Via elektrotehnika kola

Seminarski rad iz fizike

Tema: Fotoelektrini efekat

Profesor: Student:

Dr Vukota Babovi Ime prezime

Indeks
SADRAJ

1.0 Emisija i apsorpcija svetlosti ............................. 2

1.1 Toplotno zraenje ...................................... 3

2.0 Kirhofov zakon ................................................ 4

3.0 tefan-Bolcmanov i Vinov zakon ........................ 5

3.1 tefan-Bolcmanov zakon ............................ 6

3.2 Vinov zakon ............................................. 7

4.0 Rejli-Dinsova formula ..................................... 8

4.1 Plankov zakon zraenja .............................. 9

5.0 Fotoni .......................................................... 10

6.0 Fotoelektrini efekat ...................................... 11

7.0 Dualna priroda mikroestica ............................ 12

8.0 Hajzenbergove relacije neodreenosti ............... 13

1.0 Emisija i apsorpcija svetlosti

Da bi smo govorili o fotoelektrinom efektu moramo da kaemo

neto vie o elektromagnetskom zraenju koje je usko povezano sa
samim fotoelektrinim efektom.

Elektromagnetsko zraenje predstavlja elektromagnetske talase koje

emituju naelektrisane estice, atomi, molekuli i sl. pod odreenim
okolnostima. Elektromagnetski talas moe da se zamisli kao fluks fotona,
odnosno broj fotona u jedinici vremena kroz neku povrinu. Foton je
svetlosna estica koja nema masu mirovanja i kree se brzinom svetlosti u
vakumu koja iznosi 3*108 m/s.

Da bi na najednostavniji nain predstavili emisiju i apsorpciju

svetlosti koristimo sledei primer:

Neka na telo pada fluks monohromatskog zraenja ,slika 1.0. U

optem sluaju deo fluksa r e se reflektovati od povrine tela i to ako je
povrina ravna, reflektovae se regularno, a difuzno ako je povrina
hrapava, deo t e proi kroz telo ako debljina tela nije suvie velika, a
deo a e se apsorbovati u telu i pretvoriti u drugi vid energije, najee u
toplotnu. Iz ove tvrdnje dobijamo sledeu relaciju:

r + t + a = o
Deljenjem ove relacije sa o dobijamo sledeu jednainu:

r t a
1
o o o

Koeficijent refleksije odnosno odbijanja je bezdimenziona veliina i

predstavlja kolinik reflektovanog i ukupnog fluksa r = r / o . Koeficijent
apsorpcije odnosno upijanja je kolinik apsorbovanog i ukupnog fluksa
= a / o , a koeficijent transparencije tj. prozranosti = t / o . Na taj
nain gornja jednaina se moe napisati i u sledeem obliku:

r ++=1

Spektar elektromagnetskog zraenja se sastoji od gama zraka,

rentgenskih zraka, ultravioletnog zraenja, vidljive svetlosti, infracrvene
svetlosti, kratkih, srednjih i dugih radiotalasa.
 o
r

t
slika 1.0

Telo koje potpuno apsorbuje celokupno upadno zraenje, nezavisno

od spektralnog sastava, naziva se apsolutno crno telo.

Za apsolutno crno telo po definiciji je = 1 , to znai da nema

odbijanja i prozranosti. Ako osvetlimo takvo telo pomou svetlosnog
izvora ono nee nita reflektovati, niti proputati i vidimo ga kao crno. U
prirodi ne postoji idealno crno telo.

Za telo koje bi reflektovalo celokupno zraenje koje pada na njegovu

povrinu kaemo da je apsolutno belo telo,a telo koje bi propustilo
celokupno upadno zraenje-prozrano telo.

1.1 Toplotno zraenje

Toplotni izvor zraenja predstavlja elektromagnetsko zraenje koje

nastaje na raun toplotne (unutranje) energije sistema koje zrai. Deo
spektra toplotnog zraenja se moe videti pod uslovom da je telo dovoljno
zagrejano, kada postoji znaajnija snaga zraenja u vidljivom delu
spektra.

Ukupna emisiona mo je bitna fizika veliina koja karakterie

toplotno zraenje. To je energija celog spektra koja se izrai u jedinici
vremena sa jedinice povrine tela u svim pravcima na temperaturi T. U SI
sistemu meri se kao W/m2, ali nema posebno ime.
2.0 Kirhofov zakon

Jedan od vanijih zakona toplotnog zraenja je i Kirhofov zakon.

Kirhof je 1860. godine pronaao sledeu pravilnost:

e t
(T)
t

Kirhofov zakon zraenja glasi: Odnos spektralne emisione moi i

spektralne apsorpcione moi za bilo koje telo na temperaturi T i za
odreenu talasnu duinu uvek je isti; ne zavisi od prirode tela, ve samo
od talasne duine i temperature. Funkcija predstavlja univerzalnu
funkciju talasne duine i temperature.

t
(T) t
1

Za realna tela uvek vai da je e t Et .Po Kirhofovom zakonu telo

koje bolje emituje zraenje, bolje ga i apsorbuje.

slika 2.0

Od svih tela, apsolutno crno telo najintezivnije emituje zraenje.

Model apslutnog crnog tela je prikazan na slici 2.0. Apsolutno crno telo je
uplje telo napravljeno od izolatorskog materijala, koje je iznutra
nagaravljeno. Zraenje koje proe kroz otvor i dodirne unutranji zid
upljeg tela bie najveim delom apsorbovano. Veoma mali deo zraenja
e biti reflektovan, ali e i on posle nekoliko puta naii na zid i pri tome se
u celosti apsorbovati. Po Kirhofovom zakonu takvo uplje telo e onda i
emitovati zraenje u skladu sa zakonima apsolutno crnog tela.

3.0 tefan-Bolcmanov zakon i Vinov zakon

Ako model apsolutno crnog tela zagrejemo do neke temperature T,

nastae emisija zraenja kroz otvor na telu. Ako se ovo zraenje uz pomo
difrakcione reetke, razloi u spektar, moe se pomou bolometra izmeriti
jaina zraenja za svaku talasnu duinu iz spektra, odnosno pronai
funkcija Et, pri zadatoj temperaturi T.
3.1 tefan-Bolcmanov zakon

tefan je 1879. godine eksperimentalnim putem doao do sledeeg

zakona koji kae da je ukupna emisiona mo apsolutno crnog tela
proporcionalna etvrtom stepenu njegove temperature. 1884. godine
fiziar Bolcman je doao do istog zakljuka, ali teorijskim putem.

Et=T4
U ovoj relaciji predstavlja tefan-Bolcmanovu konstantu. Ova
konstanta ima vrednost

=5,67*10-8 W/m2k4
tefan-Bolcmanov zakon ukazuje na brz rast emisione moi sa
temperaturom. U sledeoj tabeli moemo videti izraunate vrednosti za
nekoliko temperatura.

T(K) Et(W/m2)
293 4*102
1000 5.71*104
2000 0.91*106
3000 4.62*106
4000 0.14*108

3.2 Vinov zakon

Fiziar Vin je 1893. godine pronaao vezu izmeu temperature crnog

tela i talasne duine max koja odgovara maximumu njegove spektralne
emisione moi.

max=b/T

Ova jednaina predstavlja Vinov zakon pomeranja. Indeks b predstavlja

Vinovu konstantu koja iznosi
b=2.9*10-3mK.
4.0 Rejli-Dinsova formula

Dva poznata fiziara Rejli i Dins su pokuali da dou do oblika

funkcije Et na osnovu klasine termodinamike i elektrodinamike. Oni su
izveli sledeu relaciju:

Et=2cokbT/4
U ovoj jednaini kb predstavlja Bolcmanovu konstantu a c o je brzina
svetlosti u vakuumu.

Iz ove relacije moemo da vidimo da je slaganje relativno dobro pri

veim talasnim duinama, ali da je oko maximuma sasvim loe i za manje
talasne duine takodje. Kada pustimo da tei 0 vidimo apsurdni rezultat
da Et tei beskonanosti. To znai da je ukupna emisiona mo beskonano
velika, to je besmisleno u prirodi. Ovom besmislenou se pozabavio
poznati fiziar Maks Plank.

4.1 Plankov zakon zraenja

Maks Plank je pokuao da nadje izlaz iz besmislenosti Rejli-Dinsove

formule primenjene na male temperature, i relativno je uspeo u tome.
Plank je 1900. godine pokazao da se zadovoljavajui oblik funkcije E t
moe izvesti teorijskim putem ako se pretpostavi da atomi emituju
zraenje ne neprekidno ve samo u odredjenim iznosima ili kvantima
energije. Po Plankovoj hipotezi energija svakog takvog kvanta je
proporcionalna frekvenciji zraenja:

=hv

U ovoj relaciji h je univerzalna fizika konstanta koja je kasnije

dobila ime po Planku, i sada se naziva Plankova konstanta i iznosi:

h=6.62*10-34 Js

Plank je izveo sledeu formulu za emisionu mo apsolutno crnog tela

i to na bazi svoje pretpostavke, i ona glasi:

Et=2 h co2/ 5(ex-1)

5.0 Fotoni
 Posle otkrivanja Plankove formule, Ajntajn je pokazao i da se
procesi apsorpcije zraenja odvijaju skokovito, u malim,diskretnim
porcijama. On je pretpostavio da se zraenje prostire u vidu mnotva
specifinih estica zraenja i nazvao ih je fotoni. Fotoni predstavljaju
kvanti svetlosti. Fotoni posedjuju energiju =hv. Saglasno teroiji
relativnosti, fotonima se moe pripisati masa m= /co2. Moe se zakljuiti
da je foton specijalna estica koja nema masu mirovanja, mo=0; to znai
da se foton uvek kree brzinom svetlosti, ili ne postoji. Foton ima i talasna
svojstva, talasna duina fotona je:

=h/mco

Foton ima i koliinu kretanja koja se rauna po relaciji:

K=mco

Ove relacije nam pokazuju dualnu prirodu svetlosti.kod nekih pojava

svetlost manifestuje tipine talasne osobine, a kod nekih kao to je
fotoefekat manifestuje tipine korpuskularne osobine.
Svetlost treba shvatiti kao fluks fotona, koji pokazuje i talasne i
korpuskularne osobine, a ne moe se u celosti svesti ni na jedno, ni na
drugo.

6.0 Fotoelektrini efekat

Fotoelektrini efekat je pojava izbacivanja elektrona sa povrine tela

pod dejstvom upadnog elektromagnetskog zraenja. Hajnrih Herc je uoio
neke pojave vezane za postojanje fotoefekta, pa su ga neki fiziari
smatrali pronalazaem fotoefekta, ali to je preterano rei jer se u to
vreme jo uvek nije znalo za esticu elektron. Pravu sutinu fotoefekta je
otkrio Ajntajn 1905. godine.

Postoji specijalan ureaj kojim se moe ispitivati fotoelektrini

efekat. Pomou ovog ureaja naene su neke zakonitosti; broj elektrona
izbaenih iz katode srazmeran je fluksu zraenja, koji pada na katodu, a
koeficijent srazmernosti zavisi od prirode materijala katode i od talasne
duine zraenja. Dokazano je da maksimalna kinetika energija izbaenih
elektrona raste sa poveanjem frekvencije zraenja, a ne zavisi od veliine
fluksa zraenja. Maksimalna kinetika energija raste linearno sa
poveanjem frekvencije zraenja. Trea zakonitost je ta da se fotoefekat
javlja samo pod dejstvom zraenja ija je talasna duina manja od neke
granine talasne duine cg koja je karakteristina za materijal na kome se
dogaa fotoefekat i naziva se crvena granica fotoefekta. Fotoefekat se ne
javlja pri talasnoj duini koja je vea od cg i to nezavisno od jaine fluksa.
Granina frekvencija vcg=Co/cg, koja je data u preseku prave sa v osom
odgovara graninoj talasnoj duini fotoefekta. To nam govori da fotoefekat
ne postoji kada je frekvencija manja od ove.

Kada je dolo do ultraljubiaste katastrofe i do otkrivanja fotoefekta

Makselova teorija elektromagnetskog zraenja nije mogla da to objasni i
zato njegove tri zakonitosti izlaze iz okvira klasine fizike. Albert Ajntajn
je 1905. godine dao objanjenje fotoefekta to je poboljalo taku gledita
o prirodi svetlosti i procesima njenog prostiranja i apsorpcije. Ajntaj je
predpostavio da se svetlosna energija moe apsorbovati samo u
odreenim porcijama, odnosno kvantima energije. On je na osnovu
Plankove kvantne hipoteze dao ovu predpostavku

=hv

Kada foton padne na telo i bude apsorbovan, deo energije se utroi

na izlazni rad elektrona, a drugi deo se manifestuje kao kinetika energija
izbaenog elektrona. Ovo predstavlja objanjenje fotoefekta i prema
zakonu Ajntajn je izveo sledeu formulu za fotoefekat

hv=Ejon+mv2/2+Ai

U ovoj relaciji Ejon predstavlja energiju koja je potrebna da se atom

jonizuje. Ejon je jednako nula kada je u pitanju provodni elektron u metalu i
zato je uobiajna formulacija zakona fotoefekta

hv= mv2/2+Ai
Fotoelektroni imaju razliite brzine jer neki od njih u procesu emisije
pretrpe interakcije u materijalu. Pod brzinom v se podrazumeva brzina
onih najbrih elektrona koji naputaju povrinu. Na osnovu ove relacije se
lako objanjavaju iznete zakonitosti fotoefekta. Prvo, sa poveanjem
fluksa zraenja poveava se i broj fotona koji padne u jedinici vremena na
povrinu tela, tako da e se i poveati i broj izbaenih elektrona. Zatim,
maksimalna kinetika energija elktrona zavisi samo od energije fotona, tj.
od frekvencije, odnosno talasne duine monohromatskog zraenja kojim
se ozrauje materijal pri fotoefektu, a ne i od jaine fluksa zraenja. Na
kraju, kada je energija fotona jednaka izlaznom radu kod nekog
materijala, onda je brzina elektrona jednaka nuli pa je vcg=Ai/h.

U sledecoj tabeli prikazane su crvene granice za neke supstance:

 Supstanca cg (nm)

Cezijum 650
Natrijum 590
Platina 196
Srebro 260
Bakar 270
Cink 310

Pri fotoefektu fotoni ili potpuno nestaju pri izbacivanju elektrona ili
uopte ne dolazi do interakcije fotona sa elektronom. Neki od fotona koji
padaju na povrinu supstancije ne izbacuju elektrone, iako imaju dovoljno
energije za proces fotoefekta. Jedan broj fotona se pretvara u toplotnu
energiju pri apsorpciji to dovodi do izvesnog zagrevanja tela. Dokazano
je da samo 1% fotona, pa ak i manje, uestvuje u procesu izbacivanja
fotoelektrona.

7.0 Dualna priroda mikroestica

Francuski fiziar Luj de Brolj je proirio ideju dualizma i na

mikroestice kao to su elektroni, protoni itd. On je ustanovio da svakoj
estici mase m koja se kree brzinom v moe da se pridrui talas koga
karakterie talasna duina

=h/K

gde K predstavlja koliinu kretanja estice. Luj de Broljeva relacija se

moe zapisati i u sledeem obliku

h

2mE k

Devison i Dermer su 1927. godine eksperimentalno dokazali de

Broljeve hipoteze. Na bazi Luj de Broljevih talasnih estica izgraen je
elektronski mikroskop.

8.0 Hajzenbergove relacije neodredjenosti

 Hajezenberg je ustanovio relacije neodreenosti koje pokazuju da je
ne mogue istovremeno definisati poloaj mikroestice njenu koliinu
kretanja. Prva njegova relacija glasi

x K x
2

Odavde sledi i oblik relacije koji direktno ukljuuje brzinu:

x x
2m

Druga relacija se odnosi na energiju i vreme ivota mikroestice:

E t
2

Hajzenbergove relacije neodreenosti su zakonitost prirode, principijelna

posledica sloene prirode mikroestica.