HIV/AIDS I

ZDRAVSTVENI RADNICI
AIDS je medicinsko stanje koje nastaje usled oteenja koje prouzrokuje HIV i prirodne
sposobnosti organizma da se brani od izazivaa bolesti.

AIDS/sida su skraenice nastale slaganjem poetnih slova punog naziva bolesti na engleskom
(Acquired Immunodeficiency Syndrome) i francuskom jeziku (Syndrome de l'immunodficience
Acquise), a u prevodu na srpski znae: Sindrom steenog gubitka imuniteta.

Sindrom znai da je to skup vie razliitih bolesti, infekcija i/ili simptoma, znakova bolesti.

Steen znai da se osoba nije rodila sa tim (ne nasleuje se), ve se zarazila tokom ivota.

Gubitak Imuniteta znai da dolazi do postepenog gubitka odbrambenih sposobnosti tela da se

bori sa izazivaima bolesti.

HIV je skraenica od Virus Humane Imunodeficijencije.

Virus Virusi su mikroorganizmi koji nisu sposobni da se samostalno

razmnoavaju, rastu, stvaraju svoje proteine, niti da obavljaju
metabolike procese van elije domaina. Zato zaraze elije organizma
u kojima prave sopstvene kopije. elija domaina tada proizvodi delove
virusa i radi u njegovu korist, a ne proizvodi materije koje su njoj
neophodne za normalan rad. To u domainu dovodi do patolokog stanja - bolesti.

Humani Ljudski. Ova re naglaava da se ovim virusom mogu zaraziti samo ljudi i da se
prenosi iskljuivo meu ljudima. HIV se ne prenosi sa ljudi na ivotinje ili biljke
i obrnuto. Prenos virusa deava se samo preko kontakta sa telesnim tenostima osobe
koja ima HIV.

Imunodeficijencija ova re je sloenica od dve rei i to: imunitet (otpornost)

i deficijencija (nedostatak) i odnosi se na smanjenje ili gubitak sposobnosti imunskog
(odbrambenog) sistema organizma da nas brani od izazivaa razliitih bolesti.
ISTORIJA I PRVI SLUAJ HIV/AIDS-A

Poreklo AIDS-a i HIV-a zbunjivalo je naunike otkada se bolest prvi put pojavila u ranim
osamdesetim godinama prolog veka. Vie od dvadeset godina ovo je predmet estoke rasprave
i uzrok bezbroj argumentacija. ta je istina? Odakle dolazi AIDS?

Prvi prepoznati sluaj AIDS-a se dogodio u SAD-u poetkom 1980-ih. Kod niza gej mukaraca
u New Yorku i Kaliforniji odjednom su poele da se razvijaju retke oportunistike infekcije
i karcinomi koji su bili tvrdoglavo otporni na bilo koji tretman. U to vreme AIDS jo nije imao
naziv, ali je brzo postalo oigledno da su svi ljudi koji su bili pogoeni patili od istog sindroma.

HIV, virus humane imunodeficijencije, je otkriven ubrzo

posle toga. Dok su neki bili inicijalno protiv priznavanje
veze, postoji jasan dokaz da HIV uzrokuje AIDS. Dakle,
kako bi se pronaao izvor AIDS-a, potrebno je potraiti
poreklo HIV-a, i saznati kako, kada i gde je HIV poeo da
uzrokuje bolest kod ljudi.

KAKO JE HIV NASTAO?

o Teorija koja je moda i najbolje i najire prihvaena jeste ta da je virus potekao iz

ivotinjskog carstva (rezus majmuna, impanzi i tzv. aavih mangabija).
o Virus poznat kao Simian Immunodeficiency Virus SIV (virus imunodeficijencije kod
majmuna) postoji u carstvu majmuna, a gde su majmuni dobili taj virus jo je
nerazjanjeno.
o Poreklo virusa se vee za Afriku.
o Prvi poznati smrtni sluaj prouzrokovan AIDS-om bio je mukarac koji je umro 1950-e
godine u Belgijskom Kongu.
o Istorija HIV-a i AIDS-a izvan Afrike poinje 1981. godine, s prvim znakovima nove
''bolesti''. U nekoliko velikih gradova prijavljeno je vei broj neobinih infekcija kod
mukaraca homoseksualaca. Do kraja 1981. godine ove su neobine infekcije unitavale
imuni sistem inficiranih. Poto su ove infekcije primeene uglavnom kod mukaraca
homoseksualaca, nazvane su GRID (Gay Releted Immune Deficiency) tj. deficiencija
imunog sistema kod mukaraca homoseksualaca.
o Broj infekcija se poveao kao i broj prijavljenih infekcija izvan homoseksualnog
drutva.1982.g. je u SAD-u zvanino objavljena epidemija.
o HIV nije bio identifikovan do 1983.g. i bio je nazivan LAV ili HTLV-III. Od 1986.
godine virus je poznat kao virus humane imuno deficijencije (HIV).
o 1986. godine otkriven je i HIV-2 i mogue je da e se pronai i drugi oblici virusa.
KADA JE HIV NASTAO?

U poslednjih nekoliko godina postalo je mogue ne samo da se utvrdi da li je HIV prisutan u krvi
ili uzorku plazme ve i da se utvrdi odreeni podtip virusa. Prouavanje podtipa virusa nekih od
najranije poznatih sluajeva HIV infekcije mogu pomoi u nalaenju tragova o vremenu kada se
virus pojavio kod ljudi i njegovoj kasnijoj evoluciji.

etiri najranije poznata sluaja HIV infekcije su sledea:

1. Uzorak plazme uzet 1959. godine od jednog odraslog mukarca iz dananje

Demokratske Republike Kongo.
2. Uzorak limfnog vora uzet 1960. godine od jedne odrasle ene iz
Demokratske Republike Kongo
3. Uzorak tkiva u kome je pronaen HIV kod jednog amerikog tinejdera koji je umro
u St. Loise 1969. godine.
4. Uzorak tkiva u kome je pronaen HIV kod norvekog moreplovca koji je umro oko
1976. godine.

Analize iz 1998. godine na uzorku plazme iz 1959. godine sugeriu da se HIV-1 pojavio kod
ljudi etrdesetih odnosno ranih pedestih godina prolog veka.

U januaru 2000.godine rezultati nove studije pokazali su da se prvi sluaj HIV-1 infekcije
dogodio oko 1931. u zapadnoj Africi. Ova procena (koja sugerie oko 15 godina mogue greke)
bazirana je na komplesnom komjuterskom modelu evolucije HIV-a.

Meutim, studija iz 2008. godine procenjuje poreklo HIV-a u periodu od 1884. do 1924. godine,
mnogo ranije nego u prethodnom istraivanju. Istraivai su uporedili virusni uzorak
iz 1959. godine (najstariji primerak HIV-1) sa novijim uzorkom iz 1960. godine. Pronali su
znaajne genetske razlike izmeu njih, ukazujui na diverzifikaciju HIV-1 tipa mnogo pre nego
to je prepoznata pandemija AIDS-a.

Autori navode dugu istoriju virusa u Africi i odreuju Kinaasu u zapadnoj Africi kao epicentar
HIV/AIDS pandemije. Prema ovim istraivanjima rano irenje HIV-a u saglasnosti je sa
razvojem kolonijalnih gradova i kojima se poveavala mogunost za prenoenje ovog virusa
meu ljudima. Ukoliko su ovi nalazi tani oni imliciraju postojanje HIV-a znatno ranije nego to
se do tada mislilo.

Industrija krvi

Kako je transfuzija krvi postala rutinski deo

medicinske prakse, industrija koja je
zadovoljavala ovu poveanu potranju poela se
ubrzano razvijati. U nekim zemljama poput SAD
donatori su bili plaeni da daju krv a to je politika koja je najvie privlaila panju kod onih
kojima je oajniki potreban novac; izmeu ostalih to su bili intravenski korisnici droga.

U ranoj fazi epidemije doktori nisu bili svesni koliko se lako HIV moe iriti putem donacije krvi
koja nije testirana. Ta krv je bila slata irom sveta, i naalost, veina ljudi koji su primili
zaraenu krv postali su HIV pozitivne osobe. U kasnim 60-tim godinama hemofiliari su poeli
da imaju benefit od proizvoda nazvanog Faktor VIII. Meutim, za izradu ovog koagulanta krvi
stotine pojedinanih donatora morale su da se spajaju. To je znailo da se pojedinanom
donacijom krvi inficiranoj HIV-om mogla da se kontaminira velika grupa Faktora VIII.

Ova situacija je stavila hiljade hemofiliara irom sveta u rizik od HIV-a, i mnogi od njih su
inficirani virusom.

Korienje droge

Sedamdesetih godina se vidno uveala dostupnost heroina u

SAD, nakon rata u Vijetnamu i ostalih konflikata na Bliskom
istoku koji su pomogli u podsticanju rasta intravenskog
korienja droga. Poveana dostupnost zajedno sa razvojem
plastinih priceva i osnivanjem mesta za rokanje gde su ljudi
mogli da kupe droge i iznajmljuju opremu, koja je mogla da u
sledeoj turi uslovi da virus pree na druge.

Distribucije HIV infekcije i oboljelih od AIDS-a u svetu

HIV se nalazi u svim telesnim tenostima, ali u dovoljnoj koliini da bi se neko zarazio ima ga u
krvi, presemenoj i semenoj tenosti, rektalnom sekreut, vaginalnom sekretu i majinom mleku.
Da bi do infekcije dolo ove tenosti moraju biti u direktnom kontaktu sa sluzokoom,
oteenom koom ili da budu direktno ubrizgane u krvotok (npr. putem igle i prica). U velikom
broju sluajeva ulazak HIV-a u organizam odigrava se preko sluzokoe usta, poetnog dela
penisa, vagine i rektuma.

OSETLJIVOST VIRUSA

o Osetljiv je na jako visoke i jako niske vrednosti pH (pH<3 i >10 unitava ga za

10 minuta)
o Virus ima omota sastavljen od proteina i masti koji ga ini osetljivim na uobiajena
dezinfekciona sredstva i rastvarae (medicinski alkohol, formaldehidi, dezderman,
hloroform i sl.). Hipohlorit 0,5 % ga inaktivie za 1 minut, alkohol ga inaktivie za par
minuta
o Na temperaturi od 250C u hranljivoj vodenoj suspenziji virus moe preiveti
do 15 dana, a na temperaturi od 370C do 11 dana, temperatura od 560 C ga inaktivie
za 30 minuta
o Takoe virus je veoma neotporan u spoljanjoj sredini, van ljudskog organizma ivi
nekoliko sekundi
o Jedino van ljudskog organizma, moe iveti na veoma niskim temperaturama
(temp. tenog azota od minus 70 stepeni).
o Relativno otporan na uv i gama zrake
o U svim zdravstvenim ustanovama primenjuje se upotreba ili instrumenata za jednokratnu
ili standardna suva sterilizacija ili autoklaviranje, koje su dovoljne da unite virus HIV-a.

VARIJABILNOST

Postoje dva humana virusa: HIV-1 i HIV-2.

Veina uzronika AIDS-a u svetu (SAD, Evropa, vei dio Afrike) pripada virusu HIV-1.

Virus HIV-2 se javlja sporadino; predominantno je prisutan u zapadnoj Africi, ali se retko javlja
i u drugim zemljama sveta.

Osnovna bioloka i genetska svojstva ova dva virusa su slina. Oba uzrokuju imunodeficijencije
odnosno AIDS. Meutim, HIV-2 je slabije infektivan od HIV-1 virusa, ima dui inkubacioni
period i niu incidenciju pojave AIDS-a.

Bitna karakteristika HIV-a je da ima mogunost velike genetske promenljivosti, koja nastaje
zbog estih mutacija i rekombinacija. Jedan od razloga zbog ega postoje potekoe u razvoju
vakcine protiv HIV-a je taj to virus ima sposobnost da menja svoj genom u nekoliko kritinih
regija.

Ako se u procesu prepisivanja promeni samo jedna od aminokiselina, nastane novi soj HIV-a.
Na taj se nain stvaraju mutanti - kvazisojevi, to se deava ak i u organizmu jedne inficirane
osobe. Postojanje brojnih kvazisojeva jedan su od razloga to jo uvek nije stvorena vakcina
protiv AIDS-a, a varijabilnost virusa je jedan od uzroka rane pojave rezistencije na
antiretrovirusne lekove.

PRENOS HIV-A

Svaka osoba bez obzira na pol, seksualnu orijentaciju, rasu, etniku grupu, religiju, ekonomski
status i obrazovanje moe biti inficirana HIV-om. Ono to HIV infekciju izdvaja od ostalih je
izuzetna neotpornost virusa u spoljanjoj sredini. Vrlo brzo ga unitavaju sasuivanje, poviena
temperatura i uobiajene koncentracije dezinfekcionih sredstava. Smatra se da ne predstavlja
rizik ukoliko se nae u spoljanjoj sredini.

Putevi prenosa HIV infekcije su:

Nezatien seksualni kontakt (bez kondoma) sa HIV inficiranom osobom:

o Analni seks je najriziniji. Rizik je vei kod osobe nad kojom se vri akt.
o Vaginalni seks je drugi po redu najriziniji oblik seksualnog kontakta.
o Oralni seks, ali se smatra da je rizik od prenoenja infekcije manji u odnosu na
vaginalni i analni seks. Rizik se znaajno poveava ukoliko tokom oralnog seksa
doe do ejakulacije u usta.
o Promiskuitet i prisustvo drugih polno prenosivih bolesti poveavaju opasnost od
infekcije HIV-om.

Kontakt sa krvlju zaraene osobe:

o korienjem zajednikog (nesterilnog) pribora za ubrizgavanje droga i drugih
supstanci, tetoviranjem i pirsingom
nesterilnim priborom, tuim brijaima,
krvnim bratimljenjem i u svim ostalim
sluajevima kada se dolazi u kontakt sa
zaraenom krvlju.
o Preko prica i igle, bilo da je u pitanju
sluajna povreda iglom (ovaj rizik
prvenstveno se odnosi na medicinske
radnike) ili korienje istog prica i igle od strane veeg broja korisnika
intravenskih narkotika (npr. heroin).
 o HIV infekcija se moe preneti preko
transfuzije krvi (primanjem krvi zaraene
osobe). Meutim, rizik za ovakvim
nainom prenoenja danas je nizak jer se
sva krv dobrovoljnih davaoca rutinski
testira na HIV.
o HIV pozitivne osobe ne mogu biti
dobrovoljni davaoci krvi.

Transplantacija organa i tkiva nosi rizik od HIV

infekcije po primaoca organa/tkiva, ali je taj rizik
nizak obzirom na rutinsko testiranje krvi i tkiva
davaoca na HIV.
Sa HIV pozitivne majke na dete u toku trudnoe,
poroaja i dojenja. Dojenjem se zarazi oko 50%
dece. HIV pozitivna trudnica moe roditi zdravu
bebu ako se:

a) tokom trudnoe primenjuje propisana ARV terapija

b) poroaj obavi Carskim rezom
c) bebi daje ARV terapija prvih meseci po poroaju
d) beba ne doji.

Kontakt izmeu oteene koe i sluzokoe sa HIV inficiranom krvlju ili drugim
telesnim tenostima. Upotreba kondoma je veoma pouzdan nain zatite od HIV infecije,
ali treba imati na umu da nijedna zatita pa ni kondom nisu 100% efikasni u spreavanju
infekcije HIV-om.

Kako se HIV ne prenosi?

Poljupcem i preko pljuvake, U gradskom prevozu,

Rukovanjem ili grljenjem , Preko ivotinja ili ubodom insekta,
Preko znoja ili suza, Boravkom u istoj prostoriji (stan,
Kaljanjem ili kijanjem, kancelarija, kola),
Korienjem zajednikog pribora za jelo ili Korienjem istog telefona, kompjutera,
pie, Spavanjem u istom krevetu,
Korienjem zajednikog kupatila, pekira Putem urina ili fekalija.
ili toaleta,
KOLIKO JE HIV OTPORAN U SPOLJANJOJ SREDINI?

HIV ne spada u grupu otpornih mikroorganizama i zbog toga

ne moe dugo da opstane niti da se umnoava u spoljanjoj
sredini (izvan ljudskog organizma). Zbog toga se HIV ne
moe preneti:

Putem vode i vazduha.

Preko insekata (kao to su komarci ili krpelji).
Preko pljuvake, suza ili znoja.
Uobiajenim svakodnevnim kontaktom kao to je rukovanje, grljenje i drugo.
Preko daske za WC olju.

STADIJUMI I SIMPTOMI HIV INFEKCIJE

HIV napada imuni sistem organizma koji je zaduen za borbu protiv razliitih infekcija i bolesti,
ali naalost nema naina da se bori protiv HIV-a. Virus po ulasku u organizam napada odreene
elije imunog sistema, takozvane CD4 limfocite, a moe direktno inficirati i Centralni nervni
sistem i mozak. Osobe zaraene HIV-om mogu i nemoraju da imaju bilo kakve simptome i znake
bolesti, upravo iz tog razloga jedini nain da neko sazna svoj HIV status je da uradi test na HIV.
Unutar nekoliko nedelja nakon infekcije HIV-om, kod 60% zaraenih moe da se razvije akutna
bolest nalik gripu (poviena temperatura, malksalost, bolovi u miiima) ili infektivnoj
mononukleozi, koja za nedelju do dve nedelje spontano prolazi. U ovoj fazi osoba je veoma
zarazna zbog intenzivnog razmnoavanja i irenja virusa po organizmu. Nakon ove faze osobe
mogu biti bez simptoma mesecima i godinama, to ne znai da nisu zarazne.

Od trenutka nastanka, HIV infekcija prolazi kroz nekoliko stadijuma:

Period inkubacije, traje 2-4 nedelje. U ovom periodu inficirani su bez tegoba.
Akutni retrovirusni sindrom (ARS) nastaje 2-4 nedelje nakon infekcije, mada se moe
javiti i nakon 3 meseca. Oboleli ga najee opisuju kao najtei grip ikada.
Meutim, nee sve inficirane osobe razviti tipinu sliku ARS-a. Meu najeim
simptomima izdvajaju se:

o Dijareja (proliv) o Ukoenost i bolovi u

o Malaksalost miiima
o Poviena telesna temperatura o Razliiti osipi po koi
o Uestale gljivine infekcije o Bol u grlu
o Glavobolja o Oteenost lifnih vorova
o Afte i gljivine infekcije u
ustima
 Hronina latentna faza infekcije. Nakon inicijalne
infekcije virus postaje manje aktivan, ali je i dalje prisutan.
Tokom ovog perioda veina inficiranih nema nikakve
simptome i znake HIV infekcije zbog ega se ova faza zove latentna (latentno znai skriveno).
Ovaj period moe trajati 10 i vie godina.

SIDA (AIDS). Nakon infekcije HIV napada specifinu vrstu krvnih elija koje se zovu
CD4 elije (T helperi). Njihova uloga ogleda se u regulaciji imunog sistema pa sa padom
njihovog broja dolazi do smanjenja odbrambenih sposobnosti organizma od infekcija i
pojedinih tumora. U prolosti se dijagnoza AIDS-a iskljuivo postavljala na osnovu
prisustva ovih infekcija i tumora udruenih sa HIV infekcijom. Danas se prema
preporukama CDC-a dijagnoza AIDS-a moe postaviti ukoliko broj CD4 elija padne
ispod 200 elija/mm3 ak i bez prisustva gore spomenutih infekcija i tumora.
Antiretrovirusni lekovi produavaju period trajanja HIV infekcije i odlau ulazak u fazu
side. Sigurno je da upotreba lekova produuje ivot, a koliko, to zavisi od osobe do osobe
i od mnogo razliitih faktora u vezi sa leenjem i nainom ivota

PERIOD PROZORA

-vreme izmeu infekcije i pojave antitela.

U periodu prozora ljudi inficirani HIV-om nemaju antitela u krvi ali mogu imati visok nivo HIV-
a u krvi, u seksualnim tenostima, u mleku u grudima. U stvari, ljudi sa HIV-om su mnogo
infektivniji tokom ovog perioda prozora, pre nego to je njihov vlastiti imunoloki sistem
pokuao da kontrolie virus.

Prema tome, HIV se moe preneti drugoj osobi tokom ovog perioda ak i ako je test antitela
negativan na HIV.

6 meseci do deset godina

Faze HIV infekcije

PERIOD PROZORA!!!
3-6 meseci

Infekcija bez znakova Infekcija sa simptomima

Infekcija bez simptoma (test)

PRENOSNIK

UZ TERAPIJU!!!
Napredovanje bolesti se generalno moe podeliti na etiri faze:

primarna infekcija,
kliniki asimptomatska faza,
simptomatska HIV infekcija i
progresija iz HIV pozitivnosti u sidu.

SIDA je poslednja faza napada HIV virusa i ujedno je i najtea faza.

o Faza I: HIV virus se ne moe identifikovati i nije kategorisan kao uzronik side;
o Faza II: Pojavljuju se minimalne manifestacije infekcija respiratornog trakta;
o Faza III: Dolazi do pojave naprasnih i neobjanjivih simptoma poput dijareje,
(koja obino traje due od mesec dana, to dovodi do naglog gubitka telesne teine),
teke bakterijske infekcije i/ili plune tuberkuloze;
o Faza IV: Javlja se toksoplazma mozga, gljivine infekcije respiratornog trakta i jednjaka
(kandidijaza), Kapoijev sarkom itd.

TESTIRANJE NA HIV

Tstirnj n HIV dini nin d s utvrdi

d li n zrn HIV-m, uzrnikm
sid, i trbl bi d bud sstvni d brig
zdrvlju svg pdinc, psbn s
rizin pn.

Rn trivnj HIV infci mguv

prvvrmn lnj i vlittn i dug ivt
sbm inficirnim HIV-m, i ztitu
drugih i sprvnj prnnj HIV- s
m n bbu.

T, prvvrmn svtvnj i tstirnj n HIV mguv sbm nisu inficirn

HIV-m d tm pvrljivg rzgvr s vlifivnim svtnim sgldu i prcn
spstvn rizi, t. spstvn rizin pnnj i ftr i tm dprins, i d nu
d primn mr ztit d HIV infci i drugih rvlju i plnim putm prnsivih infci.

Rizian kontakt sa obolelom osobom ne znai automatski i nastanak HIV infekcije. Meutim, za
prenos HIV-a moe biti dovoljan samo jedan rizian kontakt sa obolelom osobom! Zbog toga bi
svako ko je bio u riziku od dobijanja HIV infekcije trebalo da se testira.
DPST

D-dobrovoljno P- poverljivo S-savetovanje T-testitranje

Razgovor izmeu savetnika i klijenta fokusiran na klijenta, sa ciljem da pomogne klijentu da

napravi promene u svom ponaanju koje e smanjiti rizik za dobijanje ili prenoenje HIV-a .

Ciljevi DPST- a su:

Prevencija kroz promenu rizinog ponaanja

Rani pristup tretmanu, brizi i podrci
Smanjenje diskriminacije i stigme

Postoji nekoliko vrsta testova na HIV:

Testovi na prisustvo specifinih antitela su najee korieni testovi na HIV.

Oni detektuju antitela na HIV, a ne prisustvo samog virusa.
o Enzimski imuno test (EIA, ELISA) detektuje antitela na HIV u krvi, pljuvaci
i urinu. Rezultati ovih testova dobijaju se u roku od 2 nedelje.
o Brzi testovi na antitela protiv HIV-a takoe detektuju antitela u krvi, pljuvaci
i urinu, ali se rezultati dobijaju znatno bre za 10-20 minuta.

Ukoliko je rezultat nekog od ova dva testa pozitivan, neophodno je uraditi jo jedan test
Western Blot ili test indirektne imunofluorescencije (IFA), koji se radi da bi se potvrdio rezultat
prethodnog testa.

Da bi rezultati testa bili validni neophodno je da proe odreeno vreme od rizinog kontakta
(odnosno infekcije, ukoliko je do nje dolo) do trenutka testiranja! Najee korieni testovi na
HIV podrazumevaju detekciju odreenih antitela u krvi koja se ne pojavljuju odmah nakon
infekcije ve je za potrebno neko vreme. Ovaj vremenski period se zove period prozora i kod
razliitih osoba moe trajati razliito, uglavnom 6-8 nedelja od trenutka infekcije, a kod najveeg
broja ljudi period prozora ne traje due od 6 meseci.

Znaaj ovog perioda ogleda se u tome to tokom njegovog trajanja osoba moe biti HIV
pozitivna, a da rezultati testa budu negativni (ovakvi rezultati zovu se lano negativni).

Rezultati

Rezultat testa moe biti:

pozitivan (odnosno reaktivan ili seropozitivan) i

negativan (odnosno nereaktivan ili seronegativan).
Pozitivan rezultat znai da je organizam stvorio antitela na virus, da su ta antitela registrovana
u krvi obolelog i da postoji infekcija. Lano pozitivan rezultat moe da se javi usled greke
napravljene tokom testiranja ili usled nespecifine ili unakrsne reakcije na test ELISA. Zbog toga
se pozitivan rezultat uvek mora proveriti i potvrditi drugom vrstom testa. Negativan rezultat
znai da antitela na HIV nisu detektovana u krvi. To znai ili da osoba nije zaraena ili
da u organizmu nije dolo do stvaranja dovoljne koliine antitela kako bi ona bila detektovana
testom (period prozora). Jedna od mogunosti je i areaktivnost u uznapredovaloj fazi side.
Zbog svih ovih inilaca, u sluaju negativnog rezultata potrebno je test ponoviti nakon
odreenog vremena (3-6 meseci)

Savetovanje posle testiranja je saoptavanje rezulltata klijentu. Bez obzira da li je rezultat

pozitivan ili negativan, uvek se lino saoptava klijentu, rezultati se ne saoptavaju telefonom
niti alju potom. Rezultati testa se ekaju od 24 do 48 sati, u zavisnosti od institucije gde se test
radi. Savetovanje posle testiranja ima za cilj da pomogne klijentu da razume rezultat testa i da
menja rizino ponaanje u skladu sa rezultatom.

DPST centri rade po principu dobrovoljnosti i anonimnosti.

LEENJE

Njbolji nin z sprevnje svke infekcije je povenje specifine

imunoloke otpornosti n odgovrjui mikroorgnizm. Svremen
ntiretrovirusn terpij koj se primenjuje kod osob koje su HIV
pozitivne ili imju sidu sstoji se od istovremene primene tri do pet
ntiretrovirusnih lekov i on se nziv Visoko ktivn
ntiretrovirusn terpij (Hyghly Active Antiretroviral Therapy -
HAART).

Primen ove terpije produv ivot inficirnih, li on im i brojne neeljene efekte, zhtev
posebn reim ivot, ishrne i izziv pojvu rezistencije tj. privikvnj orgnizm n njih,
od kog moment oni vie nisu efiksni u suzbijnju HIV- ko n poetku njihove primene.
Pojv rezistencije zhtev zmenu lek efiksnijim. Zbog brojnih nedosttk ntiretrovirusne
terpije s njenom primenom se otpoinje njee kd broj CD4 T limfocit pdne ispod 350
u milimetru kubnom krvi.

Ova terapija ne dovodi do definitivnog izleenja HIV infekcije, ali itekako ima znaaja. Sa ARV
lekovima se postie da HIV infekcija postane hronina bolest sa kojom se due i normalno ivi
i da se pritom ouva kvalitet ivljenja. ARV terapija usporava umnoavanje virusa, spreava
napade na zdrave CD4 elije te samim tim zaustavlja dalje propadanje imunskog sistema
i omoguava njegovo obnavljanje.
Dns je stvoren itv plet ntiretrovirusnih lekov koji su podeljeni u est grup i to:

inhibitori fuzije (inhibitori spjnj elije i virus )

nenukleozidni inhibitori reverzne trnskriptze - NNRTI
nukleozidni inhibitori reverzne trnskriptze NRTI
inhibitori integrze
inhibitori proteze PI
inhibitori koreceptor

Lekovi protiv HIV-a

Prvi odobren lek protiv HIV-a (zidovudin) odobren je 1987. godine. Od tada je odobreno
korienje jo 30-ak lekova protiv HIV-a za tretman HIV inficiranih i obolelih od AIDS-a.

Lekovi protiv HIV-a nose razliite nazive, a neki od njih su:

Koktel,
Antiretrovirusni lekovi (jer HIV spada u grupu retrovirusa)
Visoko aktivna antiretrovirusna terapija (HAART Highly Active Antiretroviral
therapy)

Postoji vie grupa lekova koji se najee uzimaju u kombinaciji.

Treba imati na umu da trenutno ne postoji lek koji moe da izlei osobu od HIV-a. Ipak,
antiretroviralni lekovi mogu da produe period trajanja infekcije i odloe ulazak u fazu side.

Rano otkrivanje bolesti omoguava blagovremeno leenje i uspostavljanje hroninog stanja koje
dozvoljava dug i aktivan ivot.

STATISTIKI PODACI:

Prema podacima programa UN za subijanje side (UNAIDS) danas u svetu ima 33,2 miliona ljudi
koji ive sa virusom HIV, a od otkrivanja pa do sada, od te bolesti je umrlo 30 miliona ljudi.

Mladi su najranjivija populacija i svaki dan se u svetu HIV - om zarazi 7.000 ljudi starosti od 15
do 24 godine. Obeleavanje 1. decembra je posveeno podizanju svesti o pandemiji koja je
prouzrokovana irenjem HIV - a.

Prem podcim Institut z jvno zdrvlje Srbije Dr Miln Jovnovi Btut od poetk
epidemije, 1985. godine, do 20. novembr 2014. godine u Republici Srbiji su registrovne 2962
osobe inficirne HIV-om, od kojih je 1678 osoba obolelo od AIDS-, 1154 HIV pozitivnih
osob je umrlo (1058 od AIDS-, 96 od bolesti ili stnj koj nisu povezn s HIV
infekcijom).
Prema podacima Gradskog zavoda za javno zdravlje iz novembra 2012. godine, u Beogradu je
tada ivelo 1.249 osoba sa HIV infekcijom dok je iste godine otkriveno 53 novo-inficiranih i 16
novo-obolelih od AIDS-a.

Beogrd je njtee pogoen HIV epidemijom, li i njvei broj osob se testir u Beogrdu
Prema istim podacima procenjuje se da je od poetka epidemije u Beogradu registrovano 2.066
HIV inficiranih i 1.096 obolelih od AIDS-a, dok je 817 osoba umrlo.

Podaci za 2015.godinu (Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanovi Batut")

o Od poetka 2015. godine u Srbiji je dijagnostikovano novih 130 osoba inficiranih

HIV-om, to je za 37 odsto vie nego u istom periodu 2014.godine.
o Od januara do novembra 2015.godine kod 34 osobe dijagnostikovan AIDS (sida) i
14 osoba je umrlo od side.
o Od 130 osoba zaraenih HIV-om u 2015. godini, 56 osoba je iz Beograda,
40 iz Vojvodine, a 33 osobe su iz ostalih okruga centralne Srbije. Veina novoinficiranih
su uzrasta od 20 do 49 godina i vie je mukaraca nego ena.
o U 114 sluajeva HIV infekcija preneta nezatienim seksualnim odnosom, a od tog broja
95 mukaraca prijavilo je rizine seksualne odnose sa mukarcima.
o Tri novoregistrovane osobe inficirane HIV-om su "injektirajui" korisnici droge,
dok za 13 osoba nije prijavljen nain prenosa infekcije.

Kondom

Koji je 100% siguran nain zatite od HIVa i drugih polno

prenosivih infekcija?

o 100% - Apstinencija
o 99% - Kondom
o Zato 99%? - 1% se pripisuje nepravilnoj upotrebi.
Pravilna upotreba (kupovina, skladitenje, upotreba)

Kondom se kupuje u apoteci, jer tamo se sigurno uva u pravim uslovima. Zatim proverimo na
pakovanju datum (moe stajati jedan datum isteka roka ili 2 datuma datum proizvodnje i
isteka roka), da li je elektronski testiran to je sifra (CE) koja se moe nai na pakovanju (kutiji,
kesici) a znai da je kondom proao test u fabrici i da je pouzdan to se tie propustljivosti.

Kada smo sve to uradili slede pravila korienja:

o Proverava se da li ima vazduha u kesici, ako ima znai da nije osteen i da se lubrikant
nije osuio (sredstvo kojim je kondom spolja premazan)
o Pomerimo kondom na jednu stranu kesice kako ga ne bismo otetili pri otvaranju,
paljivo otvaramo i izvadimo iz kesice pazei da noktima, nakitom, i sl. ne otetimo
kondom.
o Proveravamo da li je okrenut na pravilnu stranu da se odmotava ka spolja (ne
proveravati prstima jer se moe otetiti), hvatamo za rezervoar na vrhu kako bi se spreio
ostanak vazduha i stavljamo na penis u erekciji, odmotavamo kondom do korena penisa,
pazei pri tom da ne ostane vazduha u kondomu koji moe pri odnosu ili ejakulaciji da
dovede do pucanja kondoma).

Nakon zavrenog seksualnog odnosa kondom se skida pazei da ne iscuri sperma, stavi se u
maramicu i baca.

Kondom se NE koristi: vie puta isti, ne premazuje se sredstvima na bazi ulja, samo na bazi vode
- moe se otetiti, ne stavlja se kondom preko kondoma dolazi do trenja i kondom puca.

Postoji vie vrsta kondoma: klasini, tanki za oralni sex, mogu biti i sa ukusima i neto deblji
kondomi za analni seks. Kondomi sa ukusima se ne bi trebalo koristiti prilikom vaginalnog seksa
jer nisu dovoljno lubrificirani a pomenuti dodatak ukusa moe izazvati iritaciju kod nekih
devojaka.

Koji kondom je dobar?

Dobar je svaki kondom koji je pravilno uvan, kupljen i upotrebljen. Kondom ne moe da bude
mali!! Moe se navui na ispruenu ruku do ramena (moe se i demonstrirati).

Vodei problem odgovora drutva na epidemiju HIV infekcije danas je stigmatizacija i

diskriminacija osoba koje ive sa HIV-om. Zbog straha da e biti odbaeni od drutva i svoje
najblie okoline, osobe koje u svom ponaanju prepoznaju rizik od HIV infekcije, esto ne ele
da provere svoj HIV status. Stoga se i danas HIV infekcija esto dijagnostikuje veoma kasno,
nakon vie godina od inficiranja, u sklopu klinikih ispitivanja u cilju postavljanja dijagnoze kod
osoba koje su obolele.
HIV I ZDRAVSTVENI RADNICI
Prema rezultatima studije znanja, stavova i ponaanja sprovedene 2010. godine, meu
zdravstvenim radnicima polovina ispitanika (51%) nije imala nijednu edukaciju u vezi sa
HIV-om, samo 12% zdravstvenih radnika zna da poznavanje HIV statusa pacijenta nije mera
zatite od HIV infekcije na radnom mestu, dok 81% zdravstvenih radnika zna da je oprez u svim
postupcima i sa svakim pacijentom i njegovim biolokim materijalom dobra mera zatite.
Gotovo dve treine zdravstvenih radnika u Republici Srbiji smatra da bi na kartonima pacijenata
HIV pozitivan status trebalo da bude jasno naznaen, 60% smatra da bi HIV status trebalo da
bude poznat i poslodavcima i drugim kolegama.

Prema raspoloivim podacima, u 23 posmatrane studje sa obuhvaena 6202 zdravstvena radnika

kod kojih je dolo do perkutane izloenosti HIVu, do serokonverzije je dolo kod 20 osoba
(0,32%).

U est posmatranih studija, sa obuhvaenih 1111 zdravstvenih radnika kod kojih je dolo do
izloenosti mukoza HIV pozitivnoj krvi, zabeleena je svega jedna serokonverzija (0,09%) i to u
sluaju velikog prskanja iz arterijskog katetera po rukama, oima i ustima.

Kod 2712 zdravstvenih radnika, koji su imali kontakt sa HIV pozitivnom krvi preko neoteene
koe, nije zabeleena ni jedna serokonverzija.
 Zdravstveni radnici Dokumentovano Mogue

Medicinske sestre 56 72
Lekari i studenti 14 28
medicine
Hirurzi 1 17
Stomatolozi 8
Kliniki laboranti 17 22
Paramedicinari 13
Nekliniki laboranti 3 4
Ostali 15 74
UKUPNO 106 238

POSTUPAK NAKON IZLAGANJA POTENCIJALNO INFEKTIVNOM MATERIJALU

Pod pojmom profesionalne ekspozicije podrazumevamo kontakt zdravstvenog radnika sa

materijalom koji nosi rizik sticanja neke infekcije, a koji se dogodi tokom obavljanja radnih
aktivnosti, bilo u neposrednom radu s bolesnikom bilo u kontaktu s njegovim telesnim
tenostima i tkivima. Dakle, iako se zdravstveni radnik moe zaraziti HIV-om i na druge naine,
naroito polnim putem, ovde se najpre misli na kontakte do kojih dolazi za vreme obavljanja
profesionalnih aktivnosti.

Najee su incidentne situacije koje nose rizik prenosa HIV-a, ali i drugih uzronika koji se
prenose krvlju, ozlede preko koe perkutane ozlede npr. ubodi na iglu (ubodni incidenti) i
posekotine razliitim otrim predmetima (skalpelima, iglama i drugim otrim predmetima od
stakla ili metala). Manje su rizini mukokutani incidenti to podrazumijeva izloenost sluznica
i ozleenih delova koe.

Svaki kontakt s kontaminisanom krvlju ne uzrokuje neminovno i infekciju eksponiranog

zdravstvenog radnika. Rizik prenosa HIV-infekcije nakon profesionalne ekspozicije krvi zavisi
od: a) prevalencije HIV-infekcije u optoj populaciji, odnosno udelu zaraenih osoba meu
bolesnicima, b) uestalosti ekspozicijskih incidenata, c) riziku koji nosi pojedini oblik
ekspozicije d) dejstva postekspozicionog postupka.

Izloenost izloenost koja moe nositi rizik od infekcije sa HIVom, predstavlja perkutanu
povredu (ubod na iglu ili posekotina na otar predmet) ili kontakt sluzokoe ili ozleene koe
(napukla, abradirana ili zahvaena dermatitisom) sa krvlju, tkivima ili telesnim tenostima koje
su potencijalno infektivne.

Potencijalno infektivni materijal podrazumeva krv, spermu, vaginalni sekret, kao i druge
telesne tenosti koje sadre krv. Potencijalno infektivnim materijalom smatra se i: likvor,
sinovijalna tenost, pleuralna tenost, rerikardijalna tenost i amnionska tenost. Rizik od ovih
tenosti je nepoznat. Feces, nazalni sekret, pljuvaka, sputum, znoj, suze, urin i povraene mase
se ne smatraju potencijalno infektivnim, odsim ako sadre krv. Rizik za transmisiju ovih tenosti
je ekstremno nizak. Kao potencijalno infektivan smatra se i direktan kontakt sa tkivima. Svaki
direktni kontakt sa koncentrovanim virusom u laboratoriji ili proizvodnoj jedinici smatra se
izloenou koja zahteva dalju evaluaciju. Za humani ujed, evaluacija rizika mora podrazumevati
da su obe osobe (ujedena i ona koja je ujela) bile potencijalno izloene.

Rizik za transmisiju podrazumeva mogunost inficiranja sa virusima humane

imunodeficijencije (HIV), hepatitisa B (HBV) i hepatitisa C (HCV) usled izloenosti infektivnim
telesnim tenostima.

Rezervoar osoba od koje potie potencijalno infektivan materijal, najee hospitalizovani

bolesnik, ambulantni pacijent, tienik neke od navedenih institucija, povreeno lice, klijent
savetovalita i drugi.

Tretiranje mesta izlaganja Prvi postupak nakon izlaganja krvi ili telesnim tenostima je
detaljno pranje izloenog dela tela vodom i sapunom, kao i ispiranje izloenih sluzokoa velikom
koliinom vode. Ne postoje dokazi da upotreba antiseptika ili istiskanje tenosti iz rane moe da
smanji rizik od HIV, HBV i HCV, mada upotreba antiseptika nije kontraindikovana. Primena
kaustinih sredstava ili injiciranje antiseptika ili dezinfekcionih sredstava u ranu se ne
preporuuje.

Prijava profesionalne izloenosti Izloeni zdravstveni radnik odmah nakon izloenosti

prijavljuje izloenost lokalnom koordinatoru ili njegovom zameniku. Izloeni zdravstveni radnik
moe prijaviti izloenost i rukovodiocu slube, koji tu izloenost odmah prijavljuje lokalnom
koordinatoru ili njegovom zameniku.

Lokalni koordinator odmah po dobijanju informacije o izloenosti zdravstvenog radnika

popunjava prijavu izloenosti i dostavlja je u roku od 24 h nadlenoj epidemiolokoj slubi.
Podaci o izloenom zdravstvenom radniku su poverljivi i treba da ih poznaju samo lokalni
koordinator i rukovodilac slube.

Evaluacija rezervoara zaraze Osoba ija je krv ili druga telesna tenost izvor izloenosti,
treba da se podrvrgne pregledu kako bi se utvrdio njen HIV, HBV i HCV status. Lokalni
koordinator informie rukovodioca slube u kojoj radi izloeni zdravstveni radnik o
neophodnosti da se izvri uzorkovanje krvi rezervoara. Ukoliko je rezervoar u momentu
registrovanja izloenosti i dalje prisutan u zdravstvenoj ustanovi, objanjavaju mu se okolnosti
koje su dovele do izloenosti i predlae se da mu se uzorkuje krv na analizu, uz njegovu
informisanu saglasnost. Ukoliko rezervoar prihvati uzorkovanje krvi, krv se odmah dostavlja
nadlenoj epidemiolokoj slubi. Ukoliko nadlena epidemioloka sluba ne raspolae
mogunou brze dijagnostike, krv se dostavlja Sektoru za epidemiologiju. Ukoliko je izloenost
prijavljena van radnog vremena epidemioloke slube, krv se dostavlja odmah Infektivnoj
klinici.
Krv se dostavlja propisno obeleena i na propisan nain, a ako nije mogue drugaije, onda u
pratnji izloenog zdravstvenog radnika koji se javlja nadlenoj epidemiolokoj slubi radi
procene rizika. Ukoliko je nalaz reaktivan, pacijent se upuuje u Savetovalite za HIV/AIDS i
hepatitise. Za razmatranju potrebe za PEP kod izloenog zdravstvenog radnika, dovoljan je jedan
reaktivan rezultat testa rezervoara. Meutim, radi potvrde statusa rezervoara i njegovog
informisanja o rezultatu, neophodno je uraditi i potvrdni test. Ukoliko se za rezervoar zna da ima
HIV infekciju, potrebno je dostaviti epidemiolokoj slubi informacije o broju CD4 linfocita,
nalaz viremije, o trenutnoj i ranijoj antiretroviralnoj terapiji, kao i rezultate testova rezistencije.
Nepostojanje ovih podataka ne treba da utie na zapoinjanje PEP, koja se moe modifikovati po
dobijanju ovih podataka.

POSTEKSPOZICIONA PROFILAKSA HIV INFEKCIJE ( PEP)

Zapoinje se to je pre mogue, idealno u prvih 24 sata nakon izloenosti, najdue 36h od
povrede. U izuzetnim situacijama kada je rizik visok a postoje dodatne informacije,
postekspoziciona profilaksa (PEP) se moe zapoeti do 72h od izloenosti.

PEP se zapoinje u svakom sluaju kada se ustanovi da je rezerovar HIV pozitivan, a dolo je do
povrede preko koe ili sluokoe. Ukoliko je rezervoar HIV negativan (uzeti u obzir period
prozora) PEP se ne primenjuje.

PEP se sprovodi tokom etiri nedelje od izloenosti, a testiranje na HIV periodino u toku
narednih est meseci (neposredno po izloenosti, posle 3, 6 i 12 nedelja i posle 6 meseci).

RIZIK

Rizik izlaganja krvi i patogenima je blago vii za zdravstvene radnike nego za osobe koje
ne rade sa krvlju
Perkutana povreda ubod iglom ili posekotina otrim predmetom
Kontakt sluzokoe ili ne intaktne koe koa koja je ve razderana ili zahvaena
dermatitisom

Rizik infekcije je vii u sluaju:

Izlaganja veoj koliini krvi ili druge infektivne tenosti

Izlaganja krvi pacijenta u uznapredovaloj fazi bolesti
Duboke perkutane povrede
Povrede uplom iglom napunjenom krvlju
 to je zdravstveni radnik savesniji i paljiviji tokom obavljanja
svojih svakodnevnih radnih aktivnosti, manja je verovatnoa da e
doi do ekspozicijskog incidenta

Osnovne mere predostronosti:

Spreavanje izlaganja krvi i drugim potencijalno kontaminiranim telesnim tenostima i tkivima

postie se primenom barijera koje tite zdravstvenog radnika od kontakta s krvlju, kao i
razliitim tehnikim pomagalima i primenom sigurni(ji)h postupaka pri radu. Tu ubrajamo:

1) Pribor za linu zatitu rukavice, naoare, maske, kecelje, ogrtae, kaljae, izme,
navlake za obuu i drugo. Cilj primene ovih sredstava je spreiti da krv i druge telesne
tenosti dospeju do koe, sluznica i line odee.
2) Zatitni postupci - pranje ruku, ispravno odlaganje upotrebljenih igala i otrih predmeta,
ispravno oduzimanje biolokih uzoraka, primeren transport biolokih uzoraka. Cilj
primene i usvajanja ovih postupaka je da se samom promenom ponaanja na radnom
mestu i usvajanjem sigurnijih postupaka i procedura smanji mogunost kontakta s krvlju.
3) Tehnika sredstva za zatitu - vrsti nepropusni kontejneri za otpad, laserski skalpeli, igle
sa zatitnim mehanizmima, ijom primenom teimo ukloniti odnosno smanjiti tetnost
pribora i alata koji se koristi na radnom mestu. Prema jednoj studiji sprovedenoj u
zdravstvenim ustanovama u Sjedinjenim Amerikim Dravama, samo je primena setova
za vaenje krvi tipa Punctur-Guarda smanjila broj ubodnih incidenata kod zdravstvenih
radnikaza 76%. To govori u prilog tome da se, osim insistiranja na tome da se
zdravstveni radnici pridravaju standardnih mjra zatite, mora na svakom radnom mestu
omoguiti dostupnost pribora i sredstava za koje je dokazano da pruaju veu sigurnost i
zatitu na radu.

Svi zdravstveni radnici, obavezni su da u skladu

sa Zakonom o zdravstvenoj zatiti prue zdravstvenu uslugu
svakom pacijentu bez obzira na njegov zdravstveni status,
a ne da koriste izgovore, poput onih da nemaju adekvatne
sterilizatore ili da nemaju tehnike uslove za rad!
Mera

Razvoj i obezbeenje uslova za primenu nacionalnih protokola za prevenciju krvlju prenosivih

infekcija u zdravstvenim ustanovama, ukljuujui i HIV infekciju.

Aktivnosti:

revizija i primena nacionalnog protokola standardnih mera predostronosti u cilju zatite,

odnosno prevencije od krvlju prenosivih infekcija u zdravstvenim ustanovama na svim nivoima;

dorada odnosno revizija i primena nacionalnog protokola za postekspozicionu profilaksu HIV

infekcije;

revizija protokola za laboratorijsku dijagnostiku slubi za transfuziju krvi;

obezbeenje adekvatnog odlaganja i unitavanja medicinskog otpada i adekvatne dezinfekcije i

sterilizacije pribora i opreme za viekratnu primenu u zdravstvenim ustanovama na svim
nivoima, uz superviziju kvaliteta bezbednosti usluga;

kontiniurana edukacija zdravstvenih radnika na temu prevencije HIV infekcije u zdravstvenim

ustanovama.

HIV/AIDS injenice i mitovi

Osobe koje ive sa HIV-om izgledaju ba kao i svi ostali.

irom sveta, postoje razni mitovi o HIV-u i AIDS-u. Ovde su neki od najeih:

Morali bi da popijete au inficirane pljuvake da bi se zarazili. - Ovo je tipian mit. HIV se

nalazi u pljuvaki, ali u premalim koliinama da bi se neko zarazio. Ako biste i popili odreenu
koliinu inficirane pljuvake ne biste se inficirali. Do sada je evidentiran samo jedan sluaj
prenosa HIV-a putem poljubca, u odnosu na milione drugih poljubaca. U tom sluaju, oba
partnera se imala izuzetno teko krvarenje desni.

Seks s devicom moe izleiti HIV. - Ovaj mit je uobiajan u nekim delovima Afrike, i
potpuno je neistinit. Mit je rezultirao mnogim silovanjima mladih devojaka i dece od strane HIV
pozitivnih mukaraca, koji su esto prenosili infekciju na njihove rtve. Silovanje ne moe
izleiti HIV i to je ozbiljno krivino delo irom sveta.

To se dogaa samo gay mukarcima/crncima/mladima, itd.. - Ovaj mit je laan. Veina ljudi
koji su se inficirali HIV-om nisu smatrali da bi se to moglo dogoditi njima, i nisu bili u pravu.

HIV moe proi kroz lateks - Neki ljudi su irili glasine da je virus toliko mali da moe
proi kroz rupe u lateksu koji se koristi za izradu kondoma.