Istorija Jugoslavije 1918-1988 Treca KNJ

BRANKO PETRANOVI
ISTORIJA
JUGOSLAVIJE
1918 - 1988
TREA KNJIGA
SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA
19451988
NOLIT'BEOGRAD
UREDNIK
SIMON SIMONOVI
RECENZENTI
MOMILO ZEEVI
ZDRAVKO ANTONI
MILOVAN BUZADI
Izdavanje ove knjige pomogli su Fond CK SKJ za nauno-istraivaki rad i izdavaku delatnost
i Republika zajednica nauke Srbije
SADRAJ
TREA KNJIGA
1945-1988
POSLERATNI SVET I NJEGOVE SUPROTNOSTI 9

KPJ U POLITIKOM SISTEMU
I UNUTRANJOPOLITIKI ODNOSI 29
POREKLO CENTRALIZMA I ODNOSI U FEDERACIJI 67
DRAVNA PRIVREDA I NJENE PROTIVURENOSTI 79
POLITIKA OTKUPA 101
DIREKTIVNO-CENTRALISTIKI SISTEM RADA AGITROPA
U OBLASTI IDEOLOGIJE, KULTURE I PROSVETE 120
SPOLJNOPOLITIKA ORIJENTACIJA JUGOSLAVIJE
I PROBLEM SEVEROZAPADNIH GRANICA 162
ODBRANA NEZAVISNOSTI 195
GODINE PROTIVURENOG RAZVITKA 263
RADNIKI SAVETI 288
IDEJNI PRELOM I SLOBODA STVARALATVA 316
DRAVA, SKJ I SAMOUPRAVNI PREOBRAAJ 332
OTPOR MONOLITIZMU U KOMUNISTIKOM POKRETU
I VANBLOKOVSKA POLITIKA JUGOSLAVIJE 357
REFORMA FEDERACIJE U ZNAKU POLITIKIH KRIZA 380
MATERIJALNI RAZVOJ
I DEMOGRAFSKO-SOCIJALNE PROMENE 418
JUGOSLAVIJA I MEUNARODNI ODNOSI - NAELA I PRAKSA 433
SUOAVANJE S KRIZOM 444
BIBLIOGRAFIJA 471
FOTOGRAFIJE I FAKSIMILI
Obnova i industrijalizacija (posle strane
96)
Napad Informbiroa na KPJ (posle strane
224)
Jugoslavija u komunistikom pokretu i
frontu nesvrstanosti i meunarodni odno-
si (posle strane 368)
Unutranji razvoj u znaku kriza (posle
strane 400)
6 SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA
IZVORI FOTOGRAFIJA I FAKSIMILA 477
SPISAK SKRAENICA 480
REGISTAR LINIH IMENA 482
REGISTAR GEOGRAFSKIH POJMOVA 488

TREA KNJIGA
19451988
POSLERATNI SVET
I NJEGOVE SUPROTNOSTI
Antifaistika koalicija SAD, SSSR-a i Velike Britanije,

stvorena u borbi protiv osovine, nije nadivela kapitulaciju
Nemake i Japana. Porazom faistike Nemake, iju je kapitu-
laciju potpisao feldmaral Kajtel 9. maja 1945. u Berlinu, i
militaristikog Japana, koji je kapitulirao 2. septembra (posle
atomskog bombardovanja Hiroime i Nagasakija 6. i 8. avgusta,
i prodora sovjetskih trupa u Manduriju 9. avgusta, nakon to je
Sovjetski Savez objavio rat Japanu), radikalno je izmenjen
odnos snaga u meunarodnoj zajednici. Koalicija antifaisti-
kih drava, koja je izdrala ratna iskuenja, poela je rano da se
raspada, nagriena jo za vreme rata nizom protivurenosti,
sukobima interesa i uzajamnim sumnjienjem. Kraj rata izneve-
rio je oekivanja oveanstva da e se pobedom nad faizmom
svet nai na pragu vrstog mira. Drugi svetski rat ostavio je u
naslee posleratnom svetu politiku podele uticaja na raun
nezavisnosti balkanskih i drugih drava koju su na klasian
nain demonstrirali eril i Staljin u Moskvi oktobra 1944.
godine. Sile dojueranje antifaistike koalicije sukobljavale su
se oko ureenja posleratnog sveta, oko granica, shvatanja
demokratije. Epicentri sukoba interesa nalazili su se na tlu
Nemake, na Balkanu, u srednjoj i istonoj Evropi, Iranu, na
Dalekom istoku.
Na Krimskoj konferenciji SAD, SSSR i Velika Britanija
odluile su da se Nemaka posle poraza podeli na zone i da u
naturi nadoknadi ratnu tetu nanetu saveznikim dravama. Na
Krimu su se voe koalicije takoe dogovorile da se form fra
,,jaka, slobodna, nezavisna i demokratska Poljska" rekonstruk-
cijom njene privremene vlade na iroj, demokratskoj osnovi. Na
Potsdamskoj konferenciji (jula avgusta 1945) utvrena su
politika i privredna naela usklaene politike prema Nema-
Koj za vreme saveznike kontrole. Proklamovana je spremnost
'J O SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA
da se nemaki militarizam i nacizam trajno iskorene kako

Nemaka nikada vie ne bi ugrozila svoje susede i svetski mir.
Konferencija se saglasila da deo Istone Pruske i grad Kenigz-
berg pripadnu SSSR-u. Obrazovan je Kontrolni savet, sasta-
vljen od komandanata SAD, Velike Britanije, SSSR-a i Francu-
ske, sila koje su okupirale po jednu zonu razdeljene Nemake.
Savet ministara inostranih poslova velikih sila zaduen je da
izradi ugovore o miru s Italijom, Bugarskom, Rumunijom,
Maarskom i Finskom, a na drugoj strani da pripremi predloge
za reavanje teritorijalnih pitanja koja se budu postavila po
zavretku rata u Evropi. U Potsdamu je jasprava o primeni
krimske Deklaracije o osloboenoj Evropi posebno sa
stanovita prirode demokratije u zemljama Istone Evrope, koje
su se nale pod sovjetskim uticajem obelodanila dubinu jaza
izmeu zapadnih sila i SSSR-a.
Voe Zapada su posle Krima optuivane za najvei diplo-
matski poraz koji je zapadni svet doiveo u svojoj modernoj
istoriji, nezavisno od injenice da je sovjetska sfera uticaja"
stvorena ruskim orujem", kao to istiu neki zapadni pisci,
zakljuujui iz toga da zapadnim dravnicima na Krimu nije
preostajalo nita drugo sem da iscede" Deklaraciju o oslobo-
enim teritorijama, pod kojom su se razumevala demokratska
prava i procedure, na to se Staljin nije mnogo obazirao. Crvena
armija je potukla Vermaht na istonom frontu, u ratu koji nije
mnogo zavisio od operacija zapadnih saveznika. Staljinova mo
f u istonoj Evropi i na Balkanu je faktiki ve bila uspostavljena
i preko nje se nije moglo prelaziti.
Novu konstelaciju odnosa potkraj i posle rata karakterisala
je izrazita vojna, politika i ekonomska nadmo SAD i SSSR-a,
koje su se izdvojile kao dve najmonije drave sveta faktikim
sankcionisanjem sistema bipolarizma ve na Krimu, to je bio
uvod u njihovu konfrontaciju u poratnim godinama.
SAD su, kao najjaa kapitalistika drava, okrenule lea
izolacionizmu, s ambicijama da vode globalnu politiku. One su
preuzele ulogu vodee sile zapadnog sveta, pravdajui to
potrebom zaustavljanja sovjetske ekspanzije i irenja ideja
komunizma. Nalazei se van domaaja ratnih razaranja, SAD
nisu ni osetile posledice rata na svom tlu. Prebaena na ratni
kolosek, amerika proizvodnja je udvostruena. Ceni se da je
1946. 63% svetske proizvodnje i 3/4 kapitala svih kapitalisti-
kih drava otpadalo na SAD. Najjaa kapitalistika drava
POSLE RA TNI SVET I NJEGOVE SUPROTNOSTI 1 3
manifestovala je svoju atomsku mo krajem rata unitenjem

Hiroime i Nagasakija, u Japanu, ime se oveanstvo istovre-
meno suoilo s opasnou od nove katastrofe. SAD su u toku
rata dale svojim saveznicima, pre svega Velikoj Britaniji i
SSSR-u, preko 50 milijardi dolara pomoi. Predsednik Ruzvelt
bio je jedan od protagonista stvaranja Organizacije ujedinjenih
nacija. S Velikom Britanijom i Kanadom SAD su osnovale i
finansirale Administraciju Ujedinjenih nacija za pomo i obno-
vu (UNRRA United Nations Relief and Rehabilitation
Administration Unra), sa zadatkom da pomogne obnovu ra-
tom opustoenih zemalja.
Velika Britanija je, zajedno s Francuskom, tretirana kao
velika sila, ali su se one ipak nalazile u senci amerike i
sovjetske moi. Britanci su izali iz rata kao dunici SAD, po
Zakonu o zajmu i najmu, dok je u Evropi njihov uticaj bitno
opao u korist SAD i SSSR-a. Velika Britanija je bila prinuena
da odstupa pred SAD i u svojim tradicionalnim sferama
interesa u Mediteranu Grkoj i Turskoj. Britansko i francu-
sko kolonijalno carstvo" poelo je da se raspada pod dejstvom
drugog svetskog rata, japanske agresije i snanog antikolonijal-
nog pokreta. Francuski i italijanski komunisti, kojima je uticaj
u ratu narastao zahvaljujui ueu u pokretu otpora, postali su
sudeonici politikog ivota u svojim zemljama prvih posleratnih
godina, uestvujui u vladama i utiui na reenja ustavnih
reformi.
Vladajue kapitalistike snage, posebno u SAD i Velikoj
Britaniji, uznemiravala je mo SSSR-a, promena politike
konfiguracije Evrope i porast uticaja komunistikih partija u
zapadnoj Evropi, pre svega u Italiji i Francuskoj, koji je bio
praen ueem komunista u graanskim vladama. Rani sukobi
oko Nemake u vezi s denacifikacijom, statusom Berlina,
istonim granicama, reparacijama i reima u istonoevrop-
skim i balkanskim zemljama, odnosno njihove spoljnopolitike
orijentacije, zaotravali su suprotnosti meu pobednicima,
vodei njihovom sueljavanju na blokovskoj osnovi. Zapadne
sile su nastupale pod vidom odbrane slobodnog sveta" od
totalitarizma, u ime solidarnosti atlantskih demokratija, i u ime
hrianske civilizacije. Britanski premijer za vreme rata, Vin-
ston Ceril, preuzeo je na sebe ulogu najmilitantnijeg branioca
Zapada od komunistike diktature". Posle Ruzveltove smrti
aprila 1945. i stupanja Harija Trumana na predsedniku
dunost, eril je smatrao nezavisno od izgubljenih izbora u

Britaniji, na ije su kormilo doli laburisti da je njegovo
dravniko iskustvo i poznavanje svetskih poslova neophodno
zapadnom svetu. On je skovao krilaticu o gvozdenoj zavesi"
koju su komunisti spustili izmeu svog i slobodnog sveta". Na
koledu u Fultonu (Misuri, SAD), bivi britanski premijer je
marta 1946, u prisustvu amerikog predsednika Trumana,
pozvao na krstaki rat" protiv komunizma, podseajui na
obavezu odbrane atlantske zajednice i vojnog zbliavanja
ugroenih drava. erilova istupanja u SAD i van njih bila su
predznak da svet ulazi u hladni rat". S Trumanovom doktri-
nom iz 1947. SAD su prihvatile i obavezu da brane integritet
Grke i Turske od spoljne agresije i prevrata oruanih grupa,
postepeno potiskujui Veliku Britaniju iz Mediterana. Istovre-
menim prihvatanjem Maralovog plana SAD su predvidele
sredstva za pomo evropskim zemljama-rtvama u drugom
svetskom ratu, raunajui da e dirigovanom ekonomskom
politikom sanirati njihovu privrednu krizu, uvrstiti politiku
koheziju i podii sposobnost za odbranu od pretee komuni-
stike subverzije". Zapadnoevropske zemlje i Turska dobile su
po osnovu Maralovog plana oko 17. milijardi dolara od 1947.
do 1952. godine. Pored izvora ekonomske pomoi, politiki
motivisane, strogo selektivne iako, u naelu, namenjene svim
zemljama-rtvama rata, Maralov plan je bio i osnova za
prodor amerike robe i kapitala u Zapadnu Evropu a spreava-
jui irenje suprotnih politikih i ideolokih uticaja, pokazao se
i kao sredstvo vreg vezivanja Zapadne Evrope sa SAD.
Trumanova doktrina ve je i formalno ocrtala podelu sveta
na dva suprotna bloka ili lagera", koju je, u ime Staljina,
proglasio Andrej danov na osnivakom sastanku Informbiroa
septembra 1947. Prema ovoj krutoj, dogmatskoj koncepciji, na
jednoj strani se nalazio antiimperijalistiki i demokratski
tabor", a na drugoj imperijalistiki i antidemokratski.
Sovjetski Savez je u drugom svetskom ratu pretrpeo ogro-
mne ljudske i materijalne gubitke; s Poljskom i Jugoslavijom
nalazio se na vrhu lestvice zemalja s najveim brojem rtava.
Deo teritorije koji je bio okupiran sasvim je opustoen. Nosei
glavni teret rata na svojim leima, stekao je veliki ugled meu
antifaistikim snagama u svetu. Jedna od vanih posledica
drugog svetskog rata sastoji se u tome to je ova velika zemlja
konano razbila prinudnu izolaciju u kojoj se nalazila tokom
vie godina meuratnog razdoblja i uzela aktivnog uea u

svetskim poslovima i radu Ujedinjenih nacija. Ona je bila jedan
od glavnih pobornika doslednog vojnog, politikog, ekonom-
skog i duhovnog razoruavanja poraenog faizma. Pridruivi
se poslednjih dana rata zapadnim saveznicima u vojnikom sla-
manju Japana, klonulog posle atomske kataklizme, Sovjetski
Savez je proirio svoje granice na Dalekom istoku. Trupe
Crvene armije doekale su kraj rata duboko na zapadu Evrope
u Beu, Budimpeti, Berlinu, na Elbi (Labi) a na Dalekom
istoku u Manduriji. Od 1939. do 1945. Sovjetski Savez se
teritorijalno proirio za oko 450.000 km2. Na kraju rata imao je
najjau kopnenu silu u svetu, koja je brojala oko deset miliona
vojnika i bila delimino stacionirana u istonoevropskim ze-
mljama, kao i u okupiranim delovima Nemake i Austrije;
efektive SAD nalazile su se u Japanu, Francuskoj i Italiji,
okupiranim zonama Nemake i Austrije, a kasnije u Grkoj i
Turskoj. Saglasno odlukama Potsdamske konferencije, Sovjet-
ski Savez je okupirao istonu zonu Nemake, SAD jugozapad-
nu, Velika Britanija severozapadnu, a Francuska zapadnu, dok
se Berlin nalazio pod zajednikom okupacijom.
Raspadanjem antifaistike koalicije iji su stubovi bili
SSSR, SAD i Velika Britanija prouzroenim politikom i
ekonomskom podelom izmeu velikih sila zbog sukoba interesa
i krenja naela Atlantske povelje i drugih dokumenata Ujedi-
njenih nacija donetih u ratu, poela je institucionalizacija
suprotnih saveza na blokovskoj osnovi. Od antifaistike sarad-
nje svet je skretao prema konfrontaciji dojueranjih saveznika
i hladnom ratu. Sredite sukoba postala je Evropa, u kojoj su se
novostvoreni blokovi najjae trli, izbegavajui da se i direktno
sudare. Posle Trumanove doktrine i Maralovog plana dolo je
na red vojno oblikovanje Zapada stvaranjem, aprila 1949,
Severnoatlantskog pakta, kome su, pored SAD, Velike Britanije
i Francuske, prile i Italija, Kanada, Holandija, Belgija, Norve-
ka, Island i Portugalija. Vojni ugovor o organizaciji Severnoat-
lantskog pakta je predviao da se napad na jednu zemlju
ugovornicu shvati kao napad na sve potpisnice. Paktove su
zakljuivale i zemlje Azije i Pacifika (Manilski i Bagdadski
pakt). est godina kasnije Sovjetski Savez i evropske socijali-
stike zemlje stvorile su vojni blok pod nazivom Varavski pakt.
,,Paktomanija" na Zapadu objanjavala se potrebom predu-
zimanja mera bezbednosti, zaustavljanja sovjetske agresije i
komunistike penetracije, stezanja obrua" oko suparnike

sile. Paktovi su omoguavali posedanje baza na stranim terito-
rijalna, nadzor nad zavisnim reimima, guenje progresivnih
pokreta, eksploataciju privrednih izvora nerazvijenih zemalja i
obuzdavanje nacionalnooslobodilakih i antikolonijalnih po-
kreta. Politika SAD, usmerena na apsolutni presti i suzbijanje
glavnog rivala, dobila je naziv Pax Americana zbog koncepcija
o ureenju svetskih odnosa na bazi amerike prevlasti. Zapadni
istoriari podseaju da je meanje Amerike u svetske tokove
posle drugog svetskog rata, postalo isto toliko uobiajeno kao i
njen izolacionizam u meuratnom razdoblju, dobijajui u novim
uslovima zapanjujue granice".
Oruane intervencije od zavretka drugog svetskog rata,
ukljuujui ratove, pobune i dravne udare, s optom oznakom
nasilnih smena vlasti i osvajanja, predstavljale su nalije
politike voene protiv ideala Ujedinjenih nacija. Hroniari
meunarodnih sukoba registrovali su 159 ratova koje su
inspirisale velike sile, nacionalni reimi i unutranje suparnike
frakcije koje su u sukobima traile taku oslonca u spoljnom
faktoru. Austrijski politikolog Hajnc Gertner utvrdio je da je
vie od polovine svih zemalja uestvovalo u ovim ratovima (94
od 174); da su po broju ratova prednjaile Velika Britanija (16
ratova) i Francuska (13), kao kolonijalne sile, SAD (11 ratova),
Indija (10), rasistika Juna Afrika i Kina (po 9 ratova).
Blokovska polarizacija donela je hladni rat, koji je dao
obeleje ranom posleratnom razdoblju. Njegovi karakteristini
oblici bili su stalno naoruavanje suprotstavljenih blokova,
zastraujua ideoloko-politika propaganda, sukobi obavetaj-
nih slubi, uzajamni napadi preko tampe, otri diplomatski
dvoboji na meunarodnim skupovima, krae tajnih vojnih
dokumenata, otmice naunika, ekstremno meusobno nepove-
renje i sumnjienje. Sejana je mrnja, razvijane su ideoloke
predrasude. Ljudi progresivnih pogleda identifikovani su kao
dravni neprijatelji SAD ili protivnici socijalistikog sistema.
Antikomunistiku histeriju" amerikog senatora iz Viskonsina
Dozefa Makartija, koji se nalazio na elu Komiteta za ispitiva-
nje antiamerike delatnosti, Albert Ajntajn nazvao je ameri-
kom varijantom faizma". Makarti je svuda oko sebe video
strane agente i neprijatelje amerikog drutva. Amerikanci su
prinuivani da se podvrgavaju ispitivanju pred Makartijevim
13
POSLE RA TNI SVET I NJEGOVE SUPROTNOSTI
komitetom, izjanjavaju o svojoj politikoj prolosti, i svedoe

protiv sugraana.
Na drugoj strani je Staljin koji je jo tridesetih godina
poeo da osea podozrenje prema sovjetskim graanima, svojim
saradnicima i stranim komunistima uzvraao klimom opteg
nepoverenja i ponovnim zatvaranjem SSSR-a, kao i lagerskih
granica. Obnavljali su se teroristiki metodi protiv sovjetskih
graana, zlokobno podseajui na vreme uoi drugog svetskog
rata. Zloupotrebljavajui svoju vlast u uslovima maksimalne
birokratizacije odnosa u kojima je dolo do njegove defikacije
naroito pojaane u uslovima sovjetske pobede u drugom
svetskom ratu, iskljuivo pripisivane njegovom genijalnom"
rukovoenju, uz potcenjivanje samoportvovanja sovjetskih na-
roda i talenta mnogih ratnih komandanata s Georgijem K.
ukovom na elu Staljin je dokraja degradirao ostale organe
partije i vlasti. Poslednjih godina Staljinove vlasti plenarne
sednice Centralnog komiteta nisu ni sazivane, a sednice Politbi-
roa odravane su tek s vremena na vreme. U nastupu svojih
paranoidnih hirova udaljavao je iz sastava najvieg partijskog
rukovodstva komuniste koji mu se nisu sviali ili na koje bi i
malo posumnjao (Nikolaja Aleksejevia Voznesenskog, Andreja
Andrejevia Kuznjecova i druge). Klimenta J. Voroilova inter-
no je optuivao kao engleskog agenta". Najvii rukovodioci
ove mone zemlje, bez obzira koliko bili posluni, strepeli su od
susreta s njime. Maral Nikolaj Bulganjin, lan Politbiroa od
1948. priseao se Staljinovih prijateljskih poziva" nesiguran
da li e im sedne naspram njega" osvanuti u svom krevetu ili
u zatvoru".
Erupcije hladnog rata izbijale su u srcu Evrope, dovodei do
meunarodnih napetosti i pretnji direktnim suoavanjem su-
parnikih snaga: prilikom komunistikog preuzimanja vlasti u
Cehoslovakoj, februara, napada Informbiroa na Jugoslaviju,
juna 1948, i berlinske blokade iste godine. Stvaranjem bizoni-
je" i, kasnije, trizonije" zapadni saveznici su pomogli ustavno
konstituisanje Savezne Republike Nemake 1949, a Sovjetski
Savez uspostavljanje Nemake Demokratske Republike iste
godine. Dve novostvorene nemake drave nastavie ivot u
znaku meusobnih antagonizama kao predstrae", isturene
snage suprotstavljenih blokova. Ratno stanje izmeu zapadnih
saveznika i Savezne Republike Nemake okonano je Bonskim
ugovorima iz 1952. godine. Savezna Republika Nemaka pristu-
pila je Severnoatlantskom (marta 1955), a Nemaka Demokrat-

ska Republika Varavskom paktu (januara 1956). U poznijoj
fazi hladnog rata izgraen je berlinski zid, svedoanstvo o
stepenu nepoverenja do kojeg su blokovi doveli u srcu Evrope i
meu vlastima toga grada.
Korejskim ratom juna 1950. svet se pribliio ivicama
katastrofe. Intervencija SAD, pod zastavom Ujedinjenih nacija,
povukla je angaovanje kineskih dobrovoljaca", koji su, pre-
avi graninu reku Jalu, prodrli na tlo Severne Koreje i
odbacili amerike trupe, pod Makarturovom komandom, juno
od 38. paralele. Predsednik Truman smenio je svog ratobornog
generala, osujeujui njegove namere da proiri rat invazijom
kineskog kopna, upotrebom ang Kaj ekovih trupa i atomskim
bombardovanjem Kine.
U svakoj fazi hladnog rata kao i u periodu njegovog
prevazilaenja, uz zadravanje suparnitva, blokovskih forma-
cija, i uvoenje novih vidova konfrontacije primenjivana je
odgovarajua strategija. Dok je Trumanovoj politici odgovarala
strategija obuzdavanja komunizma i obezbeivanja atomskog
kiobrana", dotle je Don Foster Dais formulisao doktrinu o
miru putem sile", svestan da je osloboenje" zemalja u
sovjetskoj orbiti" nemogue i da koenje Sovjetskog Saveza
predstavlja jedinu alternativu. U borbi za potiskivanje antago-
nistike sile u posleratnom svetu Amerikanci su izgraivali
najraznovrsnije strateke kombinacije, od preventivnog" i
ogranienog nuklearnog rata do probijanja s periferije ka
centru protivnikog sistema i njegove unutranje erozije". Nisu
izostajale ni pretnje masovnom odmazdom, ali su one neutrali-
sane nuklearnom ravnoteom". Odbranu blokovskog integrite-
ta izraavala je u socijalistikom lageru doktrina o ogranie-
nom suverenitetu".
U eri najeeg hladnog rata ameriku strategiju protiv
socijalizma potpomagao je Staljin, ogrezao u dogmatizmu i
nesposoban da sagleda promene koje su nastupile s drugim
svetskim ratom. Sovjetski voa je granice izmeu kapitalisti-
kih i socijalistikih drava mehaniki shvatao kao granice
izmeu kapitalizma i socijalizma. U klasnom sukobu video je
sukob blokova, odnosno drava s razliitim drutvenim i
dravnim ureenjem i suprotnim ideologijama. Za njega je
irenje socijalizma bilo mogue samo vojnim sredstvima spolj-
nih faktora, uz pomo unutranjih komunistikih snaga. Svetski
socijalistiki proces Staljin je shematski ograniavao na drave

u kojima se komunistike partije nalaze na vlasti. Umesto
ravnopravnosti socijalistikih drava traio je njihovo podrei-
vanje politikim i ekonomskim interesima najsnanije meu
njima. Oslobodilake i antikolonijalne pokrete nije posmatrao
kao komponentu promena starog sveta, ve kao rezervu budue
socijalistike revolucije.
Dogmatskim interpretacijama savremenog sveta staljinizam
je u meunarodnim odnosima neposredno bio tetan za socijali-
stike zemlje, a zlodelima u praksi (obraun s komunistima
nezavisnog miljenja, sumnjive ekskomunikacije, deportacije
gulazi), koja su na XX kongresu KPSS, 1956, metafiziki pripisa-
na kultu linosti" kompromitovao je ideju socijalizma. Ote-
lovljujui dogmatizam u teoriji, pragmatizam u politici i biro-
kratizam u upravljanju drutvom, staljinizam je unazadio hu-
manistiku viziju socijalizma, nagonei vodu na mlin antikomu-
nistikih snaga.
Pored ve postojeih socijalistikih drava SSSR-a, kao
prvog socijalistikog ostrva", i Mongolije posle drugog
svetskog rata su se u meunarodnoj zajednici pojavile i nove.
Staro shvatanje internacionalizma, merenog stavom komuni-
stikih partija prema prvoj zemlji socijalizma", nije vie bilo
odrivo; traeni su novi prilazi odnosima izmeu SSSR-a i
drugih drava u kojima su komunistike partije vladajui
inioci politikog sistema. Zajednika ideologija, jedinstveni
ideal i srodne sistemske institucije nisu mogle da dovedu do
nivelacije nacionalnih" i optih" interesa. Nikada kao u
posleratnoj situaciji nije tako aktuelna bila Engelsova misao da
je meunarodna saradnja mogua samo meu jednakima, da
iskljuuje ak i odnos primus inter pares. Centralizmu u
meudravnim odnosima i u meunarodnom radnikom pokre-
tu protivureili su posebni putevi nacionalnog istorijskog
razvitka, neravnomernost ekonomskog razvoja, nejednakost
kulturnog nivoa, razliitost tradicija, specifini naini osvajanja
vlasti. Te i druge razlike nisu mogle da se podvedu pod
jedinstveni interes", interes najjaeg subjekta, niti uklope u
univerzalni model. Kao vladajua snaga u svojim zemljama
posle drugog svetskog rata, komunisti su najzad stekli domo-
vine", odgovarajui za svoj rad i politiku vlastitoj radnikoj
klasi i narodu. Pobornici politike jedinstva svih progresivnih
snaga u svetu morali su da uvaavaju posebne uslove borbe
nacionalnih subjekata, uviajui da se pojam progresivnih

snaga znaajno proirio, da vie ne obuhvata samo stavove
komunista i radnike klase kao klasinih nosilaca napretka.
Razvoj socijalizma posle drugog svetskog rata s isku-
stvom jugoslovenske, kineske i albanske revolucije za vreme, pa
i pre rata potvrivao je Lenjinovo predvianje da e svaka
autentina revolucija odabrati svoj put izgradnje socijalistikog
drutva nakon oruanog osvajanja vlasti. Staljinov napad na
Jugoslaviju 1948. u sutini je bio motivisan razilaenjem oko
oblika revolucionarne akcije, stepena samostalnosti revolucio-
narnog pokreta i prirode internacionalistikog sadraja odnosa
izmeu socijalistikih drava.
Znaajan prodor socijalizma u svetu oznaila je pobeda
kineske revolucije 1949, uprkos amerikoj podrci Kuomintan-
gu, izazivajui dalekosene posledice po vojno-politiki poloaj
i odnose izmeu socijalistikih drava. Strategija Mao Cedunga
polazila je od seljatva kao glavne snage revolucije, s obzirom
na socijalnu strukturu Kine, iji se gradovi nisu mogli odrati u
okeanu sela. Posle Staljinove smrti marta 1953. a s njim su se
kineski komunisti sudarali i za vreme revolucije dolo je do
otvorenog sukoba izmeu Kine i SSSR-a, dve najvee socijali-
stike drave, zbog razliitih pogleda na strategiju borbe protiv
imperijalizma, nereenih meusobnih odnosa i drukijih puteva
unutranjeg razvitka sukoba godinama zaodevanog u ruho
iskljuivo ideolokih nesporazuma.
Predratni ,,trougao sila" (Francuska, Velika Britanija i
Nemaka) bio je 1941. sveden na osovinu i koaliciju ujedinje-
nih naroda (na elu sa SAD, Velikom Britanijom i SSSR), da bi
se porazom Nemake koalicija razdvojila na suparnike bloko-
ve zemalja predvoene na Zapadu SAD, a na Istoku SSSR-om.
Ovoj novoj emi" prikljuio se sa dekolonizacijom i konstitui-
sanjem novih nezavisnih drava trei element", koji joj je po
Piteru Kalvokoreziju dao mobilnost". Pojava zaeta u ratu
imala je s njegovim zavretkom svoj epilog. Protivnici evropo-
centristike koncepcije u zapadnoj istoriografiji navode da se
posle drugog svetskog rata granina mapa evropskih zemalja
nije bitno izmenila (ako izuzmemo podelu Nemake, reviziju
granica Poljske, SSSR-a i Jugoslavije uglavnom), ali je zato
topografska politika slika sveta doivela promene grandioznih
razmera na azijskom i afrikom kontinentu. S raspadom
prekomorskih imperija" pojavile su se nove drave u daleko
P0SLERATN1 SVET I NJEGOVE SUPROTNOSTI 19
veem broju nego prilikom raspada kontinentalnih imperija

posle prvog svetskog rata. Trei, nesvrstani faktor savremenog
sveta, izrastao iz drugog svetskog rata i uoblien posle njegovog
zavretka pedesetih i ezdesetih godina, postao je jedan od
najznaajnijih inilaca svetske zajednice. Ako ne svojom eko-
nomskom i vojnom snagom, a ono svojom progresivnom kon-
cepcijom, uticajem na svetsko javno mnenje, aktivnim zalaga-
njem za mir na tribini OUN, intervencijama za stiavanje
akutnih arita i zahtevima za ustanovljavanjem novog eko-
nomskog poretka.
Drugi svetski rat doveo je do snanog antikolonijalnog i
oslobodilakog talasa na ogromnim prostranstvima Azije, Afri-
ke i June Amerike. Snaenju antikolonijalizma doprineli su
japanska invazija britanskih, francuskih i holandskih poseda,
otpor koji je toj invaziji pruen i slabljenje dojueranjih
metropola: Velike Britanije i Francuske. Narasli za vreme
drugog svetskog rata, antikolonijalni pokreti u Indiji, Burmi,
Indokini i drugim kolonijama pretvorili su se posle zavretka
rata u antiimperijalistiku revoluciju svetskih razmera". U
borbi za svetsku suprematiju SAD su, pod vidom odbrane
slobodnog sveta" od ekspanzivnog komunizma, nastojale da
zamene Britance i Francuze u kolonijama. Na elu antikoloni-
jalne borbe i nacionalnooslobodilakih pokreta nalazile su se
mlada buroazija i radnika klasa kolonijalnih zemalja, koje su
se borile za nezavisnost i socijalno-ekonomsku i politiku
emancipaciju od kolonijalnih sila. Na indijskom potkontinentu
stvorene su 1947. dve drave, Indija i Pakistan, dok je
Indonezija proglasila nezavisnost u leto 1945, ali su njene
oslobodilake snage morale da se bore sve do 1949. da bi
slomile holandsku intervenciju. Posle rata nastala je i Ho i
Minova Demokratska Republika Vijetnam, no ona se uskoro
suoila s dugom francuskom intervencijom, koja se zavrila
slomom kolonizatora kod Dijen Bijen Fua 1954. Francuzi su bili
prinueni da u enevi priznaju nezavisnost Vijetnama, Laosa i
Kambode (Kampuije). No indokinesko poluostrvo postalo je
ezdesetih godina poprite velike amerike intervencije. Ameri-
kanci su se umeali u Vijetnam 1960. godine, a 1968. imali su na
vijetnamskom poligonu oko 550.000 vojnika. Prljavi rat" u
Vijetnamu podelio je ameriko drutvo, izazvao otpore meanju
i intervencijama, uopte, vivisekciji jednog naroda i jedne re-
volucije na jugoistoku Azije i doveo na kraju do povlaenja
Amerikanaca 1975. i ujedinjenja Junog i Severnog Vijetna-

ma 3. jula naredne godine u jedinstvenu dravu Vijetnam.
Dojueranja rtva amerike intervencije, preko noi je za-
menila ulogu, i okupacijom Kampuije postala osvaja. Su-
kob SSSR-a s Jugoslavijom, razilaenje Kine sa SSSR-om,
praeno graninim okrajima, nemirna granica izmeu Vijetna-
ma i Kine otkrivaju da ratovi nisu rezervisani iskljuivo za
drave razliitih sistema, da socijalizam nije jedinstven i
kompaktan sistem kao to je predstavljan u dogmatskoj verziji i
da pojam nezavisnosti ne pripada istoriji; pokazuje se da bez
ravnopravnosti drava, velikih i malih, socijalistikih i kapita-
listikih, nema mira i sklada u meunarodnoj zajednici.
Dekolonizacija Afrike uticala je da se od 1950. politika
karta afrikog kontinenta iz osnova menja. Proces dekoloniza-
cije doveo je ve te godine do nezavisnosti Eritreje, a zatim
Libije (1951), Sudana (1956), Gane (1957), Gvineje (1958),
Tunisa, Maroka i Alira (1962). U Aliru su francuski koloni,
oslonjeni na francusku armiju, dali najei otpor. Svojom
dugotrajnom i ilavom borbom alirske nacionalnooslobodila-
ke snage su znaajno podstakle proces dekolonizacije Afrike,
koji je tekao u znaku upornog otpora kolonijalista i tenji SAD
da preuzmu poloaj dojueranjih kolonijalnih sila. Ove su
upotrebljavale najamnike snage i izazivale nestabilnost, meu-
sobne ratove mladih afrikih drava, politiki ali ne i etniki
razgranienih, organizovale pueve" i ustanke. Neokolonijali-
zam u najraznovrsnijim oblicima nastojao je, kao to i danas
nastoji, da zadri bive kolonije u poloaju politikih i ekonom-
skih privezaka ranijih metropola, nastavi eksploataciju bogatih
nalazita, iskoristi strateke i geopolitike prednosti Afrike u
svetskom odmeravanju blokova, ije se nadmetanje prenelo i na
taj tek osloboeni kontinent. Borba za dekolonizaciju Afrike jo
nije zavrena, jer nailazi na uporan otpor rasistikog reima na
jugu kontinenta.
Promene posle drugog svetskog rata nisu zaobile ni zeleni
kontinent", zapravo Junu Ameriku, koja se dugo razvijala pod
neposrednim uticajem SAD. Amerikanci su postavljali i smenji-
vali junoamerike vojne reime (hunte), koji su se po potrebi
sluili i nasilnim metodama. Strane kompanije povezane s
amerikom vladom i vojnim establimentom, a zainteresovane
za svoj kapital uloen u proizvodnju voa, eksploataciju nafte i
ruda, izvoz mesa budno su bdele nad radom marionetskih
hunti, uguujui u zaetku svaku akciju nacionalnooslobodila-

kih pokreta i revolucionarnih snaga. Pobeda kubanske revolu-
cije pod Fidelom Kastrom 1959. nagovestila je novu eru u
istoriji karipskog podruja i June Amerike, kao i u odnosima
izmeu dveju Amerika. Vlada SAD je pokuala da invazijom
kubanskih emigranata obori Kastrov reim, a kasnije da
izolacijom Kube od junoamerikih drava ugui pobedonosnu
revoluciju na domaku svojih obala ali bezuspeno. Nezavisan
stav Meksika, koji je za razliku od nesigurnih junoamerikih
reima ustanovio relativno stabilan unutranji poloaj jo
dvadesetih godina, doprineo je probijanju amerike blokade
Kube i jaanju tendencije nesvrstavanja. Posle prevazilaenja
krize iz oktobra 1962, koja je pretila da direktnom konfrontaci-
jom amerikih i sovjetskih snaga dovede do svetskog rata, Kuba
je nastavila socijalistikim putem, a u meunarodnim odnosima
orijentisala se ka politici nesvrstavanja sa svim aberacijpma
vezanim za stvaranje ,,antiimperijalistikog jezgra" u frontu
nesvrstanih, protivnog njegovoj sutini. Zbacivanje zakonite
vlade Salvadora Aljendea u ileu kontrarevolucionarnim uda-
rom najreakcionarnijih vojnih i civilnih snaga pod vodstvom
generala Avgusta Pinoea, a uz pomo SAD prekinulo je
demokratski razvitak ove zemlje, u kojoj je uspostavljena
vladavina s obelejima faistike diktature. Obaranjem diktatu-
re Anastasija Somose 1979. godine, ija je porodica s ostalim
zemljoposednicima drala gotovo svu obradivu zemlju Nikara-
gve, vodstvo sandinistike revolucije je u ovoj nerazvijenoj
zemlji Srednje Amerike sprovelo radikalnu agrarnu reformu
maja 1981, ime je bitno izmenilo drutveno-ekonomsku struk-
turu zemlje. Za razliku od ranijih agrarnih reformi u latinsko-
-amerikim zemljama, sandinisti su eksproprisanu zemlju raz-
delili dravnim dobrima i zadrugama raznih tipova. Mlada i
osobena revolucija na pragu SAD bori se od svoje pobede sa
pritiskom SAD, kontrarevolucionarnih snaga nikaragvanskih
latifundista podranih spolja, iz SAD, Hondurasa i Salvadora,
zabranjene unutranje opozicije, oslonjena na vlastite snage iz
redova seljatva i na podrku Kube, drugih umerenijih junoa-
merikih vlada i progresivnog javnog mnjenja. Metode jedno-
stranih klasinih intervencija prerastaju u nae vreme u politi-
ku iznuenih politikih kompromisa po pitanju karaktera
unutranjeg ureenja u smislu preputanja ili podele vlasti, u
formi obezbeenja politikih sloboda naruavanjem monistikih
monopola, uz aktivno uee druge suparnike sile ili njenu

preutnu saglasnost.
Kao alternativa strahotama nuklearnog naoruanja i blo-
kovskoj iskljuivosti pojavio se polovinom pedesetih godina
pokret nesvrstanosti, duboko progresivna snaga savremenog
sveta, odraavajui tendenciju naroda za samostalnim i nezavi-
snim ivotom, slobodnim od dominacije i blokovske discipline.
Osnovna naela ovog pokreta podudarala su se s principima
Organizacije ujedinjenih nacija. Indija i Kina su 1954. formuli-
sale pet osnovnih naela miroljubive saradnje potovanje
teritorijalnog integriteta, nenapadanje, nemeanje, ravnoprav-
nost i koegzistencija poznatih kao pana ila". Azijsko-
-afrika konferencija u Bandungu aprila 1955, na kojoj je
uestvovalo 29 zemalja, istakla je znaaj tih principa. Pobornici
i osnivai pokreta nesvrstanosti bili su Josip Broz Tito,
Davaharlal Nehru, Gamal Abdel Naser, Ahmet Sukarno i
Kvarne Nkrumah. Jugoslavija se zalagala za irenje politike
nesvrstanosti, obogaujui je teorijski i praktino, kao mala
evropska zemlja van blokova, svesna budunosti te progresivne
tendencije u meunarodnim odnosima. Organizator Beogradske
konferencije od 1. do 6. septembra 1961, prve svetske manife-
stacije neangaovanosti (nesvrstanosti) odnosno antiblokovske
orijentacije, Jugoslavija je narednih godina istrajala na pretva-
ranju nesvrstanosti u svetski front i na odbrani njene sutine u
svakodnevnoj meunarodnoj praksi i na konferencijama nesvr-
stanih u Kairu, Aliru, Lusaki i Kolombu, Havani, Nju Delhiju i
Harareu.
Veliku pobedu nesvrstanih predstavljalo je kodifikovanje
naela koegzistencije u Ujedinjenim nacijama 1970, koja su
obuhvatala zabranu upotrebe sile ili pretnje silom, reavanje
meunarodnih sukoba mirnim putem, nemeanje, saradnju
drava i ravnopravnost naroda, pravo naroda na samooprede-
Ijenje, suverenu jednakost drava u meunarodnim odnosima i
savesno ispunjavanje obaveza preuzetih u skladu s Poveljom.
ivotvornost ovog pokreta i odbrana njegove nezavisne
prirode same za sebe govore o njegovoj istorijskoj opravdanosti.
No iskuenja kroz koja je on morao da proe i kroz koja i danas
prolazi pritisak velikih sila, najraznovrsnije diverzije, sukobi
meu zemljama lanicama, ak viegodinji iznuravajui ratovi
(Iran Irak), pojedinani i grupni zahtevi za podreivanje
pokreta jednom ili drugom bloku, odnosno za njegovom institu-
cionalizacijom i pretvaranjem u trei blok takoe pokazuju

da je put pobijanja novih putokaza u meunarodnom ivotu
povezan s ogromnim naporima i neizvesnostima.
U zavrnoj fazi drugog svetskog rata stvorena je Organiza-
cija ujedinjenih nacija (OUN). Osnivaka skuptina svetske
organizacije odrana je u San Francisku aprila juna 1945, u
prisustvu predstavnika 51 drave, meu kojima i Demokratske
Federativne Jugoslavije. Vrata za konferenciju u San Francisku
otvorena su sporazumom postignutim u Jalti. Staljin je odustao
od insistiranja na jednoglasnosti velikih sila po svim pitanjima
u Savetu bezbednosti OUN, ograniavajui tu jednoglasnost
samo na sutinska pitanja, a Ruzvelt i Ceril su se saglasili s
dodeljivanjem zasebnih mesta Ukrajini i Belorusiji u General-
noj Skuptini. Stvaranjem OUN, na osnovi kompromisa vodeih
drava antifaistike koalicije, suena je sfera uticaja velikih
sila. Povelja Ujedinjenih nacija, usvojena u San Francisku,
predviala je jednakost svih drava lanica i meunarodne
odnose zasnovane na ravnopravnosti i samoopredeljenju naro-
da. Drave su bile dune da se uzdravaju od pretnji silom i da
sporove reavaju miroljubivo. Prema Povelji OUN, narodi se
nisu udruivali samo radi ouvanja mira i bezbednosti, ve i
zbog unapreivanja socijalnog i ekonomskog razvoja svih. Ova
naela nisu mogla da skriju dominantnu poziciju velikih sila u
Ujedinjenim nacijama, zahvaljujui njihovoj vojnoj, politikoj i
ekonomskoj moi, prvenstveno SAD i SSSR-a. Velike sile (SAD,
SSSR, Kina, Velika Britanija i Francuska) bile su stalni lanovi
Saveta bezbednosti i uivale pravo veta, to je znailo da se
nijedna odluka ne moe doneti bez njihove saglasnosti. Uprkos
poveavanju lanstva Organizacije ujedinjenih nacija, velike
sile su ostale protivnik proirivanja ovlaenja Generalne
skuptine, njenog glavnog tela. Rukovoenje svojim interesima i
ideoloko-politikim razlozima, one su ometale ostvarenje prin-
cipa univerzalnosti Organizacije. Zbog dranja SAD, Kinu je u
Organizaciji ujedinjenih nacija sve do 1972. predstavljao reim
na Tajvanu (Formozi). Prvih godina posle rata SAD su,
koristei se svojom moi, finansijskom snagom, uticajem na niz
m a l i h drava i solidarnou zapadnog sveta", imale glasaku
mainu" u OUN, onemoguavajui donoenje odluka koje im

nisu odgovarale.
Uprkos svim nedoslednostima Povelje, organizacionoj
strukturi, zloupotrebi od velikih sila i negativnom toku meu-
narodnih odnosa u posleratnom svetu, koji su potresale krize

Ujedinjene nacije pokazale su se kao nezameijiva organizacija
meunarodne zajednice. S tribine OUN predstavnici malih
zemalja mogli su da izloe svoje stavove, osude agresiju, zalau
se za mir, obustavu trke u naoruanju i prevazilaenje neravno-
mernosti u ekonomskom razvoju sveta. Politiki i moralni
znaaj odluka Ujedinjenih nacija ograniavao je velike sile u
njihovom ponaanju. Uticaj svetske organizacije na javno
mnjenje takoe nije bio za potcenjivanje. U debatama su
predstavnici malih zemalja mogli da razgoliuju sutinu imperi-
jalistike politike i agresivnog nastupanja velikih sila. Organi-
zacija ujedinjenih nacija je odigrala zapaenu ulogu u okuplja-
nju malih zemalja radi suprotstavljanja dikatatu velikih, zbog
ega je esto bila meta najkonzervativnijih snaga u svetu, koje
su traile njeno rasputanje. Od nastanka pokreta nesvrstanosti
ona je sredite okupljanja i zajednikog istupanja predstavnika
tih zemalja. Svetski front nesrvstanosti je u svoje temelje
ugradio osnovna naela i najpozitivnija stremljenja Organizaci-
je ujedinjenih nacija.
Jugoslavija je uestvovala u utemeljivanju OUN. U predlogu
Privremene vlade DFJ Privremenoj narodnoj skuptini za
ozakonjenje Povelje Ujedinjenih nacija i Statuta Meunarodnog
suda pravde od 23. avgusta 1945, reeno je da su ciljevi kojima
Organizacija ujedinjenih nacija tei ciljevi za koje su i nai
narodi, tokom ovog rata, zaloili svoje najbolje snage i u kojima
i oni gledaju najbolju garanciju za odranje mira i bezbednosti i
izgradnju bolje i srene privredne i socijalne budunosti svoje i
celokupnog oveanstva". Jugoslavija je u OUN 19451948.
podravala SSSR, veliku svetsku silu, ideoloki najbliu, na
koju se i meunarodno bila oslonila; silu koja je u OUN imala i
pravo veta. Zavisno od dranja SSSR-a prema OUN, Jugoslavi-
ja je pokazivala izvesnu uzdranost prema OUN, shvatajui
posle 1948. sutinski znaaj ove organizacije u poretku meu-
narodnih odnosa, iz ega je rezultiralo podravanje niza politi-
kih, ekonomskih i socijalnih akcija svetske organizacije.
Posleratni svet doiveo je nevienu tehnoloku revoluciju.
Drugi svetski rat i stalno nadmetanje velikih sila u posleratnom
razdoblju razvili su proizvodne snage do nesluenih razmera.
? Proizvodnja velikih drava bila je podreena stvaranju i
- usavravanju razornog oruja, to je imalo povratno dejstvo na
proizvodnju u mirnodopske svrhe. SAD su do 1949. posedovale
atomski monopol", da bi se eksplozijom prve atomske bombe u

SSSR-u uspostavila privremena ravnotea. Tri godine kasnije
velike sile proizvele su i vodoninu bombu. oveanstvo nikada
ranije nije bilo ugroeno mogunou upotrebe oruja tako
strahovite razorne moi. Vodonine bombe, raketna tehnika,
nuklearni projektili, podmornice na atomski pogon, kosmiki
brodovi predstavljaju oruje savremenih velesila, optereujui
njihove privrede u vreme kada vie od dve treine oveanstva
ivi u uslovima oskudice i gladi. Svaka velesila danas ima
toliko naoruanja da moe vie puta da uniti onu drugu. Time
je i svaka dalja trka u naoruavanju postala apsurdna, kako sa
stanovita sudbine oveanstva, tako i s gledita prvenstva i
prestia velikih sila.
Upoteba atomske energije dala je znaajne podsticaje u
oblasti medicine, poljoprivrede, bilogije, energetike. Elektroni-
ka i automatizacija, na kojima poiva savremena organizacija
proizvodnje, otvaraju nove horizonte ljudskom drutvu ukoliko
slue miru i drutvenom napretku. Savremeni ovek doiveo
je poetak kosmike ere" izbacivanjem Sputnjika I u orbi-
tu Zemlje 4. oktobra 1957. godine; svet nije morao dugo da
eka da i prvi ovek, Jurij Gagarin, poleti u kosmos: ono to je,
koliko jue, izgledalo kao stvar nauno-fantastine literature
zbilo se 12. aprila 1961. ta bolje od podviga posade Apola XI, s
Nilom Armstrongom i Edvinom Oldrinom na elu, koji su 21.
jula 1969. posmatrali Zemlju s Meseca* pokazuje razmere
tehnolokih promena koje su nastupile?
Drugi svetski rat, kao totalan" rat, nije izazvao samo
duboke promene u sferi tehnologije ve i demografije, naina
ivota i politikog miljenja. Velike migracije zapoete u SAD s
prvim svetskim ratom zaustavljene su u vreme velike ekonom-
ske krize, da bi bile dovrene tek posle drugog svetskog rata,
kretanjem ljudi od severoistoka zemlje prema srednjem zapadu i
jugu. Pokreti stanovnitva u naznaenom pravcu bili su praeni
i plasmanom kapitala na Zapadnu obalu. Migracije su bile
karakteristine i za zemlje ije su granice promenjene (Nemaka
i Poljska, odstupanje podunavskih vaba prema Treem Rajhu,
proterivanju Maara iz ehoslovake), kao i za one koje su se
nalazile u fazi teritorijalnog uobliavanja u procesu dekoloniza-
cije i sticanja statusa nezavisnih drava na osnovu etnikih i
verskih merila (Indija Pakistan). Jedna od velikih migracija
u okviru drugog svetskog rata dovela je do stvaranja cionistike
drave na Bliskom istoku. Sovjetsko stanovnitvo koje je 1941.

evakuisano u dubini SSSR-a iz zapadnih, okupiranih delova
zemlje, ponovo je, s potiskivanjem Nemaca, krenulo na svoja
stara stanita. Zbog dranja za vreme okupacije Staljin je
raselio krimske Tatare u Sibir i ukinuo njihovu autonomnu
oblast. Sovjetski graani naseljavali su zapadnu Ukrajinu koja
je do 1939. pripadala Poljskoj i Istonu Prusku inkorporiranu u
sastav SSSR-a.
Staljinovim metodama i korienjem celokupnog ekonom-
skog potencijala zemalja socijalistikog lagera", SSSR je inten-
zivno radio na razvoju ratne industrije, naroito na savlaiva-
nju tehnologije vezane za nuklearnu energiju; na raketnoj teh-
nici i kosmikim istraivanjima. Zatvaranjem granica SSSR-a
Staljin je izneverio oekivanja sovjetskih graana o nastupa-
nju nove ere demokratskog razvitka i ekonomskog napretka.
Blage tendencije ispoljene u toku drugog svetskog rata u smislu
tolerisanja religije, veih sloboda u javnom ivotu, u novinar-
stvu, litraturi i uopte umetnosti", apelovanja na opta osea-
nja umesto primenjivanja disciplinskih pretnji" (Piter Kalvoko-
rezi, Gaj Vint), koje kao da su nagovetavale prelazak na novu
fazu socijalizma, pokazale su se kao prolazna zabluda u
suoavanju s praksom jo surovije diktature, opravdavane kao i
pre rata kapitalistikim zaokruenjem, rovarenjem imperijalista
i ostataka klasnog neprijatelja, naoruavanjem druge strane i
njenim imperijalistikim namerama, specijalnom odgovornou
SSSR-a kao najvee i najjae socijalistike drave. Izrazi
razoarenja, pretvorenog u revolt, otvoreno su izbili najranije u
dravama koje su posle drugog svetskog rata krenule putem
socijalistikog preobraaja (u Berlinu 1953, Maarskoj i Polj-
skoj 1956). Cehoslovako prolee" 1968. zavrilo se okupaci-
jom ehoslovake od bratskih socijalistikih zemalja" u ime
socijalistikog internacionalizma i neprikosnovenosti ideolo-
kog jedinstva socijalistikog bloka.
Drugu polovinu 20. veka karakterie duboka tehnoloka
diferencijacija savremenog sveta u uslovima nasleene podele
na razvijeni Sever" sa SAD, Japanom i zemljama Zapadne Ev-
rope i nerazvijeni Jug". Svet je duboko zakoraio u treu teh-
noloku revoluciju, iju glavnu odliku predstavlja osvajanje elek-
tronike, robotike, mikroprocesora, kompjutera, itd. Na pomolu
je jo dublji tehnoloki prodor u tzv. etvrtu tehnoloku revolu-
P0SLERATN1 SVET I NJEGOVE SUPROTNOSTI 27
ciju ija svojstva obeleava era fototonike, vetake inteligen-

cije", lasera, celularnog radija, bioipa, genetikog inenjerstva
itd. Ove radikalne tehnoloke promene spolja su indikativne u
nestanku tradicionalnih fabrika s masama radnika koje sada
z a m j e n j u j u roboti. Nazivaju je treim talasom", tehnoelektroni-
kom revolucijom", postindustrijskom civilizacijom". Tokom
prestrukturiranja privrede nestaju ranija rutinska zanimanja".
Lucidniji ekonomisti i futurolozi ansu nerazvijenih zemal ja da-
nas vide u razvoju tehnolokih snaga, u prelasku sa ekstenzivne
privrede na intenzivno privreivanje, u odlepljivanju" od druge
tehnoloke revolucije. Odbacujui socijalizam u bedi (staljini-
zam) oni se izjanjavaju za socijalizam koji vodi u pravcu komu-
nizma, preko razgradnje masovnog drutva i socijalne drave u
korist razvoja i individualiteta, u korist humanizma i slobode".
Ova opta perspektiva zamraena je u stvarnosti drukijim svet-
skim odnosima kojima ton daje uvoz tehnologije na bazi tehni-
ke zavisnosti, monetarni imperijalizam" ili duniko ropstvo"
nerazvijenih zemalja; pre svega nametanje sistema vrednosti
zemalja davalaca pomoi koji odstupaju od proklamovanih
tenji ka humanizaciji odnosa, nezavisnosti i autonomiji razvit-
ka. U svakom sluaju ekspanzija novih znanja i njihova
primena u praksi vodi i preispitivanju racionalnosti i demokra-
tinosti postojeih drutvenih sistema i organizacija. Stoga i ne
zauuje da su danas, pa ma i sa zakanjenjem, na dnevnom
redu u svim socijalistikim zemljama privredne (i drutvene)
reforme, demontiranje centralistikog sistema rukovoenja pri-
vredom i proglaavanje, pa ak i ozakonjivanje samoupravlja-
nja u nekima od njih.
Vie decenija socijalnog mira u svetu, bar utoliko to nije
bilo velikih ratnih katastrofa, iako malih" i lokalnih ratova"
nije nedostajalo, uveliko je uticalo na ubrzan natalitet stanov-
nitva irom globusa, zajedno s boljim standardom ivota,
razvojem medicinskih znanja i pojavom novih lekova, dovodei
do pojave koju danas nazivamo demografskom eksplozijom".
U naem vremenu u svetu ivi pet milijardi ljudi. Ovo naglo
uveavanje broja stanovnika sveta jo vie je produbilo postojeu
krizu odnosa, ekonomskih, politikih, etnikih, verskih, pa i
iru krizu, ekoloko-bioloki gledajui. Novi proroci nastupaju
pod vidom odbrane tradicionalnih naela kojima preti otuiva-
nje od izvornih vrednosti i tuih civilizacija, koje se nameu
masama neobrazovanih pripadnika raznih naroda, najee,
28 SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA
kao to pokazuje fenomen islamske revolucije", preko verskih

poglavara, iji pozivi ne ostaju bez odziva kod milionskih masa
vernika, pod vidom verske i rasne integracije, iza koje se jedva
skriva tenja za konfrontacijom s ostalim verama, rasama i
civilizacijama.
KPJ U POLITIKOM SISTEMU
I UNUTRANJOPOLITIKI ODNOSI
S pribliavanjem kraja rata, rukovodstvo KPJ je sve jae

isticalo zahteve za proirivanjem organizacije i oslobaanjem
od sektakih merila pri prijemu novih lanova. Poetkom 1945.
posebno se trailo da se snizi" kriterijum za prijem u SKOJ, a
njegovi lanovi primaju u KPJ bez kandidatskog staa. lan-
stvo obeju organizacija naroito se poveavalo u borakim
jedinicama i na osloboenim teritorijama. Proirivanje lanstva
KPJ shvatano je kao imperativ koji proizilazi iz njene rukovo-
dee uloge u revoluciji, a na drugoj strani iz saznanja da
malobrojna Partija ne moe da odgovori ulozi vladajue partije
u politikom sistemu Jugoslavije. Pred KPJ se posle osloboenja
postavljalo pitanje rukovoenja nastajuim aparatom dravne
vlasti i uprave, dravnim sektorom privrede, masovnim antifa-
istikim organizacijama, obnovom zemlje. Napadi na sektatvo
nisu, meutim, znaili naputanje dotadanjih osnovnih merila
za prijem u lanstvo, jer je CK KPJ i dalje traio idejnu
borbenost, privrenost narodnooslobodilakoj borbi i revolucio-
narnom preobraaju drutva u Jugoslaviji i punu spremnost za
sprovoenje ovog programa.
U poreenju s njenom brojnom snagom uoi ustanka (12.000
lanova), Partija je iz rata izala kao organizacija od 141.066
lanova, uveavi se za neto manje od dvanaest puta. Povea-
vanje lanstva u periodu obnove i industrijalizacije nije znailo
i poistoveivanje KPJ s masovnim komunistikim partijama,
prema kojima se njeno rukovodstvo odnosilo s krajnjim nepove-
renjem januara 1946, smatrajui ih zdanjem na glinenim
nogama". KPJ je brojno jaala, ali zadravala karakter kadrov-
ske partije. Njeno kadrovsko obeleje nije se ogledalo samo u
nainu prijema lanova nego i u celokupnoj organizaciji,
ciljevima, programskoj osnovi i ideologiji, unutarnjem ivotu.
CK KPJ je posle osloboenja upozoravao nacionalna i druga
'J O
partijska rukovodstva da prilikom prijema novih lanova

obrate panju na opasnost od unoenja anarhije i labavosti" u
partijske redove.
Uvrivanju organizacije KPJ i kadrovskim pitanjima
pridavao se gotovo presudan znaaj sa stanovita odravanja
vlasti i nastavljanja revolucionarnog procesa. Rukovodstvo je
smatralo da je nemogue vriti dalje revolucionarno drutveno
preureenje bez dnevno rastueg broja novih partijskih kadro-
vaca i aktivista". Vodea uloga partije u vojsci, vlasti, Narod-
nom frontu i drugim organizacijama traila je da ona upedese-
tostrui, postostrui svoje kadrove". Kadrovska partija je
uzimana i kao preduslov za dalje prevaspitavanje masa radnika
i seljaka u duhu demokratske dravnosti", koja je poela da se
izgrauje u okvirima narodnooslobodilakog rata.
Omasovljujui partiju, njeni rukovodei organi su, u novim
uslovima, nastavljali borbu protiv sektatva, ije su manifesta-
cije bile raznovrsne. Sektatvo je potiskivano u KPJ, SKOJ-u,
NOF-u, AF-u, USAOJ-u, Jedinstvenim sindikatima radnika i
nametenika Jugoslavije (JSRNJ), organima vlasti. Ono se
iskazivalo i u orijentaciji ka malom broju kandidata za prijem i
u njihovom nedovoljno smelom uvlaenju" u partiju. KPJ je
morala da se bori protiv sektatva, u svojim redovima i van
njih, u vezi s nacionalnim pitanjem, odnosom prema staroj
inteligenciji, deci i porodicama neprijatelja, pripadnicima kvi-
slinkih jedinica koje su zaveli organizatori kolaboracije iz
redova buroazije. Sektailo se prema radnicima, intelektualci-
ma, enama. Iz sektaenja u partiji proizilazio je i sektaki
odnos prema masama nabusitost u ophoenju, nadvisiva-
nje" rodoljuba komunistima, shvatanje NOF-a kao gole forme i
partijske fasade, bojazan od ukljuivanja pripadnika nacional-
nih manjina u organe vlasti i masovne organizacije koji je
pretio da odvede Partiju u izolaciju i uaurenost". Sektatvo
izraavano u precenjivanju merila za lanstvo u KPJ dobrim
delom je bilo i refleks istunstva", koje je znalo da ide do
askeze i potpunog samoodricanja, ali i politikog monopola.
Priliv novih lanova pratili su i suprotni procesi, istke
partije" krajem 1945. i poetkom 1946. od sluajnih i
idejno-politiki nezrelih saputnika. Nezavisno od ovih istki",
iz KPJ su iskljuivani i lanovi koji su svojim istupanjima,
nemoralnim ivotom i neradom krnjili ugled organizacije. Od
lanstva se trailo da uva lik i ugled komunista, poto KPJ nije
41
KPJ U POLITIKOM SISTEMU I UNUTRANJOPOLITIKI ODNOSI
dozvoljavala da joj se rui autoritet. S gledita organizaci-

ono-kadrovske vrstine i ideoloko-politike istote", daleko
znaajnije od ovog odlivanja" bilo je suzbijanje sitnoburoa-
skih i birokratskih pojava unutar partije. Njihovi motivi su bili
razliiti: koristoljublje, egoizam, karijerizam, jagma za inov-
nika mesta. U drugaijim uslovima rada neki komunisti su,
sagledavajui nove strane ivota, osloboeni ratnog pritiska i
potrebe za moralnim jedinstvom, nastojali da iskoriste partiju
za lini materijalni prosperitet. Slivajui se u gradove, komuni-
sti sa sela menjali su drutveni ambijent i, bez kulture i
razvijenije klasne svesti, zaboravljali na svoje obaveze u partiji,
gubili politiki i moralni integritet. Mada u zaetku jer ih je
KPJ presecala, a jo odravana klima revolucionarnog ideali-
zma potiskivala javljali su se i sluajevi pekulisanja s
ubeenjem", odnosno pokuaji da se stekne unosnije mesto i
materijalno izraze line zasluge.
Nasuprot ovim malograansko-birokratskim deformacija-
ma, rukovodstvo KPJ je insistiralo na tome da komunisti budu
nosioci novog, revolucionarnog morala. Od njih se trailo da
prednjae u borbi za demokratske odnose, za princip zakonito-
sti i ravnopravne nacionalne odnose, da daju primer u borbi
protiv sektatva i koriste se sredstvima kritike i samokritike".
Rukovodstva KPJ su rano poela da kritikuju birokratizam,
osiljavanje" pojedinih komunista i otrzanje" lanstva od
masa. Napadani su komunisti koji su birokratskim stavom
koili inicijativu naroda u kritici organa vlasti, funkcionera,
uprava preduzea, rukovodstvava sindikalnih organizacija. Po-
stavljanje komunista iznad drutva, posebno njihovo odvajanje
od radnike klase, koju su predstavljali na vlasti, njihovo
prisvajanje privilegija i gledanje na ostale graane ,,s visine"
osuivani su kao nedozvoljiva pojava i pogreno, birokratsko
shvatanje rukovodee uloge KPJ. Delujui u objektivnoj proti-
vurenosti izmeu samoupravne i demokratske svesti komuni-
sta i masa steene u oruanoj revoluciji s jedne strane, i
stvaranja ekonomskog monopola drave, koji je ovu svest
negirao, s druge, KPJ nije ostajalo nita drugo do dosledno
zalaganje za izgradnju sistema administrativnog rukovoenja
privredom i upotreba oruja kritike, koja je u datoj stvarnosti
imala apstraktno-verbalistiki i moralizatorski karakter.
Partijska organizacija odraavala je vienacionalni karakter
Jugoslavije. Pored nacionalnih organizacija Slovenije, Hrvatske
'J O
i Makedonije, konstituisana je maja 1945. KP Srbije, na osnovu

zakljuka Politbiroa CK KPJ donetog u Jajcu 1618. oktobra
1943. i na Visu, juna prethodne godine. Osnivaki kongres KP
Srbije, odran u Beogradu 812. maja, oznaio je dograivanje
nacionalne strukture KPJ, ujedinjavanje partijskih organizacija
Srbije, Vojvodine i Kosova i Metohije, i prevazilaenje zaotre-
nih odnosa u nacionalno raznovrsnom vojvoanskom i kosov-
skometohijskom stanovnitvu. Politika nacionalne ravnoprav-
nosti koju je sprovodila KPJ trebalo je da omogui srazmernu
nacionalnu zastuljenost u organima vlasti, sudstva, uprave, u
organima bezbednosti, masovnim organizacijama; nesmetan
razvitak nacionalnih kultura, osnivanje kola na maternjem
jeziku, upotrebu tog jezika u svakodnevnom optenju; pravo na
nacionalne kulturne ustanove (pozorita, domove kulture itd.) i
tampu. Na Osnivakom kongresu KP Srbije Tito je nacionalnu
politiku izrazio reima da voljeti svoju federalnu jedinicu
znai voljeti monolitnu Jugoslaviju", i da narod treba da se
naorua (takvom) svijeu da Hrvat strepi za ono to se dogaa
na granicama Makedonije, a Srbin za ono to se zbiva u Istri".
Neposredno po zavretku rata CK KPJ je odluio da se i
partijske konferencije za Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu
pretvore u odgovarajue osnivake kongrese komunistikih
partija, ali je nekoliko meseci kasnije odloio njihovo odrava-
nje dok se ne izrade teze o bitnim pitanjima kao baza za njihovo
sazivanje. Po tom neostvarenom zakljuku CK KPJ, od 10.
januara 1946, kongresi nacionalnih organizacija trebalo je da se
odre do jula i avgusta iste godine, a neposredno za njima
avgusta ili septembra i kongres KPJ.
Po socijalnom sastavu, KPJ je u ratu bila organizacija u
kojoj su preovlaivali seljaci, to je predstavljalo rezultat
objektivne drutvene strukture i istorijskih okolnosti u kojima
se razvijala narodnooslobodilaka borba. Veiriu. ruko vodeeg
kadra, meutim, inili su radnici, studenti i aci. Analitiari
ovog pitanja u sociolokoj literaturi istiu da je nasuprot
seljatvu kao masovnoj vojsci u narodnooslobodilakoj borbi
stajalo radnitvo kao njen najorganizoyaniji inilac". Nastoja-
nja rukovodstva KPJ da se "sastav lanstva popravi u korist
radnike klase nailazila su na prepreke zbog nerazvijene
socijalne strukture i zaostalosti Jugoslavije. Njena radnika
klasa je bila mlada, malobrojna, uglavnom sa sela, i za selo jo
"tesno vezana ekonomskim nitima i nainom ivota. Nerazvijeni
KPJ U POLITIKOM SISTEMU I UNUTRANJOPOLITIKI ODNOSI 4 1
krajevi Jugoslavije uopte nisu imali industrijski proleterijat u

pravom znaenju rei. Radnitvo je bilo proreeno u ratu, a deo
je saraivao s neprijateljem radei u Treem Rajhu dobrovoljno
ili pod politiko-ekonomskom prinudom. U delu industrijskih
preduzea radnici su rat proveli ,,za drebankom", potpomaui
svesno ili nesvesno nemaki ratni napor. Najvei broj stranih
radnika u privredi Kraljevine napustio je Jugoslaviju posle
vojnog poraza, tokom rata, ili nestao u njegovom vihoru. No
nezavisno od socijalnog sastava, KPJ je bila partija radnike
klase po svom programu, ciljevima, ideologiji. S razvijanjem
sistema administrativnog rukovoenja privredom u Partiji su
sve vie ulazili inovniki elementi.
Odmah posle osloboenja KPJ je poela da se organizaciono
prilagoava novim uslovima rada. No promene u organizacio-
noj strukturi partijskog aparata i metodu politike akcije nisu,
meutim, sutinski uticale ni na jedan od dotadanjih bitnih
principa KPJ. Smisao organizacionih promena 19451947.
sastojao se u usklaivanju njene dotadanje rukovodee uloge s
uslovima u kojima je ona imala da upravlja dravom i pokree
celokupan dravni razvitak.
Sistem organa KPJ bio je postavljen na centralistikom
principu; na elu organizacije nalazio se CK KPJkoji je imao
monopol na donoenje najvanijih odluka: partijsko-organi-
"zaionih, spoljnopolitikih, privrednih, unutranjopolitikih,
kadrovskih, iz oblasti meunarodnog radnikog pokreta i bi-
lateralnih partijskih veza, agitacije i propagande. Faktiko
odluivanje pripadalo je uem telu Politbirou koje
je do aprila 1948. godine radilo kao CK KPJ. Partijskim or-
ganizacijama u federalnim jedinicama (republikama) rukovo-
dili su centralni komiteti Hrvatske, Slovenije, Makedonije,
Srbije, i pokrajinski komiteti Bosne i Hercegovine i Crne Gore,
zapravo njihovi biroi, jer nisu imali plenuma. Polovinom 1945.
CK KPJ je odobrio stvaranje autonomne KP za Trst i Julijsku
krajinu, pod rukovodstvom CK KP Slovenije. Partijsku organi-
zacionu strukturu upotpunjavali su PK Vojvodine, Oblasni komi-
tet Kosmeta, oblasni, okruni (ukinuti krajem 1946), sreski,
mesni (gradski), rejonski i optinski komiteti.
Prema Projektu o organizacionim pitanjima, usvojenom jula
1945, aparat CK KPJ se sastojao od Organizaciono-instruktor-
skog odeljenja, Odeljenja za kadrove, Odeljenja za agitaciju i
propagandu, i devet komisija: sindikalne, vojne, za ene,
'J O
spoljnopolitike, za ekonomsku politiku, za kole, izgradnju

narodne vlasti, socijalnu politiku, i kontrolne. Nacionalna i
pokrajinska rukovodstva imala su, s neznatnim odstupanjima,
istu organizacionu strukturu kao i CK KPJ, izuzimajui spolj-
nopolitiku i kontrolnu komisiju. Preko Organizaciono-
-instruktorskog odeljenja prenoene su direktive CK KPJ i
vrena kontrola njihovog sprovoenja. Kadrovskim odeljenjem
je rukovodio organizacioni sekretar CK, u ijoj se nadlenosti
nalazio rukovodei kadar partije, SKOJ-a, masovnih organiza-
cija i dravnih organa. Kontrolna komisija je predstavljala
jedinstveni organ partijske kontrole, stvoren radi sprovoenja
partijske linije, uvanja istote partije", nadzora nad izvrava-
njem odluka CK i, uopte, nad radom partijskih organizacija.
Ostale komisije pri CK KPJ i nacionalnim rukovodstvima
organizovane su kao unutranji partijski organi sa savetodav-
nim kompetencijama.
Kao glavni organizatori i nosioci ideoloko-politikog i
teorijskog rada u Partiji i van nje delovale su agitprop-komisije
pri rukovodstvima, s Agitpropom CK KPJ na elu, koji je, uz to,
formulisao i kulturnu i prosvetnu politiku. Aparat agitacije i
propagande se u radu oslanjao na aktive masovnih organizacija,
dravne organe u oblasti kulture i prosvete, na tampu.
Centralna partijska ustanova za ideoloko obrazovanje je
Via partijska kola pri CK KPJ, koja je, u novim uslovima i na
viem nivou, nastavljala rad partijskih kurseva iz vremena rata.
Jula 1945. CK KPJ je, istovremeno sa svojom reorganizacijom,
doneo odluku o reorganizaciji Vie partijske kole uro
akovi", oznaujui kao njen zadatak vaspitavanje viih i
srednjih partijskih kadrova. Precizno su naznaene kategorije
partijskih radnika koji imaju da pohaaju ovu kolu: lanovi
nacionalnih centralnih komiteta, lanovi oblasnih i okrunih
komiteta, sekretari sreskih komiteta, lanovi politikih odeljenja
armija i divizija, efovi politikih odseka, brigada i lanovi
partije iz dravnog aparata i proizvodnje, koji su po svom
ideoloko-politikom nivou i dunostima imali kvalifikacije
viih ili srednjih partijskih rukovodilaca. U program nastave
reorganizovane kole ulazili su sledei predmeti: kratki kurs
istorije SKP (b), dijalektiki i istorijski materijalizam, politika
ekonomija, uenje o dravi, narodnooslobodilaka borba naro-
da Jugoslavije i izgradnja nove drave, ustrojstvo Partije, ruski
41
K P J U POLITIKOM SISTEMU I UNUTRANJOPOLITIKI ODNOSI
jezik i pravopis. Prvi kurs trajao je est meseci, a pohaalo ga je

120 uenika.
CK KPJ je istovremeno odluio da se nie partijske kole
organizuju pri centralnim komitetima komunistikih partija
federalnih jedinica i pri pokrajinskim i oblasnim komitetima, sa
zadatkom da vaspitavaju srednji i nii partijski kadar. kolu su
mogli pohaati lanovi okrunih i sreskih komiteta, sekretari
partijskih elija, lanovi politikih odseka brigada, komesari
bataljona i eta i lanovi partije iz dravnog aparata i
proizvodnje, koji su, takoe, po svom ideoloko politikom
nivou i dunostima imali kvalifikacije srednjih ili niih partij-
skih rukovodilaca. U program kole su ulazili: kratki kurs
istorije SKP (b), narodnooslobodilaka borba naroda Jugoslavi-
je i izgradnja nove Jugoslavije, i partijska izgradnja. Osniva-
njem ove kole ukinuti su partijski kursevi pri sreskim i
okrunim komitetima.
Program nastave partijske kole predstavljao je kombinaci-
ju teorijskih i istorijskih predmeta po uzoru na ideoloko
obrazovanje u SSSR-u, sa nezaobilaznom istorijom SKP (b),
dijalektikim i istorijskim materijalizmom, teorijom partije,
politikom ekonomijom i uenjem o dravi" ali i s posebnim
predmetom koji je uoptavao iskustva narodnooslobodilake
borbe i razvoja nove Jugoslavije. Vie i nie kole predstavljaju
glavni institucionalni oblik ideoloko-politikog obrazovanja
lanstva KPJ. Organizacija kole i metod rada su bili istovetni u
Vioj i niim kolama. Sem po kategoriji slualaca, strogo
odreenoj i hijerarhiziranoj, vremenu trajanja kurseva (vii est
meseci a nii tri meseca), broju slualaca (na Vioj koli do 120
a na niim do 60 slualaca), ove kole su se razlikovale i po
strukturi programa, jer se na Vioj koli izuavao vei broj
predmeta.
Ideoloki rad u KPJ nosio je snano obeleje sovjetskog
uticaja. Staljin je smatran etvrtim korifejom" klasika marksi-
zma zajedno sa Marksom, Engelsom i Lenjinom. Tek naknadna
saznanja vezana za ideoloka otrenjavanja nakon sukoba sa
IB-om dovela su do razgraniavanja izvornog marksizma od
Staljinovih vulgarizacija. Istorija SKP (b) figurie u jednom i
drugom programu partijskih kola, izazivajui posebno intere-
sovanje slualaca, s tim to je etvrta glava, koju je pisao
Staljin, gotovo smatrana svetim tivom, ime se prenosio kult iz
vremena neposredno uoi rata i iz rata prema ovom ideolokom
priruniku. Usled velikog predratnog interesovanja za Istoriju

SKP (b) bilo je ak predvieno da se deo komunista upoznaje s
ovim tivom iz tampanih prevoda, deo iz apirografisanog ma-
terijala, a da trea kategorija rukom prepisuje prirunik i pro-
rauje ga. U ratu su pojedini prvaci narodnooslobodilakog po-
kreta znali rizikovati ivot da bi spasili zalihe ove knjige da
ih ne zapleni neprijatelj. Ovaj sakralni odnos prema tekstu,
krajnje vulgarizovanom i falsifikovanom s istorijske take
gledita, nastavio se i posle rata. Poznato je da su izgraeni
komunisti uglavnom poseivali kurseve na kojima se izuavala
istorija SKP (b). Meutim, postoji jedna znaajna injenica
emancipativnog znaenja, jer je u sklopu partijskih programa
izuavana i istorija narodnooslobodilake borbe i izgradnje
nove drave. Istorija jugoslovenske revolucije je praktino
postajala pandan istoriji SKP (b), iako se to nije naglaavalo.
Postojalo je jedno saznanje, koje nije uvek snano eksplicirano,
da naspram oktobarske revolucije stoji jugoslovenska revolucija
(koja se kao takva jo nije kvalifikovala). Tek je Peti kongres
KPJ stavio do znanja, pored zaklinjanja Staljinu i Sovjetskom
Savezu, da je u jugoslovenskom sluaju re o revoluciji. Krajem
1943. poinje postupno izgraivanje Titovog ugleda paralelno sa
staljinovim kultom. Politbiro CK KPJ je ve posle drugog
zasedanja AVNOJ-a, s potpisima A. Rankovia i M. ilasa,
upuivao pisma zemaljskim rukovodstvima da uzdiu Tita kao
dravnika i vojskovou. Ova praksa e se nastaviti i posle rata
povodom Titovog roendana, prvo u uem partijskom krugu, i u
drugim optim sveanim prilikama. Tito je povodom izuavanja
istorije SKP (b) stavljao 1947. do znanja da je to bez onoga to
se kod nas zbiva jalov posao. Neto se novo kod nas zbiva. Ima
kod nas, u naem razvoju, itav niz novih puteva. Ima novih
puteva u izgradnji socijalizma. Ti putevi po sutini ne protivu-
ree razvoju u SSSR-u." Tito je smatrao da se istorija SKP (b)
mora izuavati, naroito od strane rukovodilaca, ali ne i
ablonski.
Teorijska i ideoloko-politika aktivnost je, principijelno
gledano, polazila od prakse Jugoslavije i neposrednih zadataka
KPJ. No, postojanje iskustva SSSR-a, idealizacija njegovog
ureenja, ideoloko-politika bliskost KPJ i SKP (b) izazivali su
veliki interes za izgradnju sovjetske drave i razvoj sovjetske
ekonomike. Stoga ne zauuje to se iz Moskve trai literatura o
ovim pitanjima. Ali, osobeni revolucionarni put Jugoslavije nije
41
mogao potisnuti jugoslovensko iskustvo. Vlajko Begovi pie,

tim povodom, Borisu Ziherlu u Moskvu: Besumnje mi trebamo
reavati naa pitanja prema naim uslovima i mogunostima, ali
mnogo e nam vredeti i sovjetsko iskustvo". To sovjetsko
iskustvo se upoznavalo neposredno, ako se imaju u vidu
rukovodioci koji su izvesno vreme boravili u SSSR-u, a zatim
na osnovu literature sovjetskog porekla, najveim delom preko
propagandnih broura iz oblasti teorije partije, politike ekono-
mije, sovjetske drave, filozofije i istorije, pedagogije i sline
literature. Najee je bila re o uproenim analizama, vulgar-
nim interpretacijama, glorifikacijama sovjetskog iskustva i
Staljina; danas moe izgledati udno s kakvim su divljenjem u
partijskim redovima prihvatane, analizirane i slavljene knjige i
broure krajnje primitivnog sadraja. Tek su vlastita praksa i
istorijsko iskustvo, sa sazrevanjem saznanja da je u sovjetskom
sluaju re o Staljinovom izneveravanju revolucije i socijalizma,
vodili razgranienju jedne autentine revolucije sa svojom
birokratiziranom bliznakinjom na drugoj strani. Oktobarska
inspiracija je bila sadrana i u jugoslovenskoj revoluciji, ali je
ova izvedena na specifian nain u uslovima drugaije istorijske
situacije u uslovima drugog svetskog rata, koji se 1941
1945. redukovao na sukob faizma i antifaizma u svetskim
razmerama. Do raskida 1948. Staljinov autoritet i istorijski kult
SKP (b) se nisu dovodili u pitanje.
Jugoslovenski politiari i naunici nisu se do sukoba sa
IB-om bavili ozbiljnije analizom i uoptavanjem vlastitih isku-
stava: Partije, revolucije, drave, socijalistike izgradnje. Njiho-
vu energiju odnosila je mahom praktina aktivnost. Uglavnom
se tretiralo pitanje narodnooslobodilake borbe, federacije,
narodnih odbora, u radovima, govorima i istupanjima rukovo-
deih komunista, Tita, Kardelja, ilasa, Moe Pijade i drugih,
ije je sabrane lanke objavljivala Kultura ili su bili publikova-
ni u organu Komunist i Partijska izgradnja. Bez obzira na
znaajne opservacije i ukazivanje na originalnost oblika u
okviru optih zakonomernosti re je o nedovoljno produbljenim
i argumentovanim analizama. Praktina reenja bila su, uz
neposrednu politiku borbu, domininantna preokupacija. Ka-
drovi su bili usmereni prema iskustvu SSSR-a, kao uzor-
-zemlje, i jedine koja je poznavala zakonitosti socijalistike
izgradnje. Jugoslavija je ba preplavljena sovjetskom drutve-
nom i politikom literaturom, koja je bila optereena citatologi-
'J O
jom klasika marksizma i lenjinizma u koje se raunao i

Staljin, kao jedan od protagonista marksistike misli de-
skripcijom institucija i prakse, apsolutizacijom sovjetskog isku-
stva, vulgarnim zakljucima. Znaajne pojave, koje je na
povrinu izbacio drugi svetski rat, pojava novih socijalistikih
drava, fenomen jugoslovenske i albanske revolucije, svetski
proces dekolonizacije, pojava tree tendencije u vidu do jue
zavisnih zemalja koje su stupale na put nezavisnosti) nisu
uopte, ili su jako malo zanimale sovjetske pisce i teoretiare.
Komunistiki teoretiari, uglavnom iz vrha partije, bili su
ogranieni tenjom da ne istravaju u tumaenju svojih iskusta-
va, kako se ne bi izlagali nepotrelanom riziku kritika iz Moskve
koja je preutno imala mandat na razradu i razvijanje teorijske
misli, pre svega genijalni Staljin", koji se meao u sve
drutvene probleme i sve sfere nauke, ukljuujui genetiku i
filologiju, filozofiju i politiku ekonomiju, a da ne govorimo o
zatiti" doslednog potovanja misli i dela klasika. Sovjetski
pisci su razraivali date ocene, tako da je njihovo delo dilo u
stvari privezak propagandnog aparata ili banalna vulgarizacija.
Smisao drutvenih nauka nije bio u otkrivanju protivurenosti
odreenoga razvoja ve u razradi shematskih formula politike.
U jugoslovenskom sluaju, na poetku izgradnje nove drave i
drutva, sticale su se neke nepovoljne pretpostavke. Staljin je
bio meunarodna arbitraa i merilo pravovernosti ideoloke
ortodoksije kao najvanijeg sadraja u delu drutvenih nauka, to
nije moglo mimoii ni jugoslovenske komuniste; iskustvo jugo-
slovenske izgradnje novih odnosa" bilo je isuvie kratko da bi
se mogle uoptavati tendencije vezane za karakter drave,
protivurenosti prelaznog perioda, odnosa partije i drave,
drave i privrede, partije i masovnih organizacija, opasnost od
birokratskog centralizma; deo istaknutih komunistikih inte-
lektualaca, koji su inili mozak partije pre rata, bili njeni
lucidni publicisti, stradali su za vreme rata, budui likvidirani
od ustaa (August Cesaree, Boidar Adija i drugi), poginuli u
narodnooslobodilakoj borbi (Veselin Maslea), stradali u sta-
rinskim istkama (Sima Markovi, Filip Filipovi, Josip Ciin-
ski, odnosno Milan Gorki, i drugi).
Najtea jeres se svodila na iskrivljavanje" partijske linije,
pogaajui naroito one koji su je izopaavali" ili namerno"
iskrivljavali. Ta linija svodila se posle osloboenja na obezbee-
41
nje narodnog jedinstva, na organizaciju nove drave, nove

kulture i nove privrede. Drugu kategoriju devijacionista inili
su nosioci shvatanja koji su gledali olako na sve, povrno,
zagovarali apolitinost, zabavnost, bezidejnost, koji su svojim
neodgovornim ponaanjem i prilaenjem uspavljivali mase",
ometajui da one postanu svesne tekoa i da se priue
tekoama" koje su pred njima stajale. Pod ovu kategoriju
svrstavani su hvalisavi, koji su naduvavali svoje uspehe, drali
nekritika predavanja ili pristupali dravnim, kulturnim i
privrednim problemima bez neophodne ozbiljnosti, savesnosti,
potenja i nesebinosti, nespremni da podrede sebe interesima
masa". Oni su delovali uporedo sa ljudima koji su prihvatili
ideologiju partije, kao i sa onima koji su zadravali neprijatelj-
ska shvatanja.
U antisektakom prilazu Partija je zahtevala da se ne
udara" na ljude koji su bili potencijalni saveznici politike koju
je ona sprovodila. Na drugoj strani, izbijala je jedna prosveti-
teljska i politiko-utilitarna linija popravljanja ljudi, njihovog
pridobijanja, prevaspitavanja". Glavna linija razgranienja
sadrana je u pozitivnom odnosu prema novoj Jugoslaviji i
podupiranju" njenog razvitka. U novoj fazi razvitka krajem
1946, sa zavravanjem obnove i prelaenjem na industrijalizaci-
ju, za koju su se pripremale osnovne pretpostavke saniranje
ratnih razaranja, normalizacija privrednog ivota, ustavno-
-politika stabilizacija, meunarodno uvrenje pozicije posle
zakljuenja mirovnih ugovora 1947, nacionalizacija koja je
oznaila i formalnu eksproprijaciju velikih preduzea, domaih
i stranih agitacija i propaganda, kao segment partijske or-
ganizacije i delatnosti, nisu mogle da ne podlegnu odgovaraju-
im promenama. Panju je sve vie privlaio propagandno-poli-
tiki ivot u velikim industrijskim centrima. Promena je bila
uslovljena samim tim to se radnika klasa sve vie razgranja-
vala, postajala sve brojnija, a sa industrijalizacijom zemlje
oekivalo se njeno novo poveanje u saglasnosti s optom
promenom drutvene strukture Jugoslavije. Meu tim masov-
nim organizacijama u centru panje se nalazio Sindikat kao
organizacija radnike klase. Sindikati su imali da postanu,
uporno se ponavljalo, transmisioni kai", kao refleks Staljino-
vog uenja o karakteru ove organizacije u socijalizmu, za
razvijanje politiko-prosvetnog rada meu ostalim masama.
->Ne treba nikad izgubiti iz vida uenje Lenjina i Staljina o
'J O
sindikatima kao koli komunizma." Proglaavajui politiko-

-prosvetni rad u sindikatima kao najvaniji zadatak koji partija
mora vrsto uzeti u svoje ruke, uporedo je ukazivano na
neophodnost postavljanja materijalnih uslova da bi se on mogao
odvijati (prostorije, klubovi, bibilioteke).
U organizaciji ideolokog rada lanstva naglaavao se
znaaj nejednoobraznih formi: od individualnog do kolektivnog
rada, osnivanja dopisnih partijskih kola, veernjih kurseva,
kruoka, seminara pri viim komitetima (centralnim, pokrajin-
skim, oblasnim i okrunim), do kolektivnih konsultacija, kontro-
le i provere znanja, propitivanja, diskusija kao sastavnog dela
ideolokog uzdizanja; vodilo se rauna o vremenu organizacije
kurseva, izboru konkretne politike teme na seminarima, stepe-
nu znanja uesnika. Sadrajno gledano tri kruga problematike
su bila najei predmet politikog obrazovanja: oblast marksi-
zma lenjinizma, narodnooslobodilaka borba i novi dravni
ivot.
SKOJ se, na podsticaj Partije, angaovao na vaspitavanju
lanstva Narodne omladine u smislu unoenja" marksizma
lenjinizma meu svu omladinu. Za najveeg neprijatelja je
proglaena apolitinost, pa makar na priredbama, zabavama ili
u fiskulturi. Rukovodstvo SKOJ-a je krajem 1946. stajalo na
gleditu da celokupna politika agitacija (zidne novine, prired-
be) mora da bude na liniji marksizma. Sastanci SKOJ-a su
tretirani kao sastanci elitne organizacije" koja svu ostalu
omladinu vodi napred. Na tim sastancima postavljane su
partijske direktive, davana tumaenja o Partiji i njenom putu,
njenoj istoriji, koja ire mase i Narodna omladina ne mogu ni da
razumeju. Na drugoj strani, uvlaenjem to ireg kruga omladi-
naca na nivo mladih koji prihvataju marksizam, kao antisekta-
ku orijentaciju uz pomenute elitistike ograde koje govore o
shvatanju avangarde koja se izdvaja morao se kod lanova
SKOJ-a razvijati lik komuniste, karakterne i moralne osobine,
koje bi im pomogle da postanu komunisti.
Teorijsko i ideoloko-politiko obrazovanje u Armiji razvi-
jano je preko kurseva i slanjem u partijske kole. Od ukupnog
broja komunista u Armiji na politike i vojne rukovodioce
odlazilo je 85% a na osnovnu boraku masu svega 15% lano-
va KPJ. Osnovno jezgro Armije posle rata i prvih demobili-
zacija sainjavali su uesnici prve tri godine narodnooslobodi-
lakog rata (21%). Na drugoj strani u Armiji su se posle oslo-
boenja nalazili i vojnici koji su u toku rata sluili u nepri-

jateljskim formacijama. Agitaciono-politiki rad u Armiji je
usmeravan ka suzbijanju ovinizma, i pravilnom odnosu pre-
ma borcima pripadnicima nacionalnih manjina i spreava-
nju izdvajanja pojedinih nacionalnosti u okviru jedinica. Ra-
dilo se na usvajanju plana vojno-politike nastave, marksisti-
ke izgradnje stareina, podizanja nivoa obrazovanja i kultu-
re armijskog sastava. Ovaj rad u Armiji je poetkom 1946.
nosilo 300 aktiva predavaa sa 7.500 oficira. Koriene su
raznovrsne forme: brigadni bilteni, informacije, armijska tam-
pa, radio-emisije, izlobe, povremena objanjenja. Radilo se na
opismenjivanju boraca, strunom osposobljavanju stareina (za-
vravanje kola, upuivanje u vojne akademije u zemlji), i slanju
oficira i generala na vojne akademije SSSR-a.
Teorijski rad obuhvatao je i kadrove najvie uprave, savez-
nih ministarstava i komiteta. Partijski komitet pri Saveznoj
vladi je 1947. rukovodio s 24 kursa: 19 za prouavanje istorije
SKP(b) (po etapama), tri kursa istorije SKP(b) (po problemima),
jedan kurs za prouavanje istorije NOB. Vie je nego upadljiva
nesrazmera u prouavanju istorije SKP(b) i istorije NOB,
odnosno problematike nove Jugoslavije, koja se ocenjivala kao
neprirodan" odnos suprotan naim potrebama", tim pre to
se istoriji SKP(b) prilazilo kao istoriji-hronologiji", s gomi-
lama dogaaja, godina, trajkova, mesta. Ova hronoloko-
-faktografska verzija postajala je sama sebi cilj umesto da
pomae shvatanju marksistiko-lenjinistikog iskustva bolje-
vike partije". Moglo je samo da se konstatuje sledee: Jasno
je da se ovakvim metodom koji blijedo otkriva unutranju
logiku dogaaja i ne istie teoretske i taktike probleme u prvi
plan i u pravoj mjeri, ne mogu pravilno vaspitati komunisti da
bi odnijeli sa kursa neko marksistiko iskustvo, koje bi koristili
u praktinom radu."
Sistemsko i plansko izuavanje osnovnih pojmova marksi-
zma-lenjinizma smatrano je pretpostavkom na dosta me-
haniki nain pravilnog sprovoenja politike Partije po
sektorima ekonomskog, drutvenog i dravnog ivota". Od
komiteta i partijskih elija traeno je februara 1946. da usvoje
novi kurs u pogledu individualne teoretske izgradnje", pri
emu se mislilo na pronalaenje odgovarajuih oblika samoiz-
gradnje" elija i konkretizacije programa. Kritikovala se jedno-
stranost u smislu prouavanja tekih teoretskih pitanja" i
'J O
korienja jednostranog metoda, bez diferenciranja rada u

elijama, ustanovama i na univerzitetima. Agitrop je u Nacrtu
plana za igradnju partijskih kadrova zahtevao orijentaciju na
organe partijske tampe, koja e vriti odgojnu ulogu u
podizanju politiko-teoretske svijesti". Pri samoizgradnji"
moralo se voditi rauna o aktuelnosti tema; prvenstveno su se
imala obraivati pitanja iz marksizma-lenjinizma koja bi lan-
stvu osvetljavala svakodnevne probleme. Ideoloko vaspita-
nje se imalo kretati u tri pravca: u smislu partijske izgradnje,
upoznavanja ekonomske i dravne politike i podizanja struno-
sti i opte kulture. Predvieni program je razlikovao seoske
elije, partijske elije u gradovima i fabrikama, okrune,
kotarske i mesne komitete i partijske jedinice sa viom
teoretskom svijeu". Predmet razrade su bili aktuelni lanci
centralne tampe.
Ideoloki rad je postajao sve naglaeniji sa prelaskom na
novu fazu obnove i pripremanje pretpostavki budue industri-
jalizacije. Strogo je vezan za izvravanje zadataka pred kojima
se nalazila partija. Otuda i njegova krajnje utilitarna sadrina.
Nije re o emancipaciji, u prvom redu ideoloko-politikoj i
kulturnoj, ve obezbeivanju realizacije programa KPJ u izvo-
enju obnove i stvaranju osnova za prelazak na novu etapu
izgradnje. Ideoloko-politika komponenta je sastavni deo mo-
bilizacije masa i izvrenja neposrednih partijskih i dravnih
zadataka. Analiza programa za ideoloko-politiki rad i razne
kurseve otkriva siromatvo teoretskih pogleda na razna aktuel-
na pitanja dravno-pravne izgradnje i razvoja Partije. Manje-
-vie je re o uoptavanju najneposrednijeg iskustva, ili pona-
vljanju nekih optih mesta iz sovjetskog iskustva. Historija
SKP(b) je zauzimala najvii rang u oblasti literature o partiji
novog tipa", zajedno sa Rankovievim lankom o organizacio-
nom pitanju KPJ, odnosno napisom o masovnom partijskom
radu Mihaila Kalinjina. U prometu su se nalazile bezbrojne
sovjetske broure, pune frazeologije i neviene simplifikacije
problema, koje nisu odgovarale jugoslovenskoj stvarnosti, a po
svom niskom nivou odbijale mislei svet. Meu jugosloven-
skim prilozima za razna pitanja dominirali su lanci i govori
rukovodioca KPJ, napisi u Borbi i drugim listovima (Naprijed,
Vijesnik. . .). Problematika federativnog ureenja razmatrana
je na osnovu govora i lanaka Josipa Broza Tita i Edvarda Karde-
lja. Ve za oblast Komunistika partija partija novog tipa" i
elija, o lanstvu Partije i organizaciona struktura Partije"

predvieni su kao literatura Staljinov rad 0 osnovama lenjini-
zma" (glava o partiji), broura Kosoja Organizacioni principi
boljevizma i Titov lanak iz vremena rata Narodnooslobodi-
laka borba i organizaciono pitanje Partije", objavljen u
Proleteru 1942. godine, Organizaciono pitanje" A. Rankovia, i
lanak Sretena ujovia Za istou i boljevizaciju Partije".
Pored jugoslovenskih politiara i drugih autora, koji su tretirali
odgovarajue teme u tampi, preporuivali su se za razradu
prilozi G. Dimitrova (0 kadrovima"), Staljina (Odabiranje
kadrova, njihovo isticanje i raspodjela"), Lenjina (0 porezu u
naturi", gde je bilo rei o zadacima u ekonomskoj izgradnji" i
0 narednim zadacima Sovjetske vlasti"). Prilikom tretmana
zadrugarstva i agrarnog i seljakog pitanja preovlaivala je
opet literatura Lenjina, Staljina, Karpinskog (Sta su kolhozi"),
sa lancima iz Borbe (Projekat Ustava i zadrugarstvo") i
napisom A. Hebranga Osnovni principi zadrugarstva" u istom
listu. U delu programa 0 dravi", uz radove Lenjina (Drava
i. revolucija") i Kardelja (0 Ustavu FNRJ") isticao se prilog A.
Viinskog Sovjetska drava drava novog tipa". Postojea
analiza jasno pokazuje meavinu tematskih ciklusa, izvora i
literature, koja je obuhvatala vodee jugoslovenske politiare,
sa klasicima, ali i sovjetske propagandiste, profesore i teoreti-
are" poput Viinskog.
Septembra 1946. CK KPJ je otro kritikovao nedostatke" u
idejno-politikom radu u direktivi 0 daljem radu na ideolo-
kom i politikom podizanju komunista i ideolokom i politi-
kom podizanju radnih masa". Svi pomenuti nedostaci" su
registrovani ovim redom: nedovoljna borba za ideoloku istotu
i liniju partije, nedovoljno razvijen ideoloki, politiki i kultur-
no-prosvetni rad meu radnicima, zanemarivanje svakodnev-
nog konkretnog rada na selu, neplanski rad meu inteligenci-
jom, ablonski rad s lanovima partije. Karakteristino je da su
sva ova postanovljenija" CK KPJ donoena u trenucima kada
se partija spremala za prelaz na novu fazu razvitka. Podrazu-
mevalo se, s obzirom na njenu drutvenu poziciju, da ona trai
maksimalno zalaganje lanova i drutva u celini za realiza-
ciju osnovnih zadataka koji su predstojali. Linija" Partije je
svetinja, a najvee svetogre njeno izopaavanje". Odbrana
tekovina narodnooslobodilake borbe je neprikosnovena, a sa
njome i linija izgradnje i svestranog podizanja zemlje". Otuda
'J O
je trebalo ukloniti sve ideoloke i politike smetnje na putu tog

razvitka. ablonska strana ovih direktiva, renik, frazeologija,
vrednosne ocene pojava manje su zanimljive sa stanovita cilja i
prestrojavanja partijskog rada pred narednim zadacima na
kojima se insistiralo. Ali, u umi ovih ocena i terminologije nije
teko izdvojiti inkriminaciju apstraktnog, kabinetskog reagova-
nja na pojave smetnji" proboju linije, ili raspravljanja u
zatvorenom krugu". Izraz specifinog partijskog odnosa prema
inteligenciji ogleda se u pojmu prevaspitavanje". Kritika je
pogaala i nerazumevanje karaktera masovnih organizacija,
naroito Sindikata. Kae se: Skoro itav agitaciono-propa-
gandni i kulturno-prosvetni rad partije i odgovarajuih partij-
skih ustanova odvija se organizaciono izvan sindikalnog pokre-
ta i sindikati nisu u potrebnoj meri iskorieni kao transmisija i
kao sabiralita za najiri masovni, ideoloki, politiki i kultur-
no-prosvetni rad." Komunistima se prigovaralo da ne posveuju
dovoljno panje vanpartijskim masama, ne vodei rauna da
desetine hiljada nelanova partije radnika, intelektualaca,
pa i seljaka, ele da se naoruaju uenjem Marksa Engelsa
Lenjina Staljina . . . "
Partija se izjanjavala za prevaspitavanje" ljudi koji su
podupirali drutveni razvitak, ali je otrica partijske kritike"
pogaala niz izama" i njihovih nosilaca, koji namerno iskrivlja-
vaju marksizam lenjinizam.
Ideologija pred predstojeom industrijalizacijom nije mogla
mimoilaziti ulogu radnike klase i sindikata. Sindikati", kae
se u pomenutoj direktivi, treba da poslue kao transmisioni
kai za razvijanje masovnog politiko-prosvetnog rada meu
ostalim masama. Ne treba nikada izgubiti iz vida uenje
Lenjina i Staljina o sindikatima kao koli komunizma." Da bi se
individualizirao ideoloki rad, zavisno od svojstva pojedinca,
predlagala se cela jedna mrea ustanova, formi, metoda rada,
kakve su dopisne partijske kole, veernji kursevi, kruoci,
seminari, od ega su neke forme bile primenljive i za nelanove
partije. Ali iz novih zadataka je proizilazilo i proirenje agita-
ciono-propagandnog aparata pri komitetima i partijskim eli-
jama.
Ideoloki rad je nailazio na najvee prepreke u sredinama
gde je bilo dosta nepismenih, polupismenih i slabo obrazovanih
komunista. Pri Narodnom frontu stvorena su 1946. propagand-
na odeljenja za rukovoenje agitacionim radom u masama i
K P J U POLITIKOM SISTEMU I UNUTRANJOPOLITIKI ODNOSI 4 1
objedinjavanje svih oblika kulturno-prosvetne delatnosti. Agi-

tacija i propaganda obuhvatale su popularisanje raznih tekuih
i trajnijih mera, kako politikih, tako i ekonomskih (zakono-
davstvo PNS, agrarnu reformu, Ustav FNRJ, odluke Mirovne
konferencije, znaaj produktivnosti rada, zadrugarstvo, pore-
sku politiku, otkup, setvu). Rad u oblasti agitacije i propagande
imao je karakter kampanja sprovoenih po direktivama najvi-
ih partijskih organa. Uoi prelaska na plansku privredu,
novembra 1946, CK KPJ je Odlukom o daljem radu na
ideolokom i politikom podizanju radnih masa formulisao
nove zadatke na polju ideolokog obrazovanja. Proraivanje
prvog petogodinjeg plana pretvorilo se u svenarodnu kampa-
nju, koju je podravala tampa. Pored kulturnih priredaba,
agitaciono-propagandni aparat je kontrolisao izdavanje knjiga
za omladinu i literature uopte, kao i tampu, bilo sam,
odobravajui upotrebu hartije i tampanje, ili preko rukovodi-
laca izdavakih kua, koji su se nalazili u agitaciono-propa-
gandnim komisijama, odnosno s njima bili u vezi. Informativna
sluba je centralizovana u Odeljenju za tampu Predstavnitva
vlade FNRJ.
CK KPJ je odlukom od 10. avgusta 1945. preuzeo rukovoe-
nje partijskim organizacijama u Jugoslovenskoj armiji preko
Politikog odeljenja (Uprave) Ministarstva narodne odbrane.
Poslovima narodne odbrane bavile su se Vojna komisija pri CK
KPJ, obrazovana jula iste godine, i vojne komisije pri nacional-
nim i pokrajinskim rukovodstvima; one su ukinute aprila 1946.
pretvaranjem Vojne komisije u Vojni savet, s Josipom Brozom
Titom na elu. uvajui integritet teritorije i nezavisnost
Jugoslavije, Jugoslovenska armija je, istovremeno, bila snaga
koja je odluujue uticala na vrstinu unutranjeg poretka. KPJ
je u oruanim snagama drala sve rukovodee pozicije. Na
preko pola miliona boraca po zavretku rata, nakon demobili-
zacije, dolazilo je 100.000 komunista, preko 8.000 kandidata i
106.197 lanova SKOJ-a. Jezgro Armije nakon rata i prvih
demobilizacija sainjavali su uesnici narodnooslobodilake
borbe.
Princip demokratskog centralizma, na kome je poivala
organizacija KPJ, izraavao se u rukovoenju iz jednog centra,
potinjavanju manjine odlukama veine, odgovornosti komuni-
sta za lini rad pred partijskim organizacijama, i izbornosti
rukovodeih organa, uglavnom formalizovanoj. Prevaga centra-
listike komponente nad demokratskom obezbeivala je KPJ da

koncentrie snage i napor lanstva na osnovna pitanja. Situaci-
ja u kojoj je ona delovala odreivala je i stepen demokratizacije
unutarpartijskih odnosa. Otrinu ovog centralizma lanstvo je
primalo kao istorijsko-politiku realnost. Dinamika promena
nakon rata u politikoj i ekonomskoj strukturi drutva stvarala
je oseanje da je ostvarenje ciljeva socijalizma vezano za
najbliu perspektivu. Nain donoenja i sprovoenja
politiko-ekonomskih mera podreivan je njihovom sadraju.
lanstvo nije uestvovalo u donoenju odluka i stvaranju
partijske politike, ali se poistoveivalo s tom politikom izvra-
vajui je.
Proces sraivanja partijske i dravne vlasti u ratu nastavio
se i u uslovima obnove i industrijalizacije zemlje, vodei
stvaranju i personalne i realne unije izmeu KPJ i drave. U
partijskim rukovodstvima stvoreni su sektori rada koji su
pokrivali celokupnu problematiku dravnih poslova i aktivnosti
masovnih organizacija (sektori za narodnu vlast, masovne
organizacije, agitaciju i propagandu). Partijski aparat se pre-
tvarao u kopiju dravnog. KPJ je usmeravala drutveni razvitak
preko dravnih organa i novog zakonodavstva. Zakljuci ruko-
vodeih partijskih tela obavezivali su sve dravne organe.
Izgraena na principu proizvodno-teritorijalne organizacije,
KPJ je u svim sredinama gde su radila preko tri njena lana
imala elije. Njen metod rada odreivala je injenica to su se
partijsko i dravno rukovoenje sjedinjavali. Rukovodei komu-
nisti stajali su na elu i dravnih organa i masovnih organizaci-
ja. Proces srastanja partije i drave, praen profesionalizacijom
partijskog rada, naao je nov organizacioni izraz u strukturi
KPJ donoenjem odluke Centralnog komiteta aprila 1947, u
vreme prelaska na centralistiko-direktivno planiranje, kojom
su odeljenja njenog aparata jo vre povezana s rukovodstvi-
ma masovnih organizacija i dravnim privrednim resorima.
KPJ je bila osnovna snaga politikog sistema i nosilac
goleme drutvene moi, nezavisno od injenice to nije spome-
nuta u prvom Ustavu FNRJ. Pripadnost organizaciji nije se
iskazivala niti je unutarpartijski ivot dobijao publicitet. Parti-
ja je mogla da javno ostvaruje svoju suverenu volju nalazei se
u neposrednom toku optih tenji radnih masa, i dobijajui
njihovu podrku, kao avangardna snaga u ovoj fazi jugosloven-
ske revolucije. Ona je rukovodea sila u sistemu nezavisno od
41
toga to ustavno nije bila kao takva potvrena. Poziciju

rukovodee subjektivne snage drutva i sistema zasnivala je na
ideji da ona predstavlja avangardu radnike klase kao vladaju-
eg sloja u drutvu, koji nosi oslobodilaku misiju celog
drutva. Partija kao takva uspostavlja dravu koja dominira u
drutvu, dri sve bitne poluge razvoja, obezbeuje integraciju
svih delova sistema, ukljuujui i podsisteme (politiki, eko-
nomski, pravni, itd.), podreuje sebi drutvo pod vidom politi-
ke homogenizacije i ujedinjavanja svih drutvenih snaga. No-
vouspostavljena drava je od svog nastanka partijska drava,
izraavajui volju rukovodee subjektivne snage.
Osnovni vladajui nukleus ove partijske drave, samostalan,
niim ogranien, ni ustavno a ni politiki, u stvari je bio
Politbiro CK KPJ, koji se naao na vrhu piramide novostvore-
nog sistema DFJ, odnosno FNRJ, oslanjajui se na svoju
poziciju pre rata i u toku rata, a na drugoj strani na politiki
kapital organizatora pobednike revolucije. Centralnu ulogu u
tom telu imao je Tito, kao osvedoeno najistaknutiji i najisku-
sniji meu lanovima Politbiroa, s oznakama harizmatske
linosti iji su najblii saradnici bili Edvard Kardelj, Aleksan-
dar Rankovi i Milovan Dilas, zadueni za svoje resore" ili
krupne sektore partijskog, odnosno dravnog posla. Bez njega
se nije mogla zamisliti kadrovska politika viih dravnih i
partijskih tela, rukovoenje spoljnom politikom, komanda nad
vojskom, odreivanje pravca unutranjeg razvitka. Od Tita su
poticale inicijative najznaajnijih odluka, ime se ne zaposta-
vljaju drugi zaetnici ideja u prethodnom postupku ili Titove
modifikacije ideja drugih pokretaa, prilikom njihovog kona-
nog usvajanja. Politbiro je kreirao dravu na nain koji je
obezbeivao apsolutnu politiku prevlast partije i njenih ruko-
vodstava. Tome su uveliko doprinosili objektivni uslovi jugoslo-
venskog drutva i sovjetsko iskustvo koje je poivalo na
svemonoj ulozi Politbiroa, odnosno Staljina kao najvie in-
stance politikog, vojnog, meunarodnog i ideolokog odluiva-
nja. U Jugoslaviji, kao i u SSSR-u Politbiro se nalazio van
svake kontrole, radei bez veih formalnosti, i bez vieg
partijskog tela kome bi polagao raune. Dravni organi, kako
izvrni tako i predstavniki, bili su puki sprovodnici volje
Politbiroa, a masovne organizacije njegove transmisije. U datim
uslovima, Politbiro ili ua grupa njegovih lanova
razmatrao je sva sporna pitanja rukovodeih republikih
(nacionalnih) i pokrajinskih partijskih rukovodstava (biroa),

prosuujui suvereno u skladu sa kolektivno izvedenom anali-
zom akutnih problema (meurepublikih, poloaja rimokato-
like crkve, zapostavljenosti Srba u Hrvatskoj, autonomistikih
tendencija u Sloveniji, itd.). Na istom principu zanivala su rad
politiko-operativna rukovodstva partije od vrha do dna, od
nacionalnih do optinskih rukovodstava.
Stvaranje Narodnog fronta Jugoslavije kao jedinstvene
optenarodne politike organizacije odgovaralo je koncepciji
KPJ o monolitnoj politikoj strukturi drutva, karakteru nasta-
juih drutvenih odnosa i jedinstvenoj politikoj platformi
revolucionarno-demokratskog preobraaja. KPJ je preko Narod-
nog fronta obezbeivala iroku politiku osnovu narodne vlasti
u svim fazama revolucije, ak i onda kada ovaj nije imao
karakter posebne organizacije.
Partija nije bila spremna da apsolutnu rukovodeu ulogu u
politikom sistemu Jugoslavije deli ni sa jednom drugom
politikom snagom, koristei se svojom vladajuom ulogom u
pobedi revolucije, obnovi zemlje i postavljanju osnova socijali-
zma. Po shvatanjima KPJ, narodna vlast se mogla uvrivati
samo pod pretpostavkom da se ne suava na proleterijat", ve
proiruje na sve drutvene slojeve. Proirivanjem Narodnog
fronta uvrivala se i ova organizacija i narodna vlast, a time
je faktiki jaala i rukovodea uloga KPJ u elom sistemu.
Zapoet polovinom 1944, proces organizacionog uobliava-
nja Jedinstvenog narodnooslobodilakog fronta priveden je
kraju na Osnivakom kongresu Narodnog fronta Jugoslavije
odranom od 5. do 7. avgusta 1945. u Beogradu, i na Kongresu
Osvobodilne fronte, odranom u Ljubljani jula iste godine,
odnosno na ostalim republikim kongresima Narodnog fronta.
Na Prvom kongresu NFJ postignuto je objedinjavanje zemalj-
skih frontova, utvrena organizaciona struktura NFJ, usvojen
statut i donet program. Prema Osnovnim organizacionim nae-
lima NFJ, Narodni front nije imao karakter klasine politike
partije, ali je nosio obeleja posebne politike organizacije, s
jako naglaenim agitaciono-propagandnim funkcijama. Bio je
definisan kao optenarodni antifaistiki demokratski pokret
naroda Jugoslavije", koji predstavlja osnovnu silu" i osnovnu
politiku snagu" za uvanje i razvoj tekovina narodnooslobodi-
lake borbe. Clan Narodnog fronta mogao je da postane svaki
estiti i rodoljubivi" graanin koji je uivao politika i
41
graanska prava, usvojio program organizacije i plaao lana-

rinu. KPJ je pomou NFJ prevazilazila pluralistiki princip
stranakog ivota, stvarajui, na drugoj strani, oblik politikog
organizovanja suprotan partiji tradicionalnog karaktera. NFJ
je ulanjivao pojedince i kolektive, graane i drutveno-politi-
ke organizacije. Kolektivno lanstvo nije automatski povlailo
za sobom i lanstvo pojedinanih pripadnika ovih organizacija.
Stubove NFJ inili su masovni organizmi: USAOJ, AF,
JSRNJ. On je obuhvatao i povezivao sve antifaistike organi-
zacije, zadruge, udruenja. Ostaci graanskih snaga su ga zato
tretirali kao proirenu KPJ".
U sastavu NFJ nalazile su se i graanske stranke koje su mu
krajem rata prile. Formalno gledano, naela NFJ su predvia-
la viestranaku strukturu zadravajui posebnost tih stranaka
u organizaciji i njenim rukovodeim telima to je bio izraz
meunarodnih obzira i tenje za angaovanjem svih rodoljubi-
vih i demokratski raspoloenih graana na programu daljeg
revolucionarno-demokratskog razvitka ali su joj na specifi-
an nain umanjivala znaaj drugim odredbama. Pre svega,
postojee stranke morale su da prihvate program NFJ, a njihovo
lanstvo da se ukljui u njegove lokalne odbore. Nebitnih
elemenata koalicije bilo je, s nekim izuzecima, samo u viim
rukovodstvima NFJ. Od ove formalne strane pitanja daleko su
bili bitniji stvarni politiki odnosi. NFJ se od svog osnivanja
izgraivao kao jedinstvena organizacija masa, koje su prihvata-
le i priznavale rukovodstvo KPJ u njemu. Postojee graanske
grupe nisu mogle da bez spoljne intervencije ugroze politiku
vrstinu organizacije, jer su bile malobrojne i slabe. Put
demokratskog razvitka, prema koncepciji NFJ, nije vodio preko
viestranake organizacije politikog ivota, nego preko njene
negacije. Koliko je uticaj ovih stranaka i grupa oslabio u toku
1945, i koliko su se one osule u korist snaenja Narodnog
fronta, govori i ocena rukovodeih predstavnika CK KPJ, Tita i
Kardelja, iz januara 1946, o njihovoj beznaajnosti".
Program NFJ je u ovoj fazi revolucije izraavao stavove
KPJ. Svojim revolucionarno-demokratskim obelejem doprino-
sio je polarizaciji masa, iji su se delovi jo kolebali ili, zbog
svog porekla i ranije politike pripadnosti, gravitirali graan-
skim strankama i grupama. Kasnijim prelaenjem s optih
demokratskih na socijalistike mere, Program NFJ je prevazi-
'J O
en, iako su neke od ovih mera ve bile implicitno sadrane u

njemu.
KPJ je u sistemu revolucionarne demokratije praktino
istupala za monolitizam u sopstvenim redovima i u politikom
ivotu uopte. Analogiju je imala u sovjetskom uzoru. U
novostvorenom sistemu vlasti nije bilo mesta ni za jednu drugu
snagu kao faktor odluivanja sem za KPJ. Partija je odbacivala
viestranaki sistem i na osnovu istorijskog iskustva u Kraljevi-
ni Jugoslaviji, u ratu i revoluciji, polazei od svoje prevlasti u
politikom sistemu, zasnovane na aparatu vlasti i masovnim
antifaistikim organizacijama. iva svest o strahovitom rat-
nom kovitlacu, krizne situacije u odnosima sa zapadnim
saveznicima tokom 19451946, istupanje opozicije 1945. i
sukobi s rimokatolikom crkvom uticali su na KPJ da ne dozvoli
obnovu ak ni onih partija koje su s njom lojalno saraivale u
okviru Narodnog fronta, priznajui njenu rukovodeu ulogu.
Organizacija Narodnog fronta je predstavljala i politiku osno-
vu drave. Od nje se trailo da narodnu vlast dri pod
politikom kontrolom. U naknadnim teorijsko-politikolokim
analizama nalazimo poglede o Narodnom frontu kao korekti-
vu" jednopartijskog sistema u Jugoslaviji.
Po poreklu, sastavu i optim zadacima, NFJ je predstavljao
politiki, ideoloki i socijalni pokret Jugoslavije u kome su se
mase seljatva, radnitva i inteligencije zalagale za uvriva-
nje demokratskih tekovina narodnooslobodilake borbe i za
izgradnju nove Demokratske Federativne Jugoslavije". Ovaj
pokret, u najirem znaenju, imao je i obeleja specifine
politike organizacije koja se formirala na principu dobrovolj-
nosti. lanovi NFJ morali su da prihvate osnovna akta:
Program i Statut; svaki je radio u nekom odboru NFJ i
uplaivao prilog prema materijalnim mogunostima. Obavezom
lanstva da radi u mesnim organizacijama, obezbeivala se i
kohezija NFJ. On je bio izgraen na principima federalizma,
kao i organizacija vlasti u DFJ, odnosno FNRJ. Kongres su
sainjavali delegati NFJ iz svih federalnih jedinica. Za Savezni
odbor je svaki zemaljski odbor predlagao kongresu isti broj
lanova, ime se iskljuivalo nadglasavanje. Najvii organ
Narodnog fronta u federalnim jedinicama bio je zemaljski
: kongres.
U rukovodea tela Narodnog fronta Jugoslavije birane su
avgusta 1945. vodee linosti KPJ, masovnih antifaistikih
41
organizacija, graanskih stranaka i grupa u Narodnom frontu,

kao i ugledni javni radnici. Za predsednika je izabran Tito, za
prvog generalnog sekretara Sreten ujovi, a za drugog Zlatan
Sremec. Potpredsednici su bili Milo Moskovljevi, Franjo Gai,
Josip Vidmar, Vojislav Kecmanovi, Dimitar Vlahov i Milo
Raovi. Sekretarijat su inili, pored Sretena ujovia i Zlatana
Sremeca, Dragoljub Jovanovi, Vaso ubrilovi, Marijan Stili-
novi, Bane Andrejev, Mitar Baki, Joe Rus i Vladimir Simi.
Za lanove Izvrnog odbora izabrani su: Edvard Kardelj,
Vladimir Bakari, Andrija Hebrang, Moa Pijade, Blao Jova-
novi, Boris Kidri, Milovan ilas, Aleksandar Rankovi, Lazar
Kolievski, Todor Vujasinovi, Blagoje Nekovi, Edvard Koc-
bek, Ivan Ribar, Marko Vujai, Peko Dapevi, Sava Kosano-
vi, Jaa Prodanovi, Ivan ubai, Sreten Vukosavljevi, Akif
Le, Toma Kuturec, Mihailo Apostolski, Rato Dugonji, uro
Pucar, Sulejman Filipovi, Bogomir Rajkovi, Marijan Brecelj,
Miha Marinko, Franjo Ljube, Nuredin Daut, Emanuel ukov,
Sveta ivkovi, Jovan Veselinov, Mihajlo urovi, Koa Popo-
vi, Vlado Zeevi, Rifat Beria, Spasenija Babovi, uro Salaj,
Rade Pribievi, Frane Frol, Svetozar Rittig, Duko Brki,
Vicko Krstulovi, Stjepan Prvi. Plenum Narodnog fronta
Jugoslavije inile su delegacije federalnih jedinica, iji su
lanovi birani na Osnivakom kongresu Narodnog fronta Jugo-
slavije.
Ako se Narodni front posmatra kao okvir politikog ivota i
razvitka politikih odnosa u Jugoslaviji, odnosno kao poprite
drutvenih sukoba, lako je videti, na osnovu rezultata, da su ovi
razreavani asimilacijom graanskih grupa, koje su usvajanjem
Programa gubile svoju raniju individualnost, ili otpadanjem
onih graanskih snaga koje nisu mogle da slede razvitak koji je
inspirisala KPJ. Snage van Narodnog fronta, na drugoj strani,
podvrgavane su politikom pritisku, mrvljene i udaljavane iz
politikog ivota kao strana tela, jer su pokuavale da same
ili s oslonom na inostranstvo ugroze uspostavljanje monolit-
ne strukture kojoj je teila KPJ, po cenu da se izloi napadima
graanskih snaga zbog totalitarizma. Nosioci revolucionarne
demokratije" nisu hteli ni sa kim da dele vlast posle pobedono-
sne revolucije, a najmanje s poraenim snagama, smatrajui pri
tome da je svako drobljenje" politikih snaga opasno, pa ak i
kobno, sa stanovita politikog jedinstva, hegemonije KPJ u
sistemu i organizacionog uvrenja vlasti. Partija je rukovodila
'J O
organizacijom Narodnog fronta tavie, do Petog kongresa

izraavala je sopstveni program kroz Program Narodnog fronta,
to je nesumnjivo bila jedna od specifinosti jugoslovenske
revolucije. Otuda je za protagoniste graanske politike Narodni
front i znaio otelotvorenje jednopartijskog sistema. Neosporna
je injenica da graanska demokratija i socijalistika organiza-
cija politikog ivota nisu mogle da se izmire kao ni u ratu,
uostalom jer je jedna polazila od stranakog pluralizma, a
druga od prevlasti KPJ, pobede novih drutvenih snaga i novih
drutveno-ekonomskih odnosa. Zanemarujui ak razlike koje
su uslovljavale suprotni klasni interesi, istakli bismo da su
narodi Jugoslavije tek bili izali iz revolucionarnog rata, s
elementima bratoubilakih obrauna i klasnih okraja, ije su
se posledice jo oseale u posleratnoj strukturi, utiui na
odbacivanje svih oblika organizacije koji bi mogli da dovedu do
reprize ratne drame.
Udarnu snagu politikim i privrednim akcijama NFJ davao
je USAOJ, koji je novembra 1945. brojao 1.374.000 lanova.
USAOJ se razvijao kao pokret omladine okupljene oko SKOJ-a
i pod njegovim rukovodstvom. Jezgro omladinske organizacije
inilo je blizu 300.000 lanova SKOJ-a. CK KPJ je tog meseca
pokrenuo pitanje pretvaranja USAOJ-a u organizaciju Narodne
omladine Jugoslavije, do ijeg je ustanovljenja dolo na Treem
kongresu Narodne omladine, odranom u Zagrebu od 9. do 11.
maja 1946. Time je zavrena prva faza razvoja organizacije
antifaistike omladine, koju je KPJ stvarala pre rata i u toku
narodnooslobodilake borbe. Od Narodne omladine Jugoslavije
se trailo da postane pokreta, organizator i rukovodilac
omladinskih akcija i omladinskog ivota uopte, da radi na
vaspitanju omladine u duhu marksizma-lenjinizma i da njenom
radnom poletu u izgradnji socijalizma daje organizovaniji i
planski karakter.
Manifestacioni kongres AF, odran u Beogradu juna 1945,
odbacio je sumnje jednog dela kadra KPJ u celishodnost
opstanka te organizacije posle osloboenja. Ona je nakon rata
bila nosilac raznih socijalno-humanitarnih i politiko-vaspitnih
akcija meu enama Jugoslavije, a naroito akcija za socijalno
zbrinjavanje dece, prosveivanje ena u zaostalim krajevima,
razbijanje verske zatucanosti, patrijarhalnih stega, primitivnih
obiaja (noenje zara i ferede, itd.), za politiko osveivanje.
CK KPJ je u jesen 1945. postavio u zadatak partijskim
41
rukovodstvima da obrate veu panju na razvitak i unapreenje

rada AF-a.
Stvaranjem Jedinstvenih sindikata radnika i nametenika
krajem rata, KPJ je zavravala osnivanje masovnih organizacija
kao formi ostvarivanja svoga uticaja u masama. Prema direktivi
CK, nacionalna i pokrajinska partijska rukovodstva odrala su
na slobodnim teritorijama zborove radnika na kojima su
izabrani delegati za osnivaku konferenciju sindikalne organi-
zacije. Na njihovom skupu u Beogradu, od 23. do 25. januara
1945, konstituisan je Jedinstveni savez sindikata radnika i
nametenika Jugoslavije, ime je prvi put u istoriji jugosloven-
skog radnikog pokreta obrazovana jedinstvena organizacija
radnika i nametenika. Za predsednika Glavnog odbora izabran
je .uro Salaj. U Glavnom odboru nalazili su se, pored ostalih, i
Laza Stefanovi, Radoje Daki, uro poljari, Tone Fajfar,
Laza Plavi, Pepca Kardelj, Mihailo vabi, Bogdan Kreki,
Marko Belini, Duan Petrovi, Paaga Mandi, Ivan Boie-
vi, Jerko Radmilovi, Risto Stefanovi, Iso Jovanovi, Vojo
Srzenti, Franc Leskoek i Josip Cazi.
Od organizacije koja je klasno podreena, Sindikat je
postao organizacija klase na vlasti. Doktrinarni refleks ove
promenjene situacije izraavao se i u shvatanju o istovetnosti
interesa izmeu radnike klase i narodne drave". Sindikat je
osnovan i proglaen formalno kao nedravna organizacija.
Nepisano je pravilo da su svi dravni slubenici i radnici
upisani u Sindikat, inae se drukije ne moe shvatiti brzo
omasovljenje ove organizacije u ijem su sastavu bili gotovo svi
slubenici i radnici. Faktiki, Sindikat je bio transmisija KPJ
koja mu je odredila mesto u sistemu celokupne drutvene
organizacije nove Jugoslavije. Sindikat, zajedno s takozvanim
masovnim organizacijama", uestvuje u sistemu vlasti na svom
specifinom sektoru, ali ne deluje samostalno, niti razvija
inicijative koje prethodno nisu podstaknute od partije. Partija
je ostvarivala rukovodeu ulogu na vie naina: preko najvieg
tela Politbiroa u kome se kasnije nalazio i rukovodilac Sindika-
ta (uro Salaj); preko Sindikalne komisije u sastavu CK KPJ;
preko lanova rukovodstava KPJ u Glavnom odboru Sindikata;
davanjem smernica za rad Sindikatu na najviim partijskim
telima od 1948. (kongresu, plenarnim sednicama CK KPJ).
Formula odnosa bila je na teorijskoj i politikoj razini reena
tako to je Sindikat prenosio misli i volju" radnike klase
'J O
dravi i partiji, a KPJ je imala vlast u ime radnike klase kao

njena avangarda.
Organizacija sindikata bila je kopija sovjetskih sindikata,
poivajui na Lenjinovom i Staljinovom odreenju sindikata kao
posrednike organizacije radnike klase", koja stoji izmeu
drave i radnitva, uz rukovodeu ulogu partije. Funkcije
Sindikata u Jugoslaviji bile su identine onima u SSSR-u:
proizvodno-ekonomska (obuavanje i pripremanje radnika za
upravljanje privredom ili po Lenjinu kola komunizma"),
zatitna funkcija (borba za radnu disciplinu, tehnika zatita u
skladu sa propisima, itd.), kulturno-vaspitna funkcija. Istrai-
vai Sindikata i drutveno-ekonomskog poloaja radnike klase
u nas (R. Radi i dr.) ustanovljuju analizom istupanja Dura Sala-
ja, Borisa Kidria, Mie Pavievia, Ivana Boievia, direktiv-
nih napisa u Borbi, sindikalnom listu Rad itd., da su ove funkcije
gotovo istovetno isticane. Koncepcija o jedinstvu ekonomsko-
-politikih, kulturno-vaspitnih i socijalno-zatitnih funkcija
Sindikata oznaavala je negaciju socijaldemokratskih ideja o
sindikatu kao iskljuivo ekonomskoj organizaciji radnika.
Organizacija je okupljala sve zaposlene: kvalifikovane i
nekvalifikovane, intelektualne i manuelne, industrijske i poljo-
privredne radnike, privatne nametenike i dravne inovnike
(slubenike). Predstavljala jd dobrovoljnu i masovnu organiza-
ciju radnike klase, ali ne i pandan Narodnom frontu, ve samo
deo te optenarodne organizacije, koja je bila politika osnova
revolucionarne vlasti. Kao vanpartijska organizacija, JSRNJ su
povezivali KPJ s radnikom klasom, naroito na sektoru
privrede. Politbiro CK KPJ je skretao interes sindikata na
usavravanje organizacije proizvodnje, ali je, polovinom 1945,
naglaavao i potrebu voenja brige o poloaju radnika. Sem
politikih i ekonomsko-socijalnih, zatitnih funkcija, u delokrug
sindikata je spadala i kultura.
Njihova politiko-vaspitna uloga manifestovala se naroito
u razvijanju novog odnosa prema radu i proizvodnji, zatiti
dravne imovine i jaanju saveza izmeu radnike klase i
seljatva. Nastavljajui tradiciju takmienja, JSRNJ su im
davali karakter irokih i organizovanih akcija, vezanih za 1.
maj ili 29. novembar, iz kojih je izrastao masovan pokret
udarnika. Osnovni motivi za nevieno zalaganje radnika u
obnovi i industrijalizaciji bili su moralno-politiki, iako je
zalaganje i materijalno podsticano. Dobrovoljni rad je bio na
41
najvioj taki svoje idealizacije", koja je imala vie uzroka.

Visoka drutvena cena i ugled i gotovo kult fizikog rada,
nadoknaivali su nedostatak razvijenijih formi privreivanja. U
uslovima nerazvijene materijalno-tehnike osnove drutva i
nepovoljne kvalifikacione strukture radnike klase, u kojoj su
preovlaivali nekvalifikovani i priueni radnici, ovaj vid rada
je dobijao prvenstvo. Tome su naruku ile i posledice rata,
ruevine koje je nakon osloboenja trebalo raskrivati, provi-
zorna graevinska obnova, a u industriji naglaavanje kvantita-
tivne strane proizvodnje. KPJ je mogla da izvede radnu
mobilizaciju jedino razvijanjem stvaralakih rezervi masa,
koristei se njihovim politikim poletom i radnim entuzija-
zmom. Izvori mobilnosti masa nalazili su se u njihovom
revolucionarnom zanosu, koji se prenosio iz tek zavrene
narodnooslobodilake borbe, njihovoj potpunoj opredeljenosti
za politiku KPJ u revolucionarno-demokratskom preobraaju
zemlje, njihovom nerealnom oekivanju da e se uslovi ivota
poboljati im se savladaju tekoe koje je rat ostavio za sobom.
S pribliavanjem druge faze obnove, krajem 1945. i poetkom
1946, sindikati su forsirali uvoenje normi ka pretpostavke za
razvoj takmienja i efikasniju valorizaciju utroenog rada.
Kvantitativni rezultati rada postojali su vaniji od kvaliteta.
Delatnost sindikata pratile su dve pojave, oznaavane kao
jednostrana shvatanja: prva je ekonomizam", a druga sindi-
kalni avangardizam". Ove krajnosti nisu bile teorijski uoblie-
ne, ali su prisutne u praksi. Pristalice ekonomizma" nisu se
obazirale na rentabilnost", nisu pravile razliku izmeu drav-
nog i kapitalistikog preduzea; pozivali su radnike na borbu
protiv eksploatacije, traili vee nadnice, zahtevali smanjivanje
radnog vremena, pruali otpor uvoenju normi. Sindikalna
organizacija je, sprovodei politiku KPJ, traila od radnika
samo rad i samoodricanje, bez odgovarajue materijalne nado-
knade, koju su, uostalom, odreivale niske materijalne mogu-
nosti drutva u ovom periodu. Zahtevi za poboljavanjem
drutveno-ekonomskog poloaja olako su proglaavani za
socijaldemokratizam. Nosiocima takvih pogleda, kojih je naj-
vie bilo u Sloveniji, lepljene su etikete oportunista" i
socijaldemokrata. Izvori takvih pogleda ablonski su vezivani
za delatnost predratnih socijaldemokrata u sindikalnoj organi-
zaciji.
Druga krajnost, manifesto vana kao sindikalni avangardi-

zam", javljala se u konkretnom obliku prisvajanja upravljakih
ovlaenja, to jest meanja sindikata u rad preduzea; smenji-
vanja upravnika, iznuivanja veih piata i povlastica za sindi-
kalne funkcionere, podravanja upljeg kvantiteta" u takmie-
nju, primanja i otputanja radnika, premetanja radnika iz
odeljenja u odeljenje, itd. Kritika ove pojave polazila je od toga
da je tu re o anarhiji, dvovlau", sticanju jeftine popularno-
sti, preuzimanju uloge narodnih tribuna". Postojei sukob
nadlenosti" i paralelizam", CK KPJ je osuivao kao uzurpa-
ciju prava sindikalnih rukovodstava. Analiza ove pojave ukazu-
je, meutim, da se radilo o dvema suprotnim pojavama: jednoj,
vezanoj za slabost uprava preduzea, kojima je sindikat
priskakao" u pomo, i drugoj, izraenoj u htenju radnika da se
njihova uloga u preduzeu vie oseti, da oni dobiju vea
ovlaenja u oblasti odluivanja o proizvodnji i ureenju
drutveno-ekonomskih odnosa.
Ostvarujui svoje funkcije, sindikat se oslanjao na proiz-
vodna savetovanja, koja su odravana svakih 15 dana; ali na
izlasku iz perioda obnove ona su poela da se zamenjuju
sastancima, na kojima su direktive mehaniki prenoene. Slinu
su sudbinu doiveli i radniki poverenici, uvedeni polovinom
1945. u dravna i privatna preduzea, ustanove i organizacije,
kao forma posrednog i savetodavnog uea radnika u upravlja-
nju. Funkcije drave i njenih predstavnika u privredi rasle su na
raun potiskivanja posredne radnike kontrole i neposrednih
inicijativa radnika.
U periodu obnove nije bilo gotovo nijedne akcije
politike, ekonomske ili kulturno-prosvetne u kojoj se
Narodni front nije javljao kao organizator ili sprovodnik,
popularizator ili agitaciono-propagandni nosilac. Organizovao
je izbore za Ustavotvornu skuptinu, uestvovao u objanjava-
nju i sprovoenju agrarne reforme i kolonizacije, vodio
agitaciju i propagandu u vezi s radom Mirovne konferencije u
Parizu, Organizacije ujedinjenih nacija, kao i u vezi s posebnim
meunarodnim inicijativama Jugoslavije. Prikupljao je pomo
1946. za postradale od poplava u Albaniji i za izbeglice iz
Egejske Makedonije, popularisao SSSR i sovjetsku kulturu.
Razobliavao je parole neprijatelja, uestvovao u radnim akci-
jama, organizovao pomo za krajeve Jugoslavije postradale u
narodnooslobodilakoj borbi, pomagao obnovu popaljenih se-
41
la, razvijao ideju bratstva meu narodima, slao radnike ekipe

na selo. Opte smernice KPJ prenoene su u organizacije
Narodnog fronta i tu razraivane. Razne kampanje obino su
poinjale na konferencijama njegovih najniih organizacija u
ulici, preduzeu i selu a zatim prenoene na nivo sreza ili
grada. Sreske i okrune konferencije i zborovi zavravali su se
velikim manifestacionim mitinzima.
Sa snaenjem dravne intervencije u privredi i u drutvu
uopte, praene rastuom centralizacijom poslova, partijska
rukovodstva su se sve vie odnosila formalistiki prema Narod-
nom frontu. Komunisti u njegovim organizacijama ekali su
iskljuivo direktive partijskih foruma. Poeo je da se ukorenjuje
i sistem rada u izvrnim odborima, bez sazivanja .odbora
organizacija, ime su se od Narodnog fronta odbijali vanpartijci
i suavala njegova politika osnova. Narodni front se krajem
1946. i u toku 1947, s prelaskom na industrijalizaciju, sve vie
pretvarao u aparat za izvravanje konkretnih dravnih zadataka
i privredne operative, gubei oznake politike organizacije. KPJ
je svoju rukovodeu ulogu sve vie ostvarivala zahvaljujui
svom optem autoritetu, a ne politikom pristanku masa na
mere koje se preduzimaju.
Vodstva graanskih stranaka i grupa, kako onih koje su se
ukljuivale u Narodni front Jugoslavije, tako i onih koje su
ostale van njega, ispoljavala su raznovrsne tendencije, koje su
ile od deobe vlasti s komunistima, odnosno jednakog uticaja
unutar Narodnog fronta i pokuaja organizovanja viestrana-
kog sistema, do priznavanja rukovodee uloge KPJ i bezuslov-
nog usvajanja Programa NFJ. Glavni nosilac opozicije u fazi
izvravanja Sporazuma Tito ubai bila je Demokratska
stranka, s Milanom Grolom na elu, koja je ostala van
Narodnog fronta i na legalnoj osnovi pokuavala da okupi i
aktivira sve protivnike daljeg toka revolucije. Ta stranka,
podravana frakcijama i pojedincima iz drugih stranaka i
grupa, bila je i pobornik revizije svih tekovina ostvarenih u
toku rata i revolucije. Poto je podrka stranih snaga ovoj
opoziciji izostala posle Potsdamske konferencije, ona je, inae
izloena jakom pritisku Narodnog fronta, koji je gospodario
scenom uoi izbora za Ustavotvornu skuptinu, nestala iz
politikog ivota.
U okviru Narodnog fronta javila se, nakon novembarskih
izbora za Konstituante, opozicija poznata kao frontovska",
iji je nosilac bio Dragoljub Jovanovi, generalni sekretar

Narodne' seljake stranke, s nekoliko poslanika tzv. seljakih
stranaka: Narodne seljake stranke, Saveza zemljoradnika i
Hrvatske seljake stranke. Aktivnost ove opozicije bila je
usmerena, s jedne strane, na suprotstavljanje seljatva radnikoj
klasi, a s druge predstavljala novu formu otpora graanskih
snaga merama KPJ za socijalno-ekonomsku transformaciju
drutva i prelazak na plansku privredu. Za Jovanovia je
opozicija bila korektura svake vladavine", a stranake tradici-
je meu Srbima, Hrvatima i Slovencima bile su ive. Narodni
front je on zamiljao kao organsku kolaboraciju stranaka", a
ne njihov mehaniki skup. Stvaranje seljakog bloka" smatrao
je svojim trajnim politikim opredeljenjem. Ova shvatanja su se
sukobljavala sa stavom KPJ o Narodnom frontu kao optena-
rodnoj organizaciji, savezu radnitva i seljatva, i njenom
politikom brzih drutveno-ekonomskih promena. Jula 1946.
Jovanovi je u Narodnoj skuptini FNRJ otvoreno ustao protiv
puta razvitka kojim je ila Jugoslavija. Ustanova javnog
tuilatva je, po njemu, inkarnirala diktaturu jedne partije, dok
je donoenje Zakona o zadrugama bilo udaranje noa u lea"
seljacima. Otrica Jovanovievog napada bila je posebno upra-
vljena protiv sve izraenijeg etatizma" u privrednom sistemu,
koji je, kako je on smatrao, ostavljao malo prostora za razvitak
zadrugarstva, favorizujui dravni sektor i birokratizaciju
dravnog aparata. Razlaz Jovanovia s Narodnim frontom
izazvao je vrenje u Narodnoj seljakoj stranci i doveo do jaanja
levice", iskljuivanja generalnog sekretara iz stranke i udrui-
vanja seljakih grupa (Narodne seljake stranke i Saveza
zemljoradnika) u Ujedinjenu zemljoradniku stranku, na bazi
Programa Narodnog fronta, u jesen 1946.
Epizoda s Jovanoviem pokazivala je da je KPJ nepokole-
bljiva u daljem sprovoenju revolucionarnih promena i usposta-
vljanju monolitnog politikog sistema pod svojom iskljuivom
kontrolom. Ona je suzbijala svaki pokuaj konstituisanja samo-
stalnih politikih snaga u Narodnom frontu ili van njega koje bi
se suprotstavile njenoj politici ili s kojima bi morala da deli
vlast. Eliminiui takve tendencije, ona je, istovremeno, podra-
vala sve oblike politikog organizovanja u okviru Narodnog
fronta koji doprinose jedinstvu radnika, seljaka i inteligencije,
guenju uticaja opozicionih graanskih snaga, te ukljuivanju
masa u privredni ivot i rad narodnih odbora. Toleriui neke
graanske stranke i grupe kao HRSS, Ujedinjenu zemljorad-

niku stranku, Jugoslovensku republikansku stranku KPJ
nije davala podrku njihovom organizacionom rekonstituisanju.
Partija je podravala vrhove HRSS, koji su izraavali manife-
stacionu podrku politici Narodnog fronta. Jedno vreme posle
rata sluila se organizacijama Seljaka sloga, Napredak (u Bosni
i Hercegovini), Prosvjeta (kulturno-prosvetna organizacija Srba
u Hrvatskoj), i Preporod (muslimansko kulturno drutvo), radi
politikog i kulturnog okupljanja Hrvata, Muslimana i Srba u
Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Preko tih organizacija KPJ je
prodirala na selo, privlaila seljake mase, suzbijala uticaj
ostataka starih stranaka, naroito bive Maekove HSS.
Graanske snage, neprijateljski raspoloene prema revoluci-
ji u toku, vezivale su se za inostranstvo, nadajui se slomu
poretka i restauraciji, do kojih bi dovela intervencija zapadnih
sila protiv socijalizma, ili rat dojueranjih saveznika. Snage
biveg drutva i pritajeni pripadnici kolaboracionista stvarale
su psihozu privremenosti novog poretka. Svaka pobeda meu-
narodnih konzervativnih snaga pothranjivala je optimizam, kao
to je svaki njihov poraz izazivao malodunost i smanjivao nade
u vaspostavljanje biveg sistema. Podsticanje ovinizma u
nacionalno meovitim krajevima pojavljivalo se kao najopasniji
metod borbe starih snaga, usmeren na razbijanje politike
bratstva i jedinstva, glavne osnove narodne vlasti. KPJ se borila
politikim i zakonskim sredstvima protiv izazivanja nacionalne,
rasne i verske mrnje i razdora. Zakonom Predsednitva
AVNOJ-a maja 1945. svako ogranienje graanskih prava, kao i
svako pruanje povlastica i davanje prednosti graanima DFJ u
zavisnosti od njihove nacionalne, rasne ili verske pripadnosti
bilo je predvieno kao kanjiva radnja kojom se naruavaju
naelo ravnopravnosti naroda i graana i bratstvo i jedinstvo
naroda . . . kao osnovna tekovina narodnooslobodilake bor-
be". Kao napad na nacionalnu ravnopravnost kanjavala se
svaka agitacija i propaganda koja je ila na to da se izazove ili
raspali nacionalna i rasna mrnja ili razdor, a isto tako i
pisanje, izdavanje, tampanje i rasturanje spisa takve sadrine.
Politiki znaaj ovog zakona vidi se i po tome to su inkrimini-
sana dela iz njega ula i u Krivini zakon protiv naroda i
drave, koji je usvojila Privremena narodna skuptina DFJ,
avgusta 1945.
'J O
Nacionalni odnosi su spolja imali izgled retko harmoninih

odnosa. Strogo represivnom politikom spreavane su sve mani-
festacije oznaene kao ovinistike. Nezavisno od neprijatelj-
skih manifestacija nacionalizma u raznim krajevima Jugoslavi-
je, koje su imale najraznovrsnije forme (da je narodnooslobodi-
laki rat iskorien da jedna nacija zavlada na drugom, Hrvati
na raun Srba, Srbi na raun Muslimana, itd.; egoistiki
stavovi da ne treba pomagati ratom opustoene krajeve;
neprihvatanje kolonista iz Srbije u Makedoniji; zabrana nase-
ljavanja kolonista s Kosmeta u starom kraju, itd.), nacionalni
odnosi su se komplikovali i zato to ih nisu sasvim razumevali
ni komunisti. Sektatvo u prijemu iptara, Maara i drugih
pripadnika nacionalnih manjina u KPJ je bilo vie nego jako
izraeno. Na Kosovu i Metohiji je sniavan kriterijum za prijem
u lanstvo KPJ samo da bi se partijska organizacija to pre
proirila delom iptara, jer su lanstvo uglavnom sainjavali
Srbi i Crnogorci. Partijski kadrovi u Vojvodini su se suprosta-
vljali partijskom kursu da se KPJ, organi vlasti i masovne
organizacije proire pripadnicima nacionalnih manjina i Hrvata
kako bi se poboljala partijska struktura vlasti i partije. Deo
izbeglica, koji su se vraali na stara ognjita, jednostrano je
ocenjivan kao izaziva nacionalne mrnje i podvajanja, svojim
revanistikim stavom prema manjinskom stanovnitvu, Hrva-
tima ili Muslimanima frontalno. Za srpske graanske krugove
drava je bila u rukama Hrvata i srpstvo pocepano", to je bio
smiljeni cilj Komunistike partije, koja je, jo pre rata, kao to
se govorilo, paktirala s ustaama samo da se doe glave Srbima.
Nacionalne konfrontacije podjarivao je i katoliki kler, zauzi-
majui se za vernike koji su justificirani" i njihove porodice
koje ne mogu znati ni gde su grobovi njihovih blinjih,
traenjem da se olakaju uslovi ivota u logorima, protestvova-
njem to se skidaju kriovi" sa grobova ustaa i Nemaca, iako
se pred smru klanjaju svi ljudi". Crkva se u tom kopanju jaza
nije zaustavljala samo na zatiti crkve, njenih ustanova i
svetenika, ve je brinula i za patnje i nevolje tolikih naih
vjernika", nastojei da im pomogne u danima kunje i kriza".
Nosioci velikosrpskog ovinizma irili su vesti da su Hrvati i
Turci" na vlasti, a hrvatska i muslimanska reakcija da je, opet,
nastupila era srpske dominacije. Rimokatoliki kler je istupao
protiv Muslimana, prigovarajui im da su se izvukli od odgo-
vornosti za ponaanje u ratu i da jednostrano prebacuju svu
krivicu na katolike. U aktivnosti starih snaga vidno mesto je

zauzimalo i irenje nacionalnog defetizma, obeshrabrivanje
naroda u borbi za teritorijalnu celinu i severozapadne granice
Jugoslavije.
Jugoslovenski politiari u emigraciji nastavili su politiku
protiv novog poretka. Jugoslavija je, po njima, bila preplavljena
totalitarnim valom". Oni su 1945. u Londonu obrazovali
Jugoslovenski narodni odbor, iji su lanovi sebe proglasili za
zakonite predstavnike veine jugoslovenskih graanskih stra-
naka. Istupali su kao branioci Jugoslavije i pobornici demokra-
tije. Na Zapadu su protiv nove Jugoslavije radili Slobodan
Jovanovi, episkop Irinej orevi, Jovan Donovi, Milan
Gavrilovi, Milo Bobi, Radoje Kneevi, Konstantin Foti,
Mladen ujovi, i drugi. Januara 1946. Vlatko Maek je pristao
da s Jugoslovenskim narodnim odborom usklauje zajedniku
borbu protiv dananje tiranije u Jugoslaviji". Ali bivi vo
HSS-a nije bio raspoloen i za zajedniko istupanje u Jugoslo-
venskom narodnom odboru sa srpskom emigracijom i kraljem
Petrom II. Oekujui smenu poretka u Jugoslaviji, on je 1946.
predlagao konfederativno ureenje na principu realne unije,
koja bi obuhvatala Sloveniju sa slovenakom Istrom, Hrvatsku,
sastavljenu od banovine iz 1939, hrvatske Istre, te est srezova
Vojvodine, i Srbiju, kao treu jedinicu. Pitanje Bosne Maek je
ostavljao otvorenim dok ne doe do srpsko-hrvatskog sporazu-
ma. Ova konstrukcija, koja je predstavljala varijantu ranijih
graanskih planova, predlagana je kao da se u Jugoslaviji nije
nita desilo. Tako organizovana drava trebalo je da ima tri
skuptine, tri vojske (sa zajednikim generaltabom u ratu), kao
i pet ministarstava: finansija, odbrane, spoljnih poslova, spoljne
trgovine i koordinacije. ef JNS Jovan Banjanin verovao je da
postoji samo jedan, jugoslovenski narod i da je podela na
Srbiju, Hrvatsku i Sloveniju katastrofa.
Prikupljanje emigracije sve vie su podsticale velike zapad-
ne sile. Njeni pripadnici iz Jugoslavije i drugih zemalja verovali
su u neminovnost rata i izmene poretka. Pod uticajem stranih
faktora Milan Gavrilovi je radio na stvaranju Seljake interna-
cionale, nastavljajui aktivnost zapoetu jo 1942. obrazova-
njem saveza seljakih voa u emigraciji, od Baltika do Medite-
rana, kao forme za razblaavanje radikalizma seljakih masa i,
uopte, drutvenih pokreta za vreme rata i okupacije.
i
'J O
Odnosi izmeu drave i ratobornog katolicizma" nalazili

su se u krizi zbog otpora rimokatolike hijerarhije sreivanju
odnosa s narodnom vlau i bojkotovanja ove. Sukob se
naroito zaotravao prilikom donoenja agrarne reforme, uoi
izbora za Ustavotvornu skuptinu, oko odvajanja crkve od
drave i kole od crkve, zbog pomoi pojedinih svetenika
kriarima", zapravo zaostalim ustaama. Predsednik Privre-
mene vlade DFJ pokuao je juna 1945. u Zagrebu, prilikom
razgovora s nadbiskupom Stepincem, da uredi odnose s rimoka-
tolikom crkvom na bazi njene nacionalne orijentacije i depoli-
tizacije, ali bez uspeha. Nacionalno amorfni deo episkopata sa
Stepincem nije bio spreman da usaglasi svoj rad i postupke sa
naelom o odvajanju drave od crkve i s garantijom slobode
veroispovesti. Katolika hijerarhija je vrila pritisak nad poje-
dinim svetenicima, spreavala proces polarizacije meu njima,
ometala stvaranje svetenikih udruenja, podstrekavala na
otpor protiv vlasti, sprovodila ekskomunikaciju neposlunih
svetenika i vernika. Vatikanska propaganda je napadala
Jugoslaviju kao zemlju progona crkve i vernika. akovaki
biskup Antun Akamovi je ustajao protiv odvajanja drave od
crkve i crkve i kole. Biskup je bio protiv obaveznog graan-
skog braka. Traio je da se crkvenim dobrima prizna znaaj
narodnog dobra" i osiguraju duebrinike slube" u bolni-
cama, kaznionicama, vojsci i sportskim udruenjima. Hvarski
biskup Miho Pui je zahtevao obeteenje za agrarnu reformu
na posedima katolike crkve i uvoenju vere kao obaveznog
predmeta u kolama. Primedbe reis-ul-uleme u Sarajevu svele
su se na zahtev da u branim, porodinim i vakufskim stvarima
sude verske (erijatske) sudije, ija bi se nadlenost uredila
posebnim zakonom, zatim da se veronauka obavezno predaje u
koli i da muslimanske ene ne slue u vojsci. Sveti sinod
Srpske pravoslavne crkve se na kraju izmirio s odvajanjem
crkve od drave, stavljajui samo primedbe na Nacrt ustava i
iznosei svoje elje. Izvoenje nadbiskupa Stepinca pred sud
1946, zbog veza s ustakom emigracijom i ostacima kriara",
izazvalo je na Zapadu i u tampi pod uticajem Vatikana
najee napade na Jugoslaviju. Katolike novine oznaile su
suenje tom proustakom episkopu kao najalosniji proces u
istoriji katolike crkve". Generalni vikar Franjo Salis Sevis je
povodom liavanja slobode obljubljenog Nadpastira" Stepinca
izdao poslanicu u kojoj stoji da za ovaj teki progon Preuzvie-
nog gospodina Nadbiskupa ne nalazimo na njemu nikakve

krivice. On je, to je i posve shvatljivo, kao bogom postavljeni
pastir svoga stada apostolskim arom i neustraivou ustajao
na obranu Bojeg zakona, katolike crkve i njezinih prava. No,
on je to inio uvijek". Bez obzira na sav dekor sveanih rei
generalnog vikara, nisu se mogli navesti primeri Stepinevog
ustajanja" protiv ustaa koji su pred oima katolike hijerar-
hije u NDH unitavali itav jedan narod. Rimokatolika crkva
nastojala je da opstane u politikom ivotu Jugoslavije kao
corpus separatum", a KPJ ila za svoenjem njene aktivnosti
na duhovnu sferu i za njenim povlaenjem iz politikog ivota.
Papski nuncije Harli davao je podrku onoj struji episkopa, sa
Stepincem na elu, koja se protivila da se s dravom nae
modus vivendi. Politika KPJ je nastojala da razbije frontalni
stav katolikog klera protiv drave, izoluje papskog nuncija od
rimokatolikog svetenstva i pocepa" jedinstvo u vrhovima
epsiskopata. Ovoj politici odgovarala je tendencija malog broja
svetenika za poboljanje odnosa s narodnom vlau, ba kao
to su je ometali ekstremni i nepromiljeni postupci organizaci-
ja KPJ i pojedinaca, koji su te odnose zaotravali.
Sukob izmeu crkve i drave nije bio karakteristian samo
za Jugoslaviju ve i za druge zemlje koje su krenule socijalisti-
kim putem, a katolika crkva u njima predstavljala ustanovu
vladLajue vere. Kardinali Midsenti i Viinski suprostavie se u
Maarskoj i Poljskoj politikim i ekonomskim merama nove
vlasti. Katolike zemlje u svima ovim zemljama imale su
podrku Vatikana. Konzervativne snage u svetu tumaile su
postojei sukob kao nastojanje komunistikih reima da odstra-
ne uticaj katolike crkve iz nacionalnog ivota, koja se nije
povlaila bez ogorenog otpora. Katoliki kler je u Jugoslaviji
bio politiki kompromitovan prihvatajui NDH i druge kolabo-
racionistike reime ili okupaciju, nasuprot svetenstvu u
Poljskoj koje je pokazalo visok stepen rodoljubivog dranja u
toku tek zavrenog rata. Pored podrke Vatikana katolike
crkve u ovim zemljama imale su na svojoj strani i propagandu
zapadnih zemalja koja je u okviru zapoete polarizacije izmeu
dojueranjih saveznika u ovom otporu gledala ispoljavanje
nezadovoljstva prema drugoj suparnikoj sili SSSR-u.
KPJ je sprovodila politiku podele i meu pravoslavnim
svetenstvom obrazovanjem svetenikih udruenja, dodeljiva-
njem stalne ili privremene pomoi svetenicima, nastojanjem da
1 U " SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA
pobolja odnose narodne vlasti i vrhova Srpske pravoslavne

crkve. Ovim kursom suzbijana su shvatanja lokalnih partijskih
organizacija o neprijateljskom raspoloenju i pasivnosti svih
svetenika bez razlike. Nije se Iako uvialo da je proces
diferencijacije meu svetenstvom teak i spor, jer je crkva bila
vrsta organizacija", s jakom disciplinom. KPJ je traila
razobliavanje" svih svetenika koji su se bavili politikim
radom i propagandom, ukljuujui i predstavnike crkvene
hijerarhije.
Crkveno-narodni sabor Makedonije na kraju rata izrazio je
elju za izdvajanjem pravoslavnih Makedonaca iz sastava
Srpske pravoslavne crkve, ali je naiao na otpor njenog vrha,
koji traje do danas. Autokefalnost Makedonske pravoslavne
crkve nije u poetku podravalo ni makedonsko dravno
rukovodstvo, opredeljujui se za stvaranje Jugoslovenske patri-
jarije u skladu sa federativnom strukturom Jugoslavije i
injenicom da pravoslavni vernici ive gotovo u svim federal-
nim jedinicama Jugoslavije. Nereeni status Makedonske pra-
voslavne crkve unosio je mnogo godina nerazumevanje u odnose
izmeu Srpske pravoslavne crkve i makedonskog svetenstva i
vernika. Iz redova makedonskih svetenika i vernika Srpska
pravoslavna crkva je osuivana zbog kleronacionalizma, odba-
cujui novu stvarnost i posmatrajui Makedoniju kao junu
Srbiju", kolevku srpstva" i svetosavskog kulta". Posle nega-
tivne odluke Arhijererejskog sabora SPC 1958. godine crkveno-
-narodni sabor Makedonije je preuzeo akciju za dobijanje
autokefalnosti u svoje ruke koja je zavrena proglaavanjem ove
tek na crkveno-narodnom skupu jula 1967. godine, odranom u
Ohridu.
Oblike i intenzitet aktivnosti starih snaga u politikoj
strukturi Jugoslavije posle zavretka oruane revolucije odrei-
vali su vojni poraz kontrarevolucije u okvirima drugog svetskog
rata, specifinosti meunarodnog priznavanja nove Jugoslavije
i pravac unutranjeg i meunarodnog razvitka nakon 1945.
Vodstvo KPJ nije previalo poraz tih snaga, ali ni njihovu
brojanu jainu (kvislinzi izbegli u inostranstvo, graani brisa-
ni iz birakih spiskova, odmetnike bande, neraspoloeno
svetenstvo, pristalice legalne opozicije, itd.); one su, uz pomo
spolja, mogle da se aktiviraju i nastave kontrarevoluciju u
drugim uslovima. Legalizacija opozicije nije bila pojava koju je
KPJ prihvatala kao trajno reenje. Izjave rukovodeih predstav-
nika KPJ (Tita, Kardelja, ilasa), o mogunosti ispoljavanja

stranakog ivota iz 1945, imale su taktiki karakter, odreen
interesima meunarodnog priznanja revolucionarnih promena
(tekovina narodnooslobodilake borbe") i obavezama koje je
Tito (NKOJ) preuzeo u procesu stvaranja jedinstvene vlade
Jugoslavije. Sa stanovita partijskog vodstva nije ni bila re o
opoziciji, ve o lageru starih snaga", koje su htele da vrate
toak historije" natrag.
Pitanje popova" nalazilo se na sednicama Politbiroa CK
KPJ. Rukovodstvo partije je januara 1947. skretalo panju da je
proces protiv Stepinca imao dubok odjek kod svetenstva.
Smatralo se da treba udariti na centar i Harlija", pocijepati
biskupe", koristei nijanse" koje meu njima postoje.
Zaostali pripadnici kvislinkih snaga iz redova etnika,
ustaa, crnogorskih separatista, belogardejaca, balista, koji su
sainjavali teroristiko-odmetnike skupine razbacane po Jugo-
slaviji, koje su, prema oficijalnim izvorima, na zavretku rata
brojale 11.000 ljudi, mada su bile stvarno brojnije nali su se
od prvog dana pod udarom jedinica KNOJ-a, Ozne, aktivista
narodne vlasti i Narodnog fronta, tako da je do kraja 1945.
njihov broj bio prepolovljen. Bande su delovale uglavnom u
zabitim krajevima, unosei demoralizaciju meu stavnovnitvo,
vrei teroristike napade na objekte i atentate na pripadnike
Narodnog fronta. U redovima bandi ivelo je uverenje da e
trei svetski rat izmeniti njihov poloaj. Izneverena oekivanja
u vezi sa stranom intervencijom, uspesi privredne obnove i
pobeda Narodnog fronta na novembarskim izborima za Ustavo-
tvornu skuptinu uticali su na njihovu jo veu izolaciju i
pojave beznaa meu njima. Posle hvatanja Drae Mihailovia,
marta 1946, i njegovog izvoenja na sud poele su da se
rasplinjavaju i poslednje nade graanskih snaga da e u
Jugoslaviji buknuti pobuna, ojaati otpor i komunisti" ustu-
knuti pod pritiskom Zapada. Nekoliko hiljada preostalih et-
nikih, ustakih, balistikih i drugih protivnika vlasti polovi-
nom te godine nije predstavljalo znaajniji faktor ugroavanja
poretka, ali su organi bezbednosti morali da vode uporan rat
protiv rata" u neprohodnim planinskim i umskim predelima s
ostrvljenim nosiocima pljakakih i diverzantskih akcija. Maja
1946. bande su ubile 135 ljudi, opljakale desetine zadruga i
izvrile vie napada na komunikacije. Krajem rata, januara-feb-
ruara 1945, jedinice Jugoslovenske armije skrile su na Kosovu
otpor balistike kontrarevolucije ali su se manje grupe balista

zadrale na obroncima are i Skopske Crne gore, u Drenici, na
egarcu i ievici. Poslednji odmetnici-balisti likvidirani su tek
19511952. godine.
S prvim predznacima zaotravanja odnosa izmeu zapadnih
sila i SSSR-a zapoelo je aktivno organizovanje jugoslovenske
emigracije protiv novog poretka u Jugoslaviji. Kvislinke jedi-
nice smetene su u logore vojnog tipa, a posredstvom emigrant-
skih predstavnika seljakih stranaka" iz istonoevropskih
zemalja poeo je rad na stvaranju seljakog bloka".
Izloena neprijateljskoj, javnoj i podzemnoj aktivnosti emi-
grantskih krugova, Jugoslavija se u periodu svoje konsolidacije
nalazila i pod snanim politikim i propagandnim pritiskom
konzervativnih krugova na Zapadu i njihovih propagandnih
centara. Dramatizacijom sukoba Istoka i Zapada i precenjiva-
njem znaaja atomske bombe podrivala se odbrambena spo-
sobnost zemlje i razvijala ratna psihoza. Strana propaganda je
podsticala ovinizam, napadala reim zbog progona crkve i
svetenika, isticala nestabilnost sistema, omalovaavala pri-
vredne napore. Talasi antijugoslovenske propagande saobra-
avani su uslovima pojedinih jugoslovenskih republika. Bugar-
ska opozicija Nikole Petkova izjanjavala se za nezavisnu
makedonsku dravu u kojoj bi se nale Vardarska, Egejska i
Pirinska Makedonija. Borba Jugoslavije za Trst ocenjivana je
kao zapostavljanje interesovanja za Egejsku Makedoniju. U
Sloveniji su irene ideje o srednjoevropskoj konfederaciji.
POREKLO CENTRALIZMA I ODNOSI U FEDERACIJI
Obuhvatajui rukovoenje optenarodnom imovinom" pre-

ko drave KPJ je istovremeno obezbedila kontrolu i ruko-
voenje preko administrativno-operativnih rukovodilaca
(AOR-a). Etatizacija, karakteristina kao opti proces, je pro-
dubljivala centralistiki nain rukovoenja. Tako su izvr-
no-politiki organi sve vie nadvisivali predstavnika tela
vlasti. Sistem odluivanja je postajao formalizovan; masovne
organizacije su gubile obeleja politikih organizacija, postaju-
i kao transmisije partije sve vie fragment dravne
strukture za dopunske, fizike i politiko-manifestativne poslo-
ve. Centralizovana akumulacija i dirigo vano planiranje zaokru-
ivali su sistem centralistiko-administrativnog karaktera, poz-
nat kao sistem administrativnog rukovoenja privredom",
iako se radilo o totalnom obuhvatanju svih poslova drutva od
strane izvrnih organa vlasti.
Uspostavljeni sistem je imao opti uzor u sistemu SSSR-a.
Nije poznato da je bilo rei o nekom drugom, alternativnom
sistemu. Ustav FNRJ je vrio recepciju sovjetskih ustavnih i
uopte politiko-pravnih reenja. Osnovne ustanove su proizila-
zile iz narodnooslobodilakog rata i revolucije (federacija,
narodnooslobodilaki odbori, itd.), ali je osnovna koncepcija
Ustava preuzeta iz sovjetskog Ustava, pa i neke institucije. Ona
se pre svega izraavala u ulozi drave i drutvu, jer su drava i
njeni organi postavljeni kao rukovodea snaga celokupnog
drutvenog ivota i svih drutvenih organizacija. Formalnim
demokratskim odredbama staljinski ustav iz 1936. je prekrivao
vladavinu dravno-politike birokratije u SSSR-u. Revolucio-
narni proleterski demokratizam" u stvarnosti SSSR-a bio se
izvrgao u staljinsku diktaturu nasuprot javno proklamovanim
nam erama i odredbama Ustava. Princip svemoi rukovodee
uloge drave i njenih organa u drutvenom ureenju morao je u
1U "
praksi dovesti do svemoi dravne i partijske birokratije.

Staljinovo teoretsko obrazloenje polazilo je od toga da itavo
drutvo predstavlja jedan mehanizam, ija je osnovna poluga
drava, pomou koje partija kao orue diktature proletarijata
rukovodi celokupnim drutvenim ivotom. Takva mehanicisti-
ka teorija drave kao najvie drutvene organizacije, dovela je u
datim uslovima do birokratske despotske vladavine nad dru-
tvom. Srastajui sa dravom, SKP(b), kao najmonija sila u
sistemu i stvarno i po slovu staljinskog ustava postala je,
takoe, deo te ogromne dravne mainerije, savremenog levija-
tana", pomou koje birokratija diriguje drutvenim ivotom.
Centralistika struktura KPJ opredeljivala je centralistiko
ustrojstvo celog drutva koje je etatizacija privrede samo
pojaavala i na planu ekonomije.
Sovjetsko iskustvo se u Jugoslaviji dobrovoljno presaivalo.
Duh samostalne revolucije, iji se dah neposredno oseao, teko
se mirio s presaenim sistemom koji je ubijao inciijativu,
robovao gotovim reenjima, podsticao dogmatski nain milje-
nja. Samosvojno iskustvo revolucije nije bilo u skladu sa
sistemom koji se izgraivao, izazivajui potmule, spontane i
nejasno definisane otpore u kulturu, na selu, u privredi.
Uticaji sovjetske doktrine i prakse su vie nego primetni:
centralizovano Javno tuilatvo, dekorativni znaaj Prezidiju-
ma Narodne skuptine koji je bio potpuno nalik na njegov
pandan u SSSR-u, Prezidijum Vrhovnog sovjeta organi
lokalne samouprave kao sprovodnici volje viih dravnih orga-
na; Narodna skuptina FNRJ, kao i Vrhovni sovjet, sazivana je
uglavnom dva puta godinje a zakonodavna inicijativa nalazila
se u rukama Vlade. Momilo Pavlovi pominje predlog u javnoj
raspravi Nacrta ustava FNRJ da se ustanovi Dan Crvene
armije. Sovjetski ambasador Ivan Sadikov stavio je primedbu
na Nacrt ustava da je prerano uvoditi zdravstveno osiguranje
seljaka, jer to nije uraeno ni u SSSR-u, i ta primedba je bila
usvojena. KPJ, za razliku od SSSR-a, nije konstitucionalno
potvrena kao vodea snaga drutva, iako je to faktiki bila.
Drukiji oblici revolucije i njen autentini demokratski duh
sukobljavali su se sa jednom, preko noi nakalemljenom admi-
nistrativnom mainerijom, osvajanjem borikratizma na svim
nivoima, papirnatim direktivama, ablonskim rukovoenjem
ministarstava i njihovih generalnih i glavnih direkcija privre-
dom, svemoi agitpropa u kulturi i pros veti, umnoavanju
POREKLO CENTRALIZMA I ODNOSI U FEDERACIJI 7 7
administrativnih ingerencija u ivotu ljudi, organa vlasti i

privrede, mehanikim politikim radom, ekstenzivnim privrei-
vanjem, personalnim proveravanjima, obamiranju lokalnih i
drugih inicijativa, sporou reavanja iz centralnih rukovodsta-
va, s m a n j e n i m kompetencijama republika, gaenjem lokalne
samouprave. Sve ove slabosti mogao je da privremeno prikriva
samo golemi entuzijazam radnih ljudi, identifikacija dela
kadrova sa narodom, kult rada, shvatanje o bliskoj perspektivi
socijalnog osloboenja vezivanoj za ostvarenje projekta indu-
strijalizacije. S obzirom na onovremenu drutvenu strukturu,
vie nego prijemiv je koncept egalitarizma izraen kroz
tadanja shvatanja socijalizma, koje se duboko otisnulo u svest
odravajui se do danas, sa svim negativnim posledicama za
modernizaciju proizvodnje, racionalizaciju drutvene organiza-
cije, istinsku humanizaciju odnosa, polet stvaralakog rada i
neprekidnog dokazivanja u skladu sa sve drukijim imperativi-
ma vremena. Centralistika federacija opravdavana je i meu-
narodnim pritiscima, prvo Zapada, a kasnije i Istoka, ostacima
klasnog neprijatelja, ratnim destrukcijama, zaostalim drutvom
i ukupnim nepovoljnim istorijskim nasleem.
Gledajui s dnevne staze, ideoloka indoktrinacija pokazi-
vala je svoju prividnu snagu, ali suoena sa vremenom budu-
nosti ona nije mogla da izdri racionalno proveravanje. Takva
politika mogla je i odgovarati socijalnoj strukturi revolucije,
iako je vreme pokazalo da ona nije bila adekvatna prevazila-
enju civilizacijskih naslaga vekova. Vulgarna i uproena
staljinistika organizacija drutva i svemoi drave u sutini je
bila protivna autentinoj revoluciji, usled svoje birokratske
sutine i guenja inicijative. Mase osloboene u revoluciji objek-
tivno su bile glavni protivnik birokratizacije drutvenih odnosa.
Nije malo istraivaa koji ne prihvataju tezu politike, ali i
dela istorijske nauke, o uslovljenosti centralistiko-etatistikog
sistema u nas meunarodnim poloajem Jugoslavije, unutra-
njopolitikim prilikama, siromatvom zemlje i razornim posle-
dicama tek zavrenog rata. Centralistiko obeleje jugosloven-
ske federacije uz odreene uslovnosti identifikujemo pre nego
to je u nas izgraen centralistiko-etatistiki sistem, koji je jo
vie produbio takav njen karakter. Na uporednom planu,
istraivai takoe ukazuju da su unutranje i spoljne okolnosti
Jugoslavije povoljnije od onih koje su karakterisale Rusiju u
vreme oktobarske revolucije, u kojoj centralizam nije bio
utemeljen u osnovi politike i kulture, ve samo u ekonomici. Po

njima (Olivera Pavii i drugi) ono to je korieno u Jugosla-
viji predstavlja delimino nadovezivanje na sovjetsko iskustvo
iz kasnijih, 30-ih godina". Istorijska paralela sa Rusijom u
oktobarskoj revoluciji nesumnjivo pokazuje da su tamonji
uslovi bili tei od onih u Jugoslaviji. Dodali bismo sa svoje
strane, iako se radi o drukijoj istorijskog epohi i drugim
nosiocima vlasti, da je situacija u kojoj se nalazila Kraljevina
SHS 1918. godine bila takoe teka. Drava nije bila meuna-
rodno priznata; Srbija i Crna Gora izale su iz estogodinjeg
rata; Srbija je izgubila etvrtinu svog stanovnitva; Engleska i
Francuska su bile obavezane prema Italiji tajnim londonskim
paktom iz 1915. godine; nova drava je saobraajno nepoveza-
na, rat traje na svim granicama, a otvaraju se i pitanja
unutranjeg ureenja. Svakako da postoji bitna demarkacija
izmeu ove dve situacije jer se 1945. radi o federativnoj dravi
iji su tvorci nove drutvene snage, dok u sluaju Kraljevine
SHS stoji doktrinarno-politika teza o troimenom narodu"
koja otvara problem nacionalnih identiteta i poloaja naroda u
novostvorenoj dravi. U prvom sluaju centralizam opredeljuju
pitanja unutranjeg ureenja, a u drugom dravnog ekonom-
skog monopola i naina njegovog korienja. Na drugoj strani
DFJ je izala iz etvorogodinje revolucije ostvarene u specifi-
noj formi narodnooslobodilake borbe. Kao i Srbija i Crna
Gora, 1918, tako je i Jugoslavija 1945. saveznika zemlja, lan
pobednike koalicije. Nova Jugoslavija ima kamen temeljac
svoje spoljne politike u ugovoru sa SSSR-om, koji je maral
Tito zakljuio aprila 1945. godine. Jugoslovenska revolucija je
meunarodno priznata (u formi legalizacije njenih najvanijih
tekovina) jo u toku trajanja rata, to je gotovo bez primera u
istoriji revolucije. Delegacija DFJ pojavila se aprilajuna
1945. u San Francisku kao osniva Organizacije Ujedinjenih
naroda. Revolucija nije pobedila ve jednostavno 19441945.
pregazila svoje protivnike iz redova kolaboracionistikih snaga.
DFJ na kraju rata poznaje jednu teku meunarodnu krizu
transku, ali je ovu pod ultimatumom zapadnih saveznika,
bez aktivne podrke Staljina, iako se Tito vratio iz Moskve ap-
rila 1945. sa dosta optimistikih oekivanja prevazila na
kompromisan nain. Unutranji protivnici DFJ su pokuava-
li da se legalizuju, ali su oni mogli opstati samo u onoj meri u kojoj
su bili spolja podrani, a na drugoj strani koliko je vladajui sub-
jekt u Jugoslaviji bio spreman da im izae u susret iz privremenih

meunarodnih obzira. Konstanta je da je jugoslovenska kontra-
r e v o l u c i j a oduvek bila zavisna od stranog pokrovitelja. Novo-
stvorena federacija je harmonizirala odnose meu jugosloven-
skim narodima i nacionalnim manjinama (narodnostima), to ni-
su mogli da ne primete i britanski izvatai. Inkriminisane su na-
cionalna, verska i rasna mrnja, jer se radilo o dijametralno razli-
itoj nacionalnoj ideologiji KPJ i vienacionalnoj zajednici, tek
izaloj iz rata u kojem je dolazilo do strahovitih sudara, u
kojem su okupatorsko-kvislinke snage inspirisale bratoubila-
ki rat, emu je KPJ od prvog asa isticala antitezu bratstva, a
kolaboracionistike snage svih smerova teile da narodnooslo-
bodilaku borbu skrenu od antiokupatorskog opredeljenja na
ist graanski rat oko vlasti. Od unutranjih snaga jedina sila
koja je izdrala pritisak u pokuaju da se odri u javnom ivotu
kao samostalan faktor bila je katolika crkva, zahvaljujui
meunarodnoj podrci Vatikana, zapadnih zemalja i nepomirlji-
vosti najveeg dela svoje hijerarhije sa nadbiskupom Stepincem
na elu. Potisnuta iz javnog ivota, katolika crkva nije bila
spremna da se odrekne corpus separatuma u novoj Jugoslaviji.
KPJ je imala nevien politiko-moralni kapital posle rata,
kao snaga koja je izvela revolucionarnu smenu vlasti u toku
narodnooslobodilakog rata, stekla je ugled u svetu kao najdo-
slednija antiokupatorska snaga u ratu antifaistike koalicije,
stvarajui viziju nacionalnog i socijalnog osloboenja najirih
narodnih slojeva. No, ipak se zadrao kompleks" vezan za
postojeu mo i uticaj, objektivno gledano vezan i za malobroj-
nost lanstva. Duan Bilandi ovu pojavu smatra obrvanou
KPJ tenjom za sticanjem legitimiteta. U svakom sluaju malo-
brojna partija preuzimala je na sebe ulogu upravljanja dravom
i privredom u celini. Sociolozi i politikolozi govore o prikrive-
noj" ulozi Partije u ratu, to se nastavlja do 1948. godine. KPJ
je najjai inilac u sistemu vlasti, ali nije formalno gledano
konstitucionalni faktor. Iz ovoga je proizilazilo konspirati-
vno svojstvo KPJ u vezi sa statusom lanstva, od elije do vrha
partijske piramide, kao i zabrana iznoenja podataka o unutar-
partijskom ivotu. Pojava koja vue korene iz rata, ako apstra-
hujemo predratni ilegalni period, nastavljajui da ivi i posle os-
loboenja kao rezultat specifine forme revolucionarnog pre-
vrata, uloge NFJ u politikom sistemu i meunarodnih obzira.
Istoriar ne moe da ne uvaava pomenute objektivne

okolnosti iz kojih je Partija izvlaila zakljuak da je pri
njihovom postojanju neophodno osnaiti i pojaati centralisti-
ku koncepciju i praksu, jer je ona u datim uslovima obezbeiva-
la bru koncentraciju snaga i sredstava, efikasniji sistem
odluivanja o pravcu glavnog udara i vei stepen mobilizacije
masa u poslovima obnove i kasnije industrijalizacije. Uvaava-
jui sve ove okolnosti, ipak ne moemo da se ne sloimo sa
shvatanjima koja smo i sami iznosili, ali i drugi istraivai, da je
poreklo centralizacije sistema, pa i federacije kao dravnoprav-
nog oblika reavanja nacionalnog pitanja, bilo bitno odreeno
centralistikim naelima na kojima je Partija bila izgraena.
Kao vladajua snaga, partija je bila nervni centar" upravljanja
i glavni organ odluivanja. Ne znamo da je ona ikada u svojoj
istoriji imala toliki kapacitet vlasti s istovremenim politikim
ugledom i uticajem kao neposredno posle osloboenja, nezavi-
sno od postojanja legalne opozicije i priguenog nezadovoljstva
razbijenih graanskih snaga i njihovih kolaboracionistikih
formacija. Postoji paralelizam unutarpartijskih i dravnih or-
gana na saveznom i republikim, odnosno pokrajinskim nivoi-
ma. Partijske komisije za masovne organizacije, sindikat,
kolstvo, privredu, spoljne poslove, itd. stoje kao pandan
odgovarajuim organima drave i masovnih organizacija. Delu-
je Ministarstvo za konstituantu Vlade DFJ, ali i Komisija CK
KPJ za izgradnju narodne vlasti, pod istim rukovodstvom (E.
Kardelj). Aparat agitpropa dri celokupnu informativnu sferu
(novine, radio, izdavake kue, film, itd.), a kadrovska uprava
sve poslove vezane za postavljanje odgovarajuih ljudi u
aparatu spoljnih poslova, pote, telefona i telegrafa, slubi
bezbednosti, itd. Politikim radom u Armiji rukovodilo se preko
Politike uprave Ministarstva narodne odbrane. Rad ovih
organa je centralizovan do krajnjih konzekvenci. Moemo
pratiti proces srastanja Partije i dravne vlasti, koji vue korene
iz rata, nastajanje specifine realne i personalne unije Partije i
drave. Svi predsednici vlada su sekretari CK, odnosno PK, sem
Bosne i Hercegovine (uro Pucar, sekretar PK, i Rodoljub
olakovi, predsednik vlade). Dravu toga vremena nazivaju
partijskom, bez obzira na razne oblike posredovanja politike
volje KPJ, ali i partiju dravnom.
Jugoslavija je za Tita, na izlasku iz rata, maja 1945.

bila demokratska federativna Jugoslavija", to je on smatrao
njenom sutinom. Suprotstavljao se tome da svaki u svome

okviru stvara jednu snanu federalnu jedinicu, Hrvatsku,
Srbiju, itd. na raun druge", smatrajui to pogrenim. Mi
stvaramo jednu dravu Jugoslaviju, u kojoj svaki narod ima
svoja prava, i potpunu ravnopravnost." Komunisti su, po Titu,
bili ona spona" koja je imala da spaja i spreava razdore. Tito
izriito kae: Oni moraju biti element koji e ujedinjavati sve u
jednu celinu. Kod komunista se mora razvijati duboki smisao za
internacionalizam. Voljeti svoju naciju, Hrvatsku ili Srbiju, ne
znai negirati opu nau zemlju Jugoslaviju. Naprotiv, voljeti
svoju federalnu jedinicu znai voljeti monolitnu Jugoslavi-
ju . . . Ne smije biti pitanja: hoe li ovo ili ono selo pripasti ovoj
ili onoj federalnoj jedinici, jer ono pripada itavoj Jugoslaviji.
Nije Trst samo slovenaki, nego i jugoslovenski. Nije Rijeka
samo Hrvatska, nego i jugoslovenska. Nije Beograd samo
srpski, nego i jugoslovenski." Granice federalnih jedinica nisu
razdvajale ve spajale, simbolizujui liniju u mermeru. Mada je
Tito vie nego jasan u svome vienju jugoslovenske federacije,
ima pokuaja da se iz ovoga izvodi integralistika koncepcija.
Oigledno je, meutim, da on misli na vrstu i jedinstvenu
federaciju ravnopravnih naroda.
Federacija stvorena u jugoslovenskoj revoluciji predstavlja-
la je tip vrste i jedinstvene federacije, sa naglaenom decen-
tralizacijom u dotadanjem razvitku koja se smanjivala sa iz-
gradnjom jedinstvenog sistema vlasti i snaenjem procesa cen-
tralizacije. U vreme njenog stvaranja Moa Pijade je govorio
da Jugoslavija postoji samo u jednoj odluci. Obuhvatanjem svih
kljunih poslova od strane KPJ u celoj osloboenoj zemlji, a na
drugoj strani stvaranjem jedinstvenog dravnog sistema, ova
centralistika obeleja su se sve jae iskazivala, dobijajui i
svoje ekonomske utemeljenje podravljivanjem privrede i diri-
govanom planskom intervencijom u svim sferama drutvenog
divota.
Program NFJ je stajao na stanovitu dravne celine i
nezavisnosti Jugoslavije". Referent o Programu NFJ na osni-
vakom kongresu ove organizacije, Dragoljub Jovanovi, nagla-
avao je da Jugoslavija ima svoje istorijsko opravdanje, da to
smatraju SSSR i zapadni saveznici i da ona mora da postoji da
ne bi dolo do sukoba izmeu saveznika sa Zapada" i nae
sovjetske brae". Po njemu, Jugoslavija je bila spona izmeu
jednih i drugih, obezbeujui na taj nain mir na Balkanu, u
1U "
Srednjoj Evropi i svetu. Kohezivnu i ob jedini teljsku ulogu

Jugoslavije je video u Titu. Smatrao je kao zanimljivo" da
danas grupa ilegalaca, interniraca, 'antidravnih', 'defetista',
'neprijatelja drave'", kako su nazivani etvrt veka u Jugoslavi-
ji, danas, kada su postali slobodni graani i izraavaju svoju
volju, nisu vie ruioci" drave ve proklamuju dravnu
nezavisnost i celinu Jugoslavije. Pitao se sa govornike tribine
Kongresa gde je Aleksandar Karaorevi da uje kako najlju-
i protivnici njegovog reima" danas istupaju.
Nijedna od graanskih stranaka koje su prijavile svoju
delatnost kod Ministarstva unutranjih poslova Jugoslavije i
donele svoje privremene programe nije dovodila u pitanje
federativno ureenje, iako su na reenja KPJ, odnosno narodne
vlasti imale znatne rezerve. Socijaldemokratska partija je
smatrala federativni sistem kao najbolje unutranje ureenje.
Demokratska stranka je stajala na stanovitu da federativna
osnova dravnog ureenja podrazumeva jednakost prava fede-
ralnih jedinica i autonomnih oblasti, jednakost i ravnopravnost
narodnosti, vera i kulturnih razvoja". Oni su sebe smatrali
preteom ideje o federativnom ureenju Kraljevine Jugoslavije.
Demokratija" je ispoljavala rezerve prema postojeem federa-
tivnom reenju. Na teorijskom planu one su se ogledale u
tekoama za organizaciju vrhovne vlasti (parlamenta, savezne
vlade i saveznog sudstva); za demokrate je pitanje autonomije i
garantija slobodnog razvoja svake nacionalne individualnosti u
federaciji bilo njen osnovni problem; savezna vlast je morala
biti organizovana na takav nain da ne doputa iroku mogu-
nost nadglasavanja; veto se moglo iskoristiti samo u sluaju ako
je ugroena ili dovedena u pitanje autonomija posebne nacio-
nalnosti. Na federaciju nisu gledali kao na fikciju ve kao na
rezultat istorijsko-politikih inilaca. Po shvatanju pripadnika
Demokratske stranke problem se nije reavao ni nestvarnim is
federalizmom", kao ni nametnutim unitarizmom". ak su se i
radikali u svom programu izjanjavali za federalno ureenje.
Socijalistika partija je, takoe, istupala za republikanski i
federativni oblik drave. Pored rezervi na postojee ureenje
pripadnika ovih partija, kritike refleksije nisu izostajale ni od
onih graanskih politiara koji su dosledno sledili politiku
JNOF-a, odnosno Narodnog fronta Jugoslavije (Jae Prodanovi-
a, Miloa Moskovljevia, Vase ubrilovia i drugih). Prodano-
vi je, tako, isticao da se princip o ravnopravnosti naroda i
manjina nigde tako ne potuje kao u Jugoslaviji, ak ni u

Rusiji". KPJ je bila, smatrao je Prodanovi, pod dejstvom
hipnoze ideologije". Pri stvaranju federalnih jedinica (mislei
na Makedoniju i crnogorsku naciju) nije se trebalo ii u
irokogrudosti" do paradoksa". Suprotno miljenje iznosio je
Kirilo Savi, nalazei da Srbi nisu etniki isto to i Makedonci,
pa ni Crnogorci. Ujedinjavale su se, smatrao je, raznolikosti" a
ne jednolikosti", traei ugledanje na Rusiju".
Narodne republike su, po Ustavu, samostalno vrile vlast, s
tim to su bile ograniene samo onim pravima koja su
dobrovoljno prenela na FNRJ. Ustavom je ova samostalnost
republika bila prenaglaena iz politikih razloga, zbog tek
zavrenog rata, ivih tragova sukoba nacionalno-vers kog ka-
raktera i tenje za nacionalnom emancipacijom u okviru
Jugoslavije kao protivtee predratnom centralistiko-
-unitaristikom sistemu. Meutim, uloga saveznih organa vlasti
i njihova ovlaenja daleko su prevazilazila ona republikih
organa.
Sliku meunacionalnih odnosa i problema vezanih za
funkcionisanje jugoslovenske federacije delimino daju izvori o
radu partijskog vrha Politbiroa CK KPJ.
Najosetljivija politika i druga pitanja u okviru jugosloven-
ske federacije reavala su se na Politbirou CK KPJ, pod Titovim
rukovodstvom. Na sednici Politbiroa CK KPJ 1. j y ^ a 1945.
Mihailo", Blagoje Nekovi, referisao je da su iptafTprofiv
nas frontalno. Mobilizaciju su dosta uspjeno izveli. Rekviziciju
daju iptari. Vlast je slaba, nema podrku masa . . . " Tito je na
istoj sednici predloio da se diferencijacija vri na klasnoj
osnovi, to jest na pitanju agrarnih odnosa. Time je kolonizacioni
talas prema Kosovu i Metohiji zadran, skreui prema Vojvo-
dini. Tito je na istoj sednici isticao znaaj Makedonije za
Jugoslaviju, kao nerazdvojnog dela jedinstvene drave ravno-
pravnih naroda. Miakedonija je", kae, najodvojenija zemlja
od Jugoslavije, ne daje koliko moe za rat i obnovu. Makedonija
sve vie postaje predmet meunarodnih intriga i spletaka.
Part(ijskoj) org(anizaciji) u Makedoniji treba objasniti ta znai
federacija." V. Bakari je 3. januara 1947. referisao na sednici
CK KPJ, kojoj su prisustvovali Tito, Rankovi, Kardelj, Neko-
vi, ilas o pitanju popova". Rekao je, izmeu ostalog: Proces
protiv Stepinca ima dubok odjek kod njih. Mnogo ih je glasalo
na izborima. Bilo je nerazumevanja kod procesa sa nae strane
(kod OZN-e i na terenu), tako da je Kaptol dobio utisak da

poputamo. Treba udariti na centar i Harlija. Pocijepati bis-
kupe. (Iznosi razne nijanse kod biskupa)." Pod ta. 4. nalazi se
konstatacija: Zapostavili smo pitanje Srba u Hrvatskoj." Tito
se na sastanku sa slovenakim rukovodstvom prema beleka-
ma Krsta Popivode zalagao za snanu republiku", mislei
na Jugoslaviju, za monolitno rukovodstvo; kritikovao je anta-
gonizam prema vojsci". Separatizam u federalnim jedinicama
ide nautrb celine. Kidri se izjanjavao za borbu protiv
nacionalizma, kojeg ima i u Osvobodilnoj fronti. Smatrao je da
e teko ii sa crkvom, predlaui ak neki zakon da se suzbije
popovski uticaj". Na sastanku CK KPJ sa CK KPJ Hrvatske
Tito je smatrao da u Slavoniji slabo stoji po pitanju bratstva i
jedinstva. Po njemu izbeglice su zagazile svuda gdje su doli.
Prijeti opasnost da Slavonija bude centar maekovtine . . . " Na
sednici Politbiroa CK KPJ sa rukovodstvom CK KP Srbije 4.
marta 1947. Tito je istakao prilikom rasprave o otkupu i
petogodinjem planu: Jedino se CK KP Sr(bije) odupire liniji
CK KPJ. Po politikim (pitanjima ste sektai, po ekonomskim
oportunisti" . . . (Ukazuje ponovo na zamanost njihovih
greaka. Od plana nema odstupanja.) Naa kritika je opravda-
na, napravili ste krupne oport (unistike) greke."
Na Politbirou su se prethodno razmatrala sva krupna
pitanja zemlje: Nacrt ustava, izbor lanova Prezidijuma FNRJ
(da li za predsednika dr Ivana Ribara ili dr Siniu Stankovia,
ukljuujui i sastav ovog tela u celini), izvoenja nacionalizaci-
je, prelaska na plansku privredu, centralizacije banaka, stvara-
nja glavnih i generalnih direkcija kao formi rukovoenja
privredom, naoruanja i ratnih investicija"; meunarodna
pitanja. Tako je na sednici CK KPJ zakljueno da se dovri
definitivan projekt petogodinjeg i jednogodinjeg plana i da se
u skuptini prvo primi plan pa onda budet. Naglaeno je da se
prilikom raspodjele investicija vodi rauna o ekonomski
slabijim republikama i da se povea budet za podizanje
poruenih sela i za fiskulturu". Na sednici od 11. aprila 1947.
Kidri je detaljno objasnio plan po granama i odnos izmeu
saveznih i republikih investicija".
U vezi sa podelom preduzea na savezna", republika" i
lokalna", Boris Kidri je smatrao da radi razvoja bazine
industrije" najvei deo najvanijih preduzea treba da doe pod
kompetenciju savezne vlade, jer se time obezbeuje industriali-
POREKLO CENTRALIZMA I ODNOSI U FEDERACIJI 7 7
zacija zemlje i socijalistika izgradnja. Jedan od tvoraca no-

vog ekonomskog koncepta razvitka Jugoslavije jednog od ret-
kih od osnivanja Jugoslavije (Kraljevine SHS) 1918, naravno
zasnovanog na dravnoj svojini i po ugledu na sovjetsku industri-
jalizaciju, branio je centralistiki koncept razvitka privrede.
Napadajui graanske snage koje su branile nacionalne pri-
vrede" podseao je da su one u prolosti potpomagale centrali-
zam. Za Kidria je tenja pojedinih republikih organa i
funkcionera da to vie zadre pod svojom nadlenou bila
antidravna tendencija. Odbacivao je teze o tzv. privilegovanim
republikama, naime onima koje su proteirane", svestan da
takve teze nastaju iz postojee stvarnosti drutveno-ekonomske
neravnomernosti pojedinih jugoslovenskih zemalja i pokrajina.
Po njemu, trebalo je pojaati panju prema onoj industriji koja
je ostala u nadlenosti ekonomski razvijenijih republika, sma-
trajui da ne treba koiti njihov razvoj. Bio je istovremeno
raspoloen da administrativnim putem reava pitanje kadrov-
ske pomoi razvijenih republika (Slovenija i Hrvatska) nerazvi-
jenim republikama (Bosni, Crnoj Gori, Makedoniji).
Saglasno centralistikom ureenju teilo se da se glavna
preduzea zadre u centru" radi efikasnije administrativne
kontrole, koncentracije ekonomske moi, ostvarivanja centrali-
zovane akumulacije kao izvora industrijalizacije. Kidri je
prilikom raspodele industrije izmeu saveza i republika nasto-
jao da pomiri nuni" centralizam sa inicijativom baze".
Doputao je i neke elastinije modalitete u meusobnim eko-
nomskim odnosima. Tako je smatrao da se neka pitanja izmeu
republika mogu reiti dogovorom samih republika bez Beo-
grada".
U vezi sa industrijalizacijom Politbiro je razmatrao septem-
bra 1946. politika merila razmetaja objekata, geografsku po-
delu na bazene, izvore finansijskih sredstava, zakljuujui u vezi
sa ovim poslednjim da se teka industrija ne moe podii bez
pomoi spolja, pri emu se tada raunalo na SSSR i zemlje tzv.
narodne demokratije. Zavisno od geografskog faktora, predvi-
eno je postojanje etiri bazena: 1. Makedonija Kosovo i
Metohija do Bosne; 2. Srbija Vojvodina do Slavonije; 3.
Bosna i Hercegovina do Crne Gore; 4. Hrvatska Slovenija
Istra.
Novoformiranim Vojnim savetom je rukovodio Josip Broz
Tito. Ukidanjem vojnih komisija pri centralnim i pokrajinskim
1U "
komitetima, nacionalna partijska rukovodstva su zaduena da

obezbede pravilan rad na predvojnikoj obuci regruta", naro-
ito putem pomoi fiskulturnim drutvima i drugim drutvima
u koja su ulazili aktivni i rezervni oficiri. Ovom organizacionom
promenom centralizovani su poslovi narodne odbrane.
Zakon o petogodinjem planu razvitka narodne privrede
predvideo je u l. 21. (ta. 1): Radi uklanjanja neravnomernosti
u ekonomskom razvitku pojedinih narodnih republika i u
izgradnji Federativne Narodne Republike Jugoslavije kao pri-
vredne celine, osigurati to bri tempo porasta proizvodnje i
investicija u ekonomski zaostalim narodnim republikama: Bo-
sni i Hercegovini, Makedoniji i Crnoj Gori i u ekonomski
zaostalim krajevima u drugim narodnim republikama."
Usvajanjem Petogodinjeg plana razvitka narodne privrede
porastao je znaaj evidencije, statistike, administrativne i druge
kontrole i proveravanja izvrenja plana i drugih zadataka.
Dravna kontrola je ustanovljena zakonom 1946. s ciljem
da kontrolie celokupno poslovanje i rad organa dravne
uprave i podrunih ustanova i preduzea. Blagoje Nekovi,
koji se u to vreme nalazio na elu dravne kontrole (Savezne
kontrolne komisije) napisao je 1950. brouru 0 razlikama
meu osnovnim vrstama proveravanja s obzirom na samo-
stalne slube proveravanja", polazei od iskustva antike, sred-
njeg veka, Srbije i Jugoslavije u savremenom dobu. Teina
misao ovog spisa bila je da je Staljin povukao jasnu razliku
izmeu kontrole i inspekcije. Osnovna razlika, prema Staljinu,
sastojala se u tome x to je kontrolna radnja morala imati
sistematski karakter, i na drugom mestu to kontrolna radnja"
mora da proverava izvrenje odluka centra" (viih rukovode-
ih tela), a ne sve i svakoga", kao to je to bio sluaj s
inspekcijom. Razliku izmeu kontrole, revizije i inspekcije
Nekovi je oznaavao na sledei nain: kontrola je sistematsko
uporedno proveravanje u svrhu utvrivanja kako se izvravaju
odluke vieg rukovodstva, revizija obnavljanje izvrnih radnji u
svrhu proveravanja izvrenja neke odluke, a inspekcija povreme-
ni pregled u svrhu proveravanja izvrenja neke odluke. Tako,
oslonjen na Staljina, 1950. godine, Nekovi je kontroli pripisi-
vao najoperativniju" ulogu i sutinu, reviziji najtemeljitiju" i
inspekciju najekonominiju" vrstu proveravanja, kada su
primenjene tamo gde im je mesto".
DRAVNA PRIVREDA I NJENE PROTIVURENOSTI
Nova vlast se po osloboenju Jugoslavije nala pred novim

zadatkom obnovom zemlje i sreivanjem privrednog ivota,
z a d a t k o m koji je iziskivao izvanredne napore u situaciji prove-
ravanja organizatorskih sposobnosti mladog dravnog aparata,
otklanjanja negativnog istorijskog naslea, savlaivanja posle-
dica ratnih razaranja i opte oskudice u opustoenoj Evropi.
Jugoslovensko stanovnitvo je u ratu desetkovano, a materi-
jalna razaranja bila su najvea u Evropi, posle onih u SSSR i
Poljskoj. Usled bombardovanja, etvorogodinjeg partizanskog
rata, preterane okupatorove eksploatacije sirovinskih i poljo-
privrednih izvora, kao i sistematskog unitavanja saobraajni-
ca, industrijskih postrojenja, rudnika i drugih privrednih i
kulturnih objekata, zemlja je neposredno po osloboenju prua-
la haotinu sliku ruevine.
Obnovu su pokrenuli i organizovali organi narodne vlasti,
oslonjeni na iskustvo sa slobodne teritorije, na radno oduevlje-
nje radnika i omladine. Poverenitvo NKOJ-a za ekonomsku
obnovu dalo je smernice za rad, koje su sadravale osnovne
principe organizovanja obnove privrede posle osloboenja.
NKOJ i od marta 1945. i Vlada su tom pitanju pridavali izu-
zetan znaaj, polazei od pretpostavke da od brze ekonom-
ske obnove zemlje zavisi i sreivanje politikih prilika, da su to
dva meusobno uslovljena procesa. Normalizovanje ivota je
naroito obuhvatalo sem organizacije snabdevanja stanovni-
tva, koje je pod okupacijom teko popatilo osiguravanje
pomoi onim krajevima koji su bili arita narodnooslobodila-
ke borbe, privredno povezivanje podruja, stvaranje jedinstve-
nog monetarnog sistema, obnovu saobraajnih veza. Pod obno-
vom se nije razumevalo samo otklanjanje posledica rata i
sreivanje privrednog ivota, ve i obezbeivanje najnunije
materijalne osnovice za prelazak, u narednoj fazi, na planiranje
proizvodnje i svih drutvenih aktivnosti, saglasno vladavini

dravne svojine i ekonomskom monopolu drave. Obnova
industrije i privrede uopte u periodu do zavretka rata otro se
razlikovala od one u periodu od osloboenja zemlje do naciona-
lizacije i prelaska na planiranje opteg privrednog razvitka.
Planske mere Komisije za obnovu do poetka 1946, odnosno do
trenutka kada je donet okvirni plan industrijske proizvodnje,
imale su karakter grubih i optih smernica. Ovom sitnom
planskom radu" pridavao se, sem privrednog, i vaspitni znaaj,
zbog predstojeeg prelaska na opte planiranje.
S obzirom na povezivanje privrede u jedinstvenu celinu,
saobraaj je, zajedno s industrijom i poljoprivredom, dobio
prvenstvo u obnovi. Od brze popravke oteenih saobraajnica
zavisili su prevoz hrane u ugroene i popaljene krajeve,
snabdevanje industrije ugljem i sirovimana, osiguranje prevoza
putnika. Pruga BeogradZagreb popravljala se danonono,
uporedo s pomeranjem fronta prema zapadu, tako da je prvi voz
iz Zagreba stigao u Zemun polovinom juna 1945. Osim elezni-
kih pruga popravljani su i drumovi. Primorski pojas i reke
ieni su od mina koje je okupator posejao u toku ili na kraju
rata, pri povlaenju. Razvoju saobraaja pomagale su od juna
1945. i Unrine isporuke lokomotiva i kamiona.
Provizorno obnovljena industrija je do zavretka rata uglav-
nom snabdevala front, da bi se od polovine 1945. orijentisala na
proizvodnju za mirnodopske potrebe. Na porast obima indu-
strijske proizvodnje nepovoljno je uticao niz objektivnih fakto-
ra: opta nerazvijenost industrije, onesposobljenost fabrika,
zaostalost poljoprivrede, nestaica sirovina, strunjaka, tran-
sportnih sredstava. Mnoga preduzea bila su prinuena da rade
sa smanjenim kapacitetom. Iz popisa 1945. moe se videti da je
industrija zapoljavala svega 393.299 radnika, iji je kvalifika-
cioni sastav, proreen u toku rata za 35%40% strunjaka, bio
nepovoljan. Poveanje proizvodnje u rudnicima bilo je ometeno
nedostatkom maina, razorenom saobraajnom mreom, manj-
kom pogonskih ininjera i manjkom rudaa, ponegde iscrpenih
za vreme rata. Poljoprivredi su nedostajale poljoprivredne ma-
ine i alatke, vuna stoka, seme.
Posle povlaenja veine pripadnika nemake narodnosne
grupe s Vermahtom, u leto i jesen te godine u Vojvodini se
osetio veliki manjak poljoprivredne radne snage. Imovina
pripadnika ove narodonosne grupe se oduzimala bez sudskog
DRAVNA PRIVREDA I NJENE PROTIVURENOSTI 8 1
postupka, samim konstatovanjem upravnih organa da je re o

objektima u njihovom vlasnitvu. Preostali Nemci su se nali u
logorima ili grupisani u naseljima, pod specijalnim reimom. U
Vojvodini je maja 1945. uspostavljen 41 logor i odreena sela u
kojima je ivelo oko 85.000 Nemaca, i neto malo Maara.
Logorisanje su izvele jedinice NOVJ i Odeljenje zatite naro-
da (OZN-a). Pored Nemaca u Banatu je bilo i logorisanih Ru-
muna. Glavninu Nemaca su inili stariji, ene i deca, jer su se
ostali povukli s Vermahtom ili su ih odveli Rusi". Izgleda i re-
im u ovim logorima se razlikovao od uobiajene predstave o
logorima: neki i nisu odavali sliku logora, jer se u njima ivelo
manje-vie normalno, ali ih je bilo i sa icama i pod naroitim
nadzorom. Pripadnici nemake narodnosne grupe u Sloveniji su
slubeno proterani posle rata. Preostali Nemci su pedesetih i
ezdesetih godina napustili Jugoslaviju.
Znaajne poremeaje u poljoprivredi izazvale su, privremeno,
agrarna reforma i kolonizacija preko 60.000 domainstava,
uglavnom iz planinskih krajeva, ljudi nepriviknutih na uslove
ivota u vojvoanskoj ravnici i nevinih novim tehnikama rada.
Dravni organi intervenisali su u poljoprivredi administrativ-
nim merama: mobilizacijom vlasnika maina, traktora, traktor-
skih plugova. Na poljima Vojvodine radili su, plaeni u naturi,
seljaci iz Bosne, Like, Srbije, Makedonije. Prevozom ovih 50.000
seljaka zakrivao se ionako rastrojen saobraaj, optereen od
jeseni 1945. seobom" desetina hiljada kolonista, transportom
repatriraca i izbeglica koji su se vraali na stara ognjita, a na
drugoj strani prenosom hrane u ratom postradala podruja.
Plan obrade zemlje za 1946. predviao je da se zaseje 7,5
miliona hektara (do nivoa iz 1939), to je pri postojeim
uslovima bilo vie nego optimistika prognoza. Poljoprivredni
inventar je bio uniten ili dotrajao, a selo iscrpeno i ispoeno,
naroito u ustanikim krajevima. Poljoprivrednom kampanjom
u prolee 1946. seljaci su se ukljuivali u prvomajsko takmie-
nje. Administrativne intervencije i druge dravne regulativne
mere bile su samo jedna strana poljoprivredne aktivnosti, kojoj
su stvarni zamah i sadraj davali lanovi masovnih organizaci-
ja, naroito omladina i vojska, kao i radnici mainsko-traktor-
skih stanica.
Vlada je od zavretka rata posveivala najveu brigu
prehrani stanovnitva. Obezbeivanje ishrane gradskog ivlja i
vojske, kao i snabdevanje industrije potrebnim sirovinama, palo
je na selo, gde je zaveden otkup poljoprivrednih proizvoda, koji

e se kao sistem administrativnog razrezivanja razviti tek
narednih godina. Unra je 19451946. dala Jugoslaviji preko
dva i po miliona tona robe na ime pomoi i obnove. Politika
snabdevanja zasnivala se na naelu da proizvodno stanovni-
tvo" ima prednost nad neproizvodnim, parazitskim", po
koliini, raznovrsnosti i redovnosti sledovanja. Opustoeni
krajevi imali su prvenstvo u snabdevanju. Podruja samo
delimino nastradala u ratu ili potpuno poteena morala su da
mobiliu sve rezerve i da prednjae u davanju pomoi. Dopun-
skim sledovanjem povlaeni su radnici onih grana i preduzea
koji su blagovremeno izvravali ili premaivali proizvodni plan,
jaali disciplinu i razvijali proizvodnost. S prolea 1945.
Predsednitvo AVNOJ-a je ozakonilo mere protiv nedozvoljene
trgovine i pekulacija, koje su se razvile na objektivnoj osnovi
nestaice robe. Sreivanju optih privrednih prilika i stvaranju
jedinstvenog privrednog podruja trebalo je da doprinese
povlaenju raznih okupacionih valuta iz prometa (nemake
marke, ustake kune, Nedievog dinara, italijanske lire, bugar-
skog leva itd.), odnosno njihovom zamenjivanju za dinar DFJ,
to je sprovedeno od aprila do jula te godine.
Repatrijacija jugoslovenskih graana iz faistikih zaroblje-
nikih i koncentracionih logora predstavljala je jednu od
najznaajnijih socijalno-humanitarnih, politikih i ekonomskih
akcija posle osloboenja. Brzom intervencijom organa vlasti i
obezbeivanjem saradnje sa saveznikim vojnim vlastima pre-
kraivane su viegodinje patnje jugoslovenskih graana u
logorima smrti u Nemakoj i drugim okupiranim evropskim
zemljama, a njihovim vraanjem u Jugoslaviju osujeivane
namere onih koji su hteli da ih iskoriste u politike svrhe. Nova
Jugoslavija je u repatrircima dobijala strunu radnu snagu,
toliko potrebnu u periodu obnove. O uspehu ove akcije sam za
sebe govori podatak da je od 440.750 Jugoslovena, prema
proraunu Poverenitva NKOJ-a za socijalnu politiku, do
oktobra 1945. repatrirano 335.000. Time su oni izbegli sudbinu
raseljenih lica" i linu dramu emigranata, izloenih najrazno-
vrsnijim politikim pritiscima, nevoljama i zloupotrebama, kao
ljubi bez domovine.
Neposredno posle osloboenja zapoelo je hitno zbrinjavanje
236.000 ratne siroadi, koja je smetana u domove, obdanita,
dravne deije kolonije", u porodice. U ovom humanitarnom
poslu dravne organe socijalne politike i zatite odluno su

pomagali AF, sindikati i USAOJ.
Karakteristino je, izmeu ostalog, da je Jugoslavija obna-
vljala privredu vlastitim snagama, ako izuzmemo pomo Unre.
Roba primana od Unre nije imala karakter trgovine nego
pomoi. Vrednost od prodate robe ila je, prema sporazumu sa
Unrom, u Fond za obnovu zemlje, ali su lokalni organi do jeseni
1945. uglavnom besplatno delili robu ili je davali na kredit.
Prema prihvaenoj politici u Montrealu, na drugom zasedanju
Saveta Unre, plan za Jugoslaviju trebalo je da iznosi 768
miliona dolara, ali je posle vie izmena konani operativni
budet odreen u iznosu od 416.821.300 dolara. Stvarna vred-
nost ovog budeta, meutim, iznosila je, po otpisivanju oteene
i izgubljene vrednosti, kao i previe zaraunate robe iz tzv.
balkanskih vikova, 400.852.300 dolara, odnosno 410.516.719
ako se doda pomo ML u iznosu od 9.716.419 dolara. U jesen
1946, kada se rad Misije Unre u Jugoslaviji bliio kraju,
preostalo je da se iskoristi jo 107.000.000 dolara, pri emu je
forsiran materijal za poljoprivredu i industriju. Poslednje
isporuke ostvarene su uglavnom do jeseni 1948, kada su
isporuke Unre ve uveliko bile prestale. Na poremeaje u
izvrenju programa uticali su razni faktori: favorizovanje jedne
zemlje na raun druge (Grke na raun Jugoslavije), este
promene rokova liferacije, krize u odnosima izmeu SAD i
Jugoslavije, oskudica hrane u svetu, nedostatak transportnog
prostora, trajkovi u rudnicima i industriji elika u SAD. U
prolee 1947. Unra nije mogla u SAD da kupi za gotovo novac
ito i krompir za Jugoslaviju, jer su navodno prevozna sredstva
bila iskoriena. Slabosti su dolazile i sa strane Jugoslavije, iji
strunjaci nisu bili toliko operativni da ubrzavaju pronalaenje
robe, utovar i prevoz. Jugoslavija je bila i rtva politikih
kampanja i provere Unrinih komisija po pitanju naina korie-
nja pomoi, jer je jugoslovenska vlada optuivana da pomo
predaje Jugoslovenskoj armiji, izvozi robu u druge zemlje, pre
svega istonoevropske, ali su i njeni organi i pored optih
politikih izjava pokazivali podozrenje i politiku iskljui-
vost.
Zbog prehrambene situacije teite isporuka je bilo na
uvozu osnovih artikala ishrane: ita, masti, eera, mesa, itd.
Otkupnom politikom mobilisani su vlastiti izvori ishrane (ito,
mast, vuna, itd.), a u kritinim trenutcima ishrane, kao u
februaru 1947, postupajui po preporukama Unre, smanjivana

su srazmerno sladovanja hleba za sve kategorije stanovnika da
bi se snabdevanje uskladilo s nestaicom ita u zemlji i na
svetskom tritu uopte, usled sue.
Uvezeni broj mazgi (9.562) i konja (13.680), kao i krava
(1.343), nije bio od veeg znaaja za obnovu jugoslovenskog
stoarstva. Organi vlasti su za obnovu stonog fonda najvie
koristili otkup stoke u bogatijim stoarskim krajevima (istona
Srbija, Makedonija, i dr.) da bi na taj nain pomogli razmnoa-
vanju stoke u onim delovima zemlje gde je stoarstvo bilo
potpuno upropaeno (Bosna). U setvenoj kampanji 1945
1946. veliku pomo je pruilo preko 4.000 uvezenih traktora.
Na ime sredstava industrijske obnove uvezene su itave
instalacije, opreme za rudnike, pilane, maine, industrijski alat
(kompresori, builice, transformatori, glodalice, itd.). Neki
delovi opreme koji su isporueni omoguili su da se pokrenu u
rad preduzea takvog znaaja za proizvodnju kao to je, recimo,
Zenica i druga. Ukupno je primljeno 5.394 traktora. Jugoslavija
je primila 12.585 kamiona sa 40 auto-pokretnih radionica, 264
lokomotive normalnog koloseka, 41 lokomotivu uskog koloseka,
111 rudarskih, elektrinih, dizel i drugih lokomotiva, 51
eleznika motorna kola (dresine), 864 eleznika vagona, itd.
Od Unrinih slubi najznaajnija je bila zdravstvena. Ekipe |
Unre su radile na suzbijanju epidemija, na plastinoj hirurgiji,
sudelovale u antituberkuloznoj kampanji. Unra je poveala i J
bolniki kapacitet i doprinela uvoenju modernih instrumenata I
i kompletnih bolnikih ureaja. Tako je isporuila 129 bolnica I
od 40 kreveta, 31 bolnicu od 200 kreveta, 1 bolnicu od 1000 1
kreveta, 1 tvornicu penicilina, 1 tvornicu ampula, 100 zubar- i
skih i rendgen-aparata, itd. Za suzbijanje malarije, Unra je I
isporuila avione za zapraivanje. Drugi oblici zdravstveno- 1
-socijalne aktivnosti ispoljavali su se u zdravstvenom prosvei- 1
vanju, obuci sestara nudilja itd. 1
U 1946. je obueno preko 100 jugoslovenskih tehniara da fl
upravljaju tekim graevinskim mainama, a na 94 kursa do |
maja 1946. osposobljeno je nekoliko hiljada traktorista.
Odea i obua, iako polovne, a naroito tekstilne sirovine
(sirovi pamuk, vuna) pomogli su da se rei problem jednog dela
ogolelog stanovnitva. Roba primljena od Unre sadravala je
dosta karta, koji je nekada iao do 50%, pa i vie, zbog ega je
trebalo da se popravlja i prerauje, pri emu je korien i
i-t
dobrovoljni rad drutvenih organizacija ena i omladine. Tipi-

an sluaj kontigenta sa velikim procentom takve robe predsta-
vlja tovar sa 300.000 vojnikih cipela, koje su preraivane u
B o r o v u i Osijeku.
Uz ovu pomo, bez obzira na primarnost vlastitih izvora,
Jugoslavija je uspela da savlada opasnost od gladi neposredno
posle rata, a na drugoj strani da ubrza industrijsko-
-poljoprivrednu obnovu. Znaaj ove besplatne pomoi za naro-
de Jugoslavije najbolje se moe videti iz borbe nove Jugoslavije
da Unra produi pomo i posle 1946. godine, ali je tada
p r e o vladao drugi tip pomoi u vidu Maralovog programa,
politiko-selektivnog karaktera, raspolaui daleko veim sred-
stvima nego Unra, kojemu je Jugoslavija odbila da pristupi,
jer se nalazila na drugoj strani od one, na kojoj je bila zemlja'
davalac Maralove pomoi, SAD.
Primena dobrovoljnog rada u raznim oblicima, od masovne
radne akcije do takmienja i udarnitva, bila je najvaniji izvor
obnove. Oslanjanje na dobrovoljni rad vuklo je koren iz rata, ali
je tek s osloboenjem dobilo masovne razmere i zahvatilo celu
zemlju, postajui redovna praksa. Za vladu je u uslovima
opustoenosti zemlje, opte oskudice, ugaene razmene s ino-
stranstvom mobilizacija masa bila jedino sredstvo za izvoe-
nje obnove. Dobrovoljni rad i takmienje, kao jedna njegova
forma, imali su izvor u revolucionarnom raspoloenju radnih
masa da slede politiku KPJ i da dalje menjaju drutveno-
-ekonomske odnose. Za samopregoran rad" u toku takmienja
sticalo se udarniko zvanje. Tokom 1946. radno takmienje se
pretvorilo u masovan pokret, koji je obuhvatao 60% radnika i
slubenika. tampa je popularisala stahanovski pokret u SSSR-u
koji e u Jugoslaviji dovesti do pojave heroja rada poput Ali-
je Sirotanovia i njegovih sledbenika. Mase radnika i seljaka,
naroito omladine, davale su dobrovoljnom radu polet i irinu.
Gradnjom omladinske pruge" BrkoBanovii 1946, ija je
duina iznosila 92 km, omladina Jugoslavije obeleila je
poetak velikih saveznih akcija, u kojima su uestvovali i
omladinci iz jo 22 zemlje. Meu krupnim akcijama nalazio se i
auto-put BeogradZagreb, nazvan Auto-put bratstva i jedin-
stva. Privredni savet Vlade FNRJ nije prihvatio predloge iz
Sarajeva da auto-put, inae velika savezna akcija, prolazi i
kroz Bosnu. Zahtev iz Bosne Boris Kidri je odbacio, pravdajui
stav time da bi put onda bio dui, da bi traio gradnju mostova
1 da je pravac kroz Srbiju i Hrvatsku ve bio popularisan.

Dobrovoljnost nije samo nadoknaivala finansijska sredstva i
maine nego i iskazivala nov odnos prema radu.
Znaajne podsticaje zalaganju radnika u obnovi davala je
nova ekonomska i socijalna politika nove vlasti nezavisno od
injenice to, pri postojeoj nestaici, nadnice nisu nadoknai-
vale vrednost uloenog rada otvaranjem radnikih odmarali-
ta, zabranom nonog rada omladine i ena, regulisanjem
zdravstvenog i socijalnog osiguranja, obaveznim strunim usa-
vravanjem uenika u privredi (egrta"). Na polju borbe za
primenu novog radnog i socijalnog zakonodavstva, najue su
saraivali organi vlasti i sindikati, ali su se sindikalne organi-
zacije i aktivisti sve vie bavili tehnoloko-organizacionom
stranom proizvodnje i produktivnou rada.
Promene u drutveno-ekonomskoj strukturi dale su jugoslo-
venskoj privredi meovit karakter: ona je poivala na tri
sektora dravnom, zadrunom i privatnom. Meu ovim
kategorijama privrednih dobara optenarodna (dravna) imovi-
na zauzimala je najznaajnije mesto u sklopu celokupne
privrede, iz dva razloga: prvo, zahvaljujui irini sprovedene
eksproprijacije i sekvestra, ekonomskom snagom je nadmaiva-
la imovinu zadrunog i privatnog sektora; drugo, vodei poloaj
obezbeen joj je i znaajem zadataka koji su joj bili namenjeni.
Rukovanje i nadzor nad optenarodnom imovinom pripalo
je Dravnoj upravi narodnih dobara (DUND), organizovanoj
kao centralizovano privredno telo, po ijem uzoru su stvorene i
zemaljske uprave narodnih dobara, s podrunim organima u
okruzima, gradovima i srezovima. Za rukovoenje industrij-
skim, trgovakim, graevinskim, bankarskim i ostalim preduze-
ima DUND je postavljala prinudne upravitelje, prinudne
uprave i delegate. Konfiskovanu i sekvestriranu imovinu preda-
la je u leto 1945. na eksploataciju odgovarajuim privrednim
ministarstvima: saveznim i zemaljskim.
Drava je davala snanu podrku zadrugarstvu, jednom od
stubova privrednog sistema na koje se oslanjala nova vlast, to
je potvreno i u Ustavu FNRJ, koji je predviao da drava
posveuje naroitu panju i prua pomo i olakice narodnim,
zadrunim organizacijama". Zadrugarstvo se, po koncepciji
KPJ, pojavljivalo kao spona izmeu dravnog i privatnog
sektora, nasuprot ranijim shvatanjima o zadrunoj dravi" i
integralnom zadrugarstvu", koja su praktino vodila obrazo-
vanju dva uporedna, samostalna drutveno-ekonomska sistema.

Komunisti zadrugari morali su da savlauju i tradicionalnu
predstavu, prenetu iz starog drutva, da upravljanje zadrugama
pripada iskljuivo zrelim mukarcima domainima, koja je
od zadrunog pokreta odbijala omladinu i ene. U poljoprivred-
noj politici narodna vlast se oslanjala i na dravna poljopri-
vredna dobra, stvarana izdvajanjem zemlje iz dravnog zemlji-
nog fonda.
KPJ nije prilazila privatnom sektoru kao jedinstvenoj
celini, jer su meu njegovim delovima postojale znaajne
drutveno-ekonomske razlike. Kapitalistiki deo ovog sektora
se oznaavao kao nosilac pekulacije i eksploatatorskih tenji, a
radni deo (sitni i, delimino, srednji trgovci, sitne i srednje
zanatlije, zemljoradnici) kao neophodan faktor saradnje u
oivljavanju privrede i obnovi zemlje. Za rukovodstvo KPJ je
saradnja dravnog i privatnog sektora u prvoj posleratnoj fazi
prelaznoj bila preko potrebna zato to je privatni sektor
imao pretean uticaj u poljoprivredi, drao veinu trgovine na
malo, glavninu zanatstva i deo graevinarstva. Prvi jugosloven-
ski ustav, proglaen odlukom Ustavotvorne skuptine 31. ja-
nuara 1946, nije ukidao privatni sektor kao oblik nove ekono-
mike, ali ga je, vodei rauna o optedrutvenom interesu,
postavljao u odreene okvire. Bitne promene u drutveno-
-ekonomskoj strukturi proirivale su ulogu dravne intervencije
i kontrole u privrednom ivotu. Ve je Ustav, na osnovu opteg
interesa, dozvoljavao mogunost zakonskog ogranienja ili
eksproprijacije privatne svojine.
Sa snaenjem dravne intervencije u privredi i priprema-
njem prelaska na plansku proizvodnju rastao je, u drugoj
polovini 1946, i znaaj izvrnih i upravnih organa, optepoliti-
kih, operativnih, upravno-strunih i kontrolnih. Proirenje
dravnog nadzora nad radom privrede povlailo je za sobom
razvijanje sve sloenijeg aparata upravne kontrole. Sredinom te
godine stvaraju se organi planiranja od saveznog do sreskog
nivoa, a na drugoj strani planska odeljenja, u okviru resora. U
postojeem sistemu organa, nezavisno od ustavnih reenja,
vlada je bila nosilac najveih ovlaenja, umanjujui pravom
da donosi privredne uredbe sa zakonskom snagom" zako-
nodavna prava Narodne skuptine. Odstupajui od principa
jedinstva vlasti, koji je zakonodavna ovlaenja iskljuivo
zadravao za najvie predstavniko telo, izvrna vlast je
praktino nadvisivala" skuptinu. Poslanici se u praksi nisu

koristili pravom zakonodavne inicijative, tako da su zakonski
predloi poticaji jedino od vlade. Narodna skuptina nije imala
karakter radnog tela jer se, po pravilu, sastajala dva puta
godinje, da prihvati predloge vlade i izglasa zakone. Centrali-
zacija poslova vrila se, pre svega u privredi, na bazi ekonom-
skog monopola drave, a sem saveznih ministarstava i vlade
poslove su centralizovala i zemaljska ministarstva, ne vodei
rauna o samoupravnosti narodnih odbora. Jaanje uloge
drave u privredi i drugim granama delatnosti neizbeno je
uveavalo vojsku slubenika, koja je ve septembra 1946.
narasla na 250.000. Narodni odbori su sve vie funkcionisali
kao administrativno-izvrni organi viih organa dravne vlasti i
uprave, a masovne organizacije kao transmisije KPJ.
Operativnijem rukovoenju privredom trebalo je, prema
tadanjim pogledima KPJ, da poslue glavne uprave, obrazova-
ne 1946, kao prelazno reenje na putu ka novom tipu upravlja-
nja privredom i karika izmeu ministarstava i preduzea.
Osnovane radi efikasnije veze izmeu privredne administracije
1 preduzea, glavne uprave su oznaavale dalju fazu podravlje-
nja upravljanja. S jedne strane, bile su naredbodavac, direktni
i glavni rukovodilac preduzea pa prema tome, u sutini
administrativna tela, vie srasla s ministarstvima nego s
proizvodnim jedinicama. Preduzea su imala svojstvo pravnog
lica, ali ne i poslovnu samostalnost, nalazei se, kao dravni
organi, pod rukovodstvom dravne uprave. Osniva je preduze-
u odreivao administrativno-operativno rukovodstvo (AOR) s
velikim upravnim ovlaenjima (donoenje pravila rada, ukida-
nje ili preinaavanje odluke direktora, itd.). Osnovni zakon o
dravnim privrednim preduzeima je postavljao naelo jedino-
naalija", vid neposrednog rukovoenja preduzeem od direk-
tora kao predstavnika drave, kojega je imenovao AOR, dajui
mu velika prava u oblasti radnih odnosa i disciplinske odgovor-
nosti. Radni kolektiv je naelno vrio posredan uticaj na
poslovanje preduzea preko kolegijum, proizvodnih savetova-
nja, radnikih poverenika, sindikalne organizacije.
Prilikom podele preduzea na savezna", republika" i
lokalna" Boris Kidri je smatrao da radi razvoja bazine
industrije" najvei deo najvanijih preduzea treba da doe pod
kompetenciju savezne vlade, jer se time obezbeuje industrijali-
zacija zemlje i socijalistika izgradnja.
Savezna privredna ministarstva su, direktno ili preko

zemaljskih ministarstava, administrativno rukovodila privre-
dom izraujui planove, raspodeljujui sirovine, gorivo, radnu
snagu, kredite, sprovodei kontrolu poslovanja, dok su opera-
tivno rukovodstvo ostvarivala posredstvom glavnih i generalnih
direkcija. Uoi nacionalizacije najvanijih privrednih grana
decembra 1946, preduzea su preko tih direkcija sasvim inkor-
porirana u dravnu strukturu. Direkcije su predstavljale istu-
rene organe ministra", njegove referente".
Administrativna raspodela je potiskivala trite, a cene su
utvrivane administrativnim aktima. Ovakav sistem cena odra-
avao je, u sutini, shvatanje da je drava ovladala zakonom
vrednosti. Akumulacija na centralizovanoj osnovi stvorila je
uslove za prelazak na centralizovano planiranje kao bitnu
komponentu novog tipa ekonomske organizacije i najvii izraz
administrativnog rukovoenja. Politbiro CK KPJ je 22. septem-
bra 1946. odluio da se izvri centralizacija svih banaka u dve
glavne banke: jedne za kratkorone kredite (Narodna banka) i
druge za dugorone kredite i investicije, to jest da se postojea
Hipotekama banka pretvori u Investicionu banku Jugoslavije;
da se izmeni dosadanji fiskalni sistem poreza i da se uvede kao
osnovni sistem oporezivanja porez na tzv. poslovni promet i
porez na dohodarinu; da se uvedu glavne uprave kao organiza-
ciona forma rukovoenja privredom; da se osnuju direktorski
fondovi pri dravnim preduzeima; da se izvre pripreme za
nacionalizaciju krupnijih privatnih privrednih preduzea, to
treba sprovesti na prvom zasedanju Narodne skuptine.
Zamiljena i formulisana investicionom ani ja mogla je rau-
nati na izvore u poljoprivredi, jer se radilo o agrarnoj zemlji.
Jugoslavija je bila okrenuta SSSR-u i zemljama tzv. narodne
demokratije, ali izolovana u odnosu na zemlje tzv. zapadnog
sveta. Doba znaajne Unrine pomoi meunarodnog karaktera,
nezavisno od toga to su izvori poticali od ekonomski najjaih
zemalja Zapada (SAD, Velike Britanije i Kanade), ustupajui
mesto programu generala Dorda Marala na osnovu politike
opcije za zapadni svet (svet slobode"), nalazilo se na izmaku.
Preostajalo je samo iskoriavanje poljoprivrede do maksimal-
nih granica, ekonomskim putem, ali daleko vie vanekonom-
skim metodama (metodama politiko-psiholokih pritisaka,
donetim propisima koji su omoguavali otkup i porez, direkt-
nim prinudnim merama). To je moglo liiti na slinu situaciju
na selu u SSSR-u u vreme kolektivizacije, koju je Trocki

nazivao socijalistikom prvobitnom akumulacijom". Od selja-
tva je oduzimana proizvodnja (prinosi) administrativnim pu-
tem, dobrovoljno ili metodom fizike prinude, a na drugoj
strani na selu je nalaena i jeftina radna snaga koja fiziki nosi
talas industrijalizacije. Poetno oduevljenje tvoraca plana
jugoslovenske industrijalizacije prenosilo se na celu zemlju. Od
komunista se trailo da od zore do mraka misle na svoje
planske zadatke. Celokupna politika delatnost je prebaena na
ekonomski kolosek. Pojaane su mere kontrole, i inspekcije.
Poreski sistem i sistem dirigovanih cena takoe su podreeni
nalaenju izvora industrijalizacije. Pored ove opte orijentacije
otkupljeno ito i drugi proizvodi bili su jedino sredstvo ishrane
stanovnitva u gradovima, vojske i snabdevanja industrije
poljoprivrednim sirovinama (itom, eernom repom, maslina-
ma, itd.).
Zakon o nacionalizaciji privatnih privrednih preduzea,
donet 5. decembra 1946. predvideo je da nacionalizacija obuh-
vati svu pokretnu i nepokretnu imovinu, kao i sva imovinska
prava koja su pripadala preduzeu, predviajui davanje nak-
nade. Nacionalizacija je izvedena u 42 privredne grane. Imala
je formalan karakter, jer se i do tada imovina stranih drava,
stranih vlasnika i nestalih lica nalazila pod sekvestrom, tako da
je celokupna akumulacija pripadala dravi, iako imovinski
status nije bio raspravljen. Posle Mirovne konferencije u Parizu,
te s izgraivanjem dravnog aparata sposobnog da prihvati
upravljanje i rukovoenje ovom imovinom, nije bilo razloga da
se vlasnitvo tih preduzea ne prenese na dravu. Aprila 1948.
nacionalizovana je sitna industrija, zgrade, hoteli i druga
imovina. Nacionalizacija celokupne imovine bila je odranije
predviena u skladu sa konceptom KPJ o administrativnom
rukovoenju podravljenom imovinom od najmanjeg do najve-
eg preduzea, ali je na brzinu donoenja ove dopune Zakona
uticala i kritika Informbiroa.
Zakljukom CK KPJ iz decembra 1946. predvieno je
dovravanje definitivnog projekta petogodinjeg i jednogodi-
njeg plana. U vezi s planskom industrijalizacijom na koju se
ubrzano ilo od jeseni 1946, Politbiro CK KPJ je uzimao u obzir
sledee faktore: 1. politiku procenu o lokaciji industrije; 2.
finansijske faktore i inostranstvo (na sednici Politbiroa CK KPJ
doslovno se kae: Teku industriju bez osnovnih sredstava iz
vana neemo moi podii"); 3. geografski poloaj, zavisno od

kojeg se predvia postojanje etiri bazena: 1. Makedonija
Kosovo i Metohija do Bosne; 2. Srbija Vojvodina do
Slavonije; 3. Bosna i Hercegovina do Crne Gore; 4. Hrvatska
Slovenija Istra.
Za prelaz na plansku privredu govorile su injenice da je
politika vlast bila u rukama snaga koje su sledile KPJ, a
privreda sem poljoprivrede, graevinarstva i zanatstva
uglavnom podravljena putem nacionalizacije i prethodno izve-
denih konfiskacija. KPJ je za uzor imala razvitak SSSR-a i
plansku privredu na kojoj se zasnivao razvitak ove socijalisti-
ke drave. Za onovremena shvatanja Jugoslavija je bila bogata
energetskim izvorima i sirovinama, umom. Teite je stavljeno
na teku bazinu" industriju, jer se smatralo da jedino ona
moe povui celokupni razvitak privrede. Relativno razvijenu
laku industriju ekonomisti smatraju povoljnom okolnou za
radikalan zaokret" u pravcu razvoja teke industrije. Oni,
takoe, podvlae da su zateeni kapaciteti i obim proizvodnje
rudarsko-industrijskog kompleksa ma koliko bili skromni pred-
stavljali nesumnjivo pouzdanu poetnu sirovinsku osnovu za
razvoj metalo-preraivake industrije i mainogradnje" (D.
Marseni). Jugoslavija je od Kraljevine Jugoslavije nasledila
relativno razvijen saobraaj, naroito elezniki. Poznato je da
je kapacitet transportnih usluga u Kraljevini bio vei od
potreba prevoza ondanje industrije i poljoprivrede. Ova pred-
nost se mogla iskoristiti i posle rata, uprkos velikim razaranji-
ma saobraajnica. Mada je jugoslovenska poljoprivreda bila
nerazvijena, ona je stvarala izvesne agrarne vikove iznad
potronje poljoprivrednog stanovnitva i potronje poljoprivred-
nih proizvoda u zemlji uopte. Tako je Jugoslavija na poetku
industrijalizacije raspolagala i agrarnim vikovima" i vi-
kom" agrarnog stanovnitva istovremeno. Na poetku indu-
strijalizacije postojalo je i jezgro radnike klase od blizu milion
radnika i pola miliona nezaposlenih. Do polovine 1946. uglav-
nom su obnovljene predratne proizvodne mogunosti, mada ne i
u poljoprivredi, dostiui, pa premaajui poljoprivrednu proi-
zvodnju iz 1939. tek 1956. godine. Industrijalizacija je davala
anse ekonomskoj politici da se postigne uravnoteivanje izme-
u lake industrije kao relativno razvijene i teke industrije koja
je bila potpuno nerazvijena.
Pomenuta oekivanja pomoi su bila vezana za pomo

SSSR-a, iako se u naelu nije iskljuivala ni pomo zapadnih
zemalja pod pretpostavkom da potuju samostalnost i nezavi-
snost Jugoslavije. Politbiro CK KPJ je 1946. skretao panju da
spoljnotrgovinske inicijative Jugoslavije nailaze na smetnje
zapadnih zemalja. Bez obzira na sva podozrenja prema Zapadu
i ideoloka optereenja, od kraja rata nije se odustajalo i od
mogunosti da se dobije pomo od SAD i drugih kapitalistikih
drava. Jugoslavija je, tako, po liniji Zakona o zajmu i najmu
bila izradila plan o angaovanju robe i instalacija u vrednosti
od pola milijarde dolara krajem rata, ali do tih isporuka zbog
loih odnosa SAD i Jugoslavije nije dolo.
Jugoslavija je oekivala znaajnu pomo iz nemakih repa-
racija kao vid spoljne akumulacije", i to u desetinama
milijardi dinara" (Ale Bebler), koja bi se sastojala uglavnom
od industrijskih ureaja, trgovakih brodova i industrijskih
proizvoda koji e biti prevezeni u jugoslovenske luke. Meutim,
januara 1946. jo nije bilo poznato koliko e nemake industrije
moi da se demontira i po reparacionom osnovu iznese iz
Nemake, to je spadalo u kompetenciju Saveznikog kontrol-
nog tela u Berlinu; nije bilo reeno ni koliko e godina Nemaka
morati da liferuje robu i u kojim razmerama; teko je bilo
razreiti i pitanje dunika koji su bili solidarno obavezni sa
Nemakom da nadoknade priinjene tete pobednikim zemlja-
ma (Italija i drugi sateliti").
Italija se mirovnim ugovorom iz februara 1947. obavezala
da isplati reparacije u iznosu od 125 miliona dolara u roku od
sedam godina. Jugoslavija se odrekla ionako simobolinog
iznosa reparacija koje je Bugarska bila duna da joj plati po
mirovnom ugovoru.
KPJ je delovala u uslovima objektivnih protivurenosti
izmeu demokratske svesti karakteristine za vreme rata i rane
obnove, i administrativnog rukovoenja privredom i drutvom,
koje je tu svest negiralo. Proces jaanja drave razvijao je
tendencije ka birokratskom centralizmu, iju opasnost vladaju-
e snage nisu nasluivale, uprkos kritikama birokratizma, to se
vidi iz pokuaja da se ovaj objasni kao mentalitetski ostatak"
ranije birokratije ili posledica birokratskog shvatanja zadata-
ka". Proces centralizacije privrednog ivota i dravnog uree-
nja traio je da se za metu napada uzmu partikularizam i
partikularistike tendencije. Latentno je bio prisutan sukob
81
DRAVNA PRIVREDA I NJENE PROTIVURENOSTI
revolucionarne svesti i autonomije, s jedne strane, i drutvenih

odnosa zasnovanih na dravnoj svojini, s druge. Posle oruane
pobede oseao se snaan uticaj revolucionarnog duha i demo-
kratskog poleta masa. Politiki i ekonomski pritisak vladajuih
snaga na svrgnute klase shvatao se u partijskom rukovodstvu
kao pretpostavka za razvijanje demokratije. Dravni organi su
bili demokratizovani organi vlasti, u kojima je uee graana
imalo iskljuivo savetodavan karakter. Graani su posredno
uestvovali u politikom, drutvenom i dravnom ivotu ulazei
u narodne odbore, savete i komisije narodnih odbora, uestvu-
jui na zborovima biraa, ukljuujui se u rad masovnih
organizacija, postajui lanovi komisija za borbu protiv peku-
lacije, za oduzimanje ratne dobiti, oporezivanje ime su ta
tela i njihove akcije dobijale masovnu podlogu. Sudovi su
demokratizovani uvoenjem laikog elementa u sudstvo (sudije
porotnici). Iz redova graana birani su narodni tuioci u
svojstvu pomonika javnih tuilaca.
Dok je na jednoj strani tekla ova aktivizacija masa u obnovi
i industrijalizaciji, na drugoj su se razvijali objektivni procesi
koji su sputavali i guili inicijativu graana, procesi praeni
integrisanjem masovnih organizacija u dravnu strukturu i
njihovim pretvaranjem u kaieve" KPJ i dravnih organa.
Kontrola predstavnikih organa nad radom sudova pretvarala
se u formalnost. Naknadne kritike (1951) krenja zakonitosti
hapenja na osnovu neproverenih prijava, protezanja islee-
nja preko zakonskog roka, birokratizma pri reavanju molbi u
vezi sa socijalnim i ekonomskim pravima graana upuivale
su na bezakonje u sferi drutvenih odnosa i kaznene politike.
Upravu je osvajao administrativno-kancelarijski nain rukovo-
enja, karakteristian po zatrpavanju" podrunih organa
gomilama materijala (uputstava, cirkulara, formulara, analiza)
i po zahtevima za pribavljanje esto nepotrebnih i apsurdnih
podataka. Personalna sluba je centralizovana na najkrai
nain. U Ministartstu pota, telegrafa i telefona radilo je 18.000
slubenika, o ijem je kretanju u slubi neposredno odluivao
ministar. Uzrok ove i drugih srodnih pojava nije se traio u
birokratskom centralizmu, izraslom na tlu dravno-svojinskih
odnosa i koncentracije moi u rukama KPJ i izvrnih organa
vlasti, nego u bivim propisima i starom inovnikom duhu,
koji se kako se tvrdilo odrao i posle rata. Organizacione
jedinice pojedinih grana dravne uprave u praksi su se vezivale
1U " SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA
odozgo do dole" po strogoj, birokratskoj liniji, to je menjalo

ustanovu narodnih odbora i smanjivalo stepen njihove samo-
stalnosti i odluivanja u radu. Oni su bili pritisnuti zadacima
viih organa, zagueni administrativnim zaduenjem, jedno-
stavno spreeni da obavljaju osnovne poslove. Centralni i
republiki organi su u lokalnim jedinicama stvarali svoje
ekspoziture za izvravanje vanih dravnih poslova", koje su
funkcionisale uporedo sa samoupravnim organima.
Administrativna intervencija se u svoj otrini ispoljila u
otkupu, koji je bio obavezan, globalno razrezivan, obavljan po
unapred utvrenim cenama. Komunisti su za vreme otkupnih
kampanja razvijali agitaciono-propagancni rad, nastojei da se
u predvienom roku predaju obavezne koliine itarica, ali ni
njihovo intenzivno politiko delovanje nije moglo da sprei
otpore, vrenje i nezadovoljstvo na selu, ekscesne situacije i
primenu krivinih sankcija. Izricane su kazne zatvorom i
novane kazne, konfiskovane itarice, vralice, nekretnine.
Poetkom septembra 1947. organi tuilatva dovrili su preko
2.500 krivinih predmeta vezanih za otkup, dok je ukupan iznos
novanih kazni po istom osnovu iznosio preko 30 miliona
dinara.
Reenja Ustava FNRJ bila su u skladu s politikom KPJ o
produavanju revolucije. Za Partiju je nastavljanje revolucije
bilo nezamislivo bez podravljenja svojine, posle ukidanja krup-
ne kapitalistike svojine, bez direktivnog planiranja u oblasti
proizvodnje, razmene i raspodele, i konstituisanja komunistike
avangarde kao presudnog inioca politikog sistema i nosioca
nedeljive vlasti. Samim tim je i Ustav predviao ustanovu
planiranja, eksproprijaciju u optem interesu i pravo kontrole
nad privatnim sektorom. CK KPJ je, krajem 1946, po donoenju
Zakona o nacionalizaciji krupnih preduzee, stavio u zadatak
Saveznoj planskoj komisiji da to pre izradi opti plan razvoja.
Nekoliko meseci kasnije, aprila naredne godine, Narodna
skuptina FNRJ usvojila je Zakon o petogodinjem planu
razvitka narodne privrede Jugoslavije za period 19471951.
Donoenjem plana u vidu zakona istaknuta je njegova obavez-
nost. On je bio izraen po ugledu na sovjetske pjatiljetke". U
prvom petogodinjem planu bila je na najjasniji nain izraena
razvojna strategija jugoslovenske privrede.
Prvi jugoslovenski petogodinji plan razvitka narodne pri-
vrede konkretizovao je opte shvatanje o ubrzanoj industriali-
zaciji i centralizovanoj akumulaciji kao jedinoj alternativi za

izvlaenje zemlje iz nasleene privredne i kulturne zaostalosti.
Opti zadaci plana bili su jasno odreeni: savlaivanje privred-
ne zaostalosti u dogledno vreme, jaanje ekonomske samostal-
nosti zemlje i njene odbrambene snage, razvijanje dravnog
sektora privrede i odnosa koji iz njega proizilaze, s podizanjem
opteg blagostanja trudbenika na sva tri privredna sektora". U
teitu budue privredne izgradnje bila je teka (bazina)
industrija kao preduslov za razvoj lake industrije, saobraaja i
poljoprivrede. Pri tome se izgradnja teke industrije oslanjala
na bogate sirovinske izvore. Ambiciozno zamiljena, ona je
trebalo da izmeni strukturu proizvodnje i omogui zamenu
izvoza agrarnih proizvoda industrijskim. Plan je predviao
izgradnju industrijskih grana koje do tada nisu postojale u
jugoslovenskoj privredi, novih grana u saobraaju, obnovu
starih preduzea, mehanizaciju rudarstva, usavravanje metoda
poljoprivredne proizvodnje, proirenje mree kulturnih, pro-
svetnih, zdravstvenih i socijalnih ustanova.
Zakon o planu je posebno naglaavao znaaj ubrzavanja
privrednog razvitka narodnih republika Bosne i Hercegovine,
Makedonije, Crne Gore i drugih zaostalih krajeva Jugoslavije,
kako bi se s vremenom uklonile ili bar znatno ublaile postojee
nejednakosti. Rukovodee snage Jugoslavije pretendovale su u
petogodinjem planu na porast industrijske proizvodnje za pet
puta u poreenju s 1939. godinom, a poljoprivredne za jedan i po
put. O irini planiranih zadataka svedoi i podatak da je Zakon
o petogodinjem planu ovlaivao narodne republike, autonom-
ne jedinice i srezove da donesu svoje petogodinje planove i
da u njima u okviru optih zadataka saveznog plana, a s
obzirom na svoje specifine uslove predvide nove planske
ciljeve. Koristei se ovim ovlaenjem, pojedine republike su ak
bitno proirile privredne zadatke. Poznati engleski list The Eco-
nomist pisao je krajem 1947. da planski dokumenti narodnih
demokratija" zaslepljuju svojom papirnatom grandioznou".
Bez obzira na oslon na SSSR, to se tie snabdevarija
naoruanjem, Jugoslavija se opredelila za razvoj svoje vlastite
industrije naoruanja, mada je oVaj pravac doao do izraaja
tek posle sukoba sa Staljinom.
Industrijalizaciju i elektrifikaciju Jugoslavije od prvog dana
je koilo krajnje nepovoljno zateeno stanje (nerazvijeni rejoni,
neravnomernost razvitka, niska produktivnost rada, neraciona-
lan raspored preduzea, oskudica maina i sirovina) kojemu

je objavljen rat s puno volje, poleta i optimizma kao i
iskljuiva spoljnotrgovinska orijentacija na SSSR i druge
socijalistike zemlje. Hroniar je vie godina kasnije zapisao da
se prva pjatiljetka", kao smeo" i matarski projekt", mogla
prihvatiti samo zbog poverenja naroda u novu vlast, i samo u
onom periodu neposredno posle rata kada se ivelo u zanosu
velikih ideala i ciljeva".
Zalaganjem omladine Jugoslavije izgraena je od 1. aprila
do 15. novembra 1947. pruga amacSarajevo, duga 242 km,
najvei objekt prve godine petogodinjeg plana. S ove je akcije
na strune kurseve i u razne grane privrede otilo preko 25.000
mladih. Tokom tih sedam i po meseci na pruzi je radilo 217.213
omladinaca, meu kojima i 5.842 iz 42 strane zemlje. Koman-
dant Glavnog taba omladinskih radnih brigada bio je Batri
Jovanovi. Hronike belee da se radilo u znaku parola i pesama
koje su podsticale na jo vee radne podvige: Mi gradimo
prugu pruga gradi nas"; amac Sarajevo, to je naa
meta: izgraditi prugu jo ovoga leta"; Udarna brigada e sve
da svlada"; Minerska je zavet dala, i Vranduk je prekopala";
Drue Tito, samo reci, ostajemo est meseci". Gradilite je bilo
zasieno fizikom radnom snagom koja je daleko nadmaivala
postojeu mehanizaciju (90:10). Pruga je otkrila omladinski
radni fanatizam, pokazivala stepen mobilizacije radne snage,
organizatorske sposobnosti NOJ i uverenje da nema obaveze
koja se ne moe izvriti; na gradilitu se spajala omladina
Jugoslavije s omladinom sveta, raznih vera i nacija, profesija i
politikih uverenja progresivne orijentacije; ono je bilo izvor
novih saznanja, mesto sticanja pismenosti za hiljade seoskih
momaka i devojaka, savladavanja strunosti (oferi, bageristi,
mineri, trattoristi, metalci, itd.), podizanja obrazovanja. Na
pruzi su mnogi omladinci prvi put videli film, prisustvovali
muzikim i pozorinim predstavama. Uesnici ove velike radne
akcije, koji su naknadno pisali o njoj, kao primer snage
prevaspitavanja navode da je udarniko zvanje dobila ak
brigada beogradskih besprizornih (besposliara, sitnih lopova,
deparoa, tapkaroa, itd.). Najkonzervativnija propaganda na
Zapadu gledala je na gradilite pruge kao na prinudni logor. Za
Daily Telegraph bilo je to veliko vojno vebalite za osposoblja-
vanje buduih vojnika Markosove armije u Grkoj.
OBNOVA IINDUSTRALIZACIJA
1. S O C I J A L I S T I K A FEDERATIVNA
REPUBLIKA JUGOSLAVIJA
10. I Z G R A D N J A O M L A D I N S K E P R U G E A M A C - S A R A J E V O 1947. G O D I N E . M I T I N G P O V O D O M P U T A -
NJA U S A O B R A A J P R V O G V O Z A
11. I Z G R A D N J A E L E Z N I K A (1948)

Seana
Zona A \
Trst V
Kozina
Buzet
RIJEKA
I s t r a opatij
? J U G O S L A V I J A f
Rovinj
LOINJ 1
ISTRA 1947-1954.
Tzv. Slobodni Teritorij Trsta ( S T T )
JUGOSLAVENSKA VOJNA UPRAVA
ANGLOAMERIKA VOJNA UPRAVA
JUGOSLAVENSKO-TALIJANSKA GRANICA
OD 1954.
24. I S T R A 1 9 4 7 - 1 9 5 4 , T Z V . S L O B O D N A T E R I T O R I J A T R S T (STT)
25. SLOBODNA T E R I T O R I J A T R S T A
Na pruzi Niki Titograd omladina je kroz ,,ljuti kamen"

probila 56 kolometara koloseka. Oko 16.000 lanova Narodne
omladine Jugoslavije, svrstanih u 100 radnih brigada, i uz
pomo Narodnog fronta Beograda i okoline, sagradilo je do
januara 1948. fabriku alatnih maina Ivo Lola Ribar" u
elezniku, za koju su maine nabavljene sredstvima od nema-
kih reparacija. Vrednost omladinskih radnih akcija iznosila je
1947. godine 13% celokupne kapitalne izgradnje.
U proizvodnim pogonima i na mnogobrojnim gradilitima
ranije zapoeti pokret takmienja i udarnitva dobio je u
pjatiljetki" ogromne razmere. Javljali su se brojni novatori i
racionalizatori. Bez mehanizacije, ovek je postajao osnovni
inilac proizvodnje. Nestaica finansijskih sredstava i maina
nadoknaivala se udarnikim radom. Novu radnu tehniku koju
su uvele brigade najboljih zidara Zagreba, u drugoj polovini
1947, a koja je podizala produktivnost, prihvatile su zidarske
brigade drugih gradova. Udarnici Bora, Trepe, Rae, Breze,
Kaknja, Trbovlja po nekoliko puta su prebacivali ustaljene
norme. Izvori takmienja, i radnog zalaganja uopte, nalazili su
se sem u moralno-politikom jedinstvu naroda, drutvenom
priznanju koje je dobijao rad za opte ciljeve, uverenju da se
neposredno pred savremenim generacijama nalazi drutvo oslo-
boenog rada i izobilja i u nizu egalitarnih mera socijalno-
-ekonomske prirode. Podravajui pokret takmienja i dobro-
voljnog rada, sindikati su istovremeno kritikovali razvijanje
unakaenog i besmislenog" takmienja po administrativnim
ustanovama. Jugoslavija, oslonjena uglavnom na vlastite sna-
ge, reavala je pitanje obimne i prenapregnute industrijalizacije
masovnom upotrebom jeftinog rada.
Uporeena s industrijskim, ulaganja u poljoprivredu bila
su daleko nia 19471948, tako da je ona nastavila da zaostaje.
Petogodinji plan je predviao da se u njoj glavna panja
posveti unapreivanju proizvodnje, poveavanju obradivih po-
vrina i prelaenju na gajenje raznovrsnijih poljoprivrednih
kultura. Poljoprivreda se, inae, sporo oporavljala od gubitaka
koje je pretrpela u ratu, dok je seosko stanovnitvo bilo
optereeno administrativnim otkupom poljoprivrednih proizvo-
da (mesa, vune, ita, industrijskih sirovina). Osim toga, obradi-
ve povrine su u toku rata bile slabije obraivane ili zaputene,
a gazdinstva ostala tehniki neopremljena. Agrarna reforma je,
zajedno s kolonizacijom, za izvesno vreme dezorganizovala
trite poljoprivrednih proizvoda, zbog usitnjavanja poseda i

promena u sastavu poljoprivrednog stanovnitva. Brani su se
teko prilagoavali na ivot u ravnici, pa su se neki od njih
vraali u stari kraj. Niske cene poljoprivrednih proizvoda,
nezavisno od prinudnih mera zbog neispunjenja plana otkupa,
nisu podsticale proizvoae na poveanje prinosa.
Dravna ekonomska politika je administraivnim merama
spreavala seljake da proire privatni posed. Nastojala je da
vodi rauna o tome je li re o sitnim seljacima, srednjacima ili
kulacima; ovi poslednji su pritiskani otkupom, porezom i
drugim davanjima. Zaostajanje poljoprivrede bilo je uslovljeno
stavljanjem teita na razvoj industrije. Poljoprivreda je stagni-
rala celu jednu deceniju, plaajui danak industrijalizaciji.
Opte zemljoradnike zadruge smatrane su od 1946. putem
socijalizma na selu, pogodnim oblikom za savlaivanje rascep-
kanosti zadruga, poljoprivredne proizvodnje i prometa, za
postupno prelaenje na vii tip seoskog privreivanja. Pri ovim
zadrugama stvarane su zadrune ekonomije, u kojima su se
zadrugari navikavali na zajedniki rad. Jâ inicijativu CK
KPJ, krajem 1947. poela je izgradnja zadrunih domova, koji su
bili predvieni da u ovom postupnom preobraaju poljoprivre-
de postanu poslovni centri i kulturna arita na selu. Nerazvije-
na industrija spreavala je iri proces seoske kolektivizacije,
mada je zakonodavstvo predvialo olakice za osnivanje selja-
kih radnih zadruga kao oblika kolektivne proizvodnje raznih
tipova. Krajem 1945. u Jugoslaviji je osnovana 31 seljaka
radna zadruga; 1946. bilo ih je ve 454, da bi im naredne godine
broj narastao na 808, a krajem 1948. iznosio 1.318. Dravnim
poljoprivrednim dobrima rukovodila su administrativno-opera-
tivna rukovodstva kao predstavnici drave. Dravni sektor u
poljoprivredi saveznog, republikog i lokalnog znaaja,
organizovan u vidu dravnih poljoprivrednih dobara, lokalnih
ekonomija, rasadnika, ergela, naunoistraivakih ustanova,
poljoprivrednih kola, mainskih stanica raspolagao je 1949.
s oko 350.000 hektara zemlje. Poljoprivredne mainske stanice
(PMS)- imale su krajem 1948. godine 3.820 traktora, 4.000
traktorskih plugova i 1.200 traktorskih kultivatora.
Politika KPJ prema selu bila je krajnje protivurena.
Politiki i ideoloki ciljevi partije na selu razili su se s
ekonomskim rezultatima. Agrarna reforma je, kao politika
mera, unazadila za vie godina jugoslovensku poljoprivredu
(cepanjem poseda, dezorganizacijom na selu, iseljavanjem sta-

novnitva vinog obradi, neprilagoenou kolonista-brana
za rad u ravnici i drukijom tehnikom obrade zemlje, itd.),
umesto da je unapredi; zatim je dola otkupna politika koja je
zaotrila odnose drave i seljaka; masovna, kolektivizacija je
bila vid dokazivanja ideoloke pravovernosti Staljinu, ali ,s
razornim posledicama na selu, kako po odnose meu ljudima,
tako i na ekonomski ishod; u procesu industrijalizacije jugoslo-
venskog drutva selo je postalo glavni izvor nove prvobitne
akumulacije. Prvih posleratnih godina jugoslovensko selo se
nalazilo pod strahovitim ideoloko-politikim pritiskom Parti-
je. Ekonomska politika proizilazila je iz ideolokih motiva a ne
iz realnih ekonomskih procena. KPJ je posle rata raunala na si-
tnog i srednjeg seljaka u borbi za socijalistiki preobraaj sela,
koristei za promenu odnosa do kolektivizacije opte ze-
mljoradniko zadrugarstvo. Talas masovne kolektivizacije bio
je odreen postizanjem dnevnih politikih ciljeva, a na drugoj
strani uverenosti da drava mora obezbediti trne vikove u ru-
kama seljaka ako misli da snabde gradsko stanovnitvo, vojsku i
industriju prehrambenim proizvodima i sirovinama. Ali je neo-
phodno istai da je bogati seljak (kulak) tretiran kao klasni ne-
prijatelj i pre napada IB-a. Slino je i privatna trgovina pre 1948.
godine kako istie Vera Krinik Buki bila kritikovana
za pekulanstvo" i crnoberzijanstvo", pa i kriminal, upuuju-
i Partiju da pone razmiljati o definitivnoj likvidaciji privatne
trgovine. Navedeni istraiva pie da je Edvard Kardelj na sed-
nici najvieg partijskog tela bio izriit da seljatvu treba zatvo-
riti put ka privatnom trgovcu do polovine aprila 1948. godine.
Industrijska proizvodnja je krajem 1947. premaila predrat-
nu za 21%, ali su brza industrijalizacija i prenapregnuta
akumulacija uticale na visoke cene industrijskih proizvoda.
Nasuprot tome, cene poljoprivrednih proizvoda, prevoza, zaku-
pa i komunalnih usluga ostale su niske. Zahvaljujui politici
cena, potronja se odravala na relativno niskom nivou. Uvoz
je uglavnom obuhvatao maine, industrijsku opremu i sirovine,
dok se roba iroke potronje gotovo i nije uvozila. Iako su se
gradili i objekti drutvenog standarda (restorani, odmaralita,
kulturne ustanove, fiskulturni tereni), glavnina sredstava ula-
gana je u industriju. Jugoslavija je u ranom socijalizmu"
morala da usiljenom industrijalizacijom, ogromnim troenjem
radne energije, zapostavljanjem drutvenog i, naroito, indivi-

dualnog standarda stanovnitva, plati danak svojoj nerazvije-
nosti i istorijskom nasleu. Centralizovano rukovoenje privre-
dom doprinosilo je brzom odreivanju pravca investicija i
koncentracije radne snage, ali je smanjivalo lokalnu inicijativu i
neposredno radno stvaralatvo. Pri tome su radnici ispoljavali
malu zainteresovanost za racionalniju organizaciju posla, po-
tronju materijala, finansijskih sredstava i sopstvene radne
snage. Dirigovano planiranje nije uklanjalo ni disproporcije
izmeu privrednih grana.
Industrijalizacija je imala za posledicu poetak deagrariza-
cije jugoslovenskog sela. Time je veliki deo stanovnitva
zapoeo da se oslobaa agrarnog mentaliteta" i ukljuuje u
proces drutvene proizvodnje i gradskog ivota. Menjanje
ekonomske strukture u prilog nepoljoprivrednog dela uticalo
je na porast gradskog i smanjivanje seoskog stanovnitva, sa
nizom pozitivnih i negativnih posledica.
Nagli uspon proizvodnje poinje tek od 1953. godine, to jest
od putanja u pogon novih kljunih" objekata, prestanka
blokade s Istoka, i ostavljanja za sobom velikih sua 1950. i
1952. godine. Kako petogodinji plan nije bio ostvaren u
predvienom roku, zbog spoljnopolitikih i drugih okolnosti,
strategija industrijalizacije na osnovama definisanim 1947.
nastavila se sve do 1956. godine. Zadaci, kako istie D. Marse-
ni, postavljeni petogodinjim planom nalazili su se u sreditu
ekonomske politike i u narednim godinama (19521956), a bez
ponovnog planskog definisanja tih zadataka.
POLITIKA OTKUPA
Revolucionarna vlast je agrarnom reformom, kolonizacijom

i ukidanjem seljakih dugova obezbeivala podrku seljatva,
naroito siromanog i srednjeg, koje je inae aktivno uestvova-
lo u narodnooslobodilakoj borbi, ali se u daljem razvitku ne
mogu gubiti iz vida ni suprotni procesi koji su oznaavali
opadanje podrke seljatva novom poretku, ak i u ustanikim
krajevima.
Sa zavretkom rata i gaenjem rekvizicije kao jednog od
oblika snabdevanja NOVJ, odnosno Jugoslovenske armije, na-
rodna vlast se nala pred pitanjem o nainu daljeg snabdevanja
stanovnitva, vojske i industrije poljoprivrednim proizvodima
i sirovinama. U drugoj polovini 1945. prelazi se na otkup kao
meru izrazito administrativnih obeleja, koja postaje karakteri-
stian oblik nabavke hrane i sirovina sa sela narednih godina.
Na usvajanje ove otkupne politike svakako je uticalo sovjetsko
iskustvo, iako se ne mogu prenebregavati ni uzroci koji su je u
oima vladajuih snaga inili nunom u toj fazi razvitka. I
pored radikalne agrarne reforme, osrednjaenjem jugosloven-
skog poseda stvorene su siune parcele zemlje u skladu s
maksimumom koji nije mogao prelaziti 25 ha, na kojima se nije
mogla primeniti moderna agrotehnika proizvodnja, ak i da su
za to postojali uslovi. Na drugoj strani, dravna poljoprivredna
dobra su tada inila kap u seljakom okeanu, bez obzira to se
njihov broj poeo poveavati. Seljako radno zadrugarstvo se
nalazilo u povoju i nova ekonomska politika na selu ga nije
forsirala na poetku i u toku obnove, ako izuzmemo neznatnu
podrku i agitaciono-propagandnu stranu Zakona o agrarnoj
reformi i kolonizaciji. Kolonizacioni talas u Vojvodini i unutra-
nja kolonizacija u drugim federalnim jedinicama Jugoslavije ,
privremeno su rastrojili poljoprivrednu proizvodnju. Pri posto- '
jeoj strukturi zemljinog poseda trne vikove su drali/
individualni proizvoai. Stoga je Politbiro CK KPJ smatrao da

se snabdevanje gradova i vojske ne moe preputati stihiji
slobodnog trita". Selo je moralo pratiti sudbinu mera karak-
teristinih za ostalu privredu, kojima je KPJ uspostavljala
ekonomski monopol drave na industriju, bankarstvo i spoljnu
trgovinu, iako je taj put imao drukije tokove. Opta ekonom-
ska politika KPJ ila je ka apsolutnoj kontroli privrede, iako su
forme ove kontrole odgovarale specifinostima pojedinih gra-
na. Organizovanje trita poljoprivrednih proizvoda pretpostav-
ka je izvoenja drugih mera i ishrane stanovnitva u gradovima,
jer je narodna vlast strahovala da se ne nae u podreenom po-
loaju, zavisna od individualnih proizvoaa. S obzirom na ra-
zorenu industriju u ratu, oskudicu sirovina i proizvodnju sa sma-
njenim proizvodnim kapacitetom, ocenjivalo se da drava nema
mogunosti da seljatvu da podstrek za slobodno iznoenje vi-
kova na trite: nije bilo uslova za ekvivalenciju razmene. Jo
mnogo godina posle rata nije bilo uslova da se razvije vea pro-
duktivnost poljoprivrede. Iako, samim tim to su postojali ob-
jektivni uslovi da se pekulacija objektivno razvije, samim
tim to je poljoprivredna proizvodnja bila daleko od moguno-
sti da zadovolji zahteve potranje, vladajue shvatanje je bilo
opsednuto strahom da bi prodajom poljoprivrednih proizvo-
da na slobodnom tritu ojaao imuni seljak i dovela se u pi-
tanje ishrana stanovnitva. Izmeu slobodnog trita poljopri-
vrednih proizvoda, za koje nije bilo uslova i administrativnog
pribiranja hrane, KPJ se opredelila za dravnu intervenciju u
formi otkupa. Ova poslednja mera se smatrala i realnijom u ne-
dostatku industrijskih proizvoda za snabdevanje sela, a na
drugoj strani vie je odgovarala koncepciji kontrole privrede
putem maksimalnih administrativnih intervencija. Podravlje-
na poljoprivredna dobra su tek simbolino u toj fazi mogla
davati poljoprivredne proizvode za potrebe drave.
Administrativni otkup je regulisan optim pravnim aktima,
uredbama saveznim, ali i republikim, nosei u prvi mah
karakter privremenih mera. Propisi o otkupu su se razlikovali
i u odnosu na pojedine vrste proizvoda (penica, kukuruz, me-
so, mast, vuna, itd.). Ovi propisi su predviali nain otkupa,
ali i kaznene mere za seljake koji skrivaju vikove. Uinioci su
mogli raunati na mere pomilovanja, izuzimajui one koji su
unitavali proizvode samo da ih ne bi predali otkupnim
centrima. Zavisno od proizvoda, propisi su vodili rauna o po-
POLITIKA OTKUPA 1 0 3
sebnim merilima. Tako je u sluaju vune otkup morao vie da po-

godi krajeve u kojima je stoarstvo bilo glavno zanimanje; iz-
meu pojedinih krajeva se takoe razlika pravila u zavisno-
sti od toga je li u njima stoarstvo bilo pomona ili sporedna de-
latnost; prilikom utvrivanja obaveze uzimao se u obzir i broj
lanova porodice. Propisima iz 1946. izvesna koliina poljo-
privrednih proizvoda ostavljala se na slobodno raspolaganje
proizvoaima. Tako se koliina koju je proizvoa mogao
otuivati kretala od 1030%. Reim otkupa u toku 1946. mo-
e se smatrati najpovoljnijim u odnosu na naredne godine,
kada se uveliko zaotrio kao rezultat prelaska na industri-
jalizaciju Jugoslavije. Prema proceni Pokrajinskog komiteta
za Vojvodinu popis vikova kukuruza u prolee 1946. je iz-
vren sa dosta poputanja prema privatnim proizvoaima,
ostavljajui im prilino visoke koliine za ishranu stoke.
Pokrajinsko partijsko rukovodstvo navodi da su ak seljaci
isticali da im slobodni vikovi nisu bili potrebni, nudei ak vee
koliine otkupnim organima nego to su im bile odreene. Kao
rezultat potreba za poljoprivrednim proizvodima dolo je u
toku 1946. do veeg angaovanja dravnih i partijskih organa
na to efikasnijem otkupu. Agitacioni odbori su se ukljuili u
akcije otkupa ita i naplate poreza. Ove akcije odlikovalo je
smenjivanje i meanje raznih kampanja koje su preticale jedna
drugu. Pored naplate poreza i otkupa trebalo je sprovesti i
predizbornu aktivnost za izbore Skuptine NR Srbije. Umor
usled jedne akcije negativno se odraavao na ostvarenje nared-
ne kampanje. Politike mere i psiholoki pritisak da se predaju
otkupne koliine, praene su sudskim merama za utajivae
vika. Kazne su obuhvatale liavanje slobode s prinudnim
radom od dve do tri godine i novanu naknadu. Presude
utajivaima poljoprivrednih vikova su se znale esto i umnoa-
vati i razailjati po selima odgovarajueg sreza, kao politiko-
psiholoka prinuda na ostale obveznike. Zastoj u otkupu
nadoknaivao se udarnim akcijama u kratkom vremenskom
razmaku da bi se ostvarilo sakupljanje planiranih koliina.
Uredbama se regulisao otkup i promet hlebnih ita, tovlje-
nje, promet i cene svinja, otkup vune, sena i slame, pasulja,
krompira, koe. Otkup hlebnih ita morala su da daju sva pra-
vna i fizika lica koja su proizvodila itarice, ili ih dobi-
jala po osnovu ujma ili uura, posle podmirenja svojih po-
treba. Uredbom za 1945/1946. predvieno je da se za ishranu
-L 3 U
ostavi po glavi domainstva od 110 do 290 kg itarica, od ega

je najmanje 1/4 bio kukuruz. Individualni proizvoai su bili
takoe duni da tove i prodaju jednu svinju, ako su imali posed
od 5 do 10 kj, dve svinje sa poseda od 10 do 20 kj, etiri svinje
od 20 do 30 kj, pet svinja od 30 do 40 kj. Vlasnici poseda od
preko 40 kj obavezni su da isporue po jednu svinju na svakih
pet katastarskih jutara.
Otkupni propisi za 1947. godinu su daleko razraeniji i
stroi, iako sa razgranienijim merilima, jer je re o prelomnoj
odluci da se pree na plansku privredu i usiljenu industrijaliza-
ciju Jugoslavije. Prvobitna socijalistika akumulacija imala se
izvesti na raun sela i jeftinog rada. Zamiljena intenzivna
industrijalizacija sukobljavala se s nestaicom sredstava, a na
drugoj strani poveanih potreba za hranom i sirovinama.
Gazdinstva, koja su imala najvie do 1 ha zemlje, osloboena su
davanja u dravni itni fond, polazei od naela da treba zatititi
siromane seljake. Skala obaveza utvrena je u zavisnosti od
line zemlje: gazdinstva od 1 do 3 ha davala su po hektaru
najvie 215 kg, od 35 ha 315 kg, od 5-8 ha 510 kg, od
810 ha 690 kg, od 1015 ha 930 kg, od 1520 ha 1150 kg,
preko 20 ha 1.300 kg. Novi propisi delili su Jugoslaviju na
itorodnu i neitorodnu zonu. Visina obaveza za itorodna
podruja odreivala se prema prosenom prinosu odreenog
kraja, a za neitorodna individualno i prema urodu. Drava je
odredila jedinstvenu cenu itaricama za celu zemlju u skladu s
platama slubenika i radnika u Jugoslaviji. Predaja slobodnih
vikova podsticana je izdavanjem bonova za povlaeno kupo-
vanje industrijske robe. Otkup se poetkom 1947. sprovodio pod
parolom Mi radnicima ito, radnici nama industrijske proizvo-
de", iako industrija jo nije bila u stanju da obezbedi potrebe
sela i osigura odgovarajuu razmenu izmeu otkupljenih kolii-
na i potreba seljaka za raznim industrijskim proizvodima.
Administrativni karakter otkupa ogleda se u njihovoj oba-
veznosti, unapred utvrenim koliinama, maksimiranim otkup-
nim cenama, kaznenim odredbama za neizvrioce i druge
prekrioce odredaba odgovarajuih uredaba. Celokupna politi-
ka i sistem otkupa bili su centralizovani i organizovani odozgo
do dole. Centralni organi su razrezivali koliine na republike,
one na okruge, a okrui na srezove i optine. Od prikupljenih
koliina deo je ostajao okruzima, a najvei deo se slivao u
Centralni itni fond. Organizatori i sprovodnici politike otkupa
b i l i su narodni odbori i otkupna preduzea. Imajui u vidu

politiki i optedravni znaaj ove mere na njoj se praktino
angaovao sav dravni i politiki aparat: organi vlasti i uprave,
otkupna preduzea, sudovi, OZN-a, odnosno UDB-a, Partija,
pre svega, i masovne organizacije. Stvarani su odbori ili
komiteti agitatora koji su neposrednim izvrenjem ove mere
nastojali da se otkupne koliine to pre obuhvate. Uesnici u
ovim akcijama, iz redova partije, organa vlasti i masovnih
o r g a n i z a c i j a , bili su duni d a daju primer, d a prednjae,
ukoliko nisu hteli da budu iskljueni iz vlasti i politikih
o r g a n i z a c i j a . Stoga se u toku sprovoenja otkupa, kao i
masovne kolektivizacije 1949, govorilo da je ova mera bila i
nain za proiavanje" aparata vlasti i lanstva u partiji,
zapravo za identifikovanje drutvene odgovornosti i neodgovor-
nosti. Bilo je to, prema Osmanu Karabegoviu, sredstvo ozdrav-
ljenja" partijske organizacije, ienja organa vlasti od nepri-
jateljskih i pekulantskih elemenata". Otkup je bio takoe put
za proveru ponaanja i svesti rukovodeih ljudi u niim
rukovodstvima". Nasuprot ovim merama ienja" i kaznenim
merama za tzv. utajivae vikova postojale su i podsticajne
mere za uredne izvrioce obaveze, tj. za one koji do odreenog
roka predaju viak, u vidu premije od 40 dinara po metru"
{100 kg) preko ve dobijenog maksimala" za hranu. Naroito
znaajnu ulogu u sprovoenju otkupa dobila je Kontrolna
komisija CK KPJ koja je pratila otkup, njegov tempo izvrenja,
preispitivala visinu kvota, pojaavala ili smanjivala intenzitet
otkupa u zavisnosti od potreba i okolnosti.
Propisi su razraivani po selima i zaseocima, gde su
specijalne ekipe utvrivale mogunosti proizvoaa. Tako dobi-
jene podatke podvrgavali su reviziji mesni narodni odbori. U
komisijama za razrez otkupa nalazili su se komunisti i drugi
aktivisti masovnih organizacija. Otkup je tekao u znaku opte
mobilizacije svih politikih snaga, proveravanja da li su aktivi-
sti izvrili prethodne obaveze, razvijanjem takmienja da se
prebace rokovi isporuka. Otkup je pomagala i tampa, nepre-
stanom propagandom o znaaju ovog ina. Agitatori su ubei-
vali seljake da izvre obaveze kao vaan drutveni in. Nosilac
izvrenja otkupa je aparat vlasti, ali se KPJ smatrala kimom
agitacije". Agitaciju i propagandu za otkup pratila su i pisma
vojnika roditeljima da ispune obaveze. Komunisti i odbornici su
morali biti prvi izvrioci obaveza. Ukoliko su siromani seljaci
-L 3 U SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA
izmirili obaveze njihov primr se politiko-psiholoki koristio u

ubeivanju bogatijih seljaka da ne zaostanu. Otkup se kompli-
kovao samim tim to su u njemu kao vanoj drutvenoj meri
uestvovali svi organi i politike organizacije. Time su se
sukobljavale kompetencije i direktive. Mnotvo ovih organa
jugoslovenskih, iz Srbije i Vojvodine uticalo je na unoenje
zabune i protivurenih naloga. Situacija se esto prikazuje tako
da je svako nareivao, ubeivao, a negde i hapsio". Dramatiku
je unosilo neispunjavanje obaveza u odreenim rokovima, jer se
tada sav ovaj raznorodni, razgranati aparat usmeravao da
ubrza tempo isporuka.
Tako je plan otkupa predviao da se do 1. aprila 1947.
dnevno otkupljuje po 1.430 vagona, ali je, budui nerealan,
podbacio i koliinski i po roku predvienom za ostvarivanje
otkupa. Na sednici Politbiroa CK KPJ od 4. marta 1947.
generalni sekretar CK KPJ Josip Broz Tito je kritikovao
partijsko rukovodstvo Srbije, naroito sekretara Blagoja Ne-
kovia, da je smanjivalo koliine, da se otkupu pristupalo
sporo, doprinelo otporu kulaka koji je u Vojvodini zajaio"
Partiju, dok mu se partijsko rukovodstvo nalazi na repu".
Seljaku" politiku partijskog rukovodstva Srbije nazvao je u
stvari kulakom, a liniju CK KP Srbije oportunistikom".
Blagoje Nekovi je mogao da shvati da je pogreio, ali ne i da
prihvati da je radio protiv partijske linije. Sumnja da radi
protiv ove linije uticala je da mu se koa najei". Na sednici
Pokrajinskog komiteta aprila 1947. Nekovi je kritikovao
partijsko rukovodstvo Vojvodine da se ne bori za ostvarivanje
linije Komunistike partije. Kritiku protiv sebe, izreenu marta,
Nekovi je narednog meseca prebacivao na nie rukovodstvo.
Insistirajui na sprovoenju linije CK KPJ, smatrao je da se u
Vojvodini sprovodi kulaka linija, zapravo neprijateljska. Do-
davao je da se jedan veliki procenat lanova KP u Vojvodini
svesno bori protiv linije KP, a rukovodstva su tu liniju
podupirala, drei oportunistiki stav.
Otkup jgLjDzakonjen kao trajni proces marta 1947, dakle s
prelaskom na industrijalizaciju. Kontrolna komisija CK KPJ
dobijala je izvanredna ovlaenja na najvanijem podruju
otkupne politike u Vojvodini. Osman Karabegovi je postavljen
za poverenika CK KPJ za otkup u Vojvodini, sa seditem u
Novom Sadu. Povereniku CK KPJ su svakodnevno stizali
izvetaji sreskih komiteta o otkupu. Poverenik je i neposredno
POLITIKA O T K U P A 1 0 7
obilazio najvanije otkupne punktove. Analizirao je propuste u

razrezivanju odoka, uoavao pritisak na siromane seljake, is-
ticao neiskustvo, zapaene krajnosti od oportunizma do koleb-
ljivosti, veliki deo krivice pripisivao partijskim organizacijama.
Pri datim uslovima i nastalim tekoama otpori nisu bili samo
pojedinani ve je dolazilo i do grupisanja i polarizacije sela kon-
frontiranjem komunista i nekomunista. Komunisti su u ovim
otporima videli iskljuivo neprijateljsku delatnost, a vanpar-
tijci u komunistima gledali glavne zaetnike nevolja u vidu ot-
kupnog pritiska.
Otkupna komisija Vojvodine je bila u stalnom stanju
pripravnosti preko organizovanog taba koji je razraivao
planove, intervenisao, slao telefonska upozorenja, rejonizirao
Pokrajinu i obavezao svoje lanove da provode vie vremena na
terenu.
Ve 1945. zapaeno je da se norme otkupa ne izvravaju.
Tako je u Vojvodini bilo planirano da se do 15. novembra 1945.
ostvare sve razrezane koliine. Meutim, do 1. novembra 1945.
bilo je otkupljeno, preko organa narodne vlasti i Pokrajinskog
preduzea za otkup Poljopromet", samo 20.233 vagona od
planiranih 35.000. Razlike izmeu predvienog i ostvarenog
najee su poticale iz netano prijavljenih vikova itarica od
strane proizvoaa, loe evidencije zaliha iz prethodne godine,
otpora seljaka da predaju .razrezane koliine, este promene
maksimiranih cena proizvoda. Izvrdavanje" otkupa od strane
seljaka izazivalo je protivreakciju organa za sprovoenje otku-
pa, pomognutih aparatom vlasti i politikim pritiskom masov-
nih organizacija. Od zavoenja ove mere u drugoj polovini 1945.
pa za sve vreme njenog trajanja razvio se tihi rat" izmeu
obveznika davanja i izvrilaca politike, koji je u nekim krajevi-
ma i u vreme najteeg pritiska dovodio do epizodinih pobuna,
karakteriui stanje na selu kao neprekidno vrenje, nezadovolj-
stvo i ozlojeenost seljaka koji su u ovoj administrativnoj
(inovnikoj") meri videli eksproprijaciju, osiromaavanje,
pljaku, izneveravanje obeanja. Teka politiko-ekonomska
atmosfera na selu zadrala se sve dok ova mera nije ukinuta, no
s tim to je uveliko bila pojaana jednom drugom merom,
prinudne kolektivizacije, koja je masovne razmere dobila od
januara 1949, mada ju je Partija zapoela pod parolom dobro-
voljnosti i ekonomske celishodnosti.
Razrezivanje otkupa na oblasti teklo je i u znaku utvriva-

nja rokova isporuke. Teilo se ostvarivanju dnevnih normi, ali
ukupna koliina i dnevni ritam su esto podbacivali. To je za
posledicu imalo pojaavanje otkupne kampanje, narastanje
prinude, ali i reviziju dnevnih planova da bi se stvarno stanje
usaglasilo s planiranim. Poetkom marta 1947. ua Srbija je
bila zaduena sa 12.525 vagona, a bilo je otkupljeno svega
11.729 vagona; Vojvodina je imala da isporui 38.140 vagona
kukuruza, od kojih je do naznaenog datuma otkupljeno svega
19.507 vagona; Oblasni odbor Kosova i Metohije zaduen je za
3.037 vagona, no s tim to je samoinicijativno ovaj razrez
poveao na 3.369 vagona. Otkupni plan do 1. aprila 1947. je
predviao da se u Vojvodini dnevno isporuuje 1.430 vagona
poljoprivrednih proizvoda, ali su ove prognoze do tog stepena
podbacile da se u prvoj polovini marta 1947. otkupljivalo svega
od 260270 do 300 vagona. Korektivi su se uglavnom nalazili u
produavanju krajnjih rokova za zavretak otkupa i u intenzivi-
ranju otkupnih akcija. Politbiro CK KPJ je ba u tom asu
podvrgao kritici CK KP Srbije zbog oportunizma u politici
prema selu.
Teret otkupa je najvie pogaao NR Srbiju, posebno Vojvo-
dinu. Ukupan plan otkupa je jula 1947. predviao da je
Vojvodina duna da otkupi 303.421 vagona, a Srbija 77.759
(ukupno 481.180), Hrvatska 108.250 vagona, Bosna i Hercegovi-
na 36.160, Makedonija 23.280, Slovenija 2.670, Crna Gora 1.700
vagona. Ukupni predvieni iznos za Jugoslaviju je iznosio
653.240 vagona.
Vojvodina je kao itorodna oblast pritisnuta od 1945.
godine. Ova pokrajina je na kraju rata morala da ponese glavni
teret snabdevanja hranom vojske, do osloboenja cele zemlje, da
pomogne nerazvijene, siromane i opustoene krajeve Jugosla-
vije, primi oko 200.000 kolonista, do polovinom 1945. prihvati
oko 50.000 poljoprivrednih sezonskih radnika koji su radili na
poljskim poslovima za naturalnu nagradu u itu, a od polovine
1945. njeno seljatvo je izloeno otkupu.
Plan setve i obavezno zasejavanje obradivih povrina sa-
stavni su deo otkupne politike, ire gledano. Ove mere su u
funkciji vee proizvodnje, a na drugoj strani takoe nose
administrativni peat. Setvu 1947/1948. karakterisali su ele-
menti odreeni novom fazom ekonomskog razvitka i pojaanom
ulogom drave u privredi posredstvom direktivnog i totalnog
planiranja. Predvialo se, pre svega, poveavanje setvenih

povrina u odnosu na prethodnu godinu. Plan setve je razrai-
van na pojedina domainstva i preuzimane obaveze o zasejava-
nju veih povrina industrijskog bilja. Poveavanje setvenih
povrina planirano je na raun preoravanja panjaka, kao i
zaputenih oranica ili oranica pretvorenih u livade. Plan setve i
njegovo izvrenje povlaili su izradu planova upotrebe vune
stoke i traktora. U setvi 1947/1948. predvieno je poveanje
zasejanih povrina za 58.113 ha u odnosu na setvu 1946/1947,
to jest od 1.447.462 ha na 1.505.575 ha. Olako se oekivalo da se
u okviru izvrenja Petogodinjeg plana razvitka narodne privre-
de setvene povrine uveaju 1951. do 1.587.600 ha.
Pri mesnim narodnim odborima uvoene su setvene komisi-
je savetodavno-kontrolnog karaktera. Sprovoenje setve teklo je
uz politiki pritisak, kao i kod otkupa. Na istim zadacima
nalazili su se dravni organi i komunisti, aktivisti Narodnog
fronta i radnici mainsko-traktorskih stanica. Ve su pripreme
za izvoenje jesenje setve 1947. godine proticale uz mobilizaciju
svih dravnih i drutvenih snaga na selu. Orijentacioni plan
setve donosili su upravni organi iz oblasti poljoprivrede. Ali,
kao i kod svih drugih kampanja i masovnih mera, smatralo se da
Partija, odnosno vanpartijske organizacije, moraju da postave
setvu na najiru politiku osnovu. Tako su komunisti duni da
se "na masovnim sastancima zalau za otkrivanje novih obradi-
vih povrina.
Karakter ove opte mere donete nezavisno od seljatva i
irih strunih razmatranja izazivao je otpore i incidentalne
situacije, koje su kasnije tumaene kao odstupanje od ireg
konsultovanja neposrednih proizvoaa u poljoprivredi. Kao
greka" je tretirano razbijanje okvirnih setvenih planova u
kancelarijama mesnih narodnih odbora, s jednostranim natura-
njem obaveza seljacima. Kritika Partije pogaala je seoske
partijske organizacije koje nisu htele da uloe trud da
razbijanje plana ostvare odozdo, uz uee svih seljaka, ve su
prile razrezu odozgo". Prevaga administrativne komponente u
konkretnom utvrivanju obaveza nesumnjivo je izazivala neza-
dovoljstva, ali je izvor otpora leao u biti ove mere i metodologiji
rada Partije donoenjem globalnih mera na vrhu i naknadnim
zahtevom da se potuje linija", i ne dozvoli njeno izopaavanje u
konkretnoj praksi. Administrativna mera u sutini, kampanja
setve putem planiranja i otkrivanja novih kompleksa obradive
-L 3 U
zemlje povlaila je prinudu, naganjatvo, nezainteresovanost,

tenju uprave da otalja posao. Podvrgnuto raznim kampanjama
seljatvo je ve bilo premoreno. Mali odziv seljaka na skupove
povodom utvrivanja planova setve bio je najbolji znak ovog
umora, nezainteresovanosti i neslaganja s akcijama formulisa-
nim spolja, bez demokratskih inicijativa iz same osnove obvez-
nika. Selo je ve bilo iscrpeno i smodeno stalnim davanjima i
obavezama, protiv ega su se javljale prirodne reakcije. Pogon-
ski aparat ovih akcija i kampanja sve vie se stanjivao na
dravnu maineriju i aktiviste iz partijskog aparata i masovnih
organizacija, opet komuniste. Deo seljaka, koje ove mere nisu
pogaale, zato to se na njih nisu ni odnosile, jer su bili
siromani, bezemljai ili ukljueni u aparat vlasti i Partije,
davao je podrku ovim merama, suprotstavljajui se seljakoj
masi koja ih od poetka nije iz due prihvatala ili im se
budui ekonomski pogoena, pri emu su administrativne
pogreke" razrezivanja mogle samo da utiu na dalje prisipa-
nje ulja na vatru dokraja opirala.
Poreska politika se takoe shvatala kao znaajan oblik
ograniavanja tzv. kapitalistikih elemenata na selu. Okorele
neplatie i neuredni poreski obveznici tretirani su kao neprija-
telji. Poreske komisije su izricale i kazne, kao primer za ostale
poreske dunike; ponekada se koristila milicija, i sprovodilo
prinudno izvrenje nad imovinom obveznika. Izvori pokazuju
tekoe prilikom naplata poreza i kampanjski nain uterivanja
poreskih dugova. U pojedinim krajevima odgovornost za neu-
redno izvrenje poreskih obveza svaljivano je i na staru vlast
ukinutu u revoluciji, jer je odravala poreski moral na niskom
nivou.
Protivurenost politike otkupa najbolje se moe videti iz
obrazloenja njene neophodnosti u vreme kada su trni vikovi
bili u rukama privatnih proizvoaa, a na druoj strani drava
morala da obezbedi ishranu naraslog gradskog stanovnitva.
Ali, na otkup se istovremeno gleda i kao na meru socijalno-
-politikog pritiska na imunije seljake, vid klasne diferencija-
cije na selu, pojaavanja pritiska na kulake" kako bi se
spreilo da nanesu udarac novoj vlasti u najosetljivijem
trenutku, kao monopolisti u poljoprivredi; da ekonomski oja-
aju i omogue jaanje kapitalistikih snaga u poljoprivredi i
trgovini. Nuda za hranom, praena strahom od kulaka i
u v e r e n j e m o nesazrelosti prilika za organizovanje slobodnog
P O L I T I K A OTKUPA 1 1 1
trita, tekla je u znaku zaotravanja klasne borbe na selu, to

je proizilazilo iz sovjetskog shvatanja, ime se nasilje i primena
surovih mera u lomljenju otpora na selu nisu mogli izbei.
Otuda partijska politika koja polazi od zakonitosti ove mere i
pravinog razreza, sa osudom svih skretanja, nije mogla izbei
sluenje metafizikim upozorenjima u vreme kada se selu u
sutini nije verovalo, kategorija bogatih seljaka (kulaka) doktri-
narno smatrala pritajenim neprijateljem nove vlasti i polazilo
od shvatanja da se klasna konfrontacija na selu zaotrava.
Gradsko stanovnitvo je bilo eksproprisano, a selo preko
bogatih seljaka ostalo vlasnik trnih vikova preko kojih je
moglo ugroavati vlast narodne drave".
U svakodnevnoj politikoj terminologiji odomaio se sovjet-
ski izraz kulak" (aka) pod kojim se podrazumevao bogati
seljak koji koristi najamnu radnu snagu na svom posedu.
Razlikovao se od pojma veleposednika jer je u veoj ili manjoj
meri uestvovao u obraivanju zemlje. U jugoslovenskoj praksi
na kulaka" se gledalo kao na politikog protivnika nove vlasti.
No, mere koje su preduzimane protiv ove kategorije seljaka nisu
u Jugoslaviji kao u SSSR-u ile u tom pravcu da se oni unite
ve da se raskulae". Partija je predskazivala slom kulatva"
slian onome u SSSR-u. U zimu 1946/1947. kulak je identifi-
kovan kao glavni klasni neprijatelj. Sa bivim trgovcima i
zanatlijama svrstavan je u nacionalnu buroaziju". Kulaci su
izloeni politikom pritisku, ali se izbegavalo frontalno suko-
bljavanje i primena golih administrativno-prinudnih mera.
Nasuprot eonom sukobu, KPJ se zalagala za politike mere,
odvajanje srednjaka od kulaka, stvaranje atmosfere u kojoj bi se
kulaci osetili usamljeni. Ova partijska linija je ila na politiko
razbijanje kulaka kako bi se meu sobom zakrvili"; na
individualiziranje odgovornosti, graenje odnosa sa srednja-
kom, razvijanje saveza radnike klase i seljatva na bazi
shvatanja o njihovoj povezanosti i jedinstvenim interesima u
procesu industrijalizacije.
Podela na kulake, srednjake i siromane seljake naroito
nije imala osnovu u ustanikim krajevima, gde je seljatvo
masovno podravalo narodnooslobodilaku borbu i narodnu
vlast posle osloboenja. U tim krajevima seljatvo je sledilo
Partiju iz krvne povezanosti sa sistemom". Izvori iz postrat-
nog vremena otkrivaju promene politikih raspoloenja s prote-
kom vremena i u ovim krajevima, koje su sve vie jaale sa
razvojem administrativne intervencije, ubiranjem otkupa, na-

platom poreza, ekonomskim zapostavljanjem ovih krajeva.
Partija je na selu u sutini ablonski diferencirala seljatvo
na kategorije kulaka, srednjaka i siromanog seljaka. Pod
najteim politikim pritiskom nalazili su se kulaci, obavezani i
na najvea davanja. Pri razbijanju kulaka trebalo je utvrditi
kako se govorilo ,,ko je ko". Sa pozajmljenom sovjetskom
terminologijom, polazilo se od toga da je srednjak saveznik kao
i u ratu, a kulak glavni neprijatelj. Smatralo se da bi se potiski-
vanjem kulaka uticalo na spreavanje kolebanja srednjaka u
prihvatanju partijske linije na selu. Za razliku od SSSR-a u
Jugoslaviji je srednjak bio sa Partijom u narodnooslobodilakoj
borbi, a kasnije podravao njenu liniju raskulaenja. Ako je
klasni neprijatelj bio sabijen" u gradovima on se javljao u liku
kulaka na selu pruajui otpor partijskoj politici. Postojanje
kulaka i njihov otpor merama vlasti i partije smatrani su
glavnim uzrokom neuspeha nekih mera na selu. ivelo je
doktrinarno i politiko shvatanje da seljak po svojoj sitnosop-
stvenikoj prirodi nije bio raspoloen za dobrovoljno davanje
ita.
Kategorija kulaka je proirivana na krug seljaka koji po
socijalno-ekonomskim merilima nisu pripadali ovoj grupi poli-
tiki i ekonomski diskriminisanih seljaka. Prilikom otkupa
ustaljivala se ablonska socijalna podela seljaka koja nije,
meutim, bila istovetna ni u svim krajevima drave. Tako su u
Srbiji za sitne posednike smatrana lica koja su posedovala do
5 ha, za srednjake po 10 h i za krupne posednike oni koji su
posedovali preko 10 ha obradive povrine. Nejednaka merila
odravala su se i unutar pojedinih republika. U Hrvatskoj, na
podruju okruga Osijek, Slavonski Brod, Daruvar i Bjelovar za
krupnog posednika je smatrano lice koje je posedovalo preko 20
jutara zemlje, za srednjaka lice sa 10 do 20 jutara, dok su ostale
kategorije smatrane sitnim posednicima. Na podruju drugih
okruga ove republike (Zagreb, Sisak, Karlovac i Varadin) za
kulake su uzimani seljaci sa preko 15 jutara, za srednjake oni sa
8 do 15 jutara, a ostali za sitne posednike. Kao kulaci u Bosni i
Hercegovini smatrali su se seljaci sa preko 15 ha, za srednjake
do 15 ha, a za siromane oni do 5 ha. U ovoj republici su kao
sitni proizvoai tretirani i oni seljaci koji su posedovali 5 ha,
ako su imali veu porodicu, a za srednjake oni do 20 ha poseda.
Prilikom odreivanja kulaka nije uzimana u obzir samo povri-
na zemlje koju je posedovao, ve i takve okolnosti kao to su

opte bogatstvo, politiko dranje, korienje tue radne snage.
Od prvog dana zavoenja, ova administrativna mera je
i z a z i v a l a prikriveno nezadovoljstvo na selu, koje e od prigue-
nih formi dobiti i razmere demonstracija, pobuna, otvorenog
kidisanja na organe vlasti koji su hteli da obezbede izvrenje
administrativno i globalno razrezanih planova. ablonska pri-
mena ove prinudne mere, sa inovnikom upornou sprovoe-
na uprkos otporima, pobrkane kompetencije, ukljuivanje u
proces realizacije raznorodnih organa, nastupanje istovremeno
organa vlasti, komisija i aktiva agitatora politikih organizaci-
ja, prinuda sa vrha partije da se otkup kao ivotno pitanje
ostvari, pod kvalifikacijom oportunizma rukovodstava kojima
nije uspelo da ostvare predviene koliine u utvrenim rokovi-
ma, izazivala je nove nalete organe vlasti i partije na selu.
Kritikovani rukovodioci su gotovo u istom obliku njima izree-
ne kritike prenosili na rukovodioce koji su od njih bili nii u
partijskoj hijerarhiji. Prinudne mere smenjivale su se sa politi-
kim. Slabosti", greke", devijacije i lino ponaanje pojedinaca
i organizacija kritikovani su onamo gde su oigledno proizilazili
iz protivurenog karaktera jedne mere i politike. Hrana se
morala nabaviti, ali je selo nerado davalo, pogotovu kada su
globalno razrezane koliine bile nerealne, prevazilazile mogu-
nosti odreenih krajeva. Isto tako tretman bogatih seljaka kao
neprijatelja, sa shvatanjem o zaotravanju klasne borbe na selu,
morao je izazivati otpore i usijanja u odnosima snaga koje su
jedna u drugoj gledale protivnika. Drava je na selu htela da
sebe obezbedi i uspostavi kontrolu koju je imala u drugim
vitalnim delovima privrede. Taj put je iao preko slamanja
kulaka", kao klasnog protivnika na selu, ekonomsko-prinud-
nim merama, suprotno iskljuivo ruskom putu nasilne likvida-
cije, snaenjem dravne intervencije u poljoprivredi, politikom
diferencijacijom na samom selu i razvojem seljakog radnog
zadrugarstva u formi masovne kolektivizacije narednih godina.
Tek raskulaivanjem" sela mogao se, prema vladajuem shva-
tanju, osigurati socijalistiki karakter poljoprivredne proizvod-
nje. Otkupu je prethodila agrarna reforma, na koju se ovaj
naslanj a, a 1949. se poelo prelaziti na stvaranje kolektivnih
gazdinstava na selu u vidu seljakih radnih zadruga (SRZ) koje
su zamiljane kao uporite dravnog sektora na selu. Sve ove
mere su imale za cilj da osiguraju to vee izvore agrara za
industrijalizaciju i na drugoj strani razvlaste seosku buroaziju

ili kulake u ondanjem politikom reniku.
Otkupne kampanje proticale su u znaku upravnih i politi-
kih pritisaka, podravane masovnom agitacijom, propagandom
preko tampe, politiko-psiholokim ubeivanjem" na konfe-
rencijama i zborovima seljaka. Istovremeno sa politikom
aktivnou tekle su represivne mere, ili je do njih dolazilo tek
poto se ubeivanje iscrpi. Radi otkrivanja ita po selima or-
ganizovani su pretresi po kuama, naroito tavanima, poziva-
na u pomo milicija i organi Odeljenja zatite naroda, odnosno
Uprave dravne bezbednosti. Seljaci su skrivali ito po tavani-
ma i bazama, traili reviziju razreza, slali delegacije organima
vlasti i uprave, organizovali demonstracije, grupisali se po selima
da bi kolektivno sauvali ito i efikasnije oduprli pritisku.
Egzemplarne kazne sluile su uterivanju straha kod seljaka i
ispoljavanju odlunosti organa vlasti da ne dozvoli da se sa
njima bilo ko igra". Primanje ita za setvu, koja nije obavljena,
smatrano je za pekulaciju. Unitavanje otkupnih koliina
povlailo je najtee kazne. Na odgovornost su se pozivali i
odgovorni rukovodioci vlasti (predsednik odbora, sekretar i
drugi funkcioneri). Seljaci su liavani slobode, kanjavani
novano, konfiskovane im vralice i pronaene koliine itari-
ca, pa ak i nepokretnosti. Prilikom otkupa dolazilo je do
masovnih represija, preteranih hapenja, otvorenog suprotsta-
vljanja organima vlasti i snagama milicije. U Vrbasu su
organizovane demonstracije, a u Dolovu seljaci su napali
narodni odbor. Kulaci su podsticali otpor bacajui parolu ,,ne
mogu nas sve uhapsiti". Selom su kruile najrazliitije parole,
propaganda protiv otkupa, pa i sistema vlasti uopte. Protesti
su sadravali shvatanja da se zakljuuju trgovinski ugovori sa
stranim dravama, da se ito izvozi kojekuda", alje u
Albaniju, trasnportuje u susedne zemlje narodne demokratije i
SSSR, hrana sabira radi budueg rata. Protestne delegacije su
poseivale narodne odbore, dok je UDB-a zaustavljala na
poetnim stanicama delegacije koje su pokuavale da se probiju
do Novog Sada i Beograda.
Bez obzira na pogoravanje politike atmosfere na selu,
kampanja otkupa se nije obustavljala. Generalna linija Partije
je polazila od politikog ubeivanja, ali se u praksi ona pretvara-
la u prinudu. Seljak je nerado davao itarice i ostale poljopri-
vredne proizvode. Nezadovoljstvo se pogotovu irilo zahvaljuju-
i nerealnim procenama, niskim cenama otkupljivanih proizvo-

da, ostavljanju dela obveznika bez osnovnih koliina hrane.
Partija, uprkos otporu i looj politikoj situaciji na selu nije
mogla da se odrekne administrativnog zahvatanja hrane, jer su
ishrana i opstanak nekih krajeva zavisili od toga da li e se
otkupiti predviene koliine u itorodnim krajevima. Pritisnuti
tekoama na selu i vrenjem, na jednoj strani, partijski komiteti
i organi vlasti su, na drugoj, bili izloeni zahtevima viih organa
i rukovodstava da se otkupne koliine uprkos svemu moraju
oterati. Administrativne i krivine sankcije su jo vie razjari-
vale otpor na selu, izazivajui na drugoj strani kritiku viih
partijskih i dravnih organa to se zapostavljaju politika borba
i pravna strana ispunjavanja obaveza.
Protivurenost otkupne politike odlikovala je njenu prime-
nu u elom ovom periodu. Partija je postojee protivurenosti
pokuavala da razrei istrajavanjem na ouvanju generalne
linije prema selu, zahtevu za prevlau politikih mera i
efikasnom izvrenju obaveza. Partijski zahtevi se nisu mogli
izmiriti sa suprotnim interesima seljaka. Terminologija koja se
sree u partijskoj i dravnoj dokumentaciji, s kritikom otri-
nom protiv inovnikih" prilaza, ablonskih podela, birokrati-
zma i uskogrudog prakticizma", nije mogla otkloniti postoje-
u objektivnu protivurenost. Sve pomenute pojave su pratea
komponenta svake administrativne akcije. One se mogu deli-
mino suzbijati, ali ne mogu i trajno odstraniti, samim tim to
proizilaze iz objektivnih drutvenih odnosa. Nestaica hrane se
nije mogla niotkuda drugo nadoknaditi, a seljak je smatrao
sebe egzistencijalno ugroenim i bez osnovnog podsticaja da
predaje vikove. U skladu sa onovremenom politikom svaki
otpor narodnoj vlasti i njenim merama je nazivan neprijatelj-
skom delatnou. Pod specijalnim pritiskom za isporuku ita
nalazili su se komunisti. Njihova nespremnost da izvre obaveze
tumai se u Sremu kao izraz nepovoljne socijalne strukture
partije u kojoj su preovlaivali srednji i bogati seljaci. Prvog
marta 1947. 2.531 lan KPJ u Vojvodini nije bio ispunio svoje
obaveze. Iskljuenjem iz partije je kanjeno 670 lanova KPJ.
Zbog neizvrenja otkupa rasputene su labave" partijske
organizacije. Demonstracije protiv neurednih obveznika orga-
nizovane od narodnih odbora pretvarale su se u pljakanje"
kua bogatih seljaka. Demonstranti su naterivali kulake" i na
mazohistike mere, nameui im da viu Dole pekulanti" ili
prinuavajui ih da pred narodnim odborom igraju kolo.

Poveravanje izvrenja otkupa kolonistima stvaralo je razdor
izmeu novih naseljenika i starosedelaca, naroito ako su
ovlaenja bila zloupotrebljena odnoenjem privatnih stvari iz
kue obveznika. Za neke sreske komitete pootravanje mera
protiv neurednih izvrilaca obaveze svoeno je na pretnje da e
dunici biti pozatvarani u svinjac" dok ne ispune obaveze. Tim
povodom Jelena Popov pie: . . . Grupe agitatora, sastavljene od
jednog predstavnika vlasti, lana partijske organizacije i jednog
milicionara, zasedale su u mesnim odborima ili u prostorijama
seljakih radnih zadruga i nou pozivale seljake na sasluanje. U
cilju dobijanja razrezanih koliina, na iste seljake su vrili
pritisak, pretili im zatvorom, tukli ih i maltretirali." Deo
seljaka, ranije aktivan, povlaio se i pasivizirao" ili naputao
organizaciju KPJ ili Narodnog fronta. Pomenuti istraiva
pominje jednog pretuenog seljaka u Feketiu, koji je zajedno
sa suprugom izvrio samoubistvo. Smenjivanjem rukovodeih
komunista u komitetima dolazilo je post fes tum preduzetih
represivnih, administrativnih i slinih mera maltretiranja, kada
je bilo jasno da su one nanele vie tete nego koristi.
Kaznena politika je tekla paralelno sa politikim merama.
U Vojvodini je do maja 1947, zbog neizvravanja otkupa,
kroz zatvore prolo 8.821 lice, od kojih je 720 osueno. Za isto
ovo vreme kroz zatvore u NR Srbiji, sem Kosmeta, prolo je
10.082 lica, od kojih je 1.224 kanjeno. Upuujui nie organe
na primenu kaznenih mera, Pokrajinski komitet KPS za Voj-
vodinu je naglaavao da one treba da budu egzemplarno sna-
ne", ali da se njima ne ide protiv siromanih i srednjih seljaka
ve na najreakcionarniji deo seoske buroazije".
Neizvrenje otkupnih obaveza dovodilo je i do sudskih
kazni: konfiskacije nepredatih vikova, ukupnih itarica i
nepokretne imovine. Novana kazna izricana je kao glavna ili
dodatna kazna. Odmeravanje ovih kazni je raznovrsno u
Jugoslaviji. U NR Srbiji kazna konfiskacije je izricana krupnim
posednicima, dok je u Hrvatskoj postojala iskljuivo delimina
konfiskacija nepokretne imovine. Konfiskacija nepokretne imo-
vine u Sloveniji je izreena u svega dva sluaja, a u Bosni i
Hercegovini u deset sluajeva protiv imunih seljaka i dva
protiv srednjih posednika. U nekim republikama (Srbija, Hr-
vatska) najvei broj seljaka je osuen zbog deliminog neizvre-
nja obaveza (deliminjaci"), za razliku od Slovenije gde je

osuda pogaala seljake koji u celini nisu izvrili svoju obavezu.
Imuniji seljaci su izraavali nezadovoljstvo jo od agrarne
reforme i stvaranja seljakih radnih zadruga na selu, koje kao da
su otkrivale krajnje ciljeve vlasti i crnu perspektivu individual-
nih gazdinstava, odnosno od otkupa, kao mere kod koje su seljaci
bili sasvim pasivni subjekti, dok je protiv kulaka podjarivana
partijska propaganda kao protiv neprijatelja. Vlast je ila na
potiskivanje kapitalistikih elemenata na selu, a imulniji
seljaci su branili svoj opstanak i imovinski status. Otkup im je
naroito onemoguavao da se osamostale, ekonomski uzdignu,
sauvaju vikove za slobodnu prodaju. Partija je polazila od
pretpostavke da oni nastoje da stvore neprijateljski blok protiv
narodne vlasti na selu. Obostrani odnos organa vlasti i
objekata otkupa moe se najbolje sagledati preko individual-
nih sudbina, sluajeva pojedinaca, kaznenih mera, metoda
politiko-psiholokog pritiska, odraavajui sukobljenost fron-
tova, uarene suprotnosti, nepomirljivost interesa, koje su
pratili kao i u svim uzbudljivim masovnim situacijama mnogo-
brojni ekscesi. Mnogobrojni izvetaji partijskih komiteta i dr-
avnih organa iz toga vremena odslikavaju stanje pojedinaca u
sukobu sa dravom koja nastoji da utera otkup i seljaka koji
ele da prou sa to manje obaveza. Iz njih se takoe vidi
naelektrisanost atmosfere, forme izvrdavanja obaveza, vidovi
otpora i pekulacija, ekspanzija crnih", zloslutnih vesti o
pozadini otkupa (predstoji rat, opasnost od gladi, logorisanje
dece, ishrana ,,na kazanu") koje su prianjale za seljake u
uslovima ture tampe i strogo kontrolisanih javnih informaci-
ja. Marta 1947. Pokrajinski komitet Vojvodine je izvetavao CK
Srbije o vreanju partijskih instruktora na konferencijama,
ukljuivanju komunista sa strane u lokalne komisije za otkup,
izdavanju naredbi za pretrese (Idi, pretresi, sve to nae
uzmi"), organizaciji demonstracija protiv kulaka u dosluhu sa
Sreskim komitetom bez saglasnosti PK. U Severnom Banatu
konferencije su postajale tribine kulaka", dok su nevoljni
agitatori pre liili na odborske posluitelje" nego na angaova-
ne politike radnike koji imaju da ubede seljake u opravdanost
obaveza. Aktivisti su upozoravani da ne nasedaju parolama o
pretresima (Drugovi, od tavana do tavana to je najbolje"),
jer su kulaci time hteli samo da dokau da traenih koliina ita
nema. Ili, da se oportunizam maskirao" revolucionarnim
pentranjem po tavanu". Osuivani su i oni aktivisti koji su sa

zailjenim tapovima" ili po selu i. boli po slami" ne bi li
pronali skrivene koliine ita, krompira i ostalih poljoprivred-
nih proizvoda. Iz onovremene dokumentacije vidi se, na drugoj
strani, da su kulaci optuivani za antikomunistiku propagan-
du, cepanje partijskih organizacija, pisanje parola protiv Tita i
u slavu kralja Petra II, pretili komisijama obraunom, uzvikiva-
li na konferencijama da im je dosta komunista. Partijskim i
dravnim instrukcijama upozoravani su lokalni organi na
upornost kulaka i razne vidove prevara u kojima su oni vini.
Navodilo se da su najgrlatiji" nosili po selu Ustav FNRJ go-
vorei da se njegove odredbe ponaanjem narodnih odbora
kre. Bilo je kulaka koji su itali Istoriju SKP(b) da bi to
bolje prouili svoga protivnika. Lokalnim organima se porui-
valo da ne upadaju u zamku kulaka koji su preuzimali obaveze
nespremni da liferuju prihvaene koliine. Razbijene su grupe
koje su nameravale da idu kod Marala", u Novi Sad, u
Beograd, pred Narodnu skuptinu da bi obavestili o svojim
mukama i podneli albe na nepravde. Oni kulaci koji se nisu
alili na razrezane koliine postajali su sumnjivi kao posednici
koji nisu iscrpeli svoje mogunosti. Bilo je istinskih i demago-
kih albi konkretno iskazivanih dolaenjem u Narodni odbor
sa erpicom kaamaka kao jedinom preostalom hranom. Neu-
rednim izvriocima javno se sudilo u domovima kulture ili su
predavani redovnim sudovima i organima za prekraje. Uopte-
nim primedbama viih partijskih organa visokoparno se sta-
vljalo do znanja niim komitetima i aktivistima da jo nije
izotrena klasna borba izmeu sirotinje i srednjaka i kulaka". A
kulaci kojima je otkup bio dozlogrdio dolazili su u narodne
odbore i predavali zemlju u Agrarni fond", jer vie nisu mogli
da odgovaraju obavezama.
Najvii partijski organi su najvei deo problema u vezi sa
otkupom i neurednim izvravanjem obaveza svaljivali na partij-
ske organizacije i njihova rukovodstva, kvalifikovanjem organi-
zacije kao mlade, oportunistike, podlegle tuim elementima
koju treba ozdraviti iskljuivanjem pekulanata, podmiivaa,
malodunih lanova nesposobnih da savladaju tekoe. U
Vojvodini su organizacije kritikovane zbog kulakih elemenata
iz redova Srba, neproverenih pripadnika iz manjinskih gru-
pa", koji ue obveznike otkupa kako da se brane pred komisija-
ma,' oportunista koji su se uanili" u Partiji, iako su
neprijatelji, koje treba odmah hapsiti. Ocene o oportunistikim

lokalnim rukovodstvima obuhvatale su proturanje" vesti o
reviziji obaveznih vikova, skrivanju ujma od vralica, ugroa-
vanju sela glau ukoliko se plan otkupa ispuni, zauzimanje
blagog umesto otrijeg stava prema kulacima, itd.
DIREKTIVNO-CENTRALISTIKI
SISTEM RADA AGITPROPA U OBLASTI
IDEOLOGIJE, KULTURE I PROSVETE
Uoi zavretka rata KPJ je, nalazei da su se uslovi

promenili, da je stari nain propagande i agitacije preiveo, a
njen znaaj nezamenljiv, prila na direktivan nain njenoj re-
organizaciji. Polazne premise nove organizacije agitprop slube
CK svodile su se na savlaivanje spontanosti i anarhinosti",
na izgradnju aparata propagande i agitacije, koncentrisanje
posredno ili neposredno itavog narodnog politikog,
kulturnog, prosvetnog, pa i naunog ivota u rukama partijskih
ustanova. Cilj tog novog aparata bio je da se partijske parole"
uine jasnijim masama" i sprovedu u ivot, a na drugoj strani
da se izgradi ozbiljan plan za ideoloko podizanje partijskog
lanstva i za pravilno ideoloko i politiko vaspitanje irokih
narodnih masa". Od aparata agitacije i propagande traeno je
da usmeri spontane tenje masa za bogatim kulturnim i
politikim ivotom u organizovanom pravcu, da one postanu
kanalisane". Preko tog aparata raunalo se na suprotstavljanje
tuim neprijateljskim uticajima i njihovim negativnim posledi-
cama na politikom, teorijskom, kulturnom i naunom polju.
Novi aparat je bio pretpostavka za razvijanje idejne borbe u
Partiji i van nje. Osnovni zadatak reorganizacije se sastojao u
tome da se itav agitacioni, propagandni, kulturno-prosvetni
rad organizuje i ujedini pod rukovodstvom partijskih komiteta.
Prvi korak u procesu izgradnje novog aparata propa-
" gande i agitacije usmeren je na osnivanje agitaciono-
-propagandnih komisija uz sve komitete centralne, pokrajin-
ske, oblasne, okrune, mesne, sreske, rejonske i u veim
gradovima a u elijama i biroima na imenovanje odgovornih
pojedinaca za ovaj sektor partijskog rada. Svaka agitaciono-
propagandna komisija bila je podeljena na sektore: za tampu i
agitaciju, teoretsko-predavaki, kulturni, organizaciono-teh-
DIREKTIVNO-CENTRALISTICKI SISTEM RADA AGITPROPA 1 2 1
niki i pedagoki sektor. Komisijom je rukovodio lan partij-

skog rukovodstva (biroa).
tampa je dola pod totalnu kontrolu agitpropa, koji se
brinuo o njenom sadraju, politikoj i idejnoj strani, pravil-
nom" tumaenju direktiva centralne tampe. Nita nije bilo
preputeno samostalnoj proceni. Agitprop je brinuo ta e se
nai u tampi, ta jae ili slabije naglasiti (potcrtati"), o
oblicima agitacije (zborovi, konferencije, priredbe, plakati),
k a d r o v s k o m sastavu redakcija, radu aktiva agitatora. U tampi
su sva pitanja morala da se tumae sa stanovita opte partijske
linije kako se ne bi unakazivala" teorija marksizma
lenjinizma.
Uz pomo i kontrolu foruma agitprop je organizovao borbu
protiv neprijateljskih tendencija u sferi ideologije. Teoretsko-
-predavaki sektori agitpropa su sprovodili vaspitavanje ma-
sa" u duhu uenja Marksa, Engelsa, Lenjina i Staljina, vodei
rauna o nivou lanstva, aktuelnosti pojedinih pitanja, radu
aktiva predavaa. Preko kulturnog sektora agitprop je davao
inicijativu za organizaciju i razvijanje itavog kulturnog ivota
(pozorita, diletantskih grupa, orkestara, pevakih drutava,
izlobi, kinopredstava, knjievnih i kulturnih priredaba, izda-
vanja knjievnih i drugih asopisa). Ovom sektoru agitacije i
propagande pripadalo je da vri izbor i izdvaja dela koja e se
objaviti ili prikazati. Delatnost monog aparata i njegove
mnogostruke aktivnosti na polju propagandnih i agitacionih
sadraja bila je odreena monopolom Partije, pa samim tim i
monopolom na vlasnitvo tamparija ili na njihovu kontrolu,
na hartiju, kinoprojektore, itd. Potpuna kontrola bila je proire-
na i na kole, udbenike, nastavne programe, pedagoku i drugu
publicistiku.
Paralelno sa ovim partijskim aparatom agitpropa stvarao se
i aparat pri JNOF-u, odnosno Narodnom frontu u kome su
mogli raditi i nepartijci, poznati kao antifaisti.
Pri svim partijskim forumima, uz koje su postojale agitprop
komisije, uvoeni su aktivi agitatora i aktivi predavaa, kao
nosioci predavako-agitacione aktivnosti o aktuelnim i vanim
pitanjima spoljne i unutranje politike ili o nekom aktuelnom
partijskom zadatku. Predavanje je morao prethodno pregledati
partijski forum, koji je davao ocenu i o njegovom efektu,
odnosno reakciji masa na izlaganje. Za raspravljanje pitanja
koja su traila dalju teorijsku razradu dobijane su smernice u
-L 3 U
kojem pravcu ona imaju da se produbljuju. Predavanja name-

njena komunistima imala su otra ogranienja sa stanovita ko
moe biti predava (lan KPJ), ko moe prisustvovati (iskljuivo
lanovi KPJ) i sa odreenim merama predostronosti, s obzirom
na konspirativni karakter unutarpartijskog rada (predavanja su
se odrala u zatvorenim prostorijama i na njima nisu mogli da
uestvuju nepartijci). to se tie predavanja namenjenih iroj
publici, predava nije morao biti lan KPJ. Partijski aktivi
predavaa mogli su da se proire vanpartijcima samo u
sluajevima kada se radilo o temama politike prirode koje su
ve bile razraene u partiji, kao i o predavanjima iz istorije,
kulture, o pokretanju izvesnih akcija. Povremene grupe agitato-
ra obrazovane su ad hoc iz redova pripadnika masovnih
organizacija, komunista i antifaista, u sluajevima gde je
trebalo idejno uticati na neke sredine i krajeve gde je uticaj
KPJ bio slab.
Ovaj mamutski agitaciono-propagandni aparat, organiza-
ciono uvren, kadrovski uglavnom popunjen, a uz pomo
mree agitaciono-propagandnih jedinica rasprostranjen irom
Jugoslavije i voen iz jednog centra, obezbeivao je jedinstvenu
agitaciju i propagandu KPJ. Ovo telo u slubi partije, odnosno
Politbiroa CK KPJ razraivalo je najvanija i najaktuelnija
pitanja, polazei od momenta opte politike, nastojei da ga
agitaciono-propagandne ustanove maksimalno populariu pre-
ko predavanja, izlobi, tampe, plakata, crtea svima najpre
partijcima, koji su imali prvenstvo, a zatim nepartijcima, do
najzabaenijeg sela i s unapred razraenim planom. Sav
politiki aktuelan deo agitacije i propagande prenoen je na
JNOF i na njegova odelenja za tampu i agitaciju, kao centre
zaduene za masovnu propagandu. Sa zavretkom rata ukinute
su sve propagandne ustanove i obezbeeno rukovoenje svim
kulturnim i prosvetnim ustanovama (domovima kulture, narod-
nim univerzitetima, prosvetno-kulturnim odborima) u koje su
ulazili komunisti (odgovorni drugovi") za kulturni i pedagoki
rad. Agitaciono-propagandni rad partije bio je povezan i sa
agitaciono-propagandnim radom omladine, ostvarujui se pre-
ko partijskog foruma u kome se nalazio i sekretar SKOJ-a.
U agitaciji i propagandi najvanije sredstvo uticaja bila je
partijska tampa, a pre svega centralni dnevni partijski organ
Borba. Agitprop je zahtevao da se pojedini direktivni lanci
Borbe prorauju na partijskim sastancima i neposredno predu-
D I R E K T I V N O - C E N T R A L I S T I C K I S I S T E M RADA AGITPROPA 1 2 3
zimaju mere za njihovo sprovoenje u ivot. Propagandne i

agitacione partijske ustanove morale su stavove iz direktivnih
lanaka preko svih oblika agitacije i propagande uiniti
pristupanim i razumljivim irokim narodnim masama". Par-
tijske organizacije su bile dune da podupiru i razvijaju
dopisnitvo i predlau stalne dopisnike sa sela i iz preduzea za
centralnu partijsku tampu i onu JNOF-a.
Agitprop je insistirao na konkretnosti agitacije i propagan-
de i njenom prilagoavanju odgovarajuim sredinama, stepeni-
ma obrazovanja, uzrastu, nacionalnoj strukturi, Celokupna
kulturna i prosvetna politika bile su politizirane i podreene
izvrenju osnovnih partijskih zadataka u sferi organizacije
drutva, privrede, ustavno-pravne izgradnje, spoljne politike. U
jednoj direktivi iz aprila 1945. konkretno obeleje agitaciono-
-propagandnog rada kao budui imperativ predstavljeno je na
sledei nain: ,,Npr. drug koji rukovodi agitacijom i propagan-
dom u birou elije ili eliji mora, ako se radi npr. o fabrici koja
proizvodi za rat, ispisati parole na vidnim mestima i istai slike
radnika, koji se istiu u radu, organizovati itaonicu, ahovski
klub, obezbediti izraivanje mapa frontova, popularisanje ak-
tuelnih partijskih parola, izdavanje zidnih novina, on mora
organizovati konferencije i priredbe za iroke mase i napraviti
plan i obezbediti materijal za izuavanje pitanja marksizma-
-lenjinizma u samoj eliji itd. Slino treba postupiti i na selu, u
kolama, raznim dravnim ustanovama itd."
Sa ustanovljivanjem aparata propagande i agitacije u novim
uslovima postratne situacije KPJ je objavljivala rat spontanosti
ove aktivnosti, neradu, izvorima neorganizovanosti, smatra-
jui ove pojave najveim neprijateljima za izdizanje novih
kadrova. KPJ se suoavala sa malim brojem obrazovanih
kadrova, ali je bila uverena da postoje mnogi komunisti kadri
da rukovode agitacijom i propagandom, koje treba podizati.
Kadrovsko pitanje vezivano je u ovoj oblasti, kao i u drugim
uostalom, za svemonu ulogu organizovanog podsticaja, koji je
fetiiziran i pridavan mu maksimalni znaaj.
Agitprop je imao niz kontrolnih naina da ostvari svoju
liniju u oblasti ideologije: preko komunista u ustanovama,
kolama, nakladnim zavodima", novinama; preko ministarstva
prosvete, tuilatava, odobravanjem izdavakih planova, kon-
trolom radio-stanica i novina. Pod pregled su potpadala i
gostovanja kulturno-umetnikih drutava, ukoliko su uestvo-
-L 3 U
vala na velikim smotrama, manifestacijama politikog karakte-

ra, na masovnim radnim akcijama.
Iz agitprop aparata poticale su inicijative za obeleavanje
godinjica progresivnih mislilaca, revolucionara, pisaca, zna-
ajnih istorijskih dogaaja. Po direktivama agitpropa trebalo je
obeleiti godinjice Svetozara Markovia, Maksima Gorkog i
drugih slinih velikana". Direktivnim aktima agitprop je
uticao na formiranje izdavakih planova, nastojei da preko ove
delatnosti obezbedi ideoloku liniju partije, izmirujui dela
klasike, tradicije i novih potreba obnove i izgradnje nove
Jugoslavije. Nastojalo se da ova dela poivaju na idejama
bratstva jedinstva, slovenske solidarnosti, marksistike teorije;
da glorifikuju revolucionarno-demokratski pokret. Iz oblasti
knjievnosti preovlaivala su dela klasika zapadnoevropske i
amerike knjievnosti, klasine ruske knjievnosti, knjievnosti
drugih slovenskih naroda, reprezentativna dela srpske, hrvat-
ske i slovenake klasike, makedonska poezija i proza, narodne
pesme i prie iptara sa Kosova i Metohije; dela
revolucionarno-demokratskih sociologa, knjievnika, istoriara,
publicista; sovjetska knjievnost; reprezentativna dela deje i
omladinske knjievnosti; jugoslovenski pisci koji su pisali
pozitivno o susednim narodima; dela jugoslovenskih rukovodi-
laca.
U prvoj fazi posleratnog razvitka izdata su neka dela mimo
predvienih planova, prevodi iz zapadne publicistike (Volter
Lipman, itd.), ali ni u ovom periodu nema dijaloga, kritika,
rasprava, pluraliteta gledita o osobenim temama iz oblasti
kulturnog stvaralatva, ako se izuzmu pojedinani kritiki
intonirani napisi politike naravi iz redova tzv. graanske opo-
zicije.
Agitprop je bio telo u okviru opteg mehanizma organizaci-
je partije (sektor rada), ali bez kapaciteta odluivanja, bar
formalno gledano. Ustanova koja je vedrila i oblaila" u sferi
ideologije i kulture, mogla se normativno gledano oznaiti kao
savetodavna, iako je celokupni kulturni i ideoloko-politiki
rad nosio peat direktivnog usmeravanja agitpropa. Ovakva
faktika pozicija izvirala je iz opteg monopolskog poloaja
partije u sistemu vlasti, naina rada KPJ u postratnoj fazi
delovanja i snage efa agitpropa Milovana ilasa, lana Politbi-
roa CK KPJ. ilasovi saradnici su poticali od komunista koji su
se i pre rata isticali u tumaenju partijske politike u oblasti
kulture. Stefan Mitrovi je bio sekretar Agitpropa, Radovan

Zogovi odgovoran za kulturu, V. Dedijer za tampu, Boris
Ziherl (po povratku iz SSSR-a) za tampu, Saa Boovi za
a r h i t e k t u r u . Zahvaljujui injenici da su lanovi ovog tela sa
Dilasom na elu bili gortaci" (Crnogorci i Hercegovci, Dinar-
ci) naknadno su ovaj moni centar nazivali centrom ijekavizo-
vane ideologije". Radovan Zogovi, takoe post festum, polaze-
i od pomenutog neformalnog osnova odluivanja ovog tela,
odbija kompetencije koje su mu pripisivane, zanemarujui
stvarno znaenje direktivnih intervencija i kritika, njihov, pre
svega, psiholoki i politiki efekat. Nepisano je pravilo da su
osetljiviji tekstovi nueni agitrpopu na uvid, pregled, kontrolu,
ak i kada se radilo o proverenim komunistima kao piscima.
Svaki stav i direktiva iza kojih je stajala Partija tumaio se kao
zvanini stav, ime su se iskljuivali eventualni propusti u
smislu akcentiranja pojava, nepotpunosti tekstova, neprihvatlji-
vih ocena. Pomenuti nenormirani stav iveo je i u svesti
pojedinih stvaralaca (pisaca, umetnika, itd.). Smatralo se da je
prethodni imprimatur agitpropa obezbeivao predohranu od
pogreki, skretanja, jednostranosti, utiui na smirenje pisaca
tekstova, jer iza njih stoji zvanino telo ili ugledni pojedinac
zaduen za ideoloku aktivnost. U savremenoj publicistici
nailazi se na ocene agitpropa kao ideolokog servisa redakci-
ja" i gromobrana" koji titi urednike od odgovornosti.
irina narodnooslobodilake borbe i meunarodni uslovi u
kojima se razvijala jugoslovenska revolucija uticali su jedno
vreme na iri raspon shvatanja o slobodi stvaralatva. No,
umetniko stvaranje je podreeno borbi protiv okupatora,
podsticanju patriotskih nadahnua, osloboenju zemlje, emu je
inae sve bilo podreeno, ali bez ukalupljivanja misli i nekih
strogih ideolokih normativa predvienih za transpoziciju
umetnikovih vienja. Ne govori se o revoluciji, ali se misli na
novu sutranjicu. ak i kada se slavi Sovjetski Savez i njegova
uloga u svetskoj antifaistikoj zajednici naroda ne govori se o
njegovom socijalistikom ureenju, boljevikoj partiji i komu-
nizmu. ak i kada se ne govori o novom ureenju na ovo se
misli, asocira, na jedan posredan nain podsea. Ratka Pekovi-
a Mladi borac, organ USAOS-a asocira" na Mladog
boljevika. Ali, ako se i ne govori direktnim jezikom lancima i
prilozima o sovjetskim temama, neposrednim linostima i
-L 3 U
herojima, pomeni se javljaju, po navedenim piscima, kao svo-

jevrstan idejno-politiki putokaz".
Karakter i masovna politika osnova narodnooslobodilake
borbe uticali su i na isticanje borbenih tradicija, istorijskog i
kulturnog naslea, svetlih likova iz prolosti. Na Prvom kon-
gresu kulturnih radnika Hrvatske odranom juna 1944. u
Topuskom naglaen je znaaj kulturnog naslea. Nova narod-
na kultura" u stvaranju izgraivala se na temeljima pozitivnog
naslea i na optim tekovinama narodnooslobodilake borbe.
Borba naroda u toku je osnovna mera svih vrednosti. irina i
narodni karakter kulture daju obeleje ovoj fazi jugosloven-
skog razvitka vezanoj za kraj rata i prve godine obnove, sve dok
se nije poelo prelaziti na izgradnju socijalizma".
Prelazni, tanki pluralizam se nije ukljuivao u liniju partij-
ske politike, koja je nasuprot tome teila normiranju umetni-
kog stvaralatva, mada nije mogla da ne iskoristi" deo ug-
lednih pisaca formiranih u meuratnom razdoblju, pa ak i da
tolerie pojavu pojedinanih gledita sa irokim obuhvatanjem
svih pisaca koji se nisu ogreili o tekovine narodnooslobodila-
ke borbe, tekao je suprotan proces nemilosrdnog ienja iz
javnog ivota pisaca i stvaralaca koji su bili optueni ili osueni
zbog kolaboracije u tek zavrenom ratu. Umrtvljivanjem" dela
pisaca smatralo se da se razoruava" faizam u duhovnoj sferi.
Za deo pisaca koji nisu imali zadovoljavajue dranje u toku
r^ta, kao to je to bilo sa Miroslavom Krleom, agitprop je
propisivao ogranieno delovanje u oblasti iste" knjievnosti.
Marko Risti je podravao mere ienja nepodobnih stvaralaca
iz javnog ivota, s pozivom na neophodnost da iskuse zasluenu
kaznu za svoje nepatriotsko ponaanje u ratu.
Kulturnu politiku u Jugoslaviji odreivali su posle oslobo-
enja sledei inioci: pobeda revolucije, idejne osnove KPJ,
izmena sistema drutvenih odnosa i pitanje naslea u oblasti
prosvete i kulture. Sprovoena je hijerarhijski od vrha do dna,
to jest od Agitpropa CK KPJ i Komiteta za kulturu i umetnost
FNRJ do poslednje optine. Partijski forumi su zasnivali
ideoloko-teorijsku stranu umetnosti, a dravni organi prakti-
nu stranu realizacije. Za socijalistiki realizam bila je bitna
drutvena stvarnost i njena reprodukcija u skladu sa zadacima
partije. Stvaralatvo koje se razilazilo sa partijskom linijom
podlegalo je politikoj kritici. Za primer partijnosti umetnosti
isticana je poema R a d o v a n a Zogovia Pjesma o biogarafiji
druga Tita". Duhovno stvaralatvo (knjievnost, slikarstvo, itd.)

razvijano je u smislu prenoenja politikih poruka KPJ. Od
umetnosti i umetnika traeno je da razvijaju umetnost koja e
biti odraz, objanjenje i dokument" postojee stvarnosti, a po
formi pristupana prosenom radnom oveku". Takva umet-
nost, visoko idejna", imala je da deluje vaspitno i da podie
drutveno-kulturnu svest itavog naroda."
Socijalistiki realizam zastupali su u likovnoj umetnosti
Branko otra, ore Andrejevi Kun, Boidar Jakac, Ismet
Mujezinovi, Boa Ili i drugi. Ogromno platno Boe Ilia
Sondiranje terena na Novom Beogradu" zvanina kritika je
prihvatala kao uzor socijalistikog slikarstva koje je simbolisa-
lo radni polet i snagu kolektivnog rada, iako je bilo lieno unu-
tranjeg ivota i zraenja, oslonjeno uglavnom na monumen-
talnost oblika i veliki format slike".
I u politikoj i u duhovnoj sferi sve se procenjivalo prema
slubi socijalistikoj dravi". Ako su neke stare ustanove ili
ideje mogle da se pragmatistiki ugrade u novi poredak one su i
ugraivane pod vidom spoja starog i novog, tradicije i inovacije.
Nasuprot mnogobrojnim sektakim duhovima u aparatu kultu-
re i prosvete bilo je meu rukovodeim ljudima takvih koji su
odbacivali duh uskogrudosti i sumnjienja. Na tlu osloboene
Toplice dolazilo je do sukoba rukovodilaca koji su oko sebe
okupljali napredne ljude iz graanstva, iz reda politiara, po-
slovnih ljudi i domaina nasuprot onima koji su u njih sum-
njali, svuda videli zaveru, neprijatelje, ostatke starog, malo-
graanskog duha koji ele da nas nagrizu" i erodiraju na
moral". Zahvaljujui ovim antisektakim aberacijama partija je
i mogla oko sebe u raznim oblicima (Narodnog fronta, Drutva
knjievnika, Kolareve tribine, Usmenih veeri, Drutva prija-
telja Jugoslavije i SSSR-a) okupiti najuglednije pisce i umetni-
ke onoga vremena (Ivu Andria, Isidoru Sekuli, Veljka Petrovi-
a, Mila Milunovia, Petra Lubardu, Stanislava Vinavera, De-
sanku Maksimovi i druge).
Upoznavanju i propagandi sovjetskog sistema, drutva,
privrednih uspeha i kulture doprinosilo je Drutvo za kulturnu
saradnju izmeu Jugoslavije i SSR-a koje je radilo od 1945.
mada obrazovano uoi rata, imajui svoje jedinice u svim
jugoslovenskim republikama. Rad u ovim drutvima razvijao se
po sekcijama: za ruski jezik i knjievnost, upoznavanje rada i
radnitva, prouavanje sela i seljatva, prosvete, muzike, likov-
-L 3 U
ne umetnosti, pozorita, itd. U radu ovog drutva i uopte

ruska kultura" se smatrala nepresunim izvorom stalno novih
nadahnua za stvaranje u svim oblastima kulture". Jugosloven-
ska kultura imala je u sovjetskoj veliki obrazac, zato se u
literaturi o ovom problemu i govori o sovjetizaciji kulturnih
sadraja", koji nestaju tek posle sukoba KPJ sa IB-om.
Pozorinom i filmskom repertoaru davali su peat pozorine
predstave i dela sovjetskih pisaca, kao i sovjetski filmovi.
Istraivanja Ljube Dimia pokazuju da je u pozorinoj sezoni
1946/1947. u FNRJ radilo 47 profesionalnih i poluprofesional
nih pozorita koja su prikazala 74 dela domaih pisaca, a od
ukupnog broja inostranih 59 su otpadala na ruske (sovjetske
pisce. Od 381 filma, koliko je prikazano u 1946, 127 je bil
sovjetskih, a u 1947. ih je bilo 170. Iz godine u godinu obnavljan
su i prikazivani Roditeljski dom Katajeva, Najezda Leonid
Leonova, Bez krivice krivi Ostrovskog i drugi komadi.
Prilikom sastavljanja pozorinog repertoara nalgaavalo s<
da treba sprovesti sovjetsku ekonomsku i kulturnu liniju", a
na drugoj strani liniju bratstva i jedinstva, kao jednog oa
temelja nove Jugoslavije", time to bi se prikazivali autori i
dela iz svih naih republika. tampa i instrukcije agitpropa
upuivale su da se iznose uspesi SSSR-a kao socijalistike
zemlje, s tim da ona slue i kao iskustva u naem radu".
Posle osloboenja zemlje uglavnom je prevoena sovjetska
literatura, kao i klasina dela iz svetske knjievnosti. Prevoena
su dela Maksima Gorkog, Mihaila olohova {Tihi Don, Uzorana
ledina i Oni su se borili za otadbinu), Alekseja Tolstoja (Hod
po mukama), lije Erenburga, Leonida Leonova i drugih.
Prevoeno je i dosta radova koi nisu mogli izdrati umetniku
kritiku. Tokom 1949. nastavlja se, kao po nekoj inerciji,
prevoenje sovjetskih autora. Tada je i objavljeno vie slabih
literarnih ostvarivanja: Kavaljer zlatne zvezde Semjona Baba-
jevskog, Bela breza Mihaila Bubanova, U Dombasu Borisa
Galijina (knjievna reportaa), etiri dana N.V. Garina, Zavod
sa tri odreda J. Gorelika, Zvijezde E. Kazakojevia, Drugovi
Aleksandra Kalinjina, Kolbat Jemeljanova, Ininjer Jurija Kri-
mova, Trgovac Lobac i Moje pokolenje Borisa Gorbatova. Nije
prestajalo prevoenje ruske knjievne klasike (Pukin, Tolstoj,
Cehov, Gonarov, Hercen i drugi).
Univerzitet je bio preplavljen prevodima sovjetskih udbe-
nika. U periodu 19451948. na Univerzitetu u Beogradu
D I R E K T I V N O - C E N T R A L I S T I C K I S I S T E M RADA AGITPROPA 151
prevedena su 24 dela s ruskog. Prevoena su dela iz o b l ^ j

drutvenih i prirodnih nauka. Meu njima nalazimo, udben^
iz istorije, opte istorije drave i prava, krivinog prava (oj>gti
deo), teorije drave i prava (Golunski i Strogovi, Denis<w
teorije dokaza (A. Viinski). Sovjetsko krivino pravo kosilo s
sa klasinim krivinopravnim principima da nema krivio^ 6
pravne odgovornosti retroaktivno ako izriito zakonom
predvieno, te da nema odgovornosti ni ako delo u t r e n u J e
izvrenja nije bilo zakonom predvieno; zalagalo se za anal 0 g U
ju kao pretpostavku samovoljnosti. Viinski je priznanje s l a ^
kao caricu dokaza", uoptavajui najverovatnije iskustvo Sa
moskovskih procesa u kojima je nastupao kao tuilac.
Stvaralatvo je crpio teme iz narodnooslobodilake b o ^
kao prevashodne tematike i zalagalo se za uvrivanje teko-
vina revolucije. Partija je, kao to je referisano na Petom kotigre_
su KPJ, oko sebe okupljala sve one knjievnike koji su stajali
na stanovitu tekovina narodnooslobodilake borbe".
umetnika se oekivalo da razviju napor iz vremena rata i upre-
gnu sve svoje snage da se ove tekovine u fazi izgradnje uvr-
ste. Partija je traila verne tumae nae ivotne i drutvene
stvarnosti" i nisu je mnogo zanimale estetske preokupacije
umetnika. Umetnost je imala da slui politikim ciljevima,
Osnovno merilo vrednosti cenilo se prema tome kakav je odnos
umetnik imao prema programu KPJ za preobraaj drutva i
kakvo je bilo njegovo ponaanje u praksi. Agitprop je strogo
nadziravao, ocerijivao, podravao, prekorevao i unitavao, ali i
materijalno pomagao i favorizovao sve one umetnike koji su se
istinski ili vetom mimikrijom znali postaviti prema ovim
zadacima. Kongres knjievnika Jugoslavije odran novembra
1946. odredio je precizno poloaj i zadatke knjievnika- Od
umetnika se zahtevalo da to bolje i uspelije opiu napofe
zemlje u obnovi. Knjievnost nije imala prei zadataK oci
podravanja obnove i na literarnom planu. Proslavljati f^d i j
njegove nosioce u liku udarnika i drugih mladih ljudi koJ 1 su
netedemice sebe predavali izgradnji. S tim u vezi aktv*el]J

teme postala su gradilita, zadruge, setva, transport, lt '
Knjievnost je, kao i politika, imala da akcentira samosta' n
radnih napora i uverenost u sopstvene snage.Tematika ,
asopisa vulgarizovana je do tog stepena da je u njima ^
objavljivan i normativni materijal o korienju maitfT^
parka pojedinih zadruga, tehnologija trudodana", opisi r>"
-L 3 U
ne umetnosti, pozorita, itd. U radu ovog drutva i uopte

,,ruska kultura" se smatrala nepresunim izvorom stalno novih
nadahnua za stvaranje u svim oblastima kulture". Jugosloven-
ska kultura imala je u sovjetskoj veliki obrazac, zato se u
literaturi o ovom problemu i govori o sovjetizaciji kulturnih
sadraja", koji nestaju tek posle sukoba KPJ sa IB-om.
Pozorinom i filmskom repertoaru davali su peat pozorine
predstave i dela sovjetskih pisaca, kao i sovjetski filmovi.
Istraivanja Ljube Dimia pokazuju da je u pozorinoj sezoni
1946/1947. u FNRJ radilo 47 profesionalnih i poluprofesional-
nih pozorita koja su prikazala 74 dela domaih pisaca, a od
ukupnog broja inostranih 59 su otpadala na ruske (sovjetske)
pisce. Od 381 filma, koliko je prikazano u 1946, 127 je bilo
sovjetskih, a u 1947. ih je bilo 170. Iz godine u godinu obnavljani
su i prikazivani Roditeljski dom Katajeva, Najezda Leonida
Leonova, Bez krivice krivi Ostrovskog i drugi komadi.
Prilikom sastavljanja pozorinog repertoara nalgaavalo se
da treba sprovesti sovjetsku ekonomsku i kulturnu liniju", a
na drugoj strani liniju bratstva i jedinstva, kao jednog od
temelja nove Jugoslavije", time to bi se prikazivali autori i
dela iz svih naih republika. tampa i instrukcije agitpropa
upuivale su da se iznose uspesi SSSR-a kao socijalistike
zemlje, s tim da ona slue i kao iskustva u naem radu".
Posle osloboenja zemlje uglavnom je prevoena sovjetska
literatura, kao i klasina dela iz svetske knjievnosti. Prevoena
su dela Maksima Gorkog, Mihaila olohova {Tihi Don, Uzorana
ledina i Oni su se borili za otadbinu), Alekseja Tolstoja {Hod
po mukama), lije Erenburga, Leonida Leonova i drugih.
Prevoeno je i dosta radova koi nisu mogli izdrati umetniku
kritiku. Tokom 1949. nastavlja se, kao po nekoj inerciji,
prevoenje sovjetskih autora. Tada je i objavljeno vie slabih
literarnih ostvarivanja: Kavaljer zlatne zvezde Semjona Baba-
jevskog, Bela breza Mihaila Bubanova, U Dombasu Borisa
Galijina (knjievna reportaa), etiri dana N.V. Garina, Zavod
sa tri odreda J. Gorelika, Zvijezde E. Kazakojevia, Drugovi
Aleksandra Kalinjina, Kolbat Jemeljanova, Ininjer Jurija Kri-
mova, Trgovac Lobac i Moje pokolenje Borisa Gorbatova. Nije
prestajalo prevoenje ruske knjievne klasike (Pukin, Tolstoj,
Cehov, Gonarov, Hercen i drugi).
Univerzitet je bio preplavljen prevodima sovjetskih udbe-
nika. U periodu 19451948. na Univerzitetu u B e o g r a d u
prevedena su 24 dela s ruskog. Prevoena su dela iz oblasti

drutvenih i prirodnih nauka. Meu njima nalazimo, udbenike
iz istorije, opte istorije drave i prava, krivinog prava (opti
deo), teorije drave i prava (Golunski i Strogovi, Denisov),
teorije dokaza (A. Viinski). Sovjetsko krivino pravo kosilo se
sa klasinim krivinopravnim principima da nema krivino-
pravne odgovornosti retroaktivno ako izriito zakonom nije
predvieno, te da nema odgovornosti ni ako delo u trenutku
izvrenja nije bilo zakonom predvieno; zalagalo se za analogi-
ju kao pretpostavku samovoljnosti. Viinski je priznanje slavio
kao caricu dokaza", uoptavajui najverovatnije iskustvo sa
moskovskih procesa u kojima je nastupao kao tuilac.
Stvaralatvo je crpio teme iz narodnooslobodilake borbe
kao prevashodne tematike i zalagalo se za uvrivanje teko-
vina revolucije. Partija je, kao to je referisano na Petom kongre-
su KPJ, oko sebe okupljala sve one knjievnike koji su stajali
na stanovitu tekovina narodnooslobodilake borbe". Od
umetnika se oekivalo da razviju napor iz vremena rata i upre-
gnu sve svoje snage da se ove tekovine u fazi izgradnje uvr-
ste. Partija je traila verne tumae nae ivotne i drutvene
stvarnosti" i nisu je mnogo zanimale estetske preokupacije
umetnika. Umetnost je imala da slui politikim ciljevima.
Osnovno merilo vrednosti cenilo se prema tome kakav je odnos
umetnik imao prema programu KPJ za preobraaj drutva i
kakvo je bilo njegovo ponaanje u praksi. Agitprop je strogo
nadziravao, ocerijivao, podravao, prekorevao i unitavao, ali i
materijalno pomagao i favorizovao sve one umetnike koji su se
istinski ili vetom mimikrijom znali postaviti prema ovim
zadacima. Kongres knjievnika Jugoslavije odran novembra
1946. odredio je precizno poloaj i zadatke knjievnika. Od
umetnika se zahtevalo da to bolje i uspelije opiu napore
zemlje u obnovi. Knjievnost nije imala prei zadatak od
podravanja obnove i na literarnom planu. Proslavljati rad i
njegove nosioce u liku udarnika i drugih mladih ljudi koji su
netedemice sebe predavali izgradnji. S tim u vezi aktuelne
t e m e v postala su gradilita, zadruge, setva, transport, itd.
Knjievnost je, kao i politika, imala da akcentira samostalnost
radnih napora i uverenost u sopstvene snage.Tematika nekih
asopisa vulgarizovana je do tog stepena da je u njima ak
objavljivan i normativni materijal o korienju mainskog
Parka pojedinih zadruga, tehnologija trudodana", opisi radnih
-L 3 U
operacija. To je znailo zagnjuriti se u ivot do kraja".

Tematika narodnooslobodilake borbe preplitala se sa temama
iz predratne borbe ilegalnog pokreta i robijanja i s novim
radnim podvizima. U likovnoj umetnosti dominiraju teme iz
rata. Istraivanje na podruju Crne Gore Senke Bobovi
pokazuje sledei tematski dijapazon slavljenja u poeziji i
slikarstvu: Sutjeska; crtei partizana: Patrola u snijegu", selo
gori", Narodna pomo", Bolniarka", Patnje naroda", Sut-
jeska", Partizan", Logor", Portret Save Kovaevia", itd.
to se tie obnove i izgradnje nametale su se teme zavisno
od regionalnih okolnosti, ali isti sadrajni motivi. Tako je u
Crnoj Gori u prvom planu bila problematika isuenja Skadar-
skog jezera, izgradnja pruge Nikii Titograd, sea uma,
stvaranje seljakih radnih zadruga. Uprava za agitaciju i
propagandu PK KPJ za Crnu Goru odredila je konkretne
obaveze prema isuenju Skadarskog jezera koje predviaju:
izradu plakata,. . . pripremu emisija o jezeru, kulturno-
-umjetnika drutva da obilaze radilite, knjievnici da naprave
plan u vezi jezika i da napiu po jednu pjesmu o jezeru koju
treba im prije komponovati, napraviti dokumentarni film o
jezeru, naroito razviti agitaciju za mobilizaciju radne snage".
Odreivanjem ovih zadataka i uopte tematskog kruga sa
nainom obrade bila je cenzura svoje vrste, jer se van tih okvira
nije moglo bez rizika idejne kritike (za idejna izopaavanja)
izlaziti, ili ak i za politika sumnjienja. Anton Pogaar je dve
muzike kompozicije posvetio pruzi NikiTitograd (Pjesma
gradilita pruge" i Pjesma omladinskoj pruzi"); pozorini
ansambl Crne Gore davao je na pruzi po tri predstave dnevno;
Petar Lubarda je izloio sliku pod nazivom Sa pruge" i priao
brigadirima o svojim utiscima iz Sovjetskog Saveza.
Partija je forsirala masovnu kulturu. Centre kulturno-
-prosvetnog rada po selima inile su kole i domovi kulture,
koje su gradile brigade Narodnog fronta 1948. godine. Krajem
1947. CK KPJ je predvideo izgradnju oko 400 domova kulture
(zadrunih domova"), kao arita kulturnog i drutvenog
ivota. No, ti domovi su u veini sluajeva, zbog nedostatka
materijalnih sredstava, bili provizorno izgraeni i brzo zapu-
tani. Umesto prvobitne namene oni su pretvarani u magazine,
tale i garae za mainski park zadruga.
Za osnovni idejno-politiki zadatak Partija je proglaavala
savlaivanje ostataka idealizma i usvajanje naune, socijalisti-
ke osnove vaspitanja i obrazovanja. Smatralo se da predstoji

dug put idejne borbe i metodinog vaspitnog rada sa nosiocima
kulturno-prosvetne aktivnosti (uiteljima, profesorima, knjiev-
nicima i drugim umetnicima) da bi se savladali stari pogledi na
ivot i kulturu, potisnule i likvidirale zablude prolosti.
U novinama i asopisima knjievnog anra (Mladost, opte-
jugoslovenski asopis za knjievnost, posveen mladim stvarao-
cima, pokrenut novembra 1945. u Beogradu pod urednitvom
Duana Kostia; zagrebaka Republika, krajem 1945 beograd-
ska Naa knjievnost, pokrenuta januara 1946.) obrauje se
tematika iz narodnooslobodilake borbe, kulturnog naslea,
objavljuju prilozi iz svetske klasike. Oko Republike angaovani
su Krlea, Vjekoslav Kaleb i Joa Horvat, a oko Nae knjiev-
nosti Milan Bogdanovi, Velibor Gligori, Boidar Kovaevi,
Desanka Maksimovi i edomir Minderovi, kao glavni ured-
nik. Krlea je radio u tiini imajui Titovu podrku; Stanko
Lasi pie da su mu knjige izdavane i drame prikazivane, mada
je bilo i onih koje su skidane s repertoara. Ta knjievnost nosi
jedan izrazito vaspitan, propagandno-prosvetiteljski karakter,
strogo je funkcionalna i utilitarna, nalazei se u slubi zadataka
koje je drutvo, odnosno njegove vladajue snage postavile pred
sobom. Iz ove knjievnosti izbija optimizam i borbena vera u
budunost novog drutva koje dolazi. Moralistiki i aktivistiki
vid knjievnog dela, borbeni optimizam" i vrenje zadataka
koje narod gospodar", postavlja pred pisce, istiu se u prvi
plan u svim tekstovima koji se bave ulogom knjievnika u
novim uslovima. Od pisaca se trai da svoja subjektivna
uzbuenja objektiviraju". Savremeni hroniari toga doba u
jugoslovenskoj knjievnosti se ne razilaze u tome. Preovlauje
tematika dana", sluenje narodu, stavljanje knjievnika u
funkciju drutvenih zadataka i angamana na ideoloko-poli-
tikom planu.
Neposredno posle zavretka rata ova linija nije tako nagla-
ena kao krajem 1946. i 1947, a na drugoj strani ne mogu
nestati osobeni pogledi na umetniko-estetski in stvaranja. Jo
nije nastupilo vreme da se zahteva opta nivelacija pogleda u
skladu sa zvaninom doktrinom socijalistikog realizma koja je
pozajmljena iz SSSR-a. Postojea linija se institucionalno
podupire stvaranjem udruenja knjievnika, asopisnih tribina,
kongresa knjievnika Jugoslavije. Deo umetnika ostaje van ove
saradnje, a mnogi koji su pristupili pokazuju angaman uslo-
-L 3 U
vljen kompleksom to su ostali po strani narodnooslobodilake

borbe, ili su oigledno nespremni svojim slobodnijim duhom da
prihvataju nove, neumetnike, krajnje politizirane kanone. Delu
knjievnika zabranjena je delatnost zbog loeg dranja za vreme
okupacije. Za igosanje ovakvih knjievnika naroito su kori-
eni sudovi za prestupe protiv nacionalne asti. Radovan
Zogovi inkriminie knjievnike koji su rat proveli ,,u jami
pored svoje kue", sve one reakcionarne" i kompromitovane"
umetnike. Istovremeno se inkriminiu ostaci starog i nazadnog
u drutvu i kulturi.
U krilu obnove zainjala se jedna dogmatska kritika koja je
sve cenila sa stanovita revolucije", pod ime se u stvari sve
merilo sa stanovita identifikovanja ili skretanja misli i drugih
stvaralakih manifestacija od partijske linije. Otuda diskrimi-
nacija dela i autora, zabrana i osuda, mada Radovan Zogovi
mnogo godina kasnije to demantuje, tvrdei da je re o obinom
falsifikatu. Po njemu, uloga agitpropa je bila savjetodavna",
jer nijedan lan Agitpropa osim rukovodioca nije imao pravo
da donosi odluke". Zaboravlja da to su ljudi koji su radili u
tom telu, pisali, zvanino nastupali, uticali na kulturnu politiku
i liniju Partije. esto se podsea na Zogovievu knjigu Na
popritu, koja je bila neka vrsta kodeksa utilitarne kritike",
bez obzira to nije kao takva ozvaniena, ali pozicija pisca,
javni nastupi, duhovna klima vremena i opta partijska linija su
joj davali visoko mesto u hijerarhiji slubenih i poluoficijelnih
nastupa.
Zogovi je podneo glavni referat na Osnivakom kongresu
Saveza knjievnika Jugoslavije: 0 naoj knjievnosti, njenom
poloaju i njenim zadacima danas". Smatrao je da se knjiev-
nost nalazi pre svega pred zadatkom da umjetniki iroko i
ivo odrazi nau savremenu istoriju, njena teka i slavna
poglavlja, nae drutvo, savremenog ovjeka". Da objasni
nastanak heroja i poniti smrt onih koje je smrt pokosila. S
druge strane, da po istom zakonu sinteze naslika osvajae, da
lik izdajnika koje su zaveli reakcionari", da prikae one koji
su zbog svojih zloina u ratu, zbog svoje slube tuinu pobjegli
sa svojim zloinom u inoStranstvo" i nastavili da rade za
strance.
danovljeva kritika asopisa Zvezda i Lenjingrad, preneta i
u Borbi (tampana i kao broura) je obrazac sahrane pisca
(Zoenka) koji je prekrio partijsku liniju, kanone socijalisti-
kog realizma, nastojao da se stvaralaki izrazi. Na njega se puca

iz najtee ideoloke artiljerije, to znai ekskomunikaciju iz
javnog ivota ako ne i dovoenje u pitanje fizike egzistencije:
postavljalo se pitanje njegovog morala i literarne fizionomije;
ko je on i kakav je bio u blioj i daljoj prolosti; sledovalo je jo
ranije da je on paskvilant i trivijalni tip, tu sovjetskoj
knjievnosti". Zoenkova skroz trula i iskvarena drutveno-
politika i knjievna fizionomija nije se jue formirala", a
njegova sadanja ,,dela" nikako nisu posmatrana kao sluajnost
ve kao nastavak itavog njegovog knjievnog naslea" koje
vodi poreklo od dvadesetih godina.
Napad na ove asopise i pisce u SSSR-u bio je samo uvod u
stezanje pisaca, napad na sve ostale koji su mogli slediti put
autentinog stvaralatva, koje se samim biem umetnosti
kosilo sa partijskom linijom glajhaaltovanja. Otuda su i sve
kritike Mihaila M. Zoenka u sadanjosti i prolosti, kao i
ranijih odbaenih pravaca, bile upuene svima drugim knjiev-
nicima koji su se mogli povesti za njima. O tome govore
kvalifikacije danova: dugaak je spisak izama koje su se nale
na indeksu (bezidejnost, vulgarnost, otpor utilitarizmu, apoliti-
cizam, malograantina, trivijalnosti, invidividualizam, larpur-
lartizam, aristokratsko-salonski" pravac). Ana Ahmatova je
oznaena za predstavnika bezidejne reakcionarne knjievne
movare". Ona pripada takozvanoj knjievnoj grupi akmeista,
koji su u svoje vreme izili iz redova simbolista, i ona je
jedan od barjaktara prazne, bezidejne, aristokratsko-salonske
poezije, apsolutno tue sovjetskoj knjievnosti. Akmeisti su
predstavljali individualistiki pravac u umetnosti. Oni su
propovedali teoriju umetnosti radi umetnosti", lepotu radi
same lepote"; oni nisu hteli da znaju nita o narodu, o njegovim
potrebama i interesima, o drutvenom ivotu."
Utilitarnost pogleda najbolje se vidi iz pitanja kakvu pouku
mogu dati takva dela i odgovora danova da ona mogu samo
tetiti: sejanjem potitenosti, malodunosti, pesimizma, tenje
da se pobegne od bitnih pitanja drutvenog ivota, da se
,,skrene sa irokog puta drutvenog ivota i aktivnosti u uzani
svet linih preivljavanja".
CK SKP(b) je preko danova zahtevao da se pisci i
-,knjievni rukovodioci" rukovode onim bez ega sovjetski
poredak ne moe iveti, tj. politikom". S pozivom na Lenjina
danov je traio princip partijnosti literature". CK se umeao,
-L 3 U
jer je na ideolokom frontu" bilo podbacivanja i nedostata-

ka". Veito pozivanje na Staljina nije ni ovde moglo izostati,
kao ni vulgarno uporeivanje proizvodnje u privredi i umetno-
sti. Drug Staljin je nazvao nae pisce ininjerima ljudskih
dua. Ta definicija ima dubok smisao. Ona govori o ogromnoj
odgovornosti sovjetskih pisaca za vaspitanje ljudi, za vaspitanje
sovjetske omladine, za spreavanje karta u knjievnom radu."
Ako se pravi kart u proizvodnji, ili ako nije ispunjen program
proizvodnje predmeta masovne potronje, ili ako nije ispunjen
plan prigotovljavanja drveta, onda se kanjavanje za takve
stvari smatra prirodnim, ali ako se pravi kart u vaspitanju
ljudskih dua, ako se pravi kart u vaspitavanju omladine, to'
se nekako moe i trpeti. A zar to nije gora krivica nego
neispunjavanje programa proizvodnje ili neizvrenje proizvod-
nog zadatka? CK smera da svojom odlukom priblii ideolok'
front svim ostalim sektorima naeg rada . . . "
Sovjetska knjievnost mora da ivi za interese naroda, z
interese otadbine": njen je zadatak da odgovara na imperijali-
stike klevete na sovjetski poredak i kulturu, a na drugoj strani
da smelo iba i napada buroasku kuturu, koja se nalazi u
stanju senilnosti i raspadanja"; njena moralna osnova je trula
kuna". itav buljuk" buroaskih pisaca i umetnika eli d
skrene panju s akutnih pitanja politike i socijalne borbe i da
je usmeri na banalnu, bezidejnu knjievnost i umetnost, pun
gangstera, varijetskih lepotica, velianja preljube i doivljaj
svakojakih avanturista i probisveta". Onda je sledila serij
danovljevih glorifikacija sovjetskog poretka i kulture, samo-
hvalisanje u najboljem velikodravnom i hegemonistikom smi-
slu. I zar mi da metaniemo pred itavom tom inostrantino
ili da zauzimamo pasivno-odbranbenu poziciju!" Sovjetsk'
pisci stavljeni su odlukom CK SKP(b) na prvu borbenu liniju,
rastu zadaci ideolokog fronta, CK vidi u knjievnosti jaanj
moralnog i politikog jedinstva naroda.
danovljev referat je davao opte ideoloko-politike koor
dinate komunistima i u drugim zemljama, posebno u onima gd
su se komunisti nalazili na vlasti. Zvanini faktori agitropovsk
politike su ga prihvatili u Jugoslaviji o emu govori njego
publicitet, isticanje teza iz ovog referata, asimilovanje ideja u
istupanjima jugoslovenskih rukovodilaca agitpropa, ali uz neke
osobenosti. Uz ideju o partijnosti knjievnosti u analizama
su se mogle zapaziti ideje koje su bile odreene vlastitim tlom,
tradicijom, istorijom vlastitog revolucionarnog pokreta i na-

rodnom revolucijom". Osobenosti su se mogle izraavati i u
postojanju prelazne faze u jugoslovenskom razvitku koja je
omoguavala koegzistenciju razliitih shvatanja, vakuuma or-
ganizacije drutva koji ih je obezbeivao, potovanja drukijih
pristupa, pa i otpora, ili naputanja javne scene, odreenog
izolacionizma po cenu rtve. No, osnovne ideje o dirigovanoj
kulturi i kulturi u slubi naroda ugraene su i u politiku
Agitpropa CK KPJ. Deo najznaajnijih stvaralaca iz toga
vremena se nije stvaralaki izraavao, ako izuzmemo one koji
su dugi period rata iskoristili da napiu nova dela koja su prvi
put posle rata ugledala svetlost dana. Pisci od ugleda ipak nisu
mogli da se odvoje od narodnog entuzijazma neposredno posle
rata uestvujui u knjievnim veerima po domovima kulture,
na univerzitetima, u varoima u unutranjosti, koje su bile uvek
prepune, odisale nekim revolucionarnim elektricitetom, praene
diskusijom i beskonanim razgovorima, a na drugoj strani u
Drutvu prijatelja Jugoslavije SSSR, nastupajui na Kolar-
evom univerzitetu i drugim slinim tribinama, u sveanim
brojevima novina.
Zvanina vladavina socijalistikog realizma nije mogla
uguiti otpore koji su se izraavali na najrazliitije naine:
iezavanjem iz javne delatnosti, nemim otporom, neinje-
njem", kritikim stavom prema dogmatici. Mlai umetnici su se
opredeljivali za najneobinije izolacije ili probijanje sa svojim
stilom rada. Deo knjievnika je olako prihvatao novi stil,
podilazio reimu, idolopokloniki se ponaao, kadio danovi-
zmu. Borba za izraz, koji ne bi bio normiran kao socijalistiki
realizam, bila je de facto borba za stvaralaku slobodu.
Izdavaka delatnost, pod kontrolom KPJ, zasnivala se na
vie principa formulisanih u Agitpropu. Van dravnog sektora
najvie knjiga je izdavala rimokatolika crkva. Agritrop CK
KPJ je bio nedvosmislen da treba spreiti izdavanje ove
literature 1947. godine, a za najefikasniji sistem se smatralo da
radnici obustave tampanje crkvenih publikacija. Iste godine
Agitprop je inriminisao privatnu izdavaku delatnost koja je
imala jednu fazu ograniene, ali relativno slobodne delatnosti
posle osloboenja. Sa procesom centralizacije drutvenih poslo-
va knjige tampane kod privatnih izdavaa su kvalifikovane
kao neprijateljske"; trailo se da pone kampanja o njihovom
radu kao o neprijateljskom u tampi, da se pripremi javno
mnjenje, ali nisu zanemarivana ni druga sredstva onemoguava-

nja njihovog rada, koja su se svodila na korienje Ureda za
cene radi snienja cena tampanih knjiga, tako da oni moraju
da propadnu". Sa kasnijim periodom sve je vie kritike
malograantine i neutralnosti u oblasti idejnog rada. Agitprop
je na vrhuncu takvog kritikog istupanja januara 1948. na nian
stavljao narodne univerzitete koji su se iskljuivo bavili stru-
nim predavanjima ,,i to morski izmiljenim, kako to malograa-
ni mogu da izmisle, govorei o potpuno nepotrebnim stvarima
(o biljkama na ostrvu Fidi)", zbog ega su njihov rad morali
preuzeti u svoje ruke agitropi. Represivne mere su preduzimane
protiv mranjaka", izdavaa amerike, pornografske literature
i blaziranih muzikih kompozicija. Meu tim merama pominju
se otputanja, onemoguavanje edicija, zabrana papira, ra-
skrinkavanje" u tampi. Nakladnici" su se morali pridravati
izdavakih planova i pod pretnjom kazne nisu smeli objavljivati
knjige koje nisu bile potvrene u planovima.
Tradicija nije smela da se zanemari u knjievnosti i
umetnosti uopte, ali su pri tome prisutna vidna ogranienja:
koje delo pripada tradiciji koja je mogla da se uklopi u novi
program ideologije; kritikovano je nedovoljno iskoriavanje
literature starih pisaca (da nema Zmaja, Trifkovia, Sterije), ali
se isticalo da starija literatura nije toliko bogata da bi se mogla
vie koristiti. Problem tradicije najvie se javljao u vezi sa
narodnom umetnou. Kritikovana je poplava folklora, ali se na
drugoj strani polazilo od saznanja da je ova vrsta zabave i
razonode duboko usaena u svest i obiaje naroda.
Izdavake kue nisu smele objavljivati predratne prevode,
dok se ne dotjeraju". Nove prevode", stoji u jednoj direktivi,
treba podvrgavati viestrukoj, kolektivnoj i pojedinanoj kon-
troli". Pitanje prevoda je naroito postalo osetljivo po ideolo-
koj liniji, to jest u sluaju prevoenja i izdavanja klasika
marksizma lenjinizma, naroito Staljinovih dela i Istorije
SKP(b), koja postaje ideoloki trebnik jugoslovenskih komuni-
sta, i pored niza stvaralakih upozorenja o nainu njenog
prouavanja.
Izdavaka delatnost je usmeravana preko definisanja pozi-
cije i odreivanja uloge pojedinih izdavakih kua. Tako je
Dravni izdavaki zavod Jugoslavije trebalo da postane glavno
i reprezentativno izdavako preduzee u Jugoslaviji, preko
kojeg je drava na kulturnom izdavakom planu imala da
ostvari rukovodee naelo u sferi kulturne politike. Partijsko

izdavako preduzee Kultura" bilo je centralno partijsko
preduzee, kojemu je namenjeno da planski izdaje celokupna
dela etvorice klasika marksizma lenjinizma", marksistike
teoretiare i istoriare umetnosti, pisce, sledbenike socijalisti-
kog realizma, u stvari sovjetsku literaturu, najbolja dela
domaih pisaca, kao i pisaca revolucionarnog i demokratskog i
proleterskog pokreta, popularnu marksistiku literaturu. Di-
rektivnim pismom Agitpropa zahtevano je da se ne naruava
tradicija da Hrvatski nakladni zavod i Matica hrvatska obja-
vljuju samo knjige latinicom, a beogradska Prosveta" irili-
com. Ako se radilo o srpskim piscima njihova dela su se mogla
tampati i irilicom, naroito ako su poticali iz Hrvatske ili
izrazili elju da im knjige budu tampane irilicom. Tako e
se", smatralo se, slomiti usko nacionalni zidovi naih izdava-
kih preduzea, a nae srpsko-hrvatsko knjievno trite posta-
jae jedinstveno za svaku hrvatsko-srpsku knjigu."
Agitaciono-propagandn odelenje CK KPJ (popularno
Agitprop) je bio centar iz kojega se rukovodilo i tampom.
Svojim intervencijama i direktivnim smernicama trailo je od
centralizovane tampe istinitost i principijelnost u sprovoenju
partijske linije, objektivnost i kritinost, ali istupalo protiv
kritizerstva i uskog prakticizma, protiv fraza i preterivanja;
zahtevala se masovnost tampe (porast italaca i tiraa) i veze
ove s masama: kakva je agitaciona uloga, kako odraava
socijalnu stvarnost, usmerava i organizuje mase. Vaspitno ona
je imala da se zalae za revoluciju u kulturi, socijalistiki
preobraaj sela, razvijanje politike svesti, irei ovu naroito u
krugovima nacionalnih manjina. Zahtevala se razmena repu-
blikog iskustva. Formalno se delila na centralnu, republiku i
lokalnu. Nastojalo se da se to vie proiri dopisnika mrea. U
svom radu Agitaciono-propagandno odelenje je zahtevalo vezu
izmeu Organizaciono-instruktorske uprave i Agitpropa.
Direktivni list Partije je Borba, partijski organ. Pismom CK
KPJ svim centralnim i pokrajinskim komitetima o privlaenju
niza spoljnih saradnika lanova partije iz redova politikih i
dravnih rukovodilaca, kulturnih i javnih radnika 1946. nasto-
jalo se da se kao spoljni saradnici privuku lanovi partije iz
drugih ustanova (iz. republika, saveznih ministarstava, vojske i
sindikata), pojavljujui se sa po jednim lankom u dva meseca
iz oblasti kojom se bave.
-L 3 U
Agitprop je na osnovu analize novina odreivao njihovu

optu fizionomiju, definisao specifinu ulogu i davao ocene o
njihovom kvalitetu. Specijalno se zalagao da se preko zabavne
tampe ne dovede u pitanje ozbiljnost i principijelnost tampe,
sa stanovita vaspitanja i obrazovanja mlae generacije i uopte
graana. Ove intervencije obuhvatale su i slabo rasturanje
Borbe.
Kritike analize novina vrene po nalogu Agitpropa svoje-
vrsna su kritika ocena, faktiki vid cenzure, inae svakodnev-
no vrene, zahvaljujui vezama redakcija i Agitpropa, sumiranje
idejno-politike strane novinskih sadraja, vid usmeravanja i
dirigovanja, upozoravanje na propuste" i naglaavanje znaaja
pitanja na kojima treba daleko vie insistirati. Ove analize,
esto paualne, odreene jednim vulgarnim shvatanjem idejno-
-politike orijentacije koja je bila izraz dnevnih potreba partije,
tretiraju najraznovrsnije probleme vezane za rad novina i
njihovu orijentaciju: kadrovska pitanja, interpretacije dogaa-
ja, ocene linosti, skreu panju na spoljnopolitike, ekonom-
ske, unutranjopolitike dogaaje i procese. U ovim analizama
nalazimo sva ona pitanja koja se inae odravaju u politikom i
ideolokom angamanu partije i dravnih organa: ponaanje
birokratije, specijalno iz biveg graanskog aparata, odnos
prema ratnim zloincima, kolaboracionistima, tretman Engleza,
Maeka, slovenske solidarnosti itd. Napadaju se neplanski
nabacane vesti, neukusna i nepismeno postavljena agitacija.
Borba je i u prolosti i sadanjosti tretirana kao jedna od
najvanijih spona izmeu Partije i irokih narodnih slojeva",
mobilizacioni inilac za vrst savez radnika i seljaka, protiv
nacionalnog ugnjetavanja u Kraljevini Jugoslaviji. U novoj
situaciji, ona je shvatana kao mono oruje" za ostvarenje
petogodinjeg plana. Ova instrumentalna uloga glavnog partij-
skog lista konkretizovana je u dva pravca: jednom, da se bori
protiv neprijatelja i da svakodnevno objanjava zadatke
masama na raznim podrujima. Stoga i zahtev za podizanjem
njenog kvaliteta u pomenutom utilitarnom smislu. Ona i dalje
treba da se bori protiv narodnih neprijatelja, protiv rasipnika i
pekulanata, protiv birokrata i neradnika, da upuuje i opomi-
nje na tednju narodne imovine, da pohvaljuje i istie one koji
to zasluuju i da kritikuje i otro udara po onima koji nanose
tetu naroda i dravi. . . Zadatak Borbe je, takoe, da
svakodnevno objanjava masama dogaaje sa podruja meu-
narodne politike, da raskrinkava ratne hukae i izazivae

sukoba i nemira, da se zalae za pravedni i demokratski mir i za
mirnu saradnju meu narodima na osnovu uzajamnog potova-
nja njihovih prava i opravdanih interesa; da se zalae za
bratsko jedinstvo i savez Jugoslavije sa Sovjetskim Savezom, za
to tjenju saradnju slovenskih naroda i svih drugih demokrat-
skih zemalja, kao i za jedinstvo demokratskih i svih slobodolju-
bivih i progresivnih snaga u svetu u borbi protiv imperijalisti-
ke reakcije i protiv svih pokuaja pomaganja faistikih ostata-
ka i oivljavanja faizma."
Pokrajinska i lokalna tampa upuivana je na prenoenje
lanaka i komentara iz oblasti spoljne politike iz centralnih
listova, pre svega Borbe, kao direktivnog organa KPJ.
U lokalnoj tampi razlikovala su se dva tipa listova: listovi
Narodnog fronta, koji su bili organi sreskih ili gradskih odbora
NF-a, i listovi industrijskih bazena ili preduzea, kao organi
sindikalnih podrunica ili uprava preduzea. Najee su
izlazili dva puta meseno u tirau od 1.000 do 7.000 primeraka.
Saradnici tvornikih listova su najee ininjeri, tehniari,
inovnici uprave, daleko rede radnici, ispunjeni hvalisanjem o
stanju preduzea i provejavanjem tona uenja" neukih radni-
ka. Glavni cilj im je mobilizacija radnika i lanova Narodnog
fronta na ispunjavanju konkretnih zadataka. U tenji da se
obuhvati celokupni prostor mreama propagande pokretani su i
bilteni tampani na apilografu u 4050 primeraka, najee
neitki, sluei krugu agitatora. Malobrojne radio-stanice
nalazile su se takoe pod nadzorom Agitpropa i bile inspirisane
njegovim direktivama. Godine 1946. radilo je svega nekoliko tih
radio-stanica: Radio-Beograd (kratkotalasna i srednjetalasna
stanica), Radio-Zagreb, Radio-Ljubljana, zatim radio-stanice
Sarajevo, Skoplje, Cetinje, Prizren, Rijeka, Dubrovnik, Osijek,
Maribor, Ajdovina. Osnovni zadaci petogodinjeg plana su
predviali da se podigne i osamostali domaa radio-industrija,
povea broj radio-aparata, koji su posle osloboenja bili prava
retkost; jedan aparat je dolazio na 73 stanovnika, a 1951. jedan
aparat na 18 stanovnika. Nedostatak aparata nadoknaivan je
stalnim emitovanjem programa preko zvunika, s jednostranim,
strogo slubenim vestima, to je istovremeno oznaavalo pojavu
masovne, prinudne propagande koja je mehanikom ponavljanja
i javnosti uticala na glajhaltovanje miljenja.
KPJ je pitanju filma 1945. prilazila kao najmonijem

sredstvu propagande i prosveivanja naroda. Njenu panju u
ovoj oblasti plenila je raspodela i plansko, puno iskoriavanje
inostranih i domaih filmova, te razvitak domae filmske
proizvodnje. Poslovi vezani za film centralizovani su u Drav-
nom filmskom preduzeu Jugoslavije, koje je imalo iskljuivo
pravo zakupljivanja filmova iz inostranstva, i pravo cenzure
inostranih i domaih filmova i urnala. U Jugoslaviji se nije
mogao prikazivati nijedan film koji nije bio uvezen preko ovog
preduzea i koji nije proao pregled Cenzorskog odeljenja
Dravnog filmskog preduzea Jugoslavije (DFPJ). Na preduzee
je pala obaveza i da uvozi dobre" filmove, pre svega sovjetske.
Od agitpropova se trailo da postanu kontrolni organi prilikom
korienja filmova i njihove proizvodnje, ili da bdiju" nad
iskoriavanjem filma. Traeno je da film prodire na selo i u
radnike sredine, da se menja struktura publike, onemogui
prikazivanje zateenih predratnih ili okupacionih filmova itali-
janske, nemake i maarske proizvodnje, kao i loe kombinacije
novijih amerikih i engleskih filmova i urnala, s obzirom na
njihov negativni efekat.
Partijska direktiva insistirala je na neprekidnom obrtu
filmskih kopija kako bi se nadoknadio mali broj filmova. Koliki
se znaaj posveivao filmu vidi se iz direktive da se kopija
uva kao oi u glavi". Na operisanje" filmova gledalo se kao
na oruje, to jest, trebalo ga je primenjivati vjeto", hitno,
onamo gde je to najpotrebnije i politiki uticaj naslabiji, ili u
krajevima koji su najvie rtvovali u borbi. Rezervni projekcio-
ni aparati raspodeljivani su onim krajevima gde nije uopte bilo
bioskopa.
Agitprop je detaljno razraivao borbu da se film zaista
pretvori u sredstvo propagande i prosvete: proirivanje kruga
korisnika, nain kupovanja karata, organizovanje kolektivnih
predstava, zakupljivanje predstava od strane radnog kolektiva,
objanjavanje filmova i pozorinih predstava, diskusije o njima,
organizaciju reklame. Predlagano je da se u tvornicama,
radionicama, omladinskim i enskim organizacijama stvore
fondovi za plaanje bioskopskih i pozorinih karata za radnike,
omladinu i ene od dobrovoljnih priloga, od izvesnih uloga
samih preduzea, od uloga radnika i nametenika, lanova
organizacije za kupovinu karata koje bi se dodeljivale radnici-
ma i lanovima organizacija; kupovanje karata nagrada za
najbolje radnike i aktiviste; zakupljivanje celih predstava; karte

pokloni za seljake od radnikih, politikih, enskih, omla-
dinskih i kutlrunih organizacija; pozivanje seljaka iz okoline
v e l i k i h gradova (Beograda, Zagreba, Ljubljane, Skoplja) na sve
vee sveane pozorine i filmske priredbe i izlobe.
Iz agitpropa je zahtevano da pokretni bioskopi postanu to
pokretljiviji i efikasniji. I na tom planu primenjivalo se
udarnitvo. S pokretnim bioskopima upuivao se propagandist
koji objanjava film, a ukoliko je bilo mnogo nepismenih
gledalaca ili takvih da im nije pristupaan jezik, propagandist
je bio duan da usmeno komentarie i prati film. Iskustvo iz
Srbije je pokazivalo da je bio najpogodniji putujui bioskop u
eleznikim vagonima (kino-vagon), koji su istovremeno bili
organizovani i kao izlobe slika i plakata i prodavnice knjiga.
Meu prikazivanim filmovima birani su oni prosvetnog i
kulturnog sadraja, a politiki aktuelni. Moralo se odluno
prekinuti sa davanjem reakcionarnih i bljutavih engleskih i
amerikih filmova" i njihovih urnala. Ako su se ve morali
prikazivati njihovi filmovi onda ih je trebalo kombinovati s
dobrim sovjetskim filmovima i urnalima, ili ne davati nita, pa
makar bisokopi samo povremeno radili. Istovremeno, trebalo je
to vie i ee pisati o dobroj sovjetskoj kinematografiji.
Energino je onemoguavan kontakt iz federalnih filmskih
direkcija sa predstavnicima inostrane filmske produkcije uz
zaobilaenje centralne ustanove Jugoslavije i njene kontrole,
kao i ugroavanje jedinstvene linije jugoslovenske kulturne i
trgovinske politike.
Nedeljni aktuelni filmski urnal o politikim, privrednim,
kulturnim i drutvenim dogaajima u Jugoslaviji bio je jedin-
stven za Jugoslaviju. Nijedna federalna filmska direkcija nije
mogla proizvoditi samostalne federalne" urnale, koji bi u
celini bili ispunjeni snimcima iz dotine federalne jedinice, ali
je pri Dravnom filmskom preduzeu Jugoslavije predvieno
formiranje redakcionih odbora jugoslovenskog urnala. U okvi-
ru razvijanja nacionalne filmske industrije centralno filmsko
preduzee, kao i federalna filmska preduzea mogla su organi-
zovati i razvijati dokumentarni i kulturno-prosvetni film.
Centralno preduzee trebalo je da snima dokumentarne i kul-
turno-prosvetne filmove od veeg, optejugoslovenskog znaa-
ja, na vanije i reprezentativnije teme, a federalna preduzea
filmove na teme iz istorije, kulturnog, politikog i privrednog
ivota svoje jedinice. Pri centralnom i pokrajinskim filmskim

preduzeima formirani su umetniki saveti za dokumentarne i
kulturno-prosvetne filmove sastavljeni od filmskih strunjaka,
knjievnika, novinara, muziara, arhitekata, vojnih strunjaka,
likovnih umetnika, iji se zadatak sastojao u davanju podsticaja
za naredne filmove, ideja, pregleda gotovih filmova i urnala.
Centralni urnali i dokumentarni, kulturno-prosvetni filmovi i
pokrajinski dokumentarni i kulturno-prosvetni filmovi izrai-
vali su se u laboratorijama u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani.
Pozorita su obavezana da filmskim preduzeima u stvaranju
jugoslovenskog filma ukau svaku pomo. Pri grupi Mosf-
ma", koji je snimao Buru na Balkanu", radio je kolektiv
Jugoslovena koji se uio reiji, snimanju, montai, dekoraciji,
minki. Oznaavajui poetak jugoslovenskog umetnikog filma
Bura na Balkanu" je, meutim, izvitoperila sutinu narodno-
oslobodilake borbe naroda Jugoslavije, predstavljajui je kao
spontanu borbu, u znaku starih balkanskih hajdukih tradicija.
Partija je u stvaranju filmske industrije istupala protiv
krutog centralizma savezne uprave koji bi guio razvoj nacio-
nalne filmske umetnosti, ali nije bila spremna ni da dozvoli
separatizam" federalnih direkcija. Kao separatistiki" i
problematini" stavovi u partiji i filmskoj organizaciji navo-
eni su odnosi izmeu centralnog i pokrajinskih filmskih
preduzea, te davanje prioriteta federalnim filmskim preduzei-
ma tek kasnijim prelaskom na podizanje centralnog ateljea i
laboratorije u kome bi se snimali nacionalni filmovi na svim
jezicima naroda.
Nije se moglo pristupiti snimanju nijednog dokumentarnog
i kulturno-prosvetnog filma u federalnim jedinicama pre nego
to CK odgovarajue republike ne pregleda scenarij i plan i
odobri ih. Na drugoj strani, nijedan dokumentarni i kulturno-
-prosvetni film, izraen u filmskim preduzeima, nije mogao
biti puten na ekran, dok ga ne bi pregledao i odobrio agitprop
dotinog CK KP. Agitprop CK KPJ znao je pregledati filmove
naknadno i skidati ih sa repertoara u svim federalnim jedinica-
ma ukoliko ne bi odgovarali, uprkos odluke centra u kome su
bili proizvedeni.
Prvi jugoslovenski posleratni film prikazan je maja 1947.
godine, s temom iz narodnooslobodilake borbe naroda Jugo-
slavije Slavica", u reiji Vjekoslava Afria i sa naslovnom
ulogom Irene Kolesar. Iste godine osnovana je i Visoka filmska
kola za kadrove iz oblasti kinematografije. Film time postaje

pristupaan i nepismenim gledaocima. Naredne godine snimlje-
ni su: ivjee ovaj narod" i Barba vane", a zatim su sledili
Bakonja fra Brne", Svoga tijela gospodar", Sofka", Be-
smrtna mladost" i drugi. Ekranizirana su dela iz knjievne
klasike i narodnooslovodilake borbe. Jo nema filmova iz
svakodnevnog ivota. Prvim filmovima peat je davala pozori-
na gluma, usporenost ritma, teatralnost, patetika, zanatske
slabosti (kadriranje, ugao snimanja, itd.).
Informativni sistem je dosegao maksimalnu taku centrali-
zacije u pitanju informacija meunarodnog karaktera. Po
ilasovoj direktivi od 4. maja 1945. trebalo je zavesti najstrou
disciplinu tampe i agitacije u vezi sa dogaajima oko Trsta.
Novine su mogle objavljivati spoljnopolitike informacije samo
ukoliko su poticale od Tanjuga, Radio-Beograda i Borbe. Boris
Ziherl je kritikovao Jugoslaviju to je tako malo uinila za
propagandu svojih interesa, ukljuujui i SSSR, gde su se
nalazili jugoslovenski pitomci. Direkcija za informacije centra-
lizovala je celu dravnu propagandu. Protok informacija je
usporavan njihovim filtriranjem, zahvaljujui visokom stepenu
nepoverenja prema zapadnim saveznicima, unutranjoj opozici-
ji, konspirativnom stilu rada Partije. Budnost" je traila trija
vesti u novinama pre objavljivanja.
Upravna linija prosvetne politike posle osloboenja ila je
preko ministarstva prosvete i prosvetnih odeljenja, odnosno
odseka okrunih, sreskih i mesnih odbora koji su rukovodili,
koordinirali, organizovali i kontrolisali prosvetni rad u odgova-
rajuim okvirima teritorija i svojih upravnih ovlaenja. Svim
osnovnim kolama, gimnazijama i univerzitetima rukovodila su
ministarstva za prosvetu federalnih jedinica, a srednjim stru-
nim kolama (tehnikim, trgovakim i poljoprivrednim) odgo-
varajua resorna ministarstva. Poslove vezane za inostranstvo
usaglaavalo je Savezno ministarstvo prosvete. Ova ministar-
stva prosvete federalnih jedinica rukovodila su i itavim
kulturno-prosvetnim radom u narodu (pozoritem, analfabet-
skim teajevima, narodnim univerzitetima, bibliotekama, mu-
zejima). Univerziteti su zadrani kao celina, ali su medicinski
fakulteti i poljoprivredno-umarski stavljeni pod kontrolu i
nadzor Ministarstva narodnog zdravlja, odnosno poljoprivrede i
umarstva. Teite rada na prosvetnom polju ostajalo je na
-L 3 U
federalnim ministarstvima prosvete kako bi se omoguio iri

razvoj nacionalne kulture i prosvete.
Idejno-politikom stranom prosvetnih ustanova bavili su se
agitprop i Pedagoka komisija pri CK KPJ u ijim su se
kompetencijama savetodavnog karaktera nalazili nastavni pla-
novi i programi, udbenici i slina pitanja osnovnih, srednjih i
strunih kola, kao i univerziteta.
Od osloboenja partijska politika u oblasti prosvete nasto-
jala je da povea broj srednjih i niih strunih kola, naroito
tehnikih i poljoprivrednih, nailazei na tekoe zbog oskudice
takvog kadra kojega je u zemlji bilo i inae malo; rat ga je jo
vie proredio a neki univerziteti radili su pod iregularnim us-
lovima okupacije. U veim gradovima formirani su radniki
teajevi za opte obrazovanje mladih radnika, a tendencija je
bila da se pri fabrikama otvaraju struni teajevi za kvalifiko-
vanje radnika. Najvei nedostatak oseao se u uiteljima, jer je,
na jednoj strani postojala velika elja naroda za uenjem i
otvaranjem osnovnih kola, a na drugoj strani u Jugoslaviji je
zateeno jo od pre rata oko 45% nepismenih. Taj nedostatak
reavao se kratkim kursevima za uitelje koji su pohaali svr-
eni maturanti i uenici uiteljskih kola. Na univerzitetima su
organizovani naroito na grupama za matematiku, fiziku i
ruski jezik jednogodinji teajevi za profesore u niim raz-
redima gimnazije. Partija je oseala tekoe i na drugoj strani,
jer se meu uiteljima nalazio mali broj (sasvim neznatan)
marksista. Radilo se o ljudima iz Kraljevine Jugoslavije koji su
teko usvajali nove ideje. Za uitelje i profesore drani su
teajevi irom Jugoslavije kako bi ova kategorija radnika
shvatila duh narodnooslobodilake borbe, novu strukturu Jugo-
slavije, nacionalni problem. Od uitelja i profesora oekivalo se
da unesu novi duh u kole, shvate potrebu saradnje sa
omladinskom organizacijom, slome otpor snaga koje su se
zalagale za obaveznost verske nastave. Ova nastava je za vreme
Kraljevine Jugoslavije bila obavezna a do novog ustava je u
novoj Jugoslaviji bila postavljena kao neobavezan predmet, ali
su verske zajednice, deo roditelja i nastavnika podravali njenu
obaveznost. Neposredno posle osloboenja ovaj problem je bio
jedan od najakutnijih u prosveti, ali se postepeno smirivao i
nestajao. Partija nije vodila antireligioznu propagandu, ak ni
preko omladinskih organizacija, ali je u skladu sa principom
slobode veroispovesti ostala dosledna tome da je veronauka
neobavezan predmet. Taj problem se ak i u neposrednoj

postratnoj situaciji daleko tee reflektovao u krajvima sa
preteno katolikim stanovitvom, jer se u pravoslavnim sredina-
ma lake reavalo.
Udbenici pisani pre rata nisu se mogli upotrebiti, sem onih
iz matematike, fizike, hernije. Najneupotrebljiviji su bili udbe-
nici iz istorije (opte i nacionalne), iz knjievnosti, iz biologije,
psihologije. Udbenici za srednje i strune kole raeni su po
uzoru na sovjetske udbenike. Doslovno su prevedeni udbenici
iz opte istorije za sovjetske kole (Jefimov, Kosminski), koji su
dobijani od Narkompros-a i preporuivani kao prirunici.
Izraen je bukvar, udbenik ruskog jezika, koji je uveden od
prvog razreda gimnazije, i nove itanke (hrestomatije). Najvei
problem je predstavljala nacionalna istorila, koja se kolske
1945/5. nije ni uila u kolama zbog nedostatka udbenika.
Nacionalna istorija se uila uz kritiki osvrt na ranije udbeni-
ke, i po detaljnim uputstvima. Postavljanje programa za nacio-
nalnu istoriju i knjievnost vezano je za nacionalni problem.
Svaka federalna jedinica mogla je sama da izradi svoj program
za nacionalnu istoriju koji je kasnije odobravan. Partija je
stojala na stanovitu da istorija treba to pre da se oisti od
falsifikata". Oekivalo se razvijanje diskusije po asopisima o
pojedinim problemima istorije, pri emu se raunalo da e i
sovjetska literatura iz oblasti opte istorije pomoi boljem
shvatanju istorijskih dogaaja. Odobreni sovjetski udbenici
sluili su i za udbenike iz psihologije i istorije filozofije,
predmete koji su se uili u uiteljskim kolama i viim
razredima gimnazije. Jugoslovenski psiholozi napisali su udbe-
nik iz psihologije po udbeniku Kornjilova. Serije pedagokih
broura prevedene sa ruskog sluile su za obrazovanje pedagoga
vaspitaa.
Kao rezultat revolucije u Jugoslaviji prosvetna politika
narodne vlasti je ila na izmenu socijalne strukture (sastava)
uenika. U Kraljevini Jugoslavije socijalni sastav uenika u
strunim kolama i gimnazijama iao je na tetu radnike i
seljake dece. U tom pravcu podizani su i otvarani aki
internati i kuhinje, kao potpora seoskoj i radnikoj deci da
nastave kolovanje; formirani su mnogi teajevi za omladinu
koja je uestvovala u narodnooslobodilakoj borbi. Akcenat se
stavljao na pomo studentskoj a ne srednjokolskoj omladini, s
-L 3 U
obzirom na stepen stradanja zemlje u ratu i ograniene materi-

jalne mogunosti drave.
Bez naroite zakonske otrine prelazilo se na sedmogodinje
obavezno kolovanje, jer je bilo federalnih jedinica u kojima je
jo pre rata bilo uvedeno obavezno osmogodinje kolovanje
(Slovenija, Hrvatska i Vojvodina), zbog ega ih nije trebalo
vraati unazad radi zaostalosti drugih. Mnoge male varoi i sela
traile su otvaranje niih gimnazija. Smatralo se da e sedmo-
godinje kolovanje moi delimino da se sprovede u Hrvatskoj,
pa i u Srbiji. Time se objavljivao rat nepismenosti i otporu
roditelja u nekim nerazvijenim sredinama da alju u kolu
odraslu decu, delom zbog oskudice obue i odee, a velikim
delom i zbog korienja dece za rad na polju.
U borbi protiv nepismenosti osnivani su analfabetski tea-
jevi kroz koje je samo 1945. prolo na desetine hiljada graana,
tako da je nepismenost smanjena za 4%. Masovno su se otvarale
narodne knjiice, itaonice, narodni univerziteti i domovi
kulture; tampa je prodirala u sela; zidne novine su se izdavale
u hiljadama primeraka. Osnovni pravac se sastojao u podizanju
kulturnog nivoa naroda. Mnoga sela jo nisu bila videla film, a
u zemlji nisu proizvoeni radio-aparati. Za sela su organizovane
pokretne izlobe i pokretni bioskopi. Drava 1945. nije bila u
stanju da obezbedi radio-aparate za graane, kao ni dijapozitive
za sela. Nije bilo najnunijih projekcionih aparata za univerzi-
tetsku nastavu. Svi prosvetni radnici su mobilisani za borbu
protiv nepismenosti. Inicijativu za razvijanje kulturno-
-prosvetnog rada nosile su mesne vlasti i antifaistike organi-
zacije. Tim radom rukovodila su prosvetno-kulturna odeljenja
organa narodne vlasti i agitpropi partijskih rukovodstava.
Univerziteti su poinjali s radom novembra 1945. Beograd-
ski univerzitet je bio naroito oteen, tako da su mnoge
laboratorije i seminari stajali prazni. Jugoslavija jo nije dobila
sredstva iz reparacija. Ministarstvo prosvete DFJ obraalo se sa
spiskom potreba za Univerzitet Komitetu u Moskvi, a na drugoj
strani nastojalo se da se iz reparacija dobiju najminimalnija
sredstva za nastavu. Pored materijalne osnove rada Univer-
zitet je zadavao brige zbog udbenika, organizacije i kadrov-
skog sastava. Deo profesora je uklonjen s Univerziteta zbog
saradnje sa okupatorom i izraavanja faistikih ideja, deo je
umro ili otiao sa Nemcima, tako da je postojao veliki manjak"
nastavnog kadra, naroito u docentima i asistentima. Nova
vlast se izjanjavala za predavanje nauke na Univerzitetu a ne

idealistikih falsifikata". Ministarstvo prosvete DFJ je u jesen
1945. isticalo da na Univerzitetu postoji svega nekoliko marksi-
sta. Neophodna je bila pomo SSSR-a i oekivao se dolazak
sovjetskih profesora koji bi pomogli u organizaciji Univerziteta,
a na drugoj strani drali predavanja, naroito iz biologije,
istorije, filozofije. Tim povodom se isticalo: Politiki bi u naoj
z e m l j i to bilo vrlo jednostavno, jer, sem doista krajnje reakcije,
itava javnost i intelektualna i profesori Univerziteta i narod,
bili bi neobino zadovoljni dolaskom sovjetskih profesora. Sem
toga, to to smo slovenske zemlje umnogome umanjuje svaki
politiki problem u tom pogledu." Smatralo se, to se tie
udbenika, da bi tabaci" koji se izdaju za studente sovjetskih
univerziteta i instituta bili od neobino velike koristi. Od
sovjetske vlade se oekivalo i odobrenje za specijalizaciju
jednog broja jugoslovenskih strunjaka u njihovim institutima.
Materijalni uslovi su bili vie nego teki na poetku nove
kolske godine na univerzitetima, 1945, tako da izvestan broj
studenata nije mogao da se upie u nedostatku zgrada, labora-
torija i nastavnih kadrova. Drava je uz ogromne napore ipak
uspela da organizuje nekoliko studentskih domova i menzi, te
da da ogranieni broj stipendija. Oekivalo se da se u Francu-
sku poalje 100 studenata, 100 u ehoslovaku, 12 u Veliku
Britaniju. Raunalo se da e i SAD dati stipendije za izvestan
broj studenata iz fondova iz kojih su se davale stipendije
jugoslovenskim studentima i pre rata. Predstojala je i manja
razmena studenata sa Bugarskom. Smatralo se neobino va-
nim da se izvestan broj studenata poalje u SSSR, ali je to 1945.
bilo nemogue. Slanje studenata u SSSR, smatralo se, olakalo
bi jugoslovenske prilike, a na drugoj strani osveila bi se
jugoslovenska inteligencija studentima obrazovanim u SSSR-u.
Najvei broj jugoslovenskih studenata usmeren je prema
SSSR-u i ehoslovakoj. U SSSR-u ve su se kolovali jugoslo-
venski graani na vojnim kolama, od pitomaca, preko oficira,
do generala Jugoslovenske armije. Odlazak u SSSR zavisio je
od karakteristika koje su kandidati dobijali u Jugoslaviji. Svaki
kandidat posmatran je sa stanovita da li moe odgovarati
zadatku studenata u inostranstvu", pri emu se podrazumevala
poverljivost, stepen ideoloke izgraenosti, radljivost, porodi-
no poreklo i dranje roditelja u ratu.
-L 3 U
Dok je Jugoslavija upuivala najvei broj svojih studenata

na kolovanje u Cehoslovaku i SSSR, dotle je primala najvei
broj studenata na kolovanje u Jugoslaviji iz susedne Albanije.
Bio je to izraz saradnje narodnooslobodilakih pokreta Jugosla-
vije i Albanije u drugom svetskom ratu, kao i materijalne,
politike i vojne podrke koju je Jugoslavija davala NR Albaniji
posle drugog svetskog rata. Stipendiranje albanskih studenata
bilo je samo jedna od manifestacija odlinih odnosa koji su
vladali izmeu dve zemlje, spolja gledano. Komitet za kole i
nauku pri Vladi FNRJ obavestio je preko Ministarstva inostra-
nih poslova albansku vladu 24. jula 1947. godine da e
jugoslovenski univerziteti upisati sve albanske studente koji
ele da studiraju u Jugoslaviji.
Pored reorganizovanih starih univerziteta u Beogradu,
Zagrebu i Ljubljani, koji su zapoinjali rad u novembru 1945,
nova vlast je bila usmerena na otvaranje novih univerziteta u
Bosni i Hercegovini i Makedoniji, gde nije bilo univerziteta pre
rata (ako se izuzmu Filozofski fakultet kao filijala" Beograd-
skog univerziteta i udaranje osnove Poljoprivredno-umarskom
fakultetu u Sarajevu. Mislilo se i na otvaranje novih odseka na
starim univerzitetima, koji nisu postojali izmeu dva svetska
rata u Kraljevini, meu kojima najpre rudarskih odseka.
Predratni univerziteti beogradski, zagrebaki i ljubljan-
ski, predstavljali su potpune univerzitete, koji su 1948. postali
glomazna tela sa 43.709 studenata. Univerzitet u Beogradu je
imao 24.364 studenata, zagrebaki 13.437 i ljubljanski 4.122.
Najvei broj studenata je otpadao na Tehniki fakultet, koji je
sa svojim odsecima inio gotovo poseban univerzitet. Tehniki
fakultet u Beogradu je brojao 5.084 studenata, zagrebaki 3.475
a ljubljanski 1.667. Beogradski Tehniki fakultet je imao devet
odseka, od kojih je svaki predstavljao faktiki poseban fakultet.
Ve tada se izvodio zakljuak da bi Tehniki fakultet morao da
se odvoji od Univerziteta i obrazuje kao posebno telo pod
nazivom Visoka tehnika kola. Vie nego zapaena je tendenci-
ja razbijanja univerziteta na visoke kole koje bi obuhvatile
srodne struke.
Oktobra 1946. Rodoljub olakovi je u ime bosansko-herce-
govake vlade obavestio M. ilasa da je vlada avgusta iste
godine donela Zakon o otvaranju Pravnog fakulteta u Sarajevu.
Bosni i Hercegovini trebalo je oko 1.000 pravnika koji su se

teko mogli kolovati na postojeim pravnim fakultetima, jer
Bosna i Hercegovina nije mogla da obezbedi toliki broj
stipendija. Otvaranjem fakulteta veliki broj ljudi iz Sarajeva
mogao je da studira u mestu ivljenja. acima van Sarajeva bilo
je lake da studiraju u glavnom gradu Republike nego u
Beogradu ili Zagrebu. olakovi je ovoj argumentaciji dodavao
tenju da Sarajevo postane kulturni centar, smatrajui da je to
nemogue bez univerziteta. Otvaranjem Pravnog fakulteta uda-
ran je praktino temelj buduem sarajevskom univerzitetu.
Do 1948. dva univerziteta su se nalazila u formiranju: u
Skoplju (Medicinski, Filozofski i Poljoprivredno-umarski fa-
kultet) i Sarajevu (Medicinski, Pravni fakultet i Visoka kola za
planinsko gazdovanje).
Do preorijentacije u vezi sa kolovanjem Jugoslovena u
inostranstvu, prvenstveno u SSSR-u, poelo je dolaziti poet-
kom 1948. godine, kao to se moe videti iz stava Komiteta za
kole i nauku Vlade FNRJ iz marta 1948. godine. Ona je bila
izazvana viestrukim razlozima. Jugoslavija se sve vie okretala
privrednoj izgradnji industrijalizacijom i elektrifikacijom ze-
mlje. Sve vie su na znaaju dobijala vlastita iskustva. Ideoloki
uticaji upuivali su da se studenti uzdiu na osnovu sopstvene
empirije i jugoslovenskih potreba, jednom reju, da upijaju
iskustvo svoje zemlje. Druge zemlje, ukljuujui i SSSR, nisu
vie bile jedini obrazac i uzor. Sticanje vlastitih iskustava
ubrzavali su i teki uslovi saradnje sa SSSR-om, komplikovani i
mnogobrojnim birokratskim pregradama. Za objanjenje ove
preorijentacije od posebnog je znaaja injenica da se Jugosla-
vija marta 1948. nala pod Staljinovim pritiskom. Za zaokret su
navoeni, kao to se vidi, ideoloki faktori, to jest da studenti
izvlae iskustvo iz ivota u vlastitoj zemlji a ne u drugim
dravama, ukljuujui i SSSR. Po vladajuim shvatanjima nije
se moglo govoriti o razvitku nauke u Jugoslaviji, ako u zemlji ne
bi postojale sve kole. Iz toga je proizilazio konkretan zaklju-
ak: da Komitet mora uzeti kurs ka stvaranju fakulteta za one
oblasti za koje nema uslove za razvitak ni u jednoj republici
(geoloki fakultet, fakultet za brodogradnju, za inenjere
konstruktore). Kao savezni fakultet trebalo je stvoriti fakultet
za prehrambenu industriju. Osnivanje pomenutih fakulteta
poetkom 1949. zamiljeno je kao vid osamostaljivanja zemlje u
naunom pogledu. Sve savezne ustanove trebalo je da se nalaze
u Beogradu, sem Instituta za oceanografiju. Takoe se smatralo

da treba prii osnivanju visokih kola i formiranju saveznih
fakulteta za iji razvitak u republikama nije bilo uslova.
Status saveznog fakulteta predloen je i za geoloki, rudar-
ski, brodarski i stoarski fakultet. Razmiljalo se i o otvaranju
fakulteta za vojne stvari". Nazirala se, takoe, potreba
stvaranja saobraajnog, pomorskog, rudarsko-geolokog i voj-
nog instituta (ili Visokog vojnog uilita").
Razvitak Jugoslavije u zavrnoj fazi obnove i prelaska na
plansku privredu dirigovanog, detaljistikog i centralistikog
karaktera, kao najvii stepen administrativne intervencije, imao
je u vidu izgradnju to veeg broja visokokvalifikovanih
strunjaka. Kadrovsko pitanje zaotreno je od samog osloboe-
nja, zbog velikih ljudskih gubitaka u prolom ratu, malog broja
nasleene inteligencije i poveanih potreba za strunjacima,
kao rezultat velikih planova o preobraaju ekonomskog i
kulturnog lica Jugoslavije.
Temeljna reorganizacija visokog kolstva je vezivana za
neke kadrovske i materijalne pretpostavke odnosno savlaiva-
nje osnovnih tekoa", pod kojima se podrazumevalo: 1.
izbacivanje" izvesnog broja kadrova; 2. zadovoljenje privrede
u strunjacima; 3. izgradnja novog nastavnog kadra; 4. podiza-
nje dovoljno uionica i laboratorija; 5. osiguranje punog studij-
skog rada u domovima.
Petogodinji plan razvitka narodne privrede ozakonjen
aprila 1947. predviao je da se u periodu 19471951. broj
graana sa fakultetskom kolskom spremom povea za oko
24.000. Univerziteti su imali da postanu fabrike" za stvaranje
nove inteligencije. U cilju ispunjenja plana uveden je sistem
masovnih stipendija, naroito za najneophodnija zanimanja
(tehnika, poljoprivreda, veterina, medicina, farmacija, ekonom-
ske i pedagoke nauke); po ugledu na SSSR gradivo je svoeno
na najuu specijalizaciju; diplomiranim studentima odlagan je
vojni rok samo da bi to pre uli u proizvodnju i pomogli
industrijalizaciju; kvantitet je nadvlaivao kvalitet. Kadrovi su
rasporeivani administrativnim putem, pri emu se vodilo
rauna o najdeficicitarnijim granama i krajevima.
Slino Sovjetskom Savezu, stajalo se na stanovitu izgradnje
svoje intelegencije koja bi u svojstvu tehniko-produkcione
intelegencije odigrala ulogu u socijalistikom preobraaju ze-
mlje i zamenila staru intelegenciju koju je novi reim prihvatio,
ali je zadrao i dozu nepoverenja prema njoj (kolovani u

starom sistemu, nisu proli narodnooslobodilaku borbu, opte-
reeni malograanskim mentalitetom); navodila se koleblji-
vost inteligencije, individualistike tenje", suprotne viim
kolektivnim ciljevima i interesima. Strunjaci i inteligencija
optuivani su da su protiv novih metoda rada, iz konzervativi-
zma. Strunjaci su optuivani da potcenjuju snagu narodnih
masa", jer se nisu otresli ostataka prolosti".
Planska privreda je stavila na dnevni red brzo struno
osposobljavanje radnika, jer je privreda naprosto vapila za
strunjacima srednjeg i vieg profila. Strunih kadrova nedo-
voljno je nasleeno iz Kraljevine Jugoslavije, a dobar deo je i
nastradao u ratu (poginuli, umrli, ostali van domovine, iselili se
u ratu ili neposredno po osloboenju, neki dobrovoljno a deo
prinudno). Obnova je zapoinjala u znaku preo vladi vanj a ne-
strunih ljudi za najraznovrsnije delatnosti. Problem ne samo
da se nije reio, ve se jo vie zaotrio popunjavanjem novog
administrativnog aprata i privrednih ustanova i preduzea iz
redova bivih boraca, istina pouzdanih ali veinom nestrunih,
novih stanovnika gradova, dojueranjih seljaka, uopte ljudi sa
nepotpunim strunim kvalifikacijama ili bez njih. Nedostatak
strunosti nadoknaivao se voljom, radnim naprezanjem, iden-
tifikacijom s politikim kursom KPJ, veim brojem radnika na
pojedinim mestima, onovremenim kultom provizornih reenja i
improvizacija. Ukljuivanjem ove masovne kategorije graana u
aparat vlasti, uprave i privrede zapoinjalo je njihovo brzo
dokolovanje, uglavnom preko teajeva, veernjih kola, van-
rednim studiranjem. Nedovoljno strunim kadrovima prizna-
vala se via struna sprema na osnovu uea u narodnooslobo-
dilakoj borbi ili na osnovu vrenja poslova za koje se traio
visok stepen politikog poverenja. Period o kome je re ne
poznaje nezaposlenost, ali poznaje ekstenzivnost i nevienu
fluktuaciju radne snage. Prelaskom na plansku, dirigovanu
privredu donoeni su propisi koji su inkriminisali nezaposlenost
podvodei je gotovo pod skitnienje". Broj srednjih strunih
kadrova trebalo je dvostruko uveati razvijanjem srednjih
strunih kola na raun gimnazija i stipendiranjem. Uporedo sa
srednjim strunim kolama i gimnazijama osnivani su radniki
tehnikumi sa kraim vremenom za sticanje kvalifikacija.
U kolskoj 1947/1948. godini izvren je prvi put u istoriji
Univerziteta planski upis studenata". Upis se imao izvriti po
-L 3 U
planu i na pojedine fakultete, odseke i grupe. U svim sreskim

mestima organizovane su konferencije sa svrenim maturanti-
ma. Narodna studentska omladina uputila je na Omladinsku
prugu specijalne ekipe studenata-agitatora za upis. Od 4.919
uenika osmih razreda srednjih kola Srbije, koliko ih je ukupno
maturiralo koncem kolske 1946/1947. godine upisalo se na
Univerzitet 4.722 ili 96%. U vezi sa ovim visokim procentom
konstatovalo se da je pre rata na Univerzitetu produavalo
kolovanje proseno samo 20% svrenih maturanata.
Posle upisa tekla je borba za premaenje plana diplomiranih
studenata. kolske 1947/1948. skoro svaki trei student je bio
stipendist (7.362 stipendije). Prilikom dodeljivanja stipendija
naroito se cenilo socijalno poreklo, uspeh u nastavi, materi-
jalno stanje i zalaganje na izgradnji zemlje svakog stipendiste".
Uz pomo gradskih i narodnih odbora vrilo se proveravanje i
revizija dodeljenih stipendija, od ijeg je rezultata zavisilo da li
e se stipendija oduzeti ili nastaviti davanje stipendije. No, sve
vie su se kao to se vidi 1948. za stipendije javljali i
studenti iz buroaskih porodica", pri emu su kao razlozi
traenja stipendija uzimane mere narodnih vlasti na polju
privrede: nacionalizacija, revizija trgovakih dozvola, itd. Broj-
no stanje stipendista imalo je uspon iz godine u godinu.
Republike, savezne ustanove i ustanove drugih republika i
vojske dale su 1947. godine 7.362, a 1948. godine ve 11.436
stipendija. Politikom stipendiranja pomagalo se i izvrenje
plana na nekim fakultetima na kojima je odziv studenata bio
manji (na Poljoprivredno-umarskom, Veterinarskom, Filozof-
skom i Prirodno-matematikom).
Industrijalizacija Jugoslavije postojala je nova religija Par-
tije, po uzoru na SSSR, koja je prenoena na dravne organe,
masovne organizacije, graane. Blagoje Nekovi je traio od
komunista Beograda da im Plan ne izlazi iz svesti. Mitra
Mitrovi je oekivala da e na kraju izvrenja Plana biti
izbrisana nepismenost". Upozoravala je da se celokupno
obrazovanje mora uskladiti sa izgradnjom socijalizma u naoj
zemlji". Ve mnoge formulacije", govorila je M. Mitrovi, ,,u
naim novim udbenicima iz privrednog ivota ne odgovaraju
pravcu razvitka nae zemlje, na pr. zastarelo deluje konstataci-
ja, 'Glavno zanimanje naeg stanovnitva je poljoprivreda', ako
se ne da slika svestranog razvitka nae zemlje, ako se ne obelei
linija njene industrijalizacije i elektrifikacije."
Nov odnos prema obrazovanju i univerzitetskom studiju

doveo je do prave eksplozije" visokog kolstva ve posle
osloboenja, to se vezivalo za stvaranje svoje inteligencije",
posebno strune. Time su se udovoljavale potrebe za visokokva-
lifikovanim strunjacima u okvirima megalomanski koncipira-
ne industrijalizacije Petogodinjim planom razvitka narodne
privrede 19471951. godine.
Statistike tabele pokazuju ogroman porast studenata po
godinama u godinama industrijalizacije. U Jugoslaviji je
1947/1948. bilo ukupno 47.996 studenata; 1948/1949. 59.605;
1949/1950. 60.565; 1950/1951. 60.580. Kao to se vidi iz
ovog poslednjeg podatka uporeenog sa prethodnom kol-
skom godinom nastupio je zastoj. Vie od polovine ovog
broja studenata otpadalo je na Srbiju: u kolskoj 1947/1948.
25.458; 1948/1949. 31.748; 1949/1950. 31.396; 1950/1951.
29.981.
Potrebe ininjera po strukama (mainstvo, elektroinenjer-
stvo, graevinarstvo, itd.) po godinama iskazivane su na sledei
nain: za 1947. 740; za 1948. 944; za 1949. 1.498; za
1950. 1.419; za 1951. 1.319; za 1952. godinu 5.920. to
se tie srednjih kadrova, 1951. bilo je potrebno 5.465 i 190 za
savezna ministarstva, ukupno 5.655.
Vanredno studiranje uvedeno je da se omogui zavretak
studija onim licima koja su bila zaposlena, usled ega nisu
mogla da redovnim putem zavre kolovanje, naroito onih koji
su ga u ratu prekinuli; zatim radi zavrenih aka srednjih
strunih kola koji su posle jednogodinje prakse mogli da se
upisuju na odgovarajue fakultete. Vanredno studiranje zavede-
no je Uredbom Vlade FNRJ 1947. godine. Ve kolske
1948/1949. bilo je u Jugoslaviji 12.851 vanrednih studenata
(24,5% od ukupnog broja studenata), a 1949/1950. 10.924 ili
20% od ukupnog broja studenata.
Fakulteti su se odupirali tendencijama da postanu visoke
strune kole, na to je upuivalo sovjetsko iskustvo. Otpor se
javljao u vidu protivljenja da se stvaraju uski specijalisti koji su
mogli zadovoljavati trenutne potrebe operative, ali uz uskrai-
vanje irih znanja i perspektive razvitka. Odbacivali su da
sistem studija pretvore u srednjekolski sistem sa vrsto odre-
enim jednoobraznim nastavnim planovima i programima, sa
odreenim predmetima i standardnom materijom. Naunoi-
-L 3 U
straivaki rad je zapostavljen i ovlaivale su specijalistike

sklonosti, koje su u kasnijem razvitku pevaziene.
Istovremeno sa studijama zaotravala se i idejna istota"
nauke. Otrica partijskog udara u ideolokoj sferi usmeravana
je gotovo iskljuivo protiv onih ljudi koji su namerno iskrivlja-
vali marksizam lenjinizam i zlonamerno izopaavali liniju
Partije", koju je Partija sprovodila kao inicijator i organizator
narodnog jedinstva, jedinstva narodnih masa, kao incijator i
organizator nove drave, nove kulture, nove narodne privrede".
Uzor je bio rad u SSSR-u; kao i u ovoj zemlji, kritika je trebalo
da bude iva i konkretna i da podstie na podvige i uklanja ono
to je nezdravo i lano". Idejna istota" ogledala se u izboru
nastavnih kadrova, karakteru nastave, udbenicima, kvalitetu
ovih udbenika i prirunika. Istovremeno sa zahtevima za
likvidaciju naune zaostalosti nastave mnogih nastavnih pred-
meta" (za fiziku i herniju kae se da zaostaju za dvadeset i vie
godina za razvojem ovih nauka), posebna panja je posveivana
idejnoj strani drutvenih i humanistikih nauka. Borba za novi
sadraj nastave" stavljena je u prvi plan izvrenja promena na
Univerzitetu" i najvaniji zadatak.
Najvea pomo u ideolokom radu oekivala se od sovjet-
skih naunika (prevod udbenika, sprevonika", razmena
naunih radnika, itd.). Sovjetska nauka je popularisana prevo-
dima udbenika, propagandom preko novina, gostovanjem sov-
jetskih naunika, slanjem studenata na sovjetske kole, itd.
Kao akutan problem navoen je deficit nastavnih kadrova.
Stanje nastavno-predavakog osoblja januara 1948. je na Uni-
verzitetu ocenjivano kao tee nego pre rata. Postojea slika je
ilustrovana vie nego ubedljivim podacima: dok je pre rata na
BU bilo 327 nastavnika na 9.972 studenta, 1948. je bilo 374
nastavnika na 24.364 studenta; dok se u odnosu na stanje pre
rata broj nastavnika poveao samo za 14% broj studenata se
istovremeno poveao na 244% ili dva i po puta; dok je pre rata
na jednog nastavnika dolazilo 30 studenata, januara 1948. na
jednog nastavnika je otpadalo 65 studenata.
Novopostavljeni (izabrani) profesori morali su da izdre test
strunosti, ali pre svega politiku proveru. Partijska organizaci-
ja je odreivala stav po pitanju izbora svakog kandidata. Oni su
klasifikovani na sledee kategorije: pouzdani, kolebljivi i nepri-
jatelji. Reakcionarni elementi" u fakultetskim savetima teili
su da dolazak na Univerzitet omogue ljudima koji su im bili
bliski, bilo po politikom opredeljenju ili rodbinskim vezama.

Kandidati izabrani na fakultetskim savetima iznoeni su" na
Univerzitetski savet, gde se preko rektora uticalo na njihov
izbor, prihvatanje ili odbacivanje. Do kraja 1947. Komitet je sve
kandidate dostavljao poslednjoj instanci Kadrovskoj upravi
CK KP Srbije koja je definitivno odluivala o potvrivanju. Pre
toga su bila prikupljana miljenja (karakteristike) o kandidati-
ma, koja su sastavljali partijski komiteti, elije", studentske
organizacije uz pomo nastavnika, aistenata i studenata. Kon-
sultovani su ponekad i studenti vanpartijci. Ocene su davane
na osnovu miljenja komiteta i partijskih organizacija, vlastitih
opservacija pisaca ili sastavljaa karakteristika, ocena kolega,
studentskih miljenja, itd. Meu sastavnim delovima ovih
miljenja nalaze se podaci o idejno-politikom opredeljenju u
prolosti, naroito za vreme narodnooslobodilakog rata, i u
sadanjosti (da li podrava liniju narodne vlasti), stanju zdrav-
lja, mentalnoj sveini (senilnost), ugledu u nauci, odnosu
graanske sredine prema onima koji su preli na pozicije
marksizma; da li je pristaa idealizma u filozofiji, odnosno
prema nacionalnoj politici KPJ, o karakterolokim osobinama
(bezobzirnost, svojeglavost, pasivnost ili agresivnost, otvoren ili
zatvoren za uticaje spolja), da li prihvata ma sizam-lenjinizam,
nauni i pedagoki ugled, odnos prema st entima i mlaim
saradnicima, da li je pripadao masonima je li obezbedio
naslednika, da li su predavanja fundirana na principima
istorijskog materijalizma, odnos nastavnika prema studentima
za koje misle da su komunisti (odbojan ili laskav stav,
drugarski odnos, itd.). Na BU je 19461947. dolo do izbaciva-
nja sa fakulteta vie naunih radnika i uticajnih profesora koji
su tretirani kao graanski mislioci, reakcionari", nastavnici ko-
ji predaju idealistike falsifikate", zbog mrlja u prolosti, itd.
Problem udbenika i osnovne prirune literature isticao se
kao jedan od glavnih ideolokih problema univerziteta u
posleratnoj fazi razvitka. O toj strani brinuli su Agitprop CK
KPJ i agitropi republika. Pri CK KPJ postojala je pedagoka
komisija koja se bavila pitanjem nastavnog plana i programa,
kao i udbenicima. Pri Komitetu za visoke kole predstojalo je
obrazovanje specijalne komisije sa ciljem da organizuje diskusi-
je o udbenicima pripremljenim za tampu, kako sa strunog,
tako i sa ideolokog stanovita. Neposredno po osloboenju
smatralo se da su upotrebljivi samo udbenici iz matematike,
-L 3 U
fizike, hernije, za razliku od udbenika istorije (nacionalne i

opte), knjievnosti, biologije, psihologije, koji su ocenjivani kao
neupotrebljivi na univerzitetu i srednjim kolama. Za gimnazije
i strune kole izdavali su se novi udbenici raeni uglavnom po
sovjetskim udbenicima. Doslovno su prevedeni sovjetski ud-
benici opte istorije, koji su preporuivani kao prirunici. Naj-
vei problem javljao se u vezi sa nacionalnom istorijom koja se
1944. nije ni izuavala u kolama na osloboenim teritorijama,
jer nije bilo prihvatljivih udbenika. Prilikom izrade programa
za nacionalnu istoriju i istoriju knjievnosti ukazivano je na zna-
aj nacionalnog problema". Svaka federalna jedinica repu-
blika imala je da izradi program za nacionalnu istoriju, koji bi
zatim iao" na odobrenje. Planiralo se da se preko asopisa or-
ganizuje diskusija o problemima istorije u cilju da se raiste
problemi i istorija oslobodi, kako se govorilo, od falsifikata".
U nastavi su korieni sovjetski udbenici iz oblasti pedago-
gije, psihologije, teorije knjievnosti, istorije filozofije.
Srpska kraljevska akademija nauka od 1947. menja naziv u
Srpska akademija nauka. Prilikom izbora novih lanova prete-
zali su politiki razlozi, kako prilikom izbora novih redovnih i
dopisnih lanova, tako i s obzirom na zahtev politike da se iz
svake slovenske zemlje izabere po jedan lan kao svedoanstvo
o tesnim politikim vezama ovih zemalja koje su se nale pod
uticajem SSSR-a. Na tajnom glasanju 1947. nisu proli Vladi-
mir Nazor i Todor Pavlov. Tada je predsednik Akademije
Aleksandar Beli, sa jo deset lanova, dao kolektivnu ostavku,
polazei od izvanredne predusretljivosti svih dravnih faktora
bez razlike, tetnih tradicija koje su se zadrale, neslaganja u
naunim kriterijumima, razliitih ocena odnosa meu samim
jugoslovenskim akademijama". S njim su istupili: Veljko Petro-
vi, Toma Rosandi, Petar Kolendi, Ivo Andri, Sinia Stanko-
vi, Pavle Savi, Stefan Djelineo, Petar S. Jovanovi, Duan
Nedeljkovi i Vojislav S. Radovanovi. Na skupu celokupne
Akademije motivacija ove ostavke nije primljena. Neuvaava-
njem kolektivne ostavke Ministarstvo prosvete NR Srbije je
stavilo ceo sastav Akademije na raspoloenje i odredilo Odbor
za voenje poslova. Polazilo se od toga da Akademija ne moe
primiti, ni ispuniti zadatke koji se pred nju, kao najviu naunu
ustanovu NR Srbije postavljaju; praktinom suspenzijom Aka-
demije, na osnovu shvatanja da su svi lanovi slubeno u
ostavci, ona se po trei put u svojoj prolosti nala u nezavidnoj
situaciji. U sutini, nezavisno od vidljivog povoda, prilino

beznaajnog, jer se u tajnom glasanju ne moe obezbediti volja
spoljnih inilaca, radilo se o nametanju te volje jednoj uglednoj
i tradicionalnoj ustanovi. Nova dravna vlast u naponu svoje
snage i u uslovima prelaska na izgradnju socijalizma traila je
da svaka ustanova sprovodi volju dravnih organa, kao njihova
transmisija". Donoenje novog zakona o Akademiji teklo je
bez rasprava i nagaanja sa lanovima ovog tela. Zadran je
stari sastav Akademije, ali je ona promenila status. Zakon o
Akademiji iz juna 1947. predvideo je da se radi o dravnoj
ustanovi, na budetu NR Srbije; uskladio je nove odnose sa
tradicijom ove ustanove, proirio delokrug rada ustanove
uvoenjem medicinskih i tehnikih nauka (naputanjem stru-
nih akademija); proirene su delatnosti Akademije odravanjem
veza sa drugim akademijama i naunim drutvima u zemlji i
inostranstvu, predvieno otvaranje instituta, uvedeni nauni sa-
radnici. Uvedeni su instituti po ugledu na Akademiju SSSR-a.
U meunarodnom razdoblju Akademija je bila ustanova koja se
strogo distancirala od politike i deklarativnog podravanja
reimskih politikih poteza. Posle donoenja novog zakona ona
se ukljuuje u drutveni ivot nove Jugoslavije. Vanredna
skuptina Srpske akademije nauka je septembra 1948. donela
Izjavu Srpske akademije nauka o klevetnikoj kampanji protiv
nae zemlje". Na sveanom skupu Akademije 11. novembra
1948. maral Jugoslavije Josip Broz Tito proglaen je za prvog
poasnog lana SAN.
Pre rata Akademija nije imala laboratorije, radionice,
institute, dok ih je ve 1948. imala 26. Iz instituta slate su na
teren istraivake ekipe (samo 1948. poslato je 170 ekspedicija).
Poelo je odbacivanje starog iskustva preuzimanog iz SSSR-a, a
na drugoj strani izmeu Akademije i vlasti nisu prestali da se
odravaju odnosi nepoverenja, koji su naroito dolazili do
izraaja prilikom izbora novih lanova. Na drugoj strani,
postojala su razmimoilaenja oko pitanja dodeljivanja doktora-
ta, na to je Akademija bila stekla pravo (35 doktorata je
odbranjeno pod njenim kupolama). Akademik Ivan aja optu-
ivao je Akademiju za egoistiki stav" prema Univerzitetu, a
dopisnik SAN Lavoslav Ruika zamerao joj je institutsko
ustrojstvo po sovjetskom uzoru. Posle donoenja Opteg zakona
o univerzitetima 1954. SAN je izgubila pravo da dodeljuje
doktorate. Akademija je izgubila i svoje institute.
-L 3 U
Kopiranje sovjetskih iskustava bilo je kratkog veka, jer su

posle Rezolucije IB-a, stvaranja novih univerziteta i prelaska
na samoupravljanje zapoeli suprotni procesi oslobaanja Aka-
demije od stranog organizacionog i ideolokog uticaja. Srpska
akademija nauka je lojalno saraivala sa vlau, ali se suprotsta-
vljala podreivanju volje dravnim i partijskim organima koje
je potiralo autonomiju ustanove i samostalno nauno miljenje.
Revolucija je radikalno menjala odnos prema nacionalnim
manjinama koje su, izuzimajui one meunarodno zatiene
mirovnim ugovorima ili bilateralnim sporazumima bile nacional-
no bespravne, bez prava na svoj jezik u slubenoj komunikaciji,
na svoje kole, pa i proporcijalno predstavnitvo u organima
uprave i sudstvu. Prema njima se gajio visok stepen nepove-
renja.
Revolucionarna politika u kulturi i prosveti najpre je
zapoela masovnim opismenjivanjem koje se nastavljalo i posle
obnove. Samo u godinama 19461948. nauilo je da na svom
nacionalnom jeziku ita i pie 63.520 (24,5%) iptara, 4.436
Bugara, 91,4% Slovaka, 99,3% Rusina, 69,9% Rumuna, 65,6%
Maara, 14,3% Turaka. Dok je pre rata u kolskoj 1938/1939.
za sve nacionalne manjine, ne raunajui Nemce, postojalo 266
osnovnih kola, 4 opte obrazovne srednje kole i jedna
uiteljska kola (maarska), dotle je za sve nacionalne manjine
kolske 1947/8. bilo 1.012 kola, osnovnih kola, 124 (3100%)
opteobrazovnih srednjih kola i 7 (700%) uiteljskih kola.
Nastava i udbenici u ovim kolama bili su na nacionalnim
jezicima. U Jugoslaviji je 1948. izlazilo 32 novine i asopisa na
jezicima nacionalnih manjina. Na jezicima raznih nacionalnih
manjina tampano je 1947. i u prvoj polovini 1948. 136 knjiga sa
ukupnim tiraom od 605.000 primeraka na jezicima raznih
nacionalnih manjina. iptarski komitet na Kosmetu izdao je od
osloboenja do novembra 1947. 40 raznih knjiga i broura.
Osnovni vid idejno-vaspitnog rada bila su predavanja. U
Vojvodini je 1947. postojalo 11 maarskih narodnih univerzite-
ta, a na Kosmetu je iste godine preko narodnih univerziteta
odrano oko 200 predavanja na iptarskom jeziku. Kulturno-
-masovni rad nacionalnih manjina tekao je u okviru kulturno-
-prosvetnih saveza i udruenja, korienjem nacionalnih pozori-
ta, diletantskih i folklornih grupa i horova. Nacionalne manjine
imale su u Vojvodini svoje kulturne saveze: Maari Maarski
kulturni savez, Rusini Rusku matku, Slovaci Maticu
slovaku, Rumuni Rumunski kulturni savez. Ovi savezi imali su

po selima svoje mesne odbore. U Makedoniji su iptari i Turci
imali ukupno 52 kulturno-prosvetna drutva od kojih se 48
nalazilo na selu, a 4 u gradu. Maarska i italijanska nacionalna
manjina imale su svoje stalno pozorite, a ostale pozorine i
folklorne grupe.
Kao i u drugim nerazvijenim krajevima, tako je i u
Makedoniji najvaniji problem bila likvidacija nepismenosti,
koja se pojavljivala kao konica kulturno-prosvetne naobrazbe
i politikog uzdizanja Makedonaca. Pred nepismene seljake
partijce" postavljen je zadatak da najpre naue itati i pisati.
Samo tako su, kako se isticalo, mogli da se uzdignu iznad
nepismenih i da im prednjae. Osim ovog analfabetskog proble-
ma, tako karakteristinog za ogromno more seljatva u Make-
doniji, trebalo je posvetiti najveu panju razvoju makedonskog
jezika i makedonske knjievnosti. Sa konstituisanjem i prizna-
vanjem u revoluciji makedonskog nacionalnog bia otro se
postavljalo izdavanje udbenika makedonskog jezika i udbeni-
ka na makedonskom jeziku, izdavanje makedonskih narodnih
pesama i davanje podrke mladim knjievnim snagama na
stvaranju novih dela i izdavanju njihovih radova.
Osim kulturno-prosvetnog i vaspitnog rada u masama nacio-
nalnih manjina, razvijao se i idejno-politiki rad meu lanovi-
ma KPJ. Pored toga, to je makedonska partija slala polaznike
na partijske kole CK drugih republika i pri CK ' KPJ,
postojale su i posebne partijske kole i kursevi na kojima se
izuavala nauka marksizma lenjinizma". Na Kosovu i
Metohiji je od 1944. postojala nia partijska kola za iptare
lanove KPJ kroz koju je do 1948. prolo oko 500 iptara. U
Makedoniji je osnovan partijski kurs za iptare lanove partije,
a u Vojvodini veernji kursevi za Maare i partijce i nepartijce,
a istovremeno 15-dnevni partijski kursevi za Rumune i Maare.
Predavanja i literatura kursista bila je na njihovim nacionalnim
jezicima.
Partija je kulturno-prosvetni rad sprovodila i meu nema-
kim i austrijskim radnicima i strunjacima, koji su posle
putanja odluili da ostanu u Jugoslaviji, kao i meu italijan-
skim radnicima, koji su nali zaposlenje u Jugoslaviji. Nemci i
Austrijanci su prvog maja 1948. pokrenuli svoj nedeljni list
Der efenden, koji je izlazio u 7.000 primeraka. Oni su u
fabrikama imali posebne sindikalne grupe, a pri sindikalnim
-L 3 U
rukovodstvima postojali su posebni instruktori za rad s nema-

kim i austrijskim radnicima. Preko svojih posebnih klubova
njemaki trudbenici" organizovali su politiko-kulturno pro-
svetni rad. Italijanski radnici zaposleni u Beogradu i Zemunu
imali su svoj klub sa bibliotekom i kruocima u kojima se
izuavala marksistika literatura. Bio je to poseban nain
idejnog prevaspitavanja i pripremanja za otputanje i povratak
kuama.
Osuivao se sindikalizam" u kulturno-prosvetnom radu,
zbog raanja nakaradnih formi" i sadraja, politikim cepa-
njem kulturno-masovnog pokreta njegovim odvajanjem od sela.
Pod kritiku lupu stavljao se i rad profesionalaca koji su
preuzimali delatnost itavih organizacija koje se nisu kolektiv-
no oseale. Omladini se prigovarao avangardizam. Partiji nije
smetalo to omladina prednjai, ali je bila protiv toga da ona
daje peat masovnom kulturnom radu. Kulturno-prosvetne
sekcije Narodnog fronta nisu uspevale da se samostalno iskazu-
ju, pretvarajui se u uprave domova kulture ili izjednavajui
se sa kulturno-prosvetnim odborima. Domovi kulture su delo-
vali negde kao dravni a negde kao omladinski, sindikalni,
domovi Narodnog fronta. Oni su vie liili na kafane nego na
domove kulture. Re je o dravnim ustanovama u finansijsko-
-materijalnom smislu, jer ih je izdravala drava (briga oko
zgrade, snabdevanje instrumentima, rekvizitima za scenu, itd.),
ali su u pogledu programa morale biti partijske ustanove.
Smatrana je pogrenom tendencija (ukalupljivanje" i koe-
nje") da se kulturni ivot koncentrie u domu kulture i da tu
bude jedini centar i idejno rukovodstvo. Partiji je nalagano da
se u zadrunim domovima ustanovi kulturna soba" i da se
snabdeju zvunicima i radio aparatima.
Agitpropi su uzimali pod svoje narodne univerzitete kao
ustanove za politiko prosveivanje naroda. Na ovima su se
drala politika i struna predavanja. Drava ih je finansirala,
a partija odreivala program rada. Univerziteti su korieni i
za odravanje kurseva, naroito za podizanje rukovodilaca za
kulturno-masovni rad (bibliotekare, rukovodioce za kulturno-
umetniki sektor). Poseban znaaj pridavao se itaonicama i
knjinicama na selu, kao put za vaspitavanje seljatva.
Agitprop je zagovarao da se selo bolje snabdeva tampom,
knjigama i posveti vea panja vaspitanju bibliotekara. U
oblasti izdavatva traeno je da se vie izdaju dela starijih
pisaca za diletantska drutva, starija muzika literatura, jugo-

slovenska publicistika. Skretana je panja da su prevodi s
ruskog bili korisni, dok se nije razvila jugoslovenska poblicisti-
ka. Ukazivano je na znaaj filma za selo. Posle gledanja prvog
umetnikog jugoslovenskog filma ,,Slavica" mnoga sela su se
preobrazila".
Partija je zahtevala da se posveti vea briga uzdizanju
kadrova kulturnih radnika osnivanjem kurseva za bibliotekare,
horovoe, diletantske grupe. Sa prelaskom na plansku industri-
jalizaciju Jugoslavije, zaotravano je pitanje znaaja kulturno-
-masovnog rada kao jedne od bitnih manifestacija drutvenog
ivota i pretpostavke za njegov napredak. Kampanje za suzbija-
nje nepismenosti morale su da se nastave, kako u selu tako i u
gradu. Nepismenost je bila karakteristina i meu radnitvom.
Poetkom 1948. navodili su se primeri fabrika u Makedoniji u
kojima je radilo na stotine nepismenih radnika (fabrika duvana
sa 700 nepismenih). Bez opismenjivanja nije bilo uslova za polet
masovnog kulturnog rada. Sa prelaskom na industrijalizaciju i
gradnju zadrunih domova kulturni centri su pomerani prema
unutranjosti u skladu sa Kardeljevom koncepcijom o stvaranju
sreskih kulturnih centara.
SPOLJNOPOLITIKA ORIJENTACIJA JUGOSLAVIJE
I PROBLEM SEVEROZAPADNIH GRANICA
Na izlasku iz rata meunarodni poloaj Jugoslavije bitno je

odreivala injenica to je KPJ revolucionisanjem masa dovela
narodnooslobodilaku borbu do pobedonosnog kraja, osvojila
vlast i postala stub novog politikog sistema. Kao rukovodea
snaga jugoslovenskog drutva, ona je utvrivala i pravac
spoljne politike. Prvih godina posle drugog svetskog rata
Jugoslavija se u meunarodnim odnosima suprotstavila poku-
ajima velikih drava Zapada da ometu njen samostalni razvi-
tak, a na drugoj strani oslonila se na veni savez" sa SSSR-om,
savez koji je za njene rukovodee snage podrazumevao ravno-
pravne odnose izmeu pokreta i drava, kao i pomo u izgradnji
socijalizma.
Takvo meunarodno opredeljenje Jugoslavije dobilo je na
zavretku rata konkretan i institucionalan izraz potpisivanjem
Ugovora o prijateljstvu, uzajamnoj pomoi i posleratnoj sarad-
nji sa SSSR-om, i njenim ueem na Osnivakoj konferenciji
Organizacije ujedinjenih nacija u San Francisku aprila juna
1945. Jugoslovenski narodi su se praktino ve u toku rata
izjasnili za politiku zbliavanja i saradnje sa Sovjetskim
Savezom koju je inspirisala KPJ pre, u toku i neposredno
posle rata. Sledei SSSR Jugoslavija nije prvih godina posle za-
vretka rata uvaavala OUN, podozrevajui od amerike politi-
ke, uticaja SAD u OUN i mogunosti stvaranja tzv. glasake ma-
ine. No duh Povelje odgovarao je, i pored njene nesavrenosti,
novom poretku svetskih odnosa. Njena naela suverena jed-
nakost svih lanica, obaveza reavanja meunarodnih sporova
mirnim putem, i zabrana meanja u unutranja pitanja drugih
lanica izraavala su i spoljnopolitike koncepcije Privreme-
ne vlade DFJ.
SPOLJN'OPOLITICKA O R I J E N T A C I J A J U G O S L A V I J E I P R O B L E M SEVEROZAPADNIH GRANICA 1 6 3
Pribliavanje Jugoslavije SSSR-u, praeno njenom podr-

kom demokratskim i oslobodilakim pokretima u drugim
zemljama, nailo je na nerazumevanje, otpor, pa i neprijatelj-
stvo Zapada. Za velike zapadne saveznike zakljuenje
jugoslovensko-sovjetskog ugovora bilo je znak da je Jugoslavija
napustila politiku ekvidistance" i ravnotee sa svim dravama.
Britanski ambasador u Beogradu Ralf Stivenson zahtevao je od
DFJ da plati robu koju je, uglavnom stanovnitvu jadranskog
pojasa, isporuila Anglo-amerika vojna organizacija za pomo
civilnom stanovnitvu, na osnovu ugovora zakljuenog januara
1945. Mere konfiskacije imovine i nacionalizacije stranog i
domaeg kapitala Zapad je uzimao kao dokaz vie da unutra-
nji razvoj Jugoslavije poinje da tee po obrascu sovjetskog
drutvenog ureenja. Uz sve uoljiviji rascep u ratnom savezu
antifaistikih sila, zapadne sile su strahovale da Sovjetski
Savez preko Jugoslavije ne izbije na Jadransko more, posebno
na njegov najseverniji deo.
Sudar suprotnih interesa Jugosalvije i zapadnih sila otvorio
je maja 1945. transku krizu na samom zavretku rata u
Evropi, koja je dovela do usijanja njihove odnose. Kriza oko
Trsta je ve na poetku otkrila da zapadni saveznici odstupaju
od proklamovanog naela o pravu naroda na samoopredeljenje,
a na drugoj strani da pitanje revizije severozapadnih granica
prevazilazi bilateralne jugoslovensko-italijanske odnose i javlja
se kao poetna manifestacija hladnog rata u odnosima izmeu
suparnikih antifaistikih sila. Za Cerila je ve maja 1945.
eljezna zavesa" bila sputena od Baltika do Jadrana. Britan-
ski premijer je oznaio Tita kao moskovski pipak" koji se
moe obuzdati samo demonstracijom sile. Istupajui za politiku
vrste ruke", on je osigurao i podrku amerikog predsednika
jo uvek zaokupljenog ratom na Dalekom istoku pod
pretpostavkom da Tito napadne".
Beogradskim sporazumom, zakljuenim 9. maja 1945, pred-
vieno je da deo teritorije Julijske krajine koji je ukljuivao
Trst, eleznike pruge i puteve prema Austriji (preko Gorice,
Kobarida i Trbia), te Pula s ostalim pristanitima na zapadnoj
obali Istre budu pod komandom i kontrolom saveznikog
vrhovnog komandanta. U Trstu je trebalo da ostane manji
kontingent jugoslovenskih trupa. Sporazum u Beogradu nije
unapred reavao pitanja koja je tek trebalo da raspravi mirovna
konferencija. Posle povlaenja trupa Jugoslovenske armije, 12.
-L 3 U
J -yU S O C I J A L I S T I K A J U G O S L A V I J A
juna 1945, ustanovljena je vojna uprava zapadnih saveznika u

zoni ,,A" i jugoslovenska vojna uprava u zoni ,,B" sporne
teritorije Julijske krajine.
Pod pritiskom odstupajui iz Trsta i Pule, Jugoslavija se
nije mirila s tim da se o njenim severozapadnim granicama
reava na osnovu negacije prava naroda na samoopredeljenje i
da se prelazi preko injenice da je ona nezavisna drava. To je
predsednik Privremene vlade DFJ stavio do znanja velikim
silama svojim istupanjem u Ljubljani 27. maja 1945. Po Titovim
reima, ,,mi neemo da plaamo tue raune, mi neemo da
budemo moneta za podmiivanje, mi neemo da nas mijeaju u
neku politiku interesnih sfera". Na taj deo govora sovjetski
ambasador u Beogradu Ivan Sadikov uloio je protest kod
Edvarda Kardelja, smatrajui da je nedozvoljivo izjednaavanje
zapadnih sila i SSSR-a.
Jugoslovenski zahtev za slovenakim delom Koruke takoe
nije naiao na razumevanje zapadnih saveznika, koji su na notu
Privremene vlade DFJ odgovorili, polovinom maja 1945, da
Moskovska deklaracija od 1. novembra 1943. predvia ponovno
uspostavljanje slobodne i nezavisne Austrije u granicama pre
anlusa. Sovjetski Savez je prihvatio da Jugoslovenska armija
posedne deo njegove okupacione zone u Austriji, pod operativ-
nim rukovodstvom taba Crvene armije. Kao i u sluaju
Julijske krajine, zapadni saveznici su prelazili preko jugoslo-
venskog vojnog doprinosa antifaistikoj koaliciji. Oni su
ignorisali i injenicu da se situacija od 1938. izmenila i da je
Nemaka s austrijske teritorije napala Jugoslaviju 6. aprila
1941. Pravo na samoopredeljenje jo jednom je uskraeno
korukim Slovencima.
Izloena i u ovom sluaju koncentrinom pritisku zapadnih
sila, i ne nalazei razumevanja za svoje zahteve, a uz to
izolovana, jer joj je SSSR pruao tek najoptiju podrku u jeku
transke krize, nevoljan da se aktivnije angauje Jugoslavi-
ja je reila da povue svoje trupe na predratnu jugoslovensko-
-austrijsku granicu.
Manifestacije antijugoslovenske politike na Zapadu sve su
se vie umnoavale i dobij ale u otrini s prvim znacima hladnog
rata. Negativna iskustva sa saveznicima, steena u toku rata, u
borbi za meunarodno priznanje revolucionarnih promena i
transkoj krizi, nastavila su da se gomilaju posle osloboenja,
kada je FNRJ zahtevala reviziju granica prema Italiji i Austriji,
SPOLJN'OPOLITICKA O R I J E N T A C I J A J U G O S L A V I J E I P R O B L E M S E V E R O Z A P A D N I H GRANICA 1 6 5
protestovala zbog omoguavanja rada jugoslovenskoj emigraci-

ji, prihvatanja kolaboracionista, zadravanja zlatnog i deviznog
depozita Kraljevine Jugoslavije u SAD, voenja propagandnog
rata protiv komunistike diktature", zbog nepovoljnog tretma-
na jugoslovenskih reparacionih potraivanja od zapadnih oku-
pacionih zona Nemake, kao i restitucije jugoslovenskog plov-
nog parka na Dunavu. Povraaju renog brodovlja Amerikanci
nisu prilazili kao pitanju izmeu SAD i Jugoslavije, ve kao
optem ekonomsko-politikom problemu meu saveznicima",
pri emu je Jugoslavija, po miljenju SAD, bila deo interesne
sfere SSSR-a u istonoj Evropi.
Depozit Kraljevine Jugoslavije u SAD iznosio je
71.524.757,20 dinara i 109.284.121,82 dolara u valuti i zlatu, ali
je posle troenja od strane emigrantske vlade, novembra 1945.
sveden na 14.073.819,97 dolara u zlatu i 23.393.972,08 u
devizama, ukupno 37.367.792,05 dolara. SAD su odgaale
prenos ovih sredstava na Jugoslaviju, suprotno pravilima
meunarodnog prava i moralnim obavezama prema Jugoslavi-
ji kao saveznikoj zemlji", to je proisticalo iz podele sveta i
svrstavanja Jugoslavije uz SSSR. Prilikom zapoetih razgovora
1947. Vlada SAD je pitanje povraaja vezivala za isplatu
amerikih potraivanja po Zakonu o zajmu i najmu, za naciona-
lizovanu i konfiskovanu imovinu SAD i njenih graana u
Jugoslaviji, te za odtetu za oborene avione SAD iznad Sloveni-
je, ukupno u iznosu od 42.300.000 dolara ija je suma prevazila-
zila monetarne rezerve Jugoslavije u SAD. Amerika vlada je
kasnije smanjila svoja potraivanja na 20 miliona dolara. Vlada
FNRJ je uzaludno isticala tetu koja joj je ovom blokadom
naneta preko inflacije, ograniavanja uvoza, sprovoenja indu-
strijalizacije i smanjivanja standarda graana. Na ime direktne
tete (inflacija) Jugoslavije je isticala tetu od 15 miliona
dolara. Raspravljanje ovog pitanja kroz organe OUN-a nije dalo
rezultat, iako je tribina svetske organizacie iskoriena za
moralno-politiki pritisak na SAD, kao zemlju koja je krila
meunarodno pravo, povedena politikim interesima u odmera-
vanju sa SSSR-om, tretmanom Jugoslavije kao sovjetskog
satelita".
Suprotno saveznikoj politici, proglaenoj u toku rata, da
ratni zloinci za poinjene zloine moraju snositi odgovornost u
zemljama u kojima su ih izvrili, oni u nekim sluajevima ne
samo to nisu predavani Jugoslaviji nego se 1947. blagonaklono
J- y U
gledalo na njihovo spasavanje i prebacivanje iz Italije koju su

inae, po mirovnom ugovoru, bili duni da napuste u
paniju, Severnu i Junu Ameriku. Velike zapadne saveznike
sile ekstradirale su samo jedan broj ratnih zloinaca koji su
uspeli da napuste Jugoslaviju; njima je kasnije sueno pred
jugoslovenskim sudovima. Jugoslovenskoj vladi izruen je pred-
sednik srpske vlade narodnog spasa", general Milan Nedi
(koji se, meutim, ubio februara 1946. za vreme istrage), ali ne i
mnogobrojni etniki i ustaki kvislinzi, pa ak ni Ante Paveli.
Jugoslavija je kod Komisije Ujedinjenih nacija za ratne
zloine u Londonu do poetka marta 1947. godine registrovala
ukupno 2.104 ratna zloinca, od kojih 1.123 Nemca i Austrijanca,
759 Italijana, dok su ostali pripadali drugim narodnostima.
Meutim, saveznike okupacione vlasti u amerikim, britan-
skim i francuskim okupacionim zonama Nemake i Austrije,
kao i u Italiji, ometala su pronalaenje, hapenje i izruenje
ratnih zloinaca i kolaboracionista. Meu raseljenim licima i
izbeglicama nalazili su se mnogobrojni ratni zloinci i izdajnici
ije je izruenje Jugoslavija davno traila. Pred predstojeim
povlaenjem Anglo-Amerikanaca iz Italije organizovano je pre-
bacivanje ratnih zloinaca u junoamerike zemlje. Jugoslaviji
je tek bio izruen 121 ratni zloinac, od kojih 115 Nemaca i
Austrijanaca, a nijedan italijanski ratni zloinac. Jugoslovenski
predstavnici posebno su apostrofirali najistaknutije italijanske
ratne zloince za vreme rata: Duzepe Bastijanija, Maria Roatu,
Alesandra Pircio Birolija, Vitoria Ambrozija, Orlanda, a meu
domaim kolaboracionistima poznate zloince Damjanovia,
ujia, Jevevia, Luburia, Bobana, Herenia, Prezelja, Ba-
ragu i mnoge druge". Saveznici nisu predali ni poglavnika",
jer mu se navodno bio zametnuo trag.
SAD i Velika Britanija pokuavale su u prvoj polovini te
godine da ometu jugoslovensku trgovinu s malim zapadnim
zemljama, u vreme kada je, po oceni Politbiroa CK KPJ, za
Jugoslaviju bilo od ivotnog znaaja da povea proizvodnju za
izvoz (uglja, bakra, drveta), kojim bi se obezbedio uvoz
potrebnih maina.
Geopolitiki znaaj Jugoslavije bio je odreen njenim
centralnim poloajem na Balkanu, a politika zapadnih sila
radila je na tome da oslabi njenu optu meunarodnu poziciju,
sluei se i otporom reavanju pitanja njenih severozapadnih
granica na Mirovnoj konferenciji, jer se smatralo da se na taj
nain brane interesi prozapadnih reima u Italiji i Grkoj i

paralie prodor Sovjetskog Saveza u sredozemni region preko
Jugoslavije. Od februara do avgusta 1946. anglo-amerika
avijacija je neprekidno naruavala vazduni suverenitet Jugo-
slavije. Posle obaranja jednog amerikog aviona avgusta 1946. i
prinudnog sputanja drugog u predelu Bleda SAD je dramatizo-
vala ovaj incident i do uarenja zaotrila odnose sa Jugoslavi-
jom. Kao to se vidi iz protestne note Vlade FNRJ vladi SAD,
jedan transportni avion tipa C 47 je bio prisilno sputen, a 19.
avgusta posada drugog aviona je tragino zavrila". Preleti su
bili izvreni u dubini od 50 do 70 km. jugoslovenske teritorije.
Oigledno da se po broju preleta, njihovoj uestalosti,
neosvrtanju na opomene i vremenskom okviru u kojem je do
njih dolazilo nije radilo o rutinskim povredama vazdunog
suvereniteta. SAD i Velika Britanija su bili uvereni da iza
Jugoslavije stoji SSSR. Kao i u drugim situacijama, velike sile
su sve odnose posmatrale sa stanovita kako reaguje druga
velika suparnika sila, pretpostavljena ili stvarna zatitnica
zemlje sa kojom se druga strana trenutno ili trajno nalazila u
sukobu. Oevidno je da se radilo o testu Jugoslavije i SSSR-a,
to jest njihove spremnosti na reakciju, a na drugoj strani
Jugoslavija smiljeno izlagala pritisku. Ovi incidenti i njihova
istovremenost s dogaajima u Jugoslaviji, odnosno radom
Mirovne konferencije, nisu bili nimalo sluajni. Po svom
karakteru, upornosti i uestanosti, preleti preko jugoslovenske
teritorije znaili su vie od sluajnih povreda granice, pa i
rutinske vojnoizviake aktivnosti, odraavajui krizu u odno-
sima izmeu vodee sile Zapada i Jugoslavije. Zapadna propa-
ganda je dramatizovala ultimatum amerike vlade Jugoslaviji, a
u novinskim kuloarima pretilo se atomskom bombom: jednom
Moskvi, a drugom Titu".
Odnosi sa zapadnim dravama zaotravali su se u 1946. sve
vie s pribliavanjem Mirovne konferencije. Jednu od manife-
stacija pritiska inilo je iskoriavanje armije generala Vladi-
slava Andersa od 120.000 Poljaka za pritisak na Jugoslaviju.
Vlada FNRJ je u memorandumu od 14. februara 1946. protesto-
vala to poljska emigrantska armija koja se u prolom ratu
borila na strani zapadnih saveznika na italijanskom frontu
pomae jugoslovenske kvislinge pod vidom borbe protiv
komunizma" u Jugoslaviji, preti okupacijom zone ,,B", koju su
zaposedale trupe FNRJ, sakuplja naroito hrvatske teroriste"
J- y U
(ustae). Andersove trupe su se provokativno ponaale u

jugoslovenskom graninom podruju od novembra 1945, na to
je jugoslovenska vlada preko SSSR-a traila da se o ponaanju
poljskih jedinica obavesti Savet bezbednosti.
Na vest o hvatanju Drae Mihailovia sastao se u Londonu
Jugoslovenski narodni odbor. U ime Odbora Slobodan Jovano-
vi je uputio zahtev generalnom sekretaru Organizacije ujedi-
njenih nacija Trigve Liju da se Mihailovi izvede pred Meuna-
rodnu anketnu komisiju. Uputio je i pisma ministrima inostra-
nih poslova zemalja lanica Ujedinjenih nacija. Bivi kralj Petar
Karaorevi takoe je uputio pismo britanskom kralju Dordu
VI, amerikom predsedniku Trumanu predsedniku francuske
vlade oru Bidou, protestujui zbog osude Mihailovia.
Pre izvoenja Drae Mihailovia pred vojni sud i njegove
osude na smrt, 16. jula 1946, SAD su zapoele anti jugoslo ven-
sku kampanju pozivajui se na namere komunista" da likvidi-
raju politikog protivnika, na sudsko ubistvo", na ograniene
mogunosti odbrane, i ponudile svoje branioce i svedoke (iz
redova preivelih amerikih pilota koji su se u ratu spasli
sputanjem na teritoriju pod kontrolom etnika).
Vlada SAD je uputila notu vladi FRNJ 30. marta 1946, 17
dana poto je A. Rankovi u svojstvu ministra unutranjih
poslova u Narodnoj skuptini Jugoslavije izjavio da je Draa
Mihailovi zarobljen". Amerika teza je polazila od toga da je
Mihailovi vodio znatne snage otpora protiv osovine, borei se
pod najveim tekoama i bez odgovarajueg snabdevanja,
doprinosei materijalno sa svojim snagama optoj saveznikoj
stvari u kojoj je Jugoslavija tako herojski sudelovala". Poziva-
jui se na interese pravde", amerika vlada je traila da
pretresu protiv generala Mihailovia prisustvuju ameriki ofici-
ri koji su se u toku rata nalazili pri njegovom tabu i avijatiari
koje su etnici spasili posle pada na njihovu teritoriju, jer
poseduju dokaze iz prve ruke" koji mogu biti od uticaja na
zvaninu jugoslovensku optubu o kolaboraciji Mihailovievih
snaga sa neprijateljem. A. Rankovi se u vreme priprema za
proces Mihailoviu nalazio sa Titom u Moskvi, ali se iz
telegrafske prepiske izmeu njega i M. ilasa vidi da su elni
ljudi Jugoslavije smatrali da se ameriki pokuaji obezvreiva-
nja optubi protiv Mihailovia kose sa suverenitetom jugoslo-
venskog pravosua, to je bez premiljanja odbijeno. U kratkom
vremenu, na osnovu etnikih materijala koji su bili u posedu
vlasti, pukovnik Milo Mini, kao vojni tuilac, sainio je

dokumentovanu optubu protiv Mihailovieve kolaboracije i
ratnih zloina, koja je u celini potvrivala trajnu saradnju
etnika sa snagama okupatora u cilju ostvarenja osnovne
strateke zamisli da se borba odloi i u meuvremenu unite
partizanske snage kao glavni protivnici.
Amerika intervencija u prilog Mihailovia mogla je ostaviti
utisak na zapadno javno mnjenje, jer je propaganda u njegov
prilog kao borca pokreta otpora imala dugo nerazumne razme-
re, a njenom rasplamsavanju do kulta doprinosila je i srpska
emigracija. Ponovo razbuktavanje starog, ve jednom sahranje-
nog mita, zapoelo je u svim sredstvima informisanja na
Zapadu, nalazei se sada kao i u toku rata u funkciji
politike zapadnih vlada u odmeravanju sa SSSR-om i svim
drugim pokretima i reimima koji su po njihovoj oceni bili u
sovjetskoj slubi. Dok je jugoslovenska teza polazila od toga da
se radi o sluaju nacionalne izdaje", zapadna je insistirala na
politikom obraunu i sudskom ubistvu". Ovu poslednju tezu
branio je i Mihailoviev advokat na procesu, dr Dragi Joksimo-
vi, pripadnik Demokratske stranke, i dojueranji poslanik
Privremene narodne skuptine. ak je i ameriki krunski
dokaz", to jest da su etnici spasili amerike pilote bio uveliko
manjkav, jer se skrivalo da su deo amerikih i drugih avijatia-
ra zapadnih zemalja etnici, koji su saraivali sa Nemcima,
predavali svojim naredbodavcima, a pogotovu da je daleko vei
broj ovih avijatiara spasla NOVJ.
Zapad se i na Mirovnoj konferenciji u Parizu suprotstavio
jugoslovenskim zahtevima za reviziju severozapadnih granica
prema Italiji, prelazei preko istorijskih, etnikih i ekonomskih
argumenata jugoslovenske delegacije, uprkos optoj podrci
koju joj je davao SSSR.
Savet ministara inostranih poslova velikih sila (SAD,
SSSR-a, Velike Britanije, Francuske i Kine), formiran na
Potsdamskoj konferenciji, vodio je odluujuu re na Mirovnoj
konferenciji, jer su ostale saveznike zemlje pred ovim telom
mogle samo da iznesu svoje miljenje i istaknu zahteve. Ovakva
uloga Saveta odgovarala je i zapadnim silama i SSSR-u. Savet
ministara zasedao je septembra/oktobra 1945. u Londonu,
nastojei da rei pitanje granice Jugoslavije i Italije, to je inae
bilo kljuno pitanje". Pored ugovora o miru s Italijom, trebalo
je da se zakljue i mirovni ugovori s Bugarskom, Maarskom,
J- y U
Rumunijom, Finskom. Uoi plenuma Konferencije mira u

Parizu, Savet je zasedao u tom gradu u dva navrata: apri-
la/maja i juna/jula 1946. godine. Mirovna konferencija otvorena
je u Parizu, u Luksemburkoj palati, 29. jula i trajala do 15.
oktobra iste godine. Pozvane su bile saveznike zemlje koje su
uzele efektivnog uea u drugom svetskom ratu (ukupno 21):
Australija, Belgija, Beloruska SSR, Brazil, ehoslovaka, Etio-
pija, Francuska, Grka, Holandija, Indija, Jugoslavija, Junoa-
frika Unija, Kanada, Kina, Norveka, Novi Zeland, Poljska,
SAD, SSSR, Ukrajinska SSR i Velika Britanija. Na elu
jugoslovenske delagacije nalazio se Edvard Kardelj, a meu
lanovima Moa Pijade, Ale Bebler, Joa Vilfan, Sinia Stan-
kovi, Sreko Manola, Milan Barto i drugi. Sovjetska delegaci-
ja je na Mirovnoj konferenciji branila jugoslovenske zahteve za
pravednim granicama s Italijom, dok je za pitanje razgranienja
s Austrijom, razmatrano naredne godine, SSSR bio daleko
manje zainteresovan. Prema Edvardu Kardelju, za Sovjete su ti
jugoslovenski zahtevi bili relativno sporedno pitanje u njihovoj
globalnoj strategiji". Francuska je imala ulogu posrednika
izmeu Zapada i SSSR-a, u smislu iznalaenja kompromisa.
Posle Mirovne konferencije Savet ministara nastavio je sednice
u Parizu i Njujorku, novembradecembra 1946, gde su kona-
no utvreni tekstovi mirovnih ugovora, potpisani 10. februara
1947. u Parizu.
Na Londonskom sastanku Saveta ministara inostranih
poslova Velika Britanija i SAD su favorizovale Italiju. Francu-
ski predlog je polazio od etnike ravnotee". Prema sovjet-
skom predlogu, koji je bio najpribliniji etnikoj granici,
Jugoslaviji bi pripala Istra, Trst, Gorica i druga slovenaka
naselja.
Na prvom zasedanju Saveta ministara inostranih poslova
velikih sila Kardelj je, 18. septembra 1945, predloio za Trst
status federalne jedinice DFJ. Jugoslavija je, osim toga, bila
spremna da gradu da status slobodne luke i s a o b r a a j n e
olakice. Nasuprot jugoslovenskim, italijanski predloi su pred-
viali internacionalizaciju Trsta i autonomiju Rijeke. Savez-
nika komisija za razgranienje, obrazovana marta 1946. od
predstavnika velikih sila (SAD, SSSR-a, Velike Britanije i
Francuske), u celini nije vodila rauna o etnikom sastavu
sporne teritorije, s tim to su predstavnici SAD najvie dovodili
u pitanje jugoslovenske zahteve. Na zasedanju Saveta ministara
inostranih poslova u Parizu, juna/jula 1946, odbijeni su

predloi o internacionalizaciji Trsta i kondominijumu, ili dvoj-
noj upravi (italijanskojugoslovenskoj), nad gradom. Prilikom
posete Beogradu novembra 1946. Palmiro Toljati je posle
povratka izjavio u Rimu da postoji mogunost reenja Trsta na
bazi autonomije, pod suverenitetom Italije, a sa demokratskim
statusom Trsta", koji bi bio garantovan izjavom Italije i Ju-
goslavije.
Glasanjem o ugovoru o miru s Italijom usvojena je francu-
ska linija razgranienja izmeu dve zemlje. Poto Savet mini-
stara nije mogao da postigne saglasnost o zajednikom nacrtu
statusa Slobodne Teritorije Trsta, Konferenciji u Parizu je
podneto pet projekata: svojetski, britanski, ameriki, francuski
i jugoslovenski. Jugoslovenski nacrt statuta previao je neza-
visnost slobodnog grada Trsta, koji bi se s Jugoslavijom nalazio
u realnoj uniji, odnosno imao s njom zajednike slube predsta-
vljanja u inostranstvu, monetarni sistem, carine, eleznicu i
potansko-telefonsko-telegrafske veze. Ugovorom je predvieno
stvaranje Slobodne Teritorije Trsta (STT) s guvernerom na elu,
kojega je trebalo da izabere Savet bezbednosti Ujedinjenih
nacija.
Vlada DFJ je 2. novembra 1945. istakla zahtev za ispravku
granice prema Austriji na podruju Koruke i tajerske,
smatrajui da o konanoj pripadnosti tih teritorija treba da
odlui mirovna konferencija. Saglasna da se ne prejudicira
sudbina spornih teritorija pre ove konferencije, ona je istupila
protiv odravanja parlamentarnih izbora u austrijskim provin-
cijama, to jest na teritoriji slovenake Koruke i tajerske.
Memorandtun vlade FNRJ upuen Konferenciji ministara ino-
stranih poslova u Londonu 18. februara 1946. godine ponovo je
postavio teritorijalne zahteve prema Austriji, koji su se zasniva-
li na geografskim, etnografskim i ekonomskim razlozima. Ti
zahtevi, meutim, nisu naili na savezniko razumevanje, iako
su ostavljali deo jugoslovenskog stanovnitva u okvirima Au-
strije.
O miru s Austrijom raspravljao je Savet ministara inostra-
nih poslova u Moskvi marta/aprila 1947. godine, kao i u
Londonu novembra/decembra iste godine, ali sporazum nije
postignut. Zapadne sile su branile predratne granice Austrije i
suprotstavljale se sovjetskom zahtevu za reparacijama. Savet se
ponovo sastao u Parizu maja/juna 1949. i postigao sporazum da
1 7 2
granice Austrije ostanu onakve kakve su bile 1938, ime su

jugoslo venski zahtevi odbijeni. Vlada FNRJ je uputila protestnu
notu i memorandum o zatiti prava nacionalnih manjina koji
nije bio ni razmatran.
Ugovori s Italijom, Finskom, Rumunijom, Maarskom i
Bugarskom potpisani su februara 1947. Jugoslavija je mirovnim
ugovorom s Italijom dobila preko 7.000 km2 nove teritorije, s
oko 470.000 stanovnika. Italija se obavezala da joj isplati
reparacije u iznosu od 125 miliona dolara u roku od 7 godina i
da povrati predmete umetnikog, istorijskog i kulturnog znaa-
ja. Posebnom izjavom Jugoslavija je stavila do znanja da se
potpisivanjem mirovnog ugovora ne odrie svojih teritorija,
nezavisno od naknadnih etnikih promena na njima.
Jugoslovenska delegacija na Mirovnoj konferenciji borila se
da odbrani svoje legitimne zahteve, podrana optim talasom
narodnih manifestacija u zemlji, iznosei istorijske i etnike
argumente u prilog tih zahteva, a posebno ukazujui na
ekonomske prednosti i perspektivu razvitka Trsta u sastavu
Jugoslavije. Trst je imao slovenako zalee, a italijanska
etnika veina u njemu stvarana je vetaki. Za razliku od
jugoslo venskog zahteva za slovenakim delom Koruke, zahtev
za Trstom imao je u Parizu podrku SSSR-a, ali su sukobi
velikih sila oteavali njegovo ostvarenje. Italijanska Demohri-
anska stranka i njen predstavnik na Parikoj konferenciji,
Alide de Gasperi, uivali su snanu potporu Vatikana i
Zapada, zaplaenih porastom komunizma u Italiji. Zapad je na
reavanje transkog pitanja u jugoslovensku korist gledao kao
na uspeh Sovjetskog Saveza da obezbedi izlazak ,,na topla
mora", motivisan jakim predubeenjem da Jugoslavija nije
nezavisna zemlja. Prema miljenju predstavnika Zapada, preda-
vanje Trsta Jugoslaviji omoguilo bi njoj i SSSR-u da se meaju
u unutranji ivot Italije i podstiu italijanske komuniste.
Jugosloveni su, na jednoj strani, nailazili na otpor z a p a d n i h
sila, Vatikana i Italije, a na drugoj imali Staljina, koji nije eleo
konflikt sa SAD i Velikom Britanijom. Stav Zapada o pitanju
severozapadnih granica nove Jugoslavije dugo je optereivao
jugoslovenske odnose sa zapadnim zemljama, ime se, na dru-
goj strani, koristio Sovjetski Savez, vezujui je za sistem bila-
teralno-regionalnih ugovora sa zemljama tzv. narodne demo-
kratije.
SPOLJN'OPOLITICKA O R I J E N T A C I J A J U G O S L A V I J E I P R O B L E M S E V E R O Z A P A D N I H GRANICA 1 7 3
Trst je bio poslednji bedem zapadnih sila prema Istoku, da

bi ga zbog znaaja u svojoj strategiji prepustili Jugoslavi-
ji. Za njih je to bio izlazak SSSR-a na severni deo Jadranskog
mora, dakle na granicu Italije, dodir sa Mediteranom, odakle se
mogao vriti pritisak na Italiju i njene unutranje procese,
potpomaganjem KP Italije, jedne od najjaih komunistikih
partija u Zapadnoj Evropi. Zapadni svet i Vatikan nisu se mogli
pomiriti sa predajom ove velike luke Jugoslaviji, podrani od
n a c i o n a l i s t i k i h snaga u Italiji koje su sa konsternacijom
primale eventualnu mogunost da Slavi" dobiju ovaj italijan-
ski grad". Podravanjem otpora ovih snaga da se Trst preda
Jugoslaviji zapadne sile su praktino cepale italijanski
demokratsko-komunistiki front koji je takoe teko primao
odvajanje Trsta od Italije. Predstavnici jugoslovenske emigraci-
je (Veeslav Vilder i drugi) javno su poruivali svojim prijatelji-
ma na drugoj strani (Savi Kosanoviu) da Jugoslavija nee
dobiti Trst samo zato to je na strani SSSR-a. Stav zapadnih
sila bio je od prvog asa nedvosmislen da se Trst kao vana
strateka taka, ekonomski centar na Jadranu i velika luka cele
srednje Evrope ne moe predati Jugoslaviji praktino SSSR-u
u njihovom vienju.
Maarska je po mirovnom ugovoru imala da plati reparacije
u iznosu od 50 miliona dolara. Mirovni ugovor sa Maarskom
regulisao je granice ove zemlje prema stanju od 1. januara 1938.
godine.
Tenje srpskog i hrvatskog stanovnitva Bajskog trougla i
Banata neposredno posle zavretka prvog svetskog rata da se
ujedine sa svojim sunarodnicima u Kraljevini SHS, obnovile su
se u daleko blaoj formi i krajem drugog svetskog rata. Jedan
deo Srba i Hrvata obraao se preko Branka Petrievia, ko-
mesara III armije jugoslovenskim organima, iskazujui spre-
mnost ujedinjenja sa braom u Jugoslaviji. Jedinice NOVJ imale
su izriito nareenje da preuzmu vlast u Peuju. Komandni
kadar NOVJ je smatrao da je faktiko posedovanje Peuja
povoljna pretpostavka za budue pripajanje ovog grada Jugo-
slaviji. Vlast u Peuju zadrali su, ipak, tabovi Crvene armije.
Po Zoltanu Vau, lanu CK KP Maarske, samo prisustvo
jedinica NOVJ u Maarskoj je smatrano nezgodnim". Jedna
delegacija Srba i Hrvata iz okoline Peuja posetila je 14.
Januara 1945. marala Tita, izraavajui elju da Srbi i Hrvati
zive u Jugoslaviji. Graani su se po povratku nali pod udarom
J- y U
maarske represije. Odmazda nije mimoila ni Varagia koji je

predvodio delegaciju jugoslovenskih graana iz Maarske prili-
kom posete Beogradu.
Tendencije ujedinjenja podrao je februara 1945. i maral
Tito, predsednik NKOJ-a i Vrhovni komandant NOV i POJ. Iz
jednog pisma marala Tita maralu Ivanu Tolbuhinu, koman-
dantu 3. ukrajinskog fronta od 11. februara 1945. mogu se
prepoznati Titove ideje da se svaki narod, pa i Hrvati, Srbi i
Slovenci u Maarskoj, borbom protiv faizma opredele za svoju
sutranju sudbinu.
Oko 50.000 naih sunarodnjaka, uglavnom Srba i Hrvata",
pie Tito, ostalo je u granicama Maarske posle Prvog
svetskog rata. Najvei deo naih sunarodnjaka naseljen je u
oblasti Bajskog trokuta, Peuja i Arada, a ima ih rasturenih du
cele jugoslovensko-maarske granice. Mi emo na mirovnoj
konferenciji traiti da se te oblasti prisajedine naoj dravnoj
teritoriji, jer na to imamo i istorijsko pravo. Na ivalj, u toku
cele svoje istorije, progonili su maarski feudalci i germanski
osvajai. Nasilno su iseljavani iz tih oblasti. Uz teror je vrena
denacionalizacija. Ti progoni naeg ivlja naroito su se po-
otrili u toku ovog rata, zato to se je solidarisao sa slovenskim
narodima. No i pored svega toga, naa braa uspela su da
sauvaju nacionalnu svest. Maarske vlasti i danas, iako se
situacija iz osnova izmenila dolaskom Crvene armije, ne
naputaju svoju raniju politiku prema naem ivlju. Premetai-
ne, logori i hapenja nae brae su svakodnevna pojava . . .
Molim vas za hitnu intervenciju da se ti nai sunarodnjaci puste
na slobodu i da se ubudue maarskim vlastima onemogui
takav postupak prema naem ivlju;
da se dozvoli naoj brai slobodno ispoljavanje svojih
nacionalih oseanja, sloboda organizovanja i ispovedanja anti-
faistikih ideja;
da se naim sunarodnjacima dozvoli da formiraju svoje
vojne jedinice i da pristupaju Narodno-oslobodilakoj vojsci
Jugoslavije."
U Titovom obraanju sovjetskom komandantu radilo se o
zatiti jugoslovenskog ivlja, njegovog borbenog aktiviranja
protiv faizma, ali i o preseljenju dela stanovnitva. Tito je
izriito izjavio da e Jugoslavija pitanje Bajskog trokuta"
izneti na Mirovnu konferenciju, s tenjom da se oblast prisaje-
dini Jugoslaviji, a s pozivom na istorijsko pravo". No, te
teritorijalne pretenzije koliko je nama poznato nisu

nikada vie ponovljene, ukoliko izuzmemo neke sitnije korektu-
re granica koje je na Mirovnoj konferenciji predlagao Edvard
Kardelj.
Uslovi primirja s Maarskom u odnosu na Jugoslaviju su,
prema Stanoju Sirnicu, predviali da Maarska povue svoje
jedinice i administraciju na predratne granice; da se oslobode
svi savezniki zarobljenici, internirci i raseljena lica i izbeglice i
da se snabdeju dovoljnim koliinama hrane i odeom, da im se
prui medicinsko lekarska pomo, kao i da se obezbede
prevozna sredstva za povratak svih ovih lica u domovinu; da se
vrate Sovjetskom Savezu, ehoslovakoj i Jugoslaviji, kao i
svim ostalim saveznicima, potpuno ouvane sve odnete vredno-
sti i materijali koji pripadaju dravnim, drutvenim i zajedni-
kim organizacijama, preduzeima, ustanovama i pojedinim
graanima; da se predaju Sovjetskoj komandi svi brodovi koji
pripadaju ili su pripadali ujedinjenim narodima, i posle
zavretka rata vrate njihovim vlasnicima; da se nadoknade svi
gubici koji su priinjeni Sovjetskom Savezu, ehoslovakoj,
Jugoslaviji u periodu borbe i okupacije. Uzimajui u obzir
uee Maarske u ratu protiv Nemake, ona je ove gubitke
imala da nadoknadi delimino, u ukupnom iznosu od 300
miliona dolara sa otplatom za narednih est godina u natural-
nom vidu isporuka njenih roba, od ega e 100 miliona dolara
biti isplaeno ehoslovakoj i Jugoslaviji.
Sa naeg stanovita zanimljiva su traenja pod ta. 3 i 4,
naime da se mogu postaviti teritorijalni zahtevi i da NOVJ ve
sada poseda te krajeve. No, faktiko posedanje nije znailo da
e se postaviti i pitanje revizije granica. Maral Tito je to
pitanje postavio u kontaktu sa saveznikim komandantom
maralom Tolbuhinom, ali ono nije vie ponovljeno; izneto je
saveznikom vojnom komandantu a ne i vladi SSSR-a.
Privremena vlada DFJ je preko Obrada Cicmila, efa
jugoslovenske delegacije za primirje sa Maarskom, protestova-
la protiv zabrane izraavanja nacionalnih oseanja jugosloven-
skih manjina u Maarskoj. Vlada je ak stavljala do znanja da
nee postavljati pitanje revizije jugoslovensko-maarske grani-
ce u predelu Bajskog trokuta, pod uslovom da maarska vlada
osigura autonomna prava ovim manjinama.
U jesen 1945. pitanje se javilo na sasvim drugoj osnovi u
Ministarstvu za kolonizaciju DFJ. Sef ovog resora Sreten
J- y U
Vukosavljevi, poznati sociolog sela, smatrao je da bi se

iseljenjem Maara iz graninih srezova u kojima su Maari
inili veinu (bakotopolski, senanski, somborski, bez grada,
starobeejski) mogli prebaciti u Maarsku na bazi razmene
20.000 Hrvata i 6.500 Srba iz Maarske, ime bi se poboljala
nacionalna struktura graninih i prigraninih srezova. Sada
vie nije bila re o reviziji granice, ve o reenju pitanja
razmenom i snaenjem nacionalnog sastava stanovnitva u
graninim predelima, tim pre neophodnim to su po Vukosa-
vljeviu Maari imali vie istorijske i nacionalne svesti nego
Jugosloveni. Putem ovog iseljenja olakavao se posao agrarnim
komisijama, jer su kao potencijalni interesenti za zemlju
otpadali bezemljai maarskog porekla iji se broj raunao na
preko 100.000. U istom ministarstvu bilo je predloga da se
Maarskoj pre mirovnog ugovora ustupe teritorije u severnoj
Bakoj i Banatu (obe Kanjie, Horgo, Senta, pa na istok do
Mokrina) uz obavezu da Maarska primi jo 200.000 Maara iz
Jugoslavije, ime bi se Vojvodina oslobodila" znatnog broja
Maara, ali su oni odbijeni kao neprihvatljivi. U ovom drugom
sluaju re je o korekciji granice, ali na tetu Jugoslavije u cilju
smanjenja maarskog manjinskog stanovnitva. Koliko je nama
poznato ovi predloi nisu imali slubeni karakter i nisu
prelazili okvire ovog ministarstva i inicijative samog Vukosa-
vljevia. Sloenije je pitanje, meutim, kako se u jugosloven-
skom vrhu doivljavala politika preseljavanja Maara iz Slo-
vake, ali mi za to nemamo pokrie u izvorima, ako izuzmemo
neke usmene iskaze.
Izvori o radu SAF-a (Slovenskog antifaistikog fronta) u
Temivaru, koji je pripremao kongres svih Slovena u Rumuniji,
pominju (21. aprila 1945.) da se kongres saziva da bi se
postavilo pitanje nacionalnih prava Slovena u Rumuniji".
Omladina je takoe sazvala kongres sa namerom da se na njemu
rasprave omladinska pitanja Slovena. Po predvienim referati-
ma na Kongresu moe se zakljuivati i o tematici: 1. Narodnoo-
slobodilaka borba u Jugoslaviji; 2. Nacionalno pitanje Slovena
u Rumuniji; 3. Izvetaj o dosadanjem radu SAF-a. Poblie se
kae da bi referat pod 2. obuhvatio nacionalno pitanje, ivot
Slovena u Rumuniji u poslednjih 25 godina, a s obzirom na demo-
kratizaciju zemlje istakla bi se sloboda nacionalnosti", ali ne
bi se obuhvatali zahtjevi otcjepljenja ili prisajedinjenja". Vie
je nego jasno da nova Jugoslavija nije pokretala teritorijalna
pitanja prema Rumuniji. Po jugoslovenskim obavetenjima iz

aprila 1945. veina slovenskog ivlja u zapadnoj Rumuniji je
elela prisajedinjenje Jugoslaviji. Oekivalo se da na buduem
Kongresu bude postavljeno to pitanje. Jugoslavija je bila
zainteresovana za demokratizaciju u Rumuniji i potovanje
nacionalnih prava narodnosti u Rumuniji, ali nije elela pokre-
tanje teritorijalnih zahteva kako ne bi zaotravala odnose sa
susednom zemljom.
Na osnovu sporazuma u Varkizi februara 1945, a nakon
iskrcavanja britanskih trupa u Grkoj krajem 1944, pod ko-
mandom generala Skobija, i estonedeljnih borbi u Atini
decembra 1944. i januara 1945, jedinice ELAS-a (Grka narod-
nooslobodilaka vojska) poloile su oruje, ime se pojaao
teror ekstremne desnice, potpomognute intervencionistima, nad
leviarima", graanima antimonarhistike orijentacije, demo-
kratima, a posebno nad egejskim Makedoncima. ,,Smena stra-
e" u Grkoj, koja je oznaavala dolazak Amerikanaca umesto
Britanaca, izvrena je u jeku graanskog rata u zemlji. Otrica
amerike politike bila je prvenstveno uperena protiv Jugoslavi-
je, koja nije mogla da se ravnoduno odnosi prema progonima
makedonske manjine u Grkoj, kao ni prema borbi koju su
grke demokratske snage vodile u svojoj zemlji. Jugoslovenska
tampa podravala je borbu egejskih Makedonaca za nacional-
na prava, kole i legalne organizacije, ustajui protiv raspiriva-
nja ovinistike mrnje izmeu njih i Grka. Teite albi
Makedonaca poivalo je na tezi da monarhofaistiki reim"
pod zatitom spoljnih saveznika sprovodi genocid nad manjin-
skim stanovnitvom: makedonskim, turskim, vlakim i alban-
skim. Izbijanje graanskog rata u Grkoj jo vie je zaotrilo
odnose izmeu dve susedne drave, usled ega je avgusta 1946.
poslanik FNRJ, onemoguen da dalje obavlja svoju diplomatsku
misiju, napustio Atinu. Za dogaaje u Grkoj njeni zvanini
krugovi optuivali su Jugoslaviju i ostale severne susede
Bugarsku i Albaniju.
Grki komunisti koji su, nasuprot dranju generalnog sekre-
tara KP Grke Nikosa Zaharijadesa, reili da produe borbu
posle Varkize organizovali su Demokratsku armiju Grke, pod
komandom biveg rukovodioca ELAS-a Markosa Vafijadesa,
s ciljem da nastave operacije protiv grke desnice i stranih
snaga koje su je podravale. Najee borbe u tom graanskom
ratu voene su u grko-albanskim i grko-jugoslovenskim
J- y U SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA
graninim predelima, posebno na planinama Gramos i Vici.

Grke snage su nastojale da blokiraju granicu i onemogue vezu
ovih jedinica sa JA i pomo iz Jugoslavije.
Jugoslovenska vlada je pomagala grke borce materijalom,
naoruanjem, municijom, radio-opremom, novcem, instruktori-
ma, a makedonske i grke izbeglice prelazile granicu, prihvata-
ne i delom smetene u vojvoanskom selu Buljkes, gde je bilo
oko 3.500 izbeglica, veinom Makedonaca. Radio-stanica DAG
emitovala je iz Beograda (Koutnjak). Na slobodnoj teritoriji
DAG boravio je jugoslovenski knjievnik Oskar Davio, koji je
po povratku u Jugoslaviju objavio knjigu Meu Markosovim
partizanima (1947). Nikos Zaharijades, sekretar Komunistike
partije Grke pisao je maralu Titu 13. avgusta 1947. da
zaotrenje izazivaju Anglo-Saksonci s namerom da postignu
izolaciju grkog demokratskog pokreta od njegovih prijatelja u
inostranstvu, da bi se lake obraunali s partizanskim pokretom
u zemlji". Zaharijades je traio da se vidi sa Titom, zajedno sa
Markosom, da bi se razmotrilo pitanje odee i hrane, radio-
-tehnike, ali, pre svega, drugih pitanja koja se mogu raspraviti
samo u neposrednom susretu. Grki rukovodilac je izvetavao
Tita o namerama sa kojima je saglasan CK EAM-a u Atini
da se formira privremena demokratska vlada Grke, ali da
inicijativu i ostvarenje preuzme na sebe Glavna komanda DAG.
Avgusta 1947. Markos Vafijades je proglasio svrgavanje monar-
hije i obrazovao privremenu vladu slobodne Grke, koju
Jugoslavija nije priznala nastojei da ne oteava svoj meuna-
rodni poloaj. Jugoslavije se zadovoljila da i dalje prua
materijalnu pomo DAG i da daje moralno-politiku potporu
grkom revolucionarno-demokratskom pokretu.
Grka Caldarisova vlada pokretala je pitanje teritorije
Albanije (severnog Epira), tvrdei da ih nastanjuje grko
stanovnitvo. Za vreme Parike konferencije grki predstavnici
su neformalno predlagali Jugoslovenima podelu Albanije. Moa
Pijade je uputio pismo predsedniku Mirovne konferencije zbog
grkih inicijativa za podelu Albanije. Jugoslavija nije iznosila
pitanje Egejske Makedonije pred Pariku konferenciju, ali je
Tito oktobra 1946. govorio o mogunosti da se pitanje iznese na
reavanje OUN.
Grka vlada je bila nosilac terora. Prema pisanju francuske
tampe, za prva tri meseca ove vlade, to jest od marta 1946. bilo
je ubijeno 570 ljudi, uhapeno preko 4.000 i mueno i deporto-
vano na hiljade grkih demokrata i leviara. Britanci i Ameri-

kanci su davali podrku vladinoj politici terora. Na drugoj
strani, jugoslovenska vlada je obavestila svet juna 1945. da se u
Jugoslaviji nalazi preko 20.000 izbeglica iz Grke; zahtevala je
od vlada velikih sila da se okonaju krvavi progoni" makedon-
ske manjine u Grkoj. Prema Jadranki Jovanovi rasprave u
OUN otvorile su pitanje incidenata na granicama, pitanje
zatite manjina i prisustvo stranih trupa na grkoj teritoriji.
Prvo su optuene Bugarska i Albanija, a Jugoslavija tek za
propagandnu podrku. Grka propaganda u poetku nije pomi-
njala Jugoslaviju kao zemlju koja se mea u unutranje odnose
Grke, polazei najverovatnije od injenice da se radi o zemlji
koja je pripadala koaliciji Ujedinjenih naroda, ali su uestale
aluzije na njenu ulogu u grkom pitanju" podgrejavanjem
optubi egejskih Makedonaca za separatizam, i uopte panma-
kedonske" aspiracije triju severnih zemalja. Grka vlada je
decembra 1946. podnela zahtev da Savez bezbednosti preispita
situaciju na severnoj granici Grke, optuujui ovoga puta, pre
svega, Jugoslaviju. Jugoslavija je optuena da eli da prisajedi-
ni Egejsku Makedoniju federalnoj Makedoniji u FNRJ, da
gerilski rat u Grkoj uiva jugoslovensku podrku i da se u
logoru Buljkes regrutuju borci partizanskih jedinica u Grkoj.
Jugoslavija je nesumnjivo pruala pomo: materijalnu i propa-
gandnu; ona je za grke izbeglice organizovala prihvatne
logore; preuzimala je ak na sebe skupljanje pomoi za grki
narod" u drugim zemljama Istone Evrope, to jest gerilce
(revolucionarne bande" u grkoj oficijelnoj terminologiji).
Jugoslovenska delegacija u OUN navela je brojne dolaze o
muenjima Makedonaca i guenju demokratskih sloboda u
Grkoj. Na optube o pijemontskoj ulozi" Jugoslavije ujedi-
njavanju Makedonije isticalo se da je pravo naroda na samo-
opredeljenje sveano utvreno od strane Ujedinjenih naroda.
Jugoslavija je prihvatila anketu Saveza bezbednosti. lanovi
Anketne komisije su bili predstavnici drava lanica Saveta
bezbednosti, uz uee delegata zainteresovanih zemalja, kao
oficira za vezu (Josip era sa jugoslovenske strane). Predlog
veine (Australija, Belgija, Brazil, Kina, Kolumbija, Sirija,
Velika Britanija i SAD) je bio nepovoljan po Jugoslaviju,
Bugarsku i Albaniju, koje su optuene da pruaju pomo i
rukovode grkim partizanskim pokretom protiv grke vlade. U
posebnom i odvojenom izvetaju predstavnika SSSR-a i Polj-
J- y U
ske, grka vlada je proglaena za jedinog krivca za unutranje

borbe, dok se francuski delegat uzdrao, smatrajui da istraga
nije mogla da dovede do jasnih zakljuaka. Savet bezbednosti je
usvojio izvetaj Anketne komisije.
Sava Kosanovi je u Savetu bezbednosti UN, decembra
1946, izneo jugoslovensku tezu o grkom pitanju" koja se
svodila na to da u susednoj zemlji besni graanski rat u
Makedoniji, Tesaliji, na Peloponezu i ostrvima te da uzroke
treba traiti u Grkoj a ne na granicama Grke.
Predlog rezolucije SAD je bio neprihvatljiv za Jugoslaviju,
predviajui osnivanje stalne Komisije od lanova Saveta
bezbednosti sa irokim ovlaenjima, naroito u vezi s meuna-
rodnom kontrolom izbeglica i transferom manjina", ime se
ozakonjivala denacionalizacija. Vetom SSSR-a onemogueno je
usvajanje ove Rezolucije. Amerikanci su posle blokade u Savetu
bezbednosti podneli zahtev da se grko pitanje stavi na dnevni
red Drugog zasedanja OUN, jer se navodno radilo o pretnji
politikoj nezavisnosti i teritorijalnom integritetu Grke. Jugo-
slavija je osudila nameru da se osnuje Specijalna komisija, sa
seditem u Solunu, nalazei da je re o predstrai na granici
prema socijalistikim dravama" i simbolu podrke veine
sveta (OUN) grkoj vladi. Sovjetski Savez je tada bojkotovao
uee u toj Komisiji. Specijalna komisija za Balkan poela je
da radi novembra 1947. godine. Za Jugoslaviju je formiranjem
ovog tela nastupio trenutak najvee krize poverenja FNRJ u
ciljeve, naela i efikasnost OUN". Ale Bebler komentarisao je
usvajanje amerike rezolucije kao korak u susret moralnom
bankrotstvu Ujedinjenih nacija".
Vlada FNRJ je bila nezvanino obavetena o akciji minista-
ra spoljnih poslova Velike Britanije i Francuske povodm
predloga generala Dorda Marala, dravnog sekretara SAD, o
spremnosti vlade SAD da pomogne evropske zemlje u njihovoj
privrednoj obnovi. Notom od 26. juna 1947. ona je obavestila
vlade Velike Britanije, Francuske i SSSR da je spremna da
uestvuje u pripremnim razgovorima ukoliko bi ova akcija
olakala privrednu obnovu evropskih zemalja i uvrstila
miroljubivu saradnju meu narodima i ukoliko e se bazirati na
principima Povelje Ujedinjenih nacija". Ali ve jula iste godine
ona je odbila da prihvati Maralovu pomo. Pomo je energino
odbila i vlada SSSR-a. Jugoslovenska vlada je smatrala da je
program ekonomske pomoi SAD ustanovljen bez jugosloven-
skog uea. Po njenoj oceni, pomo bi omoguila veliko

meanje stranih sila u unutranje poslove drava primalaca
pomoi, a i pitanje Nemake bi se u uslovima ove pomoi
reavalo na nain suprotan saveznikim dogovorima. SSSR i
zemlje koje su sledile njegovu politiku ili se nalazile pod
njegovim uticajem nale su se van kruga ove pomoi. Politiki
izrazito obojena, Maralova pomo je ve bila izraz podeljenog
sveta, sukoba interesa velikih suparnikih sila i sraunata na
jaanje zemalja pod amerikim uticajem kako bi se uspenije
oduprle subverzalnoj aktivnosti" svetskog komunizma. Pred-
stavnik KPJ na kongresu KP Francuske juna 1947. godine
Milovan ilas je govorio ,,o ogromnoj zavjeri" amerikih im-
perijalista protiv slobodoljubivih naroda. Svet se ve podelio
na imperijalistiki i slobodoljubivi deo u interpretaciji vodeih
komunista, a u erilovom tumaenju opet na slobodni svet i
svet komunistike tiranije. Povodom Maralove pomoi ilas je
rekao: Obnova Evrope o kojoj se danas toliko mnogo pria
mogua je samo na bazi slobode i nezavisnosti njenih naroda,
inae bi se pojedine drave Evrope pretvorile u vazale ameri-
kih imperijalista i u daljem razvitku otskone daske za
osvajanje svjetskog gospodstva."
Odbijanjem vlade FNRJ jula 1947. da prihvati Maralovu
pomo pod motivacijom da je taj program ekonomske
pomoi SAD ustanovljen bez jugoslovenskog uea, a na
drugoj strani da bi ta pomo omoguila suvie veliko meanje
stranih sila u unutranje poslove zemalja primalaca, te da bi se
pitanje Nemake reavalo suprotno saveznikim dogovorima iz
rata i ueem KPJ na sastanku Informbiroa dva meseca
kasnije, Jugoslavija je, po merilima zapadnih sila, konano
prela na stranu sovjetskog bloka.
Sem sa zapadnim silama, Jugoslavija je imala zategnute
odnose i s Vatikanom. Direktivni list KPJ Borba pisao je juna
1947. da je vatikanska propaganda centar jedne od najbezob-
zirnijih neprijateljskih kampanja u inostranstvu protiv Jugosla-
vije". Borba je upozoravala da e jugoslovenska vlada uiniti
sve da onemogui Vatikan da i dalje zloupotrebljava diplomat-
ske odnose s Jugoslavijom, a pre toga i svoje veze s katoli-
kom crkvom u naoj zemlji, kojima se Vatikan sluio u
cilju rovarenja protiv nae narodne demokratije".
Zapadne procene o jednostranoj usmerenosti Jugoslavije u
meunarodnim odnosima posle drugog svetskog rata mogle su
da se izvode iz niza veoma uoljivih injenica. KPJ je bila sastav-

ni deo svetskog komunistikog pokreta. Vojna saradnja NOVJ
i Crvene armije doivela je vatrenu proveru u zavrnoj fazi
narodnooslobodilakog rata, tokom borbi za osloboenje isto-
nih delova Jugoslavije s Beogradom. Brojni sovjetski strunjaci
(vojni i civilni) radili su u Jugoslaviji, a u sovjetskim vojnim
kolama studirali su jugoslovenski oficiri i generali. NOVJ je
krajem rata dobila od Crvene armije pomo u oruju, a
Jugoslovenska armija se posle rata snabdevala vojnom tehni-
kom iz SSSR-a. Maral Tito je jula 1945. izdao nareenje da su
jugoslovenski tabovi i svaki pojedini pripadnik Jugoslovenske
armije duni da primaju savete, sugestije i zahteve sovjetskih
vojnih savetnika i instruktora s uvaavanjem i razumevanjem,
jer su se oni nalazili u Jugoslaviji ,,po naoj molbi" i zato to oni
neumorno i nesebino prenose na nau mladu armiju dragocje-
na znanja i iskustva najmodernije i najmonije vojske svijeta".
CK KPJ je izvetavao Moskvu o sastavu jugoslovenske vlade,
CK KPJ i centralnih i pokrajinskih komiteta. Za raun Sovjet-
skog Saveza prikupljani su podaci o Grkoj (naoj sestri na
jugu"). Iz Moskve je CK KPJ bio obavetavan o kampanjama
koje su se preduzimale protiv Frankovog reima. U svim
pitanjima iz oblasti meunarodnog radnikog pokreta koji su
tangirali Jugoslaviju konsultovana je Moskva (pitanje KP Italije
i njenog odnosa prema Trstu). Tito se zahvaljivao Staljinu na
sovjetskoj pomoi oko izgradnje mosta preko Dunava (Paneva-
kog mosta). Staljin je slavljen i uzdizan u napisima ilasa,
Kardelj a i drugih jugoslovenskih rukovodilaca. Kardelj je
krajem 1945. objavio lanak posveen 66-godinjici Staljinovog
roenja, iji je svearski ton odraavao kult Staljinove linosti,
koji je inae bio optevaei u svetu pod uticajem SSSR-a.
KPJ je pri CK SKP(b) imala opunomoenike za partijske
poslove (Boris Ziherl, Punia Perovi, Ilija Doen), mada su se
problemi meupartijskih veza reavali na najviem nivou ili u
razgovorima specijalnih delegacija. Meusobni kulturni odnosi
unapreivani su preko Drutva jugoslovensko-sovjetskog prija-
teljstva. Jugoslavija je, u okviru sovjetske politike iskoriava-
nja panslovenskih ideja, uzela uea i na Sveslovenskom
kongresu, otvorenom 8. decembra 1946. godine u Beogradu,
istiui preko svojih predstavnika istorijsku misiju slovenskih
naroda u borbi protiv faizma, u posleratnom svetu, njihovu
solidarnost i privrenost miru. Na Sveslovenskom kongresu
govorio je i patrijarh Srpske pravoslavne crkve Gavrilo Doi,

koji je pozdravio marala Tita i Staljina.
Nezavisno od vojne pomoi Jugoslaviji, zajednikih politi-
kih manifestacija i tradicionalnih dodira u sferi meupartijskih
odnosa, vodstvo KPJ nije zaobilazilo injenicu da je SSSR
iziao iz drugog svetskog rata kao velika sila bez ijeg se uea
nije moglo reavati nijedno pitanje posleratnog sveta. Uoi rata
usamljen i okruen kapitalistikim dravama, SSSR je sada bio
jedan od utemeljivaa Organizacije ujedinjenih nacija. Mada je
Kominterna ukinuta 1943, SKP(b) je faktiki rukovodila komu-
nistikim pokretom u svetu. Pod uticajem SSSR-a nalazile su se
novostvorene narodne demokratije" u Istonoj i Srednjoj
Evropi. Sovjetske trupe su bile duboko zaklinjene u Evropi, a
od sovjetske vojne moi i prodora komunizma strahovale su
snage suparnikog bloka.
Sovjetsko-jugoslovenski ugovor iz aprila 1945. bio je meu-
dravni okvir za razvijanje svestranih veza izmeu dve zemlje.
KPJ je oekivala da Sovjetski Savez prui ekonomsku pomo
Jugoslaviji. Sovjetska organizacija drave i drutvenog uree-
nja shvatala se kao prototip organizacije socijalistikog drutva.
Prvi Ustav FNRJ bio je, po obliku i sadraju uglavnom kopija So-
vjetskog ustava ali je u svoja reenja utkao i neke osobenosti na-
rodnooslobodilake borbe. Sovjetska spoljna politika posma-
trana je kao sinonim mira. Bez iskustva u socijalistikom pre-
obraaju drutva, bez teorije koja bi uoptila tekovine original-
ne revolucije, KPJ je dobrovoljno preuzimala i presaivala sov-
jetsku praksu. S obzirom na ranije poglede u komunistikom
svetu i progresivnim sredinama na SSSR kao prvu socijalistiku
zemlju i edo' oktobarske revolucije, rukovodstvo KPJ je i sa-
da, 1945, procenjivalo da je SSSR prirodan saveznik vladajuih
drutvenih snaga u Jugoslaviji, potiskujui, u ime perspektive
novih odnosa, potmula nerazumevanja, razilaenja u ocenama
i incidentne situacije iz vremena rata i neposredno po njegovom
zavretku, karakteristinu prevagu dravnog rezona nad revo-
lucionarnim prilazom.
Nova poseta Tita Moskvi usledila je polovinom 1946, kada
se zavravala faza obnove, pritisak Zapada bio pojaan a
Jugoslavija se spremala da pree na planiranje i industrijaliza-
ciju zemlje, kada se izgraivao sistem administrativnog rukovo-
enja privredom preko generalnih i glavnih direkcija, inkorpo-
riranih u dravni sistem, i kada se radilo na izgradnji sistema
J- y U
centralizovane akumulacije, po ugledu na SSSR. Trei boravak

marala Tita u SSSR-u je trajao od 27. maja do 10. juna 1946.
Tito se 5. juna 1946. nalazio na poasnoj strai oko kovega
Mihaila Ivanovia Kalinjina. Prilikom sahrane Kalinjina, Sta-
ljin je, kao jedinog stranog predstavnika pozvao Tita na glavnu
tribinu. Na treem putovanju Tita su pratili Aleksandar Ranko-
vi, Boris Kidri, Koa Popovi i Blagoje Nekovi. Prilikom
prve posete Staljinu u Kremlju s Titom su bili Rankovi,
Kidri, Nekovi i Vlado Popovi, jugoslovenski ambasador u
Moskvi. Ve samo prisustvo Kidria u delegaciji pokazuje da se
razgovaralo o ekonomskim pitanjima, to jest o meovitim
drutvima. Jugosloveni su eleli meovita drutva, ali se nisu
slagali sa naelima na kojima su ih Sovjeti zamiljali. Razgova-
ralo se i o problemu Trsta, s obzirom na Mirovnu konferenciju.
Sovjetski Savez je podrao kako naknadno pie Kardelj, ef
jugoslovenske delegacije Jugoslaviju u pitanju granice sa
Italijom, ali ne i u sluaju graninih pitanja sa Austrijom (Ko-
ruka). Tretirani su i vojni problemi. Staljina je naroito inte-
resovala Albanija i odnosi u rukovodstvu KP Albanije. Tim
povodom Sovjeti su jo maja 1945. traili obavetenja o unutra-
njopolitikim prilikama u Albaniji i njihovim rukovodiocima.
Rukovodea uloga KPJ u Jugoslaviji, pravac unutranjeg
razvitka FNRJ, tradicionalne veze u komunistikom pokretu,
uloga SSSR-a kao svetske sile odreivali su, zajedno sa oeki-
vanjem da Sovjetski Savez pomogne predstojeu socijalistiku
izgradnju u Jugoslaviji, oslon na ovu zemlju. Sovjetska politika
je izjednaavana s mirom i progresom. Privredni odnosi su za-
poeli aprila 1945, prilikom prve posete marala Tita SSSR-u,
ali je tada preovlaivao politiki moment. Na strani Jugosla-
vije postoji od poetka 1946. tenja da se pree na normalno
poslovanje. Rok prvog sporazuma je istekao krajem 1945, a
drugi je potpisan tek 8. juna 1946. godine. Tekoe realizacije
ovog ugovora poticale su iz velike oskudice u SSSR-u, tran-
sportnih tekoa, strukture spoljne razmene, administrtivnih
problema oko utvrivanja roba, jer nijedna ekonomska organi-
zacija u SSSR-u nije htela da raspravlja ekonomska pitanja bez
prethodne saglasnosti vlade. Dravni propisi o dravnoj tajni
bili su vie nego strogi. Specijalni reim trgovine sa stranim
saugovaraima ometao je ritam razmene. Prilikom ugovaranja
tehnike robe Jugoslaviji je nuena roba koja joj nije bila
potrebna. Po ugovoru od 1946. 90% jugoslovenskog uvoza iz
SSSR-a inili su metali, guma, nafta, novinski papir, vrsto

gorivo. Metalni sektor je bio najkomplikovaniji zbog izmene
specifikacija, otkaza, zahteva za izmenu dimenzija, itd. Jugo-
slovenska privreda i trite nisu pre rata bili naviknuti na
sovjetsku robu, pa se nametala potreba preorijentacije sa svim
prateim tekoama. Jugoslavija je elela meovita drutva u
oblasti metalurgije, ali SSSR-u nije odgovarala ovakva orijen-
tacija zbog vlastite oskudice. Meovita drutva za boksit i naftu
stvarana su na osnovi koja je bila nepovoljna za Jugoslaviju. Iz
jedne pamjatnaje zapiske" vidi se da su Sovjeti predlagali
Andriji Hebrangu da Sovjetski Savez uzme uee u razradi
prirodnih bogatstava Jugoslavije, ali ne na osnovu koncesi-
ja ve na osnovu stvaranja jugoslovensko-sovjetskih drutava,
koja manje dovode u pitanje presti Jugoslavije od koncesi-
ja. Pregovori za stvaranje konkretnih meovitih preduzea po-
eli su avgusta 1946.
Tada se u Moskvi najverovatnije raspravljalo i o formiranju
jednog savetodavnog tela socijalistikih zemalja o ekonomskim
pitanjima, koji je zaetak dananjeg SEV-a. Tito na II plenumu
CK KPJ januara 1949. pominje da je u Moskvi stvoreno
savetodavno ekonomsko telo, ali bez poziva Jugoslaviji. Tito je
predloio protest tim povodom istiui: Tu mi treba da kaemo
i to da smo ve prije dvije godine predlagali stvaranje takvog
savjetodavnog tijela za tu ekonomsku saradnju i da tada na
predlog nije bio prihvaen, tako da je njima poznat na stav o
tom pitanju." Iz ovoga proizilazi da je Jugoslavija bila meu
inicijatorima ove saradnje. Karakteristino je da je u Pregledu
istorije SKJ (Beograd, 1963) u redakciji Rodoljuba olakovia
napisano da je prilikom Titove posete bilo rei o stvaranju
organizacije komunistikih partija, ali na drugim osnovama od
onih na kojima je poivala Kominterna, pre svega konsultativ-
nog karaktera. Mi nemamo izvorno pokrie za ovu inicijativu,
ali posrednim putem dolazimo do saznanja da su sa jugosloven-
ske strane dolazili predloi da se vodi rauna o novom vremenu
i prekine sa ranijim centralizovanim sistemom rukovoenja
karakteristinim za Treu internacionalu, rasputenu polovi-
nom 1943. godine.
Idejna srodnost KPJ sa SKP(b) nije sporna u tom vremenu,
ali istorija trai da se uoe i druge strane pitanja: da revolucija
u Jugoslaviji ima realnu vojnu silu i svoj sistem vlasti; da ona
ne moe da u SSSR-u ne gleda i veliku silu bez koje se ne mogu
reavati pitanja u zavrnoj fazi drugog svetskog rata, te da

mlada revolucija svesna protivurenosti izmeu velikih antifa-
istikih sila eli da preko Sovjeta ublai britanski pritisak
na vodstvo nove Jugoslavije. To rukovodstvo ne moe da ne sa-
gleda erilove tenje da preko Srbije, naglaavanjem njenog
antikomunistikog stava, prelazei ak preko sasvim drukijih
izvetaja Maklejna i drugih svojih oficira, pojaa poziciju Ve-
like Britanije uoi prestojeih razgovora sa SSSR-om. Novoj
Jugoslaviji treba meunarodno priznanje revolucionarnih pro-
mena (ne i subjekta Jugoslavije kao drave) i ona ga ostvaruje u
veoma dramatinoj varijanti borbe za meunarodno priznanje
19431945, to je bez presedana u modernoj istoriji revolucija.
Borei se za svoj izlaz na meunarodnu scenu, vodstvo revoluci-
je pokazuje odlunost i trezvenost ujedno, spaja svoj krajnji cilj
sa razumevanjem meunarodnih odnosa i konstelacija u antifa-
istikoj alijansi, primenjuje prvobitnu formulu strategije na-
rodnooslobodilakog rata kao revolucije sui generis do kraja
rata, inei koncesije, svesna da nije sama na svetu i da se
narodnooslobodilaka borba odvija u najsloenijim spletovima
meunarodnih odnosa. Narodnooslobodilaki pokret i njegovo
rukovodstvo s Titom na elu pokazuje u ovoj fazi retku gipkost,
elastinost, razumevanje slojevitih odnosa meu saveznicima i
konzekvetnost sa stanovita odbrane svoje samostalnosti. Dog-
matska koncepcija nije u stanju da uoi ovu fleksibilnu politiku
koja ni u jednom asu nije gubila iz vida da je revolucija bila
samostalna i da Jugoslavija kao nezavisan subjekt ima da ue u
krug meunarodne zajednice.. Skretanja od ovakvog pravca
razmiljanja imaju osnov, po naem miljenju, u nerazumevanju
istorijskih procesa.
Deo istoriara, zbunjen zamrenou odnosa i nerazumeva-
njem tokova jugoslovenske revolucije i postupcima njenog
vodstva, podlee fetiizmu izvora i verbalnih sadraja prosov-
jetske, prostaljinistike i prokomunistike oratorike (pozdravi,
zdravice, govori, pisma, analize, itd.), ega ima napretek, to
moe i te kako da zaseni i zavede na krive pravce razmiljanja.
Na slian nain, precenjuje se stanje svesti borake mase i
naroda, kao i dela komandnih kadrova, koji sa zanosom govore
o SSSR-u, to nije sporno uopte uzevi, ali postaje sporno uko-
liko se previdi da je vlastita borba, samostalna, voena bez iije
pomoi do deliminog proboja stratekog zaokruenja u jesen
1943. i potpunog razbijanja toga zaokruenja septembra 1944,
dolaskom trupa Crvene armije na Dunav, predstavlja u svesti

pomenutih kategorija nepokolebljivu injenicu i imperativ
opredeljivanja. Drukije reeno, 1948. je pokazala da je Titov
autoritet bio jai od Staljinovog.
Trea kategorija istoriara emancipativni proces komunista
Jugoslavije shvata kao emancipaciju koja je gotovo magijski
nastala bez prethodnog vlastitog revolucionarnog kretanja,
iskustva i proveravanja istorije, ime nije daleko od metafizi-
kih prilaza mnogo sloenijim i protivurenijim putevima probo-
ja misli o samostalnosti, vlastitom udelu, prirodnoj tenji za
ravnopravnou i subjektivitetu nezavisno od suprotnih abera-
cija na pojedinim deonicama, objektivne snage Jugoslavije i
zraenja njenog uticaja u svetu.
Strani istoriari, naroito zapadni, ne mogu da se oslobode
prilaska samostalnoj pojavi, koliko god bila meunarodnim
odnosima uslovljena, kao pojavi koja se posmatra kroz prizmu
bilateralnih odnosa Zapada i Istoka, Velike Britanije i SAD na
jednoj strani, i SSSR-a na drugoj, merei sve pokrete po
kriterijumu na ijoj su strani barikade, zapadnoj ili sovjetskoj.
Posle sukoba KPJ i SKP(b) odnosno IB i KPJ najdogmatski-
ja misao je velianstvenu epizodu pobede revolucije i njenog
meunarodnog prihvatanja tumaila kao izdaju revolucije,
simbiozu partizana i graanskih slojeva pod britanskim patro-
natom, vid naputanja radikalizma i prelaska na umereniju
politiku kompromisa. Spoljni privid injenica skrivao je sadraj
procesa; forme su apsolutizovane na raun sutine; umerenije
mere i za Zapad prihvatljive retorika je zavodila u pravcu
nerazumevanja naina na koji je ostvarivana pobeda revolucije.
Tito je na Osnivakom kongresu KP Srbije maja 1945. morao
da objanjava jednom delu jugoslovenskih komunista koji su
ga pitali kada emo na drugu etapu" da se mi na njoj odav-
no nalazimo.
Jugoslavija je u OUN podravala sovjetske spoljnopolitike
inicijative i gledita, naroito u optim pitanjima, tako da je u
toj oblasti teko nai neka odstupanja. Takvo ponaanje izraa-
valo je vid solidarnosti sa SSSR-om i zemljama tzv. narodne
demokratije u kojima je Jugoslavija gledala savest OUN".
Prilikom razmatranja problema izbeglica i raseljenih lica
jugoslovenska delegacija u OUN 1946. i 1947. godine zauzela je
u pitanju sudbine preostalih izbeglica i raseljenih lica izdvojeno
miljenje nasuprot stavu Velike Britanije i SSSR-a. Dok su se
ove velike sile zauzimale za prinudnu repatrijaciju svih iseljenih
i raseljenih lica bez razlike, na osnovu bilateralnih ugovora, bez

angaovanja meunarodnog tela, dotle je Jugoslavija zauzela
stav o dobrovoljnoj repatrijaciji. Sava Kosanovi je u OUN
1947. smatrao da je nemogue odvojiti jevrejski problem od
Palestine. Postoje duboke istorijske i moralne veze . . . S druge
strane, nemogue je odvojiti Palestinu od arapske sudbine". To
insistiranje jugoslovenske delegacije na sticanju nezavisnosti
palestinske drave kao celine" bilo je jedinstveno u Generalnoj
skuptini.
Jugoslavija je stajala na strani panskih republikanaca, a
protiv vlade generala Franka. U jugoslovenskoj tampi, u
istupanjima jugoslovenskih zvaninika i u progresivnim meu-
narodnim organizacijama i udruenjima, posebno na tribini
OUN, jugoslovenski predstavnici su napadali Frankovu paniju
kao poslednje uporite faizma u Evropi, zalagali se za obara-
nje diktatora i defaizaciju panije, protestovali zbog progona
panskih antifaista i muenja graana u Frankovim tamnica-
ma. Faistika klika" u Madridu optuivana je da eli da
paniju pretvori u budui centar faizma u Evropi". U skladu
sa svojim antifaistikim stavom vlada Jugoslavije se, sledei
optu sovjetsku spoljnopolitiku liniju, obraunavala sa fai-
stikim nasleem u politiko-ideolokoj, ekonomskoj i moralnoj
sferi u zapadnim okupacionim zonama Nemake, u Italiji i
paniji, naglaavajui znaaj denacifikacije, osude ratnih zloi-
naca, plaanja reparacija, igosanja Frankovog reima i odbaci-
vanja zahteva panije da bude primljena u OUN. Zajedno sa
SSSR-om, Poljskom, ehoslovakom, Meksikom i drugim dra-
vama, Jugoslavija je aprila 1946. priznala pansku republikan-
sku vladu obrazovanu u Meksiku pod predsednitvom dr. Hose
Hiral Pereira. Pored sovjetskog stava, Jugoslavija se u ovom
sluaju opredeljivala i na osnovu revolucionarno-demokratskog
bia svog drutvenog ureenja, tradicionalne vezanosti za stvar
panskih demokrata i republikanaca sa kojima su jugoslovenski
komunisti ratovali protiv Franka 19361939. godine, tenje za
optom demokratizacijom meunarodnih odnosa. Meutim,
zapadne sile su stajale na stanovitu da Frankov reim nije
opasan po mir i da treba izbei novo krvoprolie na Iberijskom
poluostrvu. .
Jugoslavija je posle 1945. nastavila zbliavanje sa susednim
balkanskim dravama, Albanijom, Bugarskom i Rumunijom,
uspostavljajui veze i s drugim istonoevropskim i podunav-
skim zemljama u kojima su se komunistike partije borile, uz
pomo SSSR-a, za prevlast u politikom sistemu. Jugosloven-

ska pomo Albaniji nastavak je podravanja njene antifaisti-
ke borbe u toku rata. Privremena vlada DFJ priznala je 28.
aprila 1945. albansku vladu, a na svim meunarodnim konfe-
rencijama Jugoslavija se zalagala da se Albaniji prizna status
saveznike zemlje i dodele reparacije. Kada je u Parizu krajem
te godine, na Konferenciji za reparacije, Albaniji dodeljena
minimalna reparaciona kvota, jugoslovenska delegacija je dala
izjavu da je spremna da se u korist Albanije odrekne dela svoje
kvote, mada je ova i samoj Jugoslaviji bila nedovoljna.
Priznanjem albanske vlade Jugoslavija je za izvanrednog
poslanika i opunomoenog ministra postavila Velimira Stojni-
a, koji se u Albaniji nalazio u svojstvu efa Vojne misije od
avgusta 1944. godine. Stojni je, kao to se vidi iz pakvila
Envera Hode, naroito poslednjeg spisa ovog poslednjeg stali-
niste Evrope, Titoisti (1982), bio omiljena meta Hodinih napa-
da, koji je smatrao da je ovaj podravao Koi Dzodzea, organi-
zacionog sekretara Partije, nastojei da ojaa radniko jezgro
u susednoj zemlji. Dzodze i njegovi saradnici (Kriste Temelko
i drugi) su napadani od Hode kao eksponenti Jugoslavije,
povezani sa Aleksandrom Rankoviem i Beogradom, koji ogra-
niavaju uticaj sekretara Partije. Hoda je o delatnosti ove
grupe u albanskoj partiji govorio na Plenumu KP Albanije pre
dolaska u Beograd.
Jugoslovensko-albanski ugovor je zakljuen prilikom prvog
boravka Envera Hode u Beogradu, jula 1946. Povodom prve
posete Beogradu Hoda je u Titoistima zabeleio, bez oslonca na
izvore, da je prilikom pokretanja pitanja Kosova i Metohije
izneo gledite da je KPJ nedosledno primenila pravo na
samoopredeljenje albanske manjine, nasuprot hrvatskom i slo-
venakom stanovnitvu Istre i Slovenakog primorja, istiui
tendenciozno da mu je Tito 1946. rekao da bi se to moglo
sprovesti samo u jednoj novoj konstelaciji unutranjih (mislei
na stav Srbije, koju bi to po Titu povredilo) i meunarodnih
prilika. Bez obzira na ove naknadne evokacije Envera Hode,
ostaje oigledno da su se i u novoj situaciji kada su se
komunisti nali na vlasti otvarala sva ona pitanja granica i
nacionalnog sindroma na Balkanu, kao i ranije za vreme
vladavine graanskih snaga. Zraenje ideologije proleterskog
internacionalizma, kojoj su komunisti verovali u svojoj revolu-
cionarno-romantinoj fazi, pokazivala je sve svoje pukotine u
sukobljavanju sa stvarnou odnosa, sazrevanjem svesti, stepe-

nom odgovornosi koju povlai posedovanje i vrenje vlasti,
iskonska dubina tradicije koja se lako ne odstranjuje iz svesti,
jednostavno nemirenje mladalakih ideja da e se budui svet
graditi bez obzira na granice. Ideologija je bila jedno, a politika
drugo. Iz ovoga se ne moe zakljuivati da je ta internacionali-
stika uzvienost nestala preko noi iz svesti komunista, to nije
bilo ni mogue uzme li se da je ona decenijama stvarana, jer su
komunisti i dalje masovno nastavljali da veruju da je sve jedno
od Jadrana do Japana", Od Kamatke do Durmitora". Ove
pojave nesporazuma oko primene prava na samoopredeljenje
javljale su se u formi korekcije granica u odnosima izmeu
jugoslovenskih i italijanskih, grkih i jugoslovenskih, albanskih
i jugoslovenskih, bugarskih i jugoslovenskih komunista. U
njihovom reavanju komunisti na vlasti suoavali su se i sa
meunarodnim zapletima, otporima graanskih snaga koje su
uticale na politiku pojedinih partija (kao u Italiji), stava
SSSR-a, nezadovoljstva konzervativnih nacionalnih elemenata
u pojedinim zemljama na koje partije nisu mogle da ne raunaju
(u Italiji, Grkoj).
Sporazumi o privrednoj saradnji izmeu FNRJ i Albanije
zakljueni u drugoj polovini 1946. nisu bili samo korak dalje u
razvijanju ekonomske saradnje dve zemlje, ve su jednim delom
znaili i jugoslovensko preuzimanje jednostranih obaveza. Dve
zemlje su usaglaavale ekonomske planove, uklanjale carinske
granice, ukidale takse i izjednaavale valute. Plenum CK KP
Albanije je decembra iste godine ocenio zakljuene sporazume
kao osnovu za razvoj albanske privrede. Ugovorom o prijatelj-
stvu i uzajamnoj pomoi Jugoslavija je u formi meunarodno-
pravne obaveze izrazila spremnost da brani nezavisnost Albani-
je. Jugoslavija je bez rezerve podravala Albaniju u vreme
grkih pretenzija na severni Epir i pritiska Britanije da se, po
odluci Meunarodnog suda pravde, nadoknadi teta za njene
ratne brodove havarisane u Krfskom moreuzu.
Pomaui konsolidaciju Bugarske, jugoslovenska vlada je
slabila zemljoradniku opoziciju Nikole Petkova, a na drugoj
strani snaila bugarski meunarodni poloaj. Jugoslavija se na
Bledu 1947. odrekla reparacija koje je Bugarska bila duna da
joj plati na osnovu mirovnog ugovora. Forsiranjem manifesta-
cionih akata prijateljstva KPJ je radila na to brem zabora-
vijanju podvojenosti jugoslovenskih i bugarskog naroda iz

vremena rata i okupacije.
Najplodnija faza saradnje izmeu dve zemlje zapoela je
nakon povratka Georgi Dimitrova u Bugarsku, koji se 1946.
izjasnio u prilog zamisli o jugoslovensko-bugarskoj federaciji
na naelima pulralizma". Dimitrov je govorio o ,,dve narodne
slovenske republike" koje e ii zajedno kao dve verne sestre"
sve dok ne dobiju zajedniki dravni krov bez granica, (sve
dok) i Beograd, i Sofija, i Zagreb, i Skoplje, i Cetinje, i
Ljubljana (ne) budu gradovi i prestonice naroda velike federaci-
je Junih Slovena, federacije: Srba, Bugara, Makedonaca,
Hrvata, Crnogoraca, Slovenaca". U ovoj eri saradnje bugarski
komunisti nisu dovodili u pitanje makedonski nacionalni indi-
vidualitet, pa ni makedonsko bie stanovnitva Pirinske Make-
donije. Bledski razgovori, voeni 30. i 31. jula i 1. avgusta 1947,
otvarali su put za stvaranje takve balkanske federacije, predvi-
ajui maksimalnu razmenu robe, nov reim dvovlasnikih
imanja, kulturnu saradnju i pripremu za stvaranje carinske
unije. Sa zakljuenjem Ugovora o prijateljstvu, saradnji i
uzajamnoj pomoi, 27. novembra 1947. u Varni-Evksinogradu,
izgledalo je da su na pomolu ostvarenja starih tenji junoslo-
venskih naroda. Ugovor je obavezivao Jugoslaviju i Bugarsku
da se meu sobom savetuju o svim vanim meunarodnim
pitanjima koja se tiu interesa dveju zemalja ili interesa mira i
meunarodne saradnje, i da jedna drugoj neodlono ukazuju
vojnu i svaku drugu pomo. Prema Kominikeu o razgovorima u
Evksinogradu, Ugovor je trebalo da pomogne uvrenju
bratstva izmeu junoslovenskih naroda"; u isti mah, on je
obavezivao ,,obe zemlje da obezbede najtenju uzajamnu sarad-
nju u svim oblastima materijalne i duhovne kulture i naroito u
svim oblastima privrednog ivota".
Saglasno zakljucima usvojenim na Bledu i u Evksinogradu,
olakana je nastava makedonskog jezika u Pirinskoj Makedoni-
ji, uspostavljene su prisnije veze pirinskih Makedonaca s
njihovom braom u Narodnoj Republici Makedoniji i preduzete
mere da se iz kolskih udbenika uklone delovi koji obrauju
makedonsko nacionalno pitanje na nain karakteristian za
velikobugarski ovinizam". Istovremeno s preduzimanjem mera
u kolama otvorena je knjiara Makedonska knjiga" i osno-
van Oblasni makedonski narodni teatar u Gornjoj Dumaji.
Na makedonskom jeziku poeo je da izlazi list Pirinsko delo.
Po cenu samoodricanja naroda Jugoslavije, vlada FNRJ je

isporuila Rumuniji, ehoslovakoj i Poljskoj 17.000 tona ita
za vreme sue u tim zemljama, a Albaniji 1946. dala pomo
vidu beskamatnog zajma od 5 milijardi dinara.
Ugovorima o prijateljstvu i uzajamnoj pomoi, koji s
naliili na sovjetsko-jugoslovenski ugovor iz aprila 1945, stva
rao se u jugoistonoj i istonoj Evropi poseban sistem regional
ne bezbednosti zemalja tzv. narodne demokratije: jugosloven
sko-poljski ugovor zakljuen je 19. marta 1946, jugoslovensko
ehoslovaki 9. maja, jugoslovensko-albanski 10. jula 1946
jugoslovensko-maarski 8. decembra i jugoslovensko-rumunsk'
19. decembra 1947.
Regionalni ugovori koje je Jugoslavija zakljuila sa zemlja
ma tzv. narodne demokratije uspostavljali su sistem regionaln
bezbednosti u tom delu Evrope u okviru spoljnopolitik
orijentacije SSSR-a, ali i na osnovu naela OUN. Tito j
prilikom zakljuivanja ovih ugovora i poseta istonoevropskim '
balkanskim prestonicama (Varavi, Pragu, Bukuretu, Budim
peti, Varni) bio trijumfalno doekan. Sa pokuajem stvaranj
Balkanske federacije 19441945, a kasnije uspostavljanje
ovog sistema saveza Titova inicijativa se u zapadnoj literatur
navodi i kao pokuaj politike policentrizma u komunistiko
svetu. Ideoloki izraz uverenja da e stvar komunizma trijumfo
vati nalazila se u masovno prihvaenoj pesmi u Jugoslaviji d
e Amerika i Engleska biti zemlja proleterska", a pokua'
stvaranja junoslovenske (jugoslovenske) federacije u drugo,
karakteristinoj pesmi koja se pevala u zimu 19441945, po
kojoj je drug Tito zasluio da je Balkan njegov cio, Bal
kan cio i Evrope dio", ali koja je i iezla posle ne
uspeha da se ova federacija stvarno i oblikuje. Prenaglaen
pretenzije izraene u pomenutoj pesmi su uticale da se njen
pevanje obustavi, kao imperijalistike" i nepriline novoj
Jugoslaviji. Revolucija je omoguila da se Jugoslavija u toku
rata i posle njegovog zavretka nae u centru demokratsko-
-revolucionarnih pokreta na Balkanu. Svojstveno iskustvu
istorije, ideje svake autentine revolucije uvek su prelazile
granice vlastite zemlje. One su se znale materijalizovati i u
isticanju posebne uloge i znaaja za dalji razvitak njenog
regiona. Na Zapadu je rad na stvaranju ove federacije, nezavi-
sno od njenih meunarodnih implikacija, vezivan i za line
surevnjivosti: ko e biti vodei ovek ove federacije Tito,
najuticajniji i najpopularniji komunista u Evropi posle Staljina,

ili Dimitrov, stari generalni kormilar" Kominterne, no ija se
slava u ratu pomraila, zavravanjem karijere u SSSR-u
19431945. na poloaju naelnika Odeljenja za meunarodne
veze CK SKP (b). Na sovjetskoj strani ovi ugovori i Titova
popularnost nesumnjivo su mogli uticati na Staljinova podozre-
nja i sumnje prema svakome ko se previe izdvajao uz njegovu
genijalnost" i apsolutno vodstvo. Uoi rata Staljin je posekao
plejadu velikih revolucionara i vojnika oktobarske revolucije, a
posle pobede nad faizmom uklonio iz rukovodstva sve potenci-
jalne protivnike. Staljinova samoljubivost otkriva se i u njego-
vom nepodnoenju slave koju su sticali drugi. Kada je u
Baljom teatru, posle pobede, veliki sovjetski vojskovoa G. K.
ukov pozdravljen od strane prisutnih jaim aplauzom od
,,glavnokomandujueg" nije dugo trebalo ekati na postano-
vljenie" da se maral ukov sa poloaja zamenika ministra
narodne odbrane postavlja za naelnika Odeskog vojnog okru-
ga. Nezavisno od linosti, Staljinu nije odgovaralo isticanje i
izdvajanje Jugoslavije, iju revoluciju nije nikada prihvatio kao
autentinu. Svet socijalizma mogao se iriti samo snagom
Crvene armije i njegovom boanskom voljom" a nikako
samorealizacijom revolucije.
Jugoslovenska revolucija je uivala ugled u svetskom anti-
faistikom i progresivnom javnom mnjenju. Za napredne snage
u svetu, jugoslovenski narodi izveli su autentinu revoluciju u
okvirima drugog svetskog rata, stvorili originalne institucije
vlasti, dali znaajan doprinos pobedi antifaistike koalicije i
nastavljali izgradnju zemlje i revolucionarni preobraaj posle
osloboenja. Nasuprot ovim snagama, konzervativni krugovi na
Zapadu nisu prestajali da Jugoslaviju uzimaju na nian kao
najistureniju sovjetsku predstrau, otelotvorenje jednopartij-
skog sistema po uzoru na SSSR, i zemlju progona vernika i
politikih protivnika. Predubeenja o Jugoslaviji, podsticana
preko tampe i radio-difuzne mree, nisu spreavala istaknute
progresiste da dolaze u Jugoslaviju kao na abu. Jugoslavija je
za onovremene napredne duhove bila i ostala antifaistika,
demokratska i komunistika zemlja. Veliki umetnik i antifai-
sta, arli aplin, tvorac Velikog diktatora", pozdravljao je u
Jugoslaviji novi svet". S jugoslovenskom stvarnou neposred-
no su se upoznavali poznati francuski knjievnici komunisti-
kih i progresivnih uverenja Luj Aragon, Pol Elijar i an
J- y U
Riar Blok. Jugoslaviju su poseivali brojni sovjetski pisci i

umetnici: Uja Erenburg, Maksim Rilski, Nikolaj Tihonov,
Aleksandar Tvardovski, Fjodor Glatkov, Boris Gorbatov i
drugi.
Meunarodne veze masovnih drutveno-politikih organi-
zacija Jugoslavije 19451948. bile su pod uticajem njene
spoljne politike, koja je odreivala karakter, obim i pravce
saradnje. Kako je jugoslovenska spoljna politika u toj fazi teila
to tenjem zbliavanju sa SSSR-om i tzv. zemljama narodne
demokratije, Jedinstveni sindikati, Narodna omladina Jugosla-
vije, Antifaistiki front ena razvijali su najintenzivniju sarad-
nju s njima. Ue povezivanje Jugoslavije s balkanskim drava-
ma narodne demokratije davalo je posebnu dinamiku vezama
istorodnih organizacija, bilateralnim i regionalnim. Jugosloven-
ske drutveno-politike organizacije ukljuivale su se i u
odgovarajue svetske organizacije: Svetsku sindikalnu federa-
ciju, osnovanu na Svetskoj sindikalnoj konferenciji u Parizu
oktobra 1945, ije se sedite nalazilo u Pragu; Meunarodnu
demokratsku federaciju ena, osnovanu krajem iste godine,
takoe u Parizu; Svetsku federaciju demokratske omladine;
Meunarodni studentski savez. Regionalni kongresi, konferen-
cije i savetovanja pomagali su zbliavanju omladine i sindikal-
nih organizacija balkanskih zemalja. Saraujui u svetskim i
regionalnim okvirima s organizacijama radnika, omladine,
studenata i ena, jugoslovenske organizacije su istupale kao
pobornice solidarnosti radnike klase i drugih progresivnih
snaga u svetu. Manifestacioni karakter ove saradnje nije ometao
probijanje istine o Jugoslaviji i neposredno upoznavanje sveta s
naporima Jugoslovena da obnove zemlju, stvore pretpostavke za
prevazilaenje zaostalosti i razviju odnose sa svim ljudima
dobre volje. Jugoslovenske organizacije, usredsreene na veze
sa srodnim organizacijama socijalistikih zemalja, izloene
sovjetskom uticaju, odravale su odnose i s demokratskim po-
kretima na Zapadu, kao i s vanevropskim pokretima i organi-
zacijama. Narodna omladina Jugoslavije je o r g a n i z o v a n j e m
velikih svetskih saveznih akcija 19461947. sprovodila u i-
vot i odluke Svetske konferencije demokratske omladine iz
novembra 1945. o razvijanju saradnje meu naprednom omla-
dinom sveta.
ODBRANA NEZAVISNOSTI
Zaotravanje odnosa Zapada s Jugoslavijom raslo je s

uobliavanjem blokovske podele sveta. Pristupanje KPJ novoj
meunarodnoj organizaciji komunistikih i radnikih partija
Informbirou, odnosno Kominformu (Informacioni biro, Komu-
nistiki informacioni biro), protumaeno je na Zapadu kao
poslednja potvrda da je Jugoslavija okrenula lea samostalno-
sti, postala sovjetski satelit", integrisala se u komunistiki svet
pod vodstvom SSSR-a i prihvatila njegov model" drutveno-
-ekonomskog i politikog sistema.
Informbiro je osnovan na sedmodnevnom savetovanju pred-
stavnika komunistikih partija SSSR-a, Jugoslavije, Maarske,
ehoslovake, Poljske, Rumunije, Bugarske, Francuske i Italije,
odranom septembra 1947. u kljarskoj Porembi, pod Krakono-
ima, u zapadnoj Poljskoj.* KPJ su na Osnivakom savetovanju
Informacionog biroa nekih komunistikih i radnikih partija
predstavljali Edvard Kardelj i Milovan ilas, SKP (b) Andrej
Zdanov i Georgije Maljenkov, BRP(k) Viko ervenkov i Vlado
Pop-Tomov, KP Rumunije Georgiju De i Ana Pauker, Maar-
sku komunistiku partiju Mihalj Farka i Joef Revaj, Poljsku
radniku partiju Vladislav Gomulka i Hari Mine, KP ehoslo-
vake Rudolf Slanski i . Batovanski, KP Francuske ak Diklo
i Etjen Faon, KP Italije Luii Longo i Euenio Reale.
Inicijativa za stvaranje ovog tela potekla je od SKP(b), odnosno
Dede". Analiza Titovog (Valterovog) pisma Dedi" od 14.
septembra 1947. jasno govori da jugoslovenski komunisti nisu
bili u neposrednom toku saziva i pripreme ovog sastanka, jer
trae da im se jave bar osnovne take dnevnog reda konferen-
cije u Varavi", radi orijentacije i pripreme naih delegata".
Sovjetski odgovor nije mogao zadovoljiti Tita (Valtera"), jer je
* Kardelj u Seanjima govori o Jelenjoj Gori, takoe mestu u masivu Krakonoa.

,,Dedo" odgovorio da e o pitanjima savetovanja odluiti samo

savetovanje, na kome e, ,,kako pretpostavljamo, svaka delega-
cija ispoljiti svoju inicijativu u postavljanju onih pitanja o
kojima je neophodna razmena miljenja". Ostalo je zabeleeno
da je generalni sekretar KPJ Josip Broz Tito prilikom svog
boravka u Moskvi aprila 1945. pominjao osnivanje konsultativ-
nog tela komunistikih partija za razmenu miljenja i iskustava
koja je doneo razvoj poslednjih godina, ali o tome nema
nikakvog pisanog traga, ako izuzmemo pomenuti podatak u
Pregledu istorije SKJ iz 1963. godine, koji nam izgleda dosta
ubedljiv. Povezivanje komunistikih partija je u novoj situaciji
dolazilo na dnevni red i u Staljinovom shvatanju, a i u Titovom,
no s tim to motivi i zamiljana naela nisu bila istovetna. Do
otvaranja arhiva u SSSR-u o ovom inicijalnom razmatranju
pitanja nemogue je nita vie i odreenije rei. Ova ideja
razmatrana je ponovo juna 1946. tokom boravka Josipa Broza
Tita, Aleksandra Rankovia i Borisa Kidria u Moskvi. Pod
sovjetskim uticajem i na osnovu vlastitih rezervi, predstavnici
KPJ su 1947. napadali parlamentarnu praksu KP Italije i KP
Francuske i njihovih rukovodilaca Toljatija i Toreza, uee
italijanskih i francuskih komunista u vladama, poputanja
demohrianskim strujama i degolizmu, kao tendenciju revizije
marksizma u meunarodnom komunistikom pokretu. Milovan
ilas je ameriku opasnost za savremeni svet oznaio kao veu
od faistike, a francuske komuniste kritikovao zbog rasputa-
nja i razoruanja snaga pokreta otpora. Za jugoslovenske
prvake ponaanje francuskih i italijanskih prvaka je bilo ravno
reviziji marksizma. Za slina skretanja CK SKP(b) napae
marta 1948. KPJ. Euenio Reale, italijanski predstavnik na
Osnivakom sastanku Informbiroa u pomenutom izletitu i
vazdunoj banji na zapadu Poljske, pie o kritici Kardelja i
ilasa protiv KP Francuske i KP Italije, zbog reformizma, to je
ogorilo predstavnike ovih partija. Edvard Kardeli ne govori u
svojim Seanjima o ovoj kritici. Karakteristino je da je kritiku
zapoeo Andrej danov da bi joj se prikljuili i predstavnici
KPJ. Ona je u celini otkrivala do kojeg stepena iskljuivosti idu
kritiari, odbacujui i svaku pomisao o saradnji komunista i
graanskih snaga. danovu je uspelo da kritikom Kardelja i
ilasa produbi jaz nepoverenja izmeu predstavnika KPJ i
predstavnika zapadnih partija. to je najvanije, kritika je, pre
nego je ovo telo i stvoreno, i to kao konsultativno, za razmenu
ODBRANA NEZAVISNOSTI 1 9 7
miljenja, porekla njegov karakter, demonstrirajui pravo na

kritiku partijske linije pojedinih partija. Gotovo da je anticipi-
rana kritika SKP(b) nekoliko meseci kasnije.
Istorija Informbiroa (Kominforma) nije napisana, iako se u
zapadnoj publicistici o njemu dosta fragmentarno pisalo. Sov-
jetske arhive, specijalno one CK SKP(b), vie su nego zapeae-
ne za uvid i nauni rad. Sovjetski Savez je proao dug put od
vremena Lenjina i matroza Markova koji je bacio onu poznatu i
privlanu parolu da su dokumentacije dostupne svima na uvid,
jer nema vie tajne diplomatije, pa do vremena Mihaila Gor-
baova, do kada one nisu bile pristupane ak ni najpoverljivi-
jim ljudima sovjetske politike i nauke. Glavni motivi Staljino-
vog odluivanja za formiranje ove organizacije ipak se mogu
dosta jasno sagledati. U jugoslovenskoj publicistici i istoriogra-
fiji vladajua je teza da je Informbiro iskljuivo formiran radi
stavljanja pod svoje KPJ i njenog rukovodstva, Tita, pre svega.
Ova teza se oslanja na nekoliko bitnih injenica. Najpre, na i-
njenicu da je Informbiro na dnevnom redu imao iskljuivo slu-
aj Jugoslavije. Drugo, da je Informbiro i rasputen 1956, po-
sle Staljinove smrti i normalizacije odnosa izmeu Jugoslavije i
SSSR-a. Tree, da je KPJ originalnom revolucijom, samostal-
nim rukovodstvom, ugledom Tita u komunistikom svetu, ijem
je uzdizanju doprineo i SSSR, u novoj situaciji posle zavretka
drugog svetskog rata izrazito smetala Staljinu. Trebalo je KPJ
staviti pod svoju kontrolu i nivelisati sa ostalim partijama koje
su na vlast dole iskljuivo zahvaljujui SSSR-u, pri emu i
ovde treba razlikovati one zemlje koje su imale pokrete otpora
kao saveznike, od onih koje su njihovi graanski reimi preveli
u front Osovine, da bi ga napustile u zavrnoj fazi drugog
svetskog rata. Meutim, pomenuta nam era Staljina nikako se
ne moe apsolutizovati i svesti iskljuivo na likvidaciju samo-
stalnosti KPJ. Svet je uao u hladni rat, podele suparnikih sila
su ve bile oigledne, postale praksa; na snazi su se nalazile
Trumanova doktrina i Maralov program, pa je integracijom
komunistikih partija i zemalja kojima su one stajale na elu
trebalo odgovoriti faktikom zapadnom savezu. Staljin je
raunao i da onemogui autonomistike pojave u najveim
zapadnoevropskim komunistikim partijama. Primer KPJ, pri
tome, mogao je biti zarazan i za njih, pa i za zemlje tzv. narodne
demokratije. Obezbeujui faktiki stvaranje organizacije pod
kontrolom najjae partije, SKP(b), Staljin je iao naruku i
tenjama rukovodstava ovih zemalja da ih z a t i t i od rovarenja

preostalih, dosta jakih, graanskih snaga protiv socijalistike
perspektive razvitka. Za Staljina je bilo bitno da u zemljama
koje su se nalazile u njegovoj orbiti obezbedi sovjetski uticaj
posle potpisivanja mirovnih ugovora sa Maarskom, Bugar-
skom i Rumunijom, to je onemoguavalo dalje zadravanje
sovjetskih trupa u tim zemljama.
Odgovor na Maralov plan bilo je obrazovanje IB-a. Cilj je
bilo ftavlj'anje komunistikih partija na Zapadu pod rukovod-
stvo SSSR-a u svojstvu organizatora trajkova, sabotaa i
uopte akcija koje bi uticale na politiku nestabilnost u ovim
zemljama, izazvanu ekonomskim haosom". Prema jednoj tezi
trebalo je poveati trokove Maralovog plana do te mere da on
postane neprihavtljiv za Kongres SAD.
Informbiro je i u idejno-politikoj sferi predstavljao pokuaj
Staljinovog centralizovanog odgovora na povezivanje zapadnih
zemalja u prvoj fazi hladnog rata i polarizacije u meunarod-
nim odnosima. U ime antiimperijalistikog jedinstva" privreda
zemalja narodne demokratije" mogla je lake da se podreuje
interesima obnove i naoruavanja prve zemlje socijalizma", a
komunistike partije Francuske i Italije usmeravaju na podri-
vanje Maralovog plana u zapadnoevropskim zemljama. Zemlje
narodne demokratije" su ideolokom unifikacijom i organiza-
cionim zbijanjem jae integrisane u sovjetski blok i izolovane
od uticaja antikomunistike propagande druge strane. Staljin
nije dozvolio prijem drugih zapadnoevropskih partija i KP Kine
jer nije bio obuzet tenjom da stvori organizaciju koja bi se
borila za svetsku revoluciju", ve specifinijim i ogranienijim
ciljevima, vezanim za slamanje nepokornosti i otpora u sopstve-
nom bloku i primenu organizovane opstrukcije protiv politike
SAD u Italiji i Francuskoj. Stvaranjem Informbiroa Staljin je,
nastavljajui da vodi globalnu politiku, radio na izdvajanju
svog lagera i na njegovoj izolaciji, to je pravdao i zatitom od
ideoloke diverzije antagonistikog bloka. Napadajui Jugosla-
viju, Staljin je raunao na dominaciju staljinizma u Istonoj
Evropi i van nje, pri emu su mu naruku ile najkonzervativnije
snage na Zapadu, obuzete antikomunistikim predrasudama i
amerikom zatitom demokratije. Istorija Informbiroa ipak
pokazuje da je osnovni cilj koji je Staljin postavio stvaranjem
ove organizacije bio slamanje Jugoslavije, jer Informbiro nije ni
na emu drugom radio.
Za razliku od Kominterne, ova organizacija nije imala

svetski karakter. IB je bio iskljuivo evropska o r g a n i z a c i j a , ali
ne i organizacija svih partija kontinenta. Manje partije iz
zapadnih zemalja nisu bile lanice organizacije. Grka KP nije
bila lan IB-a, jer se smatralo da se Grka ne nalazi u
interesnoj sferi SSSR-a. Izuzetak je u tom smislu nainjen samo
sa dve velike komunistike partije francuskom i italijan-
skom poto su one u projekciji Staljinove politike imale
znaajnu ulogu u suprostavljanju amerikih inicijativa u politi-
ci i ekonomiji Italije i Francuske, prihvatajui Maralov pro-
gram. KP Albanije nije pozvana kao mlada partija, tek osnova-
na, a smatralo se da se ona predstavlja u komunistikom svetu
preko KPJ. to je uostalom bilo inspirisano sovjetskim oprede-
ljenjem, odnosno mandatom KPJ na albanske komunistike
grupe jo pre rata i u vreme Kominterne.
Do saziva ovog tela je dolo u vreme podele sveta, poetaka
hladnog rata, opseg nepoverenja izmeu dveju suparnikih
sila, koje se odraavalo i na nepoverenje izmeu zapadnih
drava i tzv. narodnih demokratija. U OUN saveznice SAD su
nazivane glasakom vojskom", pri emu se najveim delom
mislilo na junoamerike drave i njihove reime (koji su
uivali lo glas i prezrivu ocenu banana republika"), dok su
sve ostale saveznice SSSR-a, tzv. narodne demokratije tretirane
kao sateliti" SSSR-a. Ambasador SAD Kevendi Kenon je
septembra 1947. ocenio Jugoslaviju kao najvernijeg saveznika
Sovjetskog Saveza i vodeu snagu svetske ekspanzije komuni-
zma". Odnosi Zapada sa Jugoslavijom, kao najisturenijom
dravom SSSR-a, bili su na najnioj taki od zavretka rata.
Kriza u odnosima Jugoslavije i Zapada sve se vie produbljava-
la, kao to pokazuju transka kriza, grko pitanje", blokada
deviza i zlatnih rezervi, sabotiranje predaje ratnih zloinaca,
incidenti sa amerikim avionima, procesi u Jugoslaviji koje su
SAD tretirale kao sudske inscenacije i uklanjanja politikih
protivnika (pored Stepinca i Mihailovia, proces Dragoljubu
Jovanoviu i drugim opozicionerima). Borba je prenoenjem
uvredljivog napisa o amerikom predsedniku Trumanu, obja-
vljenom iz pera Borisa Gorbatova u Literaturnoj gazeti,
kojim se ovom bivem galanterijskom trgovcu" oduzima
kompetencija ak i za nadzornika javnih nunika, izazvala je
jo vie netrpeljivosti u meusobnim odnosima, iako je na
ameriki protest SSSR-u V. Molotov odgovorio da vlada ne
odgovara za pisanje tampe. Amerikim graanima izdavani su

pasoi na kojima je izriito pisalo da ne vae za Jugoslaviju.
Odreivanje Beograda za sedite meunarodne organizacije
komunistikih partija dovela je odnose do krajnje take nepod-
noljivosti. Poverenje" koje je SSSR ukazao Jugoslaviji u delu
zapadnog javnog mnenja je tumaeno kao dokaz sam za sebe o
najistaknutijoj ulozi Jugoslavije u sovjetskoj politici, a na
drugoj strani i o izvanrednom ugledu koji KPJ uiva u
Staljinovim oima, jer se jo nije sagledavala namera sovjetskog
voe da se time lake namakne oma oko KPJ i njenog ru-
kovodstva. Politiki i ekonomski odnosi i sa drugim zapadnim
zemljama su takoe bili loi. Na Politbirou CK KPJ 1946. stavlje-
no je do znanja da zapadne sile ometaju trgovinu sa Jugoslavi-
jom. Velika Britanija je optuivala Jugoslaviju da ona stoji iza
potapanja britanskih razaraa pred obalama Albanije koji su
naili na mine, nemakog porekla, navodno prebaene iz
Dubrovnika u Albaniju, samo kako bi se spreili britanski
brodovi da nesmetano patroliraju pored albanskih obala.
Za razliku od Kominterne, Informbiro je organizovan za
razmenu iskustava izmeu komunistikih partija i, ,,u sluaju
potrebe, koordinaciju njihove delatnosti na osnovu uzajamne
saglasnosti". Njegovim osnivanjem jedinstvo komunistikih
partija u antiimperijalistikoj borbi dobijalo je organizovan
izraz, ali je, s druge strane, svaka zajednika akcija morala da
bude prihvaena od svake partije. Za sedite organizacije
izabran je Beograd. Sovjetska delegacija se zalagala za to,
odbijajui predlog da ono bude u Pragu, jer je raunala da na
taj nain jae vee Jugoslaviju za Informbiro. Vladislav Gomul-
ka se izjasnio protiv osnivanja ove organizacije, ali se ipak
priklonio veini. Organ Informbiroa Za vrsti mir, za narodnu
demokratiju tampao se takoe u Beogradu na ruskom,
engleskom, francuskom i srpskohrvatskom, u tampariji Bor-
be", a ureivao ga je Pavel Judin, filozof, za kojega se govorilo
da je najbolji obavetajac meu filozofima i najbolji filozof
meu obavetajcima". Vladimir Dedijer je opisao konspirativne
uslove pod kojima se tampao ovaj list, brojne mere predostro-
nosti sovjetskih predstavnika i dovoenje nepoznatih s o v j e t s k i h
graana na sednice redakcije.
Ubrzo po osnivanju Informbiro je praktino porekao pro-
klamovane ciljeve radi kojih je obrazovan i naela na kojima
se formalno zasnivao. Juna 1948, pod Staljinovim pritiskom,
napao je KPJ kao kulaku partiju" koja vodi antisovjetsku

politiku", a njene rukovodioce kao sitnoburoaske nacionali-
ste". KPJ je preko dravnih organa drala pod administrativ-
nim pritiskom kulake ili seoske bogatae (otkup, porez, itd.),
tako da Staljinova osuda nije bila tana. Staljin je zapravo teio
da sukobi seljake i vlast, oduzme vlasti masovnu politiku
potporu, lii je njene partizanske baze iz vremena rata, uoava-
jui poetne manifestacije nezadovoljstva na toj liniji, prven-
stveno srednjih slojeva koji su podravali jugoslovensku revolu-
ciju.
Staljinovim napadu na KPJ i njeno rukovodsto preko
Informbiroa prethodili su neki sovjetski potezi koji su se kosili s
jugoslovenskom samostalnou.
Meunarodni ivot Jugoslavije 19451948. proticao je u
znaku sve zaotrenijih odnosa s velikim zapadnim saveznikim
dravama, a na drugoj strani u umnoavanju razlika" s
vodeim zemljama Istoka, razlika koje su priguivane. Truma-
nova doktrina obuzdavanja" Rusije" i njenih satelita", sa
Maralovim planom, predstavljala je radikalan zaokret ameri-
ke politike iz vremena rata i postavljanje osnova nove, drukije
i dugoronije politike konfrontiranja sa drugom velikom, supar-
nikom silom.
Jugoslavija je uoi izbijanja sukoba sa SSSR-om bila u
najtenjim ekonomskim odnosima s njim i zemljama tzv.
narodne demokratije. Tokom 1947. i poetkom 1948. godine
1 52,9% jugoslovenskog izvoza ilo je ka Istoku, dok je 49,3%
uvoza dolazilo iz SSSR-a i drugih socijalistikih zemalja. Posle
zakljuenja sporazuma o ekonomskoj saradnji sa SSSR-om,
1946. godine, zapoeli su razgovori o stvaranju meovitih
drutava u Jugoslaviji. Jugoslovenski predstavnici podravali
su ideju o meovitim drutvima, oekujui da SSSR uloi
sredstva, podri eksploataciju sirovinskih bogatstava i pomogne
industrijalizaciju zemlje. Najpre je, februara 1947, stvoreno
drutvo za avionski saobraaj (JUSTA- Jugoslovensko-sovjetsko
akcionarsko drutvo za civilno vazduhoplovstvo) i drutvo za
reni saobraaj (JUSPAD= Jugoslovensko-sovjetsko dunavsko
parobrodarsko akcionarsko drutvo), iako je Jugoslavija bila
vie zainteresovana za investicije u oblasti proizvodnje nafte,
aluminijuma i elika. Prva iskustva s Justom i Juspadom
pokazivala su da ova preduzea nisu radila u interesu razvoja
jugoslovenskog saobraaja. Justa je iz vazdunog saobraaja s
i '
i
i
inostranstvom istisnula Jugoslovenski aerotransport i drala

najrentabilnije linije. Preko ovih drutava SSSR je dovodio u
pitanje i suverena prava jugoslovenskih vlasti. Sovjetska strana
nije se pridravala osnovnih obaveza o ulaganju sredstava u
izgradnju jugoslovenskih renih brodogradilita. Njeni pred-
stavnici u meovitim drutvima stavili su se iznad zakona
FNRJ i sebe smatrali eksteritorijalnim". Na osnovu odluke
Politbiroa CK KPJ, Edvard Kardelj je aprila 1947. godine
boravio u Moskvi da bi u razgovorima sa Staljinom, voenim u
prisustvu Vladimira Popovia i Stanoja Simia, raistio razmi-
moilaenja oko meovitih drutava, koja su stalno izazivala
sporove izmeu vladinih funkcionera. Zakljueno je da se
zadre samo Justa i Juspad.
Jugoslavija je u ekonomskoj saradnji teila razvijanju
vlastitih prirodnih izvora uz pomo SSSR-a, ali se u tim
nastojanjima suoila sa sovjetskom politikom monopolisanja
jugoslovenske privrede preko meovitih drutava. Sovjetske
tenje jasno su obelodanjene prilikom razgovora o stvaranju
meovitih drutava u oblasti proizvodnje nafte, uglja, olova i
cinka, aluminijuma, crnih metala. Stvaranje sovjetsko-
- jugoslovenske banke trebalo je da osigura privredno podrei-
vanje Jugoslavije SSSR-u.
Latentna kriza u sovjetsko-jugoslovenskim odnosima sve se
vie ispoljavala. Staljinovim planovima oigledno su smetali
mlada pobednika revolucija, revolucionarni idealizam jugoslo-
venskih komunista, njihova samosvojnost, negovanje duha ok-
tobarske revolucije, tenja za autonomnim unutranjim razvo-
jem i samostalnou u meunarodnim odnosima, kao i ten-
dencije ka policentrizmu u delu komunistikog pokreta. Izjava
Georgi Dimitrova data u Rumuniji januara 1948. da je stvaranje
federacije socijalistikih drava Evrope preuranjeno, ali da e
ona nastati povezivanjem Rumunije, Bugarske, Jugoslavije, Al-
banije, Poljske, ehoslovake, Maarske i Grke, na federativ-
noj ili konfederativnoj osnovi, im za to uslovi sazru, izazvala
je otru Staljinovu reakciju preko Pravde 29. januara 1948.
koja je napala planove o stvaranju vetakih federacija ili
konfederacija". U Pravdi je stajalo da Dimitrovljeva izjava o
organizovanju federacije balkanskih i podunavskih zemalja,
ukljuujui tu i Poljsku, ehoslovaku i Grku, i o neophodno-
sti stvaranja carinske unije meu njima, ne znai da se list i
solidarisao sa Dimitrovim, ve samo da Pravda nije mogla da ne
objavi izjavu publikovanu u drugim zemljama. Inae, Pravda je

smatrala, a to znai i Staljin, da pomenutim zemljama nije bila
potrebna problematina i izmiljena federacija ili konfederaci-
ja, niti carinska unija, ve uvrenje i odbrana svoje nezavi-
snosti i suvereniteta putem mobilizacije i organizacije unutra-
njih narodnodemokratskih snaga, kako je to pravilno reeno o
tome u poznatoj deklaraciji devet komunistikih partija".
Prema miljenju uzepe Bofe izjava Dimitrova je ubrzala
odluku Staljina da napadne Tita. U Rumuniji su skidane Titove
slike pre optube Informbiroa, jer je je Staljin preko crne
propagande" ve poeo na Zapadu stavljati do znanja svetu da
Tito nije ,,u milosti". Januara iste godine Sovjetski Savez je
preduzeo mere ekonomskog pritiska na Jugoslaviju nagoveta-
vajui da e trgovinski ugovor s njom zakljuiti tek u decembru.
Narednog meseca Staljin je poeo da vri politiki pritisak na
Jugoslaviju. Prvi znaci Staljinovog neraspoloenja mogli su se
zapaziti prilikom posete Milovana ilasa Moskvi na elu
jugoslovenske delegacije, koja mesec dana nije uspela da
postigne ekonomski sporazum sa SSSR-om. Pored ilasa u
delegaciji su se nalazili Vladimir Popovi, ambasador Jugosla-
vije u SSSR-u, i Bogdan Crnobrnja. U glavni grad SSSR-a
stigla je nova delegacija sa Edvardom Kardeljom i Vladimirom
Bakariem, 8. februara 1948. godine. Prilikom sastanka
jugoslovensko-bugarske delegacije u Moskvi (Kardelj, ilas,
Bakari sa jugoslovenske strane i Dimitrov, Kolarov i Kostov
sa bugarske) u prisustvu Staljina, Maljenkova, danova, Su-
slova i Zorina, Molotov je napao jugoslovensko-bugarski ugo-
vor iz 1947. i izjavu Dimitrova o federaciji istonoevropskih
i balkanskih zemalja. Staljin se zaloio za brzo stvaranje
jugoslovensko-bugarske federacije, raunajui da e na taj
nain najlake razviti Jugoslaviju. Sovjetski Savez e suprotsta-
vio i sporazumu izmeu jugoslovenske i albanske vlade. Staljin
je protestovao i zbog slanja dve divizije JA u Albaniju bez
konsultovanja SSSR-a, oznaavajui to kao preventivni rat".
Staljin je ovim postizao dve stvari: na jednoj strani, krnjio je
suverenitet Jugoslavije zahtevajui prethodno konsultovanje u
sferi spoljne politike, a na drugoj je podstrekavao otpor Envera
Hode Jugoslaviji i KPJ. to se tie Hode, njemu nije mnogo ni
trebalo, jer je on i ranije od Moskve traio da u saradnji sa
narodnim demokratijama" praktino mimoie Jugoslaviju
uspostavljanjem neposrednih veza sa Bugarskom. Svoje nezado-
voljstvo Jugoslavijom on je iskazivao i prilikom svoje posete

Moskvi 1947. godine. Molotov je u noi izmeu 11. i 12.
februara 1948. zahtevao od Kardelja da potpie tekst sporazu-
ma o uzajamnom konsultovanju dveju zemalja o spoljnopoliti-
kim pitanjima, to je ovaj i uinio. Albanija je kao mala zemlja i
navodna rtva jugoslovenske politike trebalo da preuzme
antititovski barjak.
Proireni Politbiro CK KPJ je na sastanku odranom 1.
marta 1948. konstatovao da su odnosi sa SSSR-om u poslednje
vreme u raskoraku". Sovjeti su kritikovali jugoslovensku
spremnost za pomo Albancima protiv Grka, odnosno tenju
Jugoslavije da time stavi do znanja kako je njen savez s
Albanijom vrst. SSSR, takoe, nije hteo da pomogne Jugoslo-
venima u naoruavanju armije, smatrajui da to nije ni
potrebno dok postoji jaka sovjetska armija. Jugosloveni su bili
protiv stupanja u federaciju s Bugarima, pomou koje je Staljin
hteo da oslabi Jugoslaviju. Na martovskom sastanku Tito je
isticao da Sovjeti forsiraju stvaranje federacije iako stvar nije
ekonomski sazrela, zato to je Bugarska duna da plaa
reparacije, to je siromana zemlja i to postoje ideoloke
razlike izmeu KPJ i BRP(k). Po Titu, stvoriti federaciju u tom
asu znailo je praktino uvesti trojanskog konja" u Jugoslavi-
ju. Od naelnog je znaaja to je Tito nakon Staljinovog napada
i ekonomskog pritiska bio svestan da je u pitanju nezavisnost
Jugoslavije. Ekonomski pritisak ogledao se u injenici to je
sovjetska vlada otkazala zakljuenje trgovinskog ugovora za
1948. Za Tita je nezavisnost Jugoslavije bila najvanija, pa
samim tim i potreba strogog bdenja nad njenim interesima.
Nezavisno od ovog pritiska, martovski sastanak rukovodstva
KPJ je stao na gledite da politika Jugoslavije prema SSSR-u
ostane neizmenjena. Tito je u oblasti naoruavanja traio
oslanjanje na sopstvene snage. Prema generalnom sekretaru
KPJ, Jugoslavija je ubudue morala da rtvuje mnogo za vojnu
industriju i naoruanje. Ve na martovskom sastanku nazvan je
nepravilnim" stav sovjetskih rukovodilaca, izraen u pismu
Staljina i Molotova Titu i jugoSlovenskom rukovodstvu, u prilog
vrbovanju graana FNRJ za sovjetsku obavetajnu slubu.
Odbacivanje Staljinove ideje o stupanju Jugoslavije u fede-
raciju s Bugarskom pojaalo je i ekonomski pritisak. Krajem
novembra 1947. Jugoslavija je elela da proiri razmenu sa
SSSR-om, ali je u razgovoru Milovana ilasa, Vladimira
Popovia i Bogdana Crnobrnje s Anastaom Mikojanom jugo-

slovenskim predstavnicima bilo jasno da se radi o odugovlae-
nju. Sovjeti su zavaravali jugoslovenske predstavnike gotovo
tri meseca, tj. od decembra 1947. do kraja februara 1948. godi-
ne. Naredni potez sastojao se u povlaenju sovjetskih vojnih
i civilnih strunjaka iz Jugoslavije. Raunajui na znaenje 27.
marta u najnovijoj jugoslovenskoj istoriji, Staljin je na svoje
prvo pismo CK KPJ stavio ba taj datum.
U svetlosti ovog pritiska postajali su jasniji i neki raniji
Staljinovi postupci prema KPJ, koji su govorili da se prilazi
Kominterne i KPJ pojedinim pitanjima razlikuju, to tada nije
dobijalo publicitet. to se tie jugoslovenskih rukovodilaca, oni
su tumaili ranije sporove vie kao nesporazume nego kao
naelna razmimoilaenja, iako su ovi nosili u sebi klicu budueg
sukoba. Ali to ne znai da deo ovih nije zapaao degenerativne
promene u SSSR-u. No i kada je sukob izbio, njegova prava
priroda nije bila odmah jasna lanstvu KPJ. Tek e analiza
postupaka IB-a prema Jugoslaviji pre 1948. i posle napada na
nju, uz preispitivanje njene vlastite prakse, uputiti jugosloven-
ske politiare i teoretiare da razmotre karakter drava koje su
vrile agresivan pritisak na jednu socijalistiku zemlju.
Jugoslavija je posleratne odnose razvijala u vreme kada su u
meunarodnoj zajednici pored SSSR-a postojale i druge socija-
listike zemlje. Pojava vie socijalistikih zemalja u svetu
menjala je, meutim, tradicionalno shvatanje proleterskog in-
ternacionalizma, koji se pre toga izraavao u bezrezervnoj
podrci prvoj zemlji socijalizma i proveravao odnosom prema
njoj. Postojanje vie socijalistikih drava u meunarodnoj
zajednici postavilo je njihove meusobne odnose na drugaiji
nain, zahtevajui potovanje njihove nezavisnosti, politike i
ekonomske ravnopravnosti. Staljin je, meutim, polazio od
shvatanja da grupisanje imperijalistikih drava iziskuje inte-
graciju socijalistikih zemalja. Kao najvea socijalistika dra-
va, SSSR je, samim tim, imao posebna prava i odgovornosti,
a sovjetska partija vodeu ulogu u meunarodnom radnikom
pokretu. KPJ je nalazila da nezavisna politika Jugoslavije ne
protivurei ulozi SKP(b) i SSSR-a u meunarodnom radnikom
pokretu i meunarodnim odnosima uopte. Ovaj stav KPJ
sadrao je uverenje da u meunarodnoj zajednici i komunisti-
kom pokretu moraju da preovlauju norme kvalitativno druga-
ije od onih u predratnim odnosima, kada je SSSR bio
usamljena socijalistika drava. Uoi sukoba sa Staljinom iza

KPJ je stajala oruana revolucija, iji se dah jo oseao.
Jugoslovenska revolucija 19411945. otkrivala je istinu da
putevi u socijalizam nisu jednoobrazni, ve da zavise od
posebnih uslova svake zemlje, unutranjih i meunarodnih
odnosa klasnih i politikih snaga, stepena razvijenosti, odnosno
sposobnosti rukovodeih subjektivnih snaga da stvaralaki isko-
riste revolucionarnu situaciju. Slobodarske tradicije jugoslo-
venskih naroda jemile su, sa svoje strane, da e zahtev IB-a za
kapitulacijom i odricanjem od nezavisnosti zemlje biti odbaen.
Jugoslovenskoj vladi je 18. marta 1948. saopten telegram
marala Nikolaja A. Bulganjina, ministra narodne odbrane
SSSR-a, kojim se opozivaju sovjetski vojni savetnici i instruk-
tori iz Jugoslavije, s obrazloenjem da su okrueni nedruelju-
bljem". Dan kasnije opozvani su i civilni strunjaci. Njihovo
povlaenje motivisano je time to im, navodno, jugoslovenski
funkcioneri uskrauju potrebne podatke. U Titovom pismu
Vjaeslavu M. Molotovu od 20. marta odbaena je optuba da
su strunjaci SSSR-a okrueni nedrueljubljem i nepovje-
renjem".
Smisao ovih akcija otkrivalo je, meutim, pismo koje su, po
nalogu CK SKP(b), Staljin i Molotov uputili drugu Titu i
ostalim lanovima CK KPJ" 27. marta 1948. U njemu je
rukovodstvo KPJ okrivljeno da nije davalo otpor (tim) pokua-
jima diskreditovanja sovjetske armije", da je stavilo sovjetske
predstavnike u Jugoslaviji pod kontrolu organa bezbednosti, da
njegovi lanovi razvijaju antisovjetsku atmosferu, ire antisov-
jetske izjave o izroavanju SKP(b) i pokuavaju da detronizi-
raju sovjetski sistem", kao i da optuuju SSSR za velikodrav-
ni ovinizam". Staljin i Molotov napadali su KPJ i zbog
polulegalnosti i nedostatka unutarpartijske demokratije. U
pismu se isticalo da su lanovi KPJ stavljeni pod kontrolu
ministra dravne bezbednosti"; da se Komunistika parija
Jugoslavije uljuljkuje trulom oportunistikom teorijom mirnog
urastanja kapitalistikih elemenata u socijalizam, pozajmlje-
nom od Berntajna, Folmara i Buharina"; da se Partija preko
Narodnog fronta rasplinjavala u vanpartijskoj masi; i da u
jugoslovenskom Ministarstvu spoljnih poslova rade britanski
pijuni.
Kopije pisma CK SKP(b) od 27. marta upuene su, bez
znanja KPJ, ostalim partijama lanicama Informbiroa. Time,
kao i kasnijim organizovanjem njegovog Bukuretanskog zase-

danja, Staljin se odluio da u svom bloku internacionalizme
sukob s KPJ. O nesamostalnosti tih partija govorila je najbolje
injenica to su one prihvatile stanovite CK SKP(b) iako nisu
ule miljenje i protivargumente CK KPJ. Internacionaliza-
cija sukoba njegovim prenoenjem iz okvira sovjetsko-
-jugoslovenskih partijskih odnosa na podruje meunarodnog
radnikog pokreta imala je za cilj da pojaa pritisak na KPJ,
prejudicira dranje komunistikih partija lanica IB-a na
predstojeem sastanku, i legalizuje obraun s KPJ kao unutra-
nju stvar socijalistikih zemalja i komunistikih partija.
Zahvaljujui stavu Vladislava Gomulke, jedino Poljska rad-
nika partija nije uputila KPJ pismo kojim bi se solidarisala sa
Staljinovim i Molotovljevim pismom od 27. marta 1948. godine.
Prema Andeju Verblanu Gomulka je rekao savetniku ambasa-
de SSSR-a u Varavi Vladimiru Jakovljevu da e pokazati
Staljin-Molotovljevo pismo lanovima Politbiroa koji e nesu-
mnjivo podrati njegove stavove, ali da je po njegovom ubeenju
sovjetski stav nepravilan". Tek kada je KPJ odbila da
uestvuje na sastanku IB-a u Bukuretu, poljska partija je
uputila pismo KPJ koje je predstavnik poljske partije u
Informbirou Julijan Finkeltajn uruio Milovanu ilasu 8. juna
1948. godine. U tom pismu je stajalo: Smatramo da vaa
odluka (neuestvovanje na sastanku Informbiroa B.P.) nemi-
novno vodi vaem otcepljenju od revolucionarnog pokret.a sa
svim posledicama koje iz toga proizilaze. Teko nam je da
poverujemo da je vaa odluka konana i da je va stav do kraja
promiljen stoga smo spremni da se susretnemo s vama kako bi-
smo vas ubedili u neophodnost revizije vae odluke". Rukovod-
stvo KPJ je bilo spremno da primi Gomulku u Beogradu, ali je
stavilo do znanja to se tie njegove posrednike misije da
je odluka definitivna i da iza nje stoji CK KPJ. Gomulka je
osporavao Staljinove postupke u odnosu na jugoslovensko
pitanje", dok su se njegovi odnosi sa Staljinom i Politbiroom
vlastite partije sve vie zaotravali. Ve na avgustovsko-
-septembarskom plenumu CK Poljske radnike partije 1948.
govorilo se o Gomulki sa nepoverenjem i predubeenjima, a
godinu dana kasnije ,,o ideolokom i nacionalistikom srodstvu
s Titom". Septembra 1948. bio je optuen za skretanje, ubrzo
smenjen sa svih funkcija i 1951. zatvoren.
J- y U
CK KPJ je odbacio pismo maarske partije, osporavajui

moralno i politiko pravo Rakoiju i drugovima da neodgovor-
no napadaju jugoslovensku partiju pred SKP (b)". Stav maar-
skog politbiroa ocenjen je kao klevetnika izjava, koja pred-
stavlja duboku uvredu za svakog naeg graanina, a ne samo
za lanove Partije".
Odgovor na pismo CK SKP (b) od 27. marta 1948. CK KPJ
je usvojio na plenarnoj sednici Centralnog komiteta odranoj
12. i 13. aprila. U pismu Staljinu i Molotovu od 13. aprila
izraeno je nezadovoljstvo njihovim stavovima i nainom na
koji su ih oni saoptili. Sem odbacivanja optubi i objanjavanja
sopstvenih stavova, KPJ je u ovom pismu izloila i neka naelna
pitanja. Istaknuto je da ma kako neko od nas volio zemlju
socijalizma SSSR, on ne smije ni u kom sluaju manje voljeti
svoju zemlju, koja takoe izgrauje socijalizam". To je istovre-
meno bio odgovor komunistima koje je magija ideologije
onemoguavala da se odvoje od stereotipnog tumaenja prole-
terskog internacionalizma. Time je Tito praktino odgovarao i
Sretenu ujoviu koji je isticao da je on zamiljao Jugoslaviju u
budunosti kao jednu od sovjetskih republika. Podvueno je,
isto tako, da ,,mi stojimo na stanovitu da u drutvenom
preobraaju u Jugoslaviji ima mnogo specifinih crta, koje se
mogu korisno iskoristiti u revolucionarnom razvitku u drugim
zemljama, i ve se iskoriavaju". Ve iz odgovora CK KPJ
izbijalo je uverenje da su u pitanju razliita shvatanja odnosa
izmeu socijalistikih zemalja. Plenarna sednica CK KPJ odbila
je, s izuzetkom Sretena ujovia, da prihvati ocene iznete u
pismu CK SKP (b). U odgovoru je predloeno Centralnom
komitetu SKP (b) da se nesporazum" rei u razgovorima
izmeu predstavnika dva centralna komiteta u Beogradu. Ovaj
stav CK KPJ podrale su i plenarne sednice centralnih komiteta
Srbije, Hrvatske, Slovenije i Makedonije, pokrajinskih komiteta
KPJ za Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru kao i CK SKOJ-a.
Na sednici CK KPJ od 13. aprila 1948. Aleksandar Rankovi
je izvestio da je Politbiro reio da CK upozna sa sluajem
Hebranga i ujovia. Hebrang nije pozivan na sednice Polit-
biroa, a nije prisustvovao ni plenarnoj sednici jer je protiv njega
bila pokrenuta istraga. Andrija Hebrang je bio oktobra 1943.
kooptiran u Politbiro CK KPJ, ali je septembra 1944. smenjen
sa poloaja sekretara CK KP Hrvatske i preveden na rad u
o s l o b o e n i Beograd. Tito je obavestio CK KPJ kako je Hebrang
u Moskvi stvarao nepovoljan utisak o CK KPJ, krivo informiu-

i da u Partiji nema demokratije. Smatao ga je prvim krivcem
za nepoverenje SKP (b) prema CK KPJ. Zato su slubeno od
vlade SSSR-a, a i od CK SKP (b) dolazile depee adresirane na
Hebranga. Tito je izneo ljutnju" Hebranga izraenu i u pismu
Kardelju zato nije stavljen na elo delegacije koja je ila u
Moskvu. Kao predsednik Privrednog saveta nije radio prema
zakljucima i nije se saglaavao sa partijskom linijom u pitanji-
ma privrede. Iako se Zujovi i Hebrang nisu slagali, imali su
negativan odnos prema liniji i odlukama CK. Hebrang je ostao
u CK KPJ, ali je bio skinut" sa rada u Politbirou. Protiv
Hebranga je povedena istraga povodom njegovog dranja u
ustakom zatvoru. Za Svetozara Vukmanovia oni su mirisali"
na frakcionae. ilas je isticao niz principijelnih razlika u
ocenama bitnih stvari. Tako je ujovi, po njemu, smatrao da se
jugoslovenski plan morao nalaziti u sastavu sovjetskog, za
razliku od shvatanja da je on ,,u oslonu na SSSR". Ni po
Nekoviu ujovi nije bio ist"; bio je neiskren"; eleo je
da se nae na poloaju predsednika vlade Srbije i sekretara
partije. Tito je ocenio da su ujovi i Hebrang bili protiv
izgradnje Auto-puta BeogradZagreb, prvi iz velikosrpskih"
a drugi iz ustakih" motiva. Vicko Krstulovi posredno je
optuivao ujovia da je sve to se govori na sednicama
upisivao u notes, izvlaei iz toga uverenje da su informacije
poticale od lanova CK. ujovi je, po Kardelju, oklevetao"
partiju i mora biti iskljuen iz CK. Tito je predloio komisiju
u sastavu uro Pucar, Vlado Popovi i Jakov Blaevi da
formulie pismenu odluku o iskljuenju ujovia iz CK KPJ.
Titova platforma nasuprot Staljinovim shvatanjima i tenja-
ma, iza kojih su stajali njegov ogromni presti i pritisak na
komunistiki pokret u svetu polazila je od prava Jugoslavije
na nezavisnost i od ravnopravnih odnosa izmeu drava i
partija.
Po nalogu CK SKP (b), Staljin i Molotov su 4. maja uputili
novo pismo Centralnom komitetu KPJ, u kome je odgovor od
13. aprila opisan kao zaotravanje konflikta". To je pismo
odbacivalo objanjenja CK KPJ, podizalo raspravu o spornim
pitanjima na nivo optube", govorilo o antisovjetskoj poziciji
druga Tita" i klevetnikoj propagandi rukovodilaca KPJ".
Staljin i Molotov takoe su isticali da zasluge i uspesi, recimo,
komunistikih partija Poljske, ehoslovake, Maarske, Rumu-
J- y U
nije, Bugarske, Albanije nita nisu manji nego zasluge i uspesi

jugoslovenske Kompartije". Pobeda jugoslovenske revolucije
objanjavala se ulaskom sovjetske armije u Jugoslaviju. ,,A to
francuske i italijanske kompartije" stajalo je u pismu
imaju za sada manje uspeha nego jugoslovenska Kompartija,
to se ne objanjava nekim osobitim kvalitetima jugoslovenske
Kompartije, nego, uglavnom, time to je posle razbijanja taba
jugoslovenskih partizana od strane nemakih padobranaca, u
momentu kada je narodnooslobodilaki pokret u Jugoslaviji
preivljavao teku krizu, sovjetska armija pritekla u pomo
jugosovenskom narodu, razbila nemake okupatore, oslobodila
Beograd i tako stvorila uslove neophodne za dolazak Komuni-
stike partije na vlast. Na alost, sovjetska armija nije ukazala i
nije mogla ukazati takvu pomo francuskoj i italijanskoj
Kompartiji." U sluaju da CK KPJ ostane na svojim pozicijama,
CK SKP (b) je nagovetavao protivakcije i na planu meu-
dravnih odnosa. Pismo se zavravalo predlogom da se po-
stojei spor raspravi na sastanku Informbiroa devet partija.
Iz pisma CK SKP (b) Titu i Kardelju i Centralnom komitetu
KPJ od 4. maja 1948. moe se videti da je postojalo sovjetsko
nezadovoljstvo Titovom izjavom maja 1945. u Ljubljani u jeku
transke krize, o emu je sovjetski ambasador Ivan V. Sadikov
izvestio Kardelja 5. juna iste godine.
Razmatrajui ovo pismo na plenarnoj sednici od 9. maja
1948, CK KPJ je odbio da se spor raspravlja na sastanku
Informbiroa, jer se ,,u toj stvari osjeamo toliko neravnopravni
da nam je nemoguno pristati da tu stvar sada rjeavamo pred
Kominformbiroom". Politbiro CK KPJ je, istovremeno, usvojio
predlog partijske komisije da se Andrija Hebrang i Sreten
Zujovi zbog frakcionatva, stavova o privrednoj politici i
odnosa prema Informbirou iskljue iz KPJ.
Staljin je traio da sovjetski predstavnici uestvuju u istrazi
protiv Hebranga i ujovia, ali je CK KPJ to odbio. Ta dva
funkcionera KPJ, koja su nameravala da izazovu rascep u
rukovodstvu, zatvorena su zbog dela kanjivih po krivinom
zakonu, kako stoji u izvorima, ali Kardelj u svojim Seanjima
istie da su oni pritvoreni iz bojazni da ih Sovjeti ne odvedu u
Bukuret na savetovanje partija Informbiroa.
CK SKP (b) je 19. maja ponovo zatraio da jugoslovenski
komunisti uestvuju u radu Informbiroa, ali je CK KPJ 20. maja
jednoglasno odluio da se delegati ne alju na bukuretansko
zasedanje. U pismu od 22. maja CK SKP (b) je ovaj stav ocenio

kao nacionalistiki. CK KPJ je u izjavi od 20. juna 1948,
upuenoj zasedanju Informbiroa u Bukuretu, podvukao da stav
CK SKP (b) onemoguava diskusiju na ravnopravnoj osnovi i
da primenjeni postupak nije ,,u duhu sporazuma i principa
dobrovoljnosti na kojima bazira Informbiro".
Na bukuretanskom zasedanju Informbiroa Bugarsku rad-
niku partiju (komunista) predstavljali su Trajo Kostov i Viko
ervenkov; Rumunsku radniku partiju Georgiju G. De, Vasil
Luka i Ana Pauker; Maarsku komunistiku partiju Mae
Rakoi, Mihalj Farka i Erni Gere; Poljsku radniku partiju J.
Berman i A. Zavadski; Svesaveznu komunistiku partiju (bolj-
evika) Andrej danov, Georgij Maljenkov i Mihail Suslov;
Komunistiku partiju ^Francuske ak Diklo i Etjen Faon;
Komunistiku partiju ehoslovake Rudolf Slanski, R. iroki,
B. Geminder i G. Gare; Komunistiku partiju Italije Palmiro
Toljati i Pijetro Sekija. Predstavnici SSSR-a predlagali su da se
pre zasedanja u Bukuretu Informbiro sastane u Ukrajini,
iznosei ak mogunost da na tom sastanku uzme uea i
Staljin, ime su uticali na dranje predstavnika drugih partija,
podizali znaaj sastanka i sugerisali potrebu prisustva na
najviem nivou.
Vladislav Gomulka intervenisao je da predstavnici KPJ
prisustvuju zasedanju Informbiroa, ali odluka nije promenjena.
Na insistiranje sovjetskih delegata, na bukuretanskom
zasedanju Informbiroa, odranom izmeu 20. i 22. juna u
jednom kraljevskom dvorcu blizu Bukureta, usvojena je Rezo-
lucija o stanju u Komunistikoj partiji Jugoslavije. S Rezolu-
cijom se solidarisala i Komunistika partija Albanije, iji je
Centralni komitet 1. jula izdao saoptenje u kome je osudio
izdaju" rukovodilaca KPJ i istakao da je s njom oduvek bio u
sukobu. Ova rezolucija je ponavljala optube iz prethodne
prepiske Staljina i Molotova s CK KPJ. Komunistike i rad-
nike partije u Bukuretu odobravale su postupak CK SKP
(b), koji je uzeo inicijativu ,,u raskrinkavanju nepravilne
politike CK KP Jugoslavije i pre svega nepravilne politike
drugova Tita, Kardelja, ilasa i Rankovia". Vodstvo KPJ
optueno je za neprijateljsku politiku prema Sovjetskom Save-
zu i SKP (b), diskreditovanje sovjetske armije, izjednaavanje
spoljne politike SSSR-a sa spoljnom politikom imperijalisti-
kih sila, propagandu o izroavanju SSSR-a i SKP(b). KPJ je
J- y U
takoe optuena da zatakava klasnu borbu u jugoslovenskom

drutvu, naroito na selu, gde jaaju kulaki elementi. Prema
Rezoluciji IB-a, jugoslovenski rukovodioci umanjuju ulogu
Komunistike partije, faktiki rastvaraju partiju u bespartij-
nom Narodnom frontu, koji obuhvata klasno veoma raznolike
elemente (radnike, radno seljatvo sa individualnim gazdin-
stvom, kulake, trgovce, sitne fabrikante, buroasku inteligenci-
ju), kao i raznobojne politike grupe, ubrajajui tu i neke
buroaske partije". Jugoslovenski komunisti uporeeni su s
ruskim menjevicima, to svedoi o likvidatorskim tendencija-
ma u odnosu na KP u Jugoslaviji". KPJ je okarakterisana kao
sektako-birokratska organizacija, bez unutranjopartijske de-
mokratije, izbornosti, kritike i samokritike; za njen Centralni
komitet reeno je da je sastavljen od kooptiranih lanova; u
Partiji se gaje metodi vojnikog rukovoenja". Od KPJ se
trailo da tursko-teroristikom reimu" u partiji uini kraj.
Rezolucija IB-a je smatrala da odbacivanjem kritike rukovod-
stvo KPJ produbljuje svoje antipartijske pogreke". Mere za
nacionalizaciju sitne trgovine i industrije ocenjene su kao
demagogija, leviarenje i avanturizam. Na osnovu ovog, Infor-
macioni biro je konstatovao da je CK KPJ iskljuio sebe i
Komunistiku partiju Jugoslavije iz porodice bratskih komuni-
stikih partija, iz jedinstvenog komunistikog fronta, i prema
tome, iz redova Informacionog biroa".
Povodom objavljivanja Rezolucije IB-a o stanju u Komuni-
stikoj partiji Jugoslavije CK KPJ je, odbacujui optube, 29.
juna 1948. dao Izjavu, koja je objavljena u jugoslovenskoj
tampi zajedno s Rezolucijom, to je bio reit odgovor na
tvrdnju Informbiroa da se rukovodstvo KPJ boji reakcije
lanstva. Za kritiku Informbiroa reeno je da se zasniva na
netanim i neosnovanim tvrdnjama, da predstavlja pokuaj
ruenja ugleda KPJ i slabljenja njenog jedinstva i rukovodee
uloge. U Izjavi su se ve nazirala neka principijelna reenja koja
e KPJ razviti u narednoj fazi sukoba i odbrane nezavisnosti
Jugoslavije. O vrbovanju" jugoslovenskih graana za sovjetsku
obavetajnu slubu kae se: CK KPJ je smatrao i smatra da je
takav odnos prema zemlji u kojoj su komunisti vladajua
partija i koja ide u socijalizam nedopustiv odnos i da vodi
demoralisanju graana FNRJ i slabljenju i potkopavanju drav-
nog i partijskog rukovodstva." Od naelnog znaaja je bilo i
mesto u Izjavi u kome se kae da se pri procenjivanju politike
KPJ, kao i drugih partija, mora uzimati u prvom redu praksa

Partije da li Partija postie ili ne postie uspehe u borbi za
socijalistiki preobraaj zemlje, da li u celini slabe ili jaaju
kapitalistiki elementi, da li slabi ili jaa socijalistiki sektor
narodne privrede". Dogmatski stav informbiroovske kritike"
najbolje je otkrivala ocena odnosa izmeu KPJ i NFJ, to je i
istaknuto u formulaciji da ne preuzima Partija program od
Fronta, nego naprotiv, Front dobija osnovni pravac i program
od Kompartije, to je i prirodno s obzirom na njenu vodeu
ulogu u njemu". Naelnu vrednost imala je i teza o pomoi
SSSR-a i zemalja narodne demokratije". S tim u vezi u Izjavi se
kae: CK KPJ mora pri tom da naglasi da davanje te pomoi i
saradnja ne zavise samo od njega, nego i od zemalja narodne
demokratije i SSSR. CK KPJ smatra da se ta pomo mora
povezivati s unutranjom i spoljnom politikom Jugoslavije, a ni
u kom sluaju s injenicom to on nije mogao da primi
neosnovane i na neistinama zasnovane optube." to se tie
jedinstva komunistikog fronta, u Izjavi je stajalo da se ono ne
zasniva na priznavanju izmiljenih i iskonstruisanih greaka i
kleveta, nego na injenici da li je politika jedne partije stvarno
internacionalistika ili nije". Istovremeno, CK KPJ nije prelazio
utke preko injenice da je Informbiro prekinuo principe na
kojima je osnovan, a koji su predviali dobrovoljnost svake
partije u odnosu na prihvatanje zakljuaka".
Ambasador FNRJ u Francuskoj Marko Risti izvestio je
marala Tita 5. jula 1948. godine da su pojedini lanovi KP
Francuske ve poeli da nazivaju Tita Dorio, De Gol, Musoli-
ni". Desetog jula 1948. poznati knjievnik pisao je Titu iz
Pariza da je objavljivanje Rezolucije u Imaniteu doiveo kao
klevetniki besmisao". Time su Ristiu postale jasne ranije
odluke KPF o povlaenju objavljenih govora Josipa Broza Tita
i Svetozara Vukmanovia Tempa, uz rezervisanost rukovode-
ih francuskih komunista poslednjih meseci. Risti se pismom
koje je objavio edomir trbac obratio Marselu Kaeu, komu-
nistikom veteranu, povodom iznoenja lai od strane aka Di-
kloa, u kome stoji, izmeu ostalog: ,,Gde se to nalazimo, u kakav
groteskni i tragini komar hoe da nas uvuku, metodama koje
bi bile samo smene kad ne bi prljale -one koji se njima slue, i
kad oni koji se njima slue ne bi bili avangarda francuske
radnike klase. . ." Ne dajte", pie Kaenu, da i Vas povuku u
taj sramni i ludi poduhvat koji se sastoji u tome da se
J- y U
kompromituje cela Komunistika partija Francuske poveziva-

njem za jedan nemogui pokuaj da se kompromituju jugoslo-
venski rukovodioci pred francuskim narodom i da se suprotsta-
ve jugoslovenskom narodu koji druge rukovodioce nee." Optu-
be IB su za njega bile taman i otrovan dim" koji e otrovati"
one koji uestvuju u klevetama a ne one protiv kojih su
usmerene. Nebo e se razvedriti", zakljuivao je Risti u pismu
Marselu Kaenu. Ali do prenua" francuskih komunista nije
dolo o emu svedoi porast informbiroovske kampanje protiv
Jugoslavije u ime internacionalizma, jedinstva demokratskog
fronta mira", podreivanja moskovskim direktivama. Jednim
drugim povodom, Risti e pisati da e taj novi toboe
internacionalistiki kurs koji je Rezolucija isticala, i da e stav
prema seljacima sadran u Rezoluciji, da e sve to imati tekih
posledica, ali je 'zagrljaj' Moskve bio ve i suvie vrst da bi se
u biu svom oportunistika KPF iz njega mogla istrgnu-
t i . . . Slabost francuske Partije je ono to joj je dalo, i u toj
prilici, tu alosnu, prividnu snagu".
Sastanak jugoslovenske delegacije sa delegacijom Bugar-
ske i Staljinom okruenim njegovim najbliim saradnicima u
Kremlju, februara 1948, uzima se kronoloki kao poetak
sukoba. U prvoj fazi Staljin je nameravao pod pretnjom
ekonomskog i politikog pritiska da u tiini ugui" KPJ.
Dobijanjem podrke drugih partija, Staljin je internacionalizo-
vao sukob s KPJ, drei ga i dalje pod svojim nadzorom, ali
sada pojaavajui pritisak i delujui psiholoki na rukovodstvo
KPJ stavljanjem ovoga u izolaciju i pojaavanjem njegove
nesigurnosti, jer je sav komunistiki svet" protiv KPJ. Rau-
nao je i na svoj kult u Jugoslaviji koji je KPJ razvila pre rata, u
toku rata i posle rata. Taj kult je u komunistikoj sredini i
narodu zaista postojao, ali se Staljin prevario u oceni Tito-
vog uticaja, kao voe originalne revolucije, oveka pod ijim
rukovodstvom je stvorena vlastita armija i nova vlast. Koliko se
Staljin u toj svojoj proceni prebacio" svedoi i podatak iz
Hruovljevog tajnog referata na XX Kongresu KPSS 1956,
gde ovaj navodi Staljinove rei: Dovoljno je da pomaknem mali
prst, i Tito e pasti." Podigao je i aku" ali Tita nije oborio, ta-
vie uticao je na uvrenje njegovog ugleda u zemlji i svetu, jer
je kao David iz sukoba sa Golijatom izaao kao pobednik.
Ficroj Maklejnje govorei o Titu kao osporavanoj barikadi"
napisao da je u ivotu svakt velike linosti dovoljno da ostvari
samo jedan od tri Titova podviga pa da ostane znaajan u istoriji,

pri emu misli na osposobljavanje partije za revoluciju, pobedu
revolucije u okvirima drugog svetskog rata i emancipaciju od
Staljinove vlasti 1948. godine.
Odbijajui da uestvuje u radu bukuretanskog zasedanja
IB-a, mada su neki njeni lanovi smatrali da treba uputiti
predstavnike, KPJ je istakla izvesne principe o karakteru
rasprava u meunarodnom radnikom pokretu. Iz Izjave je
proizilazilo da ne postoji osnova za ravnopravan dijalog: KPJ je
optuena, a nije mogla da se brani; odnos prema njoj nije bio
odnos drugarstva i poverenja; raspravljalo se na bazi netano
utvrenih injenica. Bukuretanski skup bio je zamiljen kao
mesto osude i ekskomunikacije, a ne kao komunistiki razgovor
jednakih.
Oslanjajui se na svoj autoritet u meunarodnom radni-
kom pokretu i bespogovornu podrku partija lanica Informbi-
roa, Staljin je raunao da e objavljivanje Rezolucije IB-a
dovesti do pobune u KPJ i zbacivanja rukovodstva. On nije
birao rei u ideolokoj diskvalifikaciji jugoslovenskog komuni-
zma (,,jeresi"). Velika ljubav prema Sovjetskom Savezu i
autoritet koji je uivao Staljin meu narodima Jugoslavije
zavarali su sovjetsko rukovodstvo, koje je smatralo da zbaciva-
nje nekoliko rukovodeih ljudi nee predstavljati problem,
sasvim previajui slobodarstvo naroda, njegovu nepokornost i
privrenost nezavisnosti. Staljin jednostavno nije verovao u
raskol, to jest da e se jugoslovensko rukovodstvo odupreti,
pretpostavljajui da e naii na njegovu pokornost, ili bar da e
se ono pocepati, emu je sluilo i pismo od 27. marta u kome je
bio blai prema Titu i Kardelju za razliku od otrih osuda
ilasa, Vukmanovia i Rankovia.
Staljin je s birokratskom bahatou ignorisao iskustvo
narodnooslobodilake borbe, potcenio antifaistiki napor Ju-
goslavije u tek zavrenom ratu, preao preko borbenog i
tradicionalno slobodarskog duha naroda, povredio boraki
kadar poistoveujui njegovu ulogu s daleko manjom ulogom
nekih drugih pokreta otpora. On je zaboravio da je jugosloven-
ska revolucija s albanskom bila jedina revolucija izvedena u
okvirima drugog svetskog rata i da je Tito doekao njegov kraj
kao proslavljeni komandant partizanske armije" i voa
nacije".
J- y U
Cepanju KPJ sluilo je uzimanje u zatitu Sretena ujovia

i Andrije Hebranga, a naroito podstrekavanje zdravih eleme-
nata" u partiji, vernih jedinstvenom socijalistikom frontu" na
svrgavanje njenog vodstva. O tome je Rezolucija Informbiroa
direktno govorila na sledei nain: Zadatak ovih zdravih
lanova KPJ jeste da prisile svoje dananje rukovodioce da
otvoreno i poteno priznaju svoje pogreke i da ih poprave, da
napuste nacionalizam, da se vrate internacionalizmu i da svim
silama uvruju jedinstveni socijalistiki front protiv imperija-
lizma, ili ako se dananji rukovodioci KPJ pokau za to
nesposobni, da ih smene i istaknu novo internacionalistiko
rukovodstvo Komunistike partije Jugoslavije." KPJ je u Izjavi
zauzela odluan stav prema ovim prevratnikim pozivima.
Centralni komitet Komunistike partije Jugoslavije" kae
se u njoj poziva partijsko lanstvo da zbije svoje redove u
borbi za ostvarenje partijske linije i jo vee uvrenje
jedinstva Partije, a radniku klasu i ostale radne mase,
okupljene u Narodnom frontu, da jo upornije nastave rad na
izgradnji nae socijalistike domovine. To je jedini put i nain
da praksom dokaemo svu neopravdanost pomenutih optubi."
Na sednici CK KPJ 20. maja 1948. doneta je odluka da se
sazove Peti kongres Partije za 21. jul. Odluka o njegovom
odravanju objavljena je u tampi, to je znailo da je rukovod-
stvo KPJ reilo da pitanje sukoba postavi pred celokupno
partijsko lanstvo i jugoslovenske narode.
Peti kongres odravao se 20 godina posle Drezdenskog
kongresa KPJ i 8 godina posle Pete zemaljske konferencije, koja
je imala obeleje kongresa.
Za Kongres je bilo izabrano 2.344 delegata s reavajuim
pravom glasa, po principu da se jedan delegat bira na 200
lanova KPJ. Pred njegovo odravanje, 30. juna 1948, KPJ je
imala 468.175 lanova i 51.612 kandidata. Josip Broz Tito bio je
izabran za delegata Petog kongresa na partijskoj konferenciji
Prve proleterske divizije. Svega 106 delegata nije bilo uestvo-
valo u narodnooslobodilakoj borbi. Konferencije na kojima su
birani kongresni delegati proticale su u znaku podrke stavu
CK KPJ prema Rezoluciji Informbiroa i odbrane politike
partijskog vodstva.
Peti kongres KPJ je trajao od 21. do 28. jula. Otvorio ga je
Tito u Domu garde u Beogradu. Najiri publicitet obezbeen je
neposrednim prenoenjem toka sednica preko radio-stanica i
opirnim izvetavanjem o njima u tampi. Partije Informbiroa

su bojkotovale Kongres, na koji su bile pozvane. Prema uzefu
Bofi Staljin je tada poeo da uvia da borba s KPJ nee biti
laka i da u narednoj fazi treba biti strpljiv. Po oceni Edvarda
Kardelja, Peti kongres oznaio je poetak idejne ofanzive"
KPJ, ali e do nje ipak doi tek naredne godine.
Na Kongresu je analiziran i ocenjen dotadanji razvojni put
KPJ. Referati i diskusija stavili su teite na njenu ulogu u
organizovanju narodnooslobodilake borbe i posleratne socija-
listike izgradnje u Jugoslaviji. Politiki izvetaj CK KPJ
podneo je Tito, izvetaj o organizacionom radu KPJ Aleksan-
dar Rankovi, izvetaj o agitaciji i propagandi Milovan
ilas, izvetaj o borbi KPJ za novu Jugoslaviju, za narodnu
vlast i socijalizam Edvard Kardelj, izvetaj o izgradnji
socijalistike ekonomike FNRJ Boris Kidri; Projekt progra-
ma KPJ izloio je Mosa Pijade, a Nacrt statuta KPJ Blagoje
Nekovi.
Kongres je dao politiku podrku CK KPJ u odbrani
nezavisnosti Jugoslavije. Sedmodnevni rad proao je u znaku
ispitivanja vlastitog revolucionarnog puta. Tekovine oslobodi-
lakog rata i revolucije, kao i prvi koraci u socijalistikom
preobraaju Jugoslavije, trebalo je da budu najreitije svedo-
anstvo o ispravnosti politike vodstva KPJ, pa samim tim i da
opovrgnu optube IB-a. Razmatranje ranijih iskustava bilo je
podreeno odbrani savremenog kursa Partije. Njeno vodstvo
dobilo je plebiscitarnu podrku izabranih delegata i ogromne
veine lanstva i jugoslovenskih naroda.
S teorijske take gledita znaajno je to je Peti kongres
KPJ postavio tezu ,,o socijalistikom karakteru narodne revolu-
cije, to doprinosi razumevanju njene sutine i prouavanju
karaktera novih pojava u drugim oslobodilakim pokretima".
Iznesena je i koncepcija ,,o narodnoj demokratiji kao specifi-
nom obliku diktature proletarijata i o mogunostima uspene
izgradnje socijalistikog drutva u postojeim uslovima meu-
narodnih odnosa i meunarodnog poloaja Jugoslavije".
Gledano sa stanovita budueg razvitka, Peti kongres je ve
Rezolucijom o osnovnim narednim zadacima organizacija KPJ
uneo i neke antibirokratske tonove, istina jo sasvim blede,
nerazvijene i protivrene. Tako se u Rezoluciji trai uporna
borba protiv svih birokratskih i drugih metoda koji koe
privlaenje masa i razvijanje njihove inicijative u izgradnji
J- y U
socijalizma", svestrano uee masa u radu mesnih organa

narodne vlasti, razvijanje kritike i kontrole radnih masa nad
radom dravnih organa i privrednim aparatom". Borba protiv
svih pojava birokratizma u organima dravne vlasti i privred-
nom i drutvenom aparatu nagovetavala se i u etvrtom
odeljku Rezolucije. Istovremeno s osiguravanjem rukovodstva iz
centra, zahtevani su samoinicijativa i uee masa u radu
uprave.
Rezolucija Informbiroa nije potedela ni Narodni front. KPJ
se, prema kritiarima", bila rastvorila" u Narodnom frontu,
toj bespartijnoj masi svih klasa i slojeva" i svih moguih
buroaskih" partija. Jugosloveni su optuivani zbog izraava-
nja partijske politike kroz Program Narodnog fronta. Iz toga se
izvodio zakljuak da su oni menjeviki likvidatori", da su
revidirali boljeviko shvatanje Partije i doveli je u opasnost
da bude likvidirana" kao klasna partija radnike klase". Po
miljenju jugoslovenskih komunista na Petom kongresu, taj
napad je imao za cilj izolaciju Partije i odvajanje frontovske
mase" od nje, Da bi ;,dokazao" svoje teze Staljin, a kasnije i
Informbiro, iskrivljavao je jedno mesto iz Titovog govora na
Drugom kongresu NFJ, odranom u Beogradu septembra 1947,
izostavljajui njegovu ocenu o predvodnikoj ulozi" Partije u
Narodnom frontu. Jugoslovenski komunisti na Petom kongresu
nisu ni osporavali izvesno stapanje lanstva Narodnog fronta s
lanstvom Partije. Isticalo se da mnogi lanovi Narodnog fronta
rade kao najbolji komunisti iako nisu lanovi KPJ, to je
uostalom bila i jedna od najvanijih odlika Narodnog fronta
Jugoslavije. Jugoslovenska avangarda" je time potvrivala
Lenjinove misli da se disciplina avangarde" odrava njenom
svesnou", njenom odanou revoluciji, njenom istrajnou,
samopregorom, heroizmom, a na drugoj strani njenom vetinom
da se povee, zblii, do izvesnog stepena stopi s najirom
masom trudbenika, kao i pravilnou njenog politikog rukovo-
enja.
U vreme napada IB-a na NFJ, praktino napada na nju
samu, KPJ je imala najvei uticaj u svojoj istoriji, ostvarujui
ga neposredno, preko dravnih organa i masovnih organizacija.
Staljin i Informbiro nisu potovali nacionalne specifinosti i
nijanse", koje su jedno vreme sami zagovarali zbog potreba
svoje pragmatistike politike, a na drugoj strani okovani
dogmatizmom nisu razumevali sutinu politike NFJ, mada
ODBRANA NEZAVISNOSTI ^ i 9
su, oseajui njegovu snagu, nastojali 1948. da odvoje mase od

Partije.
Kongres je usvojio Program Komunistike partije Jugosla-
vije, prvi od Vukovarskog kongresa, odranog juna 1920. S
obzirom na naredne promene u jugoslovenskom drutvu, Pro-
gram je imao privremen i prelazan karakter. U novousvojenom
Statutu, koji je bio nalik na Statut SKP(b), stajalo je na
uvodnom mestu da je KPJ ,,vodei organizovani odred radnike
klase Federativne Narodne Republike Jugoslavije, najvii oblik
njene klasne organizacije. Ona se u svojoj delatnosti rukovodi
teorijom marksizma-lenjinizma." Peti kongres je dao jednodu-
nu podrku CK KPJ, jer se nijedan delegat nije izjasnio za
Rezoluciju Informbiroa, to ne znai da meu delegatima nije
bilo i takvih koji su sa sumnjom gledali na otpor KPJ, pa i
njenih pristalica. Na tekoe i kritiki trenutak po nezavisnost
zemlje ukazao je Tito u zavrnoj rei: ,,Ja vas, drugovi i
drugarice, upozoravam da se mi nalazimo u tekoj situaciji, u
tekom periodu. Naa Partija je postavljena pred veliku kunju,
i samo ako budemo sauvali veliku budnost, jedinstvo i
monolitnost u naoj Partiji, ako neemo gubiti nerve, naa
pobjeda e biti osigurana."
Na Petom kongresu prihvaena je Rezolucija o odnosu KPJ
prema Informbirou. Mada se u njoj konstatovalo da je kritika u
pismima CK SKP(b) netana, nepravilna i nepravedna" ta
je konstatacija, uostalom, bila moto celokupnog rada Kongresa
vodstvo KPJ pokuavalo je da otkloni razmimoilaenje.
Sutina sovjetskog napada jo je bila zamagljena za deo
lanova, a njegovi stvarni uzroci skriveni. Tito je nesumnjivo
brzo prozreo sutinu sovjetskog napada, a delu rukovodeeg
kadra nije bila nepoznata predistorija odnosa izmeu KPJ i
SKP(b). Pored sve kamuflae sutina sovjetskih ciljeva posle
objavljivanja Rezolucije postajala je ak providna za politiki
izgraenije lanstvo. CK SKP(b) je ipak uveravan da e CK KPJ
nastojati da se sovjetskom partijskom rukovodstvu prue na
licu mesta sve mogunosti da se uveri u netanost svojih
optubi". Peti kongres je oznaio kritiku IB-a kao netanu,
nepravilnu i nepravednu", ali isticanjem da su vodstvo KPJ i
KPJ ostali u svemu verni principima meunarodne proletrske
solidarnosti i jedinstva antiimperijalistikog demokratskog
fronta". Peti kongres je takoe obavezivao CK KPJ da uini sve
da se likvidiraju razmimoilaenja" sa CK SKP(b). U petom
J- y U
odeljku Rezolucije stajalo je: Peti kongres KPJ konstatuje da

se KPJ nije iskljuila iz Informbiroa time to nije uzela uea
na zadnjem zasedanju Informbiroa i smatra da bi posle
likvidacije razmimoilaenja izmeu CK KPJ i CK SKP(b), otpao
i taj razlog za njeno neuestvovanje u Informacionom birou."
Odluno odbacujui ideoloko-politiki pritisak komuni-
stikih partija sa SKP(b) na elu, vodstvo KPJ nije proputalo
priliku da pokae dobru volju za prevazilaenje sukoba, mada u
tom pogledu nije imalo velikih iluzija. Pokazivanje takve
spremnosti znailo je dobijanje u vremenu i jaanje sopstvene
odbrambene pozicije; na drugoj strani, jugoslovensko partijsko
rukovodstvo nije moglo da ne vodi rauna o injenici da
lanstvo ne moe preko noi raskrstiti s dugo razvijanim
predstavama o Staljinu, boljevikoj partiji i sovjetskom siste-
mu, uprkos svoj brutalnosti napada Informbiroa na KPJ. Tito je
zavrio referat na Petom kongresu zaricanjem da e KPJ
svojom nepokolebljivom vjernou nauci Marksa Engelsa
Lenjina Staljina na djelu dokazati da ona nije skrenula s
puta te nauke". U Politbiro Centralnog komiteta, najvanije
izvrno telo Partije, u ijim rukama se koncentrisala najvia
mo, izabrani su, pored Tita, Edvard Kardelj, Aleksandar
Rankovi, Milovan ilas, sekretari Centralnog komiteta, Boris
Kidri, uro Salaj, Ivan Gonjak, Franc Leskoek i Blagoje
Nekovi.
U novi CK KPJ izabrani su svi raniji lanovi (63), sem
Hebranga i ujovia, ime je potvren njihov dotadanji rad u
celini. Izabrana su i 42 kandidata.
Republiki partijski kongresi sledili su duh Petog kongresa:
Osnivaki kongres KP Crne Gore, odran na Cetinju oktobra
meseca; esta pokrajinska konferencija KPJ za Bosnu i Herce-
govinu, koja je poela u Sarajevu 1. novembra i pretvorena u
Prvi kongres KP Bosne i Hercegovine; Prvi kongres KP
Makedonije, otvoren u Skoplju 19. decembra; Drugi kongres KP
Slovenije, koji je poeo u Ljubljani 11. novembra 1948; Drugi
kongres KP Hrvatske, otvoren u Zagrebu istog meseca; i Drugi
kongres KP Srbije, iji je rad poeo 17. januljra 1949. godine u
Beogradu.
etvrti kongres Saveza komunistike omladine Jugoslavije,
odran u Beogradu od 12. do 14. oktobra 1948, usvojio je
odluku Petog kongresa KPJ o spajanju SKOJ-a i Narodne
omladine Jugoslavije u jednu organizaciju. Zajedniki kongres
poeo je 15. decembra u Beogradu. U vreme ujedinjenja SKOJ je

imao oko 370.000 lanova. Nakon Kongresa ujedinjenja mnogi
su kandidovani za lanstvo u KPJ.
Dojueranji najblii saveznik SSSR-a, Jugoslavija je preko
noi postala objekt nevienog politikog i propagandnog pri-
tiska. Ona je, branei se, napregla sve unutranje snage,
nastavila izgradnju socijalizma, preduzela mere da probije
politiku i ekonomsku blokadu socijalistikih zemalja. Umesto
da od ovih dobije oekivanu pomo za industrijalizaciju zemlje,
Jugoslavija se, tri godine posle prestanka neprijateljstava u
drugom svetskom ratu, nala izloena pretnji da bude nasilno
ukljuena u Staljinov blok. Istorija sukoba 1948. otkriva da
jedna socijalistika drava moe biti meta pritiska drugih
socijalistikih drava. Ona istovremeno pokazuje da se u izboru
sredstava 1948. godine socijalistike zemlje nisu libile nijednog
metoda. Napad na Jugoslaviju i njen otpor otkriva i nalije
Staljinove politike u meunarodnim odnosima i u komunisti-
kom pokretu.
Optube CK SKP(b) podrale su sve komunistike partije.
KPJ je napala i Komunistika partija Kine. Liu ao Ci je u
moskovskoj Pravdi juna 1949. napao antisovjetski" stav iz-
dajnike nacionalistike Titove klike", to Jugoslaviji nije
smetalo da, rukovodei se naelnim razlozima, obavesti Cen-
tralnu vladu NR Kine da je priznaje, oktobra iste godine.
Jugoslavija je priznala i Demokratsku Republiku Vijetnam,
mada se Vijetnamska partija sa Ho i Minom na elu nalazila
takoe na strani Staljina u sukobu sa KPJ.
Komunistike partije i dravni organi zemalja narodne
demokratije sinhronizovali su sa SSSR-om propagandu i druge
neprijateljske akcije protiv Jugoslavije. Napad na njenu partiju
sve se vie pretvarao u napad na njenu dravnu politiku.
Optube Informacionog biroa komunistikih i radnikih
partija protiv KPJ 1948. godine dovele su do protivjugoslo-
venskih istupa u Svetskoj sindikalnoj federaciji i drugim
meunarodnim organizacijama pod sovjetskim uticajem. Jugo-
slovenski sindikati optueni su za razbijanje Svetske sindikalne
federacije, a njihovo razvijanje saradnje sa sindikalnim organi-
zacijama balkanskih zemalja ocenjeno je kao antisovjetska
delatnost i izraz nacionalizma. Kriza u odnosima izmeu
radnikih i komunistikih partija te godine uticala je na poloaj
svih jugoslovenskih organizacija u meunarodnom radnikom,
J- y U
sindikalnom i omladinskom pokretu, koji su bili pod kontrolom

Sovjetskog Saveza. Na Jedanaestom plenumu Jugoslovenskih
sindikata usvojena je ocena da Svetska sindikalna federacija
vie ne izraava volju i klasne interese meunarodnog radni-
kog pokreta, jer se izrodila u organizaciju koja sprovodi
politiku birokratskog aparata jedne drave, zbog ega je
postala smetnja za razvitak meunarodnog klasnog sindikal-
nog pokreta". Posle 1948. rasputeno je Vee balkanske omladi-
ne. Svetska federacija demokratske omladine stala je na sta-
novite da ono predstavlja tetan presedan jer razbija federa-
ciju na blokove.
S obzirom na teak meunarodni poloaj Jugoslavije, Ed-
vard Kardelj je avgusta 1948. osloboen dunosti predsedni-
ka Kontrolne komisije i postavljen za ministra inostranih
poslova FNRJ, umesto Stanoja Simia.
Stav KPJ protiv pritiska IB podrale su dravne ustanove,
meu njima i Narodna skuptina FNRJ, jer je napad sve vie
prelazio na dravni plan, ugroavao Jugoslaviju i njen meuna-
rodni poloaj, iako su zemlje Informbiroa nastojale da stvore
utisak kako odvajaju i razlikuju rukovodstvo KPJ od vlade
FNRJ i drugih dravnih organa. Narodna skuptina usvojila je
rezoluciju sa zajednike sednice Save.mog vea i Vea naroda
30. septembra 1948. u kojoj su osueni postupci Informbiroa
prema Jugoslaviji, a narod pozvan da nastavi podrku drav-
nom rukovodstvu i rad na sprovoenju petogodinjeg plana.
Objavljivanje Rezolucije Informbiroa i odgovor KPJ delova-
lo je na narod kao grom iz vedra neba, jer se smatralo da je KPJ
najblii saveznik SKP(b). Tadanji izvori pominju negodovanje
slino onom od 27. marta 1941. Meu komunistima i drugim
graanima bilo je iluzija da je napad na KPJ maslo" danova,
Molotova i Maljenkova, to govori koliko su kult Staljina i
poverenje u sovjetski socijalizam bili usaeni u svesti. No i ove
iluzije su brzo rasprivane, emu su najvie doprinosili sami
inicijatori napada udovinim optubama i ignorisanjem ele-
mentarnih injenica, te komunistikih i meunarodnih normi.
Po Edvardu Kardelju, preokret u celokupnom politikom polo-
aju Jugoslavije bio je tako neoekivan da su ljudi pravu
sadrinu i svu dubinu spora tek postepeno shvatali. Isti autor
kae da se postupalo surovo" prema agenturama" Kominfor-
ma, jer bi se u suprotnom sluaju samo doprinosilo otvaranju
vrata" Staljinu. Jugoslavija je morala da vodi rat na dva fronta:
protiv IB-a i protiv pokuaja da se iznudi prelazak Jugoslavije

u drugi blok. Sticao se utisak da je zemlja stisnuta izmeu ,,dva
mlinska kamena", ali je praksa pokazivala da je nezavisnost
nedeljiv proces. Na unutranjem planu KPJ se nosila s malo-
brojnom ali agresivnom informbiroovskom opozicijom, koja je
nastojala da se organizuje u samostalnu snagu. Kao to u
prelomnim situacijama esto biva, javljali su se kolebljivci, koji
su iekivali kome taboru da se privole, zavisno od pobednika.
Prema Kardelju, trei tabor su predstavljali oni koji su se sve
vie okretali ideologiji prolosti, naroito sa stabilizacijom
Jugoslavije, opredeljeni za formulu klasinog buroaskog
liberalizma", razoarani u socijalizam i Staljina, tim pre to su
bili njegovi najuskogrudiji tumai u prethodnom periodu.
Na Univerzitetu u Moskvi nalazilo se preko 460 naih stu-
denata. Nekoliko hiljada Jugoslovena nalazilo se na sovjetskim
univerzitetima i vojnim akademijama u Moskvi, Lenjingradu,
Kijevu, Sverdlovsku i drugim gradovima. Deo Jugoslovena nala-
zio se na specijalizaciji u kolama i slubama NKVD. Njima je bio
onemoguen dodir sa jugoslovenskom ambasadom i dobijanje
jugoslovenskih novina. General Radivoje Jovanovi je otvoreno
odbio da uestvuje na sastancima na kojima se blatila njegova
zemlja. Da bi se privoleli da ostanu u SSSR-u obeavani su im
inovi, poloaji i druge privilegije posle ruenja Tita. Sirene su i
lane vesti o pobuni u Jugoslaviji, o ruenju spomenika Crvenoj
armiji, napadima na Staljina. Slian pritisak vren je na
jugoslovenske graane i u drugim zemljama tzv. narodnih
demokratija, naroito na omladinu koja se nalazila na radu i
specijalizaciji u Poljskoj i ehoslovakoj.
U pokrajinskom rukovodstvu KPJ za Bosnu i Hercegovinu
dolo je do kolebanja po pitanju optubi Informbiroa. Radilo se
o Rodoljubu olakoviu, Hasanu Brkiu, Ugljei Daniloviu,
Paagi Mandiu, Niku Juriniu i drugima. Na zajednikom
sastanku CK KPJ i PK Bosne i Hercegovine 7. jula 1948.
iznoena su shvatanja da je trebalo ii na sastanak IB-a u
Bukuret, priznati neke optube (stavove), pa i da je tana
optuba IB-a o polulegalnosti KPJ. Ministarska elija" u Sa-
rajevu smatrala je da treba ii na sastanak IB-a. Idolatrija u
nepogreivost Staljina i SKP(b) dostizala je u celoj KPJ
ogromne razmere, zahvaljujui politici i propagandi same KPJ.
U samokritikom osvrtu Rodoljuba olakovia, kao uzroci
kolebljivosti navedeni su zaparloenost", dogmatizam, nedo-
voljan teoretski rad, uticaj vaspitanja i Kominterne. olakovi

je izjavljivao da je bio spreman da se baci kroz prozor, ali je
odustao da IB ne bi razvio propagandu da su ga ubili Tito i
Kardelj. Izjavljivao je da je zahvalan Titu i Bevcu" (Kar-
delju).
etiri od devet lanova PK KPJ za Crnu Goru: Boo
Ljumovi, Vuko Tmui, Niko Pavi i Radivoje Vukievi
prihvatili su stavove i dokumente KPJ iz discipline", a ne
stvarnog uverenja. S njima su sredinom jula 1948. u CK KPJ
razgovarali Kardelj, ilas i Rankovi, s ciljem da ih odvrate od
ispoljenih opredeljenja" i da im ukau ,,na greke". Istovreme-
no sa njihovim ponaanjem vremenski i sutinski" podudaralo
se otvoreno izjanjavanje za Rezoluciju Informbiroa i jednog
broja Crnogoraca, koji su se nalazili na visokim vojnim,
diplomatskim i drugim funkcijama van Republike (Arso Jova-
novi, Radonja Golubovi, Vlado Dapevi, Branko Petrievi i
drugi). lanovi PK su avgusta 1948. smenjeni i narednog
meseca iskljueni iz KPJ. Informbiro je u Crnoj Gori imao
uporite u bjelopoljskom srezu, dok se na elu Sreskog komiteta
nalazio Ilija Bulatovi. Sve do kraja 1948. u Bijelom Polju se
sluao Radio-Moskva. Krajem te godine Bulatovi se odmetnuo
sa ciljem da zapone gerilu. Njegova grupa (18) sastojala se od
funkcionera partije iz sreza, vlasti, pa i pripadnika UDB-e. U
Albaniju je prebeglo 21 lice, a pet ih je ubijeno prilikom
bekstva. U prvoj polovini 1949. veina lanova sreskih ruko-
vodstava partije u Nikiu, Andrijevici, Ivangradu, Kolainu,
Danilovgradu opredelila se za politiku IB-a. Dolo je do iroke
eskalacije informbirovtine". Krajem 1949. i poetkom 1950.
poelo je masovno iskljuivanje iz partije i hapenje iskljuenih.
Osvajala su olaka hapenja", psihoza straha od UDB-e",
osjeanje pravne nesigurnosti", politika rezignacija".
U SSSR-u je ostalo 187 oficira, 149 podoficira, 165 vojnih
pitomaca i 63 suvorovca", zapravo deca od 911 godina koja
su iz Jugoslavije upuena na vojno uilite Suvorov" u Moskvi.
Po liniji IB otilo je ili se zadralo u emigraciji (SSSR i
istonoevropske zemlje) 4.928 ljudi.
Sluba Lavrentija Berije zavrbovala je za rad jedan broj
jugoslovenskih graana u Jugoslaviji, a pogotovu u SSSR-u po
osnovu internacionalne obaveze. Prema Radovanu Radonjiu u
obavetajnoj aktivnosti protiv Jugoslavije bilo je angaovano 89
oficira obavetajne i kontraobavetajne slube koji su se
NAPAD INFORMBIROA NA K P J
Drue Tito mi ti se kunemo,
Da sa tvoga puta ne skrenemo,
Drue Tito, voo komunista,
Partija je kao sunce ista. . ."
41. PESMA NASTALA NA V KONGRESU KPJ

47 DVA NAJBLIA SARADNIKA REVOLUCIJE MARKOS I ZAHARUADIS POSTALI SU OD 1948. GODINE
KRVNI NEPRIJATELJI
48. STROGA KONTROLA; BUNKER I .VELIKA ICA"
49. UPISIVANJE NARODNOG ZAJMA U VREME EKONOMSKE BLOKADE
54. NASLOVNA S T R A N I C A LAJFA OD 21. APRILA 1952. U K O J E M JE OBJAVLJEN PRVI N A S T A V A K TITO-
VE AUTOBIOGRAFIJE
nalazili u sastavu sovjetskih vojnih strunjaka u Jugoslaviji,

zatim veliki broj sovjetskih civilnih strunjaka i vie od 8.500
zavrbovanih" graana Jugoslavije odranije ili posle izbijanja
sukoba na videlo, od obavetajnih slubi SSSR-a i zemalja
tzv. narodne demokratije.
Aprila 1948. vojni sud u Ljubljani je posle petodnevnog
procesa doneo presudu grupi od 37 graana koji su optueni da
su kao logorai zloglasnog logora Dahau postali saradnici
Gestapoa, a posle rata radili za zapadne obavetajne slube.
Postoje pretpostavke da su organizacija ovog procesa i smrtne
kazne na njemu izreene bile uslovljene Staljinovim pritiskom
da bi se ublaio napad IB-a, jer se radilo o kanjavanju zapad-
nih pijuna", ime je trebalo pokazati strogost u odbrani od za-
padne subverzije. Pitanje je kako su jugoslovenskim organima
bila dostavljena obavetenja o radu ovih graana za Gestapo u
vreme okupacije. Tek, grupi sa Brankom Dilom i Stanetom Os-
valdom sueno je kao grupi pijuna, tetoina, sabotera i diver-
zanata". Jedanaest prvooptuenih je bilo osueno na kaznu smr-
ti i streljano. Drugi proces, tzv. Bohinev, organizovan je avgusta
1948. u Ljubljani i na njemu je sueno etvorici bivih logoraa
iz Dahaua. Svi osueni su naknadno krivino-pravno rehabili-
tovani.
CK KPJ je jednoglasno odobrio odluku CK KPJ Hrvatske o
delatnosti Rada igica, Duka Brkia i anice Opaia. Na
Politbirou CK KP Hrvatske uestvovali su E. Kardelj i A.
Rankovi. U vezi s ovom grupom Tito je smatrao da e IB ii na
razbijanje bratstva i jedinstva", te je trebalo raskrinkati tu
agenturu na terenu". Srpsko poreklo ovih rukovodilaca i
njihovo nezadovoljstvo razvitkom srpskih ustanikih krajeva
nameravao je iskoristiti IB. Na ovo se tim pre raunalo, jer je i
pre napada IB-a bilo manifestacija nezadovoljstva na nacional-
noj osnovi. Srpski ustaniki krajevi su zaputani, a i kadrovska
struktura rukovodstva u partiji i vlasti se menjala na njihovu
tetu, to je potenciralo nezadovoljstvo, prenoeno i na ire
slojeve. Mada nema javnih manifestacija u tom smislu, potenci-
jalno nezadovoljstvo je postojalo i tinjalo. Likvidacija ovih
rukovodilaca ga je samo pojaavala, ali je opasnost u kojoj se
zemlja nalazila i snana partijska disciplina uticala da se ovo
iskljuivanje ne odrazi u partijskom lanstvu srpskog porekla.
Cazinska buna maja 1950. ima svoj osnovni uzrok u
ponaanju srednjih slojeva na selu u ustanikim oblastima koji
Z Û
nisu mogli da izdre otkupne mere i politiku KPJ na selu prvih

posleratnih godina, otpadajui od pokreta u ime veoma maglo-
vitih ideja o restauraciji starih odnosa na selu, povratku
Karaorevia, podleui miljenjima o zapostavljanju starih
boraca i zaslunih ljudi iz prolog rata. Ujedinjuju se nezavisno
od nacionalnih obeleja, to je ve danas teko zamisliti. Na
elu ove pobune nalazili su se ljudi iz Cazinske krajine i
slunjskog sreza, spomeniari" Milan Boi i Mile Devrnja.
Radilo se o udnoj smei jer su jedni zagovarali traenje pomoi
od Anglo-Amerikanaca, te da se u akciju ne ukljuuju pripadni-
ci IB, jer su za SSSR, nasuprot drugima. Razoruani porunik
JA u Kladui prilazi ustanicima smatrajui da je dolo vreme da
se svete Hebrang i ujovi. Dok Boi hoe povezivanje sa IB,
dotle Devrnja istupa protiv, jer oni navodno predstavljaju
kraljevu vojsku". Delovali su i meu Muslimanima, stavljajui
ih pod psiholoki pritisak: niste se odazvali 1918. i 1941, ali
sada to morate uiniti, ukoliko elite da se nad vama ne
sprovede odmazda. Mere otkupa su bile neizdrljive: odreivao
se otkup rai koju seljaci nisu ni sejali; deo demobilisanih
oficira je smatrao da su rano zaboravljeni i naputeni; politiki
se to objanjavalo pojednostavljenom formulom, etniko-
-kulakim elementima", pri emu se gubio iz vida jedan daleko
sloeniji proces koji prevazilazi uske okvire Cazinske krajine.
Buna je slomljena intervencijom vojnih snaga. Voe pobune
su streljane, a mnogi uesnici osueni na vremenske kazne.
Snage unutranjeg pua" na koje je Staljin raunao
sastojale su se, prema podacima Dragana Markovia, od 21.880
uesnika narodnooslobodilakog rata, 4.153 pripadnika Jugo-
slovenske armije, 1.673 nosioca Spomenica 1941", 2.616 lano-
va raznih rukovodstava KPJ, 1.772 pripadnika organa unutra-
njih poslova, 4.008 studenata, 5.081 radnika, 5.626 politikih
funkcionera. Meu politikim funkcionerima bila su dva lana
Politbiroa (S. ujovi i A. Hebrang), osam lanova CK KPJ, 16
lanova centralnih komiteta KP, 50 lanova oblasnih komiteta,
773 lana sreskih komiteta KPJ.
Protiv Jugoslavije poveden je ekonomski rat. Okrenuta u
dotadanjoj spolj no trgovinskoj razmeni prema SSSR-u i drugim
socijalistikim zemljama, ona je 1948, u punom naponu izvra-
vanja petogodinjeg plana, bila od njih naputena, ostajui bez
razvijenih ekonomskih veza i sa zapadnim zemljama, zbog loih
politikih odnosa. Polovinom naredne godine SSSR i druge
ODBRANA N E Z A V I S N O S T I 2 2 7
socijalistike zemlje uspeli su da ostvare potpunu ekonomsku

blokadu Jugoslavije. Njen deficit se poveao za 5 milijardi
dinara, ili za 49% ukupne vrednosti jugoslovenskog izvoza.
Razmena sa SSSR-om i drugim socijalistikim zemljama sma-
njena je 1949. godine na jednu treinu dotadanjeg obima.
Ranije zakljueni ekonomski sporazumi jednostrano su raskida-
ni. Maarska je prestala da izvrava reparacione obaveze,
utvrene mirovnim ugovorom. Sovjetske okupacione vlasti u
Austriji ometale su plovidbu jugoslovenskih brodova na gor-
njem Dunavu. Rumunska vlada obustavila je potanski i
elezniki saobraaj izmeu Jugoslavije i Rumunije.
Ekonomska blokada dovela je Jugoslaviju u izvanredno
teak poloaj. Trebalo je pronai nova trita u vreme kada su
zapadne zemlje iz politikih razloga ograniavale svoju trgovin-
sku razmenu s njom. Zapadno trite bilo je zasieno u
poreenju s istonoevropskim, kvalitet proizvoda nije odgo-
varao, pa su se teko prodavali i najcenjeniji jugoslovenski
artikli. Uprkos tome, pred jugoslovenskom privredom nalazio
se neposredan zadatak promene pravca spoljnotrgovinske raz-
mene, bez obzira na tete od te nagle preorijentacije. Trebalo
je bez odlaganja menjati puteve prevoza robe, boriti se za
kredite, poveavati izvoz da bi se za sirovine dobila devizna
sredstva" radi podmirenja uvoza. Na etvrtom vanrednom za-
sedanju Narodne skuptine FNRJ decembra 1948. radnici,
omladina i lanovi Narodnog fronta pozvani su na krajnje
napore u eksploataciji rudnika i uma kako bi se osigurala
devizna sredstva za nabavku potrebnih maina i ureaja.
Poseban teret padao je na radnike na eleznicama i u transpor-
tu uopte, koji su bili zadueni da u najkraem roku organizuju
prevoz jugoslovenskih sirovina do novih potroaa.
Izmeu Jugoslavije i susednih socijalistikih zemalja zavla-
dalo je gotovo ratno stanje. Granice prema njoj bile su
naikane straarskim kulama, ograene bodljikavom icom; u
najosetljivijim graninim mestima bile su postavljene nagazne
mine. Iz Maarske, Rumunije, Bugarske i Albanije ubacivani su
u Jugoslaviju obueni diverzanti i obavetajci. Meu njima su
preovlaivali jugoslovenski graani koji su se bili izjasnili za
Rezolcuiju IB-a. Sovjetska vlada tretirala je jugoslovenske
emigrante kao revolucionarne emigrante", istinske socijaliste
i demokrate", verne sinove Jugoslavije". U Jugoslaviju je
ubacivan propagandni materijal a tampa i radio-stanice irile
Z ^ U SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA
su antijugoslovensku propagandu. Susedne socijalistike zemlje

upotrebljavale su i vazdune balone za ubacivanje letaka pre-
vratnike sadrine. Iz pograninih krajeva stanovnitvo je
bilo evakuisano.
Oko Jugoslavije stezao se vojni obru susednih socijalisti-
kih zemalja. Povrede njenog vazdunog prostora postale su
pravilo. Te zemlje su u graninom prostoru gradile operativne
aerodrome, koncentrisale trupe, izvodile vojne vebe. Pojedini
sektori jugoslovenske granice nou su osvetljavani reflektorima.
U vojnim jedinicama socijalistikih zemalja sprovoena je
aktivna antijugoslovenska propaganda. Njihova tampa tvrdila
je da je Jugoslavija prela na stranu zapadnih sila, da je u njoj
obnovljen kapitalizam, da je ustupila svoju teritoriju, posebno
aerodrome i luke, armijama imperijalistikih zemalja. Demon-
stracije sile i provokativni pokreti trupa du jugoslovenskih
granica ostavljali su utisak da predstoji neposredan napad na
Jugoslaviju.
O razmerama pograninih arki svedoi broj incidenata:
1950 937; 1951 1.517; 1952 2.390. Od 1948. do 1953.
ranjeno je i ubijeno oko 100 graana FNRJ i pripadnika
Jugoslovenske armije.
Preko 20 centara u socijalistikim zemljama bavilo se
iskljuivo organizovanjem antijugoslovenskih akcija. Podriva-
ku i obavetajnu aktivnost vrila su i diplomatska predstavni-
tva tih zemalja u Jugoslaviji, pa i njihove itaonice i domovi
kulture" u Beogradu, dok nisu zatvoreni. Socijalistike zemlje
davale su azil jugoslovenskim graanima koji su se bili izjasnili
za Rezoluciju IB-a, prebegli preko granice ili napustili jugoslo-
venska diplomatska predstavnitva u inostranstvu; oni su
ukljuivani u propagandni i obavetajni rat protiv FNRJ.
Posebnom pritisku bile su izloene jugoslovenske manjine u
Rumuniji, Bugarskoj i Maarskoj. Protivno obavezama koje su
ove zemlje preuzele mirovnim ugovorom posle drugog svetskog
rata u vezi s pravima i zatitom manjina, njihovi pripadnici su
raseljavani, denacionalizovani, hapeni, oduzimana im je imovi-
na. Postupanje prema njima predstavljalo je svojevrstan
genocid.
Poloaj jugoslovenskih manjina u Rumuniji i Maarskoj
promenio se kada su rukovodstva komunistikih partija Rumu-
nije i Maarske podrala Rezoluciju IB-a. Ministarstvo inostra-
nih poslova FNR Jugoslavije stavilo je do znanja Vladi NR
Rumunije 25. avgusta 1948, izmeu ostalog, da je suprotno

kulturnoj konvenciji izmeu FNRJ i NR Rumunije obustavljena
svaka aktivnost Drutva prijatelja Rumunija Jugoslavija
(ARJUG), koje je bilo osnovano oktobra 1947. u Bukuretu sa
ciljem da razvija prijateljske veze izmeu dveju zemalja.
Protivno ugovorima o pograninom reimu spreeno je kretanje
dvovlasnicima do njihovih imanja. Od juna 1948. pripadnici
jugoslovenske manjine" stavljeni su pod permanentni i siste-
matski policijski pritisak. Najveem pritisku izloeni su ruko-
vodioci Saveza slovenskih kulturno-demokratskih udruenja u
Rumuniji. No, pritisku je bila izloena jugoslovenska manjina"
u celini. Savez slovenskih kulturno-demokratskih udruenja u
Rumuniji (SSKDUR) osnovan je januara 1946. sa zadatkom da
razvija slovensku solidarnost, podstie demokratske tenje
slovenskog stanovnitva u Rumuniji, daje podrku masovnom
kulturno-prosvetnom radu. Vlasti su posle Rezolucije izmenile
rukovodstvo Udruenja i dovele na njegovo elo ljude koji su
zadueni da rade protiv FNRJ. Rumunski rukovodioci su u
mestima naseljenim slovenskim ivljem, preteno Srbima, od
njih traili da se izjasne protiv Jugoslavije. Naroito organizo-
vane grupe stavile su pod kontrolu stanovnitvo jugoslovenskih
manjina. Nasilno je promenjena i redakcija Pravde, slubenog
organa Saveza slovenskih kulturno-demokratskih udruenja
Rumunije. Time su izloena napadu nacionalna i demokratska
prava pripadnika srpske i drugih jugoslovenskih manjina u
Rumuniji. U ekspozeu o spoljnoj politici podnetom u Narodnoj
skuptini FNRJ 29. decembra 1948, Edvard Kardelj govori o
stradanjima jugoslovenske nacionalne manjine" u zemljama
tzv. narodne demokratije. Pominje skidanje" demokratski
izabranih rukovodstava u kulturnim organizacijama nacional-
nih manjina, hapenje i progone predstavnika tih manjina,
proterivanje jugoslovenskih uitelja i profesora koji su radili u
kolama jugoslovenske manjine u Rumuniji. Prema Kardelju, u
varvarskim postupcima" protiv naih graana najvie je otila
vlada NR Albanije.
Toj ovinistikoj politici posluila je kao osnova Rezolucija
Informbiroa. U Rumuniji i drugim zemljama narodne demo-
kratije" nastojalo se da se manjine pokrenu protiv matice.
Jugoslovenske knjige i udbenici su plenjeni, a rukovodioci
manjinskih organizacija liavani slobode. Pohapeni su i pred-
stavnici ove manjine u Skuptini. U pograninim krajevima,
Z Û
gde uglavnom ivi srpska manjina, zaveden je specijalni reim.

Sa terorom protiv pripadnika ove manjine uvedena je legitima-
cija na osnovu koje se iskljuivo moglo ui ili izai iz zone",
odnosno oblasti u kojima su iveli pripadnici jugoslovenske
manjine". Pripadnike manjine su u zatvorima u Temivaru tukli
oficiri Sigurance". Meu uhapenima nalazio se i Boa Sta-
nojev, jedan od rukovodilaca srpske manjine u Rumuniji.
Sline mere pritiska primenjivane su prema jugosloven-
skim manjinama" i u Maarskoj posle juna 1948, a naroito su
pojaane posle procesa Laslu Rajku. Protiv manjinskog stanov-
nitva korieni su funkcioneri provokatori u organizaciji
jugoslovenske manjine u Maarskoj, kao Milan Ognjenovi i
drugi. ovinistiki stav maarskih rukovodilaca prema jugoslo-
venskoj manjini u Maarskoj ispoljavao se jo pre pojave
Rezolucije da bi se zatim samo pojaao, dostiui vrhunac u
doba procesa Laslu Rajku. Tri godine je Ministarstvo prosvete
Maarske obeavalo da e izraditi udbenike za manjinske
osnovne kole. Kakve su se tendencije u tim udbenicima
provlaile moglo se videti iz pripremljenih udbenika zemljopi-
sa za V i VI razred, u kojima se govorilo o Karpatskom bazenu
koji se delio na Veliku maarsku niziju" i Malu maarsku
niziju"; meu gradovima Velike maarske nizije" pominjala se
i Subotica. Plenjene su jugoslovenske knjige, zatvarane bibliote-
ke i zabranjena upotreba srpskohrvatskog jezika, a manjinci
nazivani divljim racima" (Vadrac). Takva politika nije mogla
da se ne tumai kao sentitvanska misao" koja prisvaja
Vojvodinu, Erdelj, Slovaku, Hrvatsku, pa i Bosnu i Hercegovi-
nu. Hunija" se oduvek, kako je jo govorio Seenji, znala
uljuljkivati iluzijama (uljukava u snove").
Najgore dane doivela je srpska manjina u Rumuniji u
procesu masovnog raseljavanja. Prinudnim naputanjem starih
ognjita mnogi nai sunarodnici u Rumuniji nali su se u delti
Dunava, to je nosilo sve genocidne oznake. Danas u Rumuniji
ivi 34.000 Srba i 7.000 Hrvata.
Odravanje diplomatskih odnosa Jugoslavije s ostalim soci-
jalistikim zemljama dovedeno je u pitanje. Jugoslovenskim
diplomatskim predstavnicima onemoguivano je obavljanje
dunosti. Kretanje im je bilo ogranieno, a ivotni uslovi
oteani. Njihov diplomatski imunitet nije bio potovan. Pred-
stavnitva FNRJ u Rumuniji i Albaniji bila su jedno vreme
zatvorena. U drugim socijalistikim zemljama Jugoslavija je
zadrala samo otpravnike poslova, a diplomatsko osoblje obo-

strano je svedeno na najmanji broj.
Pomenuti akti protiv Jugoslavije otkrivali su na najoigled-
niji nain ideoloku stranu" sukoba izmeu KPJ i drugih
bratskih partija" 1948. godine, odnosno svedoili o pokuaju
lomljenja kime jugoslovenskoj nezavisnosti.
Najtea neizvesnost nastupila je polovinom avgusta 1949.
godine, kada je jugoslovenskoj vladi dostavljena nota vlade
SSSR-a da se puste na slobodu sovjetski dravljani bivi
ruski emigranti, belogardejci koji su aktivno uestovali u
pijunskom ratu protiv FNRJ. Nota je imala zloslutne ultima-
tivne tonove. Od jugoslovenske vlade trailo se da belogardejce
pusti, a kazni organe koji su sprovodili isleenje, jer e u
protivnom sovjetska vlada . . . smatrati za potrebno da izjavi
da se ona nee pomiriti sa takvim stanjem stvari i da e biti
primorana da pribegne drugim, efikasnijim sredstvima, neop-
hodnim da se zatite prava i interesi sovjetskih graana u
Jugoslaviji, i.da pozove na red faistike nasilnike koji su preli
sve granice". Iza preteeg tona ove note stajalo je realno
upozorenje, jer su se u blizini jugoslovenskih granica, na
prostoru SegedinBaja i u okolini Temivara, u to vreme
nalazile sovjetske jedinice. Izbegavajui dalje zaotravanje
odnosa, vlada FNRJ izrazila je spremnost da izrui SSSR-u
traene sovjetske graane i ponovila gotovost da sporna pitanja
reava na sporazuman nain.
Osetljivost situacije i sve njene nepredvienosti u kojoj se
Jugoslavija nalazila, sa surovou i estinom napada, izbacili su
u prvi plan borbe UDB-u, jer nije bilo vremena za idejno
izjanjavanje. Policija" je bila bra od partije. Samo isticanje
bilo ega ruskog" (literature, zajednike borbe u drugom
svetskom ratu, pomoi u naoruanju, itd.) navlailo je sumnju i
ljude je mogla odneti pomrina. Kult Staljina i religiozni
fanatizam" postali su smrtni protivnici u mnogo sluajeva
nevinih ljudi. Organi uprave dravne bezbednosti znali su,
pored primene nasilja, falsifikovati dokaze ili nametati optu-
be. Obrauni u okviru pokreta bili su daleko bezobzirniji nego
sa ljudima koji ovome nisu pripadali. UDB-a je odigrala veliku
ulogu u suprotstavljanju IB opoziciji, oznaenoj za kontrarevo-
lucionarnu agenturu i izdaju", imajui u toj borbi i najvie
rtava (oko 2.000 poginulih), ali je ona sve vie u ime uvanja
Z Û
revolucije", oslonjena na steeni autoritet, postajala sila van

drutveno-politike kontrole.
Represija zbog izjanjavanja za IB poznavala je dve vrste
odgovornosti: administrativnu i sudsku. Administrativno ka-
njenih je bilo 11.694, a sudski kanjenih 5.037. Kazna se
izdravala na Golom otoku, Svetom Grguru, Ugljanu i drugim
ostrvima i kaznionicama (Bilei, itd.) u zavisnosti od vrste
kazne. Po zlu je najvie zapamen Goli otok, jer je neovena
sutina" odgovarajueg reima zapamena kao najstravinija.
Ona ve godinama nalazi svoje romansijere (Isakovia, Hofma-
na i druge), ali je tek odnedavno zabeleena i u dokumentarno-
-publicistikoj formi (Dragan Markovi). Administrativna kaz-
na je predviala najstrou izolaciju. Niko nije smeo znati, sem
policijskih organa, gde se kanjenici nalaze, ak ni najblia
porodica. Na Goli otok osueni su transportovani iz Rijeke, na
brodovima prepunih kanjenika ispod palube, koji nisu znali za
krajnje mesto zatoenja, niti gde i kojim pravcem brod plovi.
Tortura je imala svoj redosled: dolazak ,,revidiraca", to jest
sobnih stareina na brod, s batinama, zatim probijanje zatvore-
nika kroz palir stroja" ili toplog zeca". Posle prvog preven-
tivnog ispiranja" odlazilo se u malu icu" (karantin) a onda u
veliku icu" (logor). Prva grupa kanjenika, njih 1.200 stigla je
na pusto ostrvo jula 1949, kada je poela tzv. izgradnja. Najtei
kanjenici bili su na radilitu zvanom Manastir", gde su pod
najteim uslovima tovarili gromade od kamena u drobilicu.
ene su se nalazile u posebnom logoru. Bojkotovani" su
obeleavani crnim kouljama i crnim lampasima koji su simbo-
lisali staljiniste u podrugljivom smislu rei. Vaenje peska iz
mora pri najveim studenima bio je redovan posao za teko
popravljive. Najtei rad je bio predvien i za dvomotorce",
kako su se zvali kanjenici koji su vraeni na Goli otok po novoj
kazni. Do poetka 1954. godine nije bilo poseta ili slanja paketa.
Od ljudi se trailo da priznaju da su neprijatelji", agenti
NKVD, da denunciraju druge. Tek oni koji su rekli sve",
revidirali svoj stav". ,,popravili se" ili propevali" odlazili su
u radne brigade, radei na objektima petogodinjeg plana.
Dravno rukovodstvo je tek 1954, posle prethodnog rada jedne
dravne komisije, intervenisalo da se kazne usklade sa zako-
nom. Aleksandar Rankovi je sa Svetislavom Stefanoviem
posetio Goli otok septembra 1951. godine. Nakon njihovog
odlaska dolo je do ukidanja bojkota". Novembra iste godine
Goli otok je posetila i jedna delegacija francuskih socijalista i

novinara. Partija je osudila nezakonitosti i nasilje na Plenumu
1951, ali se nita bitnije nije izmenilo u reimu do 1954. godine.
Ironija je htela da se na Golom otoku nae i ena Sime
Markovia, koji je bio rtva Staljinovih zloina, Brana Mar-
kovi.
Na izdravanju kazne ljudi su fiziki lomljeni, a psihiki im
ispiran mozak. Na jednoj strani radili su najtee poslove koji su
fiziki slamali, a na drugoj doivljavali ikaniranje od drugih
sukanjenika koji su se popravili". Koliko su ove muke bile
strane govori i to da malo koji od zatvorenika govori o svom
zatoenju. Miroslav Popovi je zabeleio da su Svoju zatvore-
niku prolost preutkivali kao sifilis". Ako je na osuenike
jedno vreme uticao strah, kasnije je uticao stid od obezli-
avanja koje su doiveli. Po nekim kazivanjima na ostrvima
je umrlo oko 400 ljudi. Tua do besvesti smenjivala se sa
dugotrajnim kleanjem, jer straari nisu davali ni d se sedi
ni da se spava. Guranje glave u klozetske olje je bilo svako-
dnevna stvar. Postojala je i tzv. govnarska brigada" koja je do
gue u fekalijama istila septike jame. Ljudima su stavljane
ice oko vrata, pa su onda terani pod udarcima cele brigade,
okrvavljeni, sa tekim kamenom na leima. Zabeleeni su slu-
ajevi lina, a retki su zatvorenici kojima se ukazala mogu-
nost samoubistva (bacanjem u kamenolom, udaranjem temenom
o kamen ili beton).
Druga rezolucija Informbiroa, doneta novembra 1949. u
Budimpeti, znaila je dalju eskalaciju napada na Jugoslaviju.
Za razliku od Bukuretanske, ova nije bila zavijena u ideoloki
omot. O tome reito svedoi tema rasprave" Informbiroa u
Maarskoj: Jugoslovenska kompartija u rukama ubica i piju-
na". U toj se rezoluciji tvrdilo da je klika TitoRankovi"
prela s buroaskog nacionalizma na faizam i otvoreno
izdajstvo nacionalnih interesa Jugoslavije". I dalje: Prelaz
Titove klike u faizam nije sluajan, on je izvren po nareenju
njenih gazda angloamerikih imperijalista, kojima, kako se
sada pokazalo, ona ve odavno slui kao plaenik." Ili: Titova
klika pretvorila je Beograd u ameriki centar pijunae i
antikomunistike propagande... U Jugoslaviji se uvrstio
antikomunistiki, policijski, dravni reim faistikog tipa." U
zakljuku rezolucija poziva na borbu protiv Titove klike", to
je internacionalni dug komunistikih i radnikih partija",
zbog ega svestrana pomo jugoslovenskoj radnikoj klasi i

radnom seljatvu koji se bore za povratak Jugoslavije u tabor
demokratije i socijalizma predstavlja obavezu komunistikih i
radnikih partija". Oekivanje pomoi od zdravih snaga" u
KPJ iznevereno je, meutim, i ovoga puta, kao i 1948. godine.
Zasedanje Informbiroa u Maarskoj bilo je trei i, ujedno,
njegov poslednji skup.
Argumentacija u Budimpeti zasnivala se na materijalu sa
suenja maarskom komunisti Laslu Rajku, bivem ministru
spoljnih poslova, materijalu koji je sluio da se Jugoslavija
predstavi kao zemlja opasna po mir. Sovjetski general Fjodor
Belkin je prilikom susreta sa maarskim ministrom Mihaljem
Farkaom dao inicijativu da se istraga proiri protiv Rajka, dok
je Lazar Brankov, bivi savetnik Ambasade FNRJ u Budimpe-
ti, sluio za povezivanje sluaja Rajka sa Titom i KPJ.
Jugoslavija je u drugoj rezoluciji IB optuena da vodi pre-
vratniku akciju protiv SSSR-a i da je sredstvo agresivne
politike imperijalistikih krugova. Zbog toga je sovjetska vlada
28. septembra 1949. godine jednostrano raskinula Ugovor o
prijateljstvu, uzajamnoj pomoi i posleratnoj saradnji s Jugosla-
vijom. Za SSSR-om su se povele i ostale socijalistike zemlje.
Jugoslovenska vlada je zbog neprijateljstva Albanije raskinula
12. novembra iste godine ugovor o prijateljstvu i uzajamnoj
pomoi izmeu dve zemlje iz 1946.
Na osnovu otkria" na Rajkovom procesu da se radi o
starim zapadnim plaenicima", zapoela je lanana kampanja
protiv KPJ i Jugoslavije u svim glasilima pod Staljinovom
kontrolom. Rudolf Slanski, koji e uskoro postati Staljinova
nova rtva, govorio je na skupovima ehoslovakih komunista o
maralizaciji" Jugoslavije, od koje je Tito napravio koloniju
angloamerikih imperijalista", o Beogradu kao centru ameri-
ke pijunae" i antikomunistike propagande". Sekretar KP
Rumunije Georgiju De pisao je decembra 1949. da je Titova
klika" prela u faizam, prodala Jugoslaviju i uspostavila
reim najmasovnijeg terora gestapovskog tipa".
Rajkovom procesu prethodilo je u Albaniji suenje Koi
Dzodzeu, potpredsedniku albanske vlade, koje je odrano u
maju 1949. Njime su poeli organizovani sudski procesi protiv
istaknutih rukovodilaca socijalistikih zemalja na kojima je
trebalo da se dokae kako Jugoslavija ugroava susedne
socijalistike zemlje i njihovu nezavisnost nalazei se u slubi
SAD i Velike Britanije. U Sofiji je decembra 1949. godine

optuen Trajo Kostov, bivi potpredsednik bugarske vlade,
sekretar Centralnog komiteta i jedan od potpisnika Bukure-
tanske rezolucije. Novembra 1952. u Pragu je sueno Rudolfu
Slanskom, generalnom sekretaru CK KP ehoslovake, takoe
potpisniku Rezolucije, Vladimiru Klementisu, ministru spoljnih
poslova ehoslovake, i drugima. Procesi su bili organizovani iz
jednog centra, a optunice sline. Optueni su predstavljani kao
strani pijuni: tako je, prema optunici, Laslo Rajk jo u paniji
postao agent strane obavetajne slube; Dzodze je optuen da je
radio na podeli Albanije izmeu Jugoslavije i Grke; Kostovu je
imputirano da je hteo da pripoji Bugarsku Jugoslaviji. Pod
staljinskim udarom nali su se i poljski komunisti, mada u
Poljskoj nije bilo javnih procesa. Napadnut je ,,gomulkizam" i
ocenjen kao nacionalistika desniarska devijacija u rukovod-
stvu partije". Gomulka je proveo tri godine u zatvoru. S njim su
iz partije iskljueni Marijan Spihalski, lan Politbiroa, i Zenon
Kliko, kadrovik u CK KP Poljske.
Posle XX kongresa KPSS svi osueni su rehabilitovani i
ukazano je na sredstva za prepariranje" ljudi. Sutina obrau-
na s ovim rukovodiocima bila je u neemu drugom: u upozore-
nju da se sledi politika potinjenosti, da se unapred u korenu
sasecaju eventualni pokuaji partijskog, dravnog ili privred-
nog osamostaljivanja od rukovodeeg centra, i da se nasilno
gui privlanost titoizma". Na XX kongresu KPSS Nikita
Hruov je naveo da su neduni izgubili ivot i istaknuti
funkcioneri sovjetske Partije (Voznesenski, Kuznjecev, Rodio-
nov, Popkov i drugi).
Rukovodioci i boraki sastav Jugoslovenske armije ispolja-
vali su od prvog dana sukoba sa SSSR-om spremnost da se
odupru napadu socijalistikih, zemalja. Jugoslavija je bila
izdeljena na zone pokrivene partizanskim odredima. Za koman-
danta taba partizanskih odreda imenovan je Svetozar Vukma-
novi, za komesara Mijalko Todorovi, a za naelnika taba
general Rudolf Primorac. Prezidijum Narodne skuptine FNRJ
doneo je tajni ukaz o stavljanju zemlje u pripravno stanje. U
graninim predelima demontirana su i evakuisana vanija
preduzea. Vojna industrija poela je da se podie u sredinjem
delu Jugoslavije. Poverljiva arhiva sklanjana je iz Beograda ili
unitavana. Pojaan je nadzor Uprave dravne bezbednosti nad
radom i kretanjem pojedinaca koji su bili kolebljivi ili sumnjivi
Z Û
zbog veza s predstavnicima socijalistikih zemalja. Vojna lica

odgovarala su za izdaju zemlje pred vojnim sudovima. Pristalice
Informbiroa kanjavane su po administrativnom postupku.
Jugoslavija se 1950. godine nalazila pod estokim propa-
gandnim pritiskom s Istoka, kao i konzervativnih krugova i
tampe na Zapadu. ehoslovako Prace i Rude pravo, ma-
arski Sabad nep, rumunska Skanteja, sofijsko Rabotniesko
delo i drugi listovi komunistikih partija u socijalistikim
zemljama i van njih sinhronizovali su napade na Jugoslavi-
ju s reakcionarnim zapadnim listovima poput Christian Science
Monitor, World-Telegram, Daily Peoples World, Washington
Post, Daily News, izmiljajui neistine o Jugoslaviji. Klement
Gotvald je poruivao februara 1950. da je klika izdajnika"
pred likvidacijom i da je grandiozni plan" da titovci" povuku
narodne demokratije na stranu imperijalista krahirao". Vjee-
slav Mihailovi Molotov je jugoslovensko partijsko i dravno
rukovodstvo nazivao kriminalnom faistikom bandom". Ni
drugi sovjetski rukovodioci nisu imali drugaiji renik za
jeretike" iz Beograda: Kliment Jefremovi Voroilov je aprila
1950. u Budimpeti govorio o titovskoj bandi pijuna i
provokatora"; Nikolaj Aleksandrovi Bulganjin rekao je maja
meseca da e narod Jugoslavije odneti pobedu nad faistikom
klikom TitaRankovia"; Semjon Mihailovi Buoni se u
Sofiji 9. septembra osvrnuo na prezrene izdajnike" i imperi-
jalistike najamnike".
Jedinstvo KPJ i naroda, kao i odlunost da se prui otpor
napadau, svakako je bitno uticalo da Staljin ne preduzme
oruanu akciju protiv Jugoslavije. Delom mediteranska zemlja,
Jugoslavija je preko Jadranskog mora imala otvor u svet".
Staljin nije bio siguran kako bi na ovaj napad odgovorile
zapadne zemlje. Jugoslavija se uveliko koristila protivrenosti-
ma izmeu dojueranjih lanica antifaistike koalicije. Inter-
nacionalizacija sukoba 1948. jo vie je smetala Staljinu da
pree na mere vojnog ubeivanja" Jugoslovena. On je, osim
toga, dugo bio opsednut predstavom o svom autoritetu u KPJ,
kome komunisti, verovao je, ne mogu odoleti. Zabeleeno je da
je Staljin u preduzimanju mera protiv Jugoslavije stalno
zakanjavao, to je, na kraju, dovelo do toga da jugoslovensko
pitanje dobije svetski znaaj, te da svaka jednostrana akcija
pogotovo vojna postane neizvodljiva.
Staljin je pripremao napad na Jugoslaviju od leta 1950.

godine. Uloga napadaa je bila dodeljena armijama Maarske,
B u g a r s k e , Rumunije i Albanije, ije su armije bile dobro
naoruane, suprotno odredbama mirovnih ugovora sa Bugar-
skom, Maarskom i Rumunijom. Cilj napada nisu bila teritori-
jalna zavojevanja ve ruenje Tita. Maarski general Bela
Kiralji bio je maja 1950. komandant maarskih snaga koje su
imale zadatak da dosegnu Fruku goru posle ega bi dolo do
upada sovjetskih trupa. Staljin je, po proceni ovog maarskog I
generala, dananjeg profesora istorije na Bruklinskom univerzi-
tetu u SAD, ulogu agresora namenio armijama socijalistikih
zemalja da bi on mogao intervenisati u sluaju da doe do
amerikog ultimatuma. Maarske snage su raunale na snaan
otpor, ,,na krvavi rat" a ne na paradni mar", iako su bili
uvereni da Jugoslavija nee izdrati istovremeni napad etiri]/
nadmonije armije svojih suseda. Od maja 1950. ulogu koman-^
danta snaga za borbu protiv Jugoslavije je preuzeo Mihalj 1
Farka, ministar odbrane. Celokupno maarsko drutvo je bilo \
prestrukturirano za totalni rat i kontinuirano tekla otra i
antititoistika propaganda". Agresija na Jugoslaviju bila je '
planirana za jesen 1950. godine, i to kao drugi korak poto
trupe Severne Koreje umariraju u Junu Koreju. Tek je
amerika intervencija u Koreji pokazala Staljinu da su SAD
spremne da interveniu svuda gde smatraju da su joj inte-
resi ugroeni. Na drugoj strani, Staljin je dosledno izbega-
vao oruani sukob sa SAD. Maarska vojska je jo januara
1951. po planu vebala oruanu intervenciju u Jugoslaviji, ali je
ipak preovlaivao strah da se SAD ne umeaju na strani Tita,
to je uticalo da se vraanje Jugoslavije oruanim putem u
istoni tabor napusti. Rat protiv Tita Staljin je nastavljao sve do
svoje smrti, ali koristei propagandna, psiholoka, diplomatska
i ekonomska sredstva.
Ima zapadnih pisaca koji u razmatranju pritiska IB-a na
Jugoslaviju 1948. smatraju da se njeno rukovodstvo vie plailo
napada sa Zapada nego sa Istoka. Bila je to prva, poetna faza
sukoba u kojoj se i Jugoslavija trudila da dokae da je
komunistika zemlja", da je u antiimperijalistikom frontu, da
je IB ne moe odvojiti od socijalizma. U ekspozeu ministra
inostranih poslova E. Kardelj a na IV vanrednom zasedanju
Narodne skuptine reeno je da je Jugoslavija privrena ,,an-
tiimperijalistikim demokratskim snagama sa Sovjetskim Save-
Z Û
zom na elu". Stoga su se i u inostranoj tampi, onoj zapadnoj,

mogla nai uverenja da je Jugoslavija i dalje ostala na strani
SSSR-a. Poznati ameriki novinar S. L. Sulcberger je pisao u
Njujork Tajmsu 10. oktobra 1948: Ako bi sutra izbio rat,
nema nikakve sumnje da bi se Tito borio na strani Staljina.
Titovi savetnici su vie puta izjavljivali zapadnim demokratama
da Jugoslavija ostaje komunistika zemlja i da su njeni interesi
istovetni s interesima istonog bloka, a tako su govorili uprkos
pritisku koji vri cela struktura Kominforma." Na Dunavskoj
konferenciji u Beogradu u leto 1948. Jugoslavija je podravala
SSSR. Jugoslovenska delegacija je na Treem zasedanju Gene-
ralne skuptine u jesen 1948. takoe naglaeno istupala sa
SSSR-om, nastojei da d prilog ublaavanju spora u meuna-
rodnoj sferi.
Ima istraivaa (Dragica Mugoa) koji navode da je prvi
siguran znak o pogoranju jugoslovensko-sovjetskih odnosa
Ambasada SAD u Beogradu prosiedila Stejt departmentu tek
18. juna 1948, videi ga u suprotstavljanju Jugoslavije SSSR-u
da se sedite meunarodne organizacije konferencije o Dunavu
premesti iz Beograda u neku drugu pribrenu dravu. Savreme-
ni iskazi ljudi bliskih obavetajnim mreama velikih drava
govore da su vesti o pogoranju odnosa izmeu Jugoslavije i
SSSR-a procurile" mnogo ranije.
Informbiro je napao Jugoslaviju u vreme kada je hladni rat
ve zapoeo u svetu, a posebno u Evropi, koja je bila njegov
epicentar. I sam napad IB-a na KPJ 1948. jedna je od njegovih
manifestacija. Atomski monopol SAD u prvim godinama posle
rata davao je specifinu teinu njihovoj politikoj strategiji;
kasnijim uspostavljanjem ravnotee straha hladni rat je postao
nain meusobne borbe SAD i SSSR-a u svetskim razmerama.
U tu borbu ukljueni su njihovi saveznici, tako da ona nije
potedela nijedan kraj sveta.
Napad IB-a zatekao je Jugoslaviju usamljenu. Njeni odnosi sa
zapadnim zemljama bili su veoma zaotreni. U Grkoj je buktao
graanski rat za koji su zapadne sile i grka vlada optuivale
njene severne susede, pre svega Jugoslaviju. Vatikan je razvijao
intenzivnu antijugoslovensku propagandu u svetu, pozivajui se
na muenitvo" katolika u Jugoslaviji. Gotovo istovremeno s
povlaenjem sovjetskih vojnih i civilnih strunjaka iz Jugoslavi-
je zapadne sile su, 20. marta 1948, donele tripartitnu deklara-
ciju o Slobodnoj Teritoriji Trsta, jednostrano se izjanjavajui
za njeno prisajedinjenje Italiji, odnosno revidirajui ugovor o

miru na jugoslovensku tetu. Londonsku (tripartitnu deldaraci-
ju) vei deo pisaca tumai kao izolovani pokuaj Zapada da se
pomogne demohrianima na izborima i otea izborna pozicija
KPJ, ime praktino odbacuju tezu da je ona znaila simultani
pritisak na Jugoslaviju SSSR-a i zapadnih drava. Jugosloveni
su se nali u poloaju da brane nezavisnost i teritorijalni
integritet zemlje na dva fronta: od socijalistikih drava i od
v e l i k i h zapadnih sila. Tripartitna (londonska") deklaracija
SAD, Ujedinjenog Kraljevstva i Francuske doneta je bez sagla-
snosti Jugoslavije, predstavljajui na taj nain jednostran diktat
Zapada u vreme kada je poinjao i pritisak s Istoka. Vlada
FNRJ, inae ugroena od socijalistikih drava, stala je tada na
stanovite da se pitanje Slobodne Teritorije Trsta moe reiti
jedino sporazumom neposredno zainteresovanih strana, to jest
Jugoslavije i Italije. Iskoriavajui svoju pripadnost zapadnom
bloku, Italija je odbijala svaku saradnju s Jugoslavijom pre
nego to rei transko pitanje u skladu s trip arti ti tnom de-
klaracijom. Zajedniko istupanje Jugoslavije sa SSSR-om, Bu-
garskom, Rumunijom, ehoslovakom, Maarskom i Ukra-
jinskom SSR na Dunavskoj konferenciji u Beogradu, odranoj
avgusta 1948, jo vie je pogoralo njene odnose sa zapadnim
silama.
tab Dorda Marala je na svom sastanku 30. juna 1948.
razmatrao situaciju sa napadom IB na Jugoslaviju, nalazei da
je prvi put u istoriji meunarodne zajednice jedna komunisti-
ka drava", koja je poivala na organizacionim temeljima
sovjetske drave" i na sovjetskoj ideologiji" postajala nezavi-
sna od Moskve". Za SAD je proirivanje ovog uticaja Jugoslavi-
je na druge socijalistike drave dobijalo znaaj presedana.
Mada nisu, niti su mogli Tita smatrati svojim prijateljem,
uoavali su da je ovim inom, to jest otporom KPJ 1948. sruen
oreol mistine svemoi i nepogreivosti koji je okruivao
Kremlj". SAD su formulisale politiku ekati i budno pratiti".
Stejt department nije prihvatio sugestije Harija Harimana da
SAD Jugoslaviju vojno pomognu, a ekonomskim davanjima
nateraju na koncesije, drei se politike da ojaaju otpor
Jugoslavije kao nezavisne zemlje prema SSSR-u i ne oslabe
drukijim stavom njene unutranje pozicije. SAD su budno
pratile i testirale" sve manifestacije jugoslovenske politi-
ke, izvlaei zakljuak da ona i dalje podrava sovjetsku poli-
Z Û SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA
tiku: Peti kongres, stav na Dunavskoj konferenciji, dranje

u Savetu bezbednosti prilikom razmatranja STT, na Treem
zasedanju OUN u sluaju Grke, dopunske nacionalizacije,
kolektivizacije, osnivanja Vie partijske kole. SAD je sukob
najvie interesovao zbog odnosa Amerike sa Mao Cedungovom
Kinom. Zakljuak Maralovog taba za planiranje glasio je da
SAD imaju interes da titoizam" postoji kao erozivna i
dezintegraciona snaga koja deluje unutar sovjetske sfere. On
predstavlja bitnu slabost u ruskim ekspanzionistikim planovi-
ma." Nova faza te politike bila je saeta u formuli odrati Tita
na vlasti". Ova politika drana je u tajnosti, jer se Kongres SAD
suprostavljao davanju pomoi dravama u kojima su komunisti
bili na vlasti. SAD su se ak trudile da za svoju politiku
pridobiju druge zapadnoevropske zemlje. Stejt department s
otuda zalagao za pomo Jugoslaviji. Ambasador Kenon j
javljao iz Beograda 19. jula 1949. da ukoliko izostane pomo
toku narednih meseci reim e biti oslabljen do te mere da
nee moi uspeno odigrati ulogu koju mi od njega oekujemo".
Za neke Amerikance u pitanju je bio porodini spor", a"
nameten" ili bar privremen. Za mnoge amerike politiar
Jugoslavija je bila zemlja komunistike diktature", sa vredno-
stima koje su bile strane graanima SAD. U Kongresu su se ul
zahtevi da Jugoslavija oslobodi nadbiskupa Stepinca. Bilo je
senatora koji su pomo vlade Jugoslaviji oznaavali kao kon-
fuznu i glupu" politiku. Antikomunistiki kompleks je bio
uzeo toliko maha u SAD da je ak dravni sekretar za spoljne
poslove Din Aeson morao dati izjavu da nema simpatije za
komunistike ideje".
Jugoslavija je i posle 1948. ostala komunistika zemlja. SAD
su joj davale pomo, ali nisu prihvatale njen reim. Najprecizni-
je je ovaj stav formulisao ambasador SAD u Jugoslaviji Dord
Alen da su SAD u pristupu Jugoslaviji bile rukovoene
hladnokrvnom kalkulacijom obostranih interesa". Ameriki
politiari su se u odnosu na stav prema Jugoslaviji mogli
podeliti na dve grupe: jedni koji su traili da se ona prinudi da
ue u Severnoatlantski pakt, i drugi koji su pobedili sa svojim
shvatanjem da ona za SAD vie znai ako joj se omogui da
afirmie nacionalni interes u komunistikom bloku".
Britanski ambasador u Jugoslaviji ser arls Pik pisao je u
izvetaju uz godinji izvetaj britanske ambasade u Beogradu
koji je objavio edomir trbac da 1948. nije obina
godina ve prekretnica ne samo u istoriji Jugoslavije ve

takoe u istoriji komunistikog pokreta u celini".
Pik je iznosio pretpostavku da e se Tito koji je u to lino
u v e r e n odrati kao vo komunistike drave (eventualno
grupe drava) nezavisne od SSSR", ako dobije potrebnu
ekonomsku podrku. Britanske analize uoavale su tekoe
odbrane Jugoslavije, ali i njene prednosti. Meu prvima navodi-
la se informbiroovska opozicija, graanski oponenti reimu,
slabljenje armije, naroito vazduhoplovstva, hapenjem ili bek-
stvom pripadnika IB-a za razliku od mornarice koja se po-
kazala manje osetljiva" na informbiroovsku propagandu, ne-
dostatak radne snage (zbog odlaska 4.000 Jevreja u Izrael i
povratka nemakih ratnih zarobljenika u Nemaku i Austriju),
kolektivizacija, nestaica hrane, tekoe ispunjavanja zapoete
izgradnje. Godinji izvetaj za 1948. je u zakljunom stavu
sadrao sledeu ocenu: Tako, krajem godine jugoslovenski
voi su uspeno savladali prvi ok od kominformovskog op-
tuivanja i odbili da budu skrenuti sa svog odabranog puta u
davanje vie slobode nekomunistima ili u odustajanje od puta
kolektivizacije."
U situaciji nastaloj 1948. pritiskom socijalistikih zemalja,
Jugoslavija se koristila suprotnostima izmeu velikih sila u
svetu, a posebno na Balkanu. Jugoslovensko rukovodstvo nije
odustajalo od socijalistikog preobraaja zemlje. Borba za
ouvanje njene nezavisnosti vodila se, na jednoj strani, protiv
SSSR-a i drugih socijalistikih zemalja, a na drugoj protiv
pokuaja zapadnih sila da iskoriste raskol" u komunistikom
pokretu i socijalistikom bloku. Neki krugovi na Zapadu jedno
vreme su tumaili napad SSSR-a na Jugoslaviju kao unutranji -
obraun u suparnikom bloku koji ne tangira bitne interese
zapadnog sveta. Bilo je i miljenja da je sukob fiktivnog
karaktera. U zapadnoj javnosti upozoravalo se i na potrebu
opreza prema Jugoslaviji, koja je navodno igrala ulogu trojan-
skog konja" za raun Sovjetskog Saveza. Hladna politika i
strategijska analiza uinila je da na Zapadu preovlada zvanino
shvatanje da je posredi dublje razmimoilaenje, koje se uveliko
moe iskoristiti. Sukob SSSR-a s Jugoslavijom poeo je da se
posmatra kao nagovetaj raspadanja istonog bloka. Smatralo
se, takoe, da e jugoslovenski primer zarazno uticati i na
ponaanje drugih socijalistikih zemalja. U sklopu svoje antiko-
munistike strategije Zapad je poeo da preispituje stav prema
Jugoslaviji. Ona je, sa svoje strane, preduzela mere za poprav-

ljanje odnosa sa susednim kapitalistikim zemljama i velikim
zapadnim silama da bi olakala pritisak s Istoka i izala iz
politike i privredne izolacije. Pri tome nije bila spremna na
ustupke koji bi dovodili u pitanje njeno socijalistiko ureenje i
dravnu samostalnost. Sreivanje politikih i ekonomskih od-
nosa Jugoslavije sa zapadnim silama nije teklo bez tekoa i
napora da se odbiju raznovrsni pritisci i zahtevi za koncesi-
jama.
Protiv napada IB na Jugoslaviju i u prilog odbrane nezavi-
snosti Jugoslavije govorile su istaknute javne linosti pojedinih
zemalja: an Kasu u Francuskoj, Koni Zilijakus, laburistiki
poslanik u Velikoj Britaniji, Don Rogu, prvak Progresivne
stranke u SAD. Rogu je na Meunarodnom kongresu mira
krajem 1949. izjavljivao da ne vidi razlike izmeu karantina"
koji SAD ele da zavedu za zemlje Istone Evrope, od onog koji
IB eli da zavede za Jugoslaviju. Dok je Zapad preko Maralo-
vog plana nareivao Zapadnoj Evropi da obustavi trgovinu sa
Istonom dotle IB to isto radi sa 'svojim zemljama' u odnosu na
Jugoslaviju".
Zapadne zemlje uslovljavale su obnavljanje ekonomskih
veza s FNRJ prethodnim obeteenjem za imovinu koja je njima
i njihovim dravljanima nacionalizovana, kao i regulisanjem
predratnih javnih dugova. Jugoslavija je nastojala da pitanje
naknade najpre rei s manjim zapadnoevropskim dravama
(vedskom, vajcarskom, Belgijom i Holandijom), koje nisu bile
u stanju da vre neposredan pritisak prilikom pregovora, i tako
postavi obrazac za sporazume sa SAD, Velikom Britanijom i
Francuskom. Ukupna visina obeteenja za stranu nacionalizo-
vanu imovinu iznosila je 1954. godine oko 98 miliona dolara.
Davanje zajmova Jugoslaviji uslovljavano je i isplatom javnih
dugova Kraljevine Srbije, Kraljevine Jugoslavije, pa ak i dela
nasleenih dugova Austro-Ugarske i Otomanske Imperije.
Krajem 1949. IB je iscrpeo sva sredstva koja je imao na
raspolaganju u politiko-psiholokom i ekonomskom ratu pro-
tiv Jugoslavije. ak i oni koji su mogli posumnjati da li je Tito
dobar komunist", mogli su se nesumnjivo uveriti da je dobar
Jugosloven". Uvodnik organa IB Za trajni mir i narodnu
demokratiju 1. septembra 1949. pisao je da je rukovodea
klika razorila KPJ" i da je ona prestala da postoji kao
komunistika partija. Britancima je bilo jasno da je druga
rezolucija IB iz novembra 1949. mogla uz pojaanje o

faistikom karakteru KPJ tek da verifikuje partijsko-poli-
tiki kurs inspirisan prvom rezolucijom iz juna 1948.". Agresiv-
noj strani preostajala je samo mogunost invazije na Jugoslaviju.
Ali sada je Jugoslavija ipak bila u povoljnijoj situaciji nego 1948.
kada je delovao faktor iznenaenja. Jugoslavija je sada dobila
podrku od svetskog demokratskog mnjenja, bila izabrana u
Savet bezbednosti, elastinije prilazila meunarodnom radni-
kom pokretu u svetu. Kardelj je isticao neophodnost razvijanja
veza sa svim progresivnim pokretima u svetu, bez onih ranijih
predubeenja uslovljenih staljinistikom ortodoksijom. Ve
1949. Jugoslavija je uspela da uspostavi ire ekonomske odnose
sa zapadnim zemljama. Razmena sa SAD je 1949. dostigla
predratni nivo. Sa Velikom Britanijom je 26. decembra 1949.
zakljuen trgovinski sporazum koji je predviao razmenu u
periodu od pet godina u visini od 14 milijardi dinara sa svake
strane. Poela se odvijati sve ivlja razmena sa zemljama June
Amerike (Brazilom, Urugvajem, Meksikom i Paragvajem). Od
dvanaest zemalja (SAD, Velika Britanija, vedska, Francuska,
Italija, Argentina, Zapadna Nemaka, Austrija, Belgija, Holan-
dija, vajcarska, Egipat) dobijen je trgovaki kredit od blizu
milijardu dinara. Velika Britanija je odobrila srednjoroni
zajam od osam miliona funti, Meunarodna banka za obnovu i
razvoj 2,7 miliona dolara, vajcarska 10 miliona vajcarskih
franaka. Amerika Esport-Import banka odobrila je u dva
navrata 40 miliona dolara dugoronog kredita. arls Pik je
prema edomiru trpcu pisao 25. januara 1951. svome
ministru Ernestu Bevinu da je sada jasno da vraanje Jugoslavi-
je u sovjetsku interesnu zonu moe biti ispunjeno samo nasilnim
obaranjem Tita i njegovih saradnika. Nakupljena mrnja sada je
tolika da jede elini okov s puanog kundaka". Podseao je
ministra da britanska politika treba da bude politika odrava-
nja Tita na povrini vode". London je takoe obavetavan o
katastrofalnoj sui 1950. i preteoj gladi, a na drugoj strani o
poetnom liberalizovanju reima (smanjivanje dobrovoljnog
rada Narodnog fronta, formalni prenos vlasnitva nad fabrika-
ma na radnike savete", smanjivanje zategnutosti izmeu crkve i
drave), ali sve mere te vrste nisu uticale na smanjivanje vlasti
KPJ. Amerika pomo u vreme sue od 68 miliona dolara i
britanska od 3 miliona funti pomogli su u saniranju tekoa
izazvanih ovom elementarnom nesreom. Jedan od najznaajni-
Z Û
jih sporazuma potpisan je sa Zapadnom Nemakom", obezbe-

dujui trgovinu od 60 miliona dolara sa svake strane, praen i
dodatnim sporazumom o srednjoronom kreditu za nabavku
kapitalne opreme u iznosu od 35 miliona dolara. Britanci su
primeivali i promene u oblasti ekonomije koje oni nazivaju
fleksibilnijim" prilazom, sa stanovita potovanja konkuren-
cije, podsticaja i inicijative". Jugoslavija je primila pomo od
organizacije CARE (The Cooperative for American Remittances
to Europe) radi ublaavanja sue u 1950. u ukupnom iznosu od
35,3 miliona dolara. Razvila se i akcija Amerikanaca jugoslo-
venskog porekla za pomo staroj domovini.
Proboju Jugoslavije iz ekonomske i politike blokade naro-
ito je doprinela pomo vlade SAD. Od nje nije 1950. dobijena
samo prva besplatna pomo u hrani, ve je 14. novembra 1951.
zakljuen Sporazum o vojnoj pomoi u cilju jaanja odbrambe-
ne moi FNRJ. Predsednik SAD Hari Trurnan je 20. jula 1950.
dao izjavu kojom je osudio agresiju ma gde do nje dolo, ime je
mislio i na Jugoslaviju. Novi ambasador SAD u Jugoslaviji
Dord Alen je s pozivom na predsednika Trumana izjavio: to
se tie Jugoslavije, mi se u istoj meri protivimo agresiji na nju
kao i agresiji na bilo koju drugu dravu i titiemo odranje
suvereniteta Jugoslavije ba kao i bilo koje drave." Karakteri-
stino je da su ove izjave date u vreme naglog zaotravanja
meunarodnih odnosa posle poetka korejskog rata. Ima pisaca
na Zapadu koji zastupaju tezu da je korejski rat i protivreakcija
SAD pod zastavom UN pokazala Staljinu reenost SAD da se
odupru Staljinovim pokuajima agresije u bilo kojem drugom
delu sveta, ukljuujui Jugoslaviju. Da je, smatraju oni, bilo
kojim sluajem prelazak preko 38. paralele ostao bez odgovora
Staljin bi najverovatnije napao Jugoslaviju, jer je o tome posto-
jao tajni plan, pa su bile izvrene i pripreme u susednim
zemljama narodne demokratije", poto su otporom Jugoslavije
bila iscrpljena druga sredstva ubeivanja" u staljinsku pravo-
vernost. Izjavu o spremnosti SAD da se odupru agresiji ponovio
je Din Aeson, dravni sekretar za spoljne poslove SAD, 14.
februara 1951. godine. Za amerikim prrmerom povele su se
Velika Britanija i Francuska. Britanski vladini predstavnici su
upozoravali da je bilo kakva opasnost za Jugoslaviju, koja je
igrala herojsku ulogu u otporu Hitlerovoj agresiji, prirodna. . .
briga vlade Njegovog Velianstva i mi smo po ovome u vezi sa
drugim vladama".
Pomo SAD Jugoslaviji bila je uslovljena strategijskim

poloajem Jugoslavije. Prva pomo bila je dodeljena iz fonda
ustanovljenog zakonom o uzajamnoj odbrambenoj pomoi, koji
je davao ovlaenje vladi da pomogne ma koju evropsku zem-
lju kojoj bi zapretila opasnost, ukoliko je bila strateki va-
na za SAD. Truman je obrazlagao odluku o pruanju pomoi
J u g o s l a v i j i time da je sua u g r o z i l a njenu odbrambenu sposob-
nost i dovela u pitanje njenu nezavisnost, za ije odranje
p o s t o j i ameriki i u celini zapadni interes, s obzirom na
geostrategijski poloaj Jugoslavije". Truman je kasnije isticao
otpor Jugoslavije sovjetskom pritisku, naglaavajui da ona
raspolae najveom vojnom snagom u Evropi izvan SSSR-a.
Vlade SAD, Ujedinjenog Kraljevstva i Francuske odluile su
27. avgusta da za drugo polugoe 1951. prue Jugoslaviji
ekonomsku pomo, u iznosu od 50 miliona dolara, za nabavku
sirovina. Objavljena prepiska izmeu vlada SAD i Jugoslavije iz
oktobra novembra 1950, povodom zakljuenja sporazuma o
pomoi u hrani i pomoi za potrebe jugoslovenskih oruanih
snaga, pokazuje da su SAD traile da njihovi slubenici
posmatraju primanje i raspodelu pomoi, da ona bude jednako
raspodeljena stanovnitvu, da se njen izvor i karakter obeloda-
ne. Jugoslavija je isticala tekoe vezane za optu situaciju i
suu u zemlji. Amerika vlada je obavezala jugoslovensku da ne
prosleuje pomo drugoj naciji. Istovremeno je utvreno da e
se ona koristiti za ciljeve navedene u Povelji Ujedinjenih nacija.
Dve vlade su se 6. januara 1951. sporazumele o davanju,
odnosno primanju pomoi prema zakonu o hitnoj pomoi
Jugoslaviji iz prethodne godine. Sporazum je predvideo nadgle-
danje i podjednako deljenje pomoi, kao i publicitet u vezi s
njom.
Konferencija amerikih, britanskih i francuskih strunjaka
za ekonomska pitanja, sazvana u Londonu aprila 1951, prepo-
ruila je vladama uesnicama da pomo Jugoslaviji nastave
na tripartitnoj osnovi. Osim kredita za investicionu opremu,
jugoslovenska vlada je traila i zajmove za nabavku sirovina i
hrane, kako bi otklonila tekoe u platnom bilansu zbog dveju
sunih godina (1950. i 1952). Tako je za kupovinu hrane i
sirovina primljeno oko 61 milion, odnosno oko 89 miliona
dolara. Ukupna vrednost tripartitne pomoi od 1951/2. do
1954/5. iznosila je 492,9 miliona dolara, ili 82,5%.
Z Û
Oktobra 1952. produena je tripartitna ekonomska pomo

za period od 1. jula te godine do 30. juna naredne.
Jugoslovensko-britanske odnose poinje da karakterie sve
vea uestalost obostranih poseta. Tako je delegacija vladajue
Laburistike partije posetila Jugoslaviju septembra 1950. i dala
pozitivan izvetaj o Jugoslaviji. Poetkom 1951. Milovan ilas
je bio u privatnoj poseti Velikoj Britaniji i tom prilikom se
sastao sa predsednikom britanske vlade Klementom Atlijem i
voom opozicije Vinstonom erilom. Te godine razmenjene su
i parlamentarne delegacije dve zemlje. Ministar u vladi Velike
Britanije Anjorin Bevan je u Donjem domu 15. februara 1951.
izjavio da je britanska vlada svesna potencijalne opasnosti koja
preti Jugoslaviji. Velika Britanija je do kraja 1953. nezavisno
od uea u tzv. tripartitnoj pomoi dala Jugoslaviji kredite
u iznosu od 57,7 miliona dolara. Juna 1952. Tito je uputio poziv
Antoniju Idnu, britanskom ministru inostranih poslova u novoj,
konzervativnoj britanskoj vladi da poseti Jugoslaviju. O efekti-
ma predstojee posete, utvrene za septembar 1952, novi
britanski ambasador u Beogradu Ivo Malet je pisao Forin ofisu
kako nas obavetava C. trbac da Jugosloveni jo nisu
pokazali spremnost da priznaju da je saradnja u zajednikoj
politici protiv sovjetske agresivnosti dvosmeran posao: njihova
praksa je da uzmu sve to mogu da dobiju a da daju najmanje
mogue zauzvrat". Ambasador nije mogao da ne primeti da
Jugosloveni, ak i kada su traili vojnu pomo, nisu prihvatali
soluciju koja vai za zemlje Atlanstskog pakta. Prilikom
zakljuivanja ugovora o vojnoj pomoi sa SAD od 14. novembra
1951. oni nisu prihvatali potpisivanje ugovora o uzajamnoj
pomoi nego potpisivanje ugovora o pruanju pomoi Jugoslavi-
ji u naoruanju od strane SAD. Tito je i dalje ostao marksist i
njegov reim totalitaristiki". Ambasador je skretao panju
ministru da je njegova poseta vezana sa rizikom, to jest da Tito
dobije u prestiu i primi kredite, a da nastavi da vodi svoju
spoljnu i unutranju politiku kao i pre toga. Idnova poseta
Jugoslaviji od 17. do 23. septembra 1952. znaila je porast
ugleda Jugoslavije u svetu, jer je ona uspela da odoli pritisku sa
Istoka i da odbrani sopstveni put razvitka. Idn je bio politiar
najvieg ranga koji je posle rata posetio Jugoslaviju. Tito e
uiniti uzvratnu posetu Britaniji od 16. do 21. marta 1953.
godine, budui primljen u Velikoj Britaniji sa svim paradnim
poastima. Bio je to drugi susret izmeu britanskog i jugoslo-
venskog ratnog veterana: erila i Tita. Tito je putovao prvi put

u svojstvu efa drave. Istovremeno on je po prvi put od 1947.
n a p u s t i o Jugoslaviju. Njegova poseta Velikoj Britaniji pala je
n e p o s r e d n o posle smrti sovjetskog diktatora. Njegovo putovanje
dolo je, takoe, u trenutku novog zaotravanja odnosa izmeu
J u g o s l a v i j e i Vatikana, kada je ovaj demonstrativno pokazao
n a m e r u da dodeli Stepincu kardinalski eir. Iz britanskih
dokumenata koje je objavio . trbac proizilazi da se u
Britaniji razgovaralo o Sovjetskom Savezu posle Staljinove
smrti i da Tito nije gajio velike iluzije o znaajnijim promena-
ma. Tito je bio protiv ulaska Jugoslavije u severnoatlantski
pakt, ali je istovremeno stavljao do znanja uvaenom sagovorni-
ku da napad na Jugoslaviju ne bi mogao da ostane u okvirima
lokalnog rata. Zalagao se takoe za trajno reenje pitanja Trsta,
a protiv teritorijalnih ustupaka u zoni B", to jest tadanjoj
Slobodnoj Teritoriji Trsta.
Jugoslavija je za drave Zapada ostala komunistika zemlja
koju su one, ne prihvatajui njeno unutranje ureenje, podrale
1948. rukovoene raunom obostranih interesa. Nasuprot stru-
jama na Zapadu koje su se zalagale da se Jugoslavija prinudi na
pristupanje atlantskoj vojno-politikoj alijansi, prevagnula je
druga linija: podrkom Jugoslaviji afirmisati nacionalni inte-
res u komunistikom bloku". Oslonjena na vlastite snage i
politiko jedinstvo naroda, Jugoslavija 19481953. godine nije
imala drugog izbora nego da brani svoju nezavisnost i od
jednog i od drugog bloka. Prihvatajui zapadnu ekonomsku i
vojnu pomo u vreme najdirektnije ugroenosti od socijalisti-
kih drava, Jugoslavija je; meutim, odbacivala njeno uslovlja-
vanje politikim ili ideolokim ustupcima.
Znaajan moment u probijanju politike izolacije Jugoslavije
predstavljala je odluka da se Jugoslavija kandiduje za nestalnog
lana Saveta bezbednosti doneta na sednici Politbiroa CK KPJ
30. avgusta 1949. godine. Prema Jadranki Jovanovi, rukovod-
stvo Jugoslavije je reilo da se kandidatura postavi kako bi se
elom svetu stavila do znanja sutina spora sa SSSR-om i da se
Sovjeti onemogue u izolovanju Jugoslavije u OUN. Viinski se
pozivao na tzv. dentlmentski sporazum po kome merilo iz
Povelje o ravnopravnoj geografskoj raspodeli kandidata" treba
dopuniti prethodnim politikim sporazumom zemalja iz odgo-
varajueg regiona", ali bez odjeka. Za Trigve Lija kriza
jugoslovensko-sovjetskih odnosa u vreme kadndidature Jugo-
slavije za nestalnog lana Saveta bezbednosti bila je opasnija

od blokade Berlina". Generalni sekretar OUN upozoravao je
SAD da ne daju podrku Jugoslaviji jer SSSR moe napustiti
organizaciju. Jugoslavija je sa Ekvadorom i Indijom izabrana u
Savet bezbednosti sa dvotreinskom veinom od 39 glasova
(ponovljeno glasanje; sukandidat je bila ehoslovaka), s man-
datom od 1. januara 1950. do 31. decembra 1951. godine.
Jugoslaviju je u Savetu bezbednosti predstavljao dr Ale Bebler,
sa zamenikom dr urom Niniem. Sovjetski Savez je demon-
strativno napustio Savet bezbednosti posle izbora Jugoslavije
za nestalnog lana, to je SAD omoguavalo da bez bojazni od
sovjetskog veta" zauzmu stav svetskog policajca".
Jugoslavija je do promene situacije u Koreji i svog meuna-
rodnog poloaja posle 1948. zauzimala u korejskom pitanju
sovjetski stav po kome su ujedinjenje korejskog naroda i
slobodni izbori mogui tek posle povlaenja svih stranih trupa
iz Koreje. im je dolo do obnavljanja debate o Koreji u jesen
1948. Jugoslavija je za sobom imala iskustvo sa Informbiroom i
stanje na grko-jugoslovenskoj granici. Otuda je mogla i da
dramu korejskog naroda" shvati i razume kao sopstveno
iskuenje". Jugoslavija se protivila intervenciji bilo koje vrste u
Koreji. Ale Bebler je kao osnovno u elom pitanju naglaavao
da se korejskom narodu prepusti puna sloboda da on sam,
svojim snagama, rei svoj nacionalni problem, ukljuujui
ujedinjenje. Kao lan Saveta bezbednosti Jugoslavija je kom-
paktno nastupala sa Indijom i Egiptom, ije je gledite u
korejskom problemu bilo umerenije nego ameriko. Jugoslavija
se uzdrala prilikom donoenja rezolucije od 7. jula 1950. na
osnovu koje su u Koreju upuene oruane snage OUN s Uje-
dinjenom komandom pod rukovodstvom SAD i sa preteno ame-
rikim vojnim kontigentom. Kardelj je osuivao, septembra
1950, svaku intervenciju, svako meanje u nezavisnost i unutra-
nje stvari pojedinih zemalja, kao i svaku akciju koja je mogla
da ugrozi svetski mir i bezbednost. Kardeljevo miljenje je,
prema Jadranki Jovanovi, ve znailo poetak distanciranja od
blokova i suprotstavljanja zaotravanju u meunarodnim odno-
sima. Jugoslovenska delegacija se kasnije izjasnila za usposta-
vljanje 38. uporednika kao granice i pronalaenje sredstava za
mirno reenje spora. Prelaskom reke Jalu od strane kineskih
dobrovoljaca" jo vie se produbila svetska kriza. Tada je
Jugoslavija osudila kinesku intervenciju, ali je istupila protiv
prihvatanja Rezolucije SAD u kojoj je Kina bila okvalifikovana

kao agresor.
ef jugoslovenske delegacije Edvard Kardelj obratio se
pismom generalnom sekretaru UN 9. novembra 1951. izvetava-
jui ga da Jugoslavija namerava da zatrai ukljuivanje take
pod naslovom Neprijateljski postupci vlade SSSR-a i vlada
Bugarske, Maarske, Rumunije i Albanije, kao i vlada ehoslo-
vake i Poljske protiv Jugoslavije". Uz zahtev priloen je i
Memorandum u kome su agresivni postupci kategorisani na
sledei nain: potpuna ekonomska blokada; gruba propaganda i
klevetnika kampanja; organizovanje pijunskih, subverzivnih i
teroristikih akcija protiv Jugoslavije, kao i centra za obuku tih
trupa; nasilno raseljavanje pripadnika jugoslovenskih nacional-
nih manjina u Bugarskoj, Maarskoj i Rumuniji; povrede
diplomatskih komunikacija i osnovnih normi diplomatskog
prava; neopravdano i jdnostrano raskidanje 46 sporazuma i
konvencija; krenje ugovora o miru od strane bivih pobeenih
drava (Bugarske, Maarske i Rumunije) i poveanje njihovog
vojnog potencijala, veliki broj graninih incidenata i provokaci-
ja, kao i ubistva jugoslovenskih graniara. Zahtev je usvojen od
strane Generalnog komiteta Generalne skuptine. Za sovjetskog
i poljskog delegata radilo se pak o gruboj provokaciji. Sovjetska
delegacija je na Skuptini OUN jugoslovenski zahtev ocenila
kao rutinski in provokacije" od strane potkupljenih jugoslo-
venskih voa" i da je jugoslovenska vlada na elu ,,s klikom
Tita, Rankovia i Kardelja" zavisna od imperijalistikih krugo-
va. Meutim, za ukljuivanje ovog pitanja u dnevni red estog
zasedanja OUN glasale su 44 lanice OUN. Tzv. miroljubiva
politika SSSR-a bila je time razotkrivena, a usput posredno
potvrena i njegovim grubim ponaanjem. Rezolucija Politikog
komiteta posle govora M. ilasa usvojena je u celini sa 47
glasova, 5 protiv i 2 uzdrana (Iran i Avganistan). Pomirljiv ton
ove Rezolucije je, na drugoj strani, stavljao do znanja da je
Jugoslavija spremna da uini sve to zavisi od nje za sreivanje
odnosa sa SSSR-om.
Blokada Jugoslavije uticala je da se Kardelj prilikom rada
na Povelji o ljudskim pravima opredeli za ozakonjivanje repre-
sivnih mera u OUN. Brana Jevremovi, predstavnik Jugoslavije
u Komisiji za ljudska prava, doneo je naime direktivu E.
Kardelja da jugoslovenska delegacija stavi amandman ko-
jim bi se legalizovali koncentracioni logori, koji je glasio:
Svaka drava ima prava, u sluaju nude, da u interesu

uvanja reda i poretka, upravnim postupkom lii slobode na
neodreeno vreme sve graane koji ugroavaju njenu nezavi-
snost na podstrek neke strane sile."
Najtei problem u odnosima izmeu Italije i Jugoslavije
pitanje Slobodne Teritorije Trsta i dalje je bio nereen.
Ojaani meunarodni poloaj Jugoslavije 1951. godine uticao je
da italijanska vlada pristupi direktnim pregovorima s Beogra-
dom. U nezvaninim razgovorima 1951. i 1952. jugoslovenska
vlada je predlagala kompromis na bazi etnikog balansa", koji
je polazio od toga da u Italiji ne ostane vie Jugoslovena nego
to bi u Jugoslaviji ostalo Italijana, ne raunajui pri tom 80
hiljada Slovenaca koji su ve bili pod Italijom. Ova kompromi-
sna formula vodila je rauna i o ekonomskim faktorima, a pre
svega o upotrebi Transkog zaliva. S italijanske strane usledio
je protivpredlog o kontinuelnoj etnikoj liniji", koja ne bi
ostavila nijednog Italijana u Jugoslaviji. Italija je bez diskusije
odbila i jugoslovenski predlog o stavljanju Slobodne Teritorije
Trsta pod zajedniku upravu (kondominijum). Vlada FNRJ je u
principu prihvatila italijanski predlog o plebiscitu, ali pod
uslovom da se prethodno stvore pretpostavke za demokratsko
opredeljivanje stanovnitva Slobodne Teritorije Trsta.
Pod pritiskom Italije, vlade SAD i Velike Britanije prele su
1952. na politiku svrenih inova prema Slobodnoj Teritoriji
Trsta. Na konferenciji u Londonu maja 1952. donele su odluku
da se uprava u zoni A" preda Italiji, emu se Jugoslavija
energino suprotstavila. Da bi pomogla pronalaenju reenja,
jugoslovenska vlada je predloila internacionalizaciju grada
Trsta, a prikljuenje slovenakog zalea Jugoslaviji. Kriza je
dostigla vrhunac oktobra 1953. koncentracijom trupa s obe
strane granice. Jugoslavija je bila spremna da orujem sprei
ulazak Italijana u zonu ,,A". Predloila je stvaranje dveju
autonomnih jedinica na spornoj teritoriji, a bila spremna i da
grad Trst ustupi Italiji. Pregovori izmeu predstavnika Jugosla-
vije, SAD i Velike Britanije, a zatim izmeu SAD, Velike
Britanije i Italije, doveli su do usklaivanja gledita. Sporazum
o reenju transkog pitanja potpisan je 5. oktobra 1954. u
Londonu i poznat je kao Memorandum o saglasnosti izmeu
vlada Italije, Ujedinjenog Kraljevstva, Sjedinjenih Drava i
Jugoslavije o Slobodnoj Teritoriji Trsta. Kompromis je predvi-
deo da itava ranija zona B" i deo bive zone ,,A" (povrine
11,5 km2 i s oko 3.000 stanovnika) budu pod upravom Jugosla-

vije, a da preostali deo ove zone pripadne Italiji. Prava manjina
su obostrano zagarantovana. Sporazum je sadrao i odredbu o
uspostavljanju slobodne luke u Trstu. Njegovim zakljuenjem
otvoren je put saradnji izmeu Jugoslavije i Italije.
Zbog stava velikih sila Jugoslavija nije uspela da povoljno
rei ni pitanje Koruke. Polovinom 1949. njihov Savet ministara
inostranih poslova postigao je bez konsultovanja Jugoslavije
kao zainteresovane strane sporazum da granice Austrije
budu one iz 1938, ime je Koruka definitivno ostala u njenom
okviru.
U sreivanju odnosa s Austrijom posebno mesto imala je
odluka Prezidijuma Narodne skuptine FNRJ iz januara 1951.
godine o ukidanju ratnog stanja s ovom zemljom. Nekoliko
meseci kasnije okonano je i ratno stanje s Nemakom. Od 1949.
do kraja 1953. iz Jugoslavije su otputeni nemaki ratni
zarobljenici; osueni ratni zloinci osloboeni su izdravanja
kazni; amnestirani su Austrijanci osueni za nedela u ratu;
reeno je pitanje spajanja folksdojerskih porodica. Nova faza u
razvoju jugoslovensko-austrijskih odnosa nastupila je posle
potpisivanja austrijskog Dravnog ugovora 1955. godine, koje-
mu je pristupila i vlada FNRJ. Savezno vee Savezne narodne
skuptine usvojilo je marta 1956. deklaraciju kojom priznaje
stalnu neutralnost Austrije. Dravnim ugovorom o vasposta-
vljanju nezavisne i demokratske Austrije, koji su potpisale etiri
velike sile u Beu, priznata je nezavisnost toj zemlji, zabranjena
politika ili privredna unija izmeu nje i Nemake, i Austrija
obavezana da prizna ugovore o miru iz 1947. godine. Zabranje-
na je delatnost organizacija iji bi cilj bio da se hrvatskom ili
slovenakom stanovnitvu oduzmu manjinski karater ili ma-
njinska prava. lanom 7. Dravnog ugovora predvieno je da
austrijski dravljani koji pripadaju slovenakoj i hrvatskoj
manjini u Korukoj, Gradiu i tajerskoj uivaju ista prava
pod istim uslovima kao i ostali austrijski dravljani, podrazu-
mevajui i pravo na sopstvene organizacije, skupove, kao i
tampu na maternjem jeziku.
Grko pitanje pritiskalo je Jugoslaviju i posle objavljivanja
Rezolucije Informbiroa. tavie, kvarili su se odnosi izmeu
KPJ i Grke komunistike partije. Grki komunisti irili su
propagandu da je Jugoslavija dezertirala iz socijalistikog
tabora i prela na stranu imperijalista. Rukovodioci KP Grke
tvrdili su posle 1948. da je KPJ razbijala grki narodnooslobo-

dilaki pokret sejanjem razdora izmeu Makedonaca i Grka i
podravanjem autonomistikih tendencija u Egejskoj Makedo-
niji. Prema njihovoj oceni, dogaaji u Jugoslaviji posle objavlji-
vanja Rezolucije Informbiroa oteali su pomo susednih socija-
listikih zemalja Demokratskoj armiji. Grupe grkih ustanika
koje su prele u Jugoslaviju optuivane su da rade na organizo-
vanju dezerterstva meu ustanikim snagama i podrivanju
njihove borbene moi. KP Grke je 19481949, sloivi se s
optubama Informbiroa, pojaala kampanju protiv KPJ. Krivi-
ca za poraz ustanka pripisivana je iskljuivo spoljnim faktori-
ma. Nikos Zaharijadis je traio uzrok poraza Demokratske
armije Grke (DAG) 1949. godine iskljuivo u prelasku
Jugoslavije u imperijalistiki tabor". Time je KP Grke otkriva-
la visok stepen zavisnosti od spoljnih inilaca, prelazei preko
svojih stratekih promaaja u toku i posle rata.
Jugoslovenska pomo DAG je prestala 9. juna 1949. godine.
Ambasador SAD Kenon navodi 9. juna 1949. E. Kardelja: Mi
tamo nemamo vie prijatelja." Ficroj Maklejn citira Tita koji
mu je maja 1949. rekao da Jugoslavija vie nee pomagati DAG.
Zatim je usledila zvanina izjava jugoslovenske vlade o zatva-
ranju granice prema Grkoj, to je Tito 10. jula 1949. objasnio
upadima grkih trupa na jugoslovensku teritoriju i bombardo-
vanjima graninih sela FNRJ. Na ovu preorijentaciju Jugoslavi-
je uticala je neophodnost smirivanja na jednoj strani da bi se
zemlja mogla braniti na glavnom pravcu udara od SSSR-a i
narodnih demokratija". Jugoslavija se nalazila i pod pritiskom
Zapada da prekine pomo DAG, a na drugoj strani izloena
optubama KP Grke da je prela na imperijalistiku stranu i
da borci ove armije koji su preli u Jugoslaviju ire duh
defetizma i dezerterstva. Radio-stanica Slobodna Grka" ve
je 6. jula 1948. napala Vladu FNRJ za izdaju DAG. esti
plenum CK KP Grke je tajno podrao Rezoluciju IB, jer bi
javno obelodanjivanje antijugoslovenskog stava uticalo na pre-
kidanje neophodne pomoi iz Jugoslavije.
Smirivanje na grko-jugoslovenskoj granici dovelo je 1950-
-1951. do razvijanja ekonomskih odnosa izmeu dve zemlje.
Uspeno je reeno pitanje repatrijacije grkih vojnika i izbegle
dece. Grka i Jugoslavija poele su da razmenjuju parlamentar-
ne i vojne delegacije. Tokom 1953. potpisano je i vie
j u g o s l o v e n s k o - t u r s k i h sporazuma (o trgovini, plovidbi, vazdu-
nom saobrljaju itd.). Jugoslavija je u pribliavanju Grkoj i

Turskoj nalazila protivteu italijanskom pritisku za reavanje
pitanja Slobodne Teritorije Trsta. Povezivanje ovih zemalja
u b r z a v a l e su i zapadne sile. Najkonzervativniji krugovi na
Z a p a d u , pa i u Grkoj i Turskoj, nastojali su, meutim, da
J u g o s l a v i j u pomou ove saradnje ukljue u Atlantski pakt.
Februara 1953. godine Jugoslavija, Grka i Turska potpisale
su Ankarski sporazum (ugovor o prijateljstvu i saradnji), koji je
predviao saradnju u duhu aktivne i miroljubive koegzistencije
i naela OUN. Ugovor se zasnivao na reenosti ovih zemalja da
brane svoju slobodu, nezavinost i integritet protiv svake spoljne
sile, ali nije uticao na prava i obaveze koje su za Grku i Tursku
proisticali iz Severnoatlantskog pakta, potpisanog 1949. lan 6.
je predviao da e se ugovornice uzdravati od zakljuenja
saveza ili od akcija uperenih protiv jedne od njih, odnosno
akcija koje bi mogle naneti tetu interesima jedne od njih, a
lan 7. da nikakve meunarodne obaveze koje su na snazi
izmeu njih i jedne ili vie drugih drava nisu u protivurenosti
s odredbama ugovora. Pored konsultacija od zajednikog intere-
sa, ugovor je predviao redovne konferencije ministara inostra-
nih poslova, saradnju generaltabova i saradnju na polju
ekonomije, tehnike i kulture. Dopunski sporazum zakljuen je
novembra meseca u Beogradu, a ticao se osnivanja Stalnog
sekretarijata zemalja potpisnica Ankarskog sporazuma. Ugovo-
rom o savezu, politikoj saradnji i uzajamnoj pomoi (poznatim
kao Balkanski pakt), koji je potpisan na Bledu 9. avgusta 1954,
dotadanja saradnja pretvorila se u savez triju zemalja. Spora-
zum o Balkanskoj savetodavnoj skuptini od 2. marta 1955.
predviao je konstituisanje skuptine sastavljene od po 20
poslanika nacionalnih parlamenata. Ovaj supranacionalni par-
lament bio je zamiljen kao stalni organ, s tim da daje
preporuke i predloge vladama o zatiti zajednikih interesa i
unapreenju saradnje. Ugovorom je Jugoslavija preuzimala
obaveze prema balkanskim dravama u Severnoatlantskom
paktu, ali je nastojala da otkloni povezivanje s tom vojnom i
politikom organizacijom.
Jugoslovenska vlada je na Balkanski pakt gledala kao na
vid saradnje drava s razliitim drutvenim ureenjima, kao na
isto defanzivan savez, bez ideolokog sadraja. Zbog prome-
njenog meunarodnog poloaja Jugoslavije posle 1955. godine i
grko-turskog sukoba oko Kipra, kao i jenjavanja hladnog rata
Z Û
u Evropi, ovaj pakt, mada formalno neraskinut, izgubio je

znaaj.
Prekid odnosa s Vatikanom odudarao je od opte linije
jugoslovenske politike da se u vreme pritiska s Istoka zemlja
otvori prema zapadnom svetu. Decembra 1952. vlada FNRJ je
predala notu Apostolskoj nuncijaturi u Beogradu u kojoj je
stajalo da je izlino dalje odravanje diplomatskih odnosa
izmeu FNRJ i Svete stolice jr su oni krivicom Vatikana doli u
suprotnost sa ciljem kome bi jedino imali da slue". Vatikan se
grubo meao u unutranje poslove Jugoslavije, istovremeno
podstiui antijugoslovensku propagandu u zemljama poveza-
nim s njim. Visoki kler rimokatolike crkve u Jugoslaviji nije
bio spreman da usaglasi svoj rad i postupke s naelom o
odvajanju drave od crkve i s garantijom slobode veroispovesti.
Sveta stolica je u Jugoslaviji podstrekavala na otpor protiv
vlasti, vrila pritisak na pojedine svetenike i sprovodila
ekskomunikaciju neposlunih svetenika i vernika. Ona je
objavila i nameru da odlikuje visokim crkvenim zvanjem
(kardinalskim) nadbiskupa Stepinca, koji je po vaeim jugo-
slovenskim zakonima bio osuen za dela protiv naroda i drave.
Vlada je komentarisala ovaj prekid odnosa kao, faktiki, delo
Vatikana, jer je on gazio i uobiajene kurtoazne obzire"
saradnje.
Nijedna komunistika i radnika partija u svetu nije 1948.
podrala KPJ. U meunarodnom komunistikom pokretu ona je
jednoglasno osuena i dosledno bojkotovana, to se moe
objasniti autoritetom koji je uivao Staljin kao gotovo divinizi-
rani vo, i monolitnou meunarodnog komunizma. Svetski
proletarijat ostao je nem na pokuaj da se slomi nezavisnost
Jugoslavije i ugui jedna samosvojna revolucija.
Strah od zaraznosti jugoslovenskog primera, bolesna sum-
njiavost i nezadovoljena elja za potpunim obraunom s
rukovodstvom KPJ naterali su Staljina na reprizu procesa iz
19361938, sada u narodnim demokratijama". rtve tih
procesa bili su ne samo mnogobni revolucionari koji su branili
svoj moralni i politiki integritet ve i posluni" komunisti
koji su uestvovali, pa i prednjaili u osudi KPJ, ali u koje
patoloki nepoverljivi voa" nije mogao imati poverenja zbog
njihovog nekadanjeg nacionalizma", iako su ga bili propove-
dali odazivajui se tadanjim potrebama njegove politike sarad-
nje sa zapadnim zemljama i uvrenja reim u Istonoj
Evropi. Likvidacija probranih komunista trebalo je da odvrati

druge od povoenja za jugoslovenskim primerom. Komunisti su
likvidirani i u SSSR-u, ali posle drugog svetskog rata Staljin
nije organizovao javne procese.
U nezavisnoj tampi ti procesi su svojevremeno nazivani
,udovinim" i smatrani pomraenjem logike i morala", ali
m n o g o b r o j n i leviarski intelektualci i ugledni stvaraoci ipak
nisu odoleli kafkijanskoj atmosferi" i kremaljskoj hipnozi",
plaei se kao Pol Elijar, da ne izdaju revoluciju ili da ne skrenu
s partijske linije. Partije su sledile moskovske direktive,
tako da su se na stranu Jugoslavije svrstali samo pojedini
usamljeni duhovi na Zapadu: an Kasu, Anjes Amber, Klod
Avlin, an-Pol Sartr, Klod Brde. Poslednji je razgolitio proces
Rajku, a Kasu napisao Optuujem i Revolucija i istina.
Verkor je ustao protiv lai budimpetanske lakrdije", kako je
nazivao taj proces. Ovi nezavisni duhovi dali su podrku mladoj
revoluciji, koja se u borbi na ivot i smrt branila od makijave-
lizma dva bloka". Retki glasovi istine nadjaavali su gromor
propagande koja je 1952. zasipala Jugoslaviju tokom 76 emisija
dnevno na jezicima njenih naroda. Odbrani jugoslovenske
revolucije sluili su i pisac Luj Adami, kao nekada u ratu, sve
do svog traginog kraja, violinist Zlatko Balokovi, Slavko
Vorkapi, filmski reditelj u SAD, i drugi znani i neznani
jugoslovenski iseljenici.
Pretenciozna argumentacija o skretanju" KPJ s platforme
marksizma-lenjinizma izvedena je na krajnje niskom teorijskom
nivou, kao i svaka vulgarna interpretacija marksizma. U pis-
mima upuenim CK KPJ, CK SKP(b) se sluio jezikom nepri-
hvatljivim u odnosima izmeu ravnopravnih partija i suverenih
drava. Staljin je izricao neodrive istorijske ocene, uveren da
e se one mehanikom ponavljanja prihvatiti kao tane. On
je bio prvi put naiao na protivnika u komunistikom pokretu
kojega nije mogao da slomi, to je jo vie izazivalo njegov
kapric, potenciralo njegovu zlokobnu prirodu", nepoverenje,
nasilnike sklonosti. Uloga NOVJ u ratu protiv faizma je
radikalno obezvreivana, a jugoslovenska revolucija preutki-
vana. Patetinim pozivima za spas internacionalizma i odbranu
viih ciljeva" socijalizma prikrivani su besomuni napadi na
nezavisnost Jugoslavije. Odavno je uoeno da je pod firmom
Informbiroa tekao sukob izmeu dve partije: SKP(b) i KPJ, ija
su gledita bila razliita, kako o putevima revolucionarnog
Z Û
prevrata, tako i o tome kako treba da izgledaju odnosi izmeu

socijalistikih drava. Odbrana nezavisnosti Jugoslavije 1948.
nije bila samo odbrana jedne ugroene revolucije i njenog prava
na vlastiti ivot, nego i borba za nove meunarodne odnose i
praksu. Na istorijskom ispitu 1948. pao je staljinski monoliti-
zam, zasnovan na poricanju nacionalnih iskustava, posebnih
puteva borbe za socijalizam, apsolutizaciju uniformnosti, natu-
ranju sovjetskog puta kao veito i univerzalno vaeeg iskustva,
kanonizaciji krutih i prevazienih oblika discipline i podree-
nosti. Mada u sutini napad na nezavisnost Jugoslavije, Stalji-
nov sukob s KPJ odravao je krupna ideoloka razmimoilae-
nja, koja su, dugo priguivana, eruptivno izbila posle 1948.
Staljinistiki nasrtaj na Jugoslaviju ogolio je polazne, ideolo-
ke" premise kritike", sveo ih na odranje monolitizma,
discipline i podreenosti. Svako pozivanje Jugoslavije na vlasti-
to iskustvo bilo je jednako jeresi. Hegemonistike pretenzije
staljinizma vreale su KPJ, koja je za sobom imala pobedono-
sno izvedenu oruanu revoluciju i na njenim tekovinama
zasnivala pravo da samostalno odreuje unutranju i spoljnu
politiku. Svoju istorijsku zrelost ona je jo jednom potvrdila u
dramatinoj situaciji 1948. opredeljujui se, nakon poetnog
defanzivnog stava prema napadima socijalistikih drava, za
aktivno kritiko ispitivanje vlastite prakse, bia drava koje su
joj ugroavale nezavisnost, za traenje novih puteva, socijali-
stikog preobraaja drutva, suprotnih modelu" dravnog
socijalizma, koji je proglaavan za jedini, nepromenljiv i
optevaei uzor.
Staljinovom smru, 5. marta 1953, stvorene su pretpostavke
za sreivanje odnosa Jugoslavije sa SSSR-om i drugim socijali-
stikim zemljama. Prilikom ratifikacije Balkanskog sporazuma
tog meseca Edvard Kardelj je u svojstvu potpredsednika
Saveznog izvrnog vea izjavio u Saveznoj narodnoj skupti-
ni da Jugoslavija nema nikakvih zahteva prema zemljama
istonog bloka, sem to trai da je one puste na miru i da
potuju njene granice. Jo vie, ona se trudila do sada i trudie
se ubudue da svoje odnose sa tim zemljama ukoliko je mogue
normalizuje", rekao je Kardelj_ Sreivanje odnosa poelo je
razmenom ambasadora. Istovremeno je sreivano stanje na
granicama. Posle viegodinjeg prekida obnavljane su ekonom-
ske, kulturne i sportske veze izmeu Jugoslavije i socijalistikih
drava.
Britanska i amerika diplomatija u Beogradu i u svetu

intenzivno je pratila normalizaciju jugoslovensko-sovjetskih
odnosa. Iz objavljenih britanskih izvora 1987. vidimo da je Ivo
Malet izvestio britansku vladu 2. jula 1953. o prijemu sovjet-
skog ambasadora Valjkova kod Tita, na Brionima. Isticao je da
su uspostavljeni odnosi sa sovjetske strane u funkciji remeenja
odnosa Jugoslavije sa zapadnim dravama. Amerike analize
su, polazei od Titovih ocena, smatrale da od normalizacije od-
nosa ne moe biti tete, jer ona vodi smanjivanju meunarodne
zategnutosti i da samim tim Zapad ne moe biti protiv nje.
Sovjetsko pribliavanje Jugoslaviji je oznaavano kao nova
udvaraka taktika" ili razmetljiva parada prijateljstva prema
Jugoslaviji". Do jue nazivana faistikom, Jugoslavija sada
postaje zemlja sa kojom se ele obnoviti odnosi. Zamenik
sovjetskog premijera Maksim Saburov je na proslavi godinjice
oktobarske revolucije u Moskvi 1953. pozivao na bolje odnose
sa Jugoslavijom. Saburov je smatrao da odnosi neprijateljstva
izmeu dve zemlje mogu koristiti samo neprijateljima Jugosla-
vije. Bila je to i pozicija sovjetske vlade. Prilikom proslave 29.
novembra u ambasadi FNRJ u Moskvi, Hruov, Maljenkov,
Mikojan i Bulganjin nazdravili su drugu Titu i jugoslovenskoj
Komunistikoj partiji". Bio je to izrazito manifestativan nain
prekida sa ranijom politikom IB i njegovim osudama Tita i KPJ
kao faistike partije i jugoslovenskih komunista kao imperi-
jalistikih agenata".
U amerikim izvorima obavetajne prirode sve ove promene
su podrobno analizirane sa stanovita ciljeva Moskve. Iznoene
su najrazliitije pretpostavke, od one da je prestankom pritiska
otklonjena glavna snaga koja je Jugoslaviju drala u koheziji
(nacionalna, patriotska solidarnost) do niza drugih: da se
obnavlja presti KPSS u oima doktrinarnih snaga u SKJ,
stvara privid na Zapadu da Jugoslavija ponovo optira na Istok;
da se time u oima Zapada umanjuje potencijalna snaga otpora
Jugoslavije prema Istoku, ili da Moskva ima neke informacije o
unutarpartijskoj situaciji, stanju Titovog zdravlja, problemu
njegovog naslednika koji jo nije poznat, i tako dalje. Jugoslavi-
ja je bila spremna na normalizaciju meudravnih odnosa, ali
bez menjanja dotadanjeg kursa. Sukob sa IB pokazao je da ona
oslonom na Zapad, uz ouvanje svoje nezavisnosti, nije imala
drugu alternativu da opstane, a ni Zapad nije imao drugu
alternativu: Tito se mogao podrati ili ne podrati u ovom
drugom sluaju bi se potpomogao Staljin, to je za Zapad bilo

neprihvatljivo.
Posle Staljinove smrti borba za vlast meu sovjetskim
rukovodiocima dovela je do likvidacije Berije, ali se time nije i
zavrila, jer su pretenzije imali Nikita Hruov, Georgij Maljen-
kov i grupa oko Molotova. No i po Hruovljevom dolasku na
vlast ta konzervativno-birokratska grupa u rukovodstvu sovjet-
ske partije nije odustajala od shvatanja da je KPJ 1948.
ideoloki zastranila i da se, samim tim, nije radilo o sukobu
izmeu drava. Poto je Hruovljev uticaj odneo prevagu, CK
KPSS je juna 1954. predloio CK KPJ sreivanje odnosa,
priznajui da u Jugoslaviji postoji socijalizam. KPJ je prihvatila
normalizaciju odnosa sa SSSR-om kao socijalistikom zemljom
rukovodei se principom aktivne koegzistencije u meuna-
rodnim odnosima ali ne i sovjetski predlog o sastanku
najviih partijskih predstavnika radi otklanjanja nesporazuma.
Sovjetska ponuda za normalizaciju odnosa dola je posle
iskljuenja Milovana ilasa iz Politbiroa CK KPJ.
Krajem 1954. socijalistike drave prekinule su antijugoslo-
vensku propagandu, obustavile izlaenje listova jugoslovenske
politike emigracije i rasturile emigrantske politike organiza-
cije.
Normalizacija odnosa izmeu Jugoslavije i SSSR-a kulmi-
nirala je u poseti sovjetske delegacije Beogradu. Ovaj sastanak
na najviem nivou pripremao se prethodnom jugoslovensko-so-
vjetskom prepiskom. Jugoslovenska strana nije vie insistirala
na birokratskom i degenerativnom biu sovjetskog drutva, a
sovjetska opet na faistikom karakteru Jugoslavije i njenom
prelasku u kapitalizam. Kao metafizikim putem obe zemlje su
postale preko noi socijalistike. Ideologija i realna politika
opet su se kao i uvek u ivotu razile. Dravni sekretar za
inostrane poslove Koa Popovi obavestio je aprila 1955.
britanskog, amerikog i francuskog ambasadora u Beogradu o
predstojeoj poseti sovjetske delegacije Beogradu. Popovi je
tom prilikom izrazio zahvalnost za ukazanu pomo i podrku
ovih zemalja tokom prethodnih godina". Ministarstvo inostra-
nih poslova nije tada ni pravilo" politiku Jugoslavije, ve samo
formalno, s obzirom na paralelizam dravnog i partijskog
centra, a na drugoj strani glavne odluke je donosio maral Tito,
kod koga su se sticali svi konci spoljnopolitikih veza izraeni u
injenici da je on bio i predsednik Republike, predsednik
Saveznog izvrnog vea, predsednik Partije i vrhovni koman-

dant Jugoslovenske armije.
Po oceni vlada SSSR-a i FNRJ, trebalo je da se zajedniki
utvrde politiki osnovi daljih meusobnih odnosa i saradnje. U
tom cilju je Beogradu od 26. maja do 3. juna 1955. godine
boravila delegacija SSSR-a u sastavu: Nikita Hruov, prvi
sekretar CK KPSS i lan Prezidijuma Vrhovnog sovjeta,
Nikolaj Bulganjin, predsednik vlade, Anastas Mikojan, prvi
potpredsednik vlade, D. T. epilov, predsednik Komisije za
inostrane poslove Sovjeta nacionalnosti, i Andrej Gromiko, prvi
zamenik ministra inostranih poslova. Hruov je na zemunskom
aerodromu rekao: ,,Mi smo temeljno prouili materijale na
kojima su se zasnivale teke optube i uvrede koje su u ono
vreme bile uperene protiv rukovodilaca Jugoslavije. injenice
govore da su ove materijale isfabrikovali neprijatelji naroda,
prezreni agenti imperijalizma koji su se na prevaru uvukli u
redove nae Partije."
Jugoslavija se 1948. nalazila u strateki vie nego vanom
podruju za SSSR, budui i politiki najvanija zemlja u grupi
tzv. zemalja narodne demokratije. U naoj interpretaciji najva-
niji uzrok Staljinovog napada 1948. bio je uslovljen samostal-
nou jugoslovenske revolucije, porastom Titovog ugleda i ju-
goslovenskim shvatanjem o ravnopravnosti drava u meuna-
rodnim odnosima i autonomnom unutranjem razvitku. Nikita
Hruov je 1955. u Beogradu svodio uzroke sukoba na fabrika-
eiju optubi iz resora Lavrentija Berije, ali je slino tumaenje
neprihvatljivo. Na jugoslovensko shvatanje o samostalnosti
jugoslovenske revolucije, kao jednom od glavnih uzroka, ima
reakcija koje polaze od analogija kineske revolucije, sa ijim
voom Mao Cedungom Staljin nije ulazio u sukob, mada takvi
kritiari zaboravljaju da kineska revolucija jo nije bila pobedi-
la, jer je Republika proglaena tek posle pobede kineske Crvene
armije u treem graanskom ratu (19461949) oktobra 1949. U
tumaenju Aneja Verblana glavni uzrok razmimoilaenja moe
se traiti u razlikama koje su proisticale u vezi sa balkanskom
federacijom, to je bilo i miljenje Vladislava Gomulke. Da su te
razlike postojale van sumnje je, iako se one nikako ne mogu
uzeti kao glavni uzrok sukoba.
Na kraju posete predstavnici dveju vlada potpisali su, 2.
juna, dokument poznat pod nazivom Beogradska deklaracija.
Na jugoslovenskoj verziji dokumenta, koja je i usvojena, radili
Z Û
su Edvard Kardelj, Moa Pijade i Veljko Vlahovi u saradnji s

Titom, a razradio ju je Politbiro CK KPJ. U Deklaraciji su
istaknuti sledei principi na kojima e se zasnivati odnosi
izmeu dve zemlje: potovanje suverenosti, nezavisnosti, inte-
griteta i ravnopravnosti u uzajamnim odnosima i odnosima s
drugim dravama; priznavanje i razvijanje miroljubive koegzi-
stencije meu narodima, bez obzira na razlike u ideologiji i
drutvenom ureenju; pridravanje naela uzajamnog potova-
nja i nemeanje u unutranje stvari, poto su pitanja unutra-
njeg ureenja, drutvenog sistema i razvitka socijalizma isklju-
ivo stvar svakog naroda; unapreivanje meusobne i meuna-
rodne ekonomske saradnje i otklanjanje svih onih faktora u
ekonomskim odnosima koji oteavaju razmenu dobara i koe
razvitak proizvodnih snaga u svetu i u nacionalnim ekonomija-
ma; pruanje pomoi preko odgovarajuih organa OUN, kao i
drugim formama saglasnim s principima svetske organizacij
kako nacionalnim ekonomijama, tako i privredno nerazvijeni
podrujima, u interesu naroda tih podruja i razvitka svetske
privrede; uklanjanje svih formi propagande i dezinformisanja,
kao i nepribegavanje drugim postupcima koji seju nepoverenje i
bilo kako oteavaju stvaranje atmosfere za meunarodnu
saradnju i miroljubivu koegzistenciju meu narodima; osuda
svake agresije i svakog pokuaja uspostavljanja politike i
ekonomske dominacije nad drugim zemljama; priznavanje da
politika vojnih blokova pojaava meunarodnu zategnutost,
podriva poverenje meu narodima i poveava opasnost od rata.
Iako bilateralan dokument, Beogradska deklaracija je imala
ire znaenje jer su dve socijalistike drave definisale osnove
za odnose izmeu socijalistikih drava uopte. Od posebnog
znaaja bila je injenica to je ona odbacila monolitizam kao
osnovni princip jedinstva u meunarodnom komunistikom
pokretu, zamenjujui ga naelom jedinstva u razliitosti. Po
Edvardu Kardelju, Deklaracija je bila Magna carta za jugoslo-
venske odnose sa socijalistikim i drugim dravama. No njenim
potpisivanjem Hruov se nije odrekao namere da Jugoslaviju
ukljui u socijalistiki lager.
Nov podstrek unapreivanju odnosa izmeu SSSR-a i
Jugoslavije dao je XX kongres KPSS februara 1956, koji je, sem
toga, otvorio proces destaljinizacije u SSSR-u i drugim socijali-
stikim dravama. U meunarodnom komunistikom pokretu
KPSS je poela da se vraa Lenjinovim koncepcijama. S tribine
XX kongresa ulo se, posle dugo vremena, da pored sovjetskog

mogu postojati i drugi putevi i oblici razvoja socijalizma.
Poela je i rehabilitacija rtava istki. Posmrtno su rehabilito-
vani i mnogi jugoslovenski revolucionari koji su nestali u vreme
progona uoi drugog svetskog rata i kasnije. Tajni referat
Nikite Hruova na XX kongresu oznaio je poetak preispiti-
vanja birokratskih pojava u razvoju socijalistikih drava,
pojava koje su se bile zacarile u periodu kulta linosti.
Rasputanjem Informacionog biroa komunistikih i radnikih
partija aprila 1956. godine meunarodni radniki pokret je
osloboen njegove sablasne senke. Kao razlog za likvidaciju te
organizacije pominjane su i njene ozbiljne greke", meu njima
i greke" na tetu Jugoslavije, pripisivane jedno vreme efu
NKVD Levrentiju Beriji. U saoptenju o rasputanju Informbi-
roa stajalo je da je ovaj odigrao pozitivnu ulogu u razvoju i
jaanju bratskih veza i uzajamne razmjene iskustava izmeu
komunistikih i radnikih partija, u razjanjavanju pitanja
marksistiko-lenjinistike teorije, vodei rauna o konkretnim
uslovima pojedinih zemalja i o iskustvu meunarodnog komu-
nistikog i radnikog pokreta". No istovremeno su isticani novi
uslovi za komunistike i radnike partije stvoreni izlaenjem
socijalizma iz okvira jedne zemlje i njegovim pretvaranjem u
svetski sistem, porastom i jaanjem tih partija, kao i zadatak da
se prebrodi rascep u radnikom pokretu i uvrsti jedinstvo
radnike klase.
Prilikom Titove posete SSSR-u od 1. do 23. juna 1956.
godine potpisana je Deklaracija o odnosima izmeu KPJ i
KPSS (Moskovska izjava). Ona je posebno naglaavala razlii-
tost puteva u izgradnji socijalizma. Taka 3 Deklaracije doslov-
no je glasila: ,,Obe strane, pridravajui se gledita da su putevi
socijalistikog razvitka u raznim zemljama i uslovima razliiti,
da bogatstvo formi razvitka socijalizma doprinosi njegovom
jaanju, i polazei od injenice da je i jednoj i drugoj strani tua
svaka tendencija za nametanje svog miljenja u odreivanju
puteva i formi socijalistikog razvitka, sloile su se u tome
da gore pomenuta saradnja treba da se temelji na punoj
dobrovoljnosti i ravnopravnosti, na prijateljskoj kritici i na
drugarskom karakteru razmene miljenja o spornim pitanjima
izmeu naih partija."
Trajnost ovih principa kao da se potvruje i recima
generalnog sekretara KPSS Mihaila Gorbaova mnogo godina
2 6 2
S O C I J A L I S T I K A JUGOSLAVIJA
kasnije, koji je na susretu predstavnika komunistikih partija

na akademiji posveenoj 70-godinjici oktobarske revolucije u
Kremlju novembra 1987. godine rekao: Mi nikako ne preten-
dujemo na monopol istine, mi i sami traimo i pozivamo druge
da trae zajedno sa nama put po kome bi oveanstvo moglo da
nae prolaz u 21. vek kroz minska polja naih dana." Na
etrdeseto godinjicu od napada Staljina na KPJ Mihail Gorba-
ov je u Beogradu, marta 1988, oznaio u ime budunosti
jugoslovensko-sovjetskih odnosa i socijalizma njegovu pravu
sutinu.
GODINE PROTIVURENOG RAZVITKA
U periodu pritiska socijalistikih drava na Jugoslaviju, KPJ

i masovne politike organizacije nalazile su se u mobilnom
stanju. Politiki ivot u zemlji bio je pod njihovom potpunom
kontrolom. Pokuaji graanskih snaga u zemlji i teroristikih
emigrantskih grupa da obnove politiku aktivnost pokazali su
se bezuspenim, iako su imali podrku najkonzervativnijih
krugova na Zapadu. S neskrivenim zadovoljstvom su stare
snage doekale napad Informbiroa na KPJ 1948. One su
oekivale raspad poretka, obnovu nekadanjeg ureenja pod
pritiskom Zapada, odnosno odstupanje komunista" od dotada-
nje politike ili njeno osetno ublaavanje. Njihova oekivanja da
se obnovi graansko drutvo u Jugoslaviji nisu iskljuivala ni
podrku socijalistikim dravama da bi se oslobodile jeretika"
u komunistikom pokretu. Ustaka emigracija je nameravala da
napad socijalistikih zemalja iskoristi za podrivanje unutra-
, njeg poretka ubacivanjem terorista u Jugoslaviju, ali je ova aktiv-
nost preseena akcijom organa Uprave dravne bezbednosti i
podrkom naroda: ustaka grupa Ljuba Miloa i Boidara
Kavrana je bila uhvaena. Politike organizacije s KPJ na elu
nalazile su se u sreditu borbe protiv propagande socijalistikih
drava i delatnosti pristalica Informbiroa u zemlji. lanice
Informbiroa, naroito Maarska, Rumunija, Albanija i Bugar-
ska, nastojale su da meu svojim manjinama u Jugoslaviji
izazovu politiko neraspoloenje i pokrenu ih na nacionalni
otpor ali uzaludno. Stav pripadnika nacionalnih manjina
imao je izvor u opredeljenju Jugoslavije za antistaljinistiki
kurs. Sukobom 1948. mogle su se nasluivati perspektive
emancipacije od administrativnih metoda u vlastitoj zemlji koje
su ih mogle podseati na sovjetsku politiku primenjivanu u tzv.
zemljama narodne demokratije, koje su za njih na osnovu
delimine prakse u Jugoslaviji bile neprihvatljive. Jugoslavi-
ja je svojom politikom u nacionalnom pitanju u toku narodno-

oslobodilakog rata, a i posle osloboenja u periodu obnove i
industrijalizacije, vezivala manjinsko stanovnitvo za usposta-
vljeni sistem odnosa. Na vlasti u tzv. zemljama maticama
nalazila su se najcrnja i najtvra staljinistika jezgra. Oblasti u
kojima je ivelo manjinsko stanovnitvo nalazile su se uz same
granice zemalja agresora i u njima se vodio pravi mali rat".
Iz informbiroovskih zemalja ubacivan je propagandni materijal.
Diverzanti i agenti su nailazili na granine jedinice, vojsku,
organe UDB-e, uz podrku metana, kao odbrambeni zid koji je
spreavao razlivanje propagande dalje u unutranjost zemlje,
sasecajui namere ubaenih grupa informbiroovskih agentura.
Situacija je bila vanredna i onemoguavala aktivnost pete
kolone". U graninom pojasu je bilo zabranjeno kretanje bez
specijalnih propusnica, a reim nadzora pojaan. Mere kontrole
UDB-e nisu mimoilazile ni rukovodstva, amortizujui mogu-
nost eventualnog pokazivanja solidarnosti sa politikom i sub-
verzivnom aktivnou iz susednih zemalja. Centralizovana
UDB-a u rukovodeim organima nije imala pripadnike manji-
na. U tesnoj saradnji s masovnim politikim organizacijama,
snage Uprave dravne bezbednosti vodile su nepomirljivu
borbu protiv pristalica Informbiroa i protiv stranih obavetaj-
nih slubi u Jugoslaviji. Osujeivani su pokuaji stvaranja
an ti jugoslovenskih punktova u zemlji, ubacivanja agenta iz
susednih drava i prebegavanja jugoslovenskih graana preko
granice.
Mada suoeno s posledicama ekonomske blokade koju je
zaveo Informbiro, rukovodstvo KPJ nije odustalo od izvrava-
nja petogodinjeg plana. Nastavljanjem socijalistike izgradnje
Partija je pobijala informbiroovsku propagandu da e Jugosla-
viju progutati" kapitalistike zemlje i da je nemogue graditi
I socijalizam bez pomoi SSSR-a. OdlukorriJsfarodne skuptine
FNRJ izvrenje plana produeno je za jednu godinu (1947
I 1952). Drugi plenum CK KPJ januara 1949. revidirao je
I ekonomsku politiku i postavio realnije planske ciljeve. Kritina
! situacija u kojoj se nala Jugoslavija 1948. otkrivala je s l a b o s t i
. prvog petogodinjeg plana privrednog razvitka: gradnju bez
ekonomske raunice, iroki front" ulaganja i investicionih
preterivanja. Dalja izgradnja usmerena je na dovravanje klju-
nih objekata. Iz razloga vojne bezbednosti promenjena su mesta
izgradnje vie industrijskih preduzea.
G O D I N E PROTIVURECNOG RAZVITKA 2 6 5
U novostvorenoj situaciji CK KPJ je zapoeo suavanje

investicione izgradnje, zatraio okretanje nacionalnim izvorima
i pojaanu mobilizaciju svih ljudskih i materijalnih snaga
zemlje. Naglaavao se znaaj tednje, radne discipline, suzbija-
nja rasipnitva i zloupotreba; podsticalo se takmienje i preba-
c i v a n j e planskih zadataka; isticala se vrednost usvajanja novih
t e h n o l o k i h iskustava. Privredno naprezanje zemlje nateralo je
graane na novo stezanje kaia". Jednu od formi mobilizacije
u n u t r a n j i h novanih sredstava predstavljali su narodni zajmo-
vi petogodinjeg plana razvitka narodne privrede. Prvi takav
zajam, u iznosu od 3,5 milijardi dinara, vlada FNRJ je raspisala
3. juna 1948. pod parolama: Istina mora pobediti" i Radom
emo dokazati da Jugoslavija gradi socijalizam". Drugi zajam,
u visini od 3 milijarde dinara, raspisan je 1950. Sem prikuplja-
nja znatnih novanih sredstava, raspisivanjem ovih zajmova
postizali su se i drugi politiko-ekonomski rezultati: s jedne
strane, milioni graana upisnika narodnih zajmova manifesto-
vali su politiku podrku vladi i njenoj politici odbrane
nezavisnosti zemlje, a s druge je prikupljanje vika sredstava
pomagalo uspostavljanju ravnotee izmeu ponude i potranje,
smanjujui pritisak na robne fondove.
Pored ekonomske blokade socijalistikih drava, Jugoslavi-
ju su u ovom kritinom periodu pogodile i druge tekoe. Sue
1950. i 1952. uticale su na smanjivanje nacionalnog dohotka.
Ratom u Koreji 1950. prouzroen je veliki skok cena na
svetskom tritu, koji je oteavao nabavku industrijskih urea-
ja i sirovina. Zaotravanje meunarodne situacije i agresivni
pritisak SSSR i drugih socijalistikih drava na Jugoslaviju
izazvali su znaajno poveanje materijalnih rashoda u svrhu
narodne odbrane.
Plan se izvravao prvenstveno zahvaljujui naporu naroda i
ogromnim rtvama radnih ljudi. Od 1948. do 1950. lanstvo
Narodnog fronta Jugoslavije radilo je u brigadama na dovra-
vanju krupnih objekata u rudarstvu, umarstvu, graevinar-
stvu kao i onih od lokalnog znaaja. Omladinske radne
brigade uestvovale su u izgradnji elezare u Nikiu, valjaoni-
ce bakra u Sevojnu, fabrike kablova u Svetozarevu, tekstilne
fabrike u Novom Pazaru, fabrike magnezita u Kraljevu, tvorni-
ce parnih kotlova i hidraulinih strojeva u Zagrebu, industrij-
skih objekata u Zenici, Vareu, Goradu. U toku 1951. godine
86.000 omladinaca gradilo je elezniku prugu Doboj
Z Û
Banjaluka. U izgradnji 54 druga objekta uestvovalo je 966.420

omladinaca i omladinki, a u lokalnim akcijama oko 500.000.
Takmienje je bilo trajni metod rada u proizvodnji i na
gradilitima irom zemlje, naroito uzimajui maha u rudarstvu
i umskoj industriji. Kampanja prebacivanja planskih zadataka
koristila se kao moralni i politiki podstrek za jo iru
mobilizaciju radnike klase i radnih masa.
Uprkos ogromnom zalaganju i samoportvovanju radnike
klase, planirana proizvodnja je u mnogim vanim granama
znatno podbacivala usled delovanja vie sloenih uzroka, poev
od ekonomske blokade socijalistikih drava do velikih rashoda
za narodnu odbranu, nerealnih planskih zadataka, nedostatka
maina, opadanja uvoza sirovina, koje je imalo za posledicu
nedovoljno iskoriavanje postojeih industrijskih kapaciteta.
Zalaganje na radu i visok moral nisu mogli da nadoknade
nestaicu sirovina i neodgovarajuu tehnologiju niti da dokraja
savladaju druge objektivne prepreke. Ali iako planirana proiz-
? vodnja nije postizana, postepeno su se sagledavali rezultati
i industrijalizacije. Od 1950. do 1952. sagraeno je u Jugoslaviji
i vie velikih fabrika, hidrocentrala i drugih objekata, koji su
predstavljali osnovu industrijalizacije: fabrika amota u Aran-
elovcu, eliana u Gutanju, visoka pe u Sisku, Nova Trepa,
hidrocentrale Vinodol, Slap Zete, Moste, termoelektrana Veliki
Kostolac, dalekovod Kostolac Svetozarevo itd. U saobraaj
je puten moderni put Beograd Zagreb, dug oko 400 km.
5 Kljuna pitanja Jugoslavije, meunarodne veze, spoljna trgo-
vina, reorganizacija aparata, pravac privrednog razvitka, kadro-
vi, otkup, naoruanje armije i vojna industrija, kolektivizacija,
organizaciona pitanja, itd. i dalje su se reavala na Politbirou
CK KPJ. No, zanimljivo je da uvoenje radnikih saveta nije
razmatralo na ovim sednicama 1949. godine, bar koliko se moe
videti iz postojeih zapisnika o radu ovog tela. lanovi Politbi-
roa su kooptirani u toku rata, ali i posle rata. Makedonija je tek
1948. na Prvom plenumu CK KPJ dobila svoga predstavnika u
Politbirou CK KPJ, Lazara Kolievskog, kao kandidata ovog
tela, koji je na ovu funkciju izabran na Petom kongresu KPJ,
jula 1948. godine. Jednu od bitnih odlika ovih tela, Politbiroa i
CK KPJ, ini to to nisu bila sastavljana po nacionalnom
kljuu". No, CK KPJ je poivao na principu nacionalnog
predstavnitva, ali bez formalnog i strogog izbora po nacional-
nim merilima i s r a z m e r e do take simetrije. lanovi ovih tela
GODINE PROTIVURECNOG RAZVITKA 307
nisu se birali kao predstavnici odreene nacije. Do toga je po

prvi put dolo na Osmom kongresu SKJ, 1964. godine. Na
plenumima 19481953. dominirala je optejugoslovenska poli-
tika, uz uvaavanje potreba ili specifinosti pojedinih republi-
ka. Organizaciona struktura partije morala je, po Titu, biti
jedinstvena.
Uvoenje oblasti 1949. znailo je u sutini jaanje centrali-
z a c i j e a ne decentralizacije. Prilikom uvoenja oblasti 1949.
godine, Jugoslavija je ovako bila podeljena: Srbija drinska
oblast (Valjevo), umadijska (Kragujevac), beogradska (Beo-
grad), timoka (Zajear), moravska (Ni), Hrvatska zagre-
baka oblast (Zagreb), slavonska (Osijek), karlovaka (Karlo-
vac), Dalmacija (Split), oblast Istre i Hrvatskog primorja
(Rijeka), Bosna i Hercegovina banjaluka (Banjaluka),
tuzlanska (Tuzla), sarajevska (Sarajevo), mostarska (Mostar),
Makedonija skopska oblast (Skoplje), tipska (tip), bitolj-
ska (Bitolj), Slovenija primorska (Postojna), mariborska
(Maribor), ljubljanska (Ljubljana). Ove ovlasti su bile i neke
drutveno-ekonomske celine, sem spojneg" dela Slovenije
(granine oblasti prema Italiji i Austriji). Jedino Crna Gora, kao
prostorno mala i po broju stanovnika najmanja republika, nije
podeljena na oblasti. Stvaranje oblasti je obrazloeno kao
stepenica izmeu republika i sreza". Zbog visokog stepena
mobilizacije brojnih drutvenih, politikih i ekonomskih efekti-
va trebalo je sve poslove zadrati u rukama Partije. Na Drugom
plenumu CK KPJ januara 1949, Kardelj izriito kae da se sa
tolikom mainerijom" (misli na srezove) ne moe rukovoditi iz
jednog centra. Jedini protivnik ove podele je bio Miha Marinko,
smatrajui to vraanjem ,,na stare kneevine" (Kranjsku, Koru-
ku . . .). Po njemu je postojala opasnost da oblasni komiteti
postanu jai od Centralnog komiteta, ali mu je Tito uzvratio da
do toga ne moe doi. Marinko je strahovao od decentralizaci-
je, iako je uspostavljanjem jo jedne administrativno-
-birokratske stepenice CK KPJ olakavao nadzor i rukovoenje
centralnim komitetima republika. Ova podela je bila privreme-
na, oznaavajui vii stepen centralizacije jugoslovenskog
drutva.
Januara 1949, stvoren je Organizacioni biro CK KPJ,
izabran na predlog Politbiroa, a sastavljen od ljudi koji su
pokrivali odgovarajue sektore. inili su ga: Tito, Kardelj,
ilas, Rankovi, Gonjak, Vukmanovi, B. Nekovi, Veljko
Z Û
Zekovi, V. Vlahovi, O. Karabegovi, Krsto Popivoda, uro

Salaj, Petar Stamboli, Vida Tomi. Ovakvim sastavom po-
kriveni" su: vojska, vlast, spoljni poslovi, ideologija, kadrovska
problematika, kontrolna komisija, Sindikat, Narodni front,
organizacija ena. U tom telu je na najefikasniji nain bila
usredsreena mogunost uvida, intervencije i pokretanja inici-
jative, jer su svi organi i organizacije bile zastupljene u njemu.
Republika rukovodstva su do 1948. radila bez plenuma i
sekretarijata. Na Drugom plenumu CK KPJ zakljueno je da se
obrazuju sekretarijati. Veze izmeu CK KPJ i ostalih rukovod-
stava odravane su preko Politbiroa CK KPJ, internih partij-
skih tela CK KPJ (organizaciono-instruktorskog, agitaciono-
-propagandnog, kadrovskog), Kontrolne komisije CK KPJ, a i
povremenih sastanaka CK KPJ (Politbiroa) sa biroima repu-
blikih partijskih rukovodstava. Na kraju 1948. odrani su i
osnivaki kongresi KP Crne Gore i KP Bosne i Hercegovine,
ime je reorganizacija KPJ na principima formulisanim na
etvrtoj zemaljskoj konferenciji bila zavrena.
Broj lanova KPJ iznosio je januara 1949. godine 480.684.
Taj broj je po republikama izgledao ovako: Srbija 167.025,
Hrvatska 85.369, Slovenija 10.745, Makedonija 27.074,
Crna Gora 16.214, Bosna i Hercegovina 52.014,
Jugoslovenska armija 94.353.
Porast partijske organizacije u aprilu 1948. je iznosio
8,98%, u junu 64,19%, u decembru 69,36%, to prema Aleksan-
dru Rankoviu znai da se partijska organizacija poveala od
285.147 na 482.938 za 197.791".
Analiza ove tabele pokazuje da su sektaka ogranienja za
prijem u KPJ iz vremena rata nestala. Ublaeni su i veliki
zahtevi koji su se postavljali pred komuniste posle rata. Sada je
u partiju masovnije primano (kandidati, lanovi SKOJ-a koji se
stopio sa NOJ, omladinci i drugi graani). Zadrana su i dalje
osnovna merila kadrovske partije. Polovinom 1948. u pitanju je
dvostruko vea partija (s kandidatima) nego s poetka iste
godine (258.923). Umesto da se osipa i smanjuje, ona se
uveavala. Nova ideologija se suoavala sa kadrovima niskog
obrazovanja, egalitarne filozofije, naviknutih na direktivni stil
rada. KPJ se daleko vie proirivala nego to se iz nje osipalo
lanstvo. Podaci govore o velikom broju komunista koji su
otpali u vreme pritiska Informbiroa. Meu njima se nalazio
povei broj b o r a k i h kadrova i ubeenih komunista, koji su
GODINE PROTIVURECNOG RAZVITKA 2 6 9
podlegli indoktrinaciji i dogmatskim vienjima sukoba, i koji

nisu mogli da se snau u velikom istorijskom preokretu. ak i
deo komunista koji se izjanjavao za novu politiku samoupra-
v l j a n j a nije ovu razumeo, i strahovao je od novina; plaio se
dezorganizacije, naputanja komunistikog kursa i restauracije
g r a a n s k o g drutva. Ameriki izvori iz toga vremena govore da
je maral Tito u kontaktima sa amerikim politiarima, diplo-
matama i poslovnim ljudima isticao ova strahovanja. Deo starih
kadrova je verbalno prihvatao nove inicijative i na njihovom
izvrenju izgarao, ali su se teko oslobaali balasta starog
sindroma komuniste. U partiju je tada prodrla i velika slube-
nika masa koja e izmeniti njenu socijalnu strukturu. Otpao je
i deo srednjih seljakih slojeva, saveznika" partije u narodno-
oslobodilakom ratu i revoluciji, koji nisu hteli da slede put
socijalistike izgradnje na selu, ili jednostavno nisu mogli da
podnose kolektivizaciju, otkup, prinudne mere, zanemarivanje
srpskih krajeva.
Partija e narednih godina izgubiti uporite na selu, koje je
sve manje znailo u socijalistikoj izgradnji, im su proli
kritini trenuci akutnih zaotravanja pitanja ishrane, i dolo do
prenoenja teita dokraja na transformaciju agrarne zemlje u
industrijsku. Pomeranja stanovnitva su vrena prema gradovi-
ma u kojima su nicale nove industrije.
O visokom stepenu centralizacije i birokratizacije rukovo-
dee partijske strukture u vreme pritiska IB-a govori nomen-
klatura CK KPJ koju je na Drugom plenumu CK KPJ, januara
1949, predloio Aleksandar Rankovi. Imala je da poslui kao
osnova rada u svim upravama i odeljenjima za kadrove. Po
tom sistemu", prema Rankoviu, svako partijsko rukovodstvo
imae odreen broj rukovodeeg kadra u partijskim rukovod-
stvima, dravnom aparatu i privredi, kao i visoko kvalifikova-
nih strunjaka partijaca i nepartijaca, koje e voditi na svojoj
nomenklaturi, prouavati ih, pratiti i pomagati njihov razvoj i
donositi odluke o postavljanju na dunost, odnosno smenjivanju
sa dunosti." Nomenklatura CK KPJ obuhvatala je ukupno oko
9.000 dunosti.
Zaokupljeno borbom za ouvanje nezavisnosti zemlje i
pronalaenje puteva dalje socijalistike izgradnje, rukovodstvo
KPJ se posle sukoba s Informbiroom nalo i pred sloenim
teorijsko-politikim pitanjima razvoja socijalizma u Jugoslaviji.
Sukob 1948. i jugoslovenska praksa izgradnje socijalizma
otvarali su niz novih ideoloko-teorijskih i praktino-politikik

problema, koji su traili odgovor. U teoriji i praksi poela su djj
se postavljaju pitanja o karakteru svojine u socijalizmu (drav-l
na ili drutvena) i drutveno-ekonomskih odnosa uopte, oduJ
miranju drave posle osvajanja politike vlasti od radnike
klase; o ulozi drave u rukovoenju privredom, o planiranju u
socijalizmu, sutini proleterskog internacionalizma i odnosima
meu socijalistikim dravama; o stavu prema nacionalnooslo-
bodilakim i drugim revolucionarnim pokretima; o ulozi sub-
jektivnog politikog faktora i, uopte, politikoj organizaciji
drutva prelaznog perioda. Odgovori na ova i druga pitanja nisu
mogli da se nau preko noi. Staljinizam je svojim dogmati-
zmom zadugo umrtvio stvaralaka traenja. Revizija starih
reenja odvijala se uporedo s naelnom negacijom i kritikom
najizrazitijih staljinistikih pogleda u oblasti dravne organiza-
cije, rukovoenja privredom, partijske organizacije, kulturnog
stvaranja. Ovaj proces prevazilaenja starog i uvoenja novog
kontradiktoran je i vezan za savlaivanje otpora, nerazumeva-
nja i tekoa. Stare ideje bile su duboko ukorenjene u svesti
ljudi.
Rukovodee snage jugoslovenskog drutva zapoele su bor-
bu za socijalistiku demokratiju u tekim uslovima: pod
estokim pritiskom Informbiroa, u kritinoj meunarodnoj
situaciji, sred blokovskih sukoba, koji su dostigli vrhunac u
korejskom ratu. Dravna svojina predstavljala je dominantan
oblik svojinskog odnosa. Sve snage u zemlji bile su prenapreg-
nute radi izvrenja petogodinjeg plana. Nerazvijena ekonomika
uslovljavala je nizak nivo proizvodnje. Demokratske tradicije u
zemlji nisu imale dublji koren. Kulturna zaostalost, kao posle-
dica materijalne nerazvijenosti i politike predratnih reima,
dostizala je u nekim krajevima zemlje porazan nivo.
Socijalna struktura Jugoslavije menjala se prvih p o s l e r a t n i h
godina, ali je u njoj i dalje preovlaivalo seljatvo. Stare klase
su poraene u ratu, eksproprisane, prilagoene izmenjenim
prilikama, pretopljene u Narodnom frontu ili izgubljene u
neizvesnostima politike emigracije posle drugog svetskog rata.
Sa sela su priticali u gradove u fabrike, na velika gradilita
budui industrijski radnici, preko noi osposobljavani na
teajevima za tesare, zidare, varioce, livce, mainiste i druge
pozive. Mlai seljaci (za razliku od starijih, koji se nisu rado
odvajali od svojih njiva) inili su, mobilisani u brigadama
Narodnog fronta, glavninu novih industrijskih radnika. Ospo-

sobljavajui se da rukuju strojevima, dojueranji seljaci su se
uili pismenosti, osvajali prva kulturna znanja, sticali osnovna
iskustva u oblasti organizacije i upravljanja proizvodnjom. Sa
snaenjem centralizma i proirivanjem sfere administrativne
intervencije rastao je inovniki aparat u dravnoj upravi i
privredi, kako na saveznom, tako i na republikim i lokalnim
nivoima. U periodu administrativnog rukovoenja privredom
razgranjavali su se i profesionalizovali aparati drutveno-
-politikih organizacija.
Unutranji razvitak posle sukoba s Informbiroom tekao je u
znaku protivurenih traenja novih puteva. Godina 1949.
predstavlja prelomnu godinu u razvitku socijalistike Jugosla-
vije, ali i godinu nabijenu kontradiktornim procesima. Stiglo se
do granice kada vie nije moglo po starom, a trebalo je pronai
nova reenja i za njih se izboriti u najsloenijim unutranjim i
meunarodnim okolnostima. KPJ je od defanzive prela u
ofanzivu; izdrala je staljinistiki nalet i krenula u novom
pravcu; shvatila je, u najkritinijem asu, da se moe opstati
samo uz otpor i aktivan program a ne uz slepo povlai-
vanje Staljinovoj dogmi. Dok je zaklinjanje na vernost Sta-
ljinu, slanje telegrama, postavljanje obaveze na petom kon-
gresu da se pronae reenje izmeu dveju partija, kopiranje
sovjetskog statuta, itd. moglo biti taktika varka vrha da
se dobije u vremenu i otkloni mogunost unutranje diver-
zije u okviru strategije nezavisnosti, dotle se od prolea 1949.
prelo na dalekosene planove preobraaja socijalizma
u demokratskom pravcu, obezbeivanja jedinstva u sloenoj
sredini, oslobaanja misli od naslaga staljinistike dogmatike.
No, preovlaivanje gledita o dobijanju predaha i nalaenja
odbrambenih reenja, sazrevanju novih koncepcija, hipoteze iz
istraivanja ne iskljuuju i dogmatske otpore u vlastitoj par-
tiji, muni proces ideolokog otrenjavanja, saznavanje no-
vih perspektiva. Ovaj protivureni proces moe se u fenome-
noloko-dogaajnoj sferi pratiti preko pokuaja rehabilitacije
Narodnog fronta kao optepolitike organizacije koja se sve
vie pretvarala u privezak administrativnog i partijskog apa-
rata; srastanja partije i drave (realna i personalna unija); sa-
zrevanja samoupravne koncepcije polovinom 1949. na nefor-
malnim sastancima Kardelja, ilasa, Kidria, Tita i drugih
rukovodeih ljudi (o emu nema za sada druge dokumen-
<5 " SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA
tacije), to e dovesti do eksperimentalnog uvoenja radnikih

saveta krajem 1949. godine. Zakonom o narodnim odborima
1949, neznatno je pojaana materijalna osnovica narodnih
; odbora, kao ugaonog kamena sistema vlasti; Trei plenum
krajem 1949. godine, doveo je do radikalnih promena u oblasti
kolstva, kulture i ideologije. Nasuprot ovim procesima ili
istovremeno s njima, tekli su sasvim obratni procesi dalje,
maksimalne birokratizacije i administrativnih mera: kolektivi-
zacija, zaotravanje otkupa, formalno dobrovoljna mobilizacija
radne snage (u sutini prinudna, jer je trebalo obezbediti
radnike u rudnicima i na umskim manipulacijama radi izvoza
sirovina na Zapad, a na drugoj strani nai radnu snagu za
dovravanje kljunih objekata industrijalizacije, kada je feno-
men fluktuacije radne snage i te kako zabrinjavao). Birokrati-
zacija se nastavljala stvaranjem oblasnih odbora, profesionali-
zacijom partijskog aparata, nagomilavanjem administrativnog
osoblja (planera, evidentiara, statistiara, inovnika i raznih
drugih mastiljara"). Borba s IB-om se nastavljala u ime
socijalistike demokratije i nezavisnosti zemlje, ali je sprovoe-
na i administrativnim, kaznenim metodama i pritiskom UDB-e.
Kroz protivurenosti izgraivao se novi tip drutvene
organizacije. Zemlja se branila od napada i spolja i iznutra.
Jugoslavija je etrdeset osmu doekala potpuno usamljena, kao i
1941. godinu, no s tom razlikom to je tada imala otvor prema
Grkoj koji je sada nedostajao i platonske saveznike u Velikoj
Britaniji i SAD, a neposredno uoi aprilskog rata i u SSSR-u.
Sada se nalazila u punoj dinamici realizacije prenategnutog i
megalomanski zamiljenog plana industrijalizacije. Velike za-
padne sile podsticale su i druge zemlje u svom domenu da ne
posluju sa Jugoslavijom. Usvojene dogme teko su se odbaciva-
le, iako e ih razarati novo iskustvo. Ljudi su se izjanjavali
protiv Staljina zbog grubosti napada, niskog pseudoideolokog
nivoa argumentacije, injenice da je hozjajin" potcenio osobe-
nu revoluciju drugog svetskog rata; borci i graani su oetili da
su domovina i njena sloboda u opasnosti.
Defanziva KPJ trajala je do polovine 1949, kada su rukovo-
dee jugoslovenske snage poele ofanzivnije da nastupaju. Posle
objavljivanja Rezolucije Informbiroa odluno su odbacivane
optube komunistikih partija i ukazivano je na f a l s i f i k o v a n j e
istorije i jugoslovenske stvarnosti, kao i na nemoralan sadraj
tih optubi, ali je, istovremeno, naglaavano sovjetsko iskustvo
u izgradnji socijalizma. Teorijski organ CK KPJ Komunist

pisao je januara 1949. da svako izuavanje zakonitosti socijali-
stike izgradnje treba da polazi od izuavanja konkretnih
drutvenih odnosa u Sovjetskom Savezu".
U partijskoj publicistici pojavili su se dublji kritiki osvrti
n a odnose izmeu socijalistikih zemalja, iskustvo narodnooslo-
bodilake borbe, nacionalno pitanje. Marta 1949. Milentije
p o p o v i je u Komunistu dao analizu ekonomskih odnosa
izmeu socijalistikih zemalja, meovitih drutava, razmene po
s v e t s k i m cenama, vidova diskriminacije i eksploatacije; Koa
P o p o v i je u istom organu osvetlio osobenosti oslobodilakog
rata naroda Jugoslavije, ukazujui na sve ono znaajno i novo
to je ovaj doneo u zajednikoj borbi za slobodu i nezavisnost,
kao i na odluujuu ulogu Partije u njemu; Lazar Kolievski
razgolitio je aprila 1949. parolu o nezavisnoj makedonskoj
dravi u okviru balkanske federacije, parolu koja je, slino
stavu BRP (k) iz 1943, podsticala nacionalizam i separatizam u
NR Makedoniji. lanak Maksa Bae 0 nekim pitanjima kritike
i samokritike u SSSR-u", takoe objavljen u Komunistu
1949. oznaio je poetak kritikog ralanjivanja staljinistike
ideologije.
Iako za socijalistiki preobraaj sela na bazi podrutvljava-
nja poljoprivrede nisu postojali agrotehniki uslovi, Drugi
plenum CK KPJ doneo je zakljuak da se teite baci na
stvaranje seljakih radnih zadruga. Ovaj skup je istakao
nunost jaanja partijskog aparata pri svim rukovodstvima, a
posebno organa za agitaciju i propagandu i za kadrovsku
politiku. Plenum je zaotrio i pitanje partijske kontrole nad
radom dravnih organa. Trailo se tenje usaglaavanje rada
partijskih i dravnih organa u privredi i na drugim podrujima.
Odlueno je da se obrazuju oblasni narodni odbori, ime se
poveavao administrativni aparat. Sukobljena s brojnim poli-
tikim i privrednim tekoama, KPJ je izlaz iz naraslih
unutranjih nevolja traila u administrativnom sistemu, inter-
venciji partijskog aparata i profesionalizmu u partijskom radu.
Jugoslavija je krenula u preobraaj sela pri krajnje niskoj
agrotehnikoj osnovici: zemlja je tada imala svega 6.500 trakto-
ra. KPJ je definisala zadatke svoje politike na selu: prvo,
likvidirati ostatke kapitalizma; drugo, sprovesti prehrambenu
politiku; tree, pojaati tempo socijalistikog preobraaja sela.
Ovo pitanje nije nauno ispitano, ali najvei deo pisaca iznosi
r
miljenje da je na taj radikalan zaokret uticao napad IB-a.

Rezolucija IB je, naime napadala politiku KPJ zbog koncentraci-
je kulaka na selu, i zbog zapostavljanja klasne diferencijacije na
selu, podseajui da sitno individualno gazdinstvo raa kapita-
lizam. Nemamo razloga da se ne sloimo sa pomenutim
miljenjem jer je napad IB-a bio neposredni uzrok, ali uz
napomenu da je KPJ predviala uklanjanje kulaka i pre krize sa
IB-om, jaanjem socijalistikog i zadrunog sektora na selu, ali
bez forsiranog stvaranja seljakih radnih zadruga. Godine 1947,
u celoj Jugoslaviji je bilo 808 SRZ, 1948. bilo ih je 1.318, a
krajem 1949, posle naleta kolektivizacije, 6.625.
U ukupnom razvoju privrede poljoprivreda je i dalje vidno
zaostajala. Primitivna tehnika usitnjenih seljakih gazdinstava
nije mogla da osigura vee prinose. Ishrana vojske i gradskog
stanovnitva, koje se industrijalizacijom osetno uveavalo, i
snabdevanje industrije sirovinama zahevali su da Jugoslavija
uvozi ito. Administrativni sistem otkupa i planova setve jo
vie je smanjivao oskudne prinose u poljoprivredi. Drugi
plenum CK KPJ, odran 28, 29. i 30. januara 1949, dao je
direktivu za bru kolektivizaciju sela stvaranjem seljakih
radnih zadruga.
Zbog drukijih prilika na jugoslovenskom selu i diferencija-
cije kategorija seoskog stanovnitva, ova mera se razlikovala od
sovjetske politike krajem i poetkom 30-ih godina. Bitna
razlika, meutim, ogleda se u tome to je sovjetska forsirana
kolektivizacija sprovedena eksproprijacijom individualnog se-
ljaka na nacionaliziranoj zemlji, i to dokraja i po cenu fizikog
savlaivanja otpora i dezorganizacije poljoprivredne proizvod-
nje od koje se Sovjetski Savez dugo nije mogao oporaviti. Tito je
na Treem plenumu decembra 1949. isticao da mi ne elimo
ponavljati sovjetski put, jer njima i danas stoje sela kao u doba
cara Nikolaja".
Trei kongres Narodnog fronta Jugoslavije (1012. aprila
1949) dao je poetne podsticaje za rehabilitaciju Fronta kao
politike organizacije. U Programskoj deklaraciji NFJ zahteva-
lo se razvijanje ivog politikog rada u narodnim masama",
svestrano razvijanje delatnosti narodnih masa za socijalistiku
izgradnju zemlje" i razvijanje svestranog uea narodnih |
masa u radu organa narodne vlasti, razvijanje kritike i kontrole 1
radnih masa nad radom dravnih organa". No ranija shvatanja 1
o ulozi te organizacije ponovo su potvrena. Pred njom su se j
nalazila dva osnovna zadatka: izvrenje petogodinjeg plana i

borba za nove odnose na selu, tj. kolektivizacija. Kao i KPJ,
N a r o d n i front Jugoslavije znatno je poveao svoj aparat.
G o v o r e i pred Narodnom skuptinom maja 1949. o Predlo-
gu zakona o narodnim odborima, Edvard Kardelj je naglaavao
znaaj razvitka socijalistike demokratije u smislu vee narod-
ne samouprave". Polovinom iste godine odrano je savetovanje
o lokalnoj privredi, na kome je podvueno da je proirivanje
p r i v r e d n i h ovlaenja narodnih odbora neophodno.
Trei plenum CK KPJ, odran krajem 1949. godine, formu-
lisao je neke ideje koje su nagovetavale nova shvatanja o
putevima i metodama socijalistike izgradnje u Jugoslaviji.
Upozoreno je na krenje principa dobrovoljnosti pri osnivanju
seljakih radnih zadruga, uz preporuku da se one iznutra
uvruju, a ne brojano poveavaju. U vezi s poblemima
kolstva istaknuto je da je cilj obrazovanja i vaspitanja stvara-
nje svestrano odgojenog slobodnog graditelja socijalizma. Za-
traeno je da se komunisti zaloe za vaspitavanje slobodnih,
socijalistikih ljudi, ljudi koji smjelo i odvano misle i rade, koji
su iroki i raznovrsni u shvatanjima, a ne ljudi iji e umovi biti
potiteni". Istupljeno je protiv pretvaranja prosvetnih radnika u
inovnike za prosvjetu", protiv ukalupljivanja i tipiziranja
obrazovanja. Ukazano je na potrebu produavanja tradicija
borbe za demokratsku i naprednu kolu. CK KPJ se zalagao za
debirokratizaciju i decentralizaciju rukovoenja prosvetom i
kulturom. Trailo se smanjivanje glomaznog aparata u savez-
nim i republikim organima, odnosno razvijanje inicijative
lokalnih organa vlasti i prosvetnih i kulturnih ustanova.
Zaostalost u oblasti kulture KPJ je savlaivala demokrati-
zacijom, odnosno proirivanjem kruga korisnika kulturnih
dobara, razvijanjem mree kulturnih ustanova, borbom za
nacionalnu ranopravnost. Prvi podsticaji u tom pravcu dati su
neposredno posle osloboenja, kao rezultat revolucionarnih
tekovina. Za kulturu i prosvetu obezbeivana su vea materi-
jalna sredstva, osnivane nove ustanove (domovi kulture, narod-
ni univerziteti, pozorita, kulturna drutva, kole, fakulteti),
stvaran nov kadar. Nastavljene su masovne kampanje radi
suzbijanja nepismenosti. Prvi kongres prosvetnih radnika 1946.
doneo je odluku da se za ovu akciju mobilie sav raspoloivi
kadar. Nezavisno od ostvarenih rezultata, optimistike progno-
ze o savlaivanju nepismenosti sudarale su se u Stvarnosti s
podacima o novoj vojsci ljudi i ena koja je naputala teajeve

za opismenjavanje ili ih nije ni pohaala, kao i o deci koja su
ostajala van kole.
Rukovodei ljudi KPJ nisu imali nimalo iluzija o karakteru
informbiroovskog pritiska na KPJ i Jugoslaviju.
ilas je jo januara 1949. govorio za kampanju IB-a da joj je
po nakaznosti, laljivosti, bezbonosti i bezobzirnosti teko
nai ravne".
Napad IB-a na KPJ Tito je maja 1952. ocenjivao kao
muki". Na petom plenumu KP 1952. on govori o izdaji
Sovjetskog Saveza" i izdaji revolucionarne ideje od strane
najvee Partije".
Bilo je kadrova koji su nove mere tretirali kao liberalne, ali
i drugih koji su smatrali da se izvode pod diktatom spolja, to
jest iz SAD.
Kidri je januara 1949. istupao da se prema tekoama
borbeno postavlja; da treba ukloniti stare kliee i formule" i
podgrejavati patriotizam u borbi za izgradnju socijalistike
domovine". Suvoparni doktrinari" su izmiljali teorije" koje
je trebalo suzbiti: da je glavno boriti se protiv imperijalizma a
da je sve drugo sporedno, da je Jugoslavija izolovana od
demokratskog bloka, bez obzira da li su komunisti krivi ili nisu
a deo je video samo broj i silu a zanemarivao istinu. ilas je
dodavao da protivnici vide u Jugoslaviji mrtvi komad zemlje"
a ne revolucionarni pokret koji se bori za neke ideje. Dogmate
koje su izraavale rezerve, sumnje, rovarile ili napadale imale su
ledeni mozak", bez mrvice due"; nazivao je ove dogmatizira-
ne intelektualce Klimima Samginima" u novim uslovima, to
jest praznim i laljivim, odnaroenim, koji samo posmatraju
svet kako se odnosi prema njima. ilas je mislio da se borba
mora voditi protiv dvostrukog protivnika. Jedan od njih je bio
informbiroovski talas negacije samostalnosti na koji je Partija
odgovorila borbom za socijalistiku izgradnju ispreplitanu sa
pravilnim reenjem odnosa meu socijalistikim zemljama i
borbom protiv klevetniih metoda". Razgolititi" ovu pojavu i
otkriti njenu sutinu, ilas je smatrao jednim od n a j z n a a j n i -
jih svjetskih istorijskih dogaaja", jer se radilo o sukobu unu-
tar socijalistikog sveta. Drugi protivnik nije bio samo svesni,
klasni protivnik ve mrak stoljea", pod kojim je podrazume-
vao zaostalost, nekulturu, primitivizam, neznanje, sujeverje,
rave navike. ef agitaciono-propagandnog centra izraavao je
i u dogaajima 1949. nezadovoljstvo intelektualcima. Po

pravilu", kae, iskustva sa dovitljivim", pametnim intelek-
tualcima" koji imaju smisla ,,za agitaciono-propagandni rad, a
nijesu do kraja odani Partiji veoma su alosna".
Opredeljivanje za socijalistiku demokratiju bilo je odree-
no nizom razloga, koje su rukovodei ljudi KPJ objanjavali na
isti ili srodan nain, ve zavisno iz kojeg su ugla posmatrali
uzroke nasilja zatitnog aparata, perspektivu razvitka, poreklo
deformacija, usklaivanje poetnih formi samoupravljanja sa
ulogom pojedinaca u upravljanju drutvom. Generalni sekretar
KPJ, J. B. Tito, smatrao je da je politika u toku duna da
raisti s ostacima iz sovjetske prakse, to jest prakse SKP (b) i
Informbiroa, jer su ostaci takve prakse onemoguavali slobodnu
raspravu graana. Sa velikim historijskim zadatkom" odbrane
marksizma-lenjinizma od revizionistikih pokuaja Partija je
po Titu bila duna da razvija socijalistiku demokratiju.
Ova alternativa bila je jedno od najsnanijih oruja u sukobu
sa birokratskom praksom socijalistikih zemalja. Borba sa plat-
forme dravne svojine, vladavine birokratskog centralizma i
ideolokih projekcija birokratskih snaga u meunarodnim raz-
merama nije davala nikakvu ansu Jugoslaviji u odbrani neza-
visnosti i oivotvorenju prava na samostalan razvitak socija-
lizma. Za Aleksandra Rankovia, nosioca referata o zakoni-
tosti na etvrtom plenumu, sudstvo je kao instrument jedno-
strane primene", esto primenjivano pogreno prema potenim
graanima". Teite njegovog razmiljanja i analize zakonitosti
svodilo se na to da je prenoenjem funkcije drave na neposred-
ne narodne organe", neizbeno rasla samostalnost graana o
vrednosti njihove line slobode i njihovih ljudskih prava, o ulozi
graanina pojedinca u upravljanju drutvenim ivotom". I
dalje: Jaanje svesti graana ne moe se izdvojiti od jaanja
njihove svesti o njihovim linim pravima i linoj slobodi."
Ciljevi nove politike jasno su definisani: prvo, uvrenje
mesta pravosua u dravnom ureenju i proirivanje izvesnih
njegovih ovlaenja u pravcu jaanja zatite prava graana i
zakonitosti; drugo, uvrenje zakonitosti i odluno suzbijanje
pojava svake samovolje i nezakonitih postupaka, bilo od koga i
u ma kom obliku dolazili.
Dve masovne pojave, informbirovtina" i otpori na selu
kolektivizaciji i otkupu, sainjavale su tih godina bitne objekte
za intervenciju represivnih i pravosudnih organa. Novom
partijskom politikom nije se oblaavala otrica te borbe, ali se

kanalisala u pravcu potovanja z a k o n s k i h normi i formi.
Rankovi izriito kae da je borba partije protiv starih
porobljivaa i hegemonista i protiv stvaranja nove pete kolone
od domaih izdajnika i najamnika" ojaala budnost sudova i
borbu za pravilnu i doslednu primenu naih zakona, za u-
vanje nae nacionalne nezavisnosti i nae socijalistike demo-
kratije".
U dokumentima ovog plenuma, a i u drugim partijskim i
dravnim izvorima koje znamo, nema ni pomena o Golom
otoku. Desetine romana i pripovedaka kao da su plod iste
imaginacije umetnika. Tek na strani 514. zbornika stenograf-
skih izvora plenuma pada u oi jedna asocijacija Aleksandra
Rankovia, koja upuuje na postojanje takvog logora, iako ga on
ne pominje pojedinano ve govori u mnoini o zatvorima".
Rankovievim reima, zatvori u kojima se nalaze osuenici
(nije, dakle, ni re o zatvorenicima pripadnicima IB iskljui-
vo) nisu nikakvi logori smrti, ve radilita socijalistike izgrad-
nje, gde je i zatvorenicima pored korisnog fizikog rada omo-
guen i kulturno-prosvetni ivot". Ne znamo ni danas, 35 go-
dina posle dogaaja, ko je inspirisao metod kanjavanja koji
se primenjivao na Golom otoku. Sasvim je sluajno da je jedan
kraljevski general (pod str. pov.) u svojstvu naelnika General-
taba Kraljevine Jugoslavije, Duan Simovi, uoi rata namenji-
vao, prenosei u sutini prvobitnu ideju Antona Koroca, koju
je prihvatio Milan Stojadinovi, komunistima i drugim antidr-
avnim snagama sklanjanje na usamljena jadranska ostrva,
shodno, kako on kae, praksi nekih drugih velikih zemalja (ne
mislei iskljuivo na SSSR). Gledajui na ovu sugestiju kao
strogo tajnu, na dnu dokumenta je zabeleio da se moe uiniti
javnim tek 1948. godine. . . . Zato je potrebno, dok traje ratni
zaplet i nesreene politike prilike u svetu i (radi) uspostav-
ljanja mira, a po ugledu na ostale velike drave ( F r a n c u s k u
ItalijuNemakuRusiju), zavesti i kod nas k o n c e n t r a c i -
one logore za sva takva lica. Za obrazovanje ovih logora vrlo
zgodno mogu da nam poslue naa mala i slabo naseljena dal-
matinska ostrva (kao na pr. irje, Mulat, Kaprije), koja su
izolovana od kopna. Burna vremena, u interesu Otadbine,
zahtevaju ove izuzetne i preventivne mere.") Ovom sluaj-
nou, jasno, ne mislimo da je poreklo ovog ostrvskog reima,
po zlu zapamenog, u vremenu kada je odbrana zemlje bila
svetinja i najprea dunost svakog graanina, vezano za genera-

la Duana Simovia, jer su postojala znanja o daleko savrenijim
sredstvima lomljenja ljudi u vreme carske Rusije i staljinskih
logora. ak i Svetozar Vukmanovi u svojim poznatim memo-
arima iz 1971. Revolucija koja tee, knj. II, kae da nije znao za
postojanje ove jadranske kaznionice za mrvljenje ljudi i mon-
struozno preobraavanje linosti. Bivi oficir UDB-e Slobodan
Krsti (Ua") izjavio je poetkom 1988. da mu je Aleksandar
Rankovi naredio da preuzme radove na Golom otoku, predvi-
enom za logor, jer su zatvori puni pripadnika IB. Ostrvo je
u prvom svetskom ratu inae sluilo za smetaj ruskih zarob-
ljenika koji su na njemu masovno umirali. Goli otok je August
Augustini spominjao Ivanu (Stevi) Krajaiu kao mesto bogato
kvalitetnim mermerom. Istoriarima ostaje da dokumentovano
utvrde ko je, u kojim okolnostima i sa kakvim ciljem doneo odlu-
ku o osnivanju ostrvskih muilita.
Tada primenjeno prepariranje linosti bilo je u potpunoj
suprotnosti s velikim idealima KPJ vezanim za emancipaciju
linosti, socijalistiku demokratiju i odbranu nezavisnosti.
Izolaciju i neutralisanje aktivnih pripadnika IB-a, niko ne moe
dovoditi u pitanje ni posle toliko vremena. Jer, sa strane
napadaa, radilo se o najgrubljem pritisku koji se mogao
zamisliti, pritisku bez milosti, obzira i potovanja, bez najele-
mentarnijih pravila ponaanja prema suverenoj zemlji; tenja je
bila jasno lansirana: da se zakoniti poredak srui uz pomo
graanskog rata ako je potrebno, s korienjem snaga iznutra;
problematina ideoloka razmimoilaenja preneta su na dravni
plan, suprotno normama i obiajima meunarodnog prava i
diplomatskog ponaanja; dravni pritisak pratila je monstru-
-propaganda, puna falsifikata i primitivnih insinuacija; nepo-
tujui suverenitet Jugoslavije, socijalistike zemlje su radile na
podrivanju sistema iznutra, potpomagale dravni terorizam, ile
na meunarodnu izolaciju Jugoslavije; protiv Jugoslavije kori-
ena su sva sredstva psiholokog rata.
Na unutranjem planu dolo je do rascepa u partiji, prvi put
posle 1937. godine. Jedinstveni, monolitni organizam povijao se
pod pritiscima kolebljivih, nesigurnih ljudi koji su se pitali ta
znai taj sovjetski pritisak, i nije li KPJ prenaglila ili preterala
u svojoj odbrani. Napadu je 1948. bilo izloeno jezgro ruko-
vodee snage koje je potpuno kontrolisalo sve ustanove, slube
i dravne punktove, celokupni dravni, politiki, ekonomski
i kulturni ivot. Odluni trenutak nije trpeo u ime komu-

nistikih principa i sutranje istorije unutranje sumnje, gre-
nja, nedoumice, politika prebiranja u sebi o drutvu. Ali, na
drugoj strani, radilo se o indoktrinaciji Staljinom, SSSR-om,
SKP(b), sovjetskim poretkom, koja je trajala u KPJ bez prekida
od njenog pristupa Kominterni 1919. godine. U nekim nacional-
nim sredinama, tradicionalni ruski faktor delovao je u preobra-
enom obliku prihvatanja svega sovjetskog kao ruskog",
slovenskog". Internacionalistiki trans i stvoreni imperativ
integracije socijalistikih snaga pred rastuom imperijalisti-
kom agresijom, zbunjivali su duhove. Iako nije bilo Kominterne,
disciplina iz njenog vremena je ivela u svesti dela starijih
komunista.
Partija je izdrala strahoviti udar spolja i podele iznutra i
ostala jedinstvena, uskoro i brojno uveana, ali i suoena sa
otpadanjem dela kadrova. Deo pripadnika IB-a poticao je iz ru-
kovodstva; bilo je komandanata i komesara, ljudi koji su radili u
najpoverljivijim slubama (UDB-i, diplomatskim predstavni-
tvima, armiji, itd.). Na ovom plenumu izneto je da je do juna
1951. uhapeno 8.403 lica zbog neprijateljskog rada na liniji
IB-a. Kae se da su ta lica osuena po administrativnom
postupku na tzv. drutveno-koristan rad. Od broja uhapenih
puteno je na slobodu 3.718 lica, od kojih je ponovo uhapen
1,2% zbog neprijateljskog rada posle putanja. No, tek pre koju
godinu objavljeno je da se za Rezoluciju IB-a izjasnilo 55.348
lana KPJ meu kojima je bilo nosilaca Partizanske spomenice,
aktivnih pripadnika JNA, pripadnika organa unutranjih po-
slova, lanova raznih tela i rukovodstava KPJ i f unkcionera i la-
nova skuptina i njihovih tela.
Pripadnici IB nisu prihvatali razlaz sa Rusijom", iveli su
u uverenju da je ona svemona", a njen voa Staljin nepogre-
iv". Jedan od pripadnika grupe anketiran od Branislava
Kovaevia, kae: Kako da ovjek preko noi promijeni
miljenje kada je 1941. godine poao na ustanak zbog Rusa "
Sekretar sreskog komiteta Bjelo Polje Bulatovi odmetnuo se
neposredno po smenjivanju sa funkcije. Uivao je u narodu
ugled kao astan ovek, ali je bio nepopravljivo indoktriniran,
zaslepljen autoritetom SKP(b) i Staljina. Pored Bulatovia u
umu su poli i organizacioni skretar, ef UDB-e, k o m a n d i r
stanice milicije, poverenik za prosvetu i ostali lanovi Biroa
sreskog komiteta, ukupno 18 lica. Ova odmetnika, radikalno
informbirovska grupa bila je za 15 dana likvidirana ili uhvae-

na zahvaljujui sinhronizovanoj akciji vojske, milicije i naro-
da". Na sednici CK KPJ od 28. do 30. januara 1949. godine,
posebno je tretiran bjelopoljski sluaj. Ocenjeno je da je
,nebudnost prema Bulatoviu" ovome omoguila da sve vie
, u v l a i pojedine ljude u zloin i on ih je uvukao u zloin".
,Jedan broj ljudi sigurno je bio rtva besomune, podmukle i
besprincipijelne kampanje" protiv partije i njenog rukovodstva,
pa je ,,zato neophodna odluna akcija prema otvorenim i
prikrivenim neprijateljima informbirovcima".
U sluajevima gde je partija delovala nedovoljno brzo i
odluno protiv pripadnika IB-a u rukovodstvima i van njih,
kao u Crnoj Gori, stupila je u akciju UDB-a. U borbi protiv
IB-a, kao i u prethodnom periodu borbe protiv ostataka
graanskih snaga, emigracije i zapadnih agentura, UDB-a je
sticala poziciju neprikosnovene, zaslune slube, s velikim
ovlaenjima, po prirodi stvari zatvorene od drutva, iji se rad
do 1951. nije ni razmatrao na sednicama rukovodstva, koliko se
moe ustanoviti itanjem zapisnika Politbiroa CK KPJ i steno-
grafskih materijala plenuma od aprila 1948. godine. UDB-a je,
oslonjena na izvanredna ovlaenja, zahvaljujui odsudnosti
trenutka, injenici da je njom rukovodio i nad njom bdeo
Aleksandar Rankovi, moni organizacioni skeretar CK KPJ,
odgovoran za unutranje poslove, pravosue, kadrove, obave-
tajnu slubu, uspela natkriliti drutvo, pa i Partiju, koncentri-
sati ogromna ovlaenja u svojim rukama, te iveti posebnim
ivotom u dravi. Preko Rankovia, UDB-a je formalno stojala
pod rukovodstvom partije. Tito je kao ratni komandant sjedi-
njavao u sebi funkcije vrhovnog komandanta, predsednika Vla-
de FNRJ, generalnog sekretara Partije, drei u svojim rukama
i konce spoljne politike i meunarodnih veza sa stanovita ori-
jentacije i odluivanja, iako se za vreme IB-ea na dunosti mi-
nistra inostranih poslova nalazio drugi moni ovek KPJ Edvard
Kardelj, neka vrsta konstruktora politikog sistema. UDB-a se
u svojoj delatnosti oslanjala na masovni broj saradnika u dra-
vnom, partijskom i drutvenom aparatu, jednom reju u narodu.
U tim danima borbe protiv pritiska sa Zapada 19451948, ra-
ta na dva fronta 19481949, otpora agresiji sa Istoka u naj-
raznovrsnijim politiko-ekonomskim, psiholoko-propagan-
dnim i obavetajno-agenturnim vidovima Argus-drutva, UDB-
-a je bila oi i ui" partije i dravne vlasti.
<5 "
KPJ je smogla snage da u ime nove vizije socijalizma javno

iznese niz deformacija u sistemu odbrane poretka 19481951.
godine. Aleksandar Rankovi govori o politikom slepilu"
sudova i UDB-e u smislu njihove sklonosti da obian kriminal
zbog opte politizacije svega i svaega pretvaraju u
krivina dela (kontrarevolucionarnu delatnost, i si.). Krajnosti
su se ponavljale: ako je 1945. bilo opasno dovesti u pitanje
Staljinovu nepogreivost, u uslovima napada IB-a i njegove
podrivake delatnosti za izmenu legalnog poretka, mogle su biti
inkrimisane i sklonosti ka ruskoj klasinoj literaturi, razumlji-
vo na nivou niih organa vlasti i organa gonjenja. Sudije,
pojedinci iz UDB-e i tuilatva znali su odstranjivati ljude iz
ivota odreene sredine iz linih, koristoljubivih motiva, i
raznih drugih abeiacija, lokalnog slogatva"; sudovi su znali
potpadati pod uticaj javnog tuioca, organa uprave, partijskih
rukovodilaca i organa KPJ. Rankovi govori o sporazumevanju
tuioca i predsednika suda o presudi. Na plenumu se govorilo o
naliju nezavisnosti sudija. Sudovi su se praktino nalazili pod
nadzorom UDB-e. Presude su se gradile na priznanju optue-
nog, dok je odbrana sa svedocima zapostavljana. Rankovi
navodi kao primer do kog je stepena apsurda doveden rad u
pravosuu kad su neki sudovi smatrali za krivino delo
poricanje optuenog na glavnom pretresu priznanja datog u
isleenju. Pritisci na sudije mogli su, kae se na plenumu,
prouzrokovati pojave nepouzdanosti, straha i moralne labil-
nosti sudija". 0 priznanju okrivljenog" kao glavnom dokazu"
govori i Vladimir Bakari; pravo je ono to naredi sreski
komitet"; po Bakariu, inae doktoru prava, partija je uticala
samo na Vrhovni sud u pitanju specijalnih politikih sluajeva,
to radi svaka vlast na svetu. Bakari je diferencirao ponaanje
milicije od kotara do kotara", jer se ona u jednom javljala kao
zatitnik" a u drugom su graani sticali utisak da su u
okupiranoj zemlji".
Aleksandar Rankovi je, polazei od postojee prakse, na

plenumu kritikovao UDB-u, smatrajui da su neki njeni po-
stupci bili u raskoraku sa partijskom i dravnom linijom, to
je nanosilo tetu. Po njemu, UDB-a ne sme da stoji iznad vlasti i
zakona ve je pozvana da titi interese narodne zajednice i
strogo se pridrava zakona. Ali, u praksi ova strogo centralizo-
vana sluba, koju su zapadni krugovi od osnivanja maja 1944.
godine (OZN-e) nazivali politikom policijom", a emigracija
traila njeno rasputanje u brojnim memorandumima koje je

upuivala vladama zapadnih zemalja, nametnula se organima
pravosua kao vrhovni arbitar, odluujui organ, politiki
kontrolor, savest poretka, iako su odluke sudova bile zaodevane
u zakonsko ruho, to je u datim uslovima moglo zadovoljavati
formu. Dovoljno je navesti podatak iznet na ovom plenumu o
pojavi brzopletih hapenja 1949. godine, jer se pokazalo
putanjem iz istrage ili posle suenja da je 47% hapenja bilo
n e z a k o n i t o . Neopravdano pokrenuti postupci po republikama
izgledaju ovako: Srbija 40%, Slovenija 39%, Bosna i
Hercegovina 51%, Makedonija 36%, Crna Gora 47%.
UDB-a je 1949. godine bila svemona, prisvajajui kompetenci-
je drugih nadlenih organa, to je 1951. izazvalo patrijsku kri-
tiku. UDB-a je izvrila 23% hapenja, vodei istragu zane-
marujui upravne organe unutranjih poslova. Isleenja su
tekla mimo zakonskih rokova, a unutranja uprava, opet, nije
prijavljivala hapenja tuilatvu. Sudije su esto razreavane
voljom lokalnih rukovodilaca. Javni tuioci su znali izdavati
telefonske ili telegrafske direktive za masovno konfiskovanje
imovine itara" (to jest obveznika u otkupu). Uvreila se
psihologija da se odgovornost pred zakonom odnosi samo na
nepartijce. Ljudi su hapeni i na osnovu usmenih naloga.
Donoena su nezakonita interna uputstva i drugi propisi.
Administrativno kanjavanje je vreno i na osnovu blanko
reenja izda tih administrativnim slubenicima.
Novi talas antibirokratizma doveo je do preispitivanja i
vlastitog iskustva, koje nije moglo zaobii ni pravosudne
ustanove. Ideja socijalistike demokratije nije se mirila sa
birokratskim voluntarizmom. Nova uloga Narodnog fronta
Jugoslavije, jaanje pozicije lokalne samouprave, radniki save-
ti u preduzeima nisu prihvatali raniji nain ivota i rada.
Normalizacija odnosa sa zapadnim dravama imala je, bar
posredno, uticaja i na obraanje vie panje na unutranje
slobode i demokratski stil rada. Podvrgavaju se kritici ustanove
koje su preuzete iz SSSR-a ili su liile na sovjetske. Neke stare
ustanove su se zadravale, menjajui samo sadraj, a nove
uvodile ili rehabilitovale", kao advokatura. Rukovodstvo je
poticalo promene odozgo", zavisno od procene uslova, odnosa
snaga, korisnosti po razvoj sistema i od meunarodnih okolnosti.
Za jedne, ovo je moglo biti doziranje", ali za one vaspitane u
<5 "
drugoj koli rada, strepelo se od promena koje ugroavaju

socijalizam. Pored snaga koje su se izjasnile za Informbiro,
javljao se i otpor u partiji od strane onih koji su zadrali stari
nain miljenja i dogmatizovanu svest. Otpori su imali izvore i u
nerazvijenoj civilizacijskoj osnovi kojoj su pogodovala provere-
na reenja, umesto otiskivanja u novo i nepoznato.
O malom autoritetu sudova govori da su radili u kafanama
i prvarnicama", isteruju se neke kazandije iz radnji i name-
ta sud" (Boidar Maslari), ili kako kazuje Duro Pucar: Nai
ljudi u miliciji jo su primitivni. . . Ali, kada moete nai na
stotine sudija koji imaju 3 ili 4 razreda osnovne kole, onda
milicajac pogotovo nema mogunosti da sprovede zakonitost."
Sudije su bile bez pravne spreme, iako se pogotovu od njih, jer
se radilo o vremenu opte ideologizacije, trailo da prihvate
marksizam i ideoloke stavove partije; kritikovana su tzv. na-
sleena pravna shvatanja kod dela sudijskih kadrova; onima
bez pravne spreme pripisivalo se da su bili pasivni ili nosioci
optih revolucionarnih stavova".
Advokatura je bila malobrojna, zapostavljena i s neznatnim
autoritetom. Po recima Josipa Hrnevia, ona je bila dobro
oiena" od protivnarodnih i korupcionakih korumptivnih
elemenata". Uprava je pokazivala tendenciju da postane sama
sebi sudija, to jest da se odvoji od kontrole svog rada. Kardelj je
potcenjivanje sudstva izvodio iz prve revolucionarne etape u ko-
joj je revolucionarni duh proimao celokupni aparat. Teite je
umesto na sud stavljeno na Javno tuilatvo, ustanovu koja je,
po njemu, mehaniki preuzeta od Rusa. Instituciju tuilatva
ocenjivao je kao najidealniju za birokratski sistem, tako rei
kao organ NKVD-a. A to znai da je vlada zadravala kon-
trolu nad zakonitou, tumaei esto ta je ljudsko pravo, a
ta nije.
S plenumom o kojem je re trebalo je da nastupi prelom u
odnosu na pravosue to je zapravo inilo sastavni deo velikog
zaokreta koji je tekao u elom drutvu, kao rezultat sukoba sa
Informbiroom i raspleta na osnovu iskustva revolucije, izvornih
dela klasika, kritike birokratskog centralizma. Kardelj pro-
menu definie u tom smislu da smo do sada bili pristalice gru-
bog politikog nasilja", a sada smo napravili itav preokret
u pravu". Sudije su bile bez autoriteta (poslednja rupa na
svirali"), a socijalistika pravda" se pitala ta e nam sud
uopte". Ali, bili bismo iluzionisti", kae on, kada bismo
t r a i l i potpuno nezavisne sudove." No, smatrao je za imperativ

da se u budunosti sprei da svaki lokalni organ utie na njih
(intervencije partijskih komiteta, javnog tuioca, UDB-e). Utvr-
eno je da nisu u dovoljnoj meri obezbeena prava graana da
sami pokreu postupak protiv nezakonitih akata koja su
v r e a l a njihova prava. Naglaen je znaaj advokature kao
ustanove koja zastupa graane, preduzea i organizacije, i
prua im pravnu pomo.
Za vreme masovne kolektivizacije proglaene januara 1949,
na Drugom plenumu CK KPJ i u toku borbe za otkup
poljoprivrednih proizvoda, dolazilo je do izrazitog neraspoloe-
nja seljaka, primene prinudinih mera, manifestacija otpora,
vrenja na selu i nasilnih mera protiv seljaka koji nisu izvrili
obaveze. Te pojave nisu nauno ispitane, ali globalni podaci sa
plenuma 1951, govore o njihovoj rairenosti, masovnosti, in-
tenzitetu sukoba, reakciji vlasti. Godine 1950, bilo je doneto
91.024 krivinih presuda i preko 300.000 graana kanjeno
zbog prekraja, i to najsitnijih. R. olakovi je na osnovu
itanja albi ustanovio da se u 80% sluajeva radilo o povredi
zakona. Pojava nije bila lokalizovana na jedan srez ve
karakteristina za celu Jugoslaviju. Praksa je proticala u znaku
primene drastinih mera o kojima su na najviem partijskom
rukovodstvu (Drugom i Treem plenumu CK KPJ) saoptavali
najodgovorniji rukovodioci. Jovan Veselinov je na Treem
plenumu CK KPJ 30. decembra 1949. govorio o politici
raskulaenja" i totalnoj konfiskaciji" seljaka, iako je svima
bilo jasno da seljak ne raspolae zaduenim koliinama. Glavno
je bilo izvriti plan, pa ma i po cenu pritiska (amaranje",
vuenje za brkove", hapenja lanova sreskih komiteta"). Tito
je u reagovanju na izlaganje Veselinova pominjao i stavljanje
pitolja u usta". ita nije bilo, a partija je zahtevala da se ono
nabavi. Jovan Veselinov je na plenumu, prema Svetozaru
Vukmanoviu, kvalifikovao ovu politiku kao pravi rat" sa
seljacima. On je oiju punih suza" isticao da je na hiljade
seljaka uhapeno i osueno. Ima i mrtvih. Ljudi sekirama
brane malo ita to je rodilo. Ima tu i kulaka, ali to su veinom
nai ljudi! U narodnooslobodilakoj borbi bili su na naoj
strani, a sada su postali neprijatelji! Ne zbog toga to su kulaci,
nego zato to je odreen previsok otkup. Nai aktivisti koji
isteruju otkup, odvojili su se od naroda. To su oni isti ljudi koji
su bili u toku rata najpopularniji; sada su postali najomrznuti-
ji." Rodoljub olakovi je negodovao protiv mera otkupne

politike u Semberiji februara 1950. Prema olakoviu, bilo je
svata", pri emu misli na prinudne mere i masovne tue".
Tito je ovu protivurenu situaciju svodio parafrazirajui
Kidria na stanje na selu (teko mi je da dam jer nemam"
Kidri), a na drugoj strani se trailo daj im vie". Tito
nije uoptavao pojedinane samovolje, smatrajui da od
nas gore ide krivica". Ali, oni kadrovi koji dolje rade, a koje
sam ja najvie krivio, zapravo su najmanje krivi. Jer, oni kad
dobiju nalog odozgo, izvre ga pa makar glava odletjela. A i
letjele su glave. Ljudi su na terenu gubili ivote oko tog otkupa.
Mi to sebi moramo otvoreno priznati." Meutim, smatrao je da
se otkupom vri dalja socijalizacija i izgradnja socijalizma u
naoj zemlji, da prehranjujemo nae stanovnitvo". Maja 1950.
pobunili su se seljaci u Cazinskoj krajini. Delegacije seljaka iz
smederevskog kraja uzaludno su pokuavale da dou i postave
pitanje otkupa pred Narodnu skuptinu FNRJ. Na Treem
plenumu CK KPJ Vladimir Bakari je povodom Titove primed-
be da je u nekim krajevima prilikom otkupa bilo i rtava",
navodio da je u Slavoniji u sukobima palo oko 50 glava.
Partija se suoavala sa zapanjujuim nepoznavanjem zako-
na i uredaba", oiglednim nepravdama" i sporou pravosu-
a". Kardelj na plenumu iznosi da su hapenja prosto stra-
na". U Bosni je 51% uhapenih puteno bez kazne. Zanimljiva
su Kardeljeva razmiljanja nad ovom pojavom sa stanovita
efekta kazne: ,,. . . Ako suvie olako hapsimo, kazna prestaje
biti strah za ljude (i) na taj nain postaje sastavni deo sva-
kodnevnog ivota, kao na primer gripe ili neke povrede, za-
tvor prestaje da bude sramota, nema nikakvog dejstva. Ja
mislim da bi trebalo podii smisao kazne, da zatvor postane
strah za ljude . . . " Za Milovana ilasa otkup je bio forma
nepravednih ekonomskih odnosa", koju moraju pratiti nasil-
ne mere; Boris Kidri je izvor nezakonitosti nalazio u dotada-
njem privrednom sistemu i otroj nategnutoj borbi za petogo-
dinju izgradnju": Greke su neizbene u naoj gigantskoj
borbi za izgradnju zemlje i opstanak." Reagujui na navedene
primere iz Bosne, Tito je isticao da je takvih sluajeva bilo i u
Vojvodini, ,,i to nevjerojatnih sluajeva, da sam se ja za kosu
hvatao i pitao ta je to s naim ljudima, jesu li oni neprijatelji ili
su izali iz takta usljed prenapornog rada". Za nepravilne
postupke u Semberiji govorio je da su strana stvar". U
Istri", kae Tito, mase se javljale za optiranje, iako nisu bili

Italijani, jer su im bili dozlogrdili postupci ljudi na terenu".
,ita nije bilo, a vlast je traila da ga seljaci ni iz ega stvore."
Za pitanje kolektivizacije, karakteristian je Trei plenum,
jer se na socijalizaciju poljoprivrede poelo gledati daleko
trezvenije. Na tom plenumu KPJ je dala korektive za sprovoe-
nu politiku, a sagledani su i otpori seljatva. Kidri je smatrao
da je kulak opasan i dalje, ali da je ipak stegnut". Izriito je
isticao da nam nisu potrebne zadruge koje trae dravnu
pomo, koje su pasivne, jer se one stvaraju zbog socijalistike
rekonstrukcije poljoprivrede a ne iz larpurlartizma. KPJ je tada
vrila i odluan preokret na radnu snagu iz tzv. pasivnih
krajeva. Godine 1948, kada je Jugoslavija oskudevala u radnoj
snazi, ovu su obezbedile brigade Narodnog fronta i spasle
plan" po Kidriu, u vreme kada nije isporuena mehanizacija sa
Istoka. Plenum je traio da se ne seju iluzije kod seljaka da SRZ
reavaju pitanje ishrane i penzija. Nije bilo pitanje broja
zadruga ve da li one rade kao socijalistika gazdinstva". KPJ
je postajala svesna da se seljaci ne smeju oterati u protivniki
tabor.
CK KPJ je novembra 1951. doneo Uputstvo o putevima
socijalistikog preobraaja sela, podvlaei znaaj razvijanja
opteg zemljoradnikog zadrugarstva s raznim oblicima zadru-
ne svojine (ekonomije, stoarske farme, zanatske radionice) i
odravanja rentabilnih zadruga.
Masovna kolektivizacija, sa nastavljanjem otkupa, tekla je u
okviru najteeg pritiska IB-a na nezavisnost Jugoslavije, pri
kojem se nisu birali metodi od najprljavije propagande do
ekonomske blokade i politikih provokacija. Ove dve admini-
strativne mere ostvarivane su i u uslovima otpora sela ovim
merama, a na drugoj strani oskudice hrane i strahovite sue
1950. godine. Drava je morala nabaviti hranu sa sela, jer
drugih izvora nije bilo, ne obazirui se na metode. Najvie
rukovodstvo je insistiralo na politikim merama, ali su nadvla-
ivale mere prinude. Rukovodstvo je o stanju ,,na terenu" bilo
podrobno upoznato, samo to po njegovoj oceni nije bilo drugog
izlaza sem nastavljanja administrativnog otkupa. Izmeu pri-
nudnog otkupa i slobodnog snabdevanja itom na tritu nije
moglo biti nikakvog kolebanja u odnosu na prvu meru zato to
se druga mera jednostavno nije ni postavljala kao alternativa.
RADNIKI SA VETI
Ideja radnikih saveta nastala je kao vid suprotstavljanja

nove alternative drutveno-ekonomskih odnosa dravno-svo-
jinskim, nezavisno od nepovoljnih socijalno-ekonomskih, kul-
turnih, politikih i meunarodnih prilika. Namesto admini-
strativnog koncepta socijalizma raala se koncepcija slobodnog
socijalizma, na drugoj drutveno-ekonomskoj osnovi. Ovaj
proces zapoeo je sputanjem nadlenosti, odnosno prenoenjem
ovlaenja na nie organe, ali u atmosferi stalne bojazni od
meunarodnih okolnosti, dezorganizacije drutva, i anarhije. U
tom oslobaanju drutvenih snaga od stega birokratizma i
zastarelih shvatanja napredovale su drutvene nauke, dobijala
polet teorijska misao, zainjala se organizacija socijalistike
demokratije.
Teorijska misao bila je krajnje nerazvijena, jer se oekivalo
da sovjetski teoretiari i politiari daju odgovore na pitanja
koja su se zaista bila umnoila. Bilo je i nepisano pravilo da
SSSR, odnosno Staljin daju ton. Veliki deo kadrova je bio
zauzet praktinom socijalistikom izgradnjom. Stoga se do
1948. kopirao Staljin, sluilo njegovim citatima, pozivalo na
Lenjina. Kod jugoslovenskih komunista ipak je postojala tenja
da trae originalnija reenja, ali da se time ne izaziva sukob sa
SKP(b) i ne dovodi u pitanje neprikosnovenost s o v j e t s k i h
teorijskih postavki.
Do tada umrtvljena staljinistikim ideolokim totalitari-
zmom u komunistikom pokretu, teorijska misao jugosloven-
skih komunista usmeravana je na kritiku valorizaciju istorije
KPJ, a prvenstveno na otkrivanje novih puteva revolucije.
Jugoslovenski komunisti nalazili su teorijsku osnovu i podsticaj
u obnavljanju izvornih marksistikih ideja o dravi prelaznog
perioda (posle proleterskog osvajanja vlasti), u ispitivanju
iskustava Parike komune, sovjeta u dvema ruskim revolucija-
RADNIKI SAVETI * 0 "
ma, radnikih saveta u Bavarskoj, A u s t r i j i i M a a r s k o j nakon

prvog svetskog rata, kao i iskustava j u g o s l o v e n s k e revolucije,
posebno narodnooslobodilakih odbora. Na organizaciju tih
o d b o r a , partizanskih odreda i , uopte, narodnooslobodilakog
pokreta poelo se ukazivati kao na otelotvorenje samoupravne
prakse i duha.
U toku 1949. KPJ je dala inicijativu za poveanje uloge
r a d n i k a u proizvodnji i njenoj organizaciji. Poelo je obnavlja-
nje zapostavljenih proizvodnih savetovanja direktora i istaknu-
tijih radnika. Meu rukovodeim lanovima partije voene su
diskusije o stvaranju organa preko kojih bi radnici upravljali
poslovima preduzea. Olivera Pavii navodi da se radniko
upravljanje pominje na sednici Privrednog saveta i Centralnog
odbora Saveza sindikata Jugoslavije (SSJ) 11. maja 1949.
godine, na kojoj je dolo do kritike direktora kao nosilaca
birokratizma. Sindikatima je namenjeno da pomognu u razvija-
nju stimulansa radnika u izvrenju plana. Direktorski oportu-
nizam" morao je da se razbija radnikom sveu", dok
direktori vie nisu smeli da se kritikuju odozgo". Porast
proizvodnje traio se u uslovima neispunjenja plana i pri
nestaici radne snage i sirovina. Podsticane su forme politike
demokratije u fabrikama i ustanovama". U razgovoru s Titom u
Splitu u leto 1949. godine reeno je da se odlunije podre
samoupravne tendencije u preduzeima. Ideja o decentralizaciji
dravne uprave javila se pre nego je i sazrela misao da se
upravljanje preduzeima preda radnicima. Iskustvo Parike
komune govorilo je u prilog pribliavanju vlasti narodu i
pretvaranju narodnih odbora u najvie njene organe. Odbaciva-
nje staljinistikog centralistikog upravljanja" i poetno pre-
noenje poslova s centralnih na nie organe izazivali su otpor
dela kadra koji se nije mirio s novim koncepcijama i gubljenjem
steenih pozicija. Svetozar Vukmanovi, jedan od uesnika u
onovremenim raspravama u politikom aktivu CK KPJ, naziva
ovaj otpor nijemom opozicijom" u samoj partiji. Kako decen-
tralizacija uprave i vlasti nije nita bitno menjala u drutvenim
odnosima, jer su dravni organi i dalje raspolagali vikom rada,
javila se ideja o predaji preduzea radnim kolektivima na
upravljanje.
U nas je prilino odomaena teza da su narodnooslobodila-
ki odbori bili poetak samoupravljanja, koja je prihvatljiva
samo kao daleki i opti nagovetaj. Inae, radniki saveti ne-
2 9 0
maju nikakve organske veze sa narodnooslobodilakim odbo-

rima kao organima revolucionarno-demokratske samouprave
jer oni anticipiraju vid novog drutveno-ekonomskog odnosa. O
ideji samoupravljanja razmiljali su teorijski Kardelj, Kidri
ilas, iako je odluka doneta posle razgovora sa Titom. Kardeli
pominje prolee 1949. godine, bez blieg preciziranja sadraja
toga razgovora sa Titom. Jovan orevi, koji je radio na
formulisanju zakona o radnikim savetima, ima o poreklu ovog
zakona drukije miljenje od ondanjih i savremenih politiara i
oficijelnih pisaca. Po njemu, to je bila politika odluka, pri
emu se poziva na Titovu ocenu ovog akta. orevi smatra da
je uvoenjem samoupravljanja trebalo napraviti distancu prema
sovjetskom modelu. Dodali bismo da je na toj osnovi bila
omoguena i uspenija odbrana Jugoslavije od pritiska SSSR-a.
Nerazvijena etatistika dravna i drutvena organizacija Jugo-
slavije nije mogla na toj osnovi izdrati udar dinovskog
staljinskog aparata moi: propagandnog, politikog, ekonom-
skog, vojnog. Samoupravljanje je istovremeno uvoeno u uslovi-
ma najvieg centralizma vlasti u Jugoslaviji. Za orevia je
samoupravljanje, zapravo uvoenje radnikih saveta bilo ta-
koe sredstvo da se povea proizvodnja putem vee zaintere-
sovanosti radnika, jer je privredna situacija bila tragina".
Ideju o radnikim savetima svojata i Milovan ilas u spisu
Nesavreno drutvo, objavljenom u Londonu 1970. u izdanju
emigrantske Nae rei". On ocrtava stanje u zemlji sledeim
reima: Zemlja se guila u korovu birokratije a partijske voe
je spopadao gnev i uas od neizleivosti samovolje politikog
aparata, koji su sami izgradili i koji ih je na vlasti drao." Tada
je njemu palo na um" da jugoslovenski komunisti ponu sa
ostvarivanjem Marksovog slobodnog udruivanja neposrednih
proizvoaa, to jest da im se prepuste fabrike na upravu, s tim
to bi oni bili obavezni da plaaju samo porez i druge nune"
trokove za dravne potrebe. Ideju je izloio Kardelju i Kidriu.
Na sastanku sa predstavnicima Sindikata, Kardelj je ilasovu
ideju spojio sa idejom postojeih radnikih saveta, kao saveto-
davnih organa uprave. Zauzet drugim poslovima i odsutan iz
Beograda, Tito je bio van ovih zamisli, ali je brzo s h v a t i o
(pojednostavivi" komplikovane Kardeljeve i ilasove ideje)
da je re o Marksovoj paroli fabrike radnicima", to mu je bilo
prihvatljivo, iako je u poetku smatrao da radnici jo nisu zreli
za usvajanje te ideje.
RAD NICKI S A V E T I 2 9 1
Nesumnjivo je da su vodei komunisti toga vremena, Tito,

K rdeli, ilas i Kidri najpre bili u toku sazrevanja i uobliava-
ove ideje. Kardelj i ilas se samo razilaze oko toga kod koga
> a orvo nikla ova ideja. Isto tako, njihove hronologije se bitno
3 zlikuju: dok Kardelj govori o proleu 1949. (to je po naem
miljenju prerano), dotle ilas govori o proleu 1950. (to je

s v a k a k o prekasno), jer su pre toga bili uvedeni radniki saveti
kao eksperimentalni oblik. Po Kardelju, Tito je o tome obave-
ten u Splitu, a po ilasu u Narodnoj skuptini FNRJ. ilas
oigledno brka razvoj ideje o radnikim savetima i odgova-
rajueg zakona, popularno nazvanog Zakonom o predaji fabrika
na upravljanje radnicima, iako se radi o istovtnom procesu
koji je sazrevao i dobijao svoju prvobitnu organizacionu fizi-
onomiju u vidu savetodavnih radnikih saveta (eksperimen-
talnih) u toku 19491950, dok nije ozakonjen polovinom
1950. godine.
Kasniji hroniari razvoja samoupravljanja zabeleili su da
je vlada FNRJ formulisala ideju o stvaranju radnikih saveta
prilikom razmatranja mera za usavravanje rukovoenja privre-
dom. Prema toj ideji, radniki saveti su imali da izrastu u
stvarne organe samoupravljanja. U prvoj fazi predvieno je da
se oni obrazuju samo u nekim veim preduzeima. Vladin
zakljuak je glasio da se na razgovore o ovom pitanju pozovu i
predstavnici sindikalnih rukovodstava. uro Salaj i Boris
Kidri ovlaeni su da potpiu Uputstvo o osnivanju i radu
radnikih saveta dravnih privrednih preduzea, koje je doneto
23. decembra 1949. i odmah poslato glavnim odborima republi-
kih sindikata i preduzeima u kojima je trebalo da se obrazuju.
U Cl. 1 Uputstva stajalo je: ,,U cilju punog ostvarenja ustavnog
naela o neposrednom ueu radnika u upravljanju privredom
i u vrenju privredne kontrole, kao i u cilju aktivnog angaova-
nja radnika u borbi za izvrenje planskih zadataka, u dravnim
privrednim preduzeima osnivaju se radniki saveti. Pravilnom
organizacijom i radom radnikih saveta prua se mogunost
radnicima da dobiju ne samo jasniji uvid u rad i probleme
preduzea nego im se prua mogunost neposrednog uticaja
kako na probleme proizvodnje tako i na probleme samog uprav-
jjanja preduzeem. Na taj nain radnici e sticati ogromna is-
kustva i pruaju im se sve mogunosti da se iz redova radnika
]os vie i bre razvija kadar rukovodilaca preduzea." lan 2 je
odreivao nadlenost i zadatke radnikog saveta, koji je trebalo
2 9 2
da aktivno uestvuje u reavanju svih najvanijih pitanja pre-

duzea" i da budno prati rad i pomae unapreenje proizvodnje
i rada u preduzeu". Stvaranjem radnikih saveta nije se, prema
Uputstvu, umanjivala uloga direktora ni sindikalne podrunice
u preduzeu, koja i nadalje ostaje rukovodilac socijalistikog
takmienja i mobilizator radnike klase u cilju izvrenja i
premaenja planskih zadataka".
Radniki saveti su uvedeni u 215 jugoslovenskih preduzea,
i to: 80 u Srbiji, 67 u Hrvatskoj, 39 u Sloveniji, kao i u nekim
preduzeima u drugim republikama. Prvi radniki savet, od 13
lanova, izabran je 31. decembra 1949. u fabrici cementa
Prvoborac" u Solinu, kod Splita. Vodei ovu akciju, Centralno
vee Saveza sindikata Jugoslavije uputilo je 3. januara 1950.
pismo glavnim sindikalnim odborima u kojemu su razraena
naelna pitanja rada i sastava radnikih saveta. Rukovodstvo
Sindikata poslalo je tim forumima novo pismo 11. januara,
zahtevajui da posvete panju ekonomskom obrazovanju
radnika.
Radniki saveti su pominjani u razgovorima o udarnicima i
inovatorima, odnosno na proizvodnim savetovanjima, kao oblik
sistema moralne stimulacije. Izbor prvih radnikih saveta nosio
je obeleje politiko-ideoloke mere sa jakim naglaskom propa-
gandistike akcije (parole i transparenti, fotografije izabranih,
publicitet u tampi, manifestacije, itd.). Izbori su, takoe, sluili
glavnom cilju podizanju morala u kritinoj situaciji. Maja
1949. na sednici Privrednog saveta i Centralnog odbora Saveza
sindikata Jugoslavije dolo je do kritike direktora kao nosilaca
birokratizma. Sindikati su imali da pomognu razbijanju di-
rektorskog oportunizma radnikom sveu".
Na osnovu odluke vlade FNRJ, zakonodavni organi su
pripremili prvi Nacrt zakona o radnikom upravljanju privre-
dom. Prilikom njegove izrade Boris Kidri je radniko samou-
pravljanje oznaio kao poetak kraja birokratizma". U zemlji
je ve bilo obrazovano 520 radnikih saveta. Narodna skuptina
FNRJ ozakonila je radniko samoupravljanje na sednici od 27.
juna 1950. donosei Osnovni zakon o upravljanju dravnim
privrednim preduzeima i viim privrednim udruenjima od
strane radnih kolektiva. Vladinim Uputstvom od 22. jula
regulisani su prvi opti izbori za radnike savete i njihove
upravne odbore. Od avgusta do oktobra osnovano je 7.136
radnikih saveta, u koje je izabrano 155.166 radnika i slube-

nika.
Prema Titu, koji je podneo ekspoze u Narodnoj skuptini
prilikom usvajanja ovog zakona, do njegovog donoenja svi
drutveni procesi u mladom jugoslovenskom revolucionarnom
drutvu" nalazili su se pod kontrolom drave. Gotovo nijedna
sfera drutvenog ivota od privrede i sitnog seljakog
domainstva, pa sve do kulture, nauke i umetnikog stvarala-
tva nije ostala izvan sistema dravnog upravljanja ili
rukovoenja. Preispitivanjem dotadanjeg puta jugoslovenskog
razvitka i metoda izgradnje socijalizma, KPJ je dola do
zakljuka da se mora suzbiti proces podravljivanja drutva,
koji je pretio da potkopa vlast radnike klase. Partijsko
rukovodstvo je pri tom polazilo od duha jugoslovenske revolu-
cije i ideje klasika marksizma o odumiranju drave u socijali-
zmu, posebno od Marksovih analiza iskustva Parike komune.
Sutina revolucionarnog zakona" iz juna 1950, koji je izraa-
vao osnovne elemente nove generalne linije KPJ u izgradnji
socijalizma u Jugoslaviji", sastojala se u uvianju da se proces
odumiranja drave ne moe odlagati za budunost, da KPJ ne
sme izgubiti bitne odlike revolucionarne partije radnike klase i
izroditi se u deo aparata za vrenje vlasti, i da se dravna
svojina mora pretvoriti u drutvenu, koja e biti pod upravom
neposrednih proizvoaa. Ova u biti nova koncepcija izgradnje
socijalistikih drutvenih odnosa davala je prednost stvarala-
tvu i inicijativi radnih ljudi, a ne dravi.
Prilikom ozakonjivanja samoupravljanja juna 1950. Tito je u
Narodnoj skuptini FNRJ izriito rekao da Zakon ne dolazi
preuranjeno", ve s izvjesnim zakanjenjem", emu su dopri-
nele iluzije o sovjetskom obliku socijalizma i nekritiko presai-
vanje sovjetske doktrine i prakse na jugoslovensko tlo.
Po Titu, predavanje fabrika na upravljanje trebalo je da
sprei da se u privredi ugnjezdi jedna zarzana bol jest, koja
nosi ime birokratizam" i spada meu najvee neprijatelje
socijalizma ba zbog toga to se uvlai neprimjetno u sve pore
drutvene djelatnosti i ljudi ispoetka ni sami nisu toga
svijesni". Jugoslovenski komunisti gledali su u predaji zemlje
seljacima i fabrika radnicima ne apstraktne propagandne
parole", ve, kako je to formulisao Tito u Narodnoj skuptini,
nov program socijalistikog odnosa u proizvodnji, u pogledu
drutvene svojine, u pogledu prava i dunosti trudbenika". Tito
je nazvao Zakon loginom posledicom dotadanjeg socijalisti-

kog razvitka i revolucije u Jugoslaviji. KPJ je prihvatila
marksizam ne kao dogmu, ve kao sredstvo za rukovoenje, za
orijentaciju u svakoj konkretnoj situaciji, pa ma kako ona bila
zamrena. Marksistiki prilaz je podrazumevao da principe
razvoja svake zemlje razrauju i primenjuju oni koji su izrasli iz
njedara zemlje", koji poznaju njenu istoriju, njene obiaje,
njene slabosti i pozitivne strane. Uvoenjem radnikih saveta
KPJ nije apsolutizovala jugoslovensko iskustvo, nije smatrala
da je put Jugoslavije jedini put, koji moraju slediti sve zemlje.
Naprotiv, polazila je od toga da razliiti ekonomski, kulturni i
drugi uslovi trae i razliite forme rada, to je znailo odbaciva-
nje svih ema i recepata.
Radniki saveti su negacija sovjetske prakse, birokratizma
pre svega, put pribliavanja radnika upravljanju, otimanje od
sovjetskih uzora, podstrek za veu produktivnost. Radniko
upravljanje nije negiralo dravu u sferi upravljanja, ve je, ta-
vie, drava preko radnikih saveta postizala sredstva podstica-
nja radnika na veu proizvodnju, a na drugoj strani radnici su
sami razvijali zatitu svojih interesa.
U najteim meunarodnim i unutranjim prilikama (bloka-
da zemlje, izbijanje korejskog rata, ivot u oskudici, politike
represije na selu i protiv pripadnika IB i drugih protivnika
poretka) KPJ je razvijala ideju o odumiranju drave, pozi-
vajui se na uenje Marksa, Engelsa i Lenjina da taj proces
poinje s dolaskom proletarijata na vlast, i to prvo u oblasti
privrednih funkcija drave, ne odjedanput" ni skokovito",
ve postepeno", da bi se otklonila opasnost od anarhije.
Uvoenje radnikih saveta u Jugoslaviji ocenjeno je u svetu
kao eksperiment. Decembra 1950. godine Morgan Filips, gene-
ralni sekretar Laburistike partije Velike Britanije, govorio je
da e svaka socijalistika stranka na svetu morati, ukoliko
jugoslovenski pokuaj uspe, da ponovo razmotri svoj stav
prema industrijskoj demokratiji, uzimajui u obzir iskustva
jugoslovenskih radnika.
Britanske diplomate videle su sutinski cilj jugoslovenskih
voa u reformama koje su preduzeli da se stvori dravni i
ekonomski sistem koji treba da bude stvarno socijalistiki, tj.
onaj koji e, unutar okvira godinjeg drutvenog plana i pod
optom upravom Narodne skuptine, staviti kontrolu javnih
poslova u ruke onih koji rade i udaljiti se to je mogue vie od
sovjetskog sistema u kojem uska vrhuka naredbodavno upra-

vlja stanovnitvom. Meutim, razvijajui dalje svoju analizu bri-
tanske diplomate, ako ova liberalizacija ili decentralizacija ili
sistem socijalistike demokratije, kako to Jugosloveni vole da
zovu, bude stvarnost, dalje sledi da mora biti uinjen kraj bilo
emu to bi zadralo centralizovanu kontrolu ispod oevidne
liberalizacije upravljakog i privrednog mehanizma. Dilema s
kojom se Jugosloveni izgleda suoavaju jeste kako reforme
uiniti stvarnim u situaciji kad se ne ini moguim ieznue
vrhovne kontrole Partije^ Prenagljeno je", citira britanskog
ambasadora u Beogradu edomir trbac, sugerisati da grupa
komunistikih voa moe odluiti da uini kraj upravljakoj
ulozi koju vri njihova partija. Verujem, ipak, da su jugosloven-
ski voi iskreni u njihovom novom socijalizmu: verujem da su
logini dovoljno ne samo da nastave da se udaljuju od staljini-
zma, nego takoe da vide da je produeno postojanje partije u
njenoj uobiajenoj ulozi inkompatibilno s njihovim reformama;
verujem da su oni dovoljno hrabri da prihvate injenicu da su
logina konsekvenca njihovih koraka ka odumiranju drave
koraci ka odumiranju diktature komunistike partije."
KPJ je menjala generalnu liniju u krajnje tekoj i dramati-
noj situaciji. Da bi se uvelo samoupravljanje trebalo je razgra-
ivati tek ustanovljeni administrativni sistem rukovoenja, a
dravni ekonomski monopol postepeno transformisati u slobod-
nu trinu privredu. Za put samoupravnog preobraaja nije bilo
konkretnog uzora; taj put je bio nov i neispitan, skopan s
neizvesnostima. S kopiranja se prelazilo na traenje. Iako
svedena na najvanije objekte, industrijalizacija, vrena pod
izvanredno tekim uslovima, izvlaila je narodu i poslednju
snagu i blokirala inicijativu masa. Informbiroovske klevete"
relativno su lako odbacivane, ali su stara shvatanja o socijali-
zmu" bila duboko ukorenjena u Partiji. Dramatika vremena i
nastupajuih promena ila je, u stvari, u prilog centralizmu.
Raskid sa starom praksom i naputanje ranijih uzora teklo je u
znaku unutranjih greva i lomova u svijesti i dui". Preovla-
ivalo je saznanje da se zemlja ne sme zatvarati prema svetu.
Umesto u provincijskom" i autarhinom zadovoljavanju so-
bom, izlaz je nacten u privrednom, politikom i kulturnom
otvaranju prema svetu, ali bez prenagljivanja, koje bi dovodilo
u pitanje zapoete unutranje procese. Jaanje idejno-politikog
jedinstva Partije nije smelo da slabi njenu zainteresovanost za
operativno rukovoenje drutvenim poslovima. Njena nedelji-

vost i monolitnost isticane su kao kontrateza svakom pokuaju
razjedinjavanja.
Radniki saveti su imali od 15 do 120 lanova, a u
preduzeima s manje od 30 zaposlenih itav kolektiv je inio
radniki savet. Radni kolektivi su birali i opozivali lanove
radnikih saveta optim, neposrednim i tajnim glasanjem.
Izborni mandat trajao je godinu dana, ali je kasnije produen
na dve godine. Radniki savet je odluivao kao kolektivan
organ. Donosio je najvanija akta preduzea (pravila, pro-
izvodne i finansijske planove, tarifne pravilnike), zakljuke o
poslovanju, birao i opozivao lanove upravnog odbora, odluivao
o raspodeli dela akumulacije kojim je preduzee raspolagalo. U
vreme uvoenja radnikih saveta taj deo akumulacije bio je
beznaajan, a pravila su donoena uz saglasnost dravnih
organa. Ovlaenja partijske organizacije, upravnog odbora i
direktora u neposrednom upravljanju preduzeem i u personal-
noj politici bila su bitna. Prema oceni etvrte gradske konfe-
rencije KP Beograda, uloga partijskih organizacija u rukovoe-
nju preduzeima naroito je porasla posle uvoenja radnikih
saveta. Poimence su pomenuta preduzea (Zmaj", Sutjeska",
Staljingrad" i druga) u kojima su partijske organizacije
uspeno rukovodile radnikim savetom".
Radnikim samoupravljanjem naelno se negirala uloga
drave u rukovoenju privredom, stvarala osnova za buduu
reorganizaciju drutva na samoupravnim osnovama, i u zaetku
konkretizovala ideja o novom tipu drutveno-ekonomskih od-
nosa u socijalizmu. Stvarno samoupravljanje neposrednih proiz-
voaa bilo je ipak simbolino. No administrativno-operativna
podreenost preduzea dravnim organima zamenjivana je
sistemom uzajamnih prava i obaveza. Ranija podela preduzea
je ukinuta i ona su prenoena u nadlenost republika i lokalnih
zajednica. Ovim se faktiki anticipirala budua koncepcija
komune kao osnovne drutveno-ekonomske i politiko-teritori-
jalne zajednice. Mnoge vane privredne grane prenete su u
nadlenost republika.
Radniko samoupravljanje inilo je prve korake u nerazvije-
noj zemlji, s nasleenim i novim protivurenostima, s jakim
uticajem drave u privredi i drutvu, s ostacima staljininistike
ideologije, s birkoratskim tendencijama koje nisu presahnjivale.
Spoljni faktori drava i partija odluujue su uticali na
organizaciju i rad preduzea. Organi upravljanja pokazivali su

tenju odvajanja od radnih kolektiva. U preduzeima je radni-
ko upravljanje smatrano oblikom zadovoljavanja uih interesa
kolektiva na raun drutvene celine. Neki upravljai videli su u
radnikom samoupravljanju mogunost da zasnuju vlasniki
odnos nad osnovnim sredstvima. esto je klju upravljanja
ostajao u rukama grupa iz uprava preduzea. Izvor ovih pojava
bio je nizak materijalni i kulturni nivo velikog dela radnike
klase, koja je uglavnom poticala sa sela i nije uspela da se u
meuvremenu prekuva u fabrikom kazanu". Slubenici nago-
milani za vreme administrativnog rukovoenja privredom zadr-
avali su snaan uticaj u organima upravljanja. Pa i u strukturi
KPJ bili su uticajniji od ostalih slojeva.
Obim rada dravne uprave neprekidno se proirivao do
1950, to je imalo za posledicu umnoavanje njenih organizacio-
nih oblika i porast inovnike armije. Dravna uprava je
preuzimala sve vei broj funkcija u oblasti planiranja, privrede,
dravne kontrole, javnih slubi. Njeni organi reavali su najraz-
novrsnija pitanja s podruja proizvodnje, prometa robe, saobra-
aja, graevinarstva, nauke, kulture, narodnog zdravlja, socijal-
ne zatite, socijalnog osiguranja. Njihovo polje delovanja bilo je
sve ire, a ovlaenja sve vea. Posle 19481949. poeo je da se
ispoljava strah od ovog dinovskog aparata, koji je pretio da
postane tutor i gospodar drutvenog ivota u celini. Pre nego
to je Narodna skuptina FNRJ donela Zakon o upravljanju
privrednim preduzeima izvrena je, u februaru i martu 1950,
reorganizacija organa dravne uprave, kojom se smanjio broj
saveznih i republikih ministarstava i drugih tela. Od ove prve
reorganizacije zapaala se tendencija decentralizacije upravlja-
nja u prvredi i drutvenim slubama. Reorganizacijom dravne
uprave 1951. godine nastavljeno je prenoenje poslova sa
saveznih na republike i s republikih na lokalne organe
uprave. Istovremeno su osamostaljivane privredne organizacije
i ustanove drutvenih slubi. Ovaj proces je poznat pod
nazivom decentralizacija i debirokratizacija". Prilikom decen-
tralizacije, debirokratizacije i deetatizacije premeteno je 100
hiljada inovnika iz dravnog i partijskog aparata, ali to nije
znailo i faktiko smanjivanje administracije ve samo prese-
ljenje" dela slubenika u privredu.
Naelno pravo radnih ljudi da upravljaju poslovima radnih
organizacija zahtevalo je dublju reorganizaciju lokalne samou-
prave, osnovice za promenu celog politikog sistema. Narodni

odbori su, po zakonu iz 1952, dobili ovlaenja kako u
poslovima od neposrednog interesa za komunalni, socijalni i
kulturni razvitak lokalne zajednice, tako i u svim drugim
poslovima koje su bili pozvani da vre. Uporedo sa proiriva-
njem njihovih ovlaenja jaala je i njihova materijalna osnova.
Struktura im je, takoe, znatno izmenjena: narodni odbori
srezova i gradova uveli su vea proizvoaa; ukinuti su izvrni
odbori i poverenitva; pored zborova biraa, saveta i komisija,
kao ustanova neposredne demokratije, prvi put je uveden i
lokalni referendum. Promene u drutvenim odnosima i drutve-
noj organizaciji nisu mimoile ni pravosue. Na etvrtom
plenumu CK KPJ, odranom 1951, podvrgnute su kritici
samovolja i nezakonitost u radu pravosudnih organa. Ova
kritika se zasnivala na injenici da su svi vidovi samovolje
suprotni zapoetom procesu debirokratizacije i naglaavanju
uloge graanina pojedinca u upravljanju drutvenim ivotom.
Na plenumu je istaknut princip da jaanje interesa graana za
kolektivan rad u izgraivanju nove drutvene organizacije ne
moe da se odvoji od jaanja njihove svesti i uvrivanja linih
prava i sloboda. Zatitu prava pojedinaca i sigurnosti linosti
trebalo je da pravno potvrde Krivini zakonik i sudska kontrola
upravnih akata.
Za novi institucionalni sistem samoupravljanja izgraen je
nov privredni sistem 19521954, koji je dirigovano plani-
ranje zamenio planiranjem osnovnih proporcija, dao preduze-
ima odreenu samostalnost i uveo nov nain investiranja
preko saveznih, republikih i lokalnih fondova. Planiranje os-
novnih proporcija osiguravalo je razvitak proizvodnih snaga i
spreavalo kapitalizmu uroenu anarhiju drutvene proizvo-
dnje i raspodele". Novi privredni sistem ni izdaleka nije istisnuo
dravu iz privrede niti je bio dovoljno podsticajan za razmah
proizvodnje, raznih inicijativa i poslovnosti radnika i radnih
kolektiva. Dravno upravljanje osnovnim sredstvima za proiz-
vodnju ukinuto je 1954. Jo 1951. godine u prometu je prestala
administrativna podela robe. Time se ve nagrizao dravni
monopol u trgovini i davao podstrek razvijanju trita. Stvarani
su uslovi da se trini odnosi ureuju pod slobodnijim dejstvom
ekonomskih zakona. Cene su, u naelu, poele da se obrazuju u
zavisnosti od ponude i potranje.
RADNIKI S A V E T I 2 9 9
Prelaz na samoupravljanje, decentralizacija uprave i prome-

ne u privrednom sistemu bili su poetni koraci razgraivanja
administrativnog sistema socijalizma, koji je u Jugoslaviji na-
stao u prvim posleratnim godinama. Uprkos naelnom znaaju
zapoete deetatizacije, njen doseg se nije mogao precenjivati.
Izdaci za narodnu odbranu i prenapregnuti" planovi izgradnje
iscrpljivali su zemlju. U borbi s neprijateljskim snagama rastao
je i aparat prinude. Od radnih ljudi zahtevani su krajnji napori i
samoodricanje. Osnivanjem radnikih saveta 19491950. nije
se diralo u dravnu akumulaciju. Prve promene u sistemu imale
su prvenstveno znaaj otvaranja jedne nove perspektive.
Rad na Prednacrtu ustavnog zakona zapoeo je decembra
1951. godine. On je bio shvaen kao prilog borbi protiv
pretvaranja izvrnog dravnog aparata u samostalnu silu nad
drutvom, u despotiju dravno-kapitalistike birokratije" i kao
organski nastavak svih mera koje smo preduzimali od osniva-
nja radnikih saveta do danas". Za razliku od prvog ustava
FNRJ, ovaj ustavni zakon je traio nova reenja, jer nije imalo
od koga kako kae M. Pijade da se prepisuje". Strunjaci
su radili po direktivama Politbiroa. Kardelj je rukovodio
ustavnom reformom, a Moa Pijade bio angaovan kao para-
grafopisac". Nastajui u procesu debirokratizacije, demokrati-
zacije i decentralizacije (tri D"), u uslovima jedne opte
antibirokratske klime, ustavotvorci i lanovi najvieg partij-
skog rukovodstva su za sva zla optuivali birokratiju, izvrne
organe vlasti, dravni aparat. Jednom reju, tada su i vladajue
drutvene strukture bile opsednute razbijanjem birokratizma".
No tada nije bilo dvoumljenja da je Jugoslavija federativna
republika" a ne federacija republika". Tom prilikom se
isticalo da bi ak i pomisao da se radi o federaciji republika"
mogla koristiti potencijalnom neprijatelju da je razbije na
sastavne delove. Istrajavanje na federaciji je polazilo od toga da
je revolucija nala u toj dravnoj pravnoj formi najbolje reenje
za nacionalno pitanje u Jugoslaviji. Federacija, bratstvo i
jedinstvo i socijalistiki patriotizam su sakrosanktna reenja.
Jugoslavija je vodila i dobila bitku protiv Informbiroa kao
jedinstvena dravna celina i u znaku socijalistikog patrioti-
zma. Antibirokratski talas tih godina, podstican i rukovoen od
vrha, naglaavao je znaaj radnikih vea u skuptinskoj
strukturi i strukturi narodnih odbora. Kao da su postojale
zamisli da se uz potovanje nacionalne ravnopravnosti kao
kamena temeljca jugoslovenske federacije ubrza proces

samoupravne integracije. Polazei sa te platforme, pisci ustav-
nog projekta su predvideli zadravanje dvodome strukture
Narodne skuptine, ali sada sa Saveznim veem i Veem
proizvoaa. Vee naroda prestajalo je da postoji kao odvojen
dom, ali se zadravalo u drugoj formi. Vee naroda se moglo
odvojiti kao telo iz sastava Saveznog vea svaki put kada se
budu razmatrala pitanja od znaaja za odnose republika i u
federaciji. Poslanici Vea proizvoaa predstavljali su delegate
radnikih saveta i drugih privrednih organizacija trudbenika"
zaposlenih u proizvodnji, transportu i trgovini (srazmerno
doprinosu trudbenika" drutvenoj zajednici izraenom u dru-
tvenom proizvodu). Novo Vee proizvoaa trebalo je da
izraava ono to je Marks nazivao diktaturom proletarijata, to
jest da osigura rukovodeu ulogu radnike klase u raspolaganju
vikom rada.
Sa ovom reformom na udaru se nalo indirektno biranje",
kao suprotno praksi radnike klase u istoriji. Prema Titu,
parola radnike klase u borbi za svoje pravo bila je uvijek
direktno pravo glasa". Meu principijelnim pitanjima, voe
jugoslovenske revolucije su odbacivale nacionalni klju" prili-
kom sastava Prezidijuma, smatrajui da bi njegova striktna
primena mogla u ovo telo dovesti manje sposobne ljude.
Ve tada Boris Kidri je uoavao da decentralizacija, ako se
bude sprovodila na dravni" nain moe dovesti do prenoenja
teita birokratije iz centra" na federalne jedinice. Posle VI
kongresa SKJ pojedini komunisti su upozoravali na mogunost
stvaranja novih subjekata birokratizma.
Ustavni zakon od 13. januara 1953. Ustavni zakon o
osnovama drutvenog i politikog ureenja FNRJ s ustavnim
zakonima narodnih republika, donetim u prvoj polovini te
godine, izraavao je i potvrivao drutveno-ekonomske i poli-
tike promene do kojih je dolo u periodu 19501952. Ustav-
nopravno se zaokruivao politiki sistem koji je odgovarao
nastalim i buduim promenama. Usvojene ustavne odredbe
predviale su vie novih dravnih i politikih oblika nastajue
socijalistike demokratije, koja je inila sadraj novog politi-
kog sistema: radnike savete, vea proizvoaa u narednim
skuptinama i narodnim odborima, zborove biraa, referendu-
me, izvrna vea, republike, sreske i optinske savete. Ustavni
zakon je drutvenu svojinu nad sredstvima za proizvodnju i
samoupravljanje proizvoaa i radnog naroda proglasio za

osnove drutvenog i politikog ureenja, ime je pravno izrazio
n a s t a j u i sistem socijalistike demokratije kao oblik politike
organizacije drave prelaznog perioda. Promene u drutveno-
-politikoj strukturi obuhvatale su jaanje skuptina i ostalih
predstavnikih tela u svim drutveno-politikim zajednicama
od komune, preko republika, do federacije uvoenjem
vea proizvoaa, oslobaanjem privrede od operativnog i
neposrednog meanja dravnih organa, prilagoavanjem rada
Partije i drugih drutveno-politikih organizacija novim uslovi-
ma i novim odnosima.
Savezni ustavni zakon iz 1953. i ustavni zakoni narodnih
republika ukinuli su vladu FNRJ, odnosno republike vlade,
kao i ministarstva, zamenjujui ova poslednja dravnim sekre-
tarijatima i republikim sekretarijatima. Smisao tih promena
bio je da izvrna vea postanu nosioci politiko-izvrne funkcije
vlasti i da se u budunosti rasterete nepotrebnih upravnih
poslova. Iz sistema dvodomnosti nestalo je Vee naroda, predvi-
eno Ustavom od 1946. Ustavni zakon promenio je status Vea
naroda na taj nain to ono od 1953. nije vie bilo ravnopravan
dom Savezne skuptine FNRJ nego samo vee s ustavnim
poloajem", iji bi se lanovi izdvajali iz Saveznog vea u
sluaju da treba zatititi princip nacionalne ravnopravnosti. No
takva situacija se u praksi nije ni javila do 1963, kada je donet
trei jugoslovenski ustav. Saveznu narodnu skuptinu i dalje su,
meutim, inila dva vea: Savezno vee i Vee proizvoaa.
Poslanike Vea proizvoaa posredno su birali radnici zaposle-
ni u proizvodnji, transportu i trgovini. Ustavni zakon je
omoguio da se uvede funkcija predsednika Republike umesto
Prezidijuma Narodne skuptine, koji je isuvie podseao na
sovjetsku strukturu vlasti. Umesto ranijeg kolektivnog efa
drave, Prezidijuma Narodne skuptine FNRJ, predviena je
ustanova predsednika Republike. Za prvog predsednika Repu-
blike izabran je Josip Broz Tito. Ustavni zakon je davao osnovu
za podrutvljavanje javnih (drutvenih) slubi, naroito u
kulturnoj i socijalnoj olasti. Samoupravljanje u privredi je tim
pre trebalo da se proiri na podruje kulture i prosvete
saglasno Marksovom stavu protiv proglaavanja drave za
vaspitaa naroda".
S obzirom na datu fazu razvoja, ova ustavna reforma iz
januara 1953. imala je prelazan karakter i sadravala dvojake
<5 "
elemente: one svojstvene klasinoj dravi i one svojstvene

politikoj organizaciji u prelaznom periodu.
Promene drutveno-politikog sistema nisu jednoduno
prihvaene ni u KPJ, koja ih je pokretala i nadahnjivala.
Empirika istraivanja otkrivaju da mnoga lokalna rukovod-
stva nisu u ovoj fazi razumevala promene izvrene stvaranjem
radnikih saveta. Radniki saveti su negde tretirani samo kao
savetodavni organi. Mada je sistem administrativnog rukovoe-
nja u Jugoslaviji kratko trajao, koreni su mu bili veoma duboki.
Jedan broj komunista je strahovao od dezorganizacije"; rad-
niki saveti su negde tretirani samo kao savetodavni organi
uprave preduzea, umesto kao organi upravljanja; iznosilo se i
miljenje da je uvoenjem samoupravljanja sindikalna organiza-
cija izgubila smisao.
Broj lanova KPJ porastao je od polovine do kraja 1948. sa
448.175 na 530.812; decembra 1950. dosegao je 607,443; 1951. se
popeo na 704.617, a 30. juna 1952. iznosio je 779.382. U
poreenju s brojem lanova polovinom 1948, KPJ se 'za etiri
godine gotovo dvostruko uveala. Poveavanjem broja lanova
ona je postajala masovna partija, zadravajui izvesna kadrov-
ska obeleja; njen nagli rast posle 1948. bio je posledica prijema
dotadanjih lanova SKOJ-a, partijskih kandidata i drugih
graana, naroito mlaih, koji su prihvatili koncepciju samou-
pravnog razvoja i odbrane nezavisnosti Jugoslavije, ugroene
od socijalistikih zemalja. Istovremeno s primanjem novih,
iskljuivani su ili otpadali oni lanovi koji su se solidarisali s
Rezolucijom Informbiroa iz linih motiva ili nerazumevanja
sutine sukoba. Od juna 1948. do jeseni 1952. iskljueno je iz
KPJ oko 60.000 lanova, kanjeno ostalim kaznama preko
31.000, dok se u zatvoru nalazilo izmeu 12 i 13 hiljada onih
koji su se izjasnili za Rezoluciju i radili protiv nezavisnosti
Jugoslavije. Veliki broj lanova je napustio partiju, naroito na
selu.
Brojno uveana, KPJ je u okviru zapoetog procesa debiro-
kratizacije traila nov metod rada i politike akcije. Postepeno
se oslobaala dela profesionalnog aparata. Njeno vodstvo nasto-
jalo je da drutveno-politike organizacije ostajui pod
rukovodstvom Partije dobiju veu meru politike samostal-
nosti. Dokumenti iz ovog perioda sve vie ukazuju na znaaj
idejno-politike aktivnosti KPJ u izgraivanju novih, svesnih
graana socijalizma, koji sami odreuju svoju sudbinu. Oiveo
je teorijski rad i poelo preispitivanje mnogih dotadanjih

kanona. Razvoju teorijske misli najvei doprinos dali su ruko-
vodei ljudi i istaknuti naunici u KPJ. Drutvene nauke su se
oslobaale dogmatskih okvira, dajui svoj prilog destaljiniza-
ciji.
Direktivnim pismom od 22. juna 1950. republikim partij-
skim centralnim komitetima Centralni komitet KPJ je traio da
se politiki sekretari sreskih komiteta oslobode dunosti pred-
sednika sreskih narodnih odbora, a i dalje biraju za predsedni-
ke izvrnih odbora sreskih organizacija Narodnog fronta. Ovom
direktivom takoe je zahtevano da se najbolji lanovi biroa
sreskih partijskih komiteta (izuzimajui politikog sekretara)
biraju za predsednike sreskih izvrnih narodnih odbora Bio je
to prvi znak razdvajanja partijskih funkcija i funkcija vlasti,
koje su objedinjavane u linosti sekretara komiteta i predsedni-
ka narodnog odbora.
Istovremeno, Centralni komitet KPJ je, povodom decentra-
lizacije privrede, formiranja i organizovanja radnikih saveta i
upravnih odbora u privrednim preduzeima, isticao da te
promene u sutini predstavljaju forme socijalistikog naina
upravljanja privredom, koje omoguavaju sve ire uvlaenje
radnih masa u rukovoenje njome, sve ire razvijanje socijali-
stike demokratije, a da su uperene protiv birokratizma. U
direktivnom pismu CK KPJ iz juna 1950. isticalo se da nije
dovoljno samo predvideti nove organizacione forme pa smatrati
da je time reeno pitanje uvlaenja masa u rukovoenje
privrednim poslovima, nego je potrebno stalno razvijati stva-
ralaku inicijativu masa, stalno podizati socijalistiku svest
masa".
Interes za prouavanje karaktera drutvenih odnosa u
socijalizmu i problema prelaznog perioda porastao je posle
Petog kongresa KPJ. Ponovo je poeo da izlazi organ CK KPJ
Komunist, otvoren je Institut drutvenih nauka, sa zadatkom
da priprema marksistiki kadar, razvila se mrea partijskih
kola. Od Petog kongresa do polovine 1952. prolo je kroz Viu
partijsku kolu uro akovi" 560 sluaiaca, kroz srednje
partijske kole 3.016, kroz nie 14.180, a kroz partijske kurseve
3.282.
Linija KPJ nailazila je, meutim, na otpore u njoj samoj i
van nje, sudarajui se sa ilavim konzervativnim shvatanjima.
Veliki broj komunista bio se navikao na metod rada koji se
<5 "
svodio na nareivanje i prenoenje direktiva, na kampanju i

improvizaciju, uz gledanje na drutveno-politike organizacije
kao na pomagala. Za te komuniste predstavnika tela su bila
dekor. Oni su apsolutizirali mo i efikasnost izvrnih organa. U
osnovi njihovog otpora leao je i strah da ne izgube steene
drutvene privilegije. Direktivni metod rukovoenja nije vie
odgovarao novim uslovima. S druge strane, viepartijski si-
stem, kao oblik politike organizacije graanskog drutva,
nije mogao biti alternativa. Takvo reenje odgovaralo je samo
onim snagama koje su gledale da socijalistiku demokratiju
zamene buroaskom. U pronalaenju novih oblika i metoda
rada, kao i odgovora na ostala sudbonosna pitanja razvitka,
KPJ je mogla da se osloni samo na svoje iskustvo i osnovne
ideje klasika marksizma. v
Odluka da se sazove esti kongres KPJ doneta je na Petom
plenumu CK KPJ maja 1952. godine. Tom prilikom Tito je
ocenio da je Peti kongres KPJ imao izvjestan karakter
vanrednog kongresa", polazei od razmera i uea dve i po
hiljade delegata. esti kongres je ve trebalo da ima karakter
redovnog kongresa"; on je imao biti kratkotrajan u poreenju
sa Petim kongresom koji je trajao od 21. do 28. jula 1948.
godine i bio zasien" referatima. Po Titu, pripreme za Peti
kongres su bile izvrene na brzinu, ali je bio na nevjerojatnoj
visini". Statut donet 1948. bio je u stilu ruskih". Dosadanji
program nije vie odgovarao. Milovan ilas je smatrao da ,,u
njemu ima svaega, tamo se pominju Rusi i mnogo ta drugo".
Od ilasa je potekao predlog da se izrada programa odloi za
neki od narednih kongresa. On je takoe predloio Titu da se
kongres odri u Zagrebu, jer je to u duhu naeg decentrali-
zma". Tito je ilasov predlog dopunio i ulogom radnike klase
Zagreba u predratnom periodu, te da je pokret bio najjai u
Hrvatskoj. esti kongres je trebalo da izrazi i sumira promene u
drutveno-politikom razvitku u uslovima sukoba sa SKP(b),
odnosno Informbiroom. Kongres je, po Statutu, trebalo da se
odri 1951. godine, ali je na plenumu utvreno da se organizuje
u Zagrebu oktobra 1952. godine.
Glavni problem kojim se bavio esti kongres KPJ (SKJ)
odnosio se na ulogu partije u uslovima samoupravljanja.
Odluku o njegovom sazivanju za jesen 1952. doneo je Peti
plenum CK KPJ, odran 27. maja te godine. Kongres je odran
u Zagrebu od 2. do 7. novembra 1952. Pretreseni su problemi
jugoslovenske meunarodne saradnje, analiziran i ocenjen ka-

r a k t e r sukoba izmeu Jugoslavije i SSSR-a, blie odreena
sutina procesa decentralizacije i demokratizacije" u privredi i
vlasti, dat osvrt na ekonomska kretanja u zemlji i na organiza-
ciono-politiki razvoj KPJ od Petog kongresa. Glavni referat na
estom kongresu Borba komunista za socijalistku demo-
kratiju" podneo je Josip Broz Tito.
Kongres je osudio blokovsku podelu sveta i metode hladnog
rata, agresivnu politiku i kolonijalizam, izjanjavajui se za
miroljubivu koegzistenciju, nemeanje u unutranje poslove
drugih drava, davanje pomoi nerazvijenim zemljama, ravno-
pravnost u meunarodnim odnosima. Staljinova revizija mark-
sizma i njene posledice po razvoj odnosa meu socijalistikim
zemljama, meunarodni radniki pokret i borbu za socijalizam
u svetu (shvatanje o sukobu socijalizma i kapitalizma kao dva
dravna sistema i dva svetska trita, pridavanje socijalistikog
karaktera jedino drutvenom sistemu SSSR-u, koji je, kao
takav, opti uzor, itd.) podvrgnute su najdubljoj kritici. Uvoe-
nje radnikog samoupravljanja oznaeno je na estom kongresu
kao preloman dogaaj u razvitku socijalistikih drutvenih
odnosa. Potvren je kurs ka oslobaanju privrede od dravne
intervencije i pridat vei znaaj objektivnim ekonomskim
zakonitostima. Bavei se delovanjem zakona vrednosti u ekono-
mici socijalizma jo od 1950. godine, Boris Kidri je na estom
kongresu jo vie produbio svoja gledita o ovom centralnom
pitanju stvarnosti i budunosti socijalizma. Kongres se zaloio
za princip dobrovoljnosti i demokratizma u razvijanju zadru-
nog pokreta, za snaenje materijalne osnove kola i naunih
ustanova, te povezivanje interesa kolstva i nauke s interesima
privrede.
esti kongres je proklamovao novu drutvenu ulogu Komu-
nistike partije Jugoslavije, izraenu i promenom njenog naziva
u Savez komunista Jugoslavije (SKJ). Novo ime trebalo je da
naglasi pribliavanje Partije Marksovom savezu komunista" i
njeno pretvaranje u pokret koji bi se sve vie odvajao od
klasine politike organizacije. Uvoenje radnikog samoupra-
vljanja, praeno decentralizacijom dravne uprave, zahtevalo je
odreivanje novog mesta i uloge KPJ u politikom sistemu, kao i
nove metode i oblike njenog rada. U Rezoluciji o zadacima i
ulozi SKJ esti kongres je odbacio funkciju partije kao ne-
posrednog operativnog rukovodioca i naredbodavca u drav-
3 0 6
nom i drutvenom ivotu. Od nje se trailo da postane ideoloka

avangarda radnike klase i drutva u celini. Izjanjavajui se za
SKJ kao osnovnu usmeravajuu snagu drutva Kongres se
odrekao koncepta podravljene partije, iz koje, kao komandnog
centra, vode sve niti ivota i akcije. U uslovima samoupravlja-
nja SKJ je trebalo da postane osnovni politiki i ideoloki
inilac. Prema pomenutoj rezoluciji, Partija ni u novim uslovi-
ma nije prestajala da deluje kao vodea snaga drutva, ali se
menjao njen nain rada. U novoj strukturi SKJ je proglaen za
osnovnu drutvenu idejno-politiku snagu, koja se ubeivanjem
bori za usvajanje svoje linije ili stavova svojih pripadnika. U
Rezoluciji estog kongresa (ta. 9) doslovno je stajalo: Savez
komunista nije i ne moe biti u svom radu neposredni operativ-
ni rukovodilac i naredbodavac ni u privrednom ni u dravnom i
drutvenom ivotu, nego svojom politikom i idejnom aktivno-
u, u prvom redu ubeivanjem, deluje u svim organizacijama,
organima i ustanovama da se usvajaju njegova linija i stavovi,
ili stavovi pojedinih njegovih lanova." Savez komunista je,
prema Rezoluciji, najsvesniji i najorganizovaniji deo radnike
klase, radnog naroda. Osobine i uloga komunista, lana
Saveza komunista, ispoljavaju se u njegovoj svesnosti, politikoj
i drutvenoj aktivnosti, nesebinosti, portvovanju, privrenosti
ciljevima, linoj moralnosti i skromnosti."
Za promene koje je doivela KPJ u periodu deetatizacije
nije bilo presedana u itavoj njenoj istoriji. Menjajui
drutveno-politiku strukturu 19491953. Partija se i sama
menjala, kako u svom biu, tako i u svojoj organizaciji i nainu
rada. Reorganizacija KPJ neposredno posle o s l o b o e n j a zemlje
nije se mogla meriti s promenama izvrenim na estom
kongresu. Partija se 1945. prilagoavala novim uslovima ruko-
voenja, ali nije dirala u svoj kadrovski karakter, nain
rukovoenja u ulogu u sistemu vlasti. Godine 1952, meutim,
ona je od kadrovske politike organizacije postala masovna. U
razdoblju 19491953. lomila je administrativni sistem rukovo-
enja, koji je sama stvorila, sa svim opasnostima da u vlastitim
redovima izazove otpor snaga koje su time gubile pozicije u
vlasti i drutvu. Dotle integrisana u sistem dravne vlasti kao
vladajua sila, ona se dobrovoljno" izjasnila za distanciranje"
od te vlasti i pristala" da deluje kao osnovna u s m e r a v a j u a
ideoloko-politika snaga jugoslovenskog drutva. Pored krenja
novih puteva, ona je morala da izgrauje i novu doktrinu o
socijalistikim drutvenim odnosima, a na drugoj strani da iz

svojih redova odstranjuje konzervativne, staljinistike snage i
suzbija prikrivene antikomunistike napade spolja.
esti kongres je, takoe u skladu sa zapoetim promenama
u drutvenim odnosima i sistemu, u optim crtama odredio i
nov poloaj drugih drutveno-politikih organizacija. Pod ta. 4.
Rezolucije navedeno je da je osnovna uloga sindikata da budu
kola socijalistikog demokratizma i masovnog radnikog
upravljanja". Sindikati su dobili u zadatak da predstavljaju
,,klasu kao celinu u odnosu na pojedina preduzea, kao i da se
brinu o pravilnom funkcionisanju nagraivanja, o biranju
radnikih saveta, socijalnom osiguranju, masovnom vaspitanju
radnika, a takoe o aktivnoj ulozi radnika u organima vlasti".
Odnos komunista prema Narodnom frontu Jugoslavije defini-
san je njihovom pripadnou njemu kao glavnoj, osnovnoj
organizaciji u kojoj i preko koje treba da se razvije njihova
politika, a takoe i idejna aktivnost". Nova uloga SKJ nala je
organizacioni izraz u Statutu, usvojenom na estom kongresu.
Odvajanje SKJ od dravne vlasti i menjanje njegove uloge i
metoda politike akcije proizlazilo je iz usmerenosti revolucio-
narnih snaga na izgradnju samoupravnog drutva u Jugoslaviji.
esti kongres je, na jednoj strani, ukinuo spregu partije i
dravne vlasti, ali je, na drugoj, propustio da temeljno razradi
nezamenljivu ulogu svesnog faktora u daljem razvoju samou-
pravnog drutva. Jednostrano isticanje znaaja delovanja ko-
munista primerom, ubeivanjem i vaspitavanjem masa nije
moglo da zameni potrebu za mobilnou SKJ kao osnovne
ideoloke snage drutva, pogotovu u vreme kada je ono
doivljavalo dramatine promene.
U skladu s promenama u politikom sistemu zemlje, etvrti
kongres Narodnog fronta Jugoslavije pretvorio je ovu organiza-
ciju u Socijalistiki savez radnog naroda Jugoslavije (SSRNJ).
Deklaracija o njegovim ciljevima i zadacima i njegov statut
odreivali su ga kao masovnu javnu tribinu graana razliitih
ideolokih pogleda. U lanstvo SSRNJ primani su graani koji
su prihvatali opte ciljeve: socijalizam, nezavisnost zemlje,
demokratizam u razvoju drutva. Normativno gledano, SSRNJ
je trebalo da se pretvori u svenarodni parlament" koji stalno
zaseda i u kojem svaki dobronamerni graanin" moe da
iznese miljenje, predlog i kritiku.
Jugoslovenska omladinska organizacija, nastala spajanjem

SKOJ-a i Narodne omladine Jugoslavije decembra 1948, dobila
je na Petom kongresu Saveza socijalistike omladine Jugoslavi-
je marta 1953. podsticaje za samostalniji razvitak u uslovima
samoupravljanja. Krajem te godine Antifaistiki front ena
postao je, na svom etvrtom kongresu, Savez enskih drutava,
organizacija polupolitikog i polucentralizovanog" tipa.
Platforma utvrena na estom kongresu je, pored osnovne
ideje da komunisti, kao idejno-politiki radnici, moraju da
razvijaju inicijativu, izraavala i princip razgranienosti partije
i dravne vlasti kao pretpostavku vodee idejno-politike uloge
SKJ u drutvu. Preorijentacija na nov stil rada i akcije nije bila
nimalo jednostavna. Zemlja se u vreme proglaenja nove uloge
SKJ nalazila u tekim ekonomskim i politikim uslovima.
Promena naina rada i drugi procesi demokratizacije izazivali
su otpor. Za novo organizovanje SKJ nije postojao nikakav uzor
u prolosti ni sadanjosti. Naelno naputanje ranijeg stila
rukovoenja i izgraivanje novih puteva socijalistike demo-
kratije teklo je u znaku otre borbe protiv dveju osnovnih
suprotnih tendencija. Otpor su pruale, s jedne strane, birokrat-
ske snage, a s druge sitnoburoaska stihija". Komunisti koji
nisu mogli ili nisu bili spremni da razumeju nove odnose i
uslove delovanja i dalje su smatrali drutveno-politike organi-
zacije za transmisione poluge, potcenjivali ulogu i znaaj
predstavnikih tela, ljubomorno uvali privilegije iz prethodnog
perioda, potovali iskljuivo ulogu izvrnih politikih i drav-
nih organa, ostajali siepi za vanost idejno-politike borbe. Na
drugoj strani, pod udar kritike dolazila su shvatanja socijali-
stike demokratije u sitnoburoaskim sredinama koja su izjed-
naavana s graanskom, formalnom demokratijom i s naputa-
njem marksistike idejno-politike platforme. Samoupravljanju
nije odgovarao direktni metod rukovoenja, dok je politiki
pluralizam protivureio odnosima uspostavljenim na osnovi
drutvene svojine.
Primena novog metoda rukovoenja uticala je na slabljenje
uloge SKJ u drutveno-politikom razvitku. Rukovodstvo je
kritikovalo tue" tenje u Partiji (karijerizam, oportunizam,
malograantinu itd.), preputanje razvoja stihiji i komotan
odnos prema drutvenim obavezama. Lik komuniste je poeo da
blijedi". Razmatrajui pojave nesnalaenja i pasivnosti",
Drugi plenum CK SKJ juna 1953. zahtevao je da se uini kraj
pasivizaciji komunista i antisocijalistikoj delatnosti, te da se

presee aktivnost onih snaga koje su nastavljale da rade na stari
nain. U tom smislu, Centralni komitet SKJ uputio je iste
godine pismo svim partijskim organizacijama u kojem je ne-
gativno ocenio pomenute slabosti.
Britanski izvetaji i analize o estom kongresu koje je
objavio edomir trbac stavljaju naglasak na Titovu ocenu
kongresa kao punog izraza jugoslovenske pobede nad Komin-
formom". Jugoslovenski pogled na Staljina i aktivnosti Komin-
forma znaio je totalnu jeres za istinskog komunistu". Kardelj
je u spoljnopolitikoj analizi podvlaio da svet nije vie
nepregledni okean kapitalizma" jer postoje dva sveta u
svakoj zemlji". Jugoslovenska politika se s tim u vezi obraala
svim progresivnim snagama, pridajui vei znaaj svojoj aktiv-
nosti u OUN. Za cinine Britance bilo je to izdano goenje u
Jugoslaviji delegata iz inostranih socijalistikih partija ili
sindikata". U ,,prekrtavanju" KPJ u Savez komunista Jugosla-
vije ambasador Malet je video elju da se jugoslovenski reim
distancira u oima sveta od mrlja komunizma". Jugoslovenska
politika, smatrao je, teila je da izbegne saveze izvan Organiza-
cije ujedinjenih nacija, koristei svaku priliku da ojaa svoju
nezavisnost i bezbednost. Verovao je da su jugoslovenski voi
spremni da se udaljavaju od staljinizma, da iskreno grade novi
socijalizam" u formi radnikih saveta, ali ne i da ispuste
vrhovnu kontrolu partije nad drutvom. Smisao promene
naziva partije videli su u tome da KPJ prestane da bude
izdvojena elita koja izdaje nareenja naciji", te da postane
jedna ak i najznaajnija od organizacija u kojoj e
politika i drutvena svest naroda nai izraz u okviru Narodnog
fronta". Ali britanski diplomata ne skriva skepsu i govori o
mogunosti povratka administrativnim merama. Ja ne pretpo-
stavljam da e Tito i drugi komunistiki voi", kae Malet,
zazirati od direktne ili 'administrativne' akcije kad smatraju
da je hitno potrebna. Oni nee rtvovati svoja postignua i
karijere ak ni antistaljinistikoj teoriji. Oni su, ipak, napustili,
u ime ove teorije, brojne pozicije vlasti, kako je mehanizam
centralne drave bivao decentralizovan, i angaovani da deluju
koliko god je mogue ubeivanjem. Ljudima, u stvari, mora biti
dat izbor i pre nego to ga uine, oni moraju biti ubeeni da je
socijalistika alternativa prava". lanovi partije moraju biti
spremni da vre svoju novu obrazovnu i vodeu ulogu. To e
primeuje dalje ambasador zahtevati znatan napro samo-

obrazovanja mnogih koji su tek stigli do nivoa pismenosti, to
treba da im omogui da se osposobe za funkciju masovnog
obrazovanja na irokom frontu. U svetlu napora sada zahteva-
nog od partije, sumnje i strahovi izraeni na kongresu zbog
njenog brojanog razvodnjavanja, ideolokih i moralnih stan-
darda, zauzimaju posebno znaenje.
Slom politike kolektivizacije doveo je 19521953. do
naputanja administrativnih mera, a podstrekavanja slobodnog
udruivanja poljoprivrednih proizvoaa. Sem nepovoljnih po-
litikih i ekonomskih posledica kolektivizacije, na ovaj novi
kurs bitno je uticalo uvoenje radnikih saveta u industrijskim
preduzeima. Nove ideje o demokratskoj osnovi socijalistikog
razvitka u Jugoslaviji nisu vie mogle da se mire sa starim
metodama.
Seljake radne zadruge formalno stvarane na dobrovolj-
noj osnovi, a u sutini pod uticajem niza prinudnih mera
ekonomske, politike i psiholoke prirode nisu mogle da
nadive samoupravni kurs razvitka. esti kongres SKJ radikal-
no je raistio s oblicima izgradnje socijalizma na selu po
ugledu na sovjetsku praksu. Iskustvo je pokazalo da nerazvije-
na agrotehnika osnova jugoslovenskog sela, s nedemokrati-
nom primenom agrarne politike, nije mogla da obezbedi uspeh
kolektivizacije, koja je samo dezorganizovala poljoprivrednu
proizvodnju, smanjila prinose i izazvala omrznutost partije od
sitnih zemljinih vlasnika, ija su se gazdinstva posle agrarne
reforme 19451948. znatno umnoila, prevazilazei broj onih
iz vremena Kraljevine Jugoslavije. Sa stanovita poljoprivredne
strukture, u poreenju s 1931. poveao se i broj gazdinstava
ispod pola hektara zemlje. Situaciju je pogorala i druga
agrarna reforma, iz 1953. godine, ozakonjena posle naputanja
politike kolektivizacije i nerentabilnih seljakih radnih zadru-
ga, pod motivacijom da se sprei drutveno raslojavanje na selu,
odnosno jaanje dela seljatva kupovinom novih povrina.
Zakonski minimum je 1953. sputen na 10 hektara, s izuzetkom
porodinih zadruga, patrijarhalnih porodinih zadruga na Ko-
sovu i u Crnoj Gori, uopte u onim krajevima gde se zemlja po
pravilu obraivala ekstenzivno ili bila slabijeg kvaliteta. Prema
tadanjem shvatanju, 10 hektara je bilo ona granica od koje
poinje stalno iznajmljivanje radne snage; a ispod te granice se
nije smelo ii, kako se ne bi povredili interesi srednjeg seljaka.
R A D NICKI S A V E T I 3 1 1
Socijalistiki preobraaj sela zamiljen je na novim osnovama:

ponovno naglaavanje znaaja otih zemljoradnikih zadruga i
stvaranje velikih poljoprivrednih dobara sa statusom samou-
pravnih organizacija.
U uslovima ograniene industrijalizacije uslovljene bloka-
dom sa Istoka i tekim probijanjem na zapadna trita neke
jugoslovenske pokrajine ipak su se bre razvijale od drugih,
zahvaljujui novoj situaciji, gde je faktor geografskog poloaja
(u centru zemlje, daleko od granica) a na drugoj strani
bogatstvo ume i ruda neophodnih za izvoz na zapadna trita
radi kupovine maina favorizovao daleko vea ulaganja. U
industrijskom razvitku zaostajala je Makedonija, to je izaziva-
lo nezadovoljstvo u toj republici. Na konferenciji Privrednog
saveta odranoj na Bledu 1952. raspravljano je o nezadovoljstvu
rukovodeih makedonskih kadrova zaostajanjem Makedonije a
posle toga na Brionima 25. avgusta 1952. na sastanku kome su
prisustvovali Tito, E. Kardelj, M. ilas, B. Kidri, Lazar
Kolievski, Krste Crvenkovski i Vidoje Smilevski. Edvard
Kardelj je na ovom sastanku istupao protiv industrijalizacije
radi industrijalizacije, gledajui na pomenute i uopte sline
zahteve kao na ostatak ruskog shvatanja" industrijalizacije,
2'.apravo religije industrijalizacije". Ukazivao je i na negativne
trenutne tekoe i nemo drave da dalje ulae zbog sue,
izdataka za vojsku i deficita u devizama. Istovremeno je istakao
jedno principijelno pitanje industrijalizacije, smatrajui da
prilikom graenja treba voditi rauna o celini i njenom skladu,
a ne o gradnji samoj za sebe olienoj u ovoj cementari ili onoj
staklari, dakle pitanje koje Jugoslavija nije uspela da savlada
do danas. Na Titov predlog zakljueno je da se Makedoniji da
perspektiva razvitka, i s tim u vezi 5,5 milijardi dinara in-
vesticionih sredstava.
Mada je prema pomenutom zvaninom rezultatu podnetom
meunarodnim organima (Konferenciji za reparacije) u ratnom
naporu izgubila 1.700.000 ljudi, Jugoslavija je prilikom prvog
opeg posleratnog popisa 1948. imala 15 miliona i 772 hiljade
stanovnika. Prve posleratne godine pokazivale su izrazito visok
prirodni prirataj stanovnitva, koji se kretao oko 15 na 1000
stanovnika. ena je bilo vie nego mukaraca (1000 prema 926).
Zemlju je odlikovala izrazita agrarna struktura stanovni-
tva jer je poljoprivredno stanovnitvo 1948. inilo vie od dve
treine ukupnog stanovnitva. Udeo poljoprivrednog u ukup-
nom stanovnitvu iznosio je 67,0%, a nepoljoprivrednog 33,0%.

U gradskim naseljima nalazilo se 1948. 3 miliona i 312 hiljada
stanovnika, to je, procentualno gledano, iznosilo 21,0%,
ukupnog stanovnitva. Unutranje migracije, karakteristine
posle svakog rata, uzele su velike razmere i 19441945. iza-
zvane ratnim poremeajima, povratkom repatriraca, ponovnim
naseljavanjem starih ognjita, agrarnom reformom i koloni-
zacijom, zadravanjem vojnika i oficira u gradovima, pristi-
zanjem radnika sa sela, aka i studenata koji su pohrlili da
nastave ili dovre kolovanje u velikim gradskim centrima.
S poetkom industrijalizacije unutranje migracije uzele su jo
veeg maha, naroito u vidu fluktuacije radne snage. Samo
1948. 3 miliona i 100 hiljada stanovnika je promenilo mesto
stalnog boravka.
Prilikom prvog opteg popisa utvreno je da je u Jugoslaviji
bilo 7 miliona i 741 hiljada aktivnog stanovnitva. Naglo
narastanje aktivng stanovnitva svega tri godine posle rata
moe se objanjavati i poetnom industrijalizacijom, a pre svega
ekstenzivnim zapoljavanjem. Smatralo se au raditi u drav-
nom sektoru. Uprave preduzea se nisu rukovodile racionalnim
merilima prilikom zapoljavanja. Dravni sektor je nairoko
otvarao vrata svim ljudima koji su hteli da rade. Iz ovog
vremena poznati su propisi sa administrativnim sankcijama za
neradnike.- Graani koji nisu eleli da rade oznaavani su kao
skitnice ili ak kao saboteri u najdrastinijim sluajevima.
Nabrekli dravni aparat, koji je rukovodio svim delatnostima,
imao je posla na svim nivoima sa struno slabim kadrovima
(bez kole ili sa jako niskim kolskim kvalifikacijama), koji su
preuzimali poslove ref erana ta, kontrolora, magacionera, evi-
dentiara, pisara, itd. Pojam nezaposlenosti je bio gotovo
nepoznat. Statistika pokazuje da se na kraju izvrenja petogo-
dinjeg plana (1952) u Jugoslaviji vodilo 45.000 ljudi kao
nezaposlenih, meu kojima se nalazio najvei broj onih koji su
birali posao, ili nisu hteli da naputaju gradove. Godine 1947. je
bilo ukupno milion i 132 hiljade zaposlenih radnika u dr-
avnom i drutvenom sektoru. Od toga je na privredne de-
latnosti otpadalo 930.000 i na vanprivredne 202 hiljade. Naj-
vei broj je radio u industriji i rudarstvu (382 hiljade), u
saobraaju i vezama (159 hiljada), graevinarstvu (142 hiljade),
ugostiteljstvu i turizmu (112 hiljada), poljoprivredi i ribarstvu
(51 hiljada).
Popis stanovnitva po nacionalnom merilu izvren 1948.

pokazivao je porast pripadnika nacionalnih manjina. Najvei
narod su Srbi sa 6.547.117; slede Hrvati 3.784.353, Slovenci
1.415.432, Makedonci 810.126, Crnogorci 425.703.
Albanska nacionalna manjina je imala 1948. godine 750.431.
Muslimani (808.921) iskazivali su se kao neopredeljeni musli-
mani", 1951. kao Jugosloveni neopredeljeni", 1961. kao Mu-
slimani" u smislu etnike pripadnosti i tek 1971. kao Muslima-
ni u smislu narodnosti". Maara je 1948. bilo 496.492. Meu
Vlasima popisano je 102.953 pripadnika ove etnike grupe u
istonoj Srbiji, koja se tokom vremena asimilovala, iako je
zadrala svoj jezik i neke obiaje. Turci, uglavnom u
Makedoniji, su se pribliavali broju od 100.000 (precizno,
97.954). Nijedna od drugih nacionalnih manjina nije prelazila
broj od 100.000: Bugari (61.140), esi (39.015), Nemci (55.337),
Rumuni (64.095), Rusi, Ukrajinci, Slovaci i ostali. Poljska
manjina iz Bosne (Prnjavora) iselila se u zapadne oblasti Poljske
na osnovu sporazuma jugoslovenske i poljske vlade. Krae
vreme su prvaci eke i slovake manjine vodili agitaciju za
iseljenje u stari kraj, ali je ona kasnije obustavljena.
Ugovorom o miru s Italijom 1947. i Londonskim sporazu-
mom 1954. u sastav Jugoslavije je ulo oko 655.000 ljudi, dok se
oko 370.000 iselilo u druge zemlje.
Eksproprijacijom buroazije i veleposednika uobliavana je
prvih posleratnih godina nova socijalna struktura Jugoslavije.
Sprovoenjem konfiskacije, agrarne reforme i nacionalizacije
buroazija je izgubila raniju ekonomsku mo. Deo gradske
buroazije, koji se nije priklonio novom poretku i naao mesto u
dravnoj slubi, dugo je odravao svoju egzistenciju prodajom
nakita, nametaja, slika i drugih kolekcija, starih odevnih
predmeta i iznajmljivanjem stanova, mada se od toga jedva
moglo iveti, zbog niskih zakupnina i drugih ograniavajuih
mera. Nekonfiskovana imovina pripadnika graanskih klasa
davala je samo pravo gole svojine", bez veih koristi, s kojim
su ile samo glavobolje. Ima pisaca koji s pravom kau da su u
tim vremenima sopstvenici zavideli onima bez imovine. Na selu
se vodio rat protiv kulaka, koji e se naroito zaotriti posle
prelaska na kolektivizaciju 1949, vodei pretapanja tzv. seoske
buroazije u srednje seljatvo. Posle aprila 1948. nastali su sitni
trgovci, kojih je nakon osloboenja bilo 101.033. Nezavisno od
velikog broja privatnih trgovaca oni su ostvarivali nesrazmeran
promet preko svoje trgovinske mree. Predratni javni slube-

nici" su nestali jo u toku rata ili su se posle osloboenja
zaposlili u dravnom sektoru privrede ili u upravnom aparatu.
Broj zanatlija se skoro prepolovio: od 506.000 pre rata na
361.212. Zanatlije su naputale svoju delatnost zbog nedostatka
poslovnog prostora, sirovina, poreske politike i drugih ograni-
avajuih mera, neobezbeenog podmladka, prelaenja u dru-
tveni i dravni sektor privrede. Sumnje drave u sve to je
nosilo peat privatnog vlasnitva, pa makar bilo i zasnovano na
radu, imalo je za uzvratnu posledicu nepoverenje zanatlija u
budunost svoje delatnosti. Zapoljavanje u dravni privredni
sektor otklanjalo je neizvesnosti kako da se preivi koje je
donosila budunost. Zapoljavanje se lako dobijalo, jer je
dravna privredna oskudevala u strunim radnicima. Industri-
jalizacija zemlje uticala je na gaenje niza individualnih zanat-
skih delatnosti, od kojih su mnoge imale dugu tradiciju i
pribliavale se umetnikim zanatima. Ovu oseku zanatstva
preiveli su uz teke uslove ivota i rada tek zanatlije koje su se
bavile sitnim opravkama (obuari, bravari, krojai, itd.). Veliki
deo zanatlija preao je u drutveni sektor, zapoljavajui se u
zanatsko-preraivakim zadrugama.
Univerzalni zanatski majstori odgovarali su dugo posle rata
nasleenoj kategoriji usitnjene industrije zanatskog tipa, ka-
rakteristinoj za predratnu industriju, s malim fabrikama i
niskim kapacitetom proizvodnje. Ova pigmejska" preduzea
zadrala su se i u prvim godinama jugoslovenske industrijaliza-
cije. Gotovo polovina industrijskih preduzea 1952. imala je do
60 radnika. Za mentalitet tog univerzalnog majstora karakteri-
stini su precenjivanje fizikog rada, shvatanje o jednakosti
svih stomaka" (egalitarni sindrom" ili uravnilovka"), na-
jamna psihologija" udruena sa sitnosopstvenikom sveu".
Bitne promene u nasleenoj strukturi stanovnitva vrila je
brza industrijalizacija apsorbovanjem ogromne radne snage iz
prenaseljenog jugoslovenskog sela. Nekvalifikovani radnici sa
sela osposobljavani su na teajevima za rad u industriji i
drugim delatnostima. Ceni se da se od 1945. do 1950. zaposlilo
oko 1.200.000 ljudi, od ega oko 90% u industriji i drugim
privrednim granama. Godine posle rata karakteristine su po
naletu" stanovnitva sa sela na gradove. Ostaci buroazije
govorili su o poseljaenju" gradova. U velikim gradskim
centrima jedno vreme se razmiljalo o ograniavanju doseljava-
RAD NICKI SAVETI 315
nj a iz unutranjosti administrativnim merama, ali se od toga

odustalo. Zapoljavanje u dravnom sektoru je podsticano,
administrativno i materijalno. Nezaposleni su izuzimani od
obaveznog snabdevanja. Najvei deo jugoslovenskog radnitva
inila je kategorija polutana", seljaka-industrijskih radni-
ka. Polutani" su se psiholoki teko odvajali od zemlje, ali ih
je, s druge strane, privlaila industrija, uopte zaposlenje u
gradu, obezbeujui im vea primanja i besplatno zdravstveno
osiguranje. Zbog probitanosti dvostrukog osnova egzistenci-
je" broj polutana" se stalno poveavao i narednih godina. Ovaj
beg" sa sela uticao je, na jednoj strani, na poetak njegovog
pranjenja", a na drugoj, na proces raspadanja patrijarhalnog
sela. Selo je bilo glavni nosilac akumulacije za potrebe industri-
jalizacije, dajui ne samo materijalne izvore ve i radnu snagu
za industriju.
Najznaajniju i najveu promenu u drutveno-ekonomskoj
strukturi stanovnitva predstavljalo je apsolutno i relativno
smanjenje broja poljoprivrednika. Dok su oni 1931. inili preko
tri etvrtine ukupnog stanovnitva, ve 1948. njihov broj se
smanjio na oko dve treine.
IDEJNI PRELOM I SLOBODA STVARALATVA
Dravni aparat je u ovom periodu zapoljavao ogromnu

inovniku armiju od oko 300.000 slubenika na svim nivoima.
U periodu administrativnog socijalizma inovnika mesta su
smatrana za najvrednija. Na to je svakako uticala snana uloga
drave u svim sferama ivota, privlanost upravljakih poslo-
va", materijalne i druge pogodnosti. Tragove stare svesti, po
kojoj je vlast spojena s privilegijama i moi, uveliko je
potvrivao monopol drave u privredi i drutvu. Slubeniki
sloj se po formalnom merilu (raspon piata) nije mnogo razliko-
vao od drugih. Dovoljno je da pomenemo da je taj raspon od
najviih do najniih piata iznosio 3 : 1 , to je gotovo ravno
uravnilovci sa stanovita znanja, rada, odgovornosti, rtve. Ali,
neodoljiva je magija vlasti, subjektivne moi koju vlast daje
dok je pojedinac uiva, radijus drutvenog uticaja, mnogobroj-
ne privilegije i naturalna davanja, specijalan reim snabdeva-
nja (preko posebnih magazina), organizacije odmora i leenja,
automobili, prijemi, banketi, vile za stanovanje, lovovi, itd.
Dramatina situacija u kojoj se nala Jugoslavija 1948
1949. dovela je do najvieg stepena centralizacije i pojaane
kontrole KPJ nad duhovnim ivotom i stvaralatvom. Mada se
poinje raspravljati o estetskim problemima, na snazi je, sa
nestajanjem pojma socijalistikog realizma, ipak partijnost i
idejnost. One i dalje predstavljaju najvanije elemente stva-
ralatva u oblasti literature.
Knjievnici Jugoslavije su 1948. veinom stali na stranu
KPJ u sudbonosnom sukobu sa IB-om. Odgovor jugosloven-
skih knjievnika sovjetskim knjievnicima F. Glatkovu, N.
Tihonovu i drugima" potpisalo je 68 pisaca. Na drugoj strani
barikade nali su se Radovan Zogovi, Stefan Mitrovi i
predstavnik kubikake" poezije Veles Peri. Sve vie se
IDEJNI PRELOM I SLOBODA STVARALATVA 317
literaturi koja lae" i lakira" oduzimalo moralno pravo da se

uopte naziva socijalistikom".
Izdavanje sovjetske strune literature nastavilo se i 1949.
godine. Iz istorije je tampano vie udbenika i monografija
(Galkova, Zoboka, Notovia, Hvostova, Grekova, Kosminskog,
Miulina, Tarlea, Jefimova, Hajfesa). Ni u oblasti politike
ekonomije sovjetski pisci jo nisu prestajali da se objavljuju
1949. godine (Ostrovitjanov, Rozenberg, Vigotski, Leontjev,
Kuznjecov i drugi). Pedagoka literatura iz SSSR-a jo ne
presahnjuje. Prevodi se A. S. Makarenko (Porodino vaspitanje).
Izdaju se i socioloko-politiki radovi: G. Aleksandrova (Ban-
krot buroaske sociologije), A. Gor kina (Trijumf lenjinsko-
-staljinske nacionalne politike u SSSR-u), M. Rozentala
(Pobjeda socijalistike revolucije i odgoj novog sovjetskog
ovjeka). Jugoslovenska bibliografija belei 1949. objavljivanje
Staljinovih radova Pitanja lenjinizma, Anarhizam ili socijali-
zam, O Lenjinu, o Sindikatima (LenjinStaljin).
Ratko Boovi pie o razlici izmeu stava rukovodeih lju-
di KPJ uoi rata i posle 1949. u odnosu na umetnost: dok su
u prvom sluaju oni direktno radili na prihvatanju socijali-
stikog realizma kao neprikosnovenog pravca u umetnosti,
samim tim to je bio vladajui u SSSR-u, dotle su posle 1949.
zajedno sa knjievnicima, knjievnim kritiarima, slikarima i
drugim umetnicima nastojali da obore i ukinu dogmatizam
socijalrealistike doktrine kao smetnju irenju slobode i du-
hovnosti. Godina 1948. prola je u znaku potvrde i legalizaci-
je socijalistikog realizma na Petom kongresu KPJ, ali je ve
naredne koja je praticala u znaku izrazitih kontradikcija
politika Partije poela da rui do jue proklamovane i nepriko-
snovene kanone socijalistikog realizma koji su svoje najizrazi-
tije pobornike imali u danovu (u politici), Timofejevu (u teoriji
knjievnosti), Gerasimovu (u slikarstvu), Todoru Pavlovu (u
filozofiji). Politika sfera je do 1949. imala apsolutnu nadmo
nad estetskom, ali je s razotkrivanjem anatomije sovjetskog
drutva i vlastitog birokratizma ona poela da se gubi. Politiki
okvir zbivanja nije mogao da ne daje ohrabrujue podsticaje
umetnicima za smelije analize, ali, na drugoj strani, politiki
fenomen je omeavao slobodu stvaralatva granicama koje je
postavljala Partija; zalaganje za slobodu stvaralatva iskljui-
valo je prevagu i legitimnost pluralizma miljenja. Pod slobo-
dom miljenja podrazumevala se sloboda miljenja koja ne
<5 "
dolazi u sukob sa pogledima Partije. Po Booviu, radilo se o

dogmatskom antidogmatizmu".
Jedan broj knjievnika, naunika i filozofa iz zapadnih
zemalja podravao je Jugoslaviju u vreme pritiska IB-a i
Staljinovih anatema, a meu njima: an Kasu, an Pol Sartr,
Verkor, Klod Brde, Luj Dalmas, Anjes Amber, Klod Avlin,
an Mari Domenak i drugi. Tokom kritine 1949. godine,
Jugoslaviju je i posetio izvestan broj naprednih ljudi u znak
podrke i izraavanja solidarnosti, meu kojima predsednik
Udruenja francuskih intelektualaca an Kasu, an Mari
Domenak, pisac Anri Kefelek, publicist an Babulen, Luj
Dalmas, dekan Filozofskog fauklteta Parikog univerziteta
Andre olen, mnogobrojni publicisti i novinari iz zapadnih
zemalja. Jugoslavija je za novinare i publiciste bila Eldorado
vesti, reportaa i analiza, razumljivo u svetlosti odnosa sa
SSSR-om, odnosa SSSRZapad i perspektive sukoba u toku.
Od uglednih umetnika, Jugoslaviju je posetio i vajar Doe
Dejvidson, potpredsednik Valasove Progresivne stranke i drugi.
U vremenu opte izolacije, kada je Sovjetski Savez sa svojim
saveznicima nastojao da Jugoslaviju sasvim potisne u rezer-
vat", ove posete su bile bar mali otvor u svet sa saznanjem da
borba jugoslovenskih naroda ipak nije nepoznata, da ima
podrku i da napredni ljudi sveta nee dozvoliti da ona postane
rtva staljinistike agresije.
Razvoj kolstva u Jugoslaviji prvi put je celovito razmatran
na Treem plenumu Centralnog komiteta KPJ, odranom u
Beogradu 29. i 30. decembra 1949. godine. Kritiki je razmotren
razvoj kolstva od predkolskog i vankolskog vaspitanja i
osnovnog obrazovanja do srednjeg kolstva i univerziteta.
Potenciran je znaaj pionirskih domova, otvaranja biblioteka,
itaonica i zabavnih prostorija u ustanovama za vankolsko
obrazovanje. Centralni komitet je skrenuo panju na aktivno
delovanje klera i njegovog uticanja na omladinu. Nesklad
izmeu opteobrazovnih kola (gimnazija) i srednjih strunih
kola, kao i odnos izmeu univerzitetski obrazovanog kadra i
srednjeg strunog kadra trebalo je ukloniti pretvaranjem kola
uenika u privredi u industrijske kole. Partija je podsticala
poveanje broja enske dece u strunim kolama. Od strunih
resora je zahtevano da povedu vie brige o strunom uzdizanju
potrebnih kadrova upisivanjem aka sa zavrenom sedmogodi-
njom kolom u industrijske kole.
IDEJNI PRELOM I SLOBODA STVARALATVA 3 1 9
Na plenumu je naglaavan znaaj slobodno izgraene,

stvaralake linosti. Tome je mogla da pomogne nova kola,
izgraujui" svestrano razvijenog oveka graditelja i bra-
nioca socijalizma. Pod time se podrazumevalo ne samo umno
ve i moralno, fiziko i estetsko obrazovanje. Odbacivani su
dogmatski nazori u oblasti prosvete i kulture preuzimani iz
sovjetskog iskustva. Novi nastavniki kadar trebalo je da se
stvara borbom za slobodan idejni razvitak u uslovima socijali-
stike demokratije, razmahom borbe miljenja i razvijanjem
inicijative. U naunom i ideolokom radu trailo se odbacivanje
ablona i kopiranja tuih iskustava i naglaavao znaaj proua-
vanja jugoslovenskog iskustva, naroito u oblasti nacionalne
istorije, istorije Partije i knjievnosti. Rukovodstvo Partije trai
da mlai kadrovi odbace sektatvo prema starijim naunim
radnicima. Prolo je vreme kada su mnogi ugledni naunici, me-
u kojima su se nalazili i oni iz oblasti medicine i prirodnih na-
uka, bili proterani sa univerziteta na zahtev" studenata, jer ni-
su mogli da se oslobode buroaske ideologije i nenaunog pris-
tupa".
KPJ je sve vie podsticala unoenje novih elemenata u
kulturni razvoj: stvaralaku slobodu, naputanje obrazaca
socijalistikog realizma u umetnosti, pojavu raznih umetnikih
pravaca, prevodilaku aktivnost, otvaranje kulture prema sve-
tu, kulturnu saradnju i razmenu ideja izmeu naroda i nacio-
nalnih manjina. Partija se zalagala za ravnopravnost i svestran
razvoj nacionalnih kultura, a na drugoj strani za kritiko us-
vajanje kulturne batine. Zbliavanje raznih kultura i usvajanje
naprednih kulturnih tekovina odgovaralo je demokratskom
razvitku Jugoslavije.
Za irenje novih ideja, koje nije bilo osloboeno oscilacija i
proturjenih procesa", od znaaja je bio govor Edvarda Karde-
lja na sveanoj sednici Slovenske akademije nauka i umetnosti,
kao i rad Kongresa knjievnika Jugoslavije.
Naglasci koji su se uli na Treem plenumu znaajni su u
vie pravaca. Jedni svedoe o sveim idejama koje su izmakle
dojueranjim dogmatskim kalupima. Postajalo je jasno da se
izmena ljudske svesti ne moe isplanirati na rokove nikakvim
administrativnim aktom, jer se radi o stalnom procesu koji se
razvija kroz protivurenosti. Ukoliko socijalizam odmie",
administrativne mere su sve slabije. Upravni aparat nije mogao
prisvojiti ideoloki monopol" a da ne narui principe socijali-
<5 "
stike demokratije. ilas je smatrao da su takvi planeri"

promaili u SSSR-u. Administrativne mjere (cenzura, zabrane
svake vrste itd.) su mjere proletarijata protiv reakcije i kontra-
revolucije i treba da budu i ostanu takve samo protiv njih. Ali
one ne smiju biti i mjere protiv one borbe miljenja, koja se
odvija na osnovi i na liniji iznalaenja novih formi ivota u
socijalizmu, novih metoda za razvijanje toga ivota.. .
Marksisti i uopte napredni ljudi nae zemlje osjeaju se kao
da je prskao neki led koji im je bio, a da to i ne znaju, oklopio
um." U sutini stvarnosti je raznovrsnost. Ukinuti posebno i
specifino znai pokuati zaustaviti zakonitost kretanja samog
materijalnog sveta. Pogreno je zamiljati socijalizam u svim
zemljama kao jednolian i tipiziran proces".
Drugi pravac novijih razmiljanja, koja su oznaavala
idejnu preorijentaciju, ticao se oveka" kakvog eli da izgra-
di" nova kola. Smatralo se da to mora biti ovek bogatog
unutranjeg ivota, fiziki i moralno zdrav, krepak i io"; to su
morali biti ljudi koji smjelo i odvano misle i rade, koji su
iroki i raznovrsni u shvatanjima, a ne ljudi iji e umovi biti
podiani na isti nain" . . . Jer, zaista, nita nije besmislenije
i za socijalizam opasnije nego sputavanje inicijative, primjena
gotovih, birokratskih kalupa i administrativnih mjera u oblasti
ljudskog miljenja." to se tie rukovoenja u pitanjima prosve-
te, nauke i kulture, zahtevano je da ono bude proeto irinom,
socijalistikom humanitarnou, principijelnou i gipkou".
S ovim novim idejama teklo je okretanje vlastitoj praksi i
iskustvu, pozitivnoj tradiciji, plodotvornim sadrajima prolo-
sti, koji su se povezivali sa utilitarnom i pragmatistikom
ideolokom komponentom. Kao objektivne istorijske osnove
razvitka kolstva tretirane su narodna revolucija, izgradnja
socijalizma (drukije reeno, industrijalizacija u jugoslovenskim
drutvenim uslovima), zateene i nasleene prihvatljive tekovi-
ne u kolstvu, prosveti i kulturi uopte. Narodna revolucija" je
velik dogaaj", krupnog, svestranog, prelomnog znaaja za
nae narode", osnova daljeg razvitka", epohalan dogaaj"
koji je zavrio jednu dugu fazu njihove predistorije". Milovan
ilas je osnovu revolucije tumaio kao socijalistiku demokra-
tiju, politiku i stvarnu ravnopravnost naroda", koje su postale
sr itave nae aktivnosti: i drutvene, i politike, i idejne".
Traio je da se u kolstvu mora izraziti ono specifino, posebno
i originalno, to je dalo takve forme i narodnoj revoluciji i
socijalistikoj izgradnji". Inkriminisao je dotadanja iskrivlja-

vanja" da je itav kolski sistem nevaljao", te da se ubudue
mora obraati panja na pedagoku tradiciju". Treba znati da
istorija nije ni poela s nama niti se zavrava s nama i da je
naa epoha makar koliko znaajna i prelomna samo jedan
beoug u njenom kretanju."
Nauka, kultura i nastava moraju biti proete idejnou,
posmatrane sa stanovita borbe za revolucionarno menjanje
prirode i drutva. Probijanje novih ideja nije znailo da se
isputala borba protiv reakcionarnih idealistikih, mehanici-
stikih, vulgarizatorskih, nacionalistikih, dekadentskih i dog-
matskih shvatanja". Preporuivano je da u toj tekuoj borbi od
crkve ne valja praviti muenika". Preobraaj kolstva posma-
trao se sa stanovita ukupnih ciljeva nastave i nauke u pravcu
ideoloko-politikog prevaspitavanja kadrova".
Dalji razvoj vodio je otkrivanju sutine ponaanja zemalja
Informbiroa protiv Jugoslavije. Eskalacija je bila obostrana: na
strani informbiroovskih zemalja ispoljavala se u nastavljanju
pritiska, koji je pretio da preraste u agresiju na Jugoslaviju, a
na strani KPJ u antibirokratskoj praksi, legalizaciju novih
drutvenih odnosa juna 1950, razotkrivanju karaktera birokra-
tizma u SSSR-u i tzv. zemljama narodne demokratije. ilasove
analize polovinom 1950, oznaavale su ideoloku krizu u
SSSR-u kao zbrku" zbog revizije i naputanja socijalistike
ideologije, iji su vrhovi uli u fazu reakcionarne ideologije" i
osvajake i ekspoloatatorske prakse". SKP(b) nije partija
marksistikog tipa, jer su u njoj po ilasu bila razorena
dva bitna elementa takve partije: sloboda borbe miljenja i na
toj osnovi stvarna unutarpartijska demokratija. Nasuprot mo-
nopolu jedne linosti u svim ideolokim pitanjima (Staljina u
SSSR-u), jugoslovenski komunisti su imali da uvrste marksi-
stiki i demokratski karakter KPJ umesto da u Politbirou
vlastite partije izgrauju takav tip monopola. Analiza je
upuivala da iza ideolokog monopola dolaze drutvene i
politike privilegije, a im se uspostavi monopol, iezava borba
miljenja, to znai da onda nema otkrivanja novih pojava i
demokratskog razvitka. Staljinovo pretvaranje dnevne prakse"
u teoriju, ilas je oznaavao kao pragmatistiku vulgarizaciju
marksizma".
Razvoj u drutveno-ekonomskoj sferi nije mogao a da ne
donese novine u oblasti ideologije. Demistifikacijom bia
<5 "
SSSR-a, razotkrivale su se zablude i u vlastitoj politici i praksi.

Kako je stara partija mogla ostati intaktna i neprikosnovena u
uslovima kada se menjala drava i njena drutveno-ekonomska
osnova? Sazrevalo je shvatanje da svako ima pravo da iznosi
svoje miljenje, ali da nema u organizaciji pravo da odstupa od
osnovnih naela unutranjeg ivota i programa Partije i njene
politike linije. O idejnim i organizacionim osnovama Partije,
dok je ona u akciji, nije se moglo raspravljati. To je unosilo
distinkciju u odnosu na beskonanu debatu i obezbeivalo
jedinstvo akcije. U anatomskoj analizi sovjetskog sistema, ilas
je iao do krajnjih konzekvenci to e ga, nekoliko godi-
na kasnije, dovesti u otvoreni sukob sa rukovodstvom SKJ.
Tito je spominjao sluajeve samoubistva komunista u SSSR-u
zbog guenja kritike. Navodio je da je u prolosti na skupovima
Kominterne, gde je vladala diktatura, bilo jezivo".
Promene su jedni kadrovi ubrzavali a drugi na njih gledali
sa strepnjom od naruavanja jedinstva partije, ne izraavajui,
meutim, glasno svoje neslaganje, rezerve ili sumnje u isprav-
nost novog kursa. Tako je i u rukovodstvu poela neprimetna
polarizacija na liberalnije" i konzervativnije kadrove, kako su
je izvodili diplomati i politiari zapadnih drava.
Analize o kojima govorimo dobile su snagu potvrde usvaja-
njem Rezolucije o teorijskom radu u KPJ na etvrtom plenumu
CK KPJ, juna 1951. godine. U Rezoluciji je pod 1. stajalo:
Razvitak novih teorijskih pogleda u KPJ vri se na osnovi
diskusije i borbe miljenja." lanovi KPJ imali su pravo
da se o teorijskim pogledima komunista, nezavisno od funkcije,
slobodno izraavaju i raspravljaju." Pomenuta rezolucija je
pod 2. predviala da je u partijskim organizacijama obavez-
no prouavati samo odluke i direktive partijskih kongresa
i foruma, a istupanja pojedinih rukovodilaca samo ukoliko
su ova imala takav karakter. Radovi rukovodeih lanova,
koji su imali izrazito teorijski karakter, obavezno su se pro-
uavali u organizacijama samo ako je Politbiro doneo takvu
odluku. Rezolucija je poivala na shvatanjima da nema teorije
bez revolucionarne prakse, i da se, samim tim, aktuelne i
praktine mere (tekua linija) Partije ne uzimaju kao ko-
nani teorijski i nauni zakljuci. Rezolucija je osiguravala
prava svim lanovima KPJ u borbi miljenja, te naunim
radnicima da usvajaju ili ne usvajaju ove ili one postavke par-
tijskih rukovodilaca. Po ilasu, marksizam je nauka i on
se kao nauka moe razvijati i pobjeivati jedino u otvorenoj

borbi". Polazilo se od toga da je to put da se izbegne deifi-
kacija rukovodstva i u teorijsko-stvaralakoj oblasti Partiji
nametne linija pojedinanog teorijskog razmiljanja kao opte-
vaea. Otvarala se perspektiva socijalistike i unutarpartijske
demokratije. Mi moramo oistiti nau Partiju od onoga to se
uvuklo iz sovjetske prakse." Tito je na konferenciji Gardijske
divizije istupao protiv toga da se ilasovi napisi o sovjetskoj pra-
ksi (Savremene teme", lanci objavljeni u Borbi, novembra
1950) tretiraju kao osnova za diskusiju u Partiji, u stvari da
se razmatraju kao gotovo teorijsko delo. On je rekao: Jedna
je stvar kad mi diskutujemo i govorimo o tome da tamo ni-
ta ne valja, a druga kad to napiemo kao dokument, kao te-
orijski marksistiko-lenjmistiki dokument u kome hoe da
analizira situaciju u jednoj zemlji, u kojoj ne znamo kako je
sada. To me je ponukalo da kaem da jedan takav lanak ne
moe biti gotovo teorijsko djelo koje e morati da se razrauje u
partijskim organizacijama i da se prihvata. Jer, time nam se
onemoguava da taj lanak uzmemo kao bazu za diskusiju o
tome ta se dogaa u Sovjetskom Savezu. To nam vezuje ruke, a
osim toga, neki detalji u pojedinim lancima ve sutra mogu da
se pokau i kao nepravilni. Jer niko od nas ne moe pretendova-
ti (na to). . . da sam da analizu o jednoj zemlji. To je stvar
studija, izmjene miljenja, rasprava i tek ono to nastane od
toga moe biti teorijsko djelo koje treba da prouavaju nai
partijski kadrovi."
Poetak decentralizacije upravnog aparata doveo je 1950.
do stvaranja saveta pri Ministarstvu za prosvetu: za film,
pozorite, knjievnost, likovnu umetnost, muziku i umetniko
kolstvo, za naunoistraivaki rad i naune ustanove, za
narodno prosveivanje; pojavljuju se pedagoki saveti i saveti
za struno kolstvo. Radilo se o savetodavnim telima koja su
davala predloge u vezi s pitanjima pozorita, filma i knjievno-
sti, likovne umetnosti, itd.
Otpori meu umetnicima poeli su u znaku neprihvatanja
dirigovanog stvaralatva". Do suprotstavljanja je dolo ve
poetkom pedesetih godina. Do tada su se knjievnicima,
koji su skretali u tumaenju Agitpropa, znale oduzimati jed-
nom dodeljene nagrade, a oni iskljuivati iz knjievnog i
uopte umetnikog ivota, napadani zbog ignorisanja" socija-
listike sadrine" dela. Marksistiki angaman" u umetnosti je
bio svemoni kanon. Zapravo ideoloko-politika sadrina

stvaralatva bila je vladajua estetska norma". Petar Lubarda,
odan umetnosti, odbio je da izlae po diktatu partijnosti
stvaralatva" da bi 1951. svojom izlobom u Beogradu otvorio
put traganjima za novim putevima, prostorima i izazovima
umjetnosti". Likovni umetnici (u Crnoj Gori) traili su da se
umetnost ocenjuje odozdo a ne odozgo". Poinje sve snanije
suprostavljanje ideologiji socijalistikog realizma". Poetkom
pedesetih godina i sama partija naputa partijsko-dravni
model u razvitku kulture".
Borba protiv dogmatizma nije znaila prekid borbe protiv
reakcionarnih i kontrarevolucionarnih shvatanja snaga graan-
skog drutva, pre svega uticaja klera na omladinu u prosveti i
duhovnom ivotu uopte. Kritici je podvrgavan i talas malogra-
anskog mentaliteta u shvatanju partije, pri emu se esto
ispoljavalo sektatvo. Rukovodstvo Partije je naputalo staljini-
stiku pragmatistiku koncepciju kulture, ali je ostalo rezervi-
sano prema preteranoj slobodi kritike i stvaralatvu bez
granica. Sektatvo je bilo deo svesti, iako se sa njim slubeno
obraunavalo. Socijalistiki realizam se nije povlaio bez
otpora, a i meu oficijelnim faktorima on je imao podrku. Na
udaru kritike nalazile su se i nove forme kulturnog stvaralatva
koje su se razvijale na Zapadu. Dez-muzika je ocenjivana kao
izraz malograantine" i antikulture". Zapadni filmovi na
repertoaru izazivali su ogromno interesovanje graana, naroito
omladine, koja je znala ekati satima pred bioskopima da bi
kupila kartu, ali su neki od njih ocenjivani kao dekadentni. Jo
se pisalo o komercijalnom celuloidu" koji kvari karakter ljudi.
Kada je beogradski bioskop Zvezda" oglasio produavanje
prikazivanja filma Zato smo se sreli", inae jedne osrednje
melodrame, u Knjievnim novinama se pod incijalima pojavio
napad na upravu bioskopa zbog njene idejne nebudnosti.
Politika kritika staljinizma, probijanje blokade, uvoenje
radnikih saveta i druge drutveno-ekonomske promene, uz
vei dodir jugoslovenskih graana sa zapadnim svetom,
koliko do jue proglaavanim gnjilim" i dekadentnim",
imperijalistikim" i neprijateljskim", uticali su i na pojavu
1 razvoj kritikih rasprava o slobodi stvaralatva. Najpre su
poela da se kritiki ispituju utilitaristika shvatanja o ulozi
umetnosti i nauke. Prelomnu granicu ovih rasprava oznaavali
su Trei plenum CK SKJ, govor Edvarda Kardelja u Slovena-
koj akademiji nauka, izloba Petra Lubarde u Beogradu 1951.

godine i Kongres knjievnika s referatom Miroslava Krlee
1952. Stvaranju slobodnije klime u umetnikom ivotu doprino-
sili su knjievni listovi i revije (Knjievne novine i Svedoanstva
Marka Ristia), dijalozi knjievnika na tribinama, razmah
knjievnih polemika, izlobe slikara, pojava novih knjievnih
ostvarenja. Umetnost se postepeno oslobaala dogmatskog
ematizma i shvatanja koje je bilo zavladalo da se umetnika
dela procenjuju merilima dnevne politike i trenutnim pragmati-
stikim potrebama. Nova idejna strujanja odbacivala su esteti-
ku socijalistikog realizma; podvrgavani su kritici sovjetski
uzori, igosan danovizam u kulturnom stvaralatvu, teorija
odraza, gerasimovtina u slikarstvu i timofejevtina u teoriji
knjievnosti. Politika ekonomija i druge drutvene nauke
oslobaaju se simplicizma i marksistike vulgarizacije kojima
su bila zasiena dela sovjetskih naunika i teoretiara.
U idejnom radu, KPJ je sve vie panje posveivala proua-
vanju i kritikom osvetljavanju nacionalnih i meunarodnih is-
kustava borbe za socijalizam. Upozoravano je na znaaj pro-
uavanja istorije Partije i prikupljala se dokumentarna graa.
Podstrek dobija izvorno prouavanje marksizma. Posebna pa-
nja se posveivala objanjavanju prirode jugoslovenske revolu-
cije, njenim specifinostima, nainu reavanja nacionalnog
pitanja, ekonomici prelaznog perioda. Sva ova pitanja tretiraju
s;e u publikacijama KPJ, u radovima i govorima rukovodeih
ljudi KPJ (ilasa, Kardelja, Pijadea, Milentija Popovia, Borisa
Kidria i drugih). Formiran je Institut drutvenih nauka kao
rasadnik kadrova marksistike orijentacije.
U burnim dogaajima, ispunjenim sudarima, smenom linija
i postojanjem dva fronta (od kojih je onaj informbirovski bio
nesumnjivo daleko agresivniji i opasniji, imajui uporita u
zemlji i take oslonca u spoljnim snagama), javljaju se protivu-
reja koja su traila stvaralaka razreenja. Pronalaeni su i
deklarisani pravci i principi koji su delu lanstva izgledali
neadekvatni tekuoj situaciji. Radniki saveti, kao inauguracija
politike i prakse socijalistike demokratije, direktno su se
sukobljavali sa nasleem u svesti i navikama u politici, a na
drugoj strani, pitanje opstanka zemlje i njene nezavisnosti
zahtevalo je odbranu svim sredstvima i na spoljnjem i na
unutranjem planu.
<5 "
Rukovodee snage Jugoslavije, u skladu sa analizom stvar-

nosti, opredeljavale su se za novu politiku i praksu, ali nisu
gubile oseanje za realnosti sumorne i surove svakodnevice.
etvrti plenum CK KPJ (jun 1951) zaloio se za zakonitost u
vremenu kada ove nije bilo: Partija je elela i u ovoj sferi da
menja odnose insistirajui i dalje na odbrani osnovnih instituci-
ja drave i drutva svim sredstvima koja su joj stajala na
raspolaganju u ime tih novih odnosa, ne klonei se ni represije;
kao rukovodea snaga jugoslovenskog drutva, ona je polovi-
nom 1951. osudila praksu organa bezbednosti i pravosudnih
ustanova i optirala u skladu sa novom generalnom linijom u
izgraivanju za socijalistiku demokratiju. Spajali su se
neprikosnovena odbrana nezavisnosti i sistema izraslog iz
revolucije i smelost proglaavanja dotadanjih metoda ilegal-
nim. Pod najteim uslovima opstanka, alternativa je nala-
ena u proglaavanoj demokratizaciji drutva, a ne u apsoluti-
zaciji represivnih sredstava odbrane koja, meutim, nisu izosta-
jala protiv snaga koje su elele da ugroze Jugoslaviju, razore je
iznutra ili zadre stari sistem drutveno-politikih odnosa.
Milovan ilas je mislio da se borba mora voditi protiv
dvostrukog protivnika. Jedan od njih je bio informbiroovski ta-
las negacije samostalnosti na koji je Partija odgovorila borbom
za socijalistiku izgradnju isprepletenu sa pravilnim reenjem
odnosa meu socijalistikim zemljama i borbom protiv klevet-
nikih metoda". Razgolititi ovu pojavu i otkriti njenu sutinu
ilas je to smatrao jednim od najznaajnijih svjetskih istorij-
skih dogaaja", jer se radilo o sukobu unutar socijalistikog sve-
ta. Drugi protivnik nije bio samo svesni, klasni protivnik ve
mrak stoljea", pod kojim je razumevao zaostalost, nekulturu,
primitivizam, neznanje, sujeverje, rave navike. ef agitaciono-
-propagandnog centra izraavao je i u dogaajima 1949.
nezadovoljstvo intelektualcima. Po pravilu", kae, iskustva
sa 'dovitljivim', 'pametnim intelektualcima' koji imaju smisla za
agitaciono-propagandni rad, a nijesu do kraja odani Partiji
veoma su alosna."
Po ilasu, do teorijskih zakljuaka se nije moglo doi
odjednom. U poetku je postojala i suzdrljivost od teorijskih
prepirki" sa Sovjetima, jer se stajalo na gleditu da oni ne
odstupaju u pitanjima teorije, ve da je ,,u praksi dolo do
sukoba s teorijom".
Kardelj se decembra 1949. u Slovenakoj Akademiji nauka

zaloio za borbu miljenja, kritiku i korektiv prakse u procenji-
v a n j u teorijskih stavova, jer bez tih elemenata nema nauke.
I z j a s n i o se takoe za samostalnost naunog stvaranja. to se
tie partijnosti nauke, o njoj se kao takvoj moglo govoriti jedino
u smislu klasne determinisanosti ljudskog saznanja. Meutim,
govorei o borbi miljenja, Kardelj se nije izjanjavao o tome da
li Partija ostaje i dalje neprikosnoveni arbitar o tome ta je
reakcionarno" i ta dogmatizam".
Izloba Petra Lubarde 1951. u Beogradu bila je raskid sa
socijalistikim realizmom u likovnoj umetnosti.
Na Drugom kongresu knjievnika u Zagrebu decembra
1949. Miroslav Krlea je izneo neke teze po kojima je jugoslo-
venska savremena socijalistika anticipacija danas samo pen-
dent itavom nizu naih, junoslovenskih sredovjenih antici-
pacija u prolosti: staroslovjenske, glagoljake, i autokefalne
borbe za ravnopravnost narodnosti i jezika u crkvenoj hijerar-
hiji grko-latinskog cezaropapizma i imperijalizma". Krleino
vienje principa partijnosti svodilo se na osloboenje od krivih
perspektiva nae malograanske estetike i znanosti, ali isto
tako potrebno nam je osloboenje od ematizovane lijeve
konformistike fraze, koja je svela knjievnu mjeru 'partijno-
sti' na tako sitne razmjere, a kamoli itav volumen nae
monumentalne pojave u vrtlogu stoljea". Hroniari ovoga
razdoblja istiu znaaj teze Petra egedina o kritici, a posebno
o partijnosti. Nasuprot glavnom referentu, edomiru Mindero-
viu, egedin je traio da se u pojam partijnosti ukljui ljudski
smisao o kome govori Marks. Pisci tekuih kretanja u umetnosti
naglaavaju da je egedin naeo" teoriju o umetnosti kao
odrazu objektivne stvarnosti tezom da umetniko delo uvek
donosi novi kvalitet i element iznenaenja".
U eseju Oskara Davia Poezija i otpori (1951), pesnik se
strasno zalagao za slobodu poezije, gledajui u pesnicima
graniare beskraja".
Krlein referat na Treem kongresu knjievnika Jugoslavije,
odranom u Ljubljani oktobra 1952. poivao je na tezi o
autonomnom unutranjem biu literature koje se ne moe
procenjivati merilima administrativno-partijskih normi, ve
sopstvenim umetnikovim doivljavanjem stvarnosti i vrednosti-
ma njegovog umetnikog dometa. Njegov referat 0 slobodi
kulture" bio je polemika sa postavkama socijalistikog realizma
<5 "
i Staljinskom frazom" o knjievnicima kao inenjerima

dua". Za danovljevu estetiku kae se da je propovedala
estetski jezuitizam". Krlea nije gledao na revoluciju i umet-
nost kao na antinomine pojmove, uveren u mogunost njihove
sinteze. Mirei estetizam" i revolucionarni angaman", Kr-
lea se opredeljivao za estetska merila, priroena samoj biti
umetnosti i zakonitostima njenog vlastitog razvoja, za slobodu
stvaranja, za simultanost stilova i metoda, za osudu direktivne
estetike, ali i za sintezu umetnosti i revolucije. . ." Kritika
analiza Krleinog izlaganja obraa panju na njegovu omee-
nost zahtevima politikog trenutka". Naime, Krlea se obrau-
navao sa sovjetskom estetikom doktrinom", ali se nijednog
trenutka nije uputao u analizu domaeg staljinistikog na-
slea". Mogao se osloniti na kritike anticipacije politike koje
su omoguavale njegove analize, a na drugoj strani, izjanjavati
za pomirljivu formulu o sintezi umetnosti i revolucije".
esti kongres je imao presudan znaaj i za razvitak
umetnosti, jer se Partija opredelila za naputanje administrativ-
no-direktivnog prilaza umetnosti i nauci, za borbu miljenja,
ime su stvorene pretpostavke za jednu slobodniju atmosferu
duha koja e narednih godina oiveti knjievni ivot brojnim
sukobima razliitih struja i pogleda, ime je period do Sedmog
kongresa postao kako kae hroniar ovih zbivanja jedan
od najburnijih perioda u domaem posleratnom knjievnom
ivotu".
Partija je vodila bitku sa staljinistikim dogmatizmom, ali
je uvala bokove od malograanske stihije u partijskom argo-
nu, klerikalnih tendencija u javnom ivotu i prosveti i kulturi,
pre svega, i uopte od graanskih restauratorskih tenji.
Naviknuta godinama na jedan ideoloki front, sada je morala
da se bori praktino na dva, iako je staljinistiki dogmatizam
bio daleko opasniji protivnik. Ako se obraunavala sa ovim, ona
nije elela da dozvoli provalu druge struje koja ju je takoe
diskriminisala kao partiju neslobode i totalitarizma. U datim
uslovima, Partija je odbacivala shvatanje da je svaka intervenci-
ja partijskih organa danovizam". U samoj partiji jo su bile
ive birokratske ideje, pogotovu apriorno strahovanje od bilo
kakve slobodnije misli i inicijative koju ona nije promovisala,
kao trajni relikt dojueranje ideoloke jednostranosti. Dok su
slobodniji duhovi koji su ubrzavali proces oslobaanja kulture
i nauke od stega i zavisnosti dravnog aparata, esto shvatani
kao anarhisti ili malograani, dotle su birokratski duhovi u Par-

tiji sumnjiili nosioce slobodnijih misli za izneveravanje i ugro-
avanje socijalizma. Trebalo je proi izmeu Scile i Haribde i za-
uzeti stanovite osloboeno dogmatske krajnosti i realno nepri-
hvatljive bezgranine slobode. Prema britanskim analizama,
Tito je na estom kongresu osudio pojave vesternizacije", to je
termin koji je pokrivao mnotvo ideja stranih jugoslovenskom
socijalizmu". Pre svega, kritikovao je klerikalne tendencije
dosta jake u Sloveniji i Hrvatskoj, ovinizam, ideje u oblasti
kulture koje su se opravdavale veim slobodama. Za ilasa je
rizik obrauna sa staljinizmom bio u oivljavanju buroaskih
aktivnosti", ali kojima se nije trebalo suprotstavljati admini-
I strativnim akcijama.
Tito je na Treem kongresu AF-a oktobra 1950. kritikovao
Branka opia i uopte sve reakcionarne tendencije" koje su se
poele javljati u procesu oslobaanja umetnikog stvaralatva.
Prema Titu, poeo je da se osea uticaj reakcije" kroz razne po-
re drutvenog ivota, pa ak i kroz tampu", kroz karikature i
satire. Ali sada je", kae Tito, reakcija dobila mogunost da
kroz razne eksponente, koji se skrivaju iza partijske ili kakve
druge firme, otpone sprovoditi takvu politiku." Tito je u
opievoj Jeretikoj prii video aluziju na nae najvie ruko-
vodstvo". Pisac je koristio temu o ministru i pomoniku mi-
nistra, generalu i udarniku, iako su oni pomonici ministra
najvii muenici". Koristei se tim kategorijama ljudi, pisac je,
1 u Titovoj interpretaciji, uzeo celo drutvo odozgo na dolje" k?.o
negativno, to znai da ga treba slistiti". Tito je isticao da
takvu satiru nee dozvoliti, ali da pisac nee biti ni uhapen.
Njemu treba javno odgovoriti i kazati jedanput za uvijek da
neprijateljske satire koje idu da razbiju nae jedinstvo ne mogu
da se trpe kod n a s . . . kod njega (opia) je sve tako jasno i
vidljivo, da nije potrebno sumnjiiti ga. On je jasno kazao to je,
i ko je, on je zaglibio, on je pokazao da je, svjesno ili nesvjesno,
postao instrument u rukama reakcije, a indirektno i u rukama
Informbiroa. Takvi nai umjetnici ne mogu uivati simpatije
niti rukovodeih ljudi, niti naih naroda. Ne mogu, bez obzira
kakve su bile njihove zasluge. Njegova je stvar da uvidi svoje
greke i da krene putem kojim idu nai socijalistiki knjievni-
ci." Ova opieva satira, koja se pojavila dve godine pre
ilasove Anatomije jednog morala, dovela je do najtee optube
i
u ono vreme stavljanjem pisca u kontekst reakcije" i pogotovu

IB-a, to je znailo nacionalnu izdaju".
Kritika birokratije i privilegije doivljene su kao napad na
osnove poretka. Sam opi je nastavio da objavljuje, protestu-
jui kraim zapisom u Knjievnim novinama to se na satiru
kod nas gleda kao na antidravnu delatnost. Po njemu, pak,
slobodni pisci" u slobodnoj zemlji mogu staviti" pod bi
satire svakoga ko je to zasluio".
Predratni hrianski socijalista i poznati katoliki pisac,
ugledni partizanski borac i jedan od prvaka Osvobodilne fronte,
ovek koji je rukovoen humanistikom vizijom pristupio
narodnooslobodilakoj borbi, objavio je 1951. zbirku pripove-
daka Strah in pogum (Strah i hrabrost) koja je takoe dovela
u tadanjoj atmosferi do njegovog iskljuenja iz javnog ivota.
Politiki pragmatizam je u likovima pisca osetio opasnost po os-
nove socijalizma, nesposoban da prihvati istinu i protivureja
stvarnosti (kukavice, egzekutori, ubistva bez dokazane krivice
itd.). Svi ti likovi pro isticali su iz pievog partizanskog is-
kustva i samim tim izazivali kod zvaninika strah od kvarenja
pojednostavljene slike revolucije i njenih heroja. Pripovetke su
se inae odlikovale moralnim preispitivanjem koje savreme-
nici na vlasti nisu mogli podneti. Za to je jo uvek bilo prerano,
pogotovu zbog situacije u kojoj se Jugoslavija nalazila, i zbog
stanja svesti istih onih koji su krili puteve emancipacije u od-
nosu na staljinizam, strahovima od provale kritika koje bi do-
veli u pitanje samu strukturu vladavine KPJ. Pojedinani pri-
meri nesumnjivo u sebi sadre karakterizacije opteg raspolo-
enja i tendencija, ali istovremeno ne smeju zakloniti vidike jed-
ne velike borbe za osloboenje od dominacije, prava na kontro-
lu, pritiska velikog u ime snage. Veliki prelom koji je napravila
KPJ pod pritiskom IB-a 1948. otvorio je puteve i novim struja-
njima u oblasti duhovnog stvaralatva, iako navedeni markan-
tni primeri pokazuju i limite do kojih se moglo pisati i govoriti.
No, u isto vreme izlazile su Knjievne novine u kojima se sve vi-
e oseaju nova strujanja. Marta 1952. pojavljuju se Svedoan-
stva, sa Aleksandrom Vuom, kao glavnim urednikom. Svedo-
anstva su vie bila okrenuta velikim strujama i tokovima sa-
vremene kulture u svetu za razliku od Knjievnih novina. I jedno
i drugo glasilo polazilo je meutim od iste premise da je borba
miljenja postala nunost. Knjievne novine i Svedoanstva iz-
raavala su nezadovoljstva prema postojeem stanju u knjiev-

nosti i kritikoteorijskoj misli o njoj".
asopisi Delo i Savremenik izraavali su razliita gledita o
knjievnosti, ekstremno sukobljena, svedoei o estini knjiev-
nih polemika. Obraun sa Milovanom ilasom 1954. nije mogao
da ne utie i na ograniavanje slobode u oblasti stvaralatva, na
jaanje intervencija, podravanje antimodernistikih gledita
meu knjievnicima. Ali ve etiri godine kasnije, 1958, na
Sedmom kongresu SKJ, Partija se distancirala od umetnikog
fenomena, ostavljajui ocene njegovim nosiocima i stvaraocima;
Partija je preputala umetnost autonomnom ivotu i umetni-
cima.
DRAVA, SAVEZ KOMUNISTA JUGOSLAVIJE I SAMOU-
PRAVNI PREOBRAAJ
Otpor SKJ i naroda Jugoslavije informbiroovskom pritisku

doveo je do trijumfa jugoslovenskih komunista, i bio je praen
otrenjavanjem od mnogih ranijih zabluda staljinizma. Tome su
jo u jeku sukoba doprinosili nizak ideoloki nivo Staljina i
Molotova, otkrivanje brahijalne sile kao glavnog metoda ubei-
vanja, jednom jo iz istorije staljinizma poznatom metodologi-
jom unitavanja protivnika pod vidom ideologije", a u stvari
njihovom fizikom likvidacijom i moralnim dezavuisanjem kao
pijuna" i agenata, as Gestapoa, a as opet Intelidens
servisa, ve kako je kada trebalo; pozivanje zdravih" snaga da
svrgnu one koje su se usprotivile vrhovnom recu, uz providno
iskoriavanje frustracija nekih bugarskih rukovodilaca i Enve-
ra Hode protiv Tita i titoista", na emu se mogao graditi i
podsticati ovinizam u jugoslovensko-bugarskim i jugosloven-
sko-albanskim odnosima. Divinizirani i patologijom svoje veli-
ine optereeni Staljin nije u velikom sukobu 19481953.
mogao uopte shvatiti da on nije dominus litis, to jest onaj koji
apsolutno odluuje i u komunistikom pokretu Jugoslavije. Sa-
mostalni potezi jugoslovenskih komunista jo u prvoj fazi sukoba
(odbacivanje jugoslovensko-bugarske federacije koju im je na-
menjivao; kritiki stav prema sovjetskim instruktorima u vojnim
i graanskim ustanovama i slubama; pokretanje istrage i hap-
enje Hebranga) jo su ga vie iritirali da bezuspeno nasre na
integritet KPJ i nezavisnost Jugoslavije. Staljinove glavne ide-
oloke" optube protiv KPJ nisu odgovarale realnosti. Napa-
dajui KPJ za nacionalizam, Staljin je faktiki ignorisao otpor
potinjavanju i eksploataciji dravnog subjekta, nezavisnog i
ravnopravnog u meunarodnoj zajednici, jer se ve od rata nije
radilo o malom pokretu ili organizaciji koja se moe drati na
uzdi. Optube o trockizmu" takoe su oznaavale promaaj,
jer ova struja nije postojala u KPJ. to se tie napada u vezi sa
DRAVA. S K J I SAMOUPRAVNI P R E O B R A A J 3 3 3
desnim skretanjima", KPJ bi bolje pristajalo da je kritikovana

zbog svoje klasno determinisane politike. Sa 1948, Tito se
naao na pijedestalu voe revolucije i otpora staljinskoj hege-
moniji. No KPJ nije ostala samo na golom otporu ve je
projektovala novu drutvenu organizaciju u zaetku, oktroisa-
nu" odozgo, ali koja je izraavala tenje naroda i najvee mase
partijskog lanstva za debirokratizacijom. KPJ je 1952. pretvo-
rena u SKJ. Deo lanstva KPJ nije, meutim, mogao da se snae
u tekuim velikim preorijentacijama istorije. U sukobu su bili
stari ideali i kultovi (sovjetskog komunizma, Staljina, itd.) s
novim idejama, koje su unosile nemir zbog eventualnog gubitka
ranijih pozicija. Partija je dinamizirala celokupan ivot, to
nije odgovaralo delu komunista koji su bili nauili da rade u
duhu direktiva i bez unoenja sebe u njihov smisao. Sukob
1948. doveo je i do rascepa u Partiji koja je punu deceniju ug-
lavnom bila kompaktan organizam. U Partiji je bilo i ruko-
vodeih komunista koji su proli sa rukovodstvom gotovo sav
period bitke sa IB iako su t e k o prihvatali poraz Staljina i
SKP(b) u sukobu sa Titom i KPJ. Na estom kongresu SKJ, u
Politbro nije izabran Blagoje Nekovi. Sa Hebrangom i
ujoviem 1948, iji je sluaj bio razliit od Hebrangovog, to
se vidi po tome da se on javno pokajao za svoje dranje, ispao je
iz rukovodstva jo jedan lan Politbiroa. Nekovi je bio
kolebljiv, prema IB (da se ne postupa preotro, defetistiki stav
prema borbi l'sluaju napada Crvene armije, itd.). Nekovi je i
ranije, 1946, bio kritikovan na Politbirou zbog oportunizma"
u vezi s otkupom i politikom industrijalizacije Srbije. Tito je
Nekoviev odlazak" stranim novinarima objanjavao time
to je vie verovao njima nego nama", na to je Nekovi
kasnije regovao da nije ..slepo verovao ni jednima ni drugi-
ma". Naknadno nastojei da objasni kako je neosnovano
napadan zbog navodno blaeg pristupa sukobu izmeu KPJ i
Staljina, on je iznosio da je veina delegata u svojim istupanji-
ma veliala SSSR i druga Staljina". (Svoj referat Josip Broz
Tito je zavrio . . . Duboko sam uvjeren da e KPJ. . . svojom
nepokolebljivou i jedinstvom, svojom nepokolebljivom vjer-
nou nauci Marksa-Engelsa-Lenjina-Staljina dokazati da ona
nije skrenula s puta te nauke." Delegati ustaju i kliu Tito
Staljin. A Rankovi zavrava izvetaj klicanjem Titu, a zatim je
uskliknuo: iveo voa i uitelj meunarodnog proletarijata
veliki Staljin." M. ilas u svom referatu napada one koji su
<5 "
0U SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA
primili buroaske lai i klevete o Sovjetskom Savezu i tobonjoj

Staljinovoj diktaturi". B. Nekovi u govoru povodom referata
M. ilasa govori takoe o ljubavi prema ,,SSSR-u i Staljinu".
V. Miunovi navodi citat Staljinovog lanka 0 opoziciji" i ka-
e: Ove rijei druga Staljina, koje imaju opti i duboko principi-
jelni karakter, mogu se primjeniti i na KPJ." E. Kardelj u svom
referatu navodi druga Staljina" i zavrava da emo se
rukovoditi velikom naukom Marksa-Engelsa-Lenjina-Sta-
ljina". B. Kidri u referatu citira na vie mesta Staljinovo
miljenje o ekonomskim problemima. P. Stamboli u svojoj
diskusiji govori o naem komunizmu kao o komunizmu
Marksa, Engelsa, Lenjina i Staljina", koji smo ispisali krvavim
slovima na naoj zastavi". M. Pijade u svom referatu na vie
mesta citira druga Staljina". B. Nekovi u svom referatu na
vie mesta citira miljenje Staljina (ne druga Staljina"), a na
kraju ne klie drugu Staljinu" ve drugu Titu". Veina
delegata na Kongresu u svojim istupanjima velia SSSR i
druga Staljina".)
Verbalnim analizama Nekoviev sluaj" se ne moe
razumeti. Nekovi nije shvatio sukob 1948, mislei da je re o
nekom sporu koji e se ipak razjasniti, a da krivicu za njegovo
izbijanje snose uglavnom ujovi i Hebrang. U sukobu koji je
izbio, obuzimao ga je strah i neverica u jugoslovenske moguno-
sti da se KPJ odri. Pred njim je lebdela perspektiva Sibira.
Sumnje i nepoverenje u saborce muile su ga i u ratnim situacija-
ma, pa i u onoj 1948. godine. Nekovi se nije slagao sa zaotra-
vanjem u propagandnoj kampanji protiv Rusa", zadravajui
kritinost prema ilasu i Moi Pijade to produbljuju sukob s
njima. Na Petom kongresu KPJ nije shvatio Tita i njegov metod
dobijanja u vremenu da bi se odbio Staljinov napad.
Karakteristino je da su britanske diplomate Nekovievom
sluaju na estom kongresu pridale malo panje, stavljajui ga u
okvir kominformizma" posmatranog u sutini kao vida nelo-
jalnosti meu viim redovima stare garde", koja je ostala
sumnjiava prema zapadnim silama i njihovim politiko-eko-
nomskim institucijama.
Posle estog kongresa u Partiji su zapaena strujanja koja
su odudarala od njenog ranijeg monolitnog karaktera. Uvoe-
njem novog metoda idejno-politikog rada KPJ i proklamova-
njem njene nove uloge u sistemu vlasti, s uspenim otporom
staljinizmu (iji je pritisak bio na izdisaju), te prelaskom na
DRAVA. SKJ I SAMOUPRAVNI PREOBRAAJ 3 3 5
decentralizaciju drutveno-politikog i ekonomskog ivota,

praenu traenjem novog privrednog sistema za institucionalni
oblik samoupravljanja u politiki ivot probijale su pojave
nepoznate u prethodnom razvitku. Nalazei se izmeu socijali-
stikih zemalja, koje jo nisu prekidale propagandni rat protiv
Jugoslavije, i Zapada, ije su ideoloke radijacije poboljava-
njem odnosa takoe postojale sve upadljivije, SKJ je morao da
se bori za svoju ideologiju, samostalnu poziciju, vlastitu inter-
pretaciju i autonomni unutranji razvitak, da se slobodno
opredeljuje prema meunarodnim tokovima. Na bazi politike
prakse i poetnih promena u drutveno-politikoj strukturi,
slobodnija shvatanja i sveija tumaenja drutvenih i poliitikih
pojava bivala su sve prisutnija. Mlado lanstvo, koje je stupilo
u partiju u vreme borbe protiv Informbiroa, unosilo je nov duh
i senzibilitet, nepoznat u ranijoj partijskoj praksi.
Daleko vei odjek od Nekovievog dobio je sluaj"
Milovana ilasa, lana Izvrnog komiteta i sekretara SKJ. U
periodu borbe sa staljinizmom, ilasov udeo je bio vie nego
znaajan u teorijskom osmiljavanju sukoba u toku, sutine
jugoslovenske revolucije, analize drutvenog bia SSSR, karak-
tera i perspektive drutvene organizacije Jugoslavije, a posebno
uloge i mesta rukovodee subjektivne snage SKJ u politikom
sistemu. ilas se naao bez kolebanja na Titovoj strani u
sukobu u kome je i sam bio na meti Staljinove kritike, kao
jedan od nacionalista" i sumnjivih marksista", a kasnije
agenata i faista. Vaio je za najljueg kritiara staljinistikog
dogmatizma. U Savremenim temama (1950), ilas se vraao
lenjinizmu i naputao deformisani Staljinov marksizam. Kriti-
ki je analizirao zadravanje vlasti u rukama partije a u ime
klase, nalazei da je preuzimanje tue uloge u ime privilegija
put degeneracije. Za ilasa, vladavina sovjetske birokratije nije
imala ni istorijsko ni moralno opravdanje. Birokratija je po
njemu razvijala mistini kult drave i dravne tradicije, kao i
druge ideoloke i organizacione forme koje su sraunate na
zaostalost svjesti i zadravanje svjesti masa. Birokratija poziva
u pomo sjeni mrtvih i ve zaboravljenih klasa. Ona je uvijek
ovinistika i nacionalistika. . ."
ilas je u Borbi od 7. oktobra 1953. do 7. januara 1954.
objavio vie lanaka, analizirajui birokratiju, pitanje demo-
kratije, partije, revolucije, cilja, itd. Re je o lancima: Nove
sadrine", Jugoslavija", Novi oblici", Male izborne teme",
0 U SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA
Vanost oblika', Zakonitost", Za sve", Bez zakljuka",

Ima li cilja", Ideal", Opte i posebno", Konkretno", Odgo-
vor", Subjektivne snage", Objektivne snage", Klasna bor-
ba", Nove ideje", Savez ili partija", Revolucija". Serija
lanaka je ostala nezavrena, jer je ilasov sluaj iznet na Trei
vanredni plenum CK SKJ 1617. januara 1954. godine. ilas
je zastupao gledite da revolucija mora nai nove ideje i da se,
samim tim, ne moe spasiti svojom prolou". ,, . . . Bez tog
stvaranja i sama revolucija je breme, slavna tradicija, ali ne i
ivot." Polazio je od toga da socijalizam i demokratija idu
zajedno, ali da socijalizmu preti birokratija. Nove ideje su
uvijek poinjale kao ideje manjine . . . " Slabljenje te uloge,
slabljenje monopolizma politikog pokreta nad ivotom drutva
to je zahtjev vremena, pogotovu kod nas, u socijalizmu . . ."
Lenjmistiki tip partije i drave (diktatura pomou partije)
iivio se i mora se iiveti svuda i uvijek im nema ili vie nema
uslova za revoluciju, im stvarno pone da ivi demokratija."
. . . Nastaviti danas revoluciju znai odricati se njenih
preivjelih oblika rada, razvijanja njene sadrine demokrati-
je, kroz nove oblike . . . " Iznete teze su polazile od prevaziene
uloge partije, postojanja birokratske kaste i degenerisanog mo-
rala rukovodeeg kadra. Okamenjeni mozgovi", profesional-
ni revolucionari i birokratizovani glavari", uz partiju, koja se
bavi svim i svaim, od morala do filatelije", bili su, u ilasovoj
verziji, glavna konica drutvenog razvitka. Demokratizaciju
politikog sistema on je zamiljao u takvom ustrojstvu drutva
gde bi jedne snage, progresivno-socijalistike", na tlu so-
cijalizma" vodile borbu s drugim, manje demokratskim,
,,konzervativno-socijalistikim" snagama, obezbeujui napre-
dak drutva. U krajnjoj liniji, ilas se izjanjavao za politi-
ku revoluciju kao put ostvarivanja radikalne demokratije.
U esejistikom tekstu Anatomija jednog morala", objavlje-
nom u Novoj misli, asopisu na elu ije se redakcije nalazio,
ilas je podvrgao vivisekciji moral svojih drugova u najviem
rukovodstvu ili kasti", kako ju je on procenjivao, koristei
motiv enidbe jednog lana kaste" enom koja nije poticala iz
iste drutvene sredine i koja u njoj nailazi na bojkot. Potkraj
1953. godine, ilas je jednoglasno izabran za predsednika
Narodne skuptine FNRJ.
Na Treem vanrednom plenumu CK SKJ (16/17. januara
1954.), ilas je oznaen kao glavni nosilac antisocijalistikih
pojava. Njegova shvatanja oznaena su kao anarhistiko-

-liberalistika". Tekstovi su mu osueni kao pamfletistiki".
Plenum je zakljuio da ilasovi stavovi znae revizionizam,
naputanje naunog socijalizma i gubitak vere u istorijsku
ulogu radnike klase i njeno stvaralatvo. Po Titovoj oceni na
plenumu, njegove teze vodile su anarhiji" i strahovitoj
neizvjesnosti". Tito se u jesen 1953. saglasio da ilas na-
stavi s pisanjem, iako se ni tada nije slagao sa izvjesnim
stvarima". Ali, videvi da ilas produuje tim pravcem, pa
ak i zaotrava" stvari u lancima, morao sam energino
i otro reagovati i traio sam da se njegovi lanci smjesta da-
lje obustave, da se ne tampaju, dok se ta stvar ne rijei na
naem najuem forumu Saveza komunista". Iako je ilas
znao za Titovo negativno miljenje, objavio je lanak u No-
voj misli, na brzinu", raunajui da sprei lanove ruko-
vodstva da diskutuju ,,na ravnopravnoj nozi i s nekim
punim pravom protiv njegovih idejnih i drugih postavki, u
kojima on napada birokratiju, ili bolje rei gdje juria na
otvorena vrata u pogledu likvidacije birokratije kod nas.
Za Tita je Savez komunista bio odgovoran za ostvarenje
tekovina revolucije, smatrao je da nema prave demokra-
tije bez socijalizma ni socijalizma bez demokratije", dok je
ilas ispovedao apstraktnu demokratiju". Tito je napao i-
lasa da je van stvarnosti i da ne zna u emu je sutina
razvitka socijalizma. Za njega ne postoji radnika klasa. Prema
Titu, njegova shvatanja su revizionizam", a njegove ideje vode
u anarhiju. Izvore uticaja koji su opredeljivali ilasove stavove
nalazio je u njegovoj odvojenosti od sadanje stvarnosti", a na
drugoj strani u uticajima sa Zapada. Njegov revizionizam
smatrao je onim najgoreg tipa reformistikim oportuni-
zmom". Glavni ilasov kritiar, Edvard Kardelj, oznaio je
njegove ideje kao Berntajnove, iako ilas po vlastitom
kazivanju nije itao Berntajna. Okarakterisao je ilasove
ideje kao meavinu anarhizma i buroaskog liberalizma. Kar-
delj je negirao ilasovu tezu o demokratiji", kao pokretau
istorijskog procesa, ime je sasvim odbacio partiju kao pokre-
taku snagu socijalizma. Nije se sloio ni sa ilasovom tezom o
tome da je Jugoslavija posle rata imala birokratski sistem,
smatrajui da su birokratske forme koje smo primenjivali u
prvim godinama borbe za Petogodinji plan bile progresivne i u
ono vreme jedino mogue". Kardelj je na plenumu izneo teze
0U
koje je ilas iznosio u razgovoru s njime: da je Tito nosilac

birokratizma i da se on mora kad-tad sukobiti sa njim; da se
Rankovi i Kardelj zapravo slau sa njim, ali da su oportuni-
sti", da u nas ve nastaje neka vrsta socijalistike levice"; da
se ne moe iskljuiti da se kod nas razviju dve socijalistike
partije. V. Dedijer je ukazivao da je ilas 22. decembra 1953.
jednoduno izabran za predsednika Narodne skuptine, a da je
on najvei deo svojih lanaka objavio pre tog izbora, to nije
uticalo da se on predloi, podri i ak u delu novina oznai kao
ovek koji je svojim antistaljinistikim stavom zasluio tu
visoku funkciju.
ilasove koncepcije bile su u sutini proizvod oveka koji
je do napada Informbiroa strasno sledio staljinistiki pravac
razvitka, da bi postao njegov najnemilosrdniji kritiar. Posle
sukoba sa Staljinom, ilas vie nije verovao da se moe
izgraditi neki trei put zasnovan na radnikim savetima i
uticaju radnike klase. Pretpostavljao mu je idejni pluralizam.
Ideologiju lenjinizma je na plenumu smatrao prevazienom,
dok se i dalje zaklinjao na vernost marksizmu. ilas je na
plenumu ostao pri svome stavu da je Savez komunista glavna
smetnja socijalistikom, demokratskom razvitku u Jugoslaviji,
ukoliko ne bi bio reorganizovan.
Obraunavajui se s ilasovim koncepcijama, plenum je
istakao da je jaanje vodeeg uticaja radnike klase glavno
oruje protiv birokratskih tendencija. Rukovodee partijsko
telo je nalo da je ilasovo istupanje bilo protivno liniji
usvojenoj na estom kongresu, da su njegova shvatanja unela
zabunu u javnost i nanela ozbiljnu tetu SKJ i interesima
zemlje. ilas je iskljuen iz Centralnog komiteta, udaljen sa
svih drugih funkcija u SKJ i kanjen poslednjom opomenom.
Kasnije e, zbog antipartijske i antidravne delatnosti, ilas
biti uhapen i posle osude upuen na izdravanje kazne u
Sremsku Mitrovicu. Slanjem rukopisa u inostranstvo doi e
pod udar nove odredbe krivinog zakonika (poznata kao Lex
ilasiana", kako su je nazivali u inostranstvu). Nizom radova
koji su objavljeni na Zapadu (Nova klasa", Nesavreno
drutvo", Razgovori sa Staljinom" i drugim) ilas je preao na
antikomunistike pozicije. Snage antikomunizma u svetu kori-
stile su, i danas koriste, ilasove stavove u borbi protiv
komunistike ideologije i prakse.
Plenumi SKJ posle estog kongresa bavili su se sprovoe-

njem generalne linije koja je na njemu usvojena. U tumaenju
odluka ukazivalo se na znaaj usmeravajue uloge SKJ i
praktinog rada komunista, uz napomenu da je u novim
odnosima drukiji samo nain izraavanja te uloge. Smatralo se
da partija mora da zadri vodeu ulogu u drutvu iz vie vanih
razloga: dalji razvitak socijalizma, prikriveno prisustvo starih
snaga, zraenje tuih ideolokih i politikih uticaja, birokratska
shvatanja socijalizma.
Uz borbu za prilagoavanje novim uslovima rada i
organizaciono-politiko sreivanje sopstvenih redova, od lano-
va SKJ traili su se pojaani napori za proirivanje radnikog
samoupravljanja i suzbijanje mikrobirokratskih diktatura ruko-
vodeih ljudi (verhuki") po preduzeima. Na drugoj strani,
SKJ se u svojim dokumentima borio protiv sistema uravnilov-
ke", protiv uskih, grupakih i regionalnih interesa, a zalagao
za modernu tehnologiju, radnu disciplinu, uvanje drutvene
imovine.
SKJ i njegova politika prema selu bili su pod udarom
pristalica starog zadrunog sistema, kao i sitnosopstvenike
stihije zemljoradnika uverenih u svemo privatnih malih pose-
da. U okviru nove politike prema selu, CK SKJ se izjanjavao za
poboljavanje materijalne i agrotehnike osnove poljoprivrede i
za razvijanje to demokratskijih oblika povezivanja individual-
nih proizvoaa s drutvenim sektorom.
Za relativno kratko vreme, od 1950. do 1954, uspostavljenje
institucionalni poredak samoupravljanja, ali on nije uspeo da
novim privrednim sistemom istisne dravu iz privrede. Samou-
pravna ljutura je dugo egzistirala bez mogunosti radnika i
radnih kolektiva da odluuju o sutinskim pitanjima planiranja,
akumulacije, investicione politike, raspodele, razmene. Dravni
i partijski vrh je kreirao samoupravni sistem, ali je drava i
dalje odluivala o bitnim privrednim pitanjima. Samoupravlja-
nje se primenjivalo u preduzeima, ali nije obuhvatalo globalnu
strukturu drutva. Oigledno da koncepcija celovitog samou-
pravljanja jo nije bila sazrela, dok je, na drugoj strani, dug
proces poput samoupravne transformacije drutva traio vre-
mena, znanja, privikavanje svesti na nove odnose, ak njeno
revolucionisanje, i savlaivanje otpora u partijskom organizmu,
koji je bio apsolutni incijator svih promena. Antibirokratska
revolucija" zapoeta u Jugoslaviji u procesu sukoba sa Stalji-
0U
nom izazivala je otpore u vrhu same partije koja ju je kreirala,

ali i u masama partijskog lanstva koje je sa uznemirenou
gledalo na dinamian proces ispunjen znatnim neizvesnostima.
Partijska linija u izgradnji samoupravljanja morala je da se
probija izmeu suprotnih stanovita: onih po kojima je proces
promena bio suvie brz, i onih radikalnijih, koja su poivala na
nepoverenju prema tzv. doziranju s vrha. Nisu iezavala
shvatanja da bi samoupravljanje trebalo zadrati samo na
sektoru privrede, ne prenosei ga u ostale sfere drutvenog
ivota, posebno ne u javne slube". Takvim samoupravnim
pelcovanjem" drutvo bi se dovoljno demokratizovalo, umesto
da mu se univerzalnom reformom ugroze sami temelji. Ova
shvatanja, koja e postati stalna pratea pojava daljeg drutve-
nog razvitka na samoupravnim osnovama i kasnije se ispoljava-
ti u zaotrenijem vidu, nisu jo dovodila u pitanje monolitnost
partije kao rukovodeeg inioca u drutvu.
Iza zahteva za brim razvitkom samoupravljanja ostajao je
strah od zaletanja" u nepoznato i podravanja anarhije. Na
usporavanje tempa znaajno su uticali poetno sreivanje
odnosa sa Sovjetskim Savezom posle Staljinove smrti i istupa-
nja Milovana ilasa, oznaena kao anarhoidna. Deo rukovode-
ih snaga u SKJ strahovao je i od dejstva razmaha privatne
inicijative, koja se nije mirila sa socijalistikim ureenjem,
stalno traei nove prodore, kao i ispoljavanje rezerve prema
slobodnom tritu s gledita njegovog doprinosa restauraciji
starih svojinskih odnosa. U razvitku samoupravljanja, ove
rezerve izraavale su se u stalnom koenju slobodnijeg privrei-
vanja preduzea i u strahovanjima da e bez administrativne
intervencije u drutvu i privredi kapitalizam i neobuzdana
konkurencija provaliti, dovodei u pitanje tekovine socijalizma
u Jugoslaviji.
Zadravanju dravne intervencije i centralizma naruku su
ile i nepovoljne okolnosti pod kojima je sistem samoupravlja-
nja konstituisan i koje su pratile njegove prve korake. Izvestan
broj komunista, iako na reima antistaljinistiki nastrojen, i
dalje je razmiljao o drutvenim pojavama na nain karakteri-
stian za administrativni socijalizam. Strah od drutvenih
raslojavanja naroito je obuzimao slojeve naviknute na egali-
tarna shvatanja, nastala u revoluciji i u siromatvu ranog
socijalizma", kada se nije znalo za vee drutvene diferencijaci-
je, ako izuzmemo naturalne privilegije koje su uivali a u
procesu demokratizacije sami osudili rukovodei komunisti.

Prvobitna koncepcija socijalizma ostala je tako duboko ukore-
njena u svesti komunista i graana da se pripadnici starijih ge-
neracija od nje ak i danas teko oslobaaju. Pojmovi jednako-
sti", solidarnosti", rtve" imaju za njih politiku i moralnu
neprikosnovenost, ine meru svih mera, vid su izneveravanja ili
potvrivanja ideja iako nije re o humanistikim kategorija-
ma koje se u drutvu pretpostavljaju, ve o deformisanim
vienjima pod kojima se pravda parazitizam, uravnilovka,
priznavanje zasluga", itd.
Dogaaji u Maarskoj i Poljskoj u jesen 1956. s destaljiniza-
cijom u SSSR-u, uticali su na SKJ da ponovo pokloni panju
dinaminijem razvitku samoupravljanja i potiskivanju dravne
regulative iz privrede i drutvene organizacije, u pokuaju da
time doprinese prevazilaenju krize u komunistikom pokretu.
Samoupravljanje je u ovoj fazi dinamizirano materijalnim
snaenjem komune i preduzea radi poveavanja produktivnosti
rada, kao i sazivanjem Kongresa radnkih saveta 1957, koji je
dao opti politiki podsticaj njegovom daljem jaanju.
Ideja o stvaranju komune kao osnovne elije drutva u
sistemu socijalistike demokratije sazrevala je u rukovodstvu
Saveza komunista Jugoslavije s razvitkom prvih formi samou-
pravljanja. Komuna je bila zamiljena kao jedinica dravno-
-politikog sistema", s tim da se razvija vie kao drutveni nego
dravni organizam. Pravni osnov razvijanju samoupravljanja
van privrede bio je postavljen ve Zakonom o narodnim
odborima marta 1952. i Ustavnim zakonom, a politiki osnov na
estom kongresu SKJ i etvrtom kongresu SSRNJ. Ovaj drugi
skup zaloio se za razvijeniju samoupravnost u oblasti prosvete,
zdravstva i socijalnog osiguranja. Komuna je prema koncepcija-
ma SKJ imala da postane osnova drutvenog samoupravljanja.
Uspostavljanje komunalnog ureenja bilo je praktian pokuaj
oivljavanja Marksove ideje da se lokalni organi vlasti razviju
kao asocijacija neposrednih proizvoaa, udruenih na teritori-
jalnoj osnovi. Pripreme za uvoenje komuna poele su krajem
1954. Komunalni sistem je zahtevao sasvim drukiju ad-
ministrativno-teritorijalnu podelu od one koja je do tada bila
na snazi u Jugoslaviji. Optine su teritorijalno uveavane,
postepeno preuzimajui poslove srezova, tipinih organa admi-
nistrativne vlasti. Prema podacima sa Sedmog kongresa SKJ,
umesto 351 sreza i grada s poloajem sreza, koliko ih je bilo do
3 4 2
1. septembra 1955, obrazovano je svega 107 srezova, dok su

4.052 optine reorganizovane u svega 1.479.
Komunalni sistem poeo je da funkcionie septembra 1955.
Lokalni organi vlasti sticali su vei uticaj na privredu svoje
teritorije. Sistem raspodele dohotka izmeu drave i privrednih
preduzea, izrazito dvojnog obeleja", davao je pravo lokalnim
organima vlasti da zahtevaju njihovu dobit, ime se komuni
namenjivala uloga nosioca dela proirene reprodukcije. U
procesu decentralizacije upravljanja privredom, raniju ulogu
saveznih i republikih organa u odnosu prema preduzeima
dobijale su komune. Njihovi organi uticali su na imenovanje
rukovodilaca preduzea i dobijali pravo na uee u dobiti. No
drava je raspolagala gotovo trima etvrtinama ukupnih sred-
stava za investicije u saveznom, republikim i lokalnim investi-
cionim fondovima, tako da je pretean deo sredstava i dalje bio
van komune i privrede.
Radniko samoupravljanje se razvijalo uz protivureja.
Kruti centralizam je ugroavao samoupravljanje, a decentrali-
zacija interese ire drutvene zajednice. Ui lokalni interesi
ispoljavali su se naroito u investicionoj politici. Praksa je
pokazivala da je komunalni razvitak praen nizom negativnih
fenomena i promaaja, poev od objektivne nejednakosti u
startu buduih komuna (nejednaki uslovi privreivanja"), pa
do tendencija ka autarhiji i krnjenju samostalnosti preduzea.
Teritorijalizacija kapitala" vodila je i neracionalnim investi-
cionim odlukama, koje su imale za posledicu, po terminologiji
SKJ, politike fabrike", a iji su inspiratori nemilosrdno
eksploatisali staru sklonost centra ka podravanju ve osnova-
nih nerentabilnih preduzea.
Posle prelaska na komunalno ureenje, Partija je kritikovala
izroavanje komune u zatvoren politiko-ekonomski organi-
zam. Izvrni komitet CK SKJ uputio je februara 1958. pismo
partijskim rukovodstvima i lanstvu o deformacijama koje su
uzimale maha, naroito se oitujui u promaenim ulaganjima i
odustajanju od saradnje u privredi. Pismo Izvrnog komiteta
podvrgavalo je kritici nedovoljnu efikasnost borbe komunista
za demokratske odnose, kao i samozadovoljstvo dela rukovode-
eg kadra. lanstvo SKJ je upozoreno na rasipanje drutvenih
sredstava, ogreenja o radni moral, luksuzan ivot (zloupotreba
slubenih kola, banketomanija, uestalost proslava, jubileja, i
si.). Partija se u uslovima samoupravnog razvoja prvi put
susrela i s pojavom obustave rada". Oko 4.000 rudara Trbovlja

trajkovalo je 1958. zbog niske cene uglja. Rudari su prethodno
traili da se rei pitanje cena uglja i faktiki uredi poloaj
radnika u privrednom sistemu, ali kada se rukovodstvo Slove-
nije ogluilo na njihove zahteve, stupili su u trajk.
Proces izroavanja komuna tekao je nasuprot verbalnoj
kritici SKJ, nalazei osnove u samom sistemu, odnosno u
snagama koje su nadjaavale protivnike decentralizacije. Op-
tinske oligarhije (makrodiktature") su sve vie nastupale
sa pozicija vlasti, izolacionistiki prilazei problemima ire
zajednice, ogrezle u vlastitom egoizmu, bez planiranja. Klasina
vlast se sve vie razmahivala na raun samouprave kao dekora.
Graani su se mogli uveriti u nemo prilikom ostvarivanja
prava. Time se u sutini rano poela kompromitovati odgovor-
nost prema institucijama politikog sistema.
Zatvaranjem komuna labavila se celina zajednice, a na
drugoj strani narastale tendencije autarhije i stavljanja pod
svoje preduzea, krnjenjem njihove samostalnosti. Prava radni-
ka ugroavana su simbiozom ekonomskog, politikog i upravnog
vrha komune, specifinog vida optinskg (lokalnog) birokrati-
zma, koji poznaje sve vidove veza, od interesnih do nepotizma.
Decentralizacija je tekla u dva pravca: s jedne strane
smanjivali su se savezni organi uprave i administrativni aparat,
a s druge se vrila decentralizacija poslova u preduzeima.
Savezna uprava je 1948. imala 47.300 slubenika, a 1956. svega
10.328. U nekim preduzeima je 1955. poelo osnivanje pogon-
skih saveta.
Razvoj samoupravljanja trebalo je da dobije podstrek od
Kongresa radnikih saveta, odranog 2527. juna 1957, na
sedmogodinjicu Zakona o radnikim savetima. Meu najvani-
jim stavovima i preporukama Kongresa radnikih saveta istica-
li su se oni o jaanju demokratizma u odluivanju i o smelijem
ureenju pogonskih radnikih saveta. Kongres se izjasnio za
odlunije reavanje pitanja obrazovanja proizvoaa, dovoenje
u sklad optih i linih interesa, osiguravanje raspona zarada
prema strunosti i produktivnosti rada. Jedna od preporuka
Kongresa predviala je da se radnim kolektivima omogui, na
bazi jedinstvenih pravila, slobodnije i samostalnije ureivanje
unutranjh odnosa i uslova rada. U osnovi, trailo se osloboe-
nje preduzea od dravne kontrole, izmenom naina obrazova-
nja i raspodele njihovih prihoda, i objektivnije odreivanje nji-
3 4 4
hovih obaveza prema zajednici. Idejno-teorijski pogledi ili su

ispred stvarnih promena. No pitanje dubljeg menjanja sistema
(koje je ukljuivalo proirenu reprodukciju, planiranje, trite i
cene, devizni reim) nije razmatrano. Drava je i dalje raspolaga-
la trima etvrtinama investicionih sredstava. Nagraivanje po
neposrednom uinku zapoelo je tokom 1959. i 1960, a u nekim
kolektivima jo 1957. i 1958. Sindikati su bili jedan od glavnih
nosilaca ovih stremljenja u raspodeli. S. Vukmanovi je, s njemu
svojstvenim dinamizmom, podsticao razvoj samoupravnih od-
nosa, stojei na elu Sindikata. Krajem 1957. i poetkom 1958.
u Saveznoj narodnoj skuptini usvojeni su zakoni na osnovu
kojih su privredne organizacije, odnosno samupravna tela,
dobile ire prava u raspolaganju ostvarenim dohotkom.
Promene u drutvenim odnosima nisu se ograniavale na
oblast privrede, nego su postepeno obuhvatale celokupan ivot
zajednice. Organi upravljanja s izvesnim samoupravnim pravi-
ma uvoeni su od 1957. i u ustanovama javnih (drutvenih)
slubi. Saveti i upravni odbori (uprave) u prvoj fazi su bili
organizacioni oblici drutvenog upravljanja na podruju kultu-
re, nauke, prosvete, zdravlja, socijalne politike. Idealizacija se
sukobljavala sa stvarnim odnosima koji se nisu dali normirati.
Rezultati empirikih istraivanja u vreme prelaenja na drutve-
no upravljanje u javnim slubama otkrivali su odluujui uticaj
dravne vlasti na rad tih organa. Deformacije su nastajale zbog
prenoenja privrednog tipa samoupravljanja u ove specifine
slube. Sistem budetiranja zamenjivan je sistemom samostal-
nog finansiranja ustanova drutvenih slubi, koji je, sutinski
gledano, u ovoj fazi ipak bio tek drukiji vid budetiranja.
Princip dohotka prmenjen je 1961. i u ustanovama drutvenih
slubi. Otpor ovom principu nije uvek bio naelan, nego izazvan
njegovom vulgarnom primenom, odnosno zanemarivanjem oso-
benosti nekih od tih slubi. Prvi oblici drutvenog samouprav-
ljanja poeli su da se uvode i u upravu.
Ranije planiranje zamenjeno je elastinijim drutvenim
planovima osnovnih proporcija (jednogodinjim, do 1956. i
petogodinjim 19571961).
Udruivanje privrednih organizacija ostvarivano je preko
strunih i poslovnih udruenja i komora, a na drugoj strani
integracijom kao oblikom podele rada, poveanja proizvodnje,
specijalizacije i prevazilaenja lokalnih okvira radi uspostavlja-
nja jedinstva privrede. Zbog monopolistikih tenji, kao i
regionalnih, lokalnih i drugih parcijalnih interesa, uprave

preduzea izbegavale su da integracijom rue republike i
komunalne mee. Pored toga, administrativna i politiki forsi-
rana integracija davala je takoe negativne rezultate naruava-
jui samoupravne odnose.
Sedmi kongres SKJ, odran u Ljubljani od 22. do 26. aprila
1958, analizirao je razliite oblike razvijanja socijalistikog
bia" jugoslovenskog drutva posle estog kongresa. Izjasnio se
za prenoenje brige o proirenoj reprodukciji na radne kolektive
i za raspodelu dohotka u radnim jedinicama. Podrao je ranije
usvojene mere o ekonomskoj politici u vezi s veim ulaganjima
u preraivaku industriju i poljoprivredu, s rekonstrukcijom i
proirenjem industrijskih kapaciteta.
Kongres je usvojio Program SKJ, trei posle Vukovarskog
kongresa, na kojem je posebna komisija radila vie od godinu
dana. Njegov nacrt iznet je na javnu diskusiju poetkom 1958.
Program je sadrao analizu meunarodnog razvitka, poglede
jugoslovenskih komunista na savremene procese u svetu, kao i
ekonomske i politike osnove socijalistikog ureenja u Jugo-
slaviji. U njemu su sumirani stavovi o meunarodnim odnosima
i drutveno-politikoj i idejnoj ulozi Partije i drugih organizaci-
ja u uslovima samoupravljanja. Po svom karakteru, Program je
bio teorijski dokument, pisan s antidogmatskih i antibirokrat-
skih pozicija. Polazio je od zahteva za samokritinou, od.
nepomirljivosti prema dogmatizmu i od vernosti revolucionar-
nom stvaralakom duhu marksizma". Sr ovog stava sadrana
je u poslednjoj reenici Programa: Nita to je stvoreno ne sme
za nas biti toliko sveto da ne bi moglo biti prevazieno i da ne
bi ustupilo mesto onome to je jo naprednije, jo slobodnije, jo
ljudskije." Mada teoretski dokument, Program Saveza komuni-
sta Jugoslavije je u IX glavi sadravao konkretne zadatke u
oblasti privredne, socijalne i kulturne politike.
Prvi put u komunistikom pokretu, Program je u celovitom
teorijskom obliku podvrgao bespotednoj kritici staljinizam,
shvatajui ga kao svojevrsnu deformaciju socijalizma, reafirmi-
ui i dalje razvijajui Marksova i Lenjinova shvatanja o dravi
i diktaturi proletarijata. Napadajui dogmatizam, Program nije
tedeo ni socijaldemokratski revizionizam. U Programu je
razvijena koncepcija socijalizma kao svetskog procesa, suprot-
no staljinistikom shvatanju koje je socijalizam poistoveivalo
sa zemljama u lageru. Na odumiranje drave se gledalo kao na
jedno od fundamentalnih pitanja socijalizma, s obzirom na

opasnosti od etatistiko-birokratskih izroavanja.
Program SKJ su estoko napale staljinistike snage u svetu.
Prezidijum CK KPSS je s potpisom Nikite Hruova pisao
jugoslovenskom rukvodstvu i odbacivao navodne klevete sov-
jetske partije u Programu, kao revizionistike, u sutini bern-
tajnovske tvrdnje o mogunostima mirnog prelaska iz ka-
pitalizma u socijalizam. Pravda 9. maja 1958. podvrgava otroj
kritici jugoslovensku politiku i praksu. U sreditu napada
Pravde nalazio se Tito. Sedmi kongres i Program direktno
su vezani za navodnu prodaju jugoslovenskih komunista Ame-
rikancima. Razmere i estina kampanje koja se povela protiv
SKJ nisu bile u proporciji sa Programom SKJ, kao programom
jedne nacionalne partije, bez obzira na njegov naelni znaaj.
Napadi su dolazili i iz Pekinga. Oigledno je da su stalji-
nistike struje u obe socijalistike zemlje preko Programa ju-
goslovenskih komunista prebijale svoje raune i sukobe. SKJ
je, nezavisno od ovih kritika i napada, sintetizovao iskustvo
samoupravnog razvitka Jugoslavije, osam godina posle uvo-
enja socijalizma. Osnovni stavovi ovog dokumenta nadiveli
su vreme donoenja svojom principijelnou, bez obzira to
se u savremenoj praksi Program retko navodi i to kao istorij-
ski dokument iz prolosti, iako svojom antidogmatskom sadri-
nom predstavlja inspiraciju za traenje demokratskih i humani-
stikih reenja u razvoju socijalizma.
Ideje Programa SKJ ile su ispred tadanjih drutvenih
odnosa u Jugoslaviji. Drava je u vreme njegovog donoenja
imala vladajuu ulogu u drutveno-ekonomskoj sferi. U politi-
kom sistemu dolo je do irenja institucionalnih okvira samou-
pravljanja (samoupavljanje u javnim slubama, itd.), ali bez
znaajnijih promena tih odnosa.
Uloga SKJ postajala je sve sloenija zbog rasprostiranja
samoupravljanja gotovo na sva drutvena podruja, prelaska na
sistem dohotka i tekoa u ekonomskom razvitku zemlje. Brojni
problemi koji su iskrsavali u ovoj fazi nisu bili prvenstveno
praktino-politike, nego politiko-idejne prirode. Naela su
postojala odranije, ali je praksa oteavala njihovo sprovoenje
ili je pak otvarala nova pitanja. U takvoj situaciji javljala su se
miljenja da u sistemu samoupravljanja slabi drutvena uloga
SKJ, da je zavladala stihija, da u politikom ivotu deluje vie
paralelnih tela i organizacija; ta miljenja su pothranjivala
DRAVA. S K J I SAMOUPRAVNI P R E O B R A A J d'i i
birokratske ideje o ponovnom pretvaranju SKJ u faktor

vlasti". Nosioci ekstremnih shvatanja suprotne vrste poricali su
svaku potrebu organizovanosti i idejno-akcionog jedinstva
komunista.
Nova ekonomska politika, od 1955. godine, nastojala je da
osigura skladniji privredni razvoj posle naporne industrijaliza-
cije. Predsednik Tito je, govorei u Karlovcu jula 1955, na-
go vestio nov ekonomski kurs Partije, zasnovan na shvatanju
da jedna generacija ne moe da nosi sav teret izgradnje
socijalizma a ne oseti bar neke rezultate svojih napora. Ova
ideja, formulisana na proirenoj sednici Izvrnog komiteta CK
SKJ 28. septembra 1955. oznaavala je poetak naputanja
politike stezanja kaia", poetak smanjivanja investicija, us-
klaivanje proizvodnje i breg razvoja nerazvijenih podruja.
Razmatranjem ekonomske situacije, istaknuta je teka privredna
situacija koja se ogledala u proizvodnoj stagnaciji, loem stanju
poljoprivrede, neraspoloenju radnika zbog stanja na tritu. Ta-
da je S. Vukmanovi isticao da napete investicije, pri izdacima od
48% dohotka za armiju, idu nautrb standarda, uslovljavajui
niske zarade radnika. Svake godine prirast u privredi je
dostizao 300.000 radnih mesta. Radilo se skupo, uglavnom
manuelnom snagom". Ve tada je zapaeno da je seljak imao
sv.e beneficije, jer nije bio oporezovan, dok je kao radnik bio
plaen i koristio preimustva fabrikog radnika. Izlaz iz
situacije koju je Kardelj oznaio kao kritinu situaciju u
privrednom razvitku" traio se u obustavi gradnje kljunih
objekata, smanjivanju investicija, usmeravanju na proizvodnju
dobara za potronju (na preraivaku industriju i poljoprivre-
du), jednom reju, na racionalniju investicionu politiku. Smanji-
vanje obima investicija znailo je i usporavanje priliva radne
snage. Kardelj se na pomenutom plenumu pitao moemo li kao
socijalistika zemlja dalje vriti pritisak na radnog oveka i
upropastiti politiki kapital Partije u masama? Stalo se na
gledite da se razvoj industrije uspori, da se menja duh
izgradnje kljunih kapitalnih objekata, poveava poljoprivred-
na proizvodnja, razvija laka, preraivaka industrija, oprede-
ljuje za podizanje standarda. Ovaj zaokret bio je uslovljen i
uoavanjem poveavanja disproporcije izmeu investicija i fonda
potronih dobara, a na drugoj strani i disproporcije u strukturi
investicija. Tako se sa sela godinje regrutovalo 160.170 ljudi za
privredu, optereujui potrone fondove. Podravanje decentra-
lizacije u skladu sa samoupravljanjem nastavljalo je da tee u

znaku straha od anarhije u proizvodnji i na tritu. Tenju za
veim materijalnim ulaganjima u poljoprivredu poelo je da
prati ukljuvanje individualnih seljakih gazdinstava u razne
oblike drutvenog privreivanja, njihovo kooperativno povezi-
vanje s optim zemljoradnikim zadrugama i dravnim poljopri-
vrednim dobrima, podsticanje ekonomskih formi privreivanja.
Posle due stagnacije, privreda je dobila polet 1955. Izvori
privredne ekspanzije koja je nastupila narednih godina nisu se
ipak nalazili samo u stimulativnijem sistemu samoupravlja-
nju ve i u nizu drugih povoljnijih unutranjih i meunarod-
nih okolnosti: krediti od zapadnih zemalja, intenzivnije spoljno-
trgovinske veze i ukljuivanje Jugoslavije u svetsku razmenu,
plasiranje robe na trite socijalistikih zemalja, politika ek-
stenzivnog razvoja. Nalaenje sredstava van Jugoslavije bilo je
karakteristino za Jugoslaviju od prvog dana osloboenja u
raznim oblicima (reparacije, pomo Unre, krediti zapadnih
zemalja, pomo SAD u hrani za vreme pritiska IB, itd.). Na ime
reparacija stizali su kompletni ureaji za neke fabrike (za
fabriku Ivo Lola Ribar" u elezniku, za Elektroindustriju u
Niu, itd.).
Visoke stope industrijskog rasta dovele su do pretvaranja
industrije u vodeu privrednu granu, do razvijanja novih grana
privrede, proirenja uvoza, eksploatacije novih energetskih i
sirovinskih izvora. Ekspanziju privrede pratila je ekspanzija
zaposlenosti. Od gotovo 3.400.000 zaposlenih 1963, oko milion
je radilo samo u industriji. Brz porast potronje i ivotnog
standarda naroito je doao do izraaja od 1957. do 1963.
Poljoprivreda je tehniki opremljena, a zemljini fond socijali-
stikog sektora povean na preko milion hektara. Kao rezultat
toga, poljoprivredna proizvodnja je porasla za preko 40%; ali,
nezavisno od ostvarenih uspeha, nije uspevala da podmiri
potrebe domae potronje.
Privredna reforma 1961 (minireforma"), koja je trebalo da
razrei vorno pitanje raspodele drutvenog proizvoda izmeu
privrednih organizacija i drave, izvedena je polovino i na
kompromisnoj osnovi, zbog otpora dela rukovodee strukture i
trajnog straha od zakona slobodnog trita, za sudbinu akumu-
lacije van dravne kontrole, i od neposrednih proizvoaa kao
nosilaca investicionih odluka (straha da radnici ne pojedu
akumulaciju"). Za reformu su se zalagali Kardelj, M. Popovi,
S. Vukmanovi i mnogi drugi, ali je ona imala ne manje

protivnika u vrhu partije i drave. M. Popovi, vatreni pobornik
reforme, izjednaavao je ovu sa 1948; govorio je o njoj kao o
renesansi socijalizma, sahrani dravnog socijalizma i kapita-
lizma. Snage u SKJ koje su probijale put samoupravljanju
privremeno su se povukle u razdoblju opadanja privrednog
poleta, koje je nastupilo 19611962. Porast linih dohodaka
iznad produktivnosti rada i smanjivanje stope privrednog rasta
davali su municiju kritiarima dohotka". Izvrni komitet SKJ
zaloio se, u svom pismu lanstvu 1961, za nii rast dohotka.
Partijske snage konfrontirale su se oko pitanja zaustavljanja
daljih drutvenih promena, odnosno produbljivanja samoupra-
vljanja i proterivanja" drave iz sfere privrede i drutva.
Negativne pojave koje su pratile samoupravni preobraaj i
otvaranje Jugoslavije prema inostranstvu, ukljuujui dejstvo
trinih zakonitosti, konzervativne snage su iskoriavale kao
argument da zemlja ide u pravcu anarhije i dezintegracije
sistema, nasuprot protagonistima deetatizacije, koji su zastoje i
deformacije objanjavali preivelom ulogom drave u privredi i
drutvu.
Postojee suprotnosti umnoavao je i nepovoljan ekonomski
razvoj. Posle privrednog poleta nastao je zastoj 19611962.
Nerazvijeno drutvo optereivale su skupe investicije i potro-
nja iznad stvarnih mogunosti. Proirena sednica Izvrnog
komiteta CK SKJ od 1416. marta 1962. razmatrala je ove
slabosti, analizirajui rad SKJ i politike i ekonomske probleme
s kojima se zemlja sukobljavala. Pokazalo se da partijsko
rukovodstvo nije jedinstveno u pogledu pravaca budueg ra-
zvitka Jugoslavije, ali izmeu nosilaca razliitih koncepcija
nije dolo do raiavanja odnosa, ve do kompromisa.
Usvojeni zakljuci polazili su od organizacionog i idejno-
-politikog uvrivanja SKJ, odstranjivanja slabosti iz rada
samoupravnih organa, potovanja zakonitosti i zaotravanja
odgovornosti politikih rukovodilaca i dravnih organa. Izvrni
komitet CK SKJ zakljuio je da se preduzmu mere za stabilizo-
vanje privrede. Ista pitanja razmatrana su krajem marta na
sednicama IK CK republikih saveza komunista. Najotriju
kritiku tadanjih zastranjivanja dao je Josip Broz Tito na
mitingu u Splitu maja 1962. Ogromna masa graana Splita i
okoline dala je plebiscitarnu podrku Titu. U novom govoru
odranom na beogradskom sajmitu Tito je, meutim, ublaio
0U
otricu svoje kritike. Oigledno da je odnos snaga u vrhu

rukovodstva uticao na Tita da prihvati privremeni kompromis.
Na pomenutoj sednici Izvrnog komiteta odlueno je da se
partijsko lanstvo pismom upozna s prihvaenim stavovima i
neposrednim zadacima. Od komunista je traeno da pre svega,
zavedu red u svojim sopstvenim redovima, da se odluno
oslobode nedozvoljenih postupaka u korist ,snaga preduzea',
,svoje' komune, republike itd., jer je to upravo potkopavalo
sistem samoupravljanja". Istovremeno se ukazivalo na pojave
nelojalne konkurencije, lokalistika shvatanja, egoistiku zasle-
pljenost pojedinaca i grupa, komercijalizaciju i spekulativne
poslove.
Konzervativno-birokratske snage u SKJ videle su u ovim
zastranjivanjima opasnost za socijalistiki poredak; na drugoj
strani, nosioci samoupravnog kursa nalazili su da je preobraaj
drutva na samoupravnim osnovama spor i nedosledan. Partija
se kretala izmeu ovih suprotnosti, koje su bivale sve zaotreni-
je. Privremeno reenje sukoba naeno je u kompromisu snaga
koje su zahtevale razvijanje samoupravljanja i onih koje su se
zalagale za njegovo ograniavanje u ime spasavanja drutva od
anarhije.
Usmeravajua uloga SKJ obezbeivala se nastojanjem da se
uklone nagomilane negativne pojave, oivi privreda, ojaa
samoupravljanje i njegova materijalna osnova. U praksi je
dolazilo do pojave funkcionalnog dupliciteta" i nerazgranie-
nosti izmeu SKJ i organa samoupravljanja. Razgraivanje
administrativno-centralistikog sistema nije podrazumevalo i
bre zamenjivanje starih organa podobnim institucionalnim i
integrativnim oblicima. U postojeem sistemu odluivanja nisu
bile otklonjene pojave depersonalizacije odgovornosti. Organi-
zacija samoupravljanja na viim nivoima izgraivala se sporo i
nedosledno. Duh samoupravnog socijalizma paralisale su snage
birokratije. Sluajevi mehanikog i vulgarnog primenjivanja
samoupravljanja kompromitovali su njegovu sutinu. Kolektiv-
no odluivanje u operativnim poslovima ozbiljno je dovodilo u
pitanje efikasnost rada. Drutveno-politike organizacije u ovoj
fazi bile su slaba podrka SKJ, jer su neke od njih praktino
gubile masovnu osnovu, pretvarajui se u forumske organizaci-
je, koje su ivele same za sebe". Izmeu usvajanja stava da je
mesto borbe komunista u samoupravnim telima i njegovog
sprovoenja u delo postojao je znatan raskorak.
Ideja i praksa samoupravljanja sukobljavale su se sa suprot-

nim koncepcijama. Uporedo s praktinom politikom akcijom
za njegovo pretvaranje u osnovni drutveno-ekonomski odnos, u
SKJ i elom drutvu odvijala se borba sa snagama koje su
pokuavale da zaustave ovaj proces. Program SKJ sastavljen je
1958. da bi se odredio stav prema samoupravljanju. Ustav donet
1963. definisao je samoupravljanje kao neotuivo pravo proiz-
voaa i svih graana.
Novi ustav usvojen je na sednici Savezne narodne skuptine
7. aprila 1963. Poznat i kao povelja samoupravljanja", on je
proklamovao jedinstveni drutveno-ekonomski poloaj svih
radnih ljudi. Kolektivi u ustanovama dobili su status radnih
organizacija, s pravima radnih organizacija u privredi. Ustav je
polazio od oveka graanina i proizvoaa od slobodno
udruenog rada, drutvene svojine i raspodele prema radu. Rad
je proglaen za jedino merilo ovekovog materijalnog i drutve-
nog poloaja. Ustav je potvrdio da u optini graani neposredno
i preko organa drutvenog samoupravljanja ostvaruju osnovne
funkcije drutvene zajednice.
Ustav iz 1963. poivao je na federalnom ureenju koje je
osiguravalo jedinstvo Jugoslavije kao dravne zajednice. Ustav
nije polazio od suverenosti republika ve od suverenih prava
radnih ljudi i naroda Jugoslavije koja oni ostvaruju.
Prvi put u istoriji ustavnosti socijalistike Jugoslavije
utvreno je i mesto drutveno-politikih organizacija u politi-
kom sistemu: Saveza komunista, Socijalistikog saveza radnog
naroda, Saveza sindikata i drugih organizacija. Po Ustavu,
SSRNJ je imao karakter najireg politikog oslonca i oblika
samoupravljanja radnih ljudi".
Naziv drave je promenjen: Federativna Narodna Republika
Jugoslavija postala je Socijalistika Federativna Republika
Jugoslavija (SFRJ).
Prema Ustavu, Saveznu narodnu skuptinu sainjavalo je
pet vea: Savezno vee, Privredno vee (predstavnici radnih
ljudi zaposlenih u privrednim organizacijama, zadrugama i
zanatskim komorama), Prosvetno-kulturno vee (predstavnici
radnih ljudi zaposlenih u kulturnim, prosvetnim i naunim
ustanovama), Zdravstveno-socijalno vee (predstavnici radnih
ljudi zaposlenih u bolnicama i drugim zdravstvenim i socijal-
nim ustanovama), i Organizaciono-politiko vee (predstavnici
radnih ljudi lanova tela drutvenog samoupravljanja u
3 5 2
optini ili dravnim organizacijama). Ovakva struktura izra-

avala je ustavnu koncepciju Savezne narodne skuptine kao
organa drutvenog samoupravljanja".
Ustav je odvojio funkciju predsednika Republike od funkci-
je predsednika Saveznog izvrnog vea. Predsednik Republike
birao se svake etvrte godine i mogao biti izabran samo za dva
izborna perioda, s tim to se ova odredba nije odnosila na prvog
predsednika Republike Tita.
Ustav je, pored pomenutih novih institucija, predvideo i
ustanovu ustavnog sudstva, ustanovu potpredsednika Republi-
ke i Savet federacije.
Novi ustavni poloaj Savezne skuptine, za ijeg je predsed-
nika izabran Edvard Kardelj, i republikih skuptina, zasnivao
se na koncepciji da se one, prestavi da rade kao klasina
zakodavna tela i fabrike zakona", konstituiu u odgovorne
nosioce politike. Izrastajui u radna samoupravna tela, one su
imale da postanu centar u koji se stie itava drutvena praksa i
usklauje politika. Ova proklamovana uloga Skuptine zahte-
vala je, meutim, izgraivanje skuptinskog sistema na samou-
pravnim osnovama i njeno opredeljivanje prema svim vanim
drutvenim pitanjima. Izvrno-politika uloga pripadala je
Saveznom izvrnom veu, za ijeg je predsednika izabran Petar
Stamboli, predsednik Savezne narodne skuptine posle smrti
Moe Pijadea 1957.
Na Osmom kongresu SKJ, odranom u Beogradu 713.
decembra 1964, u centru razmatranja ponovo se nalazila
samoupravna koncepcija drutvenog razvoja Jugoslavije. Kon-
gres se izjasnio za dalji razvitak socijalistikih drutvenih
odnosa, zasnovanih na principima drutvenog razvoja Jugosla-
vije, samoupravljanja i raspodele dohotka pr'ema radu, za
snaenje materijalne osnovice samoupravljanja, za neposredno
samoupravljanje u ekonomskim jedinicama, a protiv centrali-
stike akumulacije. Ispoljena jednodunost na Kongresu nije
znaila i otklanjanje razlika u pogledima u vrhu SKJ na budui
razvitak drutva.
Nacionalno pitanje otvoreno je prvi put posle rata na
Osmom kongresu. Godinama je preovlaivalo miljenje da je
jugoslovenska revolucija resila to pitanje. Uzroci potpunog
zamiranja rasprava o meunacionalnim odnosima u Jugoslaviji
nesumnjivo su bili politiki: stav partijskog rukovodstva protiv
rasprava o neemu to je ve reeno u revoluciji, pogotovu
protiv obnavljanja uspomena na surove meunacionalne obra-

une iz vremena rata, kao i potreba za politikim jedinstvom u
vreme borbe sa staljinizmom na ivot i smrt. Nacionalno pitanje
je bilo sasvim identifikovano s klasnim, iz ega je proizilazilo
da se menjanjem drutvenih odnosa automatski menjaju i
odnosi meu narodima i nacionalnim manjinama". Centrali-
zam u dravnom i drutvenom ureenju Jugoslavije samo je iao
naruku nacionalnoj nivelaciji u vidu unitarizma. Kritikujui
pritajene birokratsko-centralistike snage u SKJ, Tito je na
Osmom kongresu oznaio kao unitarizam" shvatanje da su
nacionalnosti" u Jugoslaviji preivele i da im, samim tim,
predstoji odumiranje. Osmi kongres je traio da nacionalne
manjine budu most" Jugoslavije sa susednim dravama (Ma-
arskom, Bugarskom, Albanijom, Austrijom i Italijom). Otvara-
njem nacionalnog pitanja, Kongres je stao na gledite da je
neophodno jaanje jugoslovenskog socijalistikog patriotizma.
Iznete ideje o nacionalnom fenomenu delovale su na Kon-
gresu kao iznenaenje, jer se o tome do tada u SKJ nije javno
govorilo. Kongres ili kasnije rukovodstvo nisu javno iskazali
nameru da se u toj fazi razvitka menja struktura jugoslovenske
federacije, ali nova svedoanstva upuuju da su Kardelj i
Bakari bili zastupnici ove ideje. Tito je po prvi put na ovom
Kongresu oznaio prilikom izbora u rukovodstvo svoju
nacionalnu oznaku. Takva evolucija federacije nije bila Titovo
delo, iako je i on s Kardeljem delio shvatanje da ekonomska
struktura Jugoslavije sa centralistikom oznakom moe dovesti
u pitanje ravnopravnost nacija.
Kurs ka nagraivanju po uinku nije se mirio s dravnim
zahvatanjem najveeg dela dohotka i drugim vidovima inter-
vencije dravnih organa u privredi (u vezi s odreivanjem cena,
akumulacijom, spoljnom razmenom), a na drugoj strani s
ekstenzivnim privreivanjem i dotiranjem niza privrednih gra-
na, pogrenim investicionim odlukama, zatvorenou privrede
za meunarodnu podelu rada. Uprkos visokoj stopi rasta,
privreda se uoi reforme nalazila u tekoj situaciji. Unapreena
materijalna osnova drutva i razvijeniji samoupravni odnosi sve
su se vie sukobljavali sa dravnom intervencijom i centralizo-
vanom drutvenom reprodukcijom. Uobliavanje novog pri-
vrednog sistema, zasnovanog na samoupravnim drutveno-
-ekonomskim odnosima, upuivalo je na intenzifikaciju privre-
de, obustavljanje porasta investicija, poveavanje produktivno-
sti rada, modernizaciju proizvodnje, ukljuivanje u meunarod-

nu podelu rada i svetsko trite. Niz mera 1964. otvorio je put
slobodnijem delovanju trinih zakona i potiskivanju admini-
strativne intervencije u privredi, predstavljajui uvod u pro-
glaenje privredne reforme. Tekoe u privredi 1961. i 1962.
zaotrile su politika razmimoilaenja oko pravca daljeg razvit-
ka zemlje, koja su se pretvorila u priguen sukob. Drutvene
snage konfrontirale su se oko pitanja dalje liberalizacije trita
i decentralizacije privrede, odnosno koncentracije i centraliza-
cije sredstava. Nasuprot shvatanju o potrebi nastavljanja deeta-
tizacije privrede, isticano je shvatanje o neophodnosti njenog
neposrednijeg usmeravanja preko dravnih organa. Antisamou-
pravne snage krivile su princip dohotka" za sve poremeaje u
privredi i drutvu, nasuprot samoupravnim snagama, koje su
smatrale da je njegovo nedosledno ostvarivanje glavni uzrok
krize.
Privredna reforma je proglaena u julu 1965, usvajanjem
politike zasnovane na potovanju ekonomskih kategorija i
primeni racionalnijih ekonomskih merila. No, na samom poet-
ku, reforma se sukobila s pitanjem sudbine nerentabilnih
preduzea, koja nisu mogla da izdre privrednu utakmicu, a na
drugoj strani s tekoama izvoza. Kao rezultat tenji za
racionalizacijom poslovanja, poela su da iskrsavaju idejno-
-politika pitanja socijalnih diferencijacija. Nakon privredne
reforme naroito se zaotrio problem nezaposlenosti,, koji se
javio, s jedne strane, usled ranijeg ekstenzivnog zapoljavanja, a
s druge zbog tenji da se poslovanje u privrednim i vanprivred-
nim delatnostima racionalizuje.
Ideju i praksu samoupravljanja Istok je doekao talasima
kritike i anateme, kao revizionizam", defektan izazovni primer
za zemlje lagera i komunistiki pokret uopte, jednom reju kao
nepreporuljivo iskustvo a Zapad sumnjiavou prema njego-
voj drutvenoj sutini, uvijenoj u oblandu male i nerazvijene
balkanske zemlje koja prikljetena zaostalou i supersilama
grca u nastojanjima da ostvari neto novo, trei tip
ekonomskih odnosa, koji bi se razlikovali i od d r a v n o s v o j i n -
skih i od kapitalistikih. Ova vladajua shvatanja potkopavali
su intelektualci progresivne orijentacije, demokrati i komunisti
osloboeni balasta staljinistikog naina miljenja, uoavajui
dalekosenost ideje o samoupravljanju i njegovog uobliavanja
u drutveno-politiki sistem. Za Eriha Froma, samoupravljanje
je verno odraavalo ideje o individualnoj samodelatnosti

oveka kao najvanijoj Marksovoj koncepciji primenjenoj u
drutvenom procesu". Na temu odnosa industrijalizacije i
otuenja, From je zapisao da je problem najjasnije sagledan u
Jugoslaviji, jer se proces industrijalizacije kroz praksu kombi-
novao sa drutvenim sistemom koji je optimalno spreavao
birokratizaciju". U jugoslovenskim naporima, on je video poku-
aj da se industrijalizacija rei na human nain". Isak Adize
pripisivao je u zaslugu Jugoslaviji to je stvorila situaciju za
samoupravljanje pre nego je za njega bilo uslova, smatrajui to
njenom prednou zato to je time pokrenula svoje ljude da
ue, da se adaptiraju novoj situaciji, da studiraju kako se
rukovodi, ukratko: . . . mobilisala . . . sve radne potencijale". Po
ovom amerikom univerzitetskom profesoru, koji se posvetio
prouavanju ' samoupravljanja, Jugoslavija se od 1945. bre
razvijala nego bilo koja druga zemlja, prolazei za to vreme kroz
tri revolucije: ekonomskom revolucijom sprovela je industrijali-
zaciju, politikom revolucijom raskinula sa staljinizmom, a
socijalnom revolucijom uvela .. . samoupravljanje, koje pred-
stavlja najmoderniji model savremenog drutva". Za Roea
Garodija, socijalizam zasnovan na samoupravljanju jo nije bio
ostvaren, jo je uglavnom predstavljao program i orijentaciju, s
tim to su mu na putu stajale mnoge prepreke. Glavna meu
objektivnim preprekama" bila je, po Garodiju, nunost da se
prevazie teko naslee nerazvijenosti, a to se tie subjektiv-
nih prepreka", glavna nunost" se sastojala u neprestanoj
borbi bo protiv liberalistikih, razjedinjavajuih struja, bilo
protiv ostataka birokratskog, autoritarnog mentaliteta i nostal-
gije za ugodnostima staljinistikog stila rukovoenja".
Palmiro Toljati je 1946. pisao u Rinaiti da najvea istorij-
ska tema koju je nae vreme postavilo radnikom pokretu jeste
traenje novih puteva socijalizma, izgradnja novih oblika
demokratske vlasti, organizacija socijalistike ekonomije no-
vim nainima"; sve su to nametale subjektivne i objektivne
okolnosti, svedene svojevremeno na jedan terminoloki pro-
blem" i skolastiku formulaciju" po kojoj je narodna demo-
kratija bila sinonim" diktature proletarijata ostvarene u
Sovjetskom Savezu.
Samoupravljanje kao ideja i praksa prelo je jugoslovenske
granice, iako jugoslovenski komunisti nisu u njemu izriito
gledali univerzalni model" i robu za eksport", to im se,
J 3 0 SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA
inae, pripisivalo iz raznih centara" komunistikog pokreta. S

prvim talasima destaljinizacije, radnici u Poljskoj i Maarskoj
poeli su da reenja za decentralizaciju privrede, veu produk-
tivnost rada i stimulativnije privreivanje trae u embrionalnim
oblicima samoupravljanja. Neke zemlje treeg sveta" (Alir)
nastojale su da pomou samoupravljanja izbegnu Seile i
Haribde" kapitalistike ili dravnosocijalistike organizacije
privrede. U razvijenim kapitalistikim zemljama, ideje o partici-
paciji, iako surogat samoupravljanja s obzirom na vladavinu
kapitalistikih drutvenih odnosa, otkrivale su koliko je uee
radnika u proizvodnji i njenoj organizaciji nezaobilazno pitanje
nae epohe.
OTPOR MONOLITIZMU U KOMUNISTIKOM POKRETU
I VANBLOKOVSKA POLITIKA JUGOSLAVIJE
Obnovu diplomatskih odnosa izmeu Jugoslavije i SSSR-a

razmenom ambasadora sledile su i ostale socijalistike zemlje,
uz nejednako raspoloenje, s tim to su Albanija i Bugarska po-
kazivale najveu suzdranost. Otvarao se i put za sreivanje od-
nosa koji su od 1948. do 1953. protekli u znaku politiko-ideo-
lokog, ekonomskog i vojnog pritiska SSSR-a i ostalih socija-
listikih zemalja na Jugoslaviju i njenu nezavisnost. Sreivanje
odnosa predloio je CK KPSS juna 1954, priznajui da u Jugo-
slaviji postoji socijalizam. Sovjetska ponuda za normalizaciju
odnosa usledila je posle iskljuenja M. ilasa iz Izvrnog komi-
teta CK SKJ, mada je on decembra 1953. bio jednoglasno iza-
bran za predsednika Savezne narodne skuptine. KPJ je pri-
hvatila normalizaciju odnosa sa SSSR-om kao socijalistikom
zemljom. Iz posete sovjetske delegacije sa Nikitom Sergejeviem
Hruovom na elu, maja/juna 1955. proistekla je poznata Beo-
gradska deklaracija, a polovinom idue godine, prilikom Tito-
vog boravka u SSSR-u moskovska Izjava o meupartijskim od-
nosima. Ova poslednja je posebno naglaavala razliitost pute-
va u izgradnji socijalizma. Prilikom ukidanja Informbiroa 1956.
obelodanjene su ozbiljne greke" ove organizacije, meu koji-
ma i greke" na raun Jugoslavije koje su u prvo vreme pripi-
sivane efu NKVD Lavrentiju Beriji, ali uloga ove mrane orga-
nizacije u komunistikom pokretu nije bila do kraja objanjena.
Koliko ukidanje IB nije bilo propraeno temeljitom analizom i
ocenom ove organizacije svedoi i formulacija o njenoj pozitiv-
noj ulozi u razvoju i jaanju bratskih veza" i u oblasti razmene
iskustava izmeu komunistikih i radnikih partija. Jugoslo-
vensko-sovjetski odnosi meudravni i meupartijski na-
stavili su da se razvijaju i narednih godina u znaku protivure-
nosti, koje su se manifestovale u vidu sukoba, nepoverenja, pre-
kida, propagandnih napada, raskida ekonomskih ugovora. Uz-

rok ovakvom razvoju odnosa nalazio se u tenji Jugoslavije da
nastavi svoju nezavisnu politiku aktivne miroljubive koegzi-
stencije, protiv monolitizma u meunarodnom komunistikom
pokretu, nasuprot sovjetskim pretenzijama da je uvedu u lager
1 sprovedu visok stepen centralizacije u komunistikom pokre-
tu preko svetskih savetovanja komunistikih partija. Saradnja
SKJ postajala je u meuvremenu sve raznovrsnija, obuhvataju-
i pored komunistikih partija i socijaldemokratske partije,
progresivne pokrete i organizacije, kao i nacionaloslobodilake
pokrete. Sem SKJ, meunarodnu aktivnost ostvarivale su i dru-
ge drutveno-politike organizacije Jugoslavije.
Meunarodni poloaj Jugoslavije i njenu spoljnopolitiku
orijentaciju karakterisalo je jo iz vremena politike i
ekonomske blokade s Istoka razvijanje odnosa sa susednim
(Grka, Austrija, Italija) i zemljama Zapadne Evrope, te sa
SAD, na principima potovanja nezavisnosti i nemeanja u
unutranje poslove Jugoslavije. Od 1949. Jugoslavija je aktivno
sudelovala u radu Organizacije ujedinjenih nacija. Spoljnopoli-
tiki poloaj Jugoslavije je krajem 1949. karakterisao hladni rat
koji je SSSR vodio protiv Jugoslavije. Kardelj kae da su
Sovjeti protiv Jugoslavije primenili sva sredstva, sem to nisu
zaratili. Na etvrtom zasedanju OUN, Sovjeti su gradili mir
meu velikim silama samo da se ne bi dovodile u pitanje sfere
uticaja. Jugoslavija je bila svesna da je imperijalistiki sistem"
toliko oslabio u ratu da ne moe frontalno ratovati protiv
socijalistikog sistema i pri tom koristiti pojave suprotnosti,
kao to je i Jugoslavija koristila suprotnosti imperijalistikog
sistema. Pored ovoga, Kardelj je razvijao i sledee elemente
svetske politike i Jugoslavije u njenom kontekstu: zapadne sile
brane Jugoslaviju od socijalistikog pritiska koristei to u
propagandne svrhe (o agresiji, unutranjem meanju, itd.); po
njemu, ove sile su se plaile ujedinjenja SSSR-a i Kine; antiko-
munizam nije vie parola SAD ve borba protiv sovjetskog
imperijalizma" pod maskom komunizma (mi se ne meamo u
unutranji ivot ako narod eli komunizam, ve smo protiv
komunizma koji je orue sovjetskog komunizma). Ova Karde-
ljeva zapaanja su se u nekim aspektima podudarala s ameri-
kim prilazom Jugoslaviji posle pojave Rezolucije IB. Dok je
Informbiro irio propagandu o pomoi u oruju koju SAD i
druge zapadne drave daju Jugoslaviji, dotle jugoslovensko
OTPOR MONOLITIZMU U KOMUNISTIKOM POKRETU I VANBLOKO VSKA POLITIKA 3 5 9
rukovodstvo nije bilo ni spremno da ovu pomo primi, vodei

rauna o kontraproduktivnom efektu u zemlji i u socijalisti-
kom bloku. Tito je znao za snagu primera sopstvene odbrane i
pouzdanja u vlastite snage, i nije hteo traiti oruje, svestan da
jo nije sazrela situacija. Polovinom 1951, na etvrtom plenumu
CK KPJ, Tito je posle konstatacije da Jugoslavija nema vlastitu
industriju i da je SSSR otkazao sve porudbine, izneo neke
stavove koji su oznaavali jugoslovensku politiku u ovom
pitanju: 1) pomo moe biti besplatna" i bez ikakvih uslova; 2)
Italijani, Francuzi i Englezi smatraju da Jugoslaviji nije potreb-
no teko oruje, ve da ona treba da vodi gerilski rat; 3)
prestalo je obaziranje na to ta e rei IB, te da e Jugoslavija
sada uzeti ono za to su nas optuili"; 4) na Zapadu se
govorilo: Oni su se posvadili s Rusima i sa Rusima ne mogu
vie natrag, jer ih eka Sibir da ih tamo strpaju i sada je dolo
vrijeme da se njima moe dati oruje, jer se i oni boje Rusa."
Jugoslavija je u svetskoj politici odbrane svoje pozicije polazila
i od porasta jugoslovenskog uticaja, jer je Kominform gubio
uticaj u progresivnom pokretu, uivajui podrku samo biro-
kratizovanih vrhova komunistikih partija. injenica je, meu-
tim, da je itav komunistiki svet ostao magijski prikovan za
Staljina i ekskomunikaciju jugoslovenskih komunista. Edvard
Kardelj je krajem 1949. izvukao odreene zakljuke iz analize
meunarodnog poloaja Jugoslavije, dajui pred plenumom CK
KPJ istovremeno operativne direktive jugoslovenskoj spoljnoj
politici. Zakljuci su polazili od toga da imperijalistiki svet"
ne moe da pregazi Jugoslaviju, a ne sme ni da trguje na njen
raun; da je otean i poloaj SSSR-a, jer u toj situaciji odnos pre-
ma Jugoslaviji nije bio samo jugoslovensko-sovjetski odnos ve
meunarodni problem (praktino internacionalizovan); da Ju-
goslavija smeta sovjetskoj hegemoniji politikom samostalnosti
kao negacijom svake hegemonije; da je jugoslovenska bitka za
nezavisnost najvea bitka za socijalizam i da Jugoslavija mora
znati da manevrie u meunarodnim suprotnostima. Trebalo je
iskoristiti postojee suprotnosti i neutralisati zapadni svet, ali
mu i onemoguiti da trguje sa SSSR-om na jugoslovenski
raun; trgovati s velikim zapadnim zemljama, ali i s malim. Tito
je imao u vidu 1948. godinu: Iskustvo na Istoku treba da nam
bude pouka", pri emu misli na jednostranu orijentaciju
Jugoslavije do 1948, na SSSR i zemlje tzv. narodne demokratije.
Iz ovakvih optih odreenja proizlazile su i konkretne

obaveze spoljne politike: popravljanje odnosa s Italijom, nalae-
njem ekonomskih kanala"; odbaena je ideja o internacional-
nom statusu Trsta s guvernerom, u ime sporazuma koji bi
Jugoslaviji dao ono to maksimalno moe dobiti; Amerikanci su
sugerisali Kardelju da se Jugoslavija sporazume sa Grkom, to
je ovoj bilo nemogue dok je na vlasti Caldaris. Zahtevala se i
borba za javno mnjenje u svetu i socijaliste, ukljuujui, jednom
reju, suzbijanje sektatva i jaanje vojske.
Jugoslovenski dravnici i politiari nastavljali su da istupa-
ju protiv blokovske podele sveta, ideolokih diskriminacija u
meudravnim odnosima i hegemonije velikih nad malim
dravama. Edvard Kardelj govorio je 1950. u prilog demokrat-
ske borbe za svet slobodnih i ravnopravnih naroda". Meu
negativnim tendencijama u meunarodnim odnosima navodio
je: pokuaje da se OUN pretvore u propagandnu tribinu;
pretvaranje OUN u nadnacionalnu (supranacionalizam") orga-
nizaciju; podreivanje malih drava volji velikih u OUN;
ekonomsko razdvajanje sveta na istoni i zapadni tabor".
Kardelj je ispravio raniju jugoslovensku tezu o sukobu reakcio-
narnih i demokratskih snaga u smislu podele na front snaga
demokratije i socijalizma u svakoj zemlji i u meunarodnom
okviru", naglaavanjem da se sudbina socijalizma reava na
njegovom sopstvenom tlu", to jest preko specifinih suprot-
nosti koje su karakteristine za prelaznu fazu socijalistikog
drutva". Prema miljenju Jadranke Jovanovi, do prve organi-
zovane manifestacije vanblokovskih zemalja dolo je za vreme
korejskog rata, 1950, kada su Jugoslavija, Indija, Liban,
Saudijska Arabija i Jemen glasali u Generalnoj skuptini OUN
protiv prelaska trupa OUN preko 38. paralele, a Indonezija se
uzdrala. Blii odnosi Jugoslavije s Indijom i Egiptom izgrai-
vali su se dok su ove tri zemlje bile lanice Saveta bezbednosti.
Tito je aprila 1950. izrazio nameru jugoslovenske vlade da u
OUN brani prava malih ili kolonijalnih naroda na slobodu i
nezavisnost, tj. da sami odluuju o svojoj sudbini". Istovremeno
je osudio stvaranje blokova i interesnih sfera, koji predstavlja-
ju latentnu opasnost od ratnih sukoba i katastrofa za ovean-
stvo". Krajem 1952. j u g o s l o v e n s k i diplomati dobijaju instrukci-
je da pojaaju dodire s predstavnicima zemalja Azije i Afrike
koje imaju slina shvatanja o karakteru meunarodnih odnosa.
Prema amerikom istoriaru A. Rubintajnu, indijski delegat u
OTPOR MONOLITIZMU U K O M U N I S T I K O M P O K R E T U I VANBLOKO VSKA P O L I T I K A 3 6 1
OUN Benegal Rau rekao je Aleu Bebleru da je predsednik

indijske vlade Nehru u parlamentu predloio politiku nesvr-
stavanja, koja ne bi bila ni negativna ni pasivna politika". Tito
je, februara 1950, pomenuo pojam aktivna neutralnost" istiu-
i, meu naelima, ova: borbu protiv agresivnog rata i politike
interesnih sfera; suprotstavljanje meanju u unutranje poslove i
pretvaranju progresivnih oslobodilakih pokreta ,,u instrumen-
te velikih sila"; ouvanje dobrosusedskih odnosa"; svestrano
razvijanje miroljubive ekonomske, politike i kulturne saradnje
i demokratskih meunarodnih odnosa na osnovu ravnopravno-
sti i razumevanja". Ova naela miroljubive koegzistencije
uglavnom e se nai u Ugovoru NR Kine i Indije iz 1954. godine
(poznata pod naslovom Panch-shila). Analize istraivaa
pokazuju da je Tito pomenuo pojam aktivne miroljubive
koegzistencije" krajem 1954. godine. U praktinom istupanju
Jugoslavije od 1949. ova politika je ve nalazila izraz u svojim
embrionalnim oblicima. Oko okonanja rata u Koreji stvaralo
se u OUN jezgro zemalja" koje su kasnije postale prve
uesnice pokreta nesvrstanih". U toku borbe za ouvanje
nezavisnosti Jugoslavija je sreivala odnose sa susednim, dru-
gim zapadnim i vanevropskim zemljama, granajui svoje meu-
narodne veze, probijajui blokadu socijalistikih zemalja i
stvarajui pretpostavke za ukljuivanje u svetsko trite. Kra-
jem 1953. imala je u inostranstvu 49 ambasada, pet specijalnih
misija i 13 generalnih konzulata. Ve tada je uspostavila
ekonomske veze s Brazilom, Burmom, Cejlonom, Etiopijom,
Grkom, Indijom, Indonezijom, Izraelom, Japanom, Libanom,
Meksikom, Pakistanom, Paragvajem, Peruom, Sirijom i Tajlan-
dom. Kroz ove odnose i kasnije aktivnosti Jugoslavije u
meunarodnim odnosima utemeljivala se politika nesvrsta-
nosti.
Nezavisno od sreivanja odnosa s Jugoslavijom i od prokla-
movanih naela u Beogradskoj i Moskovskoj deklaraciji, Sov-
jetski Savez je Jugoslaviji prilazio sa stanovita blokovske
politike, ne prihvatajui sutinu njenog odmetnitva" kao
tenju za samostalnom orijentacijom i ouvanjem nezavisnosti.
Jugoslavija je, naelno i u praksi, odbacivala vazalski odnos" i
borila se za autonoman unutranji razvitak i dravni identitet u
meunarodnoj zajednici. Samim tim su i jugoslovensko-sovjet-
ski odnosi od 1955. do 1961. bili manje-vie incidentni. Jedna
strana je uvala nezavisnost, a druga nastojala na njenom
prestrojavanju" i ukljuivanju u lager. Iz jugoslovenskog stava

proizlazilo je odbacivanje centra" u komunistikom pokretu,
odnosno monolitnog nastupanja svih komunistikih partija
prema direktivama jedne, a iz sovjetskog shvatanje nacional-
nooslobodilakih pokreta kao antikapitalistike rezerve i po-
monih odreda" u borbi za socijalizam. Staljinova smrt i
pokopavanje" Informbiroa nisu mogli da izmire ove dve
dijametralno razliite koncepcije, dovodei do novih sukoba
izmeu KPSS i SKJ u vezi s karakterom odnosa u meunarod-
nom komunistikom i radnikom pokretu i nainom ostvariva-
nja jedinstva akcije. Postavljalo se sledee pitanje: da li e
saradnja tei u znaku postojanja jednog centra, jedne generalne
linije i jedne idejno-politike platforme, ili u znaku samostal-
nog nastupanja revolucionarnih snaga i jedinstva koje bi
izrastalo iz njihovih vlastitih stratekih procena. Otpor destalji-
nizaciji u SSSR-u koji je u sovjetskom rukovodstvu nosila
konzervativna grupa Molotova, Maljenkova i Kaganovia, raz-
bijena 1957 te burni dogaaji u istonom Berlinu 1953,
Maarskoj i Poljskoj u jesen 1956, osobito ustanak poznanjskih
radnika u junu iste godine, podsticali su staljinistike snage da
insistiraju na obnovi ideje o ideoloko-politikoj monolitnosti u
meunarodnom komunistikom pokretu.
Na kraju rada XX kongresa KPSS, februara 1956, Nikita
Hruov je proitao tajni referat u kome je osudio Staljina i
njegov nain vladavine. Takav razvoj dogaaja u SSSR-u,
oznaen kao destaljinizacija, bez obzira na postojanje i otpor
konzervativnog jezgra sa Molotovom na elu, uticao je i na
Jugoslaviju da smelije prie programskom uoptavanju iskustva
steenog u razvoju tokom poslednjih godina. U Titovom pismu
XX kongresu KPSS bilo je izraeno zadovoljstvo zbog postepenog
i neprekidnog poboljanja odnosa izmeu Jugoslavije i SSSR-a.
Edvard Kardelj je u XX kongresu video prelom u politici koju
je vodio Staljin. Smatrao je da su u SSSR-u staljinistike snage
gurnute u stranu". Kongres se, po njemu, deklarisao za mir i
koegzistenciju. Hruov je dostavio svoj tajni referat CK KPJ i
on je proitan na zatvorenom skupu ovog tela. Jugoslovenski
rukovodioci su dosta optimistiki shvatali procese u SSSR-u,
bez analitikog udubljivanja, uvereni da Sovjetima nita drugo
ne preostaje nego da krenu putem koji su prokrili Jugosloveni.
Kardelj je ipak smatrao da Hruov nije mogao da ide dalje
nego to je iao". Uticaj Jugoslavije i njenih diplomatskih
OTPOR MONOLITIZMU U K O M U N I S T I K O M P O K R E T U I VANBLOKO VSKA POLITIKA 3 6 3
predstavnika u SSSR-u nije bio nikada toliko velik kao u doba

Hruova. Izvanredna istorijska svedoanstva o tome ostavio je
jugoslovenski ambasador Veljko Miunovi u svojim Moskov-
skim godinama.
Dogaaji u Maarskoj privremeno su prekinuli razvoj
odnosa Jugoslavije sa SSSR-om i drugim socijalistikim dra-
vama. Demonstracije u Budimpeti protiv politike Maaa
Rakoija, 23. oktobra 1956, prerasle su u oruane borbe, u
kojima su revolt radnika protiv staljinistikog reima iskoristile
reakcionarne snage". Sovjetske trupe su 24. oktobra interveni-
sale u maarskom glavnom gradu, ali su zatim povuene iz njega.
Delovanje kontrarevolucionarnih snaga izazvalo je drugu sov-
jetsku intervenciju. Predsednik Tito je, govorei u Puli 11.
novembra, oznaio prvu sovjetsku intervenciju kao nepotrebnu,
a drugu kao nunu" pred alternativom pokolja" i graanskog
rata", odnosno meanja Zapada i ponovnog dolaska hortijevaca
na vlast. Jugoslavija se izjasnila za pomo radniko-seljakoj
vladi" Janoa Kadara i povlaenje sovjetskih trupa posle
sreivanja prilika u Maarskoj. Jugoslovenska vlada usprotivi-
la se iskoriavanju tih traginih dogaaja u politike svrhe i
iznoenju maarskog sluaja" pred Savet bezbednosti Ujedi-
njenih nacija. Staljinistike snage napadale su Jugoslaviju za
podstrekavanje nemira u Maarskoj. Davanje azila bivem
predsedniku maarske vlade Imreu Nau i njegovim saradnici-
ma u Jugoslovenskoj ambasadi u Budimpeti jo vie je zateglo
odnose Jugoslavije s drugim socijalistikim zemljama. Na i
njegovi saradnici napustili su Ambasadu FNRJ 22. novembra
1956, poto im je prethodno vlada Janoa Kadara garantovala
bezbednost; ali, uprkos tim garantijama, bivi predsednik je
kasnije pogubljen.
Do ponovnog susreta izmeu predstavnika Jugoslavije i
SSSR-a, predsednika Tita i Hruova, kojem je prisustvovao i
Edvard Kardelj, dolo je 12. avgusta 1957. u blizini Bukureta,
posle obrauna sa staljinistikim jezgrom u KPSS. Tom prili-
kom razmotreni su sovjetsko-jugoslovenski odnosi i potvrena
aktuelnost Beogradske i Moskovske deklaracije. Obnova sovjet-
sko-jugoslovenskih odnosa pozitivno je uticala i na odnose
Jugoslavije s drugim socijalistikim dravama i komunistikim
partijama. Savez komunista je jo 1956. uspostavio odnose s
komunistikim partijama Italije i Francuske. Septembra 1957.
Jugoslaviju je posetio Vladislav Gomulka, sekretar CK Poljske
ujedinjene radnike partije. Ovoj poseti prethodila je poseta

predsednika Demokratske Republike Vijetnama Ho i Mina,
poetkom avgusta, iji je zahtev za ujedinjenje Severnog i
Junog Vijetnama dobio jugoslovensku podrku. Polovinom te
godine Jugoslavija je razmenila ambasadore s NR Mongolijom.
Razvoj jugoslovenskih odnosa sa socijalistikim dravama
usporen je novembra 1957, posle Savetovanja komunistikih i
radnikih partija u Moskvi, na kojem su stavovi SKJ proglaeni
za revizionistike. Prisustvujui proslavi 40-godinjice oktobar-
ske revolucije u sovjetskom glavnom gradu, predstavnici 64
partije usvojili su Manifest mira, koji su potpisali i predstavnici
SKJ. U Moskvi je istovremeno potpisana Deklaracija 12 komu-
nistikih i radnikih partija socijalistikih zemalja, koja je
poivala na principu monolitnosti u ime viih interesa" soci-
jalizma, izjednaavajui ovaj princip sa socijalistikim blokom.
Jugoslovenska dravno-partijska delegacija u kojoj su se
nalazili Edvard Kardelj, Aleksandar Rankovi, Veljko Vlahovi
i Ugljea Danilovi odbila je da potpie Deklaraciju, ija je
sadrina protivureila koncepciji SKJ da se socijalizam u svetu
ne razvija iskljuivo unutar granica socijalistikih zemalja.
Tada je, po Kardeljevom seanju, trebalo izdrati teki Hruo-
vljev pritisak. Jugoslovenski komunisti optuivani su da ne
vode klasnu politiku, ve da se vrte" izmeu dva bloka;
Hruov je govorio da nema socijalizma bez lagera, da je
socijalizam eta koja mora imati komandira, da SKJ kri
meunarodnu solidarnost. Nasuprot tome, Jugosloveni su obja-
njavali da je u pitanju politika a ne taktika, istupanje protiv
podele sveta na blokove. Stav delegacije SKJ posluio je KPSS
kao povod za novu antijugoslovensku kampanju. Sovjeti su bili
nezadovoljni i Nacrtom Programa SKJ, koji je u Jugoslaviji
iznet na javnu diskusiju. Taj dokument je podvrgnut otroj
kritici u tampi socijalistikih drava. Ideoloko-politiki napa-
di odrazili su se na sferu meudravnih odnosa. Sovjetska vlada
je maja 1958. obavestila vladu FNRJ da otkazuje investicione
sporazume iz 1956. Socijalistike drave smanjile su robnu
razmenu s Jugoslavijom, otkazale ugovorne obaveze o izgradnji
njene aluminijumske industrije i poele da obustavljaju razme-
nu iskustava u oblasti nauno-tehnike saradnje.
Iako je jugoslovenska vlada priznala Narodnu Republiku
Kinu oktobra 1949, diplomatski odnosi izmeu dve zemlje
uspostavljeni su tek januara 1955. Jugoslavija se, nezavisno od
kineskog stava prema KPJ u vreme napada Informbiroa,

zalagala za prijem Kine u Ujedinjene nacije, rukovoena eljom
za univerzalizacijom svetske organizacije. Kinesko rukovodstvo
je posle obnove diplomatskih odnosa, nain na koji je 1948
1949. tretirana jugoslovenska situacija" od Informbiroa, ocenilo
kao greku. Jugoslavija i Kina razmenile su politike, ekonom-
ske i druge delegacije, a predstavnici SKJ prisustvovali su
Osmom kongresu KP Kine. Maja 1958, meutim, organ KP Kine
enmin ibao napao je SKJ u lanku Moderni revizionizam se
mora kritikova ti". Kao formalan povod za ovaj zaokret poslui-
li su Program SKJ i nepotpisivanje Deklaracije komunistikih
partija u Moskvi novembra 1957. Protiv Jugoslavije su obno-
vljeni napadi iz vremena Informbiroa. Iz Beograda je povuen
kineski ambasador Vu ijuuan, a iz Pekinga jugoslovenski
ambasador Vladimir Popovi.
Kina je imala pretenzije da postane svetski ideoloko-poli-
tiki centar komunistikog pokreta, jer se centar revolucije"
navodno pomerio dalje na Istok". Ostvarujui ovu ideju, KP
Kine je nastojala da dobije to vei uticaj u zemljama treeg
sveta", da nametne svoj uticaj progresivnim i drugim nacional -
nooslobodilakim pokretima, da privue na svoju stranu neke
partije (recimo, albansku) i stvori svoje frakcije u drugim
partijama. Kineska koncepcija je poivala na prevazi nasilnog
puta, zapravo sadravala ideju o neizbenosti i progresivnosti
rata. Kineski komunisti su u takvim prilazima videli klasnu
borbu na najirem internacionalnom planu. Pre nego to je sovjet-
sko-kineski spor postao javan, Kardelj je u knjizi Socijalizam i
rat (1960) dao kritiku ekstremnog kineskog shvatanja.
Novo meunarodno savetovanje komunistikih i radnikih
partija (Savetovanje 81 partije) u Moskvi krajem 1960. donelo je
Izjavu, u kojoj je otro napadnuta i Jugoslavija i Apel na-
rodima sveta. Komunistike partije, kae se u Izjavi, jedno-
duno su osudile jugoslovensku varijantu meunarodnog opor-
tunizma". Rukovodioci SKJ, koji su izdali i proglasili zastare-
lim marksizam-lenjinizam, suprotstavili su Moskovskoj dekla-
raciji od 1957. godine svoj antilenjmistiki revizionistiki
program, suprotstavili su SKJ elom meunarodnom komuni-
stikom pokretu, odvojili svoju zemlju od socijalistikog lagera
i doveli je u poloaj zavisnosti od tzv. 'pomoi' amerikih i
drugih imperijalista i samim tim izloili opasnosti revolucio-
narne tekovine koje je izvojevao jugoslovenski narod u heroj-
skoj borbi". Obnavljanjem napada na Jugoslaviju Sovjetski

Savez je pokuavao da sauva jedinstvo meunarodnog komu-
nistikog pokreta u vreme kada je ono ve bilo ozbiljno napuklo
usled pogoravanja odnosa izmeu Kine i ostalih socijalistikih
drava, sem Albanije, koje su podravale i sledile politiku
SSSR-a. Kineski komunisti proglasili su sovjetsko rukovodstvo
za revizionistiko. Rascep je bio otvoren i nije se mogao
otkloniti rtvovanjem Jugoslavije.
Izvrni komitet CK SKJ, u elji da ogranii negativne
posledice ovog napada, sveo je svoju reakciju na najmanju
moguu meru. Posle objavljivanja Izjave, kampanja protiv
Jugoslavije se nastavila i pootrila, ne samo u NR Kini i
Albaniji ve i Sovjetskom Savezu i nekim drugim zemljama i
partijama. Suoen s takvim razvojem dogaaja, Izvrni komitet
odluio je da objavi referat koji je Veljko Vlahovi podneo na
njegovoj proirenoj sednici 10. februara 1960. Za rukovodstvo
SKJ nije se toliko radilo o Jugoslaviji koliko o gledanju na
probleme razvitka socijalizma u celini. Radnikom pokretu se
nisu mogli nametati arbitri niti bilo kakvi oblici hegemonizma.
Izvrni komitet je konstatovao da se SKJ ne ograuje" od
komunistikih partija, ve da se neke od njih ograuju" od
njega.
Kampanju protiv Jugoslavije naroito je aktivno vodila
albanska partija, koja je posle Staljinove smrti najsporije
prihvatala proces normalizacije odnosa s Jugoslavijom. Na
etvrtom kongresu Partije rada Albanije februara meseca 1961.
Enver Hoda je napao Jugoslaviju da je s Grkom i amerikom
estom flotom pripremala zavereniki prevrat u Albaniji".
Zbog albanske neprijateljske politike, koja se sve vie razvija u
pravcu krajnjeg zaotravanja", vlada FNRJ je aprila 1961.
objavila Belu knjigu o albansko-jugoslovenskim odnosima
19481961. godine i nemiroljubivoj politici vlade NR Alba-
nije".
Dugo tinjajui sukob izmeu KPSS i KP Kine buknuo je
1961. Napadajui KPSS, kineska partija je na nian uzela i
SKJ. Punu podrku kineskom stavu dala je Partija rada
Albanije. KP Kine je u rascepu koji je nastao u komunistikom
pokretu pokuavala da privoli druge partije na podrku ili da u
njima stvori prokineske struje, te da proiri svoj uticaj na
zemlje u razvoju" i progresivne pokrete Azije, Afrike i
Latinske Amerike.
OTPOR MONOLITIZMU U K O M U N I S T I K O M P O K R E T U I VANBLOKO V S K A P O L I T I K A 3 6 7
Peti plenum CK SKJ, odran maja 1963, analizirao je

kineske napade na Jugoslaviju i osudio pravljenje kompromisa
u komunistikom i radnikom pokretu na raun drugih partija.
Prema Titovim reima, razmimoilaenja oko pitanja rata i mira
i aktivne miroljubive koegzistencije odraavala su razlike izme-
u dogmatskih i progresivnih snaga.
U kampanji protiv Jugoslavije rukovodstvo bugarske partije
i drave poricalo je makedonsku nacionalnu individualnost.
Duh nacionalne politike iz dimitrovljevskog perioda otvoreno je
izneveravan. Pirinskim Makedoncima uskraena su nacionalna
prava, a Makedonija je tretirana kao geografski pojam", kao
teritorija bez prolosti, istorije, nacionalnih obeleja, samosvoj-
ne kulture i jezika.
Antijugoslovenska kampanja bila je, meutim, kratkog
daha. Ona je izraavala otpor konzervativnih snaga u komuni-
stikom pokretu destaljinizaciji, nezavisnoj politici i samoupra-
vljanju. Kroz napade na Jugoslaviju prelamali su se i sukobljeni
interesi KPSS i KP Kine. Ova kampanja pala je u vreme
pogoranih odnosa izmeu Istoka i Zapada zbog neuspeha
parike etvorne konferencije na vrhu maja 1960. Jugoslavija se
nije kolebala u odbrani osnova svoje spoljne politike i samou-
pravnog razvitka. Prva konferencija nesvrstanih zemalja u
Beogradu septembra 1961. godine doprinela je da se potvrdi
politika ravnopravnosti i nemeanja u unutranje poslove
drugih drava. Na drugoj strani, u socijalistikim zemljama se,
uprkos ilavom otporu, nije vie mogao zaustaviti proces
oslobaanja od najgrubljih formi i sadraja staljinistike vlada-
vine. Tako je ve u drugoj polovini 1962. dolo do obnavljanja
odnosa izmeu rukovodilaca SSSR-a i Jugoslavije: Tito je
decembra 1962. boravio u Moskvi, a Hruov avgusta/septem-
bra 1963. u Jugoslaviji.
Narastanje snaga socijalizma u svetu, s promenom objektiv-
nih uslova, nije moglo da ne utie i na probijanje novih pogleda
o meudravnoj saradnji i odnosima u meunarodnom radni-
kom i komunistikom pokretu. SKJ se ve vie od jedne
decenije nalazio usamljen u prvom frontu borbe za ravnopravne
odnose meu dravama i partijama. Svojom borbom se suprot-
stavljao identifikaciji staljinizma i socijalizma. Antisektaki se
postavljao u meunarodnoj saradnji, odbacujui staljinistiko
predubeenje o socijaldemokratiji kao savezniku kapitala" i
konzervativno shvatanje nacionalnooslobodilakih pokreta kao
rezervne snage u r e v o l u c i o n a r n o m procesu menjanja sveta na

socijalistikim osnovama. U skladu sa svojim mogunostima,
jugoslovenski komunisti davali su podrku dekolonizaciji, od-
nosno afirmaciji novih nezavisnih drava Azije i Afrike, njihovoj
borbi za samostalan unutranji razvitak i suvereno meunarod-
no ponaanje, otkrivajui u njima ogromnu revolucionarnu
energiju, koja je radikalno menjala strukturu sveta. Sa socijali-
stikim snagama u razvijenim kapitalistikim zemljama, zem-
lje u razvoju" i antikolonijalne snage bile su za SKJ
aktivni uesnici u borbi za socijalizam kao svetski proces.
Izjanjavanjem za otvorenu i svestranu saradnju sa svim
demokratskim dravama i naprednim pokretima, jugoslovenski
komunisti su odbacivali staljinistiku iskljuivost i izolacioni-
zam. Zalaganjem za solidarnost jednakih i ravnopravnih subje-
kata osujeivali su hegemonizam kamufliran proleterskim in-
ternacionalizmom. Pomaui antidogmatske snage u komuni-
stikom pokretu, SKJ se borio protiv naslea i prakse staljini-
zma, to je smatrao svojom internacionalnom obavezom. Nije se
zadovoljavao odbacivanjem i osudom dravnobirokratskih
odnosa" meu komunistikim partijama i socijalistikim dra-
vama, ve i ulagao napore za uvoenje novog tipa meunarodne
saradnje, u ijoj je osnovi leala ravnopravnost svih subjekata,
nezavisno od njihove snage u meunarodnoj zajednici: ekonom-
skih i vojnih potencijala, teritorijalnih razmera i demografskih
pokazatelja. Borba jugoslovenskih komunista za mir bila je
motivisana shvatanjem da je on nerazdvojno povezan s per-
spektivom irenja socijalizma kao svetskog procesa. SKJ je
davao politiku i moralnu potporu svim progresivnim snagama
kojima je pretila opasnost od ekspanzije imperijalizma ili od
nametanja tue volje u ime ideolokog jedinstva i drugih viih
ciljeva". U teoriji i praksi jugoslovenski komunisti nisu razdva-
jali proleterski internacionalizam i koegzistenciju kao dva
principa, s tim to bi prvi vaio za regulisanje odnosa meu
zemljama istog drutveno-ekonomskog ureenja i ideologije, a
drugi za regulisanje saradnje izmeu zemalja razliitih sistema.
Jugoslovenski komunisti su ovaj dualizam, odreen politikim
motivima, prevazilazili istovetnim pristupom svima zemljama i
pokretima, nezavisno od njihove drutvene sutine.
Normalizovanjem odnosa sa socijalistikim dravama 1953

-1956, Jugoslavija nije prestajala da radi na unapreivanju
veza s drugim susednim, kao i sa zapadnoevropskim, azijskim,
JUGOSLAVIJA U KOMUNISTIKOM
POKRETU I FRONTU NESVRSTANOSTI,
MEUNARODNI ODNOSI
76. SALA BEOGRADSKE KONFERENCIJE U ZGRADI NARODNE SKUPTINE
77. DEMONSTRACIJE U LJUBLJANI ODRANE 16. APRILA 1952. GODINE POVODOM ODRAVANJA LON-
DONSKE KONFERENCIJE I REAVANJE TRANSKOG PROBLEMA BEZ UEA JUGOSLAVIJE
78. POTPISIVANJE MEMORANDUMA 0 SAGLASNOSTI, LONDON 5. OKTOBAR 1954.
MILOS MINI I MARUANO RUMOR POTPISUJU UGOVOR U OZIMU 10. NOVEMBRA 1975.
afrikim i latinoamerikim zemljama. Mada su bliski odnosi

izmeu Beograda, Atine i Ankare uli u krizu zbog sukoba
Grke i Turske, jugoslovensko-grka i jugoslovensko-turska
saradnja nastavljena je na ekonomskom, kulturnom i turisti-
kom polju. Produena je i jugoslovensko-italijanska saradnja,
nezavisno od povremenih nesporazuma oko poloaja nacional-
nih manjina, malograninog prometa, ekonomske razmene,
suenja italijanskim dravljanima uesnicima narodnooslo-
bodilake borbe optuenim za navodne zloine, graninih
problema, napada zbog tekog ivota" Italijana u Jugoslaviji,
razliitih pristupa svetskim pitanjima, s obzirom na lanstvo
Italije u severnoatlantskom paktu. Odnose izmeu Jugoslavije
i Austrije takoe su povremeno remetili sporovi o pravima
slovenake manjine u Korukoj, naroito u oblasti kolstva,
koja su bila utvrena Dravnim ugovorom o uspostavljanju
nezavisne i demokratske Austrije. Ne obazirui se na injenicu
da se slovenaka manjina nalazi pod meunarodnom zatitom,
austrijske ovinistike organizacije su pokuavale da suze njena
prava i izvre reviziju odredaba Dravnog ugovora o dvojezi-
nom kolstvu. Postupajui u duhu koegzistencije, Jugoslavija je
razvila odnose s Belgijom, Norvekom, vedskom, Danskom.
Savezna Republika Nemaka (SRN) zauzela je jedno od vodeih
mesta u jugoslovenskoj trgovinskoj razmeni s inostranstvom. U
politikim odnosima sa SRN Jugoslavija je polazila od realne
injenice da je nemako ujedinjenje oteano suprotnostima
izmeu postojeih blokova, odnosno da su dve Nemake vrsto
ukljuene u suparnike politike i vojne sisteme. Kao to je
priznala SRN, jugoslovenska vlada nije mogla da ignorie ni
postojanje Nemake Demokratske Republike (NDR), s kojom je
uspostavila diplomatske veze oktobra 1957. Na to je Savezna
Republika Nemaka polazei od tzv. Haltajnove doktrine,
prema kojoj je samo ona bila pravni naslednik Treeg Rajha i
legitiman predstavnik nemakog naroda prekinula odnose s
Jugoslavijom. Jugoslo venski odnosi s Velikom Britanijom,
Francuskom i SAD i dalje su se razvijali na bazi uzajamno
korisne saradnje", uprkos razliitim pogledima na svetske
probleme. Predsednik Tito je posetio Francusku maja 1956. Do
zahlaenja izmeu dveju zemalja dolo je kada je Francuska,
zajedno s Britanijom i Izraelom, izvrila agresiju na Egipat,
oktobra 1956, a razlike u stavu prema narodnooslobodilakom
pokretu alirskog naroda i jugoslovenska pomo njegovoj borbi
uticale su jo vie na pogoranje odnosa. Izmenjeni meunarod-

ni uslovi naveli su Jugoslaviju da krajem 1957. zatrai obusta-
vljanje amerike vojne pomoi i posveti panju proirivanju
redovne ekonomske razmene sa SAD. Za vreme XV zasedanja
Generalne skuptine Ujedinjenih nacija, septembra 1960, pred-
sednik Tito se u Njujorku sastao s amerikim predsednikom
Dvajtom Ajzenhauerom. Karipska kriza oktobra 1962, koja je
zapretila direktnom konfrontacijom SAD i SSSR, dovela je do
kvarenja jugoslovensko-amerikih odnosa. Jugoslovenski bro-
dovi na plovidbi za Kubu, kao i jugoslovenska roba, bojkotova-
ni su u amerikim pristanitima. Jugoslaviji su ograniene
mogunosti dobijanja amerikih kredita. Ova ekonomska dis-
kriminacija Jugoslavije prestala je posle posete predsednika
Tita SAD i njegovog susreta s predsednikom Donom Kenedijem
oktobra 1963. u Vaingtonu, jer je narednog meseca ameriki
Kongres doneo odluku da Jugoslavija zadri tretman najpovla-
enije nacije.
Jugoslovensko zalaganje za nezavisnost novoosloboenih
zemalja Azije i Afrike i mogunosti ekonomske saradnje s njima
davali su osnovu za razvijanje veza. Jugoslavija je 1953. imala
diplomatske odnose s Burmom, Egiptom, Etiopijom, Indijom,
Iranom, Japanom, Jordanom, Libanom, Pakistanom, Sirijom.
Ekonomska saradnja obuhvatala je, pored trgovine, i tehniku
pomo, ukljuujui rad jugoslovenskih strunjaka i preduzea.
Za otvorenost Jugoslavije prema svetu i njeno aktivno
sudeonitvo u meunarodnim poslovima bilo je od odluujueg
znaaja njeno savlaivanje dravnosvojinskog naslea, kojemu
su imanentni autarhija i izolacija". injenica to je objektivno
bila re o maloj zemlji potirala se vrednou jugoslovenskih
koncepcija, u kojima je tenja naroda za emancipacijom bila
dominantna tenja epohe.
Sa stanovita daljeg uvrivanja meunarodnog poloaja
Jugoslavije kao nezavisne zemlje, dinamizma njene spoljne
politike, njenog aktivnog istupanja u meunarodnoj zajednici
godine 1954. i 1955. mogle bi da se oznae kao prelomne, uz
uvaavanje znaaja prethodnih procesa i pojedinanih manife-
stacija, koji su govorili o stalnom porastu njenog meunarodnog
uticaja. Pored sreivanja odnosa s Italijom, ona je razvila
saradnju s Grkom i Turskom, koje je predsednik SFRJ Tito
posetio 1954. godine. Sutina i ciljevi politike aktivne mirolju-
bive koegzistencije blie su odreeni prilikom posete predsedni-
ka Tita Indiji i Burmi decembra 1954 januara 1955. Govorei

pred indijskim parlamentom, Tito je istakao da nejednakost
meu dravama i narodima, meanje u unutranji ivot drugih,
podela sveta na interesne sfere i blokove, kao i kolonijalizam,
predstavljaju osnovne uzroke nespokojstva oveanstva. U
zajednikom kominikeu Tito i Nehru su izloili platformu
aktivne miroljubive koegzistencije. Jugoslavija je od 1954.
godine postala stecite dravnika koji su udarili temelje politici
nesvrstavanja. Car Etiopije Haile Selasije posetio je Jugoslaviju,
kao prvi strani ef drave, jula 1954; burmanski premijer U Nu
juna 1955; Davaharlal Nehru jula iste godine; princ Norodom
Sihanuk, na elu delegacije Kambode (Kampuije), jula, a
predsednik Indonezije Ahmet Sukarno septembra 1956. Tito je
uinio uzvratnu posetu Etiopiji decembra 1955, a na povratku u
zemlju posetio Egipat.
Bandunka konferencija iz aprila 1955, kojoj je prisustvova-
lo 29 delegacija zemalja Azije i Afrike, ukljuujui i delegaciju
Turske kao evroazijske zemlje, osudila je kolonijalizam i dala
podrku borbi za nezavisnost novoosloboenih zemalja. Inici-
jativu za ovu konferenciju dao je indijski premijer Nehru.
Bandung je otvorio put nesvrstanosti, ali joj je Nehruova
koncepcija grupisanja po teritorijalnom principu odzimala
svetsku dimenziju. Regionalni pristup nesvrstavanju bio je
Nehruov pokuaj odgovora blokovima Istoka i Zapada, koji su,
po njegovom shvatanju, takoe bili teritorijalno odreeni, pri
emu je istaknuti lider nesvrstavanja gubio iz vida njihove
globalne interese. Nasuprot ovoj teritorijalnoj viziji nesvrstava-
nja, Titova koncepcija je vodila rauna o zajednikim interesi-
ma nesvrstanih zemalja, njihovom slinom poloaju u svetskom
poretku i neophodnosti njihovog udruivanja u svrhu ostvariva-
nja tih interesa.
Na prvom multilateralnom susretu dravnika nesvrsta-
nih", odranom na Brionima jula 1956, Tito, Nehru i Gamal
Abdel Naser usvojili su deklaraciju koja je osudila podelu sveta
na blokove i politiku dominacije. efovi Jugoslavije, Indije i
Egipta zaloili su se za postepeno uklanjanje uzroka ratova,
podrali borbu za razoruanje u okviru Organizacije ujedinje-
nih nacija i izjasnili se za iskoriavanje atomske energije u
miroljubive svrhe. U oblasti ekonomske saradnje Tito, Nehru i
Naser traili su da se preko Ujedinjenih nacija pomae ekonom-
ski razvoj nerazvijenih zemalja i uklanjaju smetnje za razvitak
meunarodne trgovine. Brionska deklaracija apelovala je za

prijem Kine u Ujedinjene nacije i dala podrku borbi naroda
Alira protiv francuskih kolonizatora.
Opasna kriza na Srednjem istoku posle egipatske nacionali-
zacije Sueckog kanala, zbog koje su Velika Britanija, Francuska
i Izrael napali Egipat 31. oktobra 1956, dovela je svet na ivicu
rata. Jugoslovenska vlada osudila je napadae i stala na stranu
Egipta kao rtve agresije. Tokom reavanja ove krize ona je
stavila jedan vojni kontingent na raspolaganje mirovnim snaga-
ma Organizacije ujedinjenih nacija, stacioniranim izmeu egi-
patskih i izraelskih snaga.
Vlada FNRJ je 1957. uspostavila odnose s novoosloboenim
afrikim zemljama Marokom i Tunisom; jula 1958. priznala je
Republiku Irak, a jula 1959. otvorila diplomatsko predstavni-
tvo u Gani.
Nov put predsednika Tita u zemlje Azije i Afrike (Indonezi-
ju, Burmu, Indiju, Cejlon, Etiopiju, Sudan, Ujedinjenu Arapsku
Republiku) i Grku, od decembra 1958. do marta 1959. vodio je
uvrivanju odnosa izmeu Jugoslavije i ovih zemalja i uspo-
stavljanju veza s dravnicima koji su usvajali politiku mirolju-
bive koegzistencije.
Sem s azijskim i afrikim, Jugoslavija je poela aktivnije da
razvija odnose i s latinoamerikim zemljama. Njena misija
dobre volje posetila je junaavgusta 1959. Meksiko, Kostariku,
Honduras, Kubu, Haiti, Venecuelu, Kolumbiju, Ekvador, Peru i
Boliviju, a nezvanino i Argentinu i Brazil. Pobeda kubanske
revolucije, pod vodstvom Fidela Kastra, dovela je do tenjih
veza izmeu Jugoslavije i novog reima, ali su one trpele
oscilacije zbog sukoba koncepcija u meunarodnom radnikom
i komunistikom pokretu i jugoslovenskog neslaganja s kuban-
skom politikom prema ostalim zemljama Latinske Amerike. U
okviru razvijanja jugoslovenskih odnosa s njima dolo je 1963.
do posete predsednika Sjedinjenih Drava Meksika Adolfa
Lopeza Mateosa Jugoslaviji i puta predsednika Tita u Brazil,
ile, Boliviju i Meksiko septembraoktobra iste godine.
Pored razvijanja odnosa sa socijalistikim, zapadnoevrop-
skim, susednim i novoosloboenim zemljama, Jugoslavija je
aktivno uestovala u radu meunarodnih organizacija, pre
svega Ujedinjenih nacija. Na zasedanjima svetske organizacije
ona se borila za pravo nacija na samoopredeljenje, podravala
tenje kolonijalnih i zavisnih naroda, zalagala se za jaanje
OUN, reavanje sporova mirnim putem, za meunarodnu sarad-

nju na principima dobrovoljnosti i ravnopravnosti i davanje
tehnike pomoi nerazvijenim nacijama. Jugoslavija je u OUN i
van nje ukazivala na nunost smanjivanja provalije izmeu
razvijenih i nerazvijenih nacija. Jugoslovenska delegacija bila
je inicijator obrazovanja Specijalnog fonda OUN za davanje
pomoi nerazvijenim zemljama, u vidu zajmova s niskom
kamatom, radi sprovoenja programa razvoja. Tokom enev-
skih razgovora o razoruanju 1955. Jugoslavija je dala podrku
indijskim predlozima o zabrani eksperimenata nuklearnim
orujem i primirju u naoruavanju". Opte razoruanje bilo je
jedan od ciljeva nesvrstanih zemalja. One su postigle veliki
uspeh kada je na XIII zasedanju OUN (1958) usvojena rezoluci-
ja koja je potvrivala principe koegzistencije.
S jugoslovenskog stanovita, najpogodnija organizacija za
savlaivanje prepreka privrednoj saradnji meu evropskim
narodima bila je Evropska ekonomska komisija Ujedinjenih
nacija. Meutim, jugoslovensko zalaganje za prevazilaenje
blokovskih oblika ekonomske saradnje u Evropi sudaralo se s
realnou ekonomskih integracija zasnovanih upravo na blo-
kovskim principima: Evropske ekonomske zajednice (EEZ) i
Saveta za uzajamnu ekonomsku pomo (SEV). Kao u oblasti
politikih odnosa, Jugoslavija se i u oblasti ekonomskih odnosa
zalagala za politiku aktivne i miroljubive koegzistencije, gleda-
jui na ukupnost tih odnosa kao na jedinstven i nedeljiv
kompleks. Jo 1955. ona je postala lan Evropske konferencije
ministara transporta, organizacije koja je usaglaavala napore
za razvijanje evropskog saobraaja, a 1959. postala je pridrue-
ni lan Opteg sporazuma o carinama i trgovini. Uestvovala
je kao posmatra u radu SEV-a i Organizacije za ekonomsku
saradnju. Na osnovu sporazuma sa Savetom za uzajamnu
ekonomsku pomo od 17. septembra 1964, Jugoslavija je uzela
uea u radu nekih njegovih organa, na principima ravnoprav-
nosti i uzajamne koristi.
Na XV zasedanju OUN 1960. predsednik Tito se sastao s
Naserom, Sukarnom, Nehruom i Nkrumahom. Zasedanje je
odrano u uslovima zaotrenih odnosa izmeu blokovskih
velesila. Predstavnici nesvrstanih zemalja podneli su rezoluciju
kojom su traili obnavljanje pregovora izmeu predsednika
SAD i predsednika vlade SSSR-a, ali ta rezolucija nije dobila
veinu glasova. Dalekosenija je bila ideja o odravanju ireg
sastanka najviih predstavnika n e s v r s t a n i h drava. Tito je u

Kairu u prolee 1961. predloio sazivanje takve konferencije.
Inicijativu su prihvatili Nehru, Naser i Sukarno, i predloili da
Beograd bude domain prvog skupa nesvrstanih zemalja. Nehru
je na buduu Beogradsku konferenciju gledao kao na skup koji
treba da utie na smanjivanje zategnutosti izmeu SAD i
SSSR-a. Iz ovih razlika proistekle su kompromisne odluke
Beogradske konferencije: donoenje deklaracije koja se,
uprkos svojoj optosti, zalagala za menjanje sveta i poloaja
novoosloboenih zemalja i upuivanje pisma efovima SAD i
SSSR-a s apelom da se sastanu i pokuaju da spree izbijanje
sukoba.
Pozivi za uee na konferenciji neangaovanih (u blokov-
skom smislu) upueni su 17. maja 1961. Pripremni sastanak
odran je u Kairu 512. juna; na njemu je odlueno da se
konferencija odri 1. septembra. Prema utvrenom merilu
koje je izgraeno jula 1961. prilikom susreta Tita, Nehrua i
Nasera u Kairu vanblokovske" su bile one zemlje koje su
vodile nezavisnu politiku, podravale narodnooslobodilake
pokrete, nisu pripadale nijednom multilateralnom niti bilate-
ralnom vojnom savezu s nekom od velikih sila, i nisu na svojoj
teritoriji imale strane vojne baze.
Na Beogradskoj konferenciji je punopravno uee uzelo
25 zemalja: Alir, Avganistan, Burma, Cejlon, Etiopija, Gana,
Gvineja, Indija, Indonezija, Irak, Jemen, Kamboda, Kipar,
Kongo (Leopoldvil), Kuba, Liban, Mali, Maroko, Nepal, Saudij-
ska Arabija, Somalija, Sudan, Tunis, Ujedinjena Arapska
Republika (UAR) i Jugoslavija. U svojstvu zvaninih posmatra-
a Konferenciji su prisustvovali i predstavnici oko 40 oslobodi-
lakih, antikolonijalnih i naprednih pokreta iz svih delova
sveta, te rukovodioci i predstavnici naroda Azije i Afrike koji su
se jo nalazili pod kolonijalnom vladavinom. Konferencija je
trajala od 1. do 6. septembra.
Deklaracija efova drava ili vlada neangaovanih zemalja
usvojena na Beogradskoj konferenciji polazila je od toga da je
miroljubiva koegzistencija jedina alternativa hladnom ratu i da
ona mora da bude osnova meunarodnih odnosa. Predstavnici
nesvrstanih zemalja zahtevali su da se kolonijalizam to pre
likvidira i da prestane nasilje nad zavisnim narodima. Jugosla-
vija, Kamboda i Gana priznale su de jure privremenu vladu
Alira. Konferencija je zakljuila da je neophodno odstraniti
ekonomsku nejednakost nasleenu od kapitalizma. Prihvaena

je Izjava o opasnosti od rata i Apel za mir. U njoj se trailo od
efova SAD i SSSR-a da se sastanu i otklone opasnost od
svetskog sukoba.
Beogradska konferencija bila je najvia taka u dotada-
njem razvitku i formulisanju koegzistencije do koje su doli
narodi tri kontinenta. Velike sile zvanino su ignorisale znaaj
Konferencije. Stavove uesnika merile su prema bliskosti
sopstvenim gleditima.
Dok je prva konferencija nesvrstanih bila politika manife-
stacija, dotle je na Ekonomskoj konferenciji zemalja u razvoju,
odranoj u Kairu jula 1962, uz uee 36 zemalja Azije, Afrike,
Latinske Amerike i Evrope, razmotrena mogunost ubrzavanja
ekonomskog i socijalnog razvoja nerazvijenih zemalja i prona-
laenja puteva privredne saradnje. Konferencija se odluno
izjasnila za odravanje ekonomskog sastanka u okviru Ujedi-
njenih nacija. Na Svetskoj konferenciji o trgovini i razvoju, u
okviru OUN, odranoj u enevi martajuna 1964, predstavnici
120 zemalja razmatrali su pitanje ekonomskih veza meu
dravama. Na enevskoj konferenciji je 77 zemalja u razvoju
donelo deklaraciju koja je sadrala njihove poglede o oblicima
budue ekonomske saradnje.
Na Titovu inicijativu odrana je i druga konferencija
nesvrstanih zemalja, 510. oktobra 1964. u Kairu, uz uee 47
drava kao punopravnih lanova pokreta nesvrstavanja i 10
drava kao posmatraa. U vreme priprema za Kairsku konfe-
renciju jo su ivela shvatanja o regionalnom okupljanju afrikih
i azijskih zemalja, to se moglo videti iz akcije da se uporedo s
njom odri i nov skup po ugledu na onaj u Bandungu. Zbog
smene vlasti u Aliru, gde je trebalo da se ovaj skup odri, i
zbog pada Ahmeta Sukarna, ova ideja je ostala neostvarena.
Akcioni program menjanja sveta izloen u Beogradskoj i
Kairskoj deklaraciji jo je bio u zaetku, ne seui dalje od
zahteva za olakice u trgovini i za ekonomsku pomo manje
razvijenim zemljama.
U razdoblju izmeu dve konferencije nesvrstanih (1961
1964) svet je izbegao jednu od najopasnijih kriza posle rata,
izazvanu postavljanjem sovjetskih raketa na Kubi i amerikim
zahtevom da se to oruje neodlono ukloni s ostrva. Vlada SAD
je koncentrisala vojne efektive prema Kubi i suparnikom
bloku, a vlada SSSR-a dala izjavu da su Amerikanci preuzeli
na sebe odgovornost za svetski mir. Pretila je opasnost od

direktnog sukoba amerikih i sovjetskih brodova pred kuban-
skim obalama. Kriza je smirena posle ponude Nikite Hruova
Donu Kenediju da SSSR povue rakete pod uslovom da SAD
garantuju nezavisnost Kube. Nesvrstane zemlje uticale su kao
moralni faktor na brzinu raspleta karipske krize, omoguujui
posredovanje generalnog sekretara OUN U Tanta izmeu suko-
bljenih strana. Na pogoravanje odnosa u svetu naroito je
delovalo pojaano ameriko meanje u Junom Vijetnamu, na
strani tamonjeg marionetskog reima, i u jugoistonoj Aziji
uopte. Amerika intervencija u Vijetnamu pretvorila se nared-
nih godina u brutalan rat protiv naroda te zemlje.
U itavom posleratnom razdoblju senku na svetski mir
bacala je trka u naoruavanju. Izrada novih, savrenijih sred-
stava za masovno unitavanje nastavljala se poetkom ezdese-
tih godina nesmanjenom brzinom, dok je teret naoruavanja
pritiskao sve zemlje. Sporazum o zabrani nuklearnih proba u
vazduhu, na zemlji i pod vodom, postignut izmeu SAD,
SSSR-a i Velike Britanije krajem 1963, nisu prihvatile Francu-
ska, Savezna Republika Nemaka i NR Kina. Blokovi su i dalje
davali osnovno obeleje meunarodnim odnosima, ali se Fran-
cuska, od povratka generala arla de Gola na vlast, ve znatno
osamostalila od SAD, a Kina odvojila od SSSR-a, probijajui
jo jednu veliku breu u nekada monolitnom svetskom komuni-
stikom pokretu.
Ohrabrenje u meunarodnim odnosima davao je, meutim,
brz proces dekolonizacije. Krajem 1964. godine 36 od 115
drava lanica Ujedinjenih nacija bile su afrike. U Aziji su
stekli nezavisnost Malaja (1957), Singapur (1959), Kuvajt
(1961), Zapadni Irijan (1962). Stupanjem velikog broja novo-
osloboenih zemalja Azije i Afrike u meunarodnu zajednicu
zaotravalo se pitanje likvidacije ostataka klasinog kolonijali-
zma, suzbijanja neokolonijalizma (za koji je tipian primer
davao Kongo), i daljeg politiko-ekonomskog razvitka tih
mladih drava. Smanjivanje ekonomske nejednakosti izmeu
razvijenih i nerazvijenih zemalja postalo je zahtev vremena.
Jugoslovenska politika aktivne miroljubive koegzistencije
zasnivala se na borbi za mir, protiv rata. Jugoslavija je
uoavala opasnosti koje su se nadnosile nad svetom, opasnosti
od daljeg hladnog rata i nadmetanja blokova, s mogunou
nuklearne odmazde. Nov rat znaio bi smak sveta, apokalipsu,
koja se morala izbei u ime ivota oveanstva. Svesne te

zlokobne pretnje, nesvrstane zemlje stavljale su rat van zakona.
Nikakvo irenje socijalizma pomou rata i po cenu strahovitih
razaranja i ljudskih rtava ne bi moglo da se opravda pred
istorijom. Meuzavisnost savremenog sveta inila je mir univer-
zalnom kategorijom i nedeliivim procesom.
U svojoj spoljnoj politici Jugoslavija se nije vezivala ni za
Zapad ni za Istok.
Miroljubiva koegzistencija i saradnja drava i naroda, bez
obzira na razlike u drutvenom ureenju, oznaene su u
uvodnom delu Ustava SFRJ iz 1963. kao podloga mira i
ravnopravnih meunarodnih odnosa. Iz takvog osnovnog opre-
deljenja izvoeno je i praktino zalaganje SFRJ u svetskoj
zajednici za odbacivanje sile, opte razoruanje, pravo naroda
na samoopredeljenje i nacionalnu nezavisnost, podrku narodi-
ma koji se bore protiv kolonijalizma, za ravnopravne ekonom-
ske odnose i svestranu ekonomsku, politiku i kulturnu sarad-
nju. U spoljnoj saradnji Jugoslavija je izgraivala nove oblike
povezivanja drava, naroda i ljudi. Ve godinama su njene
granice bile otvorene. Svojom spoljnom politikom nastojala je
da to vie doprinese razvijanju demokratskih i socijalistikih
odnosa u meunarodnoj zajednici.
Prema Programu SKJ, otklanjanje ratne opasnosti stvaralo
je uslove za bri napredak socijalizma, slabilo snage koje su
bile potencijalni protivnici mira, davalo borbi protiv imperijali-
zma iru osnovu, suavalo prostor za hegemonistiku politiku,
lomilo podlogu na kojoj je rastao birokratizam u zemlji i
meunarodnim odnosima.
U jeku afrike revolucije" Beogradska konferencija jasno
se opredelila za vanblokovsku politiku. Nesvrstani su odbaciva-
li shvatanje da u savremenom svetu vladaju veliki, da je to svet
u kome odluuju brojana snaga i nuklearna mo. Svojom
praktinom aktivnou pobijali su skeptine stavove o nesvrsta-
nosti kao viziji daleke budunosti. Nisu teili blokovskoj
institucionalizaciji, stvaranju treeg bloka, ve ukidanju posto-
jeih. Odbacujui vrste okvire blokovske organizacije, povezi-
vali su se na osnovi optih interesa i stalne zajednike akcije.
Blokovi su napadali neprestano rastuu skupinu nesvrstanih,
nastojei da ih pocepaju, bace jedne protiv drugih, oboje"
svojom ideologijom. Za njih je pokret nesvrstavanja bio privre-
mena, vetaka i nestabilna tvorevina. Ocenjivali su njegove
lanice prema tome koliko su njima bliske ili daleke. Za Zapad

je nesvrstanost u odreenim trenucima bila trojanski konj
komunizma", a za Istok rezervni kolosek" borbe za ostvariva-
nje njegovih vlastitih ciljeva. irena je i teza o socijalitikoj
zajednici" kao prirodnom savezniku" nesvrstanih zemalja.
irina i demokratska sutina nesvrstanosti izvirale su iz
dekolonizacije, postojanja Organizacije ujedinjenih nacija i
njenih principa, tenje naroda za prevazilaenjem ekonomske i
kulturne nerazvijenosti, za zasnivanjem novih meunarodnih
odnosa na naelima jednakosti i uzajamnog potovanja, otkla-
njanjem opasnosti od nuklearnog rata i negacijom blokovske
podele sveta. Prerastanje nesvrstanih u svetski pokret svedoilo
je o prihvatanju novih, progresivnih univerzalnih tendencija.
Novoosloboene, nerazvijene i uglavnom male, nesvrstane ze-
mlje morale su da se bore protiv tendencija neoimperijalizma,
protiv ekonomske eksploatacije i uvlaenja u blokovsku igru;
da trae originalne puteve razvoja, a ne da kopiraju metropole
kojima su, koliko jue, bile potinjene. Pored spoljnog pritiska,
one su nasledile i balast prolosti, rvale se s ekonomskim
problemima, bile optereene meusobnim sporovima. Nesvrsta-
nost kao pokret i univerzalna doktrina o meunarodnim
odnosima proizila je iz svih pomenutih izvora zajedno, kao
rezultat novih odnosa u svetu. Perspektivno gledano, ona nije
uslovljena postojanjem blokova, jer predstavlja trajnu progre-
sivnu tendenciju u meunarodnim odnosima. Nesvrstanost se
nije mogla svesti samo na jednu dimenziju: bilo ekonomsku,
politiku ili regionalnu. Neprekidno se irila, uprkos strahu od
razvodnjavanja" pokreta. Dravnici nesvrstanih zemalja na-
stojali su da to elastinije primenjuju naelo o prijemu u
lanstvo pokreta. Koliko je ovaj poslednji moment uvaavan
najbolje se vidi iz kategorizacije lanova na punopravne,
posmatrae i goste.
Nesvrstanost nije bila istovetna s klasinom neutralnou,
koja je poivala na pasivnom stavu prema dogaajima i
striktnom neopredeljivanju. Ostajanje van blokova nije znailo i
mirenje s njihovim postojanjem, ivotarenjem" pored njih.
Umesto pasivne ravnotee i pacifistikog meditiranja, nesvr-
stanost je oznaavala dinamian progresivan proces prevazila-
enja blokovskih okvira, uspostavljanja meunarodnog povere-
nja i reavanja sporova miroljubivim sredstvima. Nesvrstava-
njem se nije obustavljala klasna borba u svetskim razmerima,
ali se odluno odbacivala njena staljinistika verzija, to jest,

irenje socijalizma pomou sukoba izmeu socijalistikih i
kapitalistikih drava i njihovih blokovskih formacija. Sank-
cionisanje nezavisnosti drava kosilo se s intervencionistikim
meanjem u poslove drugih i ograniavanjem suvereniteta.
Protivna laviranju izmeu suparnikih blokova, politika nesvr-
stanosti nije iskljuivala iskoriavanje objektivno postojeih
protivurenosti meu velikim silama. Aktivistika sutina
odvajala je jugoslovensku politiku nesvrstanosti od bilo koje
verzije neutralnosti poznate iz prolosti.
Kao jedan oblik meunarodne saradnje, nesvrstanost je bila
protiv konzerviranja i odbrane status quo-a, podstiui proces
ostvarivanja prava naroda na samoopredeljenje. Samim tim,
ona se suprotstavljala statinosti, provizornom miru i ideolo-
koj koegzistenciji.
Budui univerzalna politika koncepcija, nesvrstanost nije
mogla da se teritorijalizuje u smislu vezivanja za ovaj ili onaj
kontinent. Pokret je stalno teio da povea broj lanica i da u
njemu budu zastupljeni svi krajevi sveta. Konferencije nesvrsta-
nih bile su najbolji barometar uspenosti ove programske i
praktine politike orijentacije.
Nesvrstane zemlje su nastojale da proire prostor svoje
akcije u svetskoj organizaciji, ostvare u njoj svoja prava,
dinamiziraju njen rad, suzbiju manipulacije velesila i uvedu ire
oblike meunarodne saradnje.
Pokret nesvrstanih nije dozvoljavao da se njegova aktivnost
svede na uzak krug privrednih i tehnikih pitanja i tako otupi
otrica njegove borbe protiv imperijalizma. Kao antiteza bloko-
vima u meunarodnim odnosima, pokret se borio za mir, za
nove politike odnose u svetskoj zajednici i nov ekonomski
poredak. Zahvaljujui takvom kompleksnom politikom pristu-
pu, izgraenom u upornoj idejno-politikoj borbi u kojoj je
Jugoslavija prednjaila, s Titom kao jednim od neimara pokreta
i u neposrednoj praksi, nesvrstanost se razvila u trajnu
strateku orijentaciju ka obezbeivanju nedeljivosti svetskog
mira, ouvanju samostalnosti drava, prevazilaenju starog
ekonomskog poretka i demokratizaciji meunarodnih odnosa.
Ova orijentacija nije bila spekulativna i eklektika konstrukci-
ja, ve politiko uoblienje irokih tokova savremenog nacio-
nalnog osloboenja. Samo povrna analiza mogla je da nesvr-
stanu strategiju pobrka s taktikim pristupom, trenutnim
manevrom i varkama uma".
REFORMA FEDERACIJE U ZNAKU POLITIKIH KRIZA
Privredna reforma proglaena je pod pritiskom zahteva za

racionalnijim privreivanjem i oivljavanjem ekonomskih zako-
nitosti robne proizvodnje u uslovima drutvene svojine i
samoupravljanja. Ona sledeih godina postaje vododelnica"
politikih opredeljenja za i protiv politike SKJ i samoupravlja-
nja. Promene u privrednom sistemu zapoele su 1964. i nasta-
vljene su merama iz jula 1965, a sve skupa nazvane privred-
nom reformom". Njima je oznaen poetak najdubljeg preobra-
aja privrede od uvoenja radnikog samoupravljanja u Jugo-
slaviji. Naredne, 1966. godine usvojen je petogodinji plan
privrednog i drutvenog razvoja, koji je imao da razradi
privrednu reformu. Snage u SKJ koje su inspirisale ovaj
koreniti zahvat u privredni sistem, s reperkusijama na drutve-
ni razvoj u celini, smatrale su sebe progresivnim, nasuprot
pristalicama administrativnog privreivanja, jake drave i
federativnog unitarizma. Glavni cilj dugo odlagane reforme bio
je porast linih dohodaka na raun smanjivanja investicija i
preraspodela sredstava privrednih organizacija u smislu njiho-
vog pretvaranja u nosioce proirene reprodukcije. U poetnoj
fazi preovlaivale su mere finansijsko-ekonomskog karaktera
(devalvacija dinara, smanjenje obaveza privrede, ogranienje
carinskog protekcionizma itd.), to znai da su izostale znaaj-
nije intervencije (u vezi s planiranjem, proirenom reprodukci-
jom, deviznim reimom), koje bi menjale sutinu privrednog
sistema.
Do reforme podsticana inflacijom, hranjena dotacijama i
regresima, tiena carinama, snabdevana iz skupog uvoza, i
ekstenzivno razvijana, privreda se polovinom ezdesetih godina
nala u situaciji da posluje na nain suprotan onome na koji je
bila navikla. Dolo je do oekivane inicijative neposrednih pro-
izvoaa, ali i do zastoja u najveem broju industrijskih grana.
REFORMA F E D E R A C I J E U ZNAKU POLITIKIH KRIZA 3 8 1
Poljoprivreda je takoe stagnirala, mada su narednih godina

postignuti neuobiajeno visoki prinosi itarica. Amerika po-
mo u hrani, sa stranim kreditima, uticala je dosta dugo na od-
vraanje panje od sela i poljoprivredne proizvodnje. Smanji-
vanje investicija i inflacije, kao i porast dohodaka zaposlenih,
imalo je za posledicu prvo opadanje zaposlenosti posle oslobo-
enja. Iz objavljenih podataka vidi se da je polovinom 1968. oko
400.000 Jugoslovena radilo van zemlje, a u narednim godinama
odliv radne snage u razvijene industrijske zemlje Zapadne Ev-
rope se poveao. Pored fizikih radnika, putem ekonomske emi-
gracije kretali su i visokokvalifikovani radnici i strunjaci, ko-
lovani u Jugoslaviji. Novopristigle generacije, meu kojima ve-
liki broj kolovanih mladih ljudi, nisu mogle da nau zaposlenje.
Privredna reforma zapoela je u vreme kada novi privredni
sistem nije bio razraen. Elementi starog sistema i administra-
tivni pristup privreivanju meali su se s novim reenjima i
drugaijim tenjama. Umesto da posle preraspodele dou u
ruke privrednih organizacija, drutvena sredstva su dospela u
ruke banaka. Pristalice starog naina privreivanja nalazile su
u nastalim posledicama i njihovim negativnim idejno-
-politikim i socijalnim implikacijama argumentaciju protiv
privredne reforme. Nova ekonomska politika sprovoena je
sporo i nedosledno. Strah od susreta na tritu s razvijenijim
privredama ispunjavao je mnoge privrednike, koji su se godina-
ma zaklanjali od rizika nerentabilnog poslovanja titom drav-
ne intervencije. Objektivne ekonomske zakonitosti trinog
privreivanja nisu odgovarale mentalitetu starog tipa privred-
nih rukovodilaca, dok su kod radnika izazivale bojazan od
zatvaranja pred uzea i gubitka posla u uslovima neravnopravne
utakmice s daleko razvijenijim i produktivnijim privredama.
Mirenje s egalitarizmom (jednakou u siromatvu"), traenje
radne sigurnosti, ravnodunost prema neopravdano visokim
trokovima proizvodnje i drugi stavovi suprotni trinoj privre-
di bili su rasprostranjeni meu radnicima kao posledica dugo
odravanog i teko savladavanog administrativnog sistema
privrednog rukovoenja. tavie, neki radnici doivljavali su
prelaz na trinu privredu kao vid eksproprijacije prava
radnike klase ostvarenih u revoluciji, odnosno kao vid izroa-
vanja rukovodeeg sloja i stvaranje nove, crvene buroazije".
Mobilizacijom svih izvora i snaga (unutranje rezerve")
privredna reforma je poela da daje prve rezultate u smislu
efikasnije organizacije proizvodnje, uvoenja nove tehnologije i

poboljanja kvalifikacione strukture. Zapaen je porast produk-
tivnosti rada. Privreda je usmeravana na povezivanje sa
svetskim tritem i ukljuivanje u meunarodnu podelu rada.
No uloga drave u investiranju i neposrednom raspolaganju
akumulacijom nije bitnije ograniena.
Ostvarivanje reforme pratili su i rezultati suprotni oekiva-
nima. Rast drutvenog proizvoda u drutvenom sektoru poeo je
da se smanjuje: sa 9,7% za period 19541965. godine pao je
na 6,0% u toku perioda 19661970. Nezaposlenost je postala
druga posledica zabrinjavajueg znaaja. Stopa rasta zaposle-
nosti sa 5,9% tokom 19541965. pala je na svega 1,0% tokom
19661970. No intenzifikacijom rada produktivnost je porasla
sa 3,1% na 5,0%. Meu uincima reforme zapaen je i porast
linih dohodaka sa poveanim rasponom u linim dohocima,
zapostavljanje bazine industrije u odnosu na preraivaku,
poveanje uvoza i smanjenje izvoza, pad akumulativne sposob-
nosti privrede, uz istovremenu tendenciju privatizacije aku-
mulacije" i formiranje bankarskog i trgovakog kapitala. Porast
dohodaka proizilazio je iz uverenja da je potronja gotovo
iskljuivi generator itavog privrednog razvoja". Kritiari re-
forme mogli su na osnovu rezultata isticati da rast nije bio
uspean, a da je cena na socijalnom planu bila velika. Reforma
federacije zapoeta 1967. tekla je takoe u protivurenom
znaku. Decentralizacija je umesto demokratizacije vodila eta-
tistikom decentralizmu". Protivnici etatizma podseali su, tim
povodom, da je za radnog oveka" svejedno da li drava
nastupa iz jednog, sedam ili 77 centara". Nacionalizam je rano
poeo da vri svoje karakteristine psihosocijalne funkcije",
predstavljajui kompenzaciju za oseanje line nesigurnosti",
posredujui vetaku homogenizaciju nacije" i nudei spaso-
nosna a jednostavna reenja". Na najvidljiviji nain nacionali-
zam se oglasio 1967. kada je 18 kulturnih ustanova uputilo
Saboru SR Hrvatske Deklaraciju o nazivu i poloaju hrvat-
skog knjievnog jezika".
Prikriveni otpor u vrhu SKJ i dravnog rukovodstva
merama privredne reforme i promenama u jugoslovenskoj
federaciji pretvorio se polovinom 1966. u otvoren sukob.
Hronologija ove krize govori da je na sednici Izvrnog komiteta
CK SKJ odranoj 16. juna 1966, pod Titovim predsednitvom,
obrazovana komisija sa zadatkom da ispita rad Slube dravne
REFORMA F E D E R A C I J E U ZNAKT" POLITIKIH KRIZA 3 8 3
bezbednosti (SDB). Komisija je izvetaj podnela Izvrnom

komitetu 22. juna, a 1. jula plenumu CK SKJ na Brionima. Na
sednicama Izvrnog komiteta 16. i 22. juna 1966. raspravljalo se
o stanju u Slubi bezbednosti. Kritike su obuhvatale osamosta-
ljivanje ove slube, njeno pretvaranje u izolovan aparat, van
kontrole, koji je sve vie nadzirao rad graana, rukovodilaca i
njihovih porodica. Sve ranije pohvale Slube s najvieg mesta,
naroito iznoene prilikom godinjica osnivanja OZN-e (13.
maj), kao da vie nisu postojale, iako se SDB roenoj u
jednom revolucionarnom periodu" odavalo priznanje za
borbu protiv klasnog neprijatelja i stranih agentura. Na sednici
Izvrnog komiteta od 16. juna 1966, gde je Tito obavestio
prisutne o ozvuenju i prislukivanju, obrazovana je komisija
koja je imala da ispita ceo sluaj. Na elu ove komisije nalazio
se Krste Crvenkovski, a lanovi su bili: Blao Jovanovi, uro
Pucar, Dobrivoje Radosavljevi, Mika Tripalo i France Popit.
Komisija je podnela izvetaj Izvrnom komitetu 22. juna 1966. i
plenarnoj sednici Centralnog komiteta, odranoj na Brionima 1.
jula 1966. godine, koja se vodi kao etvrti (brionski") plenum.
SDB je optuena za prislukivanje Titove rezidencije (Uika
15), naime, za ugraivanje sprava za prislukivanje (ozvu-
enje") u kabinetu predsednika Tita i njegove supruge Jovanke
Broz (Budisavljevi). Sledile su optube zbog deformacija i
zloupotrebe dunosti i za tendencije slube da se postavi iznad
drutva". Njena organizacija, metodi rada, ciljevi i zadaci nisu
nigde pretresani, ni u jednom dravnom ili partijskom telu.
Sluba dravne bezbednosti je manje-vie postala monopol
pojedinaca. Aleksandar Rankovi je u SDB poistoveivan sa
Centralnim komitetom. SDB je uveliko paralisala rad SKJ,
bavei se sistematizovano i centralizovano politikim problemi-
ma. Ve na Brionskom plenumu Svetislav Stefanovi osporio je
optube o prislukivanju. SDB se nesumnjivo nalazila van dru-
tvene kontrole, kao organ sa specifinom organizacijom i meto-
dama, pri emu se razlikuju pitanja ija je tajnost proisticala iz
same prirode posla. CK KPJ je problem zakonitosti, pa i metode
rada UDB-e, imao na dnevnom redu 1951. godine, zatim prilikom
razmatranja pitanja kriminaliteta, podnoenja ekspozea o radu
resora unutranjih poslova u predstavnikim telima, ocenama i
estitkama prilikom godinjica osnivanja Slube. Ali, o nekim
najvanijim pitanjima lanstvo SKJ, a kamoli ira javnost, nije
bilo obaveteno (dahauski procesi", Goli otok, sakupljanje
3 8 4
oruja na Kosovu i Metohiji, tajni deo tzv. prizrenskog procesa,

itd.), s tim to odluke o njima nisu neposredno ni pripadale
Slubi ve politikom vrhu ili najuticajnim pojedincima u
njemu, dok se Sluba javljala u neposrednom procesu izvrenja.
Komisija izvrnog komiteta CK SKJ je nala da je bila
stvorena atmosfera u kojoj su pojedini rukovodioci i deo osoblja
Slube dravne bezbednosti poistoveivani s dravnim ruko-
vodstvom i Centralnim komitetom; u svom izvetaju inkrimini-
sala je otpore sprovoenju odluka foruma Saveza komunista,
kao i pojave da su neki funkcioneri pokuavali da organe
bezbednosti iskoriste u politike svrhe; izvetaj je isticao da su
davane ocene o pojedinim ljudima koje su bile odluujue za
odluke iz oblasti kadrovske politike, te da se Rankovi kao
sekretar CK zaduen za kadrovsku politiku i organizacionu
izgradnju SKJ esto oslanjao na materijale Slube pri odluiva-
nju o razmetaju kadrova; da se u Slubi dravne bezbednosti
posebno razvio sistem stvaranja javnog mnjenja; da su se
pojedini organi bezbednosti upustili poslednjih godina, koriste-
i savremenu tehniku, ,,u velike operacije prislukivanja i
kontrolu pojedinaca i ustanova".
Okolnosti u kojima je odran Brionski plenum, brzina i
iznenaenje ak i za glavne optuene, objanjavaju donekle
dranje Rankovia na plenumu. Sednica je odrana na usamlje-
nom ostrvu koje je kontrolisala vojska; Rankovi je dobio
materijal tek kasno uvee, uoi sednice; hladno je primljen u
krugu uesnika plenuma; s njim je kontaktirao tek Ivan
Gonjak.
Tito je u uvodnoj rei naveo da se pogreilo to je dravna
bezbednost od nastanka bila preputena samoj sebi". Odao je
priznanje Slubi i Rankoviu u borbi protiv klasnog i svih
neprijatelja". Nasuprot tim uspesima, dolo je do deformacija
nevjerovatnih razmjera". Nalazio je da je uinjen promaaj to
izvori deformacija nisu dokraja ispitani na proirenoj sednici
Izvrnog komiteta marta 1962. godine. Mi smo tada po prilici
utvrdili u emu se sastoje te razne anomalije, devijacije itd., ali
nismo utvrdili izvore toga. Meni se ini da smo mi tu pogrijeili
to tada nismo ili do kraja, nego smo zbog izvjesnih kompro-
misnih tenji da se to ne odrazi na jedinstvo nae Partije i na
jedinstvo naeg rukovodstva koje je zapravo ve onda bilo
narueno stali na pola puta. Dakle, to zbog ega mi danas
ovdje z a s j e d a m o i o emu emo diskutovati nije najnovija
R E F O R M A F E D E R A C I J E U ZNAKT" POLITIKIH KRIZA 3 8 5
stvar. To ima svoje porijeklo unazad nekoliko godina, gotovo

blizu deceniju." Titova ocena mogla se svesti, u bitnome, da je
re bila ,,o jednoj frakcijskoj grupakoj borbi, borbi za vlast".
Delimino objavljeno bledo" Rankovievo istupanje na
Brionskom plenumu pokazuje da je on smatrao da je ispravno
podvrgavanje kritici njegovog rada, pa ma i sa zakanjenjem. Iz
Rankovieve izjave da su mu ,,u partijskoj i drutvenoj aktivno-
sti uvek . . . poveravane drutvene dunosti koje su esto i
prevazilazile (njegove) mogunosti", izbija kompleks nie vred-
nosti, koji je za njega izgleda bio karakteristian. Na Brionima
je u svemu video neprijateljsku grupu i njen rad za neprijate-
lja" ili neke zaista duboko deformisane ljude" koji su sve
uinili iz podlih ciljeva". Prihvatao je samo moralnu odgovor-
nost, jer nije pokazao vie budnosti". Rankovi je stavio CK
na raspoloenje sve svoje funkcije".
Svetislav Stefanovi je iskljuen iz CK SKJ i iz SKJ. CK
SKJ je takoe preporuio Saveznoj skuptini da Stefanovia
razrei dunosti lana SIV-a. Prihvaena je i ostavka A.
Rankovia na funkcije lana CK SKJ i Izvrnog komiteta CK, te
spremnost da podnese ostavku Saveznoj skuptini na funkciju
potpredsednika Republike, jer je njegova politika odgovor-
nost za rad organa dravne bezbednosti takva da na ovim
funkcijama vie ne moe ostati".
Rankovievtina" se nala i na udaru CK Srbije. Partijska
komisija CK Srbije, pod predsednitvom Danila Kekia, obra-
zovana odmah posle Brionskog plenuma, nala je da su se u
rukovodstvu nalazile frakcije i da je velikosrpski nacionalizam
favorizovan na Kosovu. esta sednica CK SK Srbije odrana je
14. i 15. septembra 1966. CK je jednoglasno prihvatio predlog
Spasenije Babovi da se A. Rankovi iskljui iz SKJ. Duan
Petrovi ane je kritikovao delatnost frakcije" i intrige koje je
ona irila. Veli Deva je kritikovao UDB-u i njeno rukovodstvo
na Kosovu zbog uvreenog shvatanja o opasnosti po socijali-
zam u Pokrajini". Stevan Doronjski je izneo da je frakcionaka
grupa elela da se ukotvi" u Beogradu kao politikom i
operativnom uporitu. Pavle Jovievi je odbacivao tvrdnje o
iskljuivom zlostavljanju iptara prilikom sakupljanja oruja,
istiui da su pod udar UDB-e dolazili i Srbi i Crnogorci.
Mijalko Todorovi je iznosio stanovite da su birokratske snage
posle Brionskog plenuma ,,u povlaenju", ali da jo nisu
unitene". esta sednica CK SK Srbije je igosala diskrimi-
"J y ^ SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA
naciju i bezakonje" koje su vrili neki delovi Slube bezbedno-

sti, naroito prema iptarskoj narodnosti, kao drastian vid
ovinistike prakse".
Iza Rankovievog sluaja" stajali su politiki motivi, dok
je tzv. ozvuenje bilo usputni, okantni i zbunjujui dekor, ili
deo naeg politikog folklora". Uostalom, i sam Tito govori o
politikoj dimenziji sukoba. Poznato je da je Rankovi bio vie
nego odan Titu, od prvog dana zajednike saradnje, kada ga je
ilas predloio generalnom sekretaru KPJ za sekretara Pokra-
jinskog komiteta KPJ za Srbiju posle izlaska s robije. O
njegovom staranju za Titovu bezbednost i njegovoj hrabrosti
u toku rata pie F. V. Dikin u Bojovnoj planini. Britanski
kapetan veli da je odmah osetio vanost povuenog i utljivog
oveka u najneposrednojoj Titovoj okolini, koga su sa puno
uvaavanja oslovljavali sa Marko". U stroju i prilikom povla-
enja Marko" je neprekidno brinuo da se Titu to ne dogodi. S
Titom je proao sav rat i na elu UDB-e izneo dobar deo borbe
sa IB-om. Rankovievi saborci primeuju razliku izmeu Ran-
kovia pre rata, kao sekretara PK, skromnog, spremnog da
svakog saslua, pristalicu kolektivnog rada u punom smislu
rei, i kasnijeg organizacionog sekretara", general-lajtnanta,
efa OZN-e, ministra unutranjih poslova, najblieg Titovog
saradnika. Tada je ve svaka njegova re bila poslednja re.
Rankovi nije mogao odstupati od drugih u partijskoj i
dravnoj hijerarhiji: fenomen vlasti, velika mo, obaveze pro-
tokola" sa svim njegovim obaveznim ritualima, menjali su i
druge ljude. S. Vukmanovi je zabeleio kako su ga u CK 1945.
dojueranji drugovi opomenuli da trai prijem, dakle da
postoji nain komunikacije i forma razgovora. Saborci Sretena
ujovia takoe navode kako je izgledao sveano i vano u
uniformi general-lajtnanta u Toplici u jesen 1944, okruen
partizanima u seljakim, junomoravskim odelima, bespogovor-
no ukazujui kako stvar o kojoj se raspravlja treba resiti.
Rankovi je zapamen kao ovek detalja, sitnica, sistematinih
kadrovskih provera, odline memorije, koji uiva veliko uvaa-
vanje u Slubi i koji je autoritativan i strog, ali omiljen u
UDB-i i delu partijskog aparata. U njegovim rukama sticala se
posle rata ogromna mo: bio je faktiki ef UDB-e, rukovodio je
Organizaciono-politikim sekretarijatom CK SKJ, koji je preu-
zeo veliki deo poslova plenarnih sednica CK SKJ. Hroniari
ovoga zbivanja navode da dok je ovaj Sekretarijat odrao 16
sastanaka, CK je imao samo jednu plenarnu sednicu. Od Ustava

iz 1963. nalazio se i na funkciji potpredsednika Republike, ime
se bio izdvojio u odnosu na ostale rukovodee kadrove i u
formalno-organizacionom smislu, mada kompetencije potpred-
sednika po Ustavu nisu bile mnogo znaajne. Bio je blizak s
Milovanom ilasom do njegovog pada, a kasnije sa Ivanom
Gonjakom. Od oznake nacionalnosti prilikom izbora u rukovo-
dea tela, to je zapoelo na Osmom kongresu SKJ, Rankovi se
smatrao kadrom najvee republike, prema kojoj su u elom
posleratnom periodu gajene izvesne rezerve zbog navodnog
unitarizma ili bar opasnosti da se ovaj pojavi izjednaavanjem
Srbije s Jugoslavijom. Prilikom posete SSSR-u odrao je u
jednoj kijevskoj fabrici govor koji je zavrio parolom u kojoj je
bilo sadrano ,,na elu sa Sovjetskim Savezom". Mada je to
nemogue danas utvrditi, ima verovatnoe da je Rankovi
smatrao da je s Beogradskom i Moskovskom deklaracijom
sukob sa Rusima" zavren i da, samim tim, moe da se zadri
stari sistem. Bio je oprezan u javnim izlaganjima, ali ljudi iz
njegove blizine neprekidno su upozoravali na skretanja i
promaaje, deformacije i dezorganizaciju, to sve labavi dravu,
ugroava njeno jedinstvo i kompaktnost Partije. Rankovi je
oigledno stajao na stanovitu o neophodnosti zadravanja
centralistike federacije. Iz nekih njegovih kritikih opservacija
na stare borce, koje su izazvale reakciju SUBNOR-a, moglo bi
se zakljuivati da je u preuzimanju vlasti vie raunao na mlau
i srednju generaciju koja nije zavisila od Tita. U potmuloj i
prikrivenoj borbi koja je tekla oko vlasti poetkom ezdesetih
godina, ali za koju javnost nije znala, Rankovi je koristio metod
prismotre i straenja rukovodeih ljudi putem saznanja o njima,
ukljuujui i najintimnije detalje. Zvali su ga genijem sitnica".
Kardelj smatra da je imao dva velika nedostatka: nije razumeo
odumiranje drave i bio je gluv na nacionalno pitanje. Svoju
jugoslovensku opredeljenost iskazivao je i nekim privatnim
inovima: oenio se Slovenkom i imao kuu za odmor u
Dubrovniku.
Rankovi je od pada do smrti iveo povueno, ne meajui
se u politiki ivot. Korienjem abolicije nije izveden pred sud,
jer je Tito smatrao da bi to imalo neprijatnu stranu javnog
procesa, kao to se vidi iz njegove reakcije na izraze nezadovolj-
stva iptarske delegacije koja ga je posetila, s Fadiljom Hodom
i Veli Devom na elu. Rekao im je da ne brinu, jer Rankovi
nee vaskrsnuti". Njegov pad je doveo do stvaranja atmosfere

koja je bila slobodnija, ali je na drugoj strani izazvao i niz
posledica koje se do danas oseaju.
Iza pada A. Rankovia je nesumnjivo stajala borba oko
vlasti koju je Tito u ovom sluaju priveo kraju udaljavanjem
monog oveka Rankovia". Na Plenumu Rankovi nije napa-
dan zbog unitarizma i dogmatizma, pa ak ni od iptarskih
rukovodilaca za nasilje nad njihovim sunarodnicima prilikom
sakupljanja oruja 1955/1956. na Kosovu i Metohiji, posle
normalizacije odnosa sa SSSR-om i bojazni da postojeu
situaciju ne iskoristi Enver Hoda. Nije bilo rei ni o montiranju
tzv. prizrenskog procesa" jula 1956. na kome su optueni
Albanci priznali da su bili povezani s albanskom obavetajnom
slubom Sigurimi, s tim to su na delimino tajnom procesu
prozvali za pijunski rad i albanske linosti na odgovornim
dravnim i partijskim poslovima. iptarski kadrovi su kasnije
sakupljanje oruja ostvarivano na surov nain iskoriavali za
svoje ciljeve, pre svega za proirivanje ovlaenja autonomije do
nivoa republike, pretvaranja Kosova u etniki istu oblast i
kompromitaciju srpskih kadrova. Tek prilikom razgovora dele-
gacije Pokrajinskog komiteta SK Srbije za Kosovo sa predsed-
nikom Titom 1967, Veli Deva je rekao Titu da je od deformacija
UDB-e na Kosovu najtei bio prizrenski proces, jer je trebalo
da oznai poetak likvidacije iptarskih kadrova. Duan Petro-
vi je na etvrtom plenumu Pokrajinskog komiteta SK Kosova i
Metohije oktobra 1966. oznaio takoe prizrenski proces i
akciju sakupljanja oruja od iptara kao smiljeni napad na
iptare, kao napad na bratstvo i jedinstvo naroda koji ive na
Kosovu i Metohiji". Dvanaest godina posle procesa Izvrno vee
Kosova i Metohije je na osnovu zakljuaka Pokrajinske skup-
tine saoptilo 9. februara 1968. da je prizrenski proces bio
insceniran i lairan". Usled nedostataka sudske grae i druge
dokumentacije, istoriarima tek predstoji da utvrde pravu
istinu oko ove sudske misterije.
Procesi demokratizacije i decentralizacije su dobro doli za

preuzimanje celokupne vlasti na Kosovu od strane akovake
grupe", iji je najvei broj pripadnika stigao iz Albanije 1941.
godine. Zbila se pojava bez presedana u savremenoj istoriji: da
grupa albanskih komunista iz emigracije preuzme celokupnu
vlast u oblasti, odnosno pokrajini, oslonjena na deo srpskih i
crnogorskih kadrova koji su, opsednuti vlau, saraivali bez
REFORMA F E D E R A C I J E U ZNAKT" POLITIKIH K R I Z A 3 8 9
obzira na karakter sprovoene politike. Otvorene su rasprave o

jaanju autonomije na Kosovu i Metohiji, brem razvoju oblasti
i ostvarivanju ,,pune ravnopravnosti" iptarske narodnosti u
Jugoslaviji.
U SK Srbije jedna struja, sa Dobricom osiem i Jovanom
Marjanoviem, kritikovala je nacionalnu politiku SKJ. Na 14.
sednici CK SK Srbije 1968. oni su bili iskljueni iz SKJ saglasno
staroj partijskoj praksi u sluajevima razilaenja sa vladajuom
partijskom linijom. osi je kritikovao nacionalne birokratije,
autonomake tendencije vojvoanske birokratije i albanocen-
trizam" na Kosovu i Metohiji.
Nacionalistike snage na Kosovu videle su reenje u njego-
vom pretvaranju u republiku, pa ak i u izdvajanju iz sasta-
va Jugoslavije. One su 27. novembra 1968. na Dan zastave,
to jest na dravni praznik NR Albanije, izveli demonstracije u
Pritini, Gnjilanu, Uroevcu i Podujevu, Prizrenu, Pei, Suvoj
Reci. Klicali su u slavu Envera Hode i NR Albanije; traili
novi status za Kosovo, novi ustav; zahtevali su da u sastav
Kosova i Metohije uu podruja koja su pripadala Makedoniji i
Crnoj Gori. Spaljivane su jugoslovenske zastave. uli su se
poklici protiv srpskih ugnjetaa" i izbaena je parola Kosovo
republika!" Nastavljanje demonstracija sutradan, 28. novem-
bra, otpalo je ulaskom u Pritinu kolone tenkova s drugim
jedinicama JA. Demonstracije su 27. novembra izbile i u
zapadnoj Makedoniji. Nacionalisti su kao i na Kosovu traili
prikljuenje zapadne Makedonije Kosovu i proglaenje kosovske
republike. Demonstracije su razbijene aktivnou komunista i
snaga bezbednosti. Nacionalistike snage su praktino delovale
s pozicija kontrarevolucije, traei nasilnu promenu ustavnog
poretka i ugroavajui teritorijalni integritet Jugoslavije. Za
njih je karakteristino da su se javno oglasile prvi put posle
etvrt veka, to jest posle 1944/1945. godine. Iz ovog prvog
posleratnog istupa kontrarevolucije ne moe se iskljuiti stalji-
nistika indoktrinacija iz susedne Albanije. Demonstracije je
Tito, snabdeven netanim informacijama, predstavio stranim
novinarima kao obine nerede, kojih ima u svim krajevima i
dravama sveta. CK KPJ je 2. decembra 1968. dao podrku
stavovima i aktivnosti PK Saveza komunista Kosova i CK SK
Srbije. Oba ova rukovodstva, CK SKJ i CK SK Srbije pozitivno
su ocenila aktivnost PK SK Kosova i Metohije u borbi s
nacionalistiko-separatistikim antijugoslo venskim talasom
"J y ^
koji je zahvatio kosovske gradove novembra 1968. godine.

Politika usmerena u pravcu stvaranja kosovske republike samo
je legalizovana kroz oficijelne strukture posle dogaaja u jesen
1968. Ona je tek sada dobila nove podsticaje za traenje da se
preispita ustavno-pravni poloaj Kosova. Tada je iznet predlog
da se pojam Metohije ispusti iz naziva Pokrajine. Siptari,
poznati u Kraljevini Jugoslaviji kao Arnauti", nazvani su
Albancima. Za preispitivanje poloaja Kosova bile su zaintere-
sovane i sve one druge snage u Jugoslaviji koje su praktino bile
za ustavnu reviziju tadanje jugoslovenske federacije u smislu
njene konfederativne transformacije.
Brionski plenum doneo je odluku o reorganizaciji SKJ,
odnosno o demokratizaciji partijskog ivota. Reorganizacijom
je trebalo prevazii zatvorenost partijskih rukovodstava (foru-
ma) i dati veu ulogu lanstvu u formiranju i sprovoenju
partijske politike. Osnovna ideja kasnije izraenog Nacrta teza
o reorganizaciji SKJ sadrana je u shvatanju da je demokratski
razvoj drutva nemogu dok se ne izmeni drutvena uloga
partije. Demokratizacija drutva na samoupravnim osnovama
zahtevala je i demokratizaciju SKJ, ija je uloga ve formulisana
na estom kongresu i u Programu. Oekivalo se da se SKJ
oslobodi starih organizacionih oblika (elija), koji su vukli
poteklo iz davno prevazienog vremena, i svega onog to se
nazivalo hijerarhijsko-birokratskim nasleem" i da se prona-
u to elastinije forme rada. Tito je traio da se SKJ odlunije
oslobaa neprihvatljivih metoda, odnosno metoda komandova-
nja, ali da u tome procesu ne izgubi idejno-politiko i akciono
jedinstvo, s obzirom na odgovornost koju snosi za celokupni
razvitak drutva. Poraz vrha dogmatsko-birokratskih" snaga
nije smeo da zakloni opasnost od liberalizma. Tito se suprotstav-
ljao tendencijama da se od SKJ napravi partija socijaldemo-
kratskog tipa.
to se samoupravljanje nedoslednije ostvarivalo i privredna
reforma vie zapadala u tekoe, SKJ je nailazio na sve vee
otpore. Tajna ili poluglasna propaganda protivnika samoupra-
vljanja irila je svakodnevno parole o raspadanju drutva, krizi
privrede, dezorganizaciji Partije, suprotstavljajui demokrati-
zaciji i samoupravljanju stare, toboe jedino spasonosne kon-
cepte: centralizam, snanu dravu, planiranje kao spas drutva
od trine stihije, partiju kao nosioca vlasti, i reim vrste
ruke". Ekscesne situacije davale su adute protivnicima samou-
R E F O R M A F E D E R A C I J E U ZNAKT" P O L I T I K I H K R I Z A 3 9 1
pravnog kursa da nastave svoju razornu podzemnu delatnost.

Sve raznorodnija opozicija nailazila je na plodno tlo i u
delovima onih slojeva koji se nisu snalazili u novoj politikoj
klimi i izmenjenoj duhovnoj atmosferi, koji su se teko mirili s
poetnom socijalnom diferencijaciom, esto legalizovanim ne-
pravdama, i brinuli za svoju egzistenciju i radnu sigurnost.
Socijalne razlike su 1968. dostizale razmeru 1:10. Proces
demokratizacije politikog ivota omoguavao je da se na sceni
pojave antikomunistike i nacionalistike snage, koje su nastu-
pale veto i kamuflirano, podravajui kritiare" u redovima
SKJ. Nacionalizmom je uveliko bio zahvaen i SKJ. Pojava
novih, mladih generacija u drutvenom i politikom ivotu
vremenski se podudarila s povlaenjem jednog broja starih
revolucionara i boraca narodnooslobodilakog rata iz aktivnog
partijskog rada. Probijanju raznih antisamoupravnih pogleda i
tenji doprinosio je i sam SKJ, koji se naao van matice
dogaaja i u defanzivi.
Jugoslavija je krajem ezdesetih godina ve postala jedna od
najotvorenijih zemalja. Partijsko rukovodstvo nije bilo spremno
da napusti kurs demokratizacije drutva niti da primenom
dravne sile reava akutne drutvene i politike probleme, to je
takoe ilo naruku provaljivanju raznih idejno-politikih gledi-
ta. Uza sve rezerve prema analogijama, izgledalo je, bar na
prvi pogled, kao da se pojavila jugoslovenska varijanta cvetanja
hiljadu cvetova". Savez komunista je izgubio obeleje monolit-
nog politikog organizma i u procesu demokratizacije postao
okvir za delovanje najrazliitijih struja, iako je Tito upozora-
vao na imperativ idejno-politikog i akcionog jedinstva. Perso-
nalni sastav republikih rukovodstava se radikalno izmenio u
korist novog kadra, koji se istakao u borbi za samoupravljanje,
demokratizaciju i ravnopravne meunacionalne odnose.
Od polovine 1967. odluivanje o kadrovima poele su
preuzimati republike i pokrajine. Statut usvojen na Osmom
kongresu SKJ predvideo je da se republiki kongresi i pokrajin-
ske konferencije odravaju pre kongresa SK Jugoslavije, kakva
je praksa uvedena pre Pete zemaljske konferencije KPJ, oktobra
1940. godine. Tokom 1968. republiki kongresi i pokrajinske
konferencije izabrale su predstavnike za organe SKJ iji je
izbor potvrdio Deveti kongres SKJ. Na ovom kongresu, marta
1969, statutarno je uveden paritet u sastavljanju partijskog
rukovodstva Jugoslavije, jer se Predsednitvo sastojalo od
jednakog broja lanova svake republike, koje su birali kongresi

republika i odgovarajueg broja lanova rukovodstva iz pokra-
jina. Princip demokratskog centralizma nije naelno naputen,
ali praktino jeste i SKJ od 1969. podlee federalizaciji.
Ustavne promene federacije u dravnopravnoj sferi praene su i
promenama u partiji. Samoupravna transformacija federacije,
istinski shvaena, pretpostavljala je demokratizaciju partije, ali
ne i njenu federalizaciju. Snage koje su se zalagale za federali-
zaciju SKJ nisu u sutini elele samoupravni preobraaj
jugoslovenskog drutva. Elementi federalizacije u organizaciji
SKJ onemoguavali su subjektivnom faktoru u licu SKJ da
ostvaruje kohezivnu funkciju u uslovima pluralistike nacio-
nalne zajednice kakva je Jugoslavija. Izvedene promene poinju
da ugroavaju jedinstvo SKJ koji se sve vie pretvarao u savez
partija, neku osobenu konfederativnu koaliciju osam partija
pod zajednikim imenom. Iz postojee realnosti sve vie su se
izvodile teze o suverenosti nacionalnih partija, apsolutizaciji
nacionalnog i teritorijalnog merila i negaciji demokratskog
centralizma kao temeljnog organizacionog naela Partije.
Poveanje broja nezaposlenih, stagnacija proizvodnje, ne-
ravnomerno irenje samoupravljanja i neujednaeni uslovi pri-
vreivanja dovodili su, s drugim tekoama u sprovoenju
privredne reforme, do zaotrenih situacija, nezadovoljstva rad-
nih ljudi, otvorenih protesta i revolta, naroito u vidu obustava
rada i studentskih demonstracija juna 1968. na Beogradskom
univerzitetu i univerzitetima u Zagrebu i Ljubljani. Nezadovolj-
stvo je predstavljalo u sutini zahtev za brim i doslednijim
ostvarivanjem samoupravljanja i njegovim pretvaranjem u celo-
vit drutveni odnos. Objektivno prouzrokovano nereenim pro-
blemima privrede i drutva, javno iskazivanje nezadovoljstva
bilo je podstaknuto novom, demokratskom atmosferom" u
Jugoslaviji posle 1966. Studentske demonstracije se nisu mogle
posmatrati izolovano od velikih previranja meu studentima u
svetu, naroito u Francuskoj i u Nemakoj u prolee 1968.
godine. Studentska omladina u Jugoslaviji reagovala je na
deformacije u drutvu, na socijalnu polarizaciju, nejednakost.
Bez jasnijih politikih vidika, ona je prenaglaavala znaaj
dravnih mera koje bi zavele red i savladale namnoene
protivurenosti drutvenog razvoja. Reagujui na sporost u
reavanju akutnih drutvenih problema, stvarala je kult apsolut-
REFORMA F E D E R A C I J E U ZNAKT" POLITIKIH K R I Z A 3 9 3
ne jednakosti u socijalizmu. Radnika klasa nije uzela uea u

ovim demonstracijama.
Studentske demonstracije su se zbile posle pada grupe A.
R a n k o v i a , ekonomske stagnacije, pojava nacionalizma, upad-
ljivih razlika i bogaenja u procesu brzog drutvenog raslojava-
nja. Junskim dogaajima u Beogradu prethodila je tzv. majska
r e v o l u c i j a u Francuskoj. Studentski nemiri zahvatili su poev
od 3. maja 1968. Pariz. Sve je poelo okupljanjem studenata
protiv zatvaranja Univerziteta u Nanteru nakon ega je rektor
pozvao policiju. Protestu su se pridruili i beogradski studenti.
U kolonama demonstranta nalo se 10. maja 50.000 studenata i
uenika, oznaavajui uvod u no barikada". General ari de
Gol je 30. maja, posle savetovanja sa francuskim vojnim
komandantima u Nemakoj, raspustio parlament i doneo odlu-
ku o raspisivanju vanrednih izbora.
U Beogradu je sve poelo jedne nedeljne veeri 2. juna 1968,
sukobom studenata i brigadira-akcijaa u Novom Beogradu.
Intervencijom milicionera splanjava prvobitna, umnogome
trivijalna inspiracija" i sukob zadobija novi tok i smisao".
Zauzimanjem vatrogasnih kola milicije studenti spontano dono-
se odluku da pou u pravcu Savezne skuptine, s uzvicima
Posao svima", Radnici studenti", Tito Partija".
Kolona je zaustavljena u blizini zgrade Saveznog izvrnog vea.
Sutradan, u pokuaju da preu u Beograd, studenti su blokirani
kod podvonjaka na Novom Beogradu. Milicija je nemilosrdno
pendreila studente, upotrebljavajui i bombe sa suzavcem. U
pregovorima sa studentima uestvovala je grupa drutveno-
-politikih radnika sa Veljkom Vlahoviem na elu, kao pred-
sednikom Gradske konferencije SK Beograda i lanom Pred-
sednitva SKJ. Prilikom pokuaja studenata da krenu prema
Beogradu, posle odbacivanja predloga predstavnika SKJ i vlasti
kao kompromisa, usledila je nova intervencija milicije. Bilo je
zahteva da se sazove hitno zasedanje Savezne skuptine.
Nasilnim putem studenti su po drugi put proterani u svoj
rezervat". Hroniari ovih dogaaja oznaili su podvonjak na
Novom Beogradu kao kljuno mesto u toposu ,junskih gibanja',
geografski najudaljeniju taku studentskog izlaska u svet".
Kljuni" dokumenti studentskih demonstracija, Proglas
Univerzitetskog odbora Saveza studenata Univerziteta u Beo-
gradu, Akcionog odbora demonstracija i redakcije lista Student
i Rezolucija, doneti su u Studentskom gradu. U Rezoluciji su
formulisane odluke i zahtevi studenata izneti na zboru studena-

ta u Studentskom gradu. Studenti su izrazili neslaganje s
negativnim pojavama u drutvu i socijalnom nejednakou,
zahtevajui raspodelu prema radu i energinu akciju protiv
bogaenja na nesocijalistiki nain"; ustali su protiv nezapo-
slenosti, jakih birokratskih snaga, loeg stanja na univerziteti-
ma. Rezoluciju je doneo zbor studenata i Akcioni komitet
demonstranata. Proglas i Rezolucija upueni su na fakultetske
zborove. Savet Univerziteta donosi odluku da zbog brutalnih
postupaka milicije Univerzitet stupi u sedmodnevni trajk.
Teite aktivnosti prenelo se narednih dana u zgradu
Filozofskog fakulteta (Kapetan-Miino zdanje), gde se nalazilo
i sedite Rektorata. U dvorinom krugu formirana je slobodna
tribina (Konvent"). Za vreme rada ove tribine isticane su
parole: Sistem samoupravljanja na svim nivoima", Svima
posla, svima hleba", Ne verujte tampi", Dole crvena buroa-
zija". Podnet je predlog da se BU nazove Crveni univerzitet
Karl Marks", ali su protiv ovog predloga ustali lanovi
Univerzitetskog saveta B. Boovi, G. Nikoli i drugi, smatraju-
i da postojee ime ne treba menjati, jer BU ima svetle tradicije.
Tito je 9. juna 1968. izneo na televiziji da studentske
demonstracije nisu posledica spoljnih uticaja, ve nagomilanih
slabosti u zemlji, sporosti u reavanju problema i nedovoljnog
jedinstva rukovodeih ljudi u sprovoenju mera. Po njemu je
revolt studenata doao spontano, ali su se u demonstracije
postepeno ukljuili neprijateljski elementi, nastojei da ih
iskoriste za svoje ciljeve. Investicije su zasenile ljude do te mere
da su zaboravili na oveka. Tito se na televiziji javio posle
sednice rukovodstva Partije, ne obavetavajui ovo telo da e
javno nastupiti. Pre naputanja sednice govorio je sa S.
Vukmanoviem Tempom koji mu je preneo miljenje o karakte-
ru studentskih demonstracija i zahteve studenata. Sednica je
nakon toga nastavljena pod predsednitvom Edvarda Kardelja.
Smernice Predsednitva i Izvrnog komiteta CK SKJ, done-
te 9. juna 1968. davale su politiku platformu za reavanje
nagomilanih problema i uklanjanje izvora kriznih stanja, fak-
tiki predstavljajui razradu partijskog Programa i ciljeva
privredne reforme. One su podravale zahteve i predloge koji su
bili usmereni na ubrzavanje razvoja drutva u pravcu samo-
upravljanja i neposredne socijalistike demokratije, i predstav-
ljali izraz o p r a v d a n i h tenji studenata i mlade generacije da se
449
R E F O R M A F E D E R A C I J E U ZNAKT" POLITIKIH KRIZA
stvaralaki afirmiu u "borbi za humanije i demokratskije

odnose meu ljudima. Isto tako, podravale su i zahteve da se
u s p e n i j e reavaju problemi studenata i mlade generacije
uopte, a problemi univerziteta i sistema obrazovanja posebno.
Smernice su pri tom odbacile upotrebu metoda koji bi vodili
naputanju osnovnog kursa samoupravnog i demokratskog
razvitka jugoslovenskog drutva. U operativnoj politici, meu-
tim, ovaj naelni dokument je zaboravljen im je donet.
Studentske demonstracije bile su najmasovniji protest pro-
tiv drutvenih deformacija u razvitku samoupravne Jugoslavije.
Studenti su se zalagali za socijalistiki kurs razvitka i integral-
no samoupravljanje. Studentska omladina je reagovala na
drutvene nejednakosti, zloupotrebe, socijalne podele, svemo
birokratije, depersonalizaciju odgovornosti. Studentski pokret
nije bio usmeren protiv osnova poretka ve protiv izneveravanja
i kompromitovanja osnovnih ideja socijalizma. Osnovni stu-
dentski tok je bio spontane prirode i jasno opredeljen za
socijalizam, kako na Univerzitetu u Beogradu, tako i na
univerzitetima u Zagrebu, Ljubljani, Novom Sadu i Sarajevu.
Nemiri su upozorili na rairenost deformacija, identifikuju-
i njihove nosioce u licu birokratije i novog bogatakog sloja.
Ukazali su na la o drutvenoj harmoniji, koja je bila naeta
podelama koje su zahvatile i osnovnu drutvenu eliju,
porodicu i dubokim raslojavanjima. Studentski dogaaji su
kasnije oznaeni kao prvi masovan, dinamian i autonoman
izlazak omladine na pozornicu drutva". Omladina je nekoliko
meseci kasnije demonstrativno nastupila na Kosovu, traei
republiku, a narednih godina u Hrvatskoj (1971) i ponovo na
Kosovu 1981, ali u dijametralno razliitoj ulozi, separatistikoj,
antijugoslovenskoj, indoktrinirana nacionalistikom ideolo-
gijom.
Studentski nemiri su ubrzali proces osnivanja novih univer-
ziteta u Jugoslaviji, pod vidom demetropolizacije visokog
kolstva. U Zajednici jugoslovenskih univerziteta nali su se
preko noi stari i novi, tek otvoreni univerziteti. U uslovima hi-
pertrofiranog visokog kolstva dolo je ubrzo do vika novih
neplanski stvaranih kadrova, koji nisu mogli da nau zaposle-
nje. Meu univerzitetskim radnicima mogla se u vreme nicanja
novih univerziteta uti ala, da se posle osnivanja Univerziteta u
Stipu (koji nije ni osnovan) moe odahnuti, jer se dolo do posled-
njeg slova azbuke. Neki od mladih univerziteta dostigli su ogro-
mne razmere. Tako je na Pritinskom univerzitetu osamdesetih

godina studiralo oko 50.000 studenata, dok je u Pokrajini bilo
zaposleno manje od 200.000 radnika.
Paralelno s borbom za samoupravljanje, demokratizaciju
drutva i reorganizaciju Partije teklo je i preureivanje jugoslo-
venske federacije. Kao i samoupravna transformacija drutva,
ono je prolazilo u znaku borbe oprenih snaga i sukobljenih
interesa, koja je na momente dobijala dramatine prizvuke.
Savezna administracija nala se 1967. i 1968. dakle, u
godinama kada se radilo na ustavnoj reformi federacije pod
pritiskom Izvrnog vea Sabora SR Hrvatske i njenog rukovod-
stva uopte, koji je pretio da izazove otru politiku krizu.
Osnovni zahtev hrvatskog rukovodstva svodio se na ukidanje
kapitala centralizovanog u federaciji. Interes u tom smislu
pokazivale su i druge republike. Pritisak je bio odbijen, ali se
navodi kao karakteristian simptom upotreba blokada" prili-
kom donoenja odluka saveznih organa. Ima miljenja da je ova
epizoda imala dublji smisao i dalekoseniji cilj, oznaavajui
poetak akcije za mobilizaciju javnog miljenja za podrku
politikim i ekonomskim zahtjevima rukovodstva".
Nizom mera od 1964. do 1968. federacija je poela da
federira": Osmi kongres je usvojio naelo da se rukovodstvo
SKJ sastavlja na principu pariteta; privredna reforma otvarala
je vrata delovanju ekonomskih zakonomernosti; borba u vrhu
zavrena je padom grupe A. Rankovia, dok su ustavni amand-
mani jaali dravnost republika i irili nadlenosti pokrajina.
Usvajanjem amandmana na Ustav, 18. aprila 1967. (IVI) i 26.
decembra 1968. (VIIXIX), federacija se znaajno izmenila.
Jedna od poetnih promena bila je ponovno uvoenje Vea
naroda kao optenadlenog vea u Saveznoj narodnoj skupti-
ni. Amandmanom III ogranieno je pravo uea federacije u fi-
nansiranju investicija. Dopunskim odredbama 1968. Vee na-
roda je potpuno osamostaljeno. Amandmanom VII pokrajine su
postale, politikim argonom reeno, konstitutivni element ju-
goslovenskog federalizma. Tim amandmanom je predvieno da
SFRJ sainjavaju: SR Bosna i Hercegovina, SR Makedonija,
SR Slovenija, SR Srbija, sa Socijalistikom Autonomnom Po-
krajinom Vojvodinom i Socijalistikom Autonomnom Pokraji-
nom Kosovom, SR Hrvatska i SR Crna Gora.
Do novih ustavnih promena (amandmani XX XLII) dolo
je juna 1971. Njima je stvorena osnova za donoenje novog
451
R E F O R M A F E D E R A C I J E U ZNAKT" POLITIKIH KRIZA
Ustava, 1974. godine. Amandmani XXI i XXII, popularno

n a z v a n i radnikim", celovitije su izraavali poloaj radnog
oveka u udruenom radu i samu kategoriju udruenog rada.
prema njima, radni ljudi su u osnovnoj organizaciji udruenog
rada sticali pravo na funkciju i sredstva drutvene reprodukci-
je. Time je ustavno bio regulisan proces proirene reprodukcije
na osnovama samoupravljanja. Funkcije federacije su bitno
smanjene u oblasti investicija i zakonodavstva. Organi federa-
cije Vee naroda, Predsednitvo SFRJ i Savezno izvrno vee
obrazovani su na bazi pariteta. Predsednitvo SFRJ bilo je
nov organ u strukturi federacije, kolektivni ef drave i nosilac
politike inicijative. Ova ustanova imala je, po svom sastavu i
funkcijama, da omogui neposrednije uee republika i pokra-
jina u ostvarivanju politike, da obezbedi usklaivanje razliitih
interesa i doprinese veem stepenu integracije u politikim
odnosima. Zamiljena kao zajednica ravnopravnih naroda i
narodnosti, federacija je posle ustavne reforme mogla da
funkcionie samo dogovaranjem i sporazumevanjem republika.
Slabljenjem saveznog centralizma usled ustavne reforme
federacije zapoeo je obratan proces snaenje republika i
pokrajina. Politika borba posle Devetog kongresa SKJ dobija-
la je karakter incidentnih konfrontacija izmeu rukovodstava
republika i saveznih organa, koje su se najjae ispoljavale u
raspravama oko naslea" federacije (sredstava, prava i obave-
za), kao i u nesporazumima u vezi s politikom pomoi nerazvi-
jenim republikama (Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Makedo-
nija) i Pokrajini Kosovo. Neravnomeran privredni i kulturni
razvitak pojedinih republika stvarao je nove konflikte.
Savez komunista Hrvatske poveo je akciju za reavanje
sistemskih pitanja", koja su se odnosila na nain raspodele
deviza i sredstava bivih banaka.
CK SK Slovenije je cestnu aferu" (putnu") ocenio 1974.
kao oblik politikog pritiska . . . izraz jaanja republikog eta-
tizma, birokratskih tendencija u rukovodstvima privrednih or-
ganizacija, naroito u bankarstvu i veletrgovini", iji su prota-
gonisti za svoje ciljeve iskoriavali ,,i stranu propagandu i
bjelogardistiku emigraciju, oivljavanjem ideja o nacionalnom
poravnanju". Afera se javila u tom vidu to je Izvrno vee SR
Slovenije, na ijem se elu nalazio Stane Kavi, optuilo SIV,
iji je predsednik bio Mitja Ribii, da u raspodeli meunarod-
nog zajma za gradnju puteva u Jugoslaviji diskriminie Sloveni-
ju. Takav sluaj javio se prvi put u posleratnoj Jugoslaviji.

Postojala je opasnost da doe do krize savezne vlade. Pojave
pritisaka na SIV su zapaane i ranije, ali se u sluaju cestne
afere" radilo o direktnoj demonstraciji. Deo slovenake javnosti
je zahtevao reviziju materijalnih obaveza prema federaciji.
Slovenaka dravnost" odmeravala je snage sa Saveznim
izvrnim veem kao jugoslovenskim organom, iza koga je
stajala celokupna politika struktura SFRJ. Politiki vrh Jugo-
slavije sastavljen od saveznih i republikih rukovodstava je
avgusta 1969, odbacio ovu vrstu pritisaka na federaciju. Prema
Josipu Brozu Titu, akcije slovenake vlade su ugroavale
monolitnost jugoslovenske drave.
Prvu markantnu manifestaciju nacionalizma predstavlja
Deklaracija o poloaju i nazivu hrvatskoga knjievnog jezika, iz
marta 1967. godine. Koncipirana je u Matici hrvatskoj koja se
javila i kao nosilac Deklaracije, ali su u njenom stvaranju
uestvovali pojedinci i grupe iz Drutva knjievnika Hrvatske i
drugih ustanova, kao i katedre na Sveuilitu koje se bave
pitanjima jezika i knjievnosti. Povodom objavljivanja ovog
nacionalistikog akta reagovao je Milo anko lankom u
Vjesniku, istog meseca kada se Deklaracija pojavila. Aprila
1967. Deklaraciju je osudio i Centralni komitet SK Hrvatske,
kao politiki reakcionarni akt usmjeren protiv bratstva i
jedinstva . . . koji u iskrivljenom svjetlu pokazuje stanje meu-
nacionalnih odnosa u naoj zemlji, kao akt kojim se pokuava
omesti progresivan razvoj socijalizma..." Njeno objavljivanje
dobilo je reprezentativnu teinu, jer je iza nje stajala Matica
Hrvatska, Drutvo knjievnika Hrvatske i jo 16 ustanova i
organizacija Hrvatske (Pen-klub Hrvatski centar, Hrvatsko
filoloko drutvo, Institut za jezik JAZU, itd.). Meu potpisnici-
ma nalazio se i M. Krlea. Za anka su kontrarevolucionarne
snage i na hrvatskoj i na srpskoj strani nainile strano oruje
bratoubilakog rata". Kardelj je pojavu ove Deklaracije ocenio
kao politiki juri" Matice, kojim se oteavaju pozicije SK
Srbije, jer e sada velikosrpski elementi" poeti da oteavaju
pozicije najprogresivnijih ljudi u Srbiji". Teino mesto Dekla-
racije je da se u primjeni srpski knjievni jezik silom
stvarnosti namee kao jedinstven jezik za Srbe i Hrvate".
Potpisnici Deklaracije smatrali su da je u skladu s naelom
nacionalnog suvereniteta i potpune ravnopravnosti" obuhvae-
no pravo svakoga od naih naroda da uva sve atribute svoga
REFORMA FEDERACIJE U ZNAKT" POLITIKIH KRIZA 453
nacionalnoga postojanja i da maksimalno razvija ne samo svoju

privrednu, nego i kulturnu delatnost. Meu tim atributima
vana uloga je pripadala vlastitom nacionalnom imenu jezika.
Stoga se trailo da se ustavnim putem uredi jednakost i
ravnopravnost etiri knjievna jezika: slovenskog, srpskog,
makedonskog i hrvatskog. Iz toga je proizilazilo osiguravanje
dosledne primene hrvatskog knjievnog jezika u kolstvu,
novinarstvu, javnom i politikom ivotu, na radiju i televiziji
kad god je re o hrvatskom stanovnitvu. Deklaracija je bila
politiki osuena kao akt lingvistikog nacionalizma", ali se
praktino jedno vreme primenjivala isputanjem dvolanog
naziva hrvatski ili srpski jezik, trijebljenjem srbizama", name-
tanjem jezike iskljuivosti.
Deklaracija je ponitavala zakljuke Novosadskog dogovora
iz decembra 1954, koji su predviali u osnovnom zakljuku da
je narodni jezik Srba, Hrvata i Crnogoraca jedan jezik. Stoga
je i knjievni jezik koji se razvio na njegovoj osnovi oko dva
glavna sredita, Beograda i Zagreba, jedinstven, sa dva izgovo-
ra, ijekavskim i ekavskim". Dogovor je doprinosio integraciji
(ali bez unifikacije) srpskohrvatskog jezika na podruju kojim
su ovim jezikom govorili Srbi, Hrvati, Crnogorci i Muslimani.
Predlog za razmiljanje" Drutva knjievnika Srbije bio je
u sutini odgovor na nacionalistiki izazov iz Hrvatske. Kao
pandan" Deklaraciji, Predlog je takoe polazio od zatvaranja i
iskljuivosti. Po Zoranu Gavriloviu, Deklaracija je bila ,,ras-
cep novosadskog dogovora", jer su hrvatske naune ustanove
odbacile da je srpskohrvatski jezik jedan jezik u varijantama.
Donoenje Predloga pokrenula je grupa knjievnika sa Antoni-
jem Isakoviem na elu, ali on nije objavljen u svom original-
nom obliku.
Na svojoj Desetoj sednici (januara 1970) CK SKH samoinici-
jativno je razmatrao unitarizam kao pojavu od ireg jugoslove-
skog interesa, oznaavajui ga za glavnu politiku opasnost, a
odbacio kritike o porastu hrvatskog nacionalizma i njegovoj
agresivnosti. Bakari je kao duhovni zaetnik Desete sednice
SK Hrvatske odrane 15, 16. i 17. januara 1970. bio izriit da
tendenca hrvatskog nacionalizma, tendenca oformljena u Hr-
vatskoj danas" ne postoji. Savka Dabevi-Kuar svoj referat
na ovoj sednici gradila je na obraunu s unitarizmom kao
glavnom opasnou. Za nju je unitarizam bio samo maska iza
koje hegemonizam skriva svoje lice. Za unitariste ne postoji
nacionalno pitanje; svaki nacionalni oseaj oni smatraju su-

mnjivim"; unitaristi proturaju umjetno i nadnacionalno jugo-
slovenstvo"; oni ele centralizovanu i dirigovanu akumulaciju i
raspodelu. Ocena Savke Dabevi-Kuar bila je da hrvatski
ovmizam i nacionalizam" ne raste. Smatrala je da je neprih-
vatljivo za CK SK Hrvatske da vri generalizaciju" i ,,en bloc"
odbacuje sve to je u Matici hrvatskoj raeno. Nasuprot
rukovodstvu, Milo anko, tada potpredsednik Savezne skup-
tine SFRJ, objavljivao je u Borbi lanke o opasnostima K o j e "
izaziva rastui nacionalizam u SR Hrvatskoj. Tano sagledava-
nje uticajnog komuniste oznaeno je, meutim, kao objektivno
pomaganje onim mranim snagama koje ele prikazati da se
sve raspada, da smo u rasulu, da je orijentacija Socijalistike
Republike Hrvatske u pitanju". Ne pomae li to" pitala se
zlonamerno Dabevi-Kuar onima koji trae povode za
opravdanje politike fifti-fifti? I ima li to ikakve realne veze sa
stvarnim stanjem u Socijalistikoj Republici Hrvatskoj?"
anko je u stvari kritikovao nacionalistiko pisanje Matii-
nih asopisa Kolo, Kritika i Dubrovnik. Doao je do zakljuka
da nacionalistike tendencije i manifestacije u njenoj djelatno-
sti (Matiinoj B. P.) nisu nikakvi izolirani, sluajni ekscesi,
ve razvijena nacionalistika platforma . . . " anko je u petoa-
sovnom razgovoru u Dobanovcima upoznao predsednika Tita sa
nacionalistikim prilazima u kulturi Hrvatske. U svojim lanci-
ma igosao je uspon nacionalizma i u drugim sferama ivota
Hrvatske. Za najbolji lek smatrao je razvijanje internacionali-
stike svesti, bratstva i jedinstva, jugoslavenstva. Napadao je
nacionalistike napise Petra egedina, ime Dodana, Vlade
Gotovca, Marka Veselice i drugih. ankova aktivnost protiv
nacionalizma je osuena a on okvalifikovan kao unitarist. Na
Desetoj sednici podrala ga je samo radnica Katica Pinter.
Sabor SR Hrvatske opozvao ga je s poloaja poslanika u Veu
Savezne skuptine SFRJ. Posle Karaoreva, V. Bakari je
Desetu sednicu oznaio kao vid raiavanja s u n i t a r i z m o m
koji je postojao u redovima hrvatskih komunista i koji je u
naem razvoju socijalizma" pogodovao nekim, inae, veliko-
srpskim tenjama u centru", smatrajui da je anko sporedan.
anko je u odgovoru Bakarievu tvrdnju oznaio kao neodri-
vu", traei od vodeeg hrvatskog i jugoslovenskog politiara
da javno iznese u emu je njegov unitarizam. Umesto rasprave,
UNUTRANJI RAZVOJ
U ZNAKU KRIZA
82. IV PLENUM CK SKJ - BRIONI 1. JULA 1966. GODINE
REFORMA FEDERACIJE U ZNAKU POLITIKIH KRIZA 4 0 1
anko je politiki likvidiran i onemogueno mu je da javno brani

svoje poglede i ast.
Govorei na 39. sednici Izvrnog biroa Predsednitva CK
SKJ, odranoj na Brionima marta 1970. godine, Edvard Kar-
delj je naglasio da su neki aspekti Desete sednice izazvali po-
litike reakcije u drugim republikama. Prema Kardelju, niko
nije smeo da prisvaja sebi pravo da govori u ime progresa.
Postavljao je pitanje: da li je jugoslovenskim komunistima
potreban jedinstven Savez komunista Jugoslavije, ili nije,
odnosno, da li je naa revolucija ula u fazu gdje moemo da se
razgradimo u jednu uniju samostalnih republikih partija",
odgovarajui na to pitanje negativno. Odbacio je shvatanje CK
KP Hrvatske da je svako ko se ne slae s odreenim postupcima
Desete sednice CK SK Hrvatske unitarist ili birokrata ili etatist.
Sloio se s osudom unitarizma, ali ne i sa obraunom sa
ankom, kao zastarelom metodom", koja bi trebalo da spada
,,u prolost SK".
Bitne promene u strukturi federacije zapoele su ustavnim
amandmanima 1967. i 1968, dostiui celovit oblik amandmani-
ma iz 1971. godine. U jeku ovih promena dolo je do nacionali-
stikih provala na Kosovu 1968. i u Hrvatskoj 1971. godine.
Hrvatsko rukovodstvo trailo je ukidanje kapitala centralizova-
nog u federaciji. I prve nacionalistike parole u Hrvatskoj
vezane su za navodnu ekonomsku neravnopravnost Hrvatske.
Nacionalistike snage smatrale su da je Hrvatska bila ugroena,
jer su Srbi osvojili Dalmaciju, doli do hrvatskih deviza,
ostvarivali ekonomsku ekspanziju na tlu Hrvatske. Ovetale
parole svih nacionalista, od stvaranja jedinstvene drave naova-
mo, nisu ni ovog puta izostajale, kao stalni pratei argumen-
tum" nacionalistiko-separatistikih programa. Pod vidom ra-
zbijanja centralizma federacije zainjao se nacionalizam koji e
se nalaziti u stalnom usponu, da bi svom snagom provalio
izbijanjem na javnu scenu 1971. godine.
Ustavnim amandmanom iz 1968. Autonomna Pokrajina
Kosovo i Metohija promenila je naziv u Socijalistika Autonom-
na Pokrajina Kosovo. Obim promena nije zadovoljavao kosov-
sku birokratiju i separatistiko-nacionalistiku struju koja je
sve glasnije traila da se Kosovu da status federalne jedinice.
Osnovna naela o organizovanju autonomnih pokrajina nisu
vie utvrivana ustavom Republike ve pokrajinskim ustavnim
zakonima. Status autonomnih pokrajina proiren je ustavnim
amandmanom iz 1971, koji predvia da se suverena prava",

inae vezana za dravu, poinju ostvarivati i u autonomiji. Time
je, kako istiu ustavnopravni i politiki pisci, dobijena federa-
cija na dva nivoa" u poloaju i odnosu SAP prema SR Srbiji,
i poloaju i statusu SR Srbije i SAP u federaciji koji su u sutini
izjednaeni.
Odnosi u federaciji sve su tee usklaivani, jer se radilo o
est republika i dve pokrajine, a sve su one u novoj situaciji
iskazivale svoje specifine interese, gubei iz vida interese
celine. Mo saveznog aparata se raspadala, a novi nain do-
govaranja nije bio razraen. Sukobi, sporovi i nesporazumi
izmeu rukovodstava republika i pokrajina dolazili su do jav-
nosti preko tampe i drugih sredstava informisanja, utiui na
podizanje politike temperature i izazivajui nova uzbuenja.
Decentralizacija i demokratizacija imale su za posledicu visok
stepen politizacije ivota, ali su, na drugoj strani, u nedograe-
nom sistemu reformisane federacije reprodukovale centrifu-
galne tendencije, koje su ugroavale celinu zajednice i samou-
pravnih odnosa. Uestalost, otrina i difuznost politikih suko-
ba ukazivale su i na nestabilnost drutveno-ekonomske osnove
novih institucija i mehanizma meusobnih odnosa. Na jednoj
strani, raniji oblik administrativno-birokratskog oklopa" je
bio razbijen, posle dugogodinje suverene vladavine, a umesto
monolitnog drutvenog sistema bilo je, na drugoj, stvoreno vie
osamostaljenih drutvenih zajednica" i subjekata", koji su
ostali neuklopljeni u sistem udruenog rada kao integralan
samoupravni odnos, koji nije ni zaiveo". Ekonomske razlike
izmeu republika i pokrajina otkrivale su neravnomernost
privrednog razvoja. Po stepenu razvijenosti Kosovo je stajalo na
zaelju, pored svih ogromnih ulaganja Srbije i Jugoslavije.
Nacionalistike konfrontacije u SKJ sve su vie uzimale maha.
Partijski vrh, u kojem je od vremena rata i revolucije bilo
koncentrisano celokupno upravljanje zemljom, prenosio je neke
poslove na republike. Delegacije republikih i pokrajinskih
saveza komunista su, u neposrednim razgovorima s predsedni-
kom SKJ Titom i na sastancima saveznih partijskih organa,
uestvovale u donoenju i sprovoenju politikih odluka.
Prevazilaenje saveznog etatizma" je znailo stvaranje
policentrinog etatizma". Tito je smatrao tetnim meusobno
suprotstavljanje federacije i republika, dviju neodvojivih stra-
na naeg samoupravnog organizma". Prenoenje veih nad-
REFORMA F E D E R A C I J E U ZNAKU POLITIKIH KRIZA 4 0 3
lenosti s federacije na republike nije predstavljalo distribuci-

ju dravnosti, nego samo jedan dio procesa jaanja samouprav-
nosti koji mora da se nastavi, da ide do komuna i organizacija
udruenog rada".
Prenosom dravnog kapitala na banke posle privredne
reforme, a u uverenju da e one uspenije od dravnih organa
raspolagati akumulacijom, stavljajui je u funkciju radnih
organizacija, banke su ostale van kontrole drutva. U bankar-
stvu, osiguravajuim zavodima i veletrgovini poeli su da se
stvaraju centri otuene moi, koji su ugroavali drutveno-
-politiki poloaj radnike klase. Banke su drutvena sredstva
pozajmljivale radnim organizacijama uz visoke kamate, bez
rizika, rukovoene sticanjem profita.
Tehnokratske snage u privredi izrastale su u monu drut-
venu silu koja je, raspolaui otuenim kapitalom, sve vie
otkrivala i ambicije za odluivanjem u politikom ivotu.
Partijske organizacije u radnim kolektivima i novi upravljaki
sloj postepeno su se spajali, stvarajui simbioze poznate pod
nazivom tehno-birokratske strukture", koje su nastajale na
svim nivoima. Ratna garda, smatrana nesposobnom, neproduk-
tivnom i skupom, osetila se ugroenom. Grupnosvojinski odnosi
su razarali drutvenu svojinu, podstiui raslojavanje u drutvu
i doprinosei nastajanju tzv. srednje klase. Objavljeni rezultati
istraivanja pokazuju da je krajem ezdesetih godina u Jugosla-
viji 2% stanovnitva ivelo na nivou standarda srednje klase u
visoko razvijenim zemljama, 10% stanovnitva se pribliavalo
tome standardu, a oko 20% jedva opstajalo.
Radnici su potiskivani iz rukovodeih samoupravnih organa
ili pretvarani u poslunu glasaku vojsku tehno-birokratskih
struktura. Objektivno, oni su se teko snalazili u komplikova-
nim raunicama, strunim analizama i elaboratima, koje su im
servirali organizatori proizvodnje, komercijalni sektori, pravne
slube, eknomsko-analitika odeljenja. Bezbrojni i sloeni prav-
ni propisi (savezni, republiki, pokrajinski, optinski, radnih
organizacija) postajali su sve manje razumljivi i strunjacima, a
kamoli radnicima, dajui mogunost tehno-birokratskim snaga-
ma da iza paravana zakonitosti i potovanja prava uvruju
svoje pozicije i opravdavaju razne zloupotrebe. U samouprav-
nim organima radnici su postajali posmatrai i pasivni spro-
vodnici volje profesionalnih upravljaa. Radnika klasa je
ispoljavala politiku aktivnost u okviru drutveno-politikih
organizacija, koje su se, meutim, nalazile u defanzivi, tromo

reagovale na dogaaje u privredi, bile forumski zatvorene,
politiki umrtvljene i rastrojene sukobima razliitih struja i
opredeljenja. Spontane reakcije radnika izraavane su samo u
vidu obustava ili prekida rada (trajkova). Od 1958, kada su se
prvi put pojavili, pa do 1969. bilo je oko 2.000 trajkova. Oni su
najee objanjavani pokuajima kolektiva da na mikroni-
vou" pojaaju uticaj radnika u upravljanju, ili protestima zbog
loih meuljudskih odnosa, niskih dohodaka, krenja propisa,
svemoi menadera" i direktora, loeg poloaja radnih organi-
zacija.
Politika kriza SKJ zaotrila se naroito u prolee 1971,
kada je deo hrvatskog partijskog rukovodstva javno optuio
unitaristiko-centralistike snage za zaveru protiv SR Hrvatske
i njenih rukovodilaca, pripisujui takvu aktivnost pojedinim
funkcionerima u Saveznom sekretarijatu za spoljne poslove i
Saveznom sekretarijatu za unutranje poslove. Na to je Tito sa
saradnicima odgovorio sazivanjem Sedamnaeste (Brionske) sed-
nice Predsednitva SKJ u proirenom sastavu krajem aprila
1971, koja se zaloila za prevladavanje krize u partijskom
rukovodstvu, za obnovu jedinstva, akciju protiv opozicionih
snaga i primenu ustavnih amandmana u cilju ostvarivanja
ravnopravnosti naroda i narodnosti i razvoja radnikog samou-
pravljanja. Drugi kongres samoupravljaa, odran u Sarajevu
poetkom maja 1971, neposredno posle ove sednice, bavio se
razradom tzv. radnikih amandmana, koji su imali da doprine-
su uspostavljanju integralnog drutveno-ekonomskog sistema
samoupravljanja.
Posledice Desete sednice brzo su se osetile. Potcenjivanje
nacionalistike opasnosti u najviem hrvatskom partijskom
rukovodstvu omoguilo je narastanje i konstituisanje masovnog
nacionalistikog pokreta (MASPOK), koji e svoje pravo lice
pokazati 1971. godine. CK KP Hrvatske je na sebe preuzeo
avangardnu ulogu u borbi protiv unitarizma, ime je navukao
na sebe nepoverenje ostalih partijskih rukovodstava. Nacio-
nalistiko-separatistiki elementi u SK u republikama i po-
krajinama videli su u hrvatskom rukovodstvu telo na koje su
se mogli osloniti u slinom poslu u svojim republikama i
pokrajinama. Pre svega, Krste Crvenkovski u Makedoniji i
kosovsko rukovodstvo.
Osuda nacionalizma kao antikomunistike ideologije na

Sedamnaestoj sednici Predsednitva nije spreila njegovu eska-
laciju. Deo rukovodstva CK SK Hrvatske s dr' Savkom
Dabevi-Kuar, Mikom Tripalom i Perom Pirkerom na elu
poeo je da govori o masovnom pokretu navodno konstituisa-
nom u odbranu nacionalnih i demokratskih prava hrvatskog
naroda od birokratsko-centralistikih" i unitaristiko-hege-
monistikih" snaga. Nacionalistike snage okupljene oko Ma-
tice hrvatske podstrekavale su euforiju nacionalizma, privre-
meno i formalno podravi Savez komunista u borbi za re-
formu federacije. Matica se nala na otvorenoj opozicionoj
politikoj platformi. U rukovodstvu SK Hrvatske zapoela je
diferencijacija u vezi s potrebom za smirivanjem drutvenog
razvoja putem usvajanja ustavnih amandmana i za razobliava-
nje Matice kao opozicionog centra politici SKJ. Preko svojih
asopisa i listova Matica hrvatska je irila i razbuktavala
nacionalizam, koji je pretio neredima, meunacionalnim obra-
unima i ugroavao jugoslovensko jedinstvo. Hrvatski naciona-
listi govorili su o Jugoslaviji kao tamnici Hrvatske, o progonu
hrvatskog jezika, o pljaki hrvatske privrede. Po njima, hrvatski
komunisti su izdali nacionalnu stvar; poverenje se moglo dati
samo komunistikom progresivnom jezgru", koje bi moglo da
uestvuje u misiji nacionalnog osloboenja" i nacionalnog
preporoda". Hrvatski nacionalizam izazvao je protivodgovor
srpskih nacionalista u Hrvatskoj, koji su, opet, polazili od teze
da su Srbi tamo neravnopravni i ugroeni te da ne mogu da
izau nakraj s hrvatskim separatizmom i subverzijama"
ukoliko se ne oslone na sve Srbe i Srbiju. Srpski narod u
Hrvatskoj naao se pak uznemiren pred rastuim talasom
ovinizma i kleronacionalizma. Tito je u razgovoru s hrvatskim
politikim rukovodstvom maja 1971. istakao da je Hrvatska
( ) postala kljuni problem u zemlji u pogledu divljanja
nacionalizma", kojega inae ima u svim republikama, ali sada
je najgore kod vas". On je kritikovao lanove Partije to su
bacili koplje u trnje", a za nacionalistiki pokret rekao da se u
njemu pod okriljem nacionalnih interesa okuplja (. . .) sav
avo, nacionalizam, sva suprotna miljenja, do kontrarevoluci-
je". Predsednik SKJ je zatraio najodluniju akciju: ko nije
mogao da se odlui, trebalo je da napusti funkcije u Partiji.
etvrta konferencija SK Hrvatske, odrana juna meseca, nije
bila obavetena o ovoj Titovoj kritici rukovodstva, ali se
"J y ^
izjasnila za borbu protiv nacionalizma i unitarista. Iz KPJ s

iskljueni nacionalisti Marko Veselica i ime Dodan. No ova
zalet nije dugo trajao, jer se deo hrvatskog partijskog rukovod
stva intimno nije slagao s obustavljanjem nacionalistike eska
lacije.
Grupa u CK SK Hrvatske sa Savkom Dabevi-Kuar
Mikom Tripalom, Perom Pirkerom i drugima koristila j
situaciju za svoje nametanje u plimi nacionalizma koji j
izazivala. Prilikom rasprave o ustavnim promenama grupa j
zastupala gledite da je re o prvoj fazi, jer tek predstoj
diskusija o nacionalnim armijama, privredi, jeziku. Grupa j
gospodarila tampom i ostalim sredstvima informisanja. Titov
izjave da nema nacionalizma u narodu i radnikoj klasi ko
ristila je za manipulacije. Odbacivane su sve veze sa Srbim
(onima na istoku"). Matica hrvatska je postala snano uporit
nacionalistike struje. Predsednik Tito je bio obaveten n
sastanku u vili Vajs" u Zagrebu, 4. jula 1971, da rukovodstv
CK KP Hrvatske polazi u odlunu akciju. Zavaravan je veli
anstvenim doecima u gradovima Hrvatske. Tito je nastoja
da stavi do znanja svetu, naroito Brenjevu, da se Jugosla
vija ne raspada usled nacionalnih sukoba. Partija i SSRN Hr
vatske su bili potisnuti iz politikog ivota. Celokupnim po
litikim ivotom su dirigovali nacionalisti iz MASPOK-a. Tra
eno je otcepljenje Hrvatske i njen prijem u Ujedinjene nacije
Razvijena je teza da Srbija eksploatie Hrvatsku. Za tu svrh
koriene su pseudoanalize Rudolfa Biania iz 1938. godine
Nacionalizam nije naao uporite u radnitvu, ali je zahvati
deo preduzea (Agrokombinat u Zagrebu, Autotransport
Zagrebu, Rafineriju nafte u Sisku, eljezniko transportno pre
duzee u Zagrebu).
Tito je dao izjavu u zagrebakom hotelu Esplanada" 15.
septembra 1971. godine. Istakao je pozitivno raspoloenje i
politiko opredeljenje naroda i SK Hrvatske. Grupa Savke
Dabevi-Kuar iskoristila je ovu izjavu za jo agresivnije
nastupanje protiv onih lanova CK KP Hrvatske i Izvrnog
komiteta koji su pokuavali da ostvare zadatke koji su proizila-
zili iz dogovora s Titom, zakljuaka 17. sednice Predsednitva
SKJ i 20. sednice CK SK Hrvatske. Delirijumu masovnog
nacionalistikog pokreta suprotstavljali su se komunisti, borci,
radnici, Hrvati i Srbi, naroito u Slavoniji, Baniji, Kordunu. Na
povorku Matice hrvatske u Podravskoj Slatini borci su odgovo-
rili masovnim zborom. Zdenko Has je 1. jula 1971. iscrpno

informisao marala Tita o stanju i raspoloenju u Slavoniji.
MASPOK je neoekivano ovladao Dalmacijom. Vie nije bilo
opasnosti od Italije, a svoje je uinio i prosperitet zahvaljujui
turizmu, s nacionalnim egoizmom koji je izazvao. Odluujuu
ulogu u ovom preokretu imali su katolika crkva i zagluna
kleronacionalistika propaganda. Srpski deo rukovodstva u
Hrvatskoj oseao se sve vie ugoenim. Na opte uenje, Savka
Dabevi i Mika Tripalo su proizvedeni u generale. Sve jaa
psihoza meu hrvatskim i srpskim stanovnitvom kao da je
podseala na neka druga vremena. Ve komije nisu razgovara-
le jedan s drugim. Srbi su se, ne slutei na dobro, naoruavali.
Matica hrvatska je stajala iza objavljivanja trajka na
Sveuilitu za kraj novembra 1971, koji je inae bio predvien
za poetak 1972. godine. Cilj je bio da se na stranu studenata
privuku radnici i ostali graani i tako otvori politika kriza u
Hrvatskoj. Voe nacionalistike partijske frakcije nisu vie
imale uticaja na studente, iza kojih su stajale druge snage.
Upravo za vreme ovog trajka na Sveuilitu, Tito se u
Karaorevu 30. novembra 1971. sastao s rukovodstvom SK
Hrvatske. Tito je za arite oznaio Maticu hrvatsku, nazivajui
je kontrarevolucionarnom".
Na 21. sednici Predsednitva SKJ, 1. i 2. decembra, ranije
zakazanoj ali odranoj s promenjenim dnevnim redom, ras-
pravljalo se gotovo iskljuivo o situaciji u Hrvatskoj. Tito je
saoptio sadrinu svojih razgovora s njenim rukovodstvom i
zatraio da se rasprava o situaciji u njoj proiri na celu
Jugoslaviju, jer u svim republikama, negdje vie negdje manje,
ima identinih problema". Po Predsedniku SKJ, u Hrvatskoj je
bio formiran nacionalni pokret, a njeno rukovodstvo nije dalo
otpor kontrarevolucionarnim grupama koje su stajale iza njega.
U nastalom rascepu veina je bila na pozicijama borbe protiv
nacionalizma, dok manjina nije postupala u skladu s utvrenim
programom delovanja. trajk na Sveuilitu, koji nije bio samo
stvar studenata, Predsednik SKJ je ocenio kao kontrarevolu-
cionarnu djelatnost". Glasila Matice hrvatske, Vjesnik i druga,
oznaena su kao listovi koji objavljuju protivustavne izjave.
Masovni pokret se irio i uzimao zabrinjavajue razmere. Izvor
talasa nacionalizma i ovinizma koji je zapljusnuo Hrvatsku
nalazio se u Matici. Odbacujui da je sam stajao iza takvog
razvoja dogaaja, predsednik Tito je s nacionalizmom osudio i
"J y ^
unitarizam, ali se izjasnio za jedinstvo Jugoslavije kao nedeljive

celine. Na kraju skupa on je rekao da se radnika klasa ne moe
odvajati po republikama, jer je ona jugoslovenska, s tim to bi u
svakoj republici trebalo da bude najvaniji faktor vlasti.
Predstavnici SK Hrvatske primili su kritiku, ali su rukovodioci
koji su prednjaili u razbuktavanju nacionalizma objasnili svoje
ponaanje sporim reavanjem drutveno-ekonomskih problema.
CK SK Hrvatske je na 23. sednici, 12. i 13. decembra,
usvojio akcioni program svog Izvrnog komiteta i doneo za-
kljuke koji su obavezivali lanstvo da se odluno bori za
odstranjivanje nacionalistikih uticaja i likvidiranje svih nacio-
nalistikih i ovinistikih arita u drutvu. Prihvaene su
ostavke predsednika CK SK Hrvatske dr Savke Dabevi-Ku-
ar i sekretara Izvrnog komiteta Pere Pirkera. Mika Tripalo je,
kao funkcioner saveznih partijskih i dravnih organa, podneo
ostavku Josipu Brozu Titu. Zbog razvijanja nacionalistike i
frakcionake delatnosti, iz SK Hrvatske do aprila 1972. isklju-
en je 741, a smenjen s funkcije 131 lan, te podnete ostavke na
280 funkcija.
U Srbiji se, pod rukovodstvom Marka Nikezia, predsedni-
ka CK SK Srbije, formirala jedna druga vrsta opozicije, manje
buna iako direktno suprotstavljena postojeem razvitku. Mar-
ko Nikezi je smatrao da put Srbije i Jugoslavije vodi razvoju
savremene (moderne) privrede, demokratizaciji drutva, osloba-
anju od tutorstva jugoslovenskog politikog vrha, oslobaanju
od starih kadrova, konzervativnih i birokratski raspoloenih.
Samoupravljanje nije otvoreno napadano, ali je svoeno na
formu. Rukovodea grupa je glavnu opasnost videla u restaura-
ciji birokratskog centralizma koji preti da ugui demokratiju i
zaustavi demokratski kurs razvitka. Umesto srpske brige za
Jugoslaviju trebalo je unaprediti sistem drutvenih odnosa i
proizvodnju, a na drugoj strani onemoguiti jugoslovenski
politiki centar da se mea u poslove Srbije. Ekonomski i
politiki liberalizam je davao ansu da se Srbija emancipuje,
oslobodi arbitraa, okrene razvoju trine privrede i izvoza i da
se neutralie hrvatski nacionalizam. Vodea grupa u CK SK
Srbije videla je najveu opasnost u vrstorukakoj" tendenciji,
uspostavljanju centralistike i podravljene privrede, povraaju
na staljinistiku partiju. Ova linija podvrgnuta je kritici jula
1972. na sastanku politikih rukovodilaca Srbije.
REFORMA FEDERACIJE U ZNAKT" POLITIKIH KRIZA 4 0 9
Srpski komunisti, politiki krugovi i najire javno mnjenje

doivljavali su prodor nacionalizma u Hrvatskoj kao direktno
ugroavanje srpskog naroda u Hrvatskoj, labavljenje temelja
Jugoslavije i dalju ekspanziju drugih nacionalizama koji su
pokazivali tendenciju da oslabe poziciju Srbije u Jugoslaviji i u
samoj Republici, podsticanjem autonomakih" tendencija na
Kosovu i u Vojvodini.
Druga konferencija SKJ usvojila je januara 1972. akcioni
program zasnovan na borbi protiv nacionalizma u obliku
separatizma i hegemonizma, protiv tendencija tehnokratizma i
vladavine kapital-odnosa. Konferencija se izjasnila za zamenu
predstavnikih odnosa delegatskim. Po Titovim reima, ponaa-
nje komunista i foruma u republikama nije bilo samo njihova
unutranja stvar, ve i stvar Saveza komunista Jugoslavije. Na
sastanku grupe politikih rukovodilaca SR Srbije jula meseca
podvrgnuto je kritici politiko ponaanje njenog partijskog vrha
kao antisocijalistiko i ukazano na opasnost izolacije Srbije od
drugih republika. Pismom Predsednika SKJ i Izvrnog biroa
Predsednitva SKJ od 18. septembra svim komunistima Jugosla-
vije lanstvo je upozoreno da e uspeh politike Partije biti dove-
den u pitanje ako se ova ne preobrazi u organizaciju revolucio-
narne akcije. Sutina pitanja je bila u tome da li e radnika kla-
sa zagospodariti cjelinom drutvene reprodukcije i osigurati od-
luujuu ulogu u politikom i drutvenom odluivanju, ili e
ojaati oni odnosi i snage koji su suprotni interesima radnike
klase, socijalizma i samoupravljanja".
Politika kriza u Srbiji dovela je do intervencije partijskog
rukovodstva Jugoslavije i predsednika Tita. Na sastanku ko-
lektiva rukovodeih drugova iz Republike Srbije", odranom od
9. do 12. oktobra 1972. u Beogradu, Tito se naao u manjini. On je
izneo da ne postoje pravilni odnosi izmeu CK SK Srbije i Pred-
sednitva Saveza komunista Jugoslavije, da su prisutne i ideolo-
ke razlike i da su sredstva informisanja u rukama ljudi koji rade
protiv naeg jedinstva, protiv interesa socijalistike Jugoslavi-
je". Kritikovana je koncentracija kapitala i zadravanje kapital-
-odnosa u bankarstvu, spoljnoj trgovini i trgovini na veliko. U Ti-
tovoj zavrnoj rei rukovodeem aktivu SR Srbije kae se da je
odnos prema klasnom neprijatelju" bio liberalniji, i u idejno-po-
litikom konfrontiranju, i u pogledu politike krivinog gonjenja,
izricanja presuda, pa i prikazivanja kroz sredstva informisa-
nja". Iz toga je proizilo nepoverenje u meusobnim odnosima
"J y ^
izmeu partijskih foruma u Srbiji i u Jugoslaviji uopte.

Zamerao je to je nain tretiranja politikih zbivanja u drugim
republikama u beogradskoj tampi", i pored viestrukih
upozorenja i protesta, ostao ,,u dobroj meri nepromjenjen".
Njemu se nije nikada postavljao problem odnosa ni sa srpskim,
ni sa bilo kojim drugim komunistima", jer ja sam lan SKJ,
jugoslovenski komunista i rukovodilac". Kritiki je reagovao na
negativne prie o njemu kao linosti i ovjeku", jednom od
onih koji, toboe, ele vraanje na staro, da ja, toboe mi-
jenjam politiku SKJ, da revidiram odluke Devetog kongresa i
da to inim bez demokratske diskusije". Tito je podvlaio
znaaj demokratskog centralizma u SKJ, odgovornost komuni-
sta za dalji razvitak zemlje i socijalizma; suprotstavljao se
grupaenju i frakcionatvu, zapostavljanju kadrovske politike,
nebrizi za radniku omladinu. Povodom inteligencije, Tito je
odbijao tezu da se u vrhu Saveza komunista uvrijeio antiinte-
lektualni kurs ime nas se eli odvojiti od inteligencije i njenog
doprinosa naoj borbi". Iznosio je utisak da je re ne o tome
kako ukloniti sve ono to ometa idejno i akciono jedinstvo u
sprovoenju generalne linije, ve o tome ko e koga".
Pledirao je na kraju na komuniste Srbije da prevaziu
neslaganja", da se ujedine na platformi pisma Izvrnog biroa
Predsednitva SKJ i na odlunom sprovoenju generalne linije
u interesu radnih ljudi Jugoslavije".
Uskoro posle ovog sastanka (samita"), Marko Nikezi,
predsednik Centralnog komiteta, Latinka Perovi, sekretar
Izvrnog komiteta CK SK Srbije, i Bora Pavlovi, sekretar
Gradskog komiteta SK Beograda, podneli su ostavke. Smenjen
je niz direktora u privredi i tampi koji su davali otpor kursu
21. sednice Predsednitva, Druge konferencije SKJ i Pisma
Predsednika SKJ i Izvrnog biroa Predsednitva SKJ. Ostavke
su podneli i rukovodioci SK Vojvodine Mirko anadanovi i
Milo Radojin. Tom prilikom nije dolo do kritike nacionali-
stikih tendencija na Kosovu, iako su one bile drastino
izraene 1968. i narednih godina u borbi za pretvaranje Kosova
u republiku. Komunisti Kosova zadovoljili su se optimistikim
konstatacijama o uspenom obraunu s nacionalizmom na
Kosovu, iako je nacionalizam rapidno prodirao u sve sfere
ivota politike i kulture, izazivajui poetno iseljavanje Srba i
Crnogoraca.
Krajem ezdesetih i poetkom sedamdesetih godina arita

politike krize u Jugoslaviji nalazila su se u Hrvatskoj i Srbiji,
ali je i u drugim republikama bilo opozicionih, frakcionakih ili
autonomistikih tendencija, koje su dole u raskorak i sukob s
vladajuom linijom SKJ. Zbog neslaganja s njom smenjen je u
Sloveniji Stane Kavi, predsednik republikog izvrnog vea, a
u Makedoniji nije vie, po isteku mandata, biran na partij-
sko-dravne dunosti Krste Crvenkovski i smenjen je Slavko
Milosavlevski. Nacionalistiki stavovi i izjave Crvenkovskog
kritikovani su u tampi i na sednicama makedonskog partijskog
rukovodstva.
Posle poraza unitaristiko-centralistike struje 1966, nacio-
nalistiko-separatistike snage nale su se u otrim politikim
konfrontacijama sa SKJ, ali su kao to se istie u analizama
tih dogaaja bile slomljene bez upotrebe sredstava dravne
prinude.
Pripremajui se za Deseti kongres SKJ i donoenje novog
ustava, partijski teoretiari traili su reenja za novu koncepci-
ju samoupravljanja, koja bi osigurala skladniji i dinaminiji
razvoj drutveno-ekonomskih odnosa, zatiujui interese rad-
nike klase od antisamoupravnih snaga. U razvijanju te kon-
cepcije glavnu ulogu je odigrao jedan od najistaknutijih kon-
struktora samoupravnog sistema u Jugoslaviji Edvard Kar-
delj. Najvaniji pravci budueg drutvenog razvoja izneti su u
Platformi za pripremu stavova i odluka Desetog kongresa SKJ,
objavljenoj juna 1973. Samoupravni sistem je oznaen kao
etapa na putu od kapitalizma, preko poetne faze socijalizma,
do Marksove asocijacije slobodnih proizvoaa", to jest do
komunizma. Podvueno je da postojei sistem u Jugoslaviji
sadri elemente i buroaskog i socijalistikog drutva, te da
najpre mora da savlada elemente starog u svojoj osnovi.
Samoupravno socijalistiko drutvo je oznaeno kao jedan od
oblika diktature proletarijata. Neuvaavanje te injenice vodilo
je degradiranju radnike klase od subjekta na objekt. S obzirom
na prelaznost" tekue etape, postavljen je najoptiji naredni
zadatak: prelaenje na udruivanje rada i sredstava. Oko robne
proizvodnje postojale su idejne, politike, i ekonomske kontro-
verze u naem drutvu". Platforma se, odbacujui raniji fetii-
zam", shvatanje da trite automatski reava sve probleme,
izjasnila za slobodu trita, ali trita koje je moralo da
odraava drutvene odnose u proizvodnji, a ne da omoguava
nekritiko prenoenje kategorija kapitalistikog drutva u

nae uslove".
Novi ustav SFRJ, iz februara 1974, i Deseti kongres SKJ
prihvatili su koncepciju samoupravljanja zasnovanu na udrue-
nom radu. Podrobno reguliui drutveno-ekonomske odnose
Ustav je prevazilazio klasini konstitutivni akt organizacije
politike vlasti". Prema Ustavu, socijalistiko drutveno uree-
nje SFRJ zasnovano je na vlasti radnike klase i svih radnih
ljudi i na odnosima meu ljudima kao slobodnim i ravnoprav-
nim proizvoaima i stvaraocima, iji rad slui iskljuivo
zadovoljavanju njihovih linih i zajednikih potreba". Ovi
odnosi, pak, poivaju na drutveno-ekonomskom poloaju rad-
nog oveka koji mu obezbeuje da, radei sredstvima u
drutvenoj svojini i odluujui neposredno i ravnopravno s
drugim radnim ljudima u udruenom radu o svim poslovima
drutvene reprodukcije, u uslovima i odnosima meusobne
zavisnosti, odgovornosti i solidarnosti ostvaruje svoj lini
materijalni i moralni interes i pravo da se koristi rezultatima
svog tekueg i minulog rada i tekovinama opteg materijalnog i
drutvenog napretka, da na toj osnovi to potpunije zadovoljava
svoje line i drutvene potrebe i da razvija svoje radne i druge
stvaralake sposobnosti. Ustav utvruje da sredstva za pro-
izvodnju i proirenu reprodukciju nisu klasna svojina, te da
njima mogu raspolagati samo udrueni radnici neposredno, to
jest u osnovnoj organizaciji udruenog rada. Da bi se politiki
sistem usaglasio s poloajem radnika u drutveno-ekonomskim
odnosima, naputen je stari predstavniki sistem i uveden
delegatski, u kojem se delegacije obrazuju neposrednim i tajnim
glasanjem. lan 133. Ustava predvia da radni ljudi u
osnovnim samoupravnim organizacijama i zajednicama i dru-
tveno-politikim organizacijama obrazuju svoje delegacije radi
neposrednog ostvarivanja svojih prava, dunosti i odgovornosti
i organizovanog uea u vrenju funkcije skuptina drutve-
no-politikih zajednica". U svim skuptinama, izuzev u Skup-
tini SFRJ, uvedena su tri vea: vee udruenog rada, kao
delegatsko telo radnih ljudi u organizacijama udruenog rada i
drugim samoupravnim organizacijama i zajednicama; vee
mesnih zajednica u optinama, odnosno vee optina u republi-
kama i pokrajinama; i drutveno-politiko vee, kao delegatsko
telo radnih ljudi i graana, odnosno drutveno-politikih orga-
nizacija. Skuptinu SFRJ inila su dva vea: Savezno vee, koje
su sainjavali delegati samoupravnih organizacija u republika-

ma i autonomnim pokrajinama (po 30 delegata iz republika i po
20 iz pokrajina), i Vee republika i pokrajina, sastavljeno od
republikih skuptinskih delegacija (od po 12 delegata) i
pokrajinskih skuptinskih delegacija (od po 8 delegata). Po
Ustavu, delegati Saveznog vea odluuju uglavnom o pitanjima
iz samostalne nadlenosti federacije, a delegati u Veu republi-
ka i pokrajina uglavnom o pitanjima za ije je reavanje u
federaciji potrebna saglasnost republika i pokrajina. Ustav
predvia konstituisanje mesnih zajednica kao oblika samou-
pravnog organizovanja na teritorijalnom principu. Samouprav-
ne interesne zajednice javljaju se kao nov oblik samoupravnog
povezivanja. Predvien je i zatitni mehanizam samoupravnih
prava i drutvene svojine. Zatitne funkcije vre skuptine
drutveno-politikih zajednica, sudovi, ustavni sudovi, javni
tuilac i drutveni pravobranilac samoupravljanja. Prema Usta-
vu, drutveni pravobranilac samoupravljanja je samostalan
organ u ijoj je nadlenosti pokretanje postupka za zatitu
samoupravnih prava i za ponitavanje odluka i akata kojima su
povreeni samoupravljanje i drutvena svojina. Umesto 23,
Predsednitvo Jugoslavije ini 9 lanova. Na zajednikoj sednici
vea Skuptine, 16. maja 1974, godine Josip Broz Tito je
izabran za doivotnog predsednika SFRJ. Proglaeni su i
lanovi Predsednitva: Vladimir Bakari, Fadilj Hoda, Stevan
Doronjski, Vidoje arkovi, Petar Stambolio, Lazar Koliev-
ski, Cvijetin Mijatovi i Edvard Kardelj. Uvoenje predsedni-
tva u republikama i pokrajinama predstavlja ustavni izraz
njihove suverenosti, odnosno autonomnosti. Donoenjem Ustava
SFRJ, republikih i pokrajinskih ustava (pokrajine su 1974.
prvi put dobile ustave) izgraen je novi ustavni sistem SFRJ.
Savezno izvrno vee dobija u novom ustavnom sistemu
izvrne funkcije na nivou federacije. Ono je zadueno da
sprovodi politiku, savezne zakone, opta akta i propise, a
odgovorno je Skuptini SFRJ. Posle Mitje Ribiia i Mike
Spiljaka, na elu Saveznog izvrnog vea nalazio se Demal
Bijedi, od 1971. do svoje smrti u avionskom udesu 1977.
godine, kada je za predsednika izabran Veselin uranovi.
Deseti kongres SKJ, odran u Beogradu od 27. do 30. maja
1974, kojemu su prethodili republiki kongresi i pokrajinske
konferencije (marta/aprila), izabrao je Josipa Broza Tita za
predsednika SKJ bez ogranienja trajanja mandata. Ustavna
naela o udruenom radu razraena su za ta se zaloio Deseti

kongres SKJ u Zakonu o udruenom radu. usvojenom
novembra 1976. Njime su instituti i odnosi udruenog rada
normativno konkretizovani. Smatralo se da su ovim i drugim
zakonima socijalistike snage sa SKJ na elu stvorile institucio-
nalne preduslove za uspostavljanje osnovnog produkcionog
odnosa na kojem se temelji jugoslovenski sistem socijalistikog
samoupravljanja". Njihov zadatak se sastojao u oivotvoravanju
organizacija udruenog rada kao osnovnih elija udruenog
rada i osnovnih inilaca samoupravne integracije drutva. Novi
tip demokratije samoupravna demokratija" trpeo je, po
Kardelju, pritisak ne samo konzervativizma svesti" ve i
ozbiljnih objektivnih tekoa, jer se samoupravljanje razvijalo u
svetu krcatom grevima smene jedne istorijske epohe", od
kojeg se nije moglo izolovati, a ni drutvene snage jo uvek nisu
bile dovoljno na strani socijalistikog samoupravljanja".
Poraz politikih protivnika samoupravljanja i njegovo nor-
mativno razraivanje nisu znaili da se ono u praksi izgradilo
kao integralan odnos, postalo efikasno kao sistem, racionalno u
sferi organizacije i produktivno u materijalnoj proizvodnji, da
je napustilo institucionalne ljuture i, jednom reju, prohoda-
lo". U drutvenoj stvarnosti i dalje su delovale protivurenosti
vezane za ogranienu materijalnu proizvodnju, koja nije spo-
sobna da pokrije sve potrebe, za neusaglaene odnose izmeu
drutva i pojedinca, sukoba interesa republika i pokrajina,
birokratije i radnih ljudi, pri raspodeli prema radu, itd. Pored
ovih protivurenosti, uvrivanje samoupravljanja u bazi dru-
tvenih odnosa ometala su u dosadanjem razvoju i jednostrana
shvatanja njegovog kompleksnog sadraja, koji se ne svodi
iskljuivo na materijalne interese, pogotovu ako se ovi suprot-
stavljaju interesima drutvene zajednice.
Osnovu rasprave voene na 11. kongresu SKJ, odranom
juna 1978. u Beogradu, inila je studija Edvarda Kardelja
Pravci razvoja politikog sistema socijalistikog samoupravlja-
nja. Studiju je prethodno usvojilo Predsednitvo CK SKJ, juna
1977, kao osnovu za pripremu partijskih dokumenata. Central-
no mesto ove studije, iji su stavovi ukljueni u partijske
dokumente, ini pojam pluralizam samoupravnih interesa", u
kojem nastaje politiki sistem socijalistike demokratije ozna-
en kao suprotan jednopartijskom i viepartijskom sistemu.
Sutinu socijalistike samoupravne demokratije Kongres je
nalazio u neposrednom ueu radnih ljudi u okviru delegat-

skog sistema prilikom reavanja svih drutvenih pitanja.
Ustavna reenja iz 1974. zasnivala su se naelno na samou-
pravnom federalizmu. Umesto dravno-pravnog koncepta fede-
racije usvojen je koncept kooperativnih odnosa u federaciji. Niz
reenja jaa pozicije republika kao drava u SFRJ. Ideje
samoupravnog povezivanja pretvarale su se u sutu suprotnost
snaenje republike dravnosti. Savezni kolektivni organi
obrazovani su na osnovi pariteta. Posle provale nacionalizma i
stiavanja njegovih javnih manifestacija, ustavna fizionomija
federacije umesto preobraaja na samoupravnim osnovama
dobila je sva obeleja labave federacije. Pod federacijom"
Vladimir Bakari je razumevao samo ono to se dogovore
republike i pokrajine. Jugoslavija je postala jedinstvena samo
onoliko koliko su to htele sve republike i pokrajine.
SKJ je nastojao da spoji nacionalne i samoupravne (klasne)
interese u sliveni organizam jedinstva, koji bi u budunosti sve
vie naglaavao samoupravno povezivanje, samoupravnu inte-
graciju. Meutim, usledilo je jaanje republikih drava na bazi
stagnacije samoupravljanja, sve jae intervencije drave u svim
sferama ivota i sve manjeg uticaja radnike klase u poslovima
od vitalnog znaaja. Nacionalne konfliktnosti prikrivaju prak-
tinu eksploataciju vlastitih radnika odnosne drave".
Naputanjem dravnopravnog federalizma i preputanjem
polja razvoju kooperativnog federalizma putem samoupravne
integracije stvarane su perspektive daljeg razvoja samouprav-
ljanja, ali su posledice nacionalnih drava i ekonomija suava-
le prostor povezivanja, smanjivanja prometa i usluga izmeu
raznih krajeva Jugoslavije i vodile sve veem hermetikom
zatvaranju svojih privreda. Stoga je danas smanjena razmena i
prokockana" materijalna osnova samoupravnih povezivanja.
Pria o nacionalnim dravama kojima je socijalizam dao sa-
moupravnu, socijalistiku sadrinu sve manje je ubedljiva pred
udarima suprotne prakse koja raa dalja razdvajanja, vodi
osiromaavanju, ekonomskim, politikim i kulturnim autarhija-
ffla, teritorijalizacijama kapitala, republikanizaciji istorije i
kulture, snaenju nacionalistikih mitova kao spasonosne for-
mule budunosti, bez sagledavanja u kakve ambise vodi slina
politika, bliei nas ivicama meusobnih obrauna, stranih
arbitraa i najraznovrsnijih vidova nacionalnih i verskih su-
kobljavanja.
Ustav iz 1974. je uspostavio sistem, koji regenerie naciona-

lizam, dajui impulse izgradnji koncepcije nacionalnih drava u
sklopu Jugoslavije, koje su se oslanjale, pri tome, na tendencije
federalizacije partije. U Jugoslaviji nacionalizam ne moe proi,
ukoliko ga ne podravaju, izazivaju i reprodukuju oficijelne po-
litike strukture, same ili udruene s graanskim nacionalizmom
unitaristikog ili separatistikog karaktera. Iskustva Hrvatske
iz 1971. i Kosova iz 1968. i 1981. suvie su upeatljiv dokaz za po-
menuto tvrenje. Nacionalna birokratija ima saveznike u gra-
anskom nacionalizmu, klerikalizmu, kleronacionalizmu i se-
paratistiko-kontrarevolucionarnim snagama; kada se s njima
udruuje, one deluju u simbiozi s legalnim snagama koje potko-
pavaju koncept revolucije, Jugoslavije i samoupravne demokra-
tije. Povezivanje birokratije s nacionalistikim snagama najee
je kamuflirano i prikriveno. No sutina je u staranju da birokra-
tija sebe predstavi kao jedinog nacionalnog reprezenta, kao i
radnike klase i naroda. Ukoliko je i mislila da se kasnije
oslobodi saveznika koji je pritiska, deavalo joj se da joj to ne
poe za rukom, zapravo da postane zarobljenik nacionalistikih
snaga koje je sama izazvala. Birokratija se zna spajati, koristei
nacionalna oseanja naroda, i sa inteligencijom, tako da ovaj
vid amalgamisanja postaje daleko opasniji u nekim krajevima
(Kosovo), drutveno-politiki gledano, od nekadanjih glavar-
skih veza s vlau. Spoj birokratije (upravljakih slojeva") s
delom privilegovane inteligencije vodio je na Kosovu usposta-
vljanju vlasti mimo naroda, na raun zloupotrebe vlasti za
voluntaristike poteze, lino bogaenje i sladak ivot, a na
drugoj strani razbijao jedinstvo i integritet Jugoslavije ugroa-
vajui koncepcijom etniki istog Kosova i ustanovljivanja
kosovske republike tri jugoslovenske republike.
Ovakva orijentacija ugrozila je jedinstvo jugoslovenske
federacije u svim vidovima: dovela je u pitanje jedinstvenu
jugoslovensku revoluciju; dovela je do stvaranja saveza partija
u okviru formalno jedinstvenog SKJ, to je novi tip partijskog
pluralizma na nacionalnoj osnovi: razbila je jedinstvo trita;
strukturu jedinstvene federacije pretvorila je u policentrini
etatizam i istorijski utemeljenu dravu predstavila kao dogovor
nacionalnih drava.
Trajanje ovih procesa utvrdilo je takav odnos snaga koji
birokratiji za sada omoguuje da se ogluuje o svaku kritiku
re. Meutim, nerazumnost i nezasnovanost istorijski gleda-
no takvih tendencija ne daje perspektivu snagama birokrati-

je u budunosti. Istorijsko iskustvo Jugoslavije slui da se
sagleda neivotvornost i apsurdnost svih dosadanjih vidova
centralizma, ali i decentralizacije koja postaje paravan za
vladavinu nacionalnih birokratija.
Razvoj posle 1974. je pokazao da su ustavna reenja
praktino najvie pogodovala razvijenim republikama. Prote-
klih 14 godina kao da pokazuju svu ironiju istorije, jer su u
naem razvitku nadvlaivala reenja koja su nacionalistike
snage isticale u viegodinjoj krizi tokom perioda 19681972.
godine, izraena pre svega u statusu nacionalne drave, konfe-
deralizmu, federalizaciji SKJ i osamostaljenim ekonomijama.
MATERIJALNI RAZVOJ
I DEMOGRAFSKO-SOCIJALNE PROMENE
Jugoslavija je u razdoblju posle drugog svetskog rata

uglavnom uspela da prevazie negativno privredno i kulturno
naslee, ak da dostigne nivo srednje razvijene zemlje, mada su
se. zbog preanjeg neravnomernog rasta, u nekim krajevima
zadrali mnogi tragovi materijalne i kulturne nerazvijenosti.
Industrijalizacijom zemlje industrija je postala vodea gra-
na privrede. Od 1947. do 1974. godine industrijska proizvodnja
rasla je u proeku za oko 10% godinje. Uporeen sa stanjem iz
1939, njen obim 1974. bio je oko 14 puta vei. Za posleratni
period bilo je karakteristino da se rast industrije menjao, imao
uspone i padove, da su nejednako razvijane pojedine industrij-
ske grane, da je bri razvoj industrije u nekim etapama dovodio
do zapostavljanja poljoprivrede, da je privremeno ubrzani
razvoj teke (bazine) industrije uticao na zaostajanje prerai-
vake, koja se, opet, od 1964. do 1974. bre razvijala nego teka.
Zbog ubrzane industrijalizacije dugo je zaostajala proizvodnja
robe za potrebe drutvenog i linog standarda. Industrijska
proizvodnja se poveala od 1946. do 1985. godine oko trideset
puta, pri poveanju poljoprivredne proizvodnje od oko tri puta i
ukupnog drutvenog proizvoda od oko deset puta. Industrija je
bila sredite ubrzanog rasta, koji je izmenio nivo ekonomske
razvijenosti zemlje i sastav drutvenog proizvoda. Prema rezul-
tatima obrauna u cenama 1972. godine, udeo industrije u
drutvenom proizvodu 1952. iznosio je 22%, a u 1984. godini
42%.
Jugoslavija je u tom razdoblju udarila osnove industriji
koja gradi industriju". Razvijene su nove industrijske grane,
nepoznate pre rata: proizvodnja maina i ureaja, b r o d o g r a d -
nja, radio-industrija, prerada nafte, proizvodnja automobila. S
industrijalizacijom su ukljuivani u eksploataciju novi energet-
ski izvori i proirivana je sirovinska baza zemlje. Njeno
MATERIJALNI RAZVOJ I DEMOGRAFSKO-SOCIJALNE PROMENE 4 1 9
energetsko bogatstvo, naroito veliki potencijali reka, omogu-

avalo je brz posleratni razvoj energetike. Proizvodnja elektro-
energije poveana je 34 puta, proizvodnja nafte i njenih derivata
98 puta, a uglja svega 5 puta. Proizvodnja elika porasla je 12, a
v a l j a n i h metala oko 15 puta, ali su zbog razvoja metaloprerai-
vake proizvodnje potrebe za elikom pokrivane i uvozom.
Poveanje od blizu 90 puta pokazuje izuzetan napredak mai-
nogradnje, ali i injenicu da je njena proizvodnja u predratnom
periodu bila veoma mala. Oko dvadeset pet puta poveala se
proizvodnja materijala za reprodukciju. Bazina industrija je s
vremenom zaostajala za rastom preraivakih grana. Industrija
koja proizvodi potronu robu, poveala je proizvodnju dvadeset
sedam puta. I po obimu i po strukturi industrijske proizvodnje.
Jugoslavija se probila meu tzv. novoindustrijalizovane zemlje.
Od 1946. do 1985. godine proizvodnja elektroenergije poveana
je 65 puta, uglja oko 10 puta, sirove nafte 143 puta, plina 276
puta i naftnih derivata 224 puta. Ipak, Jugoslavija osea veliku
potrebu za veom koliinom energije. Od 1955. do 1985. godine
proizvodnja maina za industriju poveana je sa 24.000 na
112.000 tona, maina za graevinarstvo sa 8.400 na 89.000 tona i
kamiona sa 2.450 na 15.565 komada. Ipak, priblino polovina
vrednosti opreme za privredne investicije uvezena je iz ino-
stranstva. Istovremeno, izvoz maina bio je sve do 1980. godine
i do dva puta manji od uvoza.
Brz razvoj industrije i povean obim proizvodnje menjali su
strukturu jugoslovenskog izvoza. Industrijski proizvodi, uklju-
ujui i finalne proizvode visokog stepena obrade, koji su pre
rata predstavljali samo 5% izvoza, sada su najvie izvoeni.
Uvoz iz inostranstva, naroito opreme i vanih sirovina,
nastavio je ipak da znatno nadmauje izvoz proizvoda jugoslo-
venske industrije. Ova nesrazmera, koju je podravala i eko-
nomska politika prethodne decenije, bitno je uticala na negativ-
ni bilans Jugoslavije u ekonomskim odnosima s drugim zemlja-
ma. Jugoslavija je 1978. dugovala inostranstvu blizu jedanaest
milijardi dolara.
Dobar deo privrede, posebno industrije, automatizovan je.
ali je 40% kapaciteta i dalje moralo da upotrebljava mehanizo-
vani runi rad i zastarele maine.
Zahvaljujui dinaminom industrijskom razvitku, ije su
stope rasta u pojedinim etapama bile meu najveim u svetu
sve do poetka ezdesetih godina, oseala se potreba za novom
radnom snagom, na ta je uticao i ekstenzivni razvoj poljo-

privrede. Optu ekspanziju industrije pratila je i ekspanzija
zapoljavanja. U 1974. jugoslovenska industrija je zapoljavala
1.800.000 radnika ili 8,3 radnika na 100 stanovnika, pribliuju-
i se razvijenijim evropskim industrijama. Statistika je zabele-
ila njene velike uspehe, ali i to da ona jo nije bila dostigla
nivo industrija razvijenijih zemalja, naroito u proizvodnji
elektroenergije, sirovog elika, cementa, eera itd.
U poreenju sa stanjem iz 1946. poljoprivredna proizvodnja
u Jugoslaviji se skoro utrostruila, a u poreenju s predratnim
periodom dostigla dvostruko vei obim. Glavni faktor unapre-
enja celokupne poljoprivrede predstavljale su organizacije
udruenog rada i zemljoradnike zadruge, koje su kooperacijom
ubrzavale podrutvljavanje poljoprivredne proizvodnje, povea-
vale produktivnost na individualnom posedu i poboljavale
opte uslove ivota na selu. Razultate ove orijentacije ilustruju
statistiki podaci: drutveni sektor poljoprivrede ostvario je u
1973. gotovo 1/4 drutvenog proizvoda, odnosno blizu 1/2
celokupne robne proizvodnje (otkupa), i preko 70% trinog
vika penice. Taj sektor je stalno poveavao zemljine povri-
ne, naroito od 1957. godine, kupovinom zemljita od indivi-
dualnih gazdinstava. Prema statistici, drutvena gazdinstva su
1969. posedovala preko 2,3 miliona hektara zemljita, ili gotovo
1/5 ukupnih obradivih povrina. Ona su se razvila ,,u ukupne
moderne poljoprivredne organizacije agroindustrijskog tipa, s
mehanizovanim procesom proizvodnje i visokom produktivno-
u rada".
Poljoprivreda je poela da se intenzivnije mehanizuje tek od
1955, to se vidi iz injenice da je 1946. mehanika snaga inila
samo 2% ukupne vune snage u poljoprivredi, dok je 1974. njen
udeo iznosio 64%. Te godine Jugoslavija je imala 195.125
traktora, prema 6.266 traktora koliko je imala 1951. godine. Zna-
ajno su poveani prinosi penice i kukuruza po hektaru. Ukup-
na potronja mineralnih ubriva bila je 1974. za oko 100 puta ve-
a nego 1946. Nivo poljoprivredne proizvodnje iznosio je 1974.
dvostruko vie od proeka 19301939. Ona je u periodu 1946-
-1974. proseno rasla za 4,0% godinje.
Najvanije kulture su penica i kukuruz, koje zauzimaju
oko 60% oraninih povrina. Proteklih deset godina povrina
pod penicom stalno iznosi oko 1,5 milion hektara. Rekordna
proizvodnja ita od 6,3 miliona tona postignuta je 1974. godine.
MATERIJALNI RAZVOJ I DEMOGRAFSKO-SOCIJALNE PROMENE 421
Kukuruzom je zasejano oko 30% oraninih povrina. Do 1985.
(izuzev 1957) proizvodnja kukuruza se kretala ispod 5 miliona
tona, a 1982. premaila je 10 miliona tona. Najvea proizvodnja
kukuruza ostvarena je 1984. godine (11,3 miliona tona). Na
strukturu zasejanih povrina uticala je i politika cena. Dolo je
do smanjenja uea ita, ije su zasejane povrine smanjene od
83% u 1947. na 66% u 1985. godini. Poveano je uee
industrijskog, povrtnog i stonog krmnog bilja. Jugoslavija nije
emancipovana od uvoza dela poljoprivrednih proizvoda koji se
proizvode u zemlji (soje, pamuka, mleka u prahu, eera,
pivarskog jema, itd.). Na selu se poveava broj starakih
gazdinstava, nesposobnih za privreivanje (300.000). Broj trak-
tora od 225 hiljada u 1975. povean je na 809 hiljada u 1984.
Razvoj stoarstva posle rata karakterisala su znaajna
kolebanja: broj goveda je 1985. bio neto nii nego 1949. godine;
broj svinja se vie nego udvostruio, a broj ivine skoro
uetvorostruio; broj ovaca je 1985. bio za 33% manji nego u
1949. godini, a konja-za 58%.
Na socijalistiki preobraaj poljoprivrede i jugoslovenskog
sela uticala su sem podrutvljavanja proizvodnje i ukljuiva-
nja individualnih poljoprivrednika u udrueni rad pomou
raznih oblika kooperacije i primena savremene tehnologije,
gajenje visokorodnih sorata, upotreba mineralnih ubriva,
zapoljavanje seljaka u industriji i drugim nepoljoprivrednim
delatnostima.
ivotni standard u prvim godinama posle rata bio je od-
reen niskim nivoom nacionalnog dohotka. Opadanje potro-
nje (line i drutvene) zaustavljeno je 1952, ali je sve do 1956.
njen porast bio sporiji od porasta nacionalnog dohotka. Do
brzog porasta ivotnog standarda dolo je tek u periodu
19571963. Poveanjem proizvodnje stvarane su materijalne
mogunosti i za poveanje line potronje. Period 19651973.
jo je karakteristiniji po znaajnoj preraspodeli nacionalnog
dohotka u korist line potronje, koja je rasla osetnije od
investicija (5,9% prema 4,6%). Smanjivanjem korienja itari-
ca izmenjena je struktura ishrane. Za vii nivo ivotnog
standarda bili su karakteristini poveani izdaci za industrijsku
robu i kulturne potrebe. Statistika line potronje pokazuje da
je Jugoslavija poetkom 1970. bila zahvaena groznicom po-
troakog drutva". Zajednika potronja, pokazatelj socijali-
zacije ukupne potronje", rasla je u celini bre od ekonomskih
"J y ^
mogunosti zemlje. Broj penzija se u poreenju s 1946. godinom

(125.340) vie nego udesetostruio (1.281.343). S poljoprivredni-
cima je zdravstveno osiguranje obuhvatilo gotovo celokupno
stanovnitvo Jugoslavije. O njegovoj obuhvatnosti najbolje
govori podatak da je sa 1.870.000 u 1946. godini, broj zdrav-
stvenih osiguranika porastao sredinom sedamdesetih godina na
15 miliona.
U razdoblju od 1945. do 1974. u Jugoslaviji su graene nove
eleznike pruge, razvijan avio-transport i modernizovan sao-
braaj u celini, zahvaljujui i naglom usponu auto-industrije.
Na kraju tog razdoblja bilo je 2.328 kilometara pruga vie.
Jugoslavija je 1984. imala 9.279 kilometara eleznikih pruga
(893 km dvokolosenih i 3.462 km elektrifikovanih); puteva u
duini od 116.602 (magistralnih 17.050, regionalnih 31.299,
lokalnih 68.253). eleznika mrea je smenjena u poslednjih 30
godina za vie od 2.200 km (ukidanje pruga uskog koloseka i
nerentabilnih linija). Vozovi na magistralnim pravcima ne
mogu da voze brzinama veim od 120 km na sat. Duina auto-
-puteva iznosi 714 km. Razvoj saobraaja oteava razbijenost
njegove celine zbog brojnih organizacija udruenog rada i
republikih i regionalnih barijera. Najvei jugoslovenski put
ZagrebBeograd bio je doskora a na delu deonica je i danas
krajnje zaputen i razrovan, i slui na sramotu Jugoslavije
pred mnogobrojnim strancima koji koriste ovu vanu saobra-
ajnicu. Broj aerodroma povean je od 1950. do 1984. od 8 na
17; a vazduna flota za prevoz putnika raspolagala je na kraju
ovog perioda s 48 aviona; broj putnikih automobila premaio
je 1,3 miliona; duina puteva sa savremenim kolovozom bila je
39 puta vea nego pre rata.
Stambeni fond Jugoslavije je krajem 1973. iznosio oko
5.000.300 stanova, ili gotovo 80% vie nego 1939. Neposredno
pred rat svaki stanovnik raspolagao je s oko 9 m2 stambene
povrine, a krajem 1973. s 13 m 2 .
U graevinarstvu je dolo do poveanja obima radova, mo-
dernizacije gradnje i poveanja produktivnosti rada. Godine
1952. u graevinarstvu je radilo 261 hiljada radnika, a 1984. god.
592 hiljade radnika, ili 2,2 puta vie. Graevinska preduzea iz-
vodila su radove i u inostranstvu. Godine 1984. radilo je u ino-
stranstvu (socijalistike zemlje, zemlje Bliskog istoka, Libija, Al-
ir i druge) oko 28.000 radnika. Cene gradnje od 1952. do 1984. go-
dine poveane su 97 puta. U 1984. cene gradnje poveane su za
47% u odnosu na prethodnu godinu. Zavreni graevinski objek-

tiuperiodu 1953-1984. dajusledeu sliku: brane i nasipi, hilj.m3
131.073; spoljni vodovod, km 27.034; spoljna kanalizacija, km
9.361; hidrotehnike melioracije, ha 350.620; putevi javnog sa-
obraaja, km 23.615; eleznike pruge javnog saobraaja, km tra-
se 2.620; dalekovodi, km trase 50.886; naftovodi, plinovodi i pa-
rovodi, km 10.224;. geoloko-istraivaki i rudarski radovi, km
6.412; industrijske proizvodne zgrade, hale, hilj. m2 36.727; poljo-
privredni objekti, hilj. m2 33.885; zgrade ugostiteljstva i turizma,
hilj. m2 8.139 ; stambene zgrade ukupno, hilj. m2 345.682. Od to-
ga: individualni sektor, hilj. m2 232.202, kolske zgrade, hilj. m2
11.707, zgrade za zdravstvenu delatnost hilj. mz 5.150, zgrade
drutveno-politikih zajednica i organizacija, hilj. m2 5.064.
Drvo je bilo jedan od glavnih izvoznih artikala. Sea je bila
najvea do 1950. godine i od 1955. naovamo. Za proteklih 40 go-
dina poseeno je oko 700 miliona kubnih metara drveta.
U oblasti osnovnog obrazovanja rastao je broj uenika osno-
vnih kola, to je bilo posledica veeg broja roenih neposredno
posle rata i relativno vee obuhvaenosti dece obaveznim kolo-
vanjem. kolske 1973/1974. godine, 13.661 kolu pohaalo je
2.870.000 aka. Za srednje obrazovanje karakteristian je porast
strunih kola. U 1.870 kola srednjeg obrazovanja bilo je kol-
ske 1973/1974. upisano 763.000 uenika. U Jugoslaviji je u to vre-
me radilo 967 kola za opte obrazovanje odraslih, sa 104.000 po-
laznika. U 287 visokokolskih ustanova u 60 gradova studirao je
359.651 student, ukljuujui 147.145 ena. Od 1945. do 1974. di-
plomiralo je 518 hiljada studenata, od ega 177.000 ena. Deme-
tropolizacijom visokokolske nastave omogueno je osnivanje
vie univerziteta u republikim, pokrajinskim i regionalnim ce-
ntrima: Novom Sadu, Niu, Pritini, Splitu, Titogradu Kragu-
jevcu, Rijeci, Mariboru, Osijeku, Banjaluci, Tuzli, Mostaru, Bi-
tolju. Od 1945/1946. do 1980/81. kolske godine broj viih i viso-
kih kola uveao se 11 puta, a broj studenata 18 puta. U 1980. bi-
lo je 356 ovakvih kola, a u 1984. godini 340. U istom periodu sma-
njio se broj studenata sa 411 na 359 hiljada. U Jugoslaviji postoji
19 univerziteta; u 54 grada rade vie kole, a u 49 gradova fakul-
teti i vie kole. Od 1945. do 1984. diplomiralo je preko milion
studenata, od ega 564 hiljade na fakultetima, akademijama i vi-
sokim kolama. Od 1962. do 1984. magistriralo je i specijaliziralo
26.653 kandidata. Od 1945. do 1984. doktoriralo je 14.936 kan-
didata, (najvie na drutvenim naukama 30%, a najmanje na

tehnikim naukama 14%).
Uspon je zabeleilo kolstvo na jezicima narodnosti: upore-
en s predratnim, broj uenika osnovnih kola uveao se osam
puta, a srednjih 50 puta. Devet jugoslovenskih narodnosti ima-
lo je u kolskoj 1973/1974. godini 553 osnovne i 289 srednjih ko-
la na maternjem jeziku, s 342.000, odnosno s 53.000 uenika. U
1983/84. godini kolovalo se 92.540 uenika na jezicima naro-
dnosti (87% albanske, 10% maarske i 3% uenika svih ostalih
narodnosti).
Mada se nalazila u vrhu svetske lestvice po broju studenata
na 1.000 stanovnika (iza SSSR-a i skandinavskih zemalja), Ju-
goslavija je po visokom stepenu nepismenosti bila jedna od naj-
zaostalijih zemalja u Evropi. Organi vlasti i prosvetne ustanove
uspeli su da broj nepismenih, koji je 1931. iznosio 44,6%, smanje
na 25,4% u 1953, te na 15,1% u 1971, ili, u apsolutnoj vrednosti,
na oko 2,5 miliona stanovnika od kojih je 10,5% bilo privredno
aktivno.
Znatno su poveani kapaciteti zdravstvenih organizacija:
1983. bilo je 4.358 punktova u slubi opte medicine; u specija-
listikoj slubi 2.902; u slubi medicine rada 1.593; u slubi pred-
kolske zatite dece 1.200; zatite kolske omladine 781; zatite
ena 974, u ostalim slubama 913 i u stomatolokoj zatiti 3.709.
Broj lekara u Jugoslaviji se ovako poveavao: 1952 6.364; 1971
21.902; 1975 26.264; 1980 32.850; 1983 36.872. Jugo-
slavija je 1983. imala 8.013 stomatologa. Iste godine jedan lekar
je dolazio na 509 stanovnika.
U prvim posleratnim godinama prirodni prirataj stanovni-
tva je bio izrazito visok (oko 15 na 1.000 stanovnika). Jugosla-
vija je 1948. imala 15.772.000 stanovnika, po gustini naseljeno-
sti 62 stanovnika na 1 km2 i prirodni prirataj 14,7 na 1.000 sta-
novnika. Prosena starost stanovnitva iznosila je 28,3 godi-
ne a oekivana duina ivota 51 godinu (verovatna starost koju
e doiveti dete roeno navedene godine). Starosna struktura
stanovnitva pokazivala je da je 1948. godine do 19 godina sta-
rosti bilo 43,5% stanovnika, od 20 do 50 godina starosti bilo je
47,9, a od 60 i vie godina starosti bilo je 8,7% stanovnitva.
Poljoprivredno stanovnitvo je 1948. inilo vie od dve tre-
ine ukupnog stanovnitva. Veliki deo stanovnitva iselio se sa
sela u industrijske i administrativno-politike centre. Prome-
ne u sastavu stanovnitva pokazuju sledee: Godine 1948. bilo je
10.606.000 poljoprivrednog stanovnitva. Udeo poljoprivrednog

u ukupnom stanovnitvu iznosio je 67,0%. Nepoljoprivrednog
stanovnitva bilo je 5.236.000, to znai da je udeo nepoljopri-
vrednog u ukupnom stanovnitvu iznosio 33,0%. Stanovnitva
u gradskim naseljima je bilo 3.312.000; a udeo stanovnitva u
gradskim naseljima u ukupnom stanovnitvu je iznosio 21,0%.
Migracije su uzimale maha sa industrijalizacijom, fluktuacijom
radne snage, studiranjem i uenjem. Samo 1948. godine 3,1 mi-
lion ljudi je promenilo mesto stalnog boravka. Stanovnitvo ko-
je se selilo u okviru unutranjih migracija iznosilo je 3.089.000,
s udelom u ukupnom stanovnitvu od 19,5%. Aktivnog stanov-
nitva 1948. je bilo 7.741.000. Prilikom ove procene mora se ima-
ti u vidu da je zaposlenost onoga vremena imala ekstenzivan ka-
rakter, i da je bila ast raditi u drutvenom sektoru, pa ak i oba-
veza ako su se elele izbei neprijatnosti, pa i ekonomske i ad-
ministrativne sankcije.
Zapaen je porast enskog stanovnitva i pripadnika naci-
onalnih manjina, naroito iptara. Godine 1948. Jugoslavija je
imala 15.772.098 stanovnika. Slika stanovnitva prema naci-
onalnom sastavu je sledea: Crnogorci 425.703; Hrvati
3.784.353; Makedonci 810.126; Muslimani 808.921 [iskazivali se
kao neopredeljeni muslimani"; 1953. kao Jugosloveni neopre-
deljeni", 1961. kao Muslimani" (etnika pripadnost), a 1971.
kao Muslimani u smislu narodnosti"], Slovenci 1.415.432; Srbi
6.547.117; iptari (Albanci) 750.431; Bugari 61.140; esi 39.015;
Italijani 79.575; Maari 496.492; Nemci 55.337; Cigani (Romi)
72.736; Rumuni 64.095; Rusi 20.069; Rusini 37.140 (s njima iska-
zani i Ukrajinci); Slovaci 83.626; Turci 97.954 i Vlasi 102.953.
Porast stanovnitva nastavio se i narednih godina o emu sve-
doe statistiki popisi za 1953, 1961, 1971. i 1981. godinu. Tako
je 1953. Jugoslavija imala 16.936.573 stanovnika; 1961
18.549.291; 1971 20.522.972 i 1981 22.424.711. Prema na-
cionalnom sastavu, 1981. u Jugoslaviji je bilo 579.023 Crnogora-
ca; 4.428.005 Hrvata; 1.339.729 Makedonaca; 1.999.957 Muslima-
na; 1.753.554 Slovenaca; 8.140.452 Srba; 1.730.364 Albanaca;
1.402 Austrijanaca; 36.185 Bugara; 19.625 eha; 1.639 Grka;
15.132 Italijana; 1.383 Jevreja; 426.886 Maara; 8.712 Nemaca;
3.043 Poljaka; 168.099 Roma; 54.954 Rumuna; 4.463 Rusa; 23.285
Rusina; 80.334 Slovaka; 101.191 Turaka; 12.813 Ukrajinaca;
32.063 Vlaha i 17.645 ostalih. Prirodni prirataj Albanaca, Mu-
slimana, Makedonaca i Roma uticao je na porast njihovog broja
"J y ^
i udela u ukupnom stanovnitvu. Demografska eksplozija izbi-

la je kod Albanaca na Kosovu i Metohiji i u zapadnoj Makedoni-
ji. Ogromni prirataj kod Albanaca negativno utie na privredni
razvoj Pokrajine, jer nije u srazmeri s njenim ekonomskim raz-
vitkom. Porast je delom bio i rezultat iregularnih pojava: pre-
tvaranja" Turaka u Albance, negiranja izdvojenog iskazivanja
Gorana kao posebne etnike grupe i upisivanja Albanaca iz su-
sedne NR Albanije, koji su se doselili na Kosovo, a nisu primili
dravljanstvo SFRJ. Popis iz 1981. otkrio je porast jedne grupe
koja se do 1961. nije iskazivala Jugoslovena: 1961 317.124,
1971 273.077 i 1981 1.219.045. Godine 1981. izjasnilo se u
smislu regionalne pripadnosti 25.717 graana.
Osnovni pokazatelji o stanovnitvu 1981. pokazuju da je gus-
tina naseljenosti na krn^ iznosila 88; prirodni prirataj na 1.000
stanovnika 7,5; u odnosu prema 1.000 ena bilo je 977 mukara-
ca; prosena starost bila je 33 godine; a oekivana duina ivota
70 godina. Iz starosne strukture stanovnitva vidi se da je 1981.
god. do 19 godina starosti bilo 32,7% stanovnika, od 20 do 59 go-
dina 54,9%, a od 60 i vie godina 12,0% stanovnitva. Zbog unu-
tranjih migracija udeo stanovnitva u gradskim naseljima pove-
ao se od 21% u 1948. na 47% u 1981. godini. Od22,4 miliona sta-
novnika popisanih 1981, oko 41% se iselilo iz mesta roenja. Pre-
seljenja u drugu republiku izvrilo je 1,8 miliona lica ili 19% od
svih migranata. Osnovni smer seoba vodio je od manje razvije-
nih oblasti ka razvijenijim. Razvoj nacionalizma u toku proteklih
etvrt veka uticao je, to postaje karakteristino naroito posle-
dnjih godina, na seobe u cilju etnike integracije (iz Sandaka
Muslimani se preseljavaju u Bosnu; Srbi iz Bosne i Hercegovine
prelaze u Srbiju; Turci iz Makedonije i Kosova selili su se u Tur-
sku, naroito u Carigrad). Slovenija je zapljusnuta migracija-
ma iz Bosne (oko 200.000), zbog povoljnijih radnih i e k o n o m s k i h
uslova. U cilju stvaranja etniki istog Kosova albanski naci-
onalisti, pomognuti kosovskom birokratijom, doprineli su ise-
ljavanju Srba i Crnogoraca u protekle dve decenije, koristei se
pretnjama, nasiljem, pljakom, psiholokom prinudom, itd. Pre-
ma rezultatima popisa stanovnitva iz 1981, u inostranstvu se
nalazilo 625 hiljada radnika. Jugoslavija je odlaskom ovih rad-
nika naroito gubila zbog trokova njihovog kolovanja u Jugo-
slaviji. Bolje zarade u inostranstvu uticale su na ove seobe od
polovine ezdesetih godina. Njihova pozitivna strana je u sticanju
novih znanja i usavravanju radnih kvalifikacija, ali ove migra-
MATERIJALNI RAZVOJ I DEMOGRAFSKO-SOCIJALNE PROMENE 427
ije imale su i svoje nalije. Odlaskom u inostranstvo nesumnji-
vo je smanjen pritisak na zapoljavanje u zemlji. Meutim, rad-
nici na privremenom radu su rtve rada u tuini, bez obzira ko-
liko rad jugoslovenskih radnika u Nemakoj, Francuskoj, Belgi-
ji, Holandiji, vajcarskoj, vedskoj i drugim zapadnim zemlja-
ma bio regulisan bilateralnim sporazumima Jugoslavije i zemlje
u kojoj jugoslovenski radnici rade. Oni su izloeni pritisku rad-
nika zemlje u kojoj rade, naroito u trenucima ekonomskih kri-
za koje se odraavaju na kapacitet zapoljavanja u dotinoj ze-
mlji. Deca radnika na privremenom radu delom se asimiluju,
ukoliko im roditelji trajno ostaju u inostranstvu. Slabi i odbram-
bena sposobnost Jugoslavije. Njeni graani izloeni su i uticaji-
ma nacistike, ustake, etnike, ljotievske i druge propagande.
Aktivno stanovnitvo se povealo od 7,7 u 1948. na 9,9 milio-
na u 1981. godini. U 1948. godini je od 100 aktivnih, 19 radilo u
drutvenom sektoru, a u 1981. godini 65. Broj aktivnih poljopri-
vrednika smanjio se od 5,3 miliona u l 9 5 3 na2,5 miliona u 1981.
godini. Od ukupno aktivnog stanovnitva u 1981 (9.359 u hilja-
dama) u industriji i rudarstvu je radilo 2.210, u poljoprivredi i
ribarstvu 2.602, u umarstvu 64, u vodoprivredi 17, u graevi-
narstvu 689, u saobraaju i vezama 445, u trgovini 589, u ugosti-
teljstvu i turizmu 238, u zanatstvu 310, u stambeno-komunalnoj
delatnosti 111, u finansijskim i drugim uslugama 205, u obrazo-
vanju i kulturi 430, u zdravstvu i socijalnoj zatiti 326, u DPZ i
organizacijama 408, van delatnosti 579, ostale delatnosti i nije
poznato 135. U privrednim delatnostima nalazilo se 7.275, a u
neprivrednim 1.369 hiljada.
Udeo stanovnitva sa nezavrenom osmogodinjom kolom je
u 1981. godini iznosio 44% od stanovnitva starog 15 i vie godina,
prema 80% neposredno posle rata. Sa zavrenom osmogodinjom
kolom bilo je 1981. godine 24%, sa zavrenom srednjom kolom
vie od 29% stanovnika, a sa viom i visokom 8,6% stanovnitva.
Najizrazitije promene zabeleene su kod enskog stanovnitva u
mlaim generacijama, koje su se redovno kolovale, i to na svim
stepenima obrazovanja. Godine 1981. u Jugoslaviji je bilo 9,5%
nepismenog stanovnitva starijeg od 10 godina.
Jugoslovenski drutveni i privredni razvoj u posleratnom ra-
zdoblju doveo je do krupnih promena u drutveno-ekonomskoj
strukturi stanovnitva.
Sredinom 1974. Jugoslavija je imala preko 21 milion stano-
vnika. U poreenju s 1939, stanovnitvo joj se povealo za preko
5,5 miliona, uprkos ratnim gubicima. Ugovorom o miru s Itali-

jom 1947. i Londonskim sporazumom 1954. u njen sastav ulo je
oko 655.000 ljudi, dok se oko 370.000 iselilo u druge zemlje.
Eksproprijacijom imovine buroazije i veleposednika uobli-
avana je prvih posleratnih godina nova socijalna struktura Ju-
goslavije. Pripadnici gradske buroazije, bogati seljaci i vele-
posednici, iji se ukupni broj procenjivao na 800.000 (od ega je
500.000 otpadalo na gradsku, a 300.000 na seosku buroaziju),
nestali su iz drutvene strukture. Konfiskacijama, nacionaliza-
cijama i agrarnim reformama buroazija je izgubila raniju eko-
nomsku mo, dok je njeno razvlaenje sprovedeno jo u okvi-
rima revolucionarnog rata. Sociolozi istiu da su se bogati selja-
ci (seoska buroazija) pretopili u srednje seljatvo, a da je grad-
ska buroazija dugo odravala egzistenciju prodajom stvari i
iznajmljivanjem stanova, mada se od toga jedva moglo iveti,
zbog niskih zakupnina i drugih ograniavajuih mera.
U socijalnoj strukturi posle zavretka rata i konstituisanja
novog poretka smanjio se broj zanatlija (s 506.000 pre rata na
361.212); posle 1948. nestali su sitni trgovci, kojih je nakon oslo-
boenja bilo 101.033, ali su u vlasnitvu drali mali deo trgovin-
ske mree; javni slubenici" su iezli jo u toku rata ili su se
posle osloboenja zaposlili u dravnom sektoru privrede.
Bitne promene u nasleenoj strukturi stanovnitva vrila je
brza industrijalizacija apsorbovanjem ogromne radne snage iz
prenaseljenog jugoslovenskog sela. Nekvalifikovani radnici sa
sela osposobljavani su na teajevima za rad u industriji i drugim
delatnostima. Ceni se da se samo u toku est godina (od 1945. do
1950) zaposlilo oko 1.200.000 ljudi, od ega oko 90% u industri-
ji i drugim privrednim granama. Novi radnici vrili su nalet" na
gradove i brojna gradilita prve petoletke. S njima su u gradove,
naroito velike administrativne centre, hrlili i slubenici razgra-
nate administracije, aci i studenti. U velikim gradskim nase-
ljima jedno vreme se razmiljalo o ograniavanju doseljavanja iz
unutranjosti administrativnim merama, ali se od toga odustalo.
Zapoljavanje u dravnom sektoru podsticano je i administrati-
vno i zakonski. Nezaposleni su izuzimani od obaveznog snabde-
vanja. Selo su naputali uglavnom lanovi sitnoposednikih i si-
romanih porodica. Proces industrijalizacije izbacio je na povr-
inu jedan nov sloj, sloj,,polutana ", koji su bili, ,pola '1 industrijski
radnici a pola" seljaci. Polutani" su se psiholoki teko odvaja-
li od zemlje, ali ih je, s druge strane, privlaila industrija i uopte
M A T E R I J A L N I RAZVOJ I DEMOGRAFSKO-SOCIJALNE PROMENE 4 2 9
zaposlenje u gradu, obezbeujui im vea primanja i besplatno

zdravstveno osiguranje. Broj ovih radnika s dvostrukom radnom
osnovom iznosio je 1955. oko 880.000. Probitanost dvostru-
kog osnova egzistencije" poveavala je broj polutana", tako da
ih je polovinom ezdesetih godina bilo preko 1.300.000. Ova ka-
tegorija inila je najvei deo jugoslovenskog industrijskog rad-
nitva.
Sociolozi (Pea Peujli i drugi) istiu da je osnovnu
figuru" jugoslovenske industrijalizacije predstavljao univer-
zalni zanatski majstor", nasleena kategorija usitnjene indu-
strije zanatskog tipa; ta industrija, s niskim kapacitetom
proizvodnje i malim brojem radnika, bila je karakteristina za
Kraljevinu Jugoslaviju. Mala (pigmejska") preduzea zadrala
su se i u prvim godinama jugoslovenske industrijalizacije.
Gotovo polovina industrijskih preduzea 1952. imala je do 60
radnika. Socioloke analize takoe skreu panju na mentalitet
tog univerzalnog majstora", za koga je karakteristino prece-
njivanje fizikog rada, shvatanje o jednakosti svih stomaka"
(egalitarni sindrom" ili uravnilovka"), najamna psihologija"
udruena sa sitnosopstvenikom sveu".
Krajem pedesetih godina pravac zapoljavanja je poeo da
se menja, jer su novi radnici sve spremniji stupali u trgovinu,
ugostiteljstvo, stambenu privredu, socijalno-komunalne ustano-
ve i preduzea.
Za najvrednija zanimanja u periodu administrativnog soci-
jalizma smatrana su inovnika, odnosno slubenika, na ta je
uticala snana uloga drave u svim sferama ivota, privlanost
upravljakih poslova" i materijalne i druge pogodnosti. Trago-
ve stare svesti, po kojoj je vlast spojena s privilegijama i moi,
uveliko je uvao monopol drave u privredi i drutvu. Ako bi se
iskljuila naturalna primanja i druge privilegije, kao i drutve-
ni uticaj, slubeniki sloj se, po formalnom merilu raspona u
platama, nije mnogo razlikovao od drugih: taj raspon je iznosio
3:1 u njegovu korist. Dravni aparat je u ovom periodu
zapoljavao oko 300.000 slubenika na svim nivoima. Ta
ogromna administrativna armija poela je da se osipa s
prelaskom na samoupravljanje i na decentralizaciju vlasti i
privrede, naputajui savezne i republike centre i odlazei u
privredu i druge delatnosti. Najznaajniju i najveu promenu u
drutveno-ekonomskoj strukturi stanovnitva predstavljalo je
apsolutno i relativno smanjenje broja poljoprivrednika. Dok su
oni 1931. inili preko tri etvrtine ukupnog stanovnitva, ve

1948, broj im se smanjio na oko dve treine, a 1971. na oko 38%
(deagrarizacija"). U 1971. godini od ukupno 7,8 miliona
seoskih stanovnika, privredno aktivnih je bilo 4,2 miliona.
Proces industrijalizacije i urbanizacije doveo je do opadanja
broja individualnih poljoprivrednika u 1974. na oko 44%
aktivnog stanovnitva. Udeo poljoprivrede u ukupnom drutve-
nom proizvodu smanjio se iste godine na 1/5.
Ove promene postaju jo oiglednije ako se ima u vidu da je
poljoprivreda prvih godina industrijalizacije uestvovala s
41,0% u nacionalnom dohotku, s 21,0% u ukupnom izvozu i sa
70,0% u radnoj snazi. Selo, nosilac akumulacije za potrebe
industrijalizacije, davalo je ne samo materijalne izvore ve i
radnu snagu za industriju, koja se prvih posleratnih godina
raala pod najteim uslovima, oslonjenja na vlastite snage zbog
politikog pritiska i ekonomske blokade socijalistikih zemalja.
Stotine hiljada seljaka naputalo je svoje siune posede i
naseljavalo gradove. Socioloke studije koje su pratile seosku
transformaciju govore o begu sa sela", sve veem broju
starakih domainstava", poveanju svojine bez naslednika",
feminizaciji" i senilizaciji" sela. Ukratko, patrijarhalno
selo" se raspadalo. Ovaj fenomen pranjenja" sela pratilo je
podrutvljavanje individualne poljoprivredne proizvodnje. Ne-
kadanji liliputanac" naziv u literaturi upotrebljavan za
poljoprivredna gazdinstva u drutvenoj svojini koji je posle
rata uestvovao sa svega 15% u poljoprivrednoj robnoj proi-
zvodnji, kada je odnos izmeu drutvenih i individualnih
gazdinstava bio 1:99, narastao je krajem ezdesetih godina do
tog stepena da je drao gotovo 1/5 ukupnih obradivih povrina.
Polovinom sedme decenije ovog veka opte zemljoradnike
zadruge su imale preko 900.000 kooperanata. Individualni
poljoprivrednici bili su zahvaeni i prvim talasima diferencija-
cije, koju je izazvala robna proizvodnja, to je uticalo na
smanjivanje ionako sitnih poseda, naputanje sela i traenje
egzistencijalnih reenja u gradovima, a s druge strane na
proirivanje nekih poseda, mada se naturalna proizvodnja jo
zadravala.
Ogromno uveana inteligencija, pri emu je humanistika
preovlaivala nad tehnikom, uestvovala je pedesetih i ezde-
setih godina u preobraaju jugoslovenskog drutva na samou-
pravnim osnovama, ali su socio-politika istraivanja otkrivala
u njenom opredeljenju i protivurenosti: struni neutralizam",

tenju za zadravanjem privilegija, uzurpaciju ovlaenja pod
kapom" samoupravljanja, itd.
U strukturi zaposlenosti najvei udeo imali su industrija i
rudarstvo, trgovina i ugostiteljstvo, kulturna i socijalna delat-
nost. Krajem 1974. broj zaposlenih bio je skoro etiri puta vei
od onog uoi rata: dok je 1939. iznosio 1.170.000, a 1947.
1.167.000, dotle je 1974. dostigao 4.514.000. Godine 1977. u Ju-
goslaviji je bilo 213 zaposlenih na hiljadu stanovnika. U
drutvenom sektoru je radilo 97% od ukupnog broja zapo-
slenih. Nezavisno od ove dinamike zapoljavanja, od polo-
vine ezdesetih godina javlja se nezaposlenost. Objavljeni
podaci kazuju da se broj nezaposlenih krajem sedamdesetih i
osamdesetih godina kretao oko 300.000. U tom razdoblju se na
radu u inostranstvu nalazilo oko 700.000 Jugoslovena, uglav-
nom u Saveznoj Republici Nemakoj, vedskoj, Francuskoj,
vajcarskoj, Belgiji. Na evidenciji zajednica za zapoljavanje je
1985. bilo 1.104.000 lica koja trae zaposlenje. Najvei problemi
nastaju sa ljudima mlade generacije koji ne mogu da nau
posao, i pored svojih strunih i kolskih kvalifikacija. Meutim,
broj lica nije sasvim precizan pokazatelj stvarne nezaposlenosti,
jer se jedan deo prijavljuje radi ostvarivanja odreenih prava
(zdravstvena zatita, upis na vanredne studije; na evidenciji se
nalazi i deo nestrunih lica sa sela koja ele zaposlenje u
neprivrednim delatnostima, iako mogu privreivati na svome
posedu). Taj broj ljudi koji trai posao neprestano se poveavao.
Rezerve radne snage oigledno su daleko vee od mogunosti
njihovog zapoljavanja.
Zahvaljujui razvoju drutva i privrede, posebno industrije,
osamdesetih godina stvorena je takva socijalna struktura u
kojoj su socijalistike snage" nadmaile po broju zaposlenih,
koji je prelazio 4,5 miliona, ostali deo stanovnitva (ili, kako ga
nazivaju sociolozi, ostatke klasnog drutva"). Statistika ana-
liza pokazuje da je od ukupnog broja zaposlenih 1974. godine
61% otpadalo na kvalifikovanu, a 39% na priuenu i nekvalifi-
kovanu radnu snagu.
Uspeni ekonomski razvoj Jugoslavije vremenski se podu-
darao s unutranjom politikom krizom 19661972, prema
tome kao to istie veina istraivaa savremenog jugoslo-
venskog drutva materijalni problemi nisu imali udela u
razbuktavanju politikih sukoba.
Integralno samoupravljanje (asocijacija proizvoaa") du-

go je nailazilo na otpore u SKJ i van njega, koji su uslovljavali
zadravanje iscepkanog", parcijalnog" ili dezintegrisanog"
samoupravljanja, bez horizontalnih i vertikalnih kopi", to je
imalo za posledicu gubljenje oseanja za celinu, sukobe interesa
i odbranu autarhinih pozicija. elijsko samoupravljanje",
koje je oznaavalo poetak integralnog samoupravnog sistema,
dugo je ostalo uokvireno zidovima preduzea, izolovano i
izgubljeno u monoj etatistikoj strukturi. Oslobodilaki po-
kret" koji je iveo u revolucionarnom etatizmu" dao je impuls
za pojavu radnikih saveta, plebiscitarno" prihvaenih od
radnika, ali je dalji razvoj samoupravljanja zavisio od odumi-
ranja etatizma". Novi impulsi decentralizaciji doveli su do
decentraliziranog etatizma" i parcijalnog samoupravljanja",
koji su se meusobno iskljuivali, ali su bili prinueni da kao
hibrid dugo koegzistiraju.
Koncepcija da se razvijanjem robne privrede, to jest preko
trita, spoje sitni proizvoai, ugraena u politiku liniju SKJ
polovinom sedamdesetih godina, nailazila je na otpore lokal-
nog, republikog i drugih etatizama". Savezne birokratske
strukture zamenjivane su republikim, koje su se razvijale pod
platom republike dravnosti. Atomizirano samoupravljanje
pogodovalo je grupnosvojinskom razaranju drutvene svojine.
Na drugoj strani, robna privreda, praena delovanjem slobodne
konkurencije, vodila je rauna uglavnom o ekonomskoj strani
razvojnih procesa. Drutveno raslojavanje, izdvajanje pojedina-
ca i grupa, nije proizilazilo iz udela u radu. Razvoj je ostavljao
za sobom brojne socijalne, kulturne i moralne probleme idejno-
-politikog naboja.
JUGOSLAVIJA I MEUNARODNI ODNOSI NAELA I
PRAKSA
Nesvrstanost se sedamdesetih godina sve vie izraavala kao

politika regulisanja celine odnosa u svetu na prihvatljivoj osno-
vi, a ne kao politika odreene grupacije zemalja koje nastoje da
ostvare neke posebne ciljeve u meunarodnoj zajednici. Sve ve-
i broj drava uesnica na konferencijama nesvrstanih sve-
doio je o rastu pokreta i njegovoj univerzalizaciji". Pokret ni-
je mogao da izbegne povremene stagnacije i oseke, naroito kri-
tine od polovine ezdesetih godina. Slabljenje hladnog rata i
dijalog velikih sila kao da su vodili zakljuku da su nesvrstani
ostvarili deo svog cilja izbegavanje blokovskih konfrontaci-
ja. Istovremeno se i burni proces dekolonizacije pribliavao kra-
ju. Politika pojedinih lanica pokreta bila je optereena pra-
gmatizmom: one su se izdvajale i posveivale unutranjim pro-
blemima ili sreivanju odnosa sa susedima. Na sastanku pred-
sednika UAR i Jugoslavije s indijskim premijerom u Nju Delhi-
ju, oktobra 1966, uinjen je napor da se aktivnost nesvrstanih
oivi. Jugoslovenski predsednik je februara 1968. u Kairu izneo
ideju o odravanju nove konferencije nesvrstanih na najviem
nivou. Meunarodni dogaaji koji su koincidirali s ovom inici-
jativom oteavali su sazivanje te konferencije (izraelska agresi-
ja na Bliskom istoku 1967. i intervencija zemalja Varavskog
pakta u ehoslovakoj 1968).
Inicijator za odravanje Tree konferencije nesvrstanih na
vrhu ponovo je bila Jugoslavija, preko svog predsednika.
Konferencija je odrana u Lusaki (Zambija) od 8. do 10.
septembra 1970, u prisustvu 54 delegacije sa statusom puno-
pravnih lanova i 10 u svojstvu posmatraa. Dominirala su
pitanja meunarodnog ekonomskog poretka i politikog poloa-
ja nesvrstanih zemalja. Doneta su dva programska dokumenta:
Deklaracija o miru, nezavisnosti, razvoju, saradnji i demokrati-
zaciji meunarodnih odnosa i Deklaracija o nesvrstanosti i
ekonomskom razvoju. Od posebnog znaaja je bila injenica to

se skup u Lusaki saglasio da se obrazuju trajni organi za nadzor
nad sprovoenjem donetih odluka i sazivanje sledee konferen-
cije^
etvrta konferencija efova drava ili vlada nesvrstanih
zemalja odrana je u Aliru (od 5. do 9. septembra 1973.
godine), uz uee 75 punopravnih lanica pokreta, devet
posmatraa i tri evropska gosta" (Finska, vedska i Austrija).
Alirski skup je pokazao tenju za jaanjem akcione sposobno-
sti nesvrstanih i njihove saradnje u oblasti privrede, tehnologije,
kulture, informisanja. Odlueno je da se osnuje Fond solidarno-
sti za finansiranje ekonomskog i socijalnog razvoja nesvrstanih
zemalja. U Aliru je obrazovan Koordinacioni biro, u koji su
uli predstavnici 17 drava, sa zadatkom da pripremi narednu
konferenciju i usaglaava aktivnost nesvrstanih, naroito u
Organizaciji ujedinjenih nacija. Koordinacioni biro je preteno
zasedao na nivou ambasadora. Za razvijanje saradnje i konti-
nuitet pokreta poseban znaaj su imali sastanci ministara
nesvrstanih zemalja u Aliru, Havani, Limi i ponovo u Aliru
(19741976). U 1975. i 1976. godini odrano je nekoliko
konferencija nesvrstanih, na kojima su razmatrani problemi
sirovina i informisanja (u Dakaru, Tunisu, Nju Delhiju).
Na Petoj konferenciji nesvrstanih na vrhu, odranoj u
Kolombu (ri Lanka) od 16. do 19. avgusta 1976, uestvovalo je
85 zemalja punopravnih lanica, sedam zemalja u svojstvu
gostiju (Finska, vedska, Austrija, Filipini, Portugalija, Rumu-
nija i vajcarska) i vie posmatraa, koji su predstavljali
oslobodilake pokrete i organizacije. Nesvrstani su u Kolombu
potvrdili kontinuitet svoje politike i pokazali sposobnost da
odbiju pritiske sa strane, bilo na pojedine lanice bilo na pokret
u celini.
U Kolombu 1976. i u Havani 1979. pokret je dobio i z v e s n e
institucionalne oznake u cilju postizanja vee efikasnosti i
koordinacije. Jugoslavija je u Kolombu predloila o d r a v a n j e
konferencije o razoruanju u okviru OUN, do koje je i dolo
tokom Specijalnog zasedanja Generalne skuptine UN o r a z o r u -
anju, 1978. godine. Tito je poslednji put, septembra 1979,
predvodio delegaciju Jugoslavije na estoj konferenciji efova
drava ili vlada nesvrstanih zemalja. Na konferenciji u H a v a n i
izraeno je jedinstvo u osnovnim ciljevima, principima i m e r i l i -
ma pokreta nesvrstanosti. Pokret nesvrstanosti jo ranije je
JUGOSLAVIJA I MEUNARODNI ODNOSI - NAELA I PRAKSA t <>
proirivao politiku platformu borbe za nezavisnost programom

za uspostavljanje pravednijeg meunarodnog ekonomskog po-
retka. Novostvoreni Koordinacioni biro zaduen je za usklai-
vanje aktivnosti nesvrstanih zemalja u periodu izmeu konfe-
rencija, za sprovoenje odluka i meusobne konsultacije. U
sastav ovog biroa izabrana je i Jugoslavija. Jugoslavija se u
nesvrstanom frontu zalagala za to vee akciono jedinstvo
pokreta, kako bi se onemoguilo meanje velikih sila, njihove
intervencije, pokuaji cepanja jedinstva i stvaranje jezgara
v e l i k i h sila u okviru pokreta. Titu je u Havani odato priznanje
za njegovu ulogu u nastajanju nesvrstanosti i oivotvoravanju
politike nesvrstanih. Nesvrstanost je trajna orijentacija jugoslo-
venske politike, o emu svedoi aktivno uee Jugoslavije na
konferencijama nesvrstanih i posle Titove smrti, u Nju Delhiju
1983. godine, kada je jugoslovensku delegaciju predvodio Petar
Stamboli, i na konferenciji u Harareu 1986. godine, kada je na
elu delegacije bio Sinan Hasani.
Od poetka, a naroito poslednjih godina, prvo tiho a u po-
slednje vreme glasnije, protivnici politike nesvrstanosti i skepti-
ci u smislu rasipanja snaga i sredstava, troenja energije u
svetskim poslovima koji nas bitno ne tangiraju kao malu dra-
vu, i si. pitaju se je li uopte mogu pokret koji je u sutini kon-
glomerat drava posebnih interesa, sukobljenih shvatanja, oru-
anih konfrontacija. U sluaju Jugoslavije, smatraju da ona za-
puta odnose sa susednim dravama, balkansku i evropsku di-
menziju svoje politike, na raun forsiranja veza sa nesvrstanima.
Odravanje konferencije ministara inostranih poslova balkan-
skih drava 1988, istovremeno sa prihvatanjem organizacije
sledeeg samita nesvrstanih, kao da govori o uzajamnoj proe-
tosti jugoslovenske politike i jednom i drugom tendencijom. O
tome odranije svedoe i druge jugoslovenske inicijative u krugu
Evrope, sa regionalnim oblicima saradnje i na Mediteranu.
Jugoslavija nije razdvajala koegzistenciju od internacionali-
stike solidarnosti. Teorijski i praktino, ona je u konkretnim
meunarodnim odnosima polazila od njihove sinteze. O tome
govore mnogobrojni kontakti i razgovori predstavnika Jugosla-
vije s predstavnicima nesvrstanih zemalja, SSSR-a, SAD i
drugih zapadnih zemalja. Septembra 1971. i novembra 1976.
Leonid Brenjev je boravio u Jugoslaviji, a Tito u SSSR-u 1972,
1973. i 1977. godine. Godine 1977. Tito je prvi put posetio NR
Koreju i NR Kinu. Predsednik kineske vlade Hua Guofeng
"J y ^
boravio je avgusta 1978. u Jugoslaviji. Odnosi sa SAD i

zapadnim zemljama nisu uticali na Jugoslaviju da ne zauzme
negativan stav prema intervencijama SAD u raznim krajevima
sveta. Tako su osueni amerika intervencija i rat u Vijetnamu,
ugroavanje Kube i agresija Izraela na arapske zemlje. Svet je
iveo u senci mnogobrojnih intervencija SAD koje su vrile
najgrublji pritisak na zemlje u razvoju ili tek osloboene zemlje.
SAD su se 1964. umeale u rat izmeu Severnog i Junog
Vijetnama. Nekoliko stotina hiljada amerikih vojnika pokua-
valo je da uz primenu najsavremenije ratne tehnike vijetnami-
zira" iscrpljenu zemlju. Pokazalo se da ni najmodernija ratna
tehnika ne moe da dobije rat podravanjem gnjilog junovijet-
namskog reima. SAD su u svojoj politici na Bliskom istoku
koristile Izrael, a na jugu Afrike junoafriki rasistiki reim.
Koristei obavetajne slube, suparnike pokrete i ekonomsko
podrivanje, SAD su onemoguavale razvoj zemalja koje nisu
htele da se priklone diktatu.
Zajednika akcija Jugoslavije i socijalistikih zemalja Isto-
ne Evrope 1967, prilikom rata Izraela s arapskim zemljama, nije
znaila naputanje principa i prakse nesvrstane politike. SKJ je
osudio oruanu intervenciju zemalja Varavskog ugovora u
ehoslovakoj, 21. avgusta 1968. godine, u ime odbrane socija-
lizma i protiv doktrine ogranienog suvereniteta. Intervencija je
izazvala diferencijaciju u komunistikom pokretu. Za mnoge
komuniste bilo je neprihvatljivo da se socijalizam brani tenko-
vima. Nasilje na Vltavi u ime socijalizma, utoliko cininije to je
ehoslovaki pokuaj poivao na humanizaciji socijalizma",
dovelo je do unutranjeg vrenja u mnogim partijama Zapadne
Evrope, naroito u Italiji i Francuskoj. Komunisti na Zapadu
traili su novu strategiju socijalizma koja bi u sebi nosila vie
demokratije, izraavala originalno stvaralatvo, n e z a v i s n o s t ,
obnovu osnovnih socijalistikih ciljeva. Na toj osnovi pojavio se
evrokomunizam" u italijanskoj, francuskoj i panskoj partiji.
Enriko Berlinguer je pred smrt izneo tezu o i s c r p e n o s t i
oktobarske inspiracije. Komunisti poinju da odbacuju r a n i j u
diskriminaciju saradnje sa socijalistikim partijama. Jugoslavi-
ja je osudila i druge agresije irom sveta, nezavisno od njihovog
motiva. Osuena je vijetnamska okupacija Kampuije (krajem
1980) i izraeno neslaganje s ulaskom vojnog kontingenta
Sovjetske armije u Avganistan (krajem 1979. godine).
iva spoljnopolitika aktivnost Jugoslavije proisticala je iz

uverenja o visokom stepenu meuzavisnosti u svetu i o odgovor-
nosti svih lanova meunarodne zajednice za mir, koji je
upravo zbog te meuzavisnosti postao nedeljiv. Aktivna miro-
ljubiva koegzistencija drava bila je nespojiva s praksom
intervencija, ideoloke dominacije i politikom interesnih sfera.
Jugoslavija je istupala protiv svih oblika neravnopravnosti i
nametanja blokovske volje suverenim narodima. Ona je u
okvirima Organizacije ujedinjenih nacija podravala napore da
se ree akutne krize, koje su zabrinjavale svet, i uklone krizna
arita. Prekinula je diplomatske odnose sÎzraelom 13. juna
1967. godine jer se izraelska vlada ogluila o njeno upozorenje i
nastavila agresiju na arapske zemlje. Vojno-faistiki udar u
ileu i ubistvo predsednika Aljendea igosala je kao delo snaga
imperijalizma. Zalagala se za ujedinjenje naroda Severne i
June Koreje mirnim putem i bez meanja sa strane. Smatrajui
palestinsko pitanje centralnim u dugoj krizi na Bliskom istoku,
podravala je Palestinsku oslobodilaku organizaciju kao zako-
nitog predstavnika palestinskog naroda. Nastavila je da daje
podrku oslobodilakim pokretima i podstie meunarodne
akcije protiv poslednjih rasistikih uporita na jugu Afrike.
Posle osude vojne intervencije pet drava Varavskog ugo-
vora u ehoslovakoj avgusta 1968, odnosi Jugoslavije sa
socijalistikim dravama privremeno su se pogorali, ali ne i s
Rumunijom, jer ona nije uestvovala u intervenciji iako je bila
lan pomenute blokovske vojne formacije. Jugoslovensko-
-rumunski odnosi dobijali su karakter redovne razmene milje-
nja izmeu predsednika Tita i Nikolae aueskua, kao i na
niim nivoima, o svetskoj- politici, meunarodnom radnikom
pokretu i bilateralnim pitanjima. Saradnja dve zemlje bila je
krunisana i zajednikom gradnjom hidrocentrale erdap".
Do poboljanja odnosa sa SSSR-om i drugim socijalistikim
dravama dolo je ve 19691970. Prilikom posete generalnog
sekretara CK KPSS Leonida Iljia Brenjeva Jugoslaviji sep-
tembra 1971, objavljena je sovjetsko-jugoslovenska Izjava u
kojoj je izraena sovjetska podrka nesvrstanim zemljama u
borbi protiv imperijalizma. Tito i Brenjev sretali su se i
narednih godina (1972, 1973, 1976, 1979). SKJ i KPSS pridavali
su veliki znaaj razvoju uzajamne povezanosti komunistikih i
radnikih partija sa svim progresivnim pokretima u ime mira,
slobode i nezavisnosti razvoja narod. Jugoslavija i SSSR su se
izjasnile kao pristalice uvrenja mira i bezbednosti na Bal

kanskom poluostrvu. SKJ i KPSS osudile su agresiju SA
protiv naroda Indokine. Jugoslavija i SSSR potvrdile su odlu
nu podrku borbi arapskih naroda za osloboenje teritorija koje
je okupirao Izrael. Obe zemlje smatrale su neophodnim povea-
nje uloge Organizacije ujedinjenih nacija i osiguranje univer-
zalnosti OUN. Izjasnile su se za uspostavljanje legitimnih prava
naroda Republike Kine u OUN, za istovremeni prijem u OUN
Nemake Demokratske Republike i Savezne Republike Nema-
ke, za prestanak diskriminatorske politike u OUN prema
Demokratskoj Republici Koreji. Jugoslavija i SSSR zahtevale
su likvidaciju svih ostataka kolonijalizma. Izjava Tita i Bre-
njeva bila je nezvanino poznata i kao Tito-Brenjevljeva
doktrina. Saradnja Jugoslavije sa socijalistikim zemljama
nastavila se u najraznovrsnijim oblicima. U odnosima s Bugar-
skom ostalo je otvoreno pitanje osporavanja makedonskog
nacionalnog individualiteta i guenja makedonske nacionalne
manjine. Bugarska do danas nije prihvatila postojanje Makedo-
nije u okviru Jugoslavije kao realne i nepromenljive injenice. O
tome svedoe razne naune" argumentacije i propagandisti-
ke manifestacije Sofije koje imaju za cilj da ovo pitanje odr-
avaju kao otvoreno arite. Na drugoj strani, staljinistiko
rukovodstvo Albanije je, i pored jugoslovensko-albanskih pri-
vrednih odnosa, ideoloki napadalo sistem Jugoslavije jo od
vremena nevoljne normalizacije odnosa posle Staljinove smrti,
mealo se u unutranje stvari Jugoslavije, podgrevalo i izlivalo
separatistike ideje meu kosovskim nacionalistima i u delu
kosovske birokratije. Iza kosovske kontrarevolucije 1981. staja-
le su i ilegalne organizacije koje je podravala Albanija.
Jugoslavija je razvijala intenzivne ekonomske i kulturne
veze s kapitalistikim zemljama Zapada. Odnosi sa Saveznom
Republikom Nemakom obnovljeni su 1968. godine. Jugoslavija
je branila prava slovenake i hrvatske nacionalne manjine u
Austriji, traei primenu Dravnog ugovora. Poseta jugosloven-
skog predsednika Sjedinjenim Amerikim Dravama 1971. i
razgovori s predsednikom Riardom Niksonom, kao i uzvratna
poseta predsednika SAD Dona Forda Jugoslaviji 1975, sluili
su razvijanju meusobnih odnosa na bazi ravnopravnosti,
nemeanja i nezavisnosti. Ugovorom o reenju nekih graninih
pitanja i Sporazumom o unapreenju privredne saradnje, koje
su u Osimu, kod Ankone, 10. novembra 1975. potpisali Milo
J U G O S L A V I J A I M E U N A R O D N I ODNOSI - NAELA I P R A K S A t <>
Minie, potpredsednik Saveznog izvrnog vea i savezni sekretar

za inostrane poslove, i Marijano Rumor, italijanski ministar
inostranih poslova, skinuti su s dnevnog reda preostali proble-
mi izmeu dve zemlje u vezi s nekadanjom Slobodnom
Teritorijom Trsta. Sklapajui ove sporazume, Jugoslavija i
Italija su pole od ravnopravnosti drava i doslednog potova-
nja suvereniteta i teritorijalnog integriteta. U Osimu su preuze-
te obaveze o maksimalno moguoj zatiti graana-pripadnika
manjina. Sporazumi su predviali poboljanje visio va ivota
pograninog stanovnitva, dugoronu industrijsku kooperaciju,
zajednika ulaganja i razmenu tehnologije.
Prekinuti odnosi izmeu Jugoslavije i Vatikana usposta-
vljeni su 1966, nakon 14 godina, zakljuenjem Protokola
izmeu SFRJ i Vatikana. Protokol je uvaavao principe prav-
nog poloaja verskih zajednica u Jugoslaviji: slobodu savesti i
veroispovesti, odvojenost crkve od drave, jednakost i ravno-
pravnost svih verskih zajednica. Time je Sveta stolica prihvatila
odnose s Jugoslavijom na bazi njenog zakonodavstva. Vlada
SFRJ je Protokolom, koji do danas nije objavljen, priznala
jurisdikciju Svete stolice nad jugoslovenskom rimokatolikom
crkvom u duhovnim pitanjima crkvenog karaktera. Vatikan je
prihvatio jugoslovensku stvarnost i naelo depolitizacije
crkve". Zakljuenju Protokola pogodovale su i ekumenske ideje
Drugog vatikanskog koncila. Nove tendencije u politici Vatika-
na posle smrti Pija XII, a za vreme pontificata Jovana XXIII i
Pavia VI, dovele su do posete predsednika Tita Pavlu VI, marta
1971.
Unapreujui odnose s evropskim zemljama susednim,
zapadnim i istonim Jugoslavija je, drei se iznetih prin-
cipa, i u granicama svojih mogunosti, doprinosila razvija-
nju saradnje izmeu svih drava. Ova njena politika bila je tim
plodotvornija to se proteklih godina Evropa od arita hladnog
rata pretvorila u zonu mira i jedno od najstabilnijih podruja
sveta. Jugoslavija je dala aktivan prilog pripremama za Konfe-
renciju o evropskoj bezbednosti i saradnji (KEBS). Ta konferen-
cija, odrana u Helsinkiju od 30. jula do 1. avgusta 1975. na
nivou efova drava i vlada zemalja uesnica, donela je Zavrni
dokument, koji je davao osnovu za bri razvoj politikih i
ekonomskih odnosa, uvaavajui interese svih evropskih naro-
da. Drave uesnice preuzele su obavezu da se u meusobnim
odnosima pridravaju principa potovanja suverene jednakosti,
uvaavanja prava na suverenitet, uzdravanja od pretnje silom

ili upotrebe sile, potovanja nepovredivosti granica i teritorijal-
nog integriteta, mirnog reavanja sporova, nemeanja u unutra-
nje poslove drugih, potovanja ljudskih prava i osnovnih
sloboda, ukljuujui slobodu miljenja, veroispovesti i ubeenja,
uvaavanja ravnopravnosti i prava naroda na samoopredeljenje,
saradnje meu dravama, savesnog ispunjavanja meunarodno-
-pravnih obaveza. Predviena je saradnja u oblasti privrede,
nauke, tehnike i zatite ovekove okoline, u humanitarnoj i dru-
gim oblastima, kao i u vezi s pitanjima koja se tiu bezbednosti i
saradnje na podruju Mediterana. Jugoslovenski predsednik je
Konferenciju ocenio kao poetak jednog procesa", oslobaa-
nja Evrope od naslea prolosti i njenog okretanja budunosti.
Posle Helsinkija, glavni grad Jugoslavije bio je domain
prvog sastanka predstavnika evropskih drava (1977) u okviru
trajnog rada KEBS-a.
SKJ se u meunarodnom komunistikom i radnikom
pokretu teorijski i praktino zalagao za samostalnu nacionalnu
strategiju u borbi za socijalizam, odbacujui obaveznu i jedin-
stvenu idejno-politiku liniju u ma kojem vidu. Jugosloven-
ski komunisti su priznavali razliite pute ve te borbe, sma-
trali da delatnost svake partije zavisi od nacionalnih uslova,
isticali razlike kao izraz neravnomernog razvitka socijalizma
i, samim tim, suprotstavljali se dirigovanju celokupnim komu-
nistikim pokretom iz nekog meunarodnog centra. To stanovi-
te nije znailo izolaciju ni apsolutizaciju parcijalnih interesa i
vlastitih pogleda, o emu svedoi akciono jedinstvo Jugoslavije
sa socijalistikim zemljama prilikom izraelskog napada na
arapske zemlje 1967. i imperijalistikog pokuaja sankcionisa-
nja politike svrenog ina. Predsednik Tito je uestvovao na
prvom sastanku rukovodilaca socijalistikih drava i partija u
Moskvi juna 1967, na kome je data podrka arapskim zemljama,
kao i na drugom sastanku,- u Budimpeti jula 1967, gde se
raspravljalo o pruanju ekonomske pomoi tim zemljama.
Rukovodea tela SKJ ocenila su intervenciju zemalja Varav-
skog ugovora u ehoslovakoj kao gaenje suvereniteta i
teritorijalnog integriteta jedne nezavisne socijalistike drave.
Prema toj oceni, intervencija je znaila negaciju opteprihvae-
nih principa meunarodnog prava i Povelje UN. Jednostrana
teza o ugroenosti socijalizma nije davala pravo nijednoj zemlji
da intervenie u njegovo ime.
t <>
JUGOSLAVIJA I MEUNARODNI ODNOSI - NAELA I PRAKSA
Meunarodna savetovanja i dogovore komunistikih partija

SKJ je procenjivao prema njihovom sadraju, karakteru, ciljevi-
ma i rezultatima. Jugoslovenski komunisti nisu uestvovali na
Savetovanju evropskih komunistikih partija u Karlovim Vari-
ma 1967. o bezbednosti u Evropi, kao ni na savetovanju u
Moskvi juna 1969. posveenom borbi protiv imperijalizma u
savremenoj etapi i jedinstvu akcije komunistikih i radnikih
partija i svih antiimperijalistikih snaga". Predsednitvo i
Izvrni komitet CK SKJ su u pismu CK KP ehoslovake
povodom konferencije u Karlovim Varima izneli svoje rezerve u
vezi s nainom njenog sazivanja i priprema, a posebno u vezi s
ocenom evropske situacije u tekstu Prednacrta deklaracije,
izraenog na sastanku Redakcione komisije u Varavi. SKJ je
doao do uverenja da njegovo uee na tom skupu ne bi uticalo
na sadraj predloenog dokumenta. Izvrni biro Predsednitva
SKJ pozitivno je ocenio proceduru pripreme pomenutog mos-
kovskog savetovanja, injenicu to na njemu nije osuena
nijedna partija, kao i prihvatanje razlika u shvatanjima meu
pojedinim partijama, ali se kritiki osvrnuo na neke propuste i
stavove. Izmeu ostalog, izostala je analiza uzoka razmimoila-
enja meu socijalistikim zemljama i komunistikim partija-
ma, a u interpretaciji proleterskog internacionalizma optim
interesima" socijalizma data je prednost nad autentinim
nacionalnim interesima". Na savetovanju nije ni spomenuta
uloga pokreta nesvrstanih.
Uestvujui u pripremama za Konferenciju komunistikih i
radnikih partija evropskih zemalja, SKJ je traio da se ona ne
tretira kao nastavak prethodnih savetovanja i da se ne saziva
novo svetsko savetovanje, za koje po njegovoj oceni nije
bilo uslova. Konferencija je morala da osigura saglasnost svih
uesnika i demokratski postupak odluivanja. Sazivanje i rad
tog skupa, odranog u Berlinu 29. i 30. juna 1976, uz uee 29
komunistikih i radnikih partija, potvrdili su novu politiku
strategiju u borbi za socijalizam i ravnopravne odnose izmeu
socijalistikih snaga. Delegacija SKJ s Josipom Brozom Titom
na elu prisustvovala je inaugurisanju i prihvatanju upravo
onih stavova u evropskom komunistikom i radnikom pokretu
zbog kojih je 1948. KPJ bila iskljuena iz njega. Zavrni
dokument Konferencije (Za mir, bezbednost, saradnju i dru-
tveni napredak u Evropi) isticao je da se saradnja razvija uz
striktno potovanje ravnopravnosti i suverene nezavisnosti
svake partije, nemeanje u unutranje poslove i uvaavanje

slobode izbora razliitih puteva u borbi za progresivne drutve-
ne preobraaje i socijalizam. Borba za socijalizam u svojoj
zemlji i odgovornost svake partije pred svojom radnikom
klasom i narodom povezane su sa uzajamnom solidarnou
radnih ljudi svih zemalja, svih progresivnih pokreta i naroda u
borbi za slobodu i uvrenje nezavisnosti, za demokratiju,
socijalizam i mir u elom svetu".
Jugoslovenski komunisti zalagali su se za demokratsku
saradnju" u regionalnim i svetskim okvirima, sa svim komuni-
stikim, socijalistikim, socijaldemokratskim, demokratskim i
narodnooslobodilakim partijama i pokretima na osnovu do-
brovoljnosti, nezavisnosti i uvaavanja interesa svakog uesni-
ka". Na tim principima SKJ je odravao saradnju sa preko 100
partija. U meunarodnoj saradnji uestvovali su i SSRNJ (s
vie od 100 partija i pokreta), Savez sindikata Jugoslavije (s
preko 200 sindikalnih organizacija), Savez socijalistike omla-
dine Jugoslavije ( s vie od 400 organizacija) i Savez udruenja
boraca narodnooslobodilakog rata (s preko 90 borakih orga-
nizacija).
Privremeno smirenje odnosa u svetu poremetilo se krajem
1979. kada je dolo do intervencije SSSR-a u Avganistanu, a
naredne godine do vijetnamske okupacije Laosa (Kampuije).
Unutranja kriza u Poljskoj (pojava Solidarnosti", otpor
radnika, opozicija inteligencije, raspad sistema, zavoenje voj-
nog reima, sukob crkve i drave) jo vie je uticala na
ideoloku i politiku konfrontaciju sukobljenih blokova u svetu.
SAD su, smatrajui da je SSSR poremetio ravnoteu snaga u
svetu, nale protivodgovor na globalnom planu (politikom,
ekonomskom kulturnom i ideolokom). Zapoeti pregovori o
ograniavanju stratekog nuklearnog naoruavanja izmeu
SAD i SSSR-a su prekinuti. Odnose dve supersile u to vreme ka-
rakterie vri stav SAD prema SSSR-u i zemljama koje ga sle-
de u svim delovima sveta. SAD vode iscrpljujuu propagandu o
nepotovanju ljudskih prava u SSSR-u i zemljama Varavskog
ugovora; daju podrku sovjetskim disidentima (akademiku Sa-
harovu i drugima); pojaavaju takmienje u naoruavanju, pret-
postavljajui da ove terete SSSR nee moi da izdri poto je op-
tereen problemima modernizacije svoje privrede, niskim stan-
dardom stanovnitva, izdravanjem zemalja koje su sledile nje-
govu liniju (Etiopija, Kuba, Angola, Juni Jemen, Vijetnam, Mon-
golija, Avganistan), suprotstavljanjem avganistanskim izbegli-

cama u Pakistanu (mudahedini) koji se bore protiv reima u Ka-
bulu i sovjetskog kontingenta od preko 100.000 vojnika, podr-
avanjem Kube i preko nje Nikaragve. Ovaj pritisak SAD na SSSR
doao je u poslednjoj fazi vladavine Leonida Brenjeva, karak-
teristinoj u unutranjem razvitku po zastoju (stagnaciji") u
privredi i drugim oblastima, i u vreme neposrednih naslednika:
Jurija Andropova i Konstantina ernjenka. Era Mihaila Gorba-
ova zapoela je 1984. godine s politikom deblokiranja SSSR-a
od amerikog pritiska u spoljnim odnosima, naterivanja SAD na
pregovore o nuklearnom razoruanju a posebno zahteva o stor-
niranju kosmikog naoruanja (rat zvezda"). Dolo je do sastan-
ka generalnog sekretara KPSS Gorbaova sa amerikim pred-
sednikom Ronaldom Reganom u enevi, Rejkjaviku i Vaingto-
nu. Vaingtonskim sporazumom o uklanjanju raketa srednjeg
dometa iz Evrope, zakljuenim decembra 1987, probuene su
nade oveanstva u perspektivu sveta bez atomske opasnosti.
Gorbaov je u unutranjoj politici proglasio tzv. perestrojku"
i glasnost", kako bi se Sovjetski Savez oslobodio staljinskog
naslea u javnom ivotu, organizaciji drave i privrede, kako bi
se zemlja demokratizovala i popravio standard ivota, a SSSR
pripremio za ulazak u 21. vek na talasima nove tehnoloke revo-
lucije. Gorbaov je objavio rat zaostalom nasleu, dremljivosti,
bahatosti i nesposobnosti birokratije, neracionalnoj organiza-
ciji i zatvorenosti sistema, rat koji je tek poeo, i koji tee u znaku
velikih neizvesnosti da li e inicijativa reforme" uspeti da nad-
vlada stanje i navike izgraivane decenijama i inerciju ruske is-
torije.
SUOAVANJE S KRIZOM
etvrtog maja 1980. u Ljubljani je umro predsednik Tito.

Sahranjen je u Beogradu, 8. maja. Jo pre Titove smrti u stranoj
javnosti raspravljalo se o sutranjici Jugoslavije i izraavale se
sumnje u njen opstanak i jedinstvo; pitalo se hoe li ostati u
frontu nesvrstanosti ili prei u lager, hoe li zadrati samou-
pravni kurs ili se obreti u restauraciji kapitalizma ili birokrat-
skog centralizma ve zavisno od toga kakve je ideoloko-
-politike poglede koji od stranih duebrinika za sudbinu
Jugoslavije imao.
lanovi Predsednitva CK SKJ izabranog na 11. kongresu
SKJ bili su posle Titove smrti: Vladimir Bakari, JStane Do-
lane, Stevan Doronjski, Duan Dragosavac, Veselin uranovi,
Aleksandar Grlikov, Fadilj Hoda, Nikola Ljubii, Lazar
Kolievski, Cvijetin Mijatovi, Branko Mikuli, Milo Mini,
Petar Stamboli, Vidoje arkovi, Duan Alimpi, Mahmut
Bakali, Angel emerski, Milka Planine, France Popit, Vojislav
Srzenti, Nikola Stojanovi i Tihomir Vlakali. Predsednitvo
SFRJ, kao najvii kolektivni organ drave, bilo je u sastavu:
Lazar Kolievski, Stane Dolane, Vidoje arkovi, Vladimir
Bakari, Petar Stamboli, Fadilj Hoda, Cvijetin Mijatovi i
Stevan Doronjski.
Prvi znaci krize meunarodnih ekonomskih odnosa javili su
se u obliku energetske ili naftne krize, najtee pogaajui
zemlje u razvoju. U okviru strukturne krize svetske privrede"
dolo je do enormnog rasta duga nerazvijenih i zemalja u
razvoju. Dugovi ovih zemalja poveavali su se za 100 milijardi
dolara godinje. Krajem sedamdesetih godina ti dugovi su
dosegli sumu od preko 500 milijardi dolara. Neke zemlje grcale
su u krizi i prezaduenosti: Brazil, Meksiko, Argentina, Jugo-
slavija, Rumunija i druge. U dunike mree upale su zemlje
koje nisu predvidele energetsku krizu i orijentisale se na naftu,
SUOAVANJE S KRIZOM 4 4 5
ije je poskupljenje znaajno uvealo deficite ovih zemalja u

odnosima s razvijenim svetom. Vetaki skok dolara (petrol-
-dolar) dokraja je zaotrio njihov poloaj. Monetarni imperijali*-
zam javio se i kao opasnost za nezavisnost malih i nerazvijenih
zemalja.
Jugoslavija je 1975. godine dugovala 6.584 miliona dolara, a
krajem 1983. ve 20.501 milion dolara. Drutveni plan je
predviao smanjivanje stepena zaduenosti inostranstvu, a
zaduenost se, meutim, poveala. Savezno izvrno vee je 1979.
delilo" prava za nova zaduivanja u visini od osam milijardi i
427 miliona dolara, iako je zemlja ve krajem te godine
dugovala 14.952 miliona dolara. O razmerama zaduivanja
govori podatak da je samo Hrvatska u razdoblju od 1976. do
1980. investirala 723 milijarde dinara ili oko 2 milijarde dolara.
Dotadanji i novi krediti stvarali su utisak prosperiteta, iako se
ivelo na nivou koji nije bio pokriven odgovarajuim radom i
produktivnou. Za zaduenost pomenutih razmera ira javnost
nije znala, kao ni deo ljudi u vrhu jugoslovenske politike. Istinu
o dugovima saoptila je tek Milka Planine, predsednik SIV-a, na
nonoj sednici Skuptine SFRJ, jula 1983. godine. Tada se
operisalo s dugom od 19 milijardi dolara. Na deo zaduivanja
uticala je tzv. energetska kriza u svetu, ali je glavni uzrok bio u
osamostaljenosti republika, to je omoguavalo nekontrolisano
zaduivanje. Kao to je neoekivano dolo do napada Staljina
na Jugoslaviju 1948, tako je isto SKJ mimo oekivanja suoen
s pojavom nazvanom tehno-menadersko-birokratska struktu-
ra" ili kapital-odnos" krajem ezdesetih i poetkom sedamde-
setih godina. Na ekonomskom planu, rukovodstvo Jugoslavije je
zateeno i energetskom krizom i porastom cena nafte i drugog
tenog goriva, kao i krizom zaduenosti uoi i posle Titove
smrti; kriza koju narodi Jugoslavije ve osam godina preivlja-
vaju u najotvorenijem obliku nesumnjivo je najvea u poslerat-
noj istoriji Jugoslavije. To je u pravom znaenju rei drutvena,
politika i moralna kriza, iako je rukovodstvo zemlje dugo
govorilo o zastoju i, kasnije, ekonomskoj krizi.
Rukovodstvo Jugoslavije se maja 1984. godine odluilo da
ue u razgovore s Meunarodnim monetarnim fondom. Prilikom
parafiranja sporazuma, SIV je priloio Pismo o namerama, koje
nije ni do danas objavljeno. Na osnovu ovog dokumenta, vlade
16 zemalja i oko 600 banaka bile su spremne da razgovaraju o
kreditu od 3,5 milijardi dolara. Zemlja primalac kredita se
obavezivala da e u toku godine voditi ekonomsku politiku

kakva je bila utvrena u pregovorima s Meunarodnim mone-
tarnim fondom.
Jugoslavija je danas jedna od 17 najzaduenijih zemalja na
svetu, zajedno sa Argentinom, Bolivijom, Brazilom, iieom,
Kolumbijom, Kostarikom, Obalom Slonovae, Ekvadorom, Ja-
majkom, Meksikom, Marokom, Nigerijom, Peruom, Filipinima,
Urugvajem i Venecuelom. Prema podacima koje je objavila
Svetska banka, ukupni spoljni dug Jugoslavije u 1986. iznosio je
21 milijardu i 363,6 miliona dolara. Struktura ovih dugova po-
kazuje da je na dugorone dugove otpadalo 17 milijardi i 954,9
miliona dolara, na kredite Meunarodnog monetarnog fonda 2
milijarde i 68,7 miliona dolara, a na kratkoroni dug jedna
milijarda i 340 miliona dolara. Najvea zaduenja nastala su u
periodu izmeu 1975. i 1980. godine. Dugorona zaduivanja
porasla su sa 5 milijardi i 817,6 miliona dolara na 15 milijardi i
585,5 miliona dolara; krediti Meunarodnog monetarnog fonda
poveali su se sa 181,7 na 760,3 miliona dolara; kratkoroni
dugovi Jugoslavije iznosili su 1980. godine 2 milijarde i 140
miliona dolara. Jugoslavija je 1980. godine stranim poveriocima
platila 616 miliona dolara, 1981. 800,3; 1982. 911,1; 1983.
799,6; 1984. 949,9 i 1985. 1 milijardu i 394,2 miliona
dolara. Izraunavanja Lojzeta Soana pokazuju da je dug Jugo-
slavije daleko vei od zvaninog, ako se ima u vidu pojedena
akumulacija, to jest da nisu izgraeni kapaciteti koji stvaraju
dohodak i akumulaciju. Sabiranjem ove hipoteke" ukljuu-
jui doznake jugoslovenskih radnika iz inostranstva (oko se-
dam milijardi dolara), kursne razlike, promaene investicije i
smanjenje bankarskih rezervi jugoslovenski dug je otprilike
etiri puta vei nego to iznose zvanine cifre Svetske banke,
objavljene u jugoslovenskoj tampi. Davor Savin smatra da je
Jugoslavija 1986. za otplatu dugova morala da izdvoji iznos u
visini od 10% vrednosti drutvenog proizvoda, dok je Nemaka
1921. godine uoi svoje najvee inflacije u istoriji za ratne
reparacije potroila samo" oko pet odsto svog drutvenog
proizvoda. Jo je Milka Planine isticala da je za zemlju
unutranji dug tei od spoljnog.
Statistika neumoljivo pokazuje da je Jugoslavija od 1953. do
1965. ostvarivala prosenu stopu privrednog rasta od 8,1%
godinje, 19661975. godine 5,8%; 19761980. godine 5,6%, a
1982. godine 2%. Od 1981. do 1985. godine prosean godinji
porast drutvenog proizvoda iznosio je svega 0,6%. Visok tempo

privrednog rasta u prethodnom periodu ostvarivan je u uslovi-
ma neravnotee u robnoj razmeni sa inostranstvom. Obim
potronje prevazilazio je obim domae proizvodnje. Razlika
izmeu proizvodnje i potronje reavala se uzimanjem kredita u
inostranstvu. Prekomerna investiciona potronja nije mogla da
se obezbeuje iz domae akumulacije. Od uvoza je najvie
zavisila industrija, a potom saobraaj, graevinarstvo i zanat-
ske usluge. Uvoen je reprodukcioni materijal, ali i luksuz-
na potrona roba. Uticajne grupe i pojedinci odluivali su o
sudbini zajmova. Krediti su rasipani i neracionalno korieni.
Ko zna raune utroka ogromnih sredstava i u koje svrhe? Niko
nikada nije pokrenuo raiavanje pitanja i rasvetljavanje line
odgovornosti, porekla bogaenja pojedinaca, ,,crne" fondove i
druge masovne malverzacije. Investicije su bile primer lako-
mislenog ulaganja. Na pitanj novinara amerikom poslovnom
oveku, nekadanjem ambasadoru SAD u Beogradu Iglbergeru,
da li je i koliko uticao na davanje kredita Jugoslaviji, ovaj je
mirno odgovorio da je uticao pri odobravanju kredita, ali da
nije imao uticaja na to kako e se krediti upotrebiti. Investicio-
na politika ostavila je prava groblja za sobom: Feni", Medija-
pan, Feronikl; gubici Smederevske elezare teko optereuju
celokupnu akumulaciju Srbije; fabrika u Glogovcu (Koso-
vo), proizvodnja celuloze u Ivangradu. Nerazumna investici-
ona politika zavila je u crno jugoslovensku privredu. Niko
se ne stidi da objavljuje kao pobednike" vesti da je neko u
zemlji ili u inostranstvu kupio izgraena preduzea s najmoder-
nijim mainskim parkom kao staro gvoe, ili radi kompletira-
nja maina svojih fabrika. Deo industrijske proizvodnje prinu-
en je da se probija na zasienom tritu damping" cenama.
Kriza je posle 1980. uticala i na smanjeno korienje kapa-
citeta industrije, jer nije bilo sredstava za uvoz sirovina, to je
sa svoje strane uticalo i na smanjeno zapoljavanje. Jugosloven-
ska industrija je zavisna od inostranstva kad je re o nizu
proizvoda, kako onih koje ne proizvodi (ugalj za koksovanje,
sirovi fosfati, kalijumovo ubrivo, kalaj, ruda hroma, prirodni
kauuk) tako i onih koje nedovoljno proizvodi (nafta, gvoe,
pamuk). Preraivaka industrija nalazila se u jo veoj zavisno-
sti od uvoza (vune, sintetikih vlakana, celuloze, itd.).
Statistika pokazuje da su od 1976. do 1980. cene industrij-
skih proizvoda rasle u proeku za 12,7% godinje; cene na malo
za 17,4%; cene proizvoaa poljoprivrednih proizvoda za

19,6%, a trokovi ivota za 19,7%. Prema zvaninim podacima
iz 1981, dolo je do ogromnog porasta cena; stopa tog rasta je
postala trocifrena, s tendencijom stalnog poveavanja. Cene
industrijskih proizvoda rasle su proseno godinje za 47%; cene
na malo za 49%, cene poljoprivrednih proizvoda za 46%, a
trokovi ivota za 47%. Galopirajua inflacija nije uspela da se
zaustavi i pored donoenja antiinflacionog programa. Spoljna
likvidnost zemlje danas se proglaava manje opasnom za
privredni ivot zemlje od unutranje nelikvidnosti. Svedoci smo
,,sive emisije" koja se ostvaruje ak i putanjem u promet
menia bez pokria.
Porast dohotka nije ostvarivan produktivnou rada ve
poveavanjem cena usluga i proizvoda. Na malu produktivnost
uticalo je vie inilaca, meu kojima: strukturna neusklaenost
proizvodnih kapaciteta, oskudica sirovina, niska akumulativ-
nost privrede, nedostatak obrtnih sredstava, neuvaavanje
ekonomskih merila proizvodnje, itd. Tako se i moglo desiti da u
periodu 19811985. ukupna potronja, ukljuujui i investicio-
nu, bude znatno iznad ostvarene domae proizvodnje. Razlika
je pokrivana vikom uvoza roba nad izvozom. Troenje je prela-
zilo sve granice i nije se opravdavalo radom. Prvi ekonomski
poremeaji na svetskom tritu pokazali su velike strukturne
neusklaenosti privrede i nesposobnost predvianja i prilago-
avanja; otkrivena je uvozna zavisnost i izvozna nesposobnost.
Iluzije uspenog rada i ivota nastajale su zahvaljujui relativno
dobrom materijalnom standardu, pri emu su svi zaboravljali
da on nije stvoren radom, produktivnou i materijalnim
mogunostima jugoslovenske privrede.
Jugoslavija je 1981. godinu doekala u znaku udara kosov-
ske kontrarevolucije. Bila je to trea po redu kontrarevolucija
separatistikih snaga Albanaca protiv ivota u Jugoslaviji; prva
je bila 1944/1945, a druga 1968. Masovne demonstracije izbile
su 11. marta 1981. godine u Pritini, da bi se ponovile 26. marta
i razlile po elom Kosovu. Kosovska birokratija uspela je da
1968. proe bez posledica, iako je talas demonstracija separati-
stikog karaktera jasno govorio da su ovinizam i separatizam u
Pokrajini uzeli velikog maha. Do izbijanja novih demonstracija,
kosovska birokratija se uporno, trinaest godina, zalagala za
izmenu poloaja Kosova, nastojei da osigura status republi-
ke u Jugoslaviji. Polo joj je za rukom da se sasvim izoluje od
Srbije, koja nije imala nikakvih prava da se mea u unutra-

nji ivot Kosova. Kosovska birokratija je troila nemilice sred-
stva Srbije i Jugoslavije za gradnju luksuznih objekata, i u
druge potroake svrhe, sasvim nekontrolisano i traila je
sve vie novih sredstava. Zahtevi za novim sredstvima u ime
zaostajanja Kosova u odnosu na druge republike i Vojvodinu
pretvorili su se u refren. Partijski kadrovi koji su ustajali protiv
albanskog nacionalizma uklonjeni su iz rukovodstva (Kadri
Reufi, Jovo otra, Milo Sekulovi). Integrisana sa delom
srpskih i crnogorskih kadrova podanikog karaktera, kosovska
birokratija je zavela strahovladu na Kosovu koja je pretila
eksplozijom, a do nje je zaista i dolo u prolee 1981. godine.
Ilegalne separatistike organizacije su imale velike mogunosti
za rad na Kosovu. Kulturna i nauna saradnja Tirane i Pritine
se razvijala kroz direktne kontakte. Sluba bezbednosti je
sasvim zatajila, iako su neprijateljske aktivnosti bile otkrivene
daleko pre izbijanja kontarevolucije, jo 1974. godine. Zvanini
inioci su reagovali, a ira javnost nije ni znala za ove pojave.
Sve je teklo u tiini u ime ouvanja autonomije Pokrajine, ko-
ju je njeno rukovodstvo smatralo iskljuivo svojim zabranom.
Srbi i Crnogorci iseljavali su se pod prinudom. Egzodus Srba
i Crnogoraca nije ni do dananjeg dana prestao. Kosovo je
poprite nasilja nad slovenskom manjinom u ime ostvarivanja
sna kosovske birokratije o etniki istom Kosovu. Tim povodom
Muhamed Keetovi s pravom podsea da je zemlja koja je
protestovala protiv rasne diskriminacije u Junoj Africi, Mo-
zambiku, Palestini i Rodeziji ostala dugo pasivna prema ise-
ljavanju Srba i Crnogoraca s Kosova. Indoktinacija iz susedne
Albanije je nesmetano tekla. Njome je najvie bila zahvaena
albanska omladina. Lazar Kolievski je . aprila 1981. ukazao da
je politika Albanije bila jedno od najznaajnijih izvorita
nacionalistike euforije", ali ne i njen jedini uzrok. Meu
drugim uzrocima Kolievski je navodio propuste albanskog
rukovodstva, tezu slaba Srbija jaka Jugoslavija" i stvaranje
mamutskog univerziteta u Pritini koji je po njemu bio potenci-
jalno arite nacionalizma. Deo kosovske birokratije spojio se s
delom albanske inteligencije sa Pritinskog univerziteta i
Akademije nauka i umetnosti Kosova. Demonstracije su ugue-
ne angaovanjem vojno-milicijskih snaga.
Pogrena politika jugoslovenskog rukovodstva prema Koso-
vu, koja je od kraja ezdesetih godina omoguavala da se
Kosovo izolovano razvija, zadovoljavajui na drugoj strani

neumerene prohteve kosovske birokratije za proirivanjem
autonomnih kompetencija Kosova u pravcu pretvaranja auto-
nomnog statusa u republiki, nastavljena je i posle ove demon-
stracije nacionalizma i separatizma, iako su dalekoseni ciljevi
albanskih nacionalista i antijugoslovenska politika rukovodstva
bili oigledni. Demonstracije su bile organizovane, ali prikrive-
ni organizatori nisu identifikovani. Kazna je stigla uesnike u
demonstracijama iz redova indoktrinirane omladine, dok su
stvarni intelektualni inspiratori i kolovoe ostali anonimni.
Albanci u rukovodstvu Kosova i Jugoslavije dobili su ,,za ka-
znu" jo vee poloaje u jugoslovenskoj federaciji. Institut tzv.
politike odgovornosti kao da nije postojao. Teko da se takva
situacija moe nai u analima savremene svetske istorije. Bez
presedana je takoe da se u rukovodstvu Kosova i Jugoslavije
gotovo kompletno nala tzv. akovaka grupa lanovi
albanskih komunistikih grupa koji su posle aprilskog rata
doli na Kosovo. Jugoslovensko rukovodstvo donelo je Platfor-
mu o Kosovu 1981, ali kontrarevolucija na Kosovu nije
prestajala, niti je iseljavanje Srba i Crnogoraca zaustavljeno.
Platforma SKJ o Kosovu doneta novembra 1981. istakla je da je
Kosovo od 1945. godine naovamo doivelo epohalan preobra-
aj i napredak" u svim oblastima, od privrede do kulture.
Podseala je da je Izvrni komitet CK SKJ 1959. godine doneo
Zakljuke o pitanjima nacionalnih manjina, ije je ostvarivanje
doprinelo da se unapredi njihov poloaj, uloga, prava i odgovor-
nosti. Ustavom iz 1963. ustanovljen je naziv narodnosti"
umesto nacionalne manjine", koji izraava stav i praksu SKJ
da se nacionalna prava narodnosti ne svode na klasina
manjinska prava u kulturi i prosveti. Iz naziva Pokrajine
izbrisana je Metohija. Tek juna 1987. godine, rukovodstvo CK
SKJ zauzelo je stanovite, mada nedovoljno jedinstveno, da
je Kosovo problem Jugoslavije.
Savlaivanje kosovskog arita, najbolnije neuralgine ta-
ke savremene Jugoslavije, stvar je opstanka jugoslovenske
zajednice. Na pitanju Kosova svi Jugosloveni polau ispit soci-
jalistikog patriotizma. Mada je kosovski problem specifian,
on se u tako otrom obliku nije mogao pojaviti da se cela
Jugoslavija blagovremeno zauzela za njegovo otklanjanje, i da
na drugoj strani i ostali delovi Jugoslavije ne pate od slinih
birokratskih slabosti. Za mnoge jugoslovenske mislioce iz
redova humanistike inteligencije birokratija je nala u nacio-

nalizmu svoju ideologiju". Kosovo danas preti jedinstvu Jugo-
slavije, kriza omoguuje meanje staljinistikog albanskog ru-
kovodstva u unutranje poslove Jugoslavije, stvaraju se pretpo-
stavke za internacionalizaciju pitanja u interesu velikih sila. Na
Kosovu je iseljavanjem Srba i Crnogoraca doveden u pitanje
osnovni stav jugoslovenske internacionalistike ideologije i
politike bratstva i jedinstva. Kao da je uoeno da se kriza
Kosova moe reavati samo nizom kompleksnih mera: poziva-
njem na politiku odgovornost najistaknutijih predstavnika
kosovske birokratije; novim ustavnim ureenjem poloaja Ko-
sova i Metohije u Jugoslaviji i SR Srbiji, uz potovanje kosovske
autonomije; ulaenjem u bit celokupne jugoslovenske krize ko-
ja omoguuje krizu i na Kosovu; ozbiljnim upozorenjem Jugo-
slavije susednoj NR Albaniji bez straha od meunarodnih im-
plikacija da se dalje ne mea u rovitu kosovsku situaciju; stva-
ranjem pretpostavki za vraanje iseljenog srpskog i crnogorskog
ivlja na Kosovo; otvorenim granicama Pokrajine za cirkulaciju
drutvenih sredstava i ideja iz svih krajeva Jugoslavije na Ko-
sovu i Metohiji, uz istovremenu brzu i doslednu korekciju kraj-
nosti zapaenih u upotrebi jezika, u zapoljavanju, naunoj i kul-
turnoj komunikaciji, radu sudova i delatnosti organa bezbed-
nosti.
Kosovski razvitak pratio je strahoviti prirataj albanskog
stanovnitva od 1948. do 1985. godine. Dok je 1948. na Kosovu i
Metohiji bilo 67,9% albanskog ivlja, dotle je Srba bilo 24,1%.
Situacija je za tri decenije radikalno izmenjena. Na Kosovu je u
periodu 19811985. bilo 87.0% Albanaca, 7,6% Srba i 0,35%
Crnogoraca. Demografi i sociolozi porodice smatraju da preko-
merni natalitet Albanaca danas prevazilazi stopu prirataja
nerazvijenih zemalja za 30%. Ova demografska eksplozija
izazvala je i izaziva niz negativnih posledica: zaostajanje
Kosova i pored velikih sredstava koja cela Jugoslavija ulae u
razvoj Pokrajine, razvoj nacionalizma i separatizma, jaanje
pritiska za iseljavanje nealbanskog stanovnitva, ugroavanje
drutvenog i zdravstvenog poloaja Albanki, nemogunost
otvaranja novih radnih mesta za toliki prirataj stanovnitva.
Demografsko gaenje" drugih naroda na Kosovu nalazilo se u
direktnoj zavisnosti od funkcije stvaranja etniki istog Kosova.
Za sedam decenija zajednikog ivota narodi Jugoslavije
morali su dva puta da brane svoju nacionalnu egzistenciju,
"J y ^
jednostavno da bi opstali kao narodi, 19411945, kada su Srbi

i Slovenci bili izloeni nevienom genocidu, i 19481953.
godine, kada su narodi Jugoslavije bili suoeni sa zajednikom
opasnou odbrane svoje nezavisnosti u vidu staljinistike
intervencije. Druga karakteristina crta zajednikog razvitka
sadrana je u nedovoljnom uspehu ekonomskog povezivanja i
integracije privrednim putem. Do sada je integracija uvek tekla
na politikoj osnovi i uz delovanje politikih snaga kao
osnovnih faktora kohezije (u nae vreme KPJ, odnosno SKJ).
Ekonomski projekti preobraaja retki su i nedosledno se izvode.
U Kraljevini re je bila o nekoj vrsti nacionalne ekonomije za
vreme Milana Stojadinovia, koji se kratko vreme nalazio na
vlasti, oslanjao se na nemako iskustvo u razvoju privrede, i
zemlju sve vie uvodio u krug nemako-italijanskog uticaja;
drugi put je do integracije dolo u vidu programa industrijali-
zacije u novoj Jugoslaviji, vezanog za glavnog izvrnog plane-
r" Borisa Kidria, i programa koji se razvijao na centralisti-
koj osnovi i imao izvor u sovjetskim koncepcijama dirigovanog
planiranja. Tokom samoupravne decentralizacije, nadvladale
birokratske snage su dovele do ekonomskog zatvaranja i
ulaganja nezavisno od optejugoslovenskih interesa. Osnovna
dijalektika jugoslovenskog razvoja nije uspevala da spoji i
sintetizuje interes optejugoslovenske celine i vlastitog razvoja
pojedinih delova te celine, to je jedini racionalan osnov
zajednikog ivljenja, ako izuzmemo odbrambene funkcije,
poveanu snagu ujedinjenih delova i etniku srodnost naroda.
Jugoslovensko rukovodstvo je veoma malo uinilo ili nije
znalo vie da uini na planu razmetaja proizvodnih snaga u
Jugoslaviji, iako je Fridrih Engels ostavio upozorenje da samo
ono drutvo koje svoje proizvodne snage harmonino povezuje
prema planu moe rasporediti industriju po celoj zemlji onako
kako odgovara njenom vlastitom razvitku i podsticanju razvitka
ostalih elemenata proizvodnje. Ova proputena ansa naroito
je uticala na produbljivanje nesklada izmeu ionako neravno-
merno razvijenih delova Jugoslavije. Drugu tetnu posledicu
izazvalo je razmetanje istovetne industrije po republiko-
-nacionalnim i regionalno-pokrajinskim merilima, dovodei do
multipliciteta istovetne proizvodnje koja ne dosee optimalne
granice proizvodnje i nema domae trite i preduslove za
prodor na strana trita. Investicioni promaaji poslednjih
decenija samo su doprinosili sazrevanju ekonomske krize u

trenutku dospevanja otplata stranih dugova.
Avgusta 1982. jugoslovenski vrh je formulisao novi ekonom-
ski program razvitka poznat kao Dugoroni program ekonom-
ske stabilizacije. Komisija koja je izradila ovaj program pozna-
ta je kao Krajgerova komisija", po Sergeju Krajgeru, svom
predsedniku. Program je formulisan i donet posle uzbune koja
je nastala u leto 1981. kada zemlja vie nije mogla da vraa
inostrane dugove. Tadanji sekretar za finansije SIV-a Petar
Kosti izneo je da spoljnoj likvidnosti preti kolaps", to je bio
povod da se u Skuptini SFRJ otvori rasprava o odgovornosti
funkcionera za javne izjave. Godine 1983. utvreno je da banke
ne mogu da otplauju ni kamate ni kredite. Ali ni tada nije
pokrenuta javna rasprava o stranim dugovima i njihovoj
otplati. Protiv lana Saveznog izvrnog vea J. Smolea otvorena
je rasprava zato to je ukazao na taj problem. Tvorci Dugoro-
nog programa ekonomske stabilizacije ne koriste izraz kriza"
ve govore o pogoranju ekonomske situacije", problemima i
tekoama" u drutveno-ekonomskim odnosima. Program poi-
va na gleditu da je osnovni uzrok postojeeg stanja otuivanje
akumulacije od radnika", jer se osnovni privredni subjet u
naem sistemu potiskuje i onemoguava (mu se) da postane
odgovoran samoupravni robni proizvoa". Otuda je borba za
ekonomsku stabilizaciju u stvari borba ,,za jaanje stvarne
drutvene moi i odgovornosti radnika u udruenom radu".
Potencirano je neuvaavanje trita, domaeg i stranog. Eko-
nomska politika se sluila merama normativnog i administra-
tivnog regulisanja, a ne sredstvima ekonomske prinude. Jednom
reju, nije se vodilo rauna o ekonomskim zakonitostima, uz
korigovanje nepoeljnih dejstava trita. Usvojeni program nije
sprovoen kako se oekivalo. Savezno izvrno vee, pod pred-
sednitvom Milke Planine, nije preduzelo mere za realizaciju
programa koji je nesumnjivo imao mnogo protivnika, zaintere-
sovanih za dravnu regulativu u privredi i odravanje status
quo-a zbog odbrane steenih interesa, straha od posledica eko-
nomskih zakonitosti inae starog straha SKJ i dravnog
rukovodstva i neverice u samoupravljanje. Program je doe-
kan i potcenjivaki, kao zbirka starih formula i pokuaj gaenja
vatre putem vatrogasaca, kao neoriginalan zbir starih recepata.
Odlaganje jaeg razvoja ekonomskih zakonitosti u jugosloven-
skoj privredi samo je uticalo na jo vee produbljivanje krize,
bez obzira to se ni ovaj program nije mogao uzeti kao savren,

idealan i spasonosan, jer su u ivotu bile prisutne brojne protivu-
renosti, sukobi interesa, neizvesnost, a postojala su i znatna og-
ranienja vezana za sudbinu radnih ljudi i njihovih mogunosti
da u datim uslovima izdre ekonomsku utakmicu bez veih so-
cijalnih potresa.
Sukob razvijenih i nerazvijenih je deo naslea Jugoslavije
od njenog nastanka, koji do danas nije skinut s dnevnog reda, a
bitno utie na stanje odnosa i politikih raspoloenja u drutvu.
U periodu 19521983. najvee uee u investicijama imala su
nedovoljno razvijena podruja: SAP Kosovo 58%, SR Crna
Gora 56%, SR Makedonija 40%, SR Bosna i Hercegovina 37%.
Bez obzira na ovaj stepen ulaganja, i dalje su ostale velike
razlike izmeu privredne razvijenosti republika i pokrajina.
Odnos drutvenog proizvoda po stanovniku izmeu najrazvije-
nijeg dela zemlje, SR Slovenije, i najnerazvijenijeg, SAP
Kosova, iznosio je 1984. godine 7,5:1. Slovenija se po svim
obelejima razvoja udaljila ak i od razvijenih delova Jugosla-
vije, to jest SR Hrvatske i SAP Vojvodine. SAP Kosovo je,
zahvaljujui ogromnim ulaganjima Srbije, ostalih republika i
Vojvodine uspeo da izae iz faze izuzetne nerazvijenosti koja se
mogla okarakterisati ak i kao feudalizam u ekonomskoj i
duhovnoj sferi (feudalni obiaji, begovsko ponaanje, odnos
prema eni, tradicionalne ustanove bese", krvne osvete, umira,
itd.).' ak je i razvoj Srbije, ekonomski bogate i autarhine za
jugoslovenske uslove, ispod proeka razvijene republike. Dava-
nja iz budeta federacije za razvoj drutvenih delatnosti i
drugih slubi i privredno nedovoljno razvijenim republikama i
SAP Kosovu koja su bila bespovratna iznosila su od 1966.
do 1984. oko 150 milijardi dinara po tekuim cenama. Za bri
razvoj privredno nedovoljno razvijenih podruja korien je i
vei deo kredita Svetske banke. Do 1970. uee ovih podruja
u ukupno odobrenim sredstvima Banke iznosilo je 33%; 1971
1975. godine 52%, a 19761980. godine 64%. Privredno
nedovoljno razvijenim podrujima odobreno je od 1981. do
1984. godine 841,5 miliona dolara, ili 51,5% od ukupno odo-
brenih kredita Narodne banke Jugoslavije, od ega SAP Ko-
sovu 348 miliona dolara. Drutvena zajednica je preko Fede-
racije privredno nedovoljno razvijenim republikama i SAP
Kosovu dala od 1966. do 1984. godine oko 549 milijardi dinara,
ili oko 3% drutvenog proizvoda privrede.
Takav razvoj nije doveo do jaanja jedinstvenog jugosloven-

skog trita ve, tavie, doveo je do njegovog razbijanja, zahva-
ljujui dezintegraciji sistema i zatvaranjima u nacionalne gra-
nice u kojima je svako svakim nezadovoljan a svi zajedno Jugo-
slavijom, nalazei krivce u sebinosti drugih i nacionalnim pre-
tenzijama koje apsolutizuju interese samo svoje republike, odno-
sno pokrajine. Meurepublika razmena roba i usluga je uveliko
smanjena, a cirkulacija kapitala izmeu republika i pokrajina
uopte ne postoji, ukoliko se izuzmu fondovi i udruivanje
sredstava na nivou fedracije za podsticanje nedovoljno razvije-
nih republika i Kosova. Republika mobilnost radne snage je
takoe beznaajna. Autarhine tendencije su dovele do osam
privreda. Dokumentovano se navodi da stvaranje vlastitih
privrednih struktura postoji ak i u okviru republika i pokraji-
na. Doskora su i sredstva davana Kosovu troena po procenama
kosovske birokratije, bez ikakve kontrole. Razbijanju jugoslo-
venskog trita doprinela je i raznolika strana tehnologija koja
je gotovo prepolovila zemlju na dva dela. Ova poslednja vrsta
deobe ima za posledicu i kupovinu licenci proteklih decenija u
skladu sa kako ga nazivaju neki pisci kolonijalnim
mentalitetom".
Odvajanje radnike klase po republikama dovelo je do toga
da je danas od preko 15.000 OOIJR manje od 500 u sastavu
radnih organizacija izvan svoje matine republike, to govori o
izolacijama i stvarnom gubitku uloge radnike klase kao
dominantnog inioca u Jugoslaviji. Ukidanjem Vea proizvoa-
a, radnika klasa je podeljena na republike i nacionalne
radnike klase, suprotno socijalistikom karakteru zemlje.
Kritika misao uzaludno istie da je u vienacionalnoj zajednici
vladavinu radnike klase i njenu ulogu kohezivnog i integrativ-
nog inioca jugoslovenskog drutva mogao izraziti samo jedin-
stveni klasni radniki interes na nivou Jugoslavije, neposredno
u formi Vea proizvoaa, a ne preko republika i pokrajina i
njihovog sporazumevanja. Tekui razvitak doveo je i do razbija-
nja velikih sistema u oblasti eleznica, pota, metalurgije,
elektroenergije, rudarstva itd.
Srastanje partije i drave u uslovima jednopartijskog siste-
ma imalo je za posledicu konstituisanje politikog monopola i
odvajanje Partije od radnike klase. Privredom su zagospodarili
izvrni dravni i partijski organi, koji su van procesa proizvod-
nje i ne stvaraju materijalna dobra, postajui po politikolozi-
"J y ^
ma neka vrsta generalnih direkcija privrede na svojoj

teritoriji". Ova uzurpacija u formi operativnog rukovodstva
privredom predstavlja u naem vremenu civilizacijski anahro-
nizam.
Nita tako upeatljivo nije otkrilo sistemske slabosti u vidu
deoba, lokalizma, feudalnih uzurpacija i pljake kao to je to
uinila afera oko Agrokomerca" 1987. godine. Zloupotrebom
menica naruen je ekonomski i finansijski sistem Jugoslavije,
ugroena privreda i obezvreena Jugoslavija u svetskoj zajedni-
ci. Postojanje osam samostalnih ekonomija moralo je prouzroko-
vati haotinu situaciju u privredi i politici, onemoguiti stvara-
nje jugoslovenskih ekonomskih organizacija, razjediniti velike
sisteme elektroprivrede, telekomunikacija, eleznica. Afera je
ukazala na visok stepen deformacija privrednog sistema, koje
su produbljivale arita krize i inflacije, a koje su rukovodei
ljudi Agrokomerca" veto koristili pre svega one u
finansijsko-monetarnom i kreditno-bankarskom sistemu. Na
drugoj strani, stvoren je unutranji tehnobirokratski mono-
pol", omoguavajui stvaranje sistema u sistemu".
Savremena jugoslovenska kriza jo jednom je potvrdila
iskustvo iz istorije Jugoslavije da proputeno demokratizovanje
sistema negativno utie i na pokuaje emancipacije privrede,
politike, kulture i drugih drutvenih deletnosti. Politika je
permanentno nametala svoju volju u sferi donoenja odluka, u
kadrovskoj selekciji i blokadi smene generacija. Stara garda
politiara u Kraljevini Jugoslaviji nalazila se na politikoj po-
zornici sem uticajnih pojedinaca koje je smrt ranije odnela
sve vreme postojanja Kraljevine. Rat je spreio da se afirmiu
generacije roene uoi ujedinjenja ili u meuratnom periodu;
najistaknutije predstavnike stare generacije u politici smenjiva-
la je, po njihovom odlasku, druga ili trea garnitura iste
generacije, ljudi odrasli i formirani pre stvaranja Jugoslavije.
Ova pojava ne vai za komuniste, jer se mlaa generacija
revolucionara nala na borbenom popritu posle estojanuarske
diktature. Ona se potvrdila u revoluciji koja predstavlja njeno
herojsko doba". Re je o kompaktnoj generaciji mladih, po-
letnih ljudi velikog moralnog kapitala, koji su uzeli celo-
kupno rukovodstvo drave i Partije u svoje ruke nakon oslo-
boenja, i zadrali ga do naeg vremena, bez obzira na po-
vremena podmlaivanja rukovodstva od ezdesetih godina na-
ovamo. ezdesete godine su u svetu donele dosta jasnu de-
markaciju izmeu ratne i posleratnih generacija u oblasti

politike i privrede, nezavisno od injenice to su pojedini
politiari iz stare plejade ostajali i dalje na sceni, to je i
prirodno, s obzirom na njihovo iskustvo i zrelost u voenju
drutvenih poslova. Smena generacija u svetu se poklapala i s
novom tehnolokom revolucijom. Za razliku od kapitalistikih
zemalja, gde su ove pojave generacijskih smena vie nego
uoljive, protok generacija naroito u sferi najvie politike"
bio je u socijalistikim zemljama vie nego blokiran.
Rukovodstva socijalistikih drava bila su, koliko do jue,
sastavljena od staraca.
Jugoslovensko selo bilo je od 1945. izloeno procesima
transformacije i modernizacije ruralnih sredina, u mnogim
krajevima Jugoslavije, koji jo nisu zavreni. Teklo je intenziv-
no iseljavanje radno sposobnog i mladog sveta sa sela u pravcu
gradova koji su mamili svojim drukijim, za mlade privlani-
jim nainom ivota. U gradovima su mladi ljudi bolje uspevali
da ree svoje ekonomske probleme bar pealbarski talas iz
krajeva u kojima su migracije bile trajna pojava (Makedonija,
Dalmacija i drugi krajevi). U poreenju s gradovima, selo nije
privlailo a nije ulivalo ni sigurnost i izvesnost u bolju
sutranjicu. Istraivai na mikroprimerima pokazuju kako je u
nekim krajevima Makedonije proteklih decenija dolazilo do
prave eksplozije pealbarskog sindroma", koja nije bila iza-
zvana socijalnim motivom i nezaposlenou, jer su na daleka
otiskivanja u svet, uglavnom preko okeana (u Zapadnu Evropu,
SAD, Australiju) kretali ljudi koji su bili u radnom odnosu.
Mamile su ih bogate zemlje, kao obeane", i bili su uvereni da
e tamo daleko bolje naplatiti svoj rad i stei sigurnost, dobiti
trajniju perspektivu.
Jugoslovensko selo ve godinama ostaje na starakim doma-
instvima. U elom proteklom periodu nalazilo se potpuno u
senci razvoja gradova i industrijalizacije, van politikih mono-
pola koncentrisanih u gradovima, lieno svakog vida uticanja
na optejugoslovensku politiku, pa ak i na oblast poljoprivred-
ne proizvodnje ili na nain regulisanja vlastitih ivotih pitanja.
Broj seljaka smanjivao se i u rukovodstvima vlasti i Partije, ak
i kada ih je u njima bilo u ime zastupljenosti seoskog folklora".
Jugoslavija je u proteklih 40 godina doivela nekoliko
talasa koji su se kretali od sela prema gradu: prvi posleratni
talas, sa apsorbovanjem dojueranje partizanije" u aparat
vlasti, vojske i privrede; drugi u periodu industrijalizacije i

trei u savremenom dobu, kada su mladi seljaki sinovi, s
diplomama kvalifikovanih i visokokvalifikovanih radnika, nali
posao u fabrikama i tercijarnim delatnostima, ispunivi grado-
ve, koji su narastali velikom brzinom. U toku industrijalizacije
stvarali su se i neki sasvim novi gradovi na dojueranjim
ledinama; sela su se pretvarala u industrijska naselja, a kasabe i
palanke preko noi dobijale fizionomiju gradova. Ova seljaka
masa unosila je svoje navike i nain ivota u gradove, a na
drugoj strani optereivala komunalno-stambene slube grad-
skih centara. Povezivanje gradova sa selom teklo je i u formi
irenja gradskih atara u velikom preniku oko centra gradskih
naseobina. Problemi ovih naseljavanja, naih specifinih sko-
kova komuna", dobrovoljnih, ekonomski podsticanih, javljaju
se sa protokom vremena i tekuom krizom u svom najogoljeni-
jem obliku. Industrija u gradovima preteno je gubitaka", a
socijalizacije gubitaka" sve vie pod udarom kritike, to u
uslovima trocifrene inflacije pogaa radnitvo, uslune delatno-
sti i sitno inovnitvo koje, ivei u gradovima, uz stalna
poskupljenja i stambene tekoe, sve tee obezbeuje uslove za
egzistenciju. Na drugoj strani selo je velikim delom ispranjeno,
a preostali zemljoradnici, na malim, delom i razbacanim
parcelama, nisu u stanju da nose poljoprivrednu proizvodnju
modernog tipa. Drutvene investicije, tako izdano ulagane u
industriju, nisu mimoilazile ni poljoprivredu, mada je ona bila u
senci ogromnih ulaganja u fabrike koje su nekada bile politi-
ke" a danas su, po merilima ekonomskih zakonomernosti,
nerentabilne. Selo i ne lii na nekadanje, jer su na obradivom
zemljitu nikle vikendice", kao ivi spomenik umrtvljenom
kapitalu.
Jugoslavija je kao pluralistika nacionalna zajednica
pouena pri tome istorijskim iskustvom Kraljevine Jugoslavije
ije su vladajue snage uoi aprilskog rata morale da trae
reenje odnosa u federativnoj formi organizovana jo u ratu,
kao sloena drava koja se odlikovala vrstinom i jedinstvom.
Centralistika obeleja ove federacije su u daljem razvoju
prevazilaena elementima kooperativnog federalizma. Oekiva-
lo se da se politiko-teritorijalne organizacije dravne vlasti
(optina, pokrajina, republika i federacija) pretvore u samou-
pravne ljudske zajednice" u kojima se dobrovoljno povezuju i
objedinjuju samoupravni oblici rada i ivota ljudi na odreenoj
teritoriji. Za sve drutveno-politike zajednice bilo je zajedni-

ko to to su poticale iz samoupravne drutvene osnove. Samim
tim, one su bile zasnovane na drutvenoj svojini, samoupravlja-
nju i vlasti radnike klase. Ova tenja i idealna doktrinarna
slika u praksi je i pored onovremenih vizija pokazala
sasvim drugu tendenciju razvoja, koja je u nae vreme dovela
do apsolutizacije republika kao drava, pa ak i pokrajina kao
suverenih drava u okviru SR Srbije. Iz toga su proistekle
mnoge deformacije, blokade, nesporazumi i antagonizmi, koji
ne mogu da ne uznemiravaju ljude naeg vremena.
Proces menjanja jugoslovenske federacije trajao je punih
deset godina, protiui u znaku protivurenosti i politikih
borbi. Nacionalno pitanje i njegovo pokretanje na Osmom
kongresu ve je oznailo poetak razmatranja odnosa u federa-
ciji, iako o tome glasno nije bilo govora. Rukovodei ljudi
federacije Tito, Kardelj i Bakari pojaali su ovaj proces
posle pada Rankovia. Tito je bio za jedinstvenu Jugoslaviju, sa
snanim partijskim centrom i armijom, ali je, starei, prihvatao
reformu federacije kakvu je Kardelj stvarao u ime kooperativ-
nog federalizma, a Bakari u ime federacije koja federira".
Dualna konfederacija iz 1939, ili ak i trijalna, mada nedovre-
na, ustupala je u ratu mesto vrstoj federaciji koja se sedamde-
setih godina pretvara u pluralistiki deformisani oblik konfede-
racije od est lanova u skladu s jugoslovenskim reenjem jugo-
slovenske revolucije, s tim to je za razliku od revolucije pokraji-
nama dat dvostruk status jedinica u sastavu SR Srbije, ali po-
litiki i konstitutivnih elemenata federalizma (konfederacije).
Deveti kongres je dao politiku vizu projektu preureenja Jugo-
slavije. Amandmanske promene iz perioda 19671971. zapravo
su anticipirale Ustav iz 1974. godine. Federalni centralizam"
bio je tako razbijen na devet delova: est republika, dve pokraji-
ne i Savez. Federalizacija Partije je tekla sporije, ali se i ona odvi-
jala jo od Devetog kongresa da bi u nae vreme nastale ak teori-
je o suverenosti" republikih i pokrajinskih partija. Mo Parti-
je formalno i ustavno-pravno gledano nije ni dodirnuta, nego je
ak kao to naglaavaju neki istraivai i pojaana, jer od
1974. Ustav titi vodeu politiku mo SKJ. Ta mo se ogleda i
u tome to je Tito bio doivotni predsednik SFRJ, doivotni
predsednik Partije i vrhovni komandant Jugoslovenske armije.
Partija je ozvaniena kao dravna partija. Uspostavljena je
potpuna sraslost drave i Partije. Dravu je Partija pretvorila u
svoju transmisiju", a njen idejni, politiki i kadrovski mono-

pol predstavlja 'kiobran' dravnom aparatu od uticaja, kontro-
le i kritike graana". U sistemu u kome Partija ima pravo da se
mea u sve, nije ni mogue uspostaviti pravnu dravu",
zakljuuje vei broj pravnika, sociologa i politikologa. Ustanov-
ljeno je da je 1972. u Jugoslaviji bilo oko 7.000 politikih
profesionalaca u drutveno-politikim organizacijama, a u
predstavnikim telima oko 5.000 izbornih lica. Oko ovog
profesionalnog jezgra" okuplja se ira elita u optinama i na
drugim nivoima, koristei privilegije i materijalne beneficije. U
nju se ulazi po kriteriju vjernosti i istomiljenitva", a iz nje
ispada samo u sluaju grubog kiksa putem sluajeva i
ekskomunikacija u klikakim obraunima". Ustavnopravno po-
tvrena u svom monopolu, Partija ve nije bila monolitna, jer
je zapoela njena dezintegracija (ideoloka, nacionalna, na bazi
interesa, otrenjavanjem dela lanstva od preterane vere",
itd.).
Protivnici federacije ravnopravnih naroda i nacionalnih
manjina (narodnosti) ne shvataju da Jugoslavija samo kao takva
moe postojati. Na drugoj strani, sasvim suprotna politika
filozofija jednog dela rukovodeih jugoslovenskih subjekata
gradila je federaciju kao konfederaciju (savez drava), ugroa-
vajui naela i smisao federacije stvorene na Drugom zasedanju
AVNOJ-a i uopte opstanak Jugoslavije kao celine. Izmeu od-
luka AVNOJ-a i Ustava iz 1974. nema kontinuiteta. Konfedera-
listiki duh dovodi do potpune blokade sistema, jaa snage
separatizma i ugroava zajedniki opstanak. Nema federacija
koje poivaju na principu veta (konsenzusa) svojih lanica, uza-
ludno upozoravaju strunjaci komparativnog ustavnog prava. Ne
postoji konfederacija proizila iz federacije istiu istoriari
koja je uspela da se odri pod pritiskom delovanja centrifugalnih
snaga. Konfederacija ne omoguuje jedinstveno ekonomsko
trite, strujanje kulturnih ideja, snaenje odbrambene moi
Jugoslavije. Konfederalizacija Jugoslavije dovela je do kosov-
skog separatizma, zahteVom za stvaranje kosovske republike i
to etniki iste, te prikljuenjem toj republici delova Crne Gore,
Srbije i Makedonije, ime su dovedeni u pitanje temelji Jugosla-
vije.
Jedinstvo i zajednitvo u SR Srbiji i ustavni poloaj Srbije
predmet su rasprava i nezadovoljstava koja do danas ne
prestaju. Ova nezadovoljstva izbijaju zbog asimetrinog" ka-
raktera Srbije kao federalne jedinice i neuobliavanja Srbije

kao drave shodno ostalim dravama u sastavu SFRJ. irenjem
autonomija Srbija se svela na uu teritoriju van pokrajina, koje
su se de facto pretvorile u republike, a republika u federaciju.
Socijalistika autonomna pokrajina je, smatra Jovan Miri, ne
samo ustavnom definicijom ve i itavom konstitucijom sistema
vlasti zakonodavne, izvrne i sudske tako kompletirana"
za ostvarivanje suvereniteta. Rukovodstvo Srbije je 1977. upoz-
nalo jugoslovenske organe o problemima koji se javljaju u
odnosima u SR Srbiji u oblasti kadrovske politike, narodne
odbrane, planiranja, sudstva, bezbednosti. Zadacima SK Srbije
u ostvarivanju Ustava i daljoj izgradnji i jaanju jedinstva i
zajednitva u SR Srbiji bila je posveena 18. sednica CK SK
Srbije odrana u Beogradu 24, 25. i 26. decembra 1981. godine,
na kojoj je takoe istaknuto da se SR Srbiji osporavaju svojstva
koje ona ima kao nacionalna drava srpskog naroda i drugih
naroda i narodnosti koji ive u njoj, a u istoj meri i kao
jedinstvena drutveno-politika zajednica. Ostvarivanjem je-
dinstva i zajednitva u SR Srbiji bavio se i Deseti kongres CK
SK Srbije, maja 1986. godine. Savezu komunista Srbije nije bilo
stalo do dravnosti radi dravnosti" ve do dravnosti kao
sredstva socijalistikog samoupravljanja i vlasti radnike klase.
Pristalice ustavnog status quo, bez obzira to prihvataju
pod pritiskom opte volje izvesne promene Ustava iz 1974,
nastoje da se te promene zadre u to ogranienijem obliku,
podseajui kao da praksa nije vrhovni sudija o vrednosti
ustavnih normi da je stvar u neispunjavanju ustavnih
odredaba, a ne u samim ustavnim reenjima. Pristalicama
dubljih promena upuuju se prekori da su zaneti centralizmom i
pokuajima vraanja na dravne svemoi. Olako se zaboravljaju
injenice da su narodi Jugoslavije odbacili centralizam graan-
skog tipa u Kraljevini Jugoslaviji tokom revolucije, i da su uli
u neravnopravan boj s staljinizmom kao sinonimom sistema
zasnovanog na birokratskom centralizmu; da je KPJ anticipira-
la samoupravnu viziju i praksu socijalistikog preobraaja, da
bi se danas progresivne snage u drutvu vraale tim istorijski i
iskustveno osuenim obrascima dalje ili blie prolosti. Uosta-
lom, to nee narodi Jugoslavije koji, evo skoro pola veka, gotovo
celu jednu epohu, ive u federativnom ureenju. Ali, oni se isto
tako nisu ni borili, niti glasali za ko nf ed era tivnu strukturu
Jugoslavije, za nacionalistike iskljuivosti i ekonomske bloka-
de sistema, ve za Jugoslaviju ravnopravnih naroda, otvorenu i

prijemivu u svakom svom delu za ideje koje zrae napretkom
i demokratijom. Problem nije u vraanju na centralistiko-
-etatistiku formulu, a jo manje na obnovu graanskog siste-
ma, ve u afirmaciji samoupravne federativne Jugoslavije u
kojoj e se odnosi izmeu federalnih jedinica i federacije
urediti na osnovu izvornih principa AVNOJ-a. Naela dualnog
ili trijalistikog ureenja federacije odbacila je istorijska prak-
sa. Ako razvoj bude traio korekture u tkivu jugoslovenske
federacije, reavae ih svi jugoslovenski narodi zajedniki, a pre
svega potujui volju naroda kojeg se eventualne promene
najvie tiu, jer ivot ne poznaje vena reenja i savrene
obrasce.
Raspoloenje partijskog lanstva protiv dezintegracije Jugo-
slavije najvidljivije je dolo do izraaja u optepartijskoj ras-
pravi o predlogu zakljuaka 13. sednice CK SKJ odrane 12.
i 13. juna 1984. godine. Debata je pokazala nezadovoljstvo
najireg lanstva federalizacijom Partije, koja ide do konfedera-
lizma, i drugim negativnim pojavama u jugoslovenskom ivotu.
Toga su bili svesni i pojedini rukovodei ljudi SKJ, svodei na
13. sednici CK SKJ negativne posledice na dezintegraciju
Jugoslavije, na teritorijalno zatvaranje, cepanje jedinstvenog
jugoslovenskog privrednog prostora, na tendencije autarhije",
iako je interes radnike klase nedeljiv". Delegati 12. i 13.
kongresa SKJ su u mnogobrojnim kritiki intoniranim diskusi-
jama izrazili nezadovoljstvo postojeim stanjem. Nezadovoljstvo
je izraavano i na mnogim skupovima SUBNOR-a, na kongresi-
ma panskih boraca i skupovima Saveza omladine Jugoslavije,
ali je rukovodstvo drave i Partije ostalo do danas gluvo na sve
opomene, nejedinstveno i pocepano oko pravaca izlaenja iz sve
oiglednije krize. Nezadovoljstvo birokratskim ponaanjem i
deobama zemlje na nacionalnim osnovama ispoljavali su u
mnogobrojnim svojim govorima, predlozima, analizama i me-
moarskim spisima mnogi stari revolucionari.
Procesi promena drutvenog bia Jugoslavije proticali su na
tankoj civilizacijskoj osnovi drutva koje je nesumnjivo napra-
vilo dinovske korake u pravcu svoje ekonomske i kulturne
emancipacije, iako istovremeno nije moglo da se dokraja
oslobodi od civilizacijskih naslea koje vekovima i decenijama
nosi. Drutvo je u gru ostvarivalo industrijalizaciju s urbani-
zacijom, to mu je, kao posao, u naslee ostavila graanska
klasa Jugoslavije. Uz sve napore, ova industrijalizacija nije

dovrena ni u vreme kada je svet zakoraio u treu tehnoloku
revoluciju. Civilizacijski problemi ne mogu se isputati u
analizi naih kriza, kako u materijalnoj osnovici drutva, tako i
u oblasti svesti. Jedna klasa moe se sruiti s vlasti u oruanom
prevratu koji relativno kratko traje, ali se ljudi ne mogu
humanizovati, stei radne navike, smisao za oseanje celine i
osloboditi se taloga prolosti ni u daleko duem periodu.
Povrna uverenja o brzoj ekonomskoj i duhovnoj emancipaciji
posle rata mogla su biti plemenita inspiracija, ali stvarnost ne
priznaje iluzije.
Istorijska analiza je pokazala da je birokratija Jugoslavije i
u svojoj graanskoj i u socijalistikoj fazi bila jedan od
prvorazrednih problema biveg i savremenog drutva.
Brojke ukazuju da je posluni upravni aparat Kraljevine
Jugoslavije imao (bez nametenika i radnika u dravnim
preduzeima) 1938. godine 168.000, a da je ve do 1950.
narastao na 250.000 slubenika. Karakteristian je nain ka-
drovskog obezbeenja ovog novog aparata sastavljenog od
starih strunjaka, koji su izdrali stroge kadrovske pro vere, i
komunista sa sela, profesionalnih partijskih radnika, demobili-
sanih oficira. Operativni metod rada" vodio je u to vreme
korienju snage prinudnih faktora, pre svega politiko-
-psiholokog pritiska lanstva masovnih organizacija i Partije.
Decentralizacija je nakon 1950. uveavala ovaj aparat, samo to
mu je menjala profil strunosti. Dok je prvi kadar bio po oceni
sociologa struno slabiji, vlast se daleko vie mogla na njega
osloniti po liniji vere, rtve, odsustva korupcije, vernosti, mada
je i on rano poeo da biva nagrizan privilegijama i ugodnostima
gradskog ivota. Novi kadrovi nastaju u uslovima kada je
struktura vlasti dravne i partijske izmenjena u vie
pravaca: u pravcu samoupravne decentralizacije, samostalnosti
preduzea, komunalne autarhije, konfederalizma i nainjanja
principa demokratskog centralizma, podlonosti uticajima vie
volja u uslovima neusklaenosti politikog i privrednog siste-
ma, materijalne povlaenosti naturalnim davanjima i povlasti-
ca koje proistiu iz samog poloaja (dravna kola, dnevnice,
slobodno radno vreme, nabavka stana, uticaj pri zapoljavanju,
nain snabdevanja, pokloni koji se granie s korupcijom, itd.).
Vojska inovnika u decentralizovanom aparatu uveliko se
mnoila i menjala svoju dojueranju strunu fizionomiju
f
(dokolovanjem, sticanjem naunih zvanja, itd.). Samo na

poetku stvaranja radnikih saveta i decentralizacije uprave
krajem etrdesetih i poetkom pedesetih godina dolo je do
smanjivanja dravnog aparata u vrhu savezne i republikih
administracija, ali je ona nastavljala da se umnoava na donjim
nivoima. inovnika armija Jugoslavije danas broji oko
2.600.000 od 6.086.600 zaposlenih u drutvenom sektoru ili 40%
od ukupno zaposlenih. Iz objavljenih podataka moe se videti
da 29.900 slubenika otpada na politiku administraciju, uklju-
ujui i profesionalne politiare, na SIZ-ove (koje nazivaju
paradravnim" organima) 46.300; na upravnu administraciju
202.100; na zdravstvenu i srodnu 203.000; na finansijsku i
srodnu 200.000; obrazovnu i kulturnu 220.000 i privredno-
-administrativnu 1.700.000 slubenika. Iz tih podataka takoe
se vidi da u Jugoslaviji ima 100130.000 sekretarica i parase-
kretarica" (Todor Kulji). Ovaj administrativni aparat troi oko
500 miliona asova godinje na sastanke i politike rituale".
Radnu situaciju kompletiraju podaci o 1.200.000 ljudi na
biroima rada, a tehnoloki i ekonomski viak u postojeoj
zaposlenosti dokraja otkriva razmere situacije. Prema Jovanu
Miriu, u Jugoslaviji je 1983. bilo vie od 8000 SIZ-ova. O
drutvenoj neracionalnosti ove birokratije govori podatak obja-
vljen u jugoslovenskoj tampi da je decembra 1985. u drutve-
nom vlasnitvu bilo registrovano 150.196 putnikih automobila.
Skoro punih 30 godina od trajkova u Trbovlju i Hrasniku
samoupravni socijalizam nije imun od trajkova, zapravo
obustava rada". Mnogi pisci, sociolozi i politikolozi istiu da je
proglaenje kraja klasnih borbi" obina mitologija", jer
trajkovi stiu sve vie oznaka politike pojave. Birokratizacija
samoupravljanja morala je povui za sobom i obustave rada",
bez obzira koliko one danas jo otkrivale samo parcijalna
nezadovoljstva radnika. Jugoslovensko iskustvo je pokazalo da
se Sindikat nije opravdao u samoupravnoj socijalistikoj stvar-
nosti, odbaen na margine, udaljen od ie odluivanja i
pretvoren u sutini u drugorazredno birokratsko nadletvo. Na
drugoj strani, daleko su za nama vremena kada se svaka slabost
mogla objanjavati samo nasleem starog drutva, recidivima
prolosti i ravnodunou deformisanih pojedinanih funkcio-
nera u privredi (direktora, partijskih rukovodilaca, ministara,
itd.). Radnici su se u razvitku samoupravljanja u nas suoili s
novim vidom birokratije, koju sociolozi i politikolozi nazivaju i
SUOAVANJE S KRIZOM 465
industrijskom". Jo davno, prilikom uvoenja samoupravlja-
nja, bilo je lucidnih komunista koji su se pitali kada e doi do
birokratske deformacije unutar samoupravnog organizma. Su-
kob radnika s rukovodstvima preduzea i njihovom administra-
cijom prestaje samo u onoj ravni gde i jedni i drugi uviaju da
su potpuno van sfere odluivanja o svojoj vlastitoj sudbini i
sudbini celoga drutva. Radnika klasa nije nikada bila tako
razdeljena kao danas: organizacijom udruenog rada, koja je
ila ak do fizikih ograivanja razliitih OOUR-a u prostoru
jedne te iste fabrike hale, partikularistikim interesima, admi-
nistrativnim okovima, nacionalnim podelama, granskim nepo-
vezanostima, regionalnim zatvorenostima. Odluke na nivou
komuna su u rukama politike i privredne vrhuke, specijalnog
vida oligarhije", koja tormulie odluke, utie na razvoj privre-
de, dri u svojim rukama kadrovsku politiku, koristi se
tumaenjem zakona, njegovom primenom i njegovim izvitopera-
vanjem. To joj i nije ba teko, jer je stvoren pravni poredak u
kome se ne mogu snai ni najbolji pravnici. On je dobio
neverovatno hipertrofirane razmere; nejasan je, protivurean,
napisan nerazumljivim jezikom, stalno u dinamici, podloan
neprekidnim promenama i dodavanjima. Pri tome je usposta-
vljeno vie normativnih elemenata pravnog poretka (savezni,
republiki, lokalni, dravni i samoupravni, pravo i dogovor
udruenog rada) koji jo vie oteavaju snalaenje u okeanu
raznovrsnih propisa. Za Jugoslaviju se moe rei da je do tog
stepena prebukirala" ivot i odnose normama da se od njih ne
moe disati, bez obzira koliko se one u krajnjoj liniji ne
potovale.
U nas trajk sve vie gubi svoje ekonomsko tlo i, pod
pritiskom birokratizacije i etatizacije, dobija iru socijalnu i
politiku sadrinu". Postojea kriza, vladavina birokratije,
negativna selekcija kadrova, prevaljivanje inflacije na radne
slojeve i neperspektivnost sve vie e davati trajkovima oznake
socijalnih protesta i nezadovoljstva globalnim kretanjima
drutva".
Mada trajkovi i novi drutveni pokreti predstavljaju naj-
vee izazove postojeim politikim ustanovama, jedan deo po-
litikologa u uslovima sve dublje krize najveu opasnost za
politiki proces vidi u jaanju raznih vaninstitucionalnih
oblika interesnog organizovanja i drutvene akcije". Stvarna
mo neformalnih grupa funkcionera sve vie se snai donoe-
njem mnogih najvanijih odluka ispod povrine institucionali-

zovanog politikog sistema" (kadrovska reenja, investicione
odluke, itd.), van javnosti, u senci sivih zona". Ove neformalne
grupe ili lokalne oligarhije" posebno su uzurpirale voenje
kadrovske politike, favorizujui na bazi poslunosti, podani-
tva" i slepog sluenja klanovima, vojsku mediokriteta. Ranija
kadrovska politika poverljivosti po partijskim merilima zame-
njena je u protekle dve-tri decenije izborom ljudi iz redova
svoje klike", po feudalnom kriterijumu odanosti i line slube.
Prema Vukainu Pavloviu, postoji jedan svojevrsni paralelan
i faktiki politiki sistem, koji deluje iza fasade institucional-
nog politikog sistema i koristi legitimne institucije sistema
samo da bi ve donete odluke saoptio javnosti i obezbedio
mobilizaciju u njihovom realizovanju".
Unutranja snaga jugoslovenske zajednice i stvarni istorij-
ski smisao na kome je zasnovana, uvek su iskazivali snagu soli-
darnosti u kritinim trenucima velikih nevolja i elementarnih
katastrofa. Re je ne samo o pojavama solidarnosti koja je tri-
jumfovala u daljoj prolosti ve i o solidarnosti koja se manife-
stuje i danas, kada birokratija nastoji da odvoji narode jedne od
drugih. Kada je stihija 26. jula 1963. godine gotovo zbrisala Skop-
lje i odnela 1.070 ljudskih ivota, usledila je velika i nesebina
pomo cele Jugoslavije. Solidarnost se glavnim makedonskim
gradom pogoenim zemljotresom pokazali su i ljudi iz 87 zemalja
sveta. Na obalama Vardara za desetak godina na ruevinama sta-
rog Skoplja iznikao je novi, tri puta vei grad, urbanistiki iz-
graen na najmodernijim osnovama. Narodi Jugoslavije pritekli
su u pomo i unesreenom stanovnitvu Banjaluke posle zemljo-
tresa, narodu Crne Gore, narodu Kopaonika, Kninske krajine,
a ovih dana poplavljenim krajevima juga Srbije.
Sociolozi morala ukazuju na svu dubinu savremene moral-
ne krize koja nastaje u uslovima grupne svojine, borbe egoi-
stikih OOUR-a", krize socijalistike ideologije", delovanja
sve snanijih antisocijalistikih ideologija", potpune pasivno-
sti drutva u oblasti moralnog obrazovanja i vaspitanja",
izostajanja sankcija protiv tekih moralnih prekraja brojnih
monika". U nastalom moralnom besporetku", kae Radomir
Luki, produbljuje se i moralna kriza iz koje nema izlaza sve
dok se ne uvrsti ekonomski, politiki i celokupni drutveni
sistem.
Kriza nije mogla da se ne reflektuje i na stanje zdravlja

naroda, to u poslednje vreme sve jae naglaavaju ugledni
zdravstveni radnici. Godine 1975. bilo je oko 550 hiljada
invalidskih penzionera, da bi se njihov broj narednih godina
uveavao: 1980. 600 hiljada; a narednih sedam godina jo je
oko 400.000 radnika otilo u invalidsku penziju; njima se
pridruilo jo oko 300.000 invalida koji su premeteni na lake
poslove. S produbljivanjem krize narastaju bolesti kardiovasku-
larnog aparata i neuroze. Dr Prvoslav Markovi dovodi u vezu
imigraciono-emigraciona kretanja sa enormnim porastom psi-
hosomatske patologije".
Formalni i neformalni sistem vlasti i uticaja ustanovljen u
Jugoslaviji, naroito Ustavom iz 1974. godine, postao je glavno
politiko-pravno utvrenje sa koga se brani birokratsko-skle-
rotizovani poredak. Narodno nezadovoljstvo predstavnicima si-
stema i samim sistemom izraava se od ovog leta 1988. u Srbiji i
Crnoj Gori na masovnim politikim mitinzima solidarnosti, uz
uee stotina hiljada ljudi, bar kada su u pitanju solidarnost sa
Srbima i Crnogorcima sa Kosova, nezadovoljstvo dravnim i par-
tijskim rukovodiocima i zahtev za brim promenama drutveno-
-ekonomskog i politikog sistema. Od avgusta 1988, na mitinzi-
ma u Novom Sadu, Vrbasu, Apatinu, Titogradu, na Cetinju, u
Nikiu, Kolainu, Pritini, Gnjilanu, Kraljevu, Titovom Uicu,
Niu i drugim mestima stotine hiljada ljudi plebiscitarno su iz-
raavali svoje opredeljenje za Jugoslaviju, zaustavljanje iselja-
vanja Srba i Crnogoraca sa Kosova i demokratski politiki si-
stem, odbacujui vladavinu jugoslovenske birokratije nesposob-
ne da izvue zemlju iz krize u koju su je i dovela.
Za deo radnika egalitarizam, uravnilovka, jednaki stoma-
ci", zajednika rtva, i zajednika odricanja predstavljaju
autentini izraz solidarnosti. Koncepcije ranog socijalizma u
uslovima naeg primitivizma i siromatva toliko su jako ule u
svest pojedinih kategorija stanovnitva da se ne mogu iupati
ni danas, posle gotovo pola veka, iako je oigledno da se
napredak na takvoj solidarnosti ne moe graditi, kao i da
socijalizam u siromatvu nije cilj revolucije. Sve novo i nepoz-
nato mnoge ispunjava strahom da se ne izgubi i ovo postojee. S
ekonomskim intersom valja uzeti u obzir i niz psiholokih
faktora vezanih za tradiciju dremea, starinskih navika, java-
luka. Zaboravlja se u starim ideolokim maglama da nema
vee eksploatacije i izneveravanja socijalizma i njegovih vred-
"J y ^
nosti nego to je parazitizam, bekstvo od izrnena, propovedanje

lane solidarnosti, zadravanje navika da drava sve duguje, da
je ona jedini davalac, i da se ona slui u onolikoj meri u kojoj i
daje. Ove reakcionarne projekcije nabijene su istinskim kontra-
revolucionarnim sadrajem jer vraaju duboko unazad. Refeu-
dalizacija naeg socijalizma, u koju se izvrglo ovih etvrt veka
samoupravljanja, ne eli prevazilaenje postojeeg stanja, jer su
nosioci nazatka sebe izjednaili sa sistemom od kojeg pored
njih imaju koristi i njihove feudalne druine u svim savremenim
vidovima klanova, neformalnih grupa, kupljenih dua, podani-
kih funkcioneria, pokornih intelektualaca. U ovu filozofiju
vladajuih ne uklapa se pogled onih revolucionarnih snaga koje
su svesne da se istorijski legitimitet steen u vremenu revolucije
svakodnevno mora potvrivati. Borbu za slobodu, kao tradicio-
nalnu konstantu naroda ovoga prostora, kombinovanu s partij-
skom revolucionarnom vokacijom, oni nisu nikada shvatili kao
konzerviranje u akcionarsko drutvo narodnooslobodilake
borbe. Za snage socijalistiko-demokratske i jugoslovenske
orijentacije budunost ove zemlje lei u novoj rtvi, rtvi rada,
vraanju samopouzdanja i obnovi morala. Nikada kao u sada-
njoj jugoslovenskoj krizi nisu se pokazivale tolike zapretane
energije ljudi svih generacija da se ue u borbu za prevazilae-
nje sadanje ekonomsko-politike i moralne kaljuge; nasuprot
njima stoje snage kontrarevolucije, oliene u nacionalnim bi-
rokratijama. Kosovska birokratija, koja je poela da se iskazu-
je jo za Titovog ivota i koja je javno izala na scenu 1968, samo
je jedna od nacionalnih birokratija, ija egzistencija ne bi bila
ni mogua da se ne hrani krizom koju su u Jugoslaviji izazvale
njene jugoslovenske bliznakinje.
Ustav iz 1974. je ve 14 godina na snazi. Promene Ustava iz
1963. poele su amandmanima, posle dugih razgovora bez publi-
citeta, na Brionima, posle potmulih nezadovoljstava Srbije i dela
njene nauke, juristike i socioloke pre svega, iako politiko ru-
kovodstvo nije bilo spremno da izaziva krizu. Nalazei se pred
nadmonim iniocima najvie vlasti i sile, ono se opredelilo za
reenje koje danas narod ne prihvata. Za razvoj jugoslovenske
ustavnosti nije ni tada bila povoljna demokratska klima, kao to
nije bila povoljna ni od poetka razvoja ustavnosti u Kraljevini
SHS.
Mnogi su iskreno verovali da e samoupravna transformaci-
ja dovesti do Republike udruenog rada". Idealizam? Iluzije?
Pragmatistiko mirenje sa tokom stvari? U savremenoj praksi

udrueni rad" nikada nije bio toliko otuen od vlasti, bez uti-
caja i eksproprisanih sredstava. Umesto da ujedinjuje, on je s
Zakonom o udruenom radu usitnio privredu, drutvo, dravu.
Ustav iz 1974. regenerie krizu. Tragikomino deluje stav onih
jugoslovenskih politiara koji brane Ustav, a istovremeno se za-
klinju da su borci za savladavanje krize.
Jugoslavija je ovih godina postala dravni simbol, jer vlast
pripada republikim, pokrajinskim oligarhijama. Savezna bi-
rokratija vlada samo onoliko koliko joj dozvoljavaju republi-
ko-pokrajinske birokratije. Ni daleko bogatija drava od Jugo-
slavije ne bi mogla izdrati tako ogromne i neracionalne rashode
nacionalnih birokratija.
Istorija poznaje iskustvo prelaenja iz konfederacije u fe-
deraciju (SAD i vajcarska). Pretvaranje federacija u konfede-
racije najbolji je put za njihovo razbijanje. Nadjaali su izolaci-
onizam i nacionalne ekonomije u vreme opteevropskih integra-
cija. Pokrajine su postale de facto lanice konfederacija. Srbija
je prestala da postoji kao jedinstvena republika. Srbi i Crnogor-
ci su deceniju i due rtve genocida, a po Muhamedu Keetovi-
u ak od 1945. godine.
Srbija je ustavno nedefinisana. Niko ne zna ta je ona po Us-
tavu. Moda zbir optina? Ustavom su stvorene tri drave, tri
teritorije, tri poretka odnosa, prava i obaveza. Pokrajinski or-
gani imaju ingerencije u uoj Srbiji", ali ova nema nikakvog
uticaja u pokrajinama. Od IX sednice CK SKJ i VIII sednice CK
SK Srbije srpsko partijsko i dravno rukovodstvo insistira na
savladavanju kosovske kontrarevolucije, na brim ustavnim pro-
menama, smanjivanju dravnih ovlaenja pokrajina, antibiro-
kratskoj revoluciji kao pretpostavci savlaivanja duboke ju-
goslovenske krize.
Srbija konkretno predlae jedinstveno funkcionisanje u ob-
lasti optenarodne odbrane, dravne i javne bezbednosti, meu-
narodnih odnosa, prostornog i drutvenog planiranja i nekih ov-
laenja sudova i tuilatava vezanih za nadzor nad primenom
zakonitosti. Re je o minimalnim promenama postojeeg Ustava
koji treba to pre zameniti novim, razumnim i pravednim usta-
vom.
Brzi izlazak iz krize vezan je za savladavanje kosovske kri-
ze. Njeno reavanje pozitivno bi uticalo na reenje jugoslovenske
krize, jer bez jugoslovenske birokratije ne bi bilo ni kosovske.
Srbija eli da obezbedi poloaj koji imaju druge republike. Otu-

da optube kako ona eli da vaskrsne" staru srpsku dravu ne-
maju osnova. Dok se na snazi nalazio raniji ustavni poredak, po-
loaj Srbije je nekako bio i regulisan, jer je ona ureivala orga-
nizaciju i nadlenosti pokrajina bez uticaja federacije. Od 1968,
pokrajine su izale iz Srbije, postale su faktiki drave, a Srbija,
NR Srbija po jugoslovenskom Ustavu iz 1946, zasnovanom na
odlukama Drugog zasedanja AVNOJ-a, nemona je da se orga-
nizuje bez uea i saglasnosti pokrajina.
Na kraju samom autoru se moglo uiniti da je re o potpunom
mraku i beznau. Istovremeno, sve su uoljivija strujanja u na-
rodu, koja otkrivaju njegovu veru u Jugoslaviju i njenu demo-
kratsku perspektivu, snagu uverenosti i poraz antijugosloven-
skih snaga, u ire, jugoslovensko razumevanje kosovskog i srp-
skog sluaja, koji se pojavljuju kao conditio sine qua non stabil-
nosti Jugoslavije, shvatanje da nema ujedinjavanja bez ekonom-
skog povezivanja, jedinstvenog trita, razbijanja samoizolacija,
smanjivanja uticaja drave u privredi, kao i razdvajanje Partije
od vlasti. Zakon o udruenom radu (ZUR-u), tzv. Radnikom
ustavu iz 1976, zaista vie nema mesta u jugoslovenskom zako-
nodavstvu. Krajnje je vreme da se shvati da nema promena pri-
vrednog sistema, savlaivanja krize, obnove morala, bez prome-
na u politikom sistemu, bez neposrednih izbora i demokratiza-
cije politikog ivota.
BIBLIOGRAFIJA
Izvori:
Bela knjiga o agresivnim postupcima vlada SSSR, Poljske, ehoslovake, Maarske,

Rum unije, Bugarske i Albanije prema Jugoslaviji, Beograd, 1951.
Bela knjiga o neprijateljskoj politici vlade Narodne republike Albanije prema FNRJ,
Beograd, 1961.
Borba komunista Jugoslavije za socijalistiku demokratiju VI kongres KPJ (SKJ),
Beograd
Conference Danubienne Beograd Recueil des documents, 1948, Beograd, 1949.
etvrti kongres SKOJ-a i zajedniki kongres SKOJ-a i NOJ (1948), Izvori za istoriju
SKJ (priredio: M. Vasi), Beograd, 1985.
Deseti kongres Saveza komunista Jugoslavije, Dokumenta, Beograd, 1974.
Deveti kongres Saveza komunista Jugoslavije (Beograd 1113. mart 1969), IVI,
(stenografske beleke), Beograd, 1970.
Dokumenti 1948, knj. IIII (priredio: V. Dedijer), Beograd, 1979.
Dokumenti o protunarodnom radu i zloinima jednog dijela katolikog klera, Zagreb,
1946.
Dokumenti o spoljnoj politici Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije 1945.
(priredio: . Vasiljevi), Beograd, 1984.
Dokumenti o spoljnoj politici Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije 1946.
III, (priredio: D. Vasiljevi), Beograd, 1985.
Dokumenti o spoljnoj politici Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije 1947. 1,
(priredili: M. Spaji, . Vasiljevi), Beograd, 1985; isto, II, (priredili: B. Popovi, D.
Vasiljevi), Beograd, 1986.
Dokumenti Saveza komunista Srbije, esta sednica CK SK Srbije, Zadaci Saveza
komunista Srbije u sprovoenju zakljuaka CK SKJ o Kosovu, Beograd, 1987.
Drugi kongres samoupravljaa Jugoslavije, Beograd, 1971.
Dvanaesti kongres Saveza komunista Jugoslavije, 2629. juni 1982, (magnetofonske
beleke), Beograd, 1983.
Foreign Relations of the United States 1947. Volume IV. Eastern Europe. The Soviet
Union, Washington, 1972.
Foreign Relations of the United States 1948, Volume IV, Eastern Europe. The Soviet
Union, Washington, 1974.
Istorija socijalistike Jugoslavije, Dokumenti, IIIII, (priredili: B. Petranovi, C.
trbac), Beograd, 1977.
Jugoslavija 19451985, Statistiki prikaz, Beograd, 1986.
Jugoslavija tridesetih godina posle osloboenja i pobede nad faizmom 1945
1975, Savezni zavod za statistiku, Beograd, 1975.
Kongres radnikih saveta, Beograd, 1957.
Kongresi, konferencije i sednice centralnih organa SKOJ-a (19411948), Izvori za
istoriju SKJ, (priredio: P. Kaavenda), Beograd, 1984.
Materijalni i drutveni razvoj SFRJ Jugoslavije 19471972. Savezni zavod za
statistiku, Beograd, 1973.
472 SOCIJALISTIKA REVOLUCIJA
Od AVNOJ-a do delegatske skuptine, (priredili: B. Ili, Lj. ukovi, Lj. Janjetovi).

Beograd, 1984.
Osmi kongres SKJ (Beograd 713. decembar 1964), IIII, (stenografske beleke)
Beograd, 1965.
Peti kongres Komunistike partije Jugoslavije, (stenografske beleke), Beograd, 1948
Pisma CK KPJ i pisma CK SKP(b), Beograd, 1948.
Program Saveza komunista Jugoslavije, Beograd, 1958.
Prvo vanredno zasedanje Narodne skuptine FNRJ 31. januar 4. februar 1946,
(stenografske beleke), Beograd, 1946.
Samoupravljanje u Jugoslaviji 19501976, dokumenti razvoja, (priredili: B. Bokovi, D.
Dai), Beograd, 1977.
Samoupravni drutveno ekonomski razvoj Jugoslavije 19471977, Savezni zavod za
statistiku, Beograd, 1978.
Sedmi kongres Saveza komunista Jugoslavije, Beograd, 1958.
Sednice Centralnog komiteta KPJ (19481952), Izvori za istoriju SKJ, (priredili: B.
Petranovi, R. Konar, R. Radonji), Beograd, 1985.
Statistiki godinjak FNRJ (SFRJ), Savezni zavod za statistiku i evidenciju, Beograd
19541970.
Stenografske beleke redovnih i vanrednih zasedanja Narodne skuptine FNRJ
19461953, Beograd
Tito u Skuptini Socijalistike Jugoslavije 19421977, Beograd, 1978.13. Kongres SKJ,
Dokumenti, referati, rezolucije, Statut S K J , zavrna re, sastav organa S K J (2528. jun
1986), Beograd, 1986.
Ustav FNRJ, Beograd 1946.
Ustav SFRJ, Beograd 1974.
Ustav SFRJ sa ustavnim amandmanima i Ustavnim zakonom . . . . Beograd, 1969.
Ustav Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije, Beograd, 1963.
Vukmanovi Svetozar Tempo, Revolucija koja tee, II, Beograd, 1971; Memoari, IIV,
Beograd Zagreb, 1985.
Zakon o petogodinjem planu razvitka narodne privrede Federativne Narodne Republi-
ke Jugoslavije u godinama 19471951, Beograd, 1949.
Zapisnici i izvetaji Univerzitetskog komiteta KPS 19451948. priredili: M. Mitrovi,
. Stankovi),' Beograd, 1985.
Zapisnici i izvetaji Univerzitetskog komiteta KP Srbije 19481952. (priredili:
M. Mitrovi, D. Stankovi), Beograd, 1987.
Literatura:
Aksi Stanoje, Poloaj autonomnih pokrajina u ustavnom sistemu SFRJ, Beograd, 1967.
Arsi Mirko, Markovi R. Dragan, 68 Studentski bunt i drutvo, Beograd, 1984.
Autonomne pokrajine u Jugoslaviji (drutveno-politiki i pravni aspekti), Beograd,
1967.
Babovi-Raspopovi Senka, Kultura u Crnoj Gori 19451952, (rukopis magistarske
teze), Beograd 1986.
Badurina Berislav, Severo-atlantski pakt (rukopis magistarske teze).
Bajalica Dimitrije, Komunistika partija Jugoslavije i seljakopitanje". Beograd, 1959.
Bakali-Hadi Besa, Uzajamna pomo omladine Jugoslavije i demokratske omladine
sveta u izgradnji svojih zemalja ( 1 9 4 6 1 9 4 7 ) " ,
Istorija radnikog pokreta, Zbornik radova, 5/1968, Beograd.
Bakari Vladimir, Aktuelni problemi sadanje etape revolucije, Zagreb, 1967.
Balkanska federacija jabuka razdora", Borba 28. septembar 1987.
Barker Elisabeth, Mednarodni poloaj Jugoslavije ob koncu druge s v e t o v n e vojne
(ivljenje in smrt fifty-fifty)", Konec druge svetovne vojne v Jugoslaviji" (etvrti
okrugli'sto jugoslovenskih i britanskih istoriara. Brdo pri Kranju, 911. decembar
1985), Ljubljana, 1986.
BIBLIOGRAFIJA 473
Barto Milan, Savremeni meunarodni problemi, Sarajevo, 1955.
Beker Inoslav, Savez komunista Jugoslavije i meunarodni radniki pokret, Meuna-
rodni odnosi i vanjska politika socijalistike Jugoslavije, Zagreb, 1979.
Bianchini Stefano, La diversit socialista in Jugoslavia, Modernizzazione, autogestione
e sviluppo democratico dal 1965 ad oggi. Trieste, 1984.
Bilandi Duan, Borba za samoupravni socijalizam u Jugoslaviji 19451969, Zagreb,
1969; Ideje i praksa drutvenog razvoja Jugoslavije 19451973. Beograd. 1973;
Historija Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije Glavni procesi, Zagreb.
1978.
Bilandi Duan, Vukadinovi Radovan, Osnovne drutvene promjene u Jugoslaviji i
svijetu 19451973, Zagreb, 1973.
Biseni Dragan, Politika priroda trajkova u Jugoslaviji". Gledita. 9 1 0 / 1 9 8 6 .
Beograd.
Bofa uzepe, Istorija Sovjetskog Saveza 1 9 4 1 1 9 6 4 " , NIN 13. 20. 27. januar i 3.
februar 1980.
Bogovac Tomislav, Stanovnitvo Beograda 19181971, Beograd, 1976.
Broz Josip Tito, Govori i lanci, knj. IIXI, Beograd, 1959; isto. knj. XIIXVI,
Beograd, 1 9 6 2 1 9 6 6 .
Bulaji Milan, Meunarodni odnosi socijalistike Jugoslavije (19431963) Studijski
projekt (u rukopisu), Beograd, 1964.
Cvrlje Vjekoslav, Vatikan u suvremenom svijetu, Zagreb, 1980.
ali Duan, Industrijalizacija FNRJ, Zagreb, 1963.
obelji Nikola, Politika i metodi privrednog razvoja Jugoslavije 19471956, Beograd
Deakin William, ,,Vdaja nemke vojske na Balkanu (april maj 1945)", Konec druge
svetovne vojne v Jugoslaviji", (etvrti okrugli sto jugoslovenskih i britanskih istoriara.
Brdo pri Kranju, 9 I I . decembar 1985), Ljubljana, 1986.
Dedijer Vladimir, Parika konferencija, Beograd, 1947; Josip Broz Tito prilozi za
biografiju, Beograd, 1953; Izgubljena bitka Josifa Visarionovia Staljina, Sarajevo.
1968; Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita, Trei tom. Beograd, 1984.
Deutscher Isaac, Staljin politika biografija, Zagreb, 1977.
Dodoli Luijan, Manli Maradej, Svet posle drugog svetskog rata. III (priredio: R.
Rajovi), Beograd, 1975.
Drakovi Dragomir, Sociologija samoupravljanja, Beograd, 1977.
Duroselle Jean-Baptist, Le conflit de Trieste 19431954, Bruxelles, 1966.
ilas Milovan, Nesavreno drutvo i dalje od nove klase". London, 1970.
Borevi Jovan, Ustavno pravo, Beograd, 1958, 1986.
orevi Jovan i dr., Drutveno-politiki sistem SFRJ. Beograd. 1975.
Gaea L. Nikola. Agrarna reforma i kolonizacija u Jugoslaviji 19451948. Novi Sad.
1984.
Gavranov Velibor. Stojkovi Momir, Meunarodni odnosi i spoljna politika Jugoslavije.
Beograd, 1972.
Gredelj Stjepan, S onu stranu ogledala. Beograd, 1986.
Ferenc Tone, Predaja nemke vojske iz jugovzhodne Evrope (Konec druge svetovne
vojne v Evropi)". ,,Konec druge svetovne vojne v Jugoslaviji" (etvrti okrugli sto
jugoslovenskih i britanskih istoriara, Brdo pri Kranju, 911. dcccmbar 1985),
Ljubljana, 1986.
Horvat Branko, Jugoslavenska privreda 19651983. Prijedlozi i rjeenja. Ljubljana
Zagreb. 1984; Jugoslavenska privreda 19651983. Pivgnoze i kritike. Ljubljana
Zagreb. 1984.
Ievi Duan Nacija i samoupravljanje. Titograd. 1976; Kuda ide nacija. Integral nacije
i sindrom nacionalizma. Beograd, 1986.
Jeli-Buti Fikreta, ..Neodvisna drava Hrvatska kot zdruevalka kontrarevolucionar-
nih sii leta 1945". Konec druge svetovne vojne v Jugoslaviji" (etvrti okrugli sto
jugoslovenskih i britanskih istoriara, Brdo pri Kranju, 911. decembar 1985),

Ljubljana, 1986.
Jeri Janko, Trako vpraavanje po drugi svetovni vojni tri faze diplomatskega boja,
Ljubljana, 1961.
Jovanov Neca, Radniki trajkovi u SFRJ, Beograd, 1979.
Jovanovi Batri, Omladinske radne akcije kola socijalizma. Beograd, 1948.
Jovanovi Jadranka. Jugoslavija u organizaciji Ujedinjenih nacija (19451953)
Beograd, 1985.
Jugoslavija u svetu Meunarodni odnosi i spol/na politika Jugoslavije 19411969
Beograd, 1970.
Kardelj Edvard, Problemi nae socijalistike izgradnje, IVIII, Beograd, 1945 1968-
Pravci razvoja politikog sistema socijalistikog samoupravljanja, Beograd, 1978.
Kidri Boris, Privredni problemi FNRJ, Beograd, 1950.
Kljaki Dragan, Izgubljena pobeda generala Markosa. Graanski rat u Grkoj
19461949. i KPJ, Beograd, 1987.
Kongresi, konferencije i sednice centralnih organa SKOJ-a 19411948, Izvori za
istoriju SKJ, (priredio: P. Kaavenda), Beograd, 1984.
Kosti Cvetko, Seljaci industrijski radnici, Beograd, 1955.
Kovaevi Branislav, Komunistika partija Crne Gore 19451952, Titograd, 1986.
Krinik-Buki Vera, Politika KPJ prema agrarnom i seljakom pitanju na podruju
Bosanske krajine 19451948, (rukopis doktorske disertacije), Banjaluka, 1987.
Kulji Todor, Modeli birokratije i kadrovska uprava razvijenog socijalizma", Gledita.
910/1986.
L a t a s Branko, P o r a z in unienje etnike kontrarevolucije v sklepnem obdobju vojne".
Konec druge svetovne vojne v Jugoslaviji (etvrti okrugli sto jugoslovenskih i
britanskih istoriara", B r d o pri Kranju, 9 1 1 . decembar 1985), Ljubljana, 1986.
Lazarov Lazar, Optestveno-politikite organizacii vo obnova ta i izgradbata na NR
Makedonija 19441948, Skopje, 1979.
Luki Radomir, Drutvena svojina i samoupravljanje. Beograd, 1964.
Mari Miomir, Deca komunizma. Beograd, 1987.
Markovi Branislav, Drutveno-ekonomski razvoj Crne Gore 19451953. Titograd.
1987.
Markovi Danilo, Savremeno jugoslovensko drutvo (ogledi), Ni 1968.
Markovi Dragan, Istina o Golom otoku, Beograd, 1987; Istina o Golom otoku". NIN i.
februar, 1987.
Markovi Dragan i dr., Hronika o radnikom samoupravljanju fabrike radnicima.
Beograd, 1964.
Markovi Milivoje, Preispitivanje, Beograd, 1986.
Mili Vladimir, Revolucija i socijalna struktura, Beograd, 1978.
Marseni V. Dragutin, Ekonomska struktura i privredni rast Jugoslavije, Beograd, 1981.
Mates Leo, Nesvrstanost, teorija i savremena praksa. Beograd, 1970; Meunarodni
odnosi socijalistike Jugoslavije, Beograd, 1976: Titova vanjskopolitika koncepcija i
uloga Jugoslavije u meunarodnim odnosima (rukopis), Kumrovec, 1978.
Maticki Marijan, Drutvene promjene na selu u Hrvatskoj u vrijeme sprovoenja
agrarne reforme i kolonizacije ( 1 9 4 5 1 9 4 8 ) " . asopis za suvremenu povijest, III/1977.
Matvejevi Predrag, Jugoslavenstvo danas. Beograd. 1984; Razgovori s Krleom. esto
proireno izdanje, Beograd, 1987.
Miunovi Veljko, Moskovske godine 19561958, Zagreb, 1977.
Milosavlevski Slavko, Vratnica (etno-socioloki prikaz), Skopje, 1985.
Milosavljevi-Pavii Olivera, Drava i samoupravljanje 19491956 (rukopis doktorske
disertacije), Beograd, 1987.
Miljevi ore, Mili Branislav, Privredni sistem Jugoslavije, Beograd, 1968.
BIBLIOGRAFIJA 4 7 5
Mirkovi Mijo, Ekonomika agrara FNRJ, Zagreb, 1950; Ekonomika agrara, Zagreb,
1963.
Mii Dimitrije, Ekonomika industrije FNRJ, Beograd, 1957.
Miovi Milo, Ko je traio republiku Kosovo 19451985, Beograd, 1987.
Mojsov Lazar. Istorijske teme, Beograd, 1979.
Mollet Guy, Le socialisme selon Tito, Paris, 1971.
Moraa Pero, Bilandi Duan, Stojanovi Stanislav, Istorija Saveza komunista
Jugoslavije, Beograd.
Mrki Danilo, Srednji slojevi u Jugoslaviji, Beograd, 1987.
Mugoa Dragica, Jugoslovensko-ameriki odnosi 19451948, (rukopis).
Hapoffbie u HauHOHajibHbie (ppoHTbi b airm(paiinrrcKoii ocBOoxjrrejibHoH 6op6e h
peBOJiKULfKHx 40-x roffOB, (y peâiapobi A. fl. MauyceBHHa), M o c r a a , 1985.
Nekovi Blagoje, Razlike meu osnovnim vrstama proveravanja s obzirom na
samostalne slube proveravanja, Bilten dravne kontrole, Komisija Dravne kontrole
FNRJ, Beograd, januar 1950.
Neovi Slobodan, Bledski sporazumi (TitoDimitrov 1947), Zagreb, 1979.
Oruane snage Jugoslavije 19411981, Beograd, 1982.
Palavestra Predrag, Posleratna srpska knjievnost (19451970), Beograd, 1972.
Pavlovi St. Kota, Razgovori sa Slobodanom Jovanoviem 19461958, sv. II, Vindzor
(Ontario, Kanada), 1972.
Pavlowitch Stevan, Yugoslavia. New York Washington, 1971.
Petkovi Ranko, Porijeklo, ciljevi i razvoj nesvrstanosti. Meunarodni odnosi i vanjska
politika socijalistike Jugoslavije, Zagreb, 1979.
Pekovi Ratko, Ni rat ni mir (Panorama knjievnih polemika 19451965), Beograd,
1986.
Petranovi Branko, Pomo Unre Jugoslaviji", Istorija XX veka, Zbornik radova, II,
Beograd, 1961; Aktivnost rimokatolikog klera protiv sreivanja prilika u Jugoslaviji
(mart 1945 septembar 1946)", isto, V, Beograd, 1963; Politika i ekonomska osnova
narodne vlasti u Jugoslaviji za vreme obnove", Beograd, 1969; Narodni front
Jugoslavije u politikom sistemu Jugoslavije ( 1 9 4 5 1 9 4 9 ) " , Istraivanje br. 8, Novi
Sad 1979; Privremena vlada Demokratske Federativne Jugoslavije (DFJ) (Sastav,
struktura, mesto u sistemu vlasti, mere)", Istorijski glasnik, br. 1, Beograd, 1986.
Petranovi Branko, trbac edomir, Istorija socijalistike Jugoslavije, I, Beograd, 1977.
Petrovi Mirjana, Zemljoradniko zadrugarstvo u Srbiji (19451953), Tokovi revoluci-
je, Zbornik istorijskih'radova, XVIXVII, Beograd, 1982/3.
Pijade Moa, Izabrani spisi, I tom, knj. 4 5 (priredili: B. Ili. V. irkovi, B.
Bakali-Hadi), Beograd, 1966.
Pirjavec Joe, Tito, Staljin i Zapad, Ljubljana, 1987.
Pismo Marka Ristia" (priredio: . trbac), Borba, 1220. septembar 1987.
Popov Jelena, Narodni front u Vojvodini 19441953, Novi Sad, 1986.
Pregled istorije Saveza komunista Jugoslavije (glave VIIVIII, N. Pai, K. Hadi
Vasilev, M. Hadi Vasilev), Beograd, 1963.
Pregledposleratnograzvitka Jugoslavije (prilozi: L. Matesa, M. Bulajia, D. Bogdanovi-
a), Beograd, 1963.
Pribievi Branko, Sukob izmeu Komunistike partije Jugoslavije i Kominforma,
Beograd, 1970; Socijalizam kao svetski proces, Beograd, 1980.
Putevi revolucije (prilozi: D. Bilandia, R. Stoisavljevia, D. Ivina), 3 4 / 1 9 6 4 , Zagreb.
Radi Radmila, Obnavljanje sindikata i poloaj radnike klase u Srbiji poslednjih
dana r a t a " , Tokovi revolucije, Zbornik istorijskih radova, XIX, Beograd, 1986.
Radonji Radovan, Sukob KPJ sa Kominformom i drutveni razvoj Jugoslavije
19481950. Zagreb, 1975.
Sluaj anko (priredili: M. Blei, I. Dolenc), Beograd, "1986.
CCCP li crpaHH HapoflHoii neMoxpamm. CTaHOBJiemie omouieHMM#pvx6n u corpygmi-
vecTBa 19441949. MocKBa, 1985.
Stevanovi Gordana, Bitka za istinu o Jugoslaviji, Beograd, 1978.

Stipeti Vladimir, Agrarna reforma i kolonizacija u FNRJ godine 19451948, Rad, knj.
300, J A Z U
100 godina S A N U " (priredili: Sv. Stojanovi, D. Bogutovi), Veernje novosti.
Stojkovi Momir, Meunarodni poloaj i principi spoljne politike Jugoslavije, Beograd,
1975; Jugoslovensko-bugarski odnosi 1 9 4 4 1 9 4 8 . godine", Meunarodni problemi.
3/4, Beograd, 1978.
Surulija ivko, Drutvena anatomija nacionalizma, Beograd, 1976.
trbac Cedomir, Beogradska i Moskovska deklaracija", Meunarodni radniki pokret,
4/1973, Beograd; Jugoslavija i odnosi izmeu socijalistikih zemalja, Beograd, 1975;
Jugoslavija posle 1948, Iz britanskih arhiva", Politika, 6. mart 17. mart 1987.
uljmanac Nedeljko, Razvoj zadruga, kooperacije i socijalistike transformacije sela.
Novi Sad, 1975. '
uvar Stipe, Nacija i meunacionalni odnosi, Zagreb, 1970.
Tadi Bojana, Nesvrstanost u teoriji i praksi meunarodnih odnosa, Beograd. 1976.
Udruenje pravoslavnog svetenstva Jugoslavije 18891963, Beograd, 1969.
Vasi Velimir, Ekonomska politika Jugoslavije, Beograd, 1967.
Veselinov Dragan, Sumrak seljatva, Beograd, 1987.
Vjerske zajednice u Jugoslaviji (autori: V. Bajsi, I. Cerani, E. imi, . Draskovic, J.
Horak, H. Djozo, I. Lazi, Z. Roter, T. agi-Buni), Zagreb, 1970.
Voduek-Stari Jerca, Zaetki samoupravljanja v Sloveniji 19491953. Maribor, 1983.
Vranicki Predrag, Historija marksizma, Zagreb, 1961; Samoupravljanje kao permanent-
na kritika, Zagreb, 1985; Historija marksizma, III, peto izdanje, Zagreb. 1987.
Vukmanovi Svetozar Tempo, O narodnoj revoluciji u Grkoj
Vukovi Ilija, Socijalistiki savez radog naroda u politikom sistemu SFRJ, Beograd,
1975.
Zogovi Radovan, Revolver je za mene sitan kalibar meni treba top", Knjievnost.
89/1986.
danov A. A., Referat o asopisima Zvezda i Lenjingrad". Knjievnost. 8 9 / 1 9 8 6 .
IZVORI FOTOGRAFIJA I FAKSIMILA
1. SOCIJALISTIKA 18. FAKSIMIL UKAZA PREZIDIJUMA VRHOVNOG SOVJETA

FEDERATIVNA REPUBLIKA JUGOSLAVIJA SSSR-a 0 ODLIKOVANJU M A R A U TITA
2. PORUENA PODGORICA (TITOGRAD) KRAJEM RATA ORDENOM POBEDE
(Komunisti Jugoslavie 1919-1969, Beograd 1969). (V. Dedijer, Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita, knj. 2,
Rijeka, Zagreb 1981).
3. ISTOVARANJE UNRINE POMOI NA BRAU
(I. Boi, S. irkovl, M. Ekmei, V, Dedijer, Istorlja 19. PISMO JOSIPU BROZU TITU OD 6. OKTOBRA 1945.
Jugoslavije, Beograd 1972). OSTAVKA JURAJA UTEJA
(Arhiv Josipa Broza Tita)
4. FAKSIMIL NAREDBE ZA PREIMENOVANJE NOVJ U JA A
V U GENERALTAB 20. JOSIP BROZ TITO - PRIHVATA OSTAVKE UBAIA I
(Katalog Izlobe TKo-Partija", Organizatori: Memorijainl centar UTEJA
Josip Broz Tito', Muzej revolucije naroda I narodnosti (Arhiv Josipa Broza Tita)
Jugoslavije, Vojni muzej, Beograd 1988). 21. OSTAVKA K I R I U SAVIA MAJA 1948.
5. ZAKON 0 NACIONALIZACIJI PRIVATNIH PRIVREDNIH (Arhiv Josipa Broza Tita)
PREDUZEA, DECEMBAR 1946. 22. NACRT PRVOG USTAVA NOVE JUGOSUVUE SA
(Katalog Izlobe V kongres KPJ" 1948-1988, Organizatori: PRIMEDBAMA EDVARDA KARDELJA 1945.
Memorijainl centar Josip Broz Tito", Muzej revolucije naroda I (E. Kardelj, Borba za priznanje I nezavisnost nove Jugoslavie
narodnosti Jugoslavije, Beograd 1988). 1944-1947, Beograd 1980).
6. PRVI KOLONISTI O D U E U VOJVODINU 3. - ISTRA 1945-1947.
(Tito - ivot I rad, Zagreb 1977). (Enciklopedija hrvatske povijesti I kulture, Zagreb 1980).
7. PROGLAENJE PETOGODINJEG P U N A 24. ISTRA 1947-1954, TZV. SLOBODNA TERITORUA
(Komunisti Jugoslavije 1919-1969, Beograd 1969). TRSTA (STT)
8. U PRVIM POSLERATN1M GODINAMA RUNA KOLICA SU (Enciklopedija hwatske povijesti I kulture, Zagreb 1980).
B I U GUVNA MEHANIZACIJA
(Katalog Izlobe ,V kongres KPJ" 1948-1988, Organizatori: 25. SLOBODNA TERITORUA TRSTA
Memonjalnl centar Josip Broz Tito", Muzej revolucije naroda I (U. Kosti, Osloboenje Istre, slovenakog primorja I Trsta
narodnosti Jugoslavije, Beograd 1968). 1945. godine, Beograd 1978).
9. POSTAVLJANJE INA NA IZGRADNJI OMUDINSKE 26. PROSUVA POVODOM PRIKLJUENJA ISTRE

PRUGE BRKOBANOVil, LETO 1946. JUGOSUVUI 21.9.1947.
(Katalog Izlobe V kongres KPJ" 1948-1988, Organizatori: (J. Pirjevac, Tito, Staljin In Zahod, Ljubljana 1987).
Memorijainl centar Josip Broz Tito", Muzej revolucije naroda i 27. DEMONSTRACUE PRED JUGOSLOVENSKIM
narodnosti Jugoslavije, Beograd 1988).
GENERALNIM KONZUUTOM U NJUJORKU ZA VREME
10. IZGRADNJA OMUDINSKE PRUGE SUENJA DRAI MIHAILOVIU U BEOGRADU
AMAC-SARAJEVO 1947. GODINE. MITING POVODOM (Patriot or traitor - The Case of General Mihailovlch)
PUTANJA U SAOBRAAJ PRVOG VOZA
(25 godina socijalistike Jugoslavije, Beograd 1968). 28. MARAL mo I J.V. STALJIN U MOSKVI 1946.
(Katalog izlobe .Tlto-Partija", Organizatori: Memorijainl centar
11. IZGRADNJA ELEZNIKA (1948) Josip Broz Tito", Muzej revolucije naroda I narodnosti
(Komunisti Jugoslavije 1918-1968, Beograd 1968). Jugoslavije, Vojni Muzej, Beograd 1988).
12. NOVA AKCUA 1948: AUTO-PUT BEOGRAD-ZAGREB
(RADOVI KOD SPAVE) 29. POVRATAK IZ MOSKVE 10..JUN 1946. NA
(Komunisti Jugoslavije 1919-1969, Beograd 1969). BEOGRADSKOM AERODROMU
(D, Martovi, Istina o Golom otoku, Beograd 1987).
13. UNOVI NARODNOG FRONTA SKOPUA DOBILI SU
PREUZNU ZASTAVU NARODNOG FRONTA JUGOSUVUE 30. JUGOSUVIJA JE Z A K U U I U UGOVORE O
KAO POBEDNICI U MEUGRADSKOM TAKMIENJU (1948). PRUATEUSTVU I UZAJAMNOJ POMOI SA ZEMLJAMA
(25 godina socijalistike Jugoslavije, Beograd 1968). NARODNE DEMOKRATU" - TITO U VARAVI 1946.
14. PODIE SE NOVI BEOGRAD (AKCUA 1948. I 1949). (D. Plena, I drugi, Jugoslavija u svetu - Meunarodni odnosi
(Komunisti Jugoslavije 1919-1969, Beograd 1969). i spoljna politika Jugoslavije 1941-1969, Beograd 1970).
15. IZGRADNJA AUTO-PUTA BRATSTVO-JEDINSTVO" - 31. TITO U POSETI BUDIMPETI DECEMBRA 1947.
BRIGADA JOA VLAHOVI" PROGUENA JE UDARNOM, (D. Plena, i drugi, Jugoslavija u svetu - Meunarodni odnosi
(25 godina socijalistike Jugoslavije, Beograd 1968). i spoljna politika Jugoslavije 1941-1969, Beograd 1970).
16. OMUDINA ELEMIRA NA IZGRADNJI ZADRUNOG
DOMA 1949. GODINE. 32. BORIS KIDRI (DESNO) I DR IVAN STEFANOV (LEVO)
(25 godina socijalistike Jugoslavije, Beograd 1968). POTPISUJU SPORAZUM O CARINSKIM OUKICAMA I O
PRIPREMAMA ZA CARINSKU UNUU
17. GRADILITE HIDROCENTRALE JABUNICA (SI. Neovl, Bledskl sporazum Tito-DImitrov (1947), Zaqreb
(25 godina socijalistike Jugoslavije, Beograd 1968). 1979).
4 7 8
UGOVORA O PRIJATELJSTVU, 49. UPISIVANJE NARODNOG ZAJMA U VREME

^ " A D W I I UZAJAMNOJ POMOI IZMEU FEDERATIVNE EKONOMSKE BLOKADE
NARODNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE I NARODNE (Komunisti Jugoslavje 1919-1969, Beograd 1969).
REPUBLIKE BUGARSKE
50. FAKSIMIL DELA TITOVOG RUKOPISA GOVORA 0
1979) eOV "' Bk>dSki s p o r a a j m l
"THo-DImltrov (1947), Zagreb RADNIKIM SAVETIMA
(D, Plena, B. KiSovI, P. Vukovi, G. Altman, . Radenkovi,
34. FAKSIMIL PRVE STRANE TEKSTA 0 ILASOVOJ M. Gavrfovl, . Julius, Jugoslavia u svetu - Meunarodni
KRITICI KP FRANCUSKE NA PRVOM ZASEDANJU odnosi I spoljna politika Jugoslavije 1941 -1969, Beograd
KOMIN FORMA
1970).
(V. Dedijer, Novi prilozi za biografu Josipa Broza Tita, Trei
tom, Beograd 1984). 51. PRVI RADNIKI SAVET OSNOVAN JE U FABRICI
CEMENTA .PRVOBORAC" U SOLINU
35. FAKSIMIL POSLEDNJE STRANICE PISMA CK SKP (b) (Komunisti Jugoslavje 1919-1969, Beograd 1968)
00 27. MARTA S POTPISIMA MOLOTOVA I STAUINA
(V. Dedêr, Novi prilozi za biografu Josipa Broza Tita, knl. 1, 52. PRVI UPRAVNI ODBOR FABRIKE .RADE KONAR"
Zagreb, Rijeka 1980). ZAGREB PREUZIMA UPRAVLJANJE FABRIKOM - AVGUST
1950.
36. KONCEPT TITOVOG RUKOPISA - ODGOVOR CK KPJ (25 godina socjaltetike Jugoslavije, Beograd 1968).
STALJINU
(Titoifvot i rad, Zagreb 1977). 53. POSETA NAELNIKA TABA ORUANIH SNAGA SAD
GENERALA J.L. KOUNSA BEOGRADU. LEVO JE AMERIKI
37. FAKSIMIL BELEAKA MOE PUADE SA SEDNICE CK
AMBASADOR U BEOGRADU D'ORD ALEN, A DESNO
KPJ OD 12-13. APRILA 1946.
NAELNIK GENERALTABA GENERAL KOA POPOVI
(V. Dedijer, Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita, Trei
(V. Dedljar, Novi prilozi u biograf Ju Josipa Broza Tita, knj. 1,
tom, Beograd 1984).
Zagreb, Rijeka 1980).
36. BEZ SKRIVANJA ISTINE - KPJ JE ODMAH 30. JUNA
OBJAVILA U JUGOSLOVENSKOJ TAMPI REZOLUCIJU 54. NASLOVNA STRANICA LAJFA OD 21. APRILA 1952. U
INFORMBIROA I IZJAVU CK KPJ POVODOM REZOLUCIJE KOJEM JE OBJAVLJEN PRVI NASTAVAK TITOVE
00 28. JUNA 1948. AUTOBIOGRAFIJE
(V. Dedijer, Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita, knj. 1,
(D. Markovi, Istina o Golom otoku, Beograd 1987).
Zagreb, Rijeka 1980).
39. PRILIKOM ZAJEDNIKOG KONGRESA SKOJ I NOJ,
KOJI JE ODRAN 15. DECEMBRA 1948. OVE DVE 55. ZAKONODAVNI ODBORI NS FNRJ POELI PRETRES
ORGANIZACIJE PRERASTAJU U JEDNU - NARODNU PREDLOGA USTAVNOG ZAKONA 29. DECEMBRA 1952.
OMLADINU JUGOSLAVIJE U KOJOJ JE BILO OKO 1.500.000 GODINE.
LANOVA (25 godina socijalist Jugoslavije, Beograd 1868).
(Katalog izlobe .V kongres KPJ" 1948-1988. Organizatori: 56. TITO U POSETi OBOLELOM KIDRIU 1952. GODINE
Memorijalnl centar Josip Broz Tito", Muze] revolucije narodu i (V. Dedjer, Novi prilozi za btograflju Josipa Broza THa, Trei
narodnosti Jugoslavi), Beograd 1988). tom, Beograd 1984).
40. ODLUKA I PISMO CK KPJ 0 SAZIVU V KONGRESA KPJ 57. GRANICE JUGOSLAVIJE SU BILE UGROENE.
UPUENO SVIM ORGANIZACIJAMA KPJ, BEOGRAD (D. Plena, B. Klovl, P. Vukovi, Q. Altman, . Radenkovi,
20.V1948. M. GavriM, Julius, Jugoslavia u svetu Meunarodni
(Katalog Izlobe .V kongres KPJ" 1948-1988, Organizatori'. odnosi I spoljna politika Jugoslavije 1941 1969, Beograd
Memorijalnl centar Josip Broz Tito", Muzej revolucije naroda I 1970).
narodnosti Jugoslavije, Beograd 1988). 56. FAKSIMIL PRVE STRANE .BELE KNJIGE" VLADE FNRJ
41. PESMA NASTALA NA V KONGRESU KPJ 0 AGRESIVNIM POSTUPCIMA VLADA SSSR-a, POLJSKE,
(V. Dedijer, Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tka, Trei EHOSLOVAKE, MAARSKE, RUMUNUE, BUGARSKE I
tom, Beograd 1984). AL8ANUE PREMA JUGOSLAVIJI
(D. Ptena, B. Klovl, P. Vukovi, G. Altman, . Radenkovi,
42. MANIFESTACIJA JEDINSTVA: PETI KONGRES KPJ 1948. M. Gavrlovi, S. Julius, Jugoslavia u svetu - Meunarodni
(D. Markovi, Istina o Golom otoku, Beograd 1987). odnosi I spoljna politta Jugoslavije 1941 1969, Beograd
43. JUGOSLOVENSKA VLADA POSLE 1948. S LUEVA: 1970).
BLAGOJE NEKOVI. SAVA KOSANOVI, STANOJE SIMI,
59. BILANS TADANJIH NEPRUATEUSKIH POSTUPAKA
MUALKO TODOROV IC, SVETOZAR VUKMANOVI, JOSIP
PREMA JUGOSLAVIJI IZNESEN JE U BELOJ KNJIZI"
BROZ TITO, UUBO ARSOV, RODOLJUB OUKOVI, (IZA
(D. Plena, B. Kiovi, P. Vutovl, G. Altman, . Radenkovi,
ARSOVA), UUBODRAG URI, MILENTUE POPOVI,
M. GavrSovI, , Julius, Jugoslavia u svetu - Meunarodni
KRSTO POPIVODA, OSMAN KARABEGOVI, ALEKSANDAR
odnosi I spoljna politika Jugoslavija 1941 -1969, Beograd
RANKOVI, MAKS BAE, FRANE FROL, BORIS KIDRI I
1970).
MILOVAN I U S
(S. VukmanovkS-Tempo, Revoluta kola teda, Memoari, 60. NA (V PLENARNOM ZASEDANJU SK KPJ 3.1 5. V11951.
Beograd 1971). U BEOGRADU RASPRAVLJANO JE O NEKIM TEORIJSKIM
PITANJIMA RADA U PARTUI
44. VELIKI OBJEKTI PETOLETKE. ZAVODI LfTOSTROJ. (Katalog izlobe .Tito - Partija", Organizatori: Memorijalnl
OBRADA TURBINE ZA HIDROELEKTRANU PILJE KOD centar Josip Broz Tito", Muzej revolucije naroda I narodnosti
DEBRA Jugoslavje, Vojni muzej, Beograd 1988).
(25 godina socijalistike Jugoslavije, Beograd 1968).
61. VREME BEZ INFORMBIROA: TrTO, HRUOV I
45. IZGRADNJA FABRIKE ALUMINIJUMA U STRNlSU, MIKOJAN
1949. GODINE (D. Markovi, Isna o Golom otoku, Beograd 1987).
(25 godina socijalistike Jugoslavije, Beograd 1968).
62. PISMO TITA - HRUOVU, 16. II11955.
46. NA KAMPANJU PROTIV JUGOSLAVIJE MORALO SE (Katalog izlobe .Tito - Partija", Organizatori: Memorfalnl
SVAKODNEVNO ODGOVARATI centar Josip Broz Tito", Muzej revolucije naroda I narodnosti
(0. Plena, B. KicvH, P. Vutovl, G. Altman, . Radenkovi, Jugoslavie, Vojni muzej, Beograd 1988).
M. Gavrlovi, D. Julius, Jugoslavia u svetu - Meunarodni 63. PISMA N.S. HRUSOVA I J.B. TITA, 17.III (IV) 19S5.
odnosi I spoljna politika Jugoslavije 1941 -1969, Beograd (Katalog Izlobe .V kongres KPJ" 1948-1988, Organizatori:
1970). Memorjalni centar Josip Broz Tito", Muzej revolucije naroda I
' 47. DVA NAJBLIA SARADNIKA REVOLUCIJE MARKOS I narodnosti Jugoslavije, Beograd 1988).
ZAHARUADIS POSTALI SU OD 1948. GODINE KRVNI 64. TITO U IME JUGOSLAVIJE I BULGANJIN U IME SSSR-a
NEPRIJATELJI POTPISUJU BEOGRADSKU DEKLARACIJU (1955). IZA NJIH
(D. KJaki, lzgub|ena pobeda generala Markosa - Graanski U SREDINI VIDE SE SVETOZAR VUKMANOVI I KOA
rat u Grkoj 1946-1949, Beograd 1987). POPOVI
48. STROGA KONTROLA: BUNKER I .VELIKA ICA" (S. Vukmanovl-Tempo, Revolucija koja tee, Memoari,
Beograd 1971).
(. Markovi, Istina o Golom otoku, Beograd 1987).
IZVORI FOTOGRAFIJA I FAKSIMILA 4 7 9
65. BEOGRADSKA DEKLARACIJA VLADA FNRJ I SSSR O 77. DEMONSTRACIJE U LJUBLJANI ODRANE 16. APRIU
PRINCIPIMA NA KOJIMA TREBA DA POIVAJU ODNOSI 1952. GODINE POVODOM ODRAVANJA LONDONSKE
IZMEU DVE SOCIJALISTIKE ZEMLJE KONFERENCIJE I REAVANJA TRANSKOG PROBLEMA
(D. Plena, B. Klovl, P. Vukovi, G. Altman, . Radenkovi, BEZ UEA JUGOSUVUE
M, Gavrilovi, . Julius, Jugoslavija u svetu - Meunarodni (25 godina socjallstlke Jugoslavije, Beograd 1968).
odnosi i spoljna politika Jugoslavije 1941 -1969, Beograd 1970),
78. POTPISIVANJE MEMORANDUMA O SAGUSNOST1,
66. JUGOSLOVENSKA I SOVJETSKA DELEGACIJA U LONDON 5. OKTOBAR 1954.
MOSKVI ZA VREME POTPISIVANJA DEKLARACIJE 0 (U. Kostl, Osloboenje Istre, Slovenakog primoija i Trsta
ODNOSIMA SKJ I KPSS, 20. V11956. 1945. Beograd 1978).
(Katalog Izlobe .Tito - Partija', Organizatori: Memorjalnl
79. ANDREJ GROMIKO UINIO JE ZVANINU POSETU
centar Josip Broz Tito", Muzej revolucije naroda I narodnosti
JUGOSUVUI OD 16. DO 21. A P R I U 1962.
Jugoslavije, Vojni muzej, Beograd 1988).
(D. Plena i drugi, Jugoslavija u svetu - Medunarodni odnosi
67. PISMO JOSIPA BROZA TITA XX KONGRESU KPSS, i spoljna politika Jugoslavije 1941-1969, Beograd 1970).
(Katalog izlobe .V kongres KPJ- 1948-1988, Organizatori:
Memonfalni centar Josip Broz Tito", Muzej revolucije naroda I 80. PREDSEDNICI TITO I KENEDI PRED BELOM KUOM U
narodnosti Jugoslavije, Beograd 1988). VAINGTONU NOVEMBRA 1963.
(D. Plena, B. Klovl, P. Vukovi, G. Altman, . Radenkovl,
68. ZA VREME POSETE SOVJETSKOM SAVEZU M. Gavrilovi, B. Julius, Jugoslavia u svetu - Medunarodni
JUNA-JULA 1956. TITO JE SA N. HRUOVOM ndnosl I spoljna polltka Jugoslavije 1941 -1969, Beograd
PROETAO JEDNOM OD GLAVNIH ARTERUA MOSKVE, 970).
ULICOM GORKOG, GDE JE SRDANO I TOPLO
POZDRAVLJEN 81. MILO MINI I MARUANO RUMOR POTPISUJU
UGOVOR U OZIMU 10. NOVEMBRA 1975.
(D. Plena, B. Klovl, P. Vukovi, G. Altman, . Radenkovl,
M. Gavrilovi, . Julius, Jugoslavija u svetu Meunarodni (U. Kostl, Osloboen|e Istre, Slovenatog primorja I Trsta
odnosi I spoljna politika Jugoslavije 1941 1969, Beograd 1945. Beograd 1978).
1970). 82. IV PLENUM CK SKJ - BRIONI 1. J U U 1966. GODINE
(Izvor: Foto Tanjug)
69. JUGOSLOVENSKA I SOVJETSKA DELEGACIJA
PREDVOENA HRUOVIM I TITOM ZA VREME ODMORA. 83. UNIVERZITET U BEOGRADU, JUNA 1968. GODINE
NAKRIMU 1956. GODINE (Iwor: Tomislav Petemikl
(M. Mari, Deca komunizma, Beograd 1967). 84. STUDENTSKE DEMONSTRACUE U BEOGRADU 1968.
70. SVETOZAR VUKMANOVI - TEMPO KAO GODINE
PREDSEDAVAJUI PRVOG DANA SEDMOG KONGRESA (izvor: Tomislav Petemlk)
SKJ (U LJUBLJANI 1958). 85. XXI SEDNICA PREDSEDNITVA SKJ -
(S. Vukmanovl Tempo, Revolucija koja tee, Memoari, KARAOREVO, 1. I 2. DECEMBAR 1971. GODINE
Beograd 1971). (Izvor Foto Tanjug)
71. PROGRAM SAVEZA KOMUNISTA JUGOSLAVIJE - NOVI 86. JOSIP BROZ TITO U SAVEZNOJ SKUPTINI SFRJ
POVOD ZA KRITIKOVANJE JUGOSLOVENSKOG PUTA POSLE IZBORA ZA PREDSEDNIKA REPUBLIKE BEZ
IZGRADNJE SOCIJALIZMA OGRANIENOG MANDATA 16. V 1974.
(D. Plena I drugi, Jugoslavija u svetu - Meunarodni odnosi (Katalog Izlobe .Tito - Partija", Organizatori: Memorijalni
I spoljna politika Jugoslavije 1941 -1969, Beograd 1970). centar Josip Broz Tito", Muzej revolucije naroda i narodnosti
Jugoslavie, Vojni muzej, Beograd 1988).
72. ZBOG IKANIRANJA JUGOSLOVENSKIH 87. POTPISIVANJE PROTOKOU O NASTAVNO-NAUNOJ
DIPLOMATSKIH PREDSTAVNIKA VLADA JE BILA SARADNJI IZMEU UNIVERZITETA U PRITINI I
PRIMORANA DA 4. MARTA 1961. POVUE OTPRAVNIKA UNIVERZITETA U TIRANI
POSLOVA U TIRANI MILUTINA VUJOVIA
(M. Miovi: Ko Je traio republiku Kosovo 1945 -1985,
(O. Plena I drugi, Jugoslavija u svetu - Meunarodni odnosi Beograd 1987).
i spoljna politika Jugoslavije 1941 -1969, Beograd 1970).
88. PRITINSKI DNEVNIK NA ALBANSKOM RILINDUA, 19.
73. PREDSEDNIK REPUBLIKE FNRJ JOSIP BROZ TITO AVGUSTA 1968. OBJAVIU JE ZAHTEVE ALBANSKIH
BORAVIO JE U PRIJATELJSKOJ POSETI INDUI OD 17. NACIONALISTA, DA SE KOSOVO I METOHIJA KONSTITUTE
DECEMBRA 1954. DO 4. JANUARA 1955. GODINE. PRVI S KAO ZASEBNA FEDERALNA JEDINICA
LEVA PREMIJER NASER, PREDSEDNIK TITO I BOGDAN <M. Miovi, Ko Je traio republiku Koscw 1945 - 1 9 8 5 .
CRNOBRNJA AMBASADOR U INDIJI Beograd 1987).
(25 godina socijalistike Jugoslavije, Beograd 1968). 89-90. DEMONSTRACIJE U PRITINI 1961. QOOINE
74. NASER - TITO - NEHRU (Izvor: Matija Kokovl)
(Komunisti Jugoslavije 1919 -1969, Beograd 1969). 91. DELEGACUA SRBA I CRNOGORACA SA KOSOVA U
75. SUKARNOVA POSETA JUGOSLAVIJ11958. SKUPTINSKOJ DVORANI FEBRUARA 1986.
(S. Vukmanovi - Tempo, Revolucija koja tee, Memoari, (M. Mllovl, Ko Je traio republiku Kosovo 1945 -1985,
Beograd 1971). Beograd 1987).
76. S A U BEOGRADSKE KONFERENCIJE U ZGRADI 92. DELEGACUA KOSOVSKIH SRBA I CRNOGORACA NA
NARODNE SKUPTINE PUTU U CENTAR .SAVA" 7. A P R I U 1986.
(Tito - ivot I rad, Zagreb 1977). (Izvor: Tomislav Peternlk)
SPISAK SKRAENICA
AF Antifaistiki front ena

AGITOR Agitaciono-propagandno odeljenje
AOR Administrativno-operativno rukovodstvo
ARJUG Drutvo prijatelja RumunijeJugoslavije
AVNOJ Antifaistiko vee narodnog osloboenja Jugoslavije
BRP(k) Bugarska radnika partija (komunista)

BU Beogradski univerzitet
CARE Kooperativa za amerike doznake Evropi

CK Centralni komitet
CK KPJ Centralni komitet Komunistike partije Jugoslavije
DAG Demokratska armija Grke

DFJ Demokratska Federativna Jugoslavija
DFPJ Dravno filmsko preduzee Jugoslavije
DUND Dravna uprava narodnih dobara
EAM Nacionalni front osloboenja (Grka)

EEZ Evrpska ekonomska zajednica
ELAS Grka narodnooslobodilaka vojska
FNRJ Federativna Narodna Republika Jugoslavija
HRSS Hrvatska republikanska seljaka stranka

HSS Hrvatska seljaka stranka
IB Informbiro
IK Izvrni komitet
JA Jugoslovenska armija
JAZU Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti
JNA Jugoslovenska narodna armija
JNOF Jugoslovenski narodnooslobodilaki front
JNS Jugoslovenska nacionalna stranka
JSRNJ Jedinstveni sindikati radnika i nametenika Jugoslavije
JUSPAD Jugoslovensko-sovjetsko dunavsko parabrodarsko akcionarsko drutvo
JUSTA Jugoslovensko-sovjetsko akcionarsko drutvo za civilno vazduhoplovstvo
KEBS Konferencija o evropskoj bezbednosti i saradnji

KNOJ Korpus narodne odbrane Jugoslavije
KOS Kontraobavetajna sluba
KP Komunistika partija
KPF Komunistika partija Francuske
KPJ Komunistika partija Jugoslavije
KPS Komunistika partija Srbije
SPISAK SKRAENICA 4 8 1
KPSS _ Komunistika partija Sovjetskog Saveza

Kraljevstvo SHS - Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca
MASPOK - Masovni (nacionalistiki) pokret
NDH Nezavisna Drava Hrvatska

NDR Nemaka Demokratska Republika
NF Narodni front
NFJ - Narodni front Jugoslavije
NKOJ Nacionalni komitet osloboenja Jugoslavije
NKVD Narodni komesarijat unutranjih poslova
NOB Narodnooslobodilaka borba
NOF Narodnooslobodilaki front
NOJ Narodna omladina Jugoslavije
NOV Narodnooslobodilaka vojska
NOVJ Narodnooslobodlilaka vojska Jugoslavije
NR Narodna Republika
0 0 UR _ Osnovna organizacija udruenog rada

OUN Organizacija Ujedinjenih nacija
OZN-a Odeljenje zatite naroda
PEN-klub _ Meunarodno udruenje knjievnika

PK Pokrajinski komitet
PMS Poljoprivredna mainska stanica
PNS Privremena narodna skuptina
POJ - Partizanski odredi Jugoslavije
SAF Slovenaki antifaistiki front

SANU - Srpska akademija nauka i umetnosti
SAP Socijalistika Autonomna Pokrajina
SDB Sluba dravne bezbednosti
SEV - Savet za uzajamnu ekonomsku pomo
SFRJ Socijalistika Federativna Republika Jugoslavija
SIV Savezno izvrno vee
SIZ - Samoupravna interesna zajednica
SKH Savez komunista Hrvatske
SKJ Savez komunista Jugoslavije
SK0J . Savez komunistike omladine Jugoslavije
SKP(b) Svesavezna komunistika partija (boljevika)
SPC Srpska pravoslavna crkva
SR Socijalistika Republika
SRN Savezna Republika Nemaka
SRZ Seljaka radna zadruga
SSJ Savez sindikata Jugoslavije
SSKDUR Savez slovenskih kultumo-demokratskih udruenja u Rumuniji
SSJ? Sovjetska Socijalistika Republika
SSRNJ Socijalistiki savez radnog naroda Jugoslavije
SSSR Savez Sovjetskih Socijalistikih Republika
STT Slobodna Teritorija Trsta
SUBN0R Savez udruenja boraca narodnooslobodilakog rata
TAN JUG - Telegrafska agencija nove Jugoslavije
UAR Ujedinjena Arapska Republika

UDB-a Uprava dravne bezbednosti
UN Ujedinjene nacije
UNRA Uprava Ujedinjenih nacija za pomo i obnovu
USA0J Ujedinjeni savez antifaistike omladine Jugoslavije
ZUR - Zakon o udruenom radu

I
t
REGISTAR LINIH IMENA
Aeson, Din 240, 244 Beli, Aleksandar 156

Aami, Luj 255 Belini, Marko 53
Adize, Isak 356 Belkin, Fjodor 234
Adija, Boidar 38 Berija, Lavrentije 224, 258, 259, 261, 358
Afri, Vjekoslav 142 Beria, Rifat 51
Ahmatova, Ana 133 Berlinguer, Enriko 436
Ajntajn, Albert 14 Berman, J, 211
Ajzenhauer, Dvajt 371 Bemtajn, Edvard 206, 338
Akamovi, Antun 62 Bevan, Anjorin 246
Aleksandrov, G. 318 Bevin, Ernest 243
Aleksejevi, Nikolaj Voznesenski 15, 253 Biani, Rudolf 407
Alen, Dord 240, 244 Bido, or 168
Alimpi, Duan 444 - Bijedi, Demal 414
Aljende, Salvador 21, 437 Bilandi, Duan 71
Amber, Anjes 255, 319 Biroli, Alesandro Pircio 166
Ambrozio, Vitorio 166 Blaevi, Jakov 209
Anders, Vladislav 167, 168 Boban, Rafael 166
Andrejev, Bane 51 Bobi, Milo 61
Andrejevi, Andrej Kuznjecov 15, 235, 318 Bofa, uzepe 203, 217
Andrejevi Kun, ore 127 Bogdanovi, Milan 131
Andri, Ivo 127, 156 Boi, Milan 226
Andropov, Jurij 442 Boievi, Ivan 53, 54
Apostolski, Mihailo 51 Boovi, B. 395
Aragon, Luj 193 Boovi, Ratko 318, 319
Armstrong, Nil 25 Boovi, Saa 125
Atli, Klement 246 Brankov, Lazar 234
Augustini, August 279 Brecelj, Marijan 51
Avlin, Klod 255, 319 Brenjev, Leonid Ilji 407, 435, 437, 442
Brki, Duko 51, 225
Brki, Hasan 223
Babajevski, Semjon 128 Broz, Josip Tito 22, 32, 36, 37, 42, 43, 45, 47,
Babovi, Senka 130 49, 51, 57, 65, 70, 72, 73, 74, 75, 76, 78, 96,
Babovi, Spasenija 51, 386 106, 126, 131, 157, 163, 164, 167, 168, 173,
Babulen, an 319 174, 175, 178, 182, 183, 184, 185, 186, 187,
Bace, Maks 273 189, 192, 195, 196, 197, 203, 204, 206, 207,
Bakali, Mahmut 444 208, 209, 210, 211, 213, 214, 215, 216, 217,
Bakari, Vladimir 51, 75, 203, 282, 286, 354, 218, 219, 220, 221, 223, 224, 233, 234, 236,
400, 401, 414, 415, 444, 459 237, 238, 239, 240, 241, 242, 243, 246, 247,
Baki, Mitar 51 249, 252, 257, 258, 259, 260, 267, 268, 269,
Balokovi, Zlatko 255 272, 274, 276, 277, 281, 286, 287, 290, 291,
Banjanin, Jovan 61 292, 294, 301, 302, 305, 306, 310, 312, 330,
Baraga 166 333, 334, 335, 338, 339, 347, 348, 351, 353,
Barto, Milan 170 354, 358, 360, 361, 362, 363, 364, 368, 370,
Bastijani, uzepe 166 371, 372, 373, 374, 375, 376, 380, 383, 384,
Batovanski, . 195 386, 387, 388, 389, 391, 394, 399, 401, 403,
Bebler, Ale 92, 170, 180, 248, 362 405, 406, 407, 409, 410, 411, 414, 434, 435,
Begovi, Vlajko 37 437, 439, 440, 441, 444, 459, 467
REGISTAR LINIH IMENA 4 8 3
Broz (Budisavljevi), Jovanka 384 Dugonji, Rato 51

Bubanov, Mihail 128 Dode, Koi 189, 234, 235
Buoni, Semjon Mihailovi 236
Buharin, Nikolaj Ivanovi 206 aja, Ivan 158
Bulatovi 280, 281 Delineo, Stefan 156
Bulatovi, Ilija 224 era, Josip 179
Bulganjin, Nikolaj Aleksandrovi 15, 206, ilas, Milovan 36, 37, 47, 51, 65, 75,124, 125,
236, 257, 259 143, 148, 168, 181, 182, 196, 203, 204, 207,
Brde, Klod 255, 319 209, 211, 215, 217, 220, 224, 245, 249, 258,
267, 268, 272, 276, 277, 286, 291, 292, 305,
Caldaris 178, 361 312, 321, 322, 323, 324, 326, 327, 330, 331,
Cazi, Josip 53 334, 335, 336, 337, 338, 339, 340, 341, 358,
Cesaree, August 38 387, 388
Cicmil, Obrad 175 Dodan, ime 401, 406
Crnobrnja, Bogdan 203, 205 okovi, Jovan 61, 291
Crvenkovski, Krste 312, 384, 405, 411 orevi, Irinej 61
uji, Momilo 166
anadanovi, Mirko 411 uranovi, Veselin 414, 444
ang, Kajek 16 urovi, Mihajlo 51
aplin, Carli 193
auesku, Nikolae 437 Dord VI 168
ehov, Anton 128
emerski, Angel 444 Elijar, Pol 193, 255
eril, Vinston 9, 11, 12, 23, 163, 181, 186, Engels, Fridrih 17, 35, 44, 121, 220, 295, 334,
246, 247 335, 452
ernjenko, Konstantin 442 Erenburg, lija 128, 194
ervenkov, Viko 195, 211
olakovi, Radoljub 72, 148, 185, 223, 224, Fajfar, Tone 53
285, 286 Farka, Mihalj 195, 211, 234, 237
ukov, Emanuel 51 Faon, Etjen 195, 211
ubrilovi, Vaso 51, 74 Filipovi, Filip 38
Filipovi, Sulejman 51
opi, Branko 330, 331 Filips, Morgan 295
Finkeltajn, Julijan 207
Dabevi-Kuar, Savka 400, 401, 405, 406, Folmar, Georg Hajnrih 206
407, 409 Ford, Don 438
Daki, Radoje 53 Foster, Dais Don 16
Dalmas, Luj 319 Foti, Konstantin 61
Damjanovi 166 Franko, Francisko 182, 188
Danilovi, Ugljea 223, 365 Frol, Frane 51
Dapevi, Peko 51 From, Erih 356
Dapevi, Vlado 224
Daut, Nuredin 51 Gagarin, Jurij 25
Davio, Oskar 178, 328 Galijin, Boris 128
Dedijer, Vladimir 125, 200, 339 Galkov 318
De Gol, ari 213, 377, 394 Gare, G. 211
Dejvidson, Doe 319 Garodi, Roe 356
Deva, Veli 386, 388, 389 Garin, N. V, 128
Devrnja, Mile 226 Gaspari, Alide 172
De, Georgiju 195, 211, 234 Gavrilivi, Milan 61
Dikin, Frederik Vilijam 387 Gavrilovi, Zoran 400
Diklo, ak 195, 211, 213 Gai, Franjo 51
Dil, Branko 225 Geminder, B. 211
Dimi, Ljubodrag 128 Gerasimov 318
Dimitrov, Georgi 43, 191, 193, 202, 203 Gere, Enri 211
Dolane, Stane 444 Gertner, Hajnc 14
Domenak, an Mari 319 Glatkov, Fjodor 194, 317
Doronjski, Stevan 386, 414, 444 Gligori, Velibor 131
Doen, Ilija 182 Golubovi, Radonja 224
Doi, Gavrilo 183 Golunski 129, 156
Dragosavac, Duan 444 Gomulka, Andrej Verblan 207
"J y ^
Gomulka, Vladislav 195, 200, 207, 211 235 Jovanovi, S. Petar 156
259, 364 Jovanovi, Radivoje 223
Gonarov, Ivan Aleksandrovi 128 Jovanovi, Slobodan 61, 168
Gorbaov, Mihail 197, 261, 262, 442, 443 Jovievi, Pavle 386
Gorbatov, Boris 199, 128, 194 Judin, Pavel 200
Gorelik, J. 128 Jurini, Niko 223
Gorki, Maksim 124, 128
Gorki, Milan 38 Kadar, Jano 364
Gorkin, A. 318 Kaganovi 363
Gonjak, Ivan 220, 267, 385, 388 Kaj tei 9
Gotovac, Vlado 401 Kaleb, Vjekoslav 131
Gotvald, Klement 236 Kalinjin, Aleksandar 128
Grekov, Boris Dimitrijevi 318 Kalinjin, Mihail 42
Grlikov, Aleksandar 444 Kalvok'orezi, Piter 18, 26
Grol, Milan 57 Karabegovi, Osman 105, 106, 268
Gromiko, Andrej 259 Karaorevi, Aleksandar 74
Karaorevi, Petar II 61, 118, 168
Haj fes 318 Kardelj, Edvard 37, 42, 47, 49, 51, 65, 72, 75,
Hariman, Hari 239 99, 164, 170, 175, 182, 184, 195, 196, 202,
Harli 63, 65, 76 203, 204, 209, 210, 211, 215, 217, 220, 222,
Has,, Zdenko 407 223, 224, 225, 229, 237, 243, 248, 249, 252,
Hasani, Sinan 435 256, 260, 267, 268, 272, 275, 281, 284, 285,
Hebrang, Andrija 43, 51, 185, 208, 209, 210, 286, 291, 292, 300, 312, 320, 325, 326, 328,
216, 220, 226, 334, 335 335, 338, 339, 348, 350, 353, 354, 359, 361,
Hercen, Aleksandar 128 363, 364, 365, 366, 388, 395, 401, 412, 414,
Hereni, Ivo 166 415, 459
Hiral, Pereira Hose 188 Kardelj, Pepca 53
Hitler, Adolf 244 Karpinski 43
Hoda, Enver 189, 203, 333, 367, 389, 390 Kastro .Fidel 21, 373
Hoda, Fadilj 388, 414, 444 Kasu, an 242, 255, 319
Horvat, Joa 131 Kae, Marsel 213, 214
Ho, inmin 19, 221, 365 Katajev 128
Hrnevi, Josip 284 Kavi, Stane 398, 411
Hruov, Nikita 214, 257, 258, 259, 260, 261, Kavran, Boidar 263
347, 358, 363, 364, 365, 368, 377 Kazakojevi, G. 128
Huo, Kuofeng 435 Kecmanovi, Vojislav 51
Hvostov 318 Kefelek, Anri 319
Keki, Danilo 386
Kenedi, Don 371, 377
Idn, Antoni 246
Kenigzberg 10
Iglberger 447
Ili, Boa 127 Kenon, Kevendi 199, 240, 252
Ilji, Vladimir Lenjin 18, 35, 38, 43, 44, 54, Keetovi, Muhamed 449
121, 133, 197, 218, 220, 260, 289, 295, 318, Kidri, Boris 51, 54, 76, 77, 85, 88, 184, 196,
334, 335, 346 217, 220, 272, 276, 286, 287, 291, 292, 293,
Ivanovi, Mihailo Kalinjin 184 301, 306, 312, 326, 335, 452
Kiralji, Bela 237
Jakac, Boidar 127 Klementis, Vladimir 235
Jakovljev, Vladimir 207 Kliko, Zenon 235
Jefimov 145, 156, 318 Kneevi, Radoje 61
Jemeljanov 128 Kocbek, Edvard 51
Jevevi, Dobroslav 166 Kolarov, Vasil 203
Jevremovi, Brana 249 Kolendi, Petar 156
Joksimovi, Dragi 169 Kolesar, Irena 142
Jovan XXIII 439 Kolievski, Lazar 51, 266, 273, 312, 414, 444,
Jovanovi, Arso 224 449
Jovanovi, Batri 96 Kornjilov 145
Jovanovi, Blao 51, 384 Koroec, Anton 278
Jovanovi, Dragolub 51, 58, 73, 199 Kosanovi, Sava 51, 173, 180, 188
Jovanovi, Iso 53 Kosminski 145, 156, 318
Jovanovi, Jadranka 179, 247,248, 361 Kosoj 43
Jovanovi, Jovan 136 Kosti, Duan 131
Kosti, Petar 453 Midsenti 63

Kostov, Trajo 203, 211, 235 Mihailovi, Dragoljub Draa 65, 168, 169,
Kovaevi, Boidar 131 199
Kovaevi, Branislav 280 Mijatovi, Cvijetin 414, 444
Krajai, Ivan (Stevo) 279 Mikojan, Anastas 205, 257, 259
Krajger, Sergej 453 Mikuli, Branko 444
Kreki, Bogdan 53 Milosavlevski, Slavko 411
Krimov, Jurij 128 Milo, Ljubo 263
Krlea, Miroslav 126,131, 326, 328, 329,399 Milutinovi, Mile 127
Krsti, Slobodan 279 Mine, Hari 195
Krstulovi, Vicko 51, 209 Minderovi, edomir 131, 328
Krinik-Buki, Vera 99 Mini, Milo 169, 438, 444
Kulji, Todor 464 Miri, Jovan 461, 464
Kuturec, Toma 51 Miulin 318
Mitrovi, Mitra 152
Lasi, Stanko 131 Mitrovi, Stefan 125, 317
Leonov, Leonid 128 Molotov, Vjaeslav Mihailovi 199, 203, 204,
Leontjev 318 206, 207, 208, 209, 211, 222, 236, 258, 333,
i Leskoek, frane 53, 220 363
Le, Akif 51 Moskovljevi, Milo 51, 74
Li, Trigve 168, 247 Mugoa, Dragica 238
Lipman, Volter 124 Mujezinovi, Ismet 127
Liu, aoi 221
Longo, Luii 195 Na, Imre 364
i Lubarda, Petar 127, 130, 325, 326, 328 Naser, Gamal Abdel 22, 372, 374, 375
Luburi, Vjekoslav Maks 166 Nazor, Vladimir 156
Luka, Vasil 211 Nedeljkovi, Duan 156
Luki, Radomir 466 Nedi, Milan 166
Nehru, Davaharlal 22, 372, 374, 375
Ljube, Franjo 51 Nekovi, Blagoje 51, 75, 78 lQj 152. }84,
Ljubii, Nikola 444 * 209, 217, 220, 267, 334, 335, 336
Ljumovi, Boo 224 Nikezi, Marko 409, 411
Nikoli, Gojko 395
Maek, Vladimir Vlatko 59, 61 Nikson, Riard 438
Makarenko, A.S. 318 Nini, uro 248
Makarti, Dozef 14 Nkrumah, Kvame 22, 374
Maklejn, Ficroj 186, 214, 252 Notovi 318
i Maksimovi, Desanka 127, 131
Malet, Ivo 246, 257, 310 Ognjenovi, Milan 230
Maljenkov, Georgije 195, 203, 211, 222, 257, Oldrin, Edvin 25
258, 363 Opai, Stanko-anica 225
Mandi, Paaga 53, 223 Orlando 166
Manola, Sreko 170 Ostrovitjanov 318
I Mao, Cetung 18, 240, 259 Ostrovski, Nikolaj 128
Marinko, Miha 51, 267 Osvald, Stane 225
Markos, Vafijades 177, 178
Markov 197 Pauker, Ana 195, 211
Markovi, Brana 233 Paveli, Ante 166
Markovi, Dragan 226, 232 Pavi, Niko 224
Markovi, Prvoslav 466 Pavievi, Mio 54
Markovi, Sima 38, 233 Pavii, Olivera 70, 290
Markovi, Svetozar 124 Pavle VI 439
Marks, Karl 35, 44, 121, 220, 291, 294, 295, Pavlov, Todor 156, 318
301, 302, 306, 328, 334, 335, 342, 346, 356 Pavlovi, Boro 411
Marseni, Dragutin 91, 100 Pavlovi, Momilo 68
Maral, Dord 12, 13, 85, 118,180, 181, 197, Pavlovi, Vukain 466
198, 199, 201, 239, 240, 242 Peujli, Pea 429
Maslari, Boidar 284 Pekovi, Ratko 125
Maslea, Veselin 38 Peri, Veles 317
Meksiko Adolf Lopez Mateos 373 Perovi, Latinka 411
Perovi, Punia 182
Miunovi, Veljko 335, 364
"J y ^
Petkov, Nikola 66, 190 Rogu, Don 242

Petrievi, Branko 173, 224 Rosandi, Toma 156
Petrovi, Duan 53, 386, 389 Rozenberg 318
Petrovi, Veljko 127, 156 Rozental, M. 318
Pijade, Moa 37, 51, 73, 170, 178, 218, 260, Rubintajn, A. 361
300, 326, 353, 335 Rumor, Marijano 438
Pije XII 439 Rus, Joe 51
Pik, arls 240, 241, 243 Ruzveltg, Franklin Delano 11, 23
Pinoe, Avgust 21 Ruika, Lavoslav 158
Pinter, Katica 401
Pirker, Pera, 405, 406, 409 Saburov, Maksim 257
Planine, Milka 444, 445, 446, 453 Sadikov, V. Ivan 68, 164, 210
Plavi, Laza 53 Saharov 442
Pogaar, Anton 130 Salaj, uro 51, 53, 54, 220, 268, 292
Popit, France 384, 444 Salis Sevis, Franjo 62
Popivoda, Krsto 76, 268 Sartr, an-Pol 255, 319
Popkov 235 Savie, Kirilo 75
Popov, Jelena 116 Savi, Pavle 156
Popovi, Jovan 136 Savin, Davor 446
Popovi, Koa 51, 184, 258, 273 Seenji 230
Popovi, Milentije 273, 326, 350 Sekija, Pijetro 211
Popovi, Miroslav 233 Sekuli, Isidora 127
Popovi, Vladimir 184, 202, 203, 204, 205, Sekulovi, Milo 449
209, 366 Selasije, Haile 372
Pop-Tomov, Vlado 195 Sihanuk, Norodom 372
Prezelj 166 Simi, Stanoje 202, 222
Pribievi, Rade 51 " Simi, Vladimir 51
Primorac, Rudolf 235 Simovi, Duan 278, 279
Prodanovi, Jakov Jaa 51, 74, 75 Sirotanovi, Alija 85
Prvi, Stjepan 51 Skobi 177
Pucar, uro 51, 72, 209, 284, 384 Slanski, Rudolf 195, 211, 234, 235
Pui, Miho 62 Smilevski, Vidoje 312
Pukin, Aleksandar Sergejevi 128 Smole, J. 453
Soan, Lojze 446
Radmilovi, Jerko 53 Somosa, Anastasije 21
Radojin, Milo 411 Spihalski, Marijan 235
Radonji, Radovan 224 Sremac, Zlatan 51
Radosavljevi, Dobrivoje 384 Srzenti, Vojislav 53, 444
Radovanovi, S. Vojislav 156 Stamboli, Petar 268, 335, 353,414, 435, 444
Rajk, Laslo 230, 234, 235, 255 Stankovi, Sinia 76, 156, 170
Rajkovi, Bogomir 51 Stanojev, Boa 230
Rakoi, Maa 21, 364 Stefanovi, Laza 53
Rankovi, Aleksandar 36, 42, 43, 47, 51, 75, Stefanovi, Risto 53
168,184, 189, 196, 208, 211, 215, 217, 220, Stefanovi, Svetislav 232, 384, 386
224, 225, 232, 233, 236, 249, 267, 268, 277, Stepinac, Alojzije 62, 63, 65, 71, 75,199, 240,
278, 279, 281, 282, 283, 334, 339, 365, 384, 247, 254
385, 386, 387, 388, 389, 393, 397, 459 Stilinovi, Marijan 51
Raovi, Milo 51 Stivenson, Ralf 163
Rau, Benegal 362 Stojadinovi, Milan 278, 452
Reale, Euenio 195, 196 Stojanovi, Nikola 444
Regan, Ronald 442 Stojni, Velimir 189
Reufi, Kadri 449 Strogovi 128, 156
Revaj, Joef 195 Sukarno, Ahmet 22, 272, 374, 375, 376
Ribar, Ivan 51, 76 Sulcberger, S.L. 238
Ribii, Mitja 398, 414 Suslov, Mihail 203, 211
Rilski, Maksim 194
Risti, Marko 126, 213, 214, 326 egedin, Petar 328, 401
Riar, Blok an 194 epilov, D.T. 259
Ritig, Svetozar 51 iroki, R. 211
Solohov, Mihail 128
Roata, Mario 166
olen, Andre 319
Rodionov 235
otra, Branko 127 70, 78, 95, 99, 121, 134, 149, 172, 182, 183,
otra, Jovo 449 184, 187, 193, 196, 197, 198, 199, 200, 201,
piljak, Mika 414 202, 203, 204, 205, 206, 207, 208, 209, 210,
poijari, uro 53 211,214, 215, 216, 220, 221, 222, 223, 225,
trbac, edomir 213, 240, 243, 246, 247, 296, 226, 231, 233, 234, 236, 237, 238, 244, 247,
310 253, 254, 255, 256, 258, 259, 262, 271, 272,
ubai, Ivan 51, 57 280, 281, 289, 306, 310, 318, 319, 322, 329,
vabi, Mihailo 53 333, 334, 335, 336, 339, 340, 341, 360, 363,
367,438
Tarle 318 Viinski, Andrej Januarjevi 43, 63, 129, 156,
Temelko, Kriste 189 247
Tihonov, Nikolaj 194, 317 Vlahov, Dimitar 51
Timofejev 318 Vlahovi, Veljko 260, 268, 265, 367, 394
Tmui, Vuko 224 Vlakali, Tihomir 444
Todorovi, Mijalko 235, 386 Vorkapi, Slavko 255
Tolbuhin, Ivan 174, 175 Voroilov, Kliment Jefremovi 15, 236
Tolstoj, Aleksej 128 Vuo, Aleksandar 331
Toljati, Palmiro 171, 196, 211, 356 Vujai, Marko 51
Tomi, Vida 268 Vujasinovi, Todor 51
Torez, Moris 196 Vukievi, Radivoje 224
Trifkovi 136 Vukmanovi, Svetozar Tempo 209, 213, 215,
Tripalo, Mika 384, 405, 406, 407, 409 267, 279, 285, 290, 345, 348, 350, 395
Trocki, Lav 90 Vukosavljevi, Sreten 51, 175, 176
Truman, Hari 11, 12, 13, 16, 168, 197, 199, Vu ijuuan 366
201, 244, 245
Tvardovski, Aleksandar 194 Zaharijades, Nikos 177, 178, 252
Zavadski, A. 211
U Tant 377 Zeevi, Vladimir 51
Zekovi, Veljko 268
Valas 319 Ziherl, Boris 37, 125, 143, 182
Valjkov 257 Zilijakus, Koni 242
Varagi 174 Zobok 318
Va, Zoltan 173 Zogovi, Radovan 125, 126, 132, 317
Verblan, Andrej 259 Zorin 203
Verkor Zoenko, M. Mihail 133
Veselica, Marko 401, 406
Veselinov, Jovan 51, 285 anko, Milo 399, 400, 401, 402
Vidmar, Josip 51 arkovi, Vidoje 414, 444
Vidmar, Josip 51 danov, Andrej 12, 132, 133, 134, 195, 196,
Vigotski 318 203, 211, 318, 329
Vilder, Veeslav 173 igi, Rade 225
Vilfan, Joe 170 ivkovi, Sveta 51
Vinaver, Stanislav 127 ujovi, Mladen 61
Vint, Gaj 26 ujovi, Sreten 43, 51, 208, 209, 210, 216,
Visarionovi, Josif Staljin 9, 10, 12, 15, 16, 220, 226, 334, 335, 387
17, 18, 23, 26, 35, 36, 37, 38, 43, 44, 47, 54, ukov, K. Georgije 15, 193
REGISTAR GEOGRAFSKIH POJMOVA
Afrika 19, 20, 361, 367, 369, 371, 372, 373, 254, 257, 258, 259, 262, 266, 267, 268, 291
375, 376, 377, 436 296, 319, 325, 326, 328, 353, 366, 368, 370,
Albanija 56, 114,148,177, 178,179, 184, 188, 375, 386, 393, 394, 396, 400, 410, 411, 414
189, 190, 192, 199, 200, 202, 203, 204, 210, 422, 444, 447, 461
211, 224, 227, 229, 230, 234, 235, 249, 263, Berlin 9, 11, 13, 26, 248, 441
354, 358, 367, 389, 390, 426, 438, 449, 451 Bijelo Polje 224, 280
Alir 20, 22, 357, 373, 375, 376, 422, 434 Bilea 232
Amerika 14, 21, 192, 240 Bitolj 267, 423
Andrijevica 224 Bjelovar 112
Angola 442 Bled 167, 190, 191, 253, 312
Ankara 370 Bolivija 373, 446
Ankona 438 Bor 97
Apatin Borovo 85
Arad 174 Bosna 77, 78, 84, 85, 91, 286, 287, 314, 426
Aranelovac 266 Bosna i Hercegovina 32, 33, 59, 72, 77, 78,
Argentina 243, 373, 444, 446 91, 95, 108, 112, 116, 148, 149, 208, 220,
Atina 177, 178, 370 223, 230, 267, 268, 283, 397, 398, 426, 454
Australija 179, 457 Brazil 170, 179, 243, 362, 373, 444, 445
Austrija 13, 163, 164, 166, 170, 171, 172, 184, Brko 85
241, 243, 251, 267, 290, 354, 359, 370, 434, Brioni 257, 312, 372, 384, 401
438 Britanija 190, 246, 247, 370
Austro-Ugarska 242 Budimpeta 13, 192, 233, 234, 236, 264, 440
Avganistan 249, 375, 436, 442 Bugarska 10, 92, 147,169, 172, 177, 179, 188,
Azija 13,19, 361, 367, 369, 371, 372, 373, 375, 190, 191, 195, 198, 202, 203, 204, 210, 211,
376, 377 214, 227, 228, 235, 237, 239, 249, 263, 354,
358, 438
Baka 176 Bukuret 192, 207, 210, 211, 223, 229, 364
Baja 231 Buljkes 178
Bajski trougao 173, 174, 175
Balkan 9, 10, 73, 166, 180, 189, 192, 241 Burma 19, 362, 371, 372, 375
Baltik 61 Carigrad 426
Banat 81, 173, 176
Cazinska krajina 226, 286
Bandung 22, 372
Cejlon 362, 373, 375
Banija 407
Cetinje 191, 220
Banovii 85
Crna Gora 32, 33, 70, 77, 78, 91, 95, 108, 130,
Banjaluka 266, 267, 423
208, 220, 224, 267, 268, 281, 283, 311, 325,
Bavarska 290
Be 13, 251 390, 397, 398, 454, 460
Belgija 13, 170, 179, 242, 243, 370, 427, 431 ehoslovaka 15, 25, 26, 147, 148, 170, 175,
Belorusija 23 188, 192, 195, 202, 209, 223, 235, 239, 248,
Beloruska SSR 170 249, 433, 436, 437, 440
Beograd 32, 48, 52, 53, 73, 77, 80, 85, 97, 114, ile 21, 373, 437, 446
118, 128, 131, 141, 142, 148, 149, 150, 152,
160, 163, 171, 174, 178, 182, 185, 189, 191, ievica 66
200, 208, 209, 216, 218, 220, 221, 228, 233, Dakar 434
234, 235, 236, 238, 239, 240, 246, 250, 253, Daleki istok 9, 13
REGISTAR GEOGRAFSKIH POJMOVA 4 8 9
Dalmacija 267, 402, 407, 457 Hiroima 9, 11

Danilovgrad 224 Holandija 13, 170, 242, 243, 427
Danska 370 Honduras 21, 373
Daruvar 112 Horgo 176
Demokratska Republika Koreja 437 Hrasnik 464
Demokratska Republika Nemaka 437 Hrvatska 31, 33, 48, 59, 61, 73, 76, 78, 86, 91,
Demokratska Republika Vijetnam 19 108, 112, 116, 126, 137, 146, 208, 220, 225,
Dijen Bijen Fu 19 230, 268, 293, 305, 330, 383, 396, 397, 398,
Doboj 265 399, 400, 401, 402, 405, 406, 407, 408, 409,
Dolovo 114 411, 416, 445, 454
Drenica 66 Hrvatsko primorje 267
Dubrovnik 200, 388
Dunav 182, 186, 227, 230, 238 Indija 14, 19, 22, 25, 170, 248, 361, 362, 371,
Durmitor 190 372, 373, 375
Indokina 19, 437
Egejska Makedonija 56, 66, 178, 179, 252 Indonezija 19, 362, 372, 373, 375
Egipat 243, 248, 361, 370, 371, 372, 373 Irak 22, 373, 375
Ekvador 248, 373, 446 Iran 9, 22, 249, 371
Elba 13 Island 13
Engleska 70, 192 Istona Pruska 10, 26
Epir 178, 190 Istoni Berlin 363
Erdelj 230 Istra 32, 61, 78, 91, 170, 189
Eritreja 20 Italija 10, 11, 13, 70, 92, 164, 166, 167, 169,
Etiopija 170, 362, 371, 372, 373, 375, 442 170, 171, 172, 173, 182, 184, 188, 190, 195,
Evksinograd 191 196, 198, 199, 239, 243, 250, 251, 267, 278,
Evropa 9, 10, 11, 12, 13, 15, 16, 79, 163, 165, 314, 354, 359, 364, 407, 436
173, 179, 181, 183, 188, 189, 192, 193, 198, Ivangrad 224, 447
202, 238, 242, 245, 254, 255, 359, 374, 376, Izrael 362, 370, 373, 435, 436, 437
382, 424, 436, 439, 440, 441, 443, 457
Jadran 173
Feketi 116 Jadransko more 173, 236
Fidi 136 Jajce 32
Filipini 434, 446 Jalta 23
Finska 10, 170, 172, 434 Jalu 16, 248
Francuska 10, 11, 13, 14, 18, 19, 23, 70, 147, Jamajka 446
169, 170, 180, 181, 195, 196, 198, 199, 213, Japan 9, 11, 13, 26, 362, 371
214, 239, 242, 243, 244, 245, 278, 364, 370, Jemen 361, 375
373, 377, 393, 427, 431, 436 Jordan 371
Fruka gora 237 Jugoslavija 12, 15, 18, 20, 22, 23, 24, 29, 31,
Fulton 12 32, 33, 34, 35, 36, 37, 39, 45, 48, 50, 51, 52,
53, 54, 56, 57, 58, 61, 62, 63, 64, 65, 66, 67,
Gana 20, 373, 375 68, 69, 70, 71, 72, 73, 74, 75, 76, 77, 78, 79,
Glogovac 447 81, 82, 83, 84, 85, 89, 91, 92, 94, 96, 97, 98,
Gnjilane 390 99, 101, 103, 104, 108, 112, 116, 122, 124,
Goli otok 232, 233, 278, 279, 384 126, 127, 128, 129, 131, 134, 135, 136, 138,
Gorade 265 139, 140, 141, 142, 143, 144, 145, 146, 148,
Gorica 163, 170 149, 150, 151, 152, 153, 157, 158, 160, 162,
Gornja Dumaja 191 163, 164, 165, 166, 167, 168, 169, 170, 171,
Gradie 251 172, 173, 174, 175, 176, 177, 178, 179, 180,
Gramos 178 181, 182, 183, 184, 185, 186, 187, 188, 189,
Grka 11, 12, 13, 83, 96, 166, 170, 177, 178, 190, 191, 192, 193, 194, 195, 197, 198, 199,
179, 180, 182, 190, 199, 202, 235, 238, 240, 200, 201, 202, 203, 204, 205, 206, 208, 209,
251, 252, 253, 272, 359, 361, 362, 367, 370, 210, 211, 212, 214, 215, 217, 218, 219, 220,
371, 373 221, 222, 223, 224, 225, 227, 228, 229, 230,
Gutanj 266 231, 233, 234, 235, 236, 237, 238, 239, 240,
Gvineja 20, 375 241, 242, 243, 244, 245, 246, 247, 248, 249,
250, 251, 252, 253, 254, 255, 256, 257, 258,
Haiti 373 259, 261, 263, 264, 265, 266, 267, 270, 272,
Harare 22, 435 273, 274, 275, 276, 279, 285, 287, 291, 293,
Havana 22, 434, 435 295, 300, 303, 306, 308, 309, 311, 312, 313,
Helsinki 439, 440 314, 317, 319, 320, 322, 327, 331, 333, 336,
"J y ^
SOCIJALISTIKA J U G O S L A V I J A
339, 341, 343, 346, 347, 349, 350, 352, 353 Krim 9, 10
354, 356, 358, 359, 360, 361, 362, 363 364 Kuba 21, 371, 373, 375, 376, 377, 435, 442
365, 366, 367, 368, 369, 370, 371, 372, 373 Kuvajt 377
374, 375, 377, 378, 382, 390, 391, 392, 393,
396, 398, 401, 403, 404, 406, 407, 408 409 Laos 19, 442
410, 411, 412, 414, 416, 417, 418, 419, 420, Latinska Amerika 367, 373, 376
421, 422, 423, 424, 425, 426, 427, 429, 431 Lenjingrad 223
433, 434, 435, 436, 437, 438, 439, 440, 442, Liban 361, 362, 371, 375
444, 445, 446, 448, 449, 450, 451, 452, 454, Libija 20, 422
455, 456, 457, 458, 459, 460, 461, 462, 463, Lika 81
464, 465, 467 Lima 434
Julijska krajina 33, 163, 164 London 61, 166, 168, 169, 171, 243, 245, 250,
Juna Afrika 14, 449 291
Juna Amerika 19, 20, 21, 166, 243 Lusaka 22, 433, 434
Juna Koreja 237, 437
Juni Jemen 442 Ljubljana 48, 141, 142, 148, 164, 191, 210,
Juni Vijetnam 20, 365, 377, 435 220, 225, 267, 328, 393, 396, 444
Junoafrika Unija 170
Madrid 188
Kabul 442 Maarska 10, 26, 63, 169, 172, 173, 174, 175,
Kairo 22, 375, 376, 433 176, 195, 198, 202, 209, 227, 228, 230, 233,
Kakanj 97 234, 237, 239, 249, 263, 290, 342, 354, 357,
Kamboda 19, 20, 372, 375, 436, 442 363, 364
Kamatka 190 Makedonija 32, 33, 60, 64, 75, 77, 78, 81, 84,
Kanada 11, 13, 89, 170 91, 95, 108, 148, 159, 161, 180, 191, 208,
Kanjia 176 220, 266, 267, 268, 273, 283, 312, 368, 390,
Kaprije 279 397, 398, 405, 411, 426, 438, 454, 457, 460
Karaorevo 401, 408 Malaja 377
Karlovac 112, 267, 348 Mah 375
Karlove Vari 440 Mandurija 9, 13
Kenigzberg 10 Maribor 267, 423
Kijev 223 Maroko 20, 373, 375, 446
Kina 14, 16, 18, 20, 22, 23, 169,170, 179, 198, Meksiko 21, 188, 243, 362, 373, 444, 446
221, 240, 249, 359, 362, 365, 366, 367, 368, Metohija 450
373, 377, 435, 437 Misuri 12
Kipar 253, 375 Mokrin 176
Kladua 226 Mongolija 17, 365, 442
Kninska Krajina Montreal 83
Kobarid 163 Moskva 9, 36, 37, 38, 70, 146, 167, 168, 171,
Kolain 224 182, 183, 184, 185, 196, 203, 204, 209, 214,
Kolombo 22, 434 223, 224, 239, 257, 365, 366, 368, 440
Kolumbija 179, 373, 446 Mostar 267, 423
Kongo 375, 377 - ' Moste 266
Kopaonik Mozambik 449
Kordun 407 Mulat 279
Koreja 237, 248, 265, 362, 435
Koruka 164, 171, 172, 184, 251, 267, 370 Nagasaki 9, 11
Kosmet 33, 60, 116, 158, 159 Nan ter 393
Kosovo 65, 311, 386, 389, 390, 396, 397, 398, Nemaka 9, 10, 11, 13, 18, 25, 82, 92, 164,
402, 403, 409, 411, 416, 417, 426, 447, 448, 165, 166, 175, 181, 188, 241, 251, 278, 393,
449 450 451 454 455 394, 427, 446
Kosovo i Metohija 32, 60, 75, 78, 9 1 , 1 0 8 , 1 2 4 , Nemaka Demokratska Republika 15, 16,
159, 189, 385, 389, 390, 426, 451 370
Kostarika 373, 446 Nepal 375
Kostolac 266 Nigerija 446
Kragujevac 267, 423 Nikaragva 21, 442
Krakonoi 195 Niki 97, 130, 224, 265
Kraljevo 265 Ni 267, 349, 423
Kranjska 267 Norveka 13, 170, 370
Kremlj 184, 214, 239, 262 Novi Beograd 127, 394
Krfski moreuz 190 Novi Pazar 265
REGISTAR GEOGRAFSKIH POJMOVA 4 9 1
Novi Sad 106, 114, 118, 396, 423 226, 227, 231, 234, 235, 238, 239, 241, 245,
Novi Zeland 170 247, 248, 249, 255, 256, 258, 259, 260, 261,
264, 265, 272, 273, 278, 280, 283, 289, 291,
Nju Delhi 22, 433, 434, 435 306, 318, 319, 321, 322, 323, 334, 335, 336,
Njujork 170, 371 342, 358, 359, 360, 363, 364, 367, 368, 371,
374, 375, 376, 377, 388, 389, 424, 435, 437,
Obala Slonovae 446 442, 443
Osijek 85, 112, 267, 423 Savezna Republika Nemaka 15, 370, 377,
Osim 438 431, 437, 438
Segedin 231
Pacifik 13 Semberija 286, 287
Pakistan 19, 25, 362, 371, 442 Senta 176
Palestina 188, 449 Severna Amerika 166
Paragvaj 243, 362 Severna Koreja 16, 237, 437
Pariz 56, 9 0 , 1 6 9 , 1 7 0 , 1 7 1 , 1 7 2 , 1 8 9 , 1 9 4 , 393 Severni Banat 117
Peuj 173, 174 Severni Vijetnam 20, 365, 435
Pe 390 Sevojno 265
Peking 347, 366 Sibir 26, 335, 360
Peloponez 180 Singapur 377
Peru 362, 373, 446 Sirija 179, 362, 371
Pirinska Makedonija 66, 191, 368 Sisak 112, 266, 407
Podravska Slatina 407 Sjedinjene Amerike Drave 9, 10,11, 12, 13,
Podujevo 390 14, 16, 18, 19, 20, 21, 23, 24, 25, 26, 38, 83,
Poljska 9,12, 18, 25, 26, 63, 79,170, 179,180, 85, 89, 9 2 , 1 4 7 , 1 6 2 , 1 6 5 , 1 6 6 , 1 6 7 , 1 6 8 , 1 6 9 ,
188, 192, 195, 196, 202, 207, 209, 223, 235, 170, 172, 179, 180, 181, 187, 198, 199, 235,
249, 314, 342, 357, 363, 364, 442 237, 238, 239, 240, 242, 243, 244, 245, 246,
Portugalija 13, 434 249, 250, 252, 255, 272, 276, 349, 359, 370,
Postojna 267 371, 374, 375, 376, 377, 435, 436, 437, 438,
Potsdam 10 442, 447, 457
Prag 192, 194, 200, 235 Skadarsko jezero 130
Pritina 390, 423, 448, 449 Skoplje 141, 149, 191, 220, 267
Prizren 390 Skopska Crna gora 66
Prnjavor 314 Slavonija 76, 78, 81, 91, 286, 407
Pula 164, 364 Slavonski Brod 112
Slovaka 176, 230
Rejkjavik 443 Slovenako primorje 189
Rijeka 73, 170, 232, 267, 423 Slovenija 31, 33, 48, 55, 61, 66, 77, 78, 91,
Rim 171 108, 116, 117, 146, 165, 208, 220, 267, 268,
Rodezija 449 283, 293, 330, 344, 397, 398, 407, 411, 426,
Rumunija 10, 170, 172, 176, 177, 188, 192, 454
195, 198, 202, 203, 209, 210, 227, 228, 229, Sofija 191, 235, 236, 438
230, 237, 239, 249, 263, 434, 444 Solin 293
Rusija 69, 70, 75, 278, 279, 280 Solun 180
Somalija 375
Salvador 21 Sovjetski Savez 9, 12, 13, 15, 36, 125, 130,
Sandak 426 139, 150, 162, 163, 164, 167, 172, 175, 180,
San Francisko 23, 70, 162 182, 183, 184, 185, 199, 203, 211, 215, 222,
Sarajevo 62, 96, 139, 148, 149, 220, 223, 267, 237, 241, 247, 248, 273, 274, 276, 319, 324,
396 335, 357, 362, 367, 388, 443
Saudijska Arabija 361, 375 Split 267, 290, 292, 293, 351, 423
Savez Sovjetskih Socijalistikih Republika 9, Srbija 32, 33, 60, 61, 64, 70, 73, 76, 78, 81,
10, 11, 13, 15, 17, 18, 20, 23, 24, 25, 26, 35, 84, 86, 9 1 , 1 0 3 , 1 0 6 , 1 0 8 , 1 1 6 , 1 1 7 , 1 4 1 , 1 4 6 ,
37, 41, 47, 54, 56, 63, 66, 67, 68, 70, 73, 78, 152,153, 155, 157, 186, 187, 189, 208, 209,
79, 85, 89, 90, 91, 92, 95, 96, 111, 112, 114, 220, 242, 267, 268, 283, 293, 334, 386, 387,
125, 127, 128, 131, 133, 135, 139, 143, 147, 389, 390, 397, 399, 400, 402, 403, 406, 407,
148, 149, 150, 152, 154, 156, 157, 162, 163, 409, 410, 411, 426, 447, 449, 451, 454, 459,
164, 165, 167, 168, 169, 170, 172, 173, 175, 460, 461
179, 180, 181, 182, 183, 184, 185, 186, 187, Srednja Amerika 21
188 189, 190, 192, 193, 194, 195, 196, 197, Srem 115
198 199, 200, 201, 202, 203, 204, 205, 206, Sremska Mitrovica 339
207' 208, 209, 211, 213, 221, 223, 224, 225, Subotica 148, 230
"J y ^
Sudan 20, 373, 375 Valjevo 267

Sueeki kanal 373 Varadin 112
Suva Reka 390 Vardar
Sverdlovsk 223 Vardarska Makedonija 66
Sveti Grgur 232 Vare 265
Svetozarevo 265, 266 Varkiza 177
Varna 191, 192
amac 96 Varava 192, 195, 207, 440
ara 66 Vaington 371, 443
kljarska Poremba 195 Vatikan 62, 63, 172, 173, 181, 238, 247, 254
panija 166, 188, 235 438, 439
ri Lanka 434 Velika Britanija 9, 10, 11, 12, 13, 14, 18, 19,
tajerska 171, 251 23, 89, 147, 166, 178, 189, 170, 172, 179,
tip 267, 396 180, 186, 187, 200, 235, 242, 243, 244, 245,
vajcarska 242, 243, 427, 431, 434 247, 250, 272, 295, 370, 373, 377
vedska 242, 243, 370, 427, 431, 433, 434 Venecuela 373
Tajland 362 Vici 178

Tajvan 23 Vijetnam 19, 20, 221, 365, 377, 435, 442
Temivar 176, 230, 231 Vinodol 266
Tesalij a 180 Vis 32
Tirana 449 Viskonsin 14
Titograd 97, 130, 423 Vltava 436
Titovo Uice Vojvodina 32, 33, 61, 75, 78, 80, 81, 91, 101,
Toplice 127, 387 103,106, 107, 108, 115, 116, 117, 118, 146,
Topusko 126 158, 176, 230, 397, 409, 411, 454
Trbi 163 Vranduk 96
Trbovlje 97, 344, 464 Vrbas 114
Trepa 97, 266
Trst 33, 66, 73, 143, 163, 164, 170, 171, 172,
Zagreb 52, 62, 80, 85, 97, 112, 141, 148, 149,
173, 182, 184, 238, 247, 250, 251, 253, 361,
191, 209, 220, 265, 266, 267, 305, 328, 393,
438
396, 400, 407, 422
Transki zaliv 250 Zajear 267
Tunis 20, 373, 375, 434 Zambija 433
Turska 11, 12, 13, 253, 370, 371, 372, 426 Zapadni Irijan 377
Tuzla 267, 423 Zemun 80, 160
Zenica 265
Ugljan 232 Zeta 266
Ujedinjena Arapska Republika 373, 375, 433
Ujedinjeno Kraljevstvo 239, 245, 250
Ukrajina 23, 26, 211 egarac 66
Ukrajinska SSR 170, 239 eleznik 97, 349
Uroevac 390 eneva 19, 376, 443
Urugvaj 243, 446 irje 279

Istorija Jugoslavije 1918-1988 Treca KNJ

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Istorija Jugoslavije 1918-1988 Treca KNJ

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Istorija Jugoslavije 1918-1988 Treca KNJ

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

BRANKO PETRANOVI

POSLERATNI SVET I NJEGOVE SUPROTNOSTI 9

IZVORI FOTOGRAFIJA I FAKSIMILA 477

SPISAK SKRAENICA 480

REGISTAR LINIH IMENA 482

REGISTAR GEOGRAFSKIH POJMOVA 488

Antifaistika koalicija SAD, SSSR-a i Velike Britanije,

da se nemaki militarizam i nacizam trajno iskorene kako

manifestovala je svoju atomsku mo krajem rata unitenjem

dunost, eril je smatrao nezavisno od izgubljenih izbora u

vie godina meuratnog razdoblja i uzela aktivnog uea u

komunistike penetracije, stezanja obrua" oko suparnike

komitetom, izjanjavaju o svojoj politikoj prolosti, i svedoe

pila je Severnoatlantskom (marta 1955), a Nemaka Demokrat-

socijalistiki proces Staljin je shematski ograniavao na drave

nacionalnih subjekata, uviajui da se pojam progresivnih

veem broju nego prilikom raspada kontinentalnih imperija

Amerikanaca 1975. i ujedinjenja Junog i Severnog Vijetna-

hunti, uguujui u zaetku svaku akciju nacionalnooslobodila-

monopola, uz aktivno uee druge suparnike sile ili njenu

cionalizacijom i pretvaranjem u trei blok takoe pokazuju

mainu" u OUN, onemoguavajui donoenje odluka koje im

narodnih odnosa u posleratnom svetu, koji su potresale krize

atomski monopol", da bi se eksplozijom prve atomske bombe u

drave na Bliskom istoku. Sovjetsko stanovnitvo koje je 1941.

ciju ija svojstva obeleava era fototonike, vetake inteligen-

kao to pokazuje fenomen islamske revolucije", preko verskih

S pribliavanjem kraja rata, rukovodstvo KPJ je sve jae

partijska rukovodstva da prilikom prijema novih lanova

dozvoljavala da joj se rui autoritet. S gledita organizaci-

i Makedonije, konstituisana je maja 1945. KP Srbije, na osnovu

krajevi Jugoslavije uopte nisu imali industrijski proleterijat u

spoljnopolitike, za ekonomsku politiku, za kole, izgradnju

jezik i pravopis. Prvi kurs trajao je est meseci, a pohaalo ga je

priruniku. Usled velikog predratnog interesovanja za Istoriju

mogao potisnuti jugoslovensko iskustvo. Vlajko Begovi pie,

jom klasika marksizma i lenjinizma u koje se raunao i

nje narodnog jedinstva, na organizaciju nove drave, nove

sindikatima kao koli komunizma." Proglaavajui politiko-

boenja nalazili i vojnici koji su u toku rata sluili u nepri-

korienja jednostranog metoda, bez diferenciranja rada u

elija, o lanstvu Partije i organizaciona struktura Partije"

je trebalo ukloniti sve ideoloke i politike smetnje na putu tog

objedinjavanje svih oblika kulturno-prosvetne delatnosti. Agi-

listike komponente nad demokratskom obezbeivala je KPJ da

toga to ustavno nije bila kao takva potvrena. Poziciju

(nacionalnih) i pokrajinskih partijskih rukovodstava (biroa),

graanska prava, usvojio program organizacije i plaao lana-

en, iako su neke od ovih mera ve bile implicitno sadrane u

organizacija, graanskih stranaka i grupa u Narodnom frontu,

organizacijom Narodnog fronta tavie, do Petog kongresa

rukovodstvima da obrate veu panju na razvitak i unapreenje

dravi i partiji, a KPJ je imala vlast u ime radnike klase kao

najvioj taki svoje idealizacije", koja je imala vie uzroka.

Druga krajnost, manifesto vana kao sindikalni avangardi-

la, razvijao ideju bratstva meu narodima, slao radnike ekipe

iji je nosilac bio Dragoljub Jovanovi, generalni sekretar

graanske stranke i grupe kao HRSS, Ujedinjenu zemljorad-