1. Graedel, T.E. and B.R. Allenby.

Industrial Ecology, 2nd

Edition, Upper Saddle River, NJ: Prentice-Hall, 2002

INDUSTRIJSKA EKOLOGIJA
2. Ayres, R: U. and Ayres, L., Industrial Ecology: Towards
Closing the Materials Cycle, Edward Elgar Publishers,
London, 1996
3. Manahan, S.E., Industrial Ecology (Environmental
Chemistry and Hazardous Waste, CRC Press, 1999
I 4. Bishop, P.L., Pollution Prevention: Fundamentals and
Practice, McGraw-Hill, 2000
5. Giudice F., G. La Rosa and Risitano A., Product Design for
the Environment-A Life Cycle Approach, CRC-
Taylor&Francis, 2006
1 2

Predispitne aktivnosti: 40 poena

20 poena seminarski rad 1 pisani rad na
zadatu temu
20 poena seminarski rad 2 pisani rad na
zadatu temu
Ispit (pismeni): 60 poena povezano,
materija, razlika u pristupu i
problema odvojeno)

3 4
1. broja stanovnika na Zemlji, odnosno veliki
potrebe za raznim dobrima
2. Razvoj industrije i tehnologije Neprekidno raste energije
se kapaciteti industrije, novi
procesi nove tehnologije, novi proizvodi, nove vrste novih izvora energije
otpadnih materijala, nekada nepoznate ili nedovoljno
ispitane Kvalitetniji procesi transformisanja energije
3. Socijalne promene
vazduha:
dovode do Nuklearna energija ima izvesnih prednosti
Urbanizacija (direktno delovanje), nesrazmerno gustine Nedovoljno ispitano
stanovnika u nekim oblastima uz intenzivnije industrijske i
komercijalne aktivnosti
Standard (indirektno delovanje) standard se
energija
transporta, a sve je uslovljeno
kvalitet ishrane, stanovanja,
energije. Energija vetra
Kombinacija navedena tri faktora dovodi do ozbiljnih
problema u sredine, u urbanim,
industrijalizovanim zonama 5 6

sredine
Podelu Giddings (J.C. Giddings, Man and
Environment Change, Canfield Press, San Francisco, USA, 1973),
16 elemenata izdvojio, jer se sa njima
Vodonik: sastojak mnogih
:
materija vazduha i vode,
napomena: iz prethodnog prikaza
pesticida je da nije jednostavno
podelu na materije i one koje to nisu
Ugljenik: CO, CO2, ugljovodonici, pesticidi
Azot: oksidi azota i fotohemijski smog
Kiseonik: u formiranju CO, NOx, SOx, O3 i drugih
Fosfor: dovodi do eutrofikacije voda i preteranog rasta algi
Kiseonik proces metabolizma
Sumpor: oksidi sumpora Ugljenik osnovni element
Hlor: osnovna komponenta pesticida
Arsen: nalazio se u mnogim pesticidima, materija vazduha i Azot nalazi se u svim proteinima u organizmu
vode
Stroncijum: ima radioaktivan oblik, akumulira se u kostima
Sumpor funkcionisanje proteina
Kadmijum: materija vode, akumulira se u jetri ovi elementi, iako osnov grade
jedinjenja koja mogu biti vrlo po i
Jod: radioaktivan izotop, se u
Cezijum: radioaktivni izotop
Olovo: pojavljuje se u vodi i vazduhu glavni izvor sagorevanje benzina
sa olovom, akumulira se u kostima okolinu
Uranijum: element radioaktivnosti 7 8
Plutonijum dobijen sintezom, veoma opasan radioaktivni element
 Zemljina atmosfera

Oko 75 % nalazi se u tankom sloju debljine oko

11 km, mereno od mora naziva se
VAZDUHA troposfera
Meteorologija razne atmosferske
pojave u troposferi
strujanja (npr. vetrovi)
stalno gasovitih sastojaka, tako da je
odnos azota, kiseonika i ostalih gasova u
vazduhu isti

9 10

Slika: dijagram promene temperature sa Vazduh,

visinom u Zemljinoj atmosferi Atmosferski vazduh broja
gasova u kojoj se nalazi i manja
u ili agregatnom stanju
Sastav je srednjim vrednostima
koncentracija pojedinih komponenti u
izmerenim na bezbroj mesta na Zemlji
je vlage promenljiv, se
daje sastav suvog vazduha
materija u vazduhu je bilo koja
supstanca koja se prenosi ili reaguje sa
komponentama vazduha i koja na bilo koji
deluje na ili njegovu okolinu, bilo
direktno ili samo svojim prisustvom, smanjuje
udeo ostalih komponenti vazduha
11 12
 Najva niji sastojak vazduha je kiseonik.
Bez njega nije mogu ivot ivih
organizama, pa ni oveka.
Smatra se da je najve i deo kiseonika
biolo kog porekla, poti e iz fotosinteze:

CO2 + H2O + h =(CH2)6 + O2

13 14

Uticaj zagadjenog vazduha na zdravlje ljudi

ili prisustvo jedne ili
ili gasovitih
supstanci u vazduhu, u Hroni ni bronhitis
osobina u Bronhijalna astma
vremenskom periodu, koje predstavlja Pojava rahitisa
opasnost za biljni i svet O te enje o iju
ili koje na bilo koji Smrtonosna trovanja ugljen-monoksidom
komforan i u Razni oblici kancera
okolini Ra anje fizi ki i psihi ki retardirane dece

15 16
Istorijski posmatrano, vazduha nije
nov fenomen:
Prirodni oblici, na primer vulkanske erupcije, poznate
su od davnina izlaganje isparenjima i gasovima,
na primer pri . Negativni efekti poznati, :
vazduha od strane verovatno prestanak
datira od koji je otkrio vatru i
koristio je za kuvanje i grejanje Profesionalno izlaganje materijama u
vazduhu, kada su proizvodni procesi takvi da se one
Primeri iz istorije Rima i Engleske emituju. Hemijska industrija, rudarstvo, pojedina
U XIII veku u Engleskoj su propisi o kontroli oboljenja za vrstu industrije; :
dimom (bila je i smrtna kazna)
direktna radnika na radu.
Prvi protest protiv vazduha u Londonu izlaganje materijama u
1661. godine vazduhu: obuhvata veliki broj izvora
tokom industrijske revolucije faktore.
uglja Posledice: veliki broj socijalnih, ekonomskih i zdravstvenih
20. veka engleski lekar De Vu (Des Voeux) efekata.
uvodi termin smog da kombinaciju dima i magle do celokupne sredine,
(smoke+fog) koja nepovoljno deluje na disajne podrazumeva dejstvo na biljni i svet, kao i
organe njegovih pacijenata promenu klime.
oblast zahteva sredstava i
17 ulaganja za kontrolu. 18

Izvor ne mora obavezno da dovede do

kvaliteta vazduha (uticaj meteorologije i
topografije)

Meteorologija i
topografija
Kvalitet vazduha

Uticaj na zdravlje ljudi

19 20
 vazduha
vazduha
Termo i nuklearne elektrane svi izvori u
Aero alergeni (polen i ostali) procesima transformisanja energije goriva u neki drugi
oblik energije i toplotnu); elektrane,
toplane
Dim, pepeo i gasovi od
Industrija (metalurgija, hemijska i druge industrije) i
Gasovi iz i sl. poljoprivreda (kopanje, spaljivanje)
Mikroorganizmi (bakterije i virusi) Transportna sredstva prilikom sagorevanja
Magla goriva)
Vulkanski gasovi i pepeo Sagorevanje otpada (spaljivanje se da se smanji
Meteorska zapremina i potreban prostor za odlaganje)
Prirodna isparenja Ostale delatnosti (hemijsko
Ozon nastao tokom farbanje, zgrada, komaraca)

21 22

3. Podela izv
materije koju emituje:
vazduha prema rasporedu izvora
b) gasovi

1. izvori: izolovani ili 4.

dovoljno udaljeni izvori a)
i dr.)
(termoelektrane, rafinerije, topionice oko kojih
b)
u okolini nema drugih izvora u datoj
oblasti). 5. a) primarne materije emitovane od
2. Linijski izvori: putevi i njihova strane izvora
okolina (kojima se transportna sredstva, b) sekundarne nastaju od primarnih atmosferskim
kao izvori reakcijama
Primer, gasovite:
3. izvori veliki broj primarni SOx, NOx, CO, CO2; sekundarni VOC (Volatile
manjih izvora Organic Compounds isparljiva organska jedinjenja),
23 PAN (peroksiacetil nitrat), O3 24
 Katastar emisije - Registar
EMISIJA I IMISIJA Izvori vazduha u nekoj oblasti
Emisija=odavanje
dati su tzv. katastrom (zbornikom
Imisija=primanje
podataka) emisije
Najbolji pristup: emisije na najmanju obuvata spisak svih izvora te
meru i najmanje oblik; : izborom pogodnijih oblasti, sa podacima o:
sirovina i goriva; kvalitetniji procesi prerade Geografskom koordinate, GIS)
sirovina i transformisanja energije goriva, a ne na mestu Vrsti izvora (u skladu sa usvojenom podelom)
emitovanja materija, to jest na mestu
Vrsti i obliku koje emituje
Svaka materija, nezavisno od oblika u kome se polutanta (emisionim faktorima) ili
nalazi i u kojoj se izdvojiti iz vazduha koncentracijama materija u
postupcima, a i korisnom gasu koji emituje izvor
sirovinom. Ostvarivanje ovih postupaka je i uslovima emitovanja materija
njihovom Trajanju emisije i (ako je emisija
povremena)
25 26

Imisija
Izraz imisija u Republici Srbiji zamenjen terminom Pri izgradnji nekog objekta ili saniranju
nivo materije treba
jeste koncentracija
se kvalitet
materije u
sredine u
sredini, kojom
vremenu i proveriti da li
prostoru zadovoljavaju norme:
Kvalitet vazduha zavisi od vrste i koncentracije prisutnih
materija se merenjem pretpostaviti imisiju posle izgradnje objekta ili
Menja se sa vremenom sanacije, podatke
Prate se reprezentativne materije
na osnovu katastra emisije te oblasti ili na osnovu
Katastar emisije
preporuka Katastar imisije
: SOx, NOx i CO, organska jedinjenja, metali i
dr. Topografski podaci
Stepen vazduha neke oblasti pokazuje podaci
katastar imisije (katastar promena kvaliteta vazduha)
Obuhvata podatke o promenama koncentracija svake
reprezentativne materije za period od jedne godine i
za merno mesto
27 28
 materija u vazduhu
Koncentracija i :
Organske m /V; masa zapremine (mg/dm3,
Neorganske g/m3)
Prema agregatnom stanju u kome se nalazi Za u agregatnom stanju:
materija n/V; broj n u zapremini vazduha V
Koncentracija gasovitih :
Zapreminska koncentracija= Vg/V x100 (zapremina
Gasovite gasa po zapremini vazduha)
Prema dimenzijama Masena koncentracija= mg/mx100 (masa gasa po
Mikroskopske masi vazduha)
Makroskopske Ppm (parts per million), ppb (parts per billion);
Prema obliku zapreminski, maseni
se koncentracija gasovitih
Gasovi u zapreminskim jedinicama (ppm)- zapreminski udeo
prema milion, odnosno 106 zapreminskih
29
udela vazduha 30

Gasovi u atmosferi -dioksida u prirodi

Ugljen-dioksid: integralni svih Prirodni tok CO2, u sistemu atmosfera
aktivnosti biosfera i okeani, svojim
aktivnostima i na ovog sistema
U atmosferi van direktnog izvora
koncentracija je 0,032 % zapreminskih
Izvori: procesi sagorevanja organskih goriva,
raspadanje (razlaganje) organske materije i procesi
respiracije i biljaka (oksidacija organskih
supstanci na bazi ugljenika)
Problemi povezani sa emisijom CO2:
Velika emisija, stalan porast koncentracije u atmosferi
Nepotpuno poznavanje toka i transformacija CO2 u sistemu
atmosfera, okeani i biosfera, takozvanim rezervoarima CO2
Delovanje CO2 na toplotnu Zemlje, koje je veoma
posledice po promenu klime na Zemlji
31 32
 Ugljen- monoksid
Gas bez boje, mirisa i ukusa; od vazduha ( =0,968)
Nastaje O2)
Nepotpunim sagorevanjem goriva (C+1/2O2 hemoglobin
Redukcijom CO2 ugljenikom (na temp. CO2+C 2CO)
2
Disocijacijom CO2 na visokim temperaturama
Izvori : u krvi 0,5 % (zbog prisustva malih
Prirodni: produkti metabolizma nekih bakterija, CO u vazduhu)
vulkanski gasovi od 5 %: i smetnje
Antropogeni: od 10 %: umor, sanjivost, nesvestica
Automobilski benzinski motori (preko 60 % emisije iz
izvora) :2
Procesi sagorevanja uglja, drveta, otpada i neki industrijski procesi
(livenje sivog rafinerije nafte, itd.)
Smanjenje koncentracije u SAD
SAD 2002. godine 1983 do 2002. godine 41 %
82 % 1993 do 2002. godine 21 %
Industrijski procesi 5% standardi za emisiju
Sagorevanje goriva 4% Nove tehnologije kod vozila
8% Program goriva
Razno 1%
33 34

Oksidi sumpora
Oko 60-tih godina veka emisija jedinjenja sumpora
u atmosferu je bila osnovni problem
SO2
SO3 produkt oksidacije SO2, kao SO3 nije prisutan pod normalnim
atmosferskim uslovima (nepostojan je i brzo prelazi u H2SO4)
H2S, SO42-
Izvori:
SO2
Prirodni, uglavnom vulkanske aktivnosti
U meri iz antropogenih izvora: sagorevanje uglja (oko
70 %), sagorevanje nafte i njenih derivata (oko 16 %), rafinerije,
topionice
H2S se izdvaja :
u procesima raspadanja, odnosno truljenja organske
materije u zemlji, okeanima
pri nekim industrijskim procesima, npr. prerada papira i rafinisanje ulja
Sulfati (SO42-) iz tri izvora:
Morski sprej: kapljice sa morske soli u atmosferi
Procesi oksidacije SO2
Procesi oksidacije H2S
35 36
 Jedinjenja azota
Sagorevanje goriva 86 %
Proces jedinjenja azota je veoma
Industrijski procesi 9% zbog velikog broja jedinjenja koja u
Transport 5% njemu
Razno <1 %
Relativno inertan i slabo rastvoran u vodi
Neophodan sastojak svih biljaka (neke
sumporom: fiksaciju azota iz atmosfere) i
H2SO4 ima nepovoljno dejstvo na i smrtni U atmosferi:
negativan uticaj na biljni i svet Gasovi: azot-suboksid (N2O), azot-monoksid (NO),
treba posvetiti SO2, koji se lako azot-dioksid (NO2) i NH3
oksiduje (vreme u atmosferi 2 do 3 dana) Aerosol: azotna kiselina, nitriti, nitrati, amonijum-jon
Uglavnom prelazi u SO42-, usled fotohemijskih reakcija Samo su azot-monoksid i azot-dioksid
Deo SO2 apsorbuje vegetacija materije iz antropogenih izvora
Spiranje iz vazduha padavinama ili kapljicama magle
37 38

Izvori jedinjenja azota u atmosferi:

Azot-suboksid (N2O): procesi razlaganja
organskih jedinjenja od strane bakterija u ; Transport 56 %
okeani; fotohemijske reakcije u stratosferi i mezosferi Sagorevanje goriva 37 %
Azot-monoksid (NO), gas bez boje, i mirisa:
delovanjem bakterija koje redukciju jedinjenja Industrijski procesi 5%
azota; brzo se u kontaktu sa vazduhom oksiduje do Razno 2%
NO2 (crvenomrk, gas) Uticaj na sredinu: NO2 je puta
NO i NO2: izvori, prvenstveno procesi
sagorevanja na dovoljno visokim temperaturama
otrovniji od NO, deluje na disajne
(fiksacija azota iz vazduha): puteve
N2+O2 i 2NO+O2 2NO2 2O4) Koncentracije od opasnih, ali
NO nastaje na temperaturama, NO2 na
u formiranju ozona
NH3: procesi raspadanja u i
okeanima Kisele : 3NO2+H2O 2HNO3 + NO
Manja emisija iz izvora u odnosu na prirodne
39 40
 OZON
atmosferi U troposferi koncentracija 0,04 ppm
Dospeva iz stratosfere vertikalnim
Nastaje u fotohemijskim reakcijama koje se
odigravaju u troposferi
Prirodni sastojak stratosfere, formira sloj
koji svet na zemlji od dejstva
(15 do 25 km koncentracija
10 ppm)
Da nema ozonskog intenzitet UV bi
bio takav da svet na Zemlji u ovom obliku ne bi ni
postojao
i malo smanjenje debljine ozonskog vodi
broja obolelih od raka
41 42

Organska jedinjenja u atmosferi

VAZDUHA
Do 1940. godine je
atmosfere dimom i jedinjenjima
sumpora
Detaljnija zbog problema do kojih
je ukazala su na nove probleme:
fotohemijske reakcije u atmosferi
organskih jedinjenja i oksidanata
Nastaju i gasovite materije i aerosolovi sa
veoma nepovoljnim efektima: smanjenje vidljivosti,
vegetacije, razni
Prirodni izvori: biosfera, isticanje prirodnog gasa
izvori: procesi sagorevanja, industrijski
procesi (npr. hemijski)
43 44
 je slabo kisela (pH=5,6) jer CO2
U industrijskim regionima danas opada pH (4,3)
Wheeling, West Virginia pH=1,5
LA magla, suspendovane kapljice, pH=2,2 do 4,0 zbog Kisele k kisela depozicija, ima dva oblika:
prisustva NOx i SOx 1. Vla na depozicija - kisela ki , magla i sneg.
sredina i kisele : Sve ove kisele padavine spolja i kroz zemlju uti u na
U predelima sa neutralizacija biljke i ivotinje. Stepen uticaja zavisi od niza faktora,
U drugim krajevima acidifikacija jezera i reka od stepena kiselosti vode, hemijskog i prihvatnog
: 20.000 jezera, pH nisko za svet kapaciteta zemlji ta i tipa drve a, riba i drugih
pH spiranje Al-jedinjenja u jezera, otrovna za organizama u vodi.
2. Suva depozicija se odnosi na kisele gasove i
ribe u SAD
Biljke: kisele u mikroorganizme koji su
za ciklus azota; rastvaranje soli Mg, Ca i K i estice.
nutrijenata
za kisele Oko polovine kiselosti u atmosferi pada na
Dodavanje CaO u jezera, neutralizacija (skupo, novog zemlju u vidu suve depozicije. Suvo deponovani
jedinjenja, nije trajno gasovi i estice mogu tako e biti sprani ki om,
Zamena goriva (prirodni gas) ine i vodu jo kiselijom.
45 46

EFEKAT STAKLENE BA TE

Neophodno je redukovati efekte kisele

ki e: Efekat ba je prirodno prisutan
Regulisanjem industrijske emisije proces kojim se zagreva Zemljina povr ina i
atmosfera.
Pove anjem energetske efikasnosti
Rezultat je injenice da pojedini gasovi, CO2,
Kori enjem alternativnih izvora energije i
vodena para, CH4, apsorbuju dugotalasno
Programima smanjenja zaga enja zra enje sa Zemljine povr ine.
Bez ovog efekta temperatura na Zemlji bila bi za
oko 30 oC ni a i ivot verovatno ne bi postojao.

47 48
CO2 iz procesa sagorevanja, CH4 izdvojen
anaerobnim procesima razgradnje organske
materije, halogenometani iz i
hladnjaka
zemlja prima oko 340 W/m2 S
u vidu kratkih talasa, UV;
koje se reflektuje od zemlje je niske
energije i spada u IR oblast;
gasovi odgovorni za efekat staklene
apsorbuju IR jer odgovara vibracionim
prelazima njihovih molekula;

49 50

Porast uticaja gasova staklene ba te na atmosferu;

CO2 uticaj: 55 % Deo grafika posle 2000. godine prikazuje
CFC 25 % alternativni scenario ako se ispo tuje smanjenje
CH4 15 % emisije CO2.

N2O 5%

51 52
Koncentracija CO2 u ppm. Periodi ni ciklusi
su sezonske varijacije usled apsorpcije
biljaka
Globalna temperatura na povr ini Zemlje raste.
U poslednjih 100 godina porasla je za 0,45-0,6
oC.

Najvi e se zagreva severna hemisfera i to u

poslednjih 25 godina.

53 54

Aktivnosti UN na globalnoj za titi ivotne

Akcije za ubla avanje globalnog
sredine
zagrevanja (KJOTO PROTOKOL)

Najve i svetski proizvodja i CO2 su:

Stokholmska konferencija UN 1972
1. SAD Be ka konvencija 1985
2. Kina
3. Rusija Montreal 1987
4. Japan Rio de aneiro 1992
5. Indija
6. Nema ka Berlin 1995
7. V. Britanija
8. Kanada
Kjoto, Japan 1997.
9. J. Koreja i
10. Ukrajina
55 56
 KJOTO PROTOKOL
Razvijene zemlje, najve i proizvodja i CO2
obavezane su da smanje emisiju gasova
staklene ba te na pojedina no propisani
nivo do 2010. godine.
Obavezane su i zemlje u razvoju da
ograni e emisiju.
57
O te enje ozonskog omota a
Ozon je molekul O3, a naziv poti e iz gr kog
jezika i zna i .
Na Zemljinoj povr ini, u troposferi, je otrovan i
o te uje plu a, kao i biljna tkiva (lo ozon).
U stratosferi (na visini od oko 24 km) formira
omota koji titi povr inu Zemlje od UV-B (280-
320 nm) zra enja Sunca (dobar ozon).
Ima ga, svedeno na normalne uslove, oko 3 cm.
Njegova koli ina se izra ava u Dobsonima (1
DU = 0,01 mm debljine sloja na normalnim
uslovima)
59
Neke razvijene zemlje imaju prostora i za
pove anje emisije,
Me utim, neke zemlje, u prvom redu SAD,
jo nisu ratifikovale Kjoto protokol.
Ipak SAD ozbiljno rade na smanjenju
emisije svih gasova staklene ba te, to se
vidi u izve tajima EPA.
58
Mehanizmi razgradnje ozona
CFC + h (UV, 260 nm) = Cl + FC
Cl + O3 ClO + O2
ClO + O3 2O2 + Cl
Hlor se pona a kao katalizator. Jedan atom Cl
mo e da razori 100.000 molekula ozona!
Mehanizam za uklanjanje hlora iz stratosfere je
formiranjem hlorovodonika sa vodenom parom.
Ozon razgra uju i oksidi azota, NO i N2O.
60
 Supstance koje najvi e o te uju
ozonski omota

61 62

Proizvo a i i proizvodi koji o te uju O te enje ozonskog omota a je najvi e

ozonski omota izra eno na polovima (posebno ju nom),
uz dejstvo polarnih vrtloga i polarnih
oblaka bogatih hlorovodoni nom kiselinom

63 64
Posledice : Re enja:
Izaziva rak ko e (smanjenje za 1 % izaziva Smanjenje emisije tetnih gasova
etvorostruko pove anje broja obolelih)
Zamena reaktivnih supstanci manje
Oboljenje o iju katarakta o nih so iva
reaktivnim (CFC-11 i 12 mogu se uspe no
Slabljenje imunolo kog sistema organizma
zamenjivati izobutanom, propanbutanom,
Smanjenje prinosa itarica
N-butanom, CFC-22 l NCFC-123, CFC-
O te enje plasti nih materijala
134A, mada se proizvodnja poskupljuje za
Pove anje efekta staklene ba 1-3 puta).

65 66

Re enja i mere za smanjenje emisije iz

motornih vozila
Aktivnosti na smanjenju efekta
Be ka konvencija 1985. godine Sistem raspr ivanja goriva
Montrealski protokol 1987. godine Bezolovno gorivo
Pobolj anje sagorevanja goriva
Smanjenje upotrebe CFC i halona, za 35 % do Pre i avanje izduvnih gasova
2004., za 65 % do 2010., za 99,5 % do 2020 i do
Katalizatori
potpunog ukidanja 2030. godine
Uvo enje sankcija zemljama proizvo a ima
Elektri ni pogon
Zabrana uvoza takvih proizvoda Vodoni ni pogon
67 68
 POSTUPCI ZA PRE I AVANJE
Fizi ki postupci za pre i avanje vazduha
VAZDUHA
HEMIJSKI POSTUPCI MEHANI KI IZDVAJA I
Proste hemijske reakcije (neutralizacija, redukcija, Gravitacioni
oksidacija) Talo ni kanali
Talo ne komore
Kataliti ke reakcije
Centrifugalni
Piroliza ( ar ne i proto ne pe i) Cikloni
Sagorevanje (prosto i kataliti ko) Multicikloni
Inercioni
FIZI KO-HEMIJSKI POSTUPCI Udarni
Toplotni izdvaja i, kondenzatori Obilazni ( aluzinski)
Venturi kaplji asti
Apsorberi (kaplji asti, s punjenjem, sa podovima)
Filtri
Adsorberi (sa pokretnim i nepokretnim adsorbensom) Nepokretno cedilo, vre asto, ravno, sa punjenjem
Pokretno, namotajno, sa beskrajnom trakom
69
ELEKTROSTATI KI IZDVAJA I 70