Bespue, Veljko Milievi (jekavica, 3.

lice)

Roman poinje u kafani - gungula u kavani. Razgovor je pretrpan nemakim reima. Djako drutvo koje
se dosauje. Gavre akovi - mali, krupan, crn.
I koliko god se trudio da nae razlog zato je neraspoloen, nije ga nalazio. Nije izgubio na kartama,
imao je para, nije se ni s kim posvaao, nije se sjeao da mu se desilo neto neugodno. Oseao je samo u
sebi neto slomljeno, satrveno, tjeskobno; kad se to desilo i zato je dolo tako iznenada, u jednom
trenutku, nije znao. U gradu ga je sve guilo. Hteo je da ode na selo. Mislio je da e mu biti lake ako
ode na selo u rodnu kuu.
Na stanici umaarski uzvici. Voz je bio trom, stalno se drmao. U kupeu je sedeo oveuljak, mrav i
krljav, s malim, neurednim, nakostreenim brcima koji su ulazili u usta, sa utim licem i sitnim oima, s
jednim golemim zaveljajem iznad svoje glave.

II

Doao je kui. Gledao je Unu. Dole u kotlini, izmeu belog stenja u koje udara sunce video je ivu,
sveu, zelenu prugu Une. On zna, kako mu je pogled vratolomno sletio niz brdo, izudaran o drvee koje
smeta, upijao se eljeno u vodu koja je veselo odsijevala, gubila se i pomaljala, a on je neprestano ekao
i traio pogledom, kao da ima neto da joj kae.
Opis kue Ona stajae tu usamljena, nepomina, ukoena. iznad nje se izdizao jablan, visok i crn, i
bacao preko kue svoju teku, prelomljenu senku.
Tumarao je po kui. Trudio se da ne probudi umrle.
Momenat kada obara sliku svoga brata Milana tada poinje da se sea njega. Retrospektivno govori o
njegovoj smrti, tj. samoubistvu. On je bio sve to Gavre nikada ni je bio. Miljenik majke, postao je oficir.
Nije ga odmah poznao na slici kako smrt odraa! Njegov brat je voleo zabavu i povran ivot. A
nato onda traiti nesreu? Ja volim trku za uivanjima, mene opija brzina kojom jurim. Ja se drim samo
povrine. Jer sumnjam da je ivot u svojoj dubini tako sladak. Pa nato onda traiti gorine? Ja traim
zadovoljstva. ovo se moe protumaiti kao retoriko pitanje ta je zapravo sutina ivota. Da li
Milanov nain razmiljanja koji tei za povrnim uivanjima iz navedenog razloga ili Gavrino duboko
razmiljanje o svemu. U obzir treba uzeti da se Milan i ubio.
Setio se kue u kojoj je prenoio kad je dobio poslednje pismo od brata pa krenuo kui. Tamo su iveli
siromani ljudi. To je bila beda pred kojom su svi sagibali vratove pokorno, bez pomisli da imaju pravo da
se bune. Kad je Gavro gurnuo seljaku u ruku novac, ovaj se dugo mislio, ali sirotinja je bila jaa od
ponosa.
Do godine mu je umrla i majka.

III

Osueni jablan ga je dodatno pogodio jer ga on iz detinjstva pamti kao zelenog i vitalnog, na njegovim
granama je bujao ivot. To je korelacija sa njegovim ivotom. Dakle i on! rekao je i zamislio se.
Dani su mu bili pusti i bezbojni. esto je gledao Unu. as je gospoa koja eta po poljima kukuruza, as
udara i peni kroz uske prolaze.
Od seljaka ga je odvajala jedna stvar njegov otac. Sea se njegove smrti, tunog dana iz svog detinjstva.
Bio je opasan ovek, niko ga u selu nije voleo sem njegove porodice. Na sprovodu su mnogi plakali, ali
niko nije bio tuan. Plakale su starice zato to su razmiljale o svojoj smrti. Jednog dana njegovog oca su
u umi nali u lokvi krvi. Oporavio se, ali posle toga nije dugo iveo. A seljaci su pili rakicu i nadali se da
nee da ih tui ako se oporavi.
Ruak mu je spremala i donosila Jeka, seljanka. Ona je htela sa njim da ostvari kontakt, ali je on uvek
uato, sve do jednog dana dok nisu zapoeli konverzaciju njenim pitanjem da li je on neto ljut. Iskoristio
je, bio je sa njom, ona je bila sva srena i razdragana, a on je sedeo zadovoljan. I u jednom trenutku
ogori se na sebe, osjetivi u sebi stranu malodunost. Zato sam ja takav podlac? zapitao se bolno. Ti
nijesi rav ovek, a nijesi ni dobar, odgovorilo je neto u njemu. I zastade, ne htijui da dovri misao koja
mu se nametala, nastojei da je odgurne, zaboravi, ugui. Ali ona je bila jaa od njega. Ona je kazala
suho: Ti si kao drugi. I njegove se usne prezrivo razvukoe. Kao drugi! Koliko bola, ponienja i istine!

IV

Razmilja o tome kako unitava jedan mladi ivot i jedno mlado srce, a onda o tome kako bi moda bio
sreniji da je ostao zauvek ovde na selu i da se oenio . Sad da je doao kui saekala bi ga ena i deca.
Ne bi imao ovoliko turobnih i izlinih misli, i praznih i neispunjenih elja. Gurnuli su ga u kole da bude
gospodin, odvojili ga od zemlje i naroda, sprijeili ga da uhvati korjena u zemlji iz koje je iznikao, gurnuli
ga u jedan ivot u koji kad je zagledao, on se zgrozio, uasnuo, trgnuo.
Prima u kuu Bohuslava Paneka, inenjera koji je radio na oblinjoj graevini, na izgradnji puteva. Tek
kasnije je shvatio da je ovaj doao sa erkom, u poetku je mislio da mu je tu ena i nije ga se ticalo.
Osealo se da ima vie ivota u kui. eh ga je vodio i na graevinu. Tuio se na nae radnike, priao je
kako je eki radnik skroz drugaiji, i kad god je priao o ekoj lice mu se ozarivalo. Svidjala mu se Irena
Panekova erka. U poetku je to bilo samo malo, sviala mu se njena mirna dobrota, ali nije nita
preduzimao, predavao se svojoj ami.
Zatekao je jednog dana Irenu sa pijanim ocem. Bila je tuna, plakala je zbog tog dogaaja. alila se kako
je njen ivot nesrean. Gavre joj je pomogao. A onda cele noi razmiljao o njoj. Bilo mu je ao, mislio je
da ona verovatno jo uvek plae.

Sedi sa Irenom pored Une. Prijaju mu razgovori sa njom. Jednom nije otiao da se vidi sa njom. Ona je
samo utala. Kad je upitao da li se neto ljuti ona upita to bi se ljutila. Tada je on pomislio da je ona
ravnoduna, a on ne spava, ne jede, ne moe da se smiri. ak je razmiljao i otkaz da im da, ali nije
mogao. A nije otiao da se vide da bi uino malo zlo. Inae je sebe stalno muio mislima, nije znao ta
hoe, nije hteo da prizna da je voli. Sam sebe pita: ta hoe taj ovek koji mrzi sebe i druge, koji se
podmeva svemu i sebi, koji ivi od zla iz koga je znikao? Ne, ne, nisam to ja rekao je on s uasavanjem,
dok je ovaj u njemu napravio jednu prezrivu grimasu. On ga je osetio u sebi kao teret koji ga vue zemlji,
koji mu ne da da se krene, ispravi , poe; koji ga je obuhvatio svojim velikim, neprirodnim rukama i stee
mu telo, pritiskuje mozak i vodi ga vazda u jednom istom krugu.
Kad vide Jeku tog dana, uini mu se kao da je dugo nije video. On je ovih dana uopte nije primeivao.
Ona mu je rekla da zna da on voli ovu u njegovoj kui. Nije mu bilo sve jedno. Razmiljao je dugo o tome
kako je satro Jeku.
Odlazi u crkvu sa eljom da uzme malo mira. Setio se detinjstva i oseanja koje je tada imao u sebi. Nije
se smirio u crkvi. Gavre akovi gledae preda se, ljutei se to svi gledaju na njega, i osjeti kako je tu
na ovom mjestu koje ubijae bez milosti njegove jutarnje iluzije. Ne vraae se ni mladost ni vjera; ti topli
i vedri dani bijahu umrli zajedno sa Bogom iz detinjstva. On sam sebi ini se smijean i glup, i ne ekajui
kraja, izie, praen pogledima sviju.

VI

Irena mu je na obali Une priala svoj ivot. Majka i otac su se stalno svaali kada je bila mala. Teko je to
preivljavala. Onda je otac dao u samostan, da ne bi sluala njihove svae. Jednog dana saznala je da ih
je majka napustila. To je teko preivela. Gavre nije znao to to ona njemu pria. Tada se stvorio neki jaz
izmeu njih. Njegova ruka bila je hladna i njenim telom proe jeza.

VII

Oblaci zamraie nebo i zastre planine; prosue se jesenske kie, i Una se zamuti, nabuja i preli se
preko svojih obala, napunie se jaruge vodom, a brdski potoci, nosei lie, zemlji i kamenje iz planine,
valjahu se niz vodojae i slijevahu se s hukom u Unu.

Panek i Gavre igrali su karte. Uhvatio je Paneka jednom da vara. Doao je i dan odlaska Irene i njenog
oca. Irena bee nevesela i zamiljena, ne radujui se odlasku. inilo joj se da odlazi odovud sasvim
drugaija u dui nego to je dola, da se je izmenilo neto u njoj, da joj je Una u iji tok je ona tako esto
utapala oi i misli, odnela neto iz njezine due i ostavila prazninu, zamiljenost i amu Ona ne znaae
ta da misli o njemu. Bijae dana kad joj se ino blizak u mislima i nesrean, i dana kad joj se inio
dosadan i plitak, ili bezobrazan i drzak Bez ikakve radosti, ona je primila vest da je dobila mesto
uiteljice u jednom selu u Posavini. Bila je tuna, pitala se da li on zna ta se zbiva u njoj. A Gavre je bio
polubunovan kad ih je hladno ispratio. Ona tiho zajeca. Tek kasnije Gavre je osetio pusto kao ranije.
Nije mu pomogla ni hladna voda da se otrese tog oseanja.
Pred vee napi se vina i ugrija, nasmija se prezrivo na sve budalatine i crne misli s kojima se gonio
nekoliko meseci, i izvue iz depa neki stari broj novina u kojima se traila kua i zemljite na prodaju, i
napisa jedno pismo. I oseti kako je neto u njemu umrlo zauvek. Niko ga nije video kad ga je nestalo iz
sela. Tek posle petnaest dana doputova neki sistan i osav vaba, otkljua kui i stog dana poee se na
kui probijati vrata za duan, a unutra, struui tezge, pevao stolar Talijan pesmu u dijalektu. Pisahu neki
seljaci kui iz Amerike da su videli Gavru akovia u Valparezu.