Sadraj

UVOD ....................................................................................................................................................1
1. RAZVRSTAVANJE PRETOVARNIH SREDSTAVA ..................................................................................2
2. KLASIFIKACIJA ROBE .........................................................................................................................3
3. PALETIZACIJA I KONTEJNERIZACIJA ..................................................................................................4
3.1. Paletizacija .................................................................................................................................4
3.2. Podjela paleta s obzirom na oblik ..............................................................................................4
3.3. Podjela paleta s obzirom na dimenziju....................................... Error! Bookmark not defined.
3.4. Podjela paleta s obzirom na namjenu ........................................ Error! Bookmark not defined.
4.KONTEJNERIZACIJA ............................................................................................................................5
4.1. Podjela kontejnera.....................................................................................................................6
5. VILJUKARI ........................................................................................................................................6
5.1. Klasifikacija viljukara ................................................................................................................7
5.2. eoni viljukari ...........................................................................................................................7
5.1. Terenski viljukari ......................................................................................................................8
6. TRAKASTI TRANSPORTERI.................................................................................................................9
6.1. Funkcionalni elementi transportera ........................................... Error! Bookmark not defined.
ZAKLJUAK..........................................................................................................................................11
LITERATURA ........................................................................................................................................12
 JU Srednja mainsko-saobraajna kola

UVOD
Tehniki elementi kojima se realizuju glavne i pomone operacije. Sa ciklinim dejstvom-premjetanje robe
realizuju u ciklusima. (Ciklus se sastoji iz jedne produktivne i jedne neproduktivne faze.) Imaju tri stepena
slobode To su: Transportno manipulativna vozila,dizalice.Podjela pretovarnih sredstava sa kontinualnim
dejstvom neprekidno kretanje radnog organa, veliki transportni kapacitet. Imaju samo jedan stepen
slobode linijsku trasu. To su:Transporteri , elevatori , redleriPretovarna sredstva sa ciklinim dejstvom
Transportno manipulativna vozila (kolica, traktori, karete, paletna kolica, portalni slagai, viljukari)
Transportno manipulativna vozila za rukovanje kontenerima (kolica, portalna vozila, viljukari)Automatski
vodjena vozila dizalice (mosne, ramne, portalne)Pretovar robe i putnika neizbjean je i znaajan proces u
sigurnom i ekonominom odvijanju ukupnog saobraajnog procesa. Proces pretovara iziskuje odreene
trokove koji predstavljaju komponentu ukupnih trokova transporta robe od poetne do krajnje take (od
proizvoaa do krajnjeg korisnika). U razvijenim zemljama udio trokova pretovara iznosi 2 do 8%, dok je u
zemljama u razvoju taj udio trokova i do 20%. Pretovarna mehanizacija spada u kljune tehnoloke elemente
luke. Mogue je, pri tome, izdvojiti sledee sutinske aspekte njene znaajnosti: - poveanje efikasnosti
realizacije odgovarajue varijante transportnog lanca roba; - redukcija trokova odgovarajue varijante
transportnog lanca roba putem smanjenja trokova pretovarnih operacija u luci; - poveanje ukupnog
kapaciteta luke; - poveanje kvaliteta pruenih lukih usluga; - smanjenje zadravanja sredstava transporta u
luci po osnovu pretovarnih radnji; - poboljanje stepena iskorienja transportnih sredstava (brodova,
vagona, kamiona); - poveanje sigurnosti pri radu, smanjenje broja profesionalnih bolesti i nezgoda pri radu.
Potvrdu znaajnosti sredstava mehanizacije predstavlja i brojnost negativnih posljedica prekida procesa
pretovara tereta usljed otkaza sredstava mehanizacije.
 JU Srednja mainsko-saobraajna kola

1. RAZVRSTAVANJE PRETOVARNIH SREDSTAVA

Raznovrsnost primjene pretovarnih sredstava iskazana kroz potrebu prilagoavanja zadatim
uslovima i reimima rada ima za posljedicu mnotvo razliitih vrsta, tipova i konstrukcionih rjeenja
pretovarnih sredstava. To je jedan od razloga koji oteava podjelu pretovarnih sredstava prema
jedinstvenom kriterijumu. Zastupljenost raznovrsnih podjela u strunim i naunim publikacijama,
koje u osnovi istu vrstu pretovarnog sredstva svrstavaju u vie razliitih grupa (po osnovu vie
kriterijuma) ini poseban problem i zahtijeva izvjesna objanjenja. U tu svrhu potrebno je prethodno
utvrditi klasifikaciju pretovarnih sredstava prema odreenim grupama koje e u osnovi sadravati
razlike u pogledu namjene, konstrukcije, pogona, izvedbe.

Prema svom konstruktivnom izvoenju, pretovarna sredstva sa ciklinim dejstvom (dizaline

maine) se dijele na sljedee podgrupe :

proste dizaline mehanizme

maine male dizalice (sa zupastom letvom, zavojnim vretenom, klipom)
rune dizalice sa zupastom polugom i prenosom cilindrinim zupanicima;
rune dizalice sa zavojnim vretenom;
elektrine dizalice sa zavojnim vretenom;
hidrauline dizalice sa pokretnim klipom;
hidrauline dizalice sa pokretnim cilindrom
koturae i ekrci
koturaa sa jednim, dva ili vie krakova noseeg organa;
prenosni runi ekrci sa punim prenosom;
prenosni runi ekrci sa prenosom cilindrinim zupanicima;
doboi (vinde) slue za premjetanje tereta u horizontalnoj ili kosoj ravni;
dio su sloenijih dizalinih maina;
o dizalice (kranovi) su sloene dizaline maine, namijenjene za prenoenje tereta u
horizontalnoj i vertikalnoj ravni.
stacionarne (zidne, stubne, konzolne);
samohodne (luke mobilne dizalice, auto-dizalice, eljeznike, plovne);
okretne (brodske, luke portalne i poluportalne, brodogradiline, graevinske);
mosne (pretovarni mostovi, skladine dizalice, industrijske dizalice);
specijalne (brodoiskrcavai, brodoukrcavai, boni istresai);
o podizai liftovi (putniki i teretni);
skipovi (za izdizanje rastresitog materijala na odreena mjesta);
platforme;
uspinjae; o pretovarno-prevozna sredstva
runa;
vuna;
viljukari;
utovarivai;
 JU Srednja mainsko-saobraajna kola

traktori i prikolice;
ostala pretovarno-prevozna sredstva;Pretovarna sredstva neprekidnog trasnporta se
primjenjuju na svim mjestima gdje je potrebno premjetati velike koliine sitnozrnastog i
sitnokomadastog materijala. Rad bez zaustavljanja omoguava da maine neprekidnog
transporta mogu postii odreeni kapacitet bez obzira na duinu transportovanja.

Mogu se podijeliti u tri osnovne grupe :

Maine sa vunim elementom o Transporteri

trakasti transporter;
ploasti transporter;
grabuljasti transporter;
Elevatori
elevatori sa kofama;
elevatori za komadne terete;

2. KLASIFIKACIJA ROBE
Predmeti transporta, pa samim tim i pretovara su skoro svi artikli proizvodnje svih grana privrede.
Vrsta i karakteristike materijala koji se transportuje (pretovaruje) ima izuzetno veliki uticaj na izbor
odgovarajueg tipa pretovarnog (transportnog) sredstva. Drugim rijeima koliina i pojavni oblik
robe odreuje primjenu mehanizacije to znai odabrati odgovarajuu pretovarnu tehnologiju ili
ostati na runoj manipulaciji.
Za projektovanje pretovarnih postrojenja i pravilan izbor pretovarne mehanizacije moemo
formirati 3 snvn grup transportnog materijala (grupe homogene po nacinu utvrivanja osobina
robe) :
Komadni
Rastui
Teni
Rasuti (nasipni) materijal obuhvata razliite zrnaste i prakaste materijale koji se javljaju u velikim
koliinama sa osnovnom karakteristikom da se moe grabiti i sipati. U ovu vrstu spadaju: ugalj, rude
i koncentrati, nemetali, cement, graevinski materijal (ljunak, pesak...), ita i itni proizvodi,
eerna repa, vetako ubrivo i neki proizvodi iz grupe ostalo.
Tena roba. Ovde spadaju nafta i derivati, kao i druge tenosti iz grupe ostalo kao to su kiseline,
alkoholna pia, vod... Ukoliko se ov rb pkuje u burdim ili psudm n pstje kmdn
rb.
Komadna roba. Ovde spada sva roba koja se pojavljuje u komadima u transportu (tj.u jedinicama
koje se mogu brojati), bilo da su to prirodni komadi (razne maine, delovi main, blokovi crne i
obojene metlurgije, cigle, crep, trupci) ili je pkovn rb tj. krz mblu pstl kmdn. T
su snduci, ble, burd, psude,kutije,vr.
Osnovne karakteristike ovih materijala, sa stanovita izbora i konstrukcije transportnog
(pretovarnog) sredstva su teina i dimenzije tereta. Teina odreuje nosivost, a veliina dimenzije
 JU Srednja mainsko-saobraajna kola

transportnopretovarnog sredstva. Pored toga neophodno je, pri izboru ili projektovanju ureaja
voditi rauna o drugim osobinama materijala kao to su: oblik, temperatura, zapaljivost ...

3. PALETIZACIJA I KONTEJNERIZACIJA
Palete i konteneri su pomona sredstva koja slue za homogenizacijuukrupnjavanje tereta robe

Slika 1. Paletizacija

3.1. Paletizacija
To je skup povezanih postupaka i tehnikih sredstava koji omoguavaju mehanizovano
manipulisanje robom u svim fazama transporta. Paletizacija omoguava pretovar vee koliine
tereta, bri pretovar i utovar, jednostavnija evidencija, skraenje vremena prevoza i pretovara.
Tehnika sredstva koja se koriste pri ovom procesu su: palete i viljukari.Paleta je vrsta pomone
opreme koja omoguava formiranje kompaktnog i vrstog paketa sloenog iz raznih vrsta komadne
robe. To su specijalne izraene podloke, najee drvene, na koje se, po odreenim pravilima,
slae roba, (kartoni, sanduci, vree, bale, gajbe, bave, role i sl..) radi oblikovanja veih
standardizovanih teretnih jedinica kojima se sigurno, jednostavno, brzo i raconalno
manipulie.Palete su konstruisane tako da ih viljukari mogu zahvatiti i prenositi. Standardna
europaleta je dimenzija 1200x800mm (80% ukupne koliine paleta) . U klasinim transportu moe
se smestiti na m3 prostora 0,6t materijala, a pomou paletizacije koliina se poveava na 2t.
Kamionski utovar ili istovar robe na paletama traje oko pola asa, a klasini 3 do 4 h. Masovnom
paletizacijom cena proizvoda bi pala za 3 do 5% Danas se u svetu koriste razliite palete. Razlike u
posmatranju mogu nastati s obzirom na:

oblik palete,
dimenziju,
namenu,
vrstu materijala od kojeg su izraene,
konstrukcijske osobine

3.2. Podjela paleta s obzirom na oblik

ravne palete - palete sa ravnom podlogom
palete s nadgradnjom (npr. sa branikom od elinih cevi)
boks-palete
 JU Srednja mainsko-saobraajna kola

Boks paleta se upotrebljava za transport razliitih vrsta robakao to je visokovredna neambalana

komadna roba, rasuta roba, neambalairana roba nepravilnog oblika koja se teko slae, kao i sva
druga finija ambalana roba koja se mora uvati od oteenja.

3.3. Podjela paleta s obzirom na dimenziju

Tip 0 dimenzije: 600x800 [mm] nosivost: 1-4t; masa: 18kg
Tip 1 (Euro paleta) dimenzije: 800x1200 [mm] nosivost: 1-4t masa: 22kg
Tip 2 (Standardna paleta) dimenzije: 1000x1200 [mm]; nosiovost: 1-4t masa: 40kg
Tip 3 dimenzije: 1200x1200 [mm] nosivost: 1-4t masa: 45kg.

3.4. Podjela paleta s obzirom na namjenu

Zavisi od pozicije posmatranja. Kada se namjena posmatra s obzirom na vek trajanja ili uestalost
korienja, tada se palete svrstavaju u jednokratne (nepovratne) i viekratne (vie puta se koriste
ili razmenjuju). Podela s obzirom na vrstu robe kojoj su namenjene vri se na: univerzalne i
specijalne. Podela paleta s aspekta namene moe se izvriti i prema teretu komu su namenjene (za
tekui, komadni i rasuti teret).Najvanije sredstvo za rad u sistemu paletizacije je viljukar.

4. KONTEJNERIZACIJA
Kontejneri danas predstavljaju sastavni deo pretovarno/transportne opreme i prirodni su nastavak
razvoja paleta ka veim transportnim jedinicama. Naziv kontejner potie od engleske rijei
"container" (contain - sadravati) a znai sve ono to u sebi moe sadravati neto drugo.
Kontejeneri su stadardizovana transportna oprema koja ima trajne osobine (moe se ponovo
upotrebljavati), a olakava premetanje tereta bez oteenja. Kontejnerski sistem transporta su
posude, sudovi, nepokretne cisterne i dr. Njima je olakan je utovar i istovar-laka je manipulacija,
nepotrebnost pretovara robe itd. Ova sredstva omoguavaju da se roba skladiti na otvorenom
prostoru.

Slika 2. Kontejnerizacija
 JU Srednja mainsko-saobraajna kola

4.1. Podjela kontejnera

Prema:

Nameni
Vrsti robe koja se u njima prevozi
Nosivosti
Vrsti materijala od koga su izgraeni
Vrsti konstrukcije
Mestu korienja
Nainu prevoza
Vrsti ureaja kojima su opremljeni
Podobnostima i mogunstima pretovara

5. VILJUKARI
Viljukari su pretovarna sredstva sa prekidnim ciklusom rada namenjena transportu unutar
fabrikih hala i skladita, kao i transportu na kraim rastojanjima u krugu preduzea. Slue za
transport veih komadnih tereta, manjih komadnih tereta na paletama i rasutog tereta u
sanducima ili korpama.Osnovno obeleje je ureaj u obliku rama za podizanje, odnosno slaganje
tereta po visini. Du rama za podizanje i sputanje tereta kree se zahvatni ureaj u obliku viljuke
po kojoj je viljukar i dobio ime.Prvi motorni viljukar napravljen je u SAD-u 1927. godine (Clark
Equipment Company, Buchanan, Michigan). Funkcionalne osobine , mogunost slaganja robe na
velikoj visini, velika funkcionalna i kapacitivna fleksibilnost, doprineli su brzoj ekspanziji
viljukarske tehnike u oblasti industrije, trgovine i saobraaja.Kovencionalna konstrukcija viljukara
je primarno prilagoena za rad sa kompaktnim jedinicama u obliku palete ili kontejnera. Viljuka
nije jedini oblik zahvatnog ureaja koji se koristi u viljukarskoj tehnici, a pored viljuke koristi se
itav niz razliitih oblika zahvatnih naprava koje su prilagoene razliitim oblicima tereta i zadataka
(transport cevi, rolni,buradiitd.).Smatra se da se danas nalazi u eksploataciji nekoliko miliona
viljukara. Prema Industrial truck association u SAD je u funkciji 855.900 viljukara

Slika 2. Viljukar
 JU Srednja mainsko-saobraajna kola

5.1. Klasifikacija viljukara

Za klasifikaciju viljukara slagaa koriste se razliiti kriterijumi:

Nosivost
poloaj teita tereta u odnosu na bazu viljukara
da li su sa seditem ili bez seditaprema vrsti pogonskog agregata

Za klasifikaciju viljukara najznaajniji kriterijum je poloaj teita tereta u odnosu na bazu

viljukara pri emu se baza viljukara definie kao povrina oiviena dodirnim takama tokova sa
tlom.Prema ovom kriterijumu viljukari se klasifikuju na:

sa teitem tereta izvan baze viljukara-eoni (frontalni)

sa teitem u bazi (viljukari bez protivtega)
sa pomeranjem tereta pri zahvatanju i odlaganju
za rad u visokoregalnim skladitima.

Prema nosivosti viljukari se dela na:

laki do 12 [kN]srednji
preko12 do 32 [kN]
srednje teki preko 32 do 80 [kN]
teki preko 80 do 500 [kN]

5.2. eoni viljukari

Viljukari sa teitem tereta izvan baze viljukara- eoni (frontalni)

eoni viljukar je najrasprostranjeniji konstruktivni oblik viljukara. Njegovi osnovni delovi su:

ram sa osovinama i pogonskom grupom,

ureaj za dizanje
sistem za upravljanje

Pogon je elektrobaterijski i sa SUS-motorom. Elektroviljukari imaju manju teinu kontratega.

Funkciju protivtega kod elektroviljukara delimino su preuzele baterije.
Izrauje se sa tri i etiri toka. Upravljanje se, zbog velikog optereenja na prednjim tokovima,
iskljuivo izvodi preko zadnjih tokova.

Kruti ram povezuje sve elemente viljukara u jednu celinu. Kod eonog viljukara je sa prednje
strane rama zglobno povezan ureaj sa dizanje tereta. eoni viljukar se klasifikuje i kao viljukar
sa slobodno noenim teretom, to znai da je teite tereta stalno izvan baze viljukara.

Zbog velike teine kontratega kod eonog viljukara je nepovoljan odnos nosivosti i sopstvene
 JU Srednja mainsko-saobraajna kola

teine - kod lake i srednje klase nosivosti taj odnos je 1 : 2, dvostruko je vea sopstvena teina od
nosivosti, a kod veih nosivosti taj odnos je povoljniji, zbog veeg razmaka osovina.

5.3. Terenski viljukari

Rad na graevinski neobraenoj, neravnoj i valovitoj podlozi (terenski uslovi) zahteva drugaiju
koncepciju gradnje viljukara u odnosu na industrijsku varijantu. Rad u terenskim uslovima
postavlja otrije zahteve u pogledu stabilnosti, vrstoe konstrukcije i dinamikih karakteristika
viljukara, a to znaii vee investicione i eksploatacione trokove. Terenski viljukari sa
konvencionalnom konstrukcijom rama za dizanje grade se sa nosivou od 20 do 60 [kN], a sa
teleskopom od 22 do 50 [kN].
Podloge na kojoj rade terenski viljukari klasifikuju se u tri grupe i to:

neravna i vrsta
mekana do raskvaena
raskvaena
nestabilna
veoma neravna

Na neravnoj i vrstoj podlozi moe da se koristi i konvencionalan industrijski viljukar standardne

konstrukcije, opremljen pneumaticima niskog pritiska

Pravi terenski viljukari za rad na raskvaenom i veoma neravnom terenu se bitno razlikuju od
konvencionalnih industrijskih viljukara. Prve konstrukcije terenskih viljukara nastale su
adaptiranjem graevinskih maina (utovarivaa sa kaikom) i poljoprivrednih traktora. Uvoenje
novih tehnologija u poljoprivredi, graevinarstvu i industriji kao i potrebe u vojnoj logistici
podstakli su razvoj terenskih viljukara.
Pored ureaja za podizanje u obliku rama danas se nude i terenski viljukari sa teleskopskim
mehanizmom za rukovanje teretom. Oni predstavljaju novu generaciju terenskih viljukara, a
prihvaeni su u nekim armijama i kao vojni terenski viljukari.
Kako se kod terenskog viljukara stabilnost obezbeuje poveanjem razmaka osovina i tokova,
terenski viljukari imaju vee gabaritne mere u odnosu na konvencionalne industrijske viljukare.
Kod terenskih i tekih industrijskih viljukara primenjuju se razliita reenja u cilju poboljanja
stabilnosti. Jedno od tih reenja je pokretan kontrateg, koji se uvlai i izvlai u zavisnosti od
optereenja viljuki. Pored toga koriste se i stabilizatori koji se oslanjaju na podlogu pri rukovanju
tekim i kabastim tretom.
 JU Srednja mainsko-saobraajna kola

6. TRAKASTI TRANSPORTERI
Trakasti transporter najoptije se moe opisati kao transportni ureaj koji pomou beskrajne trake
prenosi robu izmeu dve take. Transportna traka je prebaena i zategnuta obino izmeu dva
bubnja i njegovi osnovni sastavni delovi su pored beskrajne trake: ramovi nosee konstrukcije,
valjci ili klizna podloga za noenje trake, zatezna i pogonska stanica.

Slika 3. Trakasti transporter

Pogonski bubanj kao osnovni element pogonske stanice prenosi obimnu silu na traku
putem trenja. Da bi se stvorili uslovi za prenos obimne sile putem trenja, traka mora da
bude zategnuta, to se ostvaruje preko zatezne stanice.
Podravanje trake kod velikih optereenja realizuje se po pravilu preko noseih valjaka, kod
lake robe koristi se klizna povrina
Radna tj. nosea grana trake obino je gornja, a ree donja. Optereena grana trake moe
da bude ravna ili koritasta (profilisana).
Ravna traka se koristi za komadnu, a koritasta za rasutu robu.
Kod horizontalnih i kosih trakastih transportera, koji nisu reverzibilni, najcelishodnije je da
pogonski bubanj bude na prednjem, a zatezni na zadnjem kraju transportera.
Utovar robe je obino na zadnjem, a istovar na prednjem kraju trake. Ovaj princip nije
obavezan
Transportna putanja moe da bude horizontalna ili kosa. Maksimalan ugao nagiba
transportera ogranien je veliinom trenja izmeu trake i materijala, i kree se u granicama
10 25o, mada postoje i izuzeci.

6.1. Funkcionalni elementi transportera

Funkcionalni elementi transportera su elementi ili sklopovi koji se kao konstruktivna ili
funkcionalna cjelina mogu prepoznati kod odreenog tipa transportnih maina. To su elementi ili
sklopovi u obliku trake koja obavlja osnovnu vuno-noseu funkciju maine i podslop u obliku
doboakao deo pognskih i zateznih stanica koji , obezbjeuje njihovo normalno funkcionisanje.

Ovde se mogu svrstati i podsklopovi koji obezbjeuju i normalan rad maine:

slogovi oslonakih i valjaka za voenje

prijemni koevi za rasute materijale sa dodavaima i ureajima za odmeravanje
 JU Srednja mainsko-saobraajna kola

ureaj za istovar, odnosno skidanje i ienje materijala sa noseeg elementa

ureaj za kontrolu kretanja i zaustavljanje noseeg elementa i sl.

U sluajima kada su u pitanju neke specifinosti materijala koji se transportuje ili odreene
tehnoloke operacije koje se mogu obavitii u toku transportovanj, osnovnoj konstrukciji
transporteraddaju se odgovarajui specijalni ureaji i oprema kao to su ureaji za izdvajanje
feromagnetnihkomponenti iz nosive mase, ureaj za kalibraciju, ureaj za orijentaciju, ureaj
za brojanje, ureaj za pretvaranje trake i svi drugi ureaji koji omoguavaju automatizaciju
procesa rada.
 JU Srednja mainsko-saobraajna kola

ZAKLJUAK
Pretovar tereta u drumskom transportu moe da se obavlja na etiri naina i to:

runi pretovar
polumehanizovani
mehanizovani pretovar
automatizovani pretovar

Runi pretovar obavlja se iskljuivo ljudskom snagom pomou najporstijih alata za rad, kao to su
poluge, rune dizalice itd. Principi koji se primjenjuju kod runog pretovara su:

put tereta sa radnikom treba da je najkrae mogu

povratni put ne treba da se ukrta sa putem tereta

Ako postoji dovoljan broj radnika, najbolje je organizovati lanano prenoenje tereta

Polumehanizovani pretovar predstavlja kombinaciju runog i mehanizovanog. Koristi se pri

pretovaru manjih koliina materijala. Teret se djelimino premjeta energijom motora ili
gravitacije.

Mehanizovani pretovar je onaj pretovar kod koga je sav proces obuhaven mehanizacijom. Ovde
ovjek samo rukuje sredstvima a operacije pretovara izvode se pomouu mehanizovanih ureaja.

Automatizovani pretovar predstavlja najmodernijii nain pretovara. Pri ovom pretovaru upravlja se
iz jednog centra ili pomou automata a ovjek sam puta u pogon ovakve ureaje. Ovaj pretovar je
naroito naao primjenu u unutranjem i vanjskom transportu pri pretovaru velikih koliina
materijala.
 JU Srednja mainsko-saobraajna kola

LITERATURA
https://www.scribd.com/doc/29669701/Seminarski-Rad-Trakasti-transporteri
https://www.vts.edu.rs/images/nastava/unutrasnji_transport/Unutrasnji_transport.pdf
http://www.tfzv.org/files/Skripta%20za%20prijemni%20-%20BIOLOGIJA%20_1_.pdf
https://www.google.ba/webhp?hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwjmoL_usJ3TAhXCDSwKHXQbCu
sQPAgD#hl=sr&q=FUNKCIONALNI+ELEMENTI+TRANSPORTERA