,

, ( ) .

, ,

()

()

1865-1869. ()

1000-1500 ( )

(. ) ,
, (. )
1865. 1869. , .
- (
), [1][2].
,
, , ,
, , . ,

.
, , , .

[]

1
2
3
4
5
o 5.1
o 5.2
o 5.3
o 5.4
5.4.1
6
7
8
o 8.1
o 8.2
o 8.3
o 8.4
9, ,
10
11
 12

[]
( 1918. - ) ( 1918. - i,
") , 1918.
,
" "[3]. ,
La Guerre et la Paix,
. , ,
? ? ?
, 1913.
2000. , .
,
, .
"
, ,
1864., ,

.
, , 1865., , - "1805.
". , .

[]
. [4] ,

1812. , . ,
, ,
.

[]
, , ,
( ) .
,

. , ,

. , , ,
, .

[]
,
, ,
1805. 1813. ,
1812, . ,
:
.
 ( ) ,
, . ,
( )
, , ,
, , , .
.
,
, ,
.

[]
: !
, , -,
.
, ,
,
, .
[]
, 1805.
- ,
.
,
. , ,
, ,
.
, ,
, .
,
.
, , .
,
. , ,
.
, , ,
, .
, ,
. , ,
. ,
, .
, ,
,
, .
- .
, , ,
. ,
. , . ,
, .
 ,
. ,
.
, ,
, .
[]
, ,
, , .

. ,
, :
? .
.
, , . ,
, ,
.
,
-.
, .
, ,
, ,
. ,
,
.
,
: ?
.
, .
, .
,
, . ,
, , ,
. , ,
.
[]
, ,
, .
.
, , ,
.
, , 666.
, , ,
.
,
,
. , ,
, , , .
,
.
 , 1968.
,
, .
, , . ,
, .
, ,
; ,
, ,
. ,
.
,
.
,
.
, , . ,
,
.
[]

( ) ( ) ,
1956. .
,
,
.
, , .
:
, ,
, .
-
- .
, , ,
, , ,
. , ,
, . ,
.
, ,
, . ,
, ,
,
. ,
. ,
, .
, ,
.
[]

(
). ,
.
, ,
, , ,
.

[]
,
.
, ,
, , . ,
. , ,
, .
.
,

. , ,
. ,
,
. , ,
. ,
. , ,
.
, ,
.
, .
,
. . ,
,
,
, .

[]
:

- , ,
.
( )
- ,
, , .
- ,
, ,
- ,
- ,

- ' ', ,
,
 - ,
- ,

- ,
1807.
- 16- , 1812.

.
,
.
, . (
, ,
, .)
,
. , ,
.

[]
[]

-
() -

() -
() -

[]

-
-

-
-
() -
() -

() - ,

[]

-
-
-
- ,
- ,

[]

-
 - ,
-
-
-

Lav Tolstoj - Rat i mir

Rat i mir je najvei Tolstojev roman, delo u kojem se prikazuje veliki broj likova i
dogaaja u velikom vremenskom periodu. Iako je Tolstoj iskoristio dobro poznavanje
Napoleonovih ratova, Rat i mir nije istorijski roman, ve delo u ko jem su najbitniji
drutvena analiza ruske tadanjice i psihoanaliza glavnih likova.

Petersburg 1805
Godine jedanaeste, kod starog kneza Volhonskog bio je u gostima mladi Zupcov -
ovom reenicom poeo je Tolstoj u prvoj polovini 1863. godine, da pie "istoriju 12.
godine", "knjigu o prolom", kako je jednom nazvao roman Rat i mir. Ovo delo,
istorijski po sadraju, bilo je savremeno u pogledu pitanja postavljenih u njemu.
Istaknuto drutvenim kretanjima ezdesetih godina, pitanje o odluujuoj ulozi
narodnih masa postalo je centralno pitanje romana.

Knjievni rod - epika

Knjievna vrsta - roman
Mesto i vreme radnje - Rusija poetkom 19 - og veka

Tema - Roman nam pripoveda o etiri aristokratske porodice u Rusiji, sa akcentom

na Bezuhove, Bolkonske i Rostove, i preplitanja njihovih linih ivota sa ruskom
istorijom u periodu od 1805. do 1813. godine, principijelno sa Napoleonovom
invazijom 1812, godine. Kako dogaaji slede, Tolstoj sistematski porie njegovim
likovima bilo koji znaajan slobodan izbor: dalja uloga istorije odreuje njihovu sreu
ili tragediju.

Ideja - Osnovna poruka Tolstoja je da dogaaji oblikuju sami sebe, uzrokovani

drutvenim i drugim silama, i veliki ljudi ih samo koriste, menjajui ih, ali ne i
stvarajui ih. Ali ako se gleda centralni dogaaj (Napoleonov pohod na Rusiju),
namee se zakljuak: jednu zemlju moete okupirati, ali narod ne moete pobediti.

Fabula - Grubo reeno, prva polovina romana (prva dva toma) bave se iskljuivo
njegovim fikcionalnim likovima, a drugi deo, kao i jedan od epiloga, se sastoji od
nefikcionalnih eseja o prirodi rata, politikoj moi, istoriji, i istoriografiji. Tolstoj je
implementirao ove delove u romanu suprotno ustaljenim normama fikcionalnog
pripovedanja. U izvesnim skraenim izdanjima ovi eseji su u potpunosti izbaeni, dok
su u drugim izdanjima, od kojih su neka tampana i za Tolstojeva ivota, ti eseji
spojeni u dodatak na kraju knjige.

Prvi tom - Roman poinje razgovorom Ane Pavlovne erer, dvorske dame, i kneza
Vasilija o Bonaparti, jula 1805. godine u njenom salonu. Dijalog tee na francuskom
jeziku, omiljenom sredstvu komunikacije meu ruskom aristokratijom. Svi gosti
jednoduno izraavaju miljenje o Napoleonu kao o antihristu, i samo dvojica od
prisutnih knez Andrej i Pjer - iznose opreno miljenje, posebno Pjer koji je smelo
izjavio "da je revolucija bila veliko delo, da je Napoleon predstavnik velikih ideja i da
eli mir i jednakost". Njegove rei nikog nisu oduevile, samo su se knezu Andreju
zaarile oi dok ga je sa uivanjem posmatrao. Domaica, koja je ovog mladog
oveka pozvala samo iz potovanja prema njegovom ocu, uvenom bogatau i
velmoi, nije mogla sebi to da oprosti. Da sam znala da je on tako mal lev (loe
vaspitan) i bonapartista - dodao je Tolstoj.

Radnja poinje u Petrogradu jula 1805, pred sam poetak prvog rata izmeu Rusije i
Francuske.. Tolstoj nas onda prebacuje u Moskvu, drevni ruski grad, kao kontrast
Petrogradu. Tu upoznajemo porodicu Rostov, koja e postati jedan od vodeih
elemenata u nastavku romana. Susreemo se sa moskovskim knezom Ilijom
Rostovim, sa njegovo etvoro dece, od kojih ivahna Natalija i stariji brat Nikolaj
privlae najvie panje u romanu. Mlada Nataa, u cvetu rane mladosti, iskazuje
svoju nezrelu ljubav Borisu, detinjastom ali disciplinovanom oficiru, dok je Nikolaj
zaljubljen u svoju stariju roaku Sonju. Najstarije dete u porodici Rostov je Vera,
koja je hladna, ali u srenom braku sa nemakim oficirom. Pea je najmlae dete, i
poput svog starijeg brata, eli da postane vojnik uprkos godinama. Glave porodice su
Ilja i Natalija Rostov, voljeni par, uvek zabrinuti oko svoje nemarne politike prema
novcu.

Poslednja epizoda jeste oprotaj kneza Andreja sa svojima u Golim Brdima, gde se
nalazi imanje Bolkonskih, knez Andreja ostavlja svoju trudnu suprugu svom
ekscentrinom ocu Nikolaju Andrejeviu i veoma religioznoj sestri, knjeginji Mariji
Bolkonskoj, i odlazi u rat. U uzbudljivim oevim savetima sinu ispoljile su se
karakterne osobine Bolkonskih: "Upamti jedno: ako te ubiju na prvom mestu, mada
se sada borite protiv Bonaparte, a i njegovi topovi biju - ako te ubiju, teko e biti
meni, starcu, teko, vrlo teko. - On iznenada uuta. Odjednom nastavi kretavim
glasom: - Saznam li da je knez Andrej Bolkonski gori od drugih, bie me stid. A sve
do svoje 70-druge nisam se imao ega stideti". Odlaskom kneza Andreja u vojsku
zavrava se prvi deo.

Drugi deo se otvara opisima priprema za neizbeni francusko - ruski rat. Na

Holabrunskom ratitu, Nikolaj Rostov, sada u eskadronu husara, doivljava svoje
vatreno krtenje na frontu. Sree se sa knezom Andrejom, uz ne ba pozitivne
utiske. Kao svi mlai vojnici, oaran je carom Aleksandrom. Ali, Nikolaj se
nekontrolisano kocka, u drutvu sa Denisovim i Dolohovim. Za vreme kratkog
boravka kui, on nalazi porodicu Rostov pred finansijskom propau zbog loeg
upravljanja prihodima. Sa Denisovim provodi bogatu zimu kui, gde vidi Nataino
sazrevanje u devojku. Iako ga majka ubeuje da nae sebi enu sa dobrim
finansijskim statusom, on odbija, uz elju da se oeni sa svojom dragom iz
detinjstva, roakom Sonjom.

Drugi tom - Ako postoji centralni lik u romanu Rat i mir, onda je to svakako Pjer
Bezuhov, koji se, uz dobijeno nasledstvo, sada nalazi pred mukama jednog ruskog
plemia. Veliki deo druge knjige nas upoznaje sa njegovim unutranjim borbama i
tenjama da se bude bolji ovek. Poto je sada bogati aristokrata, njegovo bahato
ponaanje od ranije je zaboravljeno, i on ulazi u filozofsku potragu svojstvenu za
Tolstoja: kako osoba da ivi moralan ivot u etiki nesavrenom svetu? Ovo pitanje
stalno titi Pjera. Njegov pokuaj da pomogne svojim kmetovima propada. Onda
ulazi u brak sa nemoralnom erkom kneza Kuragina, Elen, suprotno svom
rasuivanju. Konano, pridruuje se i Framasonima, ali kasnije postaje uvuen u
masonsku politiku, i postaje bespomoan pred supruginim aferama.

Pjer pomae svom prijatelju Dolohovu da povrati imanje, dovodi ga u svoj dom.
Koristei Pjerovu dobrotu, ovaj nemoralni lepotan se nametljivo i bezobrazno udvara
Pjerovoj eni. Elen prkosno prihvata avanturu sa Dolohovim ignoriui brane
obaveze prema svom muu. Pjer u poetku ne veruje glasinama, pa ak ni aljivoj
aluziji u anonimnom pismu kako on kao kratkovid slabo vidi da ga "prijatelj" i
supruga varaju pred njegovim nosom. Na ruku koji je organizovao grof Ilja
Andrejevi u zdravicama pljute ale na raun dobroudnih mueva koji imaju lepe
ene. Pjeru konano "puca" film i on srdito izaziva Dolohova na dvoboj to ovaj
oduevljeno prihvata jer je i u dvobojima bio vet.

S druge strane Pjer nije znao ni kako se puca iz pitolja, pa je, takorei, sam sebe na
smrt osudio. Neposredno pred sam dvoboj, kad su sabljama obeleena mesta, Pjera
pokuavaju da odvrate, ali bi u tom sluaju za njega cena bila vea od ivota jer bi
trebalo da se izvini nitkovu kakav je u dui bio Dolohov. Pjer je radije odabrao smrt.
Onda se desilo da samouvereni megdandija Dolohov promai iroke Pjerove grudi, a
da ga pri tom pogodi metak ispaljen iz Pjerovog pitolja. Dolohov je preboleo ranu u
telu, ali ne i onu u svojoj avetinjskoj dui. (Ovde bismo mogli rei: - Bog je veliki!
(Allahu Ekber).

Pjer je neprestano kontrastiran u odnosu na kneza Andreju Bolkonskog, Tolstojevog

inteligentnog i ambicioznog alter-ega. Tokom Austerlike bitke Andreja je inspirisan
slavnom vizijom o predvoenju vojske, ali biva skoro smrtonosno ranjen. Pred licem
smrti, on shvata kako su sve njegove prethodne ambicije bile besmislene, i da je
njegov bivi heroj Napoleon, koji ga i spaava tokom jahanja po bojnom polju, tat
koliko i on sam. Nakon oporavka od povreda u vojnoj bolnici, Andreja se vraa kui
kako bi ga doekala enina smrt tokom poroaja. Grize ga savest to se nije bolje
ponaao prema njoj dok je jo bila iva. Ophrvan nihilistikim zabludama, knez
Andreja povueno ivi na svom imanju do Pjerove posete i njihove filozofske
rasprave: Gde je Bog u nemoralnom svetu? Pjer pokuava da ukae na paneteizam i
ivot posle smrti.

Mlada Nataa sree Andreju tokom svog prvog bala, i brzo osvaja njegovu ljubav.
Oni se ak i zaruuju, ali na rok od godinu dana. Kad knez Andreja ode radi vojnih
obaveza, Elen i njen zgodni brat Anatol zajedno organizuju zaveru kako bi zaveli i
obeastili mladu, nezrelu i prelepu Natau. Zahvaljujui Sonji i Pjeru, ovaj plan
propada, ali za Pjera, to je uzrok ponovnog susretanja sa Nataom, i shvatanja da se
u nju zaljubio. Nataa, posramljena zbog toga to je zamalo zavedena, raskida
zaruke sa knezom Andrejom.

Trei tom - Ova knjiga je obojena izrazito ratnom tematikom, i fokus je uglavnom
na ratu, a ne na sudbinama junaka, dok Napoleon uzima vie uea kao aktivan lik.
Za vreme Velike Komete, koju Pjer posmatra, ivot ponovo poinje za njega, sa
sveom verom u ljubav. Interesantna je scena u kojoj on kabalistikom
numerologijom (Kabala tei da objasni kako je Bog stvorio svet, kako su svet i ovek
organizovani, i kako ovek svojim naporima moe dosei Boga, ili spoznati svoju
boansku prirodu. Ona je veoma detaljno razraen sistem, teorijski i praktian, klju
za prodor u okultno i sistem duhovnog razvoja) pokuava da povee svoje ime sa
Napoleonom, istorijom, brojem 666. Razmilja o tome kako je i njegovo ime
povezano s proroanstvom o Apokalipsi.

Najmlai sin Rostovih, Pea, izgara od elje da postane vojnik, to ga odvodi u krau
avanturu u Kremlju. S ciljem da se priblii caru, ulazi u rulju svetine ispred crkve i
zamalo ga svetina ne ugui. Ali, i posle toga, kad doe svesti, ne odustaje, ve se
gura da zgrabi biskvite koje car baca s balkona. U meuvremenu, Nikolaj se
iznenadno pojavljuje kao junak koji pomae oaloenoj Mariji Bolkonskoj, koja je
nakon smrti oca ostavljena u nemilosti svojih pobunjenih kmetova sa imanja. Oaran
Marijom, koju prvi put vidi, Nikolaj ponovo razmilja o braku, smatrajui Marijinu
posveenost, brigu, ali i naslee veoma privlanim. Ipak, ono to ga spreava u
proenju Marijine ruke je njegovo ranije obeanje roaci Sonji. Ali, kad doe kui,
redovno ide u posetu kurtizanama. Pada pod uticaj psihopate Dolohova i gubi
ogromne svote novca u kockanju.

Dok se Napoleon probija kroz Rusiju, Pjer odluuje da posmatra Borodinsku bitku sa
dobre pozicije, meu ruskim artiljerijskim borcima. Nakon nekog vremena aktivnog
posmatranja, i on sam se ukljuuje, praktino postavi jedan od njih. Tu, on konano
iz prve ruke shvata sve uase rata, i nemilosrdnost ubijanja zdravih i mladih ljudi.
Bitka je duga i uasna, ali se iznenaujue zavrava neoekivanom pobedom Rusa,
uprkos brojano inferiornoj ruskoj vojsci; ipak, general Kutuzov se naoko ne
okoriava ovom injenicom, ve se povlai, doputajui Napoleonu da nastavi i
izvri invaziju na prestonicu Moskvu. Stanovnitvo masovno bei, i nastaju veliki
poari irom grada.

Kada Napoleonova velika vojska okupira naputenu Moskvu u plamenu, Pjer se

odluuje na kihotovsku misiju atentata na Napoleona. Postaje anonimni ovek u
svom tom haosu, liavajui se svojih odgovornosti noenjem kmetske odee i
ostavljajui svoje dunosti i stil ivota. Jedina poznata osoba koju sree u ovom
periodu je Nataa, koja ga prepoznaje, i iznenada on shvata koliko je voli. Njegov
plan propada, i on zavrava kao jedan od Napoleonovih ratnih zarobljenika, nakon
spaavanja jednog deteta u poaru i napada na francuskog legionara zbog nasrtanja
na enu.

etvrti tom - Nakon to je prisustvovao unitavanju Moskve od strane francuskih

vojnika, kao i streljanju ruskih civila, Pjer je osuen da marira sa Velikom Armijom
u tekom povlaenju iz Moskve u uasnim zimskim uslovima. Ubrzo se sprijateljuje
sa svojim saputnikom iz elije, Platonom Karatejevim, nenametljivim i prijatnim
kmetom. U Karatajevu Petar nalazi sve ono to je eleo od ljudi: potenje i totalnu
nepretencioznost, za razliku od petrogradskog drutva, i oigledno pripadnika
radnike klase, sa kojim pronalazi smisao ivotu u prostom radu i saivotu sa njim.
Nakon meseci obrta i dogaaja - i posle Karatajevljeve smrti kad ga je hirovito
upucao jedan francuski vojnik - Pjer je na slobodi.

Za to vreme, Andreja, nakon ranjavanja u Napoleonovoj invaziji, biva zbrinut od

strane Rostovih, koji su u begu, ponovo je sjedinjen sa Nataom i sestrom Marijom,
negde pred kraj rata. Izgubivi svu volju za ivotom, i oprostivi Natai, on umire,
ostavljajui sina Nikolu kao siroe. Ubrzo, Rostove sustie i tragedija, smrt
najmlaeg sina Pee.

Pred sam kraj romana, Pjerova supruga Elen umire, i Pjer se ponovo sastaje sa
Nataom, dok Rusi pobedonosno obnavljaju Moskvu. Pjer konano nalazi ljubav, i
"osloboen" nakon smrti Elen, uzima Natau za suprugu, dok se Nikolajeva dilema
oko izbora izmeu Marije i Sonje zavrava na Mariji, poto ga je Sonja oslobodila od
obeanja koje joj je dao. eni se Marijom, ali nastavlja da obezbeuje Sonju do kraja
ivota. Nikolaj i Marija odluuju da usvoje sina kneza Andreje, i uprkos sitnim
nesuglasicama, ostaju verni jedno drugom. Postoje naznake o buduem ueu
Nikolaja Bolkonskog i Pjera u buduoj Decembarskoj pobuni, koja je promenila
istoriju Rusije, ali to su tek naznake i nita vie.

Epilog - Prvi epilog zavrava se izjavom Nikolaja Bolkonskog da e uiniti neto zbog
ega bi njegov pokojni otac "bio zadovoljan" (verovatno kao revolucionar u
Decembarskoj pobuni). Drugi epilog nam pokazuje Tolstojevo vienje istorije,
slobodne volje i opisa naina na koji interakcija dve osobe moe da utie na
oveanstvo. U dugim delimino istorijskim, delimino filozofskim esejima, on
diskutuje o pitanju slobode, kao i nepotrebnosti vlasti, koju suptilno napada, zbog
svojih jasnih anarhistikih stavova.

Likovi
Aleksandar I Ruski car, Jakov Alpati, knez Arakijev, Bagovut, knez Bagration,
Barklej od Tolija, Bartolomej, Osip - Aleksejevi Bazdejev, grof Benigsen, porunik
Berg, Bertije, knez Kiril Bezuhov, Pjer Bezuhov, Biljibin, Bolhovitinov, knez: A.
Bolkonski, Liza Bolkonska, Marija Bolkonska, Napoleon Bonaparta, gospoica Buiren,
Brusije, Vereagin, Sergej - Kuzmi - Vjazmitinov, Vejeroter, Vilarski, general
Vincingerod, Volcogen, Gerasim, Gervajs, major - gen. Grekov, Danilo, general
Davust, Denisov, gospodin Desale, knez Dolgorukov, Dohturov, Dolohov, Dron,
knjeginja: Ana Mihajlovna Drubecka, Boris Drubecki, Dunjaa, erkov, knez ilinski,
ljin, Mihail Ivani, kapetan Jakovljev, Jermolov, general Kampan, Kolenkor, ili
Karagina, Karl od Austrije, Pjotr - Petrovi Konovnicin, knez Kozlovski, Vasilije
Kuragin, Elen Kuragina, Ipolit Kuragin, Anatol Kuragin, Platon Karatajev, Mavra
Kuzminina, general Kutuzov, Langeron, Loriston, Lazarev, Lavruka, general Mek,
Magnicki, Ana Ignjatijevna Malvincev, Mio, Miloradovi, Mitenka, Mitka, Mortimer,
general Muton, Joakim Mirat, knez Nesvicki, Miel Nej, knez Orlov - Denisov, Marija
Ignatijevna Peronski, Katarina Petrovna, Pful, Platov, Rajevski, knez Rostopin, knez
Ilja Rostov, Natalija Rostov, Nataa Rostova, Nikolaj Rostov, Sonja Rostova, Pea
Rostov, Vera Rostova, Speranski, Stolipin, porunik Teljanin, Tihon, Timohin, Tol,
kapetan Tuin, Tutolmin, Ferdinand Austrijski, Marija Fjodorovna, Franc I Austrijski,
Simeon ekmar, Ana Pavlovna erer, mit, apovalov, erbinjin, inin...

Glavni likovi
Grof Pjer Bezuhov je nepriznati sin imunog seoskog kneza za vlade Katarine,
grofa Bezuhova koji ubrzo umire od kapi, i neoekivano ga ostavlja kao jedinog
naslednika njegovog velikog bogatstva. Obrazovan u Francuskoj, Pjer je u sutini
dobroduan, slobodoumni mason, ne retko zbunjen i nemaran, koji je esto
sposoban za odluno delanje i pokazuje veliku snagu volje u tekim trenucima, ali
drutveno neprilagoen zbog svoje otvorene prirode, i teko mu je da se uklopi u
petrogradsko drutvo. ovek jakih emocija, ali se ne trudi da ih kontrolie. Tipian je
predstavnik ruskog plemia. Njegova karijera je potraga za samim sobom.
Oduevljava se Napoleonom i njegovim idejama i oslobaa svoje kmetove. Smatra
se kao jedan od dva Tolstojeva alter ega (drugi je knez Andreja).

Pjer je bio masivan, bojazan mladi, podian snaoarima, u pantalonama otvorene

boje s visokim aboom i u fraku mrke boje. Taj debeli mladi imao je pametan a
ujedno i bojaljiv posmatraki i prirodni pogled kojim se razlikovao od sviju,
prostodunu vatrenost. kad se osmehne, onda odjedanput u trenutku nestane mu
onog ozbiljnog i ak malo sumornog lica, a pojavi se drugo, detinjsko, dobro, ak
malo luckasto lice, koje, rekao bi ovek, moli za oprotaj. nezgrapan, onako debeo,
vii od obinog rasta, irok, s krupnim crvenim rukama, nije umeo da ue u salon a
jo manje da izae iz njega, da kae neto ljubazno. Bio je rasejan i neumesan, ali
izraz dobroudan, jednostavan i skroman. Prva supruga mu je bila erka kneza
Vasilija, Elen Kuragina. Posle njene smrti eni Natau Rostovu, ker groga Rostova.

Knez Andreja Bolkonski - inteligentni, ironini i hrabri borac, Pjerov prijatelj,

suprug je armantne Lize, i tek poinje da pronalazi mir u svom branom ivotu.
Smatrajui petrogradsko stanovnitvo nezanimljivim, odlazi u pomo Kutuzovu pred
nadolazei rat sa Napoleonom. Za njega patnja i smrt nisu tako strani kao mo koja
omoguava ljudima da ih nanesu.

Knez Andreja je sin kneza Nikolaja Andrejevia Bolkonskog. Omalena rasta, vrlo lep,
mlad ovek sa odreenim i hladnim crtama. Sve je na njemu, poevi od umorna,
turobna pogleda pa do laganog, odmerenog koraka, pokazivalo najotriju protivnost
prema njegovoj maloj, veseloj eni. Imao je snagu volje, neobino pamenje,
naitanost, sposobnost da radi i ui. On je sve itao, sve znao, o svemu imao pojma.
Bio je autant Kutuzovljev. Oenio je Lizu Majnen sa kojom ima sina Nikoljenku.

Knez Nikolaj Andrejevi Bolkonski - je roak Ane Pavlovne. ivi na selu. Vrlo je
bogat i veliki je tvrdica. Prozvali su ga "Pruski kralj". Vrlo je pametan ali nastran i
teak.Ima ker Mariju i sina Andriju. iveo je na svom imanju u Golim Brdima. Za
njega postoje dve vrline: radljivost i pamet. Zanimao se vaspitavanjem svoje keri,
pisao memoare, radio u vrtu. Bio je neprekidno zauzet. Bio je otar i uvek traio
tanost, pa je ulivao strah i potovanje. On je omalen starac, s majunim, suvim
ruicama i prosedim, nadnesenim obrvama, koje su ponekad, kad se namrgodi,
zaklanjale sjaj, njegovih pametnih i potpuno mladih sjajnih oiju. Po pokretima male
noge, obuvene u tatarsku, srebrom izvezenu cipelicu i po vrstom pritisku ilave,
suvonjave ruke, videlo se da knez jo ima upornu i vrlo izdrljivu snagu. Knez se
odevao starinski, nosio kaftan i pudrovao kosu. Njegova snaha liza Majnen
Bolkonska, njegov zet je Nikolaj Rostov a Nikoljenka je njegov unuk.

Nikolaj Nikoljenka Bolkonski - Nikoljenka je sin knjeginje Lize i kneza Andreje

Bolkonskog. iparac, od petnaest godina, suvonjav, sa kudravom plavom kosom i
divnim oima, slabunjav, pametan, radovao se zato to ika Pjer, bio predmet
njegovog ushiavanja i strasne ljubavi. Hteo je da bude uen, pametan i dobar. Otac,
koga deko nije zapamtio, predstavljao mu se u pameti kao boanstvo koje se ne
moe zamisliti i o kome je on pomiljao samo sa trepetom u srcu i sa suzama tuge i
ushienja.

Knjeginja Marija Bolkonska - sestra kneza Andreje, duboko je religiozna mlada

ena, bez senzualnosti, runa, ali sa lepim oima. Tokom ratnih zbivanja u pomo joj
doe knez Nikolaj Rostov. Zaljubljuju se, ali ih splet okolnosti spreava da ljubav
realizuju brakom. Najzad, u jesen 1814. sklope brak u kojem su imali etvoro dece.

Knjeginja Marija je ker Nikolaja Andrejevia Bolkonskog. Ona je bila isto onoliko
neuredna koliko je njen otac uredan. Bila je tuna i uplaena, od ega, od ega je
njeno runo i boleljivo lice dolo jo runije. Pogled u brata je bio topao i blag, pun
ljubavi, pogled njenih divnih, u tom trenutku krupnih, sjajnih oiju, punih suza. U
oima su bili ljubav i tuga. Ipak je, i pored svega bila mila i draga. Posle oeve smrti
udala se za Nikolaja Rostova i ivela na imanju u Golim Brdima.

Liza Majnen Bolkonska - Liza je snaha starog kneza Bolkonskog, a supruga

njegovog sina kneza Andreje Bolkonskog. Mlada kneginja je dola u salon kod Ane
Pavlovne na prijem s radom u plianoj torbici. Njen nedostatak - kratkoa usne i
poluotvorena usta - bee, kao to to uvek biva kod jako privlanih ena, njena
osobita lepota. Lepukasta, puna zdravlja i ivahnosti. Ima vedar osmejak i blistave
bele zube. Ljuljajui se, mala knjeginja sitnim brzim koracima obie sto i sede na
divan kod srebrnog samovara. Imala je divnu pepeljastu haljinu, ukraenu ipkama,
opasanu irokom trakom ispod grudi. Lepukasta, rumena, i za svoju mladost
previe puna. Briljivo udeena, a na licu joj se ogledala veselost. Umrla je na
poroaju, kada je rodila sina Nikoljenku.
Knez Nikolaj Rostov, Verin i Pein brat, na poetku romana on studira sa eljom da
slui svojoj zemlji kao husar u borbi protiv Napoleona. Mata o slavi na bojnom
polju. Ti snovi su podriveni nakon ranjavanja. Poten je jer odbija da koristi uticaj
porodice za napredovanje u vojsci. Na kraju se eni bogatom naslednicom Marijom
Bolkonskom, kerkom kneza nikolaja Andrejevia Bolkonskog.

Nikolaj je stariji sin grofa Ilje Andrejia Rostova. Mladi je omanjeg rasta, grgurave
kose, i otvorena izraza. Na gornjoj usni ve su mu poele izbijati crne malje, a celo
lice pokazivalo plahost i uzbuenost.

Petrua Rostov - Pea - velik trinastogodinji, lep, veseo i duhovit deak. Veoma
hrabar. On je mlai sin grofa Ilje Andrejia Rostova. Kao 16-godinji oficir, junaki
gine 1812. godine.

Grofica Nataa Rostova - mlaa ki grofa Ilje Andrejia Rostova. Iako je

upoznajemo kao romantiku devojicu, sa vremenom se njena linost razvija, i
nakon proivljenih patnji, nalazi sreu sa Pjerom. Za Tolstoja ona je idealna ena,
atraktivna i bajna kao dete; njena izraajnost i spontanost su prirodni; oseajna je i
duom reaguje na muziku i ples.

Grofica Vera Rostova - je starija ki grofa Ilje Andrejia Rostova. Bila je lepa, nije
bila glupa, uila je izvanredno, bila je dobro vaspitana, glas joj je bio prijatan,
govorila je pravino i umesno. Udala se za porunika Berea.

Sonja Rostova - 'sterilni cvet', kako je nazvana u knjizi, siroe i neaka grofice
Rostove. Ona i roak Nikolaj su zaljubljeni, uprkos tome to to grofica ne odobrava,
ak su se i verili. Kad se Nikolaj zaljubi u Mariju Bolkonsku, duboko je povreena.
Ne pristaje da se uda za Nikolajevog druga Dolohova, iako i grofica podstie tu vezu.

Sonja je petnaestogodinja neaka Rostovih, koja je ivela kod njih. Ona je bila
tanka, minijaturna crka blaga pogleda, osenenog dvema trepavicama, guste crne
platenice, koja joj se dvaput obavijala oko glave, sa ukastom bojom koe na licu a
osobito na golim suvonjavim ali gracioznim vrstim rukama i na vratu. Svojim lakim
pokretima i nenou i gipkou svojih majunjih udova i malo lukavim i uzdranim
ponaanjem, ona je podseala na lepo, ali jo nedoraslo mae.

Napoleon Bonaparta - Posle briljantne pobede kod Austerlica, krenuo je u pohod

na Rusiju. U junu 1812. Francuzi (800.000 vojnika) su uli na rusku teritoriju, no
Rusi su se povlaili palei sela. Naili su na ruse koji nisu hteli pregovarati.
Mnogobrojna francuska vojska esto je bila bez hrane, poele su se iriti bolesti, a
esto su stradali i konji. Do prve, i jedne od najkrvavijih bitaka toga doba, dolo je
kod (Borodina). Napoleon je do te bitke ve izgubio polovinu svoje vojske. Rusi su se
odluili povui i francuska je vojska ula u (Moskvu). Ali, ruski su vojnici zapalili grad
i Napoleon se morao povui. Nakon povlaenja iz Moskve glad, ruska zima i
povremeni gerilski napadi ruske vojske unitili su francusku vojsku od koje je ostalo
samo 5000 ljudi.

General Kutuzov - skromni general, ija umerenost i skromnost na kraju spaavaju

Rusiju. Posle najvee bitke u istoriji kod Borodina, koja se zavrila neodluno, u kojoj
je pola ruske i etvrtina francuske vojske izginulo ili ranjeno, Kutuzov se vratio na
strategiju o povlaenju kao nainu da se spasi ruska vojska. Cena je bila gubljenje
Moskve. Meutim, posle toga, Napoleon je bio prisiljen na povlaenje, a ruska vojska
ga je sve vreme progonila, pa su samo mali delovi njegove vojske napustili Rusiju.

Car Aleksandar Pavlovi - ruski car, potpisnik mirovne povelje sa Napoleonom

1807.

Ana Pavlovna erer - dvorska dama i poverljiva linost carice Marije Feodorovne. I
pored svojih etrdeset godina bila prepuna ivota i vatrenosti. Biti entuzijast, to joj
bee gotovo kao drutveni poloaj, a ponekad, kad za to nije ak ni imala volje, ona
se pravila entuzijast da ne bi prevarila oekivanja ljudi koji je poznaju. Uzdran
osmeh koji je neprestano titrao na njenom licu, je pokazivao, kao kod razmaene
dece, da je ona stalno svesna svog simpatinog nedostatka. kada pomene caricu na
licu joj se ukae izraz duboke i iskrene odanosti i potovanja, pomean sa setom, to
joj se uvek deavalo kada je razgovoru pominjala svoju visoku zatitnicu.

Knez Vasilije Kuragin - doao je kod Ane Pavlovne u julu 1805. godine u vezenom
mundiru kakve su nosili dvorani, u arapama, plitkim cipelama, sa ordenjem, sa
vedrim izrazom svog plosnatog lica. Govorio je blagim francuskim jezikom, sa
odlikama oveka koji je ostario na dvoru, namirisane i sjajne ele (glave). Kroz
njegovu uljudnost i boleivost je provejavala ravnodunost, pa ak i podsmeh.
Govorio je uvek lepo kao to glumac govori ulogu iz starog komada. Odlikovao se
gracioznim pokretima. Dok je boravio u Moskvi kod grofa Bezuhova, bee tih dana
omraveo i ubledeo. Ima dve keri Elen i ili, kao i dva sina, Anatola i Ipolita. Za njih
kae, u razgovoru S Anom Pavlovnom, da su oni okovi njegovog ivota.

ili Kuragina - Ker kneza Vasilija imala je 27 godina. Bila je sasvim runa, ali je
mislila da je mnogo privlanija i lepa. Posle smrti svoje brae postala je veoma
bogata. Izgledala je kao razoarana u svemu, melanholino raspoloena. Prosi je
Boris Drubecki, za kog se udaje.

Jelena Kuragina Vasiljevna - Elen je ki kneza Vasilija. Savreno lepa ena sa

nepromenljivim osmehom. utala je lako svojom belom balskom haljinom, koja
bee iskiena brljanom i mahovinom i blistajui belinom ramena, sijanjem kose i
brilijanata. Kod nje bee sve obasjano radosnim, zadovoljnim, mladalakim, veitim
osmehom i neobinom antikom lepotom tela. Gledala je blistavim crnim oima.
Udala se za grofa Pjera Bezuhova i postala grofica Elen Bezuhova.

Anatol Kuragin - Sin kneza Vasilija. Anatol je, smeei se, upro svoje lepe, krupne,
crne oi, nepomino i rasejano u jedan ugao stola. On je sav svoj ivot gledao kao
neprekidno zabavljanje. Obrijan, namirisan, sa uroenim dobroudno - pobednikim
izrazom, drao je visoko glavu. Veoma lep mladi, rumen, crnih obrva. Voleo je
veselje, ene i alkohol.

Ipolit Kuragin - sin kneza Vasilija. Ljupki Ipolit pored neobine slinosti sa sestrom
bio je zaudo ruan. Lice zamraeno idiotizmom, uvek pokazuje samouverenu
zlovolju, a telo mravo i slabo. Njegove oi, nos, i usta - sve se to zbiralo gotovo u
jednu neodreenu i kiselu grimasu a ruke i noge bile su mu uvek, u neprirodnom
poloaju.

Ana Mihailovna Drubecka - kneginja Drubecka, postarija dama. Isplakana suva

lica, malo tua za ovo sjajno drutvo (u salonu Ane Pavlovne). Iz jedne od najboljih
porodica u Rusiji, ali bee siromana, odavno napustila gospodski svet. Dola je da
izradi svom jedincu Borisu premetaj u gardu. Uplaie je rei kneza Vasilija na
njenom, nekad lepom licu pojavi se gnev. Njeno iznureno lice posle razgovora sa
knezom Vasilijem, opet dobi onaj isti hladni pretvoran izraz.

Boris Drubecki - sin Ane Mihailovne. Boris je oficir. Bee visok plav mladi, sa
pravilnim finim crtama na mirnom i lepom licu. enio je ili Kuraginu, ker kneza
Vasilija.

Grof Kiril Vladimirovi Bezuhov - stari grof Bezuhov imao je sedu kosu koja je
podseala na grivu lavovsku, iznad irokog ela i sa jagodicama, krupne bore na
lepom crveno - utom licu, debele krupne ruke, lepa poudna usta i velianstven
hladan pogled. Visoke debele, gole prsi i gojazna ramena. Njegov sin je Pjer
Bezuhov.

Grof Ilja Andreji Rostov - stari grof Rostov. Vesela lica, sa aljivom uljudnou.
Kad se ispravi, lice mu obasja mladalaki lukav osmeh, savija ruke, trese njima po
taktu muzike, uvija ramenima, krei noge, trupkajui lagano i svojim osmehom koji
mu je sve vie zahvatao okruglo lice. Grof je sve vie razigravao i osvajao gledaoce
vetim izvijanjem i lakim skokovima svojih gipkih nogu. U pauzi je grof teko disao,
mahao i vikao muziarima da sviraju bre. Njegova supruga je stara grofica Natalija,
dve keri Naraa i Vera, dva sina Nikolaj i Petrua - Pea kao i neaka Sonja.
Sredovean ovek, stasit, lep u mundiru pomorskog oficira u ostavci, sa ljubaznim
osmehom.

Ajfons Karli Bere - porunik Bere je gardijski oficir u semjonovskom puku. On je

jedan, rumen, besprekorno umiven, zakopan i oeljan, drao je ilibar u sredini
usta i rumenim usnama vukao lagano dim i putao ga u koliinama iz lepih usta.
Uvek je govorio vrlo tano, mirno i uljudno. Bio je ispravan, hrabar oficir, moralni
mladi koga eka sjajna karijera i koji ima ak siguran poloaj u drutvu. Supruga
mu je Vera Rostova, ki grofa Ilje Andrejia Rostova.

Marija Dmitrijevna Ahrosimova - dama uvena po pravilnosti njena suenja i po

otvorenoj jednostavnosti u ponaanju. Svi su je potovali i bojali je se a kriom se
podsmevali njenoj grubosti. Govorila je uvek Ruski. Zasta na vratima, i sa visine
svog gojaznog tela, drei visoko svoju 50-to godinju glavu sa sedim kovrdicama,
premeri pogledom goste, i popravi lagano iroke rukave svoje haljine. Stasita dama
je plesala sa grofom Rostovim. Bee rastom vea od njega. Njeno ogromno telo
stajalo je pravo sa sputenim debelim rukama nanie. Samo je igralo njeno ozbiljno
ali lepo lice.

Pelagija Danilovna Meljukova - iroka, energine ena, sa naoarima i u

raskopanom kaputu. Gojazna, tresla se od neodoljivog dobroudnog starakog
smeha, zaklanjala se maramom.

Petar Nikolajevi inin - grofiin brat od strica, stari neenja, opak jezik. Civil,
smeurana, pakosna, obrijana, suvonjava lica, ovek koji je ve blizu starosti, iako
odeven kao najpomodniji mladi, on je sedeo na otomanu s prekrtenim nogama,
kao domai ovek, i zaglabavi sa strane ilibar duboko u usta, vukao dim na
mahove i mirkao.

Matrjona Matvejevna - lepa suvonjava i bleda ciganka, sjajnih crnih oiju i crne
kudrave kose to se preliva u plavo, ogrnuta crvenim alom.
Danilo - glavni psar i dreser kod Rostovih. Oian na ukrajinski nain okruglo, sed,
namrten lovac, sa savijenim korbaem u ruci i sa onim izrazom samostalnosti i
prezira prema svemu na svetu, koji imaju samo lovci. Na glavi je imao erkesku
kapu.

Mihailo Nikanorovi - ika - lep starac sa velikim sedim brkovima, veseo, nabrane
obrve i srean zadovoljan osmeh.

Vikont - bee umiljat mladi, blagih crta i manira, ovek koji je smatrao sebe kao
neku znamenitost, lepo vaspitan. Na njemu bee zagasito zelen frak, pantalone boje
"noga uplaene nimfe", arape i plitke cipele. Vrlo je slatko priao.

Metivje - francuski doktor, ovek ogromnog rasta, lep, ljubazan kao francuz i
neobino vet lekar.

Nastasija Ivanovna - lakrdija, starac sede brade, u enskom kaputu i visokoj

spavaoj kapi.

Balaga - uven koija na trojkama koji usluuje Anatola i Dolonova. Voleo je

mahnitu vonju, da izvrne koijaa i da pregazi peaka, pa u sav trk da proleti
moskovskim ulicama. Bio je ri muik crvenog lica i crvenog debelog vrata,
zdepastog zatupastog nosa, malih sjajnih oiju i sa malom bradicom. Ima oko 27
godina.

Fjodor Ivanovi Dolonov - Oficir u semljonovskom puku, uveni kockar i ubica.

ovek srednjeg rasta, grgurave kose i svetlih plavih oiju. Imao je 25 godina. Bio je
siromaan ovek, bez ikakvih veza. Imao je postojan, drzak i pametan pogled.

Bagration - ruski general i knez, iz gruzijske kneevske porodice (1765 - 1812)

uesnik ratova protiv Turske, vedske i Francuske, smrtno ranjen u Borodinskoj bici.
Hvadno mrko lice sa poluzatvorenim, mutnim, kao neispavanim oima. Izgovarao je
rei svojim istonjakim naglaskom, lagano. Njegove okrugle, postojane orlovske oi
gledaju oduevljeno i malo prezrivo. U njegovim pokretima je sporost i odmerenost.
Na licu se vidi pribrana i radosna odlunost.

Arakejev A. A - ruski dravnik (1769 1834) od 1808. godine ministar vojske, a od

1810. godine predsednik vojnog odeljenja dravnog saveta. Grof, vojni ministar,
poverljiva linost imperatora. ovek etrdesetih godina, dugog struka, duguljaste,
kratko podiane glave i debelih bora, nabranih obrva nad kestenjastozelenim tupim
oima i obeenog crvenog nosa.

Mnogi likovi u romanu Rat i mir bili su inspirisani ljudima iz Tolstojevog ivota.
Nikolaj Rostov i Marija Bolkonska su bazirani na Tolstojevim roditeljima, dok je
Nataa oblikovana prema njegovoj sestri. Pjer i knez Andreja podseaju u mnogome
na Tolstoja samog, i mnogi ih smatraju njegovim alter egoima. (U to vreme bilo je
krajnje inovativno imati i jednog, a kamoli dva alter ega u romanu, koji su uz to
sukobljeni po pitanju stavova, ali se dopunjuju.) Postoji i veliki broj manjih likova,
koji se bukvalno pojavljuju samo u jednom poglavlju. Ali neki zaista nisu tako
minorni, poput Platona Karatejeva, koji ima krucijalnu ulogu u sazrevanju Pjera
Bezuhova.

Negativci - U ovu kategoriju ja bih svrstao kompletnu porodicu Kuragin: oca. sina i
ker, i, naravno, nitkova kakav je Dolohov. Znam da je Tolstoj veto, s osobitom
namerom, birao imena likova s posebnim akcentom na opte znaenje rei. Meni
ponaanje porodice Kuragin najbolje ilustruje srpska reenica: Porodica kurvara. Sin
Anatol i kerka Elena to doslovce potvruju. Otac u mladosti, takoe, a u starosti
"kurvaluk" se ogleda u injenici da on po svaku cenu sinu i keri eli da obezbedi
ugodan ivot branim vezama sa bogatim. Nesnoljivu muninu u mom eludcu
stvaraju posebno scene u kojim sudeluje Dolohov kao olienje zla, bezobzirnosti i
neljudskosti. Onda i nije udo to se drue Anatol i Dolohov.
________________________________

1828. - Roen je Lav Nikolajevi Tolstoj, romansijer, pripoveda,

autor brojnih religioznih, filozofskih, etikih i estetikih studija, velikan ruske i

evropske realistike knjievnosti, umetnik kog Gorki i ehov vide kao gorostasa,
titana koji zemljom tumara sa antikom velianstvenou, jedan od onih retkih
knjievnih genija ija se dela itaju u vie navrata i svaki put sa novim otkriem i
saznanjima. Po poreklu plemi, u svom delu neretko je bio okrenut narodu i tekim
uslovima carskog samodravlja i grube eksploatacije u kojima je narod tada iveo.
Uestvovao je u Krimskom ratu kao mlad oficir, a zatim je podneo ostavku i povukao
se na imanje Jasnu Poljanu, gde je iveo sve do svoje 82. godine, kada je napustio
porodicu i kuu i umro na eleznikoj stanici Astapovo, odbivi da se pomiri sa
Pravoslavnom crkvom koja ga je prethodno ekskomunicirala.

U obimnom i raznovrsnom stvaralatvu Lava Tolstoja mogu se, uslovno reeno, uoiti
tri faze: "pripovedaka", koja traje do ezdesetih godina 19. veka i u kojoj, osim
pripovedaka, pisac zapoinje i pisanje Rata i mira, "romansijerska", u sedamdesetim
godinama 19. veka, u kojoj je okonan rad na romanu Rat i mir i napisana Ana
Karenjina - esej, i "propovednika", pozna faza, u osamdesetim godinama 19. veka
i poetkom devedesetih, obeleena prevashodno pievim duhovnim radom, ali i
izuzetnim knjievnim ostvarenjima Hadi Murat,Vaskresenje, Smrt Ivana
Iljia, Krojcerova sonata, avo, Otac Sergije, Posle bala, drame ivi
le,Carstvo mraka...). Za Tolstojevo delo u celini karakteristina je sloenost
tematike i znaenja (stoga se u njegovim romanima osnovna pria ne moe
parafrazirati, jer oni nemaju samo jedan, povrinski sloj, niti jedinstvenu fabulu), kao
i prisustvo brojnih paralelizama i kontrasta na razliitim nivoima (na nivou likova,
tematskih aspekata...).

Sloenost strukture Tolstojevih romana oliena je u lajtmotivskom ponavljanju

realistikih pojedinosti, koje ve u ranim pripovetkama dobijaju tematski znaaj,
postajui vezivno tkivo kompozicije, slika i vraanju na njih u novom kontekstu i sa
drugaijim znaenjem. Umetniko jedinstvo svojih dela Tolstoj, dakle, ne gradi
putem jedinstva radnje, tj. zapleta, ve putem paralelizama, kontrasta i tematski
povezanih detalja. Tako Tolstoj i na delu, ini se, pokazuje jednu od kljunih ideja
svoje poetike - da je sutina umetnosti u "beskrajnom lavirintu spojeva". Kao pisac,
posedovao je ogromnu originalnu stvaralaku snagu, a odlikuju ga izvandredna
jednostavnost izraza i jasnoa raelistikog kazivanja. Izvrio je veliki uticaj na rusku i
svetsku knjievost uopte. Dela: romani Rat i mir, Ana Karenjina, Vaskrsenje;
pripovetke Otac Sergije, Kozaci, Sevastopoljske prie; drame ivi le, Carstvo
mraka...

Delo: Rat i mir

Autor: Lav Nikolajevi Tolstoj
Recenzija dela Rat i mir

Knjiga I
Radnja romana Rat i mir se deava u Sankt Peterburgu 1805. godine, ba kada je
Napoleonovo osvajanje zapadne Evrope usadilo strah Rusiji. Na zabavi Ane Pavlovne
upoznajemo veinu porodica koje su kljune za nastavak radnje romana. Susreemo se sa
Pjerom Bezuhovim, vanbranim sinom bogatog plemia i Andrejem Bolkonskim,
ambicioznim sinom penzionisanog vojnog komandanta. Andrej i Pjer razgovaraju o
budunosti i tenjama koje imaju. Pominju sudbonosnog oveka koji e uskoro napasti
Rusiju. Grof Bezuhov umire, ostavljajui pritom Pjeru pozamano bogatstvo i titulu, zbog
ega postaje najpoeljniji neenja u Sankt Peterburgu.
Knjiga II
Nikolaj Rostov i Princ Andrej uestvuju u bici kod engraberna. Mladii postaju svesni
nemoi pojedinca da utie na situaciju tolikog opsega. Nikolaj prihvata injenicu da je samo
pijun, a Andrej odluuje da se bori u prvim redovima.
Knjiga III
Pjer eni Elen a Anatolovo udvaranje Mariji ima neuspean ishod. elei da se istakne kao
heroj, Andrej odlazi do ratnog vea uoi Austerlike bitke. Meutim, biva smrtno ranjen.
Poredei Napoleona sa bezgraninim nebom, Andrej shvata koliko je Napoleon beznaajan i
siuan.
 Ilustracija Rat i mir Leonid Pasternak
Knjiga IV
Nikolaj zajedno sa Denisovim dolazi kui. Pjer ranjava Dolohova u duelu zbog Elenine
navodne preljube. Liza Bolkonska umire na poroaju, ostavljajui Andreja da ivi sa
nesnosnom krivicom. Dolohov se zaljubljuje u Sonju, a Nikolaju se sveti tako to ga
pobeuje u kartama. Re napetost moda najbolje opisuje ovaj segment knjige s obzirom
da se neprestano prepliu ljubav i mrnja, ivot i smrt.
Knjiga V
Pjer i Nikolaj razgovaraju o smislu ivota i smrti, to Andreju daje neku novu nadu. U
meuvremenu Nikolaj se vraa svom puku dok Denisov mora da se suoi sa sudom zbog
krae hrane. Nikolaj trai od cara da oprosti Denisovom, i usput biva svedok susreta izmeu
Napoleona i Aleksandra, susreta starog i novog poretka vladavine. Kako mu je molba
odbijena, Nikolaj se miri sa injenicom da je vladareva odluka najuzvienija.
Knjiga VI
Andrej se zaljubljuje u Natau, dok Pjer postaje razoaran masonima. Finansijske potekoe
Rostova su sve vee. Andrej odlazi u vajcarsku.
Knjiga VII
Lov na vukove, sankanje, Boi i porodina harmonija utiu na Rostove da se gotovo
podmlade. Nataa postaje nestrpljiva tokom Andrejevog odsustva. Porodica je pred
bankrotom, i moe se nasluditi da teka vremena tek dolaze.
Knjiga VIII
Nataa sree Anatola koji je umalo nije kidnapovao. Tokom nervnog sloma koji je doivela,
Pjer se pojavljuje i tei je. Nasluuje se njihova ljubav.
Knjiga IX
Andrej okree lea prolosti i u potpunosti se posveuje vojnicima iz svog puka, koji ga
oboavaju. Nikolaj uspeva da se suzdri da ne ubije jednog Francuza, i biva odlikovan za
hrabrost. Nataa se postepeno oporavlja, podstaknuta religijom. Petja se pridruuje vojsci
voen mladalakim patriotizmom. Rusi otro uzvraaju udarac, dok Pjer smatra da je na
njegovim pleima finalni udar.
Knjiga X
Francuzi koji su prodrli u Rusiju, hrabro koraaju ka svom okonanju. Stari princ umire a
Marija se seli u Moskvu, meutim rat vreba. Uprkos narodnom previranju, Peterburg ostaje
nepromenjen. Marija i Nikolaj se sastaju, dok Pjer odlazi u posetu Andreju uoi bitke kod
Borodina. Duel smrti se zavrava moralnom pobedom Rusije, to predstavlja glavnu
prekretnicu ka pobedi.
Knjiga XI
Tolstoj pripoveda o naputanju i paljenju Moskve to predstavlja veliki korak u spasavanju
Rusije. Rostovi naputaju Moskvu zajedno sa ranjenim princom Andrejem. Andrej se ponovo
sastaje sa Nataom koja pokuava da ga izlei. Na korak od smrti, postaje svestan
uzvienosti ljubavi. Istina proizilazi iz bliskog susreta ivota sa smru. Pjer kuje plan da ubije
Napoleona, ali mu dogaaji koji slede ukazuju na nemogunost ispunjenja te namere.
Knjiga XII
Nikolaj i Marija se susreu u provinciji, i Marija putuje kako bi videla svog brata koji
naposletku umire.
Pjer umalo umire kada ga Francuzi optuuju za podmetanje poara. Tokom svog boravka u
zatvoru upoznaje Karateva uz iju pomo doivljava vrstu osveenja. Katarev simbolizuje
jedinstvo ljubavi i mrnje, ivota i smrti.
Knjiga XIII
Ratu se blii kraj dok se Francuzi sve bre povlae. Pjer osea izuzetnu slobodu u zatvoru.
Knjiga XIV
Tokom ovog perioda rata Petja umire. Iznenadni napad koji predvode Denisov i Dolohov
dovodi do Pjerovog osloboenja iz zatvora. U retrospektivi saznajemo kako je Katarev
preminuo, kao i patnje koje je Pjer preiveo tokom mara smrti. Smrt i trule su neizbeni
sastavni delovi ivota i razvoja.
Knjiga XV
Marija se posveuje svojim kunim obavezama, dok se Nataa trudi da utei oaloenu
majku. Kako se rat zavrio, Rusija postaje jedna od vodeih svetskih sila. Nataa i Pjer se
ponovo sastaju.
Prvi epilog
Tolstoj detaljno pripoveda o srenom zavretku prikazujui nam blagodeti porodinog
ivota Nikolaja i Marije Rostovih i Natae i Pjera Bezuhovih. Krug ivota ponovo otpoinje
kada Nikolinka, Andrejev sin, odrasta i pokazuje elju da bude poput Pjera i svog oca.
Drugi epilog
Predstavlja filozofsko objanjenje gde Tolstoj objanjava kako je slobodna volja puka teorija
kojom se istoriari slue kako bi objasnili ponaanje nacija i ljudi. Uzroke je nemogue
pronai kada tumaimo obrasce istorijskih dogaaja, i koncept slobodne volje nas samim
tim spreava da u potpunosti razumemo prirodu istorije. Paradoks je, meutim, neizbean:
Moramo da istrajemo u verovanju da slobodna volja postoji kako bismo mogli da nastavimo
da ivimo normalno, s obzirom da nae nade i verovanja zavise od slobodne volje, dok
smo istovremeno rtve nebrojenih ogranienja koje nam govore da zapravno nismo nimalo
slobodni.
Likovi iz dela Rat i mir

Porodica Bolkonski
Princ Nikolaj Andrejevi Bolkonski potomak asne porodice, a sada starac koji tei
zastarelim vrednostima feudalnog drutva
Princ Andrej Bolkonski njegov sin i naslednik. Sebian mladi koji tei da oseaj
izolovanosti nadomesti oseajem jedinstva sa svetom. Njegov poduhvat otkriva nihilistike
ideje
Princeza Marija Bolkonska ena koja istraje u ivotu samo zahvaljujui strogoj
pobonosti
Gospoica Buiren Marijina drubenica francuskinja, neozbiljna i koristoljubiva
Nikoluka, kasnije Nikolinka sin princa Andreja
Princeza Liza Bolkonska Andrejeva supruga, brbljiva devojka koja kao da nikada nije ni
odrasla. Umire na poroaju
Porodica Bezuhov
Grof Kiril Vladimirovi Bezuhov starac koji je nekada bio plemi na dvoru. Umire na
samom poetku romana nakon to priznaje svog vanbranog sina kojem ostavlja svoje
neizmerno blago
Pjer Bezuhov glavni lik u romanu iji duhovni razvoj najbolje oslikava Tolstojevu filozofiju

Porodica Rostov
Grof Ilija Rostov blagonaklon i velikoduan porodini ovek ije tenje da ispuni sve elje
svojoj porodici ga dovode do finansijske propasti
Grofica Natalija Rostova njegova supruga, tipina ruska plemkinja ija je jedina briga
njena porodica
Nataa Rostova glavna junakinja romana, arobna devojka koju Tolstoj predstavlja kao
olienje ljubavi, prirode i enstvenosti
Nikolaj Rostov najstariji sin, oficir koji se kasnije eni Marijom Bolkonskom. Nematovit
mladi koji ivi u ubeenju da je najvea vrlina pojedinca izvrenje dunosti
Vera Rostova najstarije dete, udaje se za Alfonsa Berga, koristoljubivog
mladia nemakog porekla
Petja Rostov najmlae dete iji je duh veoma slian Natainom. Prerano umire pred sam
kraj rata
Sonja siromana roaka Rostovih koju porodica odgaja zajedno sa svojom decom.
Posveuje itav svoj ivot ljubavi prema Nikolaju, meutim nikada se ne udaje za njega
Boris Drubecki sin prijatelja porodice Rostov. Postaje uticajan u sudskim krugovima i
pokuava da izgradi karijeru u vojsci

Porodica Kuragin
Princ Vasilije dvoranin koji je posvetio ivot politikim i drutvenim poduhvatima kako bi
zadrao svoj presti
Ipolit Kuragin njegov priprosti sin koji je nameravao da iskompromituje Andrejevu
suprugu, Lizu
Anatol Kuragin zakleti hedonista ija lepota privlai i princezu Mariju, koju je nameravao
da oeni zbog njenog bogatsva i Natau
Elen Kuragin prelepa ena koja se udaje za Pjera i postaje grofica Bezuhova

Bitnije istorijske linosti

Napoleon slui Tolstoju kao primer monog oveka koji je toliko zaslepljen sopstvenom
mistinou da ne vidi da je zapravo samo beznaajan pijun
Kutuzov komandant ruske vojske kojeg Tolstoj idealizuje opisujui ga kao najveeg
Rusa. Njegova intuicija i skromno miljenje koje ima o sebi doprinose pobedi Rusije
Aleksandar I ruski car boanske moi. Tolstoj mu daje karakteristike plemenitog pijuna
Speranski dravni sekretar. Tolstoj o njemu govori veoma ironino. Speranski veruje da
njegovi motivi vode osloboenju i prosveenju vlade, dok istovremeno poniava druge
Vincingerod, Pul, Viroter i ostali pruski generali Tolstoj ih ismeva zbog njihovog
naunog pogleda na rat
Princ Bagration heroj od Austerlica. Tolstoj prikazuje da je general zapravo bio pasivni
voa.

Drugi likovi
Platon Karatev ovek kojeg Pjer upoznaje u zatvoru i koji postaje inspiracija Bezuhovog
preobraaja
Vaska Denisov kapetan Nikolajevog puka, zaljubljuje se u Natau koja ga na kraju odbija.
On je Nikolajev mentor tokom bitke.
Dolohov siromani kockar, ozloglaeni siledija. Njegova okrutnost i hrabrost se istiu
tokom nekoliko dogaaja u romanu
Ana Pavlovna uvaena gospoa koja se neprestano trudi da odri svoj presti u visokim
krugovima

Read more http://srednjeskole.edukacija.rs/lektira/rat-i-mir-lav-tolstoj