Brita nska ambasada

Beograd

Prirunik

JAVNO ZASTUPANJE U LOKALNOJ

ZAJEDNICI ZA POBOLJANJE POLOAJA
NEVLADINIH ORGANIZACIJA

1
 Ovu publikacija su podrali:
Freedom House, kancelarija Beograd, u okviru Projekta Demokratska tranzicija i
reintegracija, koji finansijski obezbeuje Agencija za meunarodni razvoj Sjedinjenih
Amerikih Drava
i
Britanska ambasada u Beogradu, u okviru projekta
Ujedinjeni graani za ujedinjenu Evropu

Maj 2006.
 Sadraj
Predgovor........................................................................................................................3

1. ta je javno zastupanje...........................................................................................4
1.1. Uvod.................................................................................................................4
1.2. Definicije javnog zastupanja...............................................................................5
1.3. Javno zastupanje i bliski koncepti.......................................................................7

2. Koraci u javnom zastupanju....................................................................................9

2.1. Tema javnog zastupanja..................................................................................10
2.1.1. Uvod............................................................................................................10
2.1.2. ta je tema javnog zastupanja?.....................................................................12
2.1.3. Poloaj i stanje NVO u Srbiji...........................................................................13
2.1.4. Odnosi NVO sa lokalnom samoupravom..........................................................15
2.1.5. Izbor teme javnog zastupanja........................................................................16
2.2. Izjava o cilju i postavljanje zadataka.................................................................17
2.2.1. Cilj javnog zastupanja....................................................................................17
2.2.2. Zadatak javnog zastupanja............................................................................17
2.3. Funkcionisanje lokalne samouprave vezano za budet........................................19
2.3.1. Struktura optine..........................................................................................21
2.3.2. Koga u lokalnoj upravi moramo upoznati........................................................22
2.3.3. Odluka o budetu..........................................................................................23
2.3.4. Korisnici budetskih sredstava........................................................................23
2.3.5. Budetski kalendar lokalne vlasti....................................................................24
2.3.6. Odluka o privremenom finansiranju................................................................25
2.3.7. Tekua budetska rezerva..............................................................................25
2.3.8. Dopunski budet...........................................................................................26
2.3.9. Struktura finansijskog plana korisnika budetskih sredstava.............................26
2.3.10. Studija sluaja Valjevo...................................................................................31
2.4. Ciljana publika.................................................................................................32
2.4.1. Uvod............................................................................................................32
2.4.2. Utvrivanje podrke i opozicije.......................................................................34
2.4.3. Karta moi....................................................................................................35
2.4.4. Analiza ciljane publike...................................................................................37
2.5. Poruka javnog zastupanja................................................................................38
2.5.1. Karakteristike poruke.....................................................................................38
2.5.2. Kreiranje poruke od jednog minuta................................................................40
2.6. Kanali komunikacije.........................................................................................42
2.6.1. Mediji kao saveznici.......................................................................................42
2.6.2. Lobiranje......................................................................................................43
2.7. Stvaranje koalicija............................................................................................47
2.7.1. ta su "mree" i "koalicije"?...........................................................................47
2.7.2. Kako napraviti i negovati koaliciju...................................................................49
2.8. Prikupljanje sredstava......................................................................................52
2.9. Nadgledanje i ocena uspenosti........................................................................52
2.9.1. Upitnik za procenjivanje javnog zastupanja.....................................................53
2.10. Plan primene javnog zastupanja.......................................................................55

3. Aneksi....................................................................................................................57
3.1. Lista za proveru izbora zadatka javnog zastupanja.............................................57
3.2. Obrazac za analizu ciljane publike.....................................................................58
3.3. Radni list za razvijanje poruke..........................................................................59
3.4. Plan umreavanja............................................................................................60
3.5. Funkcionisanju lokalne samouprave vezano za budet........................................61
3.6. Primer Zakljuka o formiranju Komisije.............................................................67
3.7. Primer Pravilnika..............................................................................................68
3.8. Primer Konkursa..............................................................................................70
3.9. Primer Obrasca................................................................................................72
3.10. Primer za Predlog projekta po konkursu optine................................................73
3.11. Kartice javnog zastupanja................................................................................78
3.12. Literatura........................................................................................................98
Predgovor
NVO u Srbiji su se javnim zastupanjem bavile i do sada, uei kroz neposrednu praksu. Ovaj
prirunik raen je sa eljom da se proces olaka i uini delotvornijim, da bolje razumemo tekoe
sa kojima se susreemo u radu i nauimo da ih uspeno reavamo i prevazilazimo. Naa namera
je da nevladinim organizacijama u Srbiji pomognemo u njihovim naporima da poboljaju svoj
poloaj i status u lokalnoj zajednici i u Srbiji uopte. Na to su nas naveli rezultati istraivanja o
NVO sektoru, koje su Graanske inicijative sprovele poetkom 2005. godine, koji ukazuju na
nedostatak saradnje NVO i lokalne samouprave, kao i na znaajno odsustvo finansiranja
nevladinih organizacija iz domaih izvora. Ove zakljuke potvruju i naa neposredna iskustva
kroz dugogodinji rad Graanskih inicijativa i Tima TRI na jaanju nevladinog sektora u Srbiji.

Ovi napori da se pobolja poloaj i status NVO u lokalnoj zajednici i u Srbiji uopte nastavljeni su i
u okviru projekta Javno zastupanje za promene koji su Graanske incijative sprovele uz pomo
Freedom House, kancelarija Beograd, te u okviru programa Ujedinjeni graani za ujedinjenu
Evropu, koji finansijski podrava Britanska ambasada u Beogradu. Pored seminara o javnom
zastupanu za predstavnike/ce nevladinih organizacija u sedam gradova Srbije (Vranje, Prijepolje,
Bor, Majdanpek, Subotica, Dimitrovgrad i Negotin), radili smo i sa predstavnicima lokalnih
samouprava, NVO, medija i omladinskih grupa iz pet optina u Vojvodini (Ada, oka, Mali Io,
Baka Topola i Baki Petrovac). Iskustva, primeri, primedbe, sugestije naih uesnika i uesnica
kombinovani sa ranije postavljenim teoretskim osnovama za izvoenje seminara Tima TRI bili su
osnov za razvijanje ovog prirunika pogodnog za korienje u naoj sredini. U njega su utkana i
iskustva Graanskih inicijativa na drugim projektima, kako na planu edukacija, tako i kroz
direktno zastupanje koje smo realizovali u saradnji sa partnerskim organizacijama na lokalnom ili
nacionalnom nivou. Takoe, koristili smo kao izvore raznovrsnu literaturu iz oblasti javnog
zastupanja, koja je dostupna preko interneta, i za koju postoji dozvola korienja u neprofitne
svrhe.

Za razliku od drugih slinih prirunika koji se bave reavanjem konkretnih problema ugroenih
kategorija stanovnitva u lokalnoj sredini (na primer socijalni problemi, nasilje u porodici,
poloaj osoba sa invaliditetom, i slino), ovaj Prirunik se primarno bavi osposobljavanjem NVO
da utiu na lokalnu samoupravu i druge aktere lokalne zajednice, u cilju dugoronog stabilnog
funkcionisanja NVO sektora kao jednog od osnovnih preduslova uspenog ekonomskog i
demokratskog razvoja drutva u Srbiji.

Prirunik e, najiskrenije se nadamo, biti i putokaz, metodologija i alatka za naredne korake

vezane za poveanje uea graana u procesima odluivanja i sprovoenja politika lokalnog
razvoja. U tom smislu on moe biti koristan i lokalnim samopravama kao drugoj strani u
razumevanju procesa javnog zastupanja. Nadamo se da e on doprineti boljem razumevanju NVO
i lokalnih vlasti i njihovoj uspenijoj saradnji koja danas u dobroj meri odreuje meru
demokratinosti drutva, pa i same lokalne samouprave.

Zahvaljujemo se Biljani Mualica, efici Odseka za trezor optine Kula na doprinosu u delu
prirunika koji se bavi funkcionisanjem lokalne samouprave vezano za budet. Zahvaljujemo se,
takoe, svim uesnicama i uesnicima naih seminara bez ijih iskustava i doprinosa ovaj
Prirunik ne bi bilo mogue napraviti. I, na kraju, iskazujemo posebnu zahvalnost organizaciji
Freedom House, kancelarija Beograd i Britanskoj ambasadi u Beogradu, na finansijskoj podrci u
pripremi i tampanju prirunika.

Radmila Radi Dudi

Dubravka Velat
Miljenko Dereta
1. ta je javno zastupanje
1.1. Uvod
Javno zastupanje okuplja zajedno grupe i pojedince/ke koji ele da podstaknu, osmisle,
izvre i promene politike i ponaanja institucija u kojima se donose odluke vane za
njihovu zajednicu i bitisanje. Ovaj proces se odigrava u onim demokratskim drutvima u
kojima graani i formalno i stvarno mogu da utiu na institucije i vlasti. Osim toga, javno
zastupanje, posebno na lokalnom nivou, ima znaajnu ulogu kao individualno i grupno
iskustvo. Ono podstie poeljnu razmenu informacija u lokalnoj zajednici i obezbeuje
da se uje glas zainteresovanih graana koji vode rauna o onome to utie ili moe
loe uticati na zajednicu, odnose meu ljudima i na ouvanje prirodnog okruenja.
Vano je da se njihov glas uje i onda kada imaju jasnu viziju boljeg ivota za koji je
potrebna promena zakona, politika ili odluka. Javnim zastupanjem 1 NVO dopunjuju
zvanini politiki sistem otvaranjem mogunosti da se kroz stalni dijalog uje re
graana posebno u neizbornim godinama, kada je kontakt izmeu politikih stranaka i
biraa mnogo manji nego u vreme kada se one u izbornoj trci bore za njihovu naklonost.
Javnim zastupanjem glas graana dopire do kreatora politika i donosilaca odluka. NVO
okrenute ka javnom zastupanju, u javnom interesu, prate rad vlasti i posmatraju kako
politiari koriste mo koju su na izborima dobili. One stvaraju i razvijaju politiku kulturu
utiui na izabrane predstavnike vlasti da se ponaaju na odgovoran, transparentan
nain, potujui vladavinu prava. Organizacije koje se bave javnim zastupanjem
podstiu javno mnjenje na razmiljanje o drutvenoj nejednakosti, nezaposlenosti,
krenju ljudskih prava, porastu kriminala, korupciji, bolestima zavisnosti, unitavanju
ovekove okoline, zapostavljanju kulturnog naslea, uticaju globalizma, kvalitetu hrane,
poloaju manjina u drutvu, i mnogim drugim temama, i time uvode za Srbiju nove,
vane teme, te nude alternativna reenja.

Preteno korieni termini za javno zastupanje se razlikuju od zemlje do zemlje, ak i

kad dve zemlje koriste isti jezik. U Meksiku se moe uti izraz defensa pblica, dok se
u susednoj Gvatemali koristiti termin incidencia. U nekim romanskim jezicima, postoji
nedoumica izmeu rei abogaca (panski) i advocacia (portuglaski). U zemljama
romanskih jezika naglaavaju da je termin, koji na engleskom zvui kao advocacy,
suvie blisko vezan sa advokatima i pravnom odbranom.
Sve ove rei dele zajedniki koren od voc ili voz, to znai glas. U tom kontekstu, ad-
voc-acy znai davati glas grupi ili stanovnitvu koje je tradicionalno bez glasa. Ovo
ukazuje na ulogu mrea NVO za javno zastupanje, kao posrednika izmeu
marginalizovanih grupa i kreatora politike. Pojam politika podrazumeva: plan i pravac
akcije, ili set pravila usvojenih od strane vlasti, biznisa ili drugih institucija, dizajniranih
sa ciljem da utiu i da odrede odluke ili procedure. Donosioci odluka, akteri politike,
kreatori politike, su razliiti prevodi za izraze na engleskom jeziku decision makers,
policy actors, policy makers, dakle pojam ne oznaava samo i iskljuivo politiare/ke,
nego sve pojedince/ke i tela koje kreiraju i donosi odluke, politike, programe, budete u
privatnom i javnom sektoru, dakle one odluke koje utiu na ivot, pre svega
marginalizovanih grupa stanovnitva.

1
Navedeno prema priruniku Javno zastupanje i uee javnosti u okviru promena drutvenog
razvoja, autora: Karolina Mikova, Duan Ondruek i Jan Mihalik, a za Srbiju su verziju priredile
Ana Bu, Radmila Radi Dudi, Dubravka Velat i Aleksandra Vesi.
 1.2. Definicije javnog zastupanja
Postoji mnogo definicija koje se odnose na javno zastupanje. Izabraemo nekoliko iz
prirunika koji se koriste za obuku zastupnika, odnosno zagovaraa 2. Ove definicije
predstavljaju nain na koji neke grupe, NVO, mree ili koalicije razumeju javno
zastupanje i kako ga obavljaju.

"Javno zastupanje je akt ili proces podrke odreenoj temi ili reenju problema.
Kampanja javnog zastupanja je skup usmerenih aktivnosti u podrci nekoj temi ili
reenju problema. Mi zastupamo odabrane teme jer elimo da:
Gradimo podrku za tu temu ili reenju problema;
Utiemo na druge da je podravaju; ili
Pokuavamo da utiemo ili menjamo zakone koji utiu na nju.
(International Planned Parenthood Federation, IPPF Advocacy Guide)

"Javno zastupanje je proces koji ukljuuje serije politikih akcija koje sprovode
organizovani graani kako bi transformisali odnose moi. Svrha javnog zagovaranja su
specifine politike promene koje koriste stanovnitvu kojeg se tiu. Ove promene se
mogu dogoditi u privatnom ili javnom sektoru. Uspeno javno zagovaranje se vodi
prema stratekom planu u razumnom vremenskom periodu"
(The Arias Foundation - Costa Rica)

"Javno zastupanje je govoriti glasno, privlaiti panju zajednice prema vanom pitanju i
usmeravanje donosioca odluka prema reenju. Javno zastupanje je rad sa drugim
ljudima i organizacijama na promenama"
(CEDPA, Cairo, Beijing and Beyond: A Handbook on Advocacy for Women Leaders)

"Javno zastupanje se definie kao promocija neke ideje ili uticanje na politiku,
finansijske tokove i druge politiki odreene aktivnosti"
(Advocates for Youth, Advocacy 101)

"Javno zastupanje predstavlja proces delovanja (a ne jednokratnu aktivnost) sa ciljem

postizanja poeljnih promena u drutvu kako bi odnosi moi i raspodela bogatstva
postali demokratiniji i pravedniji i kako bi se marginalizovanim drutvenim grupama
obezbedili prostor i uloga u javnom odluivanju".

"Javno zastupanje se sastoji od razliitih strategija koje imaju za cilj uticaj na donosioce
odluka na lokalnom, regionalnom, nacionalnom i meunarodnom nivou, posebno vodei
rauna o tome:
Ko odluuje izbori, postavljanje i izbor donosilaca odluka, sudija,
ministara, savetnika, direktora, adiminstrativnog osoblja, itd.
ta se odluuje politike, zakoni, nacionalni prioriteti, usluge, programi,
institucije, budeti.

2
Re Advocay u srpskom jeziku prevodi se sa javno zgovaranje ili javno zastupanje, otuda se oni koji
uestvuju u aktivnosti nazivaju zastupnicima ili zagovaraima.
 Kako se odluuje pristup graana informacijama i samom procesu,
obim konsultacija, polaganje rauna i pristupanost donosioca odluka
graanima i drugim zainteresovanim grupama

(InterAction: Womens Advocacy Workshop materials)

Godinama radei sa predstavnicima i predstavnicama civilnog drutva u Srbiji, bili smo u

prilici da ujemo razliite interpretacije i definicije javnog zastupanja. Evo nekoliko koje
bi mogle posluiti kao primer:

Javno zastupanje je proces demokratskog delovanja graana i njihovih organizacija,

usmeren na donosioce odluka, da zvanino usvoje i sprovedu javnu politiku kojom bi se
nepristrasno reilo odreeno sporno pitanje i postigla pravednija raspodela bogatstva i
odnosa moi u drutvu.

Javno zastupanje je proces kojim predstavljamo svoje ideje i predloenim reenjima

utiemo na donosioce odluka;

Javno zastupanje u lokalnoj zajednici je organizovano delovanje odreene

zainteresovane grupe, vrenje pritisaka (uticaja) putem lokalnih medija ili na drugi nain
na nosioce vlasti u toj zajednici, radi zadovoljavanja potrebe te ciljne (zainteresovane)
grupe.

Javno zastupanje je proces delovanja na donosioce odluka korienjem najefektivnijih

komunikacijskih vetina i najpropusnijih komunikacijskih kanala .

U razliitim delovima Srbije nai uesnici su javno zastupanje vezivali za sledee

pojmove: braniti, obezbediti reenje, senzibilisati, uticati, promeniti, ubediti, donoenje
odluka, privui panju, tribine, javna re, intervju, promocija, lobiranje, vrbovanje,
javnost u radu, otvorenost, sud, predstavljanje, mediji, predstavljanje sebe u javnosti,
predstavljanje ideje za koju se zalaemo, javno lobiranje za neku ideju, mogunost
iskazivanja problema, nastup u medijima, strah od posledica, mogunost dopiranja do
institucija, sagledavanje potreba neke grupe, artikulaciju potreba, reenje problema,
zakonske norme, animiranje javnosti, problematika kojom se bave NVO...

Oigledno je da ne postoji jedinstveno shvatanje pojma javnog zastupanja (mi emo u

naem priruniku, podjednako koristiti izraze javno zastupanje i javno zagovaranje
jer su se u naem nevladinom sektoru odomaila oba pojma). Ovaj Prirunik tei da
predstavi javno zastupanje u irokom smislu: fokusiraemo se na one napore koji su
usmereni ka promeni politika, pozicija ili programa bilo koje institucije. Dakle,
sama definicija pojma, ne bi smela da uokviri i sputa delovanje graana na razvoju
zajednice i irenju demokratske prakse. Naprotiv, definicija se mora prilagoavati novim
okvirima koje donosi svakodnevna praksa i aktivan odnos NVO i graana. Stalno
proirujui prostor za svoje delovanje i inei zajednicu mestom ugodnijim za ivljenje
njenih lanova, aktivni graani ne samo da stalno menjaju svoj odnos sa predstavnicima
dravnih institucija ve na sebe preuzimaju i veliki deo odgovornosti za dobrobit
narednih generacija.

Da bismo postigli jasnije razumevanje onoga to javno zagovaranje jeste, korisno je

razjasniti ta javno zagovaranje nije. O tome vie govori sledee poglavlje.
 1.3. Javno zastupanje i bliski koncepti
Javno zagovaranje se esto brka sa drugim konceptima uticaja na promene u okruenju
koji sadre sline elemente. Ovi koncepti su: informisanje, obrazovanje i
komunikacija (IOK), socijalni marketing, odnosi sa javnou i drugi. Vano je
naglasiti da nijedan od ovih koncepata nije vie ili manje vredan, odnosno nije vie ili
manje dobar. Osnovno je da razmiljamo o tome koji je od koncepata najbolji za
postizanje promene koju elimo da ostvarimo.

Da biste sebi olakali definisanje razlika izmeu razliitih koncepata kojima elite da
utiete na promene u okruenju, moete sebi postaviti sledea pitanja:

Pitanje: Koji je zadatak IOK kampanje?

Mogui odgovor je: podii svest, promeniti ponaanje... Ovo praktino znai da, ukoliko
elite da graani prepoznaju rad NVO u vaem gradu, upoznaete ih sa vaim
aktivnostima, i time podstai da promene svoj stav prema NVO sektoru (imajui u vidu
odnos graana prema NVO sektoru kod nas). U drugom sluaju ete eleti da se mladi
ljudi vie ukljue u rad NVO sektora, ili u reavanje problema u lokalnoj zajednici...

Pitanje: Ko je ciljana publika IOK kampanje?

Mogui odgovori ukljuuju: ene, mukarci, mladi, stanovnici nekog unapred odreenog
geografskog podruja. Odgovori e varirati od jedne do druge IOK strategije, ali je
najea meta odreena grupacija stanovnitva definisana prema polu, starosti, teritoriji,
itd. Na primer, u sluaju IOK kampanje za poboljanje vidljivosti NVO sektora u vaoj
optini ili gradu, vaa kampanja e verovatno biti usmerena ka stanovnicima vae
optine, odnosno prema graanima, novinarima, zaposlenima i odbornicima u lokalnoj
samoupravi. Ukoliko elite da podstiete aktivizam mladih, onda su, naravno, vaa ciljna
publika mladi, kojima se opet moete obratiti segmentirano, to jest, odreenim
kategorijama mladih prema polu, dobi, prema tome da li su srednjokolci, studenti,
zaposleni, nezaposleni...

Pitanje: Kako ete meriti uspeh vae IOK kampanje?

Drugim reima, koji objektivni pokazatelji (indikatori) promene e vama, kao
organizatorima, pokazati (dokazati) da je vaa IOK kampanja bila uspena? Odgovori e
varirati u skladu sa zadatkom kampanje, na primer, x% graana koji znaju za aktivnosti
NVO, njihov promenjen (pozitivan ) stav prema NVO, y% graana koji znaju kako da
dou do usluga odreenih NVO u gradu, z% mladih koji su pokrenuli omladinske NVO ili
su se ukljuili u rad postojeih...

Odnosi sa javnou (PR)

Veina ljudi je upoznata sa pojmom odnosi sa javnou (Public Relations - PR) koji
velike privatne kompanije koriste da bi poboljale svoj imid u javnosti i pospeile
prodaju svojih proizvoda, odnosno usluga. Vi sami moete da identifikujete neku PR
kampanju koja je iroko poznata od strane opte javnosti. Moete primeniti ista pitanja
za PR kao i u sluaju IOK kampanje.

Radi lakeg razumevanja, dajemo primer domae kampanje koja se bavi prodajom kafe:

Ciljana publika: potroai/konzumenti kafe

Zadatak: promovisati imid kompanije i posredno poveati prodaju kafe
Mera uspeha: poveana prepoznatljivost kompanije i vea prodaja kafe na tritu
Koristei ista pitanja, dolazimo do sledeih reenja za kampanju javnog zastupanja:

Ciljana publika: kreatori politika (oni donosioci odluka koji imaju autoritet i
ovlaenja da utiu na zadatak javnog zagovaranja)
Zadatak: promena politike, programa, ili raspodele javnih resursa
Mera uspeha: usvajanje novog ili povoljnijeg programa/politike, na primer
donoenje Programa saradnje izmeu Vlade Republike Srbije i
nevladinih organizacija; x% promene ili preraspodele sredstava;
nova budetska linija u sektorskom budetu...

Iako postoje bitne razlike izmeu navedenih koncepata, ipak moemo rei da postoje
kljuni zajedniki elementi za sve ove pristupe/koncepte, a to su:

Svi su strategije za promociju promene

Svi su najuspeniji kada su sistematski planirani
Svi ukljuuju identifikovanje publike i krojenje poruke prema toj publici.

Jo jednom naglaavamo da se javno zagovaranje razlikuje od ostalih

koncepata/pristupa zato to uvek tei da menja politiku ili program-javne
resurse.

Kao i IOK, javno zagovaranje zahteva meukorak podizanja svesti kljunih delova
javnosti. Ipak, javno zagovaranje se ne zavrava sa podizanjem svesti. Proces
javnog zagovaranja je gotov tek kada donosilac odluke preduzme propisanu politiku
akciju. Opta javnost moe da bude publika kampanje javnog zagovaranja, na njenom
poetku. U veini sluajeva svest javnosti se podie da bi se izvrio pritisak na
odreenog kreatora politike. U naem primeru koji se bavio poveanjem vidljivosti
NVO sektora, podizanje svesti javnosti svakako bi bio prvi korak ka veem pritisku na
kreatore politike u kampanji javnog zagovaranja iji bi zadatak bilo donoenje Ugovora o
saradnji optine sa nevladinim organizacijama kojim bi formalno regulisala ove odnose.

Sledea tabela ilustruje razliku izmeu javnog zagovaranja i nekoliko bliskih

koncepata. Javno zagovaranje se obino moe razlikovati od drugih pristupa po
svom zadatku.

Ko su ta se Ciljana Da li Tipini
akteri? menja? publika preteno indikatori
(ZADATAK) cilja uspeha
ljude od
uticaja?
Javno NVO, Politike, Donosioci DA Politike, primena,
zastupanje Istraivaki primena odluka, lideri, zakoni i prakse
instituti, politike, kreatori koji doprinose
Univerziteti zakona i politika, poboljanju
prakse ljudi na poloaja NVO
poloaju/koji sektora (usvojeni,
imaju uticaj ukinuti,
izmenjeni,
dopunjeni)
Informisanje, Davaoci Svest i Grupa Ne Procenat ljudi koji
obrazovanje usluga u ponaanje odreene poznaju rad NVO
i najirem starosti, pola, sektora, koji se
komunikacija smislu stanovnici aktivno ukljuuju,
(IOK) nekog promena stava
geogrfskog prema NVO
podruja
Mobilizacija lanovi Kapacitet lanovi/ce Ne Reeni problemi u
zajednice zajednice i zajednice da zajednice zajednici; vie
organizacije identifikuje i ljudi prisustvuje
da se bavi sastancima u
svojim zajednici
problemima
PR Komercijalne Poboljati Potroai, Ne Poboljana
(Odnosi s institucije; imid javnost percepcija od
javnou) NVO, kompanije i strane javnosti;
Institucije poveati Poveana
prodaju prodaja; Poveani
udeo na tritu

2. Koraci u javnom zastupanju

Iskustvo govori da je javno zastupanje veoma retko uredan i linearan proces. Neke od
najuspenijih mrea javnog zastupanja funkcioniu prilagoavajui se prilikama u
haotinom okruenju. Sposobnost da se iskoristi povoljna prilika i pokrene proces ne
umanjuje znaaj pravovremenog i briljivog planiranja.
1. Proces javnog zastupanja obino poinje uoavanjem i definisanjem teme (prevod
engleske rei issue koja obuhvata pojmove: problem, sporno pitanje, sporna taka,
predmet spora) u vezi sa kojom e biti promovisana promena politike. Tema treba da
bude fokusirana, jasna i iroko prihvaena od strane grupe koja pokree proces javnog
zastupanja.
2. Potom je potrebno postaviti cilj i zadatke javnog zastupanja. Cilj je opta izjava o
tome ta se srednjorono ili dugorono eli postii, vizija promene ili rezultata. Zadaci
opisuju kratkorona, odreena, ostvarljiva i merljiva postignua vezana za temu, koja e
doprineti ostvarenju cilja.
3. Sledei korak je prepoznati ciljanu publiku - kljune donosioce odluka koji imaju
mo i autoritet da sprovedu eljenu promenu politike za utvrenu temu, kao i one koji
mogu na njih uticati. Treba vam sva podrka koju moete dobiti. Imajte na umu druge
NVO, ali i tvorce politika, donatore, javne linosti...
4. Zatim treba razviti ubedljivu poruku, krojenu prema interesima politike publike.
Poruka treba argumentovano da definie problem zbog kojeg je pokrenuto javno
zastupanje, ponudi novo reenje i navede na akciju. Bez jasne poruke, vae javno
zagovaranje nema nikakve anse da uspe.
5. Da bi poruka javnog zastupanja doprla do ciljane publike, potrebni su odgovarajui
kanali komunikacije. To ukljuuje: konferencije za medije, paket sa kratkim vanim
informacijama, javnu debatu, konferenciju za kreatore politike, panel diskusije, intervjue,
flajere i druge kanale komunikacije.
6. Sledei korak je proirivanje baze podrke izgradnjom saveznitva sa drugim
lanovima civilnog drutva: grupe, pojedinci ili organizacije koji imaju isto miljenje i
voljni su da podre temu. Javno zagovaranje je grupni poduhvat, i zbog toga ulazimo
u mree i koalicije.
7. Kada je definisano zato, ta, kako i sa kim se pokree proces javnog zastupanja,
treba planirati i sa im? Prikupljanje sredstava podrazumeva mobilisanje svih
raspoloivih resursa (znanje, vetine, novac, oprema, prostor, materijali, volonteri...)
neophodnih za ostvarenje zadatka.
8. Konano, primenu strategije javnog zastupanja treba detaljno razraditi izradom
akcionog plana (ko, ta, kada, gde ...). On e nam pomoi da jasno vidimo ta je pred
nama, ali i da znamo na ta e uticati nepredvieni dogaaji i kako se moemo sa tim
nositi. Ponavljamo da samo sprovoenje akcionog plana mora biti fleksibilno i u odnosu
na vremenski okvir i na postavljeni zadatak.
9. Prikupljanje podataka i analiza informacija je neophodan osnov za svaki
navedeni korak u procesu javnog zastupanja, od izbora vane teme, traenja reenja,
pronalaenja istomiljenika, istraivanja pozicija politike publike, prikupljanja sredstava,
planiranja primene, praenja rezultata i procene uspeha. Iako smo ga ovde naveli na
devetom mestu, u stvarnosti to nije samo jedan korak, ve kontinuirani proces bez kojeg
je nemogue sprovesti bilo kakvu kampanju javnog zastupanja.
10. Nadgledanje i ocena uspenosti (monitoring & evaluation) se, takoe, odvijaju
tokom itavog procesa javnog zastupanja. Pre preduzimanja kampanje javnog
zastupanja, vano je odluiti ko e i kako pratiti plan primene, oceniti uspenost ili meriti
rezultate. Treba realno proceniti koliki stepen promene se moe oekivati u politici,
programima ili finansiranju, kao rezultat svih napora? Preciznije reeno, ta e biti
drugaije nakon zavretka kampanje javnog zastupanja? Kako ete znati da se situacija
promenila?
Redosled koraka treba uzeti uslovno. Kada jednom uoimo problem, definiemo ga kao
temu i postavimo ciljeve i zadatke, ostali koraci e se meusobno preplitati, ponavljati,
ii paralelno. Na neke emo se iznova vraati kada na to budu upuivali procesi
prikupljanja podatka, nadgledanja i procenjivanja koji se odvijaju sve vreme. Nismo uvek
u prilici da pratimo redosled koraka procesa prema modelu na papiru. Svejedno,
sistematsko razumevanje procesa javnog zastupanja e pomoi da dobro planiramo,
efikasno koristimo sredstva, obezbedimo podrku i ostanemo usredsreeni na konani
cilj.

1.4. Tema javnog zastupanja

1.4.1. Uvod
Zastupanje otvara prostor za javnu raspravu. Da bismo otvorili ovaj prostor moramo se
dobro pripremiti. Kao neko ko ivi i radi u lokalnoj sredini, mi znamo probleme,
poznajemo nedostatke, nadamo se da emo popraviti ono to nije dobro i uivamo u
onome to je poboljano, posebno kada je to posledica naeg zajednikog delovanja.
Da bismo dobro definisali problem koji hoemo da reimo javnim zastupanjem, ne bi
trebalo da se oslanjamo samo na ono to vidimo i znamo, moramo dobro ispitati da li
ono to mi doivljavamo kao problem ima isto ili slino znaenje i za nau okolinu i kako
se drugi odnose prema tome. Zato je proces prikupljanja podataka vaan ne samo
u toku definisanja teme, ve tokom celog procesa zagovaranja koji smo pokrenuli.
Istovremeno, osnovna pretpostavka za bavljenje bilo kojom temom javnog zastupanja
jeste poznavanje zakona, programa, politika, procedura, njihovo analiziranje i na
osnovu toga kreiranje strategije uticaja. Praktini saveti koji vam mogu pomoi u
svakom vaem naporu javnog zastupanja se nalaze u Aneksu 3.11. prirunika, Kartica
javnog zastupanja broj 1.

Zakonski okvir koji omoguava javno zastupanje,odnosno neposredno uee graana u

procesima donoenja odluka:

- Ustav Republike Srbije

- Zakon o lokalnoj samoupravi
- Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja
- Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi
- Zakon o udruivanju graana u udruenja, drutvene organizacije i politike
organizacije koji se osnivaju za teritoriju SFRJ 3;
- Zakon o drutvenim organizacijama i udruenjima graana
- Statuti optina i gradova
- Meunarodni akti (dokumenti, konvencije i drugi) koje je naa drava potpisala

Zakon o lokalnoj samoupravi Srbije navodi sledee oblike uea graana u procesima
donoenja odluka na lokalnom nivou: graanska inicijativa, zbor graana i
referendum4.

Graani putem graanske inicijative predlau skuptini jedinice lokalne

samouprave donoenje akta kojim e se urediti odreeno pitanje iz izvornog
delokruga, promenu statuta ili drugih akata i raspisivanje referenduma u skladu sa
zakonom i statutom. Statutom jedinice lokalne samouprave utvruje se broj potpisa
graana potreban za punovano pokretanje graanske inicijative, koji ne moe da
bude manji od 10% biraa.

Zbor graana se saziva za deo teritorije jedinice lokalne samouprave utvren

statutom. Zbor graana raspravlja i daje predloge o pitanjima iz nadlenosti organa
jedinice lokalne samouprave. Zbor graana veinom glasova prisutnih usvaja
zahteve i predloge i upuuje ih skuptini ili pojedinim organima i slubama jedinice
lokalne samouprave. Organi i slube jedinice lokalne samouprave duni su da u roku
od 60 dana od odravanja zbora graana, razmotre zahteve i predloge graana i o
njima zauzmu stav, odnosno donesu odgovarajuu odluku ili meru i o tome obaveste
graane.

Skuptina jedinice lokalne samouprave moe na sopstvenu inicijativu da raspie

referendum o pitanjima iz svoga delokruga. Skuptina jedinice lokalne samouprave
duna je da raspie referendum o pitanju iz svoga delokruga na zahtev graana u
jedinici lokalne samouprave, na nain utvren zakonom i statutom. Odluka putem
referenduma doneta je ako se za nju izjasnila veina graana koja je glasala, pod
uslovom da je glasalo vie od polovine ukupnog broja graana.

Pored navedena tri oblika neposrednog uea graana u lokalnoj samoupravi, graani
mogu i na sledei nain da uestvuju u odluivanju o javnim poslovima: PRAVO
GRAANA NA OBRAANJE ORGANIMA DRAVNE VLASTI. Pravo graana da se
obraaju organima dravne vlasti kao i organima lokalnih vlasti je opte individualno
pravo graana koje oni ostvaruju podnoenjem peticija, zahteva, inicijativa i molbi
organima vlasti, kao i upuivanjem kritika na njihov rad. To je demokratsko pravo putem
3
Zakon vai do usklaivanja sa zakonodavstvom Republike Srbije
4
Pripremila Prof. Dr. Marijana Pajvani
koga graani mogu uticati na rad organa vlasti i ostvarivati demokratsku javnomnjensku
kontrolu nad njihovim radom. Ovo pravo je zagarantovano Ustavom. Uz garantovanje
prava na obraanje organima dravne vlasti u ustavima se esto eksplicitno utvruje
zatita graana od bilo kakvih negativnih posledica, ili mera koje bi mogle biti
primenjene prema njima zbog kritike koju su u svojoj peticiji uputili. Samo naizgled, ova
dva prava su po sadrini slina. Razlike se ogledaju u sledee. Prvo, pravo na peticiju i
obraanje organima dravne vlasti su individualna prava. Njima se moe koristiti svaki
pojedinac. Ova se prava mogu koristiti i kao kolektivna. Narodna (graanska) inicijativa
je, meutim, kolektivno pravo kojim se pojedinac ne moe koristiti. Uslov koji je
potrebno ispuniti da bi se graani mogli koristiti pravom inicijative vezuje se uz odreeni
broj graana (propisan u ustavu ili zakonu) koji takvu inicijativu mora podrati. Drugo,
kada primi inicijativu zakonodavni organ je duan da pokrene postupak donoenja
ustava odnosno zakona. Pravo obraanja dravnim organima, iako iskljuuje mogunost
da se pokrene zakonodavni postupak, nema za posledicu obavezno pokretanje
zakonodavnog ili ustavotvornog postupka.

1.4.2. ta je tema javnog zastupanja?

Tema javnog zastupanja je problem ili situacija koja zahteva politiko reenje
tj. promenu odreene politike, akciju od strane institucija ili pojedinaca koje
ih predstavljaju. Teme mogu biti raznovrsne: zabrana upotrebe nagaznih mina,
sigurnosti uslova rada, seksualno iskoritavanje ena i devojica, nezaposlenost, krenje
ljudskih prava, porast kriminala, korupcija, narkomanija, unitavanje ivotne okoline,
pozicija nevladinih organizacija, i mnoge druge. Bitno je da se izbor teme zasniva na
proverenim informacijama.
Kao to je ve ranije napomenuto, prva dva koraka u procesu javnog zastupanja su
izbor teme i razvoj cilja i zadataka. Ovi delovi procesa ine jedan od najizazovnijih
analitikih poslova koji stoje pred grupom. Da bismo uspeno obavili ove korake,
potrebna je sposobnost analiziranja sloenosti sredine i meusobne povezanosti
problema, pronalaenje politikog reenja za izabrani problem, usmeravanje na
dugoroni rezultat i osmiljavanje kratkoronih zadataka. Kvalitet angaovanja u ovom
podruju e imati vaan uticaj na uspeh narednih koraka. Ovi elementi su temelj
efikasnog javnog zastupanja. Bez jasne teme i dobro definisanog cilja, ostali koraci
e izgubiti fokus.

est uzrok tekoa u javnom zastupanju je preambiciozno razmiljanje o moguem

politikom reenju koje bi ublailo ili eliminisalo uoeni problem. Da bi pravilno usmerili
svoje zahteve treba istraiti uzroke problema, postojea zakonska reenja, uredbe i
odluke koje su u primeni. U vezi sa ovim, postoji nekoliko moguih situacija:
Niko se ne bavi problemom i nema jasne politike prema njemu;
Postojea politika je neodgovarajua, zastarela ili restriktivna;
Zvanino postoji dobro reenje, ali ga niko ne primenjuje.
Potrebno je istraiti i ko je direktno nadlean, na kom nivou se donose odluke u vezi sa
temom (lokalna dravna uprava, lokalna vlast, vlada, ministarstvo, skuptina, itd).
Traei primereno reenje uoenog problema moda ete prepoznati da se promena
moe postii i drugaijim pristupom, a ne samo javnim zastupanjem (podseamo na
poglavlje koje se bavi razlikama izmeu javnog zastupanja i bliskih koncepata).
Nevladine organizacije treba da se bave temama koje su u skladu sa njihovom misijom i
odraavaju probleme korisnika i zajednice u kojoj deluju. Nije mogue odjednom reti
sva sporna pitanja, ali postizanjem postupnih reenja, korak po korak, graani mogu
uspeno dovesti do stvarnih drutvenih promena.
Meutim, da bi se nevladine organizacije uspeno bavile reavanjem problema u svojoj
sredini, treba da budu stabilne, da ree svoj status, da funkcioniu u okviru jasno
definisanog institucioanlnog okvira, kako na nacionalnom nivou, tako i u okviru lokalne
zajednice. Stoga emo se, pre bavljenja samim izborom teme javnog zagovaranja,
pozabaviti stanjem NVO sektora u Srbiji.

1.4.3. Poloaj i stanje NVO u Srbiji

Danas malo ko osporava da su nevladine organizacije dale znaaj doprinos dogaajima
na naim prostorima, poev od ranih devedesetih. One su bile prve i meu retkima koje
su pruale otpor ratu; one su davale podrku i neposredno pomagale rtvama rata, pre
svega izbeglicama, kontinuirano su promovisale demokratiju i evropske vrednosti,
zalagale su se za zatitu ljudskih prava, posebno ranjivih grupa. Nevladine organizacije
su tokom svih ratnih zbivanja, sankcija i izolacije, odrale kontakte sa slinim
organizacijama u regionu, kao i sa meunarodnom zajednicom. Po zavretku ratnih
zbivanja, NVO su promenile svoje prioritete i iz faze bavljenja preteno humanitarnim
radom i ljudskim pravima, prele su na razvojne, socijalne i obrazovne programe kroz
koje pruaju usluge graanima. Pritom je zajedniki prioritet bio promena tadanje i
uvoenje demokratske vlasti u Srbiju. Nevladine organizacije su znaajno doprinele
demokratskim promenama u oktobru 2000. godine, a potom i donoenju modernih
zakona, kao na primer zakoni koji reguliu pitanje poloaja osoba s invaliditetom; Zakon
o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja; Zakon o civilnom sluenju
vojnog roka; Porodini zakon i odredbe koje sankcioniu nasilje u porodici.

Uprkos svim ovim uspesima i dostignuima, dananje mesto nevladinog sektora u Srbiji 1
ogleda se, pre svega, u njegovom loe regulisanom statusu. Pored svih napora sektora,
pre svega lanica Federacije Nevladinih Organizacija Srbija (FeNSa), donatora,
meunarodnih institucija posebno Saveta Evrope i OSCE-a, novi Zakon o nevladinim
organizacijama u Srbiji jo uvek eka da se nae na dnevnom redu skuptinskog
zasedanja. Vie puta usaglaavan i doraivan, predlog zakona i pored svih obeanja iz
nadlenog ministarstva, ve est godina eka na red.

Obavetenost graana u celini o sutini i nainu funkcionisanja NVO veoma je niska, a

slina je situacija i kada je u pitanju njihova zainteresovanost za angaovanje u sektoru.
Iako veina organizacija kae da ima strategiju u odnosu na javnost, imid NVO nije u
punoj saglasnosti sa ovom izjavom. Na negativan stav okoline ukazuje 29% anketiranih
organizacija.

Nedostatak finansijskih sredstava je najei problem NVO, o emu govori podatak da

poetkom 2005. godine ak 63% nevladinih organizacija nije imalo obezbeena sredstva
za rad za tekuu godinu. Nevladine organizacije rade u unajmljenom prostoru ili uopte
nemaju prostorije za rad, a svega 6% ispitanika i ispitanica navodi da imaju prostorije u
sopstvenom vlasnitvu.

Odlazak donatora iz zemlje i prestrukturiranje fondova, problemi su koji ugroavaju

nevladin sektor upuen uglavnom na finansiranje iz inostranih fondacija. Sledei veliki
problem jeste i nizak nivo saradnje NVO sa dravnim institucijama, to napominje 38%
1
Detaljnije o stanju u nevladinom sektoru Srbije poetkom 2005. godine moe se nai u istraivanju NVO
sektor u Srbiji Graanskih inicijativa i FENS-a. Istraivanje su podrali Freedom House i Novib, a obavila
agencija Strateki marketing, www.gradjanske.org
anketiranih organizacija. Oklevanje drave da stvori ambijent za neometano
funkcionisanje sektora i za finansiranje iz domaih sredstava upotpunjuju tekoe sa
kojima se NVO sreu. Na republikom nivou nema tela za saradnju sa nevladinim
organizacijama, a ne postoji ni razumevanje uloge i znaaja nevladinih organizacija u
smislu olakanja funkcionisanja dravne uprave. Bez istinskog razumevanja u kojoj meri
je za dravu jeftinije i efikasnije da neke svoje funkcije prebaci na udruenja graana,
nije bilo volje ni da se poreskom politikom stimulie poslovni sektor da podri nevladine
organizacije.

NVO sektor sve tee dolazi do podrke za svoj rad. Najvei broj projekata koje sprovode
NVO traje izmeu tri i 12 meseci, to govori o vrlo iscrpljujuoj borbi za funkcionisanja
organizacije. Predstavnici NVO sektora vrlo visoko rangiraju vladu i lokalnu samoupravu
na listi institucija vanih za rad sektora: 36% organizacija kae da njihove aktivnosti
delimino i sporadino finansira lokalna uprava (uoene su regionalne razlike i Vojvodina
prednjai), a ministarstva finansiraju 17% organizacija (uglavnom Ministarstvo za rad,
zapoljavanje i socijalnu politiku i Ministarstvo kulture). Meutim, gotovo dve treine
funkcionisanja NVO sektora podravaju meunarodne donatorske organizacije.
Samofinansiranje i podrka domaih donatora predstavljaju izvor finansiranja 34%
organizacija. Poslovni sektor se u ulozi povremenog donatora pojavljuje u 27%
anketiranih organizacija. Ova podrka, meutim, nije sistematska i strateki osmiljena.
Jedna od bitnih ilustracija stanja je stav 78% anketiranih donatora koji smatraju da
poslovni sektor nee uspeno finansirati NVO nakon povlaenja stranih donatorskih
agencija.

Najvei broj organizacija bavi se obrazovanjem i istraivanjem (65%), a samo jedan

procenat manje humanitarnim, socijalnim radom i zdravstvom. Zatitom ljudskih prava
bavi se 57% organizacija. Znaajno je i delovanje u oblasti izgradnje lokalne zajednice
45%, to je osnov za delovanje prema lokalnoj samoupravi. Vie od treine NVO radi
poslove gde su primarni/direktni korisnici svi graani. NVO su listom nezadovoljne zbog
nepostojanja zakona o NVO, neadekvatne poreske politike, kao i zbog drugih zakona koji
se tiu rada NVO. Sektor smatra da bi drava trebalo da obezbedi sredstva za
funkcionisanje NVO, da uvede poreske olakice, da pobolja pravni okvir u kojem deluju
NVO, kao i da odredi poreske olakice za firme koje finansiraju NVO. Sama klima je
nepogodna za razvoj NVO, postoji negativan stav i nezainteresovanost za rad NVO
sektora koji svoje korene vuku jo iz vremena Miloevievog reima, na alost bez veih
promena poslednjih godina. Politiku situaciju NVO takoe ocenju kao nestabilnu sa
retrogradnim i konzervativnim strankama na vlasti.

Meusobno, nevladine organizacije sarauju u okviru mrea, na zajednikim projektima,

treninzima za lanove, ustupanjem opreme i prostorija. Istraivanje pokazuje da su u
prethodnom periodu lanice FENS-a ee ostvarivale saradnju od nevladinih
organizacija koje nisu lanice (78% prema 54%). Valja znati da su dve treine
organizacija lanice neke NVO mree. Aktivisti jasno prepoznaju da delovanje kroz
mreu olakava ostvarivanja ciljeva i zajednikih interesa, reavanje problema, razvoj
sektora i predstavlja osnov za delovanje na lokalnom i na centralnom nivou. Akcijama u
lokalnoj zajednici bavi se 55% NVO koje su uestvovale u istraivanju.

lanovi NVO smatraju da pored drugih NVO koje su vane za njihovo funkcionisanje,
znaajnu ulogu igraju mediji, a onda i instance dravnog aparata vlada i lokalna
samouprava. Znaaj saradnje lokalne samouprave i NVO u prvom redu vide nove
organizacije. Saradnja vlastite NVO sa lokalnom upravom se ocenjuje neto pozitivnije
od generalnog stanja u sektoru, mada su i dalje u veem procentu zastupljene
negativnije ocene saradnju kao lou ocenjuje 40% organizacija, kao ni dobru ni lou
28%, a 32% smatra da je saradnja dobra. Interesantno je da 11% ispitivanih
organizacija do sada nije imalo nikakvu saradnju sa dravnim institucijama. Vie njih
55% saraivalo je sa dravnim institucijama na lokalnom, a 45% na republikom nivou.
Starije organizacije su bolje pozicionirane i ve su stekle ugled, pa istraivanje pokazuje
kako su one ee saraivale sa dravnim institucijama na centralnom nivou.

Dakle, problemi NVO sektora mogli bi se svesti na: nedostatak odgovarajue zakonske
regulative, nezainteresovanost drave, povlaenje meunarodnih donatora,
nerazvijenost donatorstva u poslovnom sektoru, nestimulativna pravna i fiskalna
regulativa, negativan stav okoline odnosno graana, nerazvijenost i nedovoljna saradnja
unutar sektora i neadekvatna saradnja sa medijima, ali i u veini sluajeva
nezainteresovanost lokalne samouprave da podri nevladine organizacije.

1.4.4. Odnosi NVO sa lokalnom samoupravom

Kada razmiljamo o odnosu nevladinog sektora i vlasti na lokalnom nivou, bilo bi dobro
uzeti u obzir stereotipe kojima barataju obe strane. Razumevanja ima malo, a bojimo se,
i elje za tim. Da to nije sluaj samo u Srbiji, govori sledei navod o odnosu NVO-optina
iz prirunika pripremljenog za program Podrka razvoju civilnog drutva u Srbiji,
finansijski podranog od strane Evropske Unije, a sprovedenog od strane EAR: I jedni i
drugi esto potpadaju pod uverenje da druga strana nije u stanju da razvije odnose, ili
da su pozicije i interesi strana istinski nespojivi. U tom kontekstu, takoe je uobiajeno
da postoje odreene zablude koje stvaraju utisak da postoje neoborive istine to je
situacija koja ozbiljno ugroava svaku mogunost za razumevanje. Na primer,
predstavnici lokalne vlasti mogu poverovati u mit da je Proces odluivanja naa stvar;
graani ne razumeju dovoljno pitanja o kojima odluujemo i mi smo izabrani da
procenimo situaciju u njihovo ime. Ili moda, Graani nas ne razumeju; ne shvataju
da mi radimo u njihovu korist i ak sumnjaju u nas. Ne moemo sa njima raditi. Postoji
jo jedan mit Graani su nas izabrali na etiri godine; sada je na zadatak da njima
vladamo i oni nemaju pravo da se meaju..., gde se graanima odriu sva prava na
inicijative ili uticaj. Jo jedan mit kae: Svi funkcioneri su isti, odnosno grozni, to je
savren nain da se obeshrabre ugledni funkcioneri. Ima mnogo slinih mitova. Ovde
verovatno vredi pomenuti da pre usvajanja odreenog stava, proverite da li su vai utisci
i oekivanja tana. Mada su uoptavanje i univerzalno osuivanje vrlo esti fenomeni,
vrlo retko su tani, a mogu da naprave veliku tetu5.

Dakle, lokalna samouprava u Srbiji, kao i u drugim tranzicionim zemljama jo uvek trai
svoje mesto pod suncem. Pred njom su mnogi zahtevi i izazovi, a uloga e se sigurno
menjati sa daljom decentralizacijom i demokratizacijom u Srbiji, kao i sa ve due
najavljivanim vraanjem finansijske samostalnosti optinama. Ovaj proces e, sasvim
sigurno, podstai lokalne funkcionere da se vie pozabave mogunostima koje moe da
otvori saradnja sa NVO sektorom i koristi koje lokalna samouprava moe da ima od te
saradnje. Nadamo se da e istovremeno tei razvoj neprofitnog sektora i njegovih
kapaciteta, ime NVO postaju relevantni partneri vlasti. Isto se odnosi i na pozicioniranje
NVO u drutvu, pre svega u lokalnoj zajednici. Prema istraivanju Stalne konferencije
gradova i optina o Graanskoj participaciji i perspektivama za njeno unapreenje koje
je obavila agenicja Strateki marketing poetkom 2006. godine, 47% graana je
izjavilo da bar povremeno uzima uee u radu neke od lokalnih organizacija (politikih,
5
4. Javno zagovaranje i uee javnosti u okviru promena drutvenog razvoja. Autori: Karolina Mikova,
Duan Ondruek i Jan Mihalik, a za Srbiju su verziju priredile Ana Bu, Radmila Radi Dudi, Dubravka Velat i
Aleksandra Vesi, TIM TRI.
sportskih, profesionalnih, NVO, religioznih...), a ak 63% da su bar nekad uzeli uee
na nekoj javnoj akciji (prisustvovali sastanku lokalne zajednice, potpisali peticiju, govorili
javno...).

Iako nezadovoljavajui, ipak ohrabruje podatak da 9% graana veruje da o njihovim

potrebama brinu NVO. Ovaj procenat je manji kada su u pitanju lokalna uprava 5%,
republika Vlada i republika Skuptina 3%, poslovni sektor 6%. Sasvim je sigurno da
NVO moraju razmisliti o podatku iz istog istraivanja prema kojem graani ne
prepoznaju NVO sektor kao organizacije graana, kao strukture kojima i sami pripadaju.
Zabrinjava podatak da veina (53%) ne zna da li u njihovoj lokalnoj zajednici postoje
NVO.

Funkcionisanje NVO na lokalnom nivou, kao i njihova upuenost na lokalnu samoupravu

i ostale aktere lokalne zajednice, aktuelizovala je pitanje podrke nevladinim
organizacijama u lokalu, koje se moe odnositi na finansijsku pomo, dodelu prostora za
korienje, ali i za strateki pristup lokalne samouprave koja bi oformila posebno telo
zadueno za saradnju sa NVO, a vremenom i prebacila neke poslove na NVO kao
partnere. To nas uvodi u razmiljanje o izboru teme javnog zastupanja.

1.4.5. Izbor teme javnog zastupanja

Uesnici naih seminara uglavnom ne vide dobru volju lokalne samouprave da sarauje
sa nevladinim organizacijama iako Zakon o lokalnoj samoupravi otvara takvu
mogunost. Lokalna samouprava se teko odluuje za podrku NVO, a i kada se sredstva
za finansiranje nevladih organizacija izdvoje, esto nema procedura za njihovu raspodelu
i onda se ona dodeljuju arbitrarno. Re je o odlukama koje se odnose na visinu
sredstava, budetsku liniju koja to predvia, kriterijume prema kojim se ova sredstva
dodeljuju, odnosno transparentnu proceduru dodele.

Navodimo najee probleme sa kojima se u svom radu suoavaju NVO prema

iskustvima uesnika seminara u okviru projekata iji je deo i ovaj prirunik: nedostatak
volontera i aktivista (loa animacija), loa komunikacija sa medijima, nedostatak kulture
ivljenja i kreativnosti, nedostatak prostora za rad i nespremnost optine da pomogne sa
prostorom, nepravedna i neodgovarajua raspodela budetskih sredstava koja se
odvajaju za NVO, nema definisanih kriterijuma za dodelu raspoloivih budetskih
sredstava za NVO, neujednaenost tehnike opreme, finansije, nerazumevanje lokalne
samouprave, nepoverenje javnosti, nedostatak obrazovanja (edukacije), loa refleksija
NVO sa republikog nivoa na lokalni, autoritet linosti koja vodi NVO, ne vide se
rezultati, nedostatak informacija, zatvorenost sektora, vlast diskriminie neke NVO,
nereen status vlasnitva poslovnog prostora koji je slobodan, nepostojanje medijskog
prostora za NVO, nepostojanje Saveta za meunacionalne odnose, nepostojanje
graanskog branioca, ne koristi se pravo na slubeni jezik, NVO nemaju
predstavnika/cu u lokalnoj vlasti stolicu za NVO, nema partnerskih odnosa optine sa
NVO, lokalne vlasti ignoriu NVO sektor...

Imajui u vidu sve to je prethodno navedeno, i uvaavajui da se javnim zastupanjem

ne mogu reavati svi navedeni problemi, nae je opredeljenje da se kroz ovaj Prirunik,
u najirem smislu, bavimo temama koje se odnose na stanje i poloaj NVO sektora u
Srbiji, posebno u lokalnoj zajednici. Nai uesnici su kao prioritetnu izabrali temu
nedostatak finansiranja NVO od strane lokalne samouprave prema jasnim i
transparentnim procedurama. To je jedan od goruih problema sa kojima se NVO
susreu u lokalu, a trend odlaska stranih donatora poveava i uslonjava problem. Osim
toga, dravna uprava i administracija postale su prioritet podrke stranih donatora, pa je
to jo vei problem za sektor koji je u Srbiji do sada preteno bio finansiran iz istih
izvora. Poto smo definisali temu javnog zastupanja, to nas upuuje na naredne korake
javnog zastupanja definisanje cilja i zadataka.

1.5. Izjava o cilju i postavljanje zadataka

1.5.1. Cilj javnog zastupanja

Cilj javnog zastupanja je dugoroni rezultat koji elite postii, to je vaa vizija promene
politike, programa ili raspodele sredstava. U Srbiji, na nacionalnom nivou, to bi znailo
uspostavljanje institucionalnog okvira koji e omoguiti nesmetani razvoj odrivog NVO
sektora, koji ima stabilne izvore finansiranja, koji je prepoznat i od strane drave i od
strane graana, privatnog sektora, kao pouzdan partner u reavanju problema u drutvu
i kao profesionalni davalac najraznovrsnijih usluga. Ovaj cilj se moe ostvariti u naredne
tri do pet (i vie) godina, i zahteva kompleksno i udrueno delovanje nevladinih
organizacija, kako kroz FeNS tako i kroz druge oblike udruivanja.
Paralelno sa ovim procesom, potrebno je raditi i odozdo. U optinama i gradovima,
dugoroni cilj podrazumeva uticanje na lokalnu samoupravu da stvara
ambijent pogodan za razvoj nevladinih organizacije, obezbeivanjem uslova
za njihov rad u lokalu. Kako e preciznije glasiti dugoroan cilj javnog zastupanja u
vaem gradu odnosno optini, zavisie od mnogo faktora koji su vezani kako za vau
lokalnu samoupravu tako i za same NVO koje u vaoj sredini postoje i deluju.
Kada ste definisali cilj javnog zagovaranja specifian za vau optinu/grad, pristupate
izradi zadataka. Broj zadataka e zavisiti, kako od vaeg dugoronog cilja, tako i od
vaih organizacionih i personalnih resursa za javno zastupanje. Generalno savetujemo
da se fokusirate na onaj broj zadataka koji realno moete da ostvarite. Oni javni
zastupnici koji tee da poprave sve, rizikuju da ne postignu nita. ak se
savetuje da ponete sa skromnijim zadacima ije e uspeno ostvarenje obezbediti vie
entuzijazma, iskustva i kredibiliteta koji e vas dalje voditi ka osvajanju ambicioznijih
zadataka.

1.5.2. Zadatak javnog zastupanja

Zadatak javnog zastupanja je odreena, kratkorona (najvie jedna do dve godine),
akcijski orjentisana meta, koja doprinosi postizanju cilja. Nain na koji ste postavili va
zadatak, moe uneti pojanjenje ili konfuziju u ostatak procesa planiranja i treba mu
posvetiti dosta panje. Da bi zadak bio PAMETNO postavljen (engleska re SMART znai
pametan) on treba da bude:

S (specific) odreen
M (measurable) merljiv
A (achievable) dostian
R (realistic) realan
T (time-bound) vremenski ogranien

Da bi postavljeni zadatak javnog zastupanja zadovoljio navedene kriterijume vano je:

 1. Identifikovati politike aktere ili donosioce odluka koji imaju mo da pretvore
zadatak javnog zagovaranja u realnost (na primer, Ministar za dravnu upravu i
lokalnu samoupravu; Predsednik optine)

2. Identifikovati odreenu politiku akciju ili odgovor koji je neophodan da bi se cilj

ispunio (na primer, da se usvoji odreena politika prema NVO na nivou optine; ili
da se dodele sredstva za rad NVO; da se donese Pravilnik o raspodeli sredstava...).

3. Predvideti vremenski okvir i stepen eljene promene. Zadatak javnog

zagovaranja se obino fokusira na period od 1-2 godine, pri emu treba voditi rauna
koliko je realno u vaim uslovima da se formulie neka politika i usvoji za period od
1-2 godine? Takoe, neki zadaci javnog zagovaranja (ali ne svi) navode i
kvantitativnu meru promene. Na primer:
Obezbediti 0.5% sredstava iz budeta optine za delovanje NVO, do kraja
tekue fiskalne godine; ili
Inicirati i finansirati program obuke zaposlenih u optini o ulozi i znaaju NVO u
civilnom drutvu, u periodu od narednih 12 meseci

Da biste lake razumeli razliku izmeu cilja i zadatka javnog zastupanja, obratite panju
na sledee:

Cilj javnog zastupanja je dugoroni rezultat. Nije verovatno da ete

ga potpuno ostvariti, bilo samostalno bilo udrueni sa drugim nevladinim
organizacijama. Stoga se cilj smatra neim emu vi doprinosite, ali se ne moete
smatrati odgovornim ako se on ne ostvari, jer sami ne moete da ga ostvarite (iako
biste to arko eleli) kao to ne moete iskljuivo sebi pripisati zaslugu ukoliko se cilj
ostvari.
Zadatak javnog zastupanja je, s druge strane, u potpunosti ostvariv
od strane vas kao javnih zastupnika. To je kratkorona meta koja je ujedno i
dostina, prema vaoj proceni, u narednoj godini ili dve. Uspeh se moe lako
izmeriti ili ste obezbedili da optina rasporedi sredstva za rad NVO u vaem gradu
ili niste (dakle, optina je donela odgovarajuu odluku). Ovaj uspeh je neto do ega
ste vi kao javni zagovarai doli vlastitim resursima, energijom, angaovanjem i
znanjem. Va zadatak javnog zastupanja jasno doprinosi dugoronom cilju.

Hajde da vidimo kako su, voeni prethodno datim savetima, uesnici naih seminara
definisali ciljeve i zadatke kampanja javnog zagovaranja u svojim sredinama.
Dugoroni cilj:
1. Osigurati stabilne izvore finansiranja za NVO u gradu, obezbeivanjem
pravedne i namenske raspodele budetskih sredstava.
Zadaci:
1. U narednih 12 meseci obezbediti da skuptina optine usvoji Protokol o
saradnji optine i NVO
2. U narednih 15 meseci, izvriti uticaj na predsednika optine da donese
odluku o Pravilniku i kriterijumima za raspodelu sredstava NVO.

Da biste proverili valjanost izbora vaih zadataka javnog zastupanja proite kroz
kriterijume date u Listi za proveru izbora zadataka javnog zastupanja, Aneks 3.1.
Vano je da cilj i zadatak javnog zagovaranja precizno definiemo na jednostavan nain
koji e biti jasan nama samima ali i drugima koji sa nama sarauju, onima koji bi nam se
pridruili i time nas ojaali, novinarima koji e o tome izvestiti ljude koji nisu upueni u
ovo to radimo. Zato je dobro i da izjavu zapiemo da bismo mi koji pokreemo
kampanju postigli dogovor oko cilja i zadatka koji je razumljiv i prihvatljiv svima u
lokalnoj zajednici. Ovo je vano i zato da oni koji su protiv naih aktivnosti ne bi mogli
da ga interpretiraju na razliite naine, to se dogaa kada je izjava neprecizna i
maglovita, dvosmislena ili nejasna.
Kada ste uradili ovu vanu stvar definisanje cilja i zadataka, obavili ste znaajan deo
posla. To je, naravno, tek poetak. Nije vreme da odahnete. Mnogo toga ve znate,
problem nije nov i nije ga bilo lako reiti iako ste do sada ve nastojali da to uradite. Ni
najiskusnijim zagovaraima (zastupnicima) u ovom momentu nije lako. Pred njima je jo
mnogo rada. ta preduzeti kao sledei korak? Da li da krenete u raspitivanje ko bi u
optini mogao da vas podri? Da li je vreme da pozovete nekog iz lokalnog lista?
Televizije? ta im rei? Ko e se pozabaviti drugim NVO u mestu koje se nisu odazvale
na prvi poziv? Da li ete moi sredstvima koje imate da pokrijete trokove koji vas
oekuju? Koliko njih e raditi protiv vae ideje? Sloenost zadatka shvatite kao izazov na
koji ste sposobni da odgovorite a ne kao razlog da unapred odustanete.
Kao to smo ve rekli, uspeh pokrenutog procesa u velikoj meri zavisi od analize
prethodno prikupljenih podataka o spornom pitanju i dobre procene ta
konkretno treba menjati da bismo smanjili ili eliminisali uoeni problem.

U sluaju pokretanja kampanje javnog zastupanja kojom se bavimo u ovom Priruniku,

dakle koja je usmerena na optinu, pojedince i odelenja/tela u okviru optine koji imaju
mo da donose odluke, nuno je da se prethodno do detalja upoznate sa
funkcionisanjem vae lokalne samouprave u delu koji se tie finansiranja iz budeta.

1.6. Funkcionisanje lokalne samouprave vezano za budet

Da biste mogli da zagovarate za promenu optinske politike prema nevladinim
organizacijama, vi kao pojedinci/pojedinke, organizacije i koalicija, morate postati
eksperti/ce koji odlino poznaju funkcionisanje lokalne samouprave. Vae
uticanje na lokalnu samoupravu bie usmereno ka odabranim ljudima koji su najvaniji
za problem kojim se bavite: izabrani i imenovani na odreene funkcije u optini ili
zaposleni koji, prirodom svoga posla, mogu da doprinesu da vaa ideja bude prihvaena.
Da biste to mogli da ostvarite, morate odlino poznavati sve to ini lokalnu
samoupravu: struktura optinske vlasti, ta je ije ovlaenje i odgovornost, koji je
organ zaduen za odreenu vrstu odluka, kakvu formalnu proceduru mora da proe va
predlog, na ijem e se sve stolu nai... Da biste uticali na strukturu budeta i izborili
mesto nevladinih organizacija u njemu, vano je da se paljivo bavite ovim poglavljem.
U njemu su date procedure, koraci, funkcije vezane za proces usaglaavanja i donoenja
budeta, promene i ostale pojedinosti koje su vane za vas kao javnog zastupnika 6.

Osnovni preduslov za uspeno ukljuivanje nevladinih organizacija u budet lokalne

samouprave podrazumeva poznavanje definicija i procedura vezanih za pripremu

6
U ovom poglavlju emo na relativno jednostavan nain, koliko god je to mogue kada je buet u pitanju,
izneti osnovne informacije koje su vam potrebne. U Aneksu 3.5 moete nai detaljnije tumaenje pojedinih
delova ovog poglavlja, koje je pripremila ekspertkinja za lokalne budete.
i donoenje budeta utvrenih Zakonom o budetskom sistemu (Sl. glasnik
RS, broj: 9/02, 87/02 i 66/ 05). Re je o sledeem:

1. Odluka o budetu (lan 2. Zakona),

2. Korisnik budetskih sredstava (lan 2. Zakona),
3. Budetski kalendar lokalne vlasti (lan 14. Zakona),
4. Odluka o privremenom finansiranju (lan 28. Zakona)
5. Upotreba sredstava tekue budetske rezerve (lan 48. Zakona) i
6. Dopunski budet (rebalans) (lan 43. Zakona)
7. Struktura finansijskog plana korisnika budetskih sredstava (lan 19. Zakona).

Da biste to bolje ovladali ovom terminologijom vano je da uestvujete na javnim

raspravama i tribinama koje organizuje lokalna samouprava, da organizujete okrugle
stolove sa predstavnicima lokalnih vlasti, odnosno funkcionerima lokalne samouprave;
da ukljuujete predstavnike/ce lokalne samouprave u rad tela i organe nevladinih
organizacija. Re je prvenstveno o predstavniku skuptinske, izvrne vlasti i odeljenja
nadlenog za finansije. Vaan izvor neophodnog znanja mogu biti i trenutno zaposleni ili
penzionisani slubenici optine kojima se treba obratiti za pomo.

Kada je re o kvalitetnijem ukljuivanju nevladinih organizacija u proces pripreme, izrade

i finansiranja iz budeta lokalne samouprave, ono se moe postii i (trajnim ili
povremenim) ueem njihovog predstavnika u izvrnom organu lokalne samouprave,
odnosno u optinskom veu, skuptini lokalne samouprave, radnim telima lokalne
samouprave, komisijama za dodelu sredstava nevladinim organizacijama, ukoliko se na
taj nain organizuje njihovo finansiranje. O tome je neophodno postii dogovor sa
lokalnom samoupravom i to moe biti vaan pokazatelj njihove spremnosti za saradnju i
uticati na osmiljenu strategiju.

Vie o praktinim savetima u vezi sa nainima delovanja unutar sistema u Aneksu 3.11.
prirunika, Kartica javnog zastupanja broj 3.
 1.6.1. Struktura optine GLAVNI ARHITEKTA

DIREKTORI JAVNIH
KOMUNALNIH PREDUZEA Bira Predlae MENADER/KA

NAELNIK OPTINSKO PREDSEDNIK/CA

OMBUDSMAN VEE OPTINE
OPTINSKA
RADNA
TELA UPRAVA
kontrola Po
UPRAVE ZA poloaju ZAMENIK/CA
PREDSEDNIK/CA
ZAMENIK/CA POJEDINE
OBLASTI
SEKRETAR/ICA
SKUPTINA

REFERENDUM ZBOR GRAANA GRAANSKA

INICIJATIVA

GRAANI / GRAANKE

SAVET ZA MEUNACIONALNE MESNA SAMOUPRAVA

ODNOSE
SKUPTINA MESNE ZAJEDNICE

SAVET ZA RAZVOJ LOKALNE SAVET MESNE ZAJEDNICE

ZAJEDNICE

MESNA KANCELARIJA
 1.6.2. Koga u lokalnoj upravi moramo upoznati

Za finansiranje nevladinih organizacija iz budeta (ukljuivanje u budet) bitno je da su

one u kontaktu sa lokalnom samoupravom. Naveemo taksativno ta se pod tim
podrazumeva. Prvo, kada su u pitanju zaposleni u odeljenju lokalne samouprave
koji pripremaju budet, znaajni su kontakti sa naelnikom odeljenja koji rukovodi i
odgovoran je za zakonitost rada odeljenja, efom odseka za budet, odnosno
finansije, ali i sa neposrednim izvriocima poslova pripreme i izrade budeeta lokalne
samouprave. Drugo, bitno je da funkcioneri lokalne samouprave budu upoznati sa
vaim postojanjem i radom. To su predsednik optine (gradonaelnik) i njegov
zamenik, predsednik skuptine i njegov zamenik, sekretar skuptine i
naelnik optinske uprave. Podsetimo se ta su njihova ovlaenja i odgovornosti.
Predsednik optine je predlaga i naredbodavac budeta, vri izvrnu vlast u lokalnoj
samoupravi, daje smernice za pripremu budeta, predlae budet lokalnoj skuptini i
raspolae, kako sredstvima odobrenim odlukom o budetu, tako i upotrebom tekue
budetske rezerve i neposredno sarauje sa odeljenjem koje priprema nacrt Odluke o
budetu. Zamenik predsednika optine, menja predsednika optine u sluaju
njegove odsutnosti i spreenosti da odavlja svoju dunost i predsedava optinskim
veem. Predsednik skuptine organizuje rad skuptine, saziva i predsedava
sednicama skuptine lokalne samouprave i potpisuje odluku o budetu. Zamenik
predsednika skuptine zamenjuje predsednika kada je ovaj odsutan, spreen da
obavlja svoju dunost ili to radi na osnovu posebnog ovlaenja. Sekretar skuptine
optine stara se o obavljanju strunih poslova u vezi sa sa sazivanjem o odravanjem
sednica skuptine i njenih radnih tela i rukovodi administrativnim poslovima vezanim za
njihov rad. Poto je jedna od funkcija Optinskog vea da utvruje predlog odluke o
budetu lokalne samouprave, vano je da su njegovi lanovi upoznati sa NVO
funkcionisanjem. NVO moraju voditi rauna o procedurama koje prolazi predlog budeta
pre konanog usvajanja i u tom smislu su vana radna tela skuptine, odnosno Savet
za budet i/ili Savet za drutvene delatnosti (ukoliko imamo situaciju da postoje
dva odeljenja u lokalnoj samupravi u kojima se vode nevladine organizacije), odnosno
njihovim lanovima, kada predlog Odluke o budetu ue u skuptinsku proceduru. To su
tela koje zasedaju nakon to Optinsko vee utvrdi predlog Odluke o budetu i pre
donoenja Odluke o budetu od strane lokalne skuptine. Uloga predstavnika
odbornikih grupa koje zasedaju u periodu izmeu sednice Saveta za budet,
odnosno Saveta za drutvene delatnosti i Skuptine lokalne samouprave, takoe mora
biti poznata NVO.

Prema postojeem Zakonu nosioci nekih od navedenih funkcija se biraju neposredno,

neki po proporcionalnom sistemu, neki se imenuju dok su neki zapravo stalni javni
slubenici. To je vano znati u procesu zagovaranja jer moe bitno uticati na njihovu
spremnost da uju potrebe graana i na njih reaguju na odgovarajui nain.

Valja naglasiti da najznaajnije informacije vezane za ukljuivanje u finansiranje iz

budeta lokalne samouprave nevladine organizacije dobijaju od rukovodioca
odeljenja, odseka i neposrednih izvrilaca u odeljenju koje izrauje uputstvo za
pripremu budeta i izradu nacrta. Znaajne informacije dobija i od predsednika
optine (koji daje smernice odeljenju nadlenom za budet prilikom njegove pripreme).
U odsutnosti predsednika, ove informacije se mogu dobiti i od zamenika predsednika
optine.
Nevladine organizacije vre uticaj preko predsednika i zamenika predsednika optine,
lanova optinskog vea, predsednika, zamenika predsednika i sekretara skuptine,
lanova radnih tela i odbornika skuptine lokalne samouprave. Ovo je bitno ukoliko,
primera radi, nevladina organizacija ili neki drugi korisnik budeta blagovremeno
podnese zahtev za finansiranje iz budeta lokalne samouprave, ali on ne ue u nacrt
budeta. Situacija se moe ispraviti na: a) sednici optinskog vea, ukoliko
predsedavajui ili neko od lanova predloi da se naknadno razmotri navedeni zahtev i
ukljui u predlog budeta, b) savetu za budet i/ili 7 savetu za drutvene delatnosti,
podnoenjem amandmana na predlog Odluke o budetu od strane predsednika ili lana
saveta (njime se trai naknadno ukljuivanje zahteva za finansiranje nevladine
organizacije u predlog Odluke o budetu, pri emu amandman predstavlja sastavni deo
predloga Odluke o budetu koja e biti razmatrana na skuptini lokalne samouprave) i
c) samoj sednici skuptine kad predsednik skuptine, njegov zamenik, sekretar skuptine
ili odbornik predloe izmenu dnevnog reda i ukljuivanje take pod kojom e se
razmatrati ukljuivanje nevladine organizacije u predlog Odluke o budetu koji se
razmatra.

1.6.3. Odluka o budetu

Odluku o budetu donosi skuptina lokalne samouprave za jednu budetsku, odnosno
kalendarsku godinu. Njom se utvruju prihodi i druga primanja, odobravaju rashodi i
drugi izdaci, zaduivanje i druge finansijske aktivnosti lokalne samouprave u godini za
koju se donosi. Nacrt Odluke o budetu priprema lokalni organ nadlean za finansije i on
se od optine do optine naziva razliito: odeljenje za budet, raunovodstvo i
privredu; odeljenje za budet i finansije; odeljenje za budet i privredu;
odeljenju za budet i drutvene delatnosti...

1.6.4. Korisnici budetskih sredstava

Vano je znati da se korisnici budetskih sredstava dele se na direktne, indirektne i
ostale korisnike. Za nas e biti najznaajnija trea grupa, ali kao ljudi aktivni u
lokalnoj sredini dobro je da znamo i sastav prve dve grupe:

Direktne korisnike ine zakonodavni organi (skuptina lokalne samouprave i

njena radna tela kao, na primer, Savet za budet); izvrni organi (predsednik
optine i optinsko vee - po pitanju budeta) i optinsko javno
pravobranilatvo.
Indirektne korisnike ine oni koje je osnovala i nad kojima lokalna
samouprava, preko svojih direktnih korisnika, ima definisana prava upravljanja i
finansiranja. Indirektni korisnici su mesne zajednice, javna preduzea (Javno
preduzee za vodovod, JP za gradsku istou, parking srevis...), direkcije
(Direkcija za izgradnju, Direkcija za urbanizam...), fondovi (Optinski ekoloki
fond, Vatrogasni fond, Fond za solidarnu stambenu izgradnju...), ustanove
(Predkolska ustanova, Narodna biblioteka, Kulturni centar...) i pravosudni
organi.
Ostali korisnici su oni koji nisu obuhvaeni u prve dve grupe, odnosno oni iji
osniva nije optina. U ovu grupu spadaju nevladine organizacije, razna
udruenja, kulturna i sportska drutva, verske zajednice...

7
Ukoliko u optini postoje dva odeljenja preko kojih se vri finansiranje nevladinih organizacija, kao radna
tela Skuptine se javljaju dva odvojena saveta. Za podnoenje amandmana dovoljno je da proe samo na
jednom.
Pojedinani direktni korisnici budeta lokalne samouprave se iskazuju u odluci o
budetu preko razdela. Za nevladine organizacije je bitno da pronau razdeo, odnosno
direktnog korisnika preko kojeg dobijaju sredstva za svoje aktivnosti. To je
najee Razdeo izvrnog organa, odnosno predsednika optine i optinskog
vea (kada gledate budet treba da traite RAZDEO II - Predsednik optine i Optinsko
vee: glava 2.1 - Drutvena briga o deci, ... glava 2.2 Osnovno obrazovanje, ... glava
2. 10 Dotacije nevladinim organizacijama, funkcija 130 Dotacije nevladinim
organizacijama, ekonomska klasifikacija konto 481).

Za vas je bitno da u okviru Odluke o budetu postoji planiran konto, odnosno grupa
481000 - Dotacija nevladinim organizacijama. Ukoliko u optinskom budetu ne
postoji ova grupa konta, vi treba da zastupate njegovo otvaranje. Ako postoji,
u okviru konta treba da identifikujete glavu koja definie oblast, odnosno
aktivnosti kojom se bavite. Na primer 481910 Dotacija sportskim omladinskim
organizacijama, 481940 Dotacije ostalim udruenjima graana i politikim strankama,
481991 Ostale neprofitne institucije.

Analizirajui odluku o buetu, videete da NVO do sredstava mogu doi i preko Razdela
optinske uprave (traite RAZDEO III Optinska uprava: glava 3. l Drutvena briga
o deci, glava 3.2 Osnovno obrazovanje... glava 3. 10 Dotacije nevladinim
organizacijama, funkcija 130 Dotacije nevladinim organizacijama.

To su delovi budeta, odnosno odluke o budetu koji vas u okviru vaih napora javnog
zastupanja za poboljanje poloaja NVO u vaem gradu/optini posebno interesuju.

1.6.5. Budetski kalendar lokalne vlasti

Budetski kalendar lokalne vlasti predstavljaju sledei rokovi:

01. jun - Ministar finansija dostavlja Memorandum o budetu lokalnim samoupravama.

Memorandum o budetu je srednjoroni (trogodinji) makroekonomski i fiskalni okvir na
osnovu kojeg se donosi budet, a sadri procenjene paremetre o rastu bruto drutvenog
proizvoda, nacionalnog dohotka, inflacije, itd.,
15. jun lokalni organ uprave nadlean za finansije, odnosno odeljenje za budet i
finansije lokalne samouprave, izdaje uputstvo za pripremu nacrta budeta lokalne
samouprave i dostavlja ga korisnicima budeta,
15. jul korisnici lokalnih budetskih sredstava dostavljaju predloge svojih finansijskih
planova odeljenju nadlenom za budet i finansije lokalne samouprave,
15. oktobar odeljenje za budet i finansije lokalne samouprave dostavlja nacrt
budeta za narednu godinu izvrnom organu lokalne vlasti, odnosno predsedniku
optine,
01. novembar predsednik optine dostavlja predlog budeta lokalnoj skuptini i
Ministarstvu za finansije,
20. decembar lokalna skuptina donosi budet lokalne samouprave i
25. decembar odeljenje nadleno za budet i finansije dostavlja Odluku o budetu
lokalne samouprave ministru za finansije.

Navedeni rokovi predstavljaju krajnje rokove u budetskom kalendaru i ne smeju se

probijati.
Najznaajniji rok za ulazak u budetsku proceduru, odnosno za sticanje uslova za
finansiranje iz budeta lokalne samouprave (bilo da se radi o Odluci o budetu ili Odluci
o privremenom finansiranju) je 15. jul. To je poslednji rok za dostavljanje finansijskih
planova i programa aktivnosti, kako direktnih i indirektnih korisnika budetskih
sredstava, tako i nevladinih organizacija i raznih udruenja.

Ukoliko ste taj rok propustili, mogunost za finansiranje moe se iznai u okviru
zakonski utvrene upotrebe tekue budetske rezerve ili, naknadno, donoenjem
Odluke o dopunskom budetu lokalne samouprave.

1.6.6. Odluka o privremenom finansiranju

Ukoliko se u optini do 20. decembra tekue godine, ne donese odluka o budetu
lokalne samouprave za narednu godinu, sledi Odluka o privremenom finansiranju lokalne
samouprave. Privremeno finansiranje traje najdue prva tri meseca fiskalne (budetske,
odnosno kalendarske) godine. Poslednji dan je 31. mart. Odluka o privremenom
finansiranju dostavlja se Ministarstvu finansija i objavljuje se u slubenom listu lokalne
samouprave. Odluka o privremenom finansiranju postaje sastavni deo Odluke o budetu
lokalne samouprave kada se ona donese, a to mora biti pre 31. marta u godini u kojoj
se privremeno finansiranje obavlja.

1.6.7. Tekua budetska rezerva

U okviru budeta postoji deo planiranih sredstava koji se ne rasporeuje unapred za ve
poznate svrhe, ve se zadrava na ime tekue budetske rezerve. On e se koristiti u
nekoliko sluajeva:

- Za neplanirane svrhe, odnosno kada sredstva za odreene aktivnosti korisnika

budetskih sredstava nisu ula u plan, odnosno Odluku o budetu lokalne samouprave.
Na primer, optinska uprava nije obuhvatila svojim planom sredstva za jubilarne nagrade
zaposlenima, pa se donosi odluka o upotrebi tekue budetske rezerve za tu svrhu.
- Za nedovoljno planirane svrhe, odnosno aktivnosti korisnika koji su obuhvaeni
Odlukom o budetu. Na primer, dolo je do havarije kotlarnice u predkolskoj ustanovi, a
planiranim trokovima za tekue popravke i odravanje nije obuhvaen ovaj troak, ve
samo trokovi redovnog odravanja.
- Za povraaj vie planiranih sredstava, ukoliko se planirane aktivnosti korisnika
odobrene Odlukom o budetu smanje. Na primer, Optina je Centru za socijalni rad
odobrila sredstva u iznosu od 2.000.000, 00 dinara za kupovinu kua za smetaj romskih
porodica. Poto sredstva nisu potroena u celosti prenose se u tekuu budetsku
rezervu.
- Kada postoji potreba za osnivanje novog budetskog korisnika, na primer,
Udruenja za mentalno nedovoljno razvijene osobe sa poludnevnim boravkom za decu
ometenu u razvoju.

Svakako da je poslednja stavka najinteresantnija za nas kao javne zastupnike. Valja

znati da se pod novim budetskim korisnikom ne smatra obavezno korisnik koji do sada
nije postojao. Pod novim korisnikom misli se i na NVO ili udruenje graana koje ve
postoje i obavljaju neke aktivnosti, ali ranije nisu finansirani iz budeta lokalne
samouprave. Oni e sada prvi put biti deo Odluke o budetu.
Dakle, ukoliko ste iz nekog razloga propustili 15. jul kao konaan rok za podnoenje
finansijskog plana, nisu iscrpljene sve mogunosti za dobijanje budetskih sredstava.
Optina moe vau i druge NVO ukljuiti u ve donetu Odluku o budetu lokalne
samouprave iz sredstava tekue budetske rezerve. Odluku o upotrebi tekue
budetske rezerve donosi predsednik optine na predlog odeljenja za budet i
finansije, a na osnovu podnetog zahteva korisnika, odnosno budueg
korisnika budeta. To moete biti vaa ili neka druga NVO.

Da biste se nali u ovom procesu, potrebno je da pripremite svoj zahtev i odgovarajuu

dokumentaciju koja treba da sadri informaciju o aktivnostima i sredstvima potrebnim
za njihovo sprovoenje, rezultatima koje ste ostvarili u dosadanjem radu, koliko su oni
relevantni za razvoj lokalne samouprave ili odreene ciljne grupe, iz kojih se jo izvora
finansirate... O tome ta je sve od dokumentacije potrebno priloiti u vaoj optini,
raspitajte se dobro i nemojte propustiti bilo ta, bez obzira koliko vam se nevanim ini.

Ukoliko ne postoje uslovi da se NVO kao korisnik preko budetske rezerve ukljui u ve
donesenu odluku o budetu, sledea mogunost je odluka o dopunskom budetu,
odnosno rebalans budeta lokalne samouprave.

1.6.8. Dopunski budet

Propisi poznaju vie razloga zbog kojih se moe doneti dopunski budet. Naveemo ih
sve, iako se, u ovom momentu, mi interesujemo za poslednji na listi:
vie ostvareni prihodi od planiranih rashoda, odnosno poveanje budeta,
vie planirani rashodi od ostvarenih prihoda, odnosno smanjenje budeta,
pojava novih prihoda,
nastanak novih rashoda,
usklaivanje planiranih i ostvarenih prihoda i planiranih i izvrenih rashoda u
okviru istog obima budetskih sredstava,
usklaivanje vaee odluke sa nastalim zakonskim promenama i
uvoenje novih korisnika. Uvoenje novih korisnika ne podrazumeva samo
NVO, ali je bitno kao nain na koji se one mogu nai na budetu lokalne
samouprave, kada je ve proputen 15. jul kao rok, a i mogunost da njihovo
finansiranje postane deo tekue budetske rezerve.

Predlog Odluke o dopunskom budetu utvruje optinsko vee lokalne

samouprave, a odluku o dopunskom budetu donosi lokalna skuptina na
predlog predsednika optine. Odluka o dopunskom budetu moe se doneti vie
puta u toku budetske, odnosno kalendarske godine.

1.6.9. Struktura finansijskog plana korisnika budetskih

sredstava
U ovom trenutku postojea praksa dodeljivanja sredstava iz budeta optina je sledea:
Kada aplicirate za sredstva iz optinskog budeta, potrebno je da priloite plan
finansiranja. U njemu treba da stoji procena obima sredstava koja vaa NVO prikuplja u
godini za koju traite podrku, kao i obim trokova koje ete imati. Potrebno je da
navedete sve izvore finansiranja (budetski, sopstveni, od drugih nivoa vlasti, odnosno
budeta Republike Srbije, budeta Autonomne Pokrajine Vojvodine, sredstva domaih i
inostranih donatorskih kua, lanarine...) i bruto iznose sredsatva za tu budetsku,
odnosno kalendarsku godinu. To je ono to se jezikom optinara zove Struktura
finansijskog plana korisnika budetskih sredstava, a jezikom NVO - predlog za
finansiranje (predlog projekta).

Forma finansijskog plana je zakonski propisana za direktne i indirektne korisnike

budetskih sredstava i u nekim optinama e se ta forma koristiti i za NVO. Dakle, ako u
meuvremenu ne bude drugaije propisano, va zahtev za finansiranje iz budeta
lokalne samouprave treba da se sastoji iz tri dela: za tekue izdatke, za dodatna i za
osnovna sredstva.

Deo za tekue izdatke obuhvata plate i materijalne trokove. Treba da sadri i podatke
o aktivnostima i uslugama NVO, zajedno sa finansijskim podacima i objanjenjima kao
to su organizaciona struktura, aktivnosti i usluge, pregled sredstava i zaposlenih,
volontera i drugih koji su neophodni za sprovoenje predloenog programa.

Predlog za dodatna sredstva odnosi se na aktivnosti koje nisu obuhvaene zahtevom

za tekue izdatke i svakako treba navesti prioritete. U Predlogu za finansiranje se
detaljno opisuju aktivnosti, koliko ljudi je potrebno da bi se one obavile.

Trei deo je zahtev za osnovna sredstva i on se odnosi se na nabavku opreme,

dodatna sredstva za kapitalne projekte zapoete u prethodnim godinama i za nove
kapitalne projekte. Njime treba predvideti razlog nabavke, opis i plan realizacije,
trokove vezane za korienje i odravanje osnovnih sredstava.

Meutim, lokalne samouprave uglavnom propisuju jednostavniju strukturu zahteva za

finansiranje nevladinih organizacija. Evo jednog primera:

Primer 1. Zahteva NVO za finansiranje iz budeta

Udruenje graana Roma

Sedite_______________
Adresa_______________
Telefon_______________
Fax__________________
Kontakt osoba_________

Optina__________
Predsedniku optine
Odeljenju za budet

Predmet: Zahtev za finansiranje iz budeta optine za _________ godinu

Potovani,

obraamo Vam se sa zahtevom da nam odobrite sredstva u iznosu od 1.000.000,00 dinara iz

budeta optine u ______godini za finansiranje sledeih aktivnosti Udruenja graana Roma:
1. Kupovinu dve (2) kue za smetaj dve najugroenije romske porodice u iznosu od
700.000,00 dinara,
2. Pomo najugroenijim romskim porodicama nabavkom odee, obue, hrane i lekova u
iznosu od 100.000,00 dinara.
 3. Pomo za kolovanje romske dece koja obuhvata nabavku udbenika, kolskog pribora,
pohaanje kursa engleskog jezika, kreativnih radionica, druenja romske dece i uee u
trokovima mesenih karata u mesnom saobraaju u iznosu od 120.000,00 dinara.
4. Tekui trokovi za rad Udruenja (trokovi telefona, elektrine energije, kancelarijskog
materijala, putni trokovi i organizovanja proslava i jubileja) u iznosu od 80.000,00
dinara.
Napominjemo da Udruenje radi ve tri godine i da sredstva za svoj rad obezbeuje, osim iz
budeta optine i Centra za socijalni rad, od domaih i stranih donatora i pravnih i fizikih lica,
kao i da je osnovni cilj ovog Udruenja - obezbediti bolji poloaj romskih porodica, prvenstveno
dece, i njihovo kvalitetnije ukljuivanje u drutvene tokove.
Iznosimo i da je znaajnu podrku Udruenju u snabdevanju romskih porodica garderobom,
ivotnim namernicama i lekovima pruila OO Crvenog krsta.
U nadi da ete nam izai u susret, u celosti ili delimino, unapred Vam se zahvaljujemo na
razumevanju i saradnji i oekujemo Va odgovor.

Sa potovanjem,

PREDSEDNIK UDRUENJA
Datum______________ ________________________

Primer 2. Zahteva NVO za finansiranje iz budeta

Drutvo za pomo mentalno nedovoljno razvijenih osoba

Sedte__________
Adresa_________
Telefon_________
Fax____________
Kontakt osoba__________

Optina____________
Predsednik optine
Odeljenje za budet

Predmet: Zahtev za finansiranje iz budeta optine_________u _______godini

Potovani,

Drutvo za pomo mentalno nedovoljno razvijenim osobama Optine X osnovano je sa ciljem da

okupi roditelje i decu ometenu u razvoju, odnosno decu sa invaliditetom, kako bi putem
predavanja, seminara, radom kroz radionice i razmenom iskustava, pomoglo
raditeljima u radu sa njihovom decom, kako bi se to bre i to vie integrisali u radnu
i ivotnu sredinu. Potrebno je istai da deca sa invaliditetom ne pohaaju
kolu, ne mogu samostalno da se brinu o sebi i najee im je ivot ogranien na
krug porodice.

Drutvo je u poslednjih nekoliko godina uinilo dosta da deca sa invaliditetom izau iz kruga
porodice kroz otvaranje i rad dnevnog boravka za decu sa invaliditetom, odnosno umereno i
teko retardiranu decu.

U dosadanjem radu Drutvo su materijalno pomagali, u vidu sponzorstva,

preko trideset drutvenih i privatnih frmi, kao i mnogobrojna privatna lica i roditelji.
Drutvo e u narednom periodu razvijati rad sa roditeljima i decom sa posebnim potrebama kroz
sledee aktivnosti:

radionice za roditelje i decu,

humanitarne akcije prikupljanja odee i obue za porodice slabog materijalnog stanja
predavanja, seminare, druenja i letnje kole za decu sa invaliditetom,
ekskurzije za roditelje i decu sa invaliditetom,
proslave svih vanijih praznika i dogaaja
sportska takmienja,
itd.

Imajui u vidu dosadanji rad Drutva i planirane aktivnosti, bilo bi potrebno obezbediti
150.000,00 dinara iz budeta optine.

Plan prihoda i rashode drutva za _________ godinu je sledei:

PRIHODI

1. Iz budeta optine 150.000,00 dinara

2. Iz budeta APV 100.000,00 dinara
3. Ostali prihodi 50.000,00 dinara
Ukupno: 300.000,00 dinara

RASHODI

1. Nabavka igraaka 50.000,00 dinara

2. Ekskurzije, druenja i letnje kole za decu 150.000,00 dinara
3. Radionice 30.000,00 dinara
4. Pomo porodicama nedovoljno razvijene dece 70.000,00 dinara
Ukupno: 300.000,00 dinara

Unapred Vam se zahvaljujemo na razumevanju za nae potrebe i nadamo se podrci i

saradnji kao i u ranijim godinama.

Sa potovanjem,

PREDSEDNIK DRUTVA
Datum_____________ _______________________

NVO zahtev najee dostavlja odeljenju za budet. Moe se istovremeno slati i

predsedniku i/li zameniku predsednika optine i optinskom veu, predsedniku i/ili
zameniku predsednika skuptine i sekretaru skuptine. Prilikom podnoenja predloga za
finansiranje i finansijskih planova, NVO kao korisnici budeta treba da insistiraju na
pismenom odgovoru. Ukoliko je odgovor pozitivan, treba da dobiju iznos sredstava
dodeljenih NVO, a ako je odgovor negativan obrazloenje za takvu odluku.

Ovde elimo da jasno kaemo da ovakvu postojeu praksu raspodele budetskih

sredstava smatramo nedovoljno transparentnom, dakle stanjem koje treba prevazii jer
se odluke donose bez prethodno odreenih kriterijuma i bez javnog konkursa. Ovakva
praksa dovodi u nejednak poloaj NVO u lokalnoj zajednici i mogui je izvor
mnogobrojnih zloupotreba i zato je treba promeniti. Model koji preporuujemo se nalazi
detaljno predstavljen u Aneksima 3.6. do 3.10.

Dakle, sredstva za rad nevladinih oraganizacija u budetu lokalne samouprave planiraju

se u okviru ekonomske klasifikacije 481 - Dotacije nevladinim organizacijama.
Trenutno se planiranje moe ostvariti na vie naina: za svaku nevladinu organizaciju
pojedinano, u ukupnom godinjem iznosu sredstava namenjenih za rad nevladinih
organizacija i kombinacijom prvog i drugog naina. Osnovna ideja ovog Prirunika je da
podstakne NVO da utiu na lokalne samouprave, da odustanu od naina raspodele koji
pojedinano ili bez odreenog pravila dodeljuje sredstva NVO, i preu na jedinstven i
transparentatn sistem koji obezbeuje punu jednakost NVO i mogunost potpune
kontrole i raspodele i troenja budetskih sredstava.

Valja naglasiti da lokalna samouprava moe i na druge naine obezbediti povoljnije

uslove za rad nevladinih organizacija: obezbeivanjem prostora za rad nevladinim
organizacijama, oslobaanjem nevladinih organizacija obaveze plaanja zakupa
poslovnog prostora, ako se radi o poslovnom prostoru nad kojim lokalna samouprava
ima pravo korienja, oslobaanjem nevladinih organizacija od plaanje usluga koje vre
meusobno i sa ostalim korisnicima budetskih sredstava lokalne samouprave. Na
primer, naelnik optinske uprave donosi odluku o oslobaanju korisnika budeta
lokalne samouprave od plaanja korienja sala prilikom odravanja odreenih
manifestacija. Sami prepoznajte i imenujte ostale mogunosti kojima lokalna uprava
moe da vam pomogne i borite se za njih. Pomozite optinarima da u vama vide
partnersku organizaciju.

Kao to smo ve napomenuli, na kraju prirunika, u Aneksu 3.5, moete nai ire
objanjenje pojedinih delova teksta koji se bave finansiranjem NVO iz budeta lokalnih
samouprava. Prouite ga. Neka ga proui i osoba iz vae organizacije ili koalicije kojoj je
ova problematika bliska, a onda razgovarajte sa njom i Vi i Vai saradnici, postavljajte
pitanja i traite objanjenja kako biste bili sigurni da dobro razumete predstavljene
procedure.

Znamo da je zamoran put iznalaenja informacija, njihovo prouavanje i analiziranja,

stalno preispitivanje o tome jeste li na pravom putu. Nadamo se da se niste obeshrabrili
i da ste sada uvereni da je ispunjenje ove misije mogue. Vi moete postii promenu,
ujedinjeni graani imaju mnogo vie moi nego to sami veruju. Setimo se rei uvene
antropolokinje Margaret Mid: Nikada nemojte sumnjati da mala grupa mudrih i
posveenih graana moe menjati svet; uistinu, to je jedino to je ikada i
menjalo svet!
 1.6.10. Studija sluaja Valjevo
Sledi pismo sa primerom koje smo dobili od Odbora za ljudska prava Valjevo, a koji
potvruje ta moe da ostvari grupa mudrih i posveenih graana i graanki:

ODBOR ZA LJUDSKA PRAVA VALJEVO HUMAN RIGHTS COMMITTEE

VALJEVO
Valjevo, Karaoreva 117 i Dusanova 22. Tel/fax 014-233-390, 231-364, 223-045
Email: odbor@ptt.yu
www.odbor.org.yu

Obezbeivanje sredstava iz budeta optine Valjevo za finansiranje projekata

lokalnih nevladinih organizacija

Poetkom 2005.g. Graanske inicijative iz Beograda i Federacija nevladinih organizacija Srbije

(FENS) realizovale su istraivanje o trenutnom stanju i izazovima sa kojima se civilni sektor
suoava u svom radu. Prema rezultatima ovog istraivanja, finansijski poloaj nevladinog sektora
u Srbiji je izuzetno teak. U ukupnom finansiranju projekata udruenja graana u Srbiji
meunarodne donatorske organizacije uestvuju sa 74 %, dok lokalna samouprava uestvuje sa
36 % sredstava. Jasno je da meunarodni donatori nee jo dugo biti prisutni u Srbiji i da je
neophodno da se uspostave snaniji mehanizmi i procedure za saradnju organizacija civilnog
drutva sa lokalnim donatorima. S obzirom da je biznis sektor u Srbiji trenutno poprilino
nezainteresovan i nesenzibilisan za podrku civilnom sektoru, potrebno je da se deo sredstava za
rad nevladinih organizacija obezbedi iz budeta lokalnih samouprava.

Graanske inicijative iz Beograda i Federacija nevladinih organizacija Srbije (FENS) su tokom leta
2005.g. pokrenuli inicijativu za uspostavljanje saradnje sa lokalnim samoupravama, u smislu
obezbeivanja sredstava iz budeta optina odnosno gradova. Ideja je bila da se iskoriste
zakonski rokovi i mogunosti u procesu planiranja i izrade nacrta budeta lokalnih samouprava u
Srbiji za 2006.g.

Odbor za ljudska prava Valjevo i Resurs centar Valjevo su informisali i animirali udruenja
graana na teritoriji optine Valjevo da optinskom odeljenju za privredu, budet i finansije
dostave svoje planove aktivnosti za narednu godinu i finansijski plan za realizaciju planiranih
aktivnosti. U toku izrade ovih planova, Odbor za ljudska prava Valjevo i Resurs centar Valjevo su
lokalnim udruenjima graana pruili neophodnu strunu podrku.

Paralelno sa ovim aktivnostima, Odbor za ljudska prava Valjevo i Resurs centar Valjevo su
zapoeli razgovore sa kljunim funkcionerima lokalne samouprave. Glavna argumentacija u
razgovorima sa funkcionerima optine Valjevo je bila da se na ovakav nain nastavlja proces
osnaivanja meusektorske saradnje u Valjevu koji je zvanino formalizovan 2002.g. kroz
potpisivanje Protokola o saradnji lokalne samouprave i nevladinih organizacija Valjeva. Pored
toga, optinsko rukovodstvo je informisano o dosadanjim rezultatima meusektorske saradnje i
istakli da je u fokusu realizovanih meusektorskih projekata i aktivnosti uvek bilo zadovoljenje
identifikovanih potreba lokalnog stanovnitva. Nakon prvih sastanaka, bilo je jasno da e se u
budetu za 2006.g. nai i sredstva za finansiranje projektnih aktivnosti udruenja graana, tako
da je preostalo utvrditi ukupan iznos sredstava kao i nain raspodele istih. Podseanja radi,
2003.g. je optina Valjevo u svom budetu opredelila 600.000 dinara za finansiranje projektnih
aktivnosti udruenja graana. Ova injenica je umnogome olakala dalji tok pregovora. Krajnji
rezultat preduzetih aktivnosti je taj da je Nacrtom odluke o budetu optine Valjevo za 2006.g. za
finansiranje projektnih aktivnosti udruenja graana opredeljeno 1.000.000,00 dinara.
Optina Valjevo je tokom marta 2006.g. raspisala konkurs za dodeljivanje sredstava za
finansiranje projekata organizacija civilnog drutva sa teritorije optine Valjevo. Ukupno 23
nevladine organizacije i udruenja graana je apliciralo za optinska sredstva. Valjevske NVO su
bile u obavezi da optinskoj komisiji dostave dokaz registraciji udruenja, kratak opis organizacije
sa informacijom o prethodno realizovanim projektima, projekat kojim NVO konkurie za dodelu
sredstava, budet projekta i preporuke. S obzirom da 6 udruenja i NVO nisu dostavili potpunu
dokumentaciju u drugi krug je ulo 17 organizacija. Imaji u vidu unapred definisane kriterijume (
vrednost projekta, odrivost projekta, saradnja sa lokalnom zajednicom, finansijsko uee
podnosioca projekta i veliina ciljne grupe ), optinska komisija je odluila da podri projekte 8
valjevskih nevladinih organizacija, i to:

Odobrena sredstva od
Nevladina organizacija Broj bodova
strane optine Valjevo
Drutvo istraivaa Vladimir
126 170.000,00 din
Mandi Manda
Odbor za ljudska prava Valjevo 124 150.000,00 din
Foto kino klub Valjevo 121 80.000,00 din.
Istraivaka stanica-Petnica 121 96.000,00 din
Drutveno romske omladine 118 150.000,00 din
Centar za modernu edukaciju 117 150.000,00 din.
Prijatelji dece Valjeva 116 154.000,00 din
Centar za prirodne resurse
115 50.000,00 din
Natura

02.06.2006.g. zvanino su potpisani Ugovori izmeu nevladinih organizacija i optine Valjevo o

finansiranju odobrenih projekata. Imajui u vidu injenicu da je lokalna samouprava spremna da i
u nastupajuem periodu podrava projekte lokalnih nevladinih organizacija, Odbor za ljudska
prava Valjevo i Resurs centar Valjevo e od 15.06.2006.g. zapoeti novi ciklus animiranja lokalnih
NVO i optinskih struktura u cilju obezbeivanja finansijskih sredstava iz budeta optine Valjevo
za projekte udruenja graana za narednu 2007. godinu.

Srdaan pozdrav,

Aleksandar Milijaevi
Izvrni direktor

Odbor za ljudska prava Valjevo/Resurs centar Valjevo

Karaoreva 117 (sedite ), Duanova 22, 14000 Valjevo
Tel:014/233-390, 231-364, 292-580, 292-581
Fax: 014/233-390, 231-364
Mob: 063 / 332-529
E-mail: odbor@ptt.yu acava@ptt.yu acava72@yahoo.com
Web site: www.odbor.org.yu www.nvo-valjevo.net

1.7. Ciljana publika

 1.7.1. Uvod
Za uspeno javno zastupanje neophodno je prepoznati i prouiti sve pojedince i grupe
koji bi mogli podrati temu, kao i one koji bi se mogli suprotstaviti i zato mi razgovaramo
o ciljanoj publici. Ciljana publika je odreena svakim zadatkom i moe biti:
PRIMARNA ciljana publika - osobe ili institucije koje imaju ovlaenja
donoenja odluka i
SEKUNDARNA ciljana publika osobe i institucije koje imaju uticaj na
donosioce odluka.
Kada smo odluili da kao graani uestvujemo u odluivanju, odnosno da utiemo na
one koji donose odluke da to ine u naem najboljem interesu, vano je da se dobro
obezbedimo znanjima vanim za celinu procesa. Ve smo se dobro upoznali sa tim koji
organi postoje u optini, kakvi su njihovi meusobni odnosi, kako ide proces donoenja
odluka. Budet e usvojiti odbornici Skuptine optine. Mi emo potovati formu
odluivanja koja je objanjena u delu koji se detaljno bavi budetom, ali moramo imati
na umu nau zajednicu kao celinu, ko u njoj ima formalnu, ali i neformalnu mo, ko
su glavni uesnici procesa odluivanja. Ovde emo se direktno ili indirektno obraati
politiarima, funkcionerima, strunjacima raznih profila, privrednicima,
medijima, predstavnicima politikih stranaka, moda sindikata, kola, doma
zdravlja, centra za socijalni rad, predstavnicima drugih udruenja, ljudima
okupljenim po mesnim zajednicima, komunalnim preduzeima... Dugaak je
spisak onih koji su vrlo zainteresovani za optinski budet, visine pojedinih stavki, a
sigurno i za unoenje neke nove podlinije. Vano je imati na umu da su dogaaji i ljudi
kao njihovi akteri viestruko povezani, da svako od njih pored toga to radi svoj posao, u
isto vreme ima sopstvene ideje, interese, preference, prioritete, interesovanja, hobije,
pasije, radosti i line probleme...

Kada se kao graani pojavite pred politiarima i funkcionerima, nemojte unapred

raunati da e vas doekati rairenih ruku. Mnogi od njih e imati prea posla i strateki
vane probleme pred kojima e im se va problem initi malim i ne tako hitnim za
reavanje. Naoruajte se strpljenjem, argumentima i uvaavanjem. Imajte na
umu da ste ih vi birali i da imate pravo da traite ono to je u vaem interesu i interesu
zajednice u kojoj ivite. Treba ih podsetiti da su se na to obavezali predizbornim
obeanjima. Plaajui razliite vrste poreza kao graani dajemo svoj doprinos i za plate
slubenika u optini, to nam daje pravo da oekujemo kvalitetnu uslugu. I jedni i drugi
su obavezni da postupaju u skladu sa Ustavom i drugim zakonskim aktima, Statutom
optine i pravilnicima koje su sami doneli. Kao graani i mi smo svesni da optinarima
nije lako da budu dobra vlast u siromanoj zemlji, da su sredstva koja se slivaju u
optinsku kasu ograniena i nedovoljna za sve ono to treba uraditi. Upravo to je jo
jedan razlog vie da se graani pozovu u pomo i na saradnju u okruenju u kome e
njihove potrebe i zahtevi biti potovani, a njihovo uee u javnim poslovima biti
dobrodolo. Stvaranje takvih odnosa i takvog okruenja nije ni jednostavan, ni lak, ni brz
put, ali je dobar i koristan za sve koji ive u zajednici. Podsetite optinare da nije
dovoljno da kao graani budete informisati, ve da oekujete da vas redovno konsultuju,
pitaju i ponovo pitaju, a da ete onda moi neke odluke i akcije da sprovodite zajedno 8.

Sa druge strane, veoma je vano da imate promiljen, strateki odnos prema

strunjacima bilo u vaoj organizaciji ili iroj zajednici. Oni vam mogu pomoi, njihova
8
U nekim optinama u Srbiji se ve praktikuju brojne forme konsultovanja graana, to je svakako bila
retkost do sada.
kompetentnost znaajna je za mnoga reenja koja se donose u vaoj lokalnoj
samoupravi. Njih e esto angaovati optina, nemojte zaboraviti da strunjake
moete angaovati i vi. Da bi stav strunjaka i ponuena reenja bila bolje zasnovana
na stvarnim potrebama vae zajednice, oni moraju uti graane. Graani su, ipak,
najbolji eksperti kada je u pitanju njihov ivot i funkcionisanje i znaju ta je dobro za
njih. Kada se ova znanja meusobno dopunjavaju, odluke su kvalitetnije.

Sve vreme javnog zastupanja imajte na umu javnost. Vodite rauna o tome da su oko
vas drugi graani ukljueni u zvanine i nezvanine grupe, kao i neprofitne organizacije
koje predstavljaju interese odreene grupe graana ili odreeni javni interes. Graani u
okviru grupa esto imaju vrlo razliite interese i miljenja koji mogu biti privatne prirode,
ili okrenute optoj koristi. Na primer, ako je u vaoj optini zaposlen neko od roditelja
ije dete ima neki oblik invalidnosti, njihov lini interes je da se podri organizacija dece
sa invaliditetom, ali to je u isto vreme i deo opte koristi. U ovom sluaju njihov lini
interes niim ne umanjuje javni, drutveni interes. Naprotiv, njihova lina motivacija
moe samo doprineti da se zajednikim naporima optine, institucija socijalne zatite i
NVO povea kvalitet ivota dece s invaliditetom u optini.

1.7.2. Utvrivanje podrke i opozicije

Za svaki zadatak javnog zastupanja treba utvrditi primarnu i sekundarnu ciljanu
publiku i proceniti trenutni nivo njihove podrke ili opozicije, kao jedan od osnova za
izbor pravca delovanja u promovisanju i postizanju promene politike. Pokrenuta tema
moe biti kontraverzna i izazvati jake emocije kod ljudi. Oni su tada spremni da posvete
znaajne resurse za odbranu svojih stavova. Bez obzira da li je opozicija umerena ili
jaka, treba joj pristupiti sa uvaavanjem. Dobro poznavanje opozicije e omoguiti da se
dobro pripremite za opovrgavanje suprotnih argumenata i spreavanje njihovih
nastojanja.
Jo vie panje zahteva baza podrke. to je vei broj osoba i grupa koje rade na
postavljenim zadacima, to su vee anse za uspeh. Mogu se graditi koalicije sa drugim
NVO, mreama ili formalnim grupama, iriti lanstvo, stvarati savezi sa komercijalnim ili
privatnim sektorom i/ili stvarati podrka u javnosti. Ne smeju se zaboraviti neodlune ili
neutralne strane. Ponekad je najbolja investicija vremena i energije, usmeriti se na
uveravanje uticajnih, a neutralnih, da se pridrue i javno podre traenu promenu. Pri
tome moramo imati na umu dinamiku moi9 i procese koje ona nosi sa sobom.
Spomenuemo neke vrste i izvore moi, kako bismo istakli vanost razumevanja procesa
koji se dogaaju oko nas:
Formalna ovlaenja: Mo koja proizilazi iz zvanine funkcije u strukturi koja
ima privilegiju odluivanja. Takvu mo poseduju sudije, izabrani funkcioneri,
roditelji, direktori, itd;
Mo strunjaka (vlasnika informacije): Mo koja proizilazi po osnovu
posedovanja strunosti u nekoj vrlo specifinoj oblasti, ili informacija o
odreenim dogaajima. To su ljudi koji nam mogu ukazati na razliite stvari bitne
za na ivot: nivo radijacije u vazduhu, koliinu aditiva u nekim namirnicama,
kvalitet ubriva koje je n- seriji izalo iz fabrike na trite... Mi esto ove podatke
ne znamo, a ne znamo ni referentne okvire.

9
Uzeemo kao primer jednu od optih definicija moi: Mo je sposobnost pojedinca ili grupe da ostvari
sopstvene interese, ak i ako se drugi tome protive. (Entoni Gidens, sociolog)
 Mo veza (reference): Mo koja proizilazi iz veza sa drugim ljudima koji imaju
mo;
Mo izvora: Mo koja proistie iz kontrole nad izvorima vrednosti (novac,
sirovine, rad, usluge). Negativna verzija ove vrste moi je mogunost da se
sprei korienje potrebnih izvora, ili mo da se drugi prisile da eksploatiu
izvore;
Proceduralna mo: Mo da se kontroliu procedure i procesi koji utiu na
odluku koja se donosi. Ova mo je nezavisna od moi nad procesom odluivanja
(na primer, mo sudije u sudskoj komisiji);
Mo represije: Mo da nekoga stavite u neugodnu situaciju; mo da nameete
direktne sankcije;
Mo navike: Status quo mo koja proistie iz pretpostavke da je lake odravati
trenutno stanje stvari nego ga menjati. Ova vrsta moi se esto zanemaruje, a
nije tako beznaajna jer je manji ili vei otpor promenama u ljudskoj prirodi.
Mislite o tome, jer kada ste aktivni graanin/ka vi menjate stvari i one mogu za
vau okolinu znaiti menjanje navika, a to je veini ljudi vrlo teko.
Moralna snaga: Mo koja je rezultat pritiska univerzalno potovanih vrednosti
koja je u bliskoj veza sa moi konvencija koje govore ta je dobro, a ta je
pogreno.
Lina mo: Mo koja proizilazi iz potencijala linih kvaliteta koji daju podrku
izvorima moi drugih ljudi, ukljuujui samouverenost, sposobnost artikulisanja
ideja drugih, razumevanje situacije u kojoj se drugi nalaze, razumevanja onoga
to utie na njih, brine ih, itd.

1.7.3. Karta moi

Za uoavanje i pravljenje slike o rasporedu moi u jednoj sredini, moe se koristiti
tehnika poznata kao Karta moi. Evo o emu se radi i kako tee njeno pravljenje.
Najpre isecite simbole kao to su na slici ispod. Oni mogu biti isecani iz novina i imati
razliite, simboline slike na njima. Napravite ih tako da budu razliitih veliina i oblika.

izuzetna mo osrednja mo slaba mo

Prvi korak pri pravljenju Karte moi se odnosi na pravljenje liste pojedinaca/ki i
institucija koji imaju interes za vau temu. Zatim u simbol upiite: ime osobe,
funkciju koju osoba obavlja, naziv institucije u kojoj radi ili za koju je vezana, ime
grupe... Veliina simbola neka oznaava koliinu, odnosno stepen moi koju
institucija, pojedinac ili pojedinka imaju u vaoj sredini.
Ove simbole ete rasporediti po velikom panou/hameru koji, na primer, moe izgledati
kao to je predstavljeno na sledeem crteu:
 MODEL KARTE MOI
Zadatak javnog zastupanja: U narednih 12 meseci obezbediti da skuptina optine
usvoji Protokol o saradnji optine i NVO

Donosilac traene odluke: Skuptina optine

PODRKA OPOZICIJA
5 4 3 2 1 NEUTRALNI 1 2 3 4 5

Uesnici naih edukacija su analizirali odnose moi u sopstvenim lokalnim sredinama

koristei se tehnikom Karta moi. Isti put moete slediti i vi. Treba zapravo, da napravite
tabelu u koju ete unositi simbole, vodei rauna da poloajem simbola na skali
oslikate akterov odnos (podrka, neutralni ili opozicija) prema vaoj temi javnog
zastupanja. Ukoliko akter veoma podrava temu/zadatak, njegov simbol treba stavti na
krajnju levu ivicu karte. Ako akter predstavlja opoziciju, simbol treba smestiti na
desnu stranu. Ako su dva aktera tesno povezana (na primer, direktorka kole i
sindikat nastavnika), simobli mogu da se preklapaju ili dodiruju i na taj nain se
predstavlja njihova meusobna povezanost. Povedite rauna gde vam se nalazi primarna
ciljana publika i ko je od sekundarne ciljane publike na kojem mestu, koliko su opozicija i
podrka moni i koliko uticaja moe imati na donosioce odluka.

Na osnovu analize odnosa moi opredeljujemo se i kombinujemo mogue pravce

delovanja: Vezati se za podrku, Preobratiti neodlune, Neutralisati uticaj
suprotstavljenih. Pravljenje karte moi je uzbudljiva aktivnost i, iskustva sa naih
seminara govore, da ljudi esto uivaju u njoj. Vano je znati da e dobra analiza odnosa
moi u vaoj lokalnoj sredini, dobra procena formalne i neformalne povezanost izmeu
institucija, grupa i pojedinaca i pojedinki biti od presudnog znaaja za aktivnost javnog
zagovaranja.

Kada uradite Kartu moi, postavite sebi dodatna pitanja koja e vam pomoi da
donesete prave odluke u vezi sa vaom strategijom uticaja na ciljane publike:
Ima li dodatnih saveznika koji pripadaju karti? Dodatnih protivnika?
Da li karta odraava meusobnu povezanost razliitih aktera?
Gde se nalazi najvie moi i uticaja na ovoj karti?
 Na osnovu postojee dinamike moi, kako biste fokusirali vae napore javnog
zagovaranja? Da li biste radili dalje na podrci, da li biste neutralizovali uticaj
opozicije ili biste pokuali da ubedite neodlune?

Kada krenete u odgovor na poslednje od navedenih pitanja, vi ste zakoraili u naredno

poglavlje. Poeli ste da analizirate ciljanu publiku.

1.7.4. Analiza ciljane publike

Uspeno javno zastupanje zavisi od vetine ubeivanja i/ili vrenja pritiska na kreatore
politike da preduzmu akciju. To podrazumeva sistematsku analizu i procenu ciljane
publike kao osnov za planiranje i kreiranje strategije komunikacije. Tek na osnovu
prikupljenih podataka mogue je formirati poruku po meri publike i izabrati primeren
kanal za njeno prenoenje. Vi odluujete o strategiji svoje komunikacije.
Strateka komunikacija je svaka planirana aktivnost komunikacije koja ima za cilj
da pokrene akicju kroz sledee korake: informisati, ubediti, motivisati i pokrenuti
na akciju.

MODEL STRATEKE KOMUNIKACIJE

1. INFORMISATI

2. MOTIVISATI

3. UBEDITI

4. POKRENUTI NA AKCIJU

Mnogi pokuaji javnog zastupanja se prvenstveno usmeravaju na prvi nivo

informisanje. Dobra strategija komunikacije podrazumeva vie ciljeve i postizanje
veeg uticaja. Ona tei i da motivie publiku da oseti neto u vezi sa pokrenutim
pitanjem, da je ubedi da usvoji odreenu poziciju u odnosu na temu i treba da je
pokrene da preduzme neku akciju.
Kljuni element strateke komunikacije je razumeti dobro publiku, sagledati temu iz
njene perspektive i prepoznati ta bi ih moglo motivisati da prue podrku. Ovo je
moda najvei izazov sposobnost da se stavite u "cipele vae publike" i da vidite kakve
e koristi oni imati zato to podravaju temu. Razmiljajte i o potencijalnim rizicima i
dobitima ili prednostima sa kojima e se suoiti ciljana publika ukoliko udrui snage sa
vama. Za dobro predvianje faktora koji bi mogli doprineti angaovanju pojedinaca i
grupa treba prikupiti dovoljno podataka o njima i napraviti analizu 10.

Pred vama je i zadatak kako da mobiliete svoju lokalnu zajednicu da dobijete podrku,
za promenu postojee politike ili reavanje odredjenog problema. U ovom sluaju to e,
pre svega, biti lanovi nevladinih organizacija i korisnici njihovih usluga, dakle ljude koji
su pogoeni problemom i zabrinuti da li e lokalna samouprava podrati rad nevladinih
organizacija. Naravno da treba da raunate i na porodice korisnika usluga, njihove
prijatelje, ljude koji su aktivni u sredini i razumeju zbog ega je za razvoj zajednice i
demokratsku praksu znaajno da civilni sektor postoji. Da bi vas ira zajednica
podravala, ljudi moraju biti upoznati sa problemom i svesni njegove vanosti, treba da
su spremni da se zalau za promene, ali i da vide jasno ostvarivu alternativu koju vi
zagovarate, kao i naine koji do nje vode. Treba da budete spremni da se sastajete sa
ovim ljudima, da ih informiete o koracima koji ste napravili, o tome ko vam se
pridruio, kako napredujete...

Verovatnoa da ete izvriti eljeni uticaj na javnost, te na primarnu i sekundarnu ciljanu

publiku, bie mnogo vea ako je kontinuirano informiete o svom uspenom radu i
stalno ukazujete na znaaj rada vae organizacije za lokalnu sredinu. NVO i
pojedinci koji uivaju potovanje svoje sredine lake e obezbediti podrku za svoje
ideje nego i najdobronamerniji anonimni aktivista ili tek nastala grupa.

Analiza ciljane publike trai strateko razmiljanje. Ne zaboravite da mi uvek govorimo o

ljudima zato to odluke u institucijama donose nosioci funkcija, a oni su samo ljudi.
Ukljuite njihova imena na kartu moi. Kad god je mogue odaberite vie osoba koje
pripadaju primarnoj ciljanoj publici da biste lake obezbedili donoenje odluke. Ono to
smo saznali iz postupka za donoenje budeta u lokalnoj samoupravi govori da vi
moete napraviti plan o pridobijanju podrke predsednika optine, ali i lanova
optinskog vea, odbornika... Ako znate da je supruga lana optinskog vea volonterka
na SOS telefonu za ene i decu rtve nasilja, ona je sigurno na vaoj karti moi u delu
koji oznaava podrku. Iskoristite tu mogunost. Moda imate nedoumicu da li da
razgovarate sa predstavnicima opozicije u lokalnoj skuptini jer znate da su deca
nekolicine od njih aktivisti omladinske organizacije. Otvarajte mogunosti, razgovarajte
meusobno o njima i birajte najbolja reenja.

1.8. Poruka javnog zastupanja

1.8.1. Karakteristike poruke

Kljuni princip komunikacijske strategije javnog zastupanja je formiranje poruke
prema interesima ciljane publike. Poruka treba da ih ubedi da prue podrku
pokrenutoj temi. Da bi poruka uspeno doprla do onih kojima je namenjena i postigla
eljene efekte treba da ima odreene karakteristike:
- Kratka, precizna, jasna
- Jednostavna i laka za pamenje
- Definisana primerenim jezikom
- Sadraj prilagoen nainu prenoenja
- Ton i jezik obraanja su u skladu sa porukom (ozbiljan, smean, duhovit...)
10
Obrazac koji e vam pomoi u ovim nastojanjima se nalazi u Aneksu 3.2.
Kada aljete poruku definisanu u skladu sa najboljim karakteristikama, povedite rauna
da govornik ili poiljalac poruke budu osobe sa kredibilitetom.

Kljuni elementi u kreiranju dobre poruke su:

1. Sadraj
Sadraj je centralna ideja poruke. On predstavlja odgovor na nekoliko pitanja: Koja je
glavna poenta koju vaom porukom elite da prenesete? Koja je to osnovna ideja za
koju se nadate da e publika prihvatiti iz vae poruke? ta zapravo hoete da postignete
traenom promenom?
2. Jezik
Jezik se odnosi na rei koje ste odabrali da biste preneli vau poruku. Da li je izbor rei
jasan, ili se moe desiti da ga razliite publike razliito interpretiraju? Da li je jezik
odgovarajui za vau ciljanu publiku? Oigledno je da ete koristiti razliit jezik kada
hoete da pridobijete univerzitetske profesore ili kada komunicirate sa grupom mladih
ljudi.

3. Poiljalac/izvor
Poiljalac ili izvor je osoba koja saoptava poruku. Da li je poiljalac osoba koja uliva
poverenje vaoj ciljanoj publici? Da li je mogue, kao poiljaoce poruke, ukljuiti
predstavnike zajednice na koju e uticati promena politike? Na primer, moete li pozvati
lidera zajednice da vam se pridrui na sastanku sa donosiocima odluke?
4. Vreme i mesto
Kada i gde ete saoptiti vau poruku javnog zastupanja? Da li je moda u toku izborna
kampanja zbog koje bi kreatori politike mogli lake nego inae da prihvate vau poruku?
Da li se odvijaju neki politiki dogaaji sa kojima moete da se poveete da biste
obezbedili vie panje vaoj temi? Neke grupe javnog zastupanja povezuju svoje
strategije komunikacije sa dogaajima kao to su Dan ena ili Svetski dan za borbu
protiv SIDE. Sa druge strane, vodite rauna da poruku ne poaljete u vreme kada zbog
nekih drugih veoma vanih dogaaja ona moe proi nezapaeno.
5. Format/mediji
Formati ili mediji su kanali komunikacije koje koristite za prenoenje poruke, a koji su
najdelotvorniji za vae nastojanje da doete do vae publike. To mogu biti:
- Sastanci licem u lice
- Plakati, leci
- TV, radio ili bilbord reklama
- Potpisivanje peticije
- Skupovi na otvorenom prostoru
- Javni protesti
- Debate
- Saoptenja za javnost
- Konferencije za medije
- Politiki forumi
- Tribine
- Broure
- Pisma
Odabir naina na koji ete preneti poruku zavisi od same poruke, podrke koju imate, ali
i od vae inovativnosti i matovitosti. Konana odluka o izboru formata za prenoenje
poruke zavisi od nekoliko faktora, kao to su:

Troak/Cena
Masovni mediji kao to su radio ili TV mogu biti skupi. Grupa za javno zagovaranje moe
da potrai besplatne ili jeftinije mogunosti za korienje masovnih medija.

Rizik
Rizik je element koji odvaja javno zagovaranje od rada na IOK ili PR. Kada NVO ili mrea
izae javno sa temom javnog zagovaranja - posebno ako je ona kontroverzna- uvek
postoji ansa da njena reputacija bude ugroena. Pojedine taktike javnog zagovaranja
iziskuju vie rizika od nekih drugih. Javne debate i forumi uivo koji bacaju svetlo na obe
strane teme se mogu pretvoriti u konfliktne dogaaje. I pored toga, rizik moe da se
umanji brinim planiranjem, izborom govornika, vebanjem, pripremom, itd.

Vidljivost
Moda neka slavna linost ili neki zvaninik visokog ranga eli da poseti va projekat.
Ovo moe da obezbedi odlinu priliku da privuete i druge prenosioce poruka da vas
posete i da promoviu odreeni zadatak javnog zagovaranja.

Da bismo bili sigurni da e sutina poruke biti preneta javnosti i/ili donosiocima odluka u
ogranienom vremenskom periodu (emitovanje na radiju ili TV, citat u tampi, kratki
susret sa ciljanom publikom) treba je primereno kreirati. Ispitivanja su pokazala da pri
ubeivanju ljudi da promene miljenje o nekom pitanju, najvei uticaj imaju:

- Izvor od poverenja
- Ubedljivi podaci
- Pria sa neijim linim iskustvom

1.8.2. Kreiranje poruke od jednog minuta

Na spomenutim principima je zasnovana "Poruka od jednog minuta". Kada
konstruiete ili krojite poruku za TV nastup ili intervju za novine, ovaj jednostavan model
koji sadri etiri elementa e pomoi govorniku da se fokusira:

1. Izjava
Ovo je centralna ideja poruke. U nekoliko jasnih reenica, zagovarai bi trebalo da
prezentuju sutinu njegove/njene poruke.

2. Dokaz
Podrava izjavu ili centralnu ideju sa nekim injenicama. Govornik treba da koristi
podatke koje e publika razumeti.

3. Primer
Nakon to je obezbedio injenice, govornik treba da doda ljudsko lice celoj prii.
Korienje anegdota koja se bazira na neijem linom iskustvu, personalizuje injenice i
podatke.

4. Poziv na akciju
U ovom delu mi elimo da pokrenemo kreatora politike na akciju. Na kraju poruke,
govornik treba jasno da ukae na to ta publika moe da uradi da bi promenila situaciju.
ta god da je zadatak javnog zagovaranja, on mora biti jasno predstavljen ciljanoj
publici kao poziv na akciju!

Sledi primer amerike grupe za javno zagovaranje koja se bavi problemom nasilja u
porodici:

Izjava
Porodino nasilje nad enama mora da se zaustavi. Nasilje protiv ena je dugo bilo
tolerisano a ene su patile u tiini. Ozbiljnost i obim problema su bili ignorisani.

Dokaz
U SAD, svakog osmog sekunda jedna ena je fiziki maltretirana, a svakog estog
minuta jedna ena je silovana. Prema izvetaju Pravosudnog komiteta amerikog
Senata iz 1992. godine, u SAD je maltretiranje u braku uobiajnije nego li
automobilske nesree, pljake, i smrti izazvane rakom, zajedno.

Primer
Naa NVO je podravala enu po imenu Marija. Pre godinu dana, Marija je bila
podjednako uspena i u ulozi majke i u svojoj karijeri. Poela je da se zabavlja sa
partnerom koji ju je maltretirao i njen ivot vie nije bio isti. Marija je nedavno
izgubila posao zbog propusta u radu, a njena deca su kanjena u koli zbog agresije
i loeg ponaanja. Marija je samo jedna od ilustracija iroko rasprostranjenih efekata
porodinog nasilja.

Poziv na akciju
Traimo od Ministarstva zdravlja da finansijski podri uspostavljanje sos-telefona za
rtve porodinog nasilja.

Sledi primer sa naih seminara:

Poruka namenjena predsedniku optine, njegovom zameniku i efovima odbornikih
grupa u optini, koju su sainili predstavnici/ce 13 organizacija, izgleda ovako:
Izjava: Zbog neopravdane i neodgovarajue raspodele budetskih sredstava
planiranih za NVO u optini, mnoge NVO nemaju osnovne uslove i sredstva za rad.
Dokaz: U tekuoj, 2005. godini, Skuptina optine je donela odluku o finansiranju
NVO iz budeta optine u iznosu od 70 miliona dinara. Od toga je, bez javnog
konkursa, samo 8 miliona dinara pripalo nekim NVO u optini, a ak 18.000.000 je
otilo sportskim organizacijama.
Primer: U protekloj godini 14 NVO predlagaa radilo je sa preko 3.000 korisnika u
oblasti socijalnih usluga i obrazovanja. Zahvaljujui naim aktivnostima, 150 osoba iz
udruenja osoba sa invaliditetom je uspeno zavrilo obuku za rad na raunarima,
preko 1.000 ena je obueno da zapone vlastiti biznis, 950 starih lica je redovno
dobijalo pomo u kui organizovanu od strane naih volonterskih slubi, preko 1.000
dece i mladih su kreativno provodili svoje slobodno vreme.
Poziv na akciju: Pozivamo Vas da kao jedan od predlagaa budeta, otvorite u
okviru budeta podliniju 481/1 preko koje e se dotirati sredstva NVO u optini,
putem javnog konkursa i u skladu sa unapred definisanim kriterijumima.
Podseamo, jako je vano da prilikom krojenja vae poruke vodite rauna o publici na
koju elite da utiete. To praktino znai da ete esto isti ili slian sadraj, morati
prikazati na razliite naine odnosno da ete ga prilagoditi onima kojima je tekst poruke
namenjen.

Radni list koji vam moe pomoi prilikom razvijanja poruke, nalazi se u Aneksu 3.3.
Praktini saveti u vezi sa pripremom izjave koju moete prilagoditi razlitim situacijama,
nalaze se u Aneksu 3.11. prirunika, Kartica javnog zastupanja broj 2, dok su praktini
saveti za pisanje i odravanje prezentacija kojima planirate da prenesete svoje poruke,
dati u Kartici javnog zastupanja broj 5.

1.9. Kanali komunikacije

Formiranjem poruke namenjene posebnim ciljnim grupama obavili ste vaan deo posla.
Sada predstoji pravljenje strategije vezane za kanale komunikacije. Pred vama je
zadatak da prilagoenu poruku aljete na vie adresa: donosiocima odluka, njihovim
saradnicima, vaim korisnicima, iroj javnosti U odnosu na to ete birati i nain
prenoenja ove poruke. U delu ovog prirunika koji se odnosi na elemente poruke
navedeni su neki mogui naini prenoenja poruke: sastanci licem u lice, plakati, leci,
TV, radio, bilbord reklama, potpisivanje peticije, uline predstave, izlobe, javni protesti,
debate, saoptenja za javnost, konferencije za medije, politiki forumi, tribine, broure,
pisma, itd.

1.9.1. Mediji kao saveznici

Vetina komunikacije sa medijima predstavljae klju vaeg uspeha. To je put kojim poruku
aljete ka primarnoj, ali i ka sekundarnoj ciljanoj publici, buduim koalicionim partnerima,
kako organizacijama, tako i pojedincima i pojedinkama. Mediji e stii i na mesta do kojih vi
ne moete. Njih e uti i oni koji ne odgovaraju na vae telefonske i ine pozive, oni e
komunicirati sa ljudima u njihovim domovima. Mediji e informisati o problemima koji
predstavljaju osnov vae kampanje javnog zagovaranja, oni e uticati na oblikovanje
percepcije problema u javnosti, promovisati vau koaliciju, vriti pritisak na donosioce odluka,
motivisati javnost, pojedine eksperte, poznate sportiste, glumce, politiare i druge ljude da
vam se pridrue ili vas podre, dati vam na uvid ta javnost misli o onome to zagovarate.
Sve ovo moe se odvijati i na vau tetu, ako medije ne zadobijete kao saveznike.
Vi zagovarate interese NVO u lokalnoj sredini. Znai, najvanije je da znate koje su novine
najitanije u vaem okruenju, koja se radio stanica slua, da li primat ima lokalna ili
nacionalna ili neka trea TV. I ne samo to, vano je da znate kako se zapravo informiu vai
sugraani. Ve spomenuto istraivanje SKGO kae da se 56% graana o dogaajima u
optini informie posredstvom lokalne televizije. Drugi najei izvor informacija su komije i
prijatelji (etvrtina ispitanika), samo jedan odsto manje informie se iz novina, a 18% njih
posredstvom radija. Ti podaci vam mogu biti polazna osnova za analizu situacije u vaoj
optini. Morate doi do informacija o televizijama i programima koji prate vai sugraani,
odakle se informiu, koju vrstu emisija najvie prate, kakva je rasporeenost gledanja ili
sluaanja u toku dana, sedmice, ta se prati vikendom, koje novine se itaju, kako ova slika
radi kada se gleda starosna struktura stanovnika vae lokalne zajednice? Nije teko saznati
koliko se i koje novine kupuju u vaem okruenju, da li se ljudi odluuju za dnevnu tampu ili
periodiku, kako se kotira lokalni list. Ovo malo istraivanje e vam odneti vreme, ali ete
kasnije utedeti i vreme i novac, koristei najefektivnije medije. Valja znati da je radio
dosta izgubio na znaaju poslednjih dvadeset godina prolog veka i on se koristi
najee za sluanje muzike. Ipak, on moe imati znaaj, ako dobro prostudirate nain
na koji biste mogli da plasirate svoju poruku. Neki ljudi smatraju radio najnezavisnijim
medijem. Ukratko, ve kada definiete ciljeve zagovaranja, ponite da razmiljate o
strategiji plasiranja vae poruke. U protivnom moe se desiti da vas mediji ne pokrivaju
ili ak plasiraju poluinformacije i dezinformacije. Setite se da strategija koju pravite zavisi
od prirodne javnog zastupanja, odnosno prouke koju aljete, medijske pokrivenosti vae
optine, publike do koje elite stii, medija koji su vam dostupni, ali i umenosti ljudi
unutar vae koalicije da izgrade dobre odnose sa novinarima.

U Aneksu 3.1. ovog Prirunika se nalaze Kartice javnog zastupanja 6. i 7, koje detaljno
opisuju na koji nain treba da komunicirate sa medijima, prvenstveno kada dajete
intervjue odnosno kada pripremate saoptenje za tampu.

1.9.2. Lobiranje
Veliki broj aktivista NVO sa kojima smo radili imao je otpor i pri samoj pomisli da bi
trebalo da se bave neim kao to je lobiranje. Otpor je lako razumeti imajui na umu
da najvei broj ljudi u Srbiji ovu aktivnost vezuje za korupciju, finansijske mahinacije,
interese velikih i monih koji, zahvaljujui netransparentnim dogovorima sa onima koji
odluuju, mogu da ih ostvare i postanu jo bogatiji i moniji. Neki od naih uesnika/ca
definisali su lobiranje maglovitom igrom izmeu politike i biznisa, u kojoj graani gube.
Evo interesantnih asocijacija aktivista NVO na re lobiranje: pridobijanje podrke, za
postizanje cilja, korienje uticajnih ljudi za ostvarivanje cilja, stvaranje mrea za
postizanje cilja, jaanje uticaja, profesionalno lobiranje, vui za rukav, preko veze,
dogovarati se u tajnosti, raditi neto to je u linom interesu bez oiju javnosti...

Lobiranje se u naoj kulturi, dakle, esto tumai kao varanje i protivzakonito delovanje.
Gotovo da nema graanina/ke iole zainteresovanog za ono to se dogaa u lokalnoj
zajednici i irem okruenju, koji nee navesti sijaset primera da bi ilustrovali ovakav
stav. Koliko se samo spominju: antihaki lobi, uvozniki lobi, eerni lobi...

Bez namere da osporimo bilo koje od ovih iskustva ili negiramo injenice kojima se otpor
lobiranju podupire, u narednom delu prirunika, pokuaemo da ukaemo na drugu
stranu ovog procesa i pozabaviemo se lobiranjem kao legitimnim sredstvom u procesu
irenja demokratske prakse i podsticanja graanskog aktivizma.

Re lobiranje se razliito tumai, kao i samo javno zastupanje (zagovaranje). Mi smo

pronali nekoliko definicija. Tako na primer, Svetska banka definie lobiranje kao
proces pokuaja da se utie na kreatore politike u korist neke posebne stvari/svrhe. U
Americi se esto lobiranje vrlo usko tumai kao prezentovanje sluaja za ili protiv
odreenog zakona (ili njegovog dela), i zahtev da zakonodavac glasa na odreeni nain.
U Americi postoje odreena ogranienja za nevladine organizacije po pitanju lobiranja i
to je regulisano posebnim zakonom. Pored ovog, postoji i lokalno lobiranje (grassroots
lobbyng) koje se definie kao iznoenje stava u javnosti po pitanju odreenog
zakonodavnog predloga, zahtev upuen javnosti da utie na zakonodavca da podri
iznesen stav. I ova oblast je posebno regulisana zakonom.

Lobiranje je, jednostavno reeno, format za direktno prenoenje poruke (u

pisanom obliku ili licem u lice). U direktnom kontaktu mi pokuavamo da uverimo
onoga ko je na poziciji moi da treba da postupi na odreeni nain, elimo da
pridobijemo politikog aktera za nau stvar. Ali, mi sada govorimo o uticanju na
mone radi javnog interesa, o pritisku koji se vri da bi oni koji su na marginama
drutva dobili svoj glas. Govorimo o uticaju na donosioce odluka da podre one koji
svoje delovanje artikuliu u okviru pravnog sistema, ali izvan dravnih institucija i
faktikih finansijskih i inih centara moi. U ovom priruniku govorimo o okviru javnog
zastupanja na lokalnom nivou i pristup lobiranju e biti time odreen.

Iz dela prirunika koji se odnosi na optinski budet jasno se vidi na koje su pozicije u
optini usmereni nai napori lobiranja: predsednik optine, njegov zamenik, lanovi
optinskog vea, predsednik skuptine, odbornici, sekretar optine, naelnik ili naelnica
dela optine koji je opisom poslova vezan za definisanje budeta. Vano je imati na umu
zato i kada vi hoete da lobirate odreenu osobu iz optine koja uestvuje u
odluivanje o budetu optine. To e biti u sluaju kada znate da se ta osoba dvoumi u
vezi sa onim to je va cilj, kada mislite da bi iznoenje nekih podataka i injenica koje
on/ona ne znaju usmerilo itav proces ka pozitivnim ishodima, kada znate da neki drugi
ljudi lobiraju protivno vaem cilju, u vreme kada znate da se priprema odluka, a vi
skreete panju na argumente koji je podravaju. Razmislimo malo o navedenim
momentima i razlozima za lobiranje. Na primer, ako imate pouzdanu informaciju da se
predsednik optine lomi u vezi sa odlukom o odvajanju dela budeta za NVO, jer intimno
misli da to ne treba uraditi, ali na sastancima sa drugim predsednicima optina uje da
veliki broj njih radi na tome, a da su neke optine ve razvile saradnju sa nevladinim
organizacijama, onda vi pred njega izlazite sa argumentacijom, na primer, o tome ta su
ve lokalne NVO uradile da bi olakale ivot u romskim naseljima. To je problem koji i
njega mui.

Jo jedanput se podsetite na procedure, formalna ovlaenja i odgovornosti, ali imajte

na umu i neformalne procese koji su vani za funkcionisanje vae lokalne samouprave.
Poaljite pismo i objasnite zato elite sastanak, a nakon toga pozovite telefonom. Ako
se desi da na sastanak ne doe ciljana osoba ve neko od saradnika, ponaajte se kao
da sedite sa donosiocem odluke. Ako je predsednik optine odluio da se sretne sa
vama, vodite rauna o vremenu. Dobro je da znate koliko e sastanak trajati, da biste
mogli da ga isplanirate kako treba. Odredite svrhu sastanka, a ako ide vie vas, neka
budu jasne uloge i tema o kojoj e svako govoriti. Budite kratki i jasni. Iako je
preporuljivo radi stvaranja dobre atmosfere, neformalno askanje na poetku susreta
ne sme trajati predugo. Vi imate cilj. Sluajte paljivo sagovornika i pokuajte da
prepoznate naznake koje bi vam govorile vie nego to ve znate o njegovim stavovima.
ovek pred vama jeste predsednik optine, ali nemojte dopustiti da on govori sve
vreme, vano je da uje vau priu, a mora mu biti jasna korist koju ima od podravanja
vaeg predloga. Ova korist moe se ogledati, na primer, u tome to lokalna javnost
moe predsednika optine videti kao oveka koji je spreman da podri aktivnosti koje
nose dobrobit zajednici. Primera radi, ako nevladine organizacije u Boru rade mnogo na
reavanju problema omladine, starih, ena, dece, njihovim ljudskim pravima, onda
predsednik optine zna da e se ovim radom neki problemi reiti, a neki ublaiti. Vano
je da i Bor kao lokalna zajednica vidi kako i koliko NVO rade u njenu korist i doprinose
kvalitetu ivota pobrojanih ciljnih grupa. U protivnom, svi napori su uzaludni. I jo neto,
pre polaska na dogovoreni sastanaka razmislite zato je neko od optinara odluio da se
sastane sa vama i pregovara, kako va predlog izgleda toj osobi. Pripremite i rezervni
plan za sluaj da vae ideje budu odbijene. Ako pokae dobru volju ponudite da
pojedinci iz vae koalicije budu izvor informacija za one koji e raditi na predlogu odluke
o budetu i predlogu odluke o komisiji koja e utvrditi kriterijume za dodelu i praenje
donacija. Predstavnici NVO sektora su tamo neophodni. Potrudite se da ovim susretom
obezbedite mogunost dalje komunikacije. I zahvalite se nakon susreta.
Nisu svi ljudi predodreeni za lobiste. Njihova uspenost e biti odreena sposobnou
dobrog komuniciranja ije su glavne odlike: znati sluati i znati govoriti, a nekada i
pisati. U osnovi, ipak, stoji dobro poznavanje procedura donoenja odluka i naina
funkcionisanja lokalne samouprave, ali i odlinog poznavanja pulsa lokalne sredine, pa i
irih prilika. Nemojte zaboraviti da vaa zajednica ne postoji u izolovanom svetu, ona je
deo ireg okruenja koje na nju utie i na koje ona vri uticaj. Nuno je naoruati se
strpljenjem, pregovarakim vetinama i znanjem kako o sistemu lokalne samouprave,
tako i o problemu koji zagovarate. Argumentacija vezana za neophodnost finansiranja
nevladinih organizacija iz optinskog budeta mora biti odlino pripremljena unapred.

Priprema argumenata se odnosi i na razloge da se formira posebno telo/komisija iji bi

mandat podrazumevao i pravila i procedure za dodeljivanje sredstava, ali i naine da se
prati troenje i ocenjuje uspenost projekata za koje su odvojena sredstva.

Argumentacija koju moete da koristite prilikom lobiranja i javnog zastupanja

za finansiranje NVO iz budeta optine:

NVO rade na promociji ljudskih prava i razvoj demokratije

NVO daju znaajan doprinos edukaciji stanovnitva (pravo na
izraavanje i sloboda govora)
Lokalne NVO se bave reavanjem ekolokih problema u naoj urbanoj
sredini
NVO pomau deci ometenoj u razvoju, deci sa oteenim sluhom, kao i
deci, mladima i odraslima sa ostalim vrstama telesnog, senzornog i
mentalnog invaliditeta.
NVO se jedine bave negovanjem tradicije
Postoje finansijske mogunosti za finansiranje NVO
Postoje pozitivna iskustva drugih optina u finansiranju NVO
NVO se brinu o graanima i o njihovim interesima
Finansiranjem NVO iz budeta optine bi dolo do bolje saradnje izmeu
lokalne samouprave i NVO, uoavanje problema i reavanje problema u
korist graana
Lake i efikasnije bi se realizovalo ono to je obeano graanima
NVO se bave pruanjem pomoi u smislu zdravstvenog informisanja
mladih
NVO pruaju pomo u strunom osposobljavanju
NVO rade na razvijanju svesti o drutveno-korisnom i humanitarnom
radu
NVO nepristrasno pomau finansiranje najprioritetnijih projekata - rade
na reavanju najprioritetnijih problema u optini
NVO su neoptereene partijskom pripadnou
Krajnji cilj NVO je demokratizacija drutva i unapredjenje uslova ivota
NVO su vane jer predstavljaju dopunu rada javnih institucija
Ako hoemo u Evropu, moramo raditi na razvijanju civilnog drutva
Zbog znaaja koje NVO imaju za ivot ljudi u optini, treba obezbediti
sredstva u optinskom buudetu za njihove projekte
NVO podstiu aktivizam graana
Lobirati moemo pisanim putem i usmeno. Koje god da koristimo, znaajno je da
donosioce odluka gura ka reenjima koja e obezbediti ispunjenje ciljeva i zadataka
naeg javnog zastupanja.

Ako ete lobirati pisanim putem, takoe morate voditi rauna o nekim pravilima. Pre
svega, piite na memorandumu organizacije odnosno koalicije, adresirajte na
onoga kome je poruka zaista namenjena, obratite se na pristojan nain i sa
uvaavanjem. Ve prvi redovi treba da govore o razlogu zbog kojeg piete pismo, a
zatim kratko obrazloite svoje vienje problema i alternative koje sagledavate. Ponudite
svoj pogled na itavu stvar, a potkrepite to ciframa koje govore o broju ljudi koji bi imali
korist, i isto tako o broju onih koji bi bili pogoeni negativnim ishodom. Pripremljenu
poruku prenesite na najuspeniji nain.

Saveti za uspeno lobiranje:

Odaberite osobu koju krase osobine dobrog pregovaraa
Pre susreta se sastanite sa lanovima koalicije i izlistajte dodatne informacije.
Iskoristite pirliku da se dogovorite o kljunim stavovima koje e izneti osoba koja
ide na sastanak.
Dogovorite se o mogunosti da neko iz vae koalicije ue u odbor ili komisiju
koja e imati svoju ulogu u procesu odluivanja, ali dobro odmerite situaciju da
ne biste postali pokrie i da va predstavnik ne dobije samo simbolinu ulogu
Pokuajte da uete u cipele onoga sa kim ete razgovarati, zamislite kako
problem izgleda iz njegove ili njene perspektive, zato bi vas podrali, a koji su
razlozi da vas odbiju. Pokuajte da ceo razgovor odglumite tako to e neko
igrati ulogu vaeg budueg sagovornika.
Vi ste blie cilju ako je neko iz vae sekundarne ciljane publike ve razgovarao sa
osobom koja e biti va sagovornik. Time postaje jasno da niste usamljeni i da
imate istomiljenike.
Povedite osobu koja je lino pogoena problemom koji reavate, pria dobija
ljudski lik.
Sastanak ponite sa onim oko ega nema nikakvog spora izmeu vas i vaeg
sagovornika, zatim navedite razloge zbog kojih ste hteli ovaj sastanak, i pri tome
budite pozitivni i prijatni.
Nastojte da znate vie od vaeg sagovornika, pokaite da poznajete materiju.
Ako vidite da je va sagovornik znalac, nemojte se obeshrabriti ve ga pohvalite.
Pokaite entuzijazam, moda e se bar deo preneti na sagovrnika/cu.
Tokom sastanka usmeravajte diskusiju prema vaem izabranom cilju u meri u
kojoj je to mogue.
Trudite se da ne dajete lane i zbunjujue informacije jer vas to moe kotati u
budunosti.
Oekujte neslaganje i sukobe, i prethodno pripremite reakcije na to. Pokuajte da
vas ne izbace iz takta neumesnim argumentima i irelevantnim informacijama.
Istraite alternative sugeriui hipotetske situacije i u svetlu ovih pokuajte nai
reenje. Morate znati do koje take moete ii u pravljenju kompromisa.
Potvrdite jo jednom odluke do kojih se doe i dogovorite se o tome ta treba da
se desi nakon toga.

Praktini saveti za uspeno lobiranje i sastanke bazirani na iskustvu koalicija javnog

zastupanja dati su u Aneksu 3.1.. prirunika, Kartica javnog zastupanja broj 4.
 1.10. Stvaranje koalicija

1.10.1. ta su "mree" i "koalicije"?

Izrazi "mrea" i "koalicija" u upotrebi esto imaju isto znaenje, ali mogu da oznaavaju dva
razliita oblika udruivanja. Zbog jasnoe, pod "mreom" podrazumevamo grupu pojedinaca,
vie grupa ili institucija koje razmenjuju informacije i/ili usluge. Kod stvaranja mrea naglasak
je na razmeni. Povezivanje u mree moe da se vri zvaninim putem, ulanjivanjem
organizacija u mreu koja funkcionie na odreeno vreme, ili nezvanino, kada jednoj NVO
trebaju usluge drugih organizacija ili kada ele da razmenjuju informacije, na primer, u
sluaju protivzakonitog hapenja.
"Koalicija" je savez u koji organizacije ulaze da bi zajedniki delovale. I koalicije mogu da
razmenjuju informacije i usluge, ali naglasak je na delovanju. Njih stvaraju organizacije koje
zakljue da bi zajedno sa drugim organizacijama koje su zainteresovane za reavanje nekog
pitanja vie uradile, nego to bi svaka od njih posebno. Grupe koje stvaraju koaliciju esto se
upoznaju kroz raniju nezvaninu saradnju ili kroz mreu. Koalicija moe da bude ad hoc i
privremena, stvorena radi zajednikog voenja neke kampanje, ili trajna, tako da bude na
raspolaganju organizacijama u njenom sastavu kad god se pojavi potreba. Koalicija moe da
se osnuje iznenada, u nekom kritinom trenutku. To se u Srbiji dogodilo 1999. godine
formiranjem YU Akcije u koju su se udruile nevladine organizacije iz itave Srbije, sindikat
Nezavisnost i neki ugledni i poznati pojedinci i pojedinke. Koalicija je funkcionisala neko
vreme, a nastala je kao izraz potrebe da se aktivisti zatite od samovolje autoritarnog reima
slobodana Miloevia, da se obezbedi slobodan protok informacija i ouva demokratsko
jezgro civilnog sektora nuno za demokratske promene u Srbiji. Po prestanku
bombardovanja, koalicija je prestala sa radom, ali je jedan njen deo bio osnova Saveza za
promene.
U Srbiji je 1998. godine funkcionisala i Ad hoc koalicija, kao grupa NVO koja je postavila sebi
cilj da se na Dan ljudskih prava te godine, 40 godina usvanja Univerzalene deklaracije o
ljudskim pravima u Srbiji obelei na dostojan nain. Jedna od najveih koalicija nevladinih
organizacija u Srbiji je bila IZLAZ 2000, kada su se NVO meusobno povezale u elji da
podstaknu graane i graanke Srbije da izau na izbore. Trenutno funkcionie vie koalicija,
a moemo spomenuti neke: Koalicija za slobodan pristup informacijama, Koalicija mladih
Srbije, Srbija bez siromatva, Grupa 8, Liga za dekadu Roma...
Mi duboko verujemo u neophodnost i efikasnost zajednikog rada i umreavanja, i zato
su Graanske inicijative ve godinama deo domaih i meunarodnih mrea i koalicija.
Najbolji primer koji to pokazuje je injenica da su Graanske inicijative inicirale
osnivanje FeNS (Federacije NVO Srbije) pre svega da bi kroz zajedniko zastupanje
pospeila donoenje Zakona o nevladinim organizacijama. FENS je pokazao svoju
efikasnost i opravdao svoje postojanje injenicom da je u saradnji sa Ministarstvom za
dravnu upravu i lokalnu samoupravu napisan predlog zakona o NVO. Graanske inicijative
su i lanica Koalicije mladih Srbije koja zagovara donoenje politike za mlade u
Republici, kako bi se poboljao poloaj i status mladih ljudi u Srbiji. Svojim aktivnostima
u vie od 30 gradova i optina one su doprinele da se graani upoznaju sa sadrajem
Evropske povelje o lokalnoj samoupravi ak i pre 2000. godine i to je bio jedan od
naina da se utaba put ka Zakonu o lokalnoj samoupravi. Graanske Inicijative su i
lanica koalicije koja se zalagala za donoenje, a potom i primenu Zakona o dostupnosti
informacija, kao i Grupe 8 NVO koja se bavi osetljivim temama ratnih zloina, hakog
tribunala i pojavama koje ugroavaju potovanje ljudskih prava i ugroavaju razvoj
demokratije. Takoe, GI je lanica Civikusa, AGNE i CEECN, meunarodnih mrea koje
se primarno bave participacijom graana na evropskom i globalnom nivou.
Na lokalu postoje uspena i ohrabrujua iskustva javnog zastupanja koalicija NVO. Na primer,
ROK, regionalna koalicija mladih NVO Vranja je imala kampanju da dobije od lokalne
samouprave prostor na korienje. Iako zahtev nije u potpunosti ispunjen, koalicja je dobila
podrku u iznosu od 200 eura meseno. Javnim zastupanjem je u Prijepolju krenula izrada
lokalne strategija za mlade, a uspeno je promenjeno radno vreme lekara specijalista u
ambulanti u Brodarevu, kao rezultat delovanja mladih. Sledi jo nekoliko primera, koje su
nam dostavili uesnici naih seminara o javnom zastupanju:
MLADI U KIKINDI

Koalicija mladih Kikinde oformljena je juna 2005. godine i nju ine Ueniki parlament Tehnike kole,
Ueniki parlament Ekonomske kole, Kikindska inicijativa mladih, Kikindski klub, Bed beatz i
Omladinski klub u Kikindi. U proces zastupanja koalicija je krenula nakon edukacije Graanskih
inicijativa i lokalnih akcija koje su imale za cilj da se povea svest mladih o problemima njihove
generacije. To se moe smatrati poetkom kampanje javnog zastupanja radi poboljanja poloaja
mladih u Kikindi. Predat je zahtev Koalicije mladih Kikinde za ulazak na budet grada za 2006.
godinu. Radilo se o projektu Metamorfoza kojim je predviena izrada lokalne politike i akcionog
plana za mlade Kikinde, a usledilo je pregovaranje sa predstavnicima lokalne samouprave da se, pored
podrke predatom projektu, obezbedi i prostor za mlade. Pregovori su trajali pet meseci, a do
gradonaelnikove kancelarije put je bio dug. Mladi organizuju dve konferencije za novinare na
otvorenom, a jedna od njih na -13 stepeni. Mladi promoviu svoj rad i agituju da lokalna samouprava
razmotri projekat Metamorfoza, a uporedo skreu panju javnosti da su izbaeni iz prostora koji je, bar
imenom, namenjen njima. Lokalni mediji su se u velikoj meri odazivali pozivu KMK. Mladi odluuju da
nastupe dosledno i uporno, a izjave su mudre i odmerene, bez gneva i napadanja. Govore o svojim
projektima, uspenim aktivnostima, naglaavaju ta trae, zato i od koga. Prvi pozitivan gest optinske
samouprave prepoznaju u Odluci predsednika optine da imenuje osobu zaduenu za mlade ispred
lokalne samouprave (to je bio jedan od zahteva). KMK u dalje pregovore ide odlino pripremljena sa
namerom da ne prihvati nikakvo polureenje. Pozivaju gradonaelnika da nae vreme u svom gustom
rasporedu i sastane sa sa predstavnicima Koalicije mladih Kikinde. To je momenat kada se postie
dogovor i mladi dobijaju obeanje da e Metamorfoza biti prihvaena. Pregovori o prostoru za mlade se
nastavljaju.

SU CIVITAS

Na seminaru o Javnom zastupanju koji su Graanske iniciijative organizovale za nevladine organizacije

u Subotici zaeta je ideja o formiranju koalicije. Ideja je otila dalje i od 10. novembra prole godine do
kraja marta 2006. godine napravljeni su vidni koraci u njenom institucionalizovanju. Koalicija je dobila
ime SU CIVITAS.

Planiranje aktivnosti uticanja na lokalnu samoupravu da se ponovo vrati praksi raspisivanja javnog
konkursa za finansiranje nevladinih organizacija u Subotici su u toku. Osnovna ideja sastoji se u tome
da se sredstva namenjena NVO dodeljuju prema jasno utvrdjenim kriterijumima i da u ovaj proces
budu ukljueni predstavnici civilnog sektora. lanice SU CIVITAS a smataju da graani ne uestvuju u
lokalnom upravljanju, kreiranju lokalne razvojne politike, da se u optini ne primenjuje politika jednakih
mogunosti i da su marginalizovane grupe iskljuene, kao i da organizacije civilnog drutva ne
monitoriu implementaciju i rezultate. U tom smislu za promene odnosa izmedju lokalne samouprave i
civilnog sektora kao jedan od najznaajnijih nosilaca promena oznaen je gradonaelnik i ostali
optinski elnici.

Koaliciju ini 14 NVO: Asocijacija za razvoj Forum Pali, AEI Femina Creativa, Centar-Agencija
lokalne demokratije, CEKOR Centar za ekologiju i odrivi razvoj , Drutvo za cerebralnu i deiju
paralizu Severeno-bakog okruga, Drutvo uitelja Subotice, GESKO otvorena akcija, Otvorene
perspektive, Udruenje seljaka optine Subotica, Udruenje za borbu protiv eerne bolesti,
Udruenje za zatitu potroaa, Trezveni ivot omladinska organizacija, TRIDIA omladinska
organizacija.

Stvaranje koalicija podstie graanski aktivizam i smanjuje apatinost stoga to graani

udruenim naporima i zajednikim aktivnostima lake mogu podstai promene propisa,
odluka i inicirati njihovu primenu, a na centralnom nivou oni mogu inicirati izmene zakona i
donoenje novih. Istina je da je odravanje koalicije taak i mukotrpan posao upravo
zahvaljujui svemu onome to joj daje snagu: brojnost, razliitost ljudi i organizacija, izvora
informisanja, kontakata...

Nai partneri su smatali da postoji niz razloga ZA i PROTIV pravljenja koalicija. U korist
njihovog formiranja govorili su sledei razlozi: krizne situacije, struno osnaivanje, efikasnije
ostvarivanje cilja, udruivanje sredstava, podizanje rejtinga, meusobna razmena iskustva,
podela posla, pokrivanje vee teritorije, oseaj pripadnosti i solidarnosti. Argumenti koji
govore protiv formiranja koalicija su: nepostojanje pravog cilja, neprirodne koalicije, nain
podele sredstavlja, gubljenje identiteta malih organizacija, nametanje volje jaih i iskusnijih
organizacija, strah od centralizacije i protok informacija.
Razlozi za pravljenja koalicije - Donatori nekada radije podravaju
kolektivan nego pojedinaan rad
- Kada elite da postignete cilj za
koji je neophodna ira podrka, Razlozi protiv pravljenja koalicije
- Tee je odbiti inicijativu veeg - Teko je sloiti se oko cilja,
broja organizacija nego samo jedne,
- Kada grupe rade po prvi put - Kada je vanije ko je zasluan za
zajedno ili rade na novi nain, pobedu, nego pobeda sama,

- Da bi se poveala koliina - Izgradnja konsenzusa izmeu

informacija,
- Da bi se izbeglo dupliranje posla,
- Poruka koju zagovaraju se bolje i
dalje uje nego kada bi je slale
pojedinane organizacije,
- U sluaju krize u drutvu koalicije
mogu brzo i delotvorno da reaguju,
- Kada su politiki osetljive teme
zagovaranja, pojedinana organizacija
moe u koaliciji nai zatitu,
- Mogu pomoi da se postigne
konsenzus u zajednici, lake nego
kada spornu temu zagovara jedna
organizacija (vei broj korisnika,
volontera, aktivista kao i drugih koji
podravaju organizacije),
- Pokrivaju iru zajednicu /ili ak
geografsku teritoriju
lanica je teka i spora,
- Kada ne postoji vrst dogovor
meu lanicama, to se moe videti i u
nastupu pred ciljanom publikom
- Kada ne postoji poverenje u ugled
neke od lanica,
- Moe doi do dominacije pojedinih
lanica i do nedemokratskog
donoenja odluka,
- Male organizacije mogu zbog
aktivnosti u koaliciji zapostaviti svoje
osnovne aktivnosti i time gube
autnomiju,
- Moe doi do nadmetanja izmeu
koalicije i njenih sastavnih delova,
- Mogui nesporazumi zbog
sredstava, ko ih nabavlja, kako se
troe, ko njima upravlja...

1.10.2. Kako napraviti i negovati koaliciju

Kao to je ve napomenuto, izgradnja i negovanje koalicije je komplikovan i zahtevan posao,
a onaj ko u njega krene mora imati mnogo energije, strpljenja i tolerancije. Neki
teoretiari i praktiari smatraju da postoje dva preduslova bez kojih koalicija ne moe da
opstane11. To su: da se svi potencijalni lanovi sloe oko svrhe formiranja koalicije i da svaka
grupa koja je ukljuena ima volju da u izvesnoj meri rtvuje svoje vlastite interese, za
interese koalicije kao celine. Da bi se ovi problemi predupredili, inicijalna grupa ve moe da
definie okvirne ciljeve, a strategija koju e razviti zavisi od samog pitanja na kojem se radi,
politikog trenutka u kojem se operie, kapaciteta okupljenih organizacija i njihove
posveenosti. Kada koalicija profunkcionie, dobro razmislite da li ste propustili da pozvete
nekoga ko je znaajan za temu kojom se bavite. Da bi zadrala postojee lanstvo i privukla
nove organizacije, koalicija mora da bude jaa od svojih sastavnih delova. Grupe mogu da
odre aktivnu mreu ili koaliciju samo kada ona zadovoljava odreene interese i opredeljenja
koja su im zajednika. lanice treba da oseaju da im se njihov ulog u organizaciji vraa u
punoj meri.
Koalicije treba ve na poetku da odrede ne samo ta hoe, nego i ta nee da rade. Ako
koalicija preuzme na sebe previe poslova, njen rad se rasipa i vremenom slabi. Idealan
nain rada koalicija treba da se zasniva na pisanim principima koje su lanice dune da
prihvate prema jasno odreenim procedurama i da izbegavaju akcije u oblastima na koje se
ti principi ne odnose. Neke koalicije ak zahtevaju od svojih lanica da potpiu pismene
sporazume da e podravati pomenute principe. Pored toga, koalicije ponekad moraju da
uspostave mehanizme koji omoguavaju njihovim lanicama da se "ograde" od nekih stavova
veine prema odreenim pitanjima, iako nastavljaju da podravaju opte ciljeve koalicije.
Zbog razlika meu organizacijama-lanicama, koalicija mora biti fleksibilna i pokuavati da
izbegne zauzimanje stavova zbog kojih se interesi nekih lanica kose sa interesima drugih.
U zavisnosti od veliine koalicije, preporuljivo je da se osnuje neka vrsta sekretarijata,
komiteta, saveta ili vea za upravljanje koji treba da se sastaje ee nego celokupno
lanstvo. Takvo telo treba da predstavlja koaliciju u celini i mada je u poetku korisno da ga
vode iskusniji lanovi, rotacija u rukovoenju se spominje kao glavno sredstvo kojim se
osigurava maksimalno uee i zalaganje.
Bez ozbira da li je neka koalicija lokalna, oblasna ili meunarodna, ona treba da ima razvijen
sistem monitoringa. Naini rada koji su odgovarali potrebama u prvoj fazi, kada su se pravili
planovi, treba da budu preispitani, da se vidi koliko su bili uspeni i da li svim uesnicima u
koaliciji odgovara postojea struktura. lanice takoe treba da uzmu u obzir da za
uspostavljanje saradnje i poverenja, kao i delotvornih postupaka u radu, treba dosta
vremena.
U elji da zadovolji razne interese i inicijative svojih lanica prvo Vee FENSa imalo je 27
lanova i to se veoma brzo pokazalo kao neefikasno. Na sledeoj Skuptini izmenjen je
Dogovor o saradnji, pojednostavljen izbor Vea i broj njegovih lanova sveden na 17.
Poveano uee u radu lanova vea i potignuti rezultati u potpunosti su opravdali ovu
odluku. Osim toga, Vee FENSa je svoje sastanke izmestilo iz Beograda i time se pribliilo
svojim lanicama i bolje sagledalo njihove probleme.
Imajui na umu prethodne stavove, najtee je i najlake formirati lokalne koalicije. Sa jedne
strane, ljudi se meusobno dobro znaju i lako prepoznaju ono to im je zajedniko. Sa druge
strane, antagonizam moe biti vrlo veliki jer su isprepletani poslovni i privatni odnosi upravo u
zajednici u kojoj ivimo, radimo, odmaramo se, poseemo za kulturnim i drugim dobrima,
leimo se, zabavljamo, kolujemo, podiemo decu... Ali, na lokalu smo i zainteresovani da
uradimo neto za sebe, svoju porodicu, okolinu, prijatelje. U svakom sluaju, vano je znati
da za pravljenje koalicije nije neophodno da su pojedinane lanice u potpunosti saglasne
jedna sa drugom, ve da imaju zajedniki imenitelj kada je u pitanju konkretni cilj kampanje
javnog zagovaranja. Primera radi, zainteresovani za pravljenje koalicije u Dimitrovgradu su
bili - Kic, Teledom, Racio, Natura Balkanika, Sokolsko drutvo, Caribroj Unity, Planinarsko
11
Sofia Sprechmann, Emily Pelton, Vodi i metode zagovaranja, Care
drutvo, Udruenje likovnih umetnika Dimitrovgrada, Dimitrovgradski romski centar, MKDC,
NVO CKA. Ove organizacije imaju razliite ciljeve, duinu postojanja, ciljne grupe, neke su
dobile podrku lokalne samouprave, a neke ne, semo pojedine su do sada radile partnerski
sa samoupravom. Ipak, njihov zajedniki interes jeste da nevladin sektor u Dimitrovgradu
bude jak i uspean i da se obezbede uslovi za njegov razvoj. Oni zajedniki smatraju da zbog
toga treba da se Obezbedi adekvatna raspodela buetski sredstava namenjenih
organizacijama, udruenjima i institucijama, na osnovu jasnih kriterijuma . tavie, neke od
pobrojanih nevladinih organizacija imaju iskustvo javnog zastupanja u reavanju problema.
To koaliciju ini jaom, jer se, zahvaljujui prethodnim iskustvima, mogu iskoristiti metodne
koje daju najbolje rezultate u Dimitrovgradu, a istovremeno se moe izbei pravljenje
propusta koji su ranije uoeni. Cilj itave koalicije jeste da svaka lanica nastavi sa svojim
svakodnevnim aktivnostima, a zajednikim naporima sprovode plan zagovaranja. Vano je da
ne zaborave svoje lanstvo i aktiviste kao zajedniki resurs. Da ne zaborave svoje korisnike i
korisnice, jer je time koalicija jaa i sposobnija da u svoje okrilje pridobije druge ljude iz
lokalne sredine. Ona i u oima preostalog dela stanovnitva izgleda drugaije nego da se
eksponirala pojedinaana organizacija. Drugaije deluje i medijima, koji su dobrim delom
voeni brojem ljudi koji se za neto zalae. Za lokalnu samoupravu Dimitrovgrada to vie
nije pojedinana NVO, ve dobar deo graana.

Kratak podsetnik za formiranje i odravanje mrea

A. Faza formiranja
Postaviti jasnu svrhu ili misiju
Ukljuiti pojedince i organizacije koje dele misiju
Razviti posveenost participativnom procesu i saradnji

B. Faza rasta/odravanja
Organizacija
Definisati jasne, specijalizovane uloge
Uspostaviti labavu ili fluidnu organizacionu strukturu; vertikalne, hijerarhijske strukture ne
izgrauju jae mree
Sastavite inventarnu listu vetina ukljuujui vetine/ekspertizu pojedinanih lanova i
institucionalne resurse (fax, internet, prostor za sastanke, itd)
Pripremite se da popunite nedostatke u ekspertizi tako to ete privui nove lanove
Uspostavite sistem komunikacije (na primer, drvo telefona)
Napravite bazu podataka NVO (ime, adresa, misija organizacije, tip i fokus organizacije,
itd).

Vostvo
Podelite rukovodee funkcije (na primer, rotirajue koordinaciono telo)
Postavite realne ciljeve i zadatke
Podelite u pod-grupe/grupe za izvrenje zadataka da bi se obavili specifini poslovi u
skladu sa ekspertizom
Podelite odgovornosti izmeu svih lanova da bi se izbeglo sagoveranje pojedinaca/ki
Promoviite participativno planiranje i donoenje odluka
Podstiite poverenje i saradnju meu lanovima
Motiviite lanove tako to ete prepoznati i ceniti njihov doprinos

Sastanci/dokumentacija
Sastajati se samo kada je to neophodno
Postavite odreeni dnevni red i poaljite ga uesnicima na vreme; pratite dnevni red i
gledajte da sastanci budu kratki; zavrte ih na vreme; rotirajte funkciju voditelja sastanka
Vodite evidenciju prisustvovanja sastancima, kao i zapisnik koji ete posle podeliti svim
uesnicima
Koristite vetine facilitacije vaih lanova da biste pomogli mrei da postigne konsenzus i
rei konflikt
Diskutujte o tekim temama otvoreno tokom sastanka
Otvorite svesku o mrei u kojoj ete beleiti aktivnosti mree, odluke i
slino.
 1.11. Prikupljanje sredstava

Kao to je ve reeno, jedan od koraka u procesu javnog zastupanja jeste i prikupljanje

sredstava. Kada je definisano zato, ta, kako i sa kim pokreete proces javnog
zastupanja, treba planirati i sa im? Prikupljanje sredstava podrazumeva mobilisanje svih
raspoloivih resursa (znanje, vetine, novac, oprema, prostor, materijali, volonteri...)
neophodnih za podrku.

Prikupljanje sredstava tee paralelno sa javnim zastupanjem morate postaviti

realistine ciljeve, doi do eljene publike, razviti ubedljivu poruku, izgraditi saveze i
odnose poverenja i uticati na proces u kojem donatori donose odluke. Vrlo esto se na
prikupljanje sredstava za javno zastupanje gleda kao na poslednju rupu na svirali.
Meutim, bez resursa va napor nee preiveti. Zbog toga, traenje sredstava treba
ugraditi u strategiju od samog poetka. U grupi javnih zagovaraa za to zaduite osobu
koja ima iskustva u ovom poslu. Dobar primer za to je iskustvo Koalicije mladih Srbije u
ije ime i za ije aktivnosti javnog zastupanja su Graanske incijative bile zaduene da
prikupe vei deo sredstava.

Morate raditi na tome da obezbedite raznovrsne izvore prihoda. Oslanjanje na jedan

izvor nije dobro, bilo da je u pitanju privatna fondacija, meunarodni donator ili podrka
od strane vlade. Zavisnost od samo jednog izvora finansiranja moe da pomuti vau
nameru, moe da vodi ka konfliktu interesa, a promena prioriteta donatora moe za vas
znaiti da ostajete bez sredstava.

Kada je u pitanju prikupljanje sredstava za javno zastupanje, obezbediti vie sredstava

nego to ste prvim budetom predvideli. Kod ove vrste dugotrajnih kampanja redovno
se pojavljuju neoekivani trokovi. eleete da se vaa kampanja razvija, a sa njome i
vaa organizacija, pa i taj rast i razvoj treba finansijski isplanirati. Na kraju, ne
zaboravite i da samo prikupljanje sredstava kota!

Mi se ovde neemo baviti metodologijom prikupljanja sredstava jer je to tema za neki

drugi prirunik. Ono to je vano napomenuti jeste da ne treba ispustiti iz vida da
aktivnosti i napori javnog zastupanja kotaju i da o tome ne treba razmiljati kao o
iskljuivo volonterskoj aktivnosti, ve kao o sistematskom procesu za koji je potrebno
kreirati budet, a potom i obezbediti sredstva. Posebno se trokovi poveavaju ako se
planira vei stepen ukljuivanja raznovrsnih medija, ije usluge se moraju plaati po
trinim cenama.

1.12. Nadgledanje i ocena uspenosti

Nadgledanje i ocena uspenosti se odvijaju tokom itavog procesa javnog zastupanja.

Pre preduzimanja kampanje javnog zastupanja, vano je odluiti ko e i kako pratiti plan
primene, oceniti uspenost ili meriti rezultate. Treba realno proceniti koliki stepen
promene se moe oekivati u politici, programima ili finansiranju, kao rezultat svih
napora? Preciznije reeno, ta e biti drugaije nakon zavretka kampanje javnog
zastupanja. Kako ete znati da se situacija promenila?
Da biste sagledali kako se odvija vaa kampanja javnog zastupanja, predlaemo da
procenjujete uspeh vaih napora krajem godine, ili na kraju nekog ciklusa donoenja
odluka (na primer, po usvajanju budeta optine). Naravno, vi moete traiti od nekog
spolja da proceni va uspeh. Predlaemo da koristitie upitnik koji smo preuzeli iz
Prirunika za obuku Uvod u javno zastupanje, Ritu R. Sharma, pripremljenog u okviru
SARA projekta, finansijski podranog od strane USAID Africa Bureau Office.

Upitnik samo-procenjivanja je podeljen u est oblasti: zadatak javnog zagovaranja,

prenoenje poruka/komunikacija, korienje podataka i istraivanja, graenje koalicija,
uticaj na proces donoenja odluka, i sveukupni problemi u rukovoenju/organizovanju.
Svakih 6-12 meseci beleite svoj napredak i unapredite svoje aktivnosti korienjem
ovog upitnika.

1.12.1. Upitnik za procenjivanje javnog zastupanja

1. Zadatak javnog zagovaranja

- Da li se zadatak vaeg javnog zagovaranja odvija glatko ili ste naili na neke
prepreke? Koje su to prepreke i kako se mogu prevazii?

- ta jo moete uraditi da pomerite zadatak napred? Da li bi vam stvaranje novih

saveznitava ili poveavanje vaeg medijskog dosega pomoglo u ispunjenju
vaeg zadatka kroz proces donoenja odluka?

- Ukoliko va zadatak ne deluje ostvarljivo, da li moda treba da ga menjate? ta

bi bilo ostvarivo? Da li biste mogli ostvariti makar deo vaeg zadatka kroz
pregovore ili pristanak na kompromis?

- U kojoj meri je promena politike/programa rezultat vaeg zadatka? Da li ste

ostvarili va zadatak potpuno, delimino, ili niste nimalo?

- Da li moete/da li treba da pokuate postii ostatak vaeg zadatka tokom

sledeeg kruga donoenja odluka ili treba da preete na potpuno novi zadatak
javnog zagovaranja? Koje su dobre i loe strane za svaku od ovih odluka?

- Da li je promena programa/politike imala uticaja na problem kojim ste se bavili?

Ako ste postigli va zadatak u potpunosti ili delimino, da li je on imao uticaj koji
ste nameravali?

2. Prenoenje poruka/komunikacija

- Da li je vaa poruka(poruke) doprla do ciljanih publika? Ako ne, kako ste

mogli bolje dopreti do ovih publika?

- Da li su vae publike reagovale pozitivno na vau poruku (poruke)? Koje su

poruke bile uspene? Zato? Koje nisu bile uspene i zato? Kako moete
promeniti poruke koje nisu bile uspene?

- Koji kanali komunikacije su bili dobri za prenoenja poruke? Koji nisu bili
uspeni i zato? Kako se ovi oblici mogu promeniti ili unaprediti?
- Da li su mediji pratili va rad? Da li je to pomoglo vaem radu? Kako se vai
odnosi sa medijima mogu poboljati?

3. Korienje podataka i istraivanja

- Kako je korienje podataka i istraivanja poboljalo va rad?

- Da li su podaci predstavljeni jasno i ubedljivo? Kako se mogla poboljati vaa

prezentacija?

- Da li je vae javno zagovaranje stvorilo nova pitanja za istraivanje? Da li je

potrebno vie podataka za podrku vaem zadatku javnog zagovaranja? Ako je
tako, da li su podaci dostupni na drugom mestu ili morate preduzeti istraivanje?

4. Proces donoenja odluka

- U kojoj meri je proces donoenja odluka otvoreniji kao posledica vaih

napora javnog zastupanja?

- Da li e sledei put biti lake dopreti do donosilaca odluka i ubediti ih?

Obrazloite odgovor.

- Da li je dolo do poveanja broja ljudi ukljuenih u proces donoenja odluka,

kao posledica vaeg rada? Da li je ovo pomoglo ili odmoglo vaem radu?

- Kako moete unaprediti nain na koji utiete na proces donoenja odluka?

5. Graenje koalicija

- U kojoj meri je vaa koalicija bila uspena u privlaenju panje u odnosu na

problem i u graenju podrke zadatku javnog zagovaranja?

- Da li su informacije prenoene lanovima koalicije na vreme? Kako bi irenje

informacija moglo biti unapreeno?

- Ima li nereenih konflikata u koaliciji? Kako im se moe pristupiti i kako ih

reiti?

- Postoji li visok nivo saradnje i razmene informacija izmeu lanova koalicije?

Kako bi odnosi unutar koalicije mogli biti poboljani?

- Da li je koalicija dobijala ili gubila neke lanove? Kako moete pridobiti nove
lanove i/ili prevenirati izlazak lanstva iz koalicije?

- Da li je koalicija pruila mogunost razvoja liderstva kod lanova?

- Kako je vaa koalicija pomogla vaem javnom zagovaranju? Kako moete

proiriti svoju koaliciju?
 6. Sveukupni problemi u menadmentu/organizovanju

- Da li je va rad u javnom zagovaranju finansijski pokriven? Kako moete

nabaviti jo resursa?

- Da li je sistem raunovodstva adekvatan? Da li moete donatorima dati taan

izvetaj o tome kako je novac bio potroen?

- Kako su vai finansijski resursi mogli biti korieni efikasnije?

- Da li su svi dogaaji ostvareni uspeno i sastanci voeni glatko? Koji nisu i

zato? Kako se logistika mogla unaprediti?

- Da li ste Vi i vaa organizacija preoptereeni ili obeshrabljeni? Kako moete

dobiti vie pomoi? Da li treba da suzite va zadatak ili produite vremenski okvir
da biste uinili va rad lakim za upravljanje?

1.13. Plan primene javnog zastupanja

Na ovom mestu planiranja javnog zagovaranja, vaa NVO, odnosno mrea NVO
(koalicija) ve ima sporazum o zadatku javnog zagovaranja kojim elite da se bavite.

1. Identifikovali ste jednu temu (problem/pitanje) za akciju

2. Postavili ste jedan cilj javnog zagovaranja srednjoronu ili dugoronu promenu
koju se nadate da ete sprovesti
3. Postavili ste jedan ili dva 12 odreena zadatka javnog zagovaranja koji e
doprineti ostvarenju cilja javnog zagovaranja
4. Za svaki zadatak javnog zagovaranja identifikovali ste ciljanu publiku: kroz
analizu publike utvrdili ste nivo znanja i interesovanja publike za temu; takoe
ste identifikovali sekundarnu publiku ili uticajne pojedince (monike)
5. Razvili ste prenoenje poruke javnog zagovaranja ovim trima publikama

Vodite grupnu diskusiju o tome kojim zadatakom javnog zagovaranja elite prvo da se
bavite.

Za preduzmanje kog od zadataka se grupa osea najspremnijom?

Koji zadatak e dati najvei doprinos u pravcu postizavanja ireg cilja javnog
zagovaranja?

Jednom kada ste postigli konsensus oko zadatka, spremni ste da razvijate svoj plan za
primenu javnog zagovaranja.

Prilikom izrade plana, vodite rauna o sledeem:

Plan za primenu javnog zagovaranja treba da pomogne mrei u identifikovanju
sledeih specifinih koraka

12
Broj zadataka zavisi od vaih mogunosti
 Treba da ponete sa ispisivanjem odabranih zadataka javnog zagovaranja na
vrhu radnog lista
Potom treba da identifikujete aktivnosti koje su potrebne da bi se ostvario
zadatak javnog zagovaranja. Pored ostalih aktivnosti, treba da ukljuite
informacije o razvijanju poruke i njenom prenoenju ciljanim publikama.
Treba da identifikujete resurse koji su potrebni za svaku aktivnost. Resursi mogu
biti materijalni, finansijski, ljudski, (npr. tehnika ekspertiza), ili tehnoloki.
Za odvijanje svake aktivnosti treba naznaiti koja osoba je za to odgovorna.
Treba takoe odrediti vreme, odnosno rok do kojeg treba da se zavri
pojedinana aktivnost.

Posebna panja treba da bude posveena koloni odgovorne osobe . Da li se grupa

slae oko podele posla? Da li je teret posla podeljen meu veim brojem ljudi?

Drugi kljuni trenutak je nadgledanje i evaluacija plana primene. Da li je grupa odredila

vreme da se sastane na kraju kampanje da bi dokumentovala nauene lekcije?

Sledi primer Plana primene sa naeg seminara:

Zadatak: Uvrtavanje take o odreivanju posebne budetske stavke

finansiranje NVO na dnevni red Skuptine Optine u roku od 30 dana.

Aktivnosti Potrebni resursi Odgovorne osobe Vreme/rok

Izrada pismenog Prostor, raunar, Predstavnik (lan) 3 dana
zahteva Skuptini tampa, papir, tim tima
optine od 5 osoba
Lina predaja I 1 lan tima lan tima 1 dan
zavoenje zahteva u
SO
Odreivanje ciljane Prostor, raunar, predsedavajui 3 dana
publike za lobiranje pristup internetu,
na sastanku mree, papir, osveenje,
sastavljanje timova tim
za lobiranje (8)
Zakazivanje Prostor, raunar, Predsedavajui I 5 dana
sastanaka kod tampa, telefon voe timova za
predsednika lobiranje
Skuptine I efova
poslanikih grupa
(8)
Utvrivanje termina Prostor, raunar, Predsedavajui 2 dana
za radio emisiju telefon
Realizacija radio 2 osobe, novac Dva uesnika u 1 dan
emisije emisiji
Lobiranje ciljane 7 timova (po Predsedavajui I 5 dana
grupe (sastanci sa dvoje), prevoz voe timova
efovima poslanikih
grupa)
Kontakt sa 1 osoba, telefon, predsedavajui 1 dan
predsednikom SO prostor
3. Aneksi
1.14. Lista za proveru izbora zadatka javnog zastupanja
Kriterijum Zadatak 1 Zadatak 2
1. Postoje li kvalitativni ili
kvantitativni podaci koji
pokazuju da e zadatak
popraviti situaciju?
2. Da li je zadatak dostian?
ak i uz postojanje opozicije?
3. Hoe li zadatak dobiti
podrku mnogo ljudi? Je li
ljudima dovoljno stalo za to
da bi preduzeli akciju?
4. Hoete li uspeti da sakupite
novac ili druge resurse za
podrku vaem radu na
zadatku?
5. Moete li jasno identifikovati
ciljane donosioce odluka?
Koja su njihova imena i
pozicije?
6 Da li je lako razumeti
zadatak?
7. Ima li zadatak jasan i
realistian vremenski okvir?
8. Imate li neophodna
saveznitva sa kljunim
pojedincima ili organizacijama
da ostvarite zadatak? Kako e
zadatak pomoi u stvaranju
saveznitava s drugim NVO,
liderima/kama,
zainteresovanim grupama?
9. Hoe li rad na zadatku dati
ljudima prilike da naue i
ukljue se u proces
odluivanja?
 1.15. Obrazac za analizu ciljane publike

Tema javnog zastupanja

________________________________________________________

Ciljana publika ___________________________________________

Ocena ciljane publike (1 = loe . . . 5 = odlino):

Nivo poznavanja vae mree ili organizacije 1 2 3 4 5

(Da li su saraivali sa vama u prolosti i na koji nain?)

Nivo znanja o temi javnog zagovaranja 1 2 3 4 5

(Da li je publika dobro informisana ili joj nedostaju svee informacije?)

Nivo slaganja u vezi sa temom 1 2 3 4 5

(Kakva je procena na karti moi podravaju, opozicija ili neutralni?)

Nivo ranije pokazane podrke 1 2 3 4 5

(Da li je publika aktivno podravala vau poziciju u vezi sa temom?)

Kakav bi interes ili korist mogla imati ciljana publika od podrke temi?
___________________________________________________________________

Lica koja mogu izvriti uticaj na ciljanu publiku:

______________________________________________________________________

_______________________________________________________________________
 3.3. Radni list za razvijanje poruke

Ciljana publika
_______________________________________________________________________

Akcija koju elite da publika preduzme ________________________________________

Sadraj poruke
_______________________________________________________________________

Format
_______________________________________________________________________

Poiljaoci
______________________________________________________________________

Vreme i mesto prenosa

_______________________________________________________________________

Ovaj radni list je pozajmljen od SARA/AED Vodi za trening iz javnog zagovaranja (1997)
 1.16. Plan umreavanja
Koraci (pitanja) za izradu plana umreavanja
Definisati svrhu i delokrug aktivnosti (oko kog problema formirate
mreu / koaliciju)?
1.

Koga biste pozvali da vam se pridrui?

2.

Kako biste ih pozvali?

3.

O emu biste razgovarali na prvom sastanku?

4.

ta oekujete od prvog sastanka?

5.

Koju vrstu obaveze su spremni da prihvate budui lanovi mree /

koalicije?
6.

ta je sledei korak?

7.
 1.17. Funkcionisanju lokalne samouprave vezano za
budet
Sledi detaljniji prikaz pojedinih delova poglavlja 2.3 iz teksta prirunika:

Odluka o budetu

Odluka o budetu je akt koji donosi skuptina lokalne samouprave za jednu budetsku,
odnosno kalendarsku godinu (u skladu sa propisanim parametrima iz Memoranduma o
budetu, kalendarom za dononoenje budeta i dokumentacijom), kojom se utvruju
prihodi i druga primanja, odobravaju rashodi i drugi izdaci, zaduivanje i druge
finansijske aktivnosti lokalne samouprave u godini za koju se donosi.

Nacrt Odluke o budetu lokalne samouprave priprema lokalni organ nadlean za

finansije, odnosno odeljenje lokalne samouprave koje obavlja poslove pripreme i izrade
budeta (naziv odeljenja nije univerzalan po lokalnim samoupravama, ve to moe biti
odeljenje za budet, raunovodstvo i privredu; odeljenje za budet i finansije; odeljenje
za budet; odeljenje za budet i privredu; odeljenju za budet i drutvene delatnosti...)
Mogu se javiti i sluajevi kada se finansiranje nevladinih organizacija i ostalih korisnika
budetskih sredstava ne vri u okviru ve navedenih primera nego u okviru posebnog
odeljenja, na primer, Odeljenja za drutvene delatnosti, kao posebne organizacione
jedinice.

Da biste bili dobro informisani u nastavku emo dati primer osnovne strukture odluke o
budetu lokalne samouprave. Nju ini nekoliko delova:

I. Opti deo, koji se odnosi na utvrivanje ukupno planiranih prihoda i izdataka, njihov
osnovni raspored po oblastima (komunalna oblast, ustanove u oblasti predkolskog,
osnovnog i srednjeg obrazovanja, kulture, fizike kulture, socijalne zatite, javnog
informisanja...), sredstva rezervisana za tekuu i stalnu budetsku rezervu.

II. Poseban deo prikazuje detaljano strukturu prihoda po izvorima i grupama i

raspored rashoda prema korisnicima i namenama.

III. Zavrne odredbe se odnose na izmenu odluke, dostavljanje, objavljivanje,

stupanje na snagu i njenu primenu.

Obrazloenje sadri sledee:

1. ZAKONSKU REGULATIVU, odnosno zakone na osnovu kojih se Odluka o budetu
lokalne samouprave donosi. Na primer, Zakon o javnim prihodima i javnim rashodima,
Zakon o lokalnoj samoupravi, Zakon o budetskom sistemu...
2. OPTE NAPOMENE, odnosno pojanjenje samog postupka pripreme nacrta, odnosno
predloga Odluke o budetu lokalne samouprave u skladu sa budetskim kalendarom,
Memorandumom o budetu i uputstvu nadlenog odeljenja upuenom korisnicima
budeta.
3. POLAZNE PRETPOSTAVKE ZA DONOENJE BUDETA, odnosi se na parametre
preuzete iz Memoranduma o budetu koji obuhvataju procenjen rast bruto drutvenog
proizvoda, nacionalnog dohotka, cena, inflacije i njihove efekte na projekciju prihoda i
rashoda budeta.
4. OPTE NAPOMENE VEZANE ZA PLAN PRIHODA odnose se na plan i osnovnu
strukturu prihoda budeta, odnosno poreza, taksa, naknada, donacija i transfera.
5. OPTE NAPOMENE VEZANE ZA PLAN RASHODA odnose se na plan i osnovnu
strukturu rashoda prema namenama i korisnicima.

Odluka o budetu lokalne samouprave dostavlja se Ministarstvu finansija, objavljuje u

slubenom listu lokalne samouprave ( to znai da je javna), stupa na snagu (u skladu
sa Zakonom), osmog dana od dana objavljivanja, a primenjuje se od 01. januara.

Korisnici budetskih sredstava

Indirektni i ostali korisnici budetskih sredstava u okviru Odluke o budetu su

organizovani uglavnom na sledei nain:

a. Preko razdela izvrnog organa, odnosno predsednika optine i

optinskog vea

RAZDEO II - Predsednik optine i Optinsko vee:

glava 2.1 - Drutvena briga o deci, ...
glava 2.2 Osnovno obrazovanje, ...
...
glava 2. 10 Dotacije nevladinim organizacijama, funkcija 130 Dotacije nevladinim
organizacijama, ekonomska klasifikacija (konto 481).

b. Preko razdela optinske uprave

RAZDEO III Optinska uprava:

glava 3. l Drutvena briga o deci,
glava 3.2 Osnovno obrazovanje, .
...
glava 3. 10 Dotacije nevladinim organizacijama, funkcija 130 Dotacije nevladinim
organizacijama.

Odluka o privremenom finansiranju

Ukoliko se odluka o budetu lokalne samouprave za narednu godinu ne donese do 20.

decembra tekue godine pristupa se donoenju Odluke o privremenom finansiranju
lokalne samouprave na osnovu koje se vri privremeno finansiranje najdue u prva tri
meseca fiskalne (budetske, odnosno kalendarske) godine, zakljuno sa 31. martom.
Nacrt odluke o privremenom finansiranju priprema odeljenje nadleno za finansije
lokalne samouprave, na osnovu prethodno sprovedene procedure za Odluku o budetu.

Odluku o privremenom finansiranju donosi izvrni organ lokalne samouprave,

odnosno predsednik optine i ona ima dva ogranienja koja se odnose na
visinu sredstava, odnosno javnih prihoda namenjenih za finansiranje javnih
rashoda korisnika budetskih sredstava:

1. Korienje sredstava u istoj visini koja su koriena u prethodnoj godini u istom

periodu (Na primer, lokalna samouprava je u periodu 01. januar 31. mart 2005.
godine ostvarila prihode u iznosu od 75.000.000,00 dinara. Po ovom osnovu u
istom periodu u 2006. godini planirani prihodi Odlukom o privremenom
finansiranju mogu iznositi najvie toliko).
 2. Korienje sredstava najvie do jedne etvrtine ukupnih prihoda rasporeenih u
budetu prethodne budetske godine (Na primer ukupni prihodi lokalne
samouprave u 2005. godini ostvareni su u visini od 320.000.000,00 dinara te, po
ovom kriterijumu, u istom periodu u 2006. godini planirani prihodi Odlukom o
privremenom finansiranju mogu iznositi najvie 80.000.000,00 dinara.)

Lokalna samouprava zadrava pravo da se opredeli za kriterijum koji joj vie odgovara.
Odluka o privremenom finansiranju dostavlja se Ministarstvu finansija, objavljuje u
slubenom listu lokalne samouprave, stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja,
a primenjuje se od 01. januara naredne godine. Odluka o privremenom finansiranju
postaje sastavni deo Odluke o budetu lokalne samouprave kada se ona donese, a to
mora biti pre 31. marta u godini u kojoj se privremeno finansiranje vri.

Najznaajniji rok za ulazak u budetsku proceduru, odnosno za sticanje uslova za

finansiranje iz budeta lokalne samouprave (bilo da se radi o Odluci o budetu ili Odluci
o privremenom finansiranju) je 15. jul, odnosno to je poslednji rok za dostavljanje
finansijskih planova i programa aktivnosti, kako direktnih i indirektnih korisnika
budetskih sredstava, tako i nevladinih organizacija i raznih udruenja. Ukoliko se taj rok
propusti, mogunost za finansiranje iz ve donete odluke o budetu za tekuu godinu
moe se iznai u okviru zakonski utvrene upotrebe tekue budetske rezerve ili,
naknadno, donoenjem Odluke o dopunskom budetu lokalne samouprave.

Dopunski budet

Postoji vie situacija zbog kojih se moe doneti dopunski budet i one su pobrojane.

1. Vei ostvareni prihodi od planiranih rashoda, odnosno poveanje budeta.

Ova situacija se javlja u sluaju kada se planirani prihodi ostvaruju u veem obimu od
dvanaestine budeta, odnosno godinji prihodi planirani su u iznosu od 360.000.000,00
dinara pri emu dvanaestina, odnosno planirani meseni prihod iznosi 30.000.000,00
dinara, a ostvaruje se tokom prvih 6 (est) meseci meseno u proseku za 2.000.000,00
dinara vie, tako da se budet na godinjem nivou poveava za ukupno 24.000.000,00
dinara i iznosie 384.000.000,00 dinara.
2. Vei planirani rashodi od ostvarenih prihoda, odnosno smanjenje
budeta.Ovu situaciju imamo u sluaju kada se prihodi ostvaruju u manjem obimu od
planiranog Odlukom o budetu, odnosno kada su meseni prihodi tokom vie meseci
manji od jedne dvanaestine (1/12), odnosno ukupno planirani prihodi planirani su u
iznosu od 360.000.000,00 dinara, a tokom prvih est meseci se ostvaruju, umesto
30.000.000,00 dinara, 28.000.000,00 dinara meseno, to znai da treba uraditi
dopunski budet u visini od 336.000.000, 00 dinara, odnosno manji za 24.000.000,00
dinara.
3. Pojava novih prihoda. Na primer, kada je tokom 2001. godine donet Zakon o
porezu na fond zarada uveden je novi javni prihod, odnosno Porez na fond zarada, koji
je morao biti obuhvaen Odlukom o budetu.
4. Nastanak novih rashoda. Na primer, pokrenuta je inicijativa Autonomne Pokrajine
Vojvodina da se na njenoj teritoriji u okviru viih razreda osnovne i svim razredima
srednjih kola sprovede edukacija o prevenciji bolesti zavisnosti - narkomanija. Deo
trokova edukacije obezbeuje APV iz svojih sredstava, a deo treba da obezbede lokalne
samouprave.
5. Usklaivanje planiranih i ostvarenih prihoda i planiranih i izvrenih rashoda
u okviru istog obima budetskih sredstava. Vri se kada se, u okviru istog obima
budeta, neravnomerno ostvaruju prihodi (prihod od zarada se ostvaruju bre, a prihodi
od komunalne takse sporije) i izvravaju rashodi (rastu rashodi za tekue popravke i
odravanje, a smanju se rashodi za materijal).
6.Usklaivanje vaee odluke sa nastalim zakonskim promenama. Na primer,
ukidanje Zakona o porezu na fond zarada u toku 2004. godine i uvoenje veeg uea
u porezu na zarade.
7. Uvoenje novih korisnika. Na primer, lokalna samouprava je po donoenju
budeta, odnosno tokom budetske godine, donela odluku o osnivanju Biroa za pruanje
pravne pomi graanima, kao novog direktnog korisnika, a sredstva koja bi za tu svrhu
mogla biti izdvojena iz tekue budetske rezerve nisu dovoljna.

Poslednji od navedenih uslova za donoenje dopunskog budeta predstavlja jedan od

naina za ukljuivanje novih korisnika u budet lokalne samouprave ukoliko su
proputeni ve navedeni rok 15. jul i mogunost ukljuivanja istih iz sredstava tekue
budetske rezerve.

Predlog Odluke o dopunskom budetu utvruje optinsko vee lokalne samouprave, a

odluku o dopunskom budetu donosi lokalna skuptina na predlog izvrnog organa,
odnosno predsednika optine. Odluka o dopunskom budetu moe se doneti vie puta u
toku budetske, odnosno kalendarske godine i specifina je po tome to se primenjuje
od 01. januara budetske godine u kojoj se donosi i predstavlja konanu formu odluke o
budetu bez obzira kada se donosi.

Struktura finansijskog plana korisnika budetskih sredstava

Finansijski plan je akt korisnika budetskih sredstava koji sadri procenu obima primanja
i izdataka, odnosno prihoda i rashoda, iz svih izvora finansiranja (budetski, sopstveni,
od drugih nivoa vlasti, odnosno budeta Republike Srbije i Autonomne Pokrajine
Vojvodine, sredstava domaih i inostranih donatorskih kua...) korisnika u bruto iznosu
za budetsku, odnosno kalendarsku godinu.

Predlog finansijskog plana, odnosno zahteva za finansiranje iz budeta lokalne

samouprave, sastoji se iz tri dela:

1. Zahtev za tekue izdatke obuhvata plate i materijalne trokove i sadri podatke

o aktivnostima i uslugama korisnika sa finansijskim zahtevom i pismenim objanjenjem
koje sadri podatke o organizacinoj strukturi korisnika, aktivnostima i uslugama, pregled
sredstava i zaposlenih, odnosno izvrilaca neophodnih za sprovoenje tih aktivnosti i
usluga.
2. Zahtev za dodatna sredstva odnosi se na tekue aktivnosti, sa predlogom
prioriteta, koje nisu obuhvaene zahtevom za tekue izdatke, a koje treba razmotriti u
toku donoenja budeta i obavezno sadri opis i razloge za koje se trae dodatna
sredstva i novi zaposleni, odnosno nosioci aktivnosti. Ovi zahtevi korisnika predstavljaju
osnovu za planiranje visine sredstava tekue budetske rezerve u odluci o budetu
lokalne samouprave.
3. Zahtev za osnovna sredstva odnosi se na nabavku opreme, dodatna sredstva za
kapitalne projekte zapoete u prethodnim godinama i za nove kapitalne projekte, kao i
prioritete koje treba razmotriti u postupku donoenja budeta sa pismenim
obrazloenjem za svaki pojedinani zahtev, razloge, opis, plan realizacije i procenu
trokova u vezi sa korienjem i odravanjem osnovnih sredstava.
Ovakva forma i struktura finansijskog plana zakonski je propisana za direktne i
indirektne korisnike budetskih sredstava, ali se moe primeniti i za nevladine
organizacije prilikom konkurisanja za finansiranje iz budeta lokalne samouprave.

Lokalne samouprave uglavnom propisuju drugaiju i jednostavniju strukturu zahteva za

finansiranje nevladinih organizacija, kao to smo vam ve predstavili u odeljku 2.3.9.
Skreemo panju da ovaj nain ne smatramo transparentnim i da sugeriemo uvoenje
procedure u skladu sa predlogzima opisanima u Aneksima 3.6 do 3.8. ovog Prirunika.

Zahtevi za finansiranje i finansijski planovi korisnika dostavljaju se, po pravilu, organu

koji priprema uputstvo za njihovo podnoenje, odnosno najee odeljenju za budet.
Meutim, mogu se istovremeno slati i odeljenju za budet i izvrnom organu
(predsedniku i/li zameniku predsednika optine i optinskom veu) ili odeljenju,
izvrnom organu i zakonodavnom organu (predsedniku i/ili zameniku predsednika
skuptine i sekretaru skuptine). Prilikom podnoenja zahteva za finansiranje i
finansijskih planova korisnici budeta treba da insistiraju na pismenom odgovoru o
tome da li su ili ne uli u nacrt budeta. Ukoliko su uli treba da trae visinu sredstava
dodeljenih NVO, a ako nisu, obrazloenje o tome.

Sredstva za rad nevladinih oraganizacija u budetu lokalne samouprave planiraju se u

okviru ekonomska klasifikacija 481- Dotacije nevladinim organizacijama, i to na sledei
nain:

1. Svaka nevladina organizacija pojedinano (Na primer, Razdeo II ...

Nevladine organizacije, ekonomska klasifikacija 481- Dotacije nevladinim
organizacijama, podekonomska klasifikacija 1- Crveni krst 300.000,00 dinara, 2-
Istorijski arhiv 270.000,00 dinara, 3- Udruenje za leenje bolesti zavisnosti
200.000,00 dinara, 4- SOS telefon 120.000,00 dinara i tako redom.) sa planiranim
godinjim iznosom sredstava za realizaciju aktivnosti odobrenih odlukom o budetu
lokalne samouprave. Prenos sredstava nevladinim organizacijama kada su planirane
u budetu na ovaj nain, vri se u skladu sa odlukom o budetu, najee u
mesenim ili tromesenim kvotama, a na osnovu podnetih zahteva za prenos
sredstava i prateom dokumentacijom propisanom od strane lokalne samouprave.

2. U ukupnom godinjem iznosu sredstava namenjenih za rad nevladinih

organizacija (Na primer, Razdeo II ... - Nevladine organizacije, ekonomska
klasifikacija 481- Dotacije nevladinim organizacijama 4.500.000,00 dinara).

U ovom sluaju lokalna samouprava, odnosno naredbodavac za izvrenje budeta

predsednik optine, donosi:
- Odluku o raspisivanju konkursa za projekte i programe nevladinih organizacija
koje e se finansirati iz budeta lokalne samouprave u toj budetskoj godini,
- Odluku o formiranju komisije koja e utvrditi kriterijume za izbor nevladinih
organizacija koje e se finansirati iz budeta lokalne samouprave, izvriti pregled,
ocenjivanje i izbor podnetih projekata i programa nevladinih organizacija.
- U sastav komisije mogu ui neki od nabrojanih funkcionera ili zaposlenih u
optini: predsednika optine, naelnik optinske uprave, naelnik odeljenja, ef
odseka ili izvrioci odeljenja za budet i/ili drutvenih delatnosti i predstavnici
nevladinih organizacija. Kao osnovni kriterijum za izbor nevladinih organizacija koje
e se finansirati iz budeta lokalne samouprave uzima se znaaj njihovih aktivnosti
za razvoj drutvene zajednice, odnosno lokalne samouprave ili odreene ciljne
 grupe. Komisija je za svoj rad odgovorna organu koji ju je osnovao, odnosno
predsedniku optine.
- Pravilnik o nainu i postupku dodele sredstava za nevladine organizacije iz
budeta lokalne samouprave. Predlog teksta pravilnika daje komisija iz prethodnog
stava, a donosi ga organ koji je formirao komisiju, odnosno predsednik optine, to
znai da ga ne usvaja skuptina lokalne samouprave.

3. Kombinacija prvog i drugog naina finansiranja nevladinih organizacija (npr.

Razdeo II ... Nevladine organizacije, ekonomska klasifikacija 481- Dotacije
nevladinim organizacijama, podekonomska klasifikacija 1- Crveni krst 300.000,00
dinara, 2- Istorijski arhiv 270.000,00 dinara...7- Dotacije ostalim nevladinim
organizacijama 3.000.000,00 dinara..

Ovim nainom planiranja sredstava za rad NVO u budetu lokalne samouprave stvara
se, na neki nain, rezervni fond za nove aktivnosti NVO koje se ve finansiraju iz
budeta lokalne samouprave (Na primer, Crveni krst pri svojoj organizaciji uvodi
SOS telefon, poto mu za tu aktivnost nedostaju sredstava, a iz tekue rezerve mu
nisu odobrena dodatna sredstva, podnosi zahtev da mu se sredstva za sprovoenje
te aktivnost odobre iz nersporeenog dela sredstava planiranih u iznosu od
3.000.000,00 dinara za rad NVO.) ili ukljuivanje novih NVO kao korisnika budeta
(Na primer, Udruenje omladine za borbu protiv AIDS-a ima program za edukaciju
aka viih razreda osnovnih kola i aka koji pohaaju srednje kole na teritoriji
optine, a poto nije ulo u finansiranje iz budeta podnosi zahtev da mu se iz
nerasporeenog dela sredstava za rad NVO iz budeta optine planiranih u iznosu od
3.000.000,00 dinara odobre sredstva za ovu aktivnost.) .

Ukoliko bi se desilo da ta unapred nerasporeena sredstva za rad NVO do kraja

godine ne budu utroena, lokalna samouprava moe uputiti dopis NVO u kojim ih
obavetava o visini neutroenih sredstava i mogunosti da podnesu zahtev ukoliko
su im potrebna dodatna sredstva za njihove aktivnosti ili imaju pripremljene nove
aktivnosti (programe, planove) koje se mogu realizovati do kraja godine, ali im
nedostaju sredstva za realizaciju istih.
 1.18. Primer Zakljuka o formiranju Komisije
Za sprovoenje postupka raspodele sredstava za nevladine organiazcije iz budeta
lokalne samouprave, putem konkursa

Republika Srbija
Optina _______
PREDSEDNIK OPTINE
Broj:_________
Dana:

Na osnovu lana ____ Zakona o lokalnoj samoupravi, lana___Statuta optine________

i lana___ Odluke o buetu optine______, predsednik optine donosi

Z A K LJ U A K

1.
Formira se Komisija za sprovoenje postupka raspodele sredstava za nevladine
organizacije u sledeem sastavu:

1. _______predsednik komisije (poeljno pravnik po struci)

2. _______, lan (predstavnik iz lokalne samouprave) i
3. _______, lan (predstavnik NVO).

2.
Zadatak komisije iz prethodne take je da saini predlog teksta Pravilnika o uslovima i
merilima za raspodelu sredstava za rad NVO, objavi konkurs, izvri prikupljanje i obradu
konkursne dokumentacije i predloi nain raspodele navedenih sredstava.

PREDSEDNIK OPTINE
 1.19. Primer Pravilnika
kojim se ureuje raspodela sredstva iz budeta lokalne samouprave za rad NVO
putem konkursa

Na osnovu lana____Zakona o lokalnoj samoupravi, lana____Statuta optine__________ i lana

_____Odluke o budetu optine_______, predsednik optine donosi

PRAVILNIK
o nainu i postupku dodele sredstava za rad nevladinih organizacija iz budeta
optine________

lan 1.
Ovim Pravilnikom odreuju se blii kriterijumi, nain i postupak raspodele sredstava NVO
udruenjima graana (u daljem tekstu: Udruenja), predvienih u budetu optine _______ za
tekuu godinu.

lan 2.
Pravo na korienje sredstava iz lana 1. ovog Pravilnika imaju udruenja koja su registrovana na
teritoriji optine ______, odnosno imaju sedite ili ogranak i deluju na tom podruju kao
optinske, meuoptinske ili republike organizacije.

lan 3.
Sredstva namenjena udruenjima iz lana 1. i 2. ovog Pravilnika koriste se za realizaciju redovnih
aktivnosti i programa udruenja ije je delovanje vezano za realizaciju redovnih aktivnosti i
programa udruenja ije je delovanje vezano za sledee oblasti 13:
- ljudska i manjinska prava
- razvoj civilnog drutva,
- razvoj lokalne zajednice
- socijalno-humanitarne aktivnosti,
- ekologija, zatita ivotne sredine i zdravlje graana,
- kulturna batina, negovanje istorijskih tekovina,
- omladinski aktivizam,
- volonterstvo,
- zatita boraca, ratnih, vojnih i civilnih invalida,
- zatita i pomo osobama sa invaliditetom,
- zatita i pomo licima leenih od bolesti zavisnosti,
- aktivnosti penzionerskih organizacija,
- neformalno obrazovanje i
- drugi sadraji koji doprinose afirmaciji graanskog aktivizma.

lan 4.
Raspodela sredstava iz prethodnog lana vri se na osnovu javnog konkursa objavljenog u
sredstvima javnog informisanja koji raspisuje Komisija za sprovoenje postupka raspodele
sredstava za NVO (u daljem tekstu: Komisija) za svaku budetsku godinu, u toku meseca januara
tekue godine, a u skladu sa ovim Pravilnikom.

Komisiju iz prethodnog stava formira predsednik optine.

Komisija ima predsednika i _____lanova koji su iz redova poznavaoca oblasti rada NVO,
finansijske i pravne oblasti.

13
Konkurs se moe raspisati samo za neke oblasti, u skladu sa poslovima pojedinanih odelenja u optini.
Komisija radi ako je pristno 2/3 lanova, a odluuje veinom glasova prisutnih.
O radu Komisije se vodi zapisnik.

lan 5.
Akt o raspisivanju konkursa sadri sledee:
- Namenu i iznos sredstava za koje se konkurs sprovodi,
- Datum objavljivanja konkursa,
- Mogue uesnike u konkursu (ko moe aplicirati),
- Posebni zahtevi (uslovi) i ogranienja,
- Kriterijumi za dodelu sredstava,
- Procedura i rok za prijavljivanje na konkurs,
- Obaveznu dokumentaciju koja se podnosi uz uee na konkursu,
- Rok za donoenje odluke i
- Nain objavljivanja odluke
Postupak javnog konkursa raspisuje Komisija.

lan 6.
Prijave na konkurs podnose se Komisiji na posebnom obrascu koji je sastavni deo konkursne
dokumentacije.
Neblagovremene i nepotpune prijave nee biti razmatrane.

lan 7.
Komisija razmatra prijave na konkurs i na osnovu navoda i ocene o njihovom doprinosu
reavanju problema i potreba u optini kao i znaaju za unapreenje i razvoj graanske inicijative
daje predlog za raspodelu sredstava predvienih budetom, imajui u vidu sledee kriterijume:
- Usklaenost projekta sa svim zahtevima konkursa,
- Drutveni znaaj rada udruenja,
- Ostvarene rezultate rada udruenja prethodnih godina,
- Stepen unutranje organizovanosti i rada organa udruenja.

lan 8.
Izvetaj o sprovedenom postupku javnog konkursa, zapisnik o radu Komisije i predlog za
raspodelu sredstava, Komisija dostavlja predsedniku optine u roku od petnaest (15) dana od
dana zakljuenja konkursa.
Predsednik optine na osnovu zapisnika i predloga Komisije, donosi Odluku o nainu i visini
raspodele sredstava za rad udruenja za budetsku, odnosno kalendarsku godinu. Predsednik
donosi Odluku u roku od osamd (8) dana od prijema dokumenata od Komisije.
Odluka o dodeli sredstava se objavljuje javno, u sredstvima informisanja, kao i na zvaninom
sajtu optine i/ili slubenom listu optine.

lan 9.
Korisnici sredstava iz ovog Pravilnika duni su da dostave izvetaj predsedniku optine o utroku
odobrenih sredstava, odnosno realizaciji odobranih programa, najkasnije 30 dana po zavretku
projekta.
Ukoliko se izvetaji iz prethodnog stava ne dostave, udruenjima koja ga ne dostave nee biti
dodeljena sredstva u narednoj godini, odnosno nee biti razmatrano njihovo uee na konkursu.

lan 10.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog (8.) dana od dana objavljivanja u Slubenom listu
optine________.

Republika Srbija
Optina _______
PREDSEDNIK OPTINE
Broj:
Dana:__________ PREDSEDNIK OPTINE
__________________
 1.20. Primer Konkursa
Republika Srbija
Optina___________
Predsednik optine
KOMISIJA ZA SPROVOENJE POSTUPKA
I RASPODELE SREDSTAVA ZA NVO
Broj:___________
Dana:

Na osnovu lana ______Pravilnika o nainu i postupku dodele sredstava za NVO iz budeta

optine________za _________godinu, Komisija za sprovoenje postupka raspodele sredstava,
raspisuje

KOKURS
za dodelu sredstava iz budeta optine namenjennih za redovne aktivnosti i
programe NVO (udruenja graana) na teritoriji optine __________u
_________godini

Sredstva po ovom konkursu dodeljivae se NVO (udruenjima graana) sa teritorije

optine___________ u skladu sa Pravilnikom o nainu i postupku raspodele sredstava za rad NVO
(Sl. list optine_______) i to vezano za sledee oblasti 14:
- ljudska i manjinska prava
- razvoj civilnog drutva,
- razvoj lokalne zajednice,
- socijalno-humanitarne aktivnosti,
- ekologija, zatita ivotne sredine i zdravlje graana,
- kulturna batina, negovanje istorijskih tekovina,
- omladinski aktivizam,
- volonterstvo,
- zatita boraca, ratnih, vojnih i civilnih invalida,
- zatita i pomo osobama sa invaliditetom,
- zatita i pomo licima leenih od bolesti zavisnosti,
- aktivnosti penzionerskih organizacija,
- neformalno obrazovanje i
- drugi sadraji koji doprinose afirmaciji graanskog aktivizma.

Pravo prijavljivanja na konkurs imaju sva udruenja graana koja su registrovana na teritoriji
optine, a koja deluju 3 godine.

Udruenja graana mogu konkurisati samo sa jednim projektom.

Udruenja graana prijavljuju projekte na propisanom obrascu koji zajedno sa prilozima ine
konkursnu dokumentaciju.

Obrasci za prijavu zajedno sa uputstvom za prijavljivanje nalaze se:

i. na web stranici optine www.opstina.org
ii. mogu se dobiti u kancelariji Odelenja optine xx, adresa xx

Konkursnu dokumentaciju ine:

Obrazac za prijavu projekta
Obrazac budeta projekta
Overena fotokopija reenja o upisu organizacije u registar
14
Prilagoditi izbor oblasti
 Fotokopija osnivakog akta NVO (Statuta)
CV koordinatora projekta
Overena fotokopija finansijskog izvetaja dostavljenog nadlenim dravnim
organima, za prethodnu godinu

Ukupan iznos sredstava za rad NVO opredeljen Odlukom o budetu optine ______za _____
godinu iznosi 4.500.000,00 dinara. Minimalni iznos koji se moe dodeliti NVO je XX a maksimalni
je XX.

Odluka o raspodeli sredstva e se zasnivati na sledeim kriterijumima:

- Usklaenost projekta sa svim zahtevima konkursa
- Drutveni znaaj rada udruenja,
- Ostvareni rezultati rada udruenja prethodnih godina,
- Stepen unutranje organizovanosti i rada organa udruenja.

Nepotpune i neblagovrene prijave nee biti razmatrane.

Konkurs je otvoren do ______godine.

Sve zainteresovane NVO (udruenja graana) mogu preuzeti obrazac prijave svakog radnog dana
u periodu od 7.00 i 15.00 asova na sledeoj adresi:_______________. Kontakt
osoba_____________, telefon____________.

Odluku o dodeli sredstava donosi predsednik optine, na predlog komisije, u roku od XX dana od
zakljuenja konkursa.

Odluka e se objaviti u Slubenom listu optine, na web stranici ...

PREDSEDNIK KOMISIJE
______________________
 1.21. Primer Obrasca
Za prijavu na Konkurs za dodelu sredstava za NVO iz budeta optine

Obrazac-NVO/2006

Prilog

Obrazac uz prijavu na konkurs za dodelu sredstava za nevladine organizacije

Naziv NVO-Udrenja graana

Sedite
Adresa
Telefon
Faks
E-mail
Broj rauna
Naziv banke
PIB
ifra delatnosti
Matini broj
Ovlaeno lice
Izvori finansiranja :
- sopstveni prihodi (lanarine i sl.)
- donacije
- prihod iz budeta( republika,
pokrajina, optina)
Da li posedujete prostor za rad i da
li je adekvatan:
Osnov korienja:
-Zakup
-Ostalo
Navesti broj zaposlenih radnika:
-na neodreeno vreme
-na odreeno vreme
Broj lanova
Navesti najznaajnije aktivnosti -
-
-
-

M.P.

Ovlaeno lice:

-------------------------------------
Napomena: U Prilogu se dostavlja pratea dokumentacija:
Overena fotokopija reenja o upisu organizacije u registar
fotokopija osnivakog akta NVO (Statuta)
CV koordinatora projekta
Overena fotokopija finansijskog izvetaja dostavljenog nadlenim dravnim
organima, za prethodnu godinu
 1.22. Primer za Predlog projekta po konkursu optine

UDRUENJE GRAANA
CONTACT

KOMJUTER ZA SLEPE I SLABOVIDE

OSOBE

I OSNOVNI PODACI O PODNOSIOCU PROJEKTA

Puno ime organizacije : Udruenje graana "CONTACT"

Skraeno ime: NVO "CONTACT"
Pravni status organizacije: Udruenje graana
Slubena adresa:
Telefon:
Fax:
Kontakt osoba:
Kontakt telefon:
E-mail adresa:
Funkcija u organizaciji: Predsednik Upravnog odbora

II PODACI O PODNOSIOCU PROJEKTA

Broj zaposlenih: -
Broj volontera 10

Oprema i obuenost ljudstva:

Oprema Koliina Broj stalno zaposlenih Broj honorarno Broj volontera obuenih
obuenih za rad na zaposlenih obuenih za rad na datoj opremi
datoj opremi za rad na datoj
opremi
Kompjuter 1 -- -- 2
tampa 1 -- -- 2
Skener 1 -- -- 2
Fax -- -- -- --
Fotokopir maina -- -- -- --
Automobil -- -- -- --
Prostorije da sopstvene -- --

III PREDLOG PROJEKTA

1. OPIS PROJEKTA
NAZIV PROJEKTA: Kompjuter za slepe i slabovide osobe
CILJNA GRUPA: Slepa i slabovida lica

KRATAK OPIS PROJEKTA:

Projektom se planira obuka slepih i slabovidih lica za rad na kompjuteru. Nakon

anketiranja slepih i slabovidih lica dolo se do saznanja da su ista zainteresovana za rad na
kompjuteru i, shodno tome, saglasna su da uestvuju u obuci za rad na kompjuteru. Obuka bi se
izvodila po predvienom planu i obuhvatala bi savladavanje govornog softvera za srpski jezik kao
i programe za obradu teksta, prijem i slanje elektronske pote, internet, kao i program za
skeniranje teksta.
Projekat e poeti da se primenjuje meusobnim upoznavanjem polaznika obuke kao i
upoznavanjem sa instruktorom. Poto se utvrdi prethodno znanje polaznika, kree se sa obukom
koja e trajati 10 asova po polazniku. Obuku e vriti struno osposobljeno lice, a nain obuke je
individualni.

CILJEVI PROJEKTA:

Osposobljavanjem slepih i slabovidih lica za rad na kompjuteru poboljava se kvalitet

ivota, obezbeuje pristup mnogobrojnim informacijama, bitno se poveava samopouzdanje i
oseaj drutvene korisnosti slepih i slabovidih lica. Budui da Zakon o radu Republike Srbije
doputa mogunost zapoljavanja slepih i slabovidih lica, korienjem kompjutera poveava se
mogunost za njihovo zapoljavanje i ostvarivanje materijalnih prihoda te sigurniji egzistencijalni
status. Eksploatisanjem multimedijalnih mogunosti kompjutera, slepa i slabovida lica, putem
globalne Internet mree, na primer, mogu ostvariti poznanstva sa drugim osobama i razmeniti
najrazliitija iskustva i znanja.

OPERATIVNI CILJEVI:

Osposobiti 5 (pet) slepih osoba za rad sa screen reader-om, govornim softverom za

srpski jezik kao i za rad u osnovnim kompjuterskim programima kao to su: Windows, Microsoft
Word, Internet Explorer, Outlook Express i jednog od programa za prepoznavanje teksta
(Recognita, Fine Reader). To podrazumeva poznavanje operativnog sistema, kreiranje foldera i
fajlova, kvalitetnu obradu kucanog teksta, navigaciju kroz sajtove i korienje njihovih sadraja,
primanje i slanje elektronske pote, kao i skeniranje knjiga i najrazliitijih vrsta tekstova.

OBRAZLOENJE PROJEKTA:

Kompjuterska "pismenost" u vremenu visokih tehnologija sve vie postaje nuan uslov za
ostvarivanje najrazliitijih potencijala savremenog oveka. Ideja da se slepe osobe obue za
rad na raunaru je realna zbog sledeih injenica:

1. Raunar je multimedijalno, a ne samo vizuelno sredstvo komuniciranja.

2. Uz minimalna ulaganja (softver za slepe), slepa ili slabovida osoba moe koristiti veliki
deo mogunosti raunara.

Ideja da se slepe osobe obue za rad na raunaru je korisna zbog sledeih injenica:
1. Raunar moe slepoj osobi biti ne samo sredstvo za samostalno obrazovanje,
komuniciranje i informisanje (to je samo po sebi mnogo), nego i sredstvo za
obezbeivanje dodatnog prihoda.
2. Osamostaljivanje slepe osobe uz pomo raunara je veoma korisno za podizanje
samopotovanja, samouverenosti i hrabrije ispoljavanja inicijative.
 3. Samostalna i samouverena osoba je efikasnija u svim oblastima ivota to je veoma
vano i za njenu okolinu (porodicu, pratioce...).
4. Samostalna i samouverena osoba je u stanju da skrene panju drutva na svoje
sposobnosti, ali i potrebe i da radi na poboljanju uslova svog ivota i ivota onih koji je
okruuju.

OSOBA ODGOVORNA ZA IMPLEMENTACIJU PROJEKTA:

Projektom e rukovoditi i za njegovu implementaciju biti odgovoran ______________

2. OEKIVANI REZULTATI PROJEKTA

PREDVIENI EFEKAT PROJEKTA NA CILJNU GRUPU:

Grupa od 5 (pet) slepih polaznika (koliko se planira u prvom ciklusu obuke) pohaae
obuku koja se zasniva na korienju Screen reader-a i govornog softvera za slepe. Pretpostavlja
se da e svaki polaznik biti obuen za rad u programima predvienim obukom tako da e se u
narednim kursevima aktivno ukljuiti u obuavanje novih polaznika. Obuka je struno i
metodoloki tako koncipirana da obezbeuje kontinuirano usvajanje znanja i njegovo utvrivanje
kroz praktine vebe tako da se predvia apsolutno pozitivan efekat obuke i maksimalan procenat
obuenosti polaznika.
Sa druge strane, procenjuje se da e to pozitivno uticati na dalji rad sa slepim i
slabovidim lanovima Meuoptinske organizacije slepih i slabovidih koji nisu obueni za rad na
kompjuteru kao i na realizaciju ideja koje e se ukazati pred obuenim osobama, a jedna od
moguih je i kolektivni rad na tehnikoj pripremi tekstova, na primer, za decu, poznatih autora,
namenjenih tampanju u vidu knjige.

ODRIVOST PROJEKTA:

Imajui u vidu injenicu da mnoge slepe i slabovide osobe danas koriste kompjuter,
odrivost projekta je realna i mogua. Kompjuter je multimedijalno sredstvo koje nuno ne
podrazumeva posedovanje svih ula i kao takvo dostupno je slepim i slabovidim osobama. U
prilog prethodnoj injenici ide i sve znaajnije angaovanje strunjaka na unapreenju govornih
softvera i tehnike podrke za kompjutere namenjene slepim i slabovidim osobama. itai ekrana
i govorni softveri pomau slepim i slabovidim osobama u navigaciji i snalaenju u programima i
aplikacijama tako da slepa i slabovida lica imaju potpuno preciznu orijentaciju. Interesovanje
slepih i slabovidih osoba u Meuoptinskoj organizaciji slepih i slabovidih u gradu X je veliko a to
je jo jedan pokazatelj da je projekat poeljan i odriv.
U odrivost projekta moe se priloiti i injenica da je kompjutersku obradu projekta radila slepa
osoba.

KAKO PLANIRAMO DA EVALUIRAMO PROJEKAT:

Testiranjem polaznika kursa pre i nakon obuke utvrdie se u kojoj meri je usvojeno
gradivo kao i praktina obuenost. Bie praena i aktivnost tokom obuke kao i zainteresovanost i
samoinicijativa polaznika. Koordinator projekta i instruktor vodie dnevnik nastave koji e biti
dostupan svim zainteresovanim subjektima kao i sredstvima javnog informisanja. Efikasnost rada
bie proveravana i putem anketa kojima e biti podvrgnuti polaznici. Efekti obuke bie
proveravani i elektronskom potom kod onih polaznika koji poseduju kompjuter. Tokom obuke
bie voeni razgovori sa polaznicima, ali i ostalim lanovima organizacije. Izvetaj o radu i
efektima bie dostavljen i organizaciji kojoj se podnosi predlog projekta. U izvetaju e biti
kvantitativni i kvalitativni pokazatelji rezultata projekta.
 3. BUDET

1. DIREKTNI TROKOVI PROJEKTA:

Jedinica Broj Troak po Ukupan Doprinos Doprinos Iznos koji

jedinica jedinici (u troak (u organizacije drugih se trai
dinarima) dinarima) koja aplicira donatora
(ukoliko ga (ukoliko
ima) postoji)
Kompjuter -- -- -- 2 -- --
"Pentijum kompjutera
4" "Pentijum 4",
i skener
Govorni 2 36.580,00 73.160,00 -- 73.160,00
softver za cena ja sa
srpski jezik PDV-om.
"Anreader"
Skener HP -- -- -- 2 -- --
Trokovi 5 1.000,00 5.000,00 -- -- 5.000,00
prevoza za
polaznike
TOTAL 78.160,00

2. OPERATIVNI TROKOVI:

Jedinica Broj Troak po Ukupan Doprinos Doprinos Iznos koji

jedinica jedinici (u troak (u organizacije drugih se trai
dinarima) dinarima) koja aplicira donatora
(ukoliko ga (ukoliko
ima) postoji)
Instruktor 1 25.000,00 25.000,00 -- -- 25.000,00
(trener)
Koordinator 1 15.000,00 15.000,00 15.000,00

TOTAL 40.000,00

3. ADMINISTRATIVNI TROKOVI:

Jedinica Broj Troak po Ukupan Doprinos Doprinos Iznos koji

jedinica jedinici (u troak (u organizacije drugih se trai
dinarima) dinarima) koja donatora
aplicira (ukoliko
(ukoliko ga postoji)
ima)
Trokovi -- -- 1.000,00 -- 1.000,00 1.000,00
telefona
Internet -- -- 1000,00 -- -- 1000,00
trokovi
TOTAL 2.000,00

UKUPNO TROKOVI PROJEKTA (1+ 2+ 3) 120.160,00

NARATIVNI PRIKAZ BUDETA:

Budet je planiran na osnovu uvida u realne potrebe za ostvarenje projekta. Imajui u

vidu injenicu da udruenje graana "CONTACT" uestvuje u realizaciji projekta sa dva
kompjutera i skenera na kojima e se vriti obuka kao i prostorom za rad, projektom se potrauju
sredstva za kupovinu govornog softvera za srpski jezik. Projekat predvia i nadoknadu trokova
prevoza za polaznike. Takoe, projektom su predvieni i trokovi za instruktora i koordinatora
projekta, kao i za trokove telefonskih impulsa i internet vremena utroenih u organizaciji i na
realizaciji projekta. Podnosilac projekta imao je u vidu trajanje realizovanja projekta i na osnovu
toga je formirao budet projekta.

Podnosilac projekta smatra da e sredstva koja se potrauju biti opravdana uspenom

realizacijom projekta, odnosno, da e slepa i slabovida lica Meuoptinske organizacije slepih i
slabovidih imati znatno veu korist od nominalne vrednosti projekta.

Ja, dole potpisani, ovim potpisom potvrujem da su sve informacije koje su date u prijavi
za finansiranje predloga projekta tane.

Predsednik Upravnog odbora: _____________

Udruenja graana " CONTACT"

------------------------------------------
Potpis
Datum_____________________
 1.23. Kartice javnog zastupanja15
JAVNO ZASTUPANJE NA DELU - KARTICA 1

Analiziranje i uticanje na zakone i politiku

Uvod

Da bi javno zastupanje bilo uspeno, od velikog je znaaja razviti vetinu razumevanja nekog
zakona ili politike, kao i njihovu primene.

Ovu vetinu mogu koristiti oni koji se bave javnim zastupanjem kako unutar sistema odluivanja
(na primer, lanovi raznih komisija) tako i van njega.

Analiza zakonskih akata ili politika koji mogu uticati na vas, vae lanove ili one koji e od vaeg
zalaganja imati koristi je od velikog znaaja, jer tako moete zagovarati njihovo poboljanje ili
primenu. U zakonska akta ili politiku spadaju:

Nacrti ili predlozi odreenje politike

Nove politike
Utemeljene politike

Naravno, nije svaki zakon ili politika dat i u pisanoj formi na primer, postoje tradicionalni zakoni
ili obiaji, ili odluke koje se donose i obznanjuju usmenim putem. Meutim, ako su na njihovo
donoenje i primenu uticali moni pojedinci ili grupe, onda i takve odluke, poput pisanih zakona i
politika, mogu da budu preispitane putem javnog zastupanja. Takvu vrstu politike ili prakse
takoe treba analizirati, ali je njihova analiza tea, jer moe doi do neslaganja u pogledu njihove
sutine.

Oni koji se bave javnim zastupanjem treba da:

Postignu dogovor oko toga ta neka politika ili zakon znae ili kako se primenjuju (ovo je
neophodno za nepisane zakone ili politike kao i za analizu njihove primene).
Analiziraju odreenu politiku ili zakonski akt ili njihovu primenu.
Predloe eventualna poboljanja.
Predloe kako se politika ili zakon mogu bolje primeniti.

Analiza obino podrazumeva dobavljanje i analiziranje nacrta neke politike, novih politika ili onih
koje su ve utvrene, a to znai da treba itati dugake i dosadne dokumente! Meutim, vetina
razumevanja takvih dokumenata moe se nauiti i usavravati kroz praksu. Od kljunog je
znaaja da u analizu budu ukljueni ljudi na koje neka politika ili zakon, ili njihova primena,
direktno utiu oni su pravi 'strunjaci'. Participatorne metode kao to su drama ili izrada
dijagrama uzroka i posledica mogu da pomognu u utvrivanju negativnih uticaja i predlaganju
reenja.

Prednosti

Koriste se iskustva nevladinih organizacija i organizacija u okviru lokalnih zajednica kako bi se

bolje razumeli efekti odreene politike ili zakona na ivot obinih ljudi.

Donosioci odluka se mogu podstai da u budunosti tenje sarauju sa nevladinim

organizacijama i organizacijama koje rade u okviru lokalnih zajednica.

15
Kartice javnog zastupanja su preuzete iz Advocacy in Action, A toolkit to support NGOs and CBOs
responding to HIV/AIDS, izdanje International HIV/AIDS ALLIANCE.
 Promene ostvarene putem javnog zastupanja mogu uticati na mnoge ljude zato njihova
promena na bolje moe imati relativno vei uticaj od rada sa ljudima na direktniji nain.

Nedostaci

X Tehniki argon i jezik zvaninih dokumenata mogu odvratiti mnoge ljude od namere da
uestvuju u primeni ovog metoda.

X Javno zalaganje moe da bude naporno i da oduzima previe vremena.

X ak i konstruktivna kritika moe uvrediti kreatore politike ako je za njeno razvijanje bilo
potrebno mnogo vremena ili je politiki osetljiva; to moe negativno uticati na organizaciju.

Saveti

Nastojte da konsultujete ili u rad ukljuite ljude na koje odreeni zakon/politika konkretno
utiu.
Pokuajte da zauzmete pozitivan stav u vezi sa dobrim delovima zakona ili politike.
Potrudite se da organizujete sastanak sa donosiocima odluka kako bi im predstavili i
objasnili svoje analize.
Pokuajte da reagujete na odreenu politiku ili zakon samo kada imate neto konkretno
da kaete tako e vaa organizacija odrati ili stei kredibiliet.
Pokuajte da koristite argon i terminologiju koji koriste donosioci odluka/kreatori politike
kada iznosite svoje stavove i, prema potrebi, potkrepite svoje izjave konkretnim injenicama i
dokazima.
Nastojte da prilikom analiziranja nekog zakona/politike ponudite i reenja.
Potrudite se da razvijete kontakte i steknete saveznike koji mogu da vam pokau nacrte
zakona ili novih politika.

X Nemojte da analizirate zakon ili politiku ako ne razumete problematiku.

X Nastojte da ne sugeriete da donosioci odluka/kreatori politike moda imaju
neodgovarajue motive.
X Nastojte da ne kritikujete zakon/politiku iz linih pobuda.

KAKO... analizirati zakonske akte ili odreenu politiku

UVOD

Prvi korak u analiziranju ili vrenju uticaja na neki zakon ili politiku je shvatiti ta oni zaista znae
i razmotriti da li se mogu poboljati ili ne.

Pitanja koja treba postaviti prilikom itanja javne politike ili zakona

Sledei spisak pitanja moe vam pomoi prilikom analiziranja nekog zakona ili politike:

1. Ko ima koristi od ovog zakona ili politike (ako uopte)?

2. Ko gubi (ako takvih ima)?
3. Koje e biti posledice primene ovog zakona ili politike kroz pet godina?
4. Na koji nain ovaj zakon ili politika utiu na marginalizovane grupe?
5. Da li je ovo neto sto e i obini ljudi razumeti?
6. Ko podrava ovu politiku ili zakon i zato?
7. Kako je ovo pitanje uopte postalo zanimljivo za donosioce odluka?
8. Koliki su trokovi sprovoenja odreene politike ili zakonskog akta?
9. Da li se oni mogu sprovesti? Ako mogu, ko e ih sprovesti i kako?
10. Kakva kazna sledi ako se ovaj zakon ili politika ne potuju?
 11. Da li ovaj zakon ili politika predstavljaju krenje Deklaracije Ujedinjenih Nacija o ljudskim
pravima ili neke druge konvencije koju je vaa zemlja potpisala?
12. Da li je zakon ili politika u skladu sa Nacrtom zakona o ljudskim pravima i/ili ustavom
vae zemlje?

Literatura: Adaptirano iz Obuka za transformacije, Knjiga 4, Eni Houp (Annie Hope) i Seli
Timel (Sally Timmel), Mango Press, Zimbabve, 2000.

Napomena: Kada koristite ova pitanja u analiziranju zakona ili politika koji nisu u pisanoj formi,
ponite sa ovim pitanjem:

ta ovaj nepisani zakon/politika/tradicija kau?

Kako da analizu koristite da bi uticali na neki zakon ili politiku?

Kada ste doli do odgovora na sva ova pitanja treba da preete na dela, tako sto ete sastaviti
izjavu o namerama namenjenu kreatorima politike, slati izjave za tampu medijima, organizovati
sastanke ili prezentacije, itd. Sve ove vrste javnog zastupanja obraene su na Karticama za javno
zastupanje na delu.

JAVNO ZASTUPANJE NA DELU KARTICA 2

Priprema Izjave o namerama i Kratkih uputstava

Uvod

Kratke preporuke i izjava o namerama su dokumenti u kojima se jasno iznosi stav ili miljenje
jedne organizacije (ili koalicije organizacija) u vezi sa odreenim pitanjem. Poruka tih
dokumenata je: ''Ovo je na stav o odreenoj temi i evo ta preporuujemo.'' Kratke preporuke i
izjave o namerama razlikuju se od izjava za tampu koje se piu iskljuivo za medijsku publiku.

Iako postoje i druge definicije ova dva dokumenta, u ovom priruniku pravi se sledea razlika
izmeu njih, u zavisnosti od toga kome su namenjeni:

Izjava o stavovima se pie za ciljnu grupu na koju elimo da utiemo, ne za saveznike. To je

formalni, pisani dokument koji sadri stav (miljenje) neke organizacije ili koalicije i namenjen je
spoljnoj publici. Izjava o namerama moe da:

Bude ostavljena svakom pojedinanom donosiocu odluka na kraju sastanka kako bi

imao/la pred sobom glavne delove vae poruke u saetom obliku.
Bude poslata lokalnim i nacionalnim vlastima u toku perioda konsultacija.
Bude poslata ljudima od uticaja, kao reakcija na neku politiku ili akciju, i da bi se
objasnila alternativa ili dodatni stav.
Sadri kratak prikaz odluka donetih na nekoj konferenciji ili radionici.
Pokae kako cilj vaeg javnog zagovaranja ima podrku koalicije mnogih razliitih
saveznika.
Bude podeljena delegatima ili lanovima neke komisije na poetku sastanka ili
konferencije bez obzira da li vam je dozvoljeno da se na skupu obratite prisutnima ili ne.

Kratka uputstva se piu za saveznika, a ne za publiku na koju elimo da utiemo svojim

stavovima. Slina su govornikim belekama i slue da pomognu onima koji govore u javnosti i
podravaju cilj koji zagovarate. Kratka uputstva su esto zapravo izjava o namerama sa dodatnim
savetima govorniku na primer, kako da odgovara na pitanja ili da naglasi kljune stavove.
Kratka uputstva moe da:
 Napie rukovodilac programa ukljuen u javno zastupanje za izvrnog direktora koji treba
da podri cilj javnog zastupanja na sastanku na visokom nivou.
Sadri kratak opis ciljeva javnog zastupanja i poruka oko kojih se neka koalicija sloila,
kako bi se obezbedilo da ih svi lanovi koalicije dosledno prenose.

Prednosti

Kratka uputstva i izjave o namerama su dobar nain da se stavovi koje zastupamo jasno
dokumentuju pred spoljnom publikom.
Oni smanjuju opasnost od iskrivljavanja ili pogrenog tumaenja naih stavova.
Doprinose procesu donoenja odluka na primer, mogu posluiti kao nain na koji vae analize
politika ili zakona mogu stii do ljudi od uticaja.
Pomau u identifikovanju saveznika koje ste stekli na osnovu njihove reakcije na vae kratke
preporuke ili izjavu o namerama.
Mogu da pomognu kod postizanja konsenzusa o odreenoj politici unutar same organizacije.

Nedostaci

X Kratka uputstva i izjava o namerama obavezuju organizaciju da se pridrava odreenog stava;

organizacija moe da promeni miljenje ali ne moe da porekne za ta se zalagala u prolosti.
X Ovi dokumenti su aktuelni samo u vreme kada su napisani ili redigovani. Meutim, oni mogu
biti u upotrebi jos dugo poto ste izmenili stavove koji su u njima izneti.
X Ukljuivanje u sastavljanje izjave o namerama onih ljudi koji e od nje imati koristi moe da
bude teak i dugotrajan posao ali ako to ne uradimo, na rad e delovati manje
reprezentativno.
X Kratka uputstva i izjava o namerama mogu biti pogreno protumaeni ako niste tu da ih
objasnite.
X Ovi dokumenti mogu da budu ignorisani.

Saveti

Nastojte da koristite odgovarajui jezik kada se obraate ciljnoj publici.

Nastojte da kratka uputstva/izjava o namerama budu namenjeni tano odreenoj publici i iz
jasno odreenog razloga.
Nastojte da u celini navedete sve izvore istraivanja ili informacija koje ste citirali.
Nastojte da ono to napiete bude kratko i jasno.
Potrudite se da pitate i druge za ideje pre nego to ponete da piete.
Nastojte da se u toku izrade ovih dokumenata konsultujete sa odgovarajuim ljudima.
Potrudite se da svima u organizaciji bude jasan stav koji organizacija zastupa.
Proverite da li u dokumentima ima greaka pre nego to ih poaljete ili ponete da ih
koristite.
X Nemojte da delite izjavu o namerama koja odstupa od onoga to ste rekli.
X Nastojte da izbegavate izraze ''javno zastupanje'' i ''javno zagovaramo''.
X Izbegavajte nevane informacije.
X Ne rasplinjavajte se ideje izloite jasno i navedite ih po stavkama.
X Nastojte da ne citirate druge bez njihove dozvole i da ne iznosite poverljive podatke ako
koristite studije sluajeva.
X Trudite se da ne koristite skraenice, sem ako to nije neophodno.
___________________________________________

KAKO da sastavite kratke preporuke/izjavu o namerama

Izjava o namerama
Najbolje je da izjava o namerama sadri cele reenice i da je uredno odtampana. Ako vam je
poznat format koji ciljna organizacija koristi za svoja dokumenta, koristite njega. Ukoliko nije,
koristite dole opisani format. On treba da sadri sledee:
1 Izjavu o glavnim preporukama. Ne vie od dve reenice.
2 Objanjenje. Objanjenje zato je izjava o namerama napisana i spisak zakona,
meunarodnih sporazuma, dekreta, politika i drugog ime se preporuke pojanjavaju.
3. Dokaze koji potkrepljuju preporuku.
4. Kvantitativne dokaze. injenice i brojke.
5. Kvalitativne dokaze. Studije sluaja, lina svedoanstva, primeri, anegdote kojima se
potkrepljuje preporuka. Traite dozvolu od pojedinaca da ih citirate, radi zatite njihove
privatnosti.
6. Vau poziciju. Logino objanjenje kako su svedoanstva i iskustvo doveli do postojee
preporuke. Odgovori na pitanja ili primedbe.
7. Preporuke. Specifine, realne akcije koje donosilac odluka moe da preduzme.
8. Organizacije i pojedince koji podravaju vau izjavu o namerama.
9. Naziv organizacije ili koalicije, ukljuujui i logotip ako je potrebno.
10. Datum.
11. Ime osobe za kontakt, telefon, faks, adresu i mejl, ako ga imate.
12. Misiju i ciljeve vae organizacije ili koalicije.

Kratke preporuke

Ovaj dokument e itati samo ljudi unutar vae organizacije ili u okviru saveza sa drugim
organizacijama koje zastupaju iste stavove kao i vi. On slui da im pomogne da to bolje prenesu
poruke u vezi sa predmetom zastupanja. Zato je prihvatljivo da ga sastavite u vidu zabeleki sa
stavkama (bullet points). Koristite isti format kao gore navedeni, ali vodite rauna da:
Naglasite najvanije delove. Na primer, koristite masna slova, podvlaenje ili
obeleavanje razliitim bojama.
Predloite mogue strategije, taktike i minimum zahteva koji mora biti uzet u obzir.
Zapiete mogua pitanja koja e vam biti postavljena i odgovore na njih.
Navedete probleme koji mogu da iskrsnu i predloite njihovo reenje.

Opti saveti

Izjava o namerama i kratke preporuke treba da budu napisane to saetije. Manja je

verovatnoa da e ih ljudi itati ako su predugake.
Ne uzimajte zdravo za gotovo da e italac biti dobro upoznat sa tematikom; potrudite se
da pruite to vie informacija kako bi italac shvatio problematiku, a da ne mora da trai
informacije sa strane. Informacije koje navodite treba da budu sto krae.
Razdvojte injenice od miljenja. injenice potkrepite dodatnim dokazima, a miljenja
navedite u obliku citata kada je to prikladno.

JAVNO ZASTUPANJE NA DELU KARTICA 3

Delovanje unutar sistema

Uvod

Jedan od najefikasnijih naina da se utie na promene jeste delovanje ''iznutra'' uestvovanjem

u radu tela u kojima se donose odluke. Ovaj metod je koristan, ali nije jednostavan. Postoji
opasnost da budete iskorieni kao ''simbolini'' predstavnik.

Odluke koje utiu na pitanje ili problem koji javno zastupate donose se u mnogim razliitim telima
komisijama, pod-komisijama i radnim grupama na nivou lokalne vlasti, zajednikim komisijama
sastavljenim od predstavnika razliitih javnih slubi (na primer, iz obrazovanja i zdravstva,
savetodavnih komisija u okviru ministarstava), privrednim udruenjima, korporacijskim odborima,
sindikatima, komisijama sastavljenim od poglavara verskih zajednica, kolskim odborima,
oblasnim zdravstvenim komisijama, sudovima za reavanje sporova u vezi radnih odnosa,
komisijama za socijalnu zatitu i mnogim drugim.

Vano je znati kako i gde se donose odluke. Sledei korak je da saznate kako vai ljudi mogu da
dou do mesta za stolom za kojim se odluuje kako bi na odluke mogli da utiu. Saznajte da li se
predstavnici biraju, glasaju ili kooptiraju.

Podjednako je vano da se u punoj meri iskoristi svaka zvanina funkcija na kojoj se predstavnici
vae organizacije ili koalicije ve nalaze.

Predstavnik mora da bude dobro pripremljen, fokusiran i podran od onih koje predstavlja i
kojima je odgovoran.

Prednosti

Na donoenje odluka moete uticati kontinuirano i dugorono.

esto je lake imati uticaja ''iznutra'' nego van sistema.
Moete imati pristup veoj koliini informacija i realnije sagledati kako da utiete na promene.
Prua vam se dobra prilika da izgradite odnose sa donosiocima odluka.
Vaa organizacija moe stei vei ugled i poverenje.

Nedostaci

X Neka tela u kojima se donose odluke nisu spremna za promene.

X Moda ete se oseati izolovano.
X Moete biti dovedeni u vezu sa odlukama sa kojima se moda i ne slaete.
X Telo u kojem se donose odluke i vaa organizacija moda zastupaju razliite vrednosti.
X Moda e vas podsticati da se vie identifikujete sa donosiocima odluka nego sa onima koje
predstavljate.

Saveti

Nastojte da budete dobro pripremljeni pre sastanka, dobro prouite dnevni red i pripremite
ta ete rei.
Nastojte da koristite injenice i brojke, lina svedoanstva i druge dokaze kojima ete podrati
svoj stav.
Nastojte da one koje predstavljate obavestite o ishodu sastanka odmah po njegovom
zavretku.
Potrudite se da se bolje upoznate sa drugim lanovima komisije.
Trudite se da pomaete lanovima komisije u radu time e izgledi biti vei da e oni
podrati vae predloge.

X Nastojte da se ne rukovodite linim ili politikim ciljevima, ve ciljevima onih koje

predstavljate.
X Nemojte da drite mesto u komisiji ako vie nemate vremena da dolazite na sastanke
prepustite tu vrednu priliku nekom drugom.
X Trudite se da ne ''hvatate na prepad'' druge lanove komisije neoekivanim i kontroverznim
predlozima, osim ako niste sigurni da je to trenutno najbolja taktika.

KAKO da... delujete unutar sistema

Otkrijte gde i kako se donose odluke

Sastavite spisak svih tela u kojima se donose odluke i za koje znate da mogu biti od
znaaja za pitanja za koja se zalaete ( spisak moe da bude slian spisku ''ciljeva javnog
 zastupanja''). Navedite centralne i lokalne organe vlasti, nevladine organizacije,
preduzea, profesionalna udruenja, verske organizacije ne izostavljajte nita.
Otkrite naine kako da uete u svaki organ odluivanja da li se lanovi biraju, glasaju ili
kooptiraju iz drugih tela, ili, koliko deonica kompanije moraju da kupe da bi postali njen
deo?
Odredite ili predloite svoje predstavnike u relevantnim telima.

Dobro iskoristite svaku priliku koja vam se ukae

Napravite spisak svih tela u kojima se donose odluke a u kojima vasa organizacija ili koalicija ima
predstavnike. Potrudite se da te pozicije budu u potpunosti iskoriene za ostvarivanje ciljeva
koje javno zastupate.

Izaberite dobre predstavnike

Predstavnike birajte paljivo. Ukoliko je to mogue, oni bi trebalo da poseduju neposredno
iskustvo u problematici vezanoj za cilj za koji se zalaete i treba da budu pouzdani ljudi koji
veruju u sebe.

Podravajte svoje predstavnike

Podrite predstavnike da govore u najboljem interesu onih ljudi na koje odreeni problem
ili pitanje direktno utiu. Time ete ojaati njihovu poziciju na sastancima na kojima e sa
samopouzdanjem moi da govore u ime deset, stotinu ili hiljada ljudi na koje utie isti
problem, umesto da govore samo u lino ime.
Odravajte sastanke podrke pre zasedanja komisije, na kojima ete sakupljati dodatne
informacije i dogovarati se oko kljunih stavova koje va predstavnik treba da iznese.
Odravajte sastanke na kojima e predstavnici podnositi izvetaje sa upravo odranih
skupova u kojima su uestvovali.
Predstavnici treba da redovno podnose izvetaje onima koji su ih izabrali.
Obezbedite uslove da vai predstavnici u raznim komisijama, odborima, budu tretirani
isto kao i drugi lanovi na primer, da budu plaeni isto ili da imaju jednaka prava u
odluivanju.
Obezbedite im obuku iz pregovarakih vetina, oblasti kojom se komisije iji su lanovi
bave i jasnog i sigurnog iznoenja stavova.

Kako iskoristiti ulogu koju imate u telima u kojima se donose odluke

lanstvo u nekoj komisiji ili bilo kom telu u kojem se donose odluke predstavlja oblik
javnog zastupanja na dui rok. Potrebno je vreme da se shvati kako neko telo u kome se
donose odluke funkcionie, razviju odnosi sa njegovim lanovima i da ih ubedite u stavove za
koje se zalaete.
Poto je telo koje donosi odluke cilj vaeg javnog zastupanja, ono mora biti dobro
proueno. Koju misiju ima? Ko su drugi lanovi? Kako to telo funkcionie? Kako se na njega
moe uticati? Koja su mu ogranienja?
Saznajte koja pitanja drugi lanovi smatraju prioritetnim. Ponudite im pomo. Naite
oblasti oko kojih se slaete kako bi izgradili poverenje.
Upoznajte druge lanove. Svaki od njih je cilj javnog zastupanja i treba ga ubeivati. I
vae samopouzdanje e biti vee ako poznajete ostale lanove.
Ukoliko je mogue, izbegavajte neslaganja i sukobe sa drugima u grupi. Nastojte da vas
smatraju nepristrasnim.
Predstavljajte poteno ljude koji su vas izabrali.
esto je neophodno napraviti kompromis da bi se neka odluka donela. Kompromis nije
izdaja. Kompromis znai da svako neto uzima i daje da bi se prevazile razlike koje koe
napredak. Neophodno je da ostavite utisak osobe koja je spremna da pregovara i pravi
kompromise ako je to neophodno.
Istrajte!

Literatura: Adaptirano iz ''Vodia za roditelje: Delovanje u komisijama i odborima'', eri

Kolas (Sherry Collas)
http://www.richcy.org/pubs/parent/p11txt.htm
JAVNO ZASTUPANJE NA DELU KARTICA 4

Lobiranje i sastanci

Uvod

Direktan susret sa ciljanim donosiocem odluka (tzv. ''lobiranje'') jedan je od najeih metoda koji
se koriste u javnom zastupanju i esto predstavlja polaznu taku za dalje aktivnosti.

Lini kontakt je prilika da se uspostave odnosi sa donosiocima odluka, to moe biti vrlo korisno u
budunosti. Nastojte da pronaete kanal za redovne kontakte.

Vano je da izaberete pravo vreme za sastanak sa donosiocima odluka, onda kada je

problematika za koju se zalaete ve na njihovom dnevnom redu ili e uskoro biti na primer,
pred poetak vanog glasanja ili kada su oni u prilici da preduzmu akciju kojom e podrati ono
za ta se vi zalaete na primer, u procesu utvrivanja budeta ili u vreme odravanja godinjeg
sastanka.

Pokuajte da zamislite kako problem ili ideja za koju se vi zalaete izgleda iz ugla onih koji
donose odluke. Zato bi oni trebalo da vas podre? Ako preduzmu akciju koju od njih traite,
kakva je korist za njih? Na ova pitanja ete lake nai odgovor ako ste prethodno dobro prouili
''ciljnu osobu'' sa kojom treba da se sastanete.

Iznesite realne zahteve. Pokaite njemu/njoj da za svoj stav imate iroku podrku. Podstiite
saveznike da lobiraju kod istog donosioca odluka i da mu poalju istu poruku kao vau (koristite
kratke preporuke da biste bili sigurni da je poruka ista vidi Javno zastupanje na delu Kartica
2). Zvaninici teko mogu da ignoriu veliki broj ljudi koji zastupaju isti cilj.

Nemojte se zadovoljiti nejasnim i nedoreenim izrazima podrke. Vratite se na dva osnovna

pitanja:

- Da li se donosilac odluka slae da je promena potrebna?

- ta je spreman da uradi da do promene doe?

Prednosti

Problem pred donosiocem odluka dobija ljudsko lice, posebno ako je u razgovor ukljuena
osoba na koju problem direktno utie.
Pismenost nije potrebna.
Direktan kontakt je dobar za ukljuivanje ljudi na nivou zajednice.
To je prilika da se podele emocije i razmene lina iskustva.
O stavu koji zastupate moete da diskutujete, a ne samo da ga prezentujete.
Ostvaruje se lini kontakt, ime se poveavaju anse da se posao obavi.

Nedostaci

X Poruka moda nee imati nikakvo dejstvo na donosioca odluka ako se njemu/njoj lino ne
dopada osoba koja je donosi.
X Donosilac odluka koji ima bolju vetinu pregovaranja od vas moe da pretvori sastanak u
gubljenje vremena ili vas moe ubediti da pristanete na neto zbog ega ete se kasnije kajati.

Saveti

Zahvalite se donosiocu odluke ako vam je i ranije pruao podrku.

Zaponite sastanak isticanjem onoga u emu se vi i donosilac odluka slaete i imate zajedniki
interes.
Potrudite se da paljivo sluate i govorite treba da ujete ta va sagovornik misli.
 Nastojte da svoj cilj dovedete u vezu sa problematikom koja interesuje donosioca odluke.
Nastojte da o odreenom pitanju znate vie od vaeg sagovornika! Steknite reputaciju
poznavaoca materije.
Pokaite spremnost za pregovaranje, ali vodite rauna koliko daleko ete ii u pravljenju
kompromisa.
Ako je sa vama jo neko iz vae organizacije, nastojte da se dogovorite ko e ta da kae.
Nastojte da zavrite razgovor tako to ete ukratko ponoviti ono to je donosilac odluka rekao
ili obeao.

X Trudite se da od donosioca odluka ne traite vie od jedne stvari koju bi trebalo da uradi, osim
ako on/ona pokau izrazitu elju da vam pomognu.
X Nastojte da donosioca odluke ne zbunite sa previe poruka.
X Nastojte da ne otkrijete previe informacija na primer, ne pokazujte grafikone ili statistike.
X Trudite se da ne koristite tehnike izraze ili argon.
X Trudite se da ne dajete lane ili zbunjujue informacije to vam moe stvoriti probleme u
budunosti.

KAKO da... lobirate/vodite direktne razgovore

Utvrdite ''ulaznu strategiju''

Smislite naine kako da ugovorite sastanak sa ciljnom osobom. Imate li neto zajedniko? Na
primer, ako neki va prijatelj ide u istu damiju sa vaim potencijalnim sagovornikom, zamolite
prijatelja da vas upozna kako biste mogli da ugovorite sastanak, ili, pak, iskoristite priliku za
sastanak na licu mesta.

Zatraite sastanak

Poaljite pismo sa objanjenjem ta je cilj vaeg javnog zastupanja i zato elite sastanak. Onda
pozovite telefonom. esto neete dobiti sastanak sa ''direktno'' ciljanom osobom ve sa nekim od
njegovog/njenog osoblja (''indirektno'' ciljana osoba). U svakom sluaju, obavezno se upoznajte
sa osobljem i ponaajte pred prema njima isto kao da ste sa donosiocem odluka.

Pozovite donosioce odluka da se lino uvere u ono to zastupate

Pozovite ih da dou i vide iz prve ruke o emu se radi, i da im pokaete zato vam je potrebna
njihova pomo. Ako donosilac odluke ne moe da napusti kancelariju, dovedite problem
njemu/njoj povedite na sastanak ljude na koje pitanje za koje se zalaete direktno utie,
prikaite kratku video prezentaciju u vezi sa temom ili ponesite nekoliko fotografija. Ako imate
prijatelja koji poznaje donosioca odluke ili nekog od njegovog osoblja, zamolite ga da napie
pismo ili pozove telefonom.

Priprema za sastanak

Prvi korak: Upoznajte svoj cilj

Analizirajte njega/ nju, koristei pitanja/naslove tabela u Koraku 4 Okvira za javno zasupanje
(Odeljak 2).

Drugi korak: Fokusirajte se na poruku.

Izaberite glavni cilj i razvijte jednostavnu poruku:
ta elite da postignete?
Zato to elite da postignete (koje su koristi od preduzimanja akcije i/ili negativni efekti
ako se ne uradi nita; pripremite dokaze da problem postoji - statistike podatke i
anegdote).
Kako nameravate da to postignete?
ta oekujete da preduzme donosilac oduke?
Napiite kratku izjavu o namerama (vidi Javno zastupanje na delu, Kartica 2) i dajte je onima koji
donose odluke da ih podsetite koje stavove zastupate.

Trei korak: Odaberite pravu osobu da prenese poruku

Obino je onaj ko donosi poruku podjednako vaan kao i sama poruka. Ako vam je prijatelj
ugovorio sastanak, pozovite i njega/nju da prisustvuje sastanku. Ili e moda neko na koga
problem za ije se reenje zalaete direktno utie uspeti da ''personalizuje'' problem i tako privue
panju donosioca odluka. Nastojte da onaj ko donosi poruku poseduje odgovarajue
pregovarake vetine i da ima odgovarajui stav kako bi obezbedio pozitivan ishod sastanka.

etvrti korak: Vebajte!

Uvebajte ono to ete rei na sastanku sa prijateljima ili kolegama. Zamolite nekoga da odigra
ulogu donosioca odluka i da postavlja komplikovana pitanja.

Posle sastanka

Posle sastanka piite osobi sa kojom ste razgovarali i zahvalite joj se za sastanak (ak i ako vam
nije bila od velike pomoi). U poruci ukratko ponovite svoje kljune stavove i komentare te osobe
kojima vas je podrao/la, a posebno bilo koje obeanje koje vam je dato. Napiite ta dalje
nameravate da inite, obeajte da ete je obavetavati o daljim koracima i izrazite nadu da ete
saraivati i u budunosti.

Literatura: Uzeto iz Uvoda u javno zastupanje, R.arma (R.Sharma), Projekat SARA

JAVNO ZASTUPANJE NA DELU KARTICA 5

Pisanje i odravanje prezentacija

Uvod

Prezentacija je formalni nain direktnog prenoenja poruke odreenoj publici. Forma prezentacije
varira od kratkog obraanja maloj grupi ljudi, do formalne prezentacije pred stotinama ljudi na
nekoj meunarodnoj konferenciji. Za onog ko dri prezentaciju to moe biti pravo muenje koje
kota nerava, ali se dobrom pripremom i vebanjem muka se moe ublaiti. Koraci u pripremi
prezentacije su: planiranje, pisanje prezentacije i izlaganje.

Prednosti

Moete izlagati injenice i miljenja koje ste sami odabrali.

Moete direktno da se obratite publici.
Moete da koristite vizuelna sredstva da biste ilustrovali svoju poruku.
Prezentaciju je lako organizovati i ne kota mnogo, a moe da ima veliki uticaj ako se dobro
isplanira.
Moete podeliti kopije prezentacije prisutnima kao pisani trag (osim ako u toku izlaganja
morate da preete na drugu temu).

Nedostaci

X Nije lako napraviti zanimljivu i dinaminu prezentaciju.

X Loe okruenje moe da upropasti prezentaciju buka, ometanje, loe osvetljenje, itd.
X Publika je nepredvidljiva i moe vam postaviti teka pitanja.
X Nekim ljudima prezentovanje ne ide od ruke (ali ova vetina moe da se naui).

KAKO da... napiete i odrite prezentaciju

Planiranje prezentacije

Razmotrite glavne faktore koji e uticati na vau prezentaciju: Ko je publika? Koja su njena
interesovanja i u kojoj meri poznaje tematiku o kojoj e biti rei? Koliko vremena je odreeno za
prezentaciju? Da li je tu ukljueno i vreme za postavljanje pitanja? Gde e se prezentacija
odrati? Kakva oprema e biti na raspolaganju? U kojoj meri e prezentacija biti formalna? Koji je
iri kontekst ovog dogaaja da li je prezentacija glavni dogaaj ili je deo nekog drugog
dogaaja? Kako e se prezentacija uklopiti u taj dogaaj?
Prikupite informacije i materijale potrebne za prezentaciju.

Pisanje prezentacije

Neki ljudi vie vole izlaganje po stavkama, dok drugi radije piu pun tekst prezentacije.
Nastojte da prezentacija ima poetak kojim se uvodi tema, sredinu koja obuhvata najvei deo
izlaganja i kraj u kojem je zakljuak.
Privucite panju publike od samog poetka tako to ete navesti neki citat ili ispriati
anegdotu, kako bi im tema postala blia i stvarnija.
Identifikujte i zapiite kljuna mesta u prezentaciji i potkrepite ih injenicama i izvorima.
Napravite ili izaberite vizelna pomagala koja e poboljati kvalitet vae prezentacije, ali
dodajte tome i neku vrednost na primer, neki dodatni interes ili ''ljudsku taku gledita''.

Izlaganje

Nastojte da pisani tekst ne itate naglas probajte da tekst nauite na pamet ili se drite
stavki kao podsetnika.
Ne prekoraujte propisano vreme.
Govorite jasno, glasno i polako i pravite pauze u govoru da bi publika mogla da razmisli o
onome to je ula.
Koristite dobra vizuelna pomagala da bi prezentacija bila zanimljivija i jednostavnija za
razumevanje.
Uspostavite kontakt oima sa publikom. Ne gledajte u pod ili samo u jednu osobu u publici.
Neka prezentacija vie lii na razgovor nemojte samo da govorite ljudima u publici ve
razgovarajte sa njima.

Kako odgovarati na pitanja

Ako je pitanje sloeno, ponovite ga i preformuliite da bi se lake razumelo.

Kada odgovarate, obraajte se celoj publici, a ne samo onome ko vam je postavio pitanje.
Razmislite pre nego to odgovorite na pitanje.
Reagujte mirno na sarkastina pitanja ne dajte da vas pometu.
Ako ne znate odgovor ne blefirajte. Bolje priznajte da ne znate odgovor i recite da ete se
potruditi da ga naete.

JAVNO ZASTUPANJE NA DELU KARTICA 6

Drama kao sredstvo ubeivanja

Uvod

Drama se obino vie dovodi u vezu sa informacijama, edukacijom ili komunikacijom nego sa
javnim zastupanjem. Ona postaje metod javnog zastupanja kada:
iru javnost identifikujemo kao ''indirektnu ciljnu grupu'' koja e imati uticaja na ''direktnu
ciljnu grupu''.
U publici sede uticajni ljudi na primer, ministri koji prisustvuju izvoenju neke
omladinske predstave.
Drama se takoe moe koristiti u planiranju aktivnosti vezanih za javno zastupanje, naroito da bi
se ukljuili i oni koji e od naeg javnog zalaganja imati koristi (ljudi na koje direktno utie
problem za ije se reavanje zalaemo). Drama je korisno sredstvo za identifikovanje i
analiziranje problema, osmiljavanje reenja i pronalaenje saveznika i onih koji odluuju.

Drama je efikasan metod javnog zastupanja zato to moe da udahne ivot nekom teoretskom
pitanju, da ga uini emocionalno snanijim, zanimljivijim, lakim za razumevanje i bliim ivotu
ljudi. Ponekad predstava ostane due u pamenju od pisanog izvetaja. Drama moe da bude
korisna za ukljuivanje velikog broja ljudi sa razliitim nivoima analitikih sposobnosti i iskustvom
na lokalnom, nacionalnom i meunarodnom nivou.

Drama po svojoj sutini moe da bude moan metod za prenoenje poruka i ubeivanje ljudi u
ispravnost naih stavova. Njen uticaj moe i da se povea, dodavanjem aktivnosti u koje je
ukljuena i publika. Na primer, posle predstave moe da se povede diskusija, ili se mogu napraviti
''forumi'' u kojima se publika poziva da predloi ta e se dalje sa likovima deavati.

Drama se moe baviti osetljivim temama o kojima je inae teko govoriti. Moe posluiti i kao
dokaz kojim se neki stav potkrepljuje. Predstave mogu da se snime na video traku i daju
donosiocima odluka da ih pogledaju, ako nisu bili u mogunosti da prisustvuju izvoenju uivo.

Sve to je gore navedeno za dramu vai i za druge umetnike forme na primer, pesme ili
pripovedanje.

Prednosti

Drama je sredstvo komunikacije koje se lako razume i esto koristi.

Ne zahteva pismenost.
Dobar je nain za angaovanje ljudi na nivou lokalnih zajednica.
Moe da ima vei uticaj od javnog zastupanja u pisanoj formi na bilo kom nivou.
Obuhvata emocije, lina iskustva i stavove drugih ljudi, koje je teko preneti nekim
drugim metodom javnog zastupanja.
Stvara atmosferu u kojoj se moe diskutovati o kontroverznim pitanjima.
Drama esto privlai panju medija, ime se poveava njen uticaj.

Nedostaci

X Ponekad je teko staviti nove poruke koje pozivaju na promene u tradicionalnu dramu jer ona
obino podrava status kvo.
X U njoj mogu da dominiraju ljudi koji uivaju u izvoakom karakteru predstave.
X Ako prevagne zabavljaki elemenat predstave, vane poruke mogu ostati neprimeene,
pogotovo ako predstavu izvode profesionalni glumci.
X Poto se drama ee koristi za prenoenje informacija, komunikaciju ili u edukaciji, osobe od
uticaja kojima je namenjena mogu da ne primete poruke u vezi sa onim za ta se zalaete ili ih,
pak, nee shvatiti ozbiljno.

Saveti

Nastojte da paljivo odaberete cilj za koji ete se zalagati.

Potrudite se da upoznate ciljnu publiku.
Nastojte da paljivo odaberete temu drame.
Nastojte da sve informacije koje se u drami iznose budu tane.
Ostavite dovoljno vremena za diskusiju.
Potrudite se da diskusiju posle predstave pripremite podjednako dobro kao i samu
predstavu.
Nastojte da odaberete ona pitanja koja e pokrenuti razgovor o cilju za koji se zalaete.
Nastojte da predstavu prilagodite za razliite publike.
 Potrudite se da predstava i diskusija budu snimljene na video traku, kako bi je kasnije i
drugi videli.

X Nastojte da se drama ne pretvori u edukaciju ili sredstvo za podizanje svesnosti potrudite se

da u njoj naglasite poruku za koju se zalaete.
X Nemojte da zbunjujete publiku prevelikim brojem poruka i tema.
X Nastojte da drama ne traje predugo. Ako bude dua od 10 minuta publika e poeti da se
dosauje ili nee ostati dovoljno vremena za diskusiju.
X Trudite se da se ne brinete mnogo o kvalitetu glume, rekvizitima ili kostimima tema ili poruka
predstave su najvanije.

KAKO... koristi dramu kao sredstvo ubeivanja

Uvod

Kada dramu koristite kao sredstvo javnog zastupanja, bitno je da odredite koji joj je cilj i da se
drite ogranienog broja poruka ili tema kako bi publici bilo jasno koja stanovita ili probleme
naglaavate i ta je mogue reenje.

U drami treba da budu istaknuti tipini primeri nekog problema, a ne ekstremni sluajevi. Drama
e imati jo vei efekat ako u njoj igraju i ljudi na koje problem kojim se drama bavi direktno
utie, ali oni u tome treba da uestvuju dobrovoljno.

Obino je najbolje koristiti dramski stil koji je popularan i poznat publici. Ako su donosioci odluka
ciljna publika, standardna dramska forma, sa oiglednim krajem, bie najbolji izbor.

Ponekad je ciljna publika javnost ili neka zajednica, a cilj drame je da se preko njih izvri uticaj na
donosioce odluka. U ovom sluaju je korisno da publika bude ukljuena u predstavu kako bi u
potpunosti razumela problem, a moe se i razviti diskusija kako bi se dolo do reenja. Dva
najbolja metoda za ukljuivanje publike u predstavu su: ''nezavrena pria'' i ''forum teatar''.

Nezavrena pria

Dobar nain da se publika podstakne na razgovor je da se drama prekine pre kraja prie, ime se
publika ostavlja u neizvesnosti. Sledei korak je da se publici postave pitanja:
ta se desilo sa likom iz prie?
Kako elite da se pria zavri?
Po vaem miljenju, kakav kraj bi pria imala u stvarnosti?
Kako je dolo do ovakve situacije?
Kako se ona moe promeniti? Kako moemo spreiti da se ona deava u budunosti?

Forum teatar

Forum teatar ima za cilj da publika postane svesna da moe da izmeni situaciju u kojoj se nalazi i
da pronae naine kako da do promene doe.

Najjednostavnija forma forum teatra je ona u kojoj mala grupa ljudi izvodi kratku predstavu u
kojoj centralni lik biva suoen sa nekim goruim problemom. Kako se drama razvija, lik dobija
mogunost izbora i priliku da situaciju promeni. Kada jedan deo grupe odigra predstavu pred
ostalima, predstava se izvodi po drugi put. U drugom izvoenju, publika se poziva da zaustavi
radnju u bilo kom trenutku i da predloi ta bi drugo centralni lik mogao da uradi. Zatim se ljudi iz
publike pozivaju da dou na scenu i preuzmu ulogu centralnog lika koji e sada raditi ono to su
oni predloili. Ovo se moe ponavljati mnogo puta, sve dok se publika ne sloi koje je reenje
problema najbolje.
JAVNO ZASTUPANJE NA DELU KARTICA 7

Izjava za tampu

Uvod

Napomena: U nekim zemljama, izjava za tampu je plaeni oglas. Kartica 7 bavi se samo
izjavama za tampu koje se ne plaaju i alju se novinarima koji rade u dnevnim novinama,
asopisima, na radiju i televiziji, kako bi im se olakalo pisanje tekstova.

Izjava za tampu (ili medije) je standardni metod dostavljanja neke prie medijima (novinarima
se moe i telefonirati i predloiti o emu da piu, ako ste sigurni da je pria zanimljiva i da se ne
moe lako iskriviti).

Upotreba medija je takoe i metod edukacije, komunikacije i informisanja (IEK). Ona postaje
metod javnog zastupanja samo ako:
Javnost identifikujemo kao 'indirektni cilj' koji e imati uticaja na na 'direktni cilj' na
primer, glasai koji mogu da utiu na ministra.
Novinski lanak ili emisija ciljaju na uticajne ljude na primer, lanak e proitati neki
ministar, itd.

Svrha izjave za tampu/medije je da se postigne sledee:

Ukratko iznese stav vae organizacije u vezi sa nekim dogaajem/akcijom.
Skrene panja na neki problem ili pitanje.
Prue informacije koje pojanjavaju dogaaj, akciju ili problem.
Najavi neki dogaaj
Najave nove kampanje i objave izvetaji o dosadanjem toku neke akcije.
Objavi izvetaj sa nekog sastanka.
Objave odluke koje je neka organizacija/grupa donela.
Tekst govora podeli novinarima unapred.

Mediji dnevno dobijaju na stotine izjava za tampu, od kojih mnoge nikada ne budu objavljene.
Da bi privukla panju, izjava za tampu mora da bude zanimljiva i dobro napisana.

Prednosti

Izjava za tampu je javan oblik zastupanja i njom se moe pojaati pritisak na donosioce
odluka da preduzmu korake.
Vi birate informacije i injenice koje e se objaviti.
Vi odluujete kada ete neku informaciju pustiti u javnost.
Izjava za tampu ima trajniji karakter od intervjua ono to ste rekli je sauvano zauvek.
Imate vremena da razmislite pre nego to novinarima iznesete svoju poruku.
Poto time olakavate posao novinarima, vee su anse da e mediji objaviti vae
stavove.

Nedostaci

X Novinari dobijaju gomile izjava za tampu, te e i vaa biti baena u ko ako nije zanimljiva ili
ako prednost ima neka '' velika vest''.
X ak i ako je vaa izjava za tampu jasno napisana, novinari uvek mogu da izvrnu priu.
X Dobro napisana izjava za tampu zahteva dobar nivo pismenosti i izvesno poznavanje
novinarskog rada.
X Nije jednostavno ukljuiti mnogo ljudi u pripremu izjave za tampu/medije.

KAKO da... sastavite i upotrebite izjavu za tampu/medije

Sadraj izjave za tampu/medije

Napiite jednostavan i zanimljiv naslov. To e pomoi novinarima da odmah shvate o emu

piete.

Prva reenica treba da sardi kratak opis svih kljunih delova prie:

O kome se govori?
ta se dogaa?
Gde se to dogaa?
Kada se to dogaa?
Zato se to dogaa?

Ove stavke treba da budu detaljno obrazloene u daljem tekstu. Te informacije treba da ubede
novinara u injenice i vanost teme i zato je ona zanimljiva.

Navoenje citata moe uiniti izjavu za tampu/medije zanimljivijom i privlanijom za novinare,

zato to im moda onaj ko je citiran nije dostupan ili je dogaaj ve proao. Direktno citiranje
ljudi koji se bave problematikom koju zastupamo ili su ukljueni u nae aktivnosti:
Treba da izraze miljenje ili injenice ili da idu u prilog stavu koji iznosite u izjavi za
tampu.
Olakavaju da izrazite vrste stavove koji bi delovali pogreno u nekom obinom tekstu.
Prii daju ljudsku dimenziju.
Bolji su od indirektnih citata.
Ako citirate nekoga na koga pitanje ili problem kojim se bavite direktno utiu, traite dozvolu
od te osobe za citat.

Stil

Kratke reenice, maksimum 20 rei.

Kratki pasusi, najvie dve do tri reenice u jednom pasusu.
Koristite format i strukturu nekog novinskog lanka.
Navedite neku anegdotu ili studiju sluaja kojom ete potkrepiti ono o emu piete.

Izgled

Koristite papir sa zaglavljem kako bi izjava izgledala zvanino i profesionalno.

Nastojte da izjava vizuelno dobro izgleda i da je laka za itanje.
Otkucajte je, sa duplim proredom i samo sa jedne strane papira.
Napiite datum i naziv organizacije.
Navedite ime kontakt osobe, njenu adresu, broj telefona, faksa i imejl adresu, ako
postoji.
Napiite kada novinari smeju da puste izjavu za tampu u javnost. Navedite dan, datum i
as.

Fotografije

Ako ih imate, ubacite fotografije bitnih osoba, mesta ili dogaanja koje navodite u izjavi
za tampu.

Napomena: Napisanu izjavu za tampu treba proslediti odabranim novinarima faksom ili mejlom
telefonom se moete raspitati za njihovu adresu ili broj. Poto prime vau izjavu, novinari e
odluiti da li e je objaviti ili ne. Moda e vas kontaktirati ako im trebaju dodatna obavetenja.

Primer: Kako napisati i upotrebiti izjavu za tampu

 Kada ukljuiti medije u
javno zastupanje
Kada skupljate podrku za
svoje stavove
Kada imate gorui problem
Kada drugi metodi ne
funkcioniu
Kada traite saveznike
Kada poinjete sa javnim
zastupanjem
Kada ne ukljuiti medije u javno zastupanje
Kada ne znate kako mediji funkcioniu
Kada o nekom pitanju postoje neslaganja u okviru organizacije
Kada trenutak nije pogodan na primer, iz politikih razloga
Kada se mediji bave nekom krupnijom temom, zbog ega vaa
tema nee privui panju koju zasluuje

Literatura: Adaptirano iz materijala sa radionice o izgraivanju vetina za javno zastupanje u

vezi sa HIV/AIDS-om, Meunarodni savez za borbu protiv HIV/AIDS-a, Zimbabve, Jul 2001.

Saveti za pisanje izjave za tampu/medije

Imajte jasnu predstavu o tome zato elite da koristite medije.

Otkrijte koji su novinari najbitniji i poaljite im izjavu, navodei tane detalje za kontakt.
Nastojte da sav posao oko medija vodi jedna osoba koju e novinari kontaktirati po
potrebi.
Nastojte da uvedete telefonski broj koji e raditi 24 sata tako da se sa vama moe
stupiti u kontak u bilo koje doba.
Konsultujte se sa ljudima na koje predmet vaeg zalaganja direktno utie.

X Izjavu za tampu/medije nemojte pisati rukom.

X Trudite se da ne koristite argon ako postoji neka nedoumica, objasnite tehnike termine,
skraenice i inicijale.
X Nemojte poi od pretpostavke da novinari poznaju tematiku o kojoj piete. Objasnite im
glavne ideje i priloite dodatni materijal.
X Nastojte da ne citirate ljude bez njihove dozvole.

Saveti za rad sa novinarima

Poaljite medijima informacije koje su im potrebne i u formi koju mogu da upotrebe.

Nastojte da uspostavite dobre odnose sa novinarima i da im pruite svaku neophodnu
pomo.
Potrudite se da razumete pritisak i ogranienja pod kojima novinari rade i potujte
rokove.
Potrudite se da radite sa novinarima, a ne protiv njih.

X Nastojte da ne diktirate uslove svakom dobrom novinaru e smetati da mu se govori ta i

kako da pie.
X Nastojte da budete defanzivni, ak i ako ste izazvani. Samo jasno iznesite svoj stav.

JAVNO ZASTUPANJE NA DELU KARTICA 8

Davanje intervjua medijima

Uvod
Intervju medijima je razgovor izmeu voditelja i sagovornika koji ima zanimljivu priu koja se
moe objaviti ili emitovati. Iako je uobiajeno da nevladine organizacije i organizacije u okviru
lokalnih zajednica koriste intervju za rad na edukaciji ili podizanju svesti, intervju se moe koristiti
i u aktivnostima vezanim za javno zastupanje.

Intervju dat medijima postaje sredstvo javnog zastupanja:

Ako javnost identifikujemo kao ''indirektnu ciljnu grupu'' koja e izvriti uticaj na
''direktnu ciljnu grupu'' na primer, glasai koji utiu na ministra.
Ako su uticajni ljudi oni kojima intervjuom ili novinskim lankom aljemo poruku na
primer, ministar koji proita na lanak u novinama.

Intervju moe da bude reaktivan ili proaktivan. Reaktivan intervju je kad voditelj od nekoga trai
intervju, pogotovo ako u javnosti vlada veliko interesovanje za tematiku kojom se ta osoba bavi.
Do ovakvog intervjua obino dolazi kada se pokrene neka tema koja je u vezi sa onim to radite
vi ili vaa organizacija. Proaktivan intervju je kada pojedinac ili organizacija nude intervju
voditelju u vezi sa nekom temom za koju smatraju da je vana ili da moe biti interesantna
medijima. Iako proaktivni intervju zahteva veu pripremu, i dalje predstavlja vaan metod javnog
zastupanja.

Za dobar intevju je kljuno da dobro vladate temom i da ste se paljivo pripremili za pitanja koja
u toku razgovora mogu da vam budu postavljena.

Prednosti

Javnost e uti za vas, a to e vam pomoi da joj pribliite tematiku koju javno
zastupate.
Vi lino i/ili vaa organizacija ete biti svrstani u odreeni okvir.
Vae poruke e uz relativno malo napora stii do iroke publike.

Nedostaci

X Svaki javni nastup nosi sa sobom i rizik, te pojedinac ili organizacija mogu kasnije imati
probleme.
X Vano je da osoba koja daje intervju poznaje i zastupa stavove svoje organizacije kada
odgovara na pitanja u suprotnom, organizacija moe da bude diskreditovana.
X Ako nemate iskustva u davanju intervjua ili ste nepripremljeni, moete biti zateeni pitanjima
koja su teka ili nisu vezana za temu. Vaa organizacija ili ideja koju zastupate time mogu da
izgube podrku javnosti.

KAKO... da date intervju medijima

Priprema za intervju

Pre intervjua naite odgovor na sledea pitanja:

Gde i kada e se odrati intervju?

Koliko e intervju trajati?
Da li e jo neko biti intervjuisan?
Da li e intervju ili diskusija uslediti posle nekog filma ili e biti povezani sa nekom
drugom priom?
Zato su izabrali odreenu temu i zato su izabrali vas?
Da li e se intervju prenositi uivo?

Saznajte koji novinar e vas intervjuisati i :

 Saznajte to vie o njihovoj publici ko je glavna 'ciljna grupa' i kakve informacije treba
da im prenesete.
Stupite u kontakt sa voditeljem i dogovorite se oko teme razgovora. Ne zaboravite da
intervju poinje onog asa kada ponete da priate sa voditeljem. ''Nezvanino'' ne
postoji. Jasno definiite teme. Pitajte novinara kakva e vam pitanja postavljati i da li e
biti vie argumentativna ili u prilog vaem stavu. Dobro pripremite sve informacije pre
intervjua na primer, statistike podatke, injenice, lina iskustva, itd.
Napravite spisak kljunih poruka koje elite da prenesete javnosti i obrazloite svaku u
dve do tri stavke.
Pripremite ''zvune'' fraze koje e sadrati sutinu vaih poruka.
Proverite da li imate najnovije informacije vezane za vau temu.
Zajedno sa kolegama probajte da sastavite spisak moguih pitanja. Spremite odgovore
unapred i vebajte kako ete ih rei.

Kako se ponaati u toku intervjua

Budite smireni i pribrani.

Ne zaboravite da novinar nije va 'cilj'. Vi se obraate uticajnim ljudima koji vas sluaju ili
gledaju ili iroj javnosti kao 'indirektnom cilju'.
Ne zaboravite da raspolaete svim neophodnim injenicama i da o temi znate vie od
voditelja. Odgovarajte kratko, jednostavnim jezikom bez argona ili akronima. Ne dajte
da vas zavedu drite se kljunih taaka u razgovoru. Ako neko pitanje skree temu u
drugom pravcu, vratite se na ono o emu priate. Recite, na primer: '' Mislim da je ono
to me pitate znaajno, ali glavno pitanje je...''.
Ako vam treba vremena da odgovorite, ponovite pitanje pre nego to date odgovor.
Uvek vratite voditelja na centralna pitanja/temu vaeg razgovora ponavljanjem e vaa
poruka lake dopreti do publike.

Razlike izmeu medija

Intervju za tampu Obavlja se u oputenijoj atmosferi nego kada se vodi intervju na radiju ili
televiziji. Moete da priznate ako ste negde pogreili i da ponovo odgovorite na pitanje.

Intervju na radiju U studiju e vam tonac dati uputstva gde da sednete, kako da koristite
mikrofon, itd. Nekad se sve odigrava brzo jer nema vremena za gubljenje. Uprkos tome, ne urite
i proverite da li ste sve dobro razumeli. Da biste se koncentrisali, zamolite da vam kau ta e vas
prvo pitati. Moete da ponesete sa sobom beleke, ali nemojte prevrtati strane u studiju. (Beleke
na komadu papira su praktinije). Ako se intervju snima da bude puten kasnije, moete zamoliti
da ponovo odgovorite na pitanje ako ste negde pogreili. Ako intervju ide uivo, recite: '' Moda
bih mogao da pojasnim ovaj odgovor...'' i nastavite dalje.

Intervju na televiziji Sva pravila koja vae za radio vae i za televiziju, s tom razlikom to
vas ovde gledaju! TV intervjui su obino krai od onih na radiju. Mogu ii uivo ili se snimaju i
putaju kasnije.
KAKO ODABRATI ODGOVARAJUI METOD JAVNOG ZASTUPANJA?

Ne postoje jednostavna pravila za odabiranje najboljeg metoda javnog zastupanja. Va izbor e

zavisiti od mnogih faktora: a) ciljne osobe/grupe/institucije; b) tematike za koju se javno
zalaete; c) cilja koji elite da ostvarite javnim zastupanjem; d) dokaza kojima potkrepljujete svoj
cilj; e) vetina i sredstava kojima raspolae vaa organizacija/koalicija; f) tajminga na primer, u
isto vreme se deavaju neki politiki dogaaji, zakon je jo u fazi nacrta, da li treba delovati pre
donoenja budeta, koje je doba godine, u kojoj ste fazi procesa javnog zastupanja. Na tabeli
koja sledi smo, na primeru, pokazali koje su slabosti i dobre strane nekih metoda kada se
primenjuju za konkretne i specifine ciljeve i ciljne grupe. Ne zaboravite da je svaki sluaj pria za
sebe.

Cilj javnog zastupanja: Ubediti menadere 10 najveih kompanija u dravi Andra Prade da
prekinu sa prinudnim testiranjem zaposlenih na HIV i otputanjem HIV pozitivnih radnika
Direktna ciljna grupa: Menaderi kompanija
Indirektna ciljna grupa: Sindikati, efovi personalnih slubi Odbori direktora
METOD DOBRE STRANE SLABOSTI

Analiziranje ili Ako analiza pokae da trenutna
uticanje praksa kompaniju mnogo
na zakone ili kota, to moe da bude dovoljan
politiku ili na dokaz za promene.
njihovu Oni koji e od promene imati
primenu koristi mogu da daju struno
miljenje.
Izjava o Dobre su za prezentiranje
stavovima i izvrnim direktorima i
kratka uputstva menaderima.
korisne su za novinarske
brifinge.
Javne izjave saveznika se
nee razlikovati od naih.
Delovanje Neki menaderi e radije
iznutra sasluati nekoga koga poznaju.
Otvaraju mogunosti za
delovanje unutar sindikata.
Lobiranje ili Daju 'ljudsku dimenziju onome
direktni to zastupamo i moemo da
kontakti uspostavimo lini odnos.
korisnici lobiranja mogu direktno
da iznesu svoje stavove.
Prezentacija Prilika da se problem iznese na
kontrolisan nain i direktno pred
donosiocem odluka.
Drama Neki menaderi reaguju na
emocionalno izraavanje.
Pogodna je za masovne
sindikalne skupove.
Korisnici mogu da uestvu-
ju u predstavi ili da daju
Kritikovanje neke politike moe da
razljuti menadere.
Nije prikladna za menadere koji ne
vole formalnu politiku.
Mogu se lako zagubiti meu ostalim
papirima.
Neki menaderi ne vole da itaju
dokumenta.
Teko se mogu ukljuiti oni koji e imati
koristi od naeg zalaganja.
Mogunosti su ograniene za delovanje
unutar kompanija. Sve odluke donose
direktori i menaderi.
Menaderi su uglavnom prezauzeti da
lino prisustvuju sastanku.
lanovi odbora su nezainteresovani za
problem i boje se HIV pozitivnih ljudi.
Menaderi esto prezauzeti da bi
prisustvovali.
Teko se dobija dozvola da se
prezentacija izvede pred bordom
direktora.
Neki donosioci odluka e smatrati da je
drama samo za nepismene.
Teko je nai priliku da se drama izvede
pred direktorima i menaderima.
 savete u vezi sa priom.

Izjava za Korisna za organizacije Beskorisna za kompanije koje ne ele ili

tampu kojima treba podrka im ne treba podrka javnosti.
javnosti. Teko se njom mogu obuhvatiti i oni
Korisna za pokretanje koji e imati koristi od naeg
kampanje ili brzu reakciju zastupanja.
na negativne stavove ili novi
razvoj dogaaja.
Ne kota mnogo.
Intervju Vai isto to i za izjavu za Moe da ima negativan efekat ako je
medijima tampu. osoba koja daje intervju nepripremljena
Koristan metod kad tema koju ili ne ume dobro da prenese poruku.
zastupamo treba da dobije
'ljudsku dimenziju'. Ne kota Novinari mogu da iskoriste intervju za
mnogo. manipulaciju.
Konferencija za Vai isto to i za izjavu za Vai isto to i za izjavu za tampu.
tampu tampu.
Dobra je za prezentovanje Zahteva visok nivo organizacije.
dokaza, posebno studija
sluaja i raznih primera. Skupa je.
Dobra za pokretanje velike
kampanje ili za reagovanje na
negativne stavove ili na novi
razvoj dogaaja.
Dobra za predstavljanje
saveznika i onih koji e
od javnog zastupanja imati
koristi.
 1.24. Literatura

1. Vodi i metode javnog zagovaranja, prirunik Care program za menadere, Sofia

Sprechmann i Emily Pelton, 2002

2. Advocacy in Action, The Toolkit to support NGOs and CBOS responding to HIV/AIDS,The
International HIV/AIDS Alliance, 2002

3. Prirunik za obuku iz javnog zastupanja/zagovaranja, Americans Development Foundation

4. Javno zagovaranje, Slavica Bradvi i Damir Ali, BOSPO, Tuzla, 2001.

5. Community Toolbox, Bringing Solutions to light

6. Javno zagovaranje uz sudjelovanje graana, Lisa Hoffman i Mladen Majeti

7. NVO sektor u Srbiji, MREA, vanredno izdanje, Graanske inicijative, 2005.

8. Lobiranje, Miel Klaman, Clio, 2004.

9. Civilno drutvo i demokratija, Vukain Pavlovi, Udruenje za politike nauke Srbije i Crne
Gore, igoja tampa, Graanske incijative i Fakultet politikih nauka

10. Vodi za odbornike gradskih i optinskih skuptina, Stalna konferencija gradova i optina,
2004.

11. Graansko uee na lokalnom nivou, Analiza pravnog okvira i politike u Srbiji i drugim
evropskim zemljama i Istraivanje postojeeg stanja, Stalna konferencija optina i gradova, 2006.

12. Javno zagovaranje i uee javnosti u okviru promena drutvenog razvoja, autora: Karolina
Mikova, Duan Ondruek i Jan Mihalik, a za Srbiju su verziju priredile Ana Bu, Radmila Radi
Dudi, Dubravka Velat i Aleksandra Vesi, TIM TRI.

13. Networking for Policy Change: An Advocacy Training Manual, The POLICY Project, 1999
14. Advocacy handbook: Building Skills for NGO Leaders, CEDPA,1999.

15. An Introduction to Advocacy, Training Guide, Ritu R. Sharma, Support for Analysis and
Research in Africa (SARA)

16. Human Rights Institution Building, The Fund for Peace in Association with The Jacob
Blaustein Institute for the Advancement of Human Rights, 1994.