Dr Mladenka Ivankovi

Prvi svetski rat i Jueranji svet

Jueranji svet je autobiografija pisca Stefana Cvjga. Roman je pogodan izvor za vienje
seanja i uspomena savremenika o dogaanjima o vremenu pre, za vreme i posle Velikog
rata.

U ovom tekstu u se zadrati na seanjima pisca o vremenu pre i za vreme Velikog rata.

Stefan Cvajg je roen, kako je sam napisao, u Beu, 28. novembra 1881. godine. Roen je u
botatoj porodici austrijskih Jevreja, kao drugi sin uspenog industrijalca. Majka mu je
poticala iz jevrejske bankarske porodice. Njegovi roditelji nisu praktikovali veru. Religija
nije igrala vanu ulogu u njegovom obrazovanju. "Otac i majka bili su Jevreji samo
sluajnou roenja", rekao je sam u jednom intervjuu. U koli je poeo pisati pesme i
lanke koji su se objavljivali u novinama. Posle zavrene gimnazije studirao je na bekom
univerzitetu germanistiku i romanistiku. Doktorirao je filozofiju sa 23 godine, sa radom o
filozofiji Hipolita Tena. Napisao uspene pesme i dobio nagradu za poeziju, jednu od tada
najviih nagrada u Austriji, objavio je knjigu stihova i pisao prie. Preveo Verlenove
najbolje pesme. Nakon poezije pisao je drame kaja su pozorita rado postavljala na scenu.
Pisao je novele i romane, koji e zapravo dominirati njegovim knjievnim opusom.

Cvajg nikad nije odricao pripadnost jevrejskoj zajednici. Bio je blizak sa Teodorom
Herclom, osnivaem cionizma, koga je upoznao jo kada je Hercl bio knjievni urednik u
vodeem bekom listu "Nove slobodne novine" gde je objavio neke od Cvajgovih ranih
radova. Cvajg je verovao u internacionalizam i u evropeizam, pa mu Herclov jevrejski
nacionalizam nije mogao biti naroito privlaan. On to sam potvruje u svojoj autobiografiji
pod naslovom "Jueranji svet.

Jueranji svet je svakako jedno od najbogatijih i najkteristinijih memoarskih dela. On je

ivopisna slika jedne epohe, koja se protee od kraja prolog veka do poetka Drugog
svetskog rata. Zahvaljujui autorovom izuzetnom spisateljskom talentu, njegovoj
renesansnoj intelektualnoj i duhovnoj irini, kao i impozantnom broju poznanstava i
prijateljstava sa linostima javnog ivota i knjievnosti raznih nacija koji su obeleili jednu
epohu, u potpunosti zasluuju naslov koji nose. Cvajgovi memoari zaista predstavljaju i
memoare jednog prohujalog vremena. Predstavljaju svet Austro-ugarske, svet sigurnosti,
svet moralnih obaveza, koji bi, da je nekim sluajem sauvan, doneo mirno reenje svih
konflikata.
U predgovoru knjige Jueranji svet Cvajg pie: Roen sam 1881. u velikom i
monom carstvu, u monarhiji Habsburga. Ali, nemojte je traiti na kartama; nestala je bez
traga. Odrastao sam u Beu, dve hiljade godina staroj multinacionalnoj metropoli i morao
sam ga ostaviti poput kriminalca prije nego je degradiran na nemaki provincijalni gradi.
Moj knjievni rad je, na jeziku na kojem sam pisao, pretovoren u pepeo u istoj zemlji u
kojoj su moje knjige imale milione itaoca. I tako sada ne pripadam nigde, i svugde sam
stranac, i u najboljem sluaju gost. Europa, domovina koju bi moje srce odabralo kao moju,
izgubljena jer se raspala samoubilaki i po drugi puta u ratu u kojem je brat iao protiv
brata. Protiv moje volje svedoio sam najgorem porazu razuma i najveoj pobedi brutalnosti
u dugovekovnim hronikama. Nikada ovo ne beleim sa ponosom ve posramljen
nijedna generacija nije iskusila toliki moralni pad sa tolike visine duha, kao naa. U jednom
malom intervalu vremena kada je moja brada tek poela nicati i sada, kada je poela sedeti,
u toj jednoj polovini stolea odigralo se vie preobraaja i promena nego inae za deset
ljudskih generacija, skoro i previe. Toliko je razliito moje danas i svakoga mojeg jue,
moji usponi i padovi toliko su drugaiji da ponekad oseam kao da sam iveo ne jednu, ve
vie egzistencija, koje su meusobno potpuno razliite.

Detinjstvo i mladost Stefana Cvajga je bilo u doba zlatnog Bea. On je predstavljao deo
sjajne jevrejske mlade elite. On se osea graaninom Bea, mesta koje vrvi intelektualnom
elitom ali i graaninom sveta. Cvajg drutveni ivot i politiki ivot Bea i cele
Austrougarske monarhije vidi kao ivot koji je vekovima bio ureen na principima
nacionalne i drutvene ravnopravnosti. Da je taj ivot napredovao prema propisanim i
ustaljenim zakonima etikim, moralnim i nomativnim ne bi dolo da velikih sukoba meu
drutvenim grupama i nacijama. Ne bi bilo sukoba izmeu radnika i graanske klase i
dramatinih sukoba izmeu nacija koje su nastanjivale Monarhiju.

Ureen drutveni ivot u Beu, koji je sluio kao uzor za obrazac za ureenje ivota svih
gradova u celoj Monarhiji, Cvajg prikazuje reima: Be, usled svoje stogodinje tradicije,
bio sam po sebi grad sa jasno izdvojenim slojevima, a u isto vreme savreno orkestriran.
Pult je jos uvek pripadao carskoj kui. Carski Burg bio je sredite ne samo u prostornom no
i u kulturnom smislu Monarhijine nadnacionalnosti. Oko toga Burga gradilo je neku drugu
vrstu drugog bedema austrijsko, poljsko, esko i maarsko visoko plemstvo. Potom je
sledilo dobro drutvo koje se sastojalo iz nieg plemstva, vieg inovnistva, industrijalaca
i starih familija, a onda dalje nie sitno graanstvo i proleterijat. Svi ti slojevi su iveli
svaki u sopstvenom krugu, ak svaki u sopstvenom kvartu, visoko plemstvo po palatama u
jezgru grada, diplomatija u treem kvartu, fabrikanti i trgovci, sitno graanstvo u
unutranjim kvartovima, proleterijat u spoljnom rejonu ali svi su se meutim doticali u
pozoritu, i na velikim sveanostima kao sto je bitka cveem u Prateru, gde bi tri stotine
hiljada ljudi oduevljeno pozdravljalo "gornjih deset hiljada" u njihovim udesno iskienim
koijama.

O intelektualnom ivotu Bea, Cvajg u svojoj knjizi Jueranji svet kae da prevagu u
ivotu pojedinca kao i celine nisu imala pitanja vojna, politika i komercijalna, nego na
repertoaru pozorita i kulturnoga ivota. Vanost kulturnoga i pozorinog ivota je u javnom
ivotu imalo znaaja koja drugim gradovima jedva da je shvatljiva.

Cvajg ne raspravlja o ulozi drugih nacionalnih grupa u drutvenom i kulturnom ivotu Bea,
koji je bio reprezent cele Moharhije. On jednostavno govori o ulozi Jevreja, svoje vlastite
nacije. Cvajg, u svojim memoarima kae: Prilagoavanje, pak, miljeu naroda ili zemlje
gde se ivi predstavlja za Jevreje ne samo spoljnu meru odbrane nego i duboku intimnu
potrebu. Njihova eznja za otadbinom, za mirom, za odmorom, za bezbednou, za
prisnou, goni ih da se jako vezuju za kulturu svoje okoline. A jedva da se igde - osim
Spanije u XV veku - takva povezanost ostvarila srenije nego u Austriji. Smeteni u
carskom gradu ve vie od dvesta godina, Jevreji su ovde nailazili na bezbrian i trpeljiv
narod, kome je bio svojstven onaj isti duboki nagon za duhovnim i estetskim vrednostima
koji je i za njih same bio tako vaan. A u Beu su ak naili na nesto vie : nali su tu lini
zadatak. Tokom poslednjih vekova, negovanje umetnosti u Austriji izgubilo je svoje stare
tradicionalne uvare i zatitnike : carsku kuu i aristokratiju. I zbog toga, kae Cvajg
da bi se koncerti Filharmonije odrali na staroj visini, da bi slikarima i vajarima bila
osigurana egzistencija, moralo je na belegu da izae graanstvo, i bilo je stvar ponosa i
astoljublja ba jevrejskog graanstva to tu moe u prvim redovima saraivati da se beka
kultura odri u starom sjaju. Be bi, zahvaljujui ravnodunosti dvora, aristokratije i
milionara hriana, koji su radije drzali trkake konje i lovove nego li pomagali umetnost,
Be bi na umetnikom polju zaostao iza Berlina isto koliko na politikome Austrija iza
Nemakog Rajha devet desetina onoga sto je svet slavio kao beku kulturu devetnaestog
veka, bilo je kultura koju je potpomagalo, hranilo ili ak ve i stvaralo beko jevrejstvo

Kada govori o aspiraciji Jevreja na vane politike uloge u Austro-ugarskoj monarhiji pisac
kae: Jevreji u javnom ivotu su imali samo malo uticaja. Sjaj carske kue bacao je u
zasenak svako privatno bogatstvo, visoki poloaji u rukovoenju dravom nalazili su se u
nasleenim rukama, diplomatija je bila zadravana za aristokratiju, armija i visoki
inovniki poloaji za stare porodice, a Jevreji nisu ni pokuavali da se astoljubivo probiju
u te privilegovane krugove.

Cvajg i njegovi prijatelji, umetnici i javne linosti, iz drugih drava i drugih nacionalnosti su
bilo pacifisti. Oni su radili u korist sveoptega mira, meu svim dravama i meu svim
narodima.
Atmosferu pred samo izbijanje Prvog svetskog rata kod ljudi van granica Austro-ugarske Cvajg
opisuje na osnovu svog doivljaja u bioskopu u provincijskom gradu Turu u Francuskoj. Bio je
sa prijateljima na prikazivanju filma. Pre filma su se prikazivale vesti iz sveta. Publika,
sastavlena od, po njegovim reima ... sitnim ljudima, radnicima, vojnicima,piljaricama,
pravim narodom koji komotno brblja ..." je sa veselom bezbrinou gledala vesti iz Engleske i
Francuske. Ali, kada su na bioskopski ekran dole vesti o poseti cara Vilhelma koji je doao da
poseti cara Franca Jozefa u Beu, nastala je drastina promena raspoloanja u bioskopskoj sali. "
U tim trenutku kada se na slici pojavio car Vilhelm u tamnoj prostopiju nasta sasvim spontano
ludako zvidanje i lupanje nogama. Vikali su i zvidali svi, i ene i ljudi i deca, kao da su lino
uvreeni.Dobroudne stanovnika Tura ... uhvatila je jedna mahnitost. Ja se uplaih.Uplaih se do
dna srca. ... Bila je to samo jedna sekunda, no ipak sekunda koja mi je pokazala kako bi se u
trenutku ozbiljne krize narodi i sa ove i sa one strane mogli lako podbuniti, uprkos naem
sopstvenom zalaganju."
Francuskih prijatelja su ga uveravali da je loem shvatanju raspoloenja publike u bioskopu,
Cvajg je eleo da veruje da nije bio u pravu i da ureen svet sveoptega mira nee biti doveden u
pitanje. To leto je proveo vedro i u dobrom raspoloenju, piui i planirajuu posete drugim
zemljama i planirajuu dogaanja u svom ivotu kao da te neprijatne epizode nije bilo.
Poto je car Franca Jozef bio star postavljala se kao uobiajena i omiljena tema graanstva
Monarhije je da govori o osobinama, uglaenosti i kulturi potencijalnih naslednika
austorougarske krune.
Cvajg se prisea optenarodne alosti kada je umro carev jedinac, naslednik krune. " ... seam
onoga dana kada je princ Rudolf, naen mrtav u Majerlingu. Tada je grad bio sav uskomean od
uzbuenja i ganutosti. Nepregledne mase su se tiskale da prisustvuju polaganju na odar.
Neodoljivo silno se bee ispoljilo sauee prema caru i uasavanje zbog smrti njegovog sina
jedinca, prema kome su kao naprednom i neobino simpatinom Habsburgu svi gajili najvea
oekivanja"
Celokupno graanstvo i sam pisac najmanje simpatije daje Francu Ferdinandu. " Njemu je ba
ono nedostajo to je u Austriju bilo vano za istinsku popularnost: lina predusretljivost, arm
oveka i prijatan nain opoenja ... niko ga nije video da se smeka ... nije imao smisla za
muziku, nije imao smisla za humor, a isto tako neprijazno izgledae i njegova ena"
Vreme u prvim asovima pred objavu Prvog svetstkog rata pisac je proveo u banji Badenu kraj
Bea. U parku, usred mnotva veselih i raspoloenih banjskih gostiju saznao je da su ubijeni
prestlonaslednik Franc Ferdinand i njegova supruga. Uobiajena banjska atmosfera bila je na
trenutak prekinuta ovom neoekivanom veu. Ali se ubrazo nastavila jer prestolonaslednik
nipoto nije bio omiljen.
Pisac kae: "Moje gotovo mistino predoseanje da e taj ovek sa ukoenim i hladnim oima
prouzrokovati neku nesreu nije bilo nimalo lino ve je bilo raireno u celom narodu i zato je
vest o njegovom ubistvu nije izazvala duboko sauee. ... Mnogi su tih dana u Austriji potajno
odahnuli to je ovaj naslednik staroga cara likvidiran u korist nesrazmerno omiljnijega
nadvojvode Karla"
Po seanju pisca u Carskome dvoru, u prvo vreme, ova smrt je nametnula brigu o redosledu
sahranjivanja prestolonaslednikove supruge. Ocenjeno za grofica Hotek nije mogla, zbog
porekla, da se sahrani u carsku grobnicu Habsburga, Tada je odlueno je da se sahrana izvri
malom austrijskom mestu Arttetenu, u mestu kojeg je sam nadvojvoda navodno izabrao.
Sa stanovita obinog graanina nita nije ukazivalo da ubisvo Ferdinandovo teba da bude
proireno u politiku akciju protiv Srbije. Niko nije shvatao da bi trebalo otpoeti rat protiv male
zemlje sa kojom je Monarhija imala samo trgovinske sukobe. Pisac, savremenik, konstatuje: "
ta se nas ticalo to veito sitno sukobljavanje sa Srbijom, koje je u osnovi, kao to smo svi znali
nastalo povodom nekoliko trgovinskih sporazuma zbog srpskog izvora svinja?"
Jo nekoliko nedelja, smatra pisac i savremenik epohe, pa bi ime i lik Franca Ferdinanda za uvek
bili iezli iz istorije. On kae "Moji koferi su bili spakovani za put u Belgiju. Rad o
Dostojevskom je dobro napredovao. Kakve je veze imao sa mojim ivotom mrtvi nadvojvoda u
svom sarkofagu? Leto bee lepe no ikad i obeavae da e biti jo lepe no ikad. Svi smo u svet
gledali bezbrino."
Ipak, voljom politikih monika da promene do tada vaee sfere uticaja i geografsku kartu
sveta nastao je dramatian preokret u ivotima obinih graanina. Umesto sreenog i
stvaralakog ivljenja trebalo je, zbog neega, otii u rat. Za mnoge od graana i sa jedne i sa
druge strane granice razlozi za rat nisu imali razumno objanjenje. "Srpsku vladu, kae pisac,
optuie za nekakav dosluh. ovek se nikako nije mogao oteti utisku da se preko publicistike
sprema neka politika akcija, ali niko nije pomiljao na rat."
Ali su pozivi na sankcije prema Srbiji postajale sve otrije. Srbiji su uputili ultimatum koji ona
nije u potpunosti ispotovala. Tada je spor izmeu Monarhije i Srbije prerastao granice lokalnog
sukoba. Otpoele su prie koje su prelazile u glasne povike o neophodnosti rata. Centri zadueni
za razvoj ratnog raspoloenja uverie graane Monarhije i Nemake da su podmukli ratni
hukai sa one druge strane granice.
Cvajg, kao pacifista, je bio uasnut. Ali je kao hroniar svoga vremena ostao zadivljen pred
preobraajem obinog graanina. O atmosferi na poetku rata kae: "Prvi uas zbog rata koga
nije eleo niko, ni vlada ni narod, pretvorio se u oduevljnje ... mladi regruti su odlazili u
trijumfalnom maru. Njihova lica su bila svetla jer im se klicalo, njima mladim ljudima
svakidanjice, koje niko nije zapaao niti slavio."
Cvajg nalazi objanjenje za transformaciju miljenja i ponaanja obinog, radljivog i mirnog
graanina u ratnika koji svesno ide u ratni sukob u onom to Frojd naziva " nezadovoljstvom i
zamorom zbog kulture". Rat je bio prilika oslobodi ivotinja u oveku, da se napuste graanski
zakoni i paragrafi i da se istutnje prastari instikti krvi.
Cvajg nije mobilisan u vojsku jer je od svih lekara bio proglaen nesposobnim te nije imao
nikakve vojne obuke. Ta zdrastvena nesposobnost mu je dozvolila da zadri svoja pacifistika
uverenja i da pred zakonom Monarhije ostane ispravan. U Monarhiji su za izbegavanje vojne
slube bile zapreene stroge kazne. Cvjag znao da ipak mora neto raditi. Uz pomo prijatelja
koji je sluio u Ratnoj arhivi, dobio je mesto u biblioteci.
O stanju duha kod intelektualaca Cvajg govori "Malo po malo u tim prvim ratnim nedeljama
postalo je nemoguno da se sa bilo kim povede razuman razgovor ... Drugovi su me okrivljavali
da vie nisam Austrijanac ... i da bi moj defetizam trebalo prijaviti vlastima." Pisac se sklonio u
zabijeno predgrae i odluio da e se povui u sebe dokle drugi buncaju i besne. Veina pisaca
je pisala patriotska dela i veliala rat. Bilo je i onih koji nisu hteli da piu dela u korist rata.
Cvajg je dopisivao sa Romenom Rolanom. Oni i drugi pisci pisci pacifisti iz meusobno
zaraenih zemalja pisali su tekstove o bratstvu svih ljudi. Ovi tekstovi su bili objavljivani, uz
cenzuru, po novinama. Tako je duhovna elita Evrope slala signale da moe postojati sloboda rei
i uzajamno sporazumevanje. Takvi pisci i njihovi tekstovi su bili izolovani, ali su oni ipak
postojali.
Svedoanstva o samom trajanju Velikog rata zauzimaju mali deo u Cvajgovoj autobiografiji.
Dane rata pisac opisuje kao seanja na svoj knjievni rad i prepisku uz pomo cenzurisanih
pisama sa pacifistikim piscima iz drugih drava. Poseban znaaj daje dogaajima i zbivanjima
koje je doiveo kada je boravio u samoj blizinu fronta.
Cvajg je najvai deo rata proveo u biblioteci Ratne arhive. U prolee 1915. godine su Cvajga u
Galiciju i Poljsku. Ove tritorije su nekoliko puta menjale gospodara. Bilo je potrebno da za
bibliotaki fond Ratne arhive prikupiti originale svih ruskih proklamacija i objava na
zaposednutoj austrijskoj teritoriju, pre nego to bih neko unitio. Za taj posao su odredili Cvajga.
Pisac je posao uredno obavljao. Ali je gledao i uasne promene koje je rat ostavio na gradovima,
stvarima i ljudima.
Cvajg se uverio da je spoznao sutinu miljenje obinih vojnika: "Naioh na transport
zarobljenih ruskih vojnika oko kojih je stajala straa. Na zarobljenicima se nije opaala nikakva
sklonost da bee, a na austrijskim vojnicima nikakva elja da ulogu straarenja uzmu odvie
ozbiljno. Izmenjivali su cigarete. Neodoljivo me obuzimae oseanje da ti primitivni,
jednostavni ljudi shvataju rat mnogo pravilnije od naih profesora univerziteta i pesnika. Oni su
ga shvatali kao nesreu koja ih je pogodila, a za koju nisu nita skrivili, a da je svako, koga bi ta
nesrea pogodila neka vrsta njihovog sabrata."
Cvajg je na teritoriji na kojoj su, do jue, ratovalo. Radio ja na teritoriji koja do skoro bila ratno
poprite. Video je prizore koji prate blizinu fronta. Video je bestijalnost rata. Video je neistou,
bedu, glad i umiranje. Poto nije bilo dovoljno ljudi u sanitetu u podrujima kroz koje je
prolazio, pomagao je lekarima. Lekari su bili premoreni, ebadi, zavoja i lekova nije bilo
dovljno. Vladala je, uz to i zbrka oko nepoznavanja jezika. Niko nije razumeo ranjene koji su
govorili slovenskim jezicima. Lekarima je pomo u razumevanju jezika ranjenih vojnika pruio
svetenik. Svetanik se jako alio to usled nedostatka ulja za poslednje pomazanje ne moe da
izvruje svoju svetu dunost. Pisac govori njegove rei: "Za celog svog dugog mi nije pomazao
toliko ljudi kao u tom poslednjem mesecu."
Posle Cvajgovog povratka sa ratita u ureeni ivot u pozdini ... radikalno se izmenilo njegovo
uverenje kako pisci treba da deluju u ratnim uslovima. Nije vie eleo da se skriva svoje
antiratno uverenje. eleo je da napie dramu. On kae: " Prepoznao sam neprijatelja protiv koga
imam da se borim, koje u prve linije, u patnju i u smrt alje radije druge jeftini optimizam svih
ne savesnih filozofa kako politikih tako i vojnih. Ko izrazi sumnju taj ih ometa u njihovom
patriotskom pazaru, a ko opominje tome se rugaju i toga kanjavaju kao izdajnika. Za simbol
sam izabrao lik Jeremije oveka koji uzalud upozorava." Cvajg je izabrao biblijski lik i kako
sam kae vratio se svojim korenima i iskustvu svog naroda. Naroda koji je od uvek bio
proganjan i uvek je naao naina da preivi. Pisac nije mislio da e njegova drama uspeti. Ali,
drama je ipak prodata kao tampano delo u tiranim primercima. Iz vajcarske je stigao poziv da
mu dramu postave u pozorite. Dobio je poziv da ode u Cirih da pomogne u postavljanju drame.
Pisac je trebalo da dobije doputenje od nadreenog da napusti posao u Ratnom arhivu i da
napusti zemlju. On je dobio doputenje, kako on sa uenjem kae, vrlo lako. Zadnje dve
godine rata proveo je u neutralnoj vajcarskoj.

Be, kako kae Cvajg je uveliko promenio svoju duhovnu atmosferu. Ona ga je uasavala. On se
preselio u Salcburg. Nad Evropom se nadvio novi rat. Hitler se uspinjao na politikoj ljestvici,
u susednoj Nemakoj, sve bre. Godine 1933. dnevni listovi u Nemakoj su izali sa dugakim
spiskovima dekadentnih pisaca, od autora, ije knjige nisu bile u skladu sa nemakim
duhom. Uz liste pisaca, demokrata, komunista, socijalista, Jevreja stajala su obavetenja na
kojim e mestima biti omogueno unitavanje knjiga. Knjiga us morale biti unitene kako bi se
nova Nemaka oslobodila tog smea. Istog istog dana, na trgovima u Berlinu i na glavnim
trgovima jo 21 grada Nemake, knjige su spaljene.

Onaj ko spaljuje knjige, kasnije e spaliti i ljude. Za Cvajga je to bio znak da mora napustiti
ureen ivot, napustiti svoju bogatu zbirku knjiga, rukopisa, pisama i da se mora seliti kako bi
sauvao ivot. On je predvideo Anlus i izabrao Englesku jer mu je davala anonimnost,
nevanost i izolaciju. Vratio se u Austriju da bi prodao kuu u Salcburgu i da poseti majku u
Bau. Negov austrijski ivot je bio zavren.

Poto je otpoeo Drugi svetski rat Cvajg se otselio se u Ameriku. Naselio se u mestu Ossining u
dravi Nju Jork. Ovo mesto je bilo dosta tmurno i udaljeno milju od zatvora Sing-Sing. U ovom
mestu je poeo pisati svoje memoare.

Perspektiva iz koje Cvajg pie perspektiva je oveka, uprkos tekim i uasnim nepravdama koje
su mu, kao pripadniku jevrejskog naroda, u Drugom svetskom ratu nanesene, pomirenog sa
svetom i sa sobom.
Zakljuak
Jueranji svet opisuje seanja jednog Evropljanina kako pisac sam sebe naziva. On
predstavlja seanje na graanski ivot izmeu dva svetska rata, priseanje na Be i ureeni ivot
graanske klase, koji je bio idealno ispunjen i svrsishodan. Taj ivot je bio dramatino
poremeen nadolaskom nacizma. Cvajg daje i opise drastinog antisemitizma koji je pred Drugi
svetski rat zahvatio Austriju. Opisujui politike dogaaje i govorei i o plemenitim, ali i
naivnim snovima o jedinstvenom svetu, Cvajg pravi odreenu anticipaciju eljene budunosti
koja se, naalost, nije ostvarila. Sav taj bogati, sadrajni i sreni ivot evropske graanske klase
je bio prekinut Hitlerovim dolaskom na vlast u Nemakoj i pripajanjem Austrije namakom
Rajhu. Cvajgov ugodni ivot Austrijanca i Jevrejina, knjievnika, kozmopolite, esejiste i
prevodioca postao je preko noi opasan i bezvredan. Kao Jevrejin morao je da napusti sve.
Cvajg je dobio englesko dravljanstvo i mogao je da ivi u toj zemlji. Ali to vie nije bio ivot
kakav je voleo. ivot je bio prazan, bez knjiga, rukopisa, nota, koje je skupljao na svojim
putovanjima i odnosio kui u Austriju.
Ovim tekstom Cvajg je eleo da prui makar jedan odblesak svog vremena, pre no to ono
potone u tamu.