Istraivanja

Slaana Zukovi UDK: 371.3::2(497.11)"2010/2011";

Filozofski fakultet 316.644-057.874:371.011.3
Odsek za pedagogiju (497.11)"2010/2011"
Novi Sad, Serbia Originalni nauni rad
sladjanaz71@gmail.com Primljen: 09.02.2013.

Svetlana Kostovi
Filozofski fakultet
Odsek za pedagogiju
Novi Sad, Serbia

Anica Sakovi
O Vuk Karadi
Kraljevo, Serbia

UENIKE PREFERENCIJE LINIH I

PROFESIONALNIH SVOJSTAVA
VEROUITELJA1

Rezime

Polazei od znaaja linosti verouitelja za uspenu realizaciju Verske nastave, u radu

je predstavljeno istraivanje iji je cilj bio usmeren na ispitivanje preferencija linih i
profesionalnih svojstava verouitelja od strane uenika. Uzorkom je obuhvaeno 108
uenika koji pohaaju Versku nastavu. U istraivanju je primenjen instrument koji je
konstruisan za potrebe ovog istraivanja. Pored pitanja o sociodemografskim karak-
teristikama ispitanika, instrument ini skala koja operacionalizuje 33 osobine koje su
rasporeene u okviru tri subskale: ljudski kvaliteti verouitelja, odnos verouitelja
prema uenicima i profesionalni kvaliteti verouitelja. Dobijeni rezultati su pokazali da
veinu navedenih osobina uenici procenjuju kao poeljne za linost verouitelja, s tim
to kao veoma poeljne u najveoj meri procenjuju osobine koje odreuju odnos i pona-

1
Rad je nastao u okviru projekta Kvalitet obrazovnog sistema Srbije u evropskoj
perspektivi (KOSSEP), br. 179010, koji u periodu od 20102014. godine finansira
Ministarstvo nauke i prosvete Republike Srbije.
158 Zukovi S., Kostovi S., Sakovi A., Uenike preferencije linih
anje verouitelja prema uenicima. Takoe, veina ispitanih uenika istie da je li-
nost verouitelja u velikoj meri uticala na njihovo opredeljenje za pohaanje Verske
nastave. Dobijeni nalazi implikuju potrebu da se, u cilju to efikasnije realizacije Ver-
ske nastave u kolama, posebna panja usmeri na razliite aspekte kvalitetnog obrazo-
vanja i kontinuiranog strunog usavravanja verouitelja.

Kljune rei: nastavnik, Verska nastava, uenici, lina i profesionalna svojstva

verouitelja

Uvod

Nastavnik, kao kljuni inilac vaspitno-obrazovnog procesa, predstavlja

neiscrpan predmet istraivanja jo od poetka XX veka pa sve do danas
(Kostovi, 2005). Veliko istraivako interesovanje za ovu tematiku posledica
je injenice da se odgovor na mnoga bitna pitanja obrazovanja nalaze upravo u
tematici koja se tie linosti i osobina nastavnika, te se s razlogom moe prih-
vatiti stanovite da svaki istraiva koji nalazi neki saznajni prolaz ka su-
tini procesa obrazovanja, na tom putu nezaobilazno, skoro bez izuzetka, susree
nastavnika (Nedovi, 1997: 18). Naime, iako su savremeni informatiki mediji
uspeli da preuzmu neke od mnogobrojnih uloga nastavnika, injenica je da iva
re i emotivno posredovanje izmeu uenika i nastavnih sadraja i danas ini
nastavnika vrstim i nezamenjivim elementom nastavnog procesa.
Potreba za prouavanjem linih i profesionalnih svojstava nastavnika u
pedagokoj teoriji pokrenuta je sa pitanjem znaaja i potrebe adekvatne prip-
reme, odnosno kolovanja nastavnika za nastavniki poziv. Nezaobilaznu teo-
rijsku osnovu u prouavanju nastavnika ine shvatanja i pogledi humanistiki
orijentisanih teoretiara, pre svega Artura Kombsa (Kombs) i Karla Rodersa
(Rogers), koji su dali ogroman doprinos u rasvetljavanju pitanja uloge, linosti i
svojstava nastavnika, kao i pitanja odnosa izmeu nastavnika i uenika
(orevi, 2008). Na tim osnovama nastala su i brojna empirijska istraivanja
koja su u poetku imala preteno karakter aksiolokih razmatranja i nastojala da
eksploriu idealne osobine nastavnika sa stanovita prihvaenih vrednosti, da bi
kasnije akcenat bio stavljen i na empirijska prouavanja realnih osobina nas-
tavnika (Kostovi, 2005).
Iako su ova istraivanja donela ogroman korpus saznanja o fenomenu
nastavnika koja su aktuelna i do dananjih dana, vano je naglasiti da savremeni
kontekst drutva znanja, koji sutinski menja ulogu kole i karakter obra-
zovanja, zahteva nove i drugaije uloge nastavnika (orevi, 2008: Suzi,
1995). Naime, pored uloga koje su vezane za oblast nastave i uenja, nastavnici
dobijaju i brojne nove uloge: da bude prijatelj, ovek od poverenja, savetnik,
osoba koja pomae i olakava rad (fascilitator), prenosilac proverenih dru-
tvenih i kulturnih vrednosti, onaj koji pomae razvoj linosti u celini, a katkada,
Religija i tolerancija, Vol. XI, 19, januarjun, 2013. 159
u posebnim uslovima i situacijama, biva i neka vrsta zamene za roditelje (or-
evi, 2008, 843). Ovakvo stanje je, izmeu ostalog, posledica pozicioniranja
uenika u centar obrazovnog sistema, te se kao posebno znaajno namee pot-
reba za sagledavanjem uenikih preferencija svojstava nastavnika.
Uenike preferencije svojstava nastavnika ispitivali su brojni autori u
svetu (Jersild, 1940; Vitty, 1950; Richey, 1958; prema: Kostovi, 2008) i kod
nas (orevi, B. orevi, J. 1988; Suzi, 1995) koristei razliite metode i
tehnike. Autori su zahtevali od ispitanika da u kratkim pismenim sastavima opi-
u kvalitete nastavnika koje su najvie voleli ili najmanje voleli, zatim su anke-
tirali uenike razliitih uzrasta da bi saznali kakve nastavnike bi eleli da imaju,
a neki su koristili i liste osobina nastavnika, pozitivnih i negativnih, gde su ispi-
tanici markirali svojstva koja najvie ili najmanje cene kod svojih nastavnika.
Sintetizujui nalaze dobijene putem ovakvih istraivanja dolo se do zakljuka
da je teko odrediti tip idealnog nastavnika jer pedagoka teorija prua plura-
lizam pogleda na linost nastavnika, kao i da je teko zaokruiti listu osobina
nastavnika (Suzi, 2008). Ipak, veoma znaajan rezultat ovih istraivanja tie se
nalaza o tome da postoji potpuna doslednost uenika u izdvajanju svojstava nas-
tavnika po sledeim grupama: nastavnik kao ovek (ljudski kvaliteti nas-
tavnika), ponaanje nastavnika prema uenicima (interpersonalni kvaliteti nas-
tavnika) i nastavnik kao strunjak (profesionalni kvaliteti nastavnika) (Suzi,
1995, 75).
Uvoenjem Verske nastave u kolski sistem Republike Srbije otvoreno je
jo jedno veoma inspirativno polje istraivanja u oblasti pedeutologije. Naime,
dosadanja istraivanja (Joksimovi, 2003; Kuburi, Zukovi, 2010) koja su
bila usmerena na razliita pitanja realizacije i efekta Verske nastave, pokrenula
su i brojna pitanja koja su vezana za znaaj, ulogu i linost nastavnika koji pre-
daje ovaj kolski predmet. Nalazi pomenutih istraivanja pokazali su da vaspit-
no-obrazovna specifinost Verske nastave uslovljava i specifinost verouitelja,
kao nastavnika kome je povereno posredovanje izmeu vere i uenika, a iji za-
daci postaju sloeniji jer on u koli predstavlja, pre svega, crkvu versku za-
jednicu koja ga je uputila na teren do skora potpuno nepristupaan za nastavne
sadraje proete religijom (Kuburi, Zukovi, 2010, 91). Ta posebnost ga oba-
vezuje da svojim znanjem i svojom linou da doprinos u kreiranju pozitivne
atmosfere u kojoj e i sam predmet Verska nastava biti na adekvatan nain
prihvaen.

Lina i profesionalna svojstva verouitelja

Prema Pravilniku o vrsti strune spreme nastavnika (Slubeni glasnik

RS Prosvetni glasnik, 2003, br. 3) verouitelj moe biti lice koje je zavrilo
teoloki fakultet, duhovnu akademiju ili pak neki drugi fakultet uz obaveznu
obuku za izvoenje Verske nastave. Zakonski, verouitelj ima isti status, prava i
obaveze kao i ostali nastavnici. Meutim, neminovno je govoriti o njegovim
160 Zukovi S., Kostovi S., Sakovi A., Uenike preferencije linih
osobenostima koje priroda nastavnog predmeta namee. Naime, iako se hri-
ansko vienje ivota i postojanja sveta izlae u veoma otvorenom, tolerantnom
dijalogu sa ostalim naukama i teorijama o svetu (Midi, 2004, 6), injenica je
da se koncepcija, cilj, zadaci i sadraji Verske nastave umnogome razlikuju od
koncepcije drugih nastavnih predmeta. Evidentna specifinost Verske nastave
implikuje potrebu za nastavnim kadrom koji e na adekvatan nain odgovoriti
na tu specifinost. U tom smislu se moe rei da se uloga verouitelja u nekim
aspektima razlikuje od uloge nastavnika drugih predmeta. Tako, naprimer, vero-
uitelj, za razliku od drugih nastavnika, mora imati veru u istinitost sadraja
koji prezentuje. S druge strane, verouitelj, ne samo da treba da veruje ve i da
proivljava, doivljava i ima lino iskustvo u onome to predaje. Stoga, pored
profesionalnih kvaliteta koji podrazumevaju spoj teoloke, pedago-
kopsiholoke i didaktikometodike kompetentnosti, verouitelj treba da pose-
duje i brojne line (ljudske) kvalitete. Naravno, takve kvalitete treba da pose-
duju i svi drugi nastavnici, ali one kod verouitelja treba da budu posebno pre-
poznate, kako bi bilo omogueno da ...deca u verouitelju, pored obrazovanog
nastavnika, prepoznaju oliene one vrednosti kojima veronauka ui (Kuburi,
Zukovi, 2010, 87).
Lina svojstva verouitelja. Precizno i iscrpno izdvajanje svojstava li-
nosti nastavnika je jako teko, skoro nemogue. Meutim, ne moe se ni negi-
rati postojanje odreenih kvaliteta, koji su univerzalni i koji se u oveku mogu
prepoznati kao vrednosti. Ako je cilj vaspitanja razvoj zrele i celovite linosti,
onda bi kao konkretizovan zadatak mogli da navedemo razvoj tih pojedinanih
vrednosti u oveku, odnosno razvoj njegovih pozitivnih svojstava. Te vrednosti
ne mogu da se zapamte, pa da se u odreenom trenutku reprodukuju. One mo-
raju postati sastavni deo linosti, a to zahteva kontinuitet i doslednost sistemat-
skih uticaja koji se ne sadre samo u reima, ve i u delima (Kuburi, 2005).
Dakle, linost ne moemo vaspitati samo reima jer prazna re nema vaspitnu
mo. Vaspita mora da je upotpuni delima i linim primerom.
Ovo se posebno odnosi na nastavnika Verske nastave, jer uenici intui-
tivno prepoznaju naa unutranja stanja, te time Verska nastava, vie od bilo
koje druge, pa ak i od umetnosti poiva na linosti nastavnika i njegovoj unut-
ranjoj sigurnosti u posredovanju vere, jer se vera ne iscrpljuje u znanju
(Kuburi, Zukovi, 2010 : 87). Verouitelj ne moe govoriti o ljubavi prema
Bogu, ako tu ljubav nema u sebi. Ne moe uiti decu da vole blinje svoje, ako
ih on sam ne voli. Re verouitelja mora biti iva re, koja e u uenicima da
traje. Zato adekvatno prezentovanje sadraja Verske nastave ne treba da bude
usmereno samo ka pukom citiranju biblijskih i svetootakih rei, ve ka svedo-
enju same vere. Da bi dostigao takav cilj veouitelj treba da bude dosledan u
svojim postupcima, duhovit u primerenim situacijama, iskren u govoru, kul-
turan i ljubazan u ophoenju. Naroito je vano da bude vedra lica, nasmejan
kako bi uenici u njemu videli radost koju vera raa. Ukratko reeno, svojom
linou i svojim nainom ivota treba da bude svedok onoga to predaje.
Religija i tolerancija, Vol. XI, 19, januarjun, 2013. 161
Odnos verouitelja prema uenicima. Uavi u kolu verouitelj je u
prilici da stupa u interakcijsko-komunikacijske odnose, kako sa uenicima, tako
i sa ostalim nastavnicima, direktorom, strunim saradnicima, pomonim radni-
cima, i svi oni ga posmatraju kroz prizmu osobina koje se manifestuju u njego-
vom ponaanju. Proces meuljudskih usaglaavanja je dug i naporan. Vero-
uitelj treba da da svoj puni doprinos tom procesu tako to e dobronamerno i
nenametljivo pokretati dobre relacije (Stojanovi, 2009) i na taj nain reprezen-
tovati vrednosti koje su u osnovi predmeta koji predaje.
Vei izazov od zbornice, za verouitelja predstavlja uionica. Od
pravilno uspostavljenog odnosa sa uenicima zavisi itav proces realizacije
Verske nastave. Stoga verouitelj treba da bude svestan injenice da je on odgo-
voran za kreiranje atmosfere u uionici i da se u tom procesu uvaava saznanja
koje nudi pedagoka teorija, ali i saznanja do kojih se dolo putem brojnih
empirijskih istraivanja. Tako, naprimer, strunjaci (evkui, 2010) ukazuju na
znaaj rezultata istraivanja u kojima su uenici pitani koji su im nastavnici
omiljeni. Ovakva istraivanja su pokazala da deca ne vole previe blage nastav-
nike po principu laissezfaire neka deca rade ta ele, ve upravo one nastav-
nike koji su strogi, ali dosledni u svojoj strogosti. Granica ja sam ovde, a ti si
tu, mi smo u odnosu ali nismo isto, podrazumeva da svako ima svoja prava i
svoje obaveze pored svojih potreba i elja (Ibid). Stoga je neophodno da vero-
uitelj, zajedno sa uenicima, odredi pravila ponaanja i da se na njih poziva.
Ovakav pristup podrazumeva doslednost u postupcima jer nedoslednost je jedan
od znaajnih uzroka vaspitnih neuspeha.
Posebno je bitno istai vanost komunikacije izmeu verouitelja i ue-
nika, tj. otvorenost verouitelja za razgovor sa uenicima. Istina je da je
verouitelj taj koji kreira pitanja i usmerava rad na asu, ali on mora i da saslua
i uvai miljenje uenika. ta vie, uenike treba podsticati da postavljaju pi-
tanja jer to je put ka njihovoj misaonoj aktivaciji. Verouitelj treba da pokae
naklonost prema uenicima i da se trudi da uspostavi prijateljski odnos sa
njima. Vie od bilo kog drugog nastavnika on mora imati razumevanja za
njihove potrebe i probleme. Ako je to ueniku potrebno treba biti dostupan i
vie od etrdeset i pet minuta nedeljno. Stvoriti atmosferu poverenja znai
sasluati, razumeti i ako je to mogue pruiti dobar savet. Ostvarujui ovakav
od-nos sa uenicima, verouitelj dobija priliku priliku da pokae iskustvo
hrianske ljubavi i na taj nain omogui da uenici shvate da su odgovorni
jedni za druge, da treba jedni druge da pomau, podravaju i da zajedniki
dolaze do odreenih odgovora, ime se osposobljavaju za kasnije efikasno
sudelovanje u drutvenoj zajednici.
Struni identitet verouitelja. U relevantnoj literaturi (Kuburi, Zukovi,
2010) se istie da struni identitet verouitelja podrazumeva celovitost njego-
vog teolokog i pedagokog obrazovanja. To znai da pored poznavanja oblasti
teologije nastavnik Verske nastave nuno mora imati znanja i iz oblasti peda-
gogije, didaktike i metodike. Osnovno u metodici Verske nastave je da vero-
162 Zukovi S., Kostovi S., Sakovi A., Uenike preferencije linih
uitelj sadraje svog predmeta dobro poznaje, da ih u potpunosti razume. Istina
je da se ree sumnja u znanje nastavnika, a ako se pojave problemi oni se uglav-
nom pripisuju neadekvatnom nainu prezentovanja nastavnih sadraja. Stoga,
imajui u vidu da je nastavnik posrednik izmeu nastavnih sadraja i uenika,
posebnu panju u procesu profesionalnog razvoja verouitelja treba posvetiti
umeu pouavanja.
Prvi korak predstavlja adekvatna priprema za nastavni as jer od nje zavi-
si kako e i na koji nain odreeni sadraji biti realizovani. Meutim, to ne zna-
i da se treba po svaku cenu drati napisane pripreme. Treba osmotriti i oslu-
kivati situaciju kada se ue na as, i u skladu sa raspoloenjem dece korigovati
realizovanje predviene pripreme za as. U radu treba koristiti razliite nastavne
oblike, metode i sredstva koja e biti prilagoena karakteru sadraja, ali i
uzrastu i sposobnostima uenika.
U prezentovanju sadraja verouitelj treba da bude jasan, precizan i siste-
matian. Predavanje treba da bude kratko, uz upotrebu poznatih rei (evkui,
2010), a kao veoma poeljno istie se i primena principa korelacije koji omogu-
ava da se sadraji Verske nastave poveu sa sadrajima drugih nastavnih pred-
meta (Zukovi, Gaji, 2007) Pored toga, treba imati u vidu da osnovni metod
Verske nastave jeste re, dijalog, ali da primena samo ove metode moe dovesti
do verbalizma, dosade i gubitka interesovanja kod uenika. Zato se ne treba
libiti upotrebe inovativnih metoda, razliitih sredstava, tekovina moderne tehno-
logije. Bitan preduslov modernizacije nastave je spremnost verouitelja da prih-
vati inovacije i primeni ih u praksi. Metodika spremnost verouitelja unapre-
uje izbor adekvatnih metoda rada i ima direktne posledice na kvalitet nastav-
nog asa (Avramovi, 2010).
Specifinost Verske nastave predstavlja i njen zadatak uvoenja u litur-
gijsku zajednicu. Zato se uloga verouitelja proiruje izvan uionice i izvan zi-
dova kole. Iako verouitelj ne bi trebalo da uenicima pristupa s pretpos-
tavkom da su oni, samo zato to pohaaju versku nastavu, praktini vernici, jer
pos-toji mnotvo razloga zbog kojih su se opredelili za ovaj predmet (Kuburi,
Zukovi, 2010, 86), jedna od uloga verouitelja ogleda se i u tome da, ukoliko
prepozna interesovanje i elju, pomogne uenicima da se ukljue u ivot Crkve.
Sve navedeno ukazuje na znaaj i sloenost uloge verouitelja u nastav-
nom procesu, to podrazumeva njegovo kontinuirano usavravanje, kao i samo-
vrednovanje sopstvenog rada. Takoe, iznete postavke impliciraju potrebu da u
oblasti istraivanja brojnih pitanja vezanih za proces realizacije Verske nastave
u koli posebna panja bude usmerena na istraivanje poeljnih svojstava vero-
uitelja, to je bilo je podstrek i za realizovanje istraivanja koje biti pred-
stavljeno u daljem tekstu.
Religija i tolerancija, Vol. XI, 19, januarjun, 2013. 163

Metodoloki okvir istraivanja

Cilj i zadaci istraivanja. Cilj istraivanja usmeren je na ispitivanje ue-

nikih preferencija svojstava verouitelja. Ovako postavljen cilj istraivanja
operacionalizovan je preko sledeih zadataka istraivanja: 1) utvrditi koje line
kvalitete verouitelja uenici procenjuju kao veoma vane; 2) utvrditi koje oso-
bine verouitelja uenici procenjuju kao veoma vane kada je u pitanju odnos
verouitelja prema uenicima; 3) utvrditi koje profesionalane kvalitete vero-
uitelja uenici procenjuju kao veoma vane; 4) ispitati da li postoji razlika u
proceni preferiranih svojstava verouitelja zavisno od merenih socio-
demografskih karakteristika ispitanika (uzrast, pol, kolski uspeh); 5) utvrditi u
kojoj meri je linost verouitelja uticala na uenike da se opredele za pohaanje
Verske nastave kao obaveznog izbornog predmeta.
Instrument istraivanja. Podaci su prikupljeni primenom instrumenta
Lina i profesionalna svojstva verouitelja koji je konstruisan za potrebe ovog
istraivanja. Pored uvodnih pitanja koja se odnose na prikupljanje podataka o
uzrastu, polu i kolskom uspehu uenika, instrument ini skala koja operacio-
nalizuje 33 osobine koje su rasporeene u okviru tri subskale: subskala koja se
odnosi na ljudske kvalitete verouitelja (10 osobina), subskala koja operacio-
nalizuje osobine koje odreuju odnos verouitelja prema uenicima (14 osobi-
na), i subskala koja se odnosi na profesionalne kvalitete verouitelja (9 osobi-
na). Ispitanici su imali priliku da se opredele za jedan od tri ponuena odgovo-
ra, poev od 0 nebitne osobine, preko 1 manje bitne osobine, do 2 veoma
vane osobine. Instrument je pokazao zadovoljavajue metrijske karakteristike
vrednost Kronbah alpha koeficijenta za celu skalu iznosi 0.831. Poslednje
pitanje se odnosilo na procenu uticaja linosti verouitelja prilikom
opredeljivanja za Versku nastavu, a ponuena su 4 odgovora u velikoj meri,
delimino, u maloj meri, nisam siguran/na.
Tok istraivanja, uzorak i statistiki postupci. Istraivanje je obavljeno
kolske 2010/11. godine na populaciji uenika osnovnih i srednjih kola sa teri-
torije Kraljeva. S obzirom da su u uzorak uli najdostupniji subjekti obrazovan
je prigodni, neverovatnosni uzorak. Uzorkom je obuhvaeno 108 uenika koji
pohaaju Versku nastavu, od ega je 34 uenika petog razreda osnovne kole,
34 uenika osmog razreda osnovne kole i 40 uenika etvrtog razreda srednje
kole. Svi uenici petog razreda pohaaju O Vuk Karadi u Kraljevu, dok
uenici osmog razreda pohaaju sledee kole: O Vuk Karadi (19 ue-
nika), O Sveti Sava (10 uenika) i O ibukovaki partizani (5 uenika).
Ispitanici srednjih kola su iz: kraljevake Gimnazije (10 uenika), srednje
muzike kole Stevan Mokranjac (15 uenika) i Poljoprivredne kole u Kra-
ljevu (15 uenika). Podaci su obraeni pomou softverskog paketa SPSS. Pored
deskriptivnih statistikih pokazatelja (prosean skor, frekvencije i relativne
164 Zukovi S., Kostovi S., Sakovi A., Uenike preferencije linih
frekvencije), primenjen je 2 test, t-test za nezavisne uzorke i univarijantna
analiza varijanse.
Rezultati istraivanja

Na osnovu analize prosenih skorova dobijenih na nivou procene ukupne

skale mogue je uoiti da je procenjeni proseni skor najvii kod subskale koja
odreuje interpersonalne kvalitete verouitelja, tj. odnos i ponaanje vero-
uitelja prema uenicima, zatim kod subskale koja operacionalizuje ljudska
kvalitete verouitelja, dok je najnii proseni skor utvren kod subskale koja se
odnosi na profesionalne kvalitete verouitelja (Tabela br. 1).

Tabela 1. Procena osobina verouitelja od strane uenika na pojedinanim subskalama

Subskale Min Max X Skjunis Kurtozis

Ljudski kvaliteti verouitelja 10 20 16.75 2.471 -.611 -.270
Odnos verouitelja prema
14 28 22.88 3.048 -.165 -.563
uenicima
Profesionalni kvaliteti
9 18 13.16 3.024 -.427 -.233
verouitelja

Dobijeni rezultati se u nekim aspektima razlikuju od nalaza koji su dobi-

jeni u ranijim istraivanjima (orevi I orevi, 1988, Suzi, 1995) koja su
se bavila svojstvima nastavnika i u kojima je utvreno da uenici najvie cene
ljudske kvalitete nastavnika, a potom njegov odnos prema uenicima. Sag-
lasnost sa pomenutim istraivanjima utvrena je kod vrednovanja profe-
sionalnih svojstava nastavnika koji dolaze nakon ove dve navedene grupe. U
daljem tekstu bie prikazani rezultati procene odreenih osobina u okviru
pojedinanih subskala.
Ljudski kvaliteti verouitelja. U Tabeli br. 2 su prikazane frekvencije,
relativne frekvencije i statistika znaajnost razlika u proceni poeljnosti poje-
dinanih osobina u okviru subskale koja se odnosi na ljudske kvalitete verouitelja.
Pregledom Tabele br. 2 moe se uoiti da uenici kao veoma vane pro-
cenjuju sve navedene osobine koje su statistiki znaajni na nivou p=.000, osim
u sluaju samokritinosti koju vrednuju kao manje vanu osobinu i gde je nivo
znaajnosti neto nii (p=.002). Uenici najkonzistentnije miljenje imaju po pi-
tanju osobina kulturan, koju ak 94,4 % ispitanika vrednuje kao veoma vanu,
kao i iskren koju 93,5% ispitanika takoe smatra veoma vanom. Na vrhu po-
eljnih ljudskih kvaliteta koje treba da poseduje verouitelj, po miljenju ue-
nika, nalaze se i osobine ljubazan (81,5%) i smiren (83,3%). S obzirom da i
preostale varijable nedvosmisleno ukazuju na visoko vrednovanje od strane
uenika, moemo zakljuiti da uenici ljudske kvalitete verouitelja vrednuju
kao veoma vane. Odnos izmeu srednjih vrednosti i pripadajuih standardnih
devijacija varijabli na subskali vrednovanja ljudskih kvaliteta verouitelja, pri-
kazan je na Grafikonu br. 1.
Religija i tolerancija, Vol. XI, 19, januarjun, 2013. 165
Tabela 2. Procena poeljnosti pojedinanih osobina u okviru subskale ljudskih kvaliteta
verouitelja

Ljudski Nebitna Manje vana Veoma vana

2 df p
kvaliteti osobina osobina osobina
f % f % f %
Dosledan 4 3,7 27 25 77 71.3 77.39 2 .000
Duhovit 2 1,9 36 33.3 70 64.8 64.22 2 .000
Iskren 1 0.9 6 5.6 101 93.5 176.29 2 .000
Kulturan - - 6 5.6 102 94.4 85.33 1 .000
Ljubazan 1 0.9 19 17.6 88 81.5 117.17 2 .000
Nasmejan 6 5.6 29 26.9 73 67.6 64.39 2 .000
Optimista 12 11.1 28 25.9 68 63.0 46.22 2 .000
Samokritian 20 18.5 50 46.3 38 35.2 12.67 2 .002
Smiren 3 2.8 15 13.9 90 83.3 123.50 2 .000
Uredan 7 6.5 22 20.4 79 73.1 80.17 2 .000

2,5
M SD

1,5

0,5

Grafikon br. 1. Uenike preferencije ljudskih kvaliteta verouitelja

166 Zukovi S., Kostovi S., Sakovi A., Uenike preferencije linih
Ponaanje i odnos verouitelja prema uenicima. U Tabeli br. 3. pri-
kazani su rezultati procene vanosti pojedinanih osobina u okviru subskale
koja se opisuje ponaanje i odnos verouitelja prema uenicima.

Tabela br. 3. Procena poeljnosti pojedinanih osobina u okviru subskale odnosa

verouitelja prema uenicima

Odnos prema Nebitna Manje vana Veoma vana

2 df p
uenicima osobina osobina osobina
f % f % f %
Blag 7 6.5 57 52.8 44 40.7 37.39 2 .000
Brian 6 5.6 37 34.3 65 60.2 48.39 2 .000
Veruje uenicima 3 2.8 22 20.4 83 76.9 97.06 2 .000
Voli rad sa
1 0.9 18 16.7 89 82.4 121.06 2 .000
mladima
Voli uenike 1 0.9 14 13.0 93 86.1 137.72 2 .000
Zanima se za
privatan ivot 48 44.4 42 38.9 18 16.7 14.00 2 .001
uenika
Komunikativan 2 1.9 13 12.0 93 86.1 137.06 2 .000
Opravdano strog 17 15.7 47 43.5 44 40.7 15.17 2 .001
Paljivo slua
- - 11 10.2 97 89.8 68.48 1 .000
uenika
Pravedan prema
- - 3 2.8 105 97.2 96.33 1 .000
uenicima
Savetuje uenike 2 1.9 13 12.0 93 86.1 137.06 2 .000
Saoseajan 3 2.8 44 40.7 61 56.5 49.39 2 .000
Strpljiv 2 1.9 17 15.7 89 82.4 120.17 2 .000
Tolerantan - - 30 27.8 78 72.7 21.33 1 .000

Pregledom Tabele br. 3 moe se uoiti da uenici kao veoma vane pro-
cenjuju skoro sve navedene osobine, izuzev osobine blag koju u najveoj meri
procenjuju kao manje vanu, i osobine da se zanima za njihov privatni ivot
koju smatraju nebitnom ili manje vanom osobinom. Kao veoma vane u najve-
em procentu procenjene su sledee osobine: pravedan (97,2%), paljivo slua
uenike (89,8%), voli uenike (86,1%), komunikativan (86,1%) i savetuje ue-
nike (86,1%). U neto niem procentu, ali takoe kao veoma vane, veina ue-
nika je procenila i osobine: strpljivost, tolerantnost, soseajnost, poverenje u
uenike, brinost, ljubav prema radu sa mladima, i opravdana strogost.
Odnos izmeu srednjih vrednosti i pripadajuih standardnih devijacija
varijabli na subskali koja opisuje osobine verouitelja koje odreuju njegov od-
nos i ponaanje prema uenicima prikazan je i Grafikonom 2.
Religija i tolerancija, Vol. XI, 19, januarjun, 2013. 167
Grafikon 2. Uenike preferencije interpersonalnih kvaliteta verouitelja odnos
verouitelja prema uenicima

2,5
M SD

1,5

0,5

Profesionalni kvaliteti verouitelja. U tabeli br. 4 dati su rezultati
procene pojedinanih osobina u okviru subskale profesionalnih kvaliteta
verouitelja.
Pregledom Tabele 4. moe se uoiti da uenici kao veoma vane
navode skoro sve navedene profesionalne kvalitete, s tim to neto niu vanost
pridaju poznavanju rada na raunaru (ovu osobinu veina uenika procenjuje ili
kao manje bitnu ili kao nebitnu). Uenici najkonzistentnije miljenje imaju o
va-nosti osobina kao to su: jasno i izraajno pria (80,6%), iroko obrazovan
(72,2%), odlino poznaje materiju (71,3%) i precizan u izlaganju (66,7%). U
neto manjem procentu, ali takoe kao veoma vano, uenici istiu poeljnost
da verouitelj pria i o drugim sadrajima, da koristi raznovrsna nastavna sred-
stva, da bude sistematian i da ne kasni na as. Odnos izmeu srednjih vred-
nosti i pripadajuih standardnih devijacija varijabli na subskali koja se odnosi
na vrednovanje profesionalnih kvaliteta verouitelja, prikazana je i Grafikonom
3.
168 Zukovi S., Kostovi S., Sakovi A., Uenike preferencije linih
Tabela br. 4. Procena poeljnosti pojedinanih osobina u okviru subskale
profesionalnih svojstava verouitelja

Profesionalni Nebitna Manje vana Veoma vana

2 df p
kvaliteti osobina osobina osobina
f % f % f %
Zna da radi na
40 37.0 43 39.8 25 23.1 5.17 2 .076
raunaru
Jasno i izraajno
2 1.9 19 17.6 87 80.6 112.39 2 .000
pria
Koristi razliita
12 11.1 43 39.8 53 49.1 25.39 2 .000
nast.sredstva
Odlino poznaje
7 6.5 24 22.2 77 71.3 74.06 2 .000
materiju
Precizan u
5 4.6 31 28.7 72 66.7 63.39 2 .000
izlaganjima
Pria o drugim
17 15.7 44 40.7 47 43.5 15.17 2 .001
sadrajima
Sistematian 4 3.7 46 42.6 58 53.7 44.67 2 .000
Stie tano na
15 13.9 37 34.3 56 51.9 23.38 2 .002
vreme
iroko
1 0.9 29 26.9 78 72.2 84.39 2 .000
obrazovan

Grafikon 3. Uenike preferencije profesionalnih kvaliteta verouitelja

2
M SD
1,8
1,6
1,4
1,2
1
0,8
0,6
0,4
0,2
0

 Religija i tolerancija, Vol. XI, 19, januarjun, 2013. 169
Razlike u proceni osobina verouitelja zavisno od merenih socio-
demografskih karakteristika ispitanika

Uzrast ispitanika. Za utvrivanje razlika u proceni poeljnih osobina

verouitelja u odnosu na uzrast ispitanika koriena je unuvarijantna analizu
varijanse razliitih grupa (Tabela br. 5).

Tabela 5. Razlike u proceni s obzirom na uzrast ispitanika

Uzrast uenika Broj Aritmetika Standardna F df p

ispitanika sredina devijacija
Peti razred 34 53.970 6.16
osnovne kole 2.438 2 .774
Osmi razred 34 50.617 7.623
osnovne kole
etvrti razred 40 53.700 7.190
srednje kole

Na osnovu dobijenih pokazatelja mogue je konstatovati da nisu utvrene

statistiki znaajne razlike u vrednovanju osobina verouitelja s obzirom na uz-
rast uenika. Ovakav nalaz nije u skladu sa rezultatima ranijih istraivanja o
svojstvima nastavnika (B. orevi i J. orevi, 1988) u kojem je utvreno da
na mlaem uzrastu uenici veu vanost pridaju ljudskim kvalitetima, dok na
viim uzrastima uenici veu vanost pridaju profesionalnim svojstvima.
Pol ispitanika. Za utvrivanje razlika u proceni poeljnih osobina vero-
uitelja s obzirom na pol uenika primenjen je t-test na nezavisne uzorke.
Dobijeni rezultati prikazani su u Tabeli br. 6.

Tabela 6. Razlike u proceni s obzirom na pol ispitanika

Uzrast uenika Broj Aritmetika Standardna t-test df p

ispitanika sredina devijacija
Muki pol 55 53.109 -7.844
enski pol 53 52.509 6.347 .436 106 .664

Na osnovu dobijenih statistikih pokazatelja mogue je konstatovati da

na uzorku ovog istraivanja nije utvrena statistiki znaajna razlika u proceni
poeljnih osobina verouitelja zavisno od pola ispitanika.
kolski uspeh ispitanika. Za utvrivanje razlika u vrednovanju osobina
verouitelja u odnosu na kolski uspeh uenika primenjena je univarijantna
analiza varijanse razliitih grupa (Tabela br. 7).
170 Zukovi S., Kostovi S., Sakovi A., Uenike preferencije linih
Tabela br. 7. Razlike u proceni s obzirom na kolski uspeh uenika

kolski uspeh Broj ispitanika Aritmetika sredina F df p

Odlian 40 51.30
Vrlodobar 43 53.00 1.395 3 .249
Dobar 18 55.22
Nedovoljan 7 54.14

Na osnovu dobijenih rezultata mogue je konstatovati da nije utvreno

postojanje statistiki znaajnih razlika u proceni poeljnih osobina verouitelja za-
visno od kolskog uspeha uenika.

Linost verouitelja kao faktor opredeljenja za Versku nastavu

Poslednje pitanje odnosilo se na procenu znaaja linosti verouitelja pri-

likom opredeljivanja za Versku nastavu kao obavezan izborni predmet (Tabela
br. 8).

8. Linost verouitelja kao faktor opredeljenja za Versku nastavu

Koliko je linost verouitelja uticala na f %
2 df p
izbor Verske nastave?
U velikoj meri 60 55.6
Delimino 30 27.8
66.519 3 .000
Nije uticala 14 13.0
Nisam siguran/na 4 3.7

Na osnovu dobijenih rezultata koji su prikazani u Tabeli br. 8 mogue je

uoiti da veina ispitanih uenika (55,6) istie da je linost verouitelja u veli-
koj meri uticala da se opredele za Versku nastavu kao obavezni izborni pred-
met. Skoro jedna treina ispitanika (27,8%) istie da je linost verouitelja deli-
mino uticala na njihov izbor, dok 13% uenika smatra da linost verouitelja
nije imala uticaj na njihovo opredeljenje za pohaanje ovog predmeta. Mali broj
uenika (3,7%) nije siguran da li je linost verouitelja bila znaajna deter-
minanta njihovog izbora. Na osnovu rezultata istraivanja na ovom uzorku
moglo bi se zakljuiti da linost verouitelja u velikoj meri odreuje opre-
deljenje uenika za predmet Verska nastava.

Zakljuak

Kljuni zakljuak koji je mogue izvesti na osnovu analize rezultata

prezentovanog istraivanja odnosi se na generalnu afirmaciju znaaja navedenih
ljudskih, interpersonalnih i profesionalnih kvaliteta verouitelja. Pored toga,
uvidom u proseni skor na pojedinanim subskalama mogue je konstatovati da
Religija i tolerancija, Vol. XI, 19, januarjun, 2013. 171
uenici kao najvanije procenjuju osobine koje odreuju odnos i ponaanje
verouitelja prema uenicima, zatim njegove ljudske kvalitete, a tek onda su
ima vani profesionalni kvaliteti verouitelja. U okviru subskale ljudskih kva-
liteta verouitelja uenici kao najpoeljnije procenjuju osobine: kulturan, iskren,
ljubazan, smiren i dosledan. U okviru subskale ponaanja i odnosa verouitelja
prema uenicima kao najpoeljnije istaknute su osobine: pravedan, paljivo slu-
a uenike, voli uenike, komunikativan i savetuje uenike. Kada je re o
profesionalnim kvalitetima verouitelja, kao najpoeljnija pokazala su se
sledea svojstva: jasno i izraajno pria, iroko obrazovanje, odlino
poznavanje materije i preciznost u izlaganju. Na uzorku ovog istraivanja nisu
utvrene statistiki znaajne razlika u proceni poeljnih osobina verouitelja
zavisno od pola, uzrasta i kolskog uspeha uenika. Odgovori na poslednje
pitanje iz primenjenog instrumenta su pokazali da je kod veine ispitanih
uenika linost verouitelja u velikoj meri uticala da njihovo opredeljenje za
pohaanje Verske nastave.
Ukratko reeno, dobijeni nalazi o preferiranim svojstvima verouitelja
ukazuju na injenicu da uenici prepoznaju verouitelja ne samo kao osobu koja
e im prezentovati odreena znanja, ve kao osobu koja e im svojom linou
biti uzor za prihvatanje hrianskih i humanistikih vrednosti. Ako razmotrimo
injenicu da ivimo u vremenu duhovne i moralne krize koja je snao zahvatila
savremeno drutvo i da je materijalizacija ivota dovela do ogrubljenosti ljud-
skih oseanja (Zukovi, 2003), onda su ovakvi rezultati istraivanja sasvim oe-
kivani. Uenici trae ljubav, panju, naklonost, razumevanje, razgovor, savet,
to implicitno treba da bude i efekat realizacije ciljeva i zadataka Verske nas-
tave. Ispunjenost ovakvih oekivanja u najveoj meri zavise od linosti i
kompetentnosti nastavnika koji predaje ovaj predmet.
Analiza stanja u praksi, razmatrana i kroz iskustva samih verouitelja
(Kuburi, Zukovi, 2010), pokazala je da se primedbe u vezi sa realizacijom
Verske nastave, izmeu ostalog, odnose i na sam sadraj predmeta koji nije u
dovoljnoj meri primeren uzrastu uenika, posebno kada je re o sadrajima koji
su namenjeni uenicima niih razreda. Meutim, iako ovakvo stanje treba pos-
matrati kao apel za kontinuiranu evaluaciju i unapreivanje programa Verske
nastave, vano je naglasiti da didaktika autonomija nastavnika prua mogu-
nost verouiteljima da osmisle najrazliitije metode kojima e sadraje Verske
nastave pribliiti uenicima. To naravno zahteva njihovu pedagoko-didaktiko-
metodiku kompetentnost, kreativnost i otvorenost za inovacije, to implikuje
potrebu adekvatnog inicijalnog obrazovanje verouitelja, ali i potrebu njihovog
kontinuiranog profesionalnog razvoja, posebno kada je re o domenu peda-
goko-psiholoke i didaktiko-metodike pripreme za rad u koli sa ue-nicima
odreenog uzrasta. U skladu s tim, program profesionalnog razvoja verouitelja
treba da obuhvati sledee znaajne teme i probleme: (a) osnovne karakteristike
intelektualnog i socijalno-emocionalnog razvoja dece i mladih (na primer, kon-
kretno i apstraktno miljenje, karakteristike deje panje, razvoj govora i njegov
172 Zukovi S., Kostovi S., Sakovi A., Uenike preferencije linih
odnos prema miljenju); (b) karakteristike dejeg moralnog razvoja (nivoi mo-
ralnog rezonovanja, miljenje kao sutina moralnosti, odnos prema autoritetu;
(v) zakonitosti i principi uspostavljanja uspenih meuljudskih odnosa u pro-
cesu vaspitanja i obrazovanja u koli (nastavnik kao model socijalnog pona-
anja, nejednakosti u grupnoj komunikaciji u odeljenju, osnovna pravila i prin-
cipi efikasne komunikacije u grupi); (g) osnove planiranja i programiranja nas-
tavnih aktivnosti na razliitim nivoima (godinje, meseno, dnevno planiranje);
(d) nastavne metode i tehnike (diskusiona metoda, timski rad i metode koope-
rativnog uenja, individualni rad, projekt metoda) (evkui, Maksi, 2006).
Isticanje povezanosti profesionalnog i linog u nastavnikoj profesiji
pokree pitanje naina na koji se nastavnici razvijaju ne samo kao profesionalci,
ve i kao ljudi (Adamov, Segedinac, 2010). U tom smislu je veoma vano da se
u procesu obrazovanja i strunog usavravanja nastavnika Verske nastave zna-
ajna panja posveti i razvoju poeljnih svojstava linosti verouitelja. Pri tom
je vano imati u vidu da humanistika psihologija i njena primena u pedagogiji
ne gledaju na linost kao na neto statino, ve kao na neto dinamino, to tei
da realizuje samoga sebe. Stoga, kada se govori o svojstvima dobrog nastav-
nika, misli se na osobine (svojstva) i naine ponaanja koje ne treba shvatati kao
nepromenljive i apstraktne kategorije, ve kao okvire i orijentaciju, potrebu
proizalu iz prakse, s ciljem obezbeivanja njenog poboljavanja i usavravanja
(orevi, 2008). Pored toga, znaajnu panju treba usmeriti i na osposob-
ljavanje verouitelja za kreiranje pozitivne i produktivne pedagoke klime u
uionici (Suzi, 2008a) jer od nje u velikoj meri zavisi odnos uenika prema
nastavnom predmetu, kao i njihov odnos prema uenju.

LITERATURA

Adamov, J., Segedinac, M. (2010): Stavovi uenika i studenata o linosti savremenog

nastavnika hemije. U: O. Gaji (ur.) Evropske dimenzije promena obrazovnog
sistema u Srbiji, 153169. Novi Sad: Filozofski fakultet, Odsek za pedagogiju.
Avramovi, Z. (2010): Kvalitet verske nastave. Pravoslavni katiheta, br. 4. dostupno na:
http://www.katiheta.net
orevi, B., orevi, J. (1988): Uenici o svojstvima nastavnika. Beograd: Prosveta.
orevi, J. (2008): Linost i funkcije nastavnika u savremenim drutvenim i ekonom-
skim promenama, Pedagoka stvarnost, 910, 842853.
Gaji, O., Zukovi, S. (2007): Sadraji veronauke i knjievnosti u korelacijsko-
integracijskom metodikom sistemu, Zbornik Odseka za pedagogiju, Novi Sad,
Filozofski fakultet, 20/21: 162179.
Kostovi, S. (2005): Vaspitni stil nastavnika. Novi Sad: Savez pedagokih drutava
Vojvodine.
Kostovi, S. (2008): Pigmalion u razredu. Novi Sad: Filozofski fakultet.
Kuburi, Z. (2005): Uvod u metodiku verske nastave, Religija i tolerancija, 3, 2340.
Kuburi, Z., Zukovi, S. (2010): Verska nastava u koli. Novi Sad: CEIR; Savez
pedagokih drutava Vojvodine.
Religija i tolerancija, Vol. XI, 19, januarjun, 2013. 173
Maksi, S., evkui, S. (2007): Priprema nastavnika za realizaciju izbornih predmeta,
Nastava i vaspitanje, 2, 162173.
Midi, I. (2004): Pravoslavni katihizis. Prirunik za nastavnike osnovnih i srednjih
kola. Beograd: Zavod za izdavanje udbenika i nastavnih sredstava.
Nedovi, V. (1997), Narav nastavnika. Kraljevo: Glas Srbije.
evkui, S. (2010): Usavravanje komunikacione kompetentnosti. U asopisu Pravos-
lavni katiheta 05. dostupno na: http://www.katiheta.net
Slubeni glasnik RS Prosvetni glasnik, 2003, br. 3.
Stojanovi, Lj. (2009), Verouitelj-pravoslavni katiheta u savremenoj koli. Pravoslavni
katiheta 03. dostupno na: http://www.katiheta.net
Suzi, N. (1995), Osobine nastavnika i odnos uenika prema nastavi. Banja Luka:
Narodna i univerzitetska biblioteka.
Suzi, N. (2008), Efikasnost nastavnika. Nastava i vaspitanje, 3, 377394.
Suzi, N. (2008a), Model doivotnog usavravanja i napredovanja nastavnika. U: S.
Marinkovi (ur.) Obrazovanje i usavravanje nastavnika oblici i modeli, (43
58). Uice: Uiteljski fakultet.
Zukovi, S. (2003): Religija kao znaajno izvorite tradicionalnih i kulturnih vrednosti,
Zbornik radova Odseka za pedagogiju, 18, 67-78. Novi Sad: Odsek za
pedagogiju.
174 Zukovi S., Kostovi S., Sakovi A., Uenike preferencije linih
Dr Slaana Zukovi,
Faculty of Philosophy
Novi Sad, Serbia

Dr Svetlana Kostovi
Faculty of Philosophy
Novi Sad, Serbia

Anica Sakovi
School Vuk Karadi
Kraljevo, Serbia

PUPILS PREFERENCES OF PERSONAL AND PROFESSIONAL TRAITS OF

RELIGIOUS EDUCATION TEACHERS

Summary

Starting from the importance of personality traits of religious education teachers for the
successful implementation of the religious education, the paper presented a research
which focused on examining the preferences of personal and professional traits of reli-
gious education teachers by the pupils. The sample included 108 pupils who attended
religious classes. The instrument used in the research was designed particularly for this
research. In addition to the items related to the socio-demographic traits of
respondents, the instrument included the scale applying to 33 traits, which were divided
in three sub-scales: human quality of religious education teachers, an attitude of the
religious educa-tion teachers towards pupils, and the professional quality of religious
education teachers. The obtained results have shown that pupils estimated most of the
traits as de-sirable for personality of the religious education teachers. Accordingly,
traits that have been assessed as very desirable are traits which determine an attitude
and a relationship of the religious education teachers towards pupils. Also, most of the
pupils have emp-hasized that the personality of the religious education teachers greatly
influenced their commitment to attend religious education classes. The obtained results
imply a need to pay a special attention to different aspects of quality education and
continuous profes-sional development of the religious education teachers in order to
achieve as efficient implementation of the religious education in schools as possible.

Key words: teacher, religious education, pupils, personal and professional

traits of re-ligious education teachers