KONVENCIJA UJEDINJENIH NACIJA PROTIV TRANSNACIONALNOG

ORGANIZOVANOG KRIMINALA (2000)1

(izvodi)

lan 1.
Izjava o svrsi

Svrha ove konvencije jeste da na ekasniji nain unapredi saradnju u pogledu spreavanja i borbe protiv transna-
cionalnog organizovanog kriminala.
(...)

lan 3.
Delokrug primene

1. Osim ukoliko nije drugaije navedeno u ovoj konvenciji, Konvencija e se primenjivati na prevenciju, istragu i
sudsko gonjenje:
(a) krivinih dela utvrenih u skladu sa l. 5, 6, 8. i 23. ove konvencije, i
(b) tekih zloina denisanih u lanu 2. ove konvencije; gde je krivino delo po prirodi transnacionalno i podrazu-
meva grupu za organizovani kriminal.
2. Za potrebe stava 1. ovog lana, krivino delo je po prirodi transnacionalno ako je:
(a) uinjeno u vie drava;
(b) uinjeno u jednoj dravi, ali je vei deo priprema, planiranja, rukovoenja ili kontrole obavljen u nekoj drugoj
dravi;
(c) uinjeno u jednoj dravi, ali je u njega ukljuena grupa za organizovani kriminal koja se bavi kriminalnim akti-
vnostima u vie drava, ili
(d) uinjeno u jednoj dravi, ali su bitne posledice nastupile u nekoj drugoj dravi.
(...)

lan 24.
Zatita svedoka

1. Svaka drava potpisnica e preduzeti odgovarajue mere, u okviru svojih mogunosti, kojima e pruiti delotvor-
nu zatitu od mogue odmazde ili zastraivanja svedoka koji svedoe u krivinim postupcima povodom krivinih
dela obuhvaenih ovom konvencijom a, po potrebi, njihovim roacima i drugim njima bliskim licima.
2. Mere predviene u stavu 1. ovog lana mogu da obuhvate, izmeu ostalog, bez uticaja na pravo okrivljenog,
ukljuujui i pravo na potovanje zakona:
(a) utvrivanje procedure za ziku zatitu takvih lica, kao to je, u meri u kojoj je neophodno i izvodljivo, njihovo
preseljenje i dozvola, tamo gde je potrebno, da informacije o njihovom identitetu i mestu gde se trenutno nalaze ne
budu otkrivene ili da otkrivanje takvih informacija bude ogranieno;
(b) donoenje pravila o dokaznom postupku koja dozvoljavaju da svedoenje bude dato na nain koji osigurava
sigurnost svedoka, kao to je dozvoljavanje da svedoenje bude dato korienjem komunikacione tehnologije kao
to su video-linkovi ili druga adekvatna sredstva.
3. Drava potpisnica e razmotriti potrebu sklapanja sporazuma ili aranmana sa drugim dravama radi preseljenja
lica iz stava 1. ovog lana.
4. Odredbe ovog lana takoe se primenjuju i na rtve ukoliko su one svedoci.

1 Konvencija Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, Protokol za prevenciju, suzbijanje i kanjavanje trgovine ljudskim biima, naroito enama
i decom i Protokol protiv krijumarenja migranata kopnom, morem i vazduhom, koji dopunjuju ovu konvenciju, sastavljeni su u Njujorku, 15. novembra 2000. godine, a usvo-
jeni/potpisani u Palermu od 1215. decembra 2000. godine (Slubeni list SRJ - Meunarodni ugovori, br. 6/2001).
 lan 25.
Pomo rtvama i njihova zatita

1. Svaka drava potpisnica e preduzimati odgovarajue mere u okviru svojih mogunosti, radi pruanja pomoi i
zatite rtvama krivinih dela obuhvaenih ovom konvencijom, naroito u sluajevima pretnji odmazdom ili zastra-
ivanja.
2. Svaka drava potpisnica e uspostaviti odgovarajui postupak da bi obezbedila pravo na korienje naknade i
restituciju rtvama krivinih dela obuhvaenih ovom konvencijom.
3. Svaka drava potpisnica e, shodno svom domaem zakonodavstvu, omoguiti da stavovi i pitanja od interesa
za rtve budu izneti i razmotreni u odgovarajuim fazama krivinog postupka protiv poinilaca na nain koji nee
uticati na pravo odbrane.
(...)

lan 37.
Odnos sa protokolima

1. Ova konvencija moe da bude dopunjena jednim ili sa vie protokola.

2. Da bi postala potpisnica protokola, drava ili regionalna organizacija za ekonomsku integraciju mora takoe da
bude potpisnica ove konvencije.
3. Drava potpisnica ove konvencije nije obavezna protokolom, osim ako ne postane potpisnica protokola u skladu
sa odredbama iste.
4. Bilo koji protokol na ovu konvenciju tumai se zajedno sa ovom konvencijom, uzimajui u obzir svrhe tog proto-
kola.
(...)
 PROTOKOL ZA PREVENCIJU, SUZBIJANJE I KANJAVANJE TRGOVINE LJUDSKIM BIIMA,
NAROITO ENAMA I DECOM, KOJI DOPUNJAVA KONVENCIJU UJEDINJENIH NACIJA PROTIV
TRANSNACIONALNOG ORGANIZOVANOG KRIMINALA (2000)

(izvodi)

PREAMBULA

Drave potpisnice Protokola,

izjavljujui da ekasna akcija na prevenciji i borbi protiv trgovine ljudskim biima, naroito enama i decom, zahteva
jedan sveobuhvatan meunarodni pristup u zemljama porekla, tranzita i krajnjeg odredita, koji obuhvata mere za
prevenciju takve trgovine, kanjavanje onih koji se bave takvom trgovinom i zatitu rtava takve trgovine, tako to
e biti zatiena i njihova meunarodno priznata ljudska prava;
uzevi u obzir injenicu da, uprkos postojanju niza meunarodnih instrumenata koji sadre pravila i praktine mere
za borbu protiv eksploatacije ljudskih bia, naroito ena i dece, nema univerzalnog instrumenta koji se bavi svim
aspektima trgovine ljudskim biima;
zabrinute zbog toga to, u odsustvu takvog instrumenta, lica koja su podlona trgovini nee biti dovoljno zatiena;
podseajui na rezoluciju Generalne skuptine 53/111 od 9. decembra 1998. u kojoj Skuptina odluuje da osnuje
otvoreni meuvladin Ad hoc komitet za potrebe izrade sveobuhvatne meunarodne konvencije protiv transnacio-
nalnog organizovanog kriminala i za razgovore o izradi, izmeu ostalog, jednog meunarodnog instrumenta koji se
bavi pitanjima trgovine enama i decom;
uverene da e dopunjavanje Konvencije Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala jednim
meunarodnim instrumentom za prevenciju, suzbijanje i kanjavanje trgovine ljudskim biima, naroito enama i
decom, biti korisno u prevenciji i borbi protiv tog oblika kriminala, dogovorile su se o sledeem:

I. OPTE ODREDBE

lan 1.
Odnos prema Konvenciji Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala

1. Ovaj protokol dopunjava Konvenciju Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala. On se
tumai zajedno sa Konvencijom.
2. Odredbe Konvencije odnose se, mutatis mutandis, na ovaj protokol, osim ako njime nije drugaije predvieno.
3. Krivina dela ustanovljena u skladu sa lanom 5. ovog protokola smatraju se krivinim delima ustanovljenim u
skladu sa Konvencijom.

lan 2.
Izjava o svrsi

Svrha ovog protokola je:

(a) prevencija i borba protiv trgovine ljudskim biima, uz poklanjanje posebne panje enama i deci;
(b) zatita i pomo rtvama takve trgovine, uz puno potovanje njihovih ljudskih prava, i
(c) unapreivanje saradnje meu dravama potpisnicama kako bi se ostvarili ovi ciljevi.

lan 3.
Korienje termina

Za svrhu ovog protokola:

(a) trgovina ljudskim biima znai vrbovanje, prevoenje, prebacivanje, skrivanje i primanje lica, putem pretnje
silom ili upotrebom sile ili drugih oblika prisile, otmice, prevare, obmane, zloupotrebe ovlaenja ili tekog poloaja
ili davanja ili primanja novca ili koristi da bi se dobio pristanak lica koje ima kontrolu nad drugim licem, u cilju ek-
sploatacije. Eksploatacija obuhvata, kao minimum, eksploataciju prostitucije drugih lica ili druge oblike seksualne
eksploatacije, prinudni rad ili slubu, ropstvo ili odnos slian ropstvu, servitut ili uklanjanje organa;
(b) pristanak rtve trgovine ljudskim biima na nameravanu eksploataciju iznetu u podstavu (a) ovog lana jeste bez
znaaja u sluajevima u kojima je koriena bilo koja mera izneta u podstavu (a);
(c) vrbovanje, prevoenje, prebacivanje, skrivanje ili primanje deteta za svrhe eksploatacije smatra se trgovina
ljudskim biima ak i ako ne obuhvata bilo koje od sredstava iznetih u podstavu (a) ovog lana;
(d) dete znai bilo koju osobu mlau od osamnaest godina.

lan 4.
Delokrug primene

Ovaj protokol e se primenjivati, osim ako u njemu nije drukije navedeno, na spreavanje, istragu i gonjenje krivi-
nih dela utvrenih u skladu sa lanom 5. ovog protokola, u sluajevima u kojima su ta krivina dela po svojoj prirodi
meunarodna i ukljuuju neku grupu za organizovani kriminal, kao i na zatitu rtava tih krivinih dela.

lan 5.
Kriminalizacija

1. Svaka drava potpisnica e usvojiti takve zakonske i druge mere koje mogu biti potrebne da se ustanovi kao
krivino delo ponaanje predvieno u lanu 3. ovog protokola, kada je uinjeno sa namerom.
2. Svaka drava potpisnica e usvojiti takve zakonske i druge mere koje mogu biti potrebne da se kao krivina dela
ustanove:
(a) saglasno osnovnim konceptima svog pravnog sistema, pokuaj izvrenja dela utvrenog u skladu sa stavom 1.
ovog lana;
(b) uestvovanje kao sauesnik u krivinom delu utvrenom u skladu sa stavom 1. ovog lana, i
(c) organizovanje ili nareivanje drugim licima da izvre krivino delo utvreno u skladu sa stavom 1. ovog lana.

II. ZATITA RTAVA NELEGALNE TRGOVINE LJUDIMA

lan 6.
Pomo rtvama nelegalne trgovine ljudima i njihova zatita

1. U odgovarajuim sluajevima i u meri u kojoj je to mogue na osnovu domaih zakonskih propisa, svaka drava
potpisnica e tititi privatnost i identitet rtava nelegalne trgovine ljudima ukljuujui, izmeu ostalog, i poverljivo
voenje zakonskih postupaka koji se odnose na ovu nelegalnu trgovinu.
2. Svaka drava potpisnica e obezbediti da njeno domae zakonodavstvo ili administrativni sistem sadre mere
koje u odgovarajuim sluajevima pruaju rtvama nelegalne trgovine ljudima:
(a) obavetenja o relevantnim sudskim i administrativnim postupcima;
(b) pomo koja e omoguiti da njihova stanovita i interesi budu izneseni i razmotreni u odgovarajuim fazama
krivinog postupka protiv poinilaca krivinog dela, na nain koji nee uticati na pravo odbrane.
3. Svaka drava potpisnica e razmotriti sprovoenje mera kojima treba da se obezbedi ziki, psiholoki i socijalni
oporavak rtava nelegalne trgovine ljudima ukljuujui, u odgovarajuim sluajevima, i saradnju sa nevladinim or-
ganizacijama i drugim elementima graanskog drutva, a posebno, obezbeivanje:
(a) odgovarajueg stanovanja;
(b) pruanja saveta i informacija, posebno vezano za njihova zakonska prava, na jeziku koje rtve nelegalne trgo-
vine ljudima mogu da razumeju;
(c) lekarske, psiholoke i materijalne pomoi, i
(d) zaposlenja, mogunosti obrazovanja i obuke.
4. Svaka drava potpisnica e prilikom primene odredaba iz ovog lana uzimati u obzir godine starosti, pol i po-
sebne potrebe rtava nelegalne trgovine ljudima, a posebno specijalne potrebe dece, ukljuujui i odgovarajue
stanovanje, obrazovanje i brigu o njima.
5. Svaka drava potpisnica e se truditi da obezbedi ziku bezbednost rtava nelegalne trgovine ljudima dok su
one na njenoj teritoriji.
6. Svaka drava potpisnica e obezbediti da njen domai pravni sistem sadri mere koje rtvama nelegalne trgovine
ljudima pruaju mogunost dobijanja nadoknade na ime pretrpljene tete.
 lan 7.
Status rtava nelegalne trgovine ljudima u dravama koje ih primaju

1. Pored preduzimanja mera u skladu sa lanom 6. ovog protokola, svaka drava potpisnica e razmotriti usvajanje
zakonskih ili drugih odgovarajuih mera koje rtvama nelegalne trgovine ljudima dozvoljavaju da na njenoj teritoriji
ostanu privremeno ili trajno, u odreenim sluajevima.
2. Prilikom sprovoenja odredbe sadrane u stavu 1. ovog lana, svaka drava potpisnica e na odgovarajui nain
imati u vidu humanitarne i faktore samilosti.

lan 8.
Repatrijacija rtava nelegalne trgovine ljudima

1. Drava potpisnica iji je dravljanin rtva nelegalne trgovine ljudima, ili u kojoj je to lice imalo pravo na stalni bo-
ravak u vreme ulaska na teritoriju drave potpisnice primaoca, omoguie i prihvatie, uz dunu brigu o bezbednosti
lica, povratak tog lica bez nepotrebnog ili neopravdanog odlaganja.
2. Kada drava potpisnica vraa rtvu nelegalne trgovine ljudima dravi potpisnici iji je dravljanin to lice, ili u kojoj
je ono imalo pravo na stalni boravak u vreme ulaska na teritoriju drave potpisnice primaoca, to vraanje e biti, uz
dunu brigu o bezbednosti tog lica i o stanju svih vrsta pravnih postupaka s obzirom na injenicu da je to lice rtva
nelegalne trgovine ljudima, po mogustvu, dobrovoljno.
3. Na zahtev drave potpisnice primaoca, drava potpisnica od koje to bude zatraeno, potvrdie bez bespotrebnog
ili neopravdanog odlaganja da li je lice koje je rtva nelegalne trgovine ljudima njen dravljanin ili da li je imalo pravo
na stalan boravak na njenoj teritoriji u vreme ulaska na teritoriju drave potpisnice primaoca.
4. Da bi omoguila povratak rtve nelegalne trgovine ljudima, koja je bez odgovarajue dokumentacije, drava potpisnica
iji je dravljanin to lice, ili u kojoj je ono imalo pravo na stalan boravak u vreme ulaska na teritoriju drave potpisnice
primaoca, sloie se da izda na zahtev drave potpisnice primaoca sva putna dokumenta ili drugo ovlaenje koje
moe biti potrebno da omogui tom licu putovanje i ponovni ulazak na njenu teritoriju.
5. Ovaj lan ne dovodi u pitanje nijedno pravo koje rtvama nelegalne trgovine ljudima daje bilo koji domai zakon-
ski propis drave potpisnice primaoca.
6. Ovaj lan ne dovodi u pitanje nijedan vaei bilateralan ili multilateralan sporazum ili aranman koji ureuje, u
celini ili delimino, povratak rtvama nelegalne trgovine ljudima.

III. SPREAVANJE, SARADNJA I DRUGE MERE

lan 9.
Spreavanje nelegalne trgovine ljudima

1. Drave potpisnice e uspostaviti opsene politike, programe i druge mere:

(a) radi spreavanja nelegalne trgovine ljudima i borbe protiv nje, i
(b) radi zatite rtava nelegalne trgovine ljudima, posebno ena i dece, da ne bi opet postali rtve ove trgovine.
2. Drave potpisnice e nastojati da preduzimaju mere poput istraivanja, informisanja i kampanja preko sredstava
javnog informisanja i drutvenih i ekonomskih inicijativa u pravcu spreavanja nelegalne trgovine ljudima i borbe
protiv nje.
3. Politike, programi i druge mere uspostavljene u skladu sa ovim lanom e, prema potrebi, ukljuivati i saradnju sa
nevladinim organizacijama, drugim relevantnim organizacijama i drugim elementima graanskog drutva.
4. Drave potpisnice e preduzimati ili jaati mere, ukljuujui i puteve bilateralne ili multilateralne saradnje za ubla-
avanje onih faktora koji ine da lica, posebno ene i dece, budu izloena nelegalnoj trgovini, a to su siromatvo,
nedovoljna razvijenost i pomanjkanje jednakih mogunosti.
5. Drave potpisnice e usvojiti ili jaati zakonske ili druge mere, kao to su obrazovne, socijalne ili kulturne mere,
ukljuujui i puteve bilateralne ili multilateralne saradnje, da bi obeshrabrile tranju koja jaa sve oblike eksploata-
cije ljudi, posebno ena i dece, koja vodi nelegalnoj trgovini.
 lan 10.
Razmena informacija i obuka

1. Organi zadueni za primenu zakona, za poslove imigracije i drugi relevantni organi drava potpisnica e, po
potrebi, meusobno saraivati putem razmene informacija, u skladu sa svojim domaim zakonskim propisima, da
bi na taj nain mogli da utvrde:
(a) da li su pojedinci koji prelaze ili koji pokuavaju da preu meunarodnu granicu sa putnim dokumentima koja
pripadaju drugim licima, ili su bez putnih dokumenata, poinioci ili rtve nelegalne trgovine ljudima;
(b) vrstu putnog dokumenta koju su pojedinci koristili ili pokuali da koriste da bi preli meunarodnu granicu radi
objavljivanja nelegalne trgovine ljudima, i
(c) sredstva i metode koje koriste grupe za organizovani kriminal radi obavljanja nelegalne trgovine ljudima ukljuu-
jui vrbovanje i prevoz rtava, puteve i veze izmeu pojedinaca i grupa koje se angauju za ovu nelegalnu trgovinu,
i mogue mere za njihovo otkrivanje.
2. Drave potpisnice e obezbediti ili ojaati obuku ljudi koji rade na sprovoenju zakona, useljenju i drugih relevan-
tnih slubenih lica na spreavanju nelegalne trgovine ljudima. Obuka treba da bude usmerena na metode koje se
koriste u spreavanju ove nelegalne trgovine, na gonjenje njihovih izvrilaca i na zatitu prava rtava, ukljuujui i
zatitu rtava od izvrilaca ove trgovine. Obuka takoe treba da uzme u obzir i potrebu razmatranja ljudskih prava
i pitanja osetljive prirode koja se odnose na decu i na pol, i treba da pospeuje saradnju sa nevladinim organizaci-
jama, drugim relevantnim institucijama i drugim elementima graanskog drutva.
3. Drava potpisnica koja prima informacije ispotovae svaki zahtev drave potpisnice koja je prenela informacije,
koji se odnosi na ogranieno korienje tih informacija.

lan 11.
Mere na granici

1. Bez dovoenja u pitanje meunarodnih obaveza u pogledu slobodnog kretanja ljudi, drave potpisnice e oja-
ati, u meri u kojoj je mogue, one granine kontrole koje mogu biti potrebne za spreavanje i otkrivanje nelegalne
trgovine ljudima.
2. Svaka drava potpisnica e usvojiti zakonske ili druge odgovarajue mere za spreavanje, u meri koja je potrebna,
korienja saobraajnih sredstava komercijalnih prevoznika u izvravanju krivinih dela utvrenih u skladu sa lanom
5. ovog protokola.
3. U sluajevima gde je to mogue, i bez dovoenja u pitanje vaeih meunarodnih konvencija, ove mere e obu-
hvatati i utvrivanje obaveze za komercijalne prevoznike, ukljuujui i svaku saobraajnu kompaniju ili vlasnika ili
prevoznika bilo kog saobraajnog sredstva da potvrdi da sva lica imaju putni dokument koji je potreban za ulazak
u dravu primaoca.
4. Svaka drava potpisnica e preduzeti potrebne mere, u skladu sa svojim domaim zakonskim propisima, za
obezbeivanje sankcija u sluajevima krenja obaveze iz stava 3. ovog lana.
5. Svaka drava potpisnica e razmotriti preduzimanje mera koje omoguavaju, u skladu sa njenim domaim za-
konskim propisima, odbijanje ulaska ili oduzimanje viza licima koja su umeana u izvrenje krivinih dela utvrenih
u skladu sa ovim protokolom.
6. Bez dovoenja u pitanje odredbi iz lana 27. Konvencije, drave potpisnice e razmotriti jaanje saradnje izmeu
graninih kontrolnih slubi putem, izmeu ostalog, uspostavljanja i odravanja direktnih kanala komunikacije.

lan 12.
Sigurnost i kontrola dokumenata

Svaka drava potpisnica e preduzimati one mere koje, u okvirima raspoloivih sredstava, mogu biti potrebne:
(a) da obezbede da putna ili druga lina dokumenta koja ona izda budu takvog kvaliteta da se ne mogu lako zlou-
potrebiti i da se ne mogu lako falsikovati ili nezakonito menjati, kopirati ili izdavati, i
(b) da obezbede potpunost i sigurnost putnih ili linih dokumenata koja je izdala drava potpisnica ili koji su izdati u
njeno ime, i spree njihovu nezakonitu izradu, izdavanje i korienje.
 lan 13.
Pravovaljanost i validnost dokumenata

Na zahtev druge drave potpisnice, drava potpisnica e u skladu sa svojim domaim zakonskim propisima potvrdi-
ti u razumnom vremenskom roku pravovaljanost i validnost putnih i linih dokumenata koja je ona izdala ili su izdata
u njeno ime, i za koja se sumnja da se koriste za nelegalnu trgovinu ljudi.

IV. ZAVRNE ODREDBE

lan 14.
Odnos Protokola prema drugim meunarodnim aktima i njegovo tumaenje

1. Nita to je sadrano u ovom protokolu nee uticati na prava, obaveze i odgovornosti drava i pojedinaca po
osnovu meunarodnog prava, ukljuujui i meunarodno humanitarno pravo i meunarodno pravo o ljudskim pra-
vima i posebno, gde se moe primeniti, Konvenciju iz 1951. i Protokol iz 1967. koji se odnose na status izbeglica i
na princip nevraanja kako je u njemu sadrano.
2. Mere utvrene u ovom protokolu tumaie se i primenjivati na nain koji nije diskriminacioni prema licima na
temelju injenice da su ona rtve nelegalne trgovine ljudima. Tumaenje i primena tih mera bie konzistentni sa
meunarodno priznatim principima nediskriminacije.
(...)
 PROTOKOL PROTIV KRIJUMARENJA MIGRANATA KOPNOM, MOREM I VAZDUHOM, KOJI
PREDSTAVLJA DOPUNU KONVENCIJE UJEDINJENIH NACIJA PROTIV TRANSNACIONALNOG
ORGANIZOVANOG KRIMINALA (2000)

(izvodi)

PREAMBULA

Drave potpisnice ovog protokola,

izjavljujui da delotvorna akcija spreavanja i borbe protiv krijumarenja migranata kopnom, morem i vazduhom
zahteva sveobuhvatan meunarodni pristup, ukljuujui saradnju, razmenu informacija i druge odgovarajue mere,
ukljuujui drutveno-ekonomske mere, na nacionalnom, regionalnom i meunarodnom nivou;
podseajui na Rezoluciju Generalne skuptine 54/212 od 22. decembra 1999. godine, u kojoj je Skuptina apelo-
vala na drave lanice i sistem Ujedinjenih nacija da ojaaju meunarodnu saradnju u oblasti meunarodne migra-
cije i razvoja kako bi se pozabavile korenom uzroka migracije, naroito onih uzroka koji se odnose na siromatvo, i
maksimalno poveale koristi od meunarodne migracije za one na koje se to odnosi, i podstakle, gde je to relevantno,
meuregionalne, regionalne i subregionalne mehanizme da nastave da se bave pitanjem migracije i razvoja;
uverene u potrebu da se migrantima prui humani tretman i da se u potpunosti zatite njihova prava;
uzimajui u obzir injenicu da uprkos radu drugih meunarodnih foruma ne postoji univerzalni instrument koji se
bavi svim aspektima krijumarenja migranata i drugim pitanjima koja su sa tim u vezi;
zabrinute zbog znaajnog porasta aktivnosti grupa za organizovani kriminal u krijumarenju migranata i drugih sa
tim u vezi kriminalnih aktivnosti iznetih u ovom protokolu, koje nanose veliku tetu dravama o kojima se radi;
takoe zabrinute to krijumarenje migranata moe ugroziti ivote ili bezbednost migranata o kojima se radi;
podseajui na rezoluciju Generalne skuptine 53/111 od 9. decembra 1998, u kojoj je Skuptina odluila da osnuje
otvoren meuvladin Ad hoc komitet u cilju razrade sveobuhvatne meunarodne konvencije protiv transnacionalnog
organizovanog kriminala i u cilju diskusije o razradi, izmeu ostalog, meunarodnog instrumenta koji se bavi neza-
konitim prometom i transportom migranata, ukljuujui i morem;
uverene da e dopunjavanje Konvencije Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala me-
unarodnim instrumentom usmerenim protiv krijumarenja migranata kopnom, morem i vazduhom, biti korisno u
spreavanju ovog zloina i borbi protiv njega,
dogovorile su se o sledeem:

I. OPTE ODREDBE

lan 1.
Odnos sa Konvencijom Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala

1. Ovaj protokol dopunjava Konvenciju Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala. On e
se tumaiti zajedno sa Konvencijom.
2. Odredbe Konvencije e se primenjivati, mutatis mutandis, na ovaj protokol osim ako ovde nije drukije predvieno.
3. Krivina dela utvrena u skladu sa lanom 6. ovog protokola smatrae se krivinim delima utvrenim u skladu
sa Konvencijom.

lan 2.
Izjava o svrsi

Svrha ovog protokola jeste da sprei krijumarenje migranata i da se bori protiv toga, kao i da unapreuje saradnju
izmeu drava potpisnica u tom cilju, istovremeno titei prava krijumarenih migranata.
 lan 3.
Korienje termina

Za svrhu ovog protokola:

(a) krijumarenje migranata znaie obezbeivanje nelegalnog ulaska u dravu potpisnicu lica koje nije njen
dravljanin ili lica sa stalnim boravkom, a u cilju sticanja, na neposredan ili posredan nain, nansijske ili druge
materijalne koristi;
(b) nelegalni ulazak znaie prelazak granica bez ispunjenja potrebnih zahteva za legalan ulazak u dravu primaoca;
(c) lani putni ili identikacioni dokument znaie bilo koji putni ili identikacioni dokument:
(i) koji je krivotvoren ili menjan na neki materijalan nain od strane bilo koga osim lica ili organa zakonom ovlae-
nog da izrauje ili izdaje putna ili identikaciona dokumenta u ime neke drave, ili
(ii) koji je na neodgovarajui nain izdat ili pribavljen putem pogrenog predstavljanja, korupcije ili prinude ili na bilo
koji drugi nezakonit nain, ili
(iii) koji koristi lice koje nije zakonit nosilac;
(d) plovilo e znaiti bilo koju vrstu plovnog objekta, ukljuujui i plovni objekat bez deplasmana i morske avione,
koji se koriste ili se mogu koristiti kao sredstvo prevoza po vodi, osim ratnog broda, mornarikog pomonog ili dru-
gog plovila iji je vlasnik ili kojim raspolae vlada i koji se za sada koriste samo za vladine nekomercijalne svrhe.

lan 4.
Delokrug primene

Ovaj protokol e se primenjivati, osim ako ovde nije drukije naznaeno, na spreavanje, istragu i krivino gonjenje
krivinih dela utvrenih u skladu sa lanom 6. ovog protokola, tamo gde su krivina dela transnacionalna po prirodi
i ukljuuju neku grupu za organizovani kriminal kao i na zatitu prava lica koja su predmet takvih krivinih dela.

lan 5.
Krivina odgovornost migranata

Migranti nee biti podloni krivinom gonjenju shodno ovom protokolu zbog injenice da su predmet radnji iznetih
u lanu 6. ovog protokola.

lan 6.
Kriminalizacija

1. Svaka drava potpisnica usvojie takve zakonske i druge mere koje mogu biti neophodne da se ustanove kao
krivina dela, kada se uine na meunarodnom nivou, a u cilju sticanja nansijske ili druge materijalne koristi na
neposredan ili posredan nain:
(a) krijumarenje migranata;
(b) kada se uine u cilju omoguavanja krijumarenja migranata:
(i) proizvoenje lanog putnikog ili identikacionog dokumenta, i
(ii) nabavka, obezbeivanje ili posedovanje takvog dokumenta;
(c) omoguavanje licu koje nije dravljanin ili licu sa stalnim boravkom da ostane u dravi u kojoj je re bez ispu-
njenja potrebnih zahteva za zakonit ostanak u dravi sredstvima pomenutim u podstavu (b) ovog stava ili bilo kojim
drugim nelegalnim sredstvima.
2. Svaka drava potpisnica e, takoe, usvojiti takve zakonske i druge mere koje mogu biti neophodne da bi se
ustanovile kao krivino delo:
(a) zavisno od osnovnog koncepta njenog pravnog sistema, pokuaja da se uini krivino delo utvreno u skladu
sa stavom 1. ovog lana;
(b) uee u svojstvu sauesnika u krivinom delu utvrenom u skladu sa stavom 1(a), (b)(i) ili (c) ovog lana, i
shodno osnovnom konceptu njenog pravnog sistema, uee u svojstvu sauesnika u krivinom delu utvrenom u
skladu sa stavom 1(b)(ii) ovog lana;
(c) organizovanje ili upuivanje drugih lica da uine krivino delo utvreno u skladu sa stavom 1. ovog lana.
3. Svaka drava potpisnica usvojie takve zakonske i druge mere koje mogu biti neophodne da se utvrde kao ote-
avajue okolnosti kod krivinih dela utvrenih u skladu sa st. 1(a), (b)(i) i (c) ovog lana, i podlono osnovnom kon-
ceptu svog pravnog sistema, a kod krivinih dela utvrenih u skladu sa st. 2(b) i (c) ovog lana, sledee okolnosti:
(a) koje ugroavaju, ili je verovatno da ugroavaju, ivote ili bezbednost migranata o kojima je re; ili
(b) koje povlae nehumani ili degradirajui tretman, ukljuujui i eksploataciju takvih migranata.
4. Nita u ovom protokolu nee spreavati dravu potpisnicu da preduzima mere protiv lica ije ponaanje predsta-
vlja krivino delo u skladu sa domaim zakonom.

II. KRIJUMARENJE MIGRANATA MOREM

lan 7.
Saradnja

Drave potpisnice e saraivati u punoj meri u spreavanju i suzbijanju krijumarenja migranata morem, u skladu
sa meunarodnim pravom mora.

lan 8.
Mere protiv krijumarenja migranata morem

1. Drava potpisnica koja ima opravdan osnov da posumnja da je plovilo koje nosi njenu zastavu ili registracione
oznake, koje je bez nacionalnosti ili koje je mada nosi stranu zastavu ili odbija da pokae zastavu, u stvarnosti na-
cionalnosti drave potpisnice o kojoj je re, ukljueno u krijumarenje migranata morem, moe traiti pomo drugih
drava potpisnica u spreavanju korienja plovila u te svrhe. Drave potpisnice od kojih se to zahteva pruie
takvu pomo u moguem obimu u okviru svojih sredstava.
2. Drava potpisnica koja ima opravdan osnov da posumnja da je plovilo koje primenjuje slobodu plovidbe u skladu
sa meunarodnim pravom i koje je istaklo zastavu ili oznake registracije druge drave potpisnice umeano u krijum-
arenje migranata morem, moe da o tome obavesti dravu ija je zastava i da zatrai potvrdu registracije i, ukoliko
je potvrena, da zahteva ovlaenje od drave ija je zastava da preduzme odgovarajue mere u vezi sa plovilom.
Drava ija je zastava moe odobriti dravi molilji, inter alia, da:
(a) se ukrca na plovilo;
(b) pretrai plovilo, i
(c) ukoliko je pronaen dokaz da je plovilo uestvovalo u krijumarenju migranata morem, da preduzme odgovara-
jue mere u vezi sa plovilom i licima i teretom na plovilu, kako je odobreno od strane drave ija je zastava.
3. Drava potpisnica koja je preduzela neku od mera u skladu sa stavom 2. ovog lana hitno e obavestiti zaintere-
sovanu dravu ija je zastava o rezultatima te mere.
4. Drava potpisnica e hitno odgovoriti na zahtev druge drave da ustanovi da li plovilo koje istie njenu registraciju
ili plovi pod njenom zastavom ima ovlaenje na to i na zahtev za ovlaenje koji je postavljen u skladu sa stavom
2. ovog lana.
5. Drava ija je zastava moe, u skladu sa lanom 7. ovog protokola, dati ovlaenja pod uslovima koji e biti
dogovoreni izmeu nje i drave molilje, ukljuujui uslove koji se odnose na odgovornosti i obim efektivnih mera
koje treba da se preduzmu. Drava potpisnica nee preduzeti dodatne mere bez ovlaenja drave ija je zastava,
izuzev onih koje su neophodne da bi se otklonila znaajna opasnost za ivote lica ili onih koje potiu iz relevantnih
bilateralnih ili multilateralnih sporazuma.
6. Svaka drava potpisnica e oznaiti organ, ili tamo gde je neophodno, organe koji e primati i odgovarati na
zamolnice za pomo, za potvrdu registracije ili prava plovila da istakne njenu zastavu i za davanje ovlaenja da
se preduzmu odgovarajue mere. Takvo oznaenje bie drugim dravama objavljeno preko generalnog sekretara
u roku od mesec dana od dana oznaenja.
7. Drava potpisnica koja ima opravdan osnov da posumnja da plovilo koje je uestvovalo u krijumarenju migra-
nata morem nema nacionalnost ili se moe izjednaiti sa plovilom bez nacionalnosti, moe da se ukrca i pretrai
plovilo. Ukoliko su pronaeni dokazi koji potvruju sumnju, drava potpisnica e preduzeti odgovarajue mere u
skladu sa relevantnim domaim i meunarodnim pravom.
 lan 9.
Zatitna klauzula

1. Kada drava potpisnica preduzme mere protiv nekog plovila u skladu sa lanom 8. ovog protokola, ona e:
(a) osigurati bezbednost i humani tretman lica na brodu;
(b) voditi rauna o potrebi da se ne ugrozi bezbednost plovila ili njegovog tereta;
(c) voditi rauna o potrebi da se ne nanese teta komercijalnim ili pravnim interesima drave o ijoj je zastavi re ili
bilo koje druge zainteresovane drave;
(d) osigurati, u okviru raspoloivih sredstava, da svaka mera preduzeta u pogledu tog plovila bude ekoloki ispravna.
2. Tamo gde se pokae da osnov za mere preduzete u skladu sa lanom 8. ovog protokola ne postoji, plovilu e se
nadoknaditi svaki gubitak ili teta koju je eventualno pretrpelo, pod uslovom da to plovilo nije poinilo nikakvo delo
koje opravdava preduzete mere.
3. Svaka mera preduzeta, usvojena ili primenjena u skladu s ovim poglavljem uzee u obzir potrebu da se ne
ometa, odnosno da se ne utie na:
(a) prava i obaveze i sprovoenje nadlenosti obalskih drava u skladu sa meunarodnim pravom mora, ili
(b) ovlaenje drave o ijoj je zastavi re da sprovodi nadlenost i kontrolu u administrativnim, tehnikim i socijal-
nim pitanjima koja se tiu plovila.
4. Sve mere preduzete na moru u skladu s ovim poglavljem sprovodie samo ratni brodovi ili vojne letelice, ili drugi
brodovi ili letelice koji su jasno oznaeni i koje je mogue identikovati kao one koji su u slubi vlade i koji su ovla-
eni u tu svrhu.

III. SPREAVANJE, SARADNJA I DRUGE MERE

lan 10.
Informacije

1. Bez tete po l. 27. i 28. Konvencije, drave potpisnice e, naroito one sa zajednikim granicama ili one koje
su locirane na putevima kojima se migranti krijumare, u cilju postizanja ciljeva ovog protokola, razmenjivati me-
usobno, u skladu sa svojim odnosnim domaim pravnim i administrativnim sistemima, relevantne informacije o
pitanjima kao to su:
(a) take ukrcavanja i odredita, kao i marrute, prevoznici i sredstva prevoza za koje se zna ili sumnja da se koriste
od strane neke grupe za organizovani kriminal koja se bavi radnjama iznetim u lanu 6. ovog protokola;
(b) identitet i metodi organizacija ili grupa za organizovani kriminal za koje se zna ili za koje se sumnja da se bave
radnjama iznetim u lanu 6. ovog protokola;
(c) autentinost i odgovarajua forma putnih dokumenata koje je izdala drava potpisnica i krae ili vezane zloupo-
trebe praznih putnih ili identikacionih dokumenata;
(d) sredstva i metode sakrivanja i transporta lica, protivzakonito menjanje, reprodukcija ili pribavljanje ili druga zlou-
potreba putnih ili identikacionih dokumenata koji se koriste u okviru radnji iznetih u lanu 6. ovog protokola i nain
za njihovo otkrivanje;
(e) zakonska iskustva i prakse i mere spreavanja i borba protiv radnji iznetih u lanu 6. ovog protokola, i
(f) naune i tehnoloke informacije korisne za sprovoenje zakona, kao to je poveanje meusobne sposobnosti
da spree, otkriju i istrae radnje iznete u lanu 6. ovog protokola i da se krivino gone oni koji su u njih ukljueni.
2. Drava potpisnica koja primi informacije udovoljie svakom zahtevu drave potpisnice koja je prenela informaci-
ju, u pogledu ogranienja i korienja te informacije.

lan 11.
Mere na granici

1. Bez tete po meunarodne obaveze u pogledu slobodnog kretanja ljudi, drave potpisnice e ojaati, u meri u
kojoj je to mogue, takvu pograninu kontrolu kakva moe biti neophodna za spreavanje i otkrivanje krijumara
migranata.
2. Svaka drava potpisnica e usvojiti zakonske ili druge odgovarajue mere za spreavanje korienja, u meri u
kojoj je to mogue, sredstava prevoza koja koriste komercijalni prevoznici u injenju krivinih dela utvrenih u skla-
du sa lanom 6. stav 1(a) ovog protokola.
3. Tamo gde je to odgovarajue, i bez tete po vaee meunarodne konvencije, takve mere e podrazumevati
utvrivanje obaveze komercijalnih prevoznika, ukljuujui sve transportne kompanije ili vlasnika ili operatora bilo
kojih sredstava prevoza, da utvrde da svi putnici imaju putna dokumenta potrebna za ulazak u dravu primaoca.
4. Svaka drava potpisnica e preduzeti neophodne mere, u skladu sa svojim domaim zakonom, da obezbedi
kazne u sluaju krenja obaveze iznete u stavu 3. ovog lana.
5. Svaka drava potpisnica e razmotriti donoenje mera koje omoguavaju, u skladu sa njihovim domaim za-
konom, zabranu ulaska ili povlaenja viza za lica umeana u izvrenja krivinih dela utvrenih u skladu s ovim
protokolom.
6. Bez tete po lan 27. Konvencije, drave potpisnice e razmotriti jaanje saradnje izmeu organa za pograninu
kontrolu, izmeu ostalog, time to e uspostaviti i odravati direktne kanale komunikacije.

lan 12.
Sigurnost i kontrola dokumenata

Svaka drava potpisnica e preduzimati one mere koje mogu biti neophodne, u okviru raspoloivih sredstava:
(a) da se osigura da putni ili identikacioni dokumenti koje je izdala budu takvog kvaliteta da se ne mogu lako zlou-
potrebiti i da se ne mogu brzo falsikovati ili protivzakonito menjati, umnoavati ili izdavati, i
(b) da se osigura potpunost i sigurnost putnih ili identikacionih dokumenata koje je izdala drava potpisnica ili koji
su izdati u ime drave potpisnice i da sprei njihovo protivzakonito proizvoenje, izdavanje i korienje.

lan 13.
Pravovaljanost i validnost dokumenata

Na zahtev druge drave potpisnice, drava potpisnica e u skladu sa svojim domaim zakonom, verikovati u razu-
mnom roku pravovaljanost i validnost putnih ili identikacionih dokumenata koje je izdala ili za koje se ukazuje da
su izdati u njeno ime i za koje se sumnja da se koriste u svrhu radnji iznetih u lanu 6. ovog protokola.

lan 14.
Obuka i tehnika saradnja

1. Drave potpisnice e obezbediti ili unaprediti specijalizovanu obuku za imigracione i druge relevantne slubenike
u spreavanju radnji iznetih u lanu 6. ovog protokola i u humanom tretmanu migranata koji su bili predmet takvih
radnji, istovremeno potujui njihova prava kako je naznaeno u ovom protokolu.
2. Drave potpisnice e saraivati meusobno i sa nadlenim meunarodnim organizacijama, nevladinim organi-
zacijama, drugim elementima graanskog drutva kako u relevantnim organizacijama i drugim elementima graan-
skog drutva kako je odgovarajue, da bi se obezbedila odgovarajua obuka osoblja na njihovim teritorijama, radi
prevencije suzbijanja i iskorenjenja radnji iznetih u lanu 6. ovog protokola, da bi se zatitila prava migranata koji su
bili predmet takvih radnji. Takva obuka e ukljuivati:
(a) poboljanje sigurnosti i kvaliteta putnih dokumenata;
(b) prepoznavanje i otkrivanje lanih putnih ili identikacionih dokumenata;
(c) prikupljanje krivinih obavetenja, koja se posebno odnose na identikaciju grupa za organizovani kriminal
za koje se zna ili sumnja da su uestvovale u radnjama opisanim u lanu 6. ovog protokola, na metode koje su
upotrebljene radi transporta krijumarenih migranata u cilju izvrenja radnji iz lana 6. i naine prikrivanja koji su
upotrebljeni pri krijumarenju migranata;
(d) unapreenje postupka za otkrivanje krijumarenih lica na uobiajenim i neuobiajenim mestima ulaska i izlaska;
(e) humani postupak prema migrantima i zatitu njihovih prava koja su navedena u ovom protokolu.
3. Drave potpisnice sa relevantnim ekspertizama razmotrie pruanje tehnike pomoi dravama koje se esto
pojavljuju kao zemlje porekla ili tranzita lica koja su bila predmet radnji iz lana 6. ovog protokola. Drave potpisnice
e uiniti svaki napor da obezbede neophodna sredstva kao to su prevozna sredstva, kompjuterski sistemi i doku-
menta, radi suzbijanja radnji iz lana 6.
lan 15.
 Druge preventivne mere

1. Svaka drava potpisnica e preduzimati mere da bi sa sigurnou obezbedila ili osnaila obavetajne programe
koji e poveati javnu svest o injenici da su radnje lana 6. ovog protokola kriminalne aktivnosti koje esto izvra-
vaju grupe za organizovani kriminal radi prota i da nose ozbiljan rizik za migrante na koje se odnose.
2. U skladu sa lanom 31. Konvencije drave potpisnice e saraivati na polju javnog obavetavanja u cilju preven-
cije da potencijalni migranti postanu rtve organizovanog kriminala.
3. Svaka drava potpisnica e unaprediti i jaati, kako je odgovarajue, razvojne programe i saradnju na nacional-
nom, regionalnom i meunarodnom nivou, uzimajui u obzir socijalno-ekonomske realnosti migranata i obraajui
posebnu panju na ekonomski i socijalno ugroena podruja, u cilju borbe protiv korena socio-ekonomskih uzroka
krijumarenja migranata, kao to su siromatvo i nerazvijenost.

lan 16.
Zatita i mere pomoi

1. U primeni ovog protokola svaka drava potpisnica e preduzeti, saglasno obavezama prema meunarodnom
pravu, sve odgovarajue mere, ukljuujui zakonske ako je neophodno, da bi ouvala i zatitila prava lica koja su
bila predmet radnji iz lana 6. ovog protokola, kako je dogovoreno prema odgovarajuem meunarodnom pravu,
posebno pravo na ivot i pravo da se ne bude predmet torture i drugih okrutnih nehumanih i poniavajuih postu-
paka i kazni.
2. Svaka drava potpisnica e preduzeti odgovarajue mere da dodeli migrantima odgovarajuu zatitu protiv na-
silja koja se moe primenjivati na njima bilo od strane pojedinaca ili grupa, zato to su bili predmet radnji iznetih u
lanu 6. ovog protokola.
3. Svaka drava potpisnica e dodeljivati odgovarajuu pomo migrantima iji su ivoti ili bezbednost ugroeni zato
to su bili predmet radnji iznetih u lanu 6. ovog protokola.
4. U primeni odredaba ovog lana, drave potpisnice e uzeti u obzir specijalne potrebe ena i dece.
5. U sluaju zadravanja lica koje je bilo predmet radnji iznetih u lanu 6. ovog protokola, svaka drava potpisnica
e ispuniti svoje obaveze u skladu sa Bekom konvencijom o konzularnim odnosima, tamo gde je primenjivo, uklju-
ujui i obavezu da informie lice o kojem je re bez odlaganja o odredbama koje se tiu obavetenja i komunikacije
sa konzularnim slubenicima.

lan 17.
Sporazumi i aranmani

Drave potpisnice e razmotriti zakljuivanje bilateralnih ili regionalnih sporazuma ili operativnih aranmana ili
sporazuma iji je cilj:
(a) utvrivanje najadekvatnijih i najdelotvornijih mera za spreavanje i suzbijanje radnji iznetih u lanu 6. ovog
protokola, ili
(b) proirenje odredaba ovog protokola izmeu njih.

lan 18.
Povratak krijumarenih migranata

1. Svaka drava potpisnica je saglasna da olaka i prihvati, bez nepotrebnog ili nerazumnog odlaganja, povratak
lica koje je bilo predmet radnji iznetih u lanu 6. ovog protokola i koje je njen dravljanin ili koje ima pravo stalnog
boravka na njenoj teritoriji u vreme povratka.
2. Svaka drava potpisnica e razmotriti mogunost da olaka i prihvati povratak lica koje je bilo predmet radnji
iznetih u lanu 6. ovog protokola i koje je imalo pravo stalnog boravka na njenoj teritoriji u vreme ulaska u dravu
primaoca u skladu sa njenim domaim zakonom.
3. Na zahtev drave potpisnice primaoca, zamoljena drava potpisnica e bez nepotrebnog i nerazumnog odla-
ganja potvrditi da li je lice koje je bilo predmet radnji iznetih u lanu 6. ovog protokola njen dravljanin ili ima pravo
stalnog boravka na njenoj teritoriji.
4. Da bi se olakao povratak lica koje je bilo predmet radnji iz lana 6. ovog protokola koje je bez odgovarajue
dokumentacije, drava potpisnica iji je dravljanin to lice ili u kojoj to lice ima pravo na stalni boravak slae se da
izda, na zahtev drave potpisnice primaoca, takva putna dokumenta ili druga ovlaenja koja mogu biti neophodna
da bi se omoguilo da to lice ponovo ue na njenu teritoriju.
5. Svaka drava potpisnica ukljuena u povratak lica koje je bilo predmet radnji iznetih u lanu 6. ovog protokola
preduzee sve odgovarajue mere da sprovede povratak u redu i miru i uz duni obzir prema bezbednosti i dosto-
janstvu tog lica.
6. Drave potpisnice mogu saraivati sa relevantnim meunarodnim organizacijama u sprovoenju ovog lana.
7. Ovaj lan nee biti na tetu bilo kog prava datog, shodno bilo kom domaem zakonu drave potpisnice primaoca,
koja su bila predmet radnji iznetih u lanu 6. ovog protokola.
8. Ovaj lan nee uticati na obaveze preuzete u skladu sa bilo kojim drugim vaeim ugovorom, bilateralnim ili mul-
tilateralnim, ili bilo kojim drugim vaeim operativnim sporazumom ili aranmanom koji regulie u celini ili delimino
povratak lica koja su bila predmet radnji iznetih u lanu 6. ovog protokola.

IV. ZAVRNE ODREDBE

lan 19.
Odnos Protokola prema drugim meunarodnim aktima i njegovo tumaenje

1. Nita u ovom protokolu nee uticati na druga prava i obaveze i odgovornosti drava i pojedinaca shodno meu-
narodnom pravu, ukljuujui i meunarodno humanitarno pravo i meunarodno pravo koje regulie ljudska prava,
i naroito, kada je to izvodljivo, Konvenciju iz 1951. i Protokol iz 1967. koji se odnose na status izbeglica i princip
nevraanja koji je u njima sadran.
2. Mere iznete u ovom protokolu tumaie se i primenjivati na nain koji nije diskriminacioni po lica na osnovu toga
to su predmet radnji iznetih u lanu 6. ovog protokola. Tumaenje i primena ovih mera bie u skladu sa meuna-
rodno priznatim principima nediskriminacije.
(...)