1

SRPSKI PELAR
ASOPIS ZA PELARSKU NAUKU I PRAKSU

MAGAZINE SERBIAN BEEKEEPER

IZDAVA-PUBLISHER REDAKCIJA-EDITORIAL:

Drutvo pelara Duboica prof. dr Kostadin Trikovi

Leskovac
prof. dr Moma Deni
Ul. Slavka Zlatanovia br. 35
16000 Leskovac mr Naum Bandov

GLAVNI I ODGOVORNI dr. vet. med. Mihajlo Ili

UREDNIK EDITOR
dipl. ing. polj.
Dragoslav Ili e Zoran Stamenkovi

Tel. 016 - 281 666 dipl. ing. polj. Dejan Pei

Mob.063 42 82 36
profesor Vlada orevi
Email:
dragoslav.ses@gmail.com LEKTOR

Sajt: Vesna Stojkovi Tara

www.beekeeping-
dragoslav.com

2
 SADRAJ
Apimondija Argentina 2011........................................................4

Da li su viestruki feromoni matice indikatori prirodne borbe izmeu

radilica i matica.10

Uticaj kvalitetne ishrane na jainu pelinjeg drutva16

Priprema pelinjih drutava za zimu i zazimljavanje u LR

konicama..25

Haiti...38

Pelar Bresliski Ilija. 42

umska Jagoda..........................................................................46

Otkriveno da mala muva Apocephalus Borealis napada

pele...50

Regionalna sednica delegate skuptine SPOS-a Jablaniko-pinjsko-

kosovsko-metohijski region..........51

Reim SPOS-a pljunuo na lik i delo profesora Jovana ivanovia..58

Pelaforizmi...63

Vicevi........63

Naivna pelarska poezija...64

3
APIMONDIJA ARGENTINA 2011
I DEO
Autor teksta Dragoslav Ili e

Govor ministra poljoprivrede Buenos Airesa Ariela Franetovia

na ceremoniji otvaranja

Najvei pelarski spektakl Velike pelarske kompanije da

Apimondia 2011 odrana je u
Buenos Airesu, glavnom gra-
du Argentine od 21. do 25.
septembra 2011. godine. Sjati-
li su se ovde svi koji neto
znae u pelarskom svetu.
plasiraju svoje proizvode i po-
stanu jo jae. Male kompanije
da prodaju neto od svojih
proizvoda i postanu vee. Pe-
larski strunjaci da plasiraju
svoje znanje i poveaju svoj

4
rejting. Pelari da naue neto
i vide ono to do tada nisu
videli.
Argentina je velika zemlja
u junom delu June Amerike,
povrine 2.780.403 km. Njeni
susedi su Bolivija, Brazil i Pa-
ragvaj na severu, Urugvaj na
severoistoku i ile na zapadu.
Na istoku, Argentina ima dugu
obalu Junoatlantskog okeana.
Argentina je od Evrope, ta-
nije od Frankfurta udaljena
13 sati neprekidnog leta avio-
nom.
Aerodrom u Frankfurtu
Ako se kree iz Beograda
tome treba dodati jo 2 sata
leta na relaciji Beograd
Frankfurt. Cena povratne karte
na relaciji Beograd Frankfurt
Buenos Aires je 1230 eura.
Avioni sleu na meunarodni
aerodrom Ezeiza ( EZE ), koji
5
je udaljen oko 35 km od centra
Buenos Airesa. Dobro je to je
ovo mali aerodrome, pa u
njemu ne moe da se zaluta.
Aerodrom Ezeiza
Sa gradom je povezan autopu-
tem. Od aerodroma do grada
mogue je stii gradskim crno-
utim taksijem koji naplauje
po taksimetru. Postoji i aero-
dromski taksi koji za vonju
naplauje 32 eura. Taksijem se
stie za oko pola sata. Takoe
se moe putovati i gradskim
autobusom koji polazi nepo-
sredno ispred aerodroma i vozi
do centra grada. Karta se ku-
puje u autobusu, ubacivanjem
2 metalnih pezosa (37 dinara)
u automat. Kartu obavezno
kupiti jer su kontrole este.
Autobus svraa u sva lokalna
mesta, pa vonja traje oko 2
sata, to moe da predstavlja
poseban uitak i jedno bespla-
tno turistiko razgledanje.
Argentinu ine 23 provi-
ncije i jedan autonomni grad,
Buenos Aires. Provincije i Bu-
enos Aires imaju svoja uree-
nja, ali njima upravlja jedan
federalni sistem. Argentina
ima 40.6 miliona stanovnika.
Provincije Argentine i
njeni susedi
Kultura Argentine je razno-
vrsna, s obzirom da ona pre-
6
dstavlja meavinu razliitih
etnikih grupa. Na savremenu
argentinsku kulturu su mnogo
uticali doseljenici iz Evrope,
iako ima i malih uticaja iz
afrike kulture i kulture ameri-
kih Indijanaca.
Klima je uglavnom umere-
na, varira od subtropske na
severu do subpolarne na dale-
kom jugu. Sever karakteriu
veoma vrela leta sa olujama i
sveim zimama. Zapadna Ar-
gentina je jedno od mesta na
svetu u kojima pada najvei
grad. U junim regionima, leta
su topla a zime hladne, uz
velike koliine snega, naroito
u planinskim zonama. Na ve-
im visinama, na svim geogra-
fskim irinama, klima je sve-
ija.
U septembru biljke poinju
sa cvetanjem
 Zvanini jezik Argentine je
panski.
Velika veina Argentinaca
su hriani, uglavnom rimoka-
tolici.
Valuta je argentinski
pezos. Po kursnoj listi na dan
16.12.2011. 1 pezos se menja
za 18,4146 srpskih dinara, a 1
euro za 5,4945 pezosa.
Glavni grad Buenos Aires
je jedan od najveih gradova
na svetu. Grad ima oko 3 mili-
ona, a gradska regija oko 14
miliona stanovnika. Buenos
Aires se nalazi na istonom Obelisk u centru
centru Argentine, na uu re- Buenos Airesa
ke La Plata u Atlantski okean,
sa arhitekturom u evropskom Prolee: od septembra do
stilu, pun urbanog ivota i decembra, 12 do 22C.
atraktivnim nonim ivotom. Argentina je zemalja gde
Ovo je grad koji iznenauje pelari imaju veliki broj koni-
svojom multikulturalizmom u ca. Registrovanih pelara ima
kombinaciji sa tradicijom i 28.000, koji imaju 4.500.000
ruralnim opcijama. konica. Zahvaljujui razlii-
Buenos Aires ima etiri go- tosti klime, Argentina ima ve-
dinja doba: liki izbor cvetnog resursa koji
Leto: od decembra do ma- ine pelarsku proizvodnju
rta, 20 do 35C. moguom u gotovo svim
Jesen: od marta do juna, 12 oblastima. Proizvodi se mono-
do 22C. florni i multiflorni med sa
Zima: od juna do septe- jedinstvenim organoleptikim
mbra, 3 do 15C. osobinama.

7
 Patagonija - Argentina
Slika preuzeta iz albuma
Obreras de Miel
Patagonija - Argentina
Slika preuzeta iz albuma
Obreras de Miel
Apimondija je odrana u
kongresnom centru La Rural.
Centar je smeten u srcu
Buenos Airesa, ima paviljone,
kongresne sale i glavnu salu,
koje su opremljene savreme-
nim tehnikim ureajima. Pod
zatvorenim prostorom
45.000m. Pored toga ima vie
od 10.000m na otvorenom
prostoru i zelenih povrina,
kao i parking za hiljadu vozila.
Ulaz u La Rural
Na ulazu u La Rural poseti-
oce doekuju statue bika i
konja, to govori da se radi o
poljoprivrednom sajmu Bue-
nos Airesa.
Statua bika
Sva deavanja na Apimo-
ndiji su se odvijala u jednom
paviljonu, pod jednim krovom
je i u jednom nivou, kako nauni
deo kongresa, tako i meuna-
rodni sajam pelarstva. U sa-
mom paviljonu ima nekoliko
montanih sala u kojima su se
8
odravale usmene prezentaci-
je. Levo od ulaznih vrata, bili
su panoi sa poster prezenta-
cijama.
Ulaz u paviljon u kome se
odravala Apimondija
Prema podacima iz knjige
abstrakta bilo je 217 oralnih
prezentacija i 738 poster pre-
zentacija. Na sajmu je izlagalo
138 izlagaa.
Prvog dana, u sredu 21.
septembra od 9 do 20 sati, u
paviljonu za registraciju ue-
snici Apimondije su se regi-
strovali a posetioci su kupova-
li ulaznice.
Paviljon za registracija
9
Registracija uesnika
Trenutak koji se ekao
pune dve godine doao je u 16
sati, tada je poela ceremonija
otvaranja 42. Apimondije. Ce-
remonija je odrana u najveoj
sali, sali Azia.
Ceremonia je krenula go-
vorom zvaninika kao to je
predsednik Apimondije 2011
Lukas Martinez i minister
poljoprivrede Buenos Airesa
Ariel Franetovi.
Muziki program
Zatim je usledio interesa-
ntniji deo, poeo je kulturno-
zabavno-muziki program koji
je razgalio srca svih prisutnih.
 DA LI SU VIESTRUKI FEROMONI
MATICE INDIKATORI PRIRODNE BORBE
IZMEU RADILICA I MATICA?
Abraham Hefec, IZRAEL
II DEO
Preuzeto iz knjige Apimondija 2003, izdava Dragoslav Ili e
EFEKAT FEROMONA
MATICE NA STVARANJE
JAJNIKA KOD RADILICA
Najvaniji, glavni uticaj
matice, sa evolutivne take
gledita, jeste inhibicija repro-
dukcije radilice. Ranije studije
sa QMP su pokazale da prime-
na feromona na QL-grupu
spreava reprodukciju radilice
(Batler, 1959). Uloga QMP-a
je u skorije vreme ponovo bila
preispitivana, i dobijeni su
suprotni rezultati od onih iz
ranijih izvetaja. QMP je bio
primenjen na QL konice u
periodu od 43 dana u dozama
koje su se kretale od 10-3 do
10 ekvivalent matice na dan,
ali nijedna od ovih doza nije
spreila razvoj jajnika kod
radilica (Vilis i ostali, 1990).
10
Novija studija moe ukazati
na injenicu da feromon terga-
lne lezde moe imati inhibi-
torski uticaj na reprodukciju
radilica. Bioeksperimenti, u
kojima je staklena depresivna-
matica, na koju smo primenili
sekreciju tergalne lezde, bila
uvedena u QL grupe, pokazuju
da je ovaj sekret efektivan u
blokiranju reprodukcije radili-
ca (Vosler i Krev, 1999c).
Specifian sekret Duforove
lezde matice predstavlja jo
jednog kandidata za posrednu
kontrolu matice nad reprodu-
kcijom radilica. Testirali smo
ovu hipotezu koristei mini-
konice sa 4 gnezda (22 x 27
x 24 cm) ukljuujui 5 razlii-
tih eksperimentalnih grupa. 1)
QR drutvo u kome je matica
bila zatvorena u prostor za
iskljuivanje matice u jednom
delu konice. 2) QL drutvo
koje nije bilo tretirano. 3) QL
drutvo opskrbljeno QMP-
om. 4) QL drutvo opskrblje-
no QDP. 5) QL drutvo
opskrbljeno i QMP-om i QDP-
om. Konice smo proveravali
dnevno zbog prisustva jaja.
Kada su jaja poloena u netre-
tiranom QL gnezdu, sakupljali
smo uzorke od 15 radilica iz
QL dela svakog drutva, sva-
kog drugog dana, do ukupnog
broja od po 5 uzoraka. Pele
smo secirali i vrili procenu
razvoja njihovih jajnika na
osnovu sledeih stepena razvi-
jenosti: nerazvijeni jajnici, ra-
ni stadijum razvijenosti i jajni-
ci sa potpunom veliinom jaja
(Velthis, 1970).
Rezultati su prikazani u ta-
beli 1. Kao to se i oekivalo,
ogromna veina QR radilica je
imala nerazvijene jajnike, to
se statistiki razlikovalo od
onih iz svih QL drutava, bilo
tretiranih ili netretiranih
(ANOVA, Fierov LSD post
hoc test p<0.001). Meu QL
drutvima ona tretirana sa
QMP ili QMP + QDP su imala
vei procenat inhibiranih radi-
lica u poreenju sa ili netreti-
ranim QL ili QL tretiranih
samo QDP-om. Drutva treti-
rana sa QMP + QDP su se, po
statistici, razlikovala od QR
drutva i od drutva tretiranih
QDP-om (ANOVA, Fierov
LSD post hoc test p=0.044 i
p=0.00017, ovim redom).

Tabela 1: Procenat QR i QL radilica sa razvijenim jajnicima kao

funkcija tretmana bilo sa QMP, ili QDP, ili njihovom kombinacijom.
Vrednosti nerazvijenih jajnika, uz koje idu razliita slova, po
statistici se razlikuju (ANOVA, Fierov LSD post hoc test; n- broj
replikata)
Razvijenost Prava matica Bez matice QL+QMP QL+QDP QL+QMP+
jajnika (n=5) (n=5) (n=5) (n=4) QDP
(n=5)
Nerazvijene 94.1+3.3 a 59.5+8.1 b 65.7+4.1 bc 47.6+3.8 c 67.5+4.2 bc
Rana faza 1.5+0.9 23.1+4.1 21.0+3.7 32.0+3.1 17.7+4.0
Odrasla jaja 4.4+2.9 17.4+4.8 13.3+2.6 20.5+2.5 14.8+2.7

11
 Ovi rezultati pokazuju da
nijedan sam feromon matice
nema tu sposobnost da imitira
inhibitorski uticaj koji matica
primenjuje na reprodukciju ra-
dilica. Sam QMP, ili u kombi-
naciji sa QDP, bio je za malo
efektivniji, ali ipak znatno
inferiorniji u odnosu na uticaj
ive matice.
EVOLUCIJA VIESTRUKIH
SIGNALA MATICE KOD
MEDONOSNIH PELA
Ogromno znanje o feromo-
nima medonosne pele, a
posebno o bogatstvu specifi-
nog feromona matice, prua
nam dobru mogunost da
postavimo hipotezu o moguoj
evoluciji ovakvih feromona.
Od injenice koju smo otkrili
da specifini feromoni matice
igraju vanu ulogu u odnosima
matica-radilica mnogo je za-
gonetnija injenica da mnoge
od njih poseduju funkcije koje
se poklapaju. Na primer, tri
arome feromona iz razliitih
lezdi, veoma su efektivne u
izazivanju ponaanja pela
pratilja. Dva od njih, donjovi-
12
lini i tergalni feromoni, tako-
e deluju kao primarni fero-
moni koji se primenjuju za
kontrolu reprodukcije radilica.
Sa stanovita injenice da
mnogi od specifinih feromo-
na matice izmamljuju viestru-
ke odgovore ponaanja kod
radilica, nee nas iznenaditi
ukoliko drugi specifini fero-
mon matice sadre kako oslo-
baajue tako i primarne efe-
kte. Pored svega ovoga,
nijedan od matinih specifi-
nih feromona, kada smo ih
testirali posebno, nisu imali
sposobnost da imitiraju ivu
maticu. Ovo nam sugerie da
je percepcija celokupnog ko-
mpleta matinih feromona, ili
bar veeg njihovog dela, neo-
phodna za pravu reakciju
radilice (Kiling i ostali, 2003).
Namee se pitanje koji su
to selektivni pritisci koji su
pokrenuli evoluciju ovih izvo-
ra viestrukih feromona, kada
je teoretski jedan komplet
trebalo da bude dovoljan. Pre-
tpostavljamo da je evolucija
izvora viestrukih feromona
matica rezultat produetka bo-
rbe izmeu matice i njenih
radilica pre svega nad
 Pele radilice
produkcijom mukih jedinki.
Teorija selekcije iste vrste pre-
dvia da se, zbog toga to je
medonosna matica viestruko
osemenjena, radilice moraju
sloiti i udruiti sa maticom u
eliminisanju jaja koje su polo-
ile radilice (Vojehovski i
Lomnicki, 1987; Retniks,
1988). Jedna posledica odra-
vanja poretka radilica jeste
injenica da one plaaju viso-
ku cenu reprodukcije matice,
koja rezultira sopstvenim re-
13
produktivnim sputavanjem ra-
dilica. Ovo oigledno reava
konflikt matica - radilica, tako
to matica pobeuje. Pa ipak,
injenica da je radilicama
ostala sposobnost da razvijaju
jajnike, kao i da sauvaju spo-
sobnost za proizvodnju fero-
mona koji lie na feromon
matice, nagovetava da konfli-
kt nije u potpunosti reen i da
se borba moda moe ponovo
izazvati. Otkrie mutanata,
kad poloena jaja radilica pro
maknu kontroli odravanja po-
retka, rezultira pojavom veeg
broja mukih jedinki koji
predstavljaju potomstvo radili-
ca (Oldrojd i ostali, 1994) i
ostavlja verovanje u nastavak
borbe. Druga rasa pela, Apis
mellifera capensis, moe
odgovoriti drugaije. Radilice
su sposobne da proizvedu
diploidna jaja iz kojih se razvi-
jaju radilice ili matice. Intere-
santno je da se u prisustvu
matice A. m. capensis radilice
uzdravaju od reprodukcije,
ali ako se uvedu u A. m.
mellifera one ubrzo dominira-
ju nad reprodukcijom (Hepbe-
rn i Radlof, 2002). Interesa- Matica
ntno je da radilice rase A. m.
capensis na neobian nain QMP (Penkiv i ostali, 1994;
takoe poseduju osobine fero- Penkiv i ostali, 2000). Na
mona matice, bar najmanje osnovu hipoteze o borbi,
donjovilinih (Krev i Velthis, matica je razvila feromon koji
1980) i osobine feromona ili deluje kao signal ili dire-
Duforove lezde (Sol i ostali, ktno kontrolie reprodukciju
2002). Udvajanje reprodukcije radilica, na primer QMP. Ra-
meu radilicama i imitacija dilice, za uzvrat, mogu postati
feromona moe biti jo jedan manje osetljive na feromon, i
pokazatelj produetka borbe. da na taj nain primene sele-
Jo jedno otkrie koje potkre- kciju matice koja e razviti
pljuje hipotezu o borbi jeste drugi feromon iz drugog izvo-
jedna vrsta pela koje u ra lezde. Krajnji rezultat je taj
manjoj meri odgovaraju na da matica ima viestruke izvo-

14
re feromona, od kojih nijedan
nema sposobnost da imitira
ivu maticu, ali njihova ko-
mbinacija moe da deluje ili
aditivno ili udrueno (Kiling i
ostali, 2003).
Sposobnost radilica da po-
lau jaja kako bi imitirale fero-
mon matice takoe zahteva
objanjenje. Jasna je prednost
postojanja radilice koja polae
jaja za vreme beznadene si-
tuacije bez matice. Mali je
vremenski period izmeu gu-
bitka matice i socijalnog ra-
spada drutva. Radilice koje
pokuaju da se reprodukuju
isuvie rano mogu biti napa-
dnute od strane svojih pela iz
gnezda, dok one koje to poku-
aju sa zakanjenjem mogu
propustiti ovu priliku zbog
raspada drutvene organizacije
gnezda (Pejx i Erikson, 1988).
Prisustvo feromona matice
kod ovih radilica moe ohra-
briti pele iz istog gnezda da
im pomognu u gajenju legla
kako bi se poveao nivo
postojeih sposobnosti. Stoga
se moe polemisati oko gore
opisanih prednosti odravanja
imitacije koju izvode radilice.
Pa ipak, beznadena situacija
15
bez matice ne javlja se tako
esto, naprotiv veoma je retka
u prirodi. U veini sluajeva,
ak i kada se izgubi matica, tu
je veliko mlado leglo za
ponovno stvaranje matica u
drutvu. Ukoliko je imitacija
deo borbe matica - radilica,
zato je imitiranje matice kod
ovih radilica veoma retka po-
java, ukoliko uopte i postoji?
Postoje izvetaji o tome da
radilice u konici mogu da
otkriju radilice koje polau
jaja i da ih napadaju. Nije nam
poznato da li posedovanje ma-
tinih feromona izdaje radilice
koje polau jaja, ali je to vrlo
mogue. Ovakva kazna nad
ovakvim izazivaem reprodu-
kcije opisana je kod mrava
Dinoponera ljuadriceps (Mo-
nin i ostali, 2002).
Dok mnoga pitanja vezana
za evoluciju feromona ostaju
nerazjanjena, jasno se poja-
vljuje injenica da matica
medonosnih pela predstavlja
odlian model za prouavanje
kompleksnog sastava feromo-
na od kojih svi, pojedinano ili
u grupi, usmeravaju sloeno i
sofisticirano ponaanje dru-
tva.
 UTICAJ KVALITETNE ISHRANE
NA JAINU PELINJEG DRUSTVA
Jovo Kantar
Grabovac

Bagremov med kvalitetna hrana

Iz nauke o biologiji pela obavlja u optimalnom obimu i

poznato je da na jainu peli-
nje zajednice i njenu produkti-
vnost presudan uticaj imaju,
pored matice i bioloki inioci.
Jako, odnosno snano pelinje
drutvo sve bioloke funkcije
16
kvalitetu, naroito bioloku fu-
nkciju hranjenja legla. Prema
profesoru Fararu u jakom pe-
linjem drutvu srazmerno veli-
ki broj pela negovateljica
hrani srazmerno malu koliinu
legla, dok je u slabom obrnut
sluaj: srazmerno mali broj
negovateljica hrani srazmerno
veliku koliinu legla. U jakom
drutvu jedna pela negovate-
ljica hrani u proseku manje od
jedne larve, a kad razvoj i rast
pelinje zajednice dostigne
vrhunac, na jednu larvu dolazi
dve i vie negovateljica. Aka-
demik Butlerov je jo krajem
19. veka utvrdio da pela koja
se uzgoji u jakom drutvu ima
duu rilicu, vei raspon krila,
nosi cvetnog praha vie od
40% u svojim korpicama, nosi
znatno vie nektara u mednoj
voljci, ivi 6-8 dana due od
one uzgojene u slabom dru-
tvu. lezde koje lue inverta-
zu sazrevaju petnaestog do
osamnaestog dana za razliku
od onih uzgojenih u slabom
drutvu kod kojih se to deava
dvadeset petog i dvadeset
estog dana. Pelinje gnezdo
jakih drutava ima za 0,4 do
0,60C povoljniju temperaturu
nego gnezdo slabih drutava.
Naprotiv, u slabom drutvu
jednu larvu hrani jedna nekva-
litetna pela negovateljica, a u
pogoranim uslovima jedna
takva negovateljica hrani i vi-
17
e od jedne larve. Naravno da
su zbog toga larve slabije hra-
njene, a i pele radilice se vie
iscrpljuju i krae ive nego
pele radilice u jakom drutvu.
Daly i Morse smatraju da
uzrok u razliitim dimenzija-
ma tela pela moe biti nedo-
voljna ishrana ili pak uzgaja-
nje radilica medonosnih pela
u elijama trutovskog legla.
Patuljaste radilice i trutovi koji
se nekad javljaju, verovatno su
rezultat nedovoljne ishrane.
Fluri i Bogdanov (1989)
navode da je u zimskim uslo-
vima za uzgoj jedne pele
potrebno 7 pela. U fazi
razvoja pelinjeg drutva kada
pone neto slabiji unos pole-
na i nektara uz znaajniji
porast dnevnih temperatura i
mogunost unosa vode, jedna
pela neguje 1,14 do 1,42,
larve, dok u fazi razvoja kad u
prirodi ima dovoljno sveeg
nektara i polena i uz brojnost
pela od preko 25.000 jedinki,
jedna pela neguje 3-4 larve.
Dakle, 7.000 pela u januaru i
poetkom februara neguje
1.000 larvi, a u vreme maksi-
malno povoljnih uslova kakvi
su u naem klimatskom pojasu
 Pele negovateljice neguju mlade larve

obino od sredine aprila, vie bom drutvu. Za jedan drugi

hiljada larvi, to je saglasno sa
Krivcovom i Lebedevom
(2000) da jedna zimska pela
u rano prolee moe odnego-
vati proseno samo 1,13
1,42 larve, dok je mlada prole-
na pela u mogunosti da
odneguje 3 4 puta vie larvi.
U jednom eksperimentu u
bivem SSSR-u , utvreno je
da pele radilice odgajene u
jakom drutvu imaju dui
jezik nego one odgajene u sla-
ogled naruene su 4 matice
ije su pele imale jezik dui-
ne 6,9 mm. Dve su dodane
jakim drutvima, a dve slabim.
Sledee godine pele radilice
u jakim drutavima imale su
jezik prosene duine 6,7 mm,
dok su u slabim zajednicama
imale tek 6,2 mm u proseku.
Pele odgajene u jakom
drutvu imaju vee telo i
teinu, pa su i razvijenije, te
stoga imaju i vei radni teret.

18
 U bivem SSSR-u strunja-
ci su, prema Lonareviu
(1975) ogledima utvrdili da su
pele radile izvedene u
drutvu teine 2,2 kg ivele
due u proseku 4,8 dana od
pela izvedenih u drutvu tei-
ne 0,9 kg, to se najdirektnije
odrazilo na medoprodukti-
vnost. Uzmimo kao primer da
na poetku pae dva pelinja
drutva imaju istu jainu od
oko 40.000 pela, ali prvo,
koje se samostalno razvijalo
pod najpovoljnijim biolokim
uslovima, a drugo koje smo
formirali od dva, tehnikom
dvomatinog pelarenja ili
razvili zrelim leglom iz slabi-
jih zajednica, dakle leglom
koje je oskudevalo u hrani, da
paa traje 25 dana, da je dne-
vni unos u oba drutva jednak
i da iznosi 2 kg nektara. Prosta
raunica kae da je drugo
drutvo na toj pai proizvelo
50 kg meda, a prvo - 59,6 kg
ili 9,6 kg vie od drugog, iz
razloga to njegove pele
izletnice u proseku ive 4,8
dana due nego pele radilice
drugog drutva.
Na duinu ivota letnjih
pela utie i drugi faktori o
19
kojima pie S. A Popravko
(1982), u ijoj knjizi Zatitne
materije medonsnih pela,
itamo: "Srednja duina ivota
letnjih pela ne zavisi od rase i
stepena radne optereenosti
pelinjeg drutva, i varira u
krajnje neznatnim granicama
izmeu 37 i 40 dana.
U svakom pelinjem dru-
tvu nastupaju odreeni mo-
menti kada se ivotni vek
letnje pele naglo produava,
pie Popravko i pojanjava:
To se deava kada:
1. pelinje drutvo izgubi
maticu,
2. produava se ivotni
vek pela koje se spremaju za
rojenje i
3. pele drutava koje se
spremaju za zimu. "Pele koje
ulaze u zimu preive 6-7 suro-
vih meseci, i jo ceo mesec
rada u korist svoje zajednice
(5-7 puta su dugovenije od
letnjih pela)".
Razlog ovakve pojave Po-
pravko vidi u snienju tempe-
rature u gnezdu sa leglom sa
34-35C, na 25C u drutvu
koje se sprema za zimovanje i
drutava bez matice, pa prema
tome i bez legla, podseajui
na zakon fizike hemije, da se
pri padu temperature za 100C
usporava hemijska reakcija 2-
3 puta.
Snienjem temperature gne-
zda, po svoj prilici, i moemo
objasniti otru granicu izmeu
ivotnog veka pela normalnih
drutava (s maticom) koja su
uzgajala leglo, i obezmatie-
nih drutava koja to nisu
mogla.
Brada regulacija mikroklime
20
I u drutvima koja su ula u
fazu rojenja, gde se moe
primetiti fenomen produenja
ivotnog veka, pele budueg
roja kao da tee da napuste
pregrejana mesta konice, vi-
sei u grozdovima u hladnjim
mestima: u donjim delovima
satova, na krajevima ramova,
kao i van konice na letu, itd.
Pri tome se sniava intenzitet
procesa matabolizma, i kao re-
zultat toga produava se nji-
hov ivotni vek, to je veoma
bitno za opstanak roja na
novom mestu.
Prekidajui izvoenje legla,
pele pre svega sniavaju te-
mperaturu u gnezdu. Istovre-
mno usporavaju proces meta-
bolizma i pele ponovo stiu
dui ivotni vek.
Pelinje drutvo u jesen
uspeva da vrati fizioloku mla-
dost svim svojim lanovima i
tek roenim i onima koje su
po letnjim merilima ule u
duboku starost.
V. Bohu je, u ehoslova-
kom asopisu Velar zapisao:
"Uzimanje polena utie na du-
inu ivota pela, i uopte ima
veliki fizioloki znaaj. Pele
zatvorene u termostatu i hra-
njene samo medom ivele su
proseno 20-25 dana, a najvie
36-40 dana. Pele hranjene po-
lenom i medom ivele su 40-
50 dana, a najvie preko 100
dana. Uzimanjem polena moe
se obnoviti sekrecijska dela-
tnost drelnih leda i kod stari-
jih pela. Ako nema dovoljno
mladih pela, i starije pele, sa
zakrljalim lezdama, uzgajaju
leglo ako imaju dovoljno
polena" (Abadi 1982).
Polen u elijama saa
Ana Mauricio (1955), istra-
iva biologije pela, utvrdila
je da se duina ivota pela
uvek naglo skrauje kada su
one zauzete intenzivnim uzgo-
jem larvi, i vezano s tim, pro-
dukcijom mlea, i raste kada
tih radova nema, uz uslov,
21
dodaje Popravko, da je obe-
zbeena obilna snabdevenost
belanevinastom hranom-pole-
nom.
Folna kiselina ili vitamin
M, sadrana u polenu, potpo-
mae resorpciju vitamina E,
kompleksa vitamina B i to
tiaminB1, riboflavinB2, pi-
ridoksinB6, bez koga je ne-
mogue uzgajanje legla i
cijankobalaminB12, i nara-
vno, vitamina C. Na primer, za
uzgoj jedne larve do njenog
poklapanja potrebno je u pro-
seku 5,4mg vitamina B6.
Osim to je uloga kompleksa
vitamina B tako vana u
uzgoju legla, ima indikacija da
su ovi vitamini od znaaja i u
funkcionisanju nervnog siste-
ma pele. U polenu su sadra-
ni i fosfolipidi, koji imaju
funkciju strukturalnih eleme-
nata na propustljivost me-
mbrana, to je veoma znaajno
za elijsku razmenu materija
(Aranelovi, Danijela).
Uporeenjem teine tela
pela izletnica raznih drutava
za vreme glavne pae, s kolii-
nom meda koju su sakupile ta
drutva za isto vreme, Taranov
(2001) je doao do podataka
koji pokazuje da su
- pele iz slabih drutava ija
je pojedinana teine u
proseku bila 62-85mg sakupile
17,3mg meda;
- pele iz srednjih drutava
ija je prosena pojedinana
teine bila 86-90mg sakupile
20,4mg meda;
- pele iz srednjejakih druta-
va ija je pojedinana teina
91-95mg sakupile 21,8mg
meda;
- a pele iz jakih drutava, ija
je pojedinana teine iznosile
96-100mg sakupile su 24,4 mg
meda.
Iz navedenog se vidi da
prikupljanje meda u pelinjim
drutavima raste srazmerno
poveanju opte pojedinane
teine pela izletnica, koje
karakterie stepen razvijenosti
njihove muskulature, krila i
drugih organa.
Za nastajanje snanog i
zdravog drutva znaajni su i
podaci o intenzitetu hranjenja
larvi. O intenzitetu hranjenja
larvi govore podaci do kojih
je, prema Siminu (1983)
ispitivanjem doao Lineburg.
On je utvrdio da jedna radili-
22
ka larva do svog punog razvi-
a u toku est dana, primi oko
10.000 poseta pela negova-
teljica, to znai da larva pri-
ma hranu u intervalu od
bezmalo 52 sekunde, ili 69,4
puta na sat, odnosno l.666 puta
dnevno (za 24 sata). Usled
obilne ishrane, prema nekim
autorima, larva za est dana
otea oko l.500 puta vie nego
to je teila kad se izlegla iz
jajeta.
Uporedimo li intenzitet
hranjenja larvi u slabom sa
intenzitetom hranjenja larvi u
jakom drutvu, videemo koli-
ko je to velika razlika. Pod
pretpostavkom da u slabom
drutvu pela negovateljica
hrani jednu larvu, a u jakom
jednu larvu hrane dve negova-
teljice, larva u slabom drutvu
bie dvaput manje hranjena
nego larva u jakom drutvu.
Ali i to nije sve. U slabom
drutvu kvalitet pela hranite-
ljica je neuporedivo nii od
hraniteljica u snanom dru-
tvu. Zakljuak je da se to
mora negativno odraziti na
konstituciju i proizvodna svo-
jstva budue pele radilice.
Jedno istraivanje u bivem
SSSR-u pokazalo je da su pe-
le radilice razliitih pelinjih
drutava unosile razliitu koli-
inu nektara u konicu. Tako
su pele iz drutva teine 0,4-
0,8 kg pri jednom doletanju
unosile u konice po 20mg
nektara, dok su u isto vreme
pele drutva teine 2,0-2,2kg
unosile proseno po 36,5mg.
Nauno je dokazano da
pele radilice uzgojene u ja-
kom pelinjem drutvu imaju
odlinu konstituciju bogato
masno tkivo, dobro razvijene
lezde, dui jezik, vei medni
mehur, dakle vea kvalitetna
proizvodna svojstva, a trutovi
iz snanih drutava imaju veu
teinu semenih mehura. Sem
toga, otpornija su prema ra-
znim bolestima i due ive
nego pele radilice u slabom
drutvu. Pele radilice odgoje-
ne u slabom drutvu, usled
oskudnije ishrane u stadijumu
razvia, imaju slabija proizvo-
dna svojstva, i po svim merili-
ma daleko zaostaju iza pela
radilica odgajenih u jakom
pelinjem drutvu.
Duina ivota pele radili-
ce kao bioloki faktor, a kao
posaledica negovanja larve u
23
jakom ili slabom pelinjem
drutvu, ima direktni uticaj na
produktivnost pelinje zaje-
dnice. U sezoni proleeleto
pela radilica ivi est nedelja
(prema nekim autorima 4-6
nedelja), a nakon dvadesetog
dana svog ivota postaje pela
izletnica sabiraica nektara i
polena. Naravno da je ova
starosna granica relativna, jer
moe da varira u zavisnosti od
spoljne sredine i potrebe sa-
mog pelinjeg drutva.
U bivem SSSR-u strunja-
ci su ogledima utvrdili da su
pele izvedene u drutvu tei-
ne 2,2kg ivele i radile due u
proseku 4,8 dana od pela
izvedenih u drutvu teine
0,9kg, to se najdirektnije
odrazilo na medoproduktivno-
st. Uzmimo kao primer da na
poetku pae dva pelinja dru-
tva imajuj istu jainu od oko
40.000 pela, ali prvo, koje se
samostalno razvijalo pod
najpovoljnijim biolokim uslo-
vima, a drugo koje smo
formirali od dva, tehnikom
dvomatinog pelarenja ili ra-
zvili zrelim leglom iz slabijih
zajednica, dakle leglom koje je
oskudevalo u hrani, da paa
traje 25 dana, da je dnevni ishrana radilikih larvi presu-
unos u oba drutva jednak i da dan bioloki faktor za jainu
iznosi 2kg nektara. Prosta pelinjeg drutva i za radnu
raunica kae da je drugo duine ivota pela u njemu,
drutvo na toj pai proizvelo da se snano drutvo neguje
50kg meda, a prvo - 59,6kg ili cele godine, i objanjava razli-
9,6kg vie od drugog, iz razlo- itu produktivnost pelinjih
ga to njegove pele izletnice zajednica, odnosno visoku
u proseku ive 4,8 dana due produktivnost po jedinici ive
nego pele radilice drugog mase u jakom, a nisku u sla-
drutva. bom pelinjem drutvu.
U svetlu navedenih injeni-
ca proizilazi zakljuak da je
_______________________________________________________

FILMOVI

NA SRPSKOM JEZIKU U TRAJANJU OD 90 MINUTA

SAVREMENI PELAR TREBA DA PRATI SVA SVETSKA ZBIVANJA

CENA 300 DIN. PO DISKU, SVA TRI DISKA 700 DIN.

TEL. 016/281-666 MOB. 063/42 82 36

24
 PRIPREMA PELINJIH DRUTAVA ZA ZIMU I
ZAZIMLJAVANJE U LR KONICAMA
Kada se govori o pripremi
peljinjih drutava za zimu
onda se mora naglasiti da taj
proces traje neto due nego
to se to, ustvari misli i pri-
menjuje.
Neu se vezati za datume,
jer u pelarstvu je to gotovo
nemogue. Treba istai da je
to vreme prestanka vee
izraenosti rojevnog nagona.
U principu se moramo od tog
momenta ozbiljnije posvetiti
onim peljinjim drutvima
koje planiramo uvesti u zimu.
Posebnu panju moramo po-
svetiti jaini peljinjih druta- Paezad Zuki Tinja
va, poto je to vreme jo Srebrenik
aktivne sezone, kad neretko Bosna i Hercegovina
ima i dobrog unosa nektara,
onda je to jo jedan od razloga takvog stanja, da nam se u
da se posveti posebna panja budunosti ne bi deavali ta-
jaini peljinjih drutava. kvi problemi, je da moramo
Ako kod pojedinih peli- voditi rauna o mladim, kvali-
njih drutava nismo zadovoljni tetnim maticama i koliini
sa jainom onda se mora tra- hrane.
iti razlog takvog stanja. Naj- Period menjanja matica je
ei razlozi su nekvalitetne, upravo juli i avgust mesec,
stare istroene matice i slab zavisno od line prakse koju
unos nektara i polena u bli- svaki pelar po svom uverenju
skoj prolosti. Jedino reenje primenjuje. Moje miljenje je
25
da je matice najbolje zameniti
krajem avgusta meseca. Mati-
ce koje dodajemo su uvane u
nukleusima i nisu imale mogu-
nosti da se istroe zbog male
zapremine nukleusa. Drugo,
one nee uestvovati u proi-
zvodnji zimske pele, to je
jo jedan argument koji ne
moemo zanemariti.
Vano je napomenuti da je
juli mesec kada trebamo veo-
ma ozbiljno razmiljti o suzbi-
janju varoe.
Varoa
Jo smo u periodu, kada
primenjujemo tzv. bioloku
borbu protiv varoe, a ona se
sastoji u tome da se dodaje
okvir bez ice i satne osnove
na gradnju pelinjem drutvu
sa jedne strane legla. Kada
trutovsko leglo u njemu bude
26
zatvoreno, okvir se vadi i nosi
na topljenje. Na takav nain
moemo odstraniti, po nekim
autorima i do 50% varoe. Kod
dodavanja graevinjaka mora-
mo voditi rauna o kontinui-
tetu dodavanja takvih okvira
zbog uspjenosti tog naina
borbe protiv varoe.
Pre hemijskog tretiranja
pelinjih drutava potrebno je
oduzeti viak meda. Sada je to
idealna prilika jer se ionako
nalazimo na kraju sezone.
Posebnu panju moramo vodi-
ti o koliini meda kojeg osta-
vljamo za zimovanje. Kada
govorimo o varoi onda mora-
mo spomenuti da se na naem
tritu u poslednje vreme poja-
vljuju lekovi raznih komerci-
jalnih naziva. Pelari su zbu-
njeni nametanjem takvih leko-
va koji su uglavnom na biljnoj
bazi i ne zagauju pelinje
proizvode. Svoj sud o tome ne
bih sada iznosio, jer sam mi-
ljenja da vreme treba pokaza-
ti vrednosti i realan uinak ta-
kvih preparata. Ja na svom
pelinjaku koristim uglavnom
organske kiseline, pripravak
koji ima amitraz, supstancu
prakaste materije kao to je
peludal a od ove godine i be-
vital.
Vana stvar o emu pelar
mora voditi rauna je hrana,
odnosno koliina, kvalitet i
raspored.
Zatvoren med-izuzetna hrana
Treba pre svega razluiti
dva termina koji se koriste a to
je obezbeenje potrebne
koliine hrane za zimu i
stimulativno prihranjivanje.
Na svom pelinjaku, od 20-25
jula vrim detaljan pregled
pelinjih drutava koja su
odreena za zimovanje. Pre-
gled se najvie praktikuje u
cilju dobijanja informacije o
koliini hrane i kontinuitetu
polaganja matice. Po dobive-
nim informacijama postupam
na sledei nain. Ako je u
pitanju nedovoljna koliina
hrane onda postupam po sle-
27
deem redosledu: ne remetim
raspored nastavaka koji se u
tom periodu ustanovi. Hrana
se dodaje u velikim koliina-
ma, 2-3 litara u vremenu od
25. jula do 01. avgusta. Sva
dodata hrana e biti uskladi-
tena u nastavak iznad legla.
Sledeca operacija koju radim
se odnosi na to da poetkom
avgusta vrim manipulaciju s
nastavcima tako da nastavak u
kome je veina hrane stavljam
ispod plodita. Tog momenta
smo dobili situaciju da e pe-
le u veoj ili manjoj meri pre-
nositi hranu iz nastavka ispod
plodita koja e ujedno i poti-
snuti maticu da lee u niim
delovima gornjeg nastavka.
Time smo dobili efekt stimu-
lativnog automatskog prihra-
njivanja, to je i potrebno u
mesecu avgustu. Drugi ostva-
reni cilj je da smo dobili savr-
en raspored hrane na nain
kako to pele najbolje znaju i
uraditi.
Ne smemo zaboraviti da
smo kalendarski u avgustu
mesecu gde u veini krajeva
nema pae pa se zbog toga
moe desiti grabe na peli-
njaku. Da bi predupredili te-
tno stanje na pelinjaku mora-
mo preduzeti potrebne mere
da ne doe do neeljenih
situacija. Svo vreme meseca
avgusta moramo voditi rauna
o koliini legla u konici. Ako
elimo da zazimimo jaka
pelinja drutva onda taj broj
okvira sa leglom se mora
kretati od 7-8, ako nije takav
sluaj onda okvire sa
zatvorenim leglom moramo
dodavati iz pomonih dru-
tava.
Okvir sa zatvorenim leglom
Veoma esto sluam prie
pojedinih pelara da im se
dogodi, da pored velike kolii-
ne hrane u gornjem nastavku,
pele ugibaju od gladi jer su
formirale klube u donjem
nastavku koji je u zimskom
periodu sa malom koliinom
hrane. Da se takvi problemi
ne bi deavali, nesebino
28
predlaem prezentirani nain
dodavanja hrane jer je to nain
koji se praktikuje na mom
pelinjaku vie godina i koji je
preao sve stroge kriterijume
ocenjivanja. Napominjem da
potrebna koliina hrane koja
mora biti dostupna pelama
uvek treba da iznosi u naim
klimatskim uslovima iznad
15kg. Ono pelinje drutvo
koje nema tu koliinu hrane
mora se prihranjivati sve dok
ne dostigne potrebne zalihe s
tim da treba voditi rauna da
hranu ne smeju preraivati
pele koje e nositi teret
zimovanja.
U sluaju da se pojave
znaajni periodi bez polena, a
koji je bitan za uzgoj zimske
pele onda se mora interveni-
sati sa polenom iz rezerve.
Ako pak nemamo nita u
rezervi onda moramo koristiti
zamenu, ali emo postii
mnogo manji efekt u odnosu
da u prirodi ima polena u
izobilju.
U septembru mesecu ugla-
vnom trebamo kontrolisati da
li smo uradili prave stvari u
prethodnom periodu. Ja u tom
vremenskom periodu vadim
krajnje okvire tako da umesto
10 u svakom nastavku osta-
vljam po 8 okvira. Ako
eventualno ima meda na tim
okvirima, a oni budu sa saem
loijeg kvaliteta, isecam sae
sa medom i stavljam ga u
velike hranilice ispod krova
konice, gde pele imaju pri-
stup. Pele e svo sae oistiti
od meda i med uskladiiti na
njima najpogodnije pozicije.
Sa ovakvim nainom rada pe-
lar moe ujedno da eka peri-
od dodavanja prvih pogaa.
Jo nam ostaje faza tretira-
nja oksalnom kiselinom.
29
Ona se primenjuje u periodu
kada pelinja drutva nemaju
legla, a to je najee period
novembra i decembra.
Kao poslednja operacija u
kalendarskoj godini vrim uto-
pljavanje pelinjih drutava sa
nekoliko listova novinskog pa-
pira, ali i tu operaciju vrim u
novembru mesecu.
Pogrena je praksa pojedi-
nih pelara da utopljavanje
vre u periodu od meseca
oktobra zbog toga to taj
mesec zna esto biti topliji
nego obino. Tada se matica
usred povoljnije mikroklime u
konici ponovo aktivira pa
imamo za posledicu 2-3 okvira
potpuno nepotrebnog legla. Na
odgajanju legla u tom periodu
zimske pele e se u dobroj
meri istroiti.
 GOSPODAR
PELA II
Autor Dragoslav Ili e
VELIKA AKCIJA!
Svi kupci knjige dobijaju na poklon
filmove: Apimondija Irska 2005, Api-
mondija Australija 2007, Apimondija
Francuska 2009 i sve brojeve asopisa
Srpski pelar na disku.

CENA 1400 din. Tel. 016/ 281-666 Mob. 063/ 42 82 36

SADRAJ KNJIGE
INTERNACIONALNA PELARSKA BIOGRAFIJA.........................................................................5
UVOD.........................................................................................................................................................7
ISTORIJAT.............................................................................................................................................11
BIOLOGIJA MEDONOSNIH PELA I PELINJEG DRUTVA.................................................14
SISTEMATSKO MESTO PELE...................................................................................................14
RASE MEDONOSNIH PELA......................................................................................................15
KRANJSKA RASA..........................................................................................................................15
ITALIJANSKA RASA.....................................................................................................................16
KAVKASKA RASA........................................................................................................................16
TAMNE PELE.................................................................................................................. .............17
AFRIKA PELA...........................................................................................................................17

30
 HIBRIDI...........................................................................................................................................17
NEPOTOVANJE RASNO REJONSKIH PRINCIPA UNITENJE AUTOHTONIH
RASA................................................................................................................................................18
SASTAV PELINJEG DRUTVA.................................................................................................21
MATICA..........................................................................................................................................22
PELE RADILICE..........................................................................................................................24
TRUTOVI.........................................................................................................................................25
PELINJE GNEZDO.......................................................................................................................26
RAZVOJ MEDONOSNE PELE....................................................................................................29
HRANA MEDONOSNE PELE.....................................................................................................32
PELINJE DRUTVO....................................................................................................................34
PODELA ULOGA PELA RADILICA U DRUTVU..................................................................37
PODELA ULOGA PREMA FUNKCIJI LEZDA.........................................................................37
PODELA ULOGA PREMA POTREBI DRUTVA.......................................................................38
MIKROKLIMA KONICE I LEGLA.............................................................................................39
POLOAJ RAMA U KONICI.......................................................................................................43
GRAA I FUNKCIJA ORGANA PELA......................................................................................44
KONI SKELET..............................................................................................................................44
TELO............................................................................................................................ ............................45
GLAVA SA ORGANIMA...............................................................................................................45
GRUDI..............................................................................................................................................48
STOMAK........................................................................................................ .................................49
CREVNI SISTEM............................................................................................................................50
LEZDE...........................................................................................................................................51
AONI APARAT..........................................................................................................................52
KRVNI SISTEM..............................................................................................................................53
ORGANI ZA DISANJE...................................................................................................................54
NERVNI SISTEM............................................................................................................................54
POLNI ORGANI..............................................................................................................................54
ULO DODIRA...............................................................................................................................55
ULO UKUSA.................................................................................................................................55
ULO SLUHA..................................................................................................... ............................55
ORGANI RAVNOTEE..................................................................................................................56
REFLEKSI........................................................................................................................................57
KONICE, ALAT I PRIBOR................................................................................................................60
KONICE.........................................................................................................................................60
ANTON-MIDERIEVA KONICA (A).................................................................................62
DADAN-BLATOVA KONICA (DB)...........................................................................................62
FARAROVA KONICA.................................................................................................................63

31
 LANGSTROT-RUTOVA KONICA (LR).....................................................................................63
KONICA DRAGOSLAVKA.........................................................................................................63
PELARSKI ALAT I OPREMA.....................................................................................................67
OPREMA ZA RAD SA PELAMA................................................................................................67
OPREMA ZA VAENJE MEDA...................................................................................................68
CENTRIFUGE.................................................................................................................................69
CEDILJKA ZA MED.......................................................................................................................70
SUDOVI ZA MED...........................................................................................................................71
OPREMA ZA TOPLJENJE I CEENJE VOSKA..........................................................................71
PARNI TOPIONIK..........................................................................................................................71
SUNANI TOPIONIK.....................................................................................................................72
ISPIRANJE VOSKA........................................................................................................................72
ARMIRANJE SATNIH OSNOVA..................................................................................................72
PELINJAK............................................................................................................................................76
MESTO ZA PELINJAK................................................................................................................76
EKOLOKI FAKTORI PELINJAKA...........................................................................................77
ABIOTIKI FAKTORI...................................................................................................................77
BIOTIKI FAKTORI......................................................................................................................78
ANTROPOGENI FAKTORI...........................................................................................................78
MIKROKLIMA PELINJAKA.......................................................................................................78
FAKTOR SVETLOSTI....................................................................................................................80
POLOAJ LETA NA KONICI......................................................................................................81
POZICIJA DRUTVA NA PELINJAKU......................................................................................82
RASPORED KONICA NA PELINJAKU...................................................................................85
POSTOLJE ZA KONICE..............................................................................................................87
TRAVA NA PELINJAKU............................................................................................................88
BROJ KONICA NA PELINJAKU..............................................................................................89
PRAKTINO PELARSTVO..............................................................................................................92
PELAR...........................................................................................................................................92
STAJANJE PRI RADU....................................................................................................................92
OTVARANJE KONICE................................................................................................................93
PELAREVE INTERVENCIJE......................................................................................................93
PRVI RADOVI.................................................................................................................................93
UBZANI RAZVOJ PELINJEG DRUTVA.................................................................................94
PRIHRANJIVANJE.........................................................................................................................96
UBRZANI RAZVOJ PELINJEGDRUTVA DIMLJENJEM......................................................99
UBRZANI RAZVOJ PELINJEG DRUTVA REMEENJEM RASPOREDA HRANE U
KONICI........................................................................................................................................100
DODAVANJE SATNIH OSNOVA...............................................................................................101

32
 DODAVANJE NASTAVKA.........................................................................................................102
ISKORIAVANJE GLAVNE PAE..........................................................................................102
ISKORIAVANJE GLAVNE PAE SLABIM DRUTVIMA.................................................104
ISKORIAVANJE SLABE PAE JAKIM DRUTVIMA .......................................................105
METODA ZAROBLJENE MATICE............................................................................................105
DVOJNO PELARENJE...............................................................................................................107
VIEMATINO PELARENJE...................................................................................................109
DVOMATINO PELARENJE...................................................................................................110
TROMATINO PELARENJE....................................................................................................112
ETVOROMATINO PELARENJE ........................................................................................113
ESTOMATINO PELARENJE................................................................................................114
SELEE PELARENJE................................................................................................................116
VAENJE MEDA.........................................................................................................................116
SAE U MEDU.............................................................................................................................118
MED U SAU................................................................................................................................118
POSTUPCI U POETNOM PERIODU........................................................................................119
UZIMLJAVANJE PELINJEG DRUTVA.................................................................................122
SPAJANJE DRUTAVA...............................................................................................................123
ROJENJE...............................................................................................................................................128
PRIRODNO ROJENJE..................................................................................................................128
VETAKO ROJENJE.................................................................................................................135
METODE VETAKOG ROJENJA............................................................................................136
PRIHRANJIVANJE ROJA............................................................................................................139
PROIZVODNJA MATICA..................................................................................................................142
PRESAIVANJE LARVI..............................................................................................................143
RODITELJSKO DRUTVO..........................................................................................................144
STARTER......................................................................................................................................144
ODGAJIVAKO DRUTVO - BILDER......................................................................................147
STARTER - BILDER DRUTVO SA MATICOM......................................................................148
RODITELJSKO-STARTER-BILDER DRUTVO.......................................................................148
PROIZVODNJA SUPER MATICA..............................................................................................149
PROIZVODNJA MATICA PLASTINIM APARATOM...........................................................150
BRZA PROIZVODNJA MATICA................................................................................................152
PRINUDNA TIHA SMENA MATICE..........................................................................................155
ZAMENA MATICE BEZ TRAENJA ........................................................................................155
OPLODNJACI................................................................................................................................156
PLASTINE TEGLE KAO OPLODNJACI..................................................................................158
FORMIRANJE OPLODNJAKA....................................................................................................159
PRIHRANJIVANJE OPLODNJAKA............................................................................................160

33
 PRAVILO TERITORIJALNOG MAKSIMUMA.........................................................................160
HVATANJE MATICE, OBELEAVANJE I STAVLJANJE U KAVEZ....................................165
DODAVANJE MATICE................................................................................................................167
REDOVNA ZAMENA MATICE..................................................................................................168
BIOLOKE OSOBINE PELINJEG DRUTVA............................................................................174
GRABE........................................................................................................................................174
SAMOSTALNE AKTIVNOSTI PELA......................................................................................178
SAMOSTALNO PRESELJENJE MATICE IZ DRUTVA U DRUTVO..................................178
SAMOSTALNO SPAJANJE DVA DRUTVA............................................................................179
SAMOSTALNO PRESELJENJE IZLETNICA IZ DRUTVA U DRUTVO............................180
SAMOSTALNO FORMIRANJE DVOMATINOG DRUTVA................................................183
EMBRIONALNI RAZVOJ PELA RADILICA U TRUTOVSKIM ELIJAMA .....................184
MATICA TRUTUA.....................................................................................................................185
LANE MATICE...........................................................................................................................187
AGRESIVNOST I UBODI............................................................................................................189
PELINJI PROIZVODI......................................................................................................................192
PELINJI MED.............................................................................................................................192
HEMIJSKI SASTAV MEDA.........................................................................................................194
FIZIKE OSOBINE MEDA..........................................................................................................196
MIKROORGANIZMI U MEDU...................................................................................................197
BIOLOKE OSOBINE MEDA.....................................................................................................197
EERNI MED..............................................................................................................................198
VOSAK..........................................................................................................................................198
PELINJI VOSAK.........................................................................................................................199
SASTAV I OSOBINE VOSKA.....................................................................................................200
FALSIFIKOVANJE VOSKA........................................................................................................200
POLEN...........................................................................................................................................201
HEMIJSKI SASTAV POLENA.....................................................................................................202
DOBIJANJE POLENA..................................................................................................................203
HEMIJSKI SASTAV I FIZIKEOSOBINE PROPOLISA...........................................................204
BIOLOKE OSOBINE PROPOLISA...........................................................................................205
MATINI MLE.......................................................................................................... .................205
HEMIJSKI SASTAV MATINOG MLEA................................................................................205
FALSIFIKOVANJE I KONTROLA KVALITETA MATINOG MLEA.....................206
PELINJI OTROV.........................................................................................................................207
BOLESTI, NEPRIJATELJI I PRIJATELJI PELINJEG DRUTVA.........................................210
BOLESTI........................................................................................................................................210
BOLESTI LEGLA..........................................................................................................................210
AMERIKA KUGA......................................................................................................................210

34
 KRENO LEGLO..........................................................................................................................214
MEINASTO LEGLO...................................................................................................................215
EVROPSKA TRULE...................................................................................................................216
BOLESTI ODRASLIH PELA.....................................................................................................216
NOZEMA.......................................................................................................................................216
AKAROZA.....................................................................................................................................218
ZAJEDNIKA BOLEST LEGLA I ODRASLIH PELA............................................................218
VAROZA........................................................................................................................................218
NEPRIJATELJI PELA................................................................................................................222
PTICE.............................................................................................................................................222
MIEVI..........................................................................................................................................223
STRLJENOVI..............................................................................................................................223
OSE.................................................................................................................................................223
PRIJATELJI PELA......................................................................................................................224
MRAVI.................................................................................................................... .......................224
VOSKOV MOLJAC.......................................................................................................................224
MEDONOSNE BILJKE.......................................................................................................................228
ODLINE I VRLO DOBRE MEDONOSNE BILJKE.................................................................230
LOTUS CORNICULATUS L., Zvezdan, uti zvezdan, smiljkata................................................230
GLEDITSCHIA TRIACANTHOS L., Glediija, gledi, trnovac..................................................231
GERANIUM MACRORRHIZUM L., Zdravac, dralica, priboj...................................................231
TRIFOLIUM INCARNATUM L., Inkarnatska detelina, inkarnatka.............................................232
LYCIUM HALIMIFOLIUM Mill., iva ograda, vrbica, vuac....................................................232
PYRACANTHA COCCINEA Roem., Pirakanta, glogovica.........................................................234
ACER TATARICUM L., elja, eljika, estika.........................................................................234
SALVIA OFFICINALIS L., alfija, kadulja, pelin, ku................................................................235
LABURNUM ANAGYROIDES Med., uti bagrem, zanovet, tilovina........................................237
SALVIA PRATENSIS L., Divlja alfija, livadska kadulja............................................................238
CENTAUREA CYANUS L., Razliak, modrocvet.......................................................................238
AMORPHA FRUTICOSA L., Bagremac, divlji bagrem, amorfa..................................................239
LAVANDULA OFFICINALIS Chaix, Lavanda, lavandula, despik.............................................240
RUBUS IDAEUS L., Malina, malina planinska............................................................................241
TRIFOLIUM MONTANUM L., Bela brdska detelina..................................................................242
BRASSICA NIGRA (L.) Koch., Crna slaica, crna repica, senf...................................................242
TRIFOLIUM REPENS L., Bela detelina, puzea detelina............................................................243
TILIA CORDATA Mill., Sitnolisna lipa, lipolist..........................................................................244
TILIA TOMENTOSA Moench., Bela lipa, srebrna lipa................................................................246
TRIFOLIUM PRATENSE L., Crvena detelina, trojka, trogotka...................................................246
CATALPA BIGNONIOIDES Walt, Obina katalpa, cigara........................................................248

35
STACHYS REINERTII Heldr, istac, pelin cvet........................................................................248
THYMUS PULEGIOIDES L., Majina duica rebrasta................................................................249
ECHINOPS SPHAEROCEPHALUS L., Glavo, sikavica............................................................250
SALVIA VERTICILLATA L., Sjerua, trbuac, starac.................................................................250
SATUREIA SUBSPICATA Vis., Vrijesak primorski, vrijesak, ubar..........................................252
RUBUS ULMIFOLIUS Schott, Kupina.........................................................................................253
ONOPORDON ACANTHIUM L., Magarei kalj, kalj, magarei trn.......................................254
HELIANTHUS ANNUUS L., Suncokret, sunogled....................................................................254
ASCLEPIAS SYRIACA L., Cigansko perje, abljak, svileni dubac, svilolan..............................256
LYTHRUM SALICARIA L., Vrbiica velika, drenak, vrbica......................................................257
ALTHAEA OFFICINALIS L., Beli slez, pitomi slez, trandovilje.................................................258
LATHYRUS LATIFOLIUS L., Grahorovina, divlji grah..............................................................259
MELISSA OFFICINALIS L., Matinjak, matoina, pelinjak......................................................260
FILIPENDULA ULMARIA L. Maxim., Medunika, suruica.......................................................261
MENTHA ARVENSIS L., Poljska metvica, poljska nana.............................................................262
MENTHA LONGIFOLIA L. Huds., Konjski bosiljak, divlja metvica..........................................263
EPILOBIUM ANGUSTIFOLIUM L., Kiprovina, nourak, vrbolika............................................264
MALVA SILVESTRIS L., Crni slez, guija trava.......................................................................265
CARDUUS NUTANS L., Striak, medeni kalj, crveni kalj.......................................................266
MAHONIA AQUIFOLIUM (Pursch) Nutt., Mahonija..................................................................266
KOELREUTERIA PANICULATA Laxm., Kelreuterija...............................................................267
ANGELICA ARCHANGELICA L., Anelika, aneoski koren, kravojac....................................268
EUPATORIUM CANNABINUM L., Konopljua, resnik, divljika, ustuk....................................268
CIRSIUM CANUM (L.) All., M. B., Psea palamida...................................................................270
SYMPHORICARPUS ALBUS L. Blake, Grozdasti biserak, beli biserak....................................270
STACHYS RECTA L., istac veliki, ukasti istac....................................................................271
MENTHA PULEGIUM L., Barska nana, metvica.........................................................................272
SOPHORA JAPONICA L., Sofora, japanski bagrem....................................................................274
CARDUUS ACANTHOIDES L., Bocka, bodalj, striak..............................................................274
SALVIA AMPLEXICAULIS L. am., Kadulja, alfija..................................................................275
POLYGONUM CUSPIDATUM Sieb. et Zucc., Troskot japanski................................................276
ECHIUM VULGARE L., Lisiji rep, lisiina obina....................................................................277
MELILOTUS ALBUS (Med.) Desr., Kokotac beli, draljika.......................................................278
EVODIA sp., Evodija, pelinje drvo..............................................................................................279
CARYOPTERIS MASTACANTUS L., Kariopteris.....................................................................280
MENTHA AQUATICA L., Vodena metvica.................................................................................280
QUERCUS PETRAEA (Matt.) Lieblein, Hrast kitnjak, ljutik.......................................................282
QUERCUS ROBUR L., Lunjak, hrast lunjak............................................................................282
LAPPA MAJOR Gaert, iak, repuina, veliki iak....................................................................284

36
 LAPPA TOMENTOSA Lam., iak veliki maljavi......................................................................285
ABIES ALBA Mill., Jela, obina jela, vita jela.............................................................................286
CHAENOMELES JAPONICA Pers., Japanska dunja...................................................................286
PICEA ABIES L. Karst., Smreka, smra.......................................................................................288
CIRSIUM ERIPHORUM L. Scop., Konjski rep, konjski trn, ostanj.............................................288
ANCHUSA OFFICINALIS L., Volovski jezik, paje gnezdo.......................................................290
SALIX BABYLONICA L., alosna vrba, jadika..........................................................................290
PRUNUS CERASUS L., Vinja.....................................................................................................292
MELILOTUS OFFICINALIS L. Pall., Kokotac uti, draljika.....................................................292
STACHYS GERMANICA L., Vuji istac, kudravac...................................................................293
PHACELIA TANACETIFOLIA Benth., Facelija.........................................................................294
CIRSIUM LANCEOLATUM (L.) Scop., Osat, ostan, striak.......................................................295
PRUNUS CERASIFERA Ehrh., Danarika...................................................................................296
ROBINIA PSEUDOACACIA L., Bagrem, beli bagrem, bagren..................................................297
___________________________________________________________________________________
DIMNI TOP
SVETA MED
LESKOVAC
CENA SAMO 2 900 DIN.
TEL. 016 / 22 00 48 MOB. 061 / 172 17 61

37
 HAITI

Jean-Claude Dorsainvil
Haiti
Kratak opis klime u
razliitim regionima Haitija.
Haiti se nalazi u regionu
Kariba izmeu Kube i Jama-
jke. Haiti deli Hispaniola
ostrvo sa Dominikanskom Re-
publikom. Stanovnitvo Haiti-
ja se procenjuje na skoro 10
miliona ljudi.
ezdeset procenata popula-
cije ivi u
stanovnitva je
preiveo zahvaljujui usevima.
Haiti
Tropska temperatura Haiti-
ja varira izmeu 25C i 32C.
U nekim region temperatura je
veoma hladna u ruralnim po-
drujima Kenscoff , Foret des
Pins i severni region Haitija.
Kratak opis pelarskih
zona Haitija
Haiti ima deset regiona sa
povrinom od 27.500km. e-
zdeset procenata stanovnitva
ivi u ruralnim podrujima.
Haiti - provincije

38

je preiveo zahvaljujui peli-
njim proizvodima (med), i
usevima.
Dvadeset pet procenata
stanovnitva sa ruralnih podru-
ja su preiveli zahvaljujui
pcelarstvu . Osnovni problem
razvoja pcelarstva na Haitiju
je krenje uma.
Nakon Nacionalne studije
voene od "Nacionalnog pel-
arskog saveza Haitija" saznali
smo da ima 25.000 seljaka ko-
ji ele da se bave pelarstvom,
ali zbog nedostatk
, oni ne
mogu da ostvare svoje ciljeve.
Pelarka Haitija
Nakon verifikacije zainte-
resovanih, Institut Technique
Agricole de Vtrinaire et
dApiculture osnovao je Naci-
onalni pelarski savez Haitija
39
u smislu obrazovanja nekih
studenata Haitija da bi mogli
da rade sa seljacima na umno-
avanju pela. Pelarski insti-
tute Kvinslend univerziteta
nekim studentima Haitija je
dao specijalizaciju, kako bi
nastavili studije i magistrirali
na pcelarstvu.
se suoe u ruralnim zonama.
- Degradacija i krenje
uma.
- Biljne pokriva Haitija je
samo 2%.
Intenzivna poljoprivreda u
ruralnim zonama Haitija
- Nacionalni pelarski savez
Haitija trai Meunarodne
partnere za razvoj pela-
rstva u ruralnim zonama
Haitija za razvoj 15.000
pelinjih drutava .
- Razmenu elarskih Tehno-
logija izmeu razvijenih
zemalja i Nacionalnog
pelarskog saveza Haitija.
 Pelinjak na Haitiju

- Podrka mladim studenti- Pelari :

ma Haitija na Pelarskom
Broj pelara: 10.500
Institutu Kvinslend uni-
Ukupan broj konica:
verziteta. 30.170
- Nauka o medu na studija- Broj konica po pelaru je
ma Pcelarskog Instituta 3 - 5.
Kvinslend univerziteta. Procenat profesionalnih
Poziv je upuen meunaro- pelara: 5%
dnim organizacijama u razvi- Procenat poluprofesiona-
jenim zemljama da nam se lnih i amaterskih pelara: 15%
pridrue , i da nam prue asi-
stenciju za razvoj pcelarstva u
ruralnim podrujima koji su
identifikovani od strane Naci-
onalnog pelarskog saveza
Haitija.
Pelinjak na Haitiju

40
 Studenti pelarstva

U cilju razvoja pelarstva mladima Haitija da ste-

na Haitiju, osnovane su dve
pelarske kole za obuku stru-
njaka:
knu tehniku diplomu u toku
dve godine.
Druga je Pelarski institute
Kvinslend univerziteta, tako-
e u gradu Hine, centralni
deo, koja daje vii stepen
obrazovanja sa specijalizacija-
ma u pcelarstvu.

U pelarskoj uionici

Prva je Institut Technique

Agricole de Vtrinaire et
dApiculture u gradu Hine,
centralni deo, koja daje mogu-

41
PELAR BRESLISKI ILIJA
Bresliski Ilija
tip, Makedonija
Jedan od najstarih i najpo-
znatih pelara iz optine tip,
Republika Makedonija je Bre-
sliski Ilija, koji se pelarstvom
bavi vie od 40 godina.
Roen je 09.01.1947. godi-
ne u tip tadana SFRJ. kolo-
vao se u tipu a fakultet je
zavrio u Skoplju. Zavrio je
graevinski fakultet, a zatim
se zaposlio u graevinsku
firmu u svoj grad, koja se zove
Beton - tip. Nakon nekoli-
ko godina je postao i generalni
direktor koju funkciju i danas
42
obavlja. Tako je i poznat u
svoj grad kao dugogodini
direktor firme Beton - tip.
Pelarstvom se nije poeo
baviti samoinicijativno ve je
to bila porodina profesija.
Njegov otac je bio pelar i to
veoma uspean u to vreme. On
je jo kao uenik, jo od malih
nogu gledao kako njegov otac
gaji pele. Od njega je nauio
sve o pelama. Kada je zavrio
fakultet, vratio se u tip i
ubrzo se zaposlio. Tada se
ponovo javlja njegova ljubav
ka pelama, sa mnogo vie
energije i samopouzdanja. Za
nekoliko godina je promenio
stare i istrulele konice i uzeo
nove ali je zadrao dimenzije
tih konica sa kojima je njegov
otac pelario. Kasnije u rei o
kojim se to konicama radi.
Nakon nekoliko godina je
imao preko pedeset drutava.
Poseivao je mnoge sajmo-
ve. Najvie je voleo sajam u
Beogradu, onaj na Tamajda-
nu. Uvek je kupuvao najnoviju
i najsavremeniju opremu. Nije
alio pare kada su pele bile u
 Pelinjak Bresliski Ilije
pitanju. Pored Srbije posei-
vao je i sajmove u Bugarskoj,
a 1993. godine je bio na Api-
mondiji u Lozani. Kupio je
mnogo kniga. Verujem da nije
sve proitao zato to ih je bilo
mnogo. Ima veliki broj prijate-
lja meu pelarima sa kojima
se drui i diskutuje o pelama.
Jedan od njih je Raanovski
Stoje iz tipa, a isto i Jovano-
vski Time iz Vinice sa kojima
se esto via i razmenjuje
miljenje o pelama.
Trenutno ima preko 100
konica, od kojih je 80 na pri-
43
kolici. Konice su postavljene
sa obe strane u dva reda. To
to su njegove pele na
prikolici mnogo mu olakava
da seli svoje pele na vie
paa. Zbog obaveza na poslu i
poslovnih putovanja, malo mu
vremena ostaje za rad sa
pelama. Jedva eka odlazak
u penziju da bi se potpuno
posvetio pelama. Mada je u
punoj snazi rekao je da e u
svoj testament zavetati priko-
licu nekom mladom pelaru
koji je ne sme prodati. Ilija seli
pele na nekoliko paa. Do 15
aprila pele su blizu njegovog
doma kada vri stimulativnu
prihranu pela. Zatim pele
seli na uljanu repicu. Prole
godine je bila zasejana na
podruju Negotino. Posle repi-
ce pele vraa na staro mesto,
blizu tipa. Tada su pele na
bagremu i livadskoj pai. Po-
sle 10. juna pelama peva
pesmu Belog Dugmeta Ha-
jdemo u planine. Najaee
na Maleevijata, na mesto
zvano Obozna. Tada su pele
na hrastovoj pai, a ima i
kupine, majine duice, bele
deteline itd. Tamo ostaju oko
dva meseca ako ima pae, a
ako nema pele se sele na
novu lokaciju. Prvog septe-
mbra pele seli na Ovje polje
gde ostaju do zime. U tom
periodu na Ovje polje cveta
Turski Bosiljak. Od njega ne-
ma prinosa, ali ima stimulate-
vnog unosa i pele ostaju
aktivne. Po precvetavanju bo-
siljka pele vraa blizu kue u
tipu i tamo ostaju do aprila.
to se tie meda Ilija uvek
kae da bez prirode nema
meda, to jest ako ima povo-
ljnih uslova ima i meda.
44
Ilija kraj svog pelinjaka
Veliki je ljubitel sadnje
medonosnog drvea i to: Evo-
dije, Bagrema, Kelreuterije,
Hrasta itd. Kupuje ih iz u-
mskog gazdinstva i iz rasadni-
ka. Njegovo omiljeno drvo je
Crea. Poklonio je 500 sadnica
Evodije gradu tipu. Sada je
naruio 500 sadnica medono-
snog drveta pod nazivom Pau-
lownia i to iz daleke Kine.
Da kaem neto i o njego-
vim konicama. One su tako-
zvane tipski standard. Po
dimenzije su vee od LR a
manje od DB. Dimenzije ko-
nice su: duina 44,4 irina
37,2 a visina je 29,5cm. Sva
tela su istih dimenzija. Ve
nekoliko godine sa mnogim
pelarima, a najvie sa gore
spomenutih vodio je mnoge
verbalne duele da su te
njegove konice idealne za
gajenje pele, da na te ramove
uvek ima meda i kada treba
zazimiti pele to je mnogo
lake jer svi ramovi gde e biti
klube imaju veliki venac meda
i pojas sa polenom. Dana
02.11.2011. godine bili smo u
poseti Leskovcu, na domain
bio je gospodin Dragoslav Ili
e i u toku diskusije oko
konice Dragoslavke Ilija je
dao ruku Dragoslavu, a nama
rekao da je o tome priao
nekoliko godina. Razlika je u
________________________
45
tome to je kod konice
Dragoslavke osnova kvadra-
tnog oblika, a kod tipske
pravougaonog.
Mogu da se pohvalim da
sam jedan od onih sa kojima
najradije diskutuje o pelama.
Sa njima je uvek prijatno
druiti se, pa neka nam ga
Bog poivi jo mnogo godina.
Autor teksta
Ilco kostadinovski
Vinice, Makedonija
________________________
 UMSKA JAGODA
FRAGARIA VESCA L.
fam. Rosaceae
Doktor biolokih nauka
Vlastimir Stamenkovi
Leskovac
Viegodinja zeljasta bi-
ljka. Rizom valjkast, vodora-
van ili kos. Pri osnovi sa
rozetom od listova. Iz sredine
rozete javljaju se nadzemni
puzei izdanci koji se ukore-
njuju na vorovima. Cvetno
stablo je uspravno, do 30cm
visoko, maljavo. Listovi su
46
trolani, takoe, maljavi. Listi-
i testerasto nazubljeni do 6cm
dugaki. Zalisci crveno-smei,
lancetasti. Cvetovi beli oko
15mm u preniku, najee
dvopolni grupisani u cvasti.
Krunini listii okruglasti,
aini trouglasti-iljati. Iz
cvetne loe razvija se mesnat
soan plod, zbirna oraiica,
okruglastog oblika, crvene bo-
je do 2cm duga. Biljka cveta
aprila do juna.
umska jagoda raste u
regionu listopadnih, hrastovih
i bukovih uma, na proplanci-
ma, pored i u umama, pored
puteva.
Koristi se plod (Fragariae
fructus) i list (F. folium). Plod
se prikuplja kad je zreo, koristi
sve ili se sui u sunici na
temperaturi od 35C, tempera-
tura se poveava i zavrna je
45-65C. List se bere dok je
mlad, nakon branja plodova,
sa drkom do 1cm, sui se u
 umska Jagoda

tankom sloju na lesama, u hla- tragove etarskog ulja, mikroe-

du, na promaji, da zadri boju.
Ne prikupljaju se oboleli listo-
vi, sa smeim pegama.
Osueni list moe da sadri
do 12% vlage, manje od 3%
sitnijih delova od 2mm, do 5%
delova sa promenjenom bo-
jom, do 0,5% mineralnih
primesa.
Plod sadri od 9,5% eera,
organske kiseline, oko 1,5%
pektina, do 0,4% tanina, flavo-
noide, antocijane, vitamine C i
B, karotin, folnu kiselinu,
lemente: gvoe, bakar, hrom
i dr. U listu se nalazi do 280
mg% vitamina C, tragovi
alkaloida, glikozid fragarin, ta-
nini i dr.
Plod je, pre svega, dijetetik,
ali ima i dobra lekovita svo-
jstva: sniava povieni krvni
pritisak, smanjuje masne na-
slage u krvnim sudovima, po-
veava diurezu, otklanja atoni-
ju creva i zatvor, tekoe kod
gastroduodenalnog ira, jaa
organizam, lei skorbut itd.

47
List je, zbog sadraja tanina,
hemostiptik, zatim vazodilata-
tor i hipotenziv, blag diuretik,
a spolja u sveem stanju slui
za zaceljivanje rana.
Svei plodovi, uzeti u toku
dana u koliini od 250-500g
veoma povoljno deluje na fu-
nkcije ui i reumatske bolesti.
Pripremanje aja: 1 supenu
kaiku osuenih i isitnjenih
listova preliti sa 200ml vode,
zagrevati sadraj do kljuanja,
dodati 1 kafenu kaiku osue-
nih plodova jagode, ostaviti
sve u poklopljenom sudu 20
minuta i procediti. U toku
dana uzeti 2-3 olje aja,
najbolje izmeu obroka.
Za ispiranja, grgoljenje i
smirivanje upalnih procesa
priprema se odvar od 15g osu-
enog i isitnjenog korena na 1
olju vode.
aj od listova priprema se
na sledei nain: 20g osuenih
i isitnjenih listova preliti o-
ljom vrue vode, ostaviti u
poklopljenom sudu 2 sata i
procediti. aj uzimati u gutlja-
jima vie puta u toku dana.
Kod upotrebe aja od listo-
va i korena mokraa dobija
tamniju boju!
48
umska jagoda
umska jagoda je raspro-
stranjena na celoj teritoriji
nae zemlje, u regionima koji
su povoljni za pelarenje: od
brdskih do planinskih predela.
Nekada gradi sastojine sa veli-
kim brojem jedinki, pa ukoliko
klimatski uslovi budu povoljni
u periodu cvetanja biljke
(april-juni), moe biti znaajna
pelinja paa. Kako naseljava
predele sa razliitim ekspozi-
cijama, period cvetanja na
relativno malim povrinama se
produava na 30-40 dana. Za
to vreme pelinja drutva mo-
gu prikupiti 30-40, pa ak i
100 kg nektara sa 1 ha i znaa-
jnu koliinu polena. Bugarski
autori su dali podatak da sa
jedne cvasti pele prikupe 0,37
ml nektara, a sa 10 m kvadra-
tnih 0,026 kg meda.
 Prikupljene koliine nekta-
ra i polena su odlina stimuli-
tivna hrana za ubrzani razvoj
pelinjih drutava i pripremu
za glavne pae.
Pored umske jagode u flo-
ri Srbije rasprostranjene su jo
dve vrste iz ovoga roda:
Fragaria viridis Duch.
(pucavica), sa veoma aroma-
tinim ukastobelim, na
vrhovima crvenkastim plodo-
vima.
Fragaria moschata Duch.
(kitnjaa), sa belozelenkastim
plodovima, na sunanoj strani
crvenkasto obojenim.
Plodovi ove dve vrste se
49
teko odvajaju od drke, tvrdi
su i manje ukusni od plodova
umske jagode. Obe vrste su
dobre medonoe, ali njihove
sastojine nisu sa velikim bro-
jem jedinki, kakav je sluaj sa
umskom jagodom.
Ako se stacionarni peli-
njaci nalaze u ravniarskim
predelom kulturne forme jago-
da, nastale selekcijom od
divljerastuih vrsta, mogu na-
doknaditi nedostatak umske
jagode, jer su isto odlina
pelinja paa. Naravno, pose-
duju izvanredna dijetetska i
lekovita svojstva.
OTKRIVENO DA MALA MUVA APOCEPHALUS BOREALIS
NAPADA PELE

Na dravnom univerzitetu kod bumbara.

San Franciska naunici su pro- Predpostavlja se da odrasli,
nali novog parazita pela. Do letei insekt ovog parazita
otkria se dolo sasvim slua- polae jaja u stomak pele dok
jno. Profesor biologije Don je ona na pai.
Hafernik, koji je takoe pre-
dsednik Kalifornijske akade-
mije nauka, radei na drugom
projektu, ostavio je pele u bo-
ici na svom stolu i zaboravio
na njih. Kada je posle izve-
snog vremena pogledao boicu
primetio je parazite oko pela.
Momenat polaganja jaja u
stomak pele

Sedam dana nakon uginua

pela iz pele se izleu larve
parazita izmeu glave i grudi.

Parazit Apocephalus borealis

Parazit Apocephalus borea-

lis nije novi parazit, ve dobro Momenat izleganjna larvi iz
poznat, koji je ranije pronaen uginule pele

50
 Zaraene pele su dezorje- pelinja drutva irom Severne
ntisane i naputaju konicu Amerike.
ak i nou. Za sada za ovaj problem
Kod zaraenih pela, po- ne postoji reenje.
red parazita utvren je i virus Ovo otkrie treba prihva-
deformisanih krila i gljivica titi sa rezervom. Naunici e-
nosema ceranae, sto objavljuju senzacionalna
Do sada su zaraene pele otkria, koja su veoma znaa-
samo u Kaliforniji i Junoj jna, ali esto i potpuno bezna-
Dakoti, ali preti opasnost po ajna.
_______________________________________________________

REGIOALNA SEDNICA DELEGATA SKUPTINE SPOS-a

JABLANIKO-PINJSKO-KOSOVSKO-
METOHIJSKI REGION
Regionalna sednica delega- 3. Krunislav Spasi Jablanica
ta skuptine SPOS-a za region iz Lebana (Jablaniki okrug)
Jablaniko-Pinjsko-Kosovsko
-Metohijski, odrana je u su-
botu 15.10.2011. godine, u
15.30 sati, u Lebanu, tanije u
njihovoj narodnoj biblioteci.
Sednici su prisustvovali de-
legati:
1. ika Nedeljkovi - Beli
bagrem iz Vranja (Pinjski
okrug)
2. Aleksandar Milanov Ma-
tica iz Surdulice (Pinjski
okrug)
Krunislav Spasi iz Lebana

51
4.Vlada Milovanovi Crna
Trava iz Crne Trave (Jablani-
ki okrug)
Vlada Milovanovi
5. Zvonimir VasiLeskovac
iz Leskovca (Jablaniki okrug)
Zvonimir Vasi
52
6.Stania Stojanovi Vlasoti-
nce iz Vlasotinca (Jablaniki
okrug)
7.Milisav Mileti Medvea
iz Medvee (Jablaniki okrug)
Milisav Mileti
Drutvo pelara Duboica
Leskovac (Jablaniki okrug),
nije uestvovalo u radu sedni-
ce, iako je delegat drutva pri-
sustvovao sednici.
Sednici je prisustvovao i
lan Izvrnog odbora Milorad
Novkovi iz Nia.
Sednicom je predsedavao
sekretar SPOS-a Predrag Ma-
rtinovi, mada nije imao nika-
kvo pravo, ni po jednom osno-
vu da uestvuje u radu sedni-
ce, sem kao tehniko lice.
Regionalna sednica je unutra-
nja stvar regiona, zato Pre-
drag Martinovi, kancelariski
slubenik nije smeo da
predsedava njome.
Predrag Martinovi
Predrag Martinovi je po-
stavljen na funkciju sekretara
SPOS-a za vreme predsedni-
kovanja Miljka ljivia kada
je njegov otac ikica Martino-
vi bio predsednik Nadzornog
odbora. Martinoviu istie ma-
ndat i ve je raspisan konkurs
za sekretara SPOS-a u nare-
dnih etiri godina, tako da nije
teko pogoditi zato Martino-
vi radi to to radi.
Predloeni (nametnuti) dne-
vni red sednice bio je:
53
1. Izbor jednog kandidata za
lana Izvrnog odbora
SPOS-a.
2. Razno
Sednica je od samog starta
poela da se odvija po tipinoj
recepturi vladajueg pela-
rskog reima Srbije. Martino-
vi nije omoguio diskusiju o
dnevnom redu, dopunu dne-
vnog reda kao ni demokratsko
glasanje o dnevnom redu. Pro-
itao je imena kandidata za
lana izvrnog odbora SPOS-a
istakavi da su poreani po
prvom slovu imena i prezime-
na i da e se po tom redosledu
i glasati, meutim slovo D
je ispred A jedino u SPOS-
ovoj azbuci.
1. Duan Kosti (Lebane-
Jablanica)
2. Aleksandar Milanov
(Surdulica-Matica)
3. ika Nedeljkovi (Vranje-
Beli bagrem)
4. Mile Simonovi (Vranje-
Matica)
Mimo normalne procedure
i demokratske rasprave, Marti-
novi je pokuao da odmah
pree na glasanje za prvog
kandidata Duana Kostia, u
emu ga je spreio ika
Nedeljkovi.
ika Nedeljkovi
Nedeljkovi je istakao da je
2000. godine pri Nikoj
pelarskoj asocijaciji postignut
dogovor izmeu udruenja
Pinjskog i Jablanikog
okruga koja su lanovi ove
asocijacije da ova dva regiona
naizmenino daju lana u IO
SPOS-a, koji se potovao sve
do trenutka izbora Duana
Kostia kada je Jablaniki
okrug prekrio dogovor. Zatim
je istakao da je Jablaniki
okrug imao svog lana u IO u
zadnja dva mandata i ako u
54
narednom mandatu lan IO
opet bude iz Jablanikog okru-
ga da e to biti veliki udarac
za pelare Pinjskog okruga.
Nedeljkovi se direktno
obratio i Duanu Kostiu rei-
ma: Vi ste svoje aktivnosti u
SPOS-u samo pronali kroz
prodaje tog pelinjeg pribora,
jer imate interes, vi ste zanatli-
ja i upravo iz tog razloga Vas
gospodin iz Nia podrava i
jo neki. Takoe je istakao da
Kosti nita nije uradio u pre-
dhodnom mandatu.
Aleksandar Milanov dele-
gat udruenja Matica iz Surdu-
lice je izneo miljenje da lan
IO treba da bude iz Pinjskog
okruga.
Aleksandar Milanov
Takoe je istakao da mesto
odravannja sednice nije
odgovarajue za lanice pi-
njskog okruga koja zbog veli-
ke daljine nisu imale finansi-
jskih sredstva da dou na
sednicu. Na komentar je da je
imao sree to sednica nije
zakazana na Radan planini,
tada ni on ne bi mogao da
doe. Milanov je takoe izneo
svoje zaostalo miljenje u
pogledu postojanja vie pela-
rskih udruenja u jednom Stania Stojanovi
gradu.
Stania Stojanovi iz Vla- i pelarskog urduenja Vlaso-
sotinca je mimo dnevnog reda tince na jako niskom nivou, pa
bespotrebno oduzimao vreme da oni uopte nisu svesni
drugima govorei o navodnim efekta ovog predavanja. Dru-
velikim rezultatima rada nje- gi je, da oni namerno zamaja-
govog udruenja, izmeu osta- vaju, ,,zajebavaju" i poniava-
log i dovoenje predavaa iz ju pelare da bi se odrali na
Rusije Lebedeva i Krivcova. funkcije. Gledano isto fina-
asopis Srpski pelar je deta- nsijski, teta za srpske pelare
ljno opisao ovaj skup u broju i dravu Srbiju je je bila
14. Mart 2010. Tom prilikom ogromna.
je konstatovano da je predava- Milorad Novkovi je 15.
nje bilo na jako niskom nivou oktobra namerno zalutao na
i da pelari nisu mogli da sednicu tueg regiona da bi,
imaju nikakve koristi. Preda- kako se pokazalo na sednici,
vanje je nazvano zajebanci- otvoreno i bezono izvrio
jom nastalom iz dva razliga. uticaj da se za lana Izvrnog
Prvi je, da je strunost organi- odbora izabere Duan Kosti.
zatora tj. rukovodstva SPOS-a Nedeljkovi je njegov dolazak
55
objasnio sledeim reima:
Evo ga ovek doao da sapli-
e ovde rad, ovaj iz Nia, u
Aleksinac je to radio i ovde to
radi... nije smeo da vri priti-
sak na prisutne. Novkovi je
dugi niz godina pokuavao da
preuzme primat u nikom
pelarstvu, ali mu to nije
uspevalo, uvek je bio u senci
ivadinovia i Spasia. Kada
je video da mu to nee uspeti
pridruio im se.
Milorad Novkovi
Udruenja Pinjskog okruga
tek sada mogu da shvate da su
bez razloga vie od jedne
decenije bili lanovi Nike
56
pelarske asocijacije i stekli
epitet Nike sluge. Ko zna,
moda im i ovo nije dovoljno
da shvate odakle riba smrdi i
naberu pamet, kako se kae
u Pinjskom okrugu, ve e i
dalje nastaviti da po pamet idu
u Ni.
Nismo prisustvovali regio-
nalnoj sednici Niavsko-Topli-
ko-Pirotskog regiona koja je
odrana u Niu u 11 sati istog
dana kad i sednica u Lebanu,
ali predpostavljamo da je sce-
nario bio isti. U Niu pobeuje
Milorad Novkovi, koji
odmah zatim kree za Lebane
sa poznatim ciljem. Udruenja
Niavsko-Topliko-Pirotskog
regiona treba da se zapitaju
dokle e biti u slubi ivadi-
novia, Novkovia i Spasia i
kad e doi red na njih? Nara-
vno na sveti nikad.
Videvi da je situacija
beznadena za Pinjski okrug
Aleksandar Milanov je rekao:
Ja u povui moju kandidatu-
ru u korist Kostia da ne bude
glasanja. Predsedavajui Ma-
rtinovi mu je odgovorio da ne
moe da povue kandidaturu,
valjda po njegovim pravilima i
njegovoj demokratiji.
 Neposredno pre glasanja
ika Nedeljkovi je demo-
nstrativno napustio sednicu.
Posle sat ipo trajanja se-
dnice pristupilo se glasanju.
Svi delegati iz Jablanikog
okruga, njih pet je glasalo za
Duana Kostia i on je
pobedio.
Zato gubitnici ne sekirajte se,
imaete ast da budete sluge
pobednicima.
Na osnovu svega moe sa
zakljuiti da su sve radnje
reima usmerene na nastavak
vladavine u isplaniranom sa-
stavu sa podobnim ljudima.

Duan Kosti

Muno je bilo prisustvovati

ovoj sednici koja je protekla u
natezanju izmeu pet lanova
Jablanikog okruga i dva lana
Pinjskog okruga. Tune face
pobednika govore sve.
Diktatorski reim SPOS-a
najavljuje utenu nagradu za
gubitnike regionalnih izbora.

57
 REIM SPOS-a PLJUNUO NA LIK I
DELO PROFESORA JOVANA IVANOVIA
Nenad Ili na forumu SPOS-a
Reim Spos-a je dana
25.12.2011. na svom forumu
objavio da je Izvrni Odbor
SPOS-a za dosadanji rad na
unapreenju aktivnosti foruma
SPOS-a dodelio priznanje
SPOS-a, diplomu profesora
Jovana ivanovia, uredniku
foruma Nenadu Iliu iz
Kruevca.
Pre svega treba videti ta
Pravilnik o ustavnovljavanju i
dodeljivanju priznanja kae:
58
Nenad Ili pre godinu dana
lan 3
Diploma Profesor Jovan
ivanovi je najvee prizna-
nje koje se u Savezu moe
dodeliti pelaru ili drugom
fizikom ili pravnom licu za
iri doprinos razvoju pela-
rstva u Srbiji.
1. Nauno-istraivaki rad;
2. Inovatorstvo i racionali-
zacija u pelarstvu;
3. Na polju obrazovanja i
pelarske kulture;
4. Zdravstvene zatite pela;
5. Pelarske literature;
6. Prevodilatvo iz strane li-
terature;
7. Pelaru pojedincu koji ne-
prekidno deset godina aktivno
doprinosi razvoju i unapree-
nju pelarstva;
Miljenje o forumu SPOS-a
smo ve izneli u naem aso-
pisu br. 18, april 2011. na stra-
ni 53 u lanku pod naslovom
Forum SPOS-a ispod mini-
muma ljudskog dostojanstva.
Miljenja na drugim medijima
su slina. Tako se na forumu
Konice Voja kae:
To je UREDNIKA DIKTA-
TURA.
Urednik Jevti Slobodan je
glavni organizator i podstreka
svih nereda i hajki na tom
Forumu a glavni pomagai su
urednik Slobodan Marjanovi
i urednik Nenad Ili.
To to se sada radi na tom
naem drugom forumu to je
sramota za srpsko pelarstvo.
To je tuga srpskog pelarstva.
Oni urednici SPOS-ovog foru-
ma pljuju i podstiu pljuvanje
na sva ta svoja domaa
reenja!!!
To je Bruka neviena!
59
Ovo se iznosi pre svega to
je nagraeni Nenad Ili ure-
dnik na tom forumu, forumu
SPOS-a.
Forum ima svoj pravilnik,
koji vai za sve lanove foru-
ma ali ne i za Nenada Ilia. Iz
pravilnika izdvajamo samo
taku 5 i 6.
Taka 5. Korisnici ovog
sajta su duni:
A) da pre svega potuju ovaj
pravilnik
B) da potuju miljenje drugih
ljudi
C) da ne vreaju, provociraju,
niti omaloavaju druge kori-
snike (ni na forumu, ni preko
privatnih poruka)
Taka 6. Zabranjeno je:
F) svaki uesnik foruma mora
da postavi fotografiju svog
lica novijeg datuma na avata-
ru, na kojoj se lice moe jasno
prepoznati.
Nenad Ili, pre svega, ne
potuje taku 6 pravilnika
foruma. On je na forumu sta-
vio sliku iz mlaih dana, koja
ne odgovara njegovom linom
opisu, na osnovu koje sigurno
ne bi dobio linu kartu. Zato
se Nenad Ili lano fiziki
predstavlja? Nekad se smatra-
lo da starost sa sobom donosi
mudrost, dok sada stari ljudi u
modernim drutvima imaju
nii status i manje moi. Po-
glavica plemena Zulu je fa-
rbao svoju sedu kosu u crno
smatrajui da je time zaustavio
starenje. Da li i Nenad Ili
smatra da je zaustavio svoje
starenje time to je stavio svo-
ju sliku iz mlaih dana, da li
se boji starosti, stidi svog
sadanjeg izgleda ili time sa-
mo eli da zavara lanove i
posetioce SPOS-ovog foruma i
stvori kod njih lanu sliku o
sebi?
Da bi se zakljuilo da li
neko ispunjava uslove za neku
nagradu neophodno je bar na
trenutak zaviriti u njegovu
strunost i izvriti analizu nje-
govog rada.
Dana 07.12.2009. na foru-
mu SPOS-a u temi Pelarenje
DB konicom po mesecima i
tehnologija pelarenja istom,
Nenad Ili pie: Jo je bitno i
izvriti izjednaavanje druta-
va petnaestak dana pred bagre-
movu pau. Sva drutva koja
tada imaju po 8 rama zatvore-
nog legla su spremna za medo-
60
branje. Drutvima koja imaju
po 6 rama legla dodajemo po 2
rama zatvorenog legla uzima-
njem iz pomonih. A pomona
drutva su ona koja na petna-
est dana pre bagrema imaju
manje od 6 rama legla i ona ne
mogu da nam slue kao
proizvodna.
Samo mesec dana nakon
toga 08.01.2010. najverova-
tnije zaboravljajui ta je ve
napisao, u istoj temi iznosi
sledee miljenje: Rojeve fo-
rmiram na desetak dana pre
cvetanja bagrema Iz konice
se vade dva rama sa zatvore-
nim leglom i jedan ram sa hra-
nom, naravno sva tri rama sa
pripadajuim pelama. Znai,
ako hoete da udvostruite
broj konica ovako moete da
uradite sa svim drutvima na
pelinjaku.
Na uenje pojedinih foru-
maa on 03.02.2010. odgova-
ra: ti ramovi sa leglom na
deset dana pred bagrem joj ne
znae nita, jer te pele i
onako nee ii u bagrem.
To se radi sa naj jaim drustvi-
ma na pelinjaku koja tada
imaju po 8 rama legla.
Ja mislim da na prinos meda
to ne utie skoro nita. A i da
utie neznatno nema veze
to se tie pelarstva oi-
gledno je da je Nenad Ili
kontradiktoran sam sebi, sam
sebi nije razjasnio pelarstvo a
jo manje moe da drugima
neto razjasni. Mnogo toga
kripi u njegovom pelarstvu.
Njegove poruke na forumu su
veoma kratke po 2-3 rei, a
kad se upusti u dua objanje-
nja, ak i kada pie o najjedno-
stavnijim metodama, onda se
ponaa kao bivol u ivo blato,
to vie pie dublje tone. Vidi
se da je njegovo pelarstvo na
jako niskom nivou, on ugla-
vnom neveto ponavlja sazna-
nja iz pelarske literature,
netano ih povezujui.
Nenad Ili ne potuje pra-
vilnik foruma da diskusija ne
sme biti van teme niti da se na
forumu diskutuje o privatnim
problemima. Tako u temi LR
polunastavak 06.01.2012. ka-
e: Slobo, sada videh...koliko
naplacujes malteraciju po kva-
dratu... U temi Pelarenje
DB konicom po mesecima i
61
tehnologija pelarenja istom
11.12.2009. on pie: Belka
super, vodio sam je kod jarca
jer je pre desetak dana opasno
mrdkala repom. Sad je sve u
redu, bie jaria kume!
A ja sam oigledno negde
omanuo! Ove njegove rei su
na jako niskom nivou i ispod
nivoa javne komunikacije, a
daleko ispod nivoa urednika
nekog medija. Sem toga, di-
skutujui van teme on nena-
menski troi sredstva lanova
SPOS-a od ijih se pare fina-
nsira ovaj forum.
Prebacivanje diskusije koje
mu se ne sviaju na privatatne
poruke takoe mu nije strano.
Tako 10.02.2011. pie:Poslao
sam ti na PP Ivo.
Srpski pelar broj 18, april
2011. pie: Uobiajne taktike
na forumu SPOS-a su: provo-
kacija, zastraivanje, pretnje,
omalovaavanje, vreanje itd.
U tome najupeatljiviji je
urednik foruma Nenad Ili iz
Kruevca koji zastrauje lo-
mljenjem zuba reima: A ovo
bez zuba...to je moj stil razra-
unavanja privatno, moda je
surovo ali je tako. Neke ne
moe ovek da uvede u
normalne tokove sem tako. kao i nivo komunikacije preko
Da je sklon pretnjama i zastra- medija u Srbiji.
ivanju potvruje i poruka od Iz svega iznetog proizilazi
25.10.2011.god. u temi Opr- da se najvie priznanje SPOS-
ez Drutvima tj. Udruenjima a Diploma profesora Jovana
pelara! kada izmeu ostalog
ivanovia dodeljuje za: ne-
kae: Aloooo, motka ima da
radi bre, samo da namiriem potovanje pravila, lano
neto, bar kod mene! predstavljanje, antipelarstvo,
Na forumu SPOS-a provociranje, omalovaavanje,
07.11.2011. Nenad Ili podlo vreanje i unazaivanje.
vrea reima: Da li je on no-
rmalan ili nije, mene to savrse-
no ne interesuje Takoe
vrea i poniava ljude niskog
rasta nazivajui ih malim o-
veuljcima, dana 14.02.2011.
reima: Po nainu pisanja
mislim da sam shvatio o kome
se radi, mali oveuljak koji se
ve etao ovim Forumom.
Od njega to nije sve. On je na
forum SPOS-a postavljao ak i
seksualno orjentisane poruke,
aludirajui na oralni seks. Profesor Jovan ivanovi
Na osnovu iznetih injenica
svakom itaocu bie lako da Ubudue bie sramno pri-
zakljui kakvog je profila ovaj miti Diplomu profesora Jo-
ovek. Nije potrebno vriti vana ivanovia. Porodica
psihoanalizu njegove linosti. ivanovi treba da zatiti lik i
Rad Nenada Ilia i njemu delo svog slavnog pretka i
slinih ne unapreuje aktivno- zabrani pelarskom reimu da
sti foruma SPOS-a, ve unaza- zloupotrebljava i kalja ime
uje forum i pelarstvo Srbije, profesora Jovana ivanovia.

62
PELAFORIZMI
1. Sluge reima ne treba ime-
novati, lako ih je prepo-
znati na forumu SPOS-a
2. asopis Pelar dobio
vei broj stranica, dobro je
imae pelari papir za po-
tpalu vatre.
3. Ko se uzda u lekare?
Samo bolesni.
4. U asopisu Pelar ne
znaju da piu o pelama,
pa piu o strljenima.
5. Ko sa avolima SPOS-a
tikve sadi obrao je bostan.
________________________
VICEVI
Ode ciga do trafike da kupi
cigarete. Kad je hteo da otvori
paklicu primeti napomenu na
kutiji: Puenje uzrokuje
impotenciju.
Zabrine se on pa se vrati
do trafike i obrati se prodavcu:
Hej momak, jel mogu
zameniti ove cigarete za one
od kojih se dobija rak?
63
***
etaju se plavua i crnka u
parku. Kae crnka plavui:
Vidi knjiga!
Ajde da je vratimo vlasni-
ku! predloi plavua.
Kako da znamo ko je vla-
snik?
E, jesi glupa, pa vidi da
pie Ivo Andri.
***
Crnogorcima ponuena
stolica u ujedinjenim nacija-
ma.
Meutim, iz Crne Gore
stie odgovor:
Ako nema kreveta, onda
nita.
***
Spavaju Mujo i Haso, ali
nikako da se odbrane od ko-
maraca.
Kae Mujo Hasi:
- Daj da ugasimo svetlo , pa da
nas ne vide gde smo.
Ugase oni svetlo, i stvarno
komarci ih ostavie na miru.
Uto Haso vide jednog
svica:
-Di se Mujo bolan, evo ih
sad dolaze sa fenjerima.
 NAIVNA PELARSKA POEZIJA

Todorovi Sreten - Ceka, pelar i pesnik

Selo Jastrebac,Vlasotince

DOKLE E DA TRAJE OVA ZIMA

Sunce provirilo kroz oblake,
koji se munjevitom brzinom kreu
da prekriju brda i doline.
Provejavaju pahulje,
pravei krugove
da pokriju lugove.
U konici se uje agor pela
koje su se okupile oko vatre,
grejui se prepriavaju doivljaje.
Pitaju jedna drugu
dokle e trajati ova zima?
Na to odgovori jedna:
Dok ne stigne prolee.

64