LANCI I RASPRAVE

UDK 904(495.2)
930.85(=8)

Tibor ivkovi

SLOVENI PELOPONEZA
U ITIJU NIKONA METANOITA

SAETAK: Sloveni su pod vizantijskom vlau na prostoru teme

Peloponez bili na osoben nain uklopqeni u organizam Carstva. Pitawe
wihovog pokrtavawa, odnosno helenizacije, donekle se moe naslutiti
na osnovu itija sv. Nikona Metanoita. U ovom radu raspravqa se o i-
rewu hrianstva meu Milinzima, najveem slovenskom plemenu na Pe-
loponezu.
KQUNE REI: Antioh, Milinzi, Nikon Metanoit, Peloponez,
Sloveni

Hagiografski spisi su posebna vrsta narativnih izvora. Pripo-

vest koju pruaju nekada je mogue dopuniti ili proveriti kakvim bo-
qim izvorom hronikom, aktom, natpisom ili peatom. Kada je ovo
mogue to je velika srea za onoga ko u hagiografskom delu traga za
stvarnim istorijskim dogaajem, paqivo razdvajajui ono to je plod
mate pisca, tradicije ili docnije legende od onoga to se zaista do-
godilo. Ovo, na alost, retko biva. Stoga, prouavawe hagiografskog
spisa zahteva izuzetnu budnost istraivaa, jer esto se desi da u ude-
snim zbivawima koje opisuje ostane skrivena kakva stvarna radwa koja
moe da razotkrije uzroke nekog dogaaja, posledice, vreme deavawa
ili imena linosti koje su zaista ostavile traga u istoriji. Lako se
moe, pogrenim shvatawem hagiografa, stei potpuno iskrivqen uti-
sak o nekom dogaaju ili se u stvarnom prepoznati pieva fantazija.
Iako je prouavawe hagiografija teak i mukotrpan posao, ne ba za-
hvalan, on, pod srenim okolnostima, uistinu moe da obelodani za-
nimqive dogaaje iz prolosti o kojima oni pravi" istorijski izvo-
ri hronike, istorije, poveqe ute. Pokuaemo, stoga, da se upu-
stimo u prouavawe jednog takvog hagiografskog spisa, itija sv. Ni-
kona Pokajnika, koji predstavqa redak izvor o Slovenima Peloponeza
za vreme HH veka. Poto o Slovenima Peloponeza znamo veoma ma-
lo, iako vie nego o onima koji su se nastanili u sredwoj Grkoj ili
Epiru, Nikonovo itije moe da prui vredne podatke o wima a koje
10

ne moemo da pronaemo niti u jednoj hronici ili istoriji toga vre-

mena.
Pre nego to se upustimo u izuavawe Nikonovog itija, vaqalo
bi ukratko navesti ono to se o wemu zna kao o istorijskoj linosti.
Sasvim pouzdano moemo rei da je Nikon bio rodom iz teme Ar-
menijaka, oblast Polemonijaki. Roditeqi su mu bili sjajni i ugledni
qudi, koji su obilovali bogatstvom".1 Takoe, poznato je da je Nikonov
otac imao znatne zemqine posede na kojima je iveo vei broj pa-
rika.2
to se tie vremena Nikonovog roewa, itije taj podatak ne
prua, ali na osnovu nekoliko hronolokih odrednica ipak je mogue
doi do nekih pouzdanijih zakquaka. Hagiograf Nikonov veli da je on
bio ve poznat u vreme kada je skiptar Romeja drao Niifor Foka
(963969) dakle zreo ovek.3 Kao takav, ve poznat, zaputio se na Krit
neposredno poto je ostrvo bilo povraeno od arabqanske vlasti, u
nameri da tamowe stanovnike preobrati u hrianstvo. Ovo se, da-
kle, po svoj prilici desilo 961/962. godine, poto hagiograf izriito
veli da je na Krit dospeo neposredno poto je ostrvo ispod arabqanske
vlasti otpalo.4 S druge strane, pre nego to je obukao monaku rizu,
otac ga je postavio za nadzornika porodinih imawa,5 to znai da je
tada ve morao imati 18 ili neku godinu vie. Opredelivi se za du-
hovni ivot, napustio je dunost koju mu je otac poverio i zaputio se
prema Pontu, gde je stupio u manastir Hrisopetru, na razmeu Pafla-
gonije i Ponta.6 U Hrisopetri je Nikon, podvizujui se, ostao punih 12
godina,7 da bi se odatle zaputio na Krit, kako smo ve rekli, 961/962.
godine. Meutim, izgleda da je, pre no to je dospeo na Krit, Nikon
proveo tri godine8 u Maloj Aziji, vodei usamqeniki, iskueniki i
misionarski ivot.9 Posle isteka ove tri godine otiao je za Krit.
Stoga, uzmemo li da je imao najmawe 18 godina kada se zamonaio i da
je, to u manastiru to lutajui Istokom, proveo narednih 15 godina,
izlazi da je Nikon 961/962. bio star najmawe 33 godine. Samim tim,
mogao je biti roen 927. ili neku godinu ranije.10

1 The Life of Saint Nikon, ed. D. F. Sullivan, Brookline 1985 (u daqem tekstu: Nikon) 32,
2. 1516.
2 Nikon, 34, 3. 49.
3 Nikon, 32, 2. 1113.
4 Nikon, 82, 20. 67.
5 Nikon, 34, 3. 45.
6 Nikon, 38, 4. 812.
7 Nikon, 56, 11. 12.
8 Nikon, 78, 18. 16.
9 Nikon, 82, 20. 14.
10 M . G a l a n o p o l o y , Nkonoj to Metanoete, Aunaij 1933 (u daqem tekstu:
(G a l a n o p o u l o u , Nikonos) 72, predlae razdobqe 920925. godine kao vreme Nikono-
vog roewa. D . F . S u l l i v a n , The Version of the Vita Nocinis, DOP 32 (1978) (u daqem
tekstu: S u l l i v a n , Versions) 159, smatra da je Nikon roen oko 930. godine. Salivenovo
miqewe usvojeno je i u Oxford Dictionary of Byzantium, ed. A. Kazhdan, Oxford 1991,
(u daqem tekstu: ODB) , 1484.
 11

Kako itije ne prua podatke o duini Nikonovog boravka na

Kritu, navodei samo da je preobraao tamowi ivaq u hrianstvo,
ne znamo kada je Sveti konano stupio na tle Peloponeza. Poto hagi-
ograf kae da je na ostrvu izgradio mnotvo crkava11, proistie da se
Nikon na Kritu bavio vie godina. Takoe, znamo da su preobraeni
Kriani posle pet godina doli Nikonu kako bi se on uverio da su
pravoverni hriani.12 Stoga, moe se rei da se prema grkom kopnu
zaputio oko 967/68. godine.13 Poto je obiao pojedine gradove i ostr-
va u Grkoj Atinu14, ostrvo Eubeju15, Tebu16 zaputio se preko Ko-
rinta,17 Argosa18 i Nafpliona19, do Sparte20, gde e i provesti ostatak
ivota marqivo uei rei gospodwoj ivaq Lakonije. Uzima se da je
duu ispustio 26. novembra 998. godine.21
itije Nikonovo napisano je oko sredine H veka.22 U samom spisu
izrekom se pomiwe samo jedna godina, ali i ona sa pogrenim indik-
tom. Naime, pisac itija veli, opisujui teku bolest odojeda Ma-

11 Nikon, 86, 21. 35.

12 Nikon, 86, 21. 68.
13 ODB, , 1484, usvaja rane sedamdesete godine kao vreme Nikonovog dolaska na
Peloponez.
14 Nikon 94, 24. 12.
15 Nikon, 96, 25. 46.
16 Nikon, 102, 28. 45.
17 Nikon, 102, 28. 725.
18 Nikon, 104, 29. 14.
19 Nikon, 106, 30. 23.
20 Nikon, 106, 31. 34.
21 Nikon je boravio u pomenutim gradovima ukupno dve godine kako sam u svome te-
stamentu navodi; upor. O k Pntoy sioj Nk%n Metanoete, Phga tj storaj t%n
ll0nwn to Pnt oy 4, Od. Lamfdoj, Aunai 1982 (u daqem tekstu: Pigai 4) 251. 3. O
vremenu Nikonove smrti videti, Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije , Be-
ograd 1966 (u daqem tekstu: VINJ ) 38, nap. 16. Naime, vreme Nikonove smrti pada u
doba kada je strateg Helade, Malakin, bio u Carigradu, branei se od neosnovanih optu-
aba. Na osnovu drugih izvora znamo da je on tamo boravio 998. godine. Kada se Malakin
vratio, odbrawene asti i ovenan zvunom titulom prvog oveka senata", Nikon je ve
bio pokojan. Kako se Malakinovo hapewe odigralo posle bitke na Sperheju, 997. godine,
Nikon je duu ispustio 26. novembra 998. godine; upor. G a l a n o p o u l o u , Nikonos,
129130. Drugi podatak koji omoguava datirawe Nikonove smrti je vest da je pretor
Apokavk, kada mu je sluba istekla, poao u Spartu da se pokloni motima Nikona. Kako
ga je Nikon posetio neposredno pre bitke na Sperheju, dakle 997. godine, Apokavk je slu-
bu zavrio naredne 998. godine. Predloena 1000. godina kao vreme Nikonove smrti u
ODB, , 1484, nema osnove.
22 G . d a C o s t a - L o u i l l e t , Saints de Grce aux Ville, VIIIe, IXe et Xe sicles,
Byzantion 31 (1961) (u daqem tekstu: C o s t a - L o u i l l e t , Saints) 349, pretpostavqa da je
prvu verziju itija napisao iguman Nikonovog manastira 1141/2. godine, da bi ga iguma-
nov naslednik preradio oko 1156/57. godine. Takoe: Pigai 4, 320, gde je predloena
1148/1149. godina. Suprotno, meutim: u ODB, , 1484, gde je pretpostavqeno da je i-
tije napisano polovinom H veka (10421057) kao i da je hagiograf poznavao Nikona i
bio svedok nekih uda. Na alost, ova zanimqiva pretpostavka niim ne moe da bude
dokazana (Nikona nije poznavao, ali je bio svedok nekih posthumnih uda). Pomenuta
pretpostavka zasniva se na isuvie slobodnim kombinacijama Xenkinsa i Manga, koji su
episkopa Luku sa jednog Sinodikona doveli u vezu sa Lukom pomenutim u Nikonovom i-
tiju, pa tako doli do 1042. godine kao vremena nastanka itija; o ovome videti: C .
M a n g o R . J . H . J e n k i n s , A Synodicon of Antioch and Lacedaemonia, DOP 15 (1961)
240241.
12

nojla, kako se to desilo iste godine kada je on stao na elo manastira,

to e rei 6650. godine, 11. indikta. Samim tim izlazi da je itije
poeo da pie neto docnije. Meutim, kako 6650. godina prema grego-
rijanskom kalendaru pada u 1141/1142. godinu poto pisac veli da je
upravo tekla proslava tri puta blagoslovenog"23 (t. j. Nikona) koja
inae pada u novembar, ispada da je u pitawu, tano, 28. novembra 1141.
godine. Meutim, nevoqa je to je 1141. bio 4. indikt. Najblia godina
u kojoj pada 11. indikt jeste 1133, odnosno 1148. godina. U svakom slua-
ju, moemo se zadovoqiti zakqukom da je itije sv. Nikona Pokajnika
napisano polovinom H veka.24
Beleei podatke iz ivota Nikonovog, posebno one koji se odno-
se na uda koja je inio, pisac je izmeu Svetoga i sebe imao provaliju
od bezmalo dva stolea. Dva veka su, ak i za oveka savremenog doba ko-
ji ima mnogo boqe mogunosti za prikupqawe i uvawe najraznovrsni-
jih podataka, isuvie dugako razdobqe da bi se opisani dogaaji mo-
gli verno preneti, to posebno vai za tivo kakva su itija. Stoga
vaqa uvek imati na umu da je itije Nikona Pokajnika napisano neto
mawe od dva veka po wegovoj smrti a da se pisac pri tome nije kori-
stio nikakvim drugim pisanim izvorom o Nikonu, izuzmemo li testa-
ment Blaenog, odakle je, nema mesta sumwi, prepriao uda o izlee-
wu stanovnika Sparte ili ona koja su pratila gradwu crkve Hrista
Spasiteqa.25 Dakle, najvei deo pripovesti zasnovan je na tradiciji
koja se tokom vremena oblikovala, po svoj prilici podjednako u crkve-
nim i svetovnim krugovima. Takav tok sazrevawa prie o Nikonu i u-
dima koja je inio doputa vrlo izvesnu mogunost da je okosnica
istorijskih dogaaja, neretko, potpuno zagubqena. Naposletku, umesno
e biti ako napomenemo da uda sv Nikona, onako kako su u itiju
prikazana, teku hronolokim redosledom, upravo kako i red izlagawa u
hagiografiji nalae.26
Dogaaji koji su se odigrali za Nikonovog ivota, posebno u vreme
kada je boravio na Peloponezu, svakako su zanimqiviji za istoriara

23 Nikon, 232, 68. 1925.

24 U Kutlumukom rukopisu, MSS 210, fol. 106a181b, pribeleena je (6500 godina
od stvarawa sveta) 992. godina, jedanaestog indikta, kada je iguman doao na elo mana-
stira. S druge strane, Barberinus 583, ovaj dogaaj stavqa, kako smo ve naveli, u 1141. go-
dinu. Izgleda da je u Kutlumukom rukopisu (nastao 1630. godine) koji je mlai od Barbe-
rinskog (upor. S u l l i v a n , Versions, 160, 173) prepisiva nainio greku poto je ori-
ginalnu 6650. godinu napisao kao 6500; upor. Pigai 4, 138, 50. 1011 i 225, 50. 2930. Go-
dina 992 (6500) ne moe da bude doba postavqewa novog igumana iz jednostavnog razloga
to je Nikon tada jo uvek bio iv, nalazei se i sam na poloaju igumana, pa bi onda
to znailo da je sam pisao sopstvenu hagiografiju. Danas je uglavnom usvojeno miqewe
da je itije napisao iguman Nikonovog manastira neto posle 1141. godine, a da ga je
wegov naslednik posle 1156. preradio; upor. C o s t a - L o u i l l e t , Saints, 347348. Nama
se ini da je sasvim izvesna pretpostavka koju je izneo L a m p s i d i s u Pigai 4, 320, da
je prepisiva prvobitnu godinu, koja je glasila 'jxnj/ = 6656 i odgovarala jedanaestom
indiktu, isputawem broja j/ = 6, pretvorio u 'jxn = 6650. Dakle, najpre e biti da je
itije Nikona Pokajnika nastalo 1148/1149. godine.
25 Pigai 4, 251. 4253. 68.
26 Ovo je ve primetio S u l l i v a n , Versions, 171, sa zakqukom da uda slede rudi-
mentarni hronoloki tok.
 13

jer u wima se stvarnost istorijskog dogaaja, zahvaqujui Nikonovom

testamentu, odslikava prilino verno. Meutim, veina uda desila se,
iz pieve perspektive, ne tako davno. Tako je dobar deo spisa, sasvim
sigurno od 63. poglavqa27, zapravo svojevrstan martirion igumana koji
je itije sastavqao.
Milinzi se u itiju pomiwu iskquivo po Nikonovoj smrti. U
poglavqima 59 i 70 kao nosioci radwe najverovatnije se mogu prepo-
znati Sloveni Peloponeza, dok su u poglavqu 62 oni izriito navede-
ni pod svojim plemenskim imenom Milinzi.

Dakle, pripoveda dogaaje izlae uglavnom u dva hronoloka okvi-

ra. Jedan je za vreme Nikonovog ivota, drugi je veoma blizak wegovom
vremenu, dok je velikom broju uda i sam bio savremenik. Poglavqe 59
bez sumwe se stoga odnosi na vreme H veka, dok se poglavqa 62 i 70
hronoloki mogu postaviti na razmee H/H veka. Drugim reima,
itije sv. Nikona Pokajnika prua vesti o Slovenima Peloponeza
H/H veka. Na osnovu vesti koje u itiju nalazimo, moemo, moda,
otkriti poneto o wihovom tadawem poloaju u okviru Carstva, re-
ligijskim verovawima i o nainu ivota. Opte uzev, ovi podaci su
malobrojni, ali su jedinstveni i stoga vredni pawe.
Metodoloko naelo kojim smo se rukovodili tragajui za Slove-
nima u itiju sv. Nikona Pokajnika, poto se oni izrekom, osim u jed-
nom sluaju, nigde ne pomiwu, zasnovano je, pre svega, na tumaewu vr-
lo neodreenog pojma t%n unik%n x3raj. koji je pisac upotrebio
opisujui Nikonova uda u poglavqima 59 i 62. Od tri pomenuta pogla-
vqa od posebnog je znaaja poglavqe 59, koje emo, radi jasnoe docnijeg
tumaewa, navesti u celini.

Poglavqe 59 Pria o nadmenom Antiohu

Ali, da nastavim pripovest o velikim udima priom o onom

nadmenom Antiohu, koji je drao slubu duksa u zemqi nevernika, i
wegovim najnequdskijim delima.28 Najslae i najmilije mu je bilo da
nemoralnim bezakowem mewa sve ono to je Veliki, svojom voqom, u
testamentu zapisao. Stoga, sa velikom hrabrou je doao na manastir-
ski metoh, najblii zemqi nevernika, izgledom besan i titanski, na
sve pripravan, i izvivi obrve povrh ela, naredio da se na tom mestu
sagradi krma (svratite). Kada su ga tamo prisutni monasi molili da
odustane od tog posla, navodei wemu ono od blaenog zapisano, on je

27 Nikon, 212, 63. 1518. U prii o mladiu Luki pisac itija kae kako je i sam
sluao wegove molitve Svetome. Kako je u pievo vreme Luka starac, oigledno stariji
od pisca, neodriva je pretpostavka Xenkinsa i Manga da je itije nastalo sredinom H
veka; vidi nap. 22.
28 Egkyklopaidik proswpogracik leqik byzantin0j istoraj kai politismy, , ed.
A. G. C. Savvides, Au0na 1998 (u daqem tekstu: Leqik) 69, potpuno pogreno postavqa
vreme dogaaja oko Antioha u H vek.
14

bio kao magarac, iz prie, koji je sluao liru. Jer, terao ga je Satana,
radei u wegovom srcu, kao to Isaija ree, da pojede plodove sopstve-
nih dela.
Stoga, zaista, ispuwavajui to je naumio, taj prijateq demona,
neizleivo zao, dvore i ator je nainio, suhozidom mesto opasao i
profanim, ovaj profani ovek, nainio ga mestom sukoba. Jer, uistinu,
zlo je slepo, kako se kae. ta se dogodilo potom?
Taj je, dakle, ivei ivotom nebouzdanim i 'mokrim' (t. j. pijan-
ca) prqavim pseim delima se posvetio, imajui najslai obiaj da u
svome atoru, razuzdan, sa svojim sledbenicima i bludnim enama, sa
uma siavih, prebiva. Povrh svega jo, neizrecivim i bednim deli-
ma se posvetivi, duu svoju stremio je bezumqu, ne priznajui svu
wegovu tajnu sramotnost. Ali, ubrzo je zasluene plodove svoga delawa
ugrabio.
Jer, nou se Veliki pojavivi, prvo ga strahom zaplaivi i za-
straujui wegovu umiqewu hrabrost, a posle toga i krstonosnim
tapom ga udarivi po rebrima, nanese mu smrtonosni bol. A ovaj, ta-
da, nasiqem iz sna probuen, sav drhtei i strahovima ispuwen, video
je onoga koji ga je udario kako iz atora izlazi. I moleivim glasom je
slugama spoqa da ga zadre nareivao. Ali, oni nisu videli Svetoga. U
tom trenutku nesrenik je razumeo ta je bio uzrok wegovog straha i da
je, jer je nemerqivim bezakowem delao, to bio Sveti koji se pojavio is-
terujui prokletstvo nekrsta kao svoje sopstveno.
Odmah potom, pripremio je koije i zaputio se, velikom brzinom
noen, u Spartu. Ali, kako je bol bio neizdriv, ne preavi vie
od 30 stadija, sve vritei, i ne mogavi da nastavi daqe, s kowa je
sjahao i na sred druma, ophrvan sramotnim ivotom, na rukama svojih
slugu duu ispustio. Tada se i proroka re ispunila, kako je reeno:
'Due razuzdanih bivaju uzete prerano i lako se u smrti uzdiu.'
I tako je telo ovog bednika u Spartu odneeno sledee noi, a ka-
ko dobro znana pria kae, vatra je, odnekud se pojavivi, sve proguta-
la, unitivi ne samo koveg, ve i sagorevi ator bednika i u pe-
peo pretvorila."29

Prvo moramo da otkrijemo tano znaewe pojma t%n unik%n x3 -

raj, koji smo mi shvatili i preveli kao zemqa nevernika", to, isti-
nu govorei, nije doslovan prevod. Meutim, za ovo postoje vrlo vani
razlozi koji upuuju na upravo pomenuto znaewe. Naime, pojam unoj,
od kojeg je izvedeno unikj, ima raznovrsna znaewa grupa qudi koja
ivi zajedno, narod, qudi, posebna grupa qudi, rod, pleme. S druge strane
unikj ima znaewe stranac, neznaboac, bezbonik, divqak.30 Po-
to je u grkom tekstu ova re (unikj) upotrebqena u genitivu plurala
(unik%n) znaewa narod, strani, pleme (zemqa naroda", zemqa strana-
ca", zemqa plemena") svakako ne mogu da budu uzeta u razmatrawe. Pro-

29 Nikon, 190194. 59.

30 Greek-English Lexicon, ed. Liddel and Scott, Oxford 1997, 226.
 15

sto, sintaksa reenice ovakav prevod ne dozvoqava.31 Stoga, jedino zna-

ewe koje je tano i kako treba shvatiti pojam t%n unik%n x3raj jeste
zemqe nevernika" ili zemqe bezbonika", odnosno zemqe paga-
na", kako je, izgleda, oprezno predloio i Salivan.32 Izraz unoj pi-
sac itija koristi opisujui bolest pretora Apokavka koji je na Ist-
mu ekao napad to Balgariko unoyj to sasvim jasno znai bu-
garskog plemena" ili bugarskog naroda".
Tumaewe koje smo predloili, da je u pitawu zemqa nevernika",
moe se veoma lepo ilustrovati drugim primerima iz itija, gde pi-
sac koristi druge izraze za ostale stanovnike razliitih delova Pelo-
poneza ili Helade. Najei izraz koji pisac koristi za domae sta-
novnitvo, uglavnom hriansko i bez sumwe helensko, jeste gxwrwn.
Tako on naziva, na primer, stanovnike Krita,33 Mesine,34 Sparte35 ili
Damale.36 Pod ovim izrazom vaqa pre svega podrazumevati znaewe do-
mai ivaq", koji on bez sumwe razlikuje od onih koji ive povie
Sparte, blizu metoha pomenutog manastira, i u kojima vaqa traiti
Slovene. Kada eli da naglasi da su u pitawu domai stanovnici, kao
u sluaju kada belei vesti o razbojnicima koji pqaakaju putnike na
putu izmeu Kalamate i Sparte, on naglaava da oni ipak ne pripadaju
bezbonicima" jer ih naziva stanovnitvom starim i ratarskim,
koje tu od davnina prebiva.37 Osim toga, stanovnici iz okoline Kala-
mate, kako pisac itija naglaava, posebno su, jo za sveevog ivo-
ta, potovali Nikona.38 U pitawu je, dakle, hrianski ivaq, a na
osnovu toga to ih naziva starim ratarskim stanovnicima" izlazi da
su u pitawu Grci a ne Sloveni. Samim tim, poto su u pitawu bili
razbojnici, znai nisu samo Sloveni Peloponeza praktikovali drum-
sko razbojnitvo i otimainu, nego svi oni kojima su nain ivota i
osobenosti tla doputali ovo dopunsko zanimawe.
Pitawe koje se namee predloenim shvatawem pojma t%n unik%y
x3raj glasi da li je zaista mogue da su u nekim delovima Pelopo-
neza krajem H ili poetkom H veka jo uvek iveli pagani? Takoe,
ako utvrdimo da zaista jesu, ostaje sporno pitawe wihove plemenske
pripadnosti. Da li su u pitawu, moda, stanovnici Maine, poreklom
od helenskog roda, ili Sloveni iz okoline Sparte, odnosno sa Tajgeta?

31 Meutim, A . A v r a m e a , Le Magne byzantin: Problmes d'histoire et de topograp-

hie, Mlanges offerts Hlne Ahrweiler, Eyfyxia, III, Paris 1998, , 57, veruje da izraz
uyiko u Nikonovom itiju znai trangers, ali koji su istovremeno i hriani. Ovo
tumaewe je, svakako, potpuno pogreno.
32 Nikon, 191. Salivan ovo mesto prevodi sa land of ethnics", ne opredequjui se za
konano tanije znaewe, poto ethnics" na engleskom moe da znai etniki", u vrlo
irokom znaewu, ali i paganski". Da je eleo da se opredeli za tanije znaewe, sva-
kako je mogao da iskoristi re pagan".
33 Nikon, 88, 21. 39.
34 Nikon, 108, 31. 79.
35 Nikon, 174, 54. 23. Naime, u prii o eni iz Sparte, koja potie od stanovni-
ka domaih i autohtonih", pisac opet koristi izraz t%n gxwrwn ka atoxunwn".
36 Nikon, 88, 21. 5153 (gx3rioi).
37 Nikon, 180, 57. 3, plai okontej grtai".
38 Nikon, 178, 56. 1737.
16

S druge strane, svakako posredno, dopiremo do jednog sasvim drugog pi-

tawa, takoe izuzetno vanog tanosti pisawa Konstantina Porfi-
rogenita. Naime, on sam u DAI, na vie mesta, napomiwe kako su sta-
novnici Peloponeza, kako oni iz Maine,39 tako i Sloveni sa ireg
podruja Balkana,40 pokrteni za vreme wegovog dede Vasilija (867
886). Pokae li se da je ova Porfirogenitova tvrdwa u najmawu ruku
preterana, ako ne i potpuno pogrena, ukupna wegova pisana zaostav-
tina dopala bi pod opreznije izuavawe, a vesti koje prua morale bi
biti razmatrane sa odreenom rezervom. Ovo posebno vai za DAI i Vi-
ta Vasilii.
Koliko zapravo znamo o crkvenoj politici Carstva na Pelopone-
zu? Svedu li se vesti svih raspoloivih izvora za kojima moemo da
posegnemo, izlazi da i ne znamo ba mnogo, tim pre to za pojedina
razdobqa ne znamo nita, dok za neka imamo, tu i tamo razbacane,
ulomke svedoanstava o ovom pitawu.
Krajem veka Peloponez je pretrpeo korenite politike i dru-
tvene promene. Peloposovo ostrvo je tada, posle nekoliko avaro-slo-
venskih upada, konano poetkom veka najveim delom bilo otrgnu-
to ispod vlasti lokalnih vizantijskih inovnika, a Sloveni su se u
srazmerno velikom broju naselili u Ahaji, Lakoniji, Arkadiji i Mese-
niji. Crkvena organizacija ouvala se du istone obale, gde su glavna
sedita bili Korint, Argos, Monemvasija i Elos, zatim na krajwem ju-
gu u Koroni i Metoniju, kao i na severu u Patrasu.41 Sva ostala crkve-
na sredita bila su naputena i crkvena organizacija na podrujima
wihove jurisdikcije u rasapu. Ako je verovati anonimnom piscu Monem-
vasijske hronike, Sloveni su prilikom naseqavawa temeqno razorili i
boje hramove.42
Takozvano mrano" doba Peloponeza poelo je da se prosvetqava
783. godine, kada je Irenin (775802), vojskovoa Stvarakije, tokom op-

39 Constantine Porphyrogenitis De administrando imperio, ed. R. J. H. JenkinsGy. Mo-

ravcsik, Washington 1967, (u daqem tekstu DAI I) DAI I, 50. 7576.
40 DAI I, 29. 7084.
41 O gradovima koji su ostali crkvena sedita i koji su shodno tome ostali u ruka-
ma Vizantije na Peloponezu, doznajemo pre svega na osnovu Noticija i peata. U pogledu
Noticija najznaajnija je Noticija u kojoj nalazimo ukupno 37 gradova. Upor. Notitiae
dignitatum, ed. Darouzzes, Paris 1981, 3.7323.768. Meutim, miqewa o vremenu nastanka
ove Noticije su veoma podeqena od 733. godine do prve etvrtine H veka. Izvesno je,
meutim, da mnogi gradovi pobrojani u ovoj Noticiji sigurno ne samo da nisu bili epi-
skopska sedita nego nisu ni postojali u veku. Tako su pouzdaniji pokazateqi ipak
peati crkvenih velikodostojnika. Pomenuemo samo one koji se mogu hronoloki opre-
deliti u vek. Tako imamo peat Marina, episkopa Monemvasije, Jovana, episkopa
Trezena, i Jovana, episkopa Korinta; upor. J . N e s b i t t N . O i k o n o m i d s , Catalo-
gue of Byzantine Seals, II, Washington 1994, N 31.1, N 35.2, N 25.1. Takoe, u aktima
vaseqenskog sabora (680. godina) nailazimo, meu imenima uesnika, na Jovana, episkopa
Argosa, Teodosija, episkopa Lakademona, i Stefana, episkopa Korinta; upor. J . D .
M a n s i , Sacrorum Conciliorum, nova et amplissima collectio, Graz 1960, vol. XI, col. 642, 646.
U spisku uesnika sabora u Nikeji 787. godine nalazimo monaha Jovana koji je u radu ue-
stvovao kao predstavnik episkopa Patrasa, Prokopija; upor. Mansi, XIII, col. 365.
42 P . L e m e r l e , La chronique dite de Monemvasie, REB 21 (1961) (u daqem tekstu:
L e m e r l e , Chronique) 10. 6264.
 17

senog pohoda na Slovene u Tesaliji i Heladi prodro i na istoni

Peloponez nanosei tamowim slovenskim plemenima znatne tete,43
a ovo razdobqe tame potpuno je okonano u prvim godinama H veka, ka-
da je za vreme Niifora (802811) ceo Peloponez postao sastavni
deo Carstva. Vizantinci su na povraenom podruju, istog trenutka po
zauzeu, otpoeli obnovu crkvene organizacije.44 Uspostavqen je, pre
svega, novi mitropolitski centar u Patrasu, pod iju jurisdikciju je,
grubo uzev, dopao ceo zapadni deo Peloposovog ostrva dotle, istina
nominalno, pod jurisdikcijom mitropolita u Korintu. Sparta je, u
sklopu ovih promena, kao najznaajnije privredno sedite Lakonije,
uzdignuta u rang episkopije. Jaawem crkvenih sredita Patrasa i
Sparte stvoreni su povoqni uslovi za preobraawe Slovena Pelopone-
za. Ostaje otvoreno pitawe da li je preobraawe teklo podjednakom br-
zinom u svim delovima Peloponeza nastawenim Slovenima i da li je
ono bilo samo formalno i u kojoj meri takvo?
Nekoliko kratkih svedoanstava kazuju da je tok pokrtavawa iao
veoma sporo. Naime, prema prii o patriciju koji je, negde izmeu Mo-
nemvasije i Sparte, kupio slovenskog deaka, roba, koji je bio nekr-
ten, ba kao i wegovi saplemenici,45 izlazi da su Milinzi i Jezeri-
ti u vreme Lava Mudrog (886912) bili pagani. Samim tim je vest
Konstantina Porfirogenita da su Sloveni Peloponeza bili pokrte-
ni za vreme Vasilija samo delimino tana. Ujedno, dopiremo do su-
tinskog pitawa kako je uopte izgledalo pokrtavawe Slovena u
vreme Vasilija ? Oigledno je da odgovor moe da bude ili da su svi
formalno pokrteni, to su oni mogli, ve po svojoj voqi, da prihva-
te ili da se posle izvesnog vremena povrate pod skute svoje stare reli-
gije. Drugo reewe je da su pokrteni bili samo odreeni slojevi u
okviru jednog plemena, oni najugledniji, preko kojih su crkvene vlasti
oekivale da e se hrianstvo daqe iriti. Ovo drugo se ini daleko
izvesnijim.
Jedan drugi zanimqiv podatak takoe nedvosmisleno kazuje da su
Sloveni iz okoline Elosa, najverovatnije Jezeriti, 878. godine bili
jo uvek pagani. Naime, u Vita Vasilii ostalo je zabeleeno da su neki
demoni koji vladaju pastirima iz okoline Monemvasije objavili ovima
da je Sirakuza pala prethodnog dana i da je potpuno unitena i ogwu
predata".46 Iako pisac ne kae da su u pitawu Sloveni, Porfirogenit

43 Theophanis Chronographia, ed. C. de Boor, III, Lipsiae 1883, , 456. 2631.

44 L e m e r l e , Chronique, 10. 6774.
45 D . A . Z a k y u h y n o , O Slboi n =Elldi, Auhnai 1945, 95, nap. 2.
46 Theophanes Continuatis, ed. I. Bekkeri, Bonnae 1838, 310.19311.5. Ovaj podatak uo-
io je i I . S e v c e n k o , Re-reading Constantine Porphyrogenitis, Byzantine Diplomacy, ed. J.
ShepardS. Franklin, Ipswitch 1995 (Papaers from Twenty-fourth Spring Symposium of Byzanti-
ne Studies, Cambridge, March 1990) 193, dovodei ga u vezu sa pisawem Porfirogenita o
Jezeritima i o Elosu (Jezeru) kao mestu wihovog prebivawa. Toponomastiki materijal
moe, sa velikom sigurnou, da potvrdi pisawe Teofanovog Nastavqaa. Tako, oko 12
kilometara zapadno od Monemvasije postoji mesto Belij, koje bi vaqalo dovesti u vezu
sa slovenskim toponimom, zabeleenim u Makedoniji, Bugarskoj i Rusiji Veles. Istog
su postawa i toponimi u Tesaliji, Velestino i Volos (M . V a s m e r , Slaven in Griech-
18

u DAI jasno kae da Jezeriti ive oko Elosa. Stoga pomenuti pastiri
mogu bitii samo paganski Sloveni.47
Morejska hronika, spis nastao u H veku, pomiwe Milinge kao
pripadnike jednog drongosa. Drongos je u to vreme, sredinom H veka,
kada se vodila borba izmeu Vizantije i Latina za vlast nad Pelopone-
zom, saiwavao jednu vojnu jedinicu od priblino 10001500 qudi. Za-
povednik ove jedinice bio je drungarije.48 Drugim reima, u itiju
Nikona Metanoita nailazimo na najraniji pomen da su Milinzi, si-
gurno od poetka H veka, inili jedan drongos. S druge strane, Kon-
stantin Porfirogenit veli da je Milinzima strateg odreivao svoga
oveka koji je iao meu wih i vodio rauna o obavezama koje su bili
duni prema Carstvu plaawu danka, davawu vojske, javnim radovi-
ma.49 U literaturi je ostalo nereeno pitawe da li je strategov ovek"
bio Sloven ili Romej. itije Nikona Pokajnika prua znaajan poda-
tak koji moe da bude od pomoi u tragawu za konanim odgovorom na
ovo pitawe. Naime, kako je Antiohovo ime romejsko, a on je, prema we-
govim postupcima sudei, oigledno od roda nevernika", izlazi da je
strategov ovek" sasvim izvesno mogao biti i Sloven. Wegovo helen-
sko ime, s druge strane, pokazuje da je, makar formalno, bio hria-
nin.50 Kako prema itiju stoji da je Antioh imao in duksa, to wega

land, Berlin 1941, 108, sumwa da je Volos u Tesaliji nastao od slovenskog Veles; ovo je
usvojeno i u VINJ , 189, nap. 5, uz primedbu da se u H veku ovo mesto pisalo kao Golo).
U pitawu je toponim proistekao od imena slovenskog boanstva Velesa koje je bilo za-
titnik pastira i stada. Samo 10 kilometara jugozapadno od Velesa je selo Daimona (De-
monija uzgred, jedino takvog imena u danawoj Grkoj). Ukoliko nije u pitawu sluaj-
nost, onda ova dva primera na izvestan nain upotpuwavaju pripovest Teofanovog Nasta-
vqaa o pastirima i demonima u blizini Monemvasije.
Sirakuza je pala 21. maja 878. godine; upor. G . O s t r o g o r s k i , Istorija Vizan-
tije, Beograd 1969, 234.
47 DAI I, 50.1516; Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije , priredio: B.
Ferjani, Beograd 1959 (u daqem tekstu: VINJ ) 71.
48 ODB, , 664. Prema opte usvojenom naelu vojnog ustrojstva, na elu svake teme
stajao je strateg pod kojim su bila dva ili tri tumarha. Pod svakim tumarhom bila su e-
tvorica drungarija. Tako bi Antioh zapravo bio jedan od ove etvorice drungarija koji su
obino pod svojom komandom imali 1000 vojnika 200 kowanika i 800 peaka; upor.
W . T r e a d g o l d , The Byzantine Revival 780843, Stanford 1988, 29.
49 DAI I, 50. 2532; VINJ , 71. Jovan Protevon, strateg Peloponeza, pismom se
alio caru kako Milinzi ne daju vojnike, ne primaju strategovog oveka i nee da oba-
vqaju druge javne slube. Uzima se da je Protevon ovo pismo uputio poetkom 921. godine;
upor. R . J . H . J e n k i n s , The Date of the Slav Revolt in Peloponnese Undere Romamus I,
Late Classical and Mediaeval Studies In Nonour of Albert Mathias Frined, Jr., Princeton 1955,
207; takoe, G a l a n o p o u l o u , Nikonos, 8. Meutim, tanije e biti da je ovo pismo upu-
eno 923/924. godine, kako je ubedqivo pokazao B . F e r j a n i : O upadu Sklavisijana
na Peloponez za vreme Romana Lakapina, ZRVI 3 (1955) 47.
50 Iako je ime Antioh staro helensko ime, dakle jo od vremena paganstva, u Vizan-
tiji je poznato vie Romeja koji su nosili ovo ime i sasvim sigurno bili hriani. Ta-
ko je poznato ak pet episkopa iz / veka koji su nosili ovo ime; upor. Leqik, 7476.
Docnije je izgleda ovo postalo porodino prezime, pa su tako iz H veka poznati Lav An-
tioh, Niifor Antioh, i drugi; upor. M . L o u k a k i , Contribution l'tude de la famille
Antiochos, REB 50 (1992) 185205. Narativne izvore lepo upotpuwavaju nalazi peata na
kojima se ita ovo ime; upor. G . Z a c o s A . V e g l e r y , Byzantine Seals, Basel 1972,
I/1, N 746, 747, N 748, N 749, N 750; I/2, N 1724, N 1725, N 1726 komes Antioh
 19

posledino svrstava u red vizantijskih inovnika.51 Meutim, zvawe

duksa (duke) tokom H veka, kada se, kako emo pokazati, odigrao dogaaj
u ijem je sreditu bio Antioh, jo uvek je bilo izuzetno znaajno i
odnosilo se zapravo na zapovednika vee vojne oblasti. Koliko je po-
znato, Peloponez je predstavqao jednu vojnu oblast istoimenog imena, u
okviru koje sasvim sigurno nije postojala neka druga, izdvojena, admi-
nistrativna oblast u rangu dukata. Stoga se pitawe koje ostaje otvoreno
odnosi na verodostojnost Antiohove titule. Da li je on zaista mogao da
bude duks? Ili, da li je duks u wegovom sluaju imao iskquivo tehni-
ko znaewe u smislu zapovednik", poglavar" ili slino. Izgleda da
je pisac itija ovaj pojam upotrebio ipak u tehnikom znaewu. Tako
je Antioh bio zapravo drungarije odgovoran prvenstveno za vojna pita-
wa na odreenom podruju gde mu se nalazio i tab.
Jedan natpis iz Mesenije, iz 1337/38. godine, pokazuje da je zapo-
vednik drongosa Milinga u to vreme, Konstantin Spanos, nosio titulu
aua, to je posledica dodira Vizantije sa Turcima.52 Ipak, vano je
primetiti da zapovednik Milinga u H veku nije duka.
Kada bismo raspolagali nekim dodatnim podatkom koji bi mogao da
uputi na tanije datirawe dogaaja oko Antioha, moda bismo mogli i
da razumemo pod kakvim se unutrawim okolnostima u Carstvu moglo
desiti da oblasni glavar Slovena, tim pre to je po svoj prilici na
taj poloaj doveden kao vizantijski tienik, praktino ue u sukob sa
jednim vanim segmentom vizantijskog drutva crkvom. Nije bila u
pitawu nikakva vojna pobuna to se ne moe nikako naslutiti iz i-
tija, ali je oigledno da je do neke uzurpacije imovine ipak dolo.
Stoga e pre biti da je Antioh ipak bio pripadnik neke od uglednijih
porodica Milinga, koja je ne tako davno bila pokrtena, i on je, sle-

(550650 god.) hartular Antioh ( vek) patrikije Antioh ( vek) patrikije i sudija
Antioh (700750. god.) itd. Jo je lambere objavio tri peata iji su imaoci pripa-
dali porodici Antiohit; upor. G . S c h l u m b e r g e r , Sigillographie de l'empire byzantin,
Paris 1884, 616 Petar Antiohit (dva peata) i David Antiohit, sva tri iz H/H veka.
Naposletku, Theophanes Chronographia, ed. De Boor, Lipsiae 1883, , , 438. 1112, po-
miwe pod 764/65. godinom stratega Sicilije Antioha, a pod 711/712. godinom izvesnog
Antioha hartofilaksa sv. Sofije u Carigradu (Theoph. 382. 20). Stoga samo ime Antioh
uopte ne znai da je wegov imalac bio paganin. Takoe, ne verujemo da je Antioh iz Ni-
konovog itija pripadao porodici Antioha ili Antiohita. U wegovom sluaju u pitawu
je lino a ne porodino ime.
51 Pojam duks, lat. dux, grki doq, nastao je u doba Dioklecijana, prvi put pomenut
289. godine, da bi od H veka oznaavao zapovednika vee vojne oblasti dukata; na pri-
mer Antiohija, Haldija, Adrijanopoq, Mesopotamija, Italija; upor. ODB, , 659; takoe,
N . O i k o n o m i d s , Les listes de prsance byzantines des IXe et Xe sicle, Paris 1972. 344,
354. Kako je pokazao D . A n g e l o v , K voprosu o pravitelh fem v pirskom despotate i
nikesko imperii, Byzantinoslavica 12 (1951) 5860, duks je od poetka H veka potpuno
potisnuo nekadaweg stratega kao pojam za vojnog upravnika teme. Kako se teme od tog
vremena, kao posledica znaajnog smawivawa Carstva, usitwuju, shodno ovome i znaaj
duksa opada.
52 D . I s e i s s e l A . P h i l i p p i d i s - B r a a t , Inventaires en vue d'un recueil des in-
scriptions historiques de byzance, Travaux et Mmoires 9, Paris 1985 (u daqem tekstu: Inventai-
res) N 70. tzaosio(j) drggoy Melig%n Kwnstantnoj Spnhj."
20

dei neke svoje ili, to je izvesnije, interese plemena, pokuao da

vrati ono to mu je starinom pripadalo.
Moda se Antiohovi postupci mogu boqe razumeti prouavawem
Nikonovog testamenta. U svojoj posledwoj voqi Nikon je podvukao da
iguman i svetenstvo vode rauna o stanovnicima metoha, odnosno da
im je porez umeren".53 Ne znamo ta je tano Nikon imao na umu, ali
e najpre biti da je eleo da se nikakve nepravde ne ine stanovnici-
ma metoha, a da o ovome rauna vode strateg i sudija, posebno da su opa-
ti i svetenici qudi dobri i nepotkupqivi".54 S druge strane, stra-
hujui da bi na elo manastirskog bratstva mogao da doe ovek slabih
moralnih vrednosti, koji ne bi sprovodio wegovu voqu, odredio je da
igumana postavqaju strateg i sudija.55
Nikonov testament, saiwen sa mnogo obzira prema paricima koji
su iveli na oba metoha u Sklavohoriju i u Paroriju pokazuje da je
on imao jake razloge da ovako postupi. Kako je wegovo ivotno delo bi-
lo da pravoj veri privodi sve oni koji pod wene skute nisu potpadali,
kako one na Istoku tako i one na Kritu i Peloponezu, sasvim je izve-
sno da je on obavqao misionarsku delatnost i na pomenutim metosima.
Stoga, paqiv odnos prema paricima, koji je u svom testamentu zahte-
vao od naslednika, prilino jasno pokazuje da su parici zapravo bili
doskorawi pagani, najverovatnije Milinzi, prema kojima je vaqalo
voditi mudru poresku i crkvenu politiku kako od tek primqene vere ne
bi otpali.
Da li je Nikonova voqa potovana? Sudei prema reakciji Antio-
ha nije. Kako pisac itija veli da je Antioh mewao ono to je Sve-
ti u svojoj voqi ostavio, izlazi da je postojala neraiena pravna
situacija oko sporne zemqe. Prirodno, hagiografi su u Antiohovom
inu gledali bezakowe i povredu svojih prava, pozivajui se, u odbranu
ovih, iskquivo na testament Svetoga. Sutina pitawa je, ini se, ka-
ko su metosi dopali pod Nikonov manastir.
Iako ostajemo iskquivo u sferi nagaawa, neka nam bude dopu-
teno da ipak pokuamo da obrazloimo nae pretpostavke. Prvo, ko
je darovao metohe Nikonovom manastiru? Drugo, bie dobro ako odredi-
mo poloaj metoha oko kojeg se spor odvijao.
Galanopulos je, na prvi pogled, isuvie slobodno tumaio da su
metosi u Sklavohoriju i u Paroriju bili dar pobonih hriana".56
Nikon u svom testamentu uopte ne pomiwe nekakve pobone hria-
ne" niti prua makar najmawe mesta da pretpostavimo odakle potiu
sporni metosi. ini se, meutim, da meu ovim Galanopulosovim po-
bonim hrianima" vaqa traiti upravo pripadnika onog bogatijeg,
vrlo uslovno reeno vladarskog", sloja Milinga, koji su preobrae-
wem u hrianstvo, kao zalog svoje vernosti novom uewu, dali deo
plemenske zemqe Nikonovom manastiru. Ova pretpostavka, na alost,

53 Pigai 4, 255. 140256. 143.

54 Pigai 4, 255. 137256. 144.
55 Pigai 4, 256. 143144.
56 G a l a n o p o u l o u , Nikonos, 162.
 21

teko moe da bude dokazana. Meutim, Galanopulos je po svoj prilici

u pravu, jer su manastiri zaista, tokom duge istorije vizantijskog car-
stva, sticali velike zemqine posede upravo kroz darovawa pojedina-
ca. Ono to je sporno jeste to ne moemo da budemo potpuno sigurni
u razloge ovih zemqinih davawa. Naime, nije nuno da je darodavce
na ovo bogougodno delo uvek navodila wihova pobonost". Otuda se
moe usvojiti Galonopulosova pretpostavka da su metosi bili poklo-
weni Nikonovom manastiru, ali ne i da su darodavci ba bili pobo-
ni hriani".
Prema Nikonovom testamentu jasno je da su dva manastirska metoha
u Paroriju i u Sklavohoriju. Na kojem od ova dva manastirska poseda se
radwa odigrala? Sklavohori, blizu antike Amikle, nalazi se oko 5 ki-
lometara juno od Sparte. Ve sam poloaj sela, du komunikacije
Sparta-Gition, onemoguava pretpostavku da je to metoh najblii ze-
mqi nevernika". S druge strane, Sklavohori je mesto u plodnoj dolini
u kojem nema pawaka na kojima bi se uzgajale ovce ili koze. Ostaje, da-
kle, Parori, kao mesto gde je Antioh udario na manastirske posede. Se-
lo i danas postoji pod istim imenom a nalazi se na obroncima Tajgeta
oko 5 kilometara zapadno od Sparte. Prema osobinama tla ono mnogo
vie odgovara mestu pogodnom za ispau sitnije stoke. Daqe na zapad,
u dubini Tajgeta, nalazilo se srce zemqe Milinga, to odgovara i opi-
su koji je dao Porfirogenit.57 Stoga je Antioh, moemo biti sigurni,
posegao za metohom koji se nalazio u Paroriju. S druge strane, sama
grka re parria ima znaewe pogranina zemqa."58 Takoe, kada su
Milinzi neto docnije ponovo upali na isti metoh i opqakali ma-
nastirsku stoku, u itiju tano pie da su se spustili"59 odnosno
sili su iz viih predela u nie, to odgovara fizikim osobinama
zemqita oko Parorija.
Ono to moe da osnai predloeno reewe o poreklu pomenutih
metoha jeste upravo spor opisan u itiju. Od tri pomena Milinga u
itiju svi se odnose na dogaaje oko spornog metoha. Prvi put, kako
smo videli, Antioh je metoh potpuno preuzeo, povrativi ga zapravo u
sklop plemenske zemqe, dok je u drugom sluaju re o upadu Milinga i
pqakawu manastirske stoke. Trei put, pak, Milinzi su oteli erku
jednog od parika, a sam dogaaj je savremen piscu itija. Prva dva do-
gaaja sugeriu dosta snano da je u pitawu nesporazum oko vlasnitva
nad zemqom. Milinzi je oigledno jo uvek smatraju svojom, dok se ma-
nastir zaklawa iza Nikonovog testamenta. Kako su Milinzi jo uvek
pagani, jasno je da pojam darovawa zemqe manastiru wima apsolutno
nita ne znai i nema nikakvu pravnu teinu.
S druge strane, Antioh je metoh nainio svojim stalnim mestom
prebivawa. Sagradivi tamo neku vrstu dvora" i opasavi ga zidom

57 DAI I, 50. 1621; VINJ , 71, nap. 264.

58 Takva jedna pogranina zemqa" pod istoimenim nazivom Parorion, poznata
je u H veku u pograninoj oblasti izmeu Bugarske i Vizantije, gde je postojalo vie
manastirskih zajednica; upor. ODB, , 1590.
59 Nikon, 208, 62.8 kateluen".
22

jasno je stavio do znawa da to zemqite smatra svojom privatnom imo-

vinom. Da li je onda Antioh bio neposredni potomak onih koji su ze-
mqu darovali manastiru? Veliki su izgledi da jeste.
Antiohovo paganstvo, uprkos helenskom imenu, moe da se nasluti
i iz wegovog naina ivota, poto pisac itija veli da je on u svome
dvoru" (atoru) iveo bludnikim ivotom, sa vie ena, to je,
svakako, nehriansko ponaawe.
Jedna od najsnanijih slika u prii o Antiohu, koja dodatno pot-
krepquje i potvruje pretpostavku da je bio paganin, zabeleena je na
samom kraju pripovesti. Naime, vatra je, iznenada se pojavivi, sago-
rela telo. Ako se ovo zaista dogodilo, dakle pod uslovom da nije u pri-
u ubaeno kako bi pojaalo Nikonovo udo, onda je to sasvim jasan i
siguran trag o dugom trajawu paganstva kod Milinga. Drugim reima,
saplemenici su Antioha, ve prema svojim verovawima, otpremili na
onaj svet na svoj nain spaqivawem.
Paganstvo kod Milinga kradom je posvedeeno i u Nikonovom te-
stamentu. Nikon tamo veli da: Sav prihod od crkava koje sam izgradio
u Sklavohoriju i Parorionu" to pokazuje da je on zapravo obavqao
svojevrstan misionarski rad meu tamowim, oigledno slovenskim
ivqem. Tako su mnogobrojne crkve, koje su i arheolokim nalazima
potvrene u Sklavohoriju, zapravo svedoanstvo o misionarskoj delat-
nosti crkve prema Slovenima. Zanimqivo je da uprkos znatnim napo-
rima crkve da Slovene privedu u hrianstvo oni nisu urodili sko-
rim plodom. Proi e vie od veka posle Nikonove smrti a Milinzi
e ostati verni svojim drevnim verovawima.
Oigledno je da je pokrtavawe gorwih slojeva Milinga bilo vi-
e nego formalno. Crkva je sledila odreeni obrazac koji je u onovre-
menoj Vizantiji ve bio dobro razvijen. Naime, primerni hriani su
crkvi darovali zemqine posede ili obezbeivali da posle wihove
smrti crkva i daqe uiva prihode sa wihovih imawa. Jednom pokrte-
ni glavari Milinga mogli su zaista svoju vernost novom uewu da po-
tvrde veim zemqinim davawima. Meutim, ve wihovi potomci se
ovoga nisu drali, to pokazuje kako je hrianstvo meu Milinzima
zapravo uhvatilo slabog korena. Zemqa, koja je u svim primitivnim
drutvima smatrana za svetu i neodvojivu od plemena, nije mogla biti
ak ni prodavana a kamoli darivana. Stoga je sukob Antioha sa Nikono-
vim manastirom zapravo sukob oko vlasnitva nad zemqom. Jednom sa-
stavni deo plemenskog imawa, sada pod upravom manastira, ona je od
Milinga posmatrana kao wihova i nepravedno otuena.
Antiohiv spor sa Nikonovim manastirom moemo datovati vrlo
okvirno. Naime, kako smo ve primetili, izlagawe od 63. poglavqa i-
tija zapravo je svedoanstvo pisca. Kako je pripovest o Antiohu pribe-
leena u 59. poglavqu, moglo bi se rei da se to odigralo pre nego to
je hagiograf ili uopte bio roen ili je jo bio u ranom detiwstvu,
poto na osnovu wegovog pisawa izlazi da niko od uesnika u sporu
vie nije meu ivima niti se moe naslutiti da je on nekoga od mo-
naha koji su tada prebivali u manastiru poznavao. Takoe, zavravajui
 23

priu o Antiohu hagiograf veli da je telo izgorelo: kako dobro zna-

na pria kae"60 Drugim reima, u wegovo vreme postojala je ve do-
bro razvijena legenda o udesnom poaru koji je uzeo Antiohovo telo, a
nije mu je ispriao neko ko je bio savremenik dogaaja. Stoga, moe se
rei da je Antioh na metoh u Paroriju upao najkasnije u osmoj ili deve-
toj deceniji H veka, po svoj prilici pre nego to je hagiograf i bio
roen. Poto smo ve rekli da je nesporazum oko vlasnitva nad ze-
mqom sutina spora, izlazi da je Antioh pripadao moda ve onoj
generaciji koja je stasala neposredno posle Nikonove smrti. Tako bi-
smo wegov upad u Parori i prisvajawe metoha mogli postaviti, veoma
okvirno, u doba izmeu 1020. i 1080/90. godine. Kako je priroda sukoba
vlasnitvo nad zemqom, sledi da je ona ne tako davno darovana mana-
stiru, pa su plemenska prava nad wom jo uvek snano prisutna meu
Milinzima. Dakle, najpre e biti da se Antiohov upad u Parori odi-
grao ve dve ili tri decenije po Nikonovoj smrti 10201030. go-
dine.

U poglavqu 62. Nikonovog itija nailazimo na priu u kojoj su

glavni uesnici Milinzi, izriito pod svojim imenom navedeni,61 ka-
ko su ponovo upali na ve pomenuti metoh i opqakali manastirske
ovce i koze. Kada su razbojnici ve prispeli svojim kuama, Sveti im
je, u snu im se pojavivi, zadao teke rane. Da bi ga umilostivili po-
slali su svoje roake da trae oprost ukoliko vrate stoku koju su
opqakali. Kada su ispunili obeawe zdravqe im se povratilo.
Nekoliko mesta u ovoj prii zavreuju posebnu pawu. Prvo, zani-
mqivo je da pisac kae kako su Milinzi qudi ije ruke nose krv a
oni sami odiu ubistvom".62 Ovo pokazuje da su Milinzi u potrazi za
plenom esto umeli da se zaleu na tuu zemqu. to je jo zanimqivi-
je, prema opisu pisca, izgleda da su Milinzi jo u wegovo vreme bili
poznati kao razbojnici i nasilnici, to samo oteava datirawe ovog
dogaaja. U ovom razbojnitvu, svakako, ne treba traiti nekakvu po-
tvrdu da su oni bili nezavisni od vizantijskih vlasti ili se protiv
carskih inovnika podizali na oruje. Naprotiv, ovo govori o neemu
drugom da su Milinzi, sledimo li tumaewe koje smo pruili za po-
glavqe 59 jo uvek vodili svojevrstan rat protiv Nikonovog mana-
stira, podstaknut jo uvek neraienom pravnom situacijom oko
vlasnitva nad spornim metohom. Ovo takoe moe da ukae na to da
su oni jo uvek bili van potpunog nadzora vizantijskih inovnika i
da je strategov ovek" bez sumwe bio Sloven. Oni su, oigledno, pod
svojim duksom" (drungarijem) saiwavali jedan drongos, t. j. davali su
vojnike, ali sve druge obaveze jo uvek nisu prihvatali. Odjek ovakvog
stawa nalazimo u jednom poznijem izvoru, Morejskoj hronici", gde su
Milinzi, prihvatajui vlast Franaka, pristali da daju vojsku ali ne i
da plaaju dabine ili obavqaju obavezne poqske radove, poto to nisu

60 Nikon, 192, 59. 50 3j polj per totoy cretai lgoj".

61 Nikon, 206, 62. 4.
62 Nikon, 206. 5208. 6.
24

radili ni kada im je vladao vasilevs.63 Sve ovo dosta snano upuuje na

pretpostavku da su Milinzi, pre svega zahvaqujui krevitom Tajgetu,
sauvali, do u pozno doba, poprilino iroku samostalnost.
Drugi podatak vredan pawe je onaj gde pisac kae kako su na me-
toh nasrnuli oni mlai i podloniji emocijama.64 Ovo je vaan poda-
tak koji upuuje na zakquak da je pqaka preuzeta mimo znawa starijih,
odnosno bez dozvole domaeg poglavara. U tom smislu itije ovaj doga-
aj ne oznaava kao pobunu, poto zvanini predstavnici Milinga u
tome nisu uzeli uea.
Trei podatak, koji objawava ta se zapravo dogodilo, je da su se
mladi lopovi za oprost obratili preko svojih roaka. Upravo ovaj po-
datak omoguava da predloimo rekonstrukciju dogaaja. Tako bi iza-
lo da su se mlai Milinzi odvaili da udare na manastirski posed
i odvedu stoku sa metoha, dok su stariji, koji su ipak znali da taj in
nije doputen i da na taj nain celo pleme dospeva u opasnost da doe
u sukob sa vizantijskim vojnim vlastima, preuzeli na sebe da situaciju
izglade. Iz prie se moe naslutiti da su i jedna i druga strana istu-
pile veoma popustqivo. Vizantijskom zapovedniku u Sparti sigurno se
nije ilo u kreviti Tajget da ratuje sa neposlunim Milinzima, dok
ni Milinzima nije bilo u interesu da zameu rat sa Vizantincima. S
druge strane, ceo dogaaj, odlazak pred moti Nikonove, pokazuje da je
hrianstvo ve poelo da uzima maha kod Milinga. Takoe, kako pi-
sac kae, Nikonovo udo je uticalo na sve saplemenike lopova da se
uplae i da daju zakletvu da vie nee napadati one u manastiru.
Iako predloeno tumaewe ovog dogaaja najveim delom potpada u
sferu pretpostavki, ono moe da se odri onoliko koliko je tano
protumaeno zbivawe iz 59. glave. Ako smo pogreno protumaili doga-
aje iz 59. poglavqa, onda ne moe da se odri ni tumaewe 62. glave.
Opti utisak je da su Milinzi u vreme kada su opqakali manastirsku
stoku ve dobrim delom prihvatili hrianstvo. Ono vie nije bilo
formalno kao prilikom prvog talasa pokrtavawa, ono je sada postalo
stvarnost. S druge strane, ovaj dogaaj pokazuje da su stara verovawa jo
uvek ostala, ali sada svedena na mawu grupu pripadnika plemena i dru-
gorazrednog znaaja.
U pogledu datovawa ovog napada Milinga na Parori moemo da
pretpostavimo da se on odigrao neto posle prvog. Pisac izrekom ne
pomiwe niti jednog uesnika u dogaaju, a sam kae, kada pie kako je
Nikon kaznio razbojnike, da je izgleda poveo i dva psa".65 Ovo znai
da je pria koju je uo imala vie verzija. Prema jednoj, Nikon je ne-
pobedivim psima" naneo rane pqakaima. Stoga moemo rei da se i
ovaj dogaaj desio pre nego to je iguman bio roen, dakle pre iste-
ka H veka. U svakom sluaju dogaaj je usledio najmawe jednu ukoliko ne

63 Crusaders as Qonquerors, The Chronicle of Morea, ed. H. E. Lurier, New YorkLon-

don 1964, 160.
64 Nikon, 208, 62. 1215.
65 Nikon, 208, 62. 2425 do ^kei knaj pgesuai esuenej"
 25

i dve generacije posle Antiohovog upada u Parori, po svoj prilici

10501060. godine.
Trei dogaaj koji u sreditu pawe ponovo ima pomenuti metoh
najboqi je pokazateq da se hrianstvo meu Milinzima zaista uvr-
stilo, a da su oni sami prestali da napadaju manastirsku imovinu. Na-
ime, u poglavqu 70 pria kae da su neki qudi koji ive blizu pome-
nutog metoha (t. j. Milinzi) ponovo dozvolivi da demon u wima pro-
radi", upali u kuu jednog od parika ovog metoha i oteli mu erku. Kako
su hteli da je prodaju u robqe, naum im se nije ispunio jer ih je Nikon
udom oslepeo. Poto su obeali da e je vratiti roditeqima vid im
se vratio, ali su oni, nemajui nameru da obeano ispune, odluili da
je ipak zadre. Tada ih je Sveti ponovo oslepeo. Kada su, napokon, de-
vojku vratili i oiwi vid su ponovo zadobili.66
Na osnovu ove pripovesti moemo rei da je priroda sukoba pot-
puno drugaija nego u prethodna dva. Prvo, ciq napada nije vie ima-
we manastira, nego ugroavawe parika koji na metohu ive. Otimawe
devojaka dobro je poznat obiaj kod mnogih varvarskih naroda, takoe i
kod Slovena, pa u wemu ne bi trebalo da traimo nekakvo posebno zna-
ewe. Ono to je vano jeste da su sami otmiari, kada su po drugi put
oslepeli, sami molili Svetoga da im se smiluje. To je sasvim dobar po-
kazateq da se hrianstvo meu wima ve znatnije primilo.
Takoe, parici ija je erka oteta zavapili su Boe, imaj milo-
sti", drei Nikonovu ikonu ispred sebe.67 Ovo je veoma znaajan poda-
tak. Naime, kako su parici pomenutog metoha bez sumwe bili Sloveni,
o emu smo ve govorili, izlazi da su se oni sredinom H veka, kada se
ovaj dogaaj odigrao (11301140), ve postali pravi hriani.68 Uosta-
lom, samo ime sela, Parori, ukazuje na helenizaciju wegovog ivqa.69

Sveukupno razmatrawe Slovena koji su pomenuti u itiju Nikona

Pokajnika doputa nekoliko osnovnih zakquaka. Pored datovawa, koje
smo, istina okvirno, pokuali da postavimo, moe se rei najvie o
procesu pokrtavawa. Izvesno je da je Nikon bio pre svega misionar.
Obilazei u prvo vreme svoga boravka na Peloponezu odreena podruja
na kojima su iveli pagani, uglavnom Sloveni, on je proveo formalno
pokrtavawe. Tom prilikom su neki od prvaka Milinga, obrativi se
u hrianstvo, Nikonovom manastiru darovali zemqu u Paroriju. Se-
qaci koji su na imawu iveli bili su takoe Sloveni. Sledi razdobqe

66 Nikon, 238, 70. 1242. 56.

67 Nikon, 240, 70. 2021.
68 Dogaaj u poglavqu 71, koje sledi posle pomenute prie o otmici devojke, odigrao
se prema pievim reima skoro", to e rei pre neku godinu. Kako ovoj prii pret-
hodi pripovest o otmici devojke, izlazi da se ona dogodila neto ranije.
Dobar pokazateq da su Milinzi u nizinskim predelima Lakonije ve postali pobo-
ni hriani tokom H veka, dakle pre onih koji su iveli na Tajgetu, jeste jedan zavet-
ni oltar iz sela Mileje na kojem su zapisana imena darodavaca Stanina i Pothos, sin
Siraka (Stan0na k Pu|oy o Shrkoy); upor. Inventaires, N 45.
69 Moglo bi se pretpostaviti da je slovensko ime sela ranije glasilo Granica, to-
ponim koji postoji na vie mesta u danawoj Grkoj.
26

u kojem sledea generacija Milinga pokuava da povrati plemensku ze-

mqu, to je jasan znak da se hrianska propoved na poetku odrala
samo meu paricima metoha. Naposletku, hrianstvo se sredinom H
veka postepeno uvrstilo i meu slobodnim" Milinzima u Tajgetu.
U pogledu politike organizacije Milinga iz Nikonovog itija
moemo da zakquimo kako su oni priznavali vrhovnu vlast Vizantije,
ali da je strategov ovek" bio iz wihovih redova i po svoj prilici iz
neke od uglednijih porodica. Sporadine ispade pojedinaca protiv ma-
nastira ili uopte vizantijskih vlasti sankcionisao je i red odra-
vao ovaj duks". Moe se takoe rei da je tvrdwa Morejske hronike kako
Milinzi nisu inili corve po svoj prilici tana.
Na kraju itije moe da bude putokaz u istraivawu homogeniza-
cije i helenizacije Peloposovog ostrva. Meutim, ovom sloenom pi-
tawu tek vaqa pristupiti.

THE SLAVS FROM THE PELOPONNESUS IN

NIKON METANOIT'S BIOGRAPHY

by

Tibor ivkovi

Summary

The Slavs under the Byzantine government in the region of Peloponnesus were
included in the organism of the Empire in a specific way. The issue of their baptising,
that is hellenization, could be partly followed on the basis of St. Nikon Metanoit's Bi-
bliography. This paper discusses the spreading of Christianity among the Milinzi, the
largest Slavic tribe on the Peloponnesus.