ANTHONY DE MELLO

Put ljubavi

bojana888
 1.

Jer kakva je korist oveku ako sav svet zadobije

a dui svojoj naudi?

Mt. 16,26

Razmislite o oseanju koje se javlja u vama kada vas hvale, obasipaju vas
komplimentima, kada uvaavaju neto to ste uradili, kada vas prihvataju kao linost.
Mislite zatim, s druge take gledita, na oseanja koja se bude u vama pri zalasku
sunca ili u zoru, pred lepotom prirode uopte, ili kada itate neku knjigu ili gledate
film kojima se potpuno preputate. Uporedite ta oseanja sa onim to ste osetili kada
vas hvale - sa oseanjem koje, u sutini, potie od samovelianja, od
samouzdizanja, to su tzv. spoljanja oseanja, dok oseanja druge, vrste potiu
od samoostvarenja - to su oseanja due.

Razmotrite sada vaa oseanja prilikom nekog uspeha, kada neto postignete,
pobedite u nekom takmienju, dobijete neku opkladu ili se istaknete u nekoj diskusiji.
Uporedite ova oseanja sa radou koju oseate, na primer, kada ste zaista zadovoljni
neim to radite, radom koji vas potpuno ispunjava, kome se preputate svim svojim
biem. Prva oseanja dolaze spolja, a drugo iznutra, kao oseanje due.

Jo jedno poreenje: setite se ta ste oseali kada ste u rukama imali mo, kada
ste bili naredbodavac i kada su drugi gledali u vas, spremni da vas posluaju, kada ste
bili popularni. Ovom oseanju suprotstavite oseanje intimnosti, ispunjenosti koju ste
osetili kada vam je bilo lepo u drutvu nekog prijatelja, ili na nekom bezbrinom i
veselom izletu.

Na ovoj taki, pokuajte da shvatite pravu sutinu oseanja koja dolaze spolja,
ne iz samoostvarenja, ve od samouzdizanja. To nisu prirodna oseanja - njih su
stvorili vae drutvo i kultura, da bi vas uinili produktivnim i drali vas pod
kontrolom. Ta oseanja ne daju vam nikad takvu ispunjenost i sreu kao kada vas
zadivi priroda, kada uivate u drutvu prijatelja, ili u radu kome se preputate.
Oseanja koja vam je nametnulo drutvo usmerena su na to da izazovu opijenost
sobom i kao rezultat javlja se... praznina.

Posmatrajte tok svoga dana ili itavih nedelju dana i razmislite: za koliko
aktivnosti koje ste obavili ili uestvovali u njima moete rei da su bile imune od
veite elje za isticanjem, za uzbuenjima, od tenje da osvojite panju, aplauze,
slavu, popularnost, uspeh ili mo?

A sada pogledajte ljude oko sebe. Nalazite li meu njima jednu jedinu osobu
koja nije u potrazi za tim prizemnim zadovoljstvima, koja nije podjarmljena njima,
koja nije alava i sebina, koja svesno ili nesvesno ne provodi ni trenutak svog
postojanja u traenju svega toga?

Kada sve to sagledate, shvatiete kako se ljudi upinju da osvoje svet, ivei
potpuno praznim ivotom, uz ishod potpunog gubljenja svoje due.

Da zakljuimo jednom parabolom na ovu temu. Grupa turista udobno sedi u

autobusu i putuje. Kraj njih promiu jezera, planine, livade i reke. Ali zavese na
prozorima su sputene i oni, ne znajui ta je van autobusa, itavo putovanje provode
u raspravama ko zasluuje da sedi napred, ko je najprivlaniji ili uiva najvei ugled
meu njima, i tako dalje, a onda... putovanje se okonava.
 2.

Ako neko doe meni i ne mrzi oca svojega i mater i enu i decu i brau i sestre

pa i ivot svoj ne moe biti moj uenik.

Lk. 14,26

Paljivo gledajte oko sebe i videete nesreu koja vlada u svetu, oko vas i u
vama. ta je uzrok tome? Moda ete rei: usamljenost, potlaenost, ratovi, beda,
pokvarenost, ateizam... ali greite. Samo jedan je uzrok vaskolike nesree - lana
ubeenja kojih se drite, ubeenja toliko rairena i ukorenjena, tako vrsto
utemeljena, da nikad niste ni pomislili kako bi trebalo raspravljati o njima. Zbog
takvih naopakih ubeenja vidite svet i same sebe u iskrivljenoj perspektivi. Vae
mentalne eme tako su ubedljive, a pritisak drutva kome ste izloeni toliko je
snaan, da ste bukvalno duni da gledate svet oko sebe na taj naopak nain. Nema
vam spasa, ba zato to nikad i ne posumnjate da kratkovido gledate na svet, da je va
nain razmiljanja moda nakaradan i izopaen, i da su vaa ubeenja u osnovi lana.

Osvrnite se jo malo oko sebe, ne biste li moda pronali jednu jedinu osobu
koja je autentino srena, osloboena strahova, nesigurnosti, napetosti i briga - ako
imate sree, otkriete jednu u sto hiljada.

Ovo bi trebalo da vas navede da s rezervom gledate na programiranost i

ubedenja zajednika vama i ljudima oko vas. Meutim, vi ste takoe programirani da
ivite bez sumnji, bez suvinih dilema, programirani da verujete u stavove koje vam
je usadila vaa tradicija, kultura, drutvo i religija. I, ako ne nalazite da ste sreni,
dresirani ste da oplakujete same sebe, umesto da okrivite svoje uzore, predrasude,
kulturna i nasleena ubeenja.
 Da bi situacija bila jo traginija, tu je i injenica da su mnogi meu nama do te
mere bili izloeni pranju mozga, da nisu ak ni svesni da su nesreni - kao ovek koji
sanja, ne znajui da samo sanja.

Koja su ta lana ubeenja koja nam blokiraju put ka srei? Evo nekih.

Prvo: ne moete biti sreni ako nemate sve ono za ta ste vezani i to smatrate
tako dragocenim.

Suta la. Ne postoji ni jedan trenutak u vaem ivotu u kome nemate sve to je
potrebno da biste bili sreni. Vaa nesrea potie od toga to usmeravate svoju panju
na ono to nemate, umesto na to to u odreenom trenutku imate.

Druga lana ideja: srea je negde u budunosti.

Netano. Sreni ste tu gde ste, i ba u ovom asu; ali vi to ne znate, jer su vas
lana ubedenja i naopako vienje sveta zaaurili u strepnje, nespokojstva, veze i
sukobe, nainivi od vas odgovornu pedalu u igrama za koje ste programirani, i pri
tom vas ubedili da morate uestvovati u njima. Kada biste bili kadri da vidite itavu
tu farsu s nalija, otkrili biste da ste sreni a da to i ne znate.

Jo jedno lano ubeenje: srea se postie ako ovek uspeno manipulie

situacijama i ljudima koji ga okruuju.

Nije istina. Ljudi glupavo rasipaju ogromnu energiju da bi rekonstruisali

svet. Ako je vaa sudbina da menjate svet, u redu - samo napred, menjajte ga, ali
nemojte da uobraavate kako e vas to uiniti srenim. Ono to vas ini srenim ili
nesrenim nisu svet i ljudi oko vas, ve samo misli u vaoj glavi. Koliko je zaludno
traiti orlovske gnezdo na dnu okeana, toliko je zaludno traiti sreu u spoljnom
svetu. Ako zaista elite sreu, ne rasipajte energiju traei sredstva protiv svoje
elavosti, ili trudei se da oblikujete miiavo telo, ili menjajui kuu, posao, branu
vezu, stil ivota ili ak sopstvenu linost. Kada biste moda i uspeli da promenite sve
te stvari, da svoj izgled uinite privlanijim, svoju linost kompleksnijom, da naete
lepi ambijent za svoj ivot, itd., da li ste pomislili kako biste moda, uprkos svemu
tome, ostali nesreni? Najskrivenijim delom svoga bia vi znate da je to istina, ali
svejedno i dalje razbacujete snagu i energiju u potrazi za neim to vas (a to ve
unapred znate) ne moe trajno usreiti.

Evo jo jednog lanog ubeenja: sreni smo kada nam se sve elje ostvare. Jo
jedna neistina. U stvarnosti, ba su te elje i veze ono to vas ini napetim,
frustriranim, nervoznim, nesigurnim i uplaenim. Sastavite spisak svih svojih veza i
elja, i pored svake dopiite: U dubini svoga bia znam, ak i kad bi mi se to
ispunilo, ne bih mi se ostvarila trajna srea. Razmislite o istinitosti ove tvrdnje.
Ispunjenje neke elje moe nam najvie dati munjevitu opijenost, kratkotrajnu radost,
ali tako neto ne treba brkati sa sreom.

ta je onda srea? Malo je takvih koji mogu da odgovore, a niko od njih ne

ume to izraziti reima. Jer, srea ne moe da se iskae. Da li biste mogli da opiete
svetlost ljudima koji su itav ivot proveli u mraku? Ili da opiete stvarnost nekome
ko samo sanja? Spoznaj svoj mrak i on e nestati - tada e saznati ta je svetlost.
Spoznaj svoje komare onakve kakvi zaista jesu i oni e ieznuti, a ti e se
probuditi u stvarnost. Spoznaj svoja lana ubeenja i ona e se izgubiti - samo na taj
nain okusiete ta je srea.

Kad ljudi tragaju za sreom na naopak nain, zato ne pokuaju da razjasne

sebi svoja lana ubeenja? Kao prvo, zato to ih nikad ne vide kao lana; ne vide ih
ak ni kao ubeenja, ve bukvalno kao injenice, kao objektivnu stvarnost, toliko su
duboko zaglibljeni u svoju programiranost. Drugo, zato to su prestravljeni idejom da
bi mogli da izgube jedini svet koji poznaju - svet elja, veza, strahova, drutvenih
pritisaka, napetosti, ambicija, strepnji, krivice; svet s bljeskovima uitka, olakanja i
opijenosti koje stvari u njihovom svetu mogu da im prue. Pokuajte da zamislite
oveka koji se uasava da izae iz svog komara zato to je, na kraju krajeva, to
jedini svet koji on poznaje - i eto vam fotografije vas i ljudi koji vas okruuju.

Ukoliko elite da dostignete trajnu sreu i spokojstvo, morate biti spremni da

odbacite oca, majku, pa ak i sopstveni ivot, i da kaete zbogom svemu to
posedujete. Na koji nain? Ne bukvalnim odbacivanjem svekolike stvarnosti od koje
je sazdan va ivot (jer biste uvek ostali vezani za ono to ste na silu odbacili), ve
sagledavi sve to kao privid, to stvarno i jeste. Ako se tako postavite, bez ikakvog je
znaaja da li ete odbaciti te stvari ili ne - one gube svoju mo nad vama, svoju
sposobnost da vas povrede, i vi se najzad budite iz svojih snova, iz mraka, iza vas
ostaju svi vai strahovi, sva vaa nesrea.

Odvojite ipak neko vreme i potrudite se da ogoljeno sagledate, kakve stvarno

jesu, stvari za koje pokuavate da se zakaite, sva ta privienja koja vam s jedne
strane pruaju omamljenost i uitak, ali i nesigurnost, patnje, napetost, strepnju i
nesreu.

Otac i majka - privid; ena i deca, braa i sestre - privid; sve to posedujete -
privid; va sadanji ivot - privid; bilo koja stvar za koju ste vezani i koja, po vama,
jedina moe da vas usrei - privid.

Na toj taki odbaciete majku i oca, enu i decu, brau i sestre, kao i sopstveni
ivot sa svim dobrima - prestaete da se kaite i vezujete za sve ove stvari, i tako ete
ponititi njihovu sposobnost da vas povrede. Na toj taki, najzad, doiveete to
tajanstveno stanje koje se ne moe opisati niti izraziti: uronjenost u sreu i duevni
mir, i shvati ete koliko je istinito da se svakome ko odbije da se grevito dri majke,
oca, ene i dece, brae i sestara, zemlje ili kue... stostruko vraa, i on konano stupa
u veni ivot.
 3.

I koji hoe da se sudi s tobom i koulju tvoju da uzme,

podaj mu i haljinu; i ako te ko potera jednu milju, idi sa njim dve.

Mt. 5,40-41

Ako razmotrite nain na koji ste konstruisani i na koji funkcioniete,

otkriete da je u va mozak ubaen kompletan program, sa itavom serijom zahteva
koji vam govore kako bi trebalo da se odvijaju stvari u svetu oko vas, kakvi bi trebalo
da budete i, samim tim, ta bi trebalo da elite...

Ko je odgovoran za tu programiranost?

Svakako niste vi - niste vi utemeljili te osnovne elemente kao to su vai

prohtevi, elje, takozvane potrebe, vae vrednosti, ukusi, stavovi, navike. Vai
roditelji, drutvo u kome ste ponikli i u kome ivite, va kulturalni ambijent, religija,
va osobeni izgled, odgovorni su za operativne sheme kompjutera koji je usaen u
vama.

Sve u svemu, bilo da ste mladi ili stari, nezavisno od pravca u kome se kreete,
taj komjuter hoda zajedno s vama, aktivan i delotvoran u svakom svesnom trenutku
vaeg dana, i ultimativno zahteva od ivota, drugih ljudi ili vas, da zadovoljite
njegove potrebe.

Kada je njegovim zahtevima udovoljeno, kompjuter vam doputa da budete

spokojni i sreni; u suprotnom - ak i ako nimalo niste krivi zbog toga - kompjuter
budi u vama negativne emotivne reakcije koje vas pune bolom i patnjom.

Ako se, na primer, ljudi ne ponaaju prema oekivanjima vaeg kompjutera, on

izaziva u vama oseanja frustracije, besa i gorine. Ili, kada izgubite kontrolu nad
dogaajima, kada se budunost ukazuje nesigurnom, va kompjuter ini da osetite
napetost, strepnju, zabrinutost. Vi onda troite mnogo energije da biste nekako
prevazili ta negativna oseanja. I uglavnom uspevate u tome, ali samo tako to jo
vie produbljujete tenju da rekonstruiete svet oko sebe, sve da bi zadovoljili
zahteve svog kompjutera. Tako sebi obezbeujete mrvice privremene sree.
Privremene, jer u svakom trenutku moe iskrsnuti neka nova nezgoda (voz kasni,
telefon se blokira, pismo ne stie na vreme), bilo ta suprotno programiranim
predvianjima vaeg kompjutera, koji onda vraa stvar na poetak, sa svojim
neudovoljenim zahtevima.

I tako ivite prilino munom egzistencijom, neprestano pod pritiskom stvari i

ljudi oko vas, veito teei da prilagodite sve te ljude i stvari naredbama svog
kompjutera, da biste s vremena na vreme mogli da uivate u trenucima spokojstva
koje vam se prua, tj. u kratkim pauzama kada va kompjuter miruje sa svojim
programima.

Postoji li neki izlaz?

Da, postoji. Sigurno je da ne moete zagospodariti svojom uslovljenou za

kratko vreme. Moda vam to nikad nee uspeti. Ali to nije toliko vano. Pokuajte
ovako: zamislite da ste se nali u neprijatnoj situaciji ili u drutvu neke vama
neprijatne osobe. Videete kako va kompjuter smesta stupa u akciju, navodei vas da
izbegnete ili promenite takvu situaciju. Meutim, ako nita ne uinite u tom pravcu,
on insistira jo jae, i ubrzo ini da osetite razdraenost, zebnju, krivicu ili ko zna
koje drugo negativno oseanje.

Ali, ukoliko nastavite da razmiljate na temu nezgodne situacije ili neprijatne

osobe, uvideete da negativne emocije u vama ne potiu od njih. Situacije i ljudi, u
sutini, idu svojim putem, one su to to jesu, dobre ili loe. Va kompjuter je taj koji,
na osnovu svojih programa, izaziva vae negativne reakcije u kontaktu s njima.

Ovo ete jo bolje shvatiti kad vam postane jasno da neka druga osoba, s
drukijim programom od vaeg, u dodiru sa istim situacijama ili osobama moe
reagovati sasvim spokojno, ili je one ak mogu uveseljavati.
 Nemojte se zaustaviti u razmiljanju sve dok ne doete do sledee istine: jedini
razlog to i vi ne reagujete tako spokojno ili veselo je u tome to va kompjuter slepo
insistira da rekonstruiete stvarnost, kako bi se prilagodila njegovim programima.

Posmatrajte sve te stvari sa distance i videete kakav e se udesan preobraaj desiti

u vama.

Kada konano shvatite ovu istinu i trajnije spreite svoj unutranji kompjuter
da u vama budi negativne reakcije, moi ete da preduzmete svaku akciju za koju se
oseate sposobnim - da izbegnete neprijatnu situaciju ili zaobiete osobu koja vas
nervira, kao i da, recimo, pokuate da ih promenite; moete se suprotstaviti, da bi se
potovalo vae pravo i pravo drugih ljudi; moete ak primeniti i fiziku silu.

Ali sve to moete preduzeti tek kada zagospodarite svojom emocionalnom

pometnjom, jer e tada vae ponaanje biti plod smirenosti i ljubavi, umesto
neurotine elje da uutkate kompjuter u sebi ili se prilagodite njegovim programima.
I tako, najzad ete se otarasiti negativnih oseanja kojim vas je punio.

Tada ete shvatiti koliko je duboka mudrost u izreci: I koji hoe da se sudi s tobom i
koulju tvoju da uzme, podaj mu i haljinu; i ako te ko potera jednu milju, idi sa njim
dve.

Na ovoj taki, postae vam jasno i oigledno da istinska prinuda ne dolazi od

onoga koji hoe da te izvede na sud, ve od despota koji vas tera ropski da mu sluite,
unutranjeg kompjutera koji svojim programima unitava bezbrinost i spokojstvo
vaeg duha, kad god objektivne okolnosti u spoljnom svetu ne odgovaraju njegovim
zahtevima. Ali, ba zbog te prinude, koja izvire iz vae uslovljenosti, vi imate snanu
potrebu da se oslobodite.

Samo pod tim uslovima iskusiete unutranju slobodu koja je jedini prihvatljivi
podstrek za bilo kakvu socijalnu revoluciju, jer vas tada snano oseanje (ak strast)
koje se na prizore drutvenih nepravdi budi u vaem srcu, podstie da uinite neto
konkretno. A to ne izvire vie iz vae uslovljenosti ili vaeg 'ega', ve iz objektivne
realnosti.
 4.

A on se snudi zbog ove rei i otide alostan,

jer bejae vrlo bogat.

Mk. 10,22

Da li vas je ikad uzdrmalo oseanje kako ste predodreeni da budete nesreni, i

da e zato, ta god preduzeli u pravcu dostizanja sree, svi napori biti osueni na
propast? Kao kada biste nahranili kompjuter matematikim formulama, da bi svaki
put pobesneli kada mu zatraite da vam pokae ekspirove stihove! elite li sreu?
Ono to vam je potrebno nije napor, ak ni dobra volja, nisu to ni iskrene elje -
potrebna vam je samo precizna svest o sopstvenoj programiranosti.

Eto kakav je preokret nastao: pre svih ostalih, vaa okolina i kultura nauili su
vas da verujete kako ne moete biti sreni bez odreenih ljudi i odreenih stvari.
Pogledajte oko sebe - na sve strane ljudi koji uistinu baziraju sopstveni ivot na slepo
utemeljenoj pretpostavci da je bez odreenih stvari (recimo novca, moi, uspeha,
dobrog glasa, ljubavi, prijateljstva, duhovnog uzdizanja, Boga) nemogue biti srean.
Kad smo ve kod toga, koja je vaa formula?

Kada jednom progutate pilulu linog ubeenja, u vama se prirodno javlja strast
prema odreenoj osobi ili nekoj stvari, za koje ste uvereni kako su vam neophodni da
biste bili sreni. Zato ulaete silnu energiju i trud da se to vre veete za te, vama
tako dragocene objekte, kada ste ih se konano doepali; istovremeno, morate da
uloite odreen napor kako biste otklonili svaku mogunost da ih izgubite. To vas
osuuje na veliku emocionalnu zavisnost, jer su objekti za koje ste se vezali nad
vama zadobili mo da drhtite kada ih osvojite, da vas dre u napetosti kada ih nemate,
da se osetite mizerno kada vam se desi da ih izgubite. Zaustavite se sada na trenutak i
zgrozite se nad beskonanom listom veza iji ste zatoenik i rob postali. Dovoljno je
da mislite na konkretne osobe i stvari, ne na apstraktne pojmove.

Od trenutka kada se upetljate u ovu mreu zavisnosti, vi usmeravate sve svoje

snage, u svakom trenutku svog ivota, da drukije rekonstruiete svet oko vas, ne bi li
vam to obezbedilo osvajanje objekata za koje ste vezani. Ali to vremenom postaje sve
stresnije i ostavlja vam sve manje snage da se upustite u stvarni ivot, da ivite punim
pluima. Povrh svega, to je veoma teak zadatak, u ovom svetu koji se neprestano
menja i izmie svakoj naoj tenji da ga kontroliemo.

I tako, umesto maksimalno ostvarenog ivota, nalazite sebe osuene na ivot

prepun frustracija, strepnji, nesigurnosti, razoaranja. Svakako, u kratkotrajnim
intervalima svet poputa pred vaim naporima i prilagoava se vaim eljama - i vi
ste onda privremeno usreeni. Ili, bolje reeno, doivljavate bljesak uitka koji u
sutini nije srea, jer se iza toga krije strah da e taj svet stvari i osoba koji ste s
tekom mukom prilagodili svojoj meri, iznenada izmaknuti vaoj kontroli i ostaviti
vas na cedilu; a to je ono to se neumitno deava, pre ili kasnije.

Ima jo jedan detalj na koji treba obratiti panju - kad god vas obuzmu
zabrinutost i strah, to je samo zato to moete izgubiti ili ne dostignuti objekat za
koga ste vezani. Zar nije tako?

Kad god vas obuzme ljubomora, zar to nije zato to bi neko mogao da utekne s
dragocenim objektom za koji ste se zakaili? A sav va bes - zar ne potie gotovo
uvek od injenice da je neko stao izmeu vas i objekta koji vam je potreban? Zar ne
vidite kako lako postajete paranoini kada se pojavi i senka pretnje da e taj objekat
biti ugroen - vie niste sposobni da realno rasuujete, poinjete naopako da gledate
svet oko sebe. Nije li tako?

I kad god osetite zamor od svega, zar to nije zato to ne uspevate da u

odgovarajuoj meri dostignete ono za ta smatrate da e vas usreiti ili za ta ste
posebno vezani? A kada ste depresivni i ojaeni, razlog za to svakome je oigledan:
ivot vam ne prua ono bez ega (po vaem ubeenju) ne moete biti sreni.
 Svako negativno oseanje koje se javlja u vama skoro uvek je direktna
posledica vae vezanosti za neto.

Tako otkrivate da ste negativno odreeni svojim vezama, i svi vai napori da
dostignete sreu samo pojaavaju taj negativni naboj u vama. Nalazite se u totalno
apsurdnoj situaciji. Tragedija lei u injenici da je svako od nas indoktriniran kako je
to jedini sistem da bi se dolo do sree. Meutim, to je metod koji nepogreivo
proizvodi strepnju, zabrinutost, razoaranja i patnje. Teko da se ikome od vas ikada
ukazala sledea istina: da bismo bili autentino sreni, neophodno je samo otkloniti
svoju uslovljenost, otarasiti se svake veze koja nas ini zavisnim.

Kada se ljudi suoe sa tako oiglednom istinom, postaju plen uasavanja nad
mogunou patnje koju bi morali da pretrpe prilikom pokuaja da se oslobode svih
svojih veza. Meutim, to uopte nije tako bolno. Naprotiv, oslobaanje od veza moe
postati vrlo prijatna operacija ako se ne koristi tehnika snage volje ili odricanja, ve
samo tehnika sagledavanja - potrebno je samo otvoriti oi da biste videli kako vam u
sutini nije potreban nijedan objekat za koji ste vezani; otvoriti oi da biste videli
kako ste od samog poetka uslovljeni, kako ste pretrpeli pranje mozga iji je jedini
cilj bio da vas ubedi da ne moete biti sreni bez odreene osobe ili stvari. Prisetite se
svojih duevnih muka, ubeenosti da nikada vie ne moete biti sreni, kada ste
izgubili neku stvar ili osobu koje su vam izgledale tako neophodne. Ali ta se zatim
desilo? Prolo je vreme, i vi ste nauili da sasvim dobro isplivate iz toga, zar ne? To
bi trebalo da vas uini opreznim kada su u pitanju vaa ubeenja, da uoite prevaru u
kojoj ivite, zahvaljujui svojoj uslovljenosti.

Veza nije konkretna injenica - to je samo vae ubeenje, fantazija vaeg duha,
prelomljena kroz vau uslovljenost. Da se ta fantazija nije uselila u va duh, veze ne
bi bilo - voleli biste ljude i stvari i duboko biste uivali u njima, ali bez te bolesne
fiksacije, uivali biste duhom koji je osloboen veza koje samo sputavaju.

Da li uistinu postoji drugi nain da bi se stvarno uivalo u neemu? Izvrite

smotru svih svojih veza, i svakoj osobi ili stvari koja vam padne na pamet
pokuajte da kaete: Ja u sutini nisam vezan za tebe - potpuno je iluzorno moje
ubeenje da bez tebe ne mogu biti srean. Ponavljajte ovo iz sveg srca i videete
kakva e se promena odigrati u vama: Ja u sutini nisam vezan za tebe - samo sam
obmanjivao sebe, ubeen da bez tebe ne mogu biti srean.
 5.

Lake je kamili kroz iglene ui proi

negoli bogatome u Carstvo Boije ui.

Mk. 10,25

ta treba uiniti da bi se dostigla srea? Nita - nema niega to bi vi ili bilo ko

drugi mogli da uinite. Zato? Iz jednostavnog razloga to ste danas u sutini ve
sreni. Kako se moe osvajati neto to ve imate? Ako je tako, zato vam nikada ne
polazi za rukom da uivate u toj srei koja je ve vaa? Zato to va duh stvara
teskobe na svakom koraku. Izbacite ove teskobe iz svoga duha i srea koja je oduvek
bila u vama smesta e procvasti.

Kako da se oslobodite nesree? Pokuajte da otkrijete i do kraja analizirate

razloge te nesree - ona e tada ieznuti.

Na ovoj taki, ako produbite svoje istraivanje, videete da postoji samo jedna
stvar koja proizvodi teskobu, a zove se kaenje. ta znai kaenje? To je
emocionalno stanje izazvano ubeenjem kako bez odreene osobe ili stvari ne moete
biti sreni. U tom emocionalnom stanju vidljiva su dva elementa, pozitivan i
negativan. Pozitivni je sainjen od onog bljeska naslade i opijenosti, onog ushienja
koje doivljavate kada vam poe za rukom da dosegnete objekat za koji ste se
zakaili.

Negativni element sazdan je od oseanja ugroenosti i napetosti koje uvek prati

kaenje za neto. Zamislite nekog zatoenika u koncentracionom logoru koji konano
dobija svoj komad hleba: jednom rukom prinosi hleb ustima, dok ga drugom titi od
ostalih logoraa koji stoje oko njega, spremni da mu ga oduzmu pri prvom znaku
njegove nepanje. Ovo je prava slika osobe koja je rtva kaenja.

Sutinska priroda kaenja ini vas ranjivim na emocionalnu uznemirenost i ono je

uvek tu, da razori va unutranji mir. Kako se onda moe pomisliti da bi neko ko je
tako opsednut mogao da ue u okean sree koji se zove Carstvo Boije? To je ba kao
kad bi kamila prola kroz uice jedne igle!

Tragedija kaenja je u tome to ono proizvodi nesreu ako se ne dosegne

eljeni objekat. Meutim, ak i kada se taj objekat dosegne, to vam ne daje eljenu
sreu, ve samo kratkotrajnu opijenost, za kojom odmah sledi umor, a zatim strepnja
da ne izgubite objekat za koji ste zakaeni.

Rei ete: Zar ne mogu nijednu vezu da sauvam? Kako da ne - moete ih

sauvati koliko god vam drago. Ali za svaku ete platiti odreenu cenu nesree.
Takva je priroda kaenja, jer ak i kada biste u jednom danu uspeli da zadovoljite sve
za ta ste vezani, a ostane vam jedna jedina stvar nezadovoljena, to bi bilo dovoljno
da vam stvori teskobu u dui i uini vas nesrenim. Nikada se ne moe dobiti bitka
protivu veza. Zar postoji voda bez vlage? Tako ne postoji kaenje bez nesree. Jo
nije roen taj koji bi otkrio formulu kako da se sauvaju objekti kaenja bez borbi,
strepnji, briga i, pre ili posle, neuspeha.

Samo je jedan put da ovek prevazie zavisnost od veza - odbacivanje.

Nasuprot ustaljenom miljenju, to uopte nije teko. Sve to treba da uinite je da
ozbiljno sagledate i shvatite istine koje u vam nabrojati.

Prva istina: vi se slepo drite lanog ubedenja da bez odreene osobe ili stvari
ne moete biti sreni. Analizirajte sve svoje veze, jednu po jednu, i uvideete lanost
takvog ubeenja. Moda se pojavi otpor u vama, ali u trenutku kada zaista shvatite
ovu istinu, desie se neposredna promena na planu emocija. U tom trenutku vae
kaenje i zavisnost izgubie svaku snagu i vlast nad vama.

Druga istina: ako nauite da uivate u stvarima tako to neete dozvoliti sebi da
im robujete, odbivi da verujete u lano ubeenje kako bez njih ne moete biti sreni,
potedeete sebe svih borbi i napora da ih zatitite i sauvate. Da li vam se uopte
desilo da sauvate sve objekte za koje ste bili vezani, a da pri tom niste bili primorani
da se odreknete bar jednog od njih? Meutim, ako se oslobodite veza i gledate na njih
bez posesivnosti, znatno vie uivate u njima, jer tada niste u sukobu sa samim
sobom, spokojni ste i neugroeni.

Trea i poslednja istina: ako nauite da uivate u mirisima hiljadu cvetova,

nee vam se vie desiti da se kaite i vezujete samo za jedan od njih, ili da patite kada
vam ne uspe da uberete taj jedan jedini cvet koji vam nedostaje. Ako nalazite
zadovoljstvo u hiljadu razliitih stvari, nedostatak jedne od njih proi e neopaeno i
nee ugroziti vau sreu. Ali ba vas kaenje i zavisnost od odreenih stvari
spreavaju da razvijete iri i raznovrsniji ukus prema svemu to vas okruuje.

U svetlosti ovih triju istina nema takvog kaenja koje bi se odralo. Ali ta
svetlost mora neprekidno da zrai da bi bila efikasna. Kaenja i vezanost bujaju samo
u mraku iluzija.
 6.

Lisice imaju jame i ptice nebeske gnezda;

a Sin oveiji nema gde glavu zakloniti.

Mt. 8,20

Preimo sada na analizu greke koja se mnogima deava u odnosima sa

blinjim, kada pokuavamo da stvorimo vrsto uporite u veito promenljivoj struji
ivota.

Mislite na osobu iju ljubav elite da osvojite. elite da joj postanete vani?
Hoete da budete jedini za nju? Hoete da se ta osoba zainteresuje za vas i upusti se u
trajnu vezu s vama? Ako je tako, dobro otvorite oi: vi nerazumno pozivate tu osobu
da vas prihvati u ekskluzivnom smislu, pozivate je da ogranii vau slobodu prema
svom nahoenju, da kontrolie vae ponaanje, vae planove, va razvoj - sve to
iskljuivo za dobrobit njenih interesa. To je kao kada bi vam ta osoba rekla: Ako
eli da bude jedino bie za mene, mora da se podvrgne mojim uslovima, jer od
trenutka kada prestane da zadovoljava moja oekivanja, prestae da bude jedino
bie za mene. Vi ste hteli da budete jedini toj osobi, zar ne? Automatski morate da
platite cenu gubitkom svoje slobode - morate da pleete u ritmu koji vam namee ta
osoba, isto kao to oekujete da drugi pleu u vaem ritmu, ako ele da budu jedini za
vas.

Upitajte se sada vredi li platiti tako visoku cenu za ono to zauzvrat dobijate.
Zamislite kako govorite toj osobi iju ljubav traite: Ostavi mi slobodu da budem
onakav kakav sam, da mislim svojom glavom, da idem za sopstvenim ukusima i
tenjama, da se ponaam na nain koji mi najvie odgovara. Traei tako neto, vi
traite nemogue. Kada zahtevate od nekoga da budete jedino bie za njega, to
sutinski znai kako treba ozbiljno da se potrudite ne bi li uinili sebe prijatnim toj
osobi. Na toj taki, vi gubite svoju slobodu. Razmiljajte o ovome koliko god vam
volja, ali potrudite se da to i shvatite.

Moe se desiti da na kraju reite: Draa mi je moja sloboda od tvoje ljubavi.

Ako morate da birate izmeu biti s nekim, ali u zatvoru, ili da hodate sami i
slobodni, ta biste izabrali? Sada recite toj osobi: Slobodan si da bude onakav
kakav si - da misli svojom glavom, da ide za svojim ukusima i tenjama, da se
ponaa onako kako ti najvie odgovara.

Kad izgovorite ove rei, desie se jedna od sledee dve reakcije: ili e ih vae
srce odbaciti, i postaete svesni kakvi ste - dakle neko ko se kai za druge i sutinski
ih koristi (tada paljivo analizirajte vae lano ubeenje da ne moete da ivite niti da
budete sreni bez te osobe); ili e vae srce iskreno izgovoriti te rei, i tada, u tom
trenutku, nestae svaka kontrola, svaka obmana, svako iskoriavanje, svaka
posesivnost i ljubomora: Slobodan si da bude ono to jesi - da misli svojom
glavom, da ide za svojim ukusima i tenjama, da se ponaa na nain koji ti najvie
odgovara.

Zapaziete jo jednu stvar: konkretna osoba prestae tada da bude jedina i

najvanija za vas. Ostae vana na isti nain kao to je to zalazak sunca ili neka
simfonija, isto kao to je svako drvo unikat po sebi, nezavisno od senke i plodova
koje vam moe dati. Vaa najdraa osoba nee pripadati iskljuivo vama, ve svima i
svemu, odnosno nikome i niemu - ba kao zalazak sunca ili neko drvo. Ponavljajte
ove rei: Slobodna si da bude ono to jesi... Izgovarajui ih, oslobaate sami sebe
- sada ste spremni za ljubav. Jer, kada se zakaite za bie koje volite, ono to tada
nudite nije ljubav, ve samo lanac koji e okovati ili vas ili to bie. Ljubav moe
postojati samo u slobodi.

Onaj koji stvarno voli nekoga, uvek radi za njegovo dobro, a osnovni elemenat
toga je oslobaanje ljubljenog od strane onoga koji ga voli.
 7.

Tada se razgnevi domain i ree slugi svome:

- Izai brzo na trgove i ulice gradske

i dovedi amo siromahe i bogalje, hrome i slepe.

Lk. 14,21

Mislite o nekoj osobi koja vam se ne svia, osobi koju uglavnom izbegavate,
jer njeno prisustvo budi u vama negativna oseanja. Zamislite da je sada prisutna i
postanite svesni tog negativnog oseanja.

Eto, nali ste se pred nekim ko je siromah i bogalj, hrom i slep.

Sada pokuajte da shvatite sledee: ako pozovete tu osobu, tog ulinog

prosjaka, u svoju kuu, dakle udostojite je svog prisustva, i ona e vam dati poklon
koji nikada ne biste dobili ni od koga od vaih zanosnih i ugodnih prijatelja, koliko
god da su bogati. Ta osoba otkriva vas samom sebi, ona vam razotkriva ljudsku
prirodu. To je neuporedivo otkrie, koje ne moete dobiti ak ni iz Svetih spisa. (Jer,
kakva je korist da znate sve to pie u njima, ako pri tom ne poznajete sami sebe i
ivite ivotom robota?) Istina koju bi vam doneo taj prosjak rastvorila bi i proirila
vae srce sve dok se u njemu ne bi stvorio prostor za svako ivo bie. Moete li
zamisliti lepi poklon od toga?

Sada razmotrite svoju negativnu reakciju i upitajte sebe: Hou li ja biti taj koji
vlada situacijom, ili e ta situacija vladati nada mnom? To je prvo otkrie, za kojim
odmah sledi novo - put koji vodi ovladavanju tom situacijom je gospodarenje nad
samim sobom. Kako se to postie? Potrebno je samo da shvatite da na svetu postoje
ljudi koji, da su na vaem mestu, ne bi negativno reagovali pred osobom koja tako
deluje na vas. Oni bi se osetili odgovornim za tu situaciju, bili bi iznad nje, a ne
podjarmljeni njome kao vi. Ali vaa negativna oseanja ne izaziva, ta konkretna
osoba (kako pogreno zamiljate) ve vaa unutranja uslovljenost - to je tree i
najvanije otkrie. Vidite li ta se deava kada zaista shvatite?

Kad ste doli do ovakvih otkria o sebi, evo vam jednog otkria koje se odnosi
na ljudsku prirodu. Shvatate li da takva osoba koja izaziva negativnu reakciju u vama
nije odgovorna za takvo svoje ponaanje i osobine? Vi moete da pothranjujete taj
negativan stav u sebi iskljuivo ako pogreno mislite da je ta osoba slobodna i svesna,
a samim tim i odgovorna. Ali ko uopte ini zlo pri punoj svesti o tome? To to nas
ini sposobnim da nanosimo bol i da budemo zli nije ni u kom sluaju sloboda ve
slabost, jer nam nedostaje svest i senzibilnost. Onaj ko je stvarno svestan i slobodan,
nije u stanju da grei. Ta sirota osoba koja je pred vama samo je hroma i slepa, a ne
osiona ili pokvarena kakvom je pogreno vidite.

Shvatite ovu istinu, udubite se malo u to, i videete kako se va negativan stav
postepeno menja u ljubaznost i saoseanje. I eto kako se istovremeno stvara prostor u
vaem srcu za nekoga koga ste vi i drugi nalik na vas osudili na ivot skitnice i
bednika.

Sada ete shvatiti da je taj prosjak vama doneo milostinju - proirenje vaeg
srca i oslobaanje vaeg duha.
 8.

Za sud ja dooh u ovaj svet, da vide koji ne vide

i koji vide da postanu slepi.

Jv. 9,39

Kae se da je ljubav slepa. Da li je zaista tako? U stvarnosti, nita na ovom

svetu ne vidi tako otro kao ljubav. Nije ljubav ta koja je slepa, ve veza, zavisnost,
kaenje. Kaenje je, kao to smo videli, stanje u kome neko grabi, grevito se dri
nekog objekta, u lanom ubeenju da je to neophodno za njegovu sreu. Imate li
takve veze, za koje pogreno mislite da ne moete iveti bez njih? Jo jednom ih
pobrojite u mislima, pre nego to preemo na analizu kako vas one ine slepim.

Zamislite nekog politiara koji je ubeen da ne moe biti srean ako ne osvoji
politiku mo - njegova trka za osvajanjem moi otupljuje njegovu senzibilnost za
svaku drugu ivotnu manifestaciju. On s naporom odvaja deli vremena za porodicu i
prijatelje. Istovremeno, on sva ljudska bia vidi iskljuivo kao poluge ili prepreke na
putu ka ostvarenju svoje ambicije. One koji ne predstavljaju ni polugu ni prepreku on
uopte i ne gleda, za njega oni ne postoje. Ako se u toj trci za osvajanjem moi kai i
vezuje i za druge stvari, kao to su seks ili novac, taj jadnik postaje tako ogranien u
svom vienju sveta da se moe smatrati gotovo slepim. A to svi vide. Svi osim njega.

Takvo je duhovno stanje koje vodi odbacivanju Spasitelja, istine, lepote i dobra, jer
nastaje potpuno slepilo za takve stvari.

Zamislite da se nalazite u sali za koncerte gde sluate orkestar u kome snani

udarci po timpanima zagluuju svaki drugi zvuk. Meutim, da biste uivali u nekoj
simfoniji, potrebno je da ujete svaki instrument u orkestru. Da biste zaista dospeli u
stanje koje nazivamo ljubavlju, morate postati osetljivi za jedinstvenost i lepotu svake
pojedine stvari ili osobe oko vas. Teko je rei da voli neto ako to jedva primeuje;
ukoliko vidi samo neke detalje i osobine, iskljuujui sve ostale, to takoe nije
ljubav, jer ljubav ne iskljuuje bilo ta niti bilo koga - ona obuhvata sveukupnost
ivota, slua simfoniju kao celinu, ne samo ovaj ili onaj meu raznim instrumentima.

Zastanite na trenutak da razmotrite kako vaa kaenja amputiraju i ine svaki

va doivljaj jalovim, ba kao to slepo kaenje politiara za mo, ili kaenje
poslovnog oveka za novac ine takve ljude gluvim za sveukupnu melodiju ivota.

Sada pogledajte na sve to sa druge take gledita - ogromna koliina

informacija svakodnevno se obruava na vas, preko vaih ula, preko mree organa u
vaem telu. Od svih tih informacija samo mali deli dopire do vaeg svesnog duha.
To je kao beskrajna koliina informacija koja dolazi predsedniku neke drave - samo
minimalan deo nalazi put do njega, jer neko odvaja samo ono to smatra vanim da
mu se iznese na sto. Ko odluuje ta od svega to vas zatrpava iz spoljnog sveta treba
da dospe do vaeg svesnog duha? Postoje tri glavna filtera: prvi su vae veze; drugi
su vae fiksacije; trei su vai strahovi.

Vae veze: vi neizbeno posveujete panju onome to takve veze unapreuje

ili ih ugroava; ostalo vas ne zanima, kao to krtog i pohlepnog biznismena ne
zanima nita to mu ne donosi dobit.

Vae fiksacije: uzmite nekog fanatika - takvi obraaju panju iskljuivo onome
to potvruje njihova ubeenja, ignoriui sve to ih moe dovesti u sumnju; tako
ete shvatiti ta u vama proizvode fiksacije.

Na kraju strahovi: kada biste znali da ete za nedelju dana biti osueni, to bi
vam do te mere obuzelo duh, da bi iskljuilo svaku drugu misao. To je ono to nam
ine strahovi - oni neodoljivo usmeravaju nau panju na odreene stvari, potpuno
ignoriui sve ostalo. Vi pogreno mislite kako vai strahovi slue da bi vas zatitili,
da su vaa najnepokolebljivija ubeenja napravila karakternu osobu od vas, dok su
vae veze uinile va ivot uzbudljivim i sigurnim. Meutim, uopte ne primeujete
da je sve to samo podiglo zid izmeu vas i ivota.
 Naravno, gotovo je nemogue svesno pratiti svaku pojedinu notu u simfoniji
ivota; ali, ako va duh i ula naue da se otvore, poeete da vidite i reagujete na
stvari onakve kakve jesu, i osetiete kako vas ispunjava harmonija vaseljene. Tada
ete konano osetiti ta je ljubav.

Razmotrite sada sve ovo iz drugog ugla: vi vidite stvari i ljude ne onakve kakvi
su, ve kakvi ste vi. Ako elite da ih vidite onakve kakvi stvarno jesu, morate obratiti
panju na svoje veze i strahove koje te veze izazivaju u vama. Jer, ba te veze i
strahovi odluuju ta treba da vidite, a ta da ignoriete. ta god da vam se ukae,
vaa panja je ve unapred monopolizovana; od trenutka kada je vae vienje postalo
sutinski selektivno, vi imate potpuno iluzornu viziju stvari i ljudi oko sebe. to due
ivite u toj iskrivljenoj viziji, bivate sve vie ubeeni kako je to jedina slika sveta, jer
vae veze i strahovi nastavljaju da vre selekciju svega to dopire do vas, na nain
koji sve vie suava va pogled na svet. Eto ta lei u osnovi vaih fiksacija - unapred
stvorena, nepromenljiva vizija stvarnosti, dok stvarnost, suprotno toj viziji, uopte
nije takva, ve se stalno menja i tee. Proizilazi da svet koji volite i od koga je
sainjen va ivot uopte nije stvaran svet, ve je to svet stvoren u vaem mozgu.

Samo kada se oslobodite svojih ubeenja, strahova i veza koje ih neprestano hrane,
osetiete da ste se oslobodili neosetljivosti koja vas ini tako gluvim i slepim u
odnosu na svet i sebe.
 9.

Pokajte se, jer blizu je Carstvo nebesko.

Mt. 4,17

Zamislite radio-aparat koji prima i emituje samo jednu stanicu, bez obzira
koliko vrteli dugme na njemu; radio na kome ne moete da kontroliete jainu zvuka,
pa se ponekad jedva uje, a ponekad vam pucaju bubne opne od zaglune buke; radio
koji ne moete iskljuiti, koji ponekad sam prekida emisiju zvukova i rei, dok se
ponekad iznenada oglaava i poinje da treti ba kad biste hteli da se odmorite. Ko
bi trpeo takav aparat?

Meutim, kad se vae srce ponaa na tako besomuan nain, vi ne samo to ga

trpite, ve to ak smatrate normalnim i humanim.

Pomislite koliko ste puta bili kidani svojim emocijama, koliko ste puta trpeli
napade besa, depresije, brige, koliko je puta vae srce hrlilo neemu to ne
posedujete, grevito teilo da se zakai za neto to ste zadobili, ili da izbegne neto
to ste odbacili.

eznuli ste za nekom osobom i nali se odbaeni i ljubomorni, ba kad su se

va duh i srce usredsredili na taj jedinstveni objekat, i tako je banket ivota postao
samo pepeo u vaim ustima.

Uvrteli ste u glavu da uspete u nekom takmienju, i mete borbe omeo vas je
da ujete cvrkut ptica - vaa ambicija uutkala je sve glasove oko vas.

Desilo se da ste ugroeni ozbiljnom boleu, ili mogunou gubitka voljene

osobe - i eto kako odjednom niste u stanju da se usredsredite ni na ta drugo.
Ukratko, u istom trenutku kada prihvatite da neko kaenje pusti korenje u vama, ta
udesna tvorevina kakvo je ljudsko srce postaje nalik na mrtvu stvar.

Ako hoete da popravite svoj radio-aparat, morate da prouite elemente

elektrotehnike. Ako hoete da obnovite svoje srce, morate ozbiljno razmotriti etiri
oslobaajue istine. Prethodno odaberite kaenje koje vam zadaje najvie briga, neto
za ta ste posebno vezani, ili neto o emu matate i ve dugo eznete za tim, a onda
prouite sledee etiri istine.

Prva istina. Morate odabrati izmeu svog kaenja i svoje sree. Ne moete
imati i jedno i drugo. U trenutku kada postanete plen nekog kaenja, vae srce odbija
da funkcionie kako valja i gubi se vaa sposobnost da ivite spokojnim i radosnim
ivotom, osloboenim briga. Proverite koliko je ovo tano, primenivi to na kaenje
ili vezu koje ste odabrali da sauvate.

Druga istina. Odakle potie vae kaenje? Svakako nije roeno s vama. Ono
potie od jedne lai koju vam je nametnulo vae drutvo i vaa kultura i koju ste
ponavljali sebi - da bez ove ili one stvari, bez ove ili one osobe, ne moete biti
sreni... Ako otvorite oi, videete koliko je sve to lano - na stotine ljudi savreno je
sreno i bez ovih stvari ili osoba ili situacija za kojima vi jurite, jer, po vama, ne
moete drukije. Ali morate odabrati: ili vae veze, ili srea i sloboda.

Trea istina. Ako hoete da ivite punim ivotom, morate u sebi razviti oseaj
za perspektivu - ivot je neuporedivo iri od tih mizernih gluposti za koje se kai vae
srce i kojima ste dozvolili da vas tako duboko uzdrmaju. Gluposti, rekao sam - jer,
ako dovoljno dugo budete iveli, sigurno e doi dan kada e sva ta kaenja izgubiti
svoj znaaj, tako da ih vie neete ni pamtiti. Vae iskustvo moe to da potvrdi -
danas teko i da se seate sitnih nevolja koje su vam u prolosti zadavale uasne
brige.

etvrta istina sadri neizbean zakljuak: nema te osobe ili stvari u spoljnom
svetu koja poseduje sposobnost da vas uini srenim ili nesrenim. Jer, samo vi
odluujete da li ete biti sreni, zavisno od toga koliko se u pojedinim situacijama
kaite za objekte od kojih ste zavisni.
 Razmatrajui ove istine, opazi ete da vae srce prua otpor, traei argumente
kojima bi im se suprotstavilo, ili ak odbija da ih uopte razmatra. To znai da jo
niste dovoljno patili zbog svojih veza.

Meutim, moe se desiti da vae srce ne prua vie otpor ovim istinama. Ako je
tako, radujte se: javilo se pokajanje i preobraaj u vaem srcu, a veni ivot, u vidu
smirenosti duhovnog detinjstva, najzad je zakucao na vaa vrata.
 10.

Uitelju blagi, koje dobro da uinim

da imam ivot veni?

Mt. 19,16

Zamislite da ste u pozoritu gde gledate neku operu; usred zanosne arije
iznenada se setite da ste zaboravili da zakljuate automobil. Bojite se za svoj
automobil, ali ne moete ni da izaete iz sale, to vas spreava da uivate u muzici.
Eto savrene slike kako ive mnogi od nas. ivot je zanosna arija za onoga ko ima
ui; ali retka su, veoma retka ljudska bia koja uopte mogu da je uju.

Zato? Zato to su zauzeti oslukivanjem metea koji su u njihov mozak

usadile njihove uslovljenosti i ubeenja. To je primarni razlog; zatim sledi drugi -
njihove veze. Kaenje je glavni ubica ivota. Da bi ste stvarno uli simfoniju ivota,
sva vaa ula treba da se usklade sa svakim instrumentom orkestra. Vi moete uivati
u violinama ili klaviru vie nego u drugim instrumentima, ali to ne umanjuje vau
sposobnost da ujete muziku u celini. Meutim, ako se to pretvori u iskljuivost,
postajete gluvi za ostale zvuke, i slepi ak i za taj instrument koji najvie volite, jer
mu pridajete nesrazmernu vanost u odnosu na njegovo mesto u orkestru.

Pogledajmo sada osobu ili stvar za koju ste se vezali i dali joj mo da vas uini
srenim ili nesrenim. Da biste se usredsredili na osvajanje te osobe ili stvari, i
ustoliili se pred njom u cilju opsesivnog i iskljuivog uivanja, izgubili ste oseaj za
itav ostatak sveta - okamenili ste se. Skupite hrabrost da vidite koliko ste postali tupi
i slepi za sve ostalo, otkako ste postali plen takve zavisnosti.
 Uzmimo da se u vama probudi elja da raistite sve svoje veze. Ali kako to
uiniti?

Odricanje i ukidanje nisu od velike pomoi, jer ako bi se ukinuo neki

instrument u orkestru, to ne bi ponitilo vau iskljuivu ljubav za taj instrument.
Vama je potrebno da shvatite, da postanete svesni, a ne da se odriete. Ako su vam
veze prouzrokovale patnje, to vam ve pomae da shvatite. Ako ste bar jedanput u
ivotu osetili sladak ukus slobode i ivotne radosti koja vam je podarena odvajanjem,
i to pomae da svesno ujete zvuk ostalih instrumenata u orkestru.

Onog dana kada stignete do ove spoznaje, kada nestane vae iskljuivosti,
iveete od trenutka do trenutka, totalno uronjeni u sadanjost, nosei sa sobom tako
malo svoje prolosti da vam duh moe proi kroz uice igle; biete slobodni od
strepnji pred budunou kao ptice nebeske i cvee u polju. I voleete samo ivot,
svim svojim srcem, itavom svojom duom, svim svojim duhom i snagama. Postaete
uronjeni u venu sadanjost. Tada ete u sebi otkriti odgovor na pitanje: Uitelju, ta
treba da uinim da bih zadobio veni ivot?
 11.

I pristupie mu uenici njegovi da mu pokau graevine hrama.

A Isus im ree: - Ne vidite li sve ovo?

Zaista vam kaem: - Nee ostati ovde ni kamen na kamenu koji se nee razmetnuti.

Mt. 24,1-2

Zamislite neku korpulentnu osobu, zadriglu u salo, i pred sobom imate sliku i
priliku onoga u ta moe da se pretvori va duh - obloen salom sve dok ne postane
previe otupeo i lenj da misli, posmatra, istrauje, da izmilja. Gubi svoju bistrinu,
lucidnost i elastinost, da bi postepeno zamro. Pogledajte oko sebe, i videete koliko
ima takvih ljudi: otupelih, zatienih slojevima sala, koji ne trae nita drugo osim da
ne budu uznemireni ili naterani da se razbude.

ta su ti slojevi sala oko due? Sve fiksacije kojima se hranite, sve predrasude
koje ste izgradili o ljudima i stvarima, sve vae navike, sve vae veze. U periodu kada
ste se formirali kao linost, trebalo vam je pomoi da uklonite ove slojeve i
oslobodite svoj duh. Meutim, drutvo u kome ivite i kultura kojom ste hranjeni
bukvalno su vas obloili tim slojevima, i ak vas nauili da to i ne opaate, da ivite
uspavani, i prepustite drugima - ekspertima, vaim politiarima, intelektualcima i
verskim voama da misle umesto vas. I tako zavravate smodeni teinom autoriteta i
tradicije koje nikada niste ak ni podvrgnuli analizi.

Razmotrimo ove slojeve jedan po jedan.

Prvo, vaa vera. Ako ivite kao komunista ili kapitalista, musliman ili jevrej,
ivite na predvidiv i tendenciozan nain - eto prepreke, jo jednog sloja sala izmeu
stvarnosti i vaeg duha, koji ne uspeva vie da je vidi i neposredno dodirne.
 Drugi sloj. Vae ideje. Ako se u pogledu neke osobe fiksirate za neku svoju
ideju, tada ne moete voleti tu osobu, ve samo ideju koju ste stvorili o njoj. Kada
neto kae ili se na odreeni nain ponaa, smesta joj lepite etiketu: Glupaa,
Gnjavator, Grubijan, Apsolutno draesna, itd. Od tog trenutka stvara se zid,
sloj sala izmeu vas i te osobe, jer ete je i sledei put videti na osnovu ovih ideja,
ak i ako se u meuvremenu promenila. Razmislite: nije li bilo tako sa gotovo svim
osobama koje poznajete?

Trei sloj. Vae navike. One su jedan od kljunih elemenata ljudskog bia - da
nema navika, ko zna kako bismo uopte hodali, govorili ili vozili automobil? Ali
navike pripadaju mehanikom nivou ivota - ne bi trebalo da budu ukljuene u
podruje ljubavi ili intelekta. Postoji li neko ko eli da bude voljen iz navike?! Ipak,
kada neko prvi put vidi okean, ostaje zadivljen, ali ribar koji ga po itave dane gleda,
uopte ne poklanja panju njegovoj velianstvenosti. ime to objasniti? Time to smo
stvorili unapred utvrene modele o svim stvarima oko nas i, kada ih ponovo vidimo,
ne vidimo ih u njihovoj iskonskoj sveini, ve u svetu svojih fiksacija. Tako se
ponaamo u odnosu na ljude i stvari, i takvi su odnosi koje uspostavljamo s njima -
bez ikakve sveine, bez iega novog, veito iste ideje, isti putevi kojima se bezbroj
puta prolo - eto plodova navike. Ne umete vie da gledate na drukiji i kreativniji
nain jer, izgradivi mentalni oklop, zadovoljavate se da ukljuite automatskog pilota
u svom duhu i legnete da odremate.

etvrti sloj. Vae veze i strahovi. To je sloj koji je najlake uoiti. Da li se esto
kaite ili strahujete (to je najdalje od ljubavi) u odnosu na osobe ili stvari? U takvim
trenucima odbijate da ih vidite onakve kakve stvarno jesu. Prisetite se neke osobe
koja vam se ne dopada ili od koje strahujete i uvideete koliko je ovo tano.

Shvatate li sada da se nalazite u zatvoru koji su stvorila vaa verovanja, tradicije

vaeg drutva i kulture, predrasude, uzori, veze i strahovi koji potiu iz vaeg
subjektivnog vienja? Zidovi i zidovi okruuju eliju vaeg zatvora, i ini se gotovo
nemogue da ete ikada izai iz njega, kako biste konano stupili u kontakt sa raskoi
ivota, ljubavi i slobode, izvan tvrave u kojoj ste zatoeni.
 Meutim, taj poduhvat ne samo da nije nemogu, ve je lak i ugodan. ta da
uinite da biste se nali na slobodi?

Moete da uinite etiri stvari.

Kao prvo, shvatite da ste okrueni zidovima elije i da je va duh zarobljen.

Retko kome se deava da postane svestan toga, pa ive i umiru zatoeni - kao
konformisti, prilagodili su se zatvorskom ivotu. Neki od njih postaju reformatori i
bore se da poboljaju uslove ivota u zatvoru: za bolje osvetljenje, efikasniju
ventilaciju... Teko je postati buntovnik, revolucionar koji e razvaliti zidove tog
zatvora. Da biste postali revolucionar, morate iskljuivo i pre svega videti zidove
svog zatvora.

Drugo, satima i satima posmatrajte zidove svoje elije - svoje navike, uzore,
veze i strahove - tek tako, bez procenjivanja i osude. Postepeno, videete kako se
raspadaju u paramparad.

Tree, posvetite svoje vreme posmatranju ljudi i stvari koji vas okruuju.
Gledajte (ali stvarno gledajte, kao da prvi put gledate) lice nekog prijatelja, list, drvo,
pticu u letu, ponaanje i postupke ljudi koji vas okruuju. Tako ete ih videti onakvim
kakvi stvarno jesu (ili bar priblino), u sveini karakteristinoj za njih, bez
zamagljenja koja im stvaraju vae ideje i mentalne navike.

etvrti sloj, i najvaniji. Opustite se i posmatrajte kako funkcionie va mozak:

otkriete neprekidni tok misli, senzacija i reakcija. Gledajte itav ovaj tok dugim
pogledima, kao to bi, na primer, gledali reku ili neki film. Zapazi ete da vas
gledanje onoga to je unutar vas mnogo vie obuzima od reke ili filma, i da vam daje
mnogo sveiji oseaj ivota i osloboenosti. U sutini, moete li nazvati sebe ivim
biem ako niste svesni svojih misli i reakcija? Nesvestan ivot, reeno je, nije vredan
da bude proivljen. To se, na kraju krajeva, ne moe ak ni smatrati ivotom, ve
mehanikim postojanjem, kao u robota: san, nesvesnost, smrt - takve stvari ljudi
nazivaju ivotom!

Posmatrajte zato, istraujte, diskutujte, i va duh e oiveti, oslobodie se

naslaga sala i ponovo postati lucidan, iv i aktivan. Zidovi vaeg zatvora e se ruiti,
malo po malo, sve dok od vaeg Hrama ne ostane ni kamen na kamenu, i na vas e se
spustiti blagoslov nesputanog vienja - videete stvari onakve kakve su, dospeete do
neposrednog iskustva Stvarnosti.
 12.

A ti kad ini milostinju, da ne zna levica tvoja

ta ini desnica tvoja.

Mt. 6,3

U milostinji ima neto to je pribliuje srei i svetosti. Nikad ne moete rei da

ste sreni, jer u trenutku kada postanete svesni svoje sree, vi prestajete da budete
sreni. Ono to nazivate iskustvom sree nije srea, ve samo opijenost, ushienje
izazvano nekom osobom, objektom ili dogaajem. Istinska srea nema uzroka. Sreni
ste i taka, bez razloga. Na isti nain, autentina srea ne moe postati predmet
eksperimenta, jer ne ulazi u polje svesnosti - ona je u nesvesnom.

Isto se moe rei i za svetost. U trenutku kada postanete svesni svoje svetosti,
ona se kvari i postaje autokanonizacija. Dobro delo nikada nije tako dobro kao kada
toga uopte niste svesni, kada ste tako zaneseni samom aktivnou da nemate svest o
svojoj vrlini: vaa levica ne zna da desnica ini neko dobro delo. Vi to inite zato to
vam to izgleda kao najprirodnija stvar na svetu.

Zaustavite se na trenutak i razmislite. Sva vrlina koju moete sagledati u sebi

nije u sutini vrlina, nego je neto to ste promiljeno odgajili i razvili. Da je to prava
vrlina, ne biste toliko uivali u njoj, ve ne bi ak ni mislili o tome kao o vrlini.
Primarna osobina svetosti je nedostatak svesti o sebi.

Druga osobina je uzdravanje od napora i nasilja -napor moe da izmeni vae

ponaanje, ali ne i vau linost. Razmislite: napor vam prinosi hranu ustima, ali ne
moe izazvati apetit; moe vas odvesti u krevet, ali ne moe vam pruiti san; moe
vas naterati da otkrijete tajnu nekome, ali ne moe sagledati istinu; moe vas podstai
da nekome date kompliment, ali ne moe proizvesti iskreno divljenje; moe vas
nagnati da sluite, ali nemoan je da izazove ljubav ili svetost.

Sve to moete dostii naporima samo je suzbijanje, nikad autentina promena

i razvoj. Menjanje je iskljuivo posledica svesnosti, i uvek svesnosti.

Postanite svesni svoje nesree i ona e ieznuti - ustupie mesto srei.

Postanite svesni svog ponosa i on e ustupiti mesto samilosti. Postanite svesni svojih
strahova i oni e se rasplinuti - javi e se ljubav. Postanite svesni svojih veza i one e
nestati - javie se sloboda.

Ljubav, sloboda i srea nisu biljke koje moete uzgajati i obnavljati. Ne moete
ak ni znati ta stvarno jesu. Jedino to moete uiniti je da analizirate njihove
suprotnosti i tako uoite njihovo iezavanje.

Trea osobina svetosti je da ne moe biti prieljkivana. Prieljkujete li sreu?

Automatski postajete napeti sve dok je ne dostignete, i neprestano ste u stanju
nezadovoljenosti. A nezadovoljenost i napetost ubijaju svaku sreu koja vam je
obeana. Kada sebi poelite svetost, vi hranite lakomost i ambiciju koje vas ine
egoistinim i praznim - sve drugo samo ne svecem.

Eto neega to treba shvatiti - ima dva naina da se iznutra promenite. Prvi je
sposobnost vaeg ega da vas podstakne da se razvijete u neto drukije od onoga za
ta ste predodreeni, tako da taj ego moe da osvoji hvalospeve. Drugi nain da se
promenite je da sledite mudrost Prirode - zahvaljujui toj mudrosti postajete svesni,
razumete svet oko sebe. To je sve to treba da uinite, preputajui Stvarnosti i
Prirodi da odaberu vrstu, nain i brzinu vae promene.

Va ego je izvrstan tehniar, ali nije kreativan. Prisvaja razne metode i tehnike i
proizvodi takozvane svece - krute, logine, mehanike, beivotne, netolerantne u
odnosu na druge kao i u odnosu na sebe - nasilne ljude, koji su apsolutna suprotnost
svetosti i ljubavi. Priroda nije tehniar - Priroda je kreativna.
 Postaete stvaralac, a ne samo promiljeni tehniar, kada raistite te stvari u
sebi - bez pohlepe, bez ambicije, bez muke, bez takmiarskog duha, bez cilja i elje
za uspehom.

Ono to se trai samo je strasna, lucidna, iva i budna svest o naoj

ogranienosti, gluposti i egoizmu, o svim naim zavisnostima i svim naim mukama.
Promene koje e uslediti nee biti rezultat vaih planova ili napora, ve plod Prirode
koja e pretumbati sve vae planove i elje, tako da u vama nee ostati ni najmanji
oseaj zasluge ili uspeha - vaa levica nee znati ta Realnost ostvaruje vaom
desnicom.
 13.

Budite, dakle, mudri kao zmije

i bezazleni kao golubovi.

Mt. 10,16

Vidite li mudrost u postojanju ptica, cvea, drvea, itave prirode? Ista takva
mudrost aktivna je u nama, da bi inila stvari koje na mozak nikad ne bi mogao - krv
struji u naim venama, srce otkucava, plua se ire i skupljaju, rane zarauju, dok se
na svesni duh bavi drugim stvarima. To je ta prirodna mudrost koju tek danas
otkrivamo u takozvanim primitivnim narodima, kod kojih se sauvala ta iskonska
jednostavnost.

Mi, koji smatramo sebe progresivnijim, razvili smo drugi tip mudrosti -
domiljatost mozga - jer smo otkrili da moemo usavriti prirodu i obezbediti sebi
sigurnost, zatitu i dugotrajan ivot, brzinu i udobnost nepoznate primitivnim
narodima. Sve to zahvaljujui kompletno razvijenom mozgu. Izazov koji je pred
nama sastoji se u pronalaenju bezazlenosti goluba, a da pri tom ne izgubimo
promiljenost zmije.

Kako da to postignemo? Putem vanog zahvata svesti - treba da shvatimo

sledee: kad god se trudimo da pobedimo prirodu tako to joj se suprotstavljamo, mi
sami sebe povreujemo, jer Priroda nije nita drugo nego nae sopstveno bie. To je
kao da se vaa desnica bori s vaom levicom, ili kao da vae desno stopalo gazi po
levom. To su gubitniki zahvati, i vi, umesto da budete ivi i kreativni, blokirani ste u
tom sukobu. Osvrnite se oko sebe - zar to nije stanje najveeg broja ljudi? Mrtvi,
nekreativni, blokirani, jer su u sukobu s prirodom, uvek spremni da dokau sebi kako
mogu da ine suprotno od onoga to im njihova priroda nalae. U sukobu prirode i
vaeg mozga, drite se prirode, jer ako joj se suprotstavite, lako vas moe unititi.
Tajna lei u unapreivanju Prirode u skladu sa Prirodom. Kako dostii tu harmoniju?

Prvo: mislite o nekoj promeni u svom ivotu ili karakteru. Moda ete pokuati
da nametnete ovu promenu sebi, putem napora i prinude, ili elje da postanete ono to
je va ego programirao. To je zmija koja se bori protiv goluba.

Ili se, moda, samo ograniavate na uenje, posmatranje, razumevanje, trudei

se da postanete svesni svoje aktuelne situacije, sa svim problemima, ali bez upinjanja,
bez forsiranja stvari kako bi to zahtevao va ego, ve doputajui da Stvarnost
rukovodi promenama, ne u skladu s vaim planovima, ve sa planovima Prirode. U
tom sluaju postoji savrena saglasnost zmije i goluba.

Razmotrite ipak promene koje elite da ostvarite u sebi, i posmatrajte svoje

ponaanje. Otkriete da ste se olako upustili stazom kanjavanja i nagrada, discipline
i kontrole, propovedi i okrivljavanja, pohlepe i gordosti, ambicije i tatine, ignoriui
put spokojnog prihvatanja, put budne i paljive svesnosti.

Drugo: mislite o svom telu i uporedite ga sa telom ivotinje koja se nalazi u

svom prirodnom okruenju. ivotinja nikad nije napeta osim kada se priprema za
borbu ili uzlet; nikada ne jede niti pije neto to joj moe nakoditi; prua sebi sav
odmor ili aktivnost koji su joj potrebni; ima tano odmeren dodir sa elementima
prirode: vetrom, suncem, kiom, toplotom, hladnoom. Sve je to zato to ivotinja
slua svoje telo i preputa se njegovoj mudrosti.

Uporedite sve to s vaim glupavim lukavtinama Kad bi vae telo moglo da

govori, ta bi vam reklo? Pokazalo bi vam svu vau lakomost, sujetu, ambiciju,
ispraznu elju da se istaknete i dopadnete drugima, sva zastranjenja koja uutkavaju
glas vaeg tela, dok istovremeno slepo hrlite objektima koje vam namee va ego.
Eto, zaista ste izgubili jednostavnost i bezazlenost goluba.

Tree: upitajte se koliko ste u dodiru s Prirodom - sa drveem, zemljom,

travom, nebom, vetrom, kiom, suncem, cveem, ivotinjama i pticama. Koliko
vremena provodite u prirodi? U kojoj ste meri usklaeni s njom, koliko je posmatrate,
koliko se udubljujete, koliko vas ostavlja ushienim, koliko se poistoveujete s njom?
Ako je vae telo predugo odvojeno od prirodnih elemenata, ono sahne, postaje kruto i
lomno, jer je odvojeno od svoje vitalne sredine. Kada ste predugo odvojeni od
Prirode, va duh postaje jalov i umire, jer je iupan u korenu.
 14.

Carstvo nebesko s naporom se osvaja

i podvinici ga zadobijaju.

Mt. 11,12

Uporedite ist i spokojan sjaj rue u pupoljku sa tenzijama i nemirima vae

egzistencije. Rua ima jednu osobinu koja vama nedostaje: savreno je zadovoljna
sobom. Nije, kao vi, od samog roenja programirana da bude nezadovoljna. Nije
oteena ni najmanjom tenjom da bude neto drugo od onoga to jeste, i zato uiva
tu jedinstvenu ljupkost i odsustvo unutranjih sukoba to se u ljudskom rodu moe
videti samo kod mistika i dece.

Razmislite koliko je vae stanje alosno: veito nezadovoljni sobom i eljni da

se promenite, a istovremeno paralizovani nasiljem i netolerancijom usmerenom na
svaki va pokuaj promene. Kakvu god promenu postigli, uvek je praena
unutranjim sukobom - kao kada patite videvi da su drugi postigli ono u emu vi
niste uspeli.

Da li biste bili tako kinjeni zaviu i ljubomorom da ste, kao rua, zadovoljni
onim to jeste, i kada ne bi slepo eznuli da budete ono to niste? Ali vi veito
uporeujete sebe s nekim ko zna vie od vas, ko bolje izgleda od vas, ko uiva veu
popularnost ili ima vie uspeha od vas. Vi neprestano elite da budete vetiji,
dareljiviji, razboritiji; elite da doprete do Boga, da se maksimalno pribliite svojim
idealima.

Podsetite se tune prie o svojim naporima da usavrite sebe - svi su propali, ili
su vam pribavili samo delimian uspeh, koji ste skupo platili borbama i patnjama.
 Sada zamislite da stavljate taku na sve te napore da se promenite, i na svo
nezadovoljstvo sobom. Da li bi vas to moda osudilo na letargiju, pasivno prihvatanje
svega to je u vama i oko vas?

Postoji srednji put izmeu iscrpljujueg samopodsticanja s jedne, i

stagnirajueg prihvatanja s druge strane - put samospoznaje. To nije nimalo lak put,
jer da bi shvatili ko ste, uslov je da prethodno unitite u sebi svaku elju da se
promenite u neto drugo.

Ovo e vam postati kristalno jasno ako uporedite stav naunika koji prouava
ponaanje mrava, bez ikakve elje da ih promeni, sa stavom dresera pasa koji
prouava njihove osobine s ciljem da ih naui odreenoj vebi. Umesto da menjate
sebe, potrudite se da prouite sebe, da analizirate svoje reakcije u odnosu na odreene
ljude i stvari, bez procenjivanja, osude ili elje za promenom sebe - tada ovo vae
istraivanje nee biti selektivno, ve celovito; nee se zavriti krutim zakljucima,
ve e postajati sve otvorenije i aktuelnije. Tada ete otkriti neto udesno u sebi.
Osetiete kao da ste preplavljeni svetlou spoznaje, i doiveete neizreciv
preobraaj.

Da li se u tom trenutku deava promena? Tako je: u vama i u svemu to vas

okruuje.

Meutim, ta promena nije delo vaeg promiljenog i neumornog ega, uvek

spremnog da se bori, sukobljava, primorava, pridikuje, sa svojom netolerantnou i
ambicijama, stvarajui tako napetost, sukobe i otpore izmeu vas i prirode, to
obeshrabruje i iscrpljuje, kao vonja s podignutom runom konicom. Ne - svetlost
spoznaje preobraava va intrigantni i narcisoidni ego, da bi odreila uzde Prirodi u
ostvarenju promene koja se deava kod rue - to nije vetaka promena, ve
blagoslov, neto zdravo, netaknuto vaim unutranjim sukobima.

Poto je svaka promena nasilje, i Priroda tako ini. Ali udesna osobina
nasilnosti Prirode, potpuno razliita od nasilnosti ega, je u tome to se ona ne raa iz
netolerancije i mrnje prema sebi. Nema nikad besa u uraganu koji odnosi sve na
svom putu, kao to nema nasilja u ribi koja prodire svoje mlade, postupajui po
nama nepoznatim zakonima odranja vrste. Kada Priroda unitava, ona to ne ini iz
ambicije, pohlepe, ili linog zadovoljstva, ve iz pokoravanja tajanstvenim zakonima
koji tee dobrobiti celine i sveukupnosti postojanja, iznad preivljavanja i dobrobiti
pojedinih delova.

Takva vrsta nasilnosti raa se u misticima kada ustaju protiv modela i struktura
ukorenjenih u njihovom drutvu i kulturi, kada iznenada postaju svesni zla koje
njihovi savremenici ak i ne primeuju. Takva je nasilnost koja prati cvetanje rue, i
pored otpora na koje nailazi. Ista ta sila uinie da opadnu latice rue poto ih je
rastvorila ka suncu i okonala svoje postojanje u nenoj i mirisnoj lepoti, nimalo
zabrinuta to joj preostaje samo minut kratke egzistencije odreene sudbinom. I tako
prolazi njen ivot, kao to ive ptice na nebu - nema ni traga od onog nezadovoljstva,
ljubomore, brige i borbe karakteristine za svet ljudskih bia, koja se veito upinju da
kontroliu i podjarmljuju, umesto da se prepuste cvetanju do spoznaje, ostavivi
svaku brigu onoj svemoi koju Bog iskazuje u prirodi.
 15.

Uitelju, znamo da pravo govori i ui, i ne gleda ko je ko,

nego zaista ui putu Boijem.

Lk. 20,21

Posmatrajte svoju egzistenciju i primetiete koliko ste je podredili drugim

ljudima. Kakav je rezultat? Ljudi vas na kraju epaju u smrtonosni zagrljaj.
Njihovim prihvatanjem, odobravanjem, laskanjem, prekorima, oni u sutini
kontroliu vae ponaanje; ljudi imaju mo da ispune vau usamljenost svojim
prisustvom; mogu da uzdignu va duh na sedmo nebo svojim pohvalama, kao to
imaju mo da vas svedu na obinu krpu svojim kritikama i odbacivanjima.

Pogledajte sebe: gotovo svaki svesni minut vaeg dana provodite trudei se da
ugodite drugima, bilo da su ivi ili mrtvi. ivite po njihovim pravilima, prilagoavate
se njihovom stilu ivota, traite njihovo drutvo, elite njihovu ljubav, uasavate se
njihovih prekora, prosjaite njihove aplauze, olako se preputate oseanjima krivice
koje vam oni nameu. ak se pribojavate da ne budete u raskoraku s modom u
oblaenju, nainu govora, ponaanju, pa ak i u nainu razmiljanja.

Uoite jo jednu injenicu - vi zavisite od drugih i njihov ste rob, ak i kad vam
je omogueno da ih kontroliete. Ljudi su postali do te mere deo vaeg postojanja, da
vam je teko i da zamislite kako niste pod uticajem drugih, ili pod njihovom
kontrolom. Oni su u sutini uspeli da vas ubede kako ete, ako ih se oslobodite,
postati ostrvo: usamljeni, jalovi, bez ljubavi.

Meutim, istina je ba sve suprotno tome. Kako uopte moete voleti nekoga
iji ste rob? Kako moete voleti neku osobu o kojoj ste ovisni? Omogueno vam je
samo da elite, imate potrebe, da strepite i budete kontrolisani. Ali ljubav postoji
iskljuivo u odsustvu strepnje, u punoj slobodi.

Kako dostii tu slobodu? Preko dvostruke ofanzive protiv vaih zavisnosti i

vaih robovanja.

Na prvom mestu neophodna je svesnost. Gotovo je nemogue biti zavistan,

rob, ako ovek postane svestan sumanutosti svega toga. Ali svesnost ponekad ne
moe biti dovoljna osobi koja zavisi od ljudi. Zato treba da razvijete neku aktivnost
koja vam zaista prija; morate da otkrijete ne samo korisnu stranu svoga posla, ve i
ono to je u njemu samo po sebi lepo. Razmislite o nekoj aktivnosti kojom biste se
bavili iskljuivo zbog nje, bilo da vam ide od ruke ili ne; bilo da vas hvale ili kude;
bilo da putem nje dobijate ljubav i nagrade, ili ne dobijate nita; bilo da vam ljudi
odaju priznanje ili ne.

Koliko biste aktivnosti mogli da nabrojite u svom ivotu kojima ste se posvetili
samo zato to vam prijaju i ispunjavaju va duh? Ponovo ih otkrijte, razvijte ih, jer
one su va paso ka slobodi i ljubavi.

Meutim, verovatno ste i na ovom planu pretrpeli pranje mozga koje vas vodi
potpuno potroakom nainu razmiljanja, na osnovu koga je uivanje u poeziji,
razgledanje neke panorame ili sluanje muzike samo puko gubljenje vremena, jer bi
trebalo vi da budete taj koji e proizvesti tu poeziju ili muziku kompoziciju. Ali, pri
takvom nainu razmiljanja, ak i proizvoenje ovih stvari ima vrlo malo smisla po
sebi - vano je samo da vaa vrednost bude priznata. Kako neka stvar moe biti dobra
ako nije priznata? Nije ak dovoljno ni da je priznata - mora dobiti aplauze i pohvale
ljudi, inae nita ne vredi. Va rad dobija maksimalnu vrednost samo ako postane
popularan i dobro se prodaje na tritu! I eto, ponovo ste ukljeteni u zagrljaju i
kontroli drugih. Vrednost neke aktivnosti, prema drugima, nije u injenici da je
volimo i da nam sama po sebi prija, ve u tome da li rezultira uspehom.

Osnovni put ka samoostvarenju ne prolazi kroz mnotvo ljudi - on prolazi kroz

aktivnosti u koje se uputamo ne obazirui se na uspeh ili korist. Nasuprot onome to
je opteprihvaeno miljenje, lek protiv usamljenosti nije u traenju drutva ve u
kontaktu sa stvarnou - u trenutku kada stupite u dodir sa stvarnou, tek tada
spoznajete ta je sloboda i ta je ljubav. Odvojite se od drugih, i tako ete stei
sposobnost da ih volite.

Nemojte misliti kako treba pre svega da se druite sa ljudima da bi ste ispoljili
svoju ljubav. To ne bi bila ljubav, ve jednostavno privlanost ili saoseanje.
Meutim, ljubav je prvo to se raa u vaem srcu pri dodiru sa stvarnou. Ne toliko
ljubav prema odreenoj stvari ili osobi, ve sama ljubav po sebi: odreeni stav,
predodreenost za ljubav. Ta ista ljubav poee nakon toga da zrai ka spoljnom
svetu stvari i drugih ljudi.

Ako elite da se ljubav javi u vaem ivotu, morate raskinuti okove unutranje
zavisnosti od drugih, a jedini nain da u tome uspete je da postanete svesni i posvetite
se aktivnostima koje volite iskljuivo zbog njih kao takvih.
 16.

A vi se ne zovite uitelji; jer je u vas jedan uitelj,

Hristos, a vi ste svi braa.

Mt. 23,8

Moete pronai nekoga ko e vam dati podatke o mehanici, matematici,

stranom jeziku, ili vas nauiti da vozite bicikl ili radite na kompjuteru. Ali u onome
to je stvarno vano - ivot, ljubav, stvarnost - niko vas niemu ne moe nauiti. Sve
to vam uitelji mogu rei samo su formule, ali u istom trenutku kada prihvatite neku
formulu, poinjete da vidite stvarnost kroz filter koji je neko drugi stvorio. Ako
prihvatite formule, ostajete zarobljeni - usahnuete i nikada, do svoje smrti, neete
doiveti ta znai kada sami spoznate svet oko sebe.

Pogledajmo na sve to iz drugog ugla. U vaem ivotu sigurno je bilo trenutaka

u kojima ste doiveli takva iskustva za koja ste ubeeni da ete ih nositi u sebi sve do
groba, jer uopte niste sposobni da ih izrazite.

U stvarnosti ne postoje rei koje bi precizno izrazile ono to doivljavate.

Razmiljajte o oseanju koje vas je preplavilo kada ste videli pticu koja leti tik iznad
vode nekog jezera, ili travu koja nie iz pukotine zida, kada ste dodirnuli nago telo, ili
ostali kao hipnotisani pred ukoenim leom u sanduku.

Mogli biste pokuati da uporedite svoja iskustva sa muzikom, poezijom ili

slikom. Ali u dubini due znate da niko nee moi tano da shvati ta ste videli ili
doiveli - neto to vas ini potpuno nesposobnim da to izrazite reima drugom
ljudskom biu, a jo manje da ga tome nauite.
 Upravo to doivljava neki uitelj kada mu traite da vas naui neemu o ivotu,
Bogu ili objektivnoj stvarnosti. Sve to moe da uini je da vam prenese neku
formulu, niz povezanih rei. Ali od kakve koristi za vas?

Zamislite ponovo grupu turista koji putuju autobusom, sputenih zavesa: ne

vide, ne uju, ne oseaju nikakav miris pejzaa kroz koji prolaze. Za to vreme njihov
divni vodi ne prestaje da govori, ispunjavajui ih onim to se njemu ini kao iv opis
mirisa, zvukova i slika koje se mogu videti u svetu van autobusa. Jedine stvari koje
oni doivljavaju samo su predstave koje rei njihovog vodia izazivaju u njihovoj
mati. Zamislimo da se autobus zaustavi i da vodi pusti turiste da izau, dobro
potkrepljene formulama o onome to mogu oekivati da vide ili doive. Kakvo e biti
njihovo iskustvo - moda zagaeno, uslovljeno, potpuno naopako? Oni ne primaju
stvarnost onakvu kakva je, ve kroz filter formula koje im je servirao njihov vodi.
Gledae na stvarnost sa distance, ili e na nju projektovati te formule koje imaju u
glavi - u stvarnosti e nai samo potvrdu onoga to unapred misle.

Postoji li nain da otkrijete da li je ono sa im stupate u kontakt stvarnost ili

ne? Evo primera: ako ono to doivljavate ne moete da uklopite ni u jednu formulu
koju su izmislili drugi ili vi sami - jednostavno, ako je to neto to ne moete izraziti
recima. ta onda mogu da pomognu uitelji? Mogu da vam predstave neto to nije
stvarno - ne mogu vam pokazati stvarnost; mogu da uklone vae formule, ali ne mogu
da vam pokau ono to te formule izraavaju; mogu da vam ukau da greite, ne
mogu vam pokazati istinu; sve to mogu da urade je da vam pokau put koji vodi
stvarnosti, ne mogu vam pokazati ta stvarno vidite. Va put morate proi sami, sami
morate da otkrijete stvarnost.

Sami idete napred. Eto ta znai osloboditi se svih formula - onih koje potiu
od drugih ljudi, koje ste nauili iz knjiga, onih do kojih ste doli polazei od
sopstvenih iskustava. Meutim, najstranije za ljudsko bie je da se upusti u svet
nepoznatog, bez zatite bilo kakve formule.
 ivot van sveta ljudskih bia, kao to su to inili mistici i proroci, ne znai da
su odbacili svoje drutvo, ve samo njegove formule. U takvim sluajevima, ak i
kada ste okrueni svetom, vi ste, zaista, potpuno sami.

Kakva uasna samoa! Ta samoa i tiina: samo u toj tiini videete. U

takvom stanju, postae vam beskorisni knjige, vodii i uitelji.

ta ete videti? Bilo ta, sve: list koji pada, ponaanje nekog prijatelja,
zvezdano nebo, ulicu prepunu ljudi, bilo ta. Ako bi se neko ponudio da vam
pomogne da to izrazite reima, vi biste zavrteli glavom: Nije to, jer bi se radilo
iskljuivo o formuli. Neko drugi pokuao bi moda da vam objasni smisao onoga to
ste videli, ali vi biste ponovo zavrteli glavom, jer je smisao takoe samo formula,
neto to ima znaenje za svako bie koje razmilja, dok ono to ste videli prevazilazi
svaku formulu i znaenje.

Tako e se u vama pokazati neobina promena, moda ne tako oigledna u

poetku, ali koja e, meutim, voditi radikalnom preobraaju. Jer, posle vienja,
nikada vie neete biti isti kao pre. Doiveete ushienost slobodom, izuzetno
poverenje koje potie od saznanja da svaka formula, koliko god bila sveta, nema
nikakvu vrednost; i vi nikada vie neete bilo koga zvati uiteljem.

Zato odbacite knjige i formule, skupite hrabrosti da ostavite svoga uitelja, ko god da
je, i sami gledajte svet oko sebe.
 17.

Zaista vam kaem, ako se ne obratite i ne budete kao deca,

neete ui u Carstvo nebesko.

Mt. 18,3

Prva stvar koju primeujemo u oima deteta je njegova nevinost, njegova

nena nesposobnost da lae ili koristi maske, da se predstavlja kako je neto drugo od
onoga to jeste. U tome je dete istovetno sa svim pojavama u prirodi: pas je pas, rua
je rua, zvezda je zvezda, svaka stvar jednostavno je ono to je. Samo je odraslo
ljudsko bie u stanju da se pretvara da je neto drugo od onoga to jeste. Kada odrasli
kanjava dete zato to je reklo istinu ili pokazalo ono to misli i osea, dete ui da se
pretvara, i njegova nevinost biva unitena. U tom trenutku ono postaje samo brojka u
neizmernoj gomili onih koji govore, obeshrabreni: Ja vie ne znam ko sam, jer kad
tako dugo kriju istinu o sebi, na kraju je sakriju i od samih sebe.

Koliko ste nevinosti detinjstva sauvali u sebi? Postoji li jo neka osoba u

ijem prisustvu moete biti jednostavno i u potpunosti onakvi kakvi ste, otvoreni, goli
i nevini kao dete?

Postoji i drugi, podmukliji nain, da se uniti nevinost detinjstva - kad se dete

zatruje eljom da postane neko. Pomislite koliko se ljudi estoko upinje da na svaki
nain postanu ne ono to im je priroda namenila (muziari, kuvari, mehaniari,
stolari, batovani, pronalazai), ve da postanu neko: ljudi od uspeha, slave i moi;
da postanu neto to ne donosi spokojno samoostvarenje, ve samovelianje.
Govorimo o osobama koje su odbacile svoju nevinost, jer su odabrale da ne
budu ono to jesu, ve da na svaki nain uzdignu sebe, ponekad samo u svojim
oima. Pogledajte svoj svakodnevni ivot. Moete li nai makar jednu misao, jednu
re ili delo koji nisu iskvareni eljom da postanete neko, pa ak i kada je to to
traite uspeh na duhovnom planu, ili svetost za koju niko ne zna osim vas?

Nevino dete, kao ivotinja, ostavlja slobodan put svojoj prirodi da bude i
postane samo ono to jeste. Ponekad se i odrasli, koji su umeli da sauvaju svoju
nevinost, preputaju kao deca impulsima prirode ili sudbine, ne optereujui sebe da
postanu neko, ili da ostave utisak na druge. Ali, za razliku od dece, oni se ne
oslanjaju na instinkt, ve na neprekidnu panju u odnosu na sve to ih okruuje a to
se odigrava u njima - ta panja ih titi od zla i podstie razvoj koji im je Priroda
namenila, umesto uzdizanja njihovog ambicioznog ega.

Postoji jo jedan nain na koji odrasli kvare nevinost dece - tako to ih ue da

oponaaju nekoga. U trenutku kada navedete dete da se pretvori u fotokopiju neke
druge osobe, vi gasite iskru originalnosti sa kojom je ono dolo na svet. U trenutku
kada odluite da budete kao neko drugi, kakva god je on veliina ili svetac, vi
prostituiete svoje bie.

Oplakujte tu boansku iskru jedinstvenosti koja je zakopana u vama, pod

naslagama straha - straha da ne ispadnete smeni ili budete odbaeni ako skupite
hrabrost da budete ono to jeste i odbijete da se mehaniki prilagodite drugima u
nainu oblaenja, ponaanja i razmiljanja. Uoite koliko ste se prilagodili, ne samo u
svom delanju i mislima, ve i u svojim reakcijama, emocijama, stavovima,
vrednovanjima. Vi nemate hrabrosti da odbacite ovo prostituisanje i ispoljite svoju
iskonsku nevinost. To je cena koju ste primorani da platite za paso putem koga
bivate prihvaeni u svom drutvu ili poslovnom okruenju. I tako ulazite u svet
nakaradnih i kontrolisanih, izgnanika iz carstva koje pripada deijoj nevinosti.

Jo jedan podmukli nain da razorite svoju nevinost ogleda se u poreenju i

nadmetanju sa drugima - tako zamenjujete svoju jednostavnost ambicijom i eljom da
budete uspeni kao neko drugi, ili jo bolji od njega.

Razmislite: osnovni razlog to je dete u stanju da sauva svoju nevinost i ivi,

kao i ostatak prirode, u blaenstvu svoga carstva, lei u injenici da ono jo nije
usisano u ono to mi nazivamo svetom - u taj tmurni predeo naseljen odraslima koji
ne ive svoj ivot, ve samo skupljaju aplauze i divljenje; koji ne znaju za blaenstvo
stanja u kome je ovek ono to jeste, ve se neprestano i neurotino porede i nadmeu
sa drugima, u trci za ispraznim stvarima koje nazivaju uspehom i slavom, ak i kada
ih mogu dobiti samo odbacivanjem, poniavanjem, gaenjem i unitavanjem blinjih.
Ako dozvolite sebi da stvarno pretrpite muke tog pakla na zemlji, da okusite njegovu
apsolutnu prazninu, moda ete doiveti da se u vama jave revolt i tako snana
odvratnost koji e konano raskinuti okove zavisnosti i obmane kojima je sputana
vaa dua, i tako ete se probiti u slobodu carstva nevinosti.
 18.

Ovo je zapovest moja: da ljubite jedni druge

kao to ja vas ljubim.

Jv. 15,12

ta je ljubav? Pogledajte cvet. Moe li on rei: Nudim svoj miris dobrima, a

uskraujem ga ravima? Ili, moete li zamisliti ulinu lampu koja odbija da osvetli
put ravoj osobi koja prolazi ispod nje? Pogledajte kako drvo daruje svoju
nezatienu senku svima bez razlike - dobrima i loima, mladima i starima, ljudima i
zverima, pa i onima koji mu prilaze u nameri da ga poseku.

To je samo prvi smisao ljubavi: njena nedeljivost. Kao to Bog svojim suncem
obasjava i zle i dobre, i daje kiu i pravednima i nepravednima (Mt. 5,45).

Primeri cveta, lampe i drveta pomau vam da predstavite sebi ta je ljubav. Kako stii
do takve vrste ljubavi? Kakav god napor preduzeli, samo ete je uiniti prisilnom,
izvetaenom i zato lanom, jer se ljubavi ne moe nareivati. Nita ne moete
uiniti. Uprkos tome, moete pokuati neto.

Uoite kakva se udesna promena deava u vama kada odbijete da ljude

etiketirate kao dobre ili rave, svece ili grenike, i ponete da ih posmatrate kao da su
gotovo nesvesni i neznalice.

Morate se kloniti svog lanog ubeenja da ljudi mogu svesno greiti - niko ne
grei pri punoj svesti o tome. Greh se ne raa iz zloudnosti, kako to pogreno
mislimo, ve iz neznanja. Oe, oprosti im, jer ne znaju ta ine (Lk. 23,34).

Druga osobina ljubavi je njena besplatnost. Drvo, cvet, lampa, daruju ljubav
ne traei nita za uzvrat. Meutim, neki ljudi ne biraju enu po njenim vrlinama, ve
zbog miraza koji im moe doneti. Oni ne vole nju, ve njen novac. Da li je moda
vaa ljubav drukija kada traite drutvo neke osobe koja vas hvali i oboava, a
izbegavate one koji vas ne hvale i nagrauju? Ili kada ste okrenuti u pravcu onih koji
vam daju ono to elite i ive prema vaim oekivanjima, dok ste ravnoduni i ak
odbojni prema ostalima?

I ovde je samo jedna stvar koju bi trebalo uiniti da biste doli do

besplatnosti ljubavi: da irom otvorite oi i gledate. Vienje, svest, suoenje s
vaom nazoviljubavlju, onakvom kakva stvarno jeste (samo maska egoizma i poude)
bie prvi korak na tom putu.

Trea osobina ljubavi je nedostatak svesti o sebi. Ljubav je toliko zadovoljna

to voli, da postaje slepa za samu sebe; cvet iri svoj miris jer ne moe drukije, bez
obzira da li postoji neko ko e ga osetiti. Svetlost lampe ili senka drveta ne stvaraju se
samo u neijem prisustvu, da bi nestale kada se isti ukloni. Ljubav jednostavno
postoji, ona nema objekta, i te stvari postoje same po sebi, nezavisno od toga koliko
nekom znai njihovo postojanje. One nemaju svest o svojim zaslugama, niti da ine
neko dobro.

Jo jedna osobina ljubavi je sloboda. Tamo gde stiu prinuda, kontrola i sukobi,
ljubav umire. Pogledajte kako vas cvet, drvo ili lampa ostavljaju potpuno slobodnim.
Drvo nee uiniti nita da vas privue u svoju senku ako ste reili da se sunate.
Razmiljajte o prinudi i kontroli kojoj se podvrgavate kada se ponaate onako kako
drugi oekuju od vas, samo da biste zadobili njihovu ljubav i priznanje, ili zato to se
bojite da ih ne izgubite. Svaki put kada se podvrgnete takvoj kontroli i prinudi, vi
unitavate u sebi sposobnost za ljubav, svoju pravu i jedinu prirodu, jer ste drugima
spremni da inite samo ono to im dozvoljavate da ine vama.

Razmiljajte o tome koliko kontrola i prinuda dominiraju vaim ivotom, i

moda e vas svest o tome naterati da stavite taku na sve to. A kada se oslobodite, u
vama e se roditi ljubav. Jer, sloboda je samo drugo ime ljubavi.
 19.

Nijedan ko je metnuo ruku svoju na plug pa se obazire nazad,

nije pripravan za Carstvo Boije.

Lk. 9,62

Carstvo Boije je ljubav. ta znai voleti? Znai biti oseajan, prijemiv na

ivot, stvari, ljude; znai biti u skladu sa samim sobom i svime to nas okruuje, ne
iskljuujui bilo ta i bilo koga. Iskljuivost je uvek znak da ste ogrubeli, da ste
zatvorili vrata za sobom. Kada se ta grubost ispolji, senzibilnost umire. Nee vam biti
teko da otkrijete primere takve bezoseajnosti u svom ivotu.

Da li ste se ikad zaustavili da sklonite kamen ili ekser sa ulice da se neko ne bi

povredio? Nevano je to nikada neete upoznati osobu koja vam moe biti zahvalna
na tome, i to neete dobiti nikakvu nagradu ili priznanje. Vi to jednostavno inite iz
ljubaznosti i oseajnosti.

Ili, na primer, dirnula vas je drama ljudske bede u zabaenom delu sveta, ili
unitenje neke ume koju nikad niste videli i od koje nikada ne biste imali
neposrednu korist; ili ste pomogli nekom strancu da nae put, svesni da nikada vie
neete sresti tu osobu.

U ovim i mnogim drugim trenucima, ljubav izranja na povrinu vaeg ivota,

signalizirajui da je bila unutra u vama, iekujui da izae na svetlost.

Kako da doete do takve ljubavi? Ne moete, jer je ona ve u vama. Sve to treba da
inite je da uklonite prepreke koje ste postavili na putu svoje prijemivosti,
otvorenosti prema ivotu, i ona e izroniti na povrinu.
 Dve glavne prepreke stoje na putu oseajnosti - predrasude i veze. im stvorite
ideju o nekoj osobi, stvari ili situaciji, odmah izvlaite zakljuke. Na taj nain
blokirate i ponitavate svoju prijemivost - postajete plen predrasude, i od tog
trenutka njenim oima gledate tu osobu. Drugim recima, vie je ne vidite.

Ali kako onda moete biti oseajni prema osobi koju ak i ne vidite? Uzmite kao
primer nekog poznanika i razmislite do kakvog ste pozitivnog ili negativnog
zakljuka doli u odnosu na njega, zakljuka koji imate na umu kada se nalazite pred
njim. U trenutku kada kaete: Taj i Taj je mudrac, ili je okrutan, blag, raspusnik,
bilo ta, vaa percepcija je ogrubela, postali ste plen predrasude, i odbijate da vidite
konkretnu osobu onakvu kakva je u tom trenutku - postajete kao pilot koji se ravna
prema metereolokom izvetaju od prethodne nedelje.

Otro gledajte na ovakve predrasude - da bi se uklonile, dovoljno je prepoznati

da su to samo miljenja, zakljuci, ubeenja: sve, samo ne odrazi objektivne
stvarnosti.

Kako nastaju veze? Pre svega, susreete se sa neim to vam se dopada: s

automobilom, primamljivo dizajniranim asopisom, pohvalom koju vam je neko
uputio. Zatim se javlja elja da se zaustavite nad tim objektom, da ponovo okusite
prijatnost, koju je u vama izazvala ta stvar ili osoba. Na kraju ubeujete sebe da ne
moete biti sreni bez te osobe ili stvari, samo zato to ste slast koju u vama izazivaju
poistovetili sa sreom.

Na ovoj taki, ve ste se zakaili i vezali za neto, a time dolazi do neizbenog

iskljuenja ostalih stvari, neosetljivost prema svemu to ne spada u domen objekta
vaeg interesovanja. Kad god ostavljate taj objekt, ostavljate i svoje srce zajedno s
njim, koje tada ne moete uloiti na nekom drugom mestu. Simfonija ivota tee
dalje, a vi ostajete blokirani, gledajui unazad. Ograniavate se na nekoliko taktova
melodije, da biste zaepili ui za ostatak muzike. Eto kako u vama nastaje
disharmonija i sukob izmeu onoga to vam ivot nudi i onoga za ta ste se vezali.
Zatim stiu napetost i briga, koje su prava smrt za ljubav i radosnu sreu koja je njen
plod. Jer ljubav i sloboda nalaze se samo kad se uiva u svakoj noti ivota, u trenutku
kada stie, da bi je zatim pustili dalje, spremni da primimo note koje stiu za njom.

Kako se osloboditi neke veze? Ljudi stalno misle na odricanje; ali odrei se
nekih delova muzike, iskljuiti ih iz sopstvene svesti, stvara isto takvo nasilje, iste
sukobe i istu bezoseajnost kakve stvara kaenje i zavisnost. Tako ponovo obnavljate
grubost u sebi.

Tajna lei u tome da se niega ne odriete, da se ni za ta ne kaite, da uivate

u svakoj stvari, prepustivi da stvari dolaze i prolaze. Kako? Tako to ete provesti
sate i sate posmatrajui iskvarenost sadranu u svakoj vezi. Vi uglavnom obraate
panju na bljesak opijenosti koje vam te stvari donose. Ali postanite svesni i nemira,
patnji, robovanja koji potiu od njih; istovremeno, prisetite se radosti, mira i slobode
koje oseate kad god raskinete neku vezu. Tako ete prestati da gledate unazad i
prepustiete se da vas ponese muzika sadanjeg trenutka.

Osmotrite na kraju drutvo u kome ivimo. Trulo je do sri, iskvareno

nezdravim kaenjem, vezama i zavisnou. Neko ivi vezan za novac, neko za mo,
neko za posedovanje, za slavu ili uspeh. Ko trai takve stvari, uveren da e samo u
njima nai svoju sreu, biva prihvaen kao produktivan lan drutva, kao dinamina i
aktivna linost. Drugim reima, ako neko juri za ovim stvarima, gonjen ambicijom
koja mu ponitava simfoniju ivota i ini ga krutim, hladnim i bezoseajnim u odnosu
na sebe i druge, drutvo ga smatra osobom na koju se moe osloniti, kojoj se moe
pokloniti poverenje, a njeni roaci i prijatelji bie ponosni zbog njenih visokih
pozicija u drutvu.

Koliko uopte znate ljudi (meu onima koje navodno dobro poznajete) koji su
uspeli da sauvaju onu sposobnost ljubavi koju omoguava samo odvojenost i
samoa?

Ako se dovoljno dugo udubite u sve ovo, osetiete tako snano gaenje da ete
spontano odbaciti svaku vezu, to dalje od sebe, kao to biste uinili sa zmijom to
vam se nala na ramenu. U vama e se roditi bunt, i vi ete odbaciti ovu gnjilu
kulturu, utemeljenu na grabljenju i ambiciji, zavisnosti i strepnji, na hladnoi i
bezoseajnosti, lienu ljubavi i slobode.
 20.

Ali govorim vama koji sluate: - Ljubite neprijatelje svoje,

dobro tvorite onima koji vas mrze.

Lk. 6,27

Zaljubljeni ste? Eto kako odjednom gledate potpuno drugim oima svet oko
sebe. Otkrivate irinu i dareljivost u sebi, spremnost za opratanje, jednom reju
dobrotu, iako ste pre toga moda bili uskogrudi i neelastini. Ljudi sa kojima
stupate u dodir neizbeno poinju da reaguju na isti nain u odnosu na vas, i ubrzo
primeujete da ivite u svetu ljubavi koji ste sami izgradili.

Mislite sada o onim periodima kada ste bili loe raspoloeni, razdraeni,
pakosni, podozrivi, ak i neurotini. U tim periodima zapazili ste kako su ljudi
negativno reagovali u odnosu na vas, i iveli ste u jednom neprijateljskom svetu, koji
su, meutim, stvorili samo va mozak i vae duevno stanje.

Kako se ponaati da bi se stvorio jedan srean, dobar i miran svet? Neophodno

je nauiti ovu jednostavnu, lepu, ali i napornu vetinu: umetnost gledanja.

Dau vam metod: svaki put kad se osetite gnevnim ili zatrovanim u odnosu na
nekoga, nemojte gledati tu osobu, ve gledajte same sebe. Pitanje koje treba da
postavite sebi nije: ta nije u redu sa tom osobom? ve: ta mi ova razdraenost
govori o meni?

Odmah ponite sa postavljanjem takvih pitanja. Mislite na nekoga ko vam uvek

kvari raspoloenje i ponavljajte sebi ovu, moda teku, ali oslobaajuu reenicu:
Uzrok moje razdraenosti nije u toj osobi, ve samo u meni. Kada ovo kaete,
potrudite se da otkrijete na koji nain izazivate u svojoj dui takva neraspoloenja i
ljutnju. Pre svega mislite na ovo: sasvim je mogue da vas mane (ili takozvane mane)
konkretne osobe nerviraju ba zato to ih i vi imate, skrivene duboko u sebi, tako da
ih ponekad uopte niste svesni. Vi tada nesvesno projektujete na druge ove svoje
nedostatke. Gotovo je uvek tako, ali retko biva da neko to i prizna.

Traite zato u svom srcu mane koje nalazite u odreenoj osobi, i vaa
razdraenost preobratie se u zahvalnost, jer vam je njeno ponaanje pomoglo da
otkrijete mranu stranu sebe.

Postoji jo jedan aspekt koji bi trebalo razmotriti. Uzmimo da vas nervira ono
to neka osoba govori ili ini, jer njene rei i nain na koji neto radi otkrivaju neto
iz vaeg ivota ili vae linosti, to vi odbijate da vidite. Zamislite nepriliku koju
stvaraju mistici i proroci - niko vie nije spreman da ih smatra takvim kada nas
izazivaju svojim reima ili svojim ivotom.

Jo jedna stvar je jasna - nervira vas odreena osoba, jer ne ivi prema
oekivanjima koje ste u sebi izgradili u odnosu na nju. Prva pretpostavka: ako imate
neko pravo da zahtevate od tog mukarca ili ene da se ponaa prema vaim
programima (kad se, recimo, ponaaju na nepravedan i okrutan nain), neka vam
bude. Meutim, ako ve hoete da promenite ponaanje te osobe, zar ne biste bili
efikasniji da niste razdraeni? Razdraenost u stvari samo zamagljuje vau percepciju
i ini vau intervenciju neumesnom. Svakom je poznato sledee: kada neki sportista
(na primer, bokser) izgubi smirenost, njegova akcija gubi na kvalitetu, jer mu strast i
bes oduzimaju koncentraciju.

Druga pretpostavka: u mnogim sluajevima, vi nemate nikakvog prava da

zahtevate da se neko ponaa shodno vaim oekivanjima. Neko drugi, suoen sa
istom osobom i istim ponaanjem, ne bi uopte bio iznerviran. Razmiljajte o toj
istini, i vaa ljutnja e postepeno nestati. Zar nije nelogino s vae strane zahtevati da
i drugi ive po normama i standardima koje su vam usadili vai roditelji?

Obratite panju jo na jednu istinu: ako uzmete u obzir ambijent u kome je

ponikla konkretna osoba, njena ivotna iskustva, njen nedostatak svesnosti,
zakljuiete da se ona ne moe ponaati drukije. Veoma je tana izreka da spoznaja
svega znai opratanje svima. Kada biste istinski poznavali odreenu osobu, morali
biste je videti kao hendikepiranu, umesto za prekor i osudu, i vaa ljutnja smesta bi
iezla.

Nakon takve promene u vama, prema istoj osobi odnosiete se sa ljubavlju, a

ona e vam najverovatnije uzvratiti istom merom, i tada ete otkriti da ivite u svetu
ljubavi koji ste sami stvorili.
 21.

Fariseji rekoe uenicima njegovim: - Zato sa carinicima

i grenicima va uitelj jede i pije?

Mt. 9,11

Ako zaista elimo da stupimo u dodir sa nekom osobom ili nekom stvari, prvi
korak je da shvatimo kako svaka ideja iskrivljuje stvarnost i stvara barijeru izmeu
nae vizije i stvarnosti.

Ideja nije stvarnost. Pojam vino nije vino; pojam ena nije odreena ena.
Ako zaista elim da spoznam realnost konkretne Induskinje, moram da ignoriem
svoje ideje o enstvenosti, o njenom poreklu, itd., i da vidim tu enu u njenoj
konkretnosti i jedinstvenosti. Meutim, veina ljudi najee se ne trudi da vidi stvari
na ovaj nain, kao unikate - sluaju rei, dre se ideja, ali nikada ne gledaju oima
deteta ovu konkretnu celinu, jedinstvenu i ivu, koja se kree pred njima. Vide,
recimo, samo vrapca - ne vide neponovljivo udo tog jedinstvenog bia ispred njih.
Isto tako, vide samo jednu prijatnu Induskinju i nita vie. Ideja o njoj stvorila je zid
izmeu njihovog vienja i realnosti.

Predrasude stvaraju novu barijeru: ova stvar ili osoba su dobre ili loe, lepe ili
rune. Ve sama ideja o Induskinji, eni, prijatnoj, stvara prepreke vienju
konkretne osobe. Ali sada se ideji dodaje prosuivanje, i onda kaemo: dobra je ili
loa, privlana i lepa, ili neprivlana i runa. To prosuivanje jo vie ometa da je
vidimo, jer ona u stvarnosti nije ni dobra ni loa - ona je samo ona, u svojoj
jedinstvenosti. Krokodil i tigar nisu ni dobri ni loi - samo su tigar i krokodil. Za
nekoga ili neto kae se da je dobro ili loe u odnosu na neto to je izvan njih. Mi ih
definiemo kao dobre ili loe zavisno od toga koliko ulaze u nau perspektivu, koliko
su prijatni naim pogledima, ili su nam od pomoi, i obrnuto - ako za nas
predstavljaju pretnju i ugroavaju nas.

Razmiljajte sada o tome kako vam je neko rekao da ste dobri, lepi, ili
privlani. Tada ste se ili zatvorili u sebe, jer ste u dubini due pomislili: Da me
stvarno poznaje, nikada mi tako neto ne bi rekao, ili ste se otvorili pred
komplimentima i zaista poverovali da ste dobri i lepi, osetivi pri tom zadovoljstvo. U
oba sluaja ste pogreili, jer vi niste ni lepi ni runi. Vi ste vi.

Ako se prepustite prosuivanju ljudi koji vas okruuju, okusiete plod

napetosti, nesigurnosti i brige, jer ako vam danas kau da ste lepi, i vas to uzdigne,
sutra e vam rei da ste runi, pa ete tresnuti na zemlju. Ispravna reakcija u sluaju
kad vam neko kae da ste lepi, bila bi da kaete sebi: Ova osoba tako otkriva svoje
trenutno opaanje i svoje raspoloenje. Vidi me lepom, ali to ne otkriva nita od
onoga to sam zaista ja. Neka druga osoba na njenom mestu, drugog raspoloenja i
opaanja, rekla bi mi da sam runa. Ali ni to mi nita ne bi znailo.

Pod velikim smo uticajem tueg miljenja kada treba da izgradimo miljenje o
sebi. Da bi ste zaista ostali slobodni, sluajte i dobre i loe stvari o sebi, ali
potrudite se da ne reagujete emotivno, da to ne izaziva nikakva oseanja u vama, kao
to kompjuter ne reaguje, kakve god podatke uneli u njega. Jer, to to vam drugi
govore nita ne otkriva o njima, kao ni o vama.

Obratite panju i na sopstvene sudove o sebi, jer se i oni baziraju na

vrednovanjima koja upijate od ljudi oko sebe. Kada procenjujete, osuujete ili
odobravate, da li uvek dobro vidite stvarnost? Zar gledanje na stvari u nameri da ih
procenite (odobrite ili osudite), ne stvara moda glavnu prepreku naem posmatranju
i shvatanju stvari onakvih kakve realno jesu?

Predstavite sebi sluaj kada vam je neko rekao: Ti si za mene zaista poseban
tip. Ako prihvatite takav kompliment, okusiete plod tenzije. Jer, zato eleti da
budete posebni za nekog, i podvrgnuti se takvoj vrsti odobravanja i procene? Zato se
ne zadovoljiti time da budemo samo ono to jesmo?
 Kada vam neko kae da ste posebni, moete sebi rei: Ova osoba, prema
svom konkretnom ukusu, svojim eljama i potrebama, idejama i projekcijama,
pokazuje naklonost u odnosu na mene, ali to nita ne govori o mojoj linosti. Drugi
ne nalaze nita posebno u meni. Ali ni to nita ne govori o mojoj linosti.

Jer, u trenutku kada prihvatite kompliment i dozvolite sebi da se obradujete, vi

omoguavate osobi koja vas hvali kontrolu nad vama - daete sve od sebe da i dalje
budete posebni za tu osobu, i biete u veitom strahu da e ta osoba sresti neku drugu
koja e, umesto vas, postati posebna u njenim oima i oduzeti vam privilegovanu
poziciju koju imate u njenom ivotu.

I tako ete stalno igrati kako vam ta osoba svira, iveete po njenim oekivanjima -
izgubiete svoju slobodu, postaete zavisni kad je re o vaoj srei, jer ste sreu
vezali za sud koji ta osoba ima o vama.

Na ovoj taki postoji opasnost da jo vie pogorate svoju situaciju, ukoliko

ponete da traite i druge osobe koje e vam rei da ste za njih posebni. I utroiete
silno vreme i energiju kako biste obezbedili da ni one ne izgube tu predstavu o vama.
Kakva bedna egzistencija!

Jer, smesta se pojavljuje strah - strah da e predstava o vama biti unitena.

Ako je ono to traite odsustvo straha u ivotu i sloboda, morate da se okanete

takvih stvari. Kako? Tako to ete odbiti da ozbiljno shvatite kada vam neko kae da
ste posebni.

Ako vam ja kaem: Ti si posebna osoba za mene, to samo izraava moje

trenutno raspoloenje u odnosu na vas, neto od mog ukusa, trenutnog duevnog
stanja i nivoa linosti. Nita drugo. Moete to prihvatiti, ali zato bi vas obradovalo?
Ono to vas moe radovati je moje drutvo, a ne moji komplimenti. Ono u emu
moete uivati je uzajamni odnos, a ne moje pohvale.

I, ako ste mudri, podstaknuete me da traim jo mnoge posebne osobe -

kako nikada ne bih pao u iskuenje da vas zaledim u svoju predstavu o vama; ne biste
uivali u tome, jer biste neprekidno bili svesni koliko se takva predstava lako moe
promeniti.

Uivaete zato samo u sadanjem trenutku, jer ako budete uivali u toj slici
koju gajim o vama, ja u vas kontrolisati, a vi, da me ne razoarate, strahovaete da
budete ono to jeste, strahovaete da mi kaete istinu, ili da bilo ta uinite ili kaete
to bi moglo da ugrozi moju sliku o vama.

Proirite sada ovo razmatranje na sve to ljudi govore o vama: da ste genije,
mudrac, svetica, itd. Ako poverujete u te komplimente, tada gubite svoju slobodu - jer
ete, od tog trenutka, samo gledati kako da nahranite takva miljenja; neprestano ete
strahovati da u neemu ne pogreite, strahovaete da budete ono to jeste, da uinite
ili kaete neto to bi osiromailo sliku o vama. Izgubiete slobodu da ismejavate
sami sebe i da budete komini; izgubiete slobodu da uinite ili kaete to god vam
padne na pamet, sve da biste inili samo ono to ugaa predstavi koju drugi imaju o
vama.

Kako raskinuti te okove? Dugim, strpljivim satima uenja, samoposmatranja,

irenjem svesnosti, razmiljanjem ta vam prua ta predstava o vama. ta vam prua?
Samo trenutke omamljenosti sobom, ali i mnogo nesigurnosti, strepnje, robovanja i
patnje.

Ako ovo jasno shvatite, nestae vaa elja da budete posebni za nekoga, ili da
vas drugi uzdiu i hvale. Moi ete, po svom nahoenju, da se druite sa
grenicima, da radite i govorite ta god vam se prohte, nimalo se ne obazirui ta
ljudi misle o vama. Biete kao ptice nebeske, koje su toliko obuzete ivljenjem da se
ne mogu zainteresovati ta neko misli o njima, niti da li su za bilo koga vie ili manje
posebne.

Tako ete najzad prestati da budete plen strahova i postaete slobodni.

 22.

Blago slugama onim koje gospodar doavi

nae budne.

Lk. 12,37

U svakom delu sveta svi trae ljubav, jer svi su ubeeni kako samo ljubav
moe spasiti svet, samo ljubav moe dati smisao ivotu, inei ga vrednim da bude
proivljen. Ali koliko je malo onih koji shvataju ta je stvarno ljubav i kako se raa u
ljudskom srcu! esto se misli da se ljubav ogleda u pozitivnim oseanjima, ili u
sluenju drugima, u dobronamernosti, u nenasilju. Ali sve to, samo po sebi, nije
ljubav. Ljubav izvire samo iz spoznaje - vi moete stvarno voleti nekoga samo onda i
u onoj meri u kojoj realno vidite tu osobu, mukarca ili enu, ovde i u ovom trenutku,
a ne onako kako ivi u vaem seanju ili vaoj elji, u vaoj mati ili projekciji, jer
tada ne volite tu osobu, ve samo svoju predstavu o njoj, ili volite ba tu osobu, ali
pre svega kao objekat svoje elje, a ne onakvu kakva ona stvarno jeste.

Prvi korak ka ljubavi sastoji se, dakle, u vienju te osobe ili bilo ega, onakvih
kakvi stvarno jesu. Ali to ukljuuje vrlo strogu disciplinu: da uutkate svoje elje,
predrasude, uspomene, projekcije, svoj tendenciozni nain gledanja. Re je o tako
strogoj disciplini da se veina ljudi i duom i telom radije uputa u ropske akcije, jer
nisu voljni da se podvrgnu iskuenju vatre ovog asketizma. Kada reite da sluite
nekome iako se niste potrudili da ga temeljno upoznate, da li izlazite u susret
potrebama te osobe ili svojim potrebama? Eto zato je prvi uslov ljubavi da realno
vidite drugoga.
 Drugi uslov, i jednako vaan, jeste da realno vidite sami sebe - govorim o
nemilosrdnom snopu svetlosti koji morate usmeriti na svoje motivacije, oseanja,
potrebe, na svoje nepotenje i egoizam, na svoju tenju da kontroliete druge i
manipuliete njima. Morate nazvati stvari njihovim pravim imenom, nezavisno od
toga koliko takva otkria i posledice mogu biti bolni.

Kada ste dostigli takvu spoznaju sebe i drugoga, otkriete ta je ljubav. Jer, tek
tada ete imati budan duh i srce, paljivost, kristalno jasnu percepciju i senzibilnost
koje e u vama razviti sposobnost za precizan i prikladan odgovor na svaku situaciju,
u svakom trenutku. Ponekad ete osetiti neodoljiv poriv za akcijom, ponekad ete
ostati sputani i blokirani; ponekad ete ignorisati druge, dok ete im u drugoj prilici
poklanjati panju koju oni trae; ponekad ete biti ljubazni i popustljivi, ponekad
tvrdi, beskompromisni, moda ak i nasilni. Ljubav, u sutini, raajui se iz
senzibilnosti, poprima razliite i neoekivane oblike, i ne odgovara nijednom pojmu
ili unapred fabrikovanim principima, ve samo realnom i konkretnom trenutku.

Kada prvi put okusite ovu senzibilnost, moda e vas preplaviti strah - jer, svi
vai odbrambeni mehanizmi pae kao kule od karata, vae nepotenje bie
razgolieno, sruie se zidovi kojima ste se okruili.

Zamislite strah nekog bogataa, kada prihvati da stvarno vidi bedno stanje u
kome ivi sirotinja; zamislite uas diktatora prezasienog svojom moi, kada realno
sagleda stanje naroda koji ugnjetava; zamislite paniku nekog fanatika kada zaista
spozna lanost svojih ideja koje ne odgovaraju niemu u stvarnosti. Eto zato je
najtei in za koji je ljudsko bie sposobno, in od koga se najvie strepi, in vienja.
Od njega potie ljubav, ili, da budemo precizniji, sam taj in vienja jeste Ljubav.

Kada progledate, vaa senzibilnost dovee do svesnosti, ne samo u pogledu stvari

koje sami birate, ve svih drugih stvarnosti. Va siroti ego oajniki e se truditi da
otupi ovu senzibilnost, jer e, kada sve njegove odbrane padnu, biti razoruan i nee
vie imati za ta da se zakai. Dozvolite sebi da vidite, i va ego e umreti.

Eto zato je ljubav tako uasavajua - jer ljubav je vienje, a vienje je

umiranje. Meutim, to je istovremeno najprijatnije i najuzbudljivije iskustvo koje
moe da vam se desi. Jer samo u smrti vaeg uslovljenog, lanog ja, vaeg ega,
nalaze se sloboda i mir, spokojstvo i radost.

Ako zaista elite ljubav, onda smesta odluite da se posvetite vienju, ozbiljno
se latite tog zadatka, i suoite se s nekim ko vam je odbojan, i ko se otvoreno
suprotstavlja vaim predrasudama. Ili, umesto toga, usredsredite se na neku osobu ili
stvar za koje ste vezani, i sagledajte patnju, uzaludnost i robovanje u takvom odnosu,
a zatim s ljubavlju gledajte lica i ponaanja ljudi oko sebe. Dajte sebi vremena da
uivate u pogledu na prirodu, let ptice, cvet u travi, suvi list koji pada u prainu,
renu struju, izlazak meseca, profil neke planine naspram neba. Radei takve stvari,
tvrdi zatitni oklop oko vaeg srca omekae i otvoriti se, a vae srce e oiveti,
senzibilno i odgovorno. Mrak e ustuknuti iz vaih oiju, vaa vizija postae ista i
duboka, i vi ete najzad poznati ta je ljubav.
 23.

I otpustivi narod pope se na goru, sam,

da se pomoli.

Mt. 14,23

ta vas ometa da jasno i realno sagledate stvari oko sebe? Vai uzori, mentalne
kategorije, predrasude, potrebe i veze, etikete koje potiu od vae uslovljenosti i
prethodnog iskustva. Vienje je teko ljudskom biu, jer zahteva disciplinovan i iv
duh, dok veina vie voli da se uljuljkuje u mentalnoj lenjosti nego da se suoi sa
zadatkom da vidi svaku osobu, stvar ili pojavu na potpuno nov nain, u sveini
sadanjeg trenutka.

Teko je otarasiti se ve i same uslovljenosti, ali umetnost vienja iziskuje

neto daleko bolnije: oslobaanje od kontrole koju drutvo uvebava na nama,
kontrole koja zadire u same korene naeg bia; na neki nain, moramo se odrei sami
sebe i odbaciti staro ja.

Da biste bolje shvatili ovu istinu, zamislite dete kome je dato da proba drogu.
Kada droga jednom ue u njegovo telo, ono postaje ovisnik i itavo njegovo bie vapi
za drogom. Za narkomana, stanje bez droge toliko je nepodnoljivo da mu se smrt
ini daleko prijatnijom.

To je ba ono to je drutvo uradilo vama kad ste bili dete. Nije vam dato da
uivate u solidnom, hranljivom obroku ivota (rad, igra, drutvo ljudi, duhovna i
ulna zadovoljstva); naprotiv, usaena vam je tenja za dokazivanjem, privlaenjem
panje, prihvatanjem - date su vam droge koje se zovu uspeh, presti, mo.
 Kada jednom okusite ove plodove, postajete zavisni od njih, i poinjete
strahovati da ih ne izgubite. Uas vas hvata na pomisao neuspeha, pogrenog koraka,
tue kritike. I tako postajete nepopravljivo zavisni od sveta, gubite svoju slobodu.
Sada je mo da vas neto usrei ili rastui u rukama drugih. I vi stalno strepite od
patnji koje ta situacija sadri u sebi, potpuno ste nemoni.

Nema ni jednog minuta u kome niste, vie ili manje svesno, podreeni
reakcijama drugih, ni jednog jedinog minuta kada ne marirate na bubnjanje njihovih
zahteva. Kada vas ignoriu ili odbace, usamljenost koju oseate tako je nepodnoljiva
da odmah etveronoke puzite k ljudima, kako bi prosjaili onu utehu koja se zove
oslonac, ohrabrenje, podstrek.

ivot meu ljudima, u takvom stanju, ispunjen je beskrajnom tenzijom; ali, na

drugoj strani, ivot bez ljudi nosi u sebi agoniju samoe. Vi ste izgubili sposobnost da
jasno vidite druge onakve kakvi stvarno jesu, i da precizno odgovarate na situacije,
jer je vaa percepcija zamagljena potrebom za vaom drogom.

Posledica svega toga uasna je i neizbena: postajete nesposobni da volite bilo

koga i bilo ta. Ako elite da volite, morate ponovo nauiti da gledate. A ako hoete
da vidite, morate se okaniti droge. Morate da iupate iz sebe korenje koje je u vama
pustilo drutvo, to vam je prodrlo do same sri. Morate se izvui.

Spolja e sve nastaviti da tee kao pre, nastaviete svoj ivot u ovom svetu, ali
neete vie biti od ovoga sveta. U svom srcu biete najzad slobodni, ali potpuno sami.
U toj apsolutnoj samoi, vae zavisnosti i elje e nestati, ostavivi slobodan put
sposobnosti da volite. Jer, tada neete vie gledati na druge kao sredstva da bi
zadovoljili svoje nezdrave ovisnosti.

Samo onaj koji je to doiveo zna koliko je uasan ovaj proces. To je kao kada
biste osudili sami sebe da umrete, ili kao traiti od narkomana da se odrekne jedine
sree koju poznaje, da je zameni ukusom hleba i voa, sveim vazduhom jutra i
pitkom vodom sa planinskog izvora, dok se on bori sa grevima apstinencije i
praznine koje doivljava kada nema vie svoju drogu. Nita osim droge ne moe
ispuniti prazninu njegovog grozniavog duha.
 Teko je zamisliti postojanje u kome odbijate da uivate bar u jednoj jedinoj
rei odobravanja i pohvale; postojanje u kome odbijate da se oslonite na neiju ruku;
postojanje u kome emocionalno ne zavisite ni od koga, tako da niko vie nema mo
da vas uini srenim ili oajnim; postojanje u kome odbijate svaku potrebu za
odreenom osobom, ili potrebu da budete posebni za nekoga. ak i ptice nebeske
imaju gnezda, i lisice jame - vi, meutim, neete imati gde da poloite glavu u svom
putovanju kroz ivot.

Ako stignete do ove take, otkriete ta znai videti jasnim pogledom koji nije
zamagljen strahom i eljom, i spoznaete ta znai voleti. Ali, da biste stigli u tu
zemlju ljubavi, morate proi kroz samrtne muke, jer voleti nekoga znai umreti kao
linost, i prihvatiti da ivite potpuno sami.

Kako da stignete dotle? Putem neprekidne svesnosti, putem beskrajnog

strpljenja i saoseanja, onakvog kakvo biste imali prema osobi zavisnoj od droga.

Od velike pomoi bie vam preduzimanje neke aktivnosti kojoj ete se

prepustiti svim svojim biem, aktivnosti koje e vas u toj meri ispunjavati da vam
uspeh ili priznanja jednostavno nita nee znaiti.

Pomoi e vam i povratak prirodi. Uklonite se od gomile, otiite negde na

planinu i stupite u nemu komunikaciju sa drveem i pticama, sa nebom i morem, sa
oblacima i zvezdama.

Otkriete da vas je vae srce osudilo na pustinju okruenu samoom, gde niko
vie nije uz vas, apsolutno niko. U poetku, to e vam se initi nepodnoljivo, ali
moda i zato to niste navikli da budete sami. Meutim, ako se organizujete na due
staze, pustinja e procvetati u ljubav.
 24.

Ne sudite, da vam se ne sudi.

Mt. 7,1

Najlepi in ljubavi koji moete preduzeti nije in sluenja drugima, ve in

kontemplacije, vienja. Kada pomaete i sluite nekome, vi ga podravate, teite,
dajete mu olakanje i utehu. Meutim, kad ga vidite u njegovoj iskonskoj lepoti i
unutranjoj dobroti, vi ga preobraavate i ponovo ga stvarate.

Mislite na osobe koje volite i koje su nale naina da stvarno stupe u dodir sa
vama. Sada pokuajte ponovo da vidite svaku od tih osoba onako kako ste ih prvi put
videli, ne dozvolivi da na vas utiu saznanja i iskustva koje ste o njima u
meuvremenu stekli, bilo da su dobra ili loa. Pokuajte da u njima ponovo pronaete
stvari koje ste moda zaboravili zbog prisnosti sa njima, jer prisnost raa naviku,
zamor, kratkovidost i dosadu. Ne moete voleti ono to vie ne vidite svee, na
moete voleti ono to neprekidno ne otkrivate kao novo.

Kada ste to uinili, razmislite malo o osobama koje vam se ne dopadaju.

Pokuajte pre svega da jasno sagledate ta vam se u njima ne dopada, analizirajte
njihove mane sa distance. To bi znailo da ne moete vie koristiti etikete kao to su:
ambiciozan, lenj, egoista, arogantan - etiketiranje drugih ljudi samo je in
mentalne lenjosti, neto to je najlake uiniti. Ono to je teko, ali stimulativno, jeste
videti tu konkretnu osobu, mukarca ili enu, u njihovoj jedinstvenosti.

Ako hoete kliniki da prouavate tue mane, morate pre svega biti sigurni u
svoju nepristrasnost. Uzmite u obzir i mogunost da ono to vidite u ljudima kao
manu, u stvari uopte nije mana, ve neto to vas iritira na bazi vaeg vaspitanja i
mentalne uslovljenosti. Ako i pored toga vidite manu, pokuajte da shvatite da je
poreklo takvog nedostatka u iskustvima detinjstva i itave prolosti konkretne osobe,
u pogrenom rasuivanju ili pogledu na svet; povrh svega prebacite veo neznanja, a
ne zloudnosti. Zahvaljujui ovakvom stavu, vae odreenje u odnosu na neije
mane, preobrazie se u ljubav i opratanje, jer prouavanje, posmatranje i
razumevanje uvek rezultiraju opratanjem.

Kada zavrite ovo istraivanje mana, pokuajte da u konkretnoj osobi otkrijete

zakopana blaga koja, zbog svoje ravnodunosti ili odbojnosti, niste ni traili. Dok ovo
inite, paljivo posmatrajte svaku promenu stava i oseanja koja se budi u vama, jer
vam je odbojnost zamaglila pogled i potpuno vam onemoguila vienje.

Sada moete da preete na razmiljanje o bilo kojoj osobi sa kojom ivite i

radite, posmatrajui kako se svaka preobraava u vaim oima, ako je gledate na nov
nain. Gledanje ovako obnovljenim pogledom bie za njih poklon ljubavi, beskrajno
vei od bilo kog ina sluenja i pomoi koji im moete pruiti. Ovakvim stavom, vi
ih u sutini preobraavate i ponovo stvarate u svom srcu. I, ako doe do odreene
uestalosti dodira izmeu vas i tih osoba, ovaj preobraaj e se i konkretno pokazati u
objektivnoj stvarnosti.

Sada uinite i sebi takav poklon. Ako ste sposobni da ga uinite drugima, to ne
bi trebalo da vam bude teko. Isti je postupak: nikakva osuda svojih mana ili neuroza.
Vi niste osudili druge? Zaudiete se kada shvatite da ni vi niste za osudu. Istraiete
svoje mane u svetlu vieg razumevanja, to vodi ljubavi i opratanju. I sa velikom
radou otkriete da ste preobraeni ovim stavom ljubavi koja se raa u vama prema
onome to zovete svoje ja, stavom koji se zatim iri iz vas prema svakom ivom
biu.
 25.

I ako te ruka tvoja sablanjava, odseci je: bolje ti je bez ruke u ivot ui, negoli s
obe ruke otii u pakao, u oganj neugasivi...

I ako te oko tvoje sablanjava, iskopaj ga: bolje ti je s jednim okom ui u Carstvo
Boije, negoli sa dva oka da bude baen u pakao ognjeni.

Mt. 9,43-47

Kada se doe u dodir sa slepom osobom, primeujemo da je ona u kontaktu sa

nekim stvarnostima o kojima mi nita ne znamo. Njena osetljivost na dodir, mirise,
ukus i zvukove, takva je da mi, koji imamo vid, izgledamo sami sebi gluvi i sakati.

Mi saaljevamo ljude koji su izgubili vid, ali retko postajemo svesni irine koju im
daju ostala ula. teta je samo to se to plaa cenom slepila. Kakav je zakljuak? Mi
bismo morali, i bez gubitka vida, da budemo ivi i u skladu sa spoljnim svetom, bar
toliko koliko i slepi.

Meutim, nije mogue ak ni zamisliti da biste mogli otkriti svet ljubavi ako ne
spalite onaj deo vaeg psiholokog bia koji nazivamo kaenje. Jer, ako to odbijete,
gubite iskustvo ljubavi, doivljaj jedine stvari koja daje smisao ljudskom postojanju,
koja je paso ka radosti, miru i slobodi. Samo jedna je stvar koja blokira ulaz u taj
svet, a ona se zove kaenje. Ono je proizvod pohlepnog oka koje izaziva elje u srcu,
i lakome ruke koja se izduuje da dograbi i poseduje, nikada se ne otvarajui. To je to
oko koje treba iskopati i ta ruka koju treba odsei, da bi se rodila ljubav. Sakatim
rukama nita neete ugrabiti; s ugaenim dupljama namesto oiju odmah ete postati
osetljivi na stvarnost za koju niste ni znali da postoji.
 Konano, u stanju ste da volite. Do sada je sve to ste imali bilo samo dobrota
srca, dobra volja, simpatija, panja prema drugima - stanja due koja ste pogreno
smatrali ljubavlju, ali koja imaju malo toga zajednikog sa njom, kao drhtavi plamen
svee u poreenju sa bletavim zrakom sunca.

ta je ljubav? Senzibilnost za svaki deli stvarnosti, u vama i oko vas, uz

istovremenu otvorenost itavog vaeg duha za tu stvarnost. Ponekad ete tu stvarnost
prihvatiti, ponekad je odbaciti; ponekad ete je ignorisati, ponekad joj posvetiti svu
svoju panju. Ali, u svim sluajevima, odgovoriete na nju voeni senzibilnou, a ne
uurbanom potrebom.

A ta je kaenje? To je glad, grabljenje koje otupljuje vau osetljivost; droga

koja zamagljuje vau percepciju. Eto zato ljubav ne moe da se rodi dok postoji i
najslabija vezanost za neku stvar ili osobu. Ljubav je u stvari senzibilnost, a
senzibilnost koja je i malo ograniena, u sutini je unitena. Kao to loa funkcija
bitnog elementa u radaru iskrivljuje prijem, tako svako kaenje iskrivljuje va stav u
odnosu na stvarnost. Ne postoji nesavrena ljubav, nedovoljna ili delimina ljubav.
Ljubav, kao i senzibilnost, ili postoji celovita, ili uopte ne postoji. Ili je ima svu, ili
je uopte nema. Tako, samo kad veze ieznu, ulazite u neogranieno carstvo
duhovne slobode koje se zove ljubav, i postajete sposobni da vidite i uzvratite.

Ne bi trebalo da brkate ovu slobodu sa ravnodunou onih koji nikada nisu

proli kroz neku vezu. Kako moete izvaditi oko ili amputirati ruku kada ih nemate?!

Ova ravnodunost koju mnogi brkaju sa ljubavlju (oni nisu vezani ni za koga, oni
vole sva bia), nije senzibilnost, ve vie otvrdnulost srca, koja potie od
odbacivanja, razoaranja, pa i prakse odricanja.

Ne, vi se morate suoiti sa uzburkanim morem veza ako hoete da stignete do

zemlje ljubavi. Neki koji nikada nisu isplovili na more, ubedili su sami sebe da su ve
stigli u luku. Potrebno je imati obe ruke i oba oka da bi ma mogao da radi svoj
posao, i da bi svet ljubavi mogao da se otvori u punoj svesnosti. Ali ne stvarajte
iluzije. Sve ovo zadobija se samo rtvovanjem - samo podvinici osvajaju Carstvo.
 Zato rtvovanje? Jer ivot, sam po sebi, nikada ne bi stvorio ljubav; odveo bi
vas samo do privlanosti, od privlanosti ka uivanju, zatim kaenju i vezivanju, to
na kraju vodi zamoru i dosadi. Posle nekog vremena, stie se do raskida, da bi
zamorni ciklus nanovo otpoeo: privlanost, uivanje, kaenje, vezivanje, umor,
dosada. I sve te stvari pomeane sa nemirom, ljubomorom, grabljivou, patnjom.

Kada vie puta proete kroz taj ciklus, doe trenutak kad vam je svega dosta, i
kada poelite da izronite iz tog vrtloga. Ako imate dovoljno sree da ponovo ne
naletite na nekoga ili neto to e vas zaslepiti, najzad ete osvojiti jedan krhki mir.
To je maksimum to ivot moe da vam prui. Vi moete pogreno porediti ovo
stanje sa slobodom, i tako na kraju umreti a da nikada niste stvarno spoznali ta znai
biti slobodan i voleti. Ako elite da raskinete taj ciklus i uete u svet ljubavi, morate
ciljati dok je veza jo svea, ne kad je ve pustila korenje. I morate je pogoditi ne
maem odricanja (jer to proizvodi samo neosetljivost), ve maem svesnosti.

ega treba da postanemo svesni? Tri stvari.

Prvo, morate sagledati patnju koju sva ta droga u vama proizvodi: uspone i
padove, ushienja, strepnje i razoaranja, dosadu koja neizbeno sledi.

Drugo, morate shvatiti ta vam ova droga uskrauje - slobodu da volite i

uivate u svakom trenutku i u svakoj stvari u ivotu.

Tree, shvatite da ste zbog svoje zavisnosti i programiranosti ukrasili objekat

svog kaenja lepotom i vrednou koje on jednostavno nema. Ono u ta ste se
zaljubili samo je u vaoj glavi, a ne u osobi ili nekoj stvari koju volite.

Obino se kae: samo kada ste duboko voljeni i zaljubljeni, u stanju ste da
volite sve druge. Nije istina. Zaljubljen ovek otvara se prema svetu, ali ne u ljubavi,
ve u euforiji. Za njega svet poprima nerealnu ruiastu boju, koju gubi istog trenutka
kad euforija splasne. Njegova takozvana ljubav nije plod jasnog vienja stvarnosti,
ve potie od ubeenja, istinitog ili lanog, da je voljen. Takvo ubeenje veoma je
krhko, jer se bazira na oseanjima nepredvidljivih, promenljivih osoba za koje on
veruje da ga vole, dok one u svakom trenutku mogu da okrenu dugme i ugase tu
njegovu euforiju.
 Nije ni udo to oni koji stupaju ovom stazom nikada ne gube sopstvenu
nesigurnost. Jer, kada se otvarate prema svetu podstaknuti snagom ljubavi koju vam
neko prua, vi se prosvetljavate ne zbog svoje percepcije stvarnosti, ve zbog ljubavi
koju ste dobili od nekoga: eto kako taj neko kontrolie situaciju i moe u svako doba
iskljuiti va entuzijazam.

Kada uzmete ma svesnosti da biste raskinuti svoje veze i otvorili se ka ljubavi,

morate paziti na jednu stvar: ne smete biti nagli, nestrpljivi, ili neprijatelji samih sebe.
Kako se ljubav moe roditi iz takvih stavova? Uzgajajte u sebi saoseanje i isti oseaj
za stvarnost kakvim hirurg operie svojim instrumentima. Tako ete se nai u
udesnoj situaciji da volite bez kaenja za predmet ljubavi, i da uivate u tome vie
nego pre, jer ete istovremeno uivati u svakoj drugoj stvari ili osobi.

Ovo je najsigurnija provera da li je vae oseanje ljubav. Daleko od toga da

postanete ravnoduni, sada uivate u svemu, kao to ste pre toga uivali samo u
onome za ta ste vezani. Meutim, sada vie ne postoje grozniavost, briga i patnja.

U sutini, sada se moe rei da uivate u svemu i ni u emu. Jer, doli ste do velikog
otkria da je ono to ini da uivate u svakoj stvari ili osobi neto unutar vas.
Orkestar je u vama, i vi ga nosite sa sobom kud god krenuli. Stvari i osobe izvan vas
usklauju samo odreenu melodiju koju e orkestar da odsvira. A kada vau panju
nita posebno ne privue, orkestar e izvoditi svoju muziku, bez potrebe za spoljnim
podsticajima.

Vi sada donosite svome srcu sreu kakvu nita izvan vas ne moe dati ili
oduzeti, to je jo jedna proba ljubavi - sreni ste bez ikakvog odreenog razloga.

Da li e ta ljubav potrajati? Ne postoje garancije. Iako ljubav ne moe biti delimina,

ona moe biti ogranienog trajanja. Ljubav dolazi i odlazi, zavisno od toga da li je
va duh budan i svestan, ili se preputa dremeu i spavanju. Ali ipak postoji neto
sigurno. Kada jednom okusite samo deli toga to se zove ljubav, shvatiete da nema
te cene koja je previsoka, nema rtve koja je prevelika, ako zauzvrat moete osvojiti
jedinu stvar koja ivot ini vrednim ivljenja.
 26.

Nije li trebalo da Hristos to pretrpi,

i da ue u slavu svoju?

Lk. 24,26

Razmislite o nekoj bolnoj epizodi u svom ivotu. Za koliko takvih iskustava

danas treba da budete zahvalni, jer ste se pomou njih promenili nabolje i sazreli!

Ovde je re o nezaobilaznoj istini koju mnogi nikada ne otkriju. Radosne stvari

u ivotu ine nam ivot ugodnim, ali ne vode nas ka otkrivanju samih sebe, ka
razvoju i slobodi. Ta privilegija rezervisana je za stvari, osobe i situacije koje nam
nanose patnju. Svaki bolan sluaj nosi u sebi klicu razvoja i oslobaanja.

U svetlosti ove istine, pretresite proivljeni deo ivota i prisetite se epizoda

koje vam nisu ostale u prijatnoj uspomeni, pa pokuajte da otkrijete mogunost
razvoja skrivenu u njima, o emu nita niste znali, i zato vam nikakvo dobro nije
donelo.

Prisetite se sada nekog skoranjeg dogaaja koji vam je naneo patnju, koji je
ostavio negativan trag u vama. Ko god da je ostavio taj trag u vama, bio je va uitelj,
jer vam je otkrio skrivene odaje u vama, za koje moda niste ni znali. I sve se to
pretvorilo u poziv, izazov da upoznate sami sebe - poziv da sazrele ka ivotu i
slobodi.

Pokuajte da spoznate negativna oseanja koje su takva iskustva izazvala u

vama: nemir, ljubomoru, bes, nesigurnost, strepnju, krivicu. ta vam govore takva
oseanja o vama, o vaim vrednostima, vaem stavu i nainu na koji prihvatate svet,
vaoj uslovljenosti i ubeenjima?
 Ako ovo otkrijete, oslobodiete se nekih iluzija koje ste pothranjivali u sebi, ili
ete ispraviti pogrean pogled na odreene stvari, jasnije ete videti, moda ete
odbaciti neku lanu ideju ili nauiti da se distancirate od svoje patnje, jer ete uvideti
da je prouzrokovana vaom uslovljenou, a ne objektivnom stvarnou. I najednom
ete doiveti vrhunac zahvalnosti za ta negativna oseanja i za osobu ili stvar koja ih
je izazvala u vama.

Uinite jo jedan korak napred. Sagledajte sve ono to vam se ne dopada u

vama - ono to mislite, oseate, govorite ili inite: svoje negativne emocije, mane,
negativne strane linosti i karaktera, svoje greke, sve svoje veze, kaenja, zavisnosti
i neuroze, svoje komplekse i, najzad, svoje grehe. I pokuajte da vidite sve to zajedno
i pojedinano kao neophodne stepenice u vaem razvoju, koje u sebi nose obeanje
rasta, zrelosti i lepote kojih nikad ne bi bilo bez ovakvih, vama neprijatnih stvari.

Jer, ako se desilo da ste izazvali patnju i negativna oseanja u drugima, niste li u tom
sluaju bili njihov uitelj, sredstvo da krenu u pravcu otkrivanja sebe i daljeg
razvoja? Pokuajte da proirite ovo razmatranje na same sebe, dok ne sagledate sve
takve stvari kao neophodni greh, koji potom donosi toliko toga novog vama i svetu
oko vas.

Ako uspete u tome, srce e vam preplaviti mir, zahvalnost, ljubav i prihvatanje
svega to vas okruuje. Otkriete najzad ono to ljudi svuda trae i nikako ne nalaze:
prvobitni izvor spokojstva i radosti koji se kriju u svakom ljudskom srcu.
 27.

Dooh da bacim oganj na zemlju;

i kako bih eleo da se ve zapalio!

Lk. 12,49

Ako hoete da otkrijete ta znai biti srean, pogledajte neki cvet, pticu ili dete:
to su autentine slike ovog Carstva. Jer, oni ive od trenutka do trenutka u svojoj
venoj sadanjosti, koja nema ni prolost ni budunost. Oni su poteeni krivice i
brige koje tako duboko mue ljudska bia, i potpuno su uronjeni u iskonsku radost
ivljenja, koju ne nalaze toliko u osobama ili stvarima, ve u samom ivotu.

Sve dok je vaa srea odreena i zavisna od nekoga ili neega izvan vas,
boraviete u zemlji smrti. Onog dana kada se osetite srenim bez ikakvog odreenog
razloga, kada osetite radost u svim stvarima i ni u jednoj posebno, znaete da ste
dospeli u zemlju radosti bez kraja, koja se zove Carstvo.

Otkriete Carstvo, i sa njime one najlake i najtee stvari ovoga sveta.

Najlake, jer je Carstvo oko vas i u vama, i sve to treba da uinite je da pruite ruke i
dohvatite ga. Najtee, jer ukoliko elite da imate Carstvo, ne smete posedovati nita
drugo - morate odbaciti svaki svoj oslonac na druge ljude ili stvari, uskrativi im
jednom zauvek mo da vas uznemire, uzbude ili vam poklanjaju oseanja sigurnosti i
blagostanja.

Neophodno je, pre svega, da nemilosrdnom jasnoom razmotrite ovu

jednostavnu i zbunjujuu istinu. Suprotno onome to su vas uile vaa kultura i
religija, nita, apsolutno nita ne moe vas uiniti srenim. U trenutku kada ovo
konano shvatite, prestaete da prelazite s jednog posla na drugi, od jednog prijatelja
drugom, od jednog mesta, duhovne tehnike ili uitelja, drugom.

Nita od svega toga ne moe vam dati ni jedan jedini minut istinske sree -
mogu vam dati samo trenutni drhtaj naslade, koja u poetku moe rasti, da bi se
istopila u patnji ako iezne, ili u dosadi ako predugo traje. Prisetite se bezbrojnih
osoba i stvari iz prolosti, koje su vas tako uzbuivale. Kakav je na kraju bio ishod?
Svaki put bila je to patnja ili dosada, zar ne?

Apsolutno je neophodno da ovo sagledate, jer inae ne treba ni da pomiljate

da ete ikad neto bitno izmeniti u svom ivotu i otkriti sreu i radost ivljenja.

Veina ljudi nije spremna da vidi, sve dok nisu prepatili niz razoaranja i gubitaka.
ak i tada, samo jedna u milion osoba oseti u sebi elju za vienjem. Ljudi
jednostavno idu slepo i dalje napred, patetino kucajui na vrata drugih bia,
prosjaei simpatiju, priznanje, mo, slavu, uspeh, itd. Sve zato to tvrdoglavo
odbijaju da shvate kako srea nije u tim stvarima.

Ako zavirite u svoje srce, nai ete neto to e vam pomoi. Otkriete iskru
nezadovoljstva, a ona e, uz pomo vetra, postati umski poar koji e pretvoriti u
pepeo sav svet iluzija u kojima ivite i, pred vaim zadivljenim oima, ukazae se
carstvo u kome ste oduvek iveli, a da o tome niste ni sanjali.

Jeste li ikada osetili ukus ivota duboko bolesnog od vaih strahova i briga,
iscrpljenog i jalovog od vaih veza i robovanja? Jeste li ikad osetili potpuni besmisao
vaeg rada za neko priznanje i uspeh, da biste zatim utonuli u jedan ivot dosadne
svakodnevnice, ili, ako ste penja, organizovali sebi ivot potpunog emotivnog
nereda, zavisnog od stvari koje proganjate?

Ako ste osetili neto od toga (a nema tog ljudskog bia koje nije), boanska
vatra nezadovoljstva potpaljena je u vaem srcu. Sad je trenutak da je raspalite, pre
nego to zgasne pred rutinom ivota. To je sveto doba u kome jednostavno morate
nai vremena da izaete iz samih sebe - morate gledati sa strane itav svoj ivot,
morate pomoi plamenu da bukne i, dok to radite, morate spreiti da vas bilo ta
omete u ovom zadatku.
 Doao je trenutak da shvatite kako vam apsolutno nita izvan vas ne moe
obezbediti trajnu radost. Kada toga postanete svesni, primetiete kako vam se u srce
uvlai strah - strah koji se, ako dozvolite nezadovoljstvu da kroi u vau duu,
pretvara u neugasivu strast to zahvata itavo vae bie i die u vama bunt protiv
svega do ega dre vaa religija i kultura, protiv itavog jednog naina razmiljanja i
oseanja, jer ste konano sagledali da ste pranjem mozga bili primorani da ih
prihvatite.

Kada se ceo va svet pretvori u prah i pepeo, istog trenutka nai ete se u
potpuno drukijem svetu, beskrajno dalekom od sveta ljudi oko vas, jer e sve ono
to je drugima drago, sve stvari ka kojima oni ude - priznanja, mo, pohvale,
sigurnost, komfor, zdravlje - za vas postati kao smrdljivo smee, to i jesu, stvari koje
zasluuju prezir i gaenje.

Sve ono od ega drugi bee, nee vas vie plaiti. Postaete spokojni, bez
straha, i slobodni, jer ste iskoraili iz svog iluzornog sveta, prema Carstvu.

Meutim, nemojte brkati ovo boansko nezadovoljstvo sa obeshrabrenou i

oajanjem koji ponekad zavode ljude u ludilo i samoubistvo. To nije mistini put ka
ivotu, ve staza neuroze koja vodi samounitenju. Takoe, nemojte brkati ovo
nezadovoljstvo sa lamentima onih koji nita drugo ne znaju osim da se neprestano
ale na sve oko sebe. To su samo veiti nezadovoljnici koji se bore da poboljaju
zatvorske uslove, dok im je u stvari potrebno katapultiranje iz zatvora ka slobodi.

Veina ljudi, kada u svom srcu oseti ovo razoaranje i nezadovoljstvo, reaguje
na jedan od ova dva naina: ili bekstvom, drogirajui se grozniavom jurnjavom u
poslu i druenju s ljudima, ili se posveuju drutvenim aktivnostima, sportu, itanju,
muzici, ili takozvanim kreativnim istraivanjima, to ih na kraju zadovolji, kao to se
neko zadovolji kozmetikim popravkama tamo gde je potrebna itava revolucija.
Takvi ljudi, iako duboko uronjeni u ono to zovu aktivan ivot, nisu u sutini ivi -
oni su mrtvi, a povrh toga zadovoljni svojim boravkom u zemlji mrtvih.
 Ispit da li je vae nezadovoljstvo boanskog porekla bio bi u proveri da li u
njemu ima ili nema tragova tuge i gorine. Jer, ako je praeno radou, ukazana vam
je milost, i pored toga to ete istovremeno oseati bojazan u srcu.

Razmislite o paraboli Carstva, sadranoj u jevanelju. Carstvo je blago

zakopano na nekoj livadi. ovek koji ga pronalazi, vraa ga u zemlju, zatim
zadovoljno odlazi da rasproda sve to poseduje da bi kupio tu livadu. Ako jo niste
nali blago, ne gubite vreme traei ga. Blago se moe pronai, ali zaludno je traiti
ga, jer je vama potpuno nepoznato kakvo je to blago. Ono to poznajete samo je
drogirana srea vaeg sadanjeg postojanja. ta onda da traite? I gde? Traite u
svom srcu, tu iskru nezadovoljstva, i raspalite plamen dok ne bukne u ogroman poar.

Mladi ili stari, veina nas nezadovoljna je ivotom jednostavno zato to elimo
neto: vie saznanja, bolji posao, lepi automobil, veu platu. Nae nezadovoljstvo
raa se iz nae elje za jo vie. Ali ja ne raspravljam o toj vrsti nezadovoljstva.
Ba ta elja za jo vie ometa jasno razmiljanje. Ako smo, naprotiv, nezadovoljni
ne zato to neto odreeno elimo (nezadovoljni svojom trkom za novcem ili
poloajem, svojom tradicijom, onim to imamo i to moemo dobiti), ve samo
nezadovoljni, niim posebno, ve svime u celini, tada e nas nezadovoljstvo
prosvetliti. Kada se ne zadovoljimo da sve prihvatamo ili pratimo zatvorenih oiju,
ve to ponemo da dovodimo u pitanje, da istraujemo i produbljujemo problem, tada
postoji opaanje, a od njega potiu radost i kreativnost.

Najee, vae nezadovoljstvo posledica je toga to vam neto nedostaje.

Nezadovoljni ste jer nemate dovoljno novca, moi, uspeha, vrline, ljubavi ili svetosti.
To nije zadovoljstvo koje e vam radikalno promeniti ivot. Kada je poreklo
nezadovoljstva u pohlepi ili ambiciji, njegovi plodovi su nemir i frustracija. Onog
dana kada budete nezadovoljni ne zato to vam nedostaje ovo ili ono, ve neto to
uopte ne moete da izrazite; onog dana kada budete imali dovoljno svega za im ste
do tada trali i kada vam bude dosta tog tranja, u vaem srcu neto e se razbistriti,
doiveete unutranju viziju, posle koje ete poeti da uivate u svemu i ni u emu.
 28.

Zato vam kaem: ne brinite se za ivot svoj... pogledajte na ptice nebeske...

pogledajte na krinove u polju...

Mt. 6,25-26-28

Svi doive, kad-tad, oseanje koje nazivamo nesigurnost: oseate se

nesigurni svotom novca koju imate u banci, koliinom ljubavi koju dobijate od svojih
prijatelja, ili vrstom vaspitanja koja vam je data; ili oseate nesigurnost povodom
svog zdravlja, svojih godina ili fizikog izgleda.

Ako upitate same sebe: ta me ini nesigurnim? gotovo je sigurno da ete

dati pogrean odgovor. Mogli biste, recimo, da odgovorite: Ne dobijam dovoljno
ljubavi, ili: Nemam intelektualnu spremu koja mi je potrebna, ili neto slino.
Drugim reima, okrivili biste neto izvan vas, ne shvatajui da nae oseanje
nesigurnosti nikada ne potie od neeg izvan nas, ve iskljuivo od nae emocionalne
uslovljenosti, od neeg to govorimo sami sebi u svom mozgu.

Ako biste promenili svoju mentalnu uslovljenost, vae oseanje nesigurnosti u

trenutku bi iezlo, ak i kad bi sve stvari na svetu ostale onakve kakve su i bile.
Neko se osea savreno sigurno i bez ijednog novia u banci; neko drugi je
nesiguran iako je milioner - razlika nije u sumi novca, ve u njihovoj razliitoj
mentalnoj uslovljenosti. Neko nema nijednog prijatelja, pa ipak se osea savreno
sigurnim, obuzet ljubavlju prema svim ljudima; neko se ne osea sigurnim usred svih
svojih najposesivnijih i naekskluzivnijih veza.

Ako hoete da prevaziete ta oseanja nesigurnosti, postoje etiri istine koje

morate dobro prouiti. Prvo: uzaludan je svaki pokuaj da prevaziete nesigurnost
tako to ete menjati stvari koje su izvan vas. Vai napori mogu uroditi privremenim
uspehom, ali samo delimino; to e vam doneti neko olakanje, ali samo na kratko.
Zato nema svrhe rasipati vreme i energiju da biste stavili taku na svoj fiziki izgled,
zaradili jo novca ili osvojili jo ljubavi.

Drugo: ova injenica suoie vas sa problemom tamo gde se on stvarno nalazi -
u vaoj glavi. Zamislite koliko je ljudi koji se, u identinoj situaciji, ne bi oseali ni
najmanje nesigurnim. Sve zato to problem dolazi iznutra, iz vae programiranosti.

Tree: morate shvatiti da su ove programe u vas usadili nesigurni ljudi, koji su
vas, kada ste bili jako mali i podloni utiscima, svojim ponaanjem i paninim
reakcijama nauili da morate, kad god se spoljni svet ne uklapa u odreeni model,
stvoriti u sebi emocionalnu zbrku zvanu nesigurnost, i vi morate na svaki nain
reorganizovati spoljni svet - morate zaraditi vie para, pruiti sebi vie zatite, ugoditi
ljudima koje ste moda uvredili, itd, itd, samo da bi vae oseanje nesigurnosti
nestalo. im shvatite da nita od toga nije potrebno, da time nita ne biste reili, i da
je uzrok emocionalne zbrke iskljuivo u vama i vaoj kulturi, dakle samo ako
postanete svesni toga, problem e zaista nestati i vi ete doiveti stvarno olakanje.

etvrto: kad god ste nesigurni zbog neega to vam se moe desiti u
budunosti, upamtite sledee - u poslednjih est meseci prethodne godine bili ste
uasno nesigurni pred buduim dogaajima, da biste ipak, kada su se desili, drali
uglavnom sve konce u svojim rukama. Tako je bilo zahvaljujui energiji koja vam se
u tom trenutku probudila, a nikako zahvaljujui brigama koje su prethodile, zbog
kojih ste samo uzaludno patili, i koje su vas emocionalno oslabile. Zato ponavljajte
sebi: Ako sada postoji neto to mogu da uinim u pogledu svoje budunosti,
uiniu to. Za sada, neka sve ide kako ide, i uivau u sadanjem trenutku, jer me je
ivotno iskustvo nauilo da mogu da utiem na stvari tek kada se dese, nikad pre
toga, kao i da mi sadanjost uvek daje dovoljno podsticaja i energije da se suoim sa
svakim problemom.

Oseanja nesigurnosti potpuno e nestati samo kada budete imali tu blaenu

sposobnost ptica nebeskih i cvea u polju, da ivite punim ivotom, od trenutka do
trenutka, uvek u sadanjosti, koliko god vam se to inilo nepodnoljivo. Ono to je
stvarno nepodnoljivo je to na ta mislite da e vam se desiti za pet sati ili pet dana, i
reenice koje stalno ponavljate, reenice kao: Ovo je uasno, Ovo je
nepodnoljivo, Koliko e jo ovo trajati? i slino. Ptice i cvee sreniji su od
ljudskih bia jer nita ne znaju o budunosti, nemaju nikakve rei u svojoj glavi, ne
oseaju strah od toga ta njima slini mogu misliti o njima. Nemojte zato strepeti za
sutra, jer e to sutra misliti za sebe: svaki dan ima dovoljno svojih neprijatnosti.
 29.

Ko uva ivot svoj, izgubie ga,

a ko izgubi ivot svoj mene radi, nai e ga.

Mt. 10,39

Postoji jedna injenica na kojoj se treba zadrati: ljudi koji vie od drugih
strahuju od smrti, istovremeno su oni koji strahuju od ivota i, trudei se da pobegnu
od smrti, takve osobe mrze ivot i sutinski ga ne ive.

Zamislite oveka koji ivi na nekom tavanu, u nekoj zaguljivoj rupi bez
svetlosti. Boji se da sie niz stepenice jer je sluao o ljudima koji su tako padali i
lomili vrat. Takav ovek nikada ne bi prihvatio rizik da pree preko ulice, jer je na
hiljade ljudi pregaeno pri prelasku ulice. Samim tim, takav ovek nikada ne bi imao
hrabrosti da pree neki okean, ili kontinent, ili da pree iz jednog sveta ideja u drugi.
Taj ovek ivi u svojoj rupi, pokuavajui da pobegne od smrti - ali zar tako ne
spreava sebe, svakodnevno, da ivi?

ta je smrt? Gubitak, nestajanje, jedno zbogom. Kada se zakaite za nekoga ili

neto, kada ne prihvatate da izgubite stvari ili osobe, kada odbijate da im kaete
zbogom, vi to inite jer se suprotstavljate smrti. Ali, kada tako postupate, vi se, i ne
opazivi, suprotstavljate i opirete samom ivotu.

Jer, dok je ivot kretanje, vi ste blokirani; dok ivot prolazi, vi zaostajete; dok je ivot
elastian, vi ste fosilizirani, zaleeni; dok ivot sve odnosi svojim tokom, vi svom
snagom prianjate za stabilnost i nepromenljivost.

Takvim stavom, pokazujete uas od ivota zajedno s uasom od smrti, jer se vezujete
za nju. Meutim, kada niste nigde usidreni, kada niste ni za ta okovani, kada se
nimalo ne bojite da ete bilo ta izgubiti, slobodni ste da teete kao planinski potok,
veito sve, bistar i iv.

Postoje osobe koje ne mogu podneti da izgube roditelja ili prijatelja, koje ne
trpe ak ni pomisao na to. Ili se boje da prodiskutuju ili napuste neku teoriju ili stav
za koje su vezane. Ili su ubeene da ne bi mogli da ive bez ove ili one osobe, mesta
ili stvari koje im se ine neophodnim. Hoete li metar da biste izmerili svoju duhovnu
neelastinost, svoju zadrtost? Posmatrajte kako se sve lomi u vama kada ste
primorani da se odreknete neke ideje, kada izgubite neku osobu ili stvar za koje ste
bili toliko vezani. Bol i patnja ine da oseate kako vas je ivot izneverio, zar ne?
Nikada niste zastali da ozbiljno promislite kako se sve menja, prolazi i ima svoj kraj -
zato vas smrt, gubitak i rastajanje uvek iznenade. Vi radije ivite na zaguljivom
tavanu svojih iluzija, zahtevajui da se nikad nita ne promeni, da sve ostane uvek
isto. Ali, kada ivot eksplodira i raznese u paramparad vae krhke iluzije, vi tada
trpite nepodnoljiv bol.

Da biste mogli da ivite, morate gledati stvarnosti u lice, i tada e nestati svaki
va strah od gubitka, smrti, rastajanja i u vama e se razviti smisao za novo, za
promenu i ono to nije unapred programirano. Izgubiete strah da e stvarima koje
poznajete doi kraj, biete u stalnom iekivanju svega to vam nije blisko, i
pozdraviete sve to vam je nepoznato.

Ako je ivot ono to traite, sledea veba, koja vam moe biti bolna,
obogatie vas slobodom ukoliko ste u stanju da je izvedete.

Upitajte se postoji li neko ili neto iji bi vam gubitak naneo veliki bol. Moda
ste jedna od onih osoba koje nisu u stanju ak ni da pomisle na smrt ili gubitak
najbliih. Ako je tako, i u onoj meri koliko je tako, vi ste mrtvi.

Ono to treba da uinite je da se odmah suoite, bez odlaganja, sa smru,

gubitkom, rastankom od vama najdraih osoba i stvari.

Zamislite te osobe i stvari, jednu po jednu, mrtve ili izgubljene, i zauvek razdvojene
od vas, i recite im u sebi zbogom, recite svakoj od njih: Hvala ti, i zbogom.
Zabolee vas, ali osetiete kako nestaje vaeg kaenja, zavisnosti od njih. Tada e iz
svesnog dela vaeg duha izroniti neto drugo, samoa koja e se iriti sve vie, dok se
ne izjednai sa nebom nad vama.

U toj samoi poiva sloboda. U toj samoi je ivot. U tom odsustvu veza i
zavisnosti pustie korenje vaa volja da idete napred, da ivite svaki trenutak svog
ivota, koji je sada neuporedivo primamljiviji, jer je lien brige, napetosti,
nesigurnosti, kao i straha od naputanja i smrti koji uvek prati elju za
nepromenljivou i posedovanjem.
 30.

Svetiljka telu je oko... ako li oko tvoje bude kvarno

i telo e tvoje biti tamno.

Lk. 11,34

Mnogi od nas misle da bi svet mogao biti spaen samo ako bi se zdruile dobra
volja i tolerancija. To je lana ideja. Svet ne moe biti spaen dobrom voljom ili
tolerancijom, ve jasnoom misli. Od kakve bi koristi bilo da ste tolerantni prema
drugima, ako ste istovremeno ubeeni da ste samo vi u pravu, i da grei svako ko
misli drukije? To nije tolerancija - to je samo popustljivost, a ona ne vodi
sjedinjavanju srca, ve njihovom razdvajanju, jer vi ste onaj koji je gore, dok su drugi
dole, i ta pozicija moe da rodi samo oseanje superiornosti u vama, uz oseanje
ozlojeenosti u drugima, a tako se stvara samo jo vea netolerancija.

Autentina tolerancija raa se iskljuivo iz otre svesti o golemom neznanju

kojim smo svi bez razlike zagaeni kada je istina u igri.

Jer, istina je u svojoj sutini tajna. Duh moe intuicijom dopreti do nje, ali nije u
stanju da je uhvati, jo manje da je izrazi reima. Nae mentalne strukture mogu da
ukau na nju, da usmere nau panju u pravcu istine, ali ne mogu da je prevedu u
verbalni oblik.

Uprkos tome, svi strasno govore o vrednosti dijaloga - ali na ta se svodi taj
dijalog? U najgorem sluaju, dijalog je samo maska kojom pokuavamo da
ubedimo drugoga u prednost nae pozicije; u najboljem, dijalog nas spaava da ne
postanemo aba u svojoj bari, aba koja misli da je u toj bari sadran vaskoliki svet.
ta se dogaa kada se razliite abe iz razliitih bara okupe da razmene sopstvena
iskustva i ubeenja? Dogaa se da se njihov vidik iri sve dok ne obuhvati postojanje
drugih, razliitih, aba; meutim, one istovremeno ne uspevaju ni da pojme okean
istine koji ne moe biti zatvoren u granice mentalne bare. I tako sirote abe
nastavljaju svoje prepirke... nastavljaju da govore o mom i tvom, o tvom
iskustvu, tvojim ubeenjima, tvojoj i mojoj ideologiji, itd. Optenje kroz
formule nikada nee obogatiti one koji to ine, jer formule, kao granice bare, samo
razdvajaju - dok iskljuivo bezgranini okean spaja.

Ali da bi stigli do tog okeana istine koji ne zna za ogranienja, neophodno je

imati bistrinu duha i lucidnost misli. ta je ta lucidnost misli, i kako se dolazi do nje?

Prvo to treba da znate je sledee: nije neophodno nauiti mnogo stvari. Jasna misao
je tako jednostavna da je moe imati i desetogodinje dete. Ono to je potrebno nije,
dakle, da neto dobro nauite, ve suprotno od toga - da se oduite; ne trai se talenat,
ve hrabrost.

Da biste shvatili ovo razmatranje, zamislite dete u naruju stare i rune

slukinje. Dete je suvie malo da bi u glavi imalo predrasude odraslih; meutim, dok
se ljuljuka u naruju te ene, ono ne barata etiketama koje je proizveo njegov
mozak, kao crna ena, bela ena, runa, ljupka, stara, mlada, majka,
slukinja, ve barata stvarnou. Ta ena uzvraa na njegovu potrebu za ljubavlju -
to je stvarnost koja pokree to dete, ne ime te ene, njena figura, njena vera ili rasa.
Njemu su to potpuno nevane stvari. Dete jo uvek nema stavove ili predrasude.

To je podruje u kome se moe ostvariti lucidnost misli. Da bi ga dostigli, treba

odbaciti sve naueno i oiveti u sebi duh deteta, koji je jo imun od iskustava iz
prolosti, kao i od uslovljenosti koje nam potpuno zatvaraju put da pogledamo
stvarnosti u lice.

Uronite duboko u sebe i prouite svoje reakcije u odnosu na ljude i situacije.

Iznenadi e vas i zgroziti ako uoite koliko je zatitnih mehanizama u pozadini vaih
reakcija. Nikada ne reagujete na konkretnu realnost odreene osobe ili stvari, ve na
principe, ideologije, itav sistem politikih, ekonomskih, religioznih i psiholokih
miljenja u vama; vi reagujete na unapred stvorene ideje i predrasude, bilo pozitivne
ili negativne. Suoite se sa svakom posebno - osobom, stvari ili situacijom - i
pokuajte da otkrijete predrasude koje stvaraju barijeru izmeu realnosti pred vama i
vaih programiranih percepcija i projekcija te stvarnosti. Ova veba dae vam takvo
boanske otkrovenje da vam to ni Sveti spisi ne bi darovali.

Predrasude i unapred stvorene ideje nisu jedini neprijatelji jasnog miljenja.

Postoji jo jedan par: elja i strah. Da bismo doli do jedne jedine misli koja nije
zagaena emocijama kao to su elja, strah i sebini interes, potreban je zastraujue
strog asketizam. Mi uglavnom pogreno mislimo da je nae razmiljanje plod mozga;
meutim, ono je plod srca, koje je uvek prvo da izvede zakljuke, prosleujui zatim
mozgu da formulie rezonovanje koje e opravdati takav stav. I ovde imate pred
sobom jedno boansko otkrovenje. Analizirajte neke zakljuke do kojih ste doli, i
videete koliko su zagaeni interesom. To je istina koja vai za svaki zakljuak, osim
ako ga smatrate privremenim. Mislite, recimo, na upornost kojom se drite svojih
zakljuaka o ljudima - da li su ti vai sudovi potpuno slobodni od emocija? Ako
verujete da jesu, to je po svoj prilici zato to jo niste dovoljno duboko prouili sebe.

Pred nama je glavni uzrok svih podela i sukoba meu nacijama i pojedinim
ljudima. Tvoji interesi ne podudaraju se sa mojim, kao to se tvoje misli i zakljuci ne
slau sa mojim. Koliko uopte znate osoba iji je nain razmiljanja bar ponekad
suprotan njihovim linim interesima!? I koliko ste puta vi lino razmiljali na takav,
objektivan nain? Koliko ste puta uspeli da dignete nepremostivu prepreku izmeu
misli koja vam se javlja u mozgu, i strahova i elja koji se bore u vaem srcu? Svaki
put kad pokuate, shvatiete da ono to je potrebno za lucidnost misli nije um,
inteligencija - bilo bi previe lako - ve hrabrost koja poraava strahove i elje; jer, u
trenutku kada neto elite ili od neeg strepite, vae srce se, svesno ili nesvesno,
postavlja kao prepreka na putu vae misli.

Mnogi geniji potvrdili su da za otkrivanje istine nisu potrebne teoretske

formulacije, ve srce sposobno da odbaci svoju uslovljenost i line interese, kad god
se raa neka misao; srce koje nema ta da titi niti da eli, srce koje ostavlja duh
slobodnim da ide svojim putem, osloboeno okova, bez straha, slobodno, u traganju
za istinom; srce uvek spremno da prihvati nove injenice i da promeni svoje poglede
na svet. Takvo srce postaje arobna lampa, koja razgoni tmine sa itavog tela
oveanstva. Kada bi svako ljudsko bie bilo obdareno takvim srcem, niko vie ne bi
etiketirao sebe kao komunistu, kapitalistu, hrianina, muslimana ili
budistu. Lucidna jasnoa njihovih vizija otkrila bi im da su sve misli, sve
predrasude, sva verovanja, samo znaci njihovog neznanja. U toj spoznaji, zidovi koji
razdvajaju njihove uvaene bare sruili bi se, otvorivi put okeanu koji sjedinjuje sve
narode u istini.
 31.

Zato i vi budite spremni;

jer u koji as ne mislite doi e Sin oveiji.

Mt. 24,44

Ranije ili kasnije, u svakom ljudskom duhu javlja se elja za svetou i

duhovnou, elja za Bogom, kako god ga nazvali. Mistici govore o boanskom to
je svuda oko nas, na dohvat ruke, koje bi dalo smisao naem ivotu, uinilo ga lepim i
bogatim, samo kad bismo znali da ga otkrijemo. Ljudi imaju neku nejasnu ideju o
tome i, da bi shvatili ta im je initi da bi doli do neega to nazivaju Svetost i
Duhovnost, listaju knjige i odlaze kod duhovnih uitelja. Usput operiu najrazliitijim
metodama, tehnikama, duhovnom praksom, formulama; i, na kraju, nakon godina i
godina uzaludnih pokuaja, ostaju obeshrabreni i izgubljeni, pitajui se u emu je
greka. Najee, krivicu svaljuju na sebe, uz samoubeivanje da je tehnike trebalo
praktikovati uredno i po propisima, s vie marljivosti i upornosti, da bi na kraju doli
do uspeha.

Ali do kakvog uspeha? Niko nema jasnu ideju kakva je ta svetost za kojom se
traga, i ostaje oseanje da se ivot stalno odvija u stanju konfuzije, u dui ostaje
magla nemira, nesigurnosti i strepnji, i mi vidimo sebe i dalje kao neelastine,
posesivne i rave u odnosima sa blinjim. I tako se ponovo bacamo, s obnovljenim
arom, u napore koji nam se ine neophodnim da bismo dostigli neto za im teimo.

Takve osobe nikada nisu zastale da razmotre jednostavnu injenicu: njihovi

napori samo su put bez izlaza, oni samo pogoravaju stvari, kao to se poar
pogorava kad se vatra gasi vatrom. Napor ne podstie razvoj i zrelost. Napor - kakav
god oblik poprimio: snagu volje, naviku, tehniku, duhovnu praksu - ne vodi
nikakvom preobraaju. Moe najvie odvesti do neke vrste represije, ili pribaviti lek
za bolest koja je duboko ukorenjena.

Napor i tenzija mogu promeniti neiji stav, ali ne i njegovu linost. Zamislite
oveka koji hoe da osvoji ljubav ene i zato pokuava da popravi svoj izgled, da
oblikuje savrenije telo, da uini svoje ponaanje prijatnijim, a tehnike zavoenja
efikasnijim. Ljubav se ne osvaja praktinim vebama, ve realnou svoje linosti. A
do toga se nikada ne stie putem napora i tehnika.

Tako je i sa Duhovnou i Svetou - ne donosi vam ih ono to inite, one nisu

prekriva koji neko moe kupiti, ili nagrada koja se dobija za svoje zasluge. Od
znaaja je samo jedno - kakvi ste, ta moete postati. Svetost nije plod osvajanja, ve
milosti. Milosti koja se zove spoznaja, milosti koja je gledanje, posmatranje,
razumevanje. Ako biste pristali da ukljuite svetlost spoznaje, i da paljivo
posmatrate sebe i svaku stvar koja vas okruuje u svakodnevnom ivotu; ako biste
videli sebe odraene u ogledalu spoznaje na isti nain na koji vidite svoje lice u
ogledalu (znai jasno, otro, ba onakvo kakvo je) bez ikakvog iskrivljenja i
popravki; ako biste na taj nain posmatrali sebe, bez ikakve dodatne procene i suda,
postali biste najednom svesni udesnih promena koje se deavaju u vama.

Meutim, vi ne moete kontrolisati ove promene, ne moete ih unapred

planirati, kao to ne moete odluiti kada i kako e se obistiniti. Samo je ta spoznaja
koja ne prosuuje u stanju da izlei i preobrazi, ali na svoj nain i u svoje vreme.

Na ta je najvanije uperiti svetlost spoznaje? Na vae reakcije i vae odnose. Kad

god se naete u prisustvu neke osobe ili stvari, bilo kakve da su, u bilo kojoj situaciji,
vi imate beskrajno razliite reakcije, pozitivne ili negativne. Analizirajte ove reakcije,
posmatrajte ta one u stvari znae i odakle potiu, ali bez osude ili okrivljavanja sebe,
bez ikakve elje za bilo im, a pogotovo bez truda da ih promenite. To (i samo to) se
trai od vas da bi svetost napravila prvi korak u vama.

Ali, rei ete moda, zar nije sama ta spoznaja napor? Ne, ako ste je bar
jednom oprobali. Jer tada shvatate da je spoznaja radost, kao radost deteta koje
zaueno izlazi da otkrije svet. ak i kada ova spoznaja otkrije neprijatne stvari u
vama, ona uvek u sebi nosi osloboenje i radost.

Na ovoj taki shvatiete da nesvestan ivot nije vredan da bude proivljen, jer je
prezagaen mrakom i patnjom.

Ako se u poetku oseate lenjim da ostvarite ovu spoznaju, nemojte

primoravati sebe, jer to bi samo obnovilo vau napetost i nemir. Budite jednostavno
svesni svoje lenjosti, bez ikakve osude ili okrivljavanja sebe. Shvatiete tada da
spoznaja ima u sebi onoliko tenzije koliko i ovek koji treba da ode kod ljubljene
osobe, ili toliko napora koliko treba gladnome da ustima prinese komad hleba, ili
koliko treba alpinisti da se popne na vrh svoje omiljene planine: velika energija, uz
velike tekoe, ali bez ikakve prinude. Sve postaje takorei kao igra! Drugim reima,
spoznaja je aktivnost koja se odvija bez napora, bez tenzija.

Da li e vam ova spoznaja doneti svetost koju traite? Da i ne.

injenica je da nikada neete moi da proverite. Jer, autentina svetost, ona

koja se ne moe dostii naporima, tehnikama i prinudom, potpuno je nesvesna same
sebe. Ako je u vama, vi nemate ni najmanje svesti o tome. Jo vie: vi neete ni
misliti o njoj, jer u vama potpuno nestaje svaka ambicija da postanete svetac ili
svetica, od momenta kada ivite svaki trenutak postojanja koje je spoznaja uinila
ispunjenim, srenim i osloboenim.

Dovoljno je da budete budni i otvorenih oiju. Jer, samo u tom stanju videete
Spasitelja.

I nita drugo, apsolutno nita drugo nee vas zanimati - ni sigurnost, ni ljubav,
ni imovina, ni lepota, ni mo, pa ak ni sama svetost.