osim toga, Sajmite
i onako treba obnoviti, a ako je ovaj projekat mogue finansi-
rati sredstvima koja bi se restitucijom morala vratiti Jevrejskoj
zajednici, tim bolje, jer je u pitanju dodatna uteda. Konano,
muzej Holokausta na Sajmitu, makar i kao dugoroni projekat,
mogao bi biti predstavljen meunarodnim institucijama kao do-
kaz da je Srbija posveena memorijalizaciji Holokausta i time joj
obezbediti lanstvo u Radnoj grupi za meunarodnu saradnju
u oblasti obrazovanja, memorijalizacije i istraivanja Holokausta
(Task Force for International Cooperation on Holocaust Educa-
tion, Remembrance, and Research, takozvani ITF), u koju Srbija
ve godinama nastoji da bude primljena kao punopravni lan.
Meutim, poraavajue je da u ovom sluaju niko ni potpred-

344 O sadraju ovog razgovora videti Gospodine eliu, Jevreji e u vaem

nacrtu prepoznati nacistike zakone, Jevrejski pregled, Oktobar 2011, str.
1013.

203
sednik vlade, ni predstavnici nadlenih ministarstava, ni Pred-
sednik Republike koji je podrao ovaj predlog nisu uvideli ka-
kvu poruku alje reenje koje su predloili. Kao prvo, ono jasno
ukazuje u kojoj meri je povraaj imovine rtava Holokausta od
drugorazrednog znaaja u odnosu na imovinu koju su oduze-
le komunistike vlasti. Niko iz vlade nije ni pomiljao da, zbog
nedostatka sredstava, umesto povraaja imovine otete posle
1945. osnuje fond iz kojeg bi se finansiralo podizanje memorijal-
nog centra u znak seanja na rtve komunizma. Drugo, izvesno
je da drava smatra za svoje pravo da slobodno raspolae imo-
vinom otetom Jevrejima 1941, i da samoinicijativno odluuje o
tome koliki e deo zadrati za sebe, a koliki iskoristi za izgradnju
muzeja. Tree, ovo reenje podrazumeva da finansijski teret me-
morijalizacije Holokausta, makar i posredno, treba da snosi je-
vrejska zajednica. Ovo, naravno, nije nita novo. Kao to smo vi-
deli u prethodnim poglavljima, jo od kraja osamdesetih, gotovo
sve inicijative o ureenju Sajmita podrazumevale su finansij-
sko uee Jevreja, to srbijanskih, to onih u Americi i Izraelu.
Ovaj najnoviji sluaj je, prema tome, jo jedan simptom u Srbiji
prilino rairene boljke koja predstavlja na neki nain osnovu
viedecenijske marginalizacije Holokausta. Holokaust se ne po-
smatra kao neodvojivi deo istorije Srbije i nacionalnog seanja,
i zloin ije rtve predstavljaju obavezu celokupnog drutva, ve
pre svega kao deo istorije jevrejske zajednice, za iju memorijali-
zaciju ona snosi najveu finansijsku i moralnu odgovornost.
Jo jedna stvar koja najnoviju ponudu jevrejskoj zajedni-
ci ini problematinom je to to je nejasno u kojoj meri vlada Sr-
bije uopte raspolae Sajmitem. Naime, izvesno je da danas, ba
kao i tokom prethodnih decenija, postoji spor izmeu razliitih
nivoa vlasti u Srbiji i Beogradu oko toga ije je zapravo Staro
sajmite. Dok republika vlada priprema projekat nacionalnog
memorijalnog centra ili muzej Holokausta (to podrazumeva
da Sajmite, kao mesto od nacionalnog znaaja, potpada pod
njenu nadlenost) gradska vlada, predvoena gradonaelnikom
Draganom ilasom, ima po svemu sudei sopstvene planove za
ovaj prostor. Kako je u avgustu 2011. obelodanjeno u medijima,
gradonaelnik je oformio sopstvenu radnu grupu koja ima za

204
cilj da proui sve aspekte i vrednosti prostora, da se upozna sa
svim inicijativama koje su iskazivane kroz vreme i koordinira
rad institucija.345 Nije poznato podrazumeva li ova koordina-
cija saradnju s republikom vladom, ali nema sumnje da e se
u iekivanju daljih odluka o budunosti Sajmita iza zatvorenih
vrata voditi otra polemika na relaciji republika grad Opti-
na Novi Beograd oko toga ko ima pravo da odluuje o buduem
izgledu i nameni Sajmita, ali i o tome ko treba da snosi finansij-
ske trokove njegove obnove.
Vratimo se, meutim, na trenutak neprimerenim sadra-
jima u Spasievom paviljonu i reakcijama javnosti, koje su na-
gnale dravne organe da barem obeaju trajno ureenje Sajmita.
Skandalozna gostovanja Boj Dorda i grupe Kosheen nisu
bila ni prvi ni poslednji sadraji zabavnog karaktera na Starom
sajmitu. Ve skoro deceniju, velika dvorana i male konferencij-
ske sale u zgradi nekadanjeg Spasievog paviljona iznajmljuju
se za potrebe razliitih kulturnih, zabavnih, poslovnih i sport-
skih manifestacija. U klubu Posejdon redovno gostuju svetski
poznati DJ-evi, organizuju se doeci nove godine, umetnike
izlobe, plesna takmienja, pozorine predstave i sline mani-
festacije.346 tavie, samo mesec dana poto je otkazan koncert
grupe Kosheen, u Posejdonu je uprilien meunarodni boks
me, koji nije izazvao gotovo nikakve reakcije javnosti i ija za-
brana nije bila predmet ozbiljnog razmatranja. U meuvremenu,
u bivem Turskom paviljonu, u zgradi u kojoj se za vreme rata
jedno vreme nalazila mrtvanica, otvoren je restoran, opet bez
odgovora drave. Stoga ne treba previe isticati navodnu brigu
javnog mnenja za Sajmite ili povremena (i kratkotrajna) zgraa-
vanja nad skrnavljenjem mesta koje je, uostalom, ve decenijama
zaputeno. Panja koju dravni i lokalni organi vlasti posveuju

345 Direktorka Zavoda za zatitu spomenika kulture Beograda Milica Grozda-

ni u Neobeleena tragedija, internet sajt RTS-a, 26. avgust, 2011,
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/943916/
Neobele%C5%BEena+tragedija.html.
346 Videti Nema potovanja za rtve, Blic, 27. oktobar 2007, http://www.
blic.rs/Vesti/Beograd/17591/Nema-postovanja-za-zrtve-.

205
Sajmitu iskljuivo je u funkciji zadovoljenja kratkoronih potre-
ba: potrebe da se umiri javno mnenje, ubere neki politiki poen
ili, jo ee, da se ispune minimalna oekivanja meunarodnih
organizacija. Neto slino se moe rei i za privatne inicijative.
Medijska kua B92 je, na primer, posveivala najvie panje osu-
dama zabava i koncerata u Spasievom paviljonu krajem 2007.
godine, u vreme kada je promovisana ideja o Muzeju tolerancije,
i kada je za nju trebalo prikupiti podrku javnosti. Pre toga, a
i kasnije, B92 je izvetavala o podjednako neprimerenim doga-
anjima na Sajmitu bez ikakvog kritikog osvrta ili prozivanja
nadlenih organa.347
Pa ipak, kada se pogleda itav niz inicijativa za obnovu
Sajmita koje su predstavljene javnosti u proteklih pet godina,
kao i brojne javne manifestacije i polemike na ovu temu, neizo-
stavno se namee utisak da se danas, vie nego ikada ranije, go-
vori o neophodnosti ureenja Sajmita. Takoe, u ovu diskusiju
ukljueno je znatno vie uesnika nego u prolosti, ukljuujui
republike, gradske i optinske vlasti, nevladin sektor, Savez je-
vrejskih optina, medije, profesionalne institucije poput Zavoda
za urbanizam ili Zavoda za zatitu spomenika, i tako dalje. Me-
utim, ono to je posebno zanimljivo u vezi s veinom najnovijih
predloga, i to daje povod za zabrinutost, jeste znatna promena u
nainu na koji se danas tumai istorijski znaaj Starog sajmita.
Naime, u odnosu na inicijative koje smo susretali prethodnih
decenija, danas je uoljivo bitno pomeranje naglaska sa Sajmita
kao mesta stradanja na obeleavanje njegove istorije u periodu
pre i posle Drugog svetskog rata. Mada je, kao to smo videli, i
ranije bilo neslaganja oko toga ta Sajmite simbolie jugoslo-
vensko jedinstvo, vrednosti NOB-a, otpor stranom zavojevau,
Holokaust, stradanje Srba u NDH, itd. fokus seanja je ipak
bio usmeren na period nacistike okupacije. To danas nije sluaj.

347 Na primer, Cirkus istorija Sonje Vukievi na BITEF-u, b92.net, 21.

Septembar 2006, http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category
=321&yyyy=2006&mm=09&dd=21&nav_id=212785, Izloba Marka
Somborca, B92.net, 4. jul 2008, http://www.b92.net/info/vesti/index.
php?yyyy=2008&mm=07&dd=04&nav_category=12&nav_id=306947

206
U najnovije vreme, objekat seanja vie nije samo logor, ve sve
ee i predratno Beogradsko sajmite i umetnika kolonija iz
pedesetih godina. Ova znatna promena, njeni uzroci i posledi-
ce po budue ureenje Sajmita zahtevaju podrobniju analizu i
kritiki osvrt.

Staro sajmite: sastajalite i centar kulture ili

memorijalno mesto?
Na manifestaciji Staro beogradsko sajmite 3+1 u apri-
lu 2006 u okviru koje je, kao to je ve pomenuto, Sajmite
predstavljeno kao jedinstveno mesto vieslojnih uspomena
uesnici su redovno naglaavali njegovu traginu ratnu sudbinu.
Naa Kurtovi-Foli iz Serbia Nostra je o Starom sajmitu govo-
rila kao svetom tlu osuujui njegovu neshvatljivu devasta-
ciju proteklih decenija. Za Darka Tatia Sajmite je muilite
za patriote i za nacije kojima je Hitler smiljao nestanak gde je
neophodno izgraditi dostojan memorijalni centar.348 Arhitekt
Svetislav Vuenovi, jedan od uesnika panela o arhitektonsko-
urbanistikom aspektu Sajmita ak se zaloio za donoenje po-
sebnog zakona o Memorijalu Sajmite koji bi omoguio ukla-
njanje nepodesnih sadraja, nepodesnih pre svega zato to se
radi o mestu smrti i patnje.349
Iako se ratna istorija Starog sajmita redovno isticala kao
izvor moralnog imperativa da se ovaj prostor konano dostojno
uredi, kad god se diskutovalo o tome kako Sajmite treba obno-
viti i u koju svrhu, logor je bivao sklonjen na periferiju. Neki od
uesnika su ak upuivali kritike (dodue implicitno) onima koji
Sajmite posmatraju iskljuivo kao mesto nekadanjeg logora.
Vieslojnost Sajmita, objasnio je Svetislav Vuenovi, predstav-
lja njegovu sutinu: iz ivotopisa Sajmita ne smeju nikako biti

348 Tati, Darko, Intervju za Radio Beograd 2, 5 april 2006, navedeno prema
Beogradsko Staro sajmite, 3+1, op. cit., str. 305.
349 Vuenovi, Svetislav, Inicijativni program revitalizacije Starog sajmita,
Beogradsko Staro sajmite, 3+1, op. cit., str. 63.

207
izostavljene ostale komponente, odnosno predratni sajam i po-
sleratna umetnika kolonija. Trojstvo sadraja i funkcije pred-
stavlja smisao fenomena Starog sajmita: ivot unitavanje
ponovno raanje, i ini okosnicu budueg, ureenog Sajmita.
Mada su po ovoj interpretaciji sva tri perioda u istoriji
Starog sajmita podjednako vana, posetiocima izlobe u Na-
rodnom muzeju svakako nije promakla injenica da je priori-
tet ipak dat periodu od 19371941. Uesnici tribina i okruglih
stolova su naglaavali znaaj Sajmita pre svega kao zaborav-
ljene neimarske vrednosti, kao antologijski primer nae gra-
diteljske batine, domet urbanizma srpske moderne tridesetih
godina, izraz uspona graanskog Beograda i simbol njego-
vog sjaja.350 O Sajmitu se govorilo kao prikazu kreativne spo-
sobnosti jednog naroda i izrazu vitalnosti nae relativno mla-
de ekonomije, njenih potencijala.351 U prospektu izlobe nije
bilo nijedne fotografije logora, ve iskljuivo predratnog sajma.
Uostalom centralni eksponat, izloen u atrijumu muzeja, bila je
maketa Sajmita, ali ne iz vremena kada se tamo nalazio logor,
kada je kompleks bio okruen straom, osmatranicama i bod-
ljikavom icom, a meu paviljonima izgraene esme i iskopani
poljski klozeti. Sajmite je predstavljeno posetiocima blistavo,
belo i sveano, onako kako su ga 1937. godine zamislili njegovi
mladi autori.
Apoteoza predratne istorije Sajmita postavila je i para-
metre za diskusiju o njegovoj budunosti. Predlog organizatora
s kojim se, po svemu sudei, sloila veina uesnika bio je da
Sajmite treba rekonstruisati prema sauvanim predratnim na-
crtima i tako mu vratiti prvobitnu i autentinu formu.352 Pot-
350 Citati su iz izlaganja Nae Kurtovi-Foli, Mare Janakove-Gruji, i Bran-
ka Bojovia, navedeno prema Beogradsko Staro sajmite, 3+1, op. cit., str.
11, 49 i 89.
351 Mai, Slobodan, Na dan njegovog otvaranja, u Beogradsko Staro sajmi-
te, 3+1, op. cit., str. 121, Tati, Darko, u emisije RTS-a Vodi kroz mo-
dernu arhitekturu Beograda, navedeno prema Beogradsko Staro sajmite,
3+1, op. cit., str. 328.
352 Luki, Miladin, Prepoznavanje vrednosti, Beogradsko Staro sajmite,
3+1, op. cit., str. 119.

208
predsednica udruenja Serbia Nostra, Irina Suboti, apelovala je
da se drutvo vrati autentinim, vrhunskim vrednostima Starog
sajmita, i da se, rekonstrukcijom sruenih paviljona, Beogra-
du vrati dragoceni segment njegovog identiteta i njegov ne-
kadanji sjaj.353 Za arhitekta Slobodana Maia, otvaranje Jese-
njeg sajma 1937. godine trenutak je kada je Srbija imala oseaj
da ulazi u civilizaciju, u Evropu, na najbolji nain. Mada Mai
podsea na usud nesrenih ljudi zatvaranih u ice, muenih i
ubijanih, on u logoru ne vidi aspekat Sajmita koji treba na bilo
koji nain vidno oznaiti u njegovom buduem izgledu. tavie,
Sajmite za Maia ima samo jedno veliko i plemenito obeleje:
dan kojeg se moramo seati, a to je dan njegovog otvaranja.354
Ideja o vraanju Sajmitu predratnog izgleda, podrazume-
va i povratak, barem delimino, njegove tadanje namene. Ue-
snici skupa u Narodnom muzeju zalagali su se da se Sajmitu
vrati njegova inicijalna ekonomska funkcija trgovinskog posre-
dovanja, i da se obezbedi prostor za privrednu aktivnost, tr-
govinu, za strana predstavnitva, za ekskluzivni izlobeni pro-
stor i komercijalne sadraje.355 Mada se redovno isticalo da bi
sadraj izlobenog prostora, uvek bio usklaen s memorijal-
nom funkcijom Starog sajmita i da bi se iskljuili nepodobni
sadraji, niko nije ni pokuao da objasni ta to zapravo znai.
Drugim reima, ta je to to se uopte moe izlagati, prodavati
ili kupovati na mestu koncentracionog logora? Takoe se istica-
lo da bi jedan od paviljona svakako bio pretvoren u muzej po-
sveen rtvama, ime bi se odala poast stradalima.356 Ali, kao
celina, obnovljeno Sajmite zamiljeno je kao neto mnogo vee
353 Suboti, Irina, obraanje na otvaranju izlobe Staro beogradsko sajmite
3+1, navedeno prema Beogradsko Staro sajmite, 3+1, op. cit., str. 27.
354 Mai, Slobodan, Na dan njegovog otvaranja, Beogradsko Staro sajmite,
3+1, op. cit., str. 122.
355 Citati su iz izlaganja Branka Bojovia, Miroslava Tasia, Antonija Antia i
akline Gligorijevi, navedeno prema Beogradsko Staro sajmite, 3+1, op.
cit., str. 112, 236, 348, i 81.
356 Artikuliui razloge za restauraciju Starog sajmita Darko Tati ekspli-
citno navodi: mi se ne zalaemo za restauraciju Sajma kao logora, ali
smatramo da bi jedan od paviljona svakako trebalo pretvoriti u muzej,

209
od memorijalnog centra: ono bi trebalo da postane kulturno
stecite elite evropske i nae, kakvo je bilo pre Drugog svet-
skog rata.357
Osim obnove funkcije sajma uzoraka i otvaranja memo-
rijalnog muzeja (skuenog u jedan paviljon, da ne bi naruavao
pozitivnu poruku obnovljenog Sajmita), predvien je i prostor
za kulturno-umetnike sadraje, oma posleratnoj slikarskoj ko-
loniji koja je nikla na tom mestu. Mada je, kao to smo videli u
etvrtoj glavi, dovoenje umetnika na Sajmite poetkom pede-
setih bilo produkat jedne krajnje sporne politike seanja prema
rtvama Drugog svetskog rata koja je podrazumevala potpuno
prenebregavanje koncentracionih logora kao istorijski znaajnih
mesta, umetnost se danas u nekim krugovima smatra za ka-
men temeljac svih buduih aktivnosti na obnovljenom Starom
sajmitu.358 Prema jednoj interpretaciji, to je pre svega zato to
umetnost upotpunjuje memorijalnu funkciju Sajmita. Hram
umetnosti glorifikovao bi slobodan ivot, za kakav su se borili i
rtvovali se mnogobrojni graani nae zajednice i predstavljao
bi oma generacijama koje su se rtvovale da bi potonje osvoji-
le stvaralaku slobodu.359 Alternativno tumaenje je da kultura
predstavlja jedini klju pomirenja istorijske injenice sajmita i
stratita. Kulturni centar bi oplemenio Sajmite i na simbolian
nain ujedinio sve tri etape u njegovoj istoriji: dignitet spome-
nikog kompleksa bio bi ouvan, a Sajmite bi istovremeno po-
stalo ivo sastajalite kakav je nekada bio Beogradski sajam,
a kakav jedan memorijalni kompleks posveen rtvama logora
svakako ne moe biti.360

u Tati, Darko, Restauracija urbanistikog kompleksa Staro sajmite u

Beogradu, op. cit., str. 86.
357 Vukoti-Lazar, Marta, Emisija Trezor o Starom sajmitu, RTS, 9. maj
2006, navedeno prema Beogradsko Staro sajmite, 3+1, op. cit., str. 135.
358 Tati, Darko, Intervju za Radio Beograd 2, 5 april 2006, navedeno prema
Beogradsko Staro sajmite, 3+1, op. cit., str. 305.
359 Vuenovi, Svetislav, Vizija obnove, u Beogradsko Staro sajmite, 3+1,
op. cit., str. 272274.
360 Serbia Nostra, Razlozi za integralnu obnovu Starog sajmita, Beograd-
sko Staro sajmite, 3+1, op. cit., str. 277.

210
 Izloba Staro beogradsko sajmite 3+1 nije jedini do-
gaaj proteklih godina gde je bila uoljiva ova tendencija ka
marginalizaciji memorijalnog aspekta Sajmita, u korist njegove
funkcije sajma uzoraka ili prostora za komercijalne sadraje.
Na primer, u vreme kada se eljko Oegovi zalagao za otvara-
nje memorijalnog centra na Sajmitu, u Stratekom planu razvo-
ja Optine Novi Beograd (iji je Oegovi tada bio predsednik),
Staro sajmite nije navedeno kao mesto od istorijskog znaaja,
ve kao jedna od (u komercijalnom smislu) ekskluzivnih lo-
kacija na teritoriji optine, koju u budunosti treba privesti
nameni za potrebe potencijalnih investitora.361 Ni inicijativa
B92 o Muzeju tolerancije, koja na prvi pogled deluje kao da je
u potpunosti posveena obeleavanju logora, nije celokupnom
kompleksu Sajmita namenila ulogu mesta seanja. Umesto
toga, obnovljeni prostor Starog sajmita zamiljen je kao me-
sto okupljanja prvenstveno velikog broja mladih gde e, osim
to e uiti o stradanjima u logoru i toleranciji, ljudskim pra-
vima, nenasilju, moi da s porodicom dou po redovnu dozu
kulture, znanja, inovativnosti. I ovde je re o navodnoj vie-
slojnosti istorije Sajmita: tamo bi bio obezbeen prostor za
istoriju arhitekture i graditeljstva (oma predratnom sajmu)
kao i muzej medija (u spomen na prvo emitovanje televizij-
skog programa u Filipsovom paviljonu 1938), zatim izlobeni
prostor, umetnike galerije, i slino.362 Sajmite je dakle i ovde
zamiljeno kao sastajalite dodue bez eksplicitno komercijal-
nih sadraja. Iako u okviru projekta B92 nije bilo rei o potpu-
noj rekonstrukciji Sajmita po nacrtima iz 1937, ostavljena je
mogunost dodatne gradnje. Taj prostor je dosta veliki, obja-
njava Veran Mati u intervjuu iz 2009, i mogue je na njemu
izgraditi i neki monumentalniji objekat koji bi mogao biti jedan
od simbola grada.363

361 Gradska optina Novi Beograd, Strateki plan optine Novi Beograd, Beo-
grad, decembar 2006., str. 14 i 47.
362 Ibid, str. 67.
363 David, Mia, Oprosti, ali ne zaboravi, op. cit., str. 68, videti i Fond B92
lan mree muzeja savesti, b92.net, 5. decembar 2007. http://www.b92.

211
 Sline ideje o buduem izgledu i funkciji Sajmita pre-
doene su javnosti i u okviru multimedijalnog projekta Staro
Beogradsko sajmite kao staro jezgro Novog Beograda, koji je
u prolee 2008. organizovao Urbanistiki zavod Beograda. Prva
izloba (ili radionica) organizovana u okviru ovog projekta
predstavila je reenja za ureenje Starog sajmita, koja su za ovu
priliku osmislili studenti zavrne godine arhitekture Beogradskog
univerziteta. Tema koju su im zadali mentori, arhitekti Mustafa
Musi i Ela Nei, nije bila Memorijalni centar Staro sajmite,
ili neto slino to bi ovaj prostor jasno oznailo kao mesto sea-
nja na stradanja u logoru, ve Info park/ centar transfer ideja.
Nei i Musi su izbor teme obrazloili na sledei nain:
Iako ova lokacija sadri vie istorijskih lejera, koje
svakako na neki nain treba implementirati u budue kon-
cipiranje prostora (predratni period Sajmite, ratni peri-
od koncentracioni logor, posleratni period umetnike
kolonije), pri koncipiranju teme studija referisali smo se
na favorizovanje ideje napretka vezane za predratni peri-
od Sajmita, a takoe i prvog urbanizovanog prostora na
podruju Novog Beograda, smatrajui da je pojam tran-
sfera ideja, itekako bio prisutan u vreme Beogradskog saj-
ma, a da je najprimereniji u ovom trenutku...364
tavie, u opisu teme navodi se da ne postoji niti jedan
razlog, da ovaj prostor u blioj ili daljoj budunosti ne zadobije
osobine izuzetnog infocentra. Objekti na Sajmitu, i predratni
i oni koje tek treba izgraditi, mogli bi biti preobraeni u mu-
zeje, radionice najrazliitijih vrsta, kakvi su muzej arhitekture,
muzej fotografije, muzej filma, muzej muzike, konano i muzej
koji uva i obrauje znaajne umetnike pojave nae sredine.365

net/kultura/vesti.php?nav_category=270&yyyy=2007&mm=12&dd=05&
nav_id=275008
364 Musi, Mustafa i Nei, Ela Info park/centar transfer ideja, Urbani-
stiki zavod Beograda, Multimedijalni projekat: Staro Sajmite kao staro
jezgro Novog Beograda, Beograd, Urbanistiki zavod, 2009, str. 25.
365 Ibid, str. 2627.

212
Karakterizacija Sajmita kao simbola znaajnih umetnikih po-
java, svakako je jo jedna aluzija na ulogu u razvoju umetnosti
koja se pripisuje slikarskoj koloniji iz pedesetih, a kojoj su bile
posveene ak dve od etiri radionice prireene u okviru ovog
multimedijalnog projekta.366 Indikativno je, meutim, da ni
jedna radionica, izloba ili instalacija nije bila posveena logo-
ru ili njegovim rtvama. Na okruglom stolu na temu budunosti
Sajmita na kojem su uestvovali mahom arhitekti i urbanisti
neophodnost ukljuivanja memorijalnog kompleksa u pla-
nove ureenja Sajmita je prepoznata ali je isto tako istaknuto da
proces revitalizacije ne sme ovaj prostor uiniti neinteresan-
tnim i neposeenim.367 Predloeno je meanje sadraja, jer bi
Sajmite iskljuivo kao mesto seanja, pretpostavlja se, bilo ne-
interesantno iroj javnosti.
Mada postoje mnoge razlike izmeu inicijativa i pred-
loga iznesenih poslednjih godina i u tom smislu se ne moe
govoriti o postojanju konsensusa o buduem izgledu i nameni
Sajmita jasno je da se oko nekoliko kljunih taaka polako
uspostavlja saglasnost. Prvo, tri etape u istoriji Sajmita se rutin-
ski prepoznaju kao podjednako vane. rtva hiljada ljudi koji
su stradali u logoru i stvaralaki rad bilo predratni, arhitek-
tonski ili posleratni, slikarski posmatraju se kao podjednako
vredni obeleavanja.368 Kako je 2008. godine objasnio Antonije
Anti, tadanji direktor Urbanistikog zavoda Beograda, budu-
i karakter lokacije treba da generie preplet tri faze u ivotu
Sajmita, u smislu da muzej posveen logoru, ekskluzivni izlo-
366 Obe radionice bile su posveene ikoninom dogaaju iz vremena umet-
nike kolonije: premijernom izvoenju, u ateljeu Mie Popovia na Sajmi-
tu, Beketove drame ekajui Godoa. Studenti pete godine scenografije
na Fakultetu primenjenih umetnosti predstavili su instalaciju Seanje,
inspirisanu scenografijom koju je za tu predstavu svojevremeno uradio
Mario Maskareli, dok su studenti druge godine pozorine i radio reije u
prostorijama Muzeja primenjene umetnosti izveli ekajui Godoa.
367 Bogdanovi, Ruica, Budunost Starog beogradskog sajmita, Multimedi-
jalni projekat: Staro Sajmite kao staro jezgro Novog Beograda, op. cit., str. 54.
368 Tasi, Miroslav, Staro Sajmite u svetlu pravne zatite kulturnog nasle-
a, Beogradsko Staro sajmite, 3+1, op. cit., str. 236.

213
beni prostor i kulturne sadraje treba ukomponovati u jednu
kompaktnu kompoziciju.369 Istovremeno, stalno potenciranje
Sajmita kao, pre svega, sastajalita, mesta za mlade ili cen-
tra kulture, postepeno baca u zasenak njegov znaaj memorijal-
nog mesta. Dok se logor danas istie kao razlog zato Sajmite
treba urediti, za veliki deo javnosti, ukljuujui i predstavnike
strunih tela koji e nesumnjivo biti ukljueni u odluivanje o
budunosti ovog prostora, memorijalni centar sasvim sigurno
vie nije jedini, a ni kljuni aspekat njegove budue namene.
Insistiranje na troslojnosti istorije Starog sajmita i mar-
ginalizacija njegove ratne sudbine sami po sebi ne predstavljaju
novinu. U pitanju je nastavak, i na neki nain kulminacija tren-
da koji je zapoet jo sredinom osamdesetih, kada su urbanisti
i arhitekti poeli da prepoznaju arhitektonski znaaj predratnog
Sajmita ali i da sagledavaju celo savsko priobalje, ukljuujui i
Blok 17, kao okosnicu budueg privrednog i kulturnog razvo-
ja prestonice. Kao to smo videli u Sedmoj glavi, naglaavanje
znaaja predratnog sajma i posleratne umetnike kolonije insti-
tucionalizovano je Detaljnim urbanistikim planom za ureenje
Starog sajmita iz 1992. Poslednjih godina DUP se u okviru go-
repomenutih inicijativa redovno pominje kao neprikosnovena
odluka nadlenih slubi i zvanina osnova za svako dalje raz-
miljanje o obnovi Sajmita.370 to je vanije, danas se uopte i
ne postavlja pitanje je li Detaljni urbanistiki plan primeren ili
ak je li legitiman, s obzirom na to da je prostor koji je 1987.
proglaen kulturnim dobrom iskljuivo kao mesto stradanja i
nacistiki logor pet godina kasnije, administrativnom odlukom
i bez ire javne rasprave, preimenovan u spomenik prevashodno
graevinske i umetnike batine.371
369 Anti, Antonije, Beograd je svet, Beogradsko Staro sajmite, 3+1, op. cit.,
str. 348.
370 vidi na primer Vukoti-Lazar, Marta, Jezik univerzalne komunikacije,
Beogradsko Staro sajmite, 3+1, op. cit., str. 69.
371 U trenutno vaeem Generalnom planu Beograda 2021, usvojenom u
septembru 2003. godine, Sajmite se pominje kao kulturno dobro ija
transformacija podrazumeva izgradnju novih objekata savremenog sa-

214
 Postoji, meutim, nekoliko razloga ideolokih, ali i prak-
tinih zbog kojih se ideja o Sajmitu kao vienamenskom
prostoru danas sve ee pominje kao optimalno reenje. U Srbi-
ji prolost, pogotovo ona vezana za Drugi svetski rat, nema veli-
ku politiku ili drutvenu vrednost. Ouvanje seanja na period
od 1941. do 1944, i suoavanje s njegovim tekovinama, vie se
ne posmatra kao neto to je bitno za uobliavanje kolektivnog
nacionalnog identiteta, ili za uspostavljanje sistema vrednosti,
koji, u krajnjem sluaju, odreuje pravac razvoja drutva. Ume-
sto toga, znatan deo vladajue politike elite smatra da je odnos
prema prolosti u principu stvar individualnog stava i interpreta-
cije, a da je Drugi svetski rat kao tema kompromitovan manipu-
lacijama ovim periodom, kako u doba socijalistike Jugoslavije,
tako i kasnije, u vreme procvata revizionistike istoriografije ka-
snih osamdesetih i poetkom devedesetih. Stoga, u preteranom
bavljenju prolou (naroito kontroverznim temama poput
odnosa etnika i partizana, lika i dela Milana Nedia, znaenja
pojma antifaizam i slino) vidi se izvor nepotrebnih podela u
drutvu koje naruavaju konsensus oko osnovnih nacionalnih pi-
tanja, odvraaju panju i energiju od reavanja aktuelnih politi-
kih i ekonomskih problema, i time usporavaju napredak drutva.
Glavna strategija za izbegavanje ovih tema u poslednjih desetak
godina jeste insistiranje na okrenutosti budunosti kao najve-
oj vrednosti. Tragovi ovakvog pristupa prolosti jasno su vidljivi
i u percepciji Sajmita. Maja 2008, na sveanom otvaranju Parka
Republika Srpska, koji se nalazi na levoj obali Save, izmeu Ga-
zele i starog eleznikog mosta (dakle nekoliko stotina metara
uzvodno od Starog sajmita), Predsednik Srbije Boris Tadi je
apostrofirao Sajmite kao mesto s koga Srbija poruuje svetu
da eli pomirenje, odaje potovanje svim rtvama u prolosti, ali
i da eli napred. Dakle, ak i s prostora gde se nekada nalazio

draja i oblikovanja i planiranje novih komercijalnih i javnih sadraja,

ali koji su u funkciji kulturnog i memorijalnog karaktera ovog prostora.
Istovremeno, meutim, Sajmite se spominje i kao dao grada iji razvoj
moe ii u pravcu ugostiteljstva, turizma i zabave, Skuptina grada Beo-
grada, Generalni plan Beograda 2021, str. 62, 107, 149.

215
koncentracioni logor koji, to je posebno vano, nikada nije
bio dostojno obeleen i ijim rtvama nikada nije odato duno
potovanje uputno je uputiti poruku da Srbija nije zatoenik
prolosti, ve je zagledana u budunost. Stav sadran u ovoj Ta-
dievoj izjavi, datoj u jeku predizborne kampanje, ini okosni-
cu veine najnovijih inicijativa za ureenje Sajmita. Prolost je
vana, i bie obeleena u muzeju u jednom od objekata Starog
sajmita, kao i prilikom godinjih komemoracija koje e se tamo
odravati povodom Dana rtava genocida ili Meunarodnog
dana seanja na rtve Holokausta. Ali Sajmite e istovremeno
biti mesto s koga e Srbija, i Beograd, gledati napred. Zato se
uostalom i smatra prirodnim da Sajmite treba da bude prostor
namenjen mladima, odnosno centar kulture, znanja, umetnosti,
inovativnosti, informatikog drutva i ega sve ne, a predratno
Sajmite se nudi kao imaginarno zlatno doba kada je Beograd
napravio iskorak u Evropu, i kada je zapoeo njegov sistematski
razvoj kao savremene metropole. Prema tome, ba kao to su u
prethodnim decenijama mnogi u logoru Sajmite videli zname-
nje revolucionarne prolosti Beograda, tako danas nove genera-
cije selektivno reinterpretiraju prolost ovog mesta u skladu sa
sopstvenim ideolokim prioritetima, nalazei u predratnom Saj-
mitu simbol Beograda kao sastajalita, okrenutog ka budu-
nosti, ka Evropi i ekonomskom i tehnolokom progresu.
Osim toga, jo od sedamdesetih godina, kada se na Sajmi-
tu planirala izgradnja opere, glavnu prepreku bilo kakvom ure-
enju ovog prostora predstavlja troak iseljenja porodica kojima
su jo pedesetih godina dvadesetog veka tamo dodeljeni stanovi.
U barem deliminoj komercijalizaciji Sajmita, o kojoj se danas
sve ee govori, mnogi vide reenje ovog problema i potencijal-
ni izvor finansiranja obnove. Kako je 2006. godine pokuao da
objasni arhitekt Branko Bojovi, mada izgradnja memorijalnog
muzeja na Sajmitu predstavlja prioritet, moramo izgradi-
ti koncepciju kulturnog dobra i kao ekonomskog dobra.372 Jer
ako Staro sajmite postane samo memorija i kultura, objanja-

372 Bojovi, Branko, Urbanizam estetike ili urbanizam nude, Beogradsko

Staro sajmite, 3+1, op. cit., str. 112.

216
va Bojovi, pitam se ko e da ga izdrava.373 Drugim reima,
Srbija nema novaca za spomen kompleks posveen rtvama Saj-
mita, pa se otvaranje vrata komercijalnim sadrajima, eksklu-
zivnom izlobenom prostoru za strane kompanije i slino (a
sve pod izgovorom da se Sajmite time vraa svojim izvornim
vrednostima), namee kao alternativna materijalna osnova ob-
nove celog kompleksa.374 Sekretar za kulturu Skuptine grada
Beograda Darjan Mihajlovi, imao je neto slino na umu kada
je 2006. godine predloio da se od zemalja koje su tridesetih go-
dina gradile nacionalne paviljone na Beogradskom sajmitu, po-
trai pomo za revitalizaciju sajamskog kompleksa.375
Na ovu sve tenju vezu izmeu ouvanja seanja na me-
sta stradanja u vreme nacistike okupacije i procesa ekonomske
tranzicije u Srbiji ukazuje i primer Topovskih upa kod Auto
komande u Beogradu. U pitanju je mesto gde se u jesen 1941.
nalazio sabirni logor u kome je bilo internirano muko jevrejsko
stanovnitvo s teritorije Beograda i Banata i odakle je odvoeno
na streljanje. Januara 2006, Meunarodni dan seanja na rtve
Holokausta (27. januar) prvi put je obeleen u Srbiji tako to
je na oronulom zidu u Tabanovakoj ulici, u neposrednoj bli-
zini zgrade u kojoj se nekada nalazila logorska uprava, otkrive-
na skromna spomen ploa.376 U vreme odravanja ceremonije,
meutim, javnosti nije saopteno da je, po svemu sudei, re o
privremenom spomen obeleju. Naime, godinu dana ranije, tri
hektara zemljita izmeu Tabanovake ulice, Trga osloboenja
i auto puta dakle najvei deo prostora Topovskih upa, uklju-
ujui i zgrade u kojima se nekada nalazio logor i zid na koji
je postavljena spomen ploa prodata su kompaniji Delta. Ve
tada je bilo izvesno da predstoji ruenje svih postojeih objekata
na tom mestu, da bi se obezbedio prostor za gradnju velelepnog
373 Citirano prema Spomenik, ne leglo tajkuna, Politika, 12. april 2006, str. 27.
374 Bojovi, Branko, Izmeu privrede i memorije, Beogradsko Staro sajmi-
te, 3+1, op. cit., str. 91.
375 Sajmite, koncert, reagovanja: najava koncerta ocenjena kao skandal,
Tanjug, 6 mart 2006.
376 Od 2008 godine, centralna ceremonija obeleavanja Meunarodnog dana
seanja na rtve Holokausta odrava se na Starom sajmitu.

217
kompleksa Delta city, u kome bi se smestili oping centar, bi-
oskop i kuglana. Prema izvoru iz Ministarstva rada i socijalne
politike, koje je zadueno za obeleavanje mesta stradanja na
teritoriji Republike Srbije, prodaja ovog zemljita nije se mogla
spreiti jer Topovske upe nikada nisu bile zvanino proglaene
za istorijski znaajno mesto. Meutim, sudbina spomen ploe
je naknadno reena tako to se novi vlasnik zemljita samoini-
cijativno obavezao da e nakon zavretka graevinskih radova,
u okviru oping kompleksa urediti spomen obeleje i tamo po-
staviti spomen plou.377 Prema tome, kompromisno reenje je
u ovom sluaju podrazumevalo ustupanje privatnoj kompaniji
ne samo prostora nekadanjeg logora za potrebe oping centra,
nego i nadlenosti za osmiljavanje i odravanje jednog memo-
rijalnog mesta. Ostaje nada da ovaj primer saradnje izmeu
drave i privatnog sektora nee posluiti kao inspiracija kada se
budu donosile odluke vezane za Staro sajmite.
Retki su danas glasovi u Srbiji koji dovode u pitanje sve
uestalija insistiranja na trojstvu znaenja Starog sajmita, i
potenciranje znaaja predratnog Sajma kojim se postepeno le-
gitimizuje njegova komercijalizacija. U tom smislu vredi pod-
setiti da Sajmite nije jedini koncentracioni logor s predratnom
istorijom. Dahau se, na primer, nalazio u zgradama nekadanje
fabrike municije, Risiera di San Sabba u Trstu je pre rata bila fa-
brika za preradu pirina, dok je deo logora Jasenovac (takozvana
Ciglana ili Jasenovac III) bio smeten u industrijskim postroje-
njima i objektima koji su pre rata pripadali imunoj lokalnoj po-
rodici Bai. Pa ipak, danas bi bilo nezamislivo da se neko zalae
da u memorijalima u Dahau, Trstu ili Jasenovcu razliite etape
ili komponente prolosti treba budu podjednako zastupljene,
ili da ove lokacije treba vratiti njihovim izvornim vrednostima
377 Slino objanjenje je od istog izvora dobio bar jo jedan istraiva koji se
u Ministarstvu raspitivao o ovoj temi. Zanimljivo je da je u oba sluaja
izvor napomenuo da e izvoa graevinskih radova na Auto komandi
biti jedna izraelska kompanija, to je za nadlene u Ministarstvu rada i
socijalne politike samo po sebi predstavljalo dovoljnu garanciju (valjda
zato to je arhitekt Jevrejin) da e rtve Holokausta dobiti odgovarajui
spomenik.

218
i povratiti im izgled i funkciju od pre Drugog svetskog rata. Na-
protiv, tako neto bi se u najmanju ruku smatralo nedopustivim
prekrajanjem istorije, vreanjem rtava i pokuajem brisanja
tragine prolosti. Nezavisno od toga ta se na mestima koncen-
tracionih logora deavalo pre dolaska nacista ili ustaa, ili pak
nakon 1945, od trenutka kada su tamo dovedene prve rtve, po-
stoji samo jedan istorijski period vredan panje i seanja.
injenica da za Sajmite oigledno vae neki drugi ari-
ni svakako je posledica svega to se na tom prostoru deavalo
u poslednjih ezdeset pet godina. Pre svega zbog njegove cen-
tralne, ekskluzivne lokacije, na Sajmite se nikada nije gledalo
kao na jedinstveni lokalitet, koji zasluuje da bude ouvan kao
prostor koncentracionog logora, u skladu s normama koje odre-
uju nain na koji se ovakva mesta konzerviraju i obeleavaju.
Tako neto bi zahtevalo da Sajmite ba zbog svoje jedinstvene,
tragine prolosti kao spomeniki kompleks bude izdvojeno, i
vizuelno i funkcionalno, od svog urbanog okruenja, i da i na taj
nain simboliki podseti na prazninu koju je logor, kao mesto
Holokausta, ostavio u ivotu srpske prestonice. Ali, kao to smo
videli u prethodnim poglavljima, jo od 1945, kada je poela iz-
gradnja Novog Beograda, svi planovi vezani za njegovo ureenje
bilo da se radilo o nameri da se tamo grade objekti od kultur-
nog znaaja, zasadi zelenilo, podigne opera, ili izgradi Europo-
lis bili su usmereni ka postepenom uklapanju ovog prostora
u iru urbanu matricu velegrada, u pejza Novog Beograda ili
budueg Savskog amfiteatra. Percepcija Sajmita kao pre svega
urbanog prostora, i sve ee kao ekskluzivne lokacije koja je
u materijalnom i urbanistikom smislu previe vredna da bi bila
samo spomen park ili memorijalni kompleks, sutina je i svih
dananjih inicijativa za njegovu regeneraciju ili revitalizaci-
ju. Problem je, meutim, to se retko uvia da svako nastojanje
da se ovaj prostor obnovi, oplemeni ili ulepa, i da mu se
podari bilo kakvo znaenje ili funkcija osim memorijalne, po-
drazumeva postepeno i nezaustavljivo oslobaanje Sajmita od
balasta njegove tragine prolosti. Time se umesto adekvatnog
seanja na rtve logora i na jedinstvenu istoriju ovog mesta, kre-
ira novi oblik marginalizacije i zaborava.

219
 I na samom kraju, vredi skrenuti panju na injenicu da
nijedna od pomenutih inicijativa ne sadri u sebi jasan i izriit
stav o tome emu bi zapravo bio posveen memorijalni muzej
za koji se predvia da bude smeten u jednom od predratnih
paviljona. O ovoj instituciji jedinoj kojom bi na revitalizo-
vanom Sajmitu bio obeleen period Drugog svetskog rata
najee se govori krajnje neodreeno, bez iznoenja detalja o
njenom sadraju. Pominju se muzej rtava genocida, muzej
Holokausta, muzej logora, memorijalni centar, nacionalni
memorijalni centar i slino. Oigledna nezainteresovanost za
sadraj samog muzeja ili memorijalnog centra je svakako jo je-
dan pokazatelj u kojoj meri je obeleavanje stradanja u Drugom
svetskom ratu danas sporedna tema, u odnosu na preokupaciju
Starim sajmitem kao fizikim prostorom. Meutim, radi se o
temi od sutinskog znaaja. Kao to smo pokazali u prethodnim
poglavljima, od ezdesetih godina prolog veka Sajmite je bilo
vaan simboliki prostor kojem su razliite zajednice seanja pri-
pisivale razliita znaenja u skladu sa sopstvenim nahoenjem,
prioritetima i praktinim interesima. Sprega esto suprotstavlje-
nih interpretacija istorije ovog mesta, koje su jo uvek u optica-
ju, dovela je dotle da je Sajmite danas prepuno simbolizma ali
istovremeno lieno jasnog znaenja. Drugim reima, u Srbiji da-
nas moda postoji saglasnost da uspomenu na logor na Sajmitu
treba sauvati, ali ne i o tome ta je to ega zapravo treba da se
seamo. Da li Sajmita kao mesta stradanja civila u okupiranoj
Srbiji? Ili kao dela sistema logora Jasenovac ? Ili kao simbola
zajednikog stradanja Srba i Jevreja? Ili kao mesta Holokausta?
Ili kao logora koji se nalazio na teritoriji NDH i koji prema
tome slui kao dokaz da Srbi nisu uestvovali u Holokaustu?
Ili kao simbola antifaistikih ideala i slobodarskog duha, pa ak
i tolerancije uopte?
Ovo je problem s kojim e relevantne institucije, ali i dru-
tvo uopte, morati da se uhvate u kotac pre ili kasnije. Od na-
ina na koji e to uiniti zavisie hoe li rtve Sajmita konano
dobiti spomen obeleje koje zasluuju. Ako se bude uloio trud
da se isprave greke iz prolosti i preispitaju duboko uvreena

220
uverenja o Sajmitu i njegovoj istoriji, i ako bude postojala elja
da se radi na jednoj novoj, zdravijoj kulturi seanja usredsree-
noj na rtve i zasnovanoj na istorijskim injenicama, onda ima
razloga za optimizam. Ovakav pristup bi svakako otvorio vrata
i novom sagledavanju Holokausta, koji jevrejske rtve nee po-
smatrati kao prve rtve Sajmita ili kao sapatnike Srba, ve e
njihovo sistematsko unitenje shvatiti kao zloin bez presedana i
jedinstveni aspekat istorije Sajmita (ali i istorije Srbije uopte),
koji kao takav zasluuje bezrezervnu panju i potovanje. Meu-
tim, verovatnije je da e oni koji o tome odluuju ipak na kraju
krenuti linijom manjeg otpora, u pravcu kontinuiteta s prolo-
u, tako to e pokuati da meu postojeim, esto problema-
tinim, ideoloki obojenim interpretacijama pronau najmanji
zajedniki imenitelj ili tako to e Sajmite jednostavno pretvo-
riti u simbolino mesto opteg karaktera, ije e se znaenje
prepustiti individualnoj interpretaciji. U tom sluaju, Holokaust
e sasvim sigurno ostati na obodu kolektivnog seanja, a umesto
dostojnog spomen obeleja, mesto najveeg koncentracionog lo-
gora u okupiranoj Srbiji (p)ostae samo trajni podsetnik na pro-
puste iz prolosti i na spornu politiku seanja koja je obeleila
poslednjih ezdeset pet godina.

221
Indeks
Ada Ciganlija 145, 185
Albahari, David 182183
Albanija 48, 59
Alkalaj, Moa 149
Almuli, Jaa 147148
Anastasijevi, Boris 80
Andorfer, Herbert 41
Angeloski, Anelko 91
Anhaltelager Semlin videti Sajmi-
te (logor)
Anketna komisija za Sajmite 54
56, 58, 6062, 64, 66, 90
antisemitske uredbe (1940) 32
Arhiv Srbije 54, 65, 138
Artukovi, Andrija 136
Austrija 44, 62, 185, 188
Auvic 44, 166
Autokomanda 35
Avala 39, 41
AVNOJ 54
Avramov, Smilja 136
B92 137, 189, 197199, 201, 206,
211
Bakoevi, Aleksandar 122, 124,
142
Banat 44, 167, 217
Banjica 39, 55, 58, 61, 64, 85, 89,
95, 9899, 102, 118, 122, 149,
152154, 163, 166167, 178,
185
222
Begovi, Sima 167
Belanoviev Surduk 5758
Beograd 7, 11, 13, 15, 1718,
2125, 3039, 4142, 44, 48
49, 5153, 5556, 5860, 64,
6669, 7273, 78, 8184, 86,
8889, 9596, 98, 102107,
113114, 117119, 121122,
125, 129, 142147, 149152,
154157, 172174, 176179,
184189, 193, 196, 199, 201,
204, 208209, 214, 216217
Beogradski sajam 11, 13, 15, 17, 19,
2129, 3137, 4445, 4849,
53, 6869, 72, 78, 82, 97, 130,
159, 160, 192, 195, 210, 212
Beogradsko dramsko pozorite
81
Berberijan, Mihajlo 97, 191
Bergen Belsen 52
Berlin 30, 35, 38, 42, 177, 179
Besarabija 3031, 35, 47
Beanija 45, 57, 8890, 114115,
122
Blagojevi, Ljiljana 7578, 84, 103
Blok 17 (Novi Beograd) 13, 76,
104, 133, 214
Bljesak (vojna operacija) 180
181
Bodnarov, Stevan 89
Bogdanovi, Bogdan 109, 111,
116, 122
Boj Dord (Boy George) 201, 205
Bojovi, Branko 25, 208209,
216217
Bojovi, Edo 147, 149
Borba 57, 94, 119, 176
Borski rudnik 52
Bosna 45, 48, 63, 136138, 145,
181
Boikovi-Popovi Vera 80, 82
Brankov most 1213, 84, 103,
129, 157
Brauning, Kristofer (Browning,
Christopher) 41, 43, 146, 171
Brzica, Petar 145
Bugarska 26
Buhenvald 167
Bukovina 3031, 35, 47
Bulaji, Milan 136147, 151152,
154, 156, 165, 174, 176, 183
185, 189
Bulatovi, Ljiljana 138
Buvije, Nikola (Bouvier, Nicolas)
83
Centar Simon Vizental 201
Crna Gora 48
Crvena armija 52, 86, 123
Crveni Krst (logor u Niu) 95
ovi, Neboja 176, 181
ehoslovaka 29
ehoslovaki paviljon 23, 48, 69
70, 72, 80
ekajui Godoa 81, 213
osi, Dobrica 136
osi, arlota 37, 61
Dahau 218
Daj, Hilda 37, 168
Dal, Hans (Dall, Hans) 105
Dalmacija 48
Dan pobede nad faizmom (9.
maj) 13, 114115, 122
Dan seanja na rtve genocida u
Jugoslaviji (22. april) 173174,
176, 183186, 216
Dedijer, Vladimir 135137
Delta city 218
Detaljni urbanistiki plan spo-
menikog kompleksa Staro
sajmite 19, 28, 121, 134, 157
161, 214
Direkcija za graevinsko zemlji-
te i izgradnju Beograda 188
dizenterija 45, 64
Donja Gradina 47, 201
Donji grad (Kalemegdan) 23, 30
Drugi svetski rat 78, 1113, 15,
18, 20, 22, 24, 26, 2829, 48,
6365, 69, 75, 8588, 91, 107,
117118, 129, 131, 135, 138,
140141, 144, 146147, 153,
161, 163, 165166, 168170,
172, 177, 182, 187, 189, 206,
210, 215, 219220
Drutvo srpsko-jevrejskog pri-
jateljstva 139141, 146147,
154156, 163, 178, 194
Drutvo za prireivanje sajma i
izlobi 2223, 35
Drutvo za zemaljske izlobe 22
Drvar 117
Dravna komisija za utvrivanje
zloina okupatora i njihovih
223
 pomagaa 13, 17, 5459, 61
65, 8889, 95, 123, 138, 143,
150, 152, 168
Dunav 31, 44, 66, 80, 152, 155
156, 173174
duegupka videti gasni kamion
eli, Boidar 203
ilas, Dragan 204
uki, Vojislav 71
uri, Rajko 170, 194
Ekmei, Milorad 136
Estonija 42
Europolis 188189, 195, 219
Evropa 7, 11, 2123, 2829, 42,
44, 49, 66, 74, 80, 94, 127,
172173, 177, 180, 185, 188,
208, 216
Filipsov paviljon 2628, 210
Filmske novosti 102
Fondacija holokausta Roma 194
Francuska 26, 28
Gams, Andrija 147
gasni kamion 8, 11, 32, 3844, 61,
89, 100, 122, 140, 146, 168,
175, 179, 181
Gavri, Milan 54, 58, 61
Gebels, Jozef (Goebbels, Joseph) 30
Generalna direkcija za izgradnju
Novog Beograda 66, 7071,
73, 78, 80, 101, 104
genocid 12, 1819, 48, 119, 135
141, 144147, 151152, 154,
162165, 168, 178, 180181,
183184, 186187, 200, 220
224
Geri, Radomir 97
German, Patrijarh 166
Glejzer, Milton (Glaser, Milton)
199
Glid, Nandor 155156
Grka 26, 29, 48, 59, 167, 185
Grob neznanog junaka 162
Groblje oslobodilaca Beograda 163
Helmno (Chelmno) 63
Holokaust 9, 1213, 1516, 18, 2,0
4244, 49, 108110, 121, 124,
138, 146, 148151, 155156,
164, 170172, 176, 181183,
196198, 200201, 203204,
206, 218221
Hor Braa Baruh 178
Hotel Jugoslavija 67, 80, 84
Hristi, Marko 67
Ili, Mirko 199
Institut za savremenu istoriju 53,
97, 116, 166167, 169
Intervju 167, 169
Isakovi, Antonije 140
Istina (partizanski list) 5152
Istorijski arhiv Beograda 9, 98
99, 116
Istorijsko odeljenje SANU 137
Italija 2830, 48
Italijanski paviljon 22, 2930, 69,
8081, 131
Ivanovi, Lazar 99101
Ivkovi, Branislav 188
Izrael 99, 139, 151, 164165,
200201, 204
Izvrni narodnooslobodilaki od-
bor Beograda 6667
Jad Vaem 99, 151, 199
Jajinci 39, 41, 45, 48, 61, 89, 109,
114, 117119, 122, 128, 153,
163, 173, 176
Jakovo 72, 122
Jasenovac 13, 4647, 57, 64,
8586, 135136, 138139,
142148, 150151, 153, 164,
166, 168169, 173174, 180,
183187, 189, 197, 200210,
218, 220
Jasenovac: sistem ustakih logo-
ra smrti (izloba) 152, 154
Jevrejska optina Beograd 6061,
97, 109, 115, 125126, 128, 154
Jevrejski istorijski muzej 9, 108,
164
Jevrejsko groblje (Beograd) 109
Jevrejsko groblje (Zemun) 37, 45,
5758, 62, 8990
Jevri, Olga 80
Jevti, Atanasije 137
Jom Haoa 109
Josif, Enriko 156, 163
Jovanovi, Batri 67, 74, 142
Jovanovi, Dragi 150
Judenlager Semlin videti Sajmite
(logor)
Jugoslovenska narodna armija 85
Kalemegdan 23, 30, 84
Karge, Hajke (Karge, Heike) 86
87, 94
Kaanin, Milenko 172, 176
Katani, Sinia 97
Kisi, Radivoje 46, 149
Kneevi, Ante 147
Koovi, Bogoljub 64, 168
Koen, Filip (Cohen, Philip) 147
Koljanin, Milan 35, 3738, 44
45, 51, 58, 64, 97, 116117,
143145, 166172, 191
Komesarijat za izbeglice 46
Komisija Ujedinjenih nacija za
ratne zloine 55
Komunistika partija Jugoslavije
94
Koordinacioni odbor za negova-
nje revolucionarnih tradicija
113, 125, 135, 162
Kosheen 191, 201, 205
Kosovo 48, 165, 194
Kosovska Mitrovica 36
Kotunica, Vojislav 200
Kovaljevski, ore 22
Kozara 45, 124
Kragujevac 142, 155
Kraljevina Srba, Hrvata i Slove-
naca 2122
kula (na Sajmitu) 2325, 35, 40,
6972, 82, 111, 119, 130133
Kula Neboja 144, 185
Kurtovi-Foli, Naa 207208
Kvaternik, Dido 60, 143
Ledine 57, 84, 9091, 109, 114115
Levi, Aleksandar 54, 147
Levi, Moric 125
Levntal, Zdenko 37, 41, 63, 99
Lili, Zoran 176181, 183184
Lindhardsen, Torben (Lindhardt-
sen, Torben) 105
225
Lorenc, Verner (Lorenz, Werner)
31
Luki, ore 24
Luki, Dragoje 137
Ljoti, Dimitrije 35, 196
Ljubljana 22, 193
Maarski paviljon 23, 46, 48, 69,
80
Majsner, August fon (Meyszner,
August von) 59
Maksimovi, Slavko 191
Mandi, Klara 140, 156
Manojlovi, Dragomir 133134
Marh, Verner (March, Werner) 30
Markovi, Jovan 77, 7980, 84,
103
Mai, Slobodan 208209
Maskareli, Mario 80, 213
Matanovi, Katarina 28
Mati, Veran 9, 197, 199, 211
Matievi, Vesna 157, 159
Mauthauzen 44, 97, 99, 166167
Meunarodni dan seanja na r-
tve Holokausta (27. januar)
216217
Memorijalna komisija Jevrejske
optine u Beogradu 128, 165
Memorijalni muzej Holokausta
SAD (USHMM) 68, 199
Memorijalni muzej u Jasenovcu
200
Menora u plamenu 154156
Mihailovi, Draa 51
Mihailovi, Vojislav 186
226
Mihajlovi, Borislav 8082
Mihajlovi, Darjan 217
Mili, Miodrag 97, 99, 167
Miloevi, Slobodan 16, 19, 140,
183184
Ministarstvo kulture Republike
Srbije 187, 191, 194, 200
Ministarstvo rada i socijalne po-
litike Republike Srbije 9, 202,
218
Mitrovi, Andrej 136
Mitrovi, Mihajlo 9, 130133
Molotov-Riberntrop, pakt 30
Moi, Aleksandar 126, 174
Most kralja Aleksandra 2123,
30, 33, 81
Mrkonji, Milutin 188189
Musi, Mustafa 212
Muzej 25. maj 140
Muzej Banjikog logora 128
Muzej revolucije 77
Muzej savremene umetnosti 129
130, 133
Muzej tolerancije 198199, 206,
211
Muzej Vojvodine 152
Muzej rtava genocida 18, 138
142, 145147, 152, 154, 156
157, 160, 162165, 174, 184,
189190, 192, 200
Nacionalni investicioni plan 196
Narodni muzej 193195, 209
narodnooslobodilaka borba 19,
74, 86, 89, 93, 95, 99, 109,
113115, 117, 121, 135, 163,
173174
NATO bombardovanje 183, 186
187
Nedeljkovi, Duan 55, 5759, 61
Nedi, Milan 42, 46, 148150,
196, 215
Nemaka 8, 11, 2835, 3839,
4142, 4445, 48, 5254, 59,
100, 144145, 152, 171, 177,
180, 185186
Nemaki logor na Beogradskom
sajmitu (dokumentarni film)
168
Nemaki paviljon 26, 28, 30, 32,
69
Nei, Ela 212
Nezavisna Drava Hrvatska 7,
13, 1516, 1819, 28, 3435,
4546, 48, 53, 60, 88, 135,
137138, 143146, 148154,
156, 162163, 165166, 168,
170, 180181, 184187, 189,
200, 206, 220
Nirnberg 31
Ni 36, 96, 167
Nojhauzen, Franc (Neuhausen,
Franz) 32, 34
Norveka 11, 44, 127, 152, 167,
185
Novakovi, Boko 9798, 100,
102103, 115116, 119, 127,
141, 165, 176, 185
Novi Beograd 7, 13, 17, 21, 67
81, 84, 102105, 114115,
117, 196, 212, 217
Novi Beograd (list) 7173, 82, 84,
98, 100, 103, 115116, 127
Odbor za dovrenje Spomen par-
ka Jajinici i Spomen obeleja
logora Sajmite 117118
Odbor za genocid SANU 135
139, 141
omladinske brigade 12, 17, 66
75, 7780, 84
Opera 103106, 129, 216, 219
Optina Novi Beograd 88, 90, 77,
91, 102, 105106, 111, 193,
196198, 201, 205, 211
Ostrvo (ada kod Smedereva) 45
Oegovi, eljko 9, 191, 196197,
211
Pariska meunarodna reparacio-
na komisija 64
Park Republika Srpska 215
partizani 11, 16, 4445, 48, 52
53, 8788, 90, 94, 96, 101,
124, 150, 180, 215
Partizansko groblje (Beanija)
8889, 114114, 122
Paveli, Ante 60, 143
Paviljon br. 2 36, 38, 69
Paviljon br. 3 3637, 49, 6869
Paviljon br. 4 37
Peari, Josip 147, 150152
Perovi, Milo 132133
Petranovi, Branko 136, 170
Petrova Gora 117
Petrovi, Dragoslav 142
Politika 2223, 27, 2932, 57, 61,
71, 131, 139, 141, 148, 173,
185186, 188, 200, 202, 217
Politika Ekspres 111, 122, 155,
165, 176, 181, 185
Popov, Branislav 166
Popovi, Mia 8082, 213
227
Popovi, Miodrag (Mia) 19, 119,
121, 128, 141, 161, 165, 172
173, 183
Popovi, Vlastimir 95
Pops, Fridrih 61
Posejdon 188, 190191, 201,
205
Preger, Andrija 125
Prokop 129
Prvi samit nesvrstanih zemalja
(1961) 84
Rademaher, Fric (Rademacher,
Fritz) 43
Radio Televizija Srbije 167168,
176177, 180, 186187
Radna grupa za meunarodnu
kooperaciju u oblasti obrazo-
vanja, memorijalizacije i istra-
ivanja Holokausta (ITF) 203
Radojkovi, Ljubica 75, 78
Regulacioni plan za podruje No-
vog Beograda (1962) 102103
Republika Srpska 169, 173, 215
Ribarski paviljon 26, 68
Ribentrop, Joakim fon (Ribben-
trop, Joachim von) 30, 202,
Risti, Dejan 9
Romi 1516, 38, 80, 84, 90, 124,
136, 141, 146, 149, 165, 169
170, 173
Rumunski paviljon 23, 69, 160
Saborna crkva183, 186
Sajam automobila 27, 31
Sajmite (logor)
broj rtava 11, 37, 41, 4448,
57, 6365, 89, 118, 150,
167, 176, 184185
228
savezniko bombardovanje
4953
Judenlager 11, 32, 35, 4344,
48, 60, 60, 62, 65, 99101,
124, 164, 167, 169172, 175
Anhaltelager 11, 17, 4445,
48, 5860, 64, 65, 100,
122, 124, 149, 167, 178
logorsko obezbeenje 46
veza sa Jasenovcem 18, 143
146, 149150, 169, 183
videti i Staro sajmite
Sajmite istorija jednog logo-
ra (dokumentarni film) 198
Samardi, Radovan 136137,
139140
Sandak 48
Savez boraca narodnooslobodi-
lakog rata (SBNOR) 85, 87,
91, 9399, 102, 183
Savez jevrejskih optina 37, 55,
61, 63, 95, 108109, 124126,
139, 141, 146, 156, 181182,
198, 203, 206
Savezno izvrno vee (zgrada) 67,
84, 93
Savski amfiteatar 18, 129130,
132134, 160, 188189, 192,
195, 219
Savski plato videti Savski amfite-
atar
Saurer 32, 38
Sekcija bivih politikih zatvore-
nika, deportiraca i interniraca
9399, 101, 108, 186
Sekcija bivih zatoenika Sajmita
115117, 124127, 165169,
174, 185
Sekretarijat za kulturu Grada
Beograda 124, 141, 154, 194,
201, 217
Sekuli, Aleksandar 22, 2425
Serbia Nostra 194195, 207, 209
210
Singer, Aca 9, 181182
Sjedinjene Amerike Drave 22
Skondri, Dragoljub 125
Skuptina grada Beograda 79,
102, 107, 116119, 122, 128,
156157, 162, 170, 214, 217
Socijalistika partija Srbije 188
189
Socijalistiki savez radnog naro-
da (SSRN) 97, 109115, 117,
121, 162, 192
Solomun, piro 125, 154, 162
164, 176, 182
Sovjetski Savez 31
Spasi, Nikola 23
Spasiev paviljon 23, 25, 37, 69,
72, 80, 101, 160, 190191,
201, 205206
Spasojevi, Milan 98
Split 48
spomen obala 101, 103105,
116, 192
Sremska Mitrovica 34
Srpska akademija nauka i umet-
nosti (SANU) 129, 130, 133,
135137, 140, 143
Srpska pravoslavna crkva 137,
147, 150, 163, 166, 184
Staljin, Josif 80, 86
Stara Gradika 46, 144
Stari savski most 13, 68, 78, 81,
103, 157
Staro beogradsko sajmite 3+1
(izloba) 193195, 201, 208
211
Staro sajmite
pre 1941. 2132
umetnika kolonija 7983
spomenik iz 1974. 13, 17,
106108
spomenik iz 1984. 111114
spomenik iz 1995. 19, 172
176
kao Srpski Jad Vaem 18,
134135, 140, 156, 160, 202
Stevanovi, Dragomir 4951
Stojadinovi, Milan 28
Stojanovi, Milan 23
Stoji, Vojin 118
SUBNOR videti Savez boraca na-
rodnooslobodilakog rata
Surin 56, 84, 90
Sutjeska 117, 124
Svet 138140, 162164
abac 57
efer, Emanuel (Schfer) 4142,
59
ener, Josip 97
eelj, Vojislav 164165
kodin toranj 28
onfajn, Hedviga 39, 61
per, Albert (Speer, Albert) 30
tefan, Ljubica 147, 150151
umarice 117
Tadi, Boris 200201, 215216
Tanjug 181, 183185, 217
229
Tati, Darko 9, 25, 28, 195, 207,
210
Tati, Rajko 24, 195
Tepavac, Milorad 107
Terazije 178
Tima, Smilja 200
Tito, Josip Broz 18, 51, 70, 74, 80,
86, 97, 112, 121, 123
Tomovi, Rajko 97, 115
Topiderska zvezda 23
Topovske upe 3435, 100101,
149, 177, 217218
Toi, Desimir 188, 191, 194
Tot (Todt, graevinska firma) 35,
47, 152
Trikovi, Milivoj 24
Trostruki Surduk 5758, 60, 90
91
Trst 218
Tuman, Franjo 138, 150, 168, 181
Turner, Harald 42, 59, 179
Turski paviljon 37, 69, 80, 111,
196, 205
Udruenje bivih zatoenika Jase-
novca 200
Udruenje likovnih umetnika Sr-
bije (ULUS) 80, 82
Udruenje memorijal Sajmite
190191, 194
Ugrinov, Pavle 80, 8284
Ugrinovci 122
Unkovi, Milorad 164166
Urbanistiki zavod Beograda 9,
25, 141, 194196, 212213
230
Vajs, Albert 61
Varo na vodi (1991) 133134
vazduhoplovna izloba 2728
Velikovi Nikoli, Olga 50,
9798
Vermaht 34
Vinkovci 52
Vojvodina 5556, 101
Vuenovi, Svetislav 207210
Vueti, Milenko 123124
Vukomanovi, Mladen 99101
Vukovi, Tomislav 147, 149
Zagreb 22, 35, 67, 136, 144, 147,
201
Zakon o restituciji 202
Zasavica 34, 57, 155
Zatezalo, ura 137
Zavod za zatitu spomenika kul-
ture Beograda 9, 81, 127, 130,
156, 159, 205
Zeevi, Vlado 74
Zemun 13, 2123, 28, 3031,
3435, 40, 48, 50, 52, 54, 56,
6061, 67, 73, 79, 8991, 98,
122123, 143, 170
Zurof, Efraim (Zuroff, Ephraim)
201
eleznika stanica Beograd 133
erjavi, Vladimir 64, 168
ivanovi, Srboljub 137, 200
 Jovan Bajford
STARO SAJMITE
Mesto seanja, zaborava i sporenja

Izdava
Beogradski centar za ljudska prava

Tira
1.000 primeraka

ISBN 978-86-7202-131-8

Priprema i tampa
Dosije studio, Beograd
CIP
,
343.819.5(497.11)1941/1945
711.57(497.11)1937/...
, , 1973
Staro sajmite : mesto seanja, zaborava i sporenja /
Jovan Bajford ; [autor fotografije Armin Linke]. Beograd :
Beogradski centar za ljudska prava, 2011 (Beograd : Dosije
studio). 230 str. : fotogr. ; 20 cm
Tira 1.000. Predgovor izdavaa: str. 78. Napomene i
bibliografske reference uz tekst. Registar.
ISBN 978-86-7202-131-8
a) ( ; )
19411945 b) 1937
COBISS.SR-ID 187661836
 IZBOR IZ IZDANJA
BEOGRADSKOG CENTRA ZA LJUDSKA PRAVA

Biblioteka LJUDSKA PRAVA

Andra Zidar, Lustracija, 2001.
Konstantin Obradovi Milan ahovi Milivoj
Despot, Meunarodno humanitarno pravo, 2002.
Kristijan Tomuat, Ljudska prava izmeu idealizma i
realizma, 2006.
Jelena Suboti, Otimanje pravde suoavanje s
prolou na Balkanu, 2010.
Biblioteka UDBENICI
Antonio Kaseze, Meunarodno krivino pravo, 2005.
Vojin Dimitrijevi Dragoljub Popovi Tatjana Papi
Vesna Petrovi, Meunarodno pravo ljudskih prava,
prvo izdanje 2006, drugo izdanje 2007.
POSEBNA IZDANJA
T. C. Hartley, Osnovi prava Evropske zajednice, 1998.
Konstantin Obradovi, Opta naela odgovornosti
drava za meunarodne protivpravne ine, 2000.
Igor Bandovi (ur.), Rad Meunarodnog krivinog
tribunala za bivu Jugoslaviju i domaih sudova za
ratne zloine, 2005.
Jovan Bajford, Teorija zavere: Srbija protiv novog
svetskog poretka, 2006.
Gari Simpson, Velike sile i odmetnike drave, 2006.
Tomas Burgental, Dete sree seanja deaka koji je
preiveo Auvic, 2010.
Dubravka Stojanovi, Radina Vueti, Sanja Petrovi
Todosijevi, Olga Manojlovi Pintar, Radmila Radi,
Novosti iz prolosti - znanje, neznanje, upotreba i
zloupotreba istorije, 2010.
Vojin Dimitrijevi, Vidan Hadi-Vidanovi, Ivan
Jovanovi, arko Markovi, Marko Milanovi, Hake
nedoumice, 2010.