PRAVNI FAKULTET

VHHill-R.M L U BEOGRLLU

ALEKSANDRA JOBANOVI

TEORIJSKE OSNOVE
EKONOMSKE ANALIZE
PRAVA
 Dr Aleksandra Jovanovi vanredni profesor fotokopiranje, fotografiju, magnetni upis ili bilo koji drugi vid zapisa,
Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu bez prethodne dozvole Izdavaa.
www.ius.bg.ac.yu
TEORIJSKE OSNOVE
EKONOMSKE ANALIZE PRAVA
Prvo izdanje
______________ . ------------------------------------------- ----------------------

Izdavai
Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu
Izdavaki centar

Za izdavaa prof. dr Mirko

Vasiljevi, dekan

Urednik Biblioteke
prof. dr Jovica Trkulja,
upravnik Izdavakog centra

Recenzent dr Boko
Mijatovi

Dizajn korica
Pavle Borovac

Priprema i tampa
Dosije, Beograd

ISBN 978-86-7630-100-3

Tira
300

Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, 2008.

Sva prava zadrana. Nije dozvoljeno da bilo koji deo ove knjige bude snimljen,
emitovan ili reprodukovan na bilo koji nain, ukljuujui, ali ne ogrania-vajui se na
 Beograd
2008
Aleksandra Jovanovi

TEORIJSKE OSNOVE
EKONOMSKE ANALIZE PRAVA
 SADRAJ

PREDGOVOR ..................................................................................... 9

GLAVAI
1. Teorijske osnove ekonomske analize prava .................................... 11

GLAVA II
1. Instrumenti ekonomske analize prava ............................................. 21
1.1. Pojmovi i principi znaajni za ekonomsku
analizu prava ........................................................................ 22
2. Ekonomska teorija znaajna za ekonomsku analizu prava................ 33
2.1. Neoklasina i neoinstitucionalna ekonomija -
razlike i povezanost.............................................................. 33
2.1.1. Razlike ........................................................................ 33
2.1.2. Povezanost .................................................................. 35
3. Dodatak: Institucije, pravo i ekonomija .......................................... 38

GLAVA III
1. Ekonomija i pravo u ekonomskoj analizi prava................................ 43
1.1. Ekonomska analiza prava / Pravo i ekonomija -definisanje ... 43
1.2. Ekonomija i pravo u ekonomskoj analizi prava ..................... 44
1.3. Naziv discipline:
Ekonomska analiza prava ili Pravo i ekonomija .................... 46
1.4. Ekonomska analiza prava i obrazovanje pravnika
i ekonomista ......................................................................... 47
1.5. Vie ili manje ekonomije/efikasnosti u kreiranju
i analizi prava? ..................................................................... 52

2. Trina alokacija, zakonska alokacija prava i sudska

alokacija prava ............................................................................... 56
2.1. Trina alokacija prava......................................................... 56
Aleksandra Jovanovi: Teorijske osnove ekonomske anapize prava Sadr

2.2. Metodi kreiranja prava i efikasnost ........................................ 58 2.2.3.3. Pristup ekonomske teorije ugovornih odnosa . 120
2.2.1. Dravna alokacija - zakonodavna alokacija 2.2.3.4. Pristup socijalnih normi u najirem smislu ..... 123
i regulacija ................................................................... 60 2.3. Teorija javnog izbora ........................................................... 123
2.2.2. Sudska alokacija prava.................................................. 62 2.4. Austrijska ekonomska kola .................................................. 128
2.2.3. Metodi kreiranja prava i efikasnost - 2.4.1. Pristupi austrijske kole i ikake
jo jedanput.................................................................. 65 kole ekonomskoj analizi prava .................................... 132
2.2.4. Jurisprudencija nevidljive ruke" ................................... 67 3. Institucionalna ekonomija .............................................................. 138
2.2.5. Dodatak ....................................................................... 68 3.1. Institucionalna ekonomija i ekonomska
analiza prava ........................................................................ 141
GLAVA IV
GLAVA V
1. Ekonomska analiza prava: kole i pravci ......................................... 73
1. Prilog prouavanju razvoja ekonomske analize
1.1. Institucije i pravo postaju predmet analize
prava u Srbiji.................................................................................. 143
ekonomske profesije ............................................................. 74
1.1. Razvoj ekonomske analize prava, pravni sistemi,
1.2. Ekonomska analiza prava / Pravo i ekonomija:
kultura i univerziteti ............................................................. 144
kole i pravci - razgranienje ................................................ 75
1.2. Ekonomska teorija i ekonomska analiza prava
2. Ekonomska analiza prava / Pravo i ekonomija: trino u Srbiji ................................................................................. 147
orjentisane kole i pravci ................................................................. 76 1.2.1. Institucionalne promene u Srbiji i primena
2.1. ikaka kola ekonomske analize prava................................. 77 trinih kola u analizi prava i
2.1.1. Imperijalistika ikaka kola ....................................... 77 javnih politika .............................................................. 150
2.1.2. Kriterijum efikasnosti i stvaranje prava ......................... 83 1.2.2. Recepcija ekonomske analize prava i/ili
2.1.3. Efikasnost, zakonodavstvo i regulacija .......................... 88 neoinstitucionalne ekonomije u Srbiji........................... 151
2.1.4. Razlike u okviru ikake kole ekonomske 2. Umesto zakljuka............................................................................ 157
analize prava................................................................ 92
2.1.5. Pravni sistem, dravna regulacija i nevidljiva ruka trita - 165
uloga pravnog sistema za funkcionisanje slobodnog trita 93
2.1.6. Kritika ekonomske analize prava .................................. 97
2.2. Neoinstitucionalna ekonomija ............................................... 103
2.2.1. Neoinstitucionalna ekonomija i ekonomska
analiza prava................................................................ 106
2.2.2. Neoinstitucionalna ekonomija - analitiki
pristup ......................................................................... 106
2.2.2.1. Proirenje primene ekonomske
analize prava ................................................. 107
2.2.3. Neoinstitucionalna ekonomija - pravci ......................... 108
2.2.3.1. Pristup ekonomije svojinskih prava................ 110
2.2.3.2. Pristup ekonomije transakcionih trokova ..... 114

6
 PREDGOVOR

Knjiga Teorijske osnove ekonomske analize prava je napisana za i-taoce

koji ele da dobiju pregled osnovnih ideja i doprinosa u eko-nomskoj analizi
prava, kao i da pravnicima, ekonomistima, politi-kolozima i drugim
profesijama - istraivaima, analitiarima, praktiarima omogui uvid u
drugaije objanjenje prava i pravnih promena i njihovih socijalnih posledica.
Takoe, eleli smo da ita-ocima omoguimo lako kretanje u vrlo
heterogenim kolama ekonomske analize prava i njihovim konceptualnim
okvirima, kao i razumevanje kakve su ekonomske posledice u primeni
analitikih pristupa odree-nih kola i njihovih preporuka.
Ekonomska analiza prava u Srbiji je relativno mlada disciplina koja se
osamostaljuje i razvija od devedesetih godina dvadesetog veka. Ipak, njeni
pojedini aspekti su u duem vremenskom periodu bili obuhvaeni razvojem
institucionalne ekonomije na naim prostori-ma. U bavljenju ekonomskom
analizom prava mnogo puta sam se sretala sa brojnim pitanjima od kojih je
najvanije bilo pitanje objanjavajue snage rezultata ekonomske analize
prava i njihove primene kod nas. Mnogi dobri pravnici su, na pominjanje
potrebe da se ekonomska ana-liza prava analitiki razvija i praktino
primenjuju njeni nalazi, iskazali nepoverenje. Meutim, stvarnost jedne
tranzicione privrede i nerazumevanje ekonomskih posledica pravnih promena
koje nas okru-uju su najbolja potvrda koliko je neophodno i pravnicima i
ekono-mistima da uu u svet ekonomske analize prava i da na njenim princi-
pima brane svoje stavove.
Dosadanji razvoj ekonomske analize prava i/ili (neo)institucio-nalne
ekonomije je ostavio veliki prostor za ekonomsku analizu snaga koje utiu na
kreiranje institucionalnog i pravnog okruenja s jedne strane, a sa druge
strane za objanjenje kako pravno i institucionalno okruenje utie na
karakter i efikasnost ekonomskog sistema, ali i na karakter naeg ukupnog
drutvenog ponaanja. Ovom knjigom smo ele-li da pravnoj profesiji
predoimo potrebu inkorporisanja rezultata ekonomske analize prava u
korpus savremene pravne nauke, u kreiranje javnih politika, kreiranje prava i
primenu prava.

Aleksandra Jovanovi
9
 GLAVA I

1. Teorijske osnove ekonomske analize prava

...uloga ekonomije u moralnoj i politikoj

raspravije da skrene panju na posledice i
implikacije koje uobiajeno previde njudi koji
ne znaju ekonomiju. Vaa je cmeap ta radite sa
tim konsekvencama. Osnovni po-sao
ekonomiste je da nas podseti na kon-sekvence,
iako esto mada ne uvek nepovolj-ne ili skupe,
na injenice ili praksu koju bismo u suprotnom
smatrali kao jasno (A. J. nedvosmisleno) dobru
ili jasno (A. J. ne-dvosmisleno) lou".1
Teorijske osnove ekonomske analize npaea su druga uvodna studija za
disciplinu ekonomska analiza npaea. Prva knjiga je predstavljala pionirsko
nastojanje da se na naim prostorima uvede posebna dis-ciplina koja
studentima prava i studentima ekonomije objanjava vezu izmeu pravnih
institucija i karaktera ekonomskog ivota. Veza pra-va i ekonomije je prvom
knjigom bila predstavlja samo u teorijskom ok-viru jednog pravca (meopuje
svojinskih npaea) u okviru jedne od kola ekonomske analize prava
(neoinstitucionalne kole). Za razliku od prve knjige, ova knjiga predstavlja
konceptualni okvir za najvanije kole/pravce ekonomske analize prava i
njihove razliite metodolo-ke osnove i pretpostavke analize. Knjiga
objanjava meusobni odnos prava i ekonomije u ekonomskoj analizi npaea,
kao i mesto ekonomske analize prava u ekonomiji i mesto ekonomske
analize prava u pravu, ukazuje na osnovna pitanja i razgranienja u shvatanju
predmeta proua-vanja ove discipline, i u vezi sa tim na problem znaajnih
preklapanja sa nekim ekonomskim disciplinama (institucionalna ekonomija,
ne-oinstitucionalna ekonomija, teorija javnog izbora). Takoe, ova knjiga se
bavi i pitanjem samog naziva ove discipline, kao i u kojoj meri se ova
disciplina razvila u Srbiji i kakav je generalno uticaj ekonomske

1 Posner, R. A., (1998), Values and Consequences: An Introduction to Economic Analysis of

Law, Chicago John M. Olin Law & Economics VVbrking Paper No. 53, The Law School of
The University of Chicago, str. 11.

11
Aleksandra Jovanovi
analize prava na kreiranje prava, zakonodavnu politiku i, ire, na
ekonomsko-politike zahvate u naoj tranziciji.
Teorijske osnove ekonomske analize prava predstavljaju nastavak naeg
rada i napora da prenesemo osnovne ideje i poruke ekonomske analize prava
kako bi se irila intelektualna klima koja prihvata znaaj i snagu rezultata do
kojih dolazi ova, na naim prostorima, re-lativno nova disciplina. Ekonomska
analiza prava na najbolji nain potvruje potrebu da drutvo mora da sagleda
dobre ili pogubne posle-dice svojih pravnih, politikih i ekonomskih akcija.
Znaaj ekonom-ske teorije u analizi ovih delanja je u tome to ona ukazuje ne
samo na posledice naih odluka koje se vide, nego i na one posledice naih
odluka koje se nisu dogodile i zbog kojih postoje proputene prilike.2
Proputene prilike, odnosno proputena dobit su cena naih izbo-ra i odluka
koju moramo da platimo. Knjiga, dakle, naglaava da kazne slede zbog
ignorisanja ekonomskih naela prilikom kreiranja prava. Istovremeno ova
studija se zalae za drutvo, pravo i ekonomiju slo-bodnih i odgovornih
individua i eli da podstakne one koji kreiraju pravo i javne politike,
praktiare koji primenjuju pravo, kao i nau-nike da svakako imaju u vidu
ta drutvo gubi ukoliko se u kreiranju prava, ekonomske i javne politike ne
potuju rezultati ekonomske ana-lize prava. Zato je ova knjiga namenjena
onima koji su otvoreni da po-sumnjaju u greke i zablude koje se pojavljuju u
savremenom kreiranju i primeni ekonomskih i pravno-politikih mera.
Ova knjiga daje sistematski pregled osnovnih ideja koje odreuju
konceptualni okvir i na kojima poiva ekonomska analiza prava bez
pretenzija da se predstave ideje svih kola i pravaca. U okviru raz-granienja
razliitih teorijskih pristupa, metodolokih osnova, pretpostavki i ideja kola
koje se bave ekonomskom analizom prava, teite stavljamo na bliskost i
razlike izmeu kola koje poivaju na ideji i vrednostima slobodnog trita.
Ekonomska teorija slo-bodnog trita je poslednjih dvadeset godina uinila
velike pomake u analizi dravne intervencije, regulacije, preduzetnitva,
javnog
2 U obpasti ekonomije, svaki postupak, navika, institucija, ili zakon ne izazi-vajujednu, ve
niz posledica. Samoje prva od svih tih posledica trenutna; ona se manifestuje istovremeno
kada i uzrok i - vidi se. Do ostalih se dolazi postepeno i one se ne vide, a bilo bi korisno da
se predvide. U tome i jeste razlika izmeu loih i dobrih ekonomista - prvi uzimaju u
obzir vidljive posledice, a drugi ne samo njih ve i one kojeje neophodno predvidjeti. Ta
razlika je ogromna stoga ilto za direktnim posledicama, ukoliko su povoljne, kasnije
obavezno slijede tetne - i obratno. Iz ovoga slijedi da lo ekonomista tei za malom
trenutnom ko-riu za kojom e uslijediti veliko zlo, dok pravi ekonomista tei za velikom
koriu - po cijenu izvesnih privremenih nelagodnosti." Videti Bastiat, F., (2001), Ono to
se vidi i ono to se ne vidi, (Esej je napisan 1850. godine.), Institut za strateke studije i
prognoze, Podgorica, str. 15.
12
Teorijske osnove ekonomske analize prava
izbora ime je otvorila nove mogunosti razvoja ekonomskoj analizi prava
orjentisanoj na metodologiju i pretpostavke koji proizlaze iz slobodnog
trita. Razvoj trino orjentisane ekonomske anali-ze prava se duguje i
tranzicionim procesima koji su obeleili pos-lednju dekadu dvadesetog veka.
Trino orjentisane kole su postavi-le intelektualne temelje za voenje
ekonomske i zakonodavne politike zahvaljujui tome to su redefinisale i
promenile konvencionalne ekonomske pretpostavke analize. Naravno, u meri
u kojoj je analiza za-htevala, predstavljeni su i doprinosi nekih kola koje ne
poivaju na vrednostima slobodnog trita.
Teorija ekonomske analize prava i njene kole sa razliitim me-
todolokim pristupima izazivaju dileme u shvatanju ta je njen ka-rakter
(efikasnost ili pravinost prava), odnosno gde su granice prava, a gde granice
ekonomije u ovoj disciplini. Posebno, neslaganje unutar discipline je
izazvano dihotomijom koja preovlauje u teoriji ekonomske analize prava, a
potie iz dva konfliktna osnova. S jed-ne strane, naglaava se
intervencionistiki, dravno-birokratski i regulacionistiki credo, dok se sa
druge strane naglasak stavlja na ideju slobode i vrednosti slobodnog trita.
Veliki broj autora se opredeljuje za eklektiki - srednji pristup jer ne
prihvataju dihoto-miju i suprotstavljenost ideja trita i dravnog
intervencionizma to stvara odgovarajue reperkusije u analitikoj ravni, kao
i u prak-tinoj primeni nalaza ekonomske analize prava.
Dakle, ova studija stavlja teite na ekonomsku filozofiju, me-
todologiju i principe koji povezuju pravo sa slobodnim tritem i
individualnom slobodom. Ona, ipak prezentira i neke druge ideje o ulozi
drave i netrinu ekonomsku filozofiju koja obeleava dru-gaija shvatanja o
vezi ekonomije i prava i drugaija objanjenja prav-nih promena to je
posebno uoljivo u procesima politikih, prav-nih i ekonomskih reformi u
tranziciji. I naa tranzicija je dobar primer prihvatanja preporuka eklektikog
pristupa sa naglaskom na institucije koje su orjentisane na dravni
intervencionizam i regu-laciju3. Eklekticizam vidimo u estoj promeni
signala koje nosioci
3 Zaostajanje reformi i slabi ekonomski indikatori u Srbiji se u najveoj meri pripisuju
zaostajanju institucionalnih i pravnih reformi. Brojna istrai-vanja navode neizgraenost
politikih i pravosudnih institucija u Srbiji, ali i trinih institucija to se ogleda u
postojanju zakona koji jo uvek nisu usk-laeni sa meunarodnim standardima, zatim
nepostojanju regulative u odreenim oblastima, opsenoj regulaciji i dravnom meanju
koje poveava trokove pri-vrednih subjekata, nekonzistentnosti nekih propisa i posebno
se istie problem primene prava.
Meunarodne finansijske institucije prate i ocenjuju kvalitet instituciona-lnog/pravnog
razvoja prema razliitoj metodologiji. Tako, Evropska banka za ob-novu i razvoj prati
kvalitet prava i nivo primene prava u oblasti poslovnog/
13
Aleksandra Jovanovi
zakonodavne vlasti, ekonomskih i drugih javnih politika alju pri-vrednim
subjektima i drugim donosiocima odluka. Zakljuujemo da je eklektiki
pristup posledica pragmatizma donosioca ekonomske po-litike i u vezi je sa
praktinom primenom ekonomske analize prava.
Glavne kole ekonomske analize prava moemo da razlikujemo po dva
kriterijuma razgranienja, mada ovako izvedena podela nije isklju-iva, jer
dolazi do preklapanja po oba kriterija razgranienja. Jedna
trgovinskog prava i u oblasti finansijske regulative. Ocene EBRD obuhvataju i
indikatore pravne tranzicije, ali i svi drugi ekonomski i politiki izvetaji o promenama
(u nekim zemljama o tranziciji) nuno mere kvalitet prava. Pored ekonomskih
tranzicionih indikatora, izvetaji o tranziciji od 1995. godine uvode i predstavljaju i
pregled indikatora pravne tranzicije. Ovi indikatori su vana i nezaobilazna dopuna
ekonomskim indikatorima uspesnoti tranzicije. Indikatori pravne tranzicije koje je
razvila Evropska banka za obnovu i razvoj su zasnovani na subjektivnoj percepciji 165
pravnika i drugih eksperata iz 27 tranzicionih zemalja o kvalitetu i delotvornosti prava.
Metodologiju izrade indikatora pravne tradicije videti u Transition Report, EBRD, 2002,
str. 39 i u Law in Transition - Ten Years of Legal Transition, EBRD, 2002, str. 15-17.
Metodologiju o izradi indikatora poslovnog okruenja i uspenosti preduzea videti u
Transi-tion Report, EBRD, 2002, str. 24-26.
Institucionalno okruenje u Srbiji je ocenjeno i u drugim studijama poput - In-deksa
ekonomskih sloboda Heritid fondacije (Heritage Foundation) koji kvantifi-kuje
institucionalno okruenje preko ekonomskih sloboda. Heritid fondacija i Wall Street
Journal ocenjuje ekonomske slobode prema stanju institucionalne struk-ture i ekonomske
regulative. Ovakav pristup je znaajan jer prati godinje prome-ne u ekonomskim
slobodama, odnosno u dravnoj politici - zajedniko delovanje politike, prava i
ekonomije u pojedinim zemljama (Broj zemalja obuhvaenih ana-lizom se kree oko 160
i menja se svake godine.). Ekonomske slobode su klju za brzi ekonomski rast. Ekonomske
slobode se ocenjuju na osnovu faktora koji su grupisani u 10 grupa istog znaaja. To su
sloboda pospovanja (dozvole, saglasnosti za ulazak, iz-lazak iz posla), trgovinska sloboda
(prosena carinska stopa, necarinske barije-re), fiskalna sloboda (stopa poreza na
dohodak, stopa poreza na na dobit, promene uea javnih rashoda u BDP), vepiina
dravne potronje (uee javne potro-nje u ukupnoj potronji, dravna svojina, uee koja nuno proizlazi iz prirode nekih institucija, kao i zbog toga to institucionalni razvoj
prihoda dravnih preduzea i prihoda od dravne imovine u javnim prihodima,
proizvodnja u dravnim predu-zeima), monetarna politika (prosena ponderisana stopa
inflacije u poslednjih deset godina), spoboda investiranja (pravo koje regulie strana
ulaganja, razna og-ranienja, zakonski tretman stranih i domaih preduzea, ogranienje
repatrija-cije profita), finansijska sloboda (dravne banke, filijale stranih banaka, regu-
lacija), svojinska prava (nezavisnost pravosua, obligaciono pravo, izvravanje sudskih
presuda, zatita privatne svojine, posebno intelektualne svojine), slo-boda od korupcije i
sloboda trita rada (propisi o minimalnoj plati i druga ogranienja). Uoava se da su
varijable koje ine ekonomske slobode u velikoj meri indikatori odreeni pravom i
regulacijom, ime se potvruje da pravo, svakako ekonomsko pravo treba da podrava
trite. Srbija je rangirana 2002. godine i 2003. godine. Od 2004. godini Srbija je
suspendovana sa liste Indeksa ekonomskih sloboda to, bez obzira na objanjenje razloga
za suspenziju, znai vrlo lo sig-nal za investitore. Videti Index ofEconomic Freedom,
(2008), Heritage Foundation,
14
Teorijske osnove ekonomske analize prava
linija razgranienja je odreena predmetom analize, odnosno oblasti-ma
prava koje su postepeno postajale predmet ekonomske analize prava.
Generalno postoji saglasnost oko predmeta analize koji se istorijski proirivao
sa jednih oblasti ekonomskog prava, na druge oblasti eko-nomskog prava, a
zatim i na neekonomske oblasti prava. Drugi krite-rijum razgranienja je
povuen na bazi razlikovanja ideja, koncepcija i metodologije pojedinih
kola upravo zato to su one predstavljale razliite osnove za javne politike i
pravnu reformu. Metodoloki se razgranienje kola ekonomske analize
prava povlai prema pristupu ekonomskih kola/pravaca u odnosu na
razliite pretpostavke anali-ze. Ipak, uprkos razliitosti i/ili suprotstavljenosti
ideja, premisa i metodologije, izmeu nekih kola se moe uoiti prihvatanje
istih kljunih pretpostavki i koncepata.
www.heritage.org. Naime, prema ovim merilima i vaeoj metodologiji u 2002. i 2003.
godini, Srbija i Crna Gora se nalazila deset mesta pre kraja liste od 161 drave na listi.
Ocene dobijene u 2002. i 2003. godine su nas svrstale u ekonom-ski neslobodne zemlje, a
to znai u zemlje sa institucijama koje ne podravaju trinu privredu.
Ulma je razlog ovakve niske ocene institucionalnog razvoja u Srbiji? U Srbiji, su ponuda
i tranja za institucijama u najveoj meri odreene na politikom tr-itu. To vai i za one
institucije (svojina, ugovori, steaj, denacionalizacija) koje direktno oblikuju privredu i
podravaju trite. Dakle, institucije ne nastaju kao posledica tranje privrednih subjekata
za stabilnim i kredibilnim pravilima igre koje e olakati i pojeftiniti njihove meusobne
transakcije. U Srbiji ponuda institucija nije definisana na osnovu kriterija ekonomske
efi-kasnosti, ve je rezultat odreenih politikih elja. To znai da su reformatori prilikom
ponude institucija vie vodili rauna o tome kako da odre vlast, a manje o tome kako da
podre one institucije koje omoguavaju napredak reformi. Odvijanje
institucionalnih/pravnih reformi u Srbiji se moe okarakterisati kao model u kome se
mora izraziti kontinuirani problem usklaivanja politi-kih interesa stranaka unutar
vladajue koalicije, i to neprekidno od oktobra 2000. godine.
Sporost u institucionalnom reformisanju se moe pre svega pripisati poli-tikom izboru
prioriteta zakona i vremena njihovog donoenja, ali nekada i spo-rosti u primeni prava
zahteva ljudske i materijalne resurse. Tako, neke institucionalne promene mogu se, u
smislu izgradnje pravnog okvira, orga-nizacije za primenu i sama primena, postii
kratkoronim prilagoavanjem (na primer, izgradnja institucija koje slue kao podrka
kreditima putem uvoenja institucija obezbeenja potraivanja). Druge, pak,
institucionalne promene se mogu postii samo u dugom roku (na primer: restrukturisanje
bankarskog sektora, izgradnja finansijskog trita, izgradnja i primena steajnog
postupka). Spo-rost u primeni prava i delovanju institucija proizilazi nekada i iz nunosti
da sudska i druta regulatorna tela imaju potrebna znanja o novom materijalnom pravu i
postupcima za njegovu primenu. Upravo zato se moe dogoditi da brze za-konodavne
promene u cilju institucionalnog reformisanja ne omogue efikasne rezultate.
15

Aleksandra Jovanovi
Materiju ove knjige ne organizujemo prema pravnim oblastima i
pravnim problemima kojima se bavi ekonomska analiza prava, nego prema
kolama/pravcima i njihovim idejama i metodologiji i vezom sa
ekonomskom teorijom. Takoe, knjiga daje i kratak, bez pretenzija da bude
sveobuhvatan, pregled recepcije ekonomske analize prava i/ili
institucionalne i/ili neoinstitucionalne ekonomije u Srbiji.
Polazei od stava da je ekonomska nauka mono oruje za analizu velikog
kruga pravnih pitanja"4, eleli smo da pravnoj profesiji pre-doimo teorijske
osnove ekonomske analize prava i potrebu njihovog plodonosnog
inkorporiranja u korpus savremene pravne nauke, u kre-iranje javne politike,
institucija, prava i primenu prava. Ekonoms-ka analiza prava polazi od
shvatanja da pravo ima ekonomsku logiku, odnosno da se pravne institucije,
ne sve, mogu objasniti principima trokova i koristi i da je to jedan
plodonotvoran nain razumevanja prava. U prezentiranju kola i pravaca
ekonomske analize prava na-glasak stavljamo na njihove analitike razlike
pre svega, mada ne i is-kljuivo, u oblasti prava koja se odnosi na ekonomske
odnose. Dakle, i u ovoj, kao i u prethodnoj knjizi, prilikom predstavljanja
osnovnih ideja razliitih kola ekonomske analize prava, se u najveoj meri
ograni-avamo na ideje koje su vezane za objanjenje osnovnih pojmova i
pri-ncipa ekonomske analize onog prava koje regulie privredne odnose.
Ogranienje na privredno-pravno regulativu je posledica autorovog
ogranienja u pogledu poznavanja drugih pravnih oblasti. elimo da sledeu
knjigu u saradnji sa znalcima drugih pravnih grana, ekonomsku analizu prava
predstavimo na nain koji e studentima prava i stu-dentima ekonomije
pokazati kako se pravo koje regulie netrine odnose (na primer porodino,
krivino) moe analizirati u pojmovi-ma ponude i tranje, trokova i koristi i
efikasnosti. Mi se nadamo da e i ova nova knjiga sa novim temama iz
ekonomske analize prava itaoce ubedljivo uputiti na jedan novi pristup
pravu, kao i da emo im omoguiti praenje ideja i olakati shvatanje razlika i
snalaenje u razgranienju razliitih kola
Predstavili smo iroki pregled glavnih, najznaajnijih kola i u okviru
njih pravaca ekonomske analize prava, i time ideje i kon-ceptualne okvire,
odnosno teorijsku osnovu u kojoj se kree i na kojoj poiva savremena
ekonomska analiza prava. Ove kole su doivele
4 Ekonomska nauka je mono oruje za anapizu velikog kruga pravnih pitanja ali veina
pravnika i studenata prava - ak i vrlo sposobnih - ima tekoa u povezivanju ekonokih
principa i konkretnih pravnih problema". Posner, R. A., (1992), Economic Analysis
ofLaw, Little, Brown and Sotrapu, Boston, Toronto, London, str. 3.
16
Teorijske osnove ekonomske analize prava
priznanje u akademskoj zajednici i praktinoj primeni ekonomske i
zakonodavne politike. To su pre svega ikaka kola ekonomske ana-lize
prava, neoinstitucionalna kola ekonomske analize prava, te-orija javnog
izbora (ekonomske analize prava) i austrijska ekonomska kola kao trino
orjentisane kole i institucionalna ekonomska analiza prava5. Od ovih kola
koje predstavljamo, poslednja pomenu-ta kola - institucionalna ekonomska
analiza prava - ne poiva na pretpostavkama slobodnog trita i kritici
dravnog intervencio-nizma, naprotiv podrava dravni intervencionizam,
ali je izdvaja-mo i predstavljamo zbog ideja, konceptualnog okvira i
doprinosa koji su njeni predstavnici ugradili u ekonomsku analizu prava6
Razliite kole, od kojih predstavljamo najuticajnije po svojim
doprinosima, analiziraju i objanjavaju kako se razliiti teorijski pristupi
mogu primeniti u istraivanju javnih politika - ekonomske i zakonodavne
politike i praktinoj primeni, kreiranju i promeni prava. Ekonomija i
ekonomisti mogu da doprinesu objanjenju i razu-mevanju prava jer ljudi
prave izbore pod ogranienjima koje odreuje pravo. Pravne odluke i odluke
o pravu su zaista kao trini izbori. To moemo da kaemo jer pravo namee
implicitne cene donosiocima odluka.
Svrha ove knjige je da predstavi vane doprinose ekonomskoj anali-zi
prava, naroito doprinose trino orjentisanih kola i pravaca, kao i da u
najvanijim crtama opiemo stanje discipline u Srbiji.
5 Postoji velika heterogenost kola i pravaca u okviru ekonomske analize prava to studija
poput ove, ne moe da obuhvati.
6 Takoe, postoje i brojne druge kole/pravci koje nisu zasnovane na ideji slo-bodnog
trita. Na ovom mestu pominjemo i jo neke kole koje daju veliki znaaj dravnoj
ulozi u odnosu na trite. Takve su, na primer, sledee kole: Kritike pravne studije su
heterogena kola koju ine praktiari, studenti i profesori prava aktivistiki orjentisani
koji u stvari ire politike fi-lozofije i ideologije koje osporavaju
liberalizam/libertarijanizam koji vide kao eksploataciju i nepravdu. Oni polaze od
pravnog realizma zasnovanog na he-terogenoj filozofiji. Videti Mercuro, N. i Medema,
S. G., (1997), Economics and the Law - From Posner to Post-Modernism, Princeton
University Press, Princeton, New Jersey, str. 157-170; kola pravnih reformista
(progresivna kola ili Nju Hejven kola /New Haven/ prava i ekonomije) istrauje
regulatorni okvir drave blagostanja. Njen metodoloki pristup je zasnovan na analizi
javne politike i teorije drutvenog izbora, a cilj je da prui ekonomsko opravdanje za
javnu politiku. Oni regulaciju vide kao bolju alternativu common law-y i smatraju da je
potrebno vie regulacije; Ordoliberalizam ili Frajburg (Freiburg) kola ekonomske
analize prava polazi od kontrolne uloge drave da spreava sukobe i uloge drave da
podrava konkurenciju. Suprotnost ove dve funkcije se reava konstitucionalnim
dizajnom to je politekonomska tema i tema teorije javnog izbora. Ova kola je samo je
od istorijskog znaaja.
17
Aleksandra Jovanovi Teorijske osnove ekonomske analize prava

Vano je da shvatimo temeljne ideje na kojima poivaju kole ekonom-ske nomskoj analizi prava raspravlja problem koncepta ekonomske efikas-nosti u
analize prava i savremena ekonomska analiza prava jer one imaju posledica. analizi prava, a time postavlja i pitanje odnosa dve discipli-ne u okviru
One utiu na donosioce odluka, na delovanja koje stvaraju promene, na ekonomske analize prava. Ekonomska analiza prava: kole i pravci je etvrti
inovacije, dostignua. U okviru razgranienja razlii-tih teorijskih pristupa, deo knjige koji se bavi kolama i pravcima ekonoms-ke analize prava i
metodolokih osnova, pretpostavki i ideja kola koje se bave ekonomskom implikacijama koje slede iz njihovih razlika. Peti deo je Prilog prouavanju
analizom prava, teite stavljamo na slinosti i razlike, pre svega, izmeu ekonomske analize prava u Srbiji.
kola koje poivaju na ideji i poretku slobodnog trita. Mnogi vani autori
su citirani u pred-stavljanju kola, tako da itaoci mogu da se upoznaju sa
njihovim ideja-ma. Trino orjentisane kole su postavile intelektualne
temelje za ekonomski napredak, posebno za razumevanje tranzicije i voenje
eko-nomske i zakonodavne politike zahvaljujui tome to su redefinisale i
promenile konvencionalne ekonomske pretpostavke analize i to su te nove
pretpostavke bile inkorporirana u dva toka ekonomske teo-rije, odnosno u
preovlaujuu ikaku ekonomsku kolu i njen pristup ekonomskoj analizi
prava i u neoinstitucionalnu ekonomsku teoriju. U meri u kojoj je analiza
zahtevala, kako je ve pomenuto, predstavljeni su i doprinosi nekih kola koje
ne poivaju na vrednostima slobodnog trita.
Knjiga je napisana za itaoce koji ele da dobiju pregled osnovnih ideja i
doprinosa u ekonomskoj anapizi prava i da pravnicima, eko-nomistima,
politikolozima i drugim profesijama - istraivaima, analitiarima,
praktiarima omogui uvid u drugaije razumevanje socijalnih posledica
prava i pravnih promena. Takoe, eleli smo da itaocima omoguimo lako
kretanje u vrlo heterogenim kolama eko-nomske analize prava i njihovim
konceptualnim okvirima, kao i razu-mevanje kakve su ekonomske posledice
u primeni analitikih pristupa odreenih kola i njihovih preporuka.
Knjiga Teorijske osnove ekonomske analize prava je organizovana u pet
tematskih celina. Svaka od ovih celina se bavi pitanjima sa koji-ma se
suoava ekonomska analiza prava kao disciplina i o kojima se diskutuje u
strunoj i naunoj javnosti. Pokrenute teme i odgovori na pitanja odreuju
odnos prema pravu i javnoj politici.
Prvi uvodni deo knjige pod nazivom Teorijske osnove ekonomske analize
prava predstavlja osnovne teme kojima se knjiga bavi. Drugi deo Pojmovi i
principi znaajni za ekonomsku analizu prava predstavlja analitike alatke
ekonomske teorije koje slue ekonomskoj analizi prava, kao i ekonomsku
teoriju koja je znaajna za ekonomsku analizu prava. U ovom delu se,
takoe, u pojedinim aspektima pokreu i vane metodoloke razlike izmeu
kola. Trei deo Ekonomija i pravo u eko-

18 19
 GLAVA II

1. Instrumenti ekonomske analize prava

Iako ekonomista ne moe da kae dru-tvu da li

treba da nastoji da ograniava krau,
ekonomista moe da pokae da bi bilo
neefikasno da dozvoli neogranienu krau,
dakle moe da razjasni konflikt vrednosti
pokazujui koliko jedne vrednos-ti - efikasnosti
- mora biti rtvova-na da bi se dosegla druga
(A. J. vrednost). Ili, uzimajui da je ogranienje
krae pos-tavljeno kao dati cilj, ekonomista
moe da pokae da su neefikasna sredstva koji-
ma drutvo pokuava da dostigne taj cilj - da
drutvo moe ostvariti veu preven-ciju, po niim
trokovima, ukoliko koris-ti drugaije metode.
Ako efikasnije meto-de ne ugroavaju neke
druge vrednosti, one (A. J. efikasne metode) e
biti socijalno poeljne ak iako bi efikasnost bila
vrlo nisko na lestvici socijalnih vrednosti1.

Ekonomska nauka je analizi i objanjenju prava doprinela uvodei

ekonomske pojmove i principe kao instrumente kojima se pravo moe
analizirati zajedno sa analizom tradicionalnih pravnih koncepata zasnovanih
na pravdi i pravinosti. U tom smislu ekonomsku anali-zu prava ini korpus
literature koja je pre svega, mada ne iskljuivo kree u okviru neoklasine
mikroekonomije, institucionalne ekono-mije, neoinstitucionalne i ekonomije
blagostanja2. Osnovni operativ-

Posner, A. R., (1998), Economic Analysis ofLaw, Fifth Edition, Aspen Law & Business of
Aspen Publishers, New York, str. 27.
Ova knjiga stavlja teite na kole koje su orjentisane na slobodno trite, pa se stoga u
daljem tekstu sistematizirano ne predstavljaju konceptualni okviri svih kola/pravaca.
Ipak, iako se neke kole/pravci ne predstavljaju posebno, neke njihove ideje se pominju u
meri potrebnoj da se objasne razgranienja, suprot-nosti ili bliskosti izmeu kola.

21
Aleksandra Jovanovi
ni koncepti ove dve kole su vezani za efikasnost i kompenzacioni princip:
Pareto efikasnost, Kaldor-Hiks efikasnost i maksimiza-ciju bogatstva, s tim
to ovim konceptima razliite kole daju raz-liiti znaaj i teinu u analizi i Druga strana medalje racionalnog ponaanja jeste ostvarenje datog cilja sa
primeni. Fundamentalni ekonom-ski principi i pojmovi se moraju razumeti
da bi se razumela logika ekonomske analize prava.
1.1. Pojmovi i principi znaajni za
ekonomsku analizu prava
1. Resursi su retpki.
ivimo u svetu oskudnosti, rizika i neizvesnosti. Nae elje su
neograniene, a resursi ogranieni. Svakodnevno donosimo brojne od-luke
koje proizvode odgovarajue posledice. Nae odluke su najee na margini.
Naime, odluka da ostvarimo jedan cilj znai da zbog os-kudnosti resursa -
kapitala, rada, novca, zemlje i drugih prirodnih resursa, vremena, ivota,
zdravlja i tako dalje, ne moemo ostvariti drugi cilj. Zato najee
odluujemo za ostvarenje vie jednog, a manje drugog cilja ili obrnuto. Dobar
primer za ovakav princip odlui-vanja jeste nae ponaanje u pogledu
uenja/rada i dokolice. Vreme koje je provedeno u dokolici znai da smo
izgubili vreme za uenje/rad. Posledica ili cena ovakve nae odduke nam je
dobro poznata. Ako je odluka da vreme provedemo u uenju/radu, onda je
izgubljena dokolica cena koju emo platiti. Zbog retkosti resursa uvek se
neega odriemo. Prilikom maksimizacije cilja mi odluujemo da li elimo
vie jed-nog ili drugog dobra, pri emu vodimo rauna koliko se drugih
dobara odriemo. Svaki izbor, pored koristi zbog koje i vrimo izbor, ima
svoju ima svoju cenu (trokove).
Nita to je retko nije besplatno. Sva retka dobra koje ljudi tro-e imaju
cenu. Cena izraava retkost nekog dobra. Dobra koja se mogu koristiti u
neogranienim koliinama nemaju cenu. Za ekonomiju su irelevantna obilna
dobra, kao vazduh na primer, zato to se njegovim udisanjem niega ne
odriemo. ist vazduh, meutim, nije obilno dobro.
Problem retkosti se reava razmenom i proizvodnjom kao drut-venim
aktivnostima. Strogo posmatrano proizvodnja se takoe moe shvatiti kao
razmena jer se svaki proces proizvodnje obavlja kao izvr-enje obaveze iz
ugovora o razmeni.
2. Pojedinac donosi odluke u sopstvenom interesu, odnosno maksi-
mizira sopstvenu korisnost.
Ljudi se sistematski racionalno ponaaju u smislu da trae naj-bolju vezu
izmeu retkih resursa kojima raspolau i ciljeva koje ele
22
Teorijske osnove ekonomske analize prava
da ostvare. To znai da nastoje da donesu odluku o upotrebi resursa koja
omoguava ostvarenje maksimuma cilja sa datim raspoloivim re-sursima.
minimumom resursa (trokova). Dakle, racionalno po-naanje se iskazuje
maksimizacijom rezultata (za date trokove - re-surse) ili minimizacijom
trokova (za dati cilj).
Adam Smit je pisao: Ne oekujemo nau veeru od dobre volje me-
sara, pivara, ili pekara, ve iz njihove brige za sopstveni interes. Mi se ne
obraamo njihovoj humanosti nego njihovom interesu".3
Donoenje odluke u sopstvenom interesu ne znai sebinost jer srea i
ostvarenje potreba drugih ljudi moe biti neiji cilj. Takav cilj se, takoe,
maksimizira sa datim resursima. Milosre, rad u orga-nizacijama koje se
bave dobroinstvom ili spaavanje tueg ivota su primeri za ostvarenje
ovakvih ciljeva.
Korisnost je oseanje zadovoljstva koje neko lice uiva od pre-duzete
ekonomske aktivnosti, odnosno donete odluke. Dakle, cilj ekonomske
aktivnosti je maksimizacija korisnosti. To vai kako za potroae kada
donose odluke o potronji (kupovinama), tako i za do-nosioce odluka u
preduzeima koji donose odluke na osnovu sopstve-nih preferencija.
Menader kao donosilac odluke u preduzeu moe da maksimizira
sopstvenu korisnost, ali ipak mora da vodi rauna o vlasniku preduzea koji
od njega oekuje maksimizaciju profita. Zato je uobiajena pretpostavka da
privatno preduzee maksimizira profit.
3. Pojedinac i njegove odluke su predmet ekonomske analize.
Delovanje grupa, organizacija, nacije ili drutva se takoe moe
posmatrati kroz odluke koje u sutini donose pojedinci. Dakle, iako je
grupno delovanje ustanovljeno za postizanje zajednikog cilja grupe, u
krajnjoj liniji ono je rezultat odluke pojedinca. Zato se uvek moramo upitati
ta je odluka donosioca odluke u okviru grupe, a ne ta je od-luka grupe.
Ovakav pristup analizi je posebno znaajan sa stanovita donoenja
politikih odluka (ime se bavi Teorija javnog izbora), ali i brojnih odluka u
preduzeu, sindikatu ili porodici. Tekue pos-lovne odluke u preduzeu
donosi direktor maksimizirajui sopstvenu korisnost koja mora ukljuiti i
zadovoljavanje interesa vlasnika pre-duzea. U suprotnom bi mogao da
izgubi posao. Prethodno objanjenje je osnova metodolokog individualizma
koji je analitiko orue eko-nomske analize prava.
3 Smith, A., (1952), Istraivanje o prirodi i uzrocima bogatstva naroda, Kultura, Zagreb,
knjiga I, str. 17.
23
Aleksandra Jovanovi
4. Ekonomija je nauka o racionalnom izboru.
Polazei od retkosti resursa kao fundamentalne ekonomske inje-nice i
od pretpostavke da ovek racionalno maksimizira svoje cilje-ve, zadatak
ekonomske nauke je da ispita koje su posledice odluka u pogledu izbora
retkih resursa da bi se postigao neki (bilo koji) cilj. Ekonomska analiza prava
meri trokove izbora pod postojeim prav-nim pravilima u odnosu na neka
druga pravila igre (zakonska reenja ili izabrane mere ekonomske politike, na
primer). ovek se racional-no ponaa i onda kada ne poznaje postulate
ekonomske teorije. Socija-listike privrede su ukinule privatnu svojinu i
trite, ali nisu ukinule ekonomsku racionalnost pojedinanih privrednih
subjekata koji su nastavili da maksimiziraju svoje ciljeve u promenjenom
sis-temu. Ovakvo prilagoavanje ljudi promenjenim pravilima igre je za
posledicu imalo rasipanje resursa, odnosno neefikasnost.
Ekonomija prouava takmiarsko i kooperativno ponaanje ljudi u
reavanju konflikata interesa koji nastaju zato to potrebe prevazilaze
raspoloive (resurse A. J.)".4
Na ovom mestu pominjemo da postoje i osporavanja5 koncepta raci-
onalne maksimizacije korisnosti ime se osporava osnovna pretpos-tavka
neoklasine ekonomije.
4 Alchian, A. i Allen, W. R., (1964), University Economics, Wadsward Pyblishing, Belmont,
Californij, str. 6.
5 Kouz (Coase), ne veruje u koncept racionalne maksimizacije korisnosti ime stavlja u
pitanje osnovnu pretpostavku neoklasine ekonomije. On je anticipi-rao problematinost
postulata racionalne maksimizacije mnogo pre nego to je taj postulat ispitivan u
kognitivnoj psihologiji i eksperimentalnim istra-ivanjima. Kouz nee da kae da su ljudi
potpuno iracionalni. Po njemu, raci-onalnost ne utie na zakon tranje, odnosno na to da
ljudi ele vie po manjoj ceni. Odbacivanje pretpostavke o racionalnoj maksimizaciji
korisnosti je Kouzu donelo kritike i osporavanja. Kaneman (Kahneman, D.) i Smit
(Smith, V.) dobitnici Nobelove nagrade za 2002. godinu su svojim istraivanjima
pokaza-pi kako se stvarni ljudi razlikuju od homo economicus-a u ekonomskim modeli-
ma. Kaneman i Smit su, ispitivanjem odstupanja individualnog ponaanja od standarda
racionalnosti, ponovo pokrenuli pitanje pretpostavke racionalne maksimizacije koje je
Kouz mnogo ranije anticipirao. Tako se tradicionalna ekonomska pretpostavka o homo
economicus-y kao racionalnom maksimizatoru sopstvenog sopstvenog interesa u
poslednjih dvadesetak godina preispituju. Kombinacija ekonomske nauke sa
kognitivnom psihologijom i eksperimental-nim istraivanjem su pokazala da su pojmovi
ograniene racionalnosti i samo-interesa bitni faktori formiranja ekonomskog
odluivanja, ali da se u odree-nim situacijama moraju modifikovati. Videti Coase, R.,
(1960), The Problem of Social Cost, Journal ofLaw and Economics, Vol. 3, October i
Kahneman, D. i Ripe, M., Aspekti psihologije investitora - verovanja, preferencije i
pristrasnosti
24
Teorijske osnove ekonomske analize prava
5. Ponuda i tranja su osnovni instrumenti ekonomske analize.
Ponuda se obrazuje na osnovu odnosa izmeu trokova za proiz-
vodnju neke robe i cene po kojoj se ta roba prodaje. Tranja se obrazuje na
osnovu odnosa izmeu korisnosti koju potroa uiva od upotrebe robe i
njene cene. Interakcija ponude i tranje odreuje cene i koli-ine neke robe
na tritu
6. Ekonomska nauka pravi razliku izmeu obraunskih i oportuni-
tetnih trokova.
Oportunitetni trokovi predstavljaju najveu proputenu (iz-gubljenu)
dobit zato to su resursi upotrebljeni u jednoj, a ne u drugoj upotrebi.
Podsetimo se da svaki na izbor predstavlja odricanje od neeg drugog.
Preduzee koje proizvodi automobile ima trokove rad-ne snage i realnog
kapitala. Ti resursi se mogu iskoristiti za proiz-vodnju kamiona.
Oportunitetni troak podrazumeva najveu propute-nu dobit zato to
resursima nisu proizvedeni kamioni, odnosno to je ona cena koju je vlasnik
resursa mogao postii njihovom prodajom onome ko nudi najviu cenu za
njih.
Pojam oportunitetnog troka se primenjuje i u oblastima gde nema
eksplicitnog trita, odnosno i onda kada nema eksplicitne razmene i cena
izraenih u novcu. Domaice ne primaju platu, a ipak postoji oportunitetni
troak koji se ogleda u plati koje su izgubile zato to nisu zaposlene.
Studentska dokolica (provod) ima svoj oportunitetni troak u vremenu koje je
izgubljeno za uenje, pa dakle troak je nepro-laenje na ispitu.
Obraunski trokovi su oni trokovi koji su stvarno plaeni, u naem
primeru to su trokovi proizvodnje automobila.
7. Resursi se kreu ka najefikasnijim upotrebama, odnosno aloci-raju se u
upotrebi gde je oportunitetni troak najnii.
Ovaj princip vai za dobrovoljnu razmenu jer tada resursi idu ka
najefikasnijim upotrebama, odnosno ka onim ljudima koji svoju tra-nju
iskazuju najviim cenama. Poto najvie plate resurs, oni su motivisani da ga
najbolje - najefikasnije upotrebe. Kupovina akcija
s kojima bi investicioni savetnici trebalo da budu upoznati, u Pelevi, B., (red.),
Ekonomisti nobelovci 1990-2003, i Smith, V., (1991), Rational Choice - the Contrast
between Economics and Psychology, Journal of Political Esopotu, No. 99. Poz-ner
(Posner) je osporavao Kouzovu metodoloku poziciju proglaavajui je nete-orijskom
pozicijom. Videti Posner, A. R., (1993), The New Institutional Economics Meets Law
and Economics, Journal of Institutional and Theoretical Economics, Vol. 149, No. 1.
25

Aleksandra Jovanovi
preduzea predstavlja primer kada namesto starih vlasnika nastupaju novi
koji preduzimaju razliite mere kojima poveavaju efikasnost preduzea.
8. Transakcioni trokovi su trokovi razmene svojinskih pra-va.
Oni nastaju jer su privrednim subjektima pored cene inputa i outputa u
procesu razmene svojinskih prava6 nametnuti i drugi trokovi kao to su na
primer trokovi informisanja o moguim partnerima za transakciju, trokovi
identifikovanja prava koja su raspoloiva za razmenu, trokovi utvrivanja
kvaliteta i cene i predvianja buduih cena, trokovi pregovaranja i
utvrivanja ugo-vornih uslova, trokovi da e obezbedi ispunjenje ugovora
kao to su, na primer, trokovi nadzora menadera, trokovi koji se pripisuju
normalnom poslovanju preduzea, a u stvari predstavljaju indirektno
poveanje zarade menadera i slino, ukljuujui i trokove odra-vanja i
zatite postojee institucionalne strukture (sudstvo, vojs-ka, policija).7
U literaturi o transakcionim trokovima se mogu izdvojiti raz-liita
shvatanja o najznaajnijim izvorima transakcionih trokova. Kao
najznaajniji elementi ovih trokova se istiu informacioni trokovi8,
trokovi koordinacije resursa (faktora proizvodnje)9, ograniena racionalnost
i oportunistiko ponaanje10 i princi-pal-agent problem11. Ovi trokovi koji se
javljaju pored uobiajeno shvaenih trokova faktorskih inputa, uvek
postoje, mogu biti vei ili manji, a direktno zavise od institucionalne
strukture jedne pri-vrede i to pre svega od toga kako su definisana svojinska
prava i kako
6 Alchian, A. A (1974), Some Implications of Recognition of Property Right Transactions
Costs, paper presented at the First Annyal Interlaken Seminar on Analysis and Ideology,
Switzerland, Jupe, str. 223.
7 Napomenimo da drava ima funkciju da prinudno obezbeuje izvrenje zakonskih i
ugovornih obaveza privrednih subjekata to je, takoe, izvor transakcionih trokova.
Ukoliko ona to ne ini, naruava se kredibilitet pravnog sistema i transakcioni trokovi
izvrenja ugovora rastu.
8 Stigler, G. J., (1961), The Economics of Information, Joyrnal of Political Esopotu, 69; Bar-
zel, J., (1985), Transaction Costs: Are They ]yst Costs?, Joyrnal of Institytional and Theo-
retical Economics, 149.
9 Alchian, A. A. i Demsetz, H., (1972), Production Information Costs and Economic Orga-
nization, American Economic Review, 62.
10 VVilliamson, O., (1985), The Economic Institutions of Capitalism, The Free Press, New
York.
11 Jensen, M. i Meckling, W., (1976), Theory ofthe Firm: Managerial Behavior, Agency Costs
and Ov/nership Structure, Journal of Financial Economics, 3.
26
Teorijske osnove ekonomske analize prava
su njima prilagoene druge institucije. Transakcioni trokovi stva-raju vee
ili manje prepreke razmeni, pa tako blokiraju ili olaka-vaju transakcije.
Zato ih u najirem smislu moemo definisati kao trokove upravljanja
jednim ekonomskim sistemom"12.
9. Kouzova (Coase) teorema glasi: Efikasna alokacija resursa je ne-
zavisna od inicijalnog rasporeda svojinskih prava na resursima ukoliko su
svojinska prava jasno definisana i transakcioni trokovi jednaki nuli.
Prema originalnom Kouzovom objanjenju teoreme13 na primeru
naknade tete, teorema se moe formulisati: Strane u sporu e, ne-zavisno od
pravnih pravila o odgovornosti za naknadu tete i sudske odluke, svojim
pregovorima efikasno reiti pitanje naknade tete ukoliko su svojinska prava
jasno defiNisana, prenosiva i ukoliko su transakcioni trokovi (trokovi
pregovaranja i kontrole izvr-enja ugovora) jednaki ili bliski nuli. Strane u
sporu e same efi-kasno rasporediti prava bez obzira kakav je bio inicijalni
raspored svojinskih prava. U ovom sluaju efikasno reenje postignuto
prego-vorima podrazumeva minimizaciju trokova, odnosno maksimizaciju
ukupne vrednosti.
Dobrovoljnim ugovaranjem na tritu i slobodnom igrom tri-ta ljudi e
razmenjivati svojinska prava na resursima u nastojanju da maksimiziraju
sopstvenu korisnost. Vaei pravni sistem putem za-kona i sudskih odluka
odreuje inicijalni raspored svojinskih prava (dodeljuje prava) koji ljudi
ugovaranjem na tritu menjaju. Kada ne bi postojali transakcioni trokovi,
odnosno kada bi razmena svojins-kih prava bila besplatna, bilo koji inicijalni
(neefikasni) raspored svojinskih prava bi se menjao dok se ne uspostavi
efikasna alokacija resursa. Dakle, bez obzira ko ima koja prava na resursima,
ona e se razmeniti tako da prava (resursi) pripadnu onima koji e ih najbolje
upotrebiti. Rezultat razmene prava je uvek isti - uspostavlja se efi-kasna
alokacija resursa, ali ishod u pogledu raspodele trokova i do-hodaka nije, za
razliku od alokacije, nezavistan od inicijalnog raspo-
12 Videti Arrow, K., (1969), The Organization ofEconomic Activity: Issues Pertinent to the
Choice ofMarket Versus Non-market Organization, u The Analysis and Evaluation ofPub-
lic Expenditure: The PPB System, US Joint Economic Committee 91st Congress, "VVashing-
ton, D.C., US Government Printing Office.
13 Jedan od najznaajnijih doprinosa u ekonomskoj analizi prava uinjen je lankom
Ronalda Kouza. Videti: Coase, R., (1960), The Problem of Social Cost, Journal of Law and
Economics, Vol. 3, October. Pokrenuta je iroka rasprava o Kouzovoj teoremi.
Argumenti o njenoj tanosti/netanosti se zasnivaju na analizi teoreme pod razliitim
pretpostavkama realokacije prava.
27
Aleksandra Jovanovi
reda svojinskih prava. U pogledu alokativne efikasnosti inicijalni raspored
svojinskih prava je neutralan u odnosu ishod. Alokacija je, dakle, nezavisna
od inicijalnog rasporeda. Ipak, distributivne pos-ledice ishoda zavise od toga
kome su prava inicijalno dodeljena. Dak-le, u pogledu distributivnih
posledica, inicijalni raspored svojin-skih prava je pristrasan jer odreuje
kako e se obaviti distribucija - raspodela bogatstva, dohodaka i trokova.
Kouzova teorema je promenila shvatanja pravne doktrine i uticala na
pravnu regulativu i to ne samo u oblasti eksternih efekata i nak-nade tete,
ve je dobila iru primenu14 u onim oblastima gde nema eksplicitnih trita i
eksplicitnih cena i u svim situacijama kada pravna regulativa inicijalno
uspostavlja neki sistem prava. U tom smislu, sve vie se prihvata shvatanje da
pravo ima ekonomsku logiku, odnosno da se zasniva na ekonomskom
rezonovanju.
10. Efikasnost podrazumeva da su resursi iskorieni u upotrebi gde je
njihova vrednost najvea. Ovakvo definisanje efikasnosti pod-razumeva
pojedinane odluke o upotrebi resursa kojima pojedinci mak-simiziraju svoju
korisnost u najirem smislu shvaenu.
Ovako odreenom pojmu efikasnosti se zamera da ignorie etike
konotacije, posebno ako se efikasnost posmatra sa stanovita drut-venog
izbora pravila (zakona i drugih oblika pravne regulative, prav-nog sistema u
celini i politikih odluka, kao i izabranih mera eko-nomske politike). Etiki
kriteriji nas stavljaju pred pitanje zato bi neko ko vie vrednuje neko dobro
i zato plaa veu cenu pribavio to dobro, dok neko drugi kome je to dobro
potrebnije, a ne moe da pla-
14 Kouzova teorema ima implikacija znaajnih za sva pravna pravila. Na ovom mestu
navodimo da, postoje zanimljiva, ali i osporavana empirijska ispitivanja (is-traivanja sa
suprotstavljenim rezultatima) primene Kouzove teoreme na pravna pravila o razvodu
braka. Jedno od ovih istraivanja potvruje da e se u uslovima niskih transakcionih
trokova (trokova pregovaranja i minimalne informa-cione asimetrije izmeu stranaka)
ljudi razvoditi samo ako je razvod efikasno reenje, odnosno ako zajednike koristi
prevazilaze zajednike trokove, bez obzira na pravna pravila o razvodu braka.
Oekivalo se da e uvoenje pravila o jednostranom raskidu braka sniziti transakcione
trokove razvoda i poveati razvod u dravama koje imaju ovakva pravila. Svojinska
prava u odnosu na razvod, pod pravilima o jednostranom raskidu braka, pripadaju
supruniku koji eli razvod. S druge strane, svojinska prava pod pravilima o
sporazumnom raskidu braka pripadaju supruniku koji ne eli razvod. Ovo istraivanje
tvrdi da se su stope razvoda i raspodela imovine u skladu sa Kouzovom teoremom. Druga
istra-ivanja tvrde suprotno. O literaturi koja se odnosi na primenu Kouzove teoreme na
pravila o razvodu braka videti Medema, S. G. i Zerbe, R. O., (2000), The Coase Theorem,
u Bouckaert, Boudewijn and De Geest Gerrit (eds.), Encyclopedia of Law and Economics,
Edward Elgar Publishing, Cheltenham.
28
Teorijske osnove ekonomske analize prava
ti cenu, ostaje bez dobra. Na ovo pitanje odgovor je drugo pitanje - ko i na
osnovu kojih kriterija odreuje kome je neto potrebnije i pri-nudnom
raspodelom rasporeuje kome e dobro pripasti. Kompetencija ekonomske
teorije u pogledu analize pravnog sistema je da oceni kakvi su efekti pravnih
pravila na efikasnu alokaciju resursa, a ne i da li su ti efekti etiki ispravni.
Svaka promena prava vodi realokaciji resursa, odnosno dru-gaijoj
raspodeli bogatstva i blagostanja jer nekim ljudima namee trokove, a
drugima koristi. Blagostanje shvatamo kao novano i ne-novano izraene
koristi pojedinaca (novac, kapital, dokolicu, kon-for, zaposlenje itd.).
Meusobne pojedinane korisnosti se ne mogu uporeivati, niti sabirati jer
Jovanovi i Petrovi ne uivaju istu korisnost od pijenja koka-kole, jedenja
sendvia, kupovine kaputa i slino. Promena prava ili politike neke pojedince
i grupe stavlja u bolji poloaj dok drugi pojedinci gube. Dakle, promena
pravne re-gulative, naroito one koja regulie privredni ivot, gotovo uvek
izaziva redistribuciju bogatstva i blagostanja. Svaki drutveni izbor (prava,
politike, sistema) ima drugaije efekte na alokaciju i distribuciju resursa. Zato
je potreban neutralan princip koji e oceniti i meriti rezultate moguih
promena u pravnom sistemu (za-kona, uredbi, naredbi), ali i ekonomske
efekte politikih odluka i ekonomsko-politikih mera. Zakoni o privatizaciji15
su jako dobar i oigledan primer redistribucije blagostanja. Na osnovu privati-
zacionog zakona uspostavlja se inicijalni raspored svojinskih prava koji se
ogleda u razliitim tipovima privatne svojine ili njihovoj kombinaciji u
preduzeima - svojina zaposlenih, svojina menadera, svojina autsajdera
(spoljnih vlasnika) koja ukljuuje i svojinu stra-nih investitora. Uspostavlja se
i razliiti stepen koncentrisanos-ti, odnosno disperzije svojine.
15 Tranzicione privrede su se iz politikih razloga oslanjale na brojne razliite modele
privatizacije. U elji da izbegnu mane uspostavljenih svojinskih struk-tura, kao i da
obezbede privatizacione prihode, vlade primenjuju razliite meto-de za privatizaciju.
este promene privatizacionih zakona u Srbiji (1989, 1990, 1991, revizije iz 1994. godine
i 1997. godine i 2001) ukazuju na promenu u prefe-rencijama vlasti u pogledu
uspostavljanja modela svojinske strukture i modela korporativnog upravljanja i
impliciraju razvijenost finansijskog trita. Od 2001. godine je u Srbiji promenjena
filozofija privatizacije tako da se novi kon-cept usmerava na uspostavljanje veinskog-
kontroliueg akcionara, dakle i na uspostavljanje nove preovlaujue strukture svojine,
odnosno nove srazmere kon-centrisane svojine i disperzije svojine u preduzeima, pa
dakle i preovlaujui tip korporativnog upravljanja.
29
Aleksandra Jovanovi
Svaka zakonska regulativa, iako ne tako vidljivo kao, na primer,
privatizacioni zakoni ili poreski zakoni16 ima efekata na redist-ribuciju
trokova i koristi.
Ekonomska teorija treba da odgovori na pitanje kakvi ekonomski efekti
nastaju izmenama u pravnom sistemu (promena zakona i druge regulative),
odnosno kako e nova raspodela svojinskih prava na resur-sima uticati na
ekonomske odluke i izbor pojedinanih privrednih subjekata i da li e se na
osnovu njihovog izbora resursi kretati ka najefikasnijim upotrebama.
Pareto efikasnost17 je koncept usvojen kao neutralni kriterijum na osnovu
koga se moe utvrivati kakvi su efekti promena u prav-noj regulativi (i/ili
politikih odluka) na poloaj svih individua u jednom drutvu. Naime,
neuporedivost i nesabirljivost meusob-nih pojedinanih korisnosti ljudi u
jednom drutvu onemoguava da se efekti promena u pravnoj regulativi
mere drutvenom funkcijom korisnosti. Pareto efikasnost podrazumeva da je
postojei sistem op-timalan ako se u njegovom okviru resursi upotrebljavaju
tako da nijed-na drugaija alokacija resursa ne moe poveati proizvodnju
bilo kog dobra, odnosno poboljati poloaj bilo kog pojedinca u raspodeli, a
da se ne smanji proizvodnja nekog drugog dobra, odnosno ne pogora po-loaj
nekog drugog pojedinca u raspodeli. Situacija u kojoj je mogue izvriti
pomeranje resursa tako da se pobolja neiji poloaj, a da se pri tom ne
pogora niiji poloaj se zove Pareto poboljanje. Kri-terijum Pareto
efikasnosti omoguava poreenje dva stanja - onog pre promena i onog posle
promena. Tako se mogu meriti efekti, odnosno socijalne posledice drutvenih
odluka poput odluka o promeni prava ili politike.
Pareto optimum jedne privrede postoji kada su njeni resursi alo-cirani
tako da nikakva realokacija ne moe poboljati neiji polo-aj, a da to ne
bude na tetu nekog drugog lica.
Pareto kriterijum optimalnosti je, meutim, primenjiv samo ako se radi
o dobrovoljnim transakcijama izmeu ljudi. Jedino u okviru dobrovoljnih
ugovornih odnosa, ljudi prenose resurse (bogatstvo i dohotke) tako da svaki
uesnik uiva vie korisnosti. U suprotnom ljudi ne bi hteli da pristupaju
transakcijama. Ukoliko je re o prome-ni pravne regulative (ili politike),
odnosno o drutvenom izboru,
16 Ekonomsko pravo vidljivo pokazuje distributivne posledice, ali i pravo koje ureuje
druge, netrine odnose alocira prava, odnosno odreuje ko snosi tro-kove a ko zahvata
koristi.
17 Pareto, V., (1906), Manuel d'Economie Politique, Paris.
30
Teorijske osnove ekonomske analize prava
onda se primenjivost Pareto kriterija vezuje za situacije u kojima je
postignuta saglasnost svih lanova nekog drutva u pogledu promene pravne
regulative ili politike.
Problem, kao to nam je svima poznato, jeste da se ne moe postii
konsensus svih pojedinaca u drutvu jer se pravnom regulativom menjaju
trokovi i koristi koje e svako pojedinano snositi. To najbolje po-kazuju
otpori da se sprovede privatizacija u tranzicionim privreda-ma koje pokazuju
pojedine grupe koje, normalno je, ele da zatite svoje interese. Otpori se
mogujaviti ne samo u odnosu na privatizaciju, ve i u situaciji kada su
pojedinci saglasni da se izvri privatizacija, ali postoji nesaglasnost oko
modela privatizacije jer svaki izbor iz-meu razliitih modela (izbor
odreenog zakonskog reenja kako e se sprovesti privatizacija) ima
drugaije ekonomske i socijalne efekte. Takoe, problem postoji ak i kod
dobrovoljnih transakcija zato to su vrlo retke one dobrovoljne transakcije
koje nemaju nekih efekata na trea lica koja nisu uestvovala u njima, pa
prema tome nisu dala svoj pristanak. Primer za takozvane eksterne efekte
jeste teta koju tree lice trpi zato to preduzee svojom aktivnou zagauje
okolinu ili promena cena za trea lica koja nastupa zato to druga lica
ugovaraju transakcije. Pareto optimum podrazumeva stanje u kome se niija
pozi-cija (postojei stepen korisnosti) ne moe poboljati realokacijom
resursa ili potronjom dobara bez ugroavanja neijeg tueg blago-stanja
(pozicije).
Moe se zakljuiti da svaka promena prava i politike predstavlja
poboljanje pozicije za jedne i pogoranje pozicije za druge pojedince i da je
zato Pareto kriterijum ogranien samo na situacije kada drut-veni izbor
pravne regulative (izbor politike, izbor mera ekonomske politike, izbor
pravnog sistema) ne pogorava niiji poloaj. Poto svaka drutvena akcija u
stvarnosti moe pogorati neiji poloaj, za ocenu ekonomskih efekata
pravne regulative koja poboljanjem po-loaja jednih pogorava poloaj
drugih (makar jednog oveka) koris-ti Kaldor-Hiks (Kaldor-Hicks)
kompenzacioni mecmis. Kompenzacioni kriterijum se sree i pod nazivom
Pareto-Viksel (Pareto-Wicksell) kriterijum19.
18 Videti Kaldor, N. (1939), Welfare Propositions in Economics, Economic Journal, Vol. 49, br.
195 i Hicks, J. R., (1939), The Foundations of Welfare Economics, Economic Journal,
Vol. 49, br. 196.
19 Videti Wicksell, K., (1958), A New Princple ofjust Tahapop, u Musgrave, R. i Peacock,
A. T., (eds.), Classics in the Teogu ofPublic Finance, Macmillan and Sotrapu Limited,
London.
31

Aleksandra Jovanovi
Kompenzacioni test ispituje da li se onima koji gube blagostanje (trpe
tete) zbog promene regulative moe nadoknaditi teta od stra-ne onih koji
imaju koristi od promene, a da korist dobitnika ostane, nakon to uine
kompenzaciju gubitnicima, vea od one koju su imali pre promene.
Kompenzacija se ne mora stvarno dogoditi. Dovoljno je da poveana korist
jednih moe da obezbedi nadoknaivanje gubitka dru-gih, odnosno da je
mogue da se gubitnici vrate bar na poloaj koji su imali pre promene.
Prema Kaldor-Hiks kompenzacionom testu stanje A he biti no-enjnije od
stanja B (promena stanja usped promene pravne regupative, sudskih odluka,
ekonomsko-politikih mera, politikih odluka, eks-ternih efekata) ako oni koji
dobijaju zbog prelaska u stanje A mogu da kompenziraju one koji gube, a da
dobitnici i danje budu u bonjoj poziciji nego to su bili u stanju B.
Dakle, fundamentalno pitanje bilo kog izbora (prilikom promene prava
donoenjem i promenom zakona i regulacije, donoenjem sudskih odluka,
ekonomsko-politikih mera i promenom politike uopte) jes-te da li taj izbor
vodi novoj efikasnijoj alokaciji resursa i distri-buciji bogatstva (resursa) koji
e drutveno i etiki biti poeljni. Na to pitanje ekonomska teorija ne moe
da odgovori. Ona moe samo da odgovori na pitanje da li e nova pravna
regulativa ustanoviti efi-kasnu alokaciju resursa, odnosno koji su trokovi
promene postojee pravne regulative, a ne i da li je ta nova alokacija resursa i
distribu-cija bogatstva etiki poeljna.20
U situacijama kada ekonomska analiza efekata pravnih (politikih)
promena nije izvodljiva, odnosno kada se ne moe postii saglasnost o
promeni prava meu brojnim grupama ljudi u jednom drutvu, pa se zato ne
moe izvesti zakljuak da li je promena poeljna, postoji predrasuda u korist
prethodno steenih prava ili pravnog statys qyo21.
20 Poto individualne korisnosti ne mogu da se mere i sabiraju, oni koji donose mere
ekonomske politike ili menjaju pravo treba, prema miljenju Robinsa (Lionnela Robbinsa),
da priznaju koje ih vrednosti podstiu na takve akcije i da priznaju da te vrednosti dolaze
izvan ekonomske nauke. Videti Robbins, L. S, (1958), Interpersonal Comparison ofUtility:
A Comment, Economic Journal, br. 48, Decembar, str. 635-641.
21 U kapitalistikom drutvu postoji eksplicitna predrasuda u korist prethodno postojeih
pravila, ne zato to je promena po sebi nepoeljna, ve zbog jednos-tavnog razloga, da
samo ovakva predrasuda stvara podsticaje za pojavu dobrovolj-nog ugovaranja izmeu
samih stranaka. Indirektno, dakle ova predrasuda garan-tuje da e obraanje dravi biti
efektivno minimizirano". Videti Buchanan, J. M., (1959), Positive Economics, Welfare
Economics and Political Esopotu, Journal of Law and Economics, October, str. 129. Videti
takoe: Tollison, R. D., (1972), Involved Social Analysis, u Buchanan, M. i Tollison, R. D.,
(eds.), Teogu ofPublic Choice, The University of Michigan Press, Ann Arbor.
32
Teorijske osnove ekonomske analize prava
2. Ekonomska teorija znaajna za ekonomsku
analizu prava
2.1, Neoklasina i neoinstitucionalna ekonomija -
razlike i povezanost
2.1.1. Razlike
Neoklasina ekonomija je ekonomska teorija koja je dala veliki do-prinos
objanjenju i razumevanju brojnih ekonomskih i drutvenih pitanja.
Metodoloki se neoklasina analiza zasniva na apstraktnim mo-delima u
kojima se istrauje optimalan poloaj privrednih subjekata (pojedinaca,
domainstava i preduzea) preko maksimizacije njihovih ciljeva. Pri tome se
pretpostavlja da se privredni subjekti u postupku maksimizacije ciljeva
svojim ponaanjem prilagoavaju cenama kapi-tala, rada i roba koje su
odreene egzogeno na tritu. Preduzea mak-simiziraju profit tako to se
prilagoavaju zadatim cenama svojim obimom proizvodnje i proporcijama
faktora proizvodnje (utrocima faktora rada i kapitala). Potroai
maksimiziraju korisnost tako to se datim cenama prilagoavaju koliinom
kupljene robe. Ukupna prilagoavanja odreuju alokaciju resursa i imaju
implikacija na mak-roekonomsku ravnoteu.
Prilagoavanje privrednih subjekata se odvija u institucional-nom
okruenju koje je egzogeno odreeno pravom, politikom i drugim
drutvenim pravilima, a na koje privredni subjekti uopte ne utiu.
Neoklasina ekonomija ne uzima u obzir promene institucija i efekte
promene institucija na ponaanje privrednih subjekata. Zato u neok-lasinoj
analizi privredni subjekti donose odluke pod pretpostavkom da su institucije
privatne svojine i institucije trita egzogeno odreene i konstantne. Trite
glatko funkcionie preko mehaniz-ma cena koji besplatno prua sve
relevantne informacije neophodne privrednim subjektima da donesu
ekonomske odluke, odnosno da se pri-lagode. Zanemaruje se da su
informacije skupe, da dakle postoje trans-akcioni trokovi i da privredni
subjekti brojne informacije ne mogu da dobiju samo na osnovu cena.
Zakljuimo da neoklasina ekonomija ne ukljuuje vana ograni-enja
koja institucije postavljaju privrednim subjektima. Ta ograni-enja se
ogledaju u trokovima informisanja, nadzora, kontrole, prego-varanja, zatite i
drugih. Jednostavno reeno, neoklasika je udaljena od realnog sveta jer
analizira ponaanje privrednih subjekata u svetu bez
33
Aleksandra Jovanovi
transakcionih trokova, u svetu gde se ekonomske aktivnosti odvijaju glatko
bez ikakvih ogranienja i prepreka.
Neoinstitucionalna ekonomija (ili blie odreeno - ekonomija svojinskih
prava, ekonomija ugovora, ekonomija transakcionih troko-va i ekonomija
socijalnih normi) polazi od injenice da promena in-stitucija (pravila igre)
menja odluke i ponaanje privrednih subje-kata u pogledu upotrebe resursa
jer menja njihove podsticaje (ciljeve) i transakcione trokove. Privredni
subjekti snose i transakcione trokove kao trokove prilagoavanja
pravilima igre.
Neoinstitucionalna ekonomija upravo insistira na injenici da ljudi imaju
trokove da bi doli do znanja koje ih rukovodi u dono-enju odluka, kao i da
ta nova znanja utiu na izbor novih (institu-cija) pravila igre. Institucijama,
od kojih su najvanije svojina i ugovori, se objanjava organizacija
privrednog ivota i efikasnost privrede jer institucije presudno preko
transakcionih trokova i podsticaja oblikuju privredne odluke o tome ta e
se proizvoditi, koliko, da li e se investirati i koliko i drugo.
Moe se rei da neoinstitucionalna ekonomija naglaava struk-turna i
kvalitativna pitanja, odnosno pitanja da li su preovlaujue institucije u
jednom drutvu podsticajne za reavanje ekonomskih problema i da li
komparativno gledano postoje podsticajnije institu-cije. Ona ispituje vezu
izmeu prava i ekonomije na bazi komparativ-ne metode uporeujui
ekonomske posledice razliitih pravnih siste-ma22. Drugi metod ispitivanja
ekonomskih posledica promene pravnih pravila je baziran na kriterijumu
Pareto efikasnosti23 sa Kaldor-Hiks kompenzacionim testom.
22 Komparativno pravo i ekonomija (ekonomska anapiza prava) povezuje metodologiju
komparativnog prava kao discipline i metodologiju ekonomske analize prava. Ovakvo
disciplinarno povezivanje omoguava da se bolje objasni postojei pravni sistem i
postojea pravna pravila, njihov nastanak i evolucija, pravna divergencija i
konvergencija. Ekonomska analiza prava svojim oruem meri razlike/slinosti u
pravnim pravilima. Za komparativno pravo i ekonomiju je posebno znaajna
neoinstitucionalna ekonomija sa modelima zasnovanim na putanji zavisnosti koja
povezuje promene u pravu (formalne institucije) sa tradicijom, obiajima, kulturom u
najirem smislu (neformalne institucije). Putanja zavisnosti znai da istorija ima
znaaj. Mi ne moemo razumeti dananje izbore (i definisati ih u modelima ekonomskog
ponaanja) bez praenja tragova inkrementalne evolucije institucija. Ali upravo
poinjemo ozbiljan zadatak istraivanja implikacija putanje zavisnosti." North, D.,
(1990) Institu-tions, Institutional Change, and Change, and Economic Performance,
Cambridge Univer-sity Press, Cambridge, str. 100.
23 Pareto efikasnost je istovremeno i princip koji koristi ekonomija blagostanja. Ekonomija
blagostanja se bavi preporukama javne politike. Razlike izmeu ekono-mije blagostanja i
neoinstitucionalne ekonomije se ogledaju u tome to ekonomija
34
Teorijske osnove ekonomske analize prava
Neoinstitucionalna ekonomija naputa svet u kome se sve pri-vredne
aktivnosti glatko odvijaju na osnovu informacija koje daju tr-ine cene i
ulazi u realni svet neizvesnosti i nepotpunog znanja. Ona ukljuuje
transakcione trokove kao trokove razmene svojins-kih prava. Teorija
ponaanja preduzea i teorija ponaanja potroa-a se simetrino tretiraju jer
se pretpostavlja da donosioci odluka i u potronji i u proizvodnji
maksimiziraju svoju korisnost.24 Dakle, maksimizacija korisnosti se
primenjuje na sve individualne odluke. Tako je omogueno da se sistematski
uporeuju razlike u ponaanju pre-duzea u razliitim oblicima svojine, kao i
razliitih organizaci-onih oblika preduzea.
Najvei doprinos neoinstitucionalna ekonomija je dala u obja-njenju
sutine razliitih - alternativnih metoda organizacije pro-izvodnje (trite,
preduzee, meoviti metodi). Posebno je, zbog na-glaavanja veze izmeu
institucionalne strukture preduzea (interna pravila odluivanja) i njegovog
ponaanja, znaajan njen doprinos u teoriji preduzea.
2.1.2. Povezanost
Neoinstitucionalna ekonomija pravne institucije shvata kao en-dogene
varijable o kojima ljudi donose odluke (vre izbor) isto, kao na primer,
odluke o tome ta e proizvoditi, koju e tehnologiju pri-meniti, koliko e
proizvesti, ta e kupiti i slino. Zato se neok-lasini koncept
maksimizirajueg ponaanja moe uklopiti i in-tegrisati u neoinstitucionalno
shvatanje da institucije odreuju podsticaje i trokove za donoenje odluka.
blagostanja institucije (pravo) posmatra kao egzogene varijable izvan ekonomskog sistema na
koje ekonomski proces ne utie. Blagostanje je koncept koji obuhvata etike konsideracije jer
da bi se definisalo neto to ulazi u blagostanje treba uvesti vrednosne sudove o tome da li je
taj element dobar ili lo. Zato se koncept blagostanja i definisanje blagostanja uobiajeno
smatra vrednosno odreenim, a ne tehnikim konceptom izjednaenim sa zadovoljenjem
individualnih preferen-cija. to se tie drutvene funkcije blagostanja, problem je kako
agregirati raz-liite individualne korisnosti koje su meusobno neuporedive i nesabirljive.
Piguvijanska ekonomija blagostanja se oslanja na socijalnu funkciju blagostanja, dok se
paretijanska zasniva na odbacivanju kardinalnosti korisnosti i meusob-ne interpersonalne
uporedivosti korisnosti. 24 Neoklasina pretpostavka da preduzea maksimiziraju profit je
dobra aproksi-macija realnosti jer u stvarnosti preduzea koja su najblia ovom cilju prolaze
najbolje na tritu. Neoinstitucionalna ekonomija polazi od toga da donosi-lac odluke
(menader) u preduzeu maksimizira svoju korisnost, ali da profit predstavlja vaan element
njegove korisnosti to se analitiki izraava preko funkcije cilja.
35
Aleksandra Jovanovi
Tako neoklasina ekonomija objanjava ponaanje preduzea pre-ko
njegove proizvodne funkcije i maksimizacije profita kao njegove ciljne
funkcije. Maksimizacija profita se odvija pod ogranienjima koje odreuje
tehnologija. Tehnoloka ogranienja su definisana pro-izvodnom funkcijom
koja opisuje odnos datih inputa (proizvodnih ut-roaka kapitala, rada) i
maksimalno ostvarljivog outputa (koliine roba).
Za neoinstitucionalnu ekonomiju tehnoloka ogranienja koja su
ukljuena u neoklasinu proizvodnu funkciju nisu jedino ogranienje koje
odreuje kako e resursi biti upotrebljeni u proizvodnji. Da bi se odredilo
stvarno ponaanje, potrebno je poznavati ogranienja koja postavljaju
institucije, pre svega svojinska prava i ugovori. Ova pra-va odreuju
raspolaganje nagradama i trokovima, pa prema tome pona-anje uesnika
(vlasnika resursa) unutar preduzea, kao i ponaanje preduzea kao
jedinstvene organizacione celine na tritu. Maksi-malno ostvarljiv output
preduzea onda nije stvar isto fizikih mo-gunosti date tehnologije i
znanja; proizvodna funkcija zavisi od sis-tema ugovora i svojinskih prava u
okviru kojih preduzee posluje".25 Dakle, i sama proizvodnja je pod uticajem
transakcionih trokova jer svojinska prava utiu na ponaanje privrednih
subjekata ne samo u razmeni, nego i u proizvodnji. Tako, na primer
preduzee moe pre-ferirati upotrebu resursa i proizvodnju roba koje je
teko ukrasti, ili odluiti da koristiti tehnologiju koja omoguava laku
kontrolu i nadzor radnika.
Uobiajeno se u neoklasinoj analizi pretpostavlja da privatno
preduzee maksimizira profit. Maksimizacija profita je analiti-ki
predstavljena ciljnom funkcijom. Neoinstitucionalna analiza, meutim,
shvata maksimizaciju profita samo kao jedan od elemenata funkcije ukupne
korisnosti kao ciljne funkcije preduzea. Na pri-mer, u korporaciji odluke
donose menaderi. Njihov cilj je da mak-simiziraju sopstvenu korisnost.
Njihove odluke su zato rukovoene brojnim elementima koji odreuju
njihovu korisnost - visina nji-hovih plata, novane i nenovane beneficije
(okruenje u kom rade, trokovi reprezentacije, putovanja i slino),
mogunost da ouvaju svoju samostalnost u odnosu na vlasnike preduzea,
ali i visina pro-fita koji je posledica njihovih odluka. Naime, oni sve druge
ciljeve mogu maksimizirati samo ako ostvaruju vlasnicima oekivane pro-
fite. Sve nabrojano je posledica svojinske strukture preduzea koja
25 Jensen, M. S. i Meckling, W. N., (1979), Rights and Production Function: An Application
to Labor-Managed Firms and Codetermination, Journal of Business, Vol. 52, No. 4.
36
Teorijske osnove ekonomske analize prava
odreuje podsticaje koji se ukljuuju u analizu putem redefinisanja cilja koji
se maksimizira. Zato se svojinska struktura mora ukljui-ti u funkciju
korisnosti donosioca odluke u preduzeu - privatnom, drutvenom,
dravnom.
Metodoloki se inkorporacija svojinskih prava u analizu pona-anja
preduzea vri putem redefinisanja neoklasine ciljne funkcije preduzea u
funkciju korisnosti i/ili redefinisanjem neoklasine proizvodne funkcije.
Tako funkcija korisnosti kao svoj specifini sadraj prima karakteristike
svojinske strukture, pa se analiza pona-anja preduzea vezuje za ciljeve
donosioca odluke (vlasnika, menade-ra, kolektivnog tela u preduzeu, vlade
itd.) koji su odreeni svojinom. Organizacioni oblik preduzea i njegova
interna organizacija (pode-la na delove i nain upravljanja) su odreeni
svojinskom strukturom, pa stoga odreuju proizvodnu funkciju preduzea.
Dakle, nije tehnolo-gija jedina koja odreuje iroizvodnu funkciju
(transformaciju inputa u outpute), niti tehnologija jedino odreuje
organizaciju preduzea. Stoga se kao elemenat proizvodne funkcije, pored
kapitala, rada, pre-duzetnitva mogu pojaviti faktori koji su posledica
svojinske struk-ture preduzea. Takav faktor je, na primer, izabrani
organizacioni oblik preduzea (korporacija, kooperativa, stepen
decentralizacije u donoenju odluka, razliiti oblici kompenzacije zaposlenih,
svojina ili zakup opreme, uslovi zaposlenja itd.). Re je o iniocima koje je
neoklasina analiza smatrala egzogeno zadatim varijablama o kojima se ne
odluuje, dok se u neoinstitucionalnoj ekonomiji smatraju endo-genom
varijablom. To znai da se i o njima (institucijama/pravu) do-nosi odluka o
izboru, a ne samo o upotrebi rada i kapitala, pa stoga i oni utiu na ponaanje
preduzea (odnosno ponaanje drugih subjeka-ta), stimuliui ga ukoliko su
dobro odabrani ili destimuliui ga ukoliko su loe odabrani.
Ovom knjigom pokazujemo kako razliite kole i pravci ekonom-ske
analize prava objanjavaju kako ponaanje ljudi u ekonomskom, kao i
svakom drugom netrinom izboru zavisi od podsticaja koje pre-ovlaujue
institucije (pravila igre), pre svega pravna pravila stva-raju. Ljudi se ne
ponaaju isto pod razliitim pravilima igre.
Pojmovi neoklasine ekonomije se koriste u ekonomskoj analizi prava.
Ipak, kako se iz objanjenja razlika i bliskosti izmeu neokla-sine i
neoinstitucionalne ekonomije vidi, neke pretpostavke i poj-movi neoklasine
ekonomije se primenjuju u ekonomskoj analizi prava uz nune modifikacije
analize, a zavisno od analitikog pristupa pojedinih kola/pravaca.
37
Aleksandra Jovanovi
3. Dodatak: Institucije, pravo i ekonomija
Institucije su pravom, obiajem i morapom ustanovljene veze i pravila
ponaanja u meusobnim ljudskim interakcijama koje se po-navljaju.
Institucije imaju odreene ekonomske efekte. Ekonomija i pravo kojim se
danas najee kreiraju institucije deluju u istom pos-lu26 - donoenja
efikasnih individualnih odluka o alokaciji resursa i u efikasnom povezivanju
ovih odluka.
Institucije su pravila koja odreuju karakter naeg politikog ivota,
karakter naeg privrednog ivota i uokviruju sistem zati-te privrednog i
politikog ivota - pravosue, policija i vojska. U najirem smislu institucije
su pravipa ponaanja, najee pravna pravila (i moralna i obiajna pravila)
i to je jo vanije sama pri-mena prava, kao i organizacije koje podravaju
primenu prava. Dakle, institucije nisu shvaene u usko organizacionom smislu
kako ih danas veina ljudi razume.
Nastojei da maksimalno ostvare svoje ciljeve, ljudi istovremeno deluju
na dva nivoa. Jedan nivo je ustanovljavanje institucija, odnosno pravila igre
na osnovu kojih odluuju kako e upotrebiti retke resur-se za ostvarenje
svojih ciljeva. Na prvom nivou ljudi odluuju o izboru institucija, dok na
drugom nivou u okviru preovlaujuih institucija koje su izabrali donose
odluke o izboru izmeu retkih resursa i cilje-va, odnosno odluke ponaanju
kojim e ostvariti svoje ciljeve.
Institucije mogu nastati spontano (endogeno) na tritu in-stitucija u
procesu selektivne evolucije i tada ih pravo usvaja" i formalizuje. Drugi
nain nastanka institucija je socijalni ininje-ring (egzogeno), odnosno
nametanje i dizajniranje zato to neko veruje da se tako nametnutim
pravilima moe postii neki zadati cilj. Za ovaj drugi sluaj dobar primer je
nacionalizacija u Istonoj Evropi i nekadanjoj Jugoslaviji posle drugog
svetskog rata i ustanovljavanje institucije dravne svojine kao dominantnog
pravila privredne igre ili institucije drutvene svojine i samoupravljanja u
Jugoslaviji. Primera za ovakva nametnuta pravila su brojna i moemo ih
uoiti u
26 Ekonomska analiza prava polazi od toga da pravo i ekonomija deluju u istom poslu
donoenja efikasnih odluka jer i pravo i ekonomija izviru iz iste injenice retkosti. Ipak,
injenica retkosti i konflikti koji nastaju povodom injenice retkosti nisu jedini koji
odreuju pravo. Pravo se brine o efikasnosti, ali ne iskljuivo o efikasnosti. Postoje
situacije kada se jednostavno ne moe rei da li je u pitanju efikasno pravilo. Videti Cole,
D. N. and Grossman, R. Z., (2005), Principles ofLaw and Economics, Pearson Prentice
Hall, New Jersy, str. 24-25. Videti i Posner, A. R., (1998), Economic Analysis ofLaw, Fifth
Edition, Aspen Law & Business of Aspen Publishers, New York, str. 15-17.
38
Teorijske osnove ekonomske analize prava
naem svakodnevnom ivotu. Takva pravila podiu trokove primene i
potovanja prava. Primer za spontano nastalu instituciju jeste kor-poracija
kao organizacioni oblik modernog preduzea.
Poto ljudi donose odluke u svetu nepotpunog znanja i neizvesnos-ti,
neophodna su im pravila igre da bi u svakom trenutku znali kako e drugi da
reaguju na njihovu odluku. Zato je stabilnost pravnog sistema vano obeleje
dobrog pravnog sistema. Pravila igre se ne smeju menja-ti usred igre.
Ustanovljavanje pravila igre i njihova primena nisu besplatni. Za usvajanje
pravnih pravila, njihovu primenu, odravanje i njihovu zatitu troe se resursi.
Trokovi se odnose na sam postupak donoenja zakona, kontrolu primene
zakona i zatitu (vojska, sudstvo, policija). To su trokovi ustanovljavanja i
odravanja institucio-nalnog, i u njegovom okviru pravnog sistema.
Pored ovih trokova koji nastaju u pogledu izbora institucija, postoje i
trokovi izbora u pogledu upotrebe resursa. To su trokovi traenja
mogunosti za njihovu upotrebu, odnosno traenje partnera za razmenu,
trokovi pregovaranja i sklapanja ugovora sa buduim part-nerom, trokovi
nadzora i kontrole izvrenja ugovora.
Pomenute dve grupe trokova - za izbor institucija i za izbor upotrebe
resursa - su transakcioni trokovi. Zadatak institucija, posebno prava jeste da
redukuje transakcione trokove i tako podsti-e interakcije izmeu ljudi,
odnosno razmenu svojinskih prava. Pri-vredni subjekti nastoje da u procesu
razmene svojinskih prava spree redistribuciju u tuu korist, a na sopstvenu
tetu. Oni troe resurse - snose transakcione trokove kako bi spreili
redistribuciju27. U postojeoj institucionalnoj strukturi, maksimizacija ciljeva
pri-vrednih aktera se ostvaruje ako institucije omoguavaju najmanji nivo
rasipanja, odnosno smanjenje visokih transakcionih trokova.
Iskustvo nas je nauilo da je za ne/uspenu privredu odgovorna
celokupna institucionalna struktura - i to kako ona koja se direkt-no odnosi
na privredu (svojina, ugovori i njihova zatita, trgovinsko pravo, finansijski
propisi o bankama, berzama, hartijama od vrednos-
27 Nikada se u utovorima ne moe unapred specificirati sva mogua budua prila-goavanja
na nepredviene okolnosti. Dakle, ugovori kojima se povezuju resursi preko trita ili
unutar preduzea su uvek u odreenoj meri nekompletni. Isto tako, zbog ograniene
racionalnosti i oportunistikog ponaanja nije sigurno da li e ugovorne strane odrati
svoja obeanja i da li se u njih moe imati potpuno poverenje. Prinudno izvrenje
ugovora je funkcija drave, pa se i njeno vie ili manje efikasno ponaanje u smislu
garantovanja potovanja ugovora moe javiti kao izvor manjih ili veih transakcionih
trokova. Transakcioni trokovi zatite svojine i ugovora se poveavaju ukoliko
institucije podstiu ponaanja kojima se naruavaju ova prava.
39
Aleksandra Jovanovi
ti), tako i one institucije i pravo koje ne pripadaju korpusu ekonoms-kih
institucija poput pravosua, policije i drugih.
Na nivou izbora pravnih institucija (trite" institucija) ljudi
uspostavljaju pravna pravila i tako odreuju karakter politi-kog i
ekonomskog ivota. Drugi nivo je nivo ekonomskog izbora kada ljudi u
okviru vaeih izabranih pravnih institucija donose odluke o upotrebi
resursa - ekonomskih dobara. Zakljuimo da efikasnost u alokaciji resursa
zavisi od izabranih pravnih institucija i od izbo-ra kako da se upotrebe resursi
pod ogranienjima koje postavljaju iza-brane pravne institucije.
Pravne institucije su, kao i privredni resursi, retka dobra koja pruaju
svoje usluge u vremenu. Promenom pravnih institucija na prvom nivou
revidira se postojea struktura prava, emu se ljudi pri-lagoavaju svojim
ponaanjem na nivou izbora kako e upotrebiti re-surse. Dakle na tritu se
alociraju resursi shodno individualnim odlukama i pod ogranienjima koja
su postavljena pravnim, ali i dru-gim institucijama kao to su obiaji i moral.
Svaki institucional-ni izbor ima za svoju posledicu odgovarajuu alokativnu
efikasnost i odgovarajue distributivne posledice. Pareto optimalnost
omoguava uporeivanje ekonomskih efekata razliitih pravnih institucija.
Razliita pravna pravila imaju razliite ekonomske efekte. Pra-vo, preko
podsticaja, oblikuje izbore, odluke, akcije ljudi i ishode njihovih ponaanja.
Poznato je da ljudi ne donose iste odluke i da se ne ponaaju isto pod
razliitim pravnim pravilima. Ilustrativan je primer ponaanja preduzea u
dravnoj svojini, drutvenoj svojini i ponaanja preduzea prema pravnim
pravilima privatne svojine. To isto vai, na primer, i za pravilo ograniene i
neograniene odgo-vornosti, kao i uostalom za sva pravna pravila. Isto tako,
vano je na-glasiti da ista pravna pravila ne daju iste rezultate - ista
ponaanja u zemljama sa razliitom tradicijom, kulturom, obiajima.
Tranzici-one zemlje su potvrdile da se eljeni ishodi ne mogu postii prostim
prenoenjem i prepisivanjem prava koje postoji u drugaijoj pravnoj kulturi i
tradiciji.
Izmene u pravnom sistemu (promena zakona i druge regulative) utiu
na ekonomske odluke - izbor pojedinanih privrednih subjekata kako da
koriste resurse/prava nad resursima i odreuju da li e se re-sursi kretati ka
najefikasnijim upotrebama. Svaki drutveni izbor (prava, politike, sistema)
ima drugaije efekte na alokaciju i dist-ribuciju resursa. Svaka promena
prava vodi realokaciji resursa, od-nosno drugaijoj raspodeli bogatstva i
blagostanja jer nekim ljudima namee trokove, a drugima koristi.
40
Teorijske osnove ekonomske analize prava
Zakljuimo da u pogledu izbora institucija, a posebno pravnih pravila,
postoji trite za institucije na kome se manje efikasna pravila zamenjuju
efikasnijim. To nije uvek sluaj, jer je nekad izbor i primena novih efikasnijih
pravila suvie skupa (visoki transakci-oni trokovi) tako da spreava zamenu
starih manje efikasnih pravi-la. Pravne institucije odreuju raspored prava i
okvire u kojima taj raspored moe da se menja.
Zato ekonomski posmatrano, o pravu kao danas najeem nainu
kreiranja institucija moemo govoriti kao o kapitalnom dobru18. Pravo za
dui period prua usluge u obliku informacije ta su pre-ovlaujua pravila
ponaanja, odnosno ta jeste a ta nije dozvoljeno. Na osnovu ovih informacija
ljudi znaju (oekuju) kako e se drugi po-naati i na osnovu toga preduzimaju
razliite akcije, pa i ekonomske. Pravna pravila zastarevaju, amortizuju29 se,
zamenjuju se novim i aku-muliraju se nova pravila. Zastarevanje je proizvod
promene u okruenju koje smanjuje vrednost usluge koju nam informacija
(pravo) prua. Od stepena zastarevanja zavisi i stopa zamene pravnih pravila.
Uobi-ajeno je da generalna pravila sporije zastarevaju od specijalnih. Za
nau privredno-pravnu regulativu je od druge polovine, pa do kraja
dvadesetog veka bilo karakteristino brzo i lako zastarevanje30 jer su
privrednim subjektima bila nametnuta pravila ponaanja koji nisu ekonomski
utemeljena.
28 ikaka ekonomska kola svojstvo kapitalnog dobra pripisuje precedentnom pravu. Ona
smatra da je precedentno pravo ekonomski efikasnije od evropsko-kontinentalnog Videti
Posner, A. R., (1998), Economic Analysis ofLaw, Fifth Edition, Aspen Law & Business of
Aspen Publishers, New York, str. 565-597.
29 Prema Pozneru stopa amortizacije precedentnog prava kree izmeu 4-5% godinje.
Niska stopa zastarevanja objanjava zato dohoci u pravnoj profesiji opadaju sporije sa
starenjem nego to je to sluaj sa drugim profesijama. Naime, sa pribliavanjem penzije
smanjuju se podsticaji za investicije u sopstveni humani kapital - obrazovanje i iskustvo -
jer je vremenski horizont u kome ljudi mogu da prisvoje prinose od takve investicije
kratak. Ako je niska stopa zastarevanja, to znai da nee biti potrebno da se investira
kako bi se zamenilo zastarelo znanje. Videti Posner, R. A. (1992), Economic Analysis of
Law, Little, Brown and Sorapu, Boston, Toronto, London, str. 540 i Landes W. M. and
Posner R. A., (1976), Legal Prec-edent: A Theoretical and Empirical Analysis, Journal
ofLaw and Economics, Vol. 19.
30 Privredno zakonodavstvo zastareva kada je ekonomski neutemeljeno, odnosno kada ne
generie ekonomsku efikasnost. Upravo zato je nae ekonomsko pravo, kao i prava
zemalja koje su u tranzicionim procesima morala biti zamenjena, ilustracija da su
zakonodavnom procedurom bila nametnuta pravila koja nisu izvedena iz spontanih
ponaanja privrednih aktera i koja ine neefikasnim pravila igre. Nametnuta pravna
pravila generiu negativne ekonomske efekte jer rastu transakcioni trokovi privrednih
subjekata koji nastoje da zaobiu" delovanje takvih institucija.
41
 GLAVA III 1. Ekonomija i pravo u

ekonomskoj analizi prava

Zakoni postoje s razlogom; oni nisu cinjevi po

sebi. Oni vode, kontroliu, zastrauju i
kanjavaju. Sledi da izuavanje prava mora,
skoro po definiciji, da se proiri tako da uknjui
razumevanje njegovog oprav-danja i efekata.
Ekonomska nauka daje ute-meljen pristup za
ispitivanje opravdanja i efekata prava i van
okvira onoga to bi moglo biti mogue
konvencionalnim prav-nim pristupom.1

1.1. Ekonomska analiza prava /

Pravo i ekonomija - definisanje
Ekonomska analiza prava I pravo i ekonomija je posebna discip-lina
koja objanjava vezu izmeu pravnih institucija i karaktera drutvenog,
politikog i ekonomskog ivota2. Ona je zasnovana na primeni ekonomske
teorije u analizi procesa kreiranja prava, prav-nih procedura, primene prava i
posledica koje pravne institucije i primena prava imaju na ekonomske i
druge drutvene pojave. Ona pri-menjuje mikroekonomsku teoriju, pre svega
teoriju cena, statistike metode i empirijske tehnike u analizi prava.
Ekonomska analiza prava je disciplina koja proiruje tradicionalno shvatanje
prava koje se zasniva na pojmovima pravde i pravinosti, tako da pored
pravde i pravinosti ukljuuje ekonomsko rezonovanje, odnosno kriterijum
eko-nomske efikasnosti. Dakle, ekonomska analiza prava kao disciplina
potvruje imperijalizam moderne ekonomske teorije jer se danas eko-

1 Veljanovski, S, (2006), The Economics of Law, The Institute of Economic Affairs, Lon-
don, str. 16.
2 Neke kole ekonomske analize prava odbacuju normativizam. Ekonomska analiza prava
kao pozitivna disciplina je upotreba tehnika ekonomske analize u analizi prava, njegovog
kreiranja i primene. U normativnom smislu, ekonomska analiza prava se definie kao
disciplina koja preporuuje upotrebu ekonomskih pri-ncipa u kreiranju materijalnog i
procesnog prava.

43
Aleksandra Jovanovi
nomska teorija nezaobilazno primenjuje i izvan trita kao tradici-onalnog
podruja primene ekonomske teorije.
Nastajanje i razvoj ekonomske analize prava se moe trasirati sko-ro
jedan vek unazad i to njen razvoj u okviru prava i njen razvoj u okviru
ekonomske teorije, ali se tek u zadnjih pedeset godina razvija kao poseb-na
disciplina.3 Njen razvoj se ogleda u broju naunika koji se njome bave, broju
profesionalnih asocijacija naunika i strunih asocijacija iz ove oblasti, broju
objavljenih naunih i strunih tekstova, kao i poja-vi asopisa4 i enciklopedija5
specijalizovanih za ovu disciplinu. Ta-koe, postojanje katedri i fakulteta (Law
and Economics Departments), pre svega na savremenim univerzitetima u SAD,
a sve ee i sa sve veim znaajem i na univerzitetima u Evropi, koji u svojim
programima imaju zastupljene predmete iz oblasti ekonomske analize prava,
odnosno prav-no-ekonomske discipline, pokazuju njen dinamian razvoj6.
1.2. Ekonomija i pravo u ekonomskoj analizi prava
Nigde koban efekat specijalistike pode-le nije
oigledniji nego u dve najstarije ... discipline,
ekonomiji i pravu. ... Jedna od glavnih tema ove
knjige bie da pravna pra-
3 Argumentaciju u prilog stava da se ne moe osporavati povezanosti prava i eko-nomije u
jedinstvenu uu nauiu oblast, daje i klasifikacija naunih i uih na-unih oblasti iz bogatstva. Zato je ekonomski pristup pravu postao nain analize ne samo
Journal ofEconomic Literature koji predstavlja svakako najvaniji referentni asopis iz
oblasti ekonomskih nauka. Ovom referentnom klasifi-kacijom je priznato postojanje
pravno-ekonomske ue naune oblasti. Klasifi-kacija koristi naziv Pravo i ekonomija
(Law and Economics), dok mi u ovoj knjizi koristimo termin Ekonomska analiza prava
(Economic Analysis of Law) zato to elimo da naglasimo da se radi o jedinstvenoj
disciplini.
4 asopisi iz oblasti Law and Economics (Ekonomske analize prava) se u zadnjih etrdeset
godina sve vie pojavljuju, da pomenemo samo dva najreprezentativ-nija asopisa -
Journal ofLaw and Economics u Journal of Institutional and Theoretical Economics.
5 Ha ovom mestu pominjemo i kapitalno delo - Encyclopedia of Law and Economics,
(2000), Bouckaert, Boudewijn and De Geest Gerrit (eds.), Edward Elgar.
6 Dodeljivanje Nobelove nagrade 1991. godine Ronaldu Kouzu (Ronald Coase) koji je
dao jedan od centralnih doprinosa neoinstitucionalnoj ekonomiji/ekonoms-koj analizi
prava, kao i to to su Nobelovu nagradu za ekonomiju dobili Hajek (Friedrich von
Nauek) 1974. godine, Fridman (Milton Friedman) 1976. godine, Stig-ler (George Stigler)
1982. godine, Bjukenan (Jim Buchanan) 1986. godine, Beker (Garry Becker) 1992. godine
i Nort (Douglas North) 1993. godine za istraivanja koja su indirektno ili direktno bila
povezana sa ekonomskom analizom prava (poveza-nost institucionalnih, politikih,
pravnih i ekonomskih fenomena i primena ekonomske analize u njihovom objanjenju)
vidimo kao priznanje da je ekonomska analiza prava stekla svoju naunu zrelost.
44
Teorijske osnove ekonomske analize prava
vila pravednog ponaanja slue epcmu no-retka
iji je karakter pravniku uglavnom nepoznat; i
da taj poredak uglavnom istra-uje ekonomista
kojem je, zauzvrat, slino nepoznat karakter
pravila ponaanja na kojima poiva poredak
koji istrauje.7
Povezanost ekonomije i prava se mogla uoiti u radu mnogih kla-sinih
ekonomista, ali se kao posebna disciplina osamostalila i iz-dvojila tek u
drugoj polovini dvadesetog veka pre svega zahvaljujui radovima ikake
ekonomske kole, neoinstitucionalne ekonomije i razvojem kole javnog
izbora. Ove kole su poele da premetaju tei-te ekonomske analize na
oblasti izvan tradicionalne ekonomske teo-rije, najpre na oblast ekonomskog
prava, odnosno na pravnu regulativu koja se odnosi na privrednu aktivnost u
najirem smislu. Zatim su i-kaka ekonomska kola i kola javnog izbora
proirila ekonomsku analizu i na pravnu regulativu koja ureuje netrine
odnose.
Ekonomska analiza prava je pokazala da se ekonomski pojmovi mogu
plodotvorno koristiti u analizi i objanjenju prava, i to svih ob-lasti prava, a
ne samo svojine, ugovora ve i ustavnog prava, krivi-nog prava, upravnog
prava, porodinog prava, procesnih prava i tako dalje. Svaka oblast prava
preko podsticaja i trokova ureuje eko-nomsko ali i svako drugo ponaanje,
pa dakle eksplicitno ili impli-citno odreuje distribuciju dohodaka i
ekonomskog prava, ve i analize prava u onim oblastima koje se ne odnose
na eksplicitna tr-ita, odnosno na pravno ureivanje ekonomije. Ekonomski
pojmovi - cene, trokovi, koristi, ponuda, tranja, efikasnost8 i drugi - su
zahvaljujui ekonomskoj analizi prava poeli da se koriste i u onim
oblastima prava koje ne ureuju eksplicitna trita. Tako je pojaan interes
za prihvatanje i proirivanje ekonomskog pristupa pravu na one oblasti koje
nisu ekonomsko pravo9 i u kojima nije eksplicitan ekonomski sadraj.
7 Hajek, F. A., (2002), Pravo, zakonodavstvo i sloboda, Slubeni list, Beograd i CID,
Podgorica, str. 16.
8 Termin efikasnost je zahvaljujui ekonomskoj analizi prava uao u pravnu ter-minologiju.
Zagovornici efikasnosti se bore da efikasnost dobije vei znaaj u objanjenju prava, kao
i u razumevanju odnosa efikasnosti i pravde. Ova borba je posebno znaajna za irenje
ideja ekonomske analize prava kroz obrazovanje novih generacije pravnika i ekonomista.
9 Pod ekonomskim pravom podrazumevamo pravnu regulativu koja se odnosi na pri-
vrednu aktivnost u najirem smislu. Ovu pravnu regulativu ini korpus pra-va koji
obuhvata svojinu, obligaciono pravo, poslovno pravo (regulisanje orga-nizacije, statusa
i poslovnih odnosa privrednih subjekata - preduzea, banaka,
45
Adeksandra Jovanovi
Preovlaujue miljenje da se ekonomska nauka odnosi na poslo-vanje
privrednih subjekata i trita je prvobitno usmerilo kole koje se bave
ekonomskom analizom prava i koje sreemo i pod nazi-vom pravo i
ekonomija10 da ekonomski analiziraju pravnu regulativu koja se neposredno
odnosi na privredu11. Ekonomska teorija, meutim, objanjava veliki broj ne
samo trinih nego i netrinih pojava i to kako u privredi, tako i u drugim
oblastima drutvenog ivota kao to su na primer politiko odluivanje i
religija. Dakle, ona se bavi i prouavanjem odluka o izboru koje su koje nisu
samo vezane za trite, novane koristi i trokove, ve su motivisane i nekim
dru-gim ciljevima kao to je na primer blagostanje drugih ljudi. Zato se
disciplina pravo i ekonomija postepeno u svom razvijanju usmerila i na one
oblasti prava koje nisu vezane za privredu - procesno pravo, krivino,
porodino, administrativno. Ipak, i u svim tim oblastima prava koje nisu
vezane za privredu, a koje prouava ekonomska analiza prava I pravo i
ekonomija - efikasnost se, uprkos osporavanjima poka-zuje kao koristan i
plodotvoran koncept.
Pravo je informacija koja redukuje trokove donoenja odluka, naeg
delovanja i ponaanja i ini na ivot predvidljivim. Zato trokovi ine vanu
dimenziju i ekonomije i prava i istovremeno vaan analitiki instrument
ekonomske analize prava.
Analiza prava, njegovog nastajanja, promena i primene zato mora da
izae iz usko shvaenih okvira prava - iz formalizma koji racionali-zuje
etike, moralne i druge vrednosne sudove, iz deskripcija i osetlji-vih definicija
pravnih instituta jer se problemi drutva ne rea-vaju pravim zakonima"
kako mnogi veruju, jer bi to znailo da se dobri zakoni" i dobro pravo" mogu
nametnuti nezavisno od snaga tradicije, neformalnih institucija, odnosno
kulture12 u najirem smislu.
1.3. Naziv discipline: Ekonomska
analiza prava ili Pravo i ekonomija
Pravo i ekonomija (Law and Economics) je sinonim za Ekonomsku
analizu prava. Uvereni smo da je terminoloki bolje da koristimo na-
osiguravajuih drutava i drugih finansijskih organizacija, steaja, hartija od vrednosti i
drugo), radno pravo i poresko pravo.
10 O razliitim nazivima discipline videti u odeljku 1.3. ove glave.
11 Opredeljenje da prihvate ekonomski pristup pravu je veini pravnika - teore-tiara i
praktiara prihvatljivo kada se ima u vidu oblast prava koju nazivamo ekonomsko
pravo.
12 Videti Pejovich, S., (2004), The Uneven Results of Institutional Change in Central and
Eastem Europe: The Role ofCulture, Ekonomski anali, br. 163.
46
Teorijske osnove ekonomske analize prava
ziv Ekonomska analiza prava zato to je u naem jeziku ovakvim nazi-vom
potpuno precizirano ime se ova disciplina bavi. Takoe, naem jeziku je
primerenije korienje naziva Ekonomska analiza prava i zbog toga to ova
disciplina kod nas jo nije potpuno utemeljena 13, pa pri korienju naziva
Pravo i ekonomija ljudi ne razumeju odmah da se radi o jednoj naunoj
disciplini odreenoj svojim predmetom i metodom. S druge strane, zbog
svuda i uvek postojee veze izmeu prava i ekonomije, naziv Pravo i
ekonomija implicira da se radi o dve od-vojene discipline izmeu kojih
postoji veza.
1.4. Ekonomska analiza prava i
obrazovanje pravnika i ekonomista
Neekonomisti esto povezuju ekonomiju sa
novcem, kapitalizmom, sebinou - sa
redukovanim, nerealistinim konceptom
njudske motivacije i ponaanja, sa uas-nim
matematikim aparatom, i sklonu cininim,
pesimistikim i konzervativ-nim
1A
zakljucima".
Povezanost disciplina je uvek korisna za analizu sloenih fe-nomena, ali
i za obrazovanje onih koji e se tim fenomenima baviti teorijski ili
praktino. Povezanost prava i ekonomije u ekonomskoj analizi prava kao
disciplini koja primenjuje ekonomski analitiki instrumentarij na pravo -
njegovo kreiranje i primenu - jeste koris-na i za pravnike i za ekonomiste jer
je za razumevanje viestrukih
13 Iako brojna literatura daje osnova za zakljuak da su se mnogi ekonomisti i pravnici u
Srbiji i ire na prostorima bive SFRJ bavili analizama koje su se po svojoj metodologiji
mogle podvesti pod ekonomsku analizu prava i to samo ekonomskog prava,
sistematskog rada u ovoj oblasti nije bilo uz izuzetak nekih nastavnika na Pravno-
ekonomskoj katedri Pravnog fakulteta Univerzite-ta u Beogradu i pojedinih nastavnika sa
Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Od 2001. godine je na jednom smeru
magistarskih studija na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu uvedena Ekonomska
analiza prava kao predmet ime je poelo njeno sistematsko razvijanje kao celovite
nastavne discipline, a od 2006. godine je Ekonomska analiza prava uvedena u Nastavni
plan Pravnog fakulteta kao predmet na master studijama. Za saeti pregled razvoja
ekonomske analize prava u Srbiji upuujemo na glavu V.
14 Posner, R. A., (1998), Values and Conseauences: An Introduction to Economic Analysis of
Law, Chlcago John M. Olin Law & Economics Working Paper No. 53, The Law School of
The University of Chicago, str. 2.
47
Aleksandra Jovanovi
dimenzija prava, sloenosti njegovog nastajanja i primene neophodna
kompetencija za obe discipline - i to ekonomska kompetencija da bi se
analiziralo pravo, kao i pravna kompetencija da bi se analizi-rala
institucionalno-pravna osnova ekonomije. Obe kompetencije u njihovoj
komplementarnosti se povezuju u ekonomskoj analizi prava i
(neo)institucionalnoj ekonomiji15 sa kojom se ekonomska analiza pra-va
(delom) preklapa. I ekonomisti i pravniku je neophodno da poznaju socijalne
i ekonomske posledice institucija, pre svega pravnih ins-titucija i zato je
savladavanje ekonomske analize prava i/ili neoins-titucionalne ekonomije
ine nezaobilazno znanje u programu pravnog i ekonomskog studiranja.
Ekonomisti i pravnici razmiljaju, raspravljaju i argumentuju na
drugaije naine. Ovo je delom posledica disciplina kojima se bave, ali i
obrazovanja koje stiu, a u kome do skora nije bilo mesta za dis-ciplinu koja
nuno povezuje razliite dimenzije prava i ekonomije. Istovremeno, treba
imati u vidu da je pravo multidisciplinarni fe-nomen - da sadri socijalnu,
politiku, istorijsku, filozofsku, reli-gijsku i ekonomsku dimenziju16.
Ekonomsko obrazovanje pravnika ui da se trine snage ne mogu
pobediti kreiranjem dobrog ekonomskog prava"17, kao i da ekonoms-ka
logika ima mesta i u analizi drugih neekonomskih oblasti prava, ali i da se
ne mogu pobediti snage tradicije, kulture i izgraeni so-cijalni kapital jer su
posledice takvog kreiranja prava predvidljive.
15 Na ovom mestu naglaavamo neoinstitucionalnu ekonomiju zbog njenog metodo-lokog
pristupa analizi institucija/prava. Neoinstitucionalna ekonomija za razliku od drugih
ekonomskih kola, pravo i pravne institucije shvata kao en-dogene varijable, dakle
izborne varijable koje sami ljudi kreiraju, menjaju i pri-hvataju u svojim meusobnim
interakcijama, a ne varijable koje su date i na koje oni nemaju uticaja. Endogeni karakter
pravnih institucija se mora uzeti u obzir kada ekonomska analiza prava u svojim
istraivanjima modelira vezu pravnih varijabli sa drugim varijablama.
16 Neki pravni teoretiari shvataju pravo kao instrument za postizanje cilja koji se moe
definisati razliito - kao pravda ili kao jednakost ili kao efikasnost Videti Kornhauzer, L.,
(1984), The Great Image ofAuthority, Stanford Law Review, No. 36. Jedna je stvar
tvrditi da pravnici, teoretiari prava i donosioci odlu-ka o pravu treba da razumeju i
obraaju panju na ekonomske principe. Sasvim je druga stvar je tvrditi da ekonomija
kompletno odreuje, ili bi trebalo da ruko-vodi, donoenjem odluka o pravu. Ekonomska
teorija sama ne moe da objasni ili determinie pravo zato to je delokrug prava iri od
ekonomskog delokruga. Is-tina je da ekonomija i pravo imaju isti krajnji cinj -
maksimizaciju socijalnog blagostanja - ali neslaganje odmah nastupa sa naporom da se
definie i izmeri 'socijalno blagostanje'." Cole, D. N. and Grossman, R. Z., (2005),
Principles ofLaw and Economics, Pearson Prentice Hall, New Jersy, str. 51.
17 Ma ta znailo dobro pravo.
48
Teorijske osnove ekonomske analize prava
Naprotiv, pravo se moe kreirati samo u skladu sa snagama tradicije i
kulture to pokazuje i proces tranzicije u kome su se u periodu od 1989.
godine i jo uvek u pojedinim zemljama, kreirale institucional-ne i pravne
promene bez presedana.
Tradicionalno obrazovani pravnici vide pravo kao skup for-malnih
pravila i procedura koje izraavaju pravdu kao vrhovnu vred-nost18. Pravda
je unutranja sutina prava, ali za ekonomiste se pos-tavlja pitanje ta,
odnosno koja vrednost ini sadraj pravde i ko i na koji nain odreuje tu
vrednost. Zakonodavci zakonima, sudije pre-sudama i vlada regulacijom,
dakle svojim odlukama oblikuju podsticaje i ponaanje. Za njihove odluke
kojima se kreira pravo je neophodan kriterijum: efikasnost ili redistribucija.
Upravo iz ovakvog shva-tanja prava, neki ekonomisti i pravnici zakljuuju da
se dizajniranjem - nametanjem prava mogu postii bilo koji ciljevi javne
politike, na primer ili efikasnost ili redistribucija. Odavde poinje najva-nija
linija razgranienja izmeu razliitih koli ekonomske analize prava na one
koje podravaju trite i one koje podravaju drav-nu intervenciju. Sledea
linija razgranienja je u okviru kola koje su trino orjentisane i pokazuje
kako dve najznaajnije kole vide ulogu i znaaj precedentnog
anglosaksonskog sistema i evropsko-konti-nentalnog zakonodavstva u
kreiranju prava.
Naime, pravo kao skup pravila ponaanja i pravila za njihovo donoenje
podrazumeva pitanja koja ukljuuju izbor/odluku, pa sleds-tveno
podrazumeva i troak koji ekonomska teorija uvek ini ekspli-citnim.
Ekonomistu e zanimati kako izbor prava utie na budue izbore, odnosno
na ponaanja onih koji e se nai u slinim situa-cijama. Ekonomistu e
zanimati da li pravna pravila - materijalna ili procesna - podstiu efikasnost,
da li minimiziraju trokove i tete koji mogu nastupiti. Ekonomistu, dakle,
zanima kako pravo kao metod alokacije rizika - dobitaka/nagrada i
gubitaka/kazni - pods-tie individue da vre efikasne izbore kako na tritu,
tako i u situacijama koje nisu eksplicitna trita (politika, pravo, reli-gija).
Pravo sledi ciljeve koji po svojoj prirodi nisu ekonomski. Ni u oblasti
ekonomskog prava koja je po svojoj prirodi bliska ekonomskoj logici,
pravnika profesija nije jednoglasna u prihvatanju naela efi-kasnosti iako
generalno priznaje potrebu za efikasnim" zakonima. Pravnici pravo ne
objanjavaju trokovima i koristima i retko is-trauju efekte primene prava,
odnosno koliko primena prava ekspli-citno i implicitno kota. Trokovi
mogu biti eksplicitni, ali i
18 Ovakav pristup vidi pravo kao instrument za postizanje ciljeva.
49
Aleksandra Jovanovi
implicitni kao to je oportunitetni troak19 onoga to je izgublje-no zato to je
izabran (usvojen) jedan, a ne neki drugi skup pravnih pravila. Trokovi i
koristi mogu biti novani, ali i nenovani . Pitanja trokova i kotanja koja
interesuju ekonomiste bi trebalo da interesuju i kreatore javne politike, dakle
i zakonodavce. Upravo zbog razliitog interesovanja, osnovnih principa,
pojmova i renika koje obeleavaju ekonomiju i pravo kao razliite
discipline, esto se ekonomskoj analizi prava zamera da je dehumanizirajua
jer ignori-e pravdu. Primeujemo da oni koji kvalifikuju ekonomsku
analizu prava kao dehumanizirajuu21, zaboravljaju ili ne ele da priznaju da
ekonomska analiza prava samo ima ulogu da nae implicitne izbore prevede
na jezik ekonomije i da tako nae izbore uini eksplicitnim. Ekonomska
analiza prava, naime, pokazuje ta su trokovi, odnosno ta se gubi22 zbog
izbora odreenog prava ili odreenog pravnog pra-
19 Prilikom naknade tete uzima se u obzir izgubljena dobit koja odgovara ekonom-skom
konceptu oportunitetnog troka.
20 Nenovana korist je, na primer, broj spaenih ivota usled uvoenja neke mere
bezbednosti, zatite na radu ili odgovornosti proizvoaa za sigurnost proi-zvoda.
21 Ove zamerke su posledica nerazumevanja posledica na koje ekonomska analiza pra-va
ukazuje. Zamerke idu do apsurda sa tvrenjima da je ekonomska analiza prava de-
humanizirajua disciplina jer, na primer, podrava siromatvo ili podrava neke oblike
diskriminacije i slino. Ove su zamerke su upuene trino orjen-tisanim kolama
ekonomske analize prava, a pre svega najuticajnijoj ikakoj koli ekonomske analize
prava jer je efikasnost njen centralni koncept. Zamer-ke se, takoe, upuuju i austrijskoj
ekonomskoj koli koju izdvaja najdoslednije orjentisana pozicija protiv dravne
intervencije. Teza da je logika prava eko-nomska nije opte prihvaena. Mnogi smatraju
da je to redukcionistiki pri-stup pravu. Kritiari ekonomske analize prava posebno
insistiraju da tri-no orjentisane kole ekonomske analize prava ignoriu pravdu koja
izraava unutranju vrednost prava. Ipak, u najveem broju sluajeva se ono to se smatra
pravednim izjednaava sa efikasnou. Naime, za mnoge pojave koje se e ljudi oz-naiti
kao nepravedne ispostavie se i da su ekonomski neefikasne jer rasipaju retke resurse.
Takav je na primer sluaj kada neko izbegne odgovornost za naknadu tete. Pojam
pravde, meutim, u znaenju koji nije vezan za efikasnost ne moe uvek i za svaku
pravnu instituciju da bude objanjen ekonomskom analizom, ali ekonomska teorija moe
uvek da pokae ta je najvei troak naeg odricanja od efikasnosti da bismo ostvarili
neekonomski ideal pravde. Ipak, ekonomska te-opuja moe uvek da ponudi vrednosno
razjanjenje pokazujui ega se drutvo mora odrei da bi dostiglo neekonomski ideap
pravde. Tranja za pravdom nije nezavis-na od njene cene". Posner, R. A., (1992),
Economic Analysis of Law, Little, Brown and Sotrapu, Boston, Toronto, London, str. 27
Zato je na cilj da ovom knjigom pre svega pokaemo da se pravo moe objasniti i
razumeti na nekonvencionalan nain i da taj drugi nain razumevanja prava moe biti
plodotvoran za kritiku postojeeg prava, kao i za razvoj pravne teorije.
22 Pravnici e, na primer, traiti odgovor na pitanje ko je odgovoran za naknadu tete u
saobraajnoj nesrei, dok e ekonomisti istraivati da li pravno pra-
50
Teorijske osnove ekonomske analize prava
vila. Zato je razumevanje ekonomskih principa postalo vano u stva-ranju
prava, sudske prakse i javne politike.
Ekonomisti, sa druge strane vide pravo kao sistem podsticaja, kao cene
ili kao poreze23 koji oblikuju odluke i ponaanje individua, a ne samo kao
skup formalnih pravila i pravnih procedura. Definicija24 prava kao skupa
drutvenih normi podranih sankcijom, daje ekono-mistima osnova da vide
pravo kao podsticaj za ponaanje, a sankciju kao implicitnu cenu odreenog
ponaanja. Jezik ekonomije i trita se prenosi u pravo.
Ljudi se u odnosu na sankcije ponaaju prema zakonima ponude i
tranje, pa ekonomska teorija moe predvideti efekte prava na pona-anje:
Vea sankcija je vea cena, odnosno vei troak za odreeno po-naanje, pa
je predvidljiva posledica da e biti manja pgranja za tak-vim ponaanjem.
Vea sankcija/cena za izvrenje nekog krivinog dela smanjuje tranju za
izvrenjem takvog krivinog dela. Tako, kaemo da je kriminalac koji je
izdrao kaznu kojom je sankcionisan za izvre-no krivino delo platio cenu
za svoje delo". Pravila o odgovornosti za naknadu tete, takoe, dobro
pokazuju kako alokacija pravne odgo-vornosti i visina naknade tete kao
sankcije predstavlja cenu" koju neko plaa za tetu koju je naneo drugome.
Bez obzira da li ekonomisti i pravnici polaze od vere u dizajni-ranje i
nametanje prava ili jer njihov credo spontano kreiranje prava, danas se pravo
(i ire institucije) moraju analizirati kao znaajni inioci za odvijanje
ekonomskih i drugih socijalnih procesa i nji-hove posledice. Zato ekonomisti
ne mogu vie da polaze od pravnog i institucionalnog okvira kao datog, ve
se ukljuuju u analizu prak-tinih pravnih problema uei od pravnika
tehnike pravne analize, uei kako se pravno kvalifikuje injenino stanje i
kakvo je znaenje, upotreba i verbalno razlikovanje pravnih pojmova koji se
koriste u ekonomskoj analizi prava. Pravnici, sa svoje strane od ekonomije
ue kako se formalna pravila i procedure mogu objasniti ekonomskim poj-
movima i kako takva objanjenja imaju praktinih posledica na krei-ranje
prava i javne politike.
vilo o odgovornosti za naknadu tete utie na broj nesrea, koliki su trokovi nesrea, ili
koliko su sudovi optereeni sa procesima naknade tete.
23 Veljanovski, S, (2006), The Economics of Law, The Institute of Economic Affairs, Lon-
don, str. 26.
24 O problemima u definisanju prava videti Mauegeop, D., (2007), Understanding Juris-
prudence, Routledge - Cavendish, New York, str. 9-89, kao i o problemima odreenja
pravde i razliitim shvatanjima pravde videti Mayerson, D., (2007), str. 151-172, Brojne
definicije prava u pravnoj teoriji i filozofiji pokazuju probleme u definisanju pojma
prava, pa zato definiciju izdvojenu u ovoj knjizi, kao skupa drutvenih normi podranih
sankcijom, shvatamo kao radnu definiciju.
51
Aleksandra Jovanovi
1.5. Vie ili manje ekonomije/efikasnosti u
kreiranju i analizi prava?
Izgleda da je postala gotovo navika u
minjenju pravnika da injenicu da je zako-
nodavstvo o neemu odluilo smatraju do-
kazom mudrosti te odluke.25
Ekonomska analiza prava sistematino istrauje problem alo-kacije i
distribucije resursa koji su posledice promene i primene prava i javne
politike. Ekonomska dimenzija ekonomske analize prava naglaava
efikasnost kao najvaniju vrednost promene prava. Prav-na dimenzija
ekonomske analize prava naglaava pravdu i pravi-nost, odnosno
(re)distributivni aspekt promene prava. Probleme u izboru izmeu ovih
konkurentskih vrednosti vidimo u svakodnevnim primerima donoenja i
primeni prava, posebno u pravnim reforma-ma u tranziciji (privatizacioni
zakoni, ekonomska i socijalna pra-va, regulacija, deregulacija). Ekonomska
dimenzija polazi od ocene i uporeenja efikasnosti ekonomskih posledica
pravnih promena, dok problem redistribucije, pravde i pravinosti kao pitanje
vrednosnih sudova ostavlja pravnicima i politiarima.
Postavimo, na kraju, pitanje da li pravo treba da sadri vie ili manje
ekonomije/efikasnosti i to ne samo u oblasti ekonomskog pra-va? Pitanje je
u stvari kako postaviti odnos efikasnosti /alokacije
25 Hajek, F. A., (2002), Pravo, zakonodavstvo i sloboda, Slubeni list, Beograd i CID,
Podgorica, str. 69.
26 Efikasnost podrazumeva pojmove proizvodne i alokativne efikasnosti. Proiz-vodna
efikasnost podrazumeva najmanju ukupnu vrednost uloenih resursa, od-nosno takvu
upotrebu resursa kojom se postie najvea mogua proizvodnja od-govarajue eljene
kombinacije robe i usluga. Nema alternative koja ima manju ukupnu vrednost uloenih
resursa i podrazumeva da je to sama granica proiz-vodnih mogunosti. Alokativna
efikasnost podrazumeva kretanje du granice proizvodnih mogunosti, odnosno
alokaciju dobara i usluga u drutvu kojom se maksimizira optimalna kombinacija
output-a koju biraju individue s obzirom na cene koje odraavaju trokove proizvodnje.
Adaptivna efikasnost podra-zumeva institucionalnu i u njenom okviru pravnu promenu i
prilagoavanje, kao i trokove prilagoavanja koji su odgovor na tehnoloke promene i
pro-mene u institucionalnoj strukturi tokom vremena. Danas je znaaj institucija
nesporan i najvaniji za rast i razvoj privrede jedne zemlje. To su dokazali i tranzicioni
procesi. Efikasnost kao kriterijum pravnih promena je sporna sa stanovita netrino
orjentisanih ekonomskih kola. I neke trino orjentisane kole kritikuju normativnu
upotrebu pojma efikasnosti. Tako je austrijska ekonomska kola kritikovala pojam
efikasnosti i njegovu normativ-nu upotrebu u ekonomskoj nauci jer ga opisuje kao
tehniki i ininjerski pojam
52
Teorijske osnove ekonomske analize prava
- alokativne pravde"u odnosu na pravdu/redistribuciju - distribu-tivnu
pravdu"7.
U takvim uslovima bie nuno teiti kriterijumima eljenog razvoja na
nekom drugom mestu, a ne unutar nauke o pravu. To ne znai rei da
ekonomija obezbeuje principe koji bi trebalo da vode zako-nodavstvo -
mada bismo, uzimajui u obzir uticaj koji ekonomske ideje neizbeno vre,
eleli da takav uticaj doe od dobre ekonomije a ne iz zbirke mitova i pria o
ekonomskom razvoju koji izgleda danas vla-da pravnim miljenjem. Ono to
tvrdimo jeste da principi i predu-beenja koja vode razvoj prava delimino
dolaze izvan prava i mogu biti od koristi samo ako su zasnovani na istinskoj
ideji o tome kako aktivnosti u Velikom Drutvu mogu efikasno da se urede".
27
Pravo je prihvatilo i u svoj renik inkorporisalo ekonomske poj-move i
principe jer su oni mogli da se koriste po analogiji sa pravdom i pravinou.
Naime, pravda i pravinost su u ekonomskom smislu neodreeni i
nedoreeni ukoliko se ne ispune sadrinom koju neko mora da odredi.
Pravo je okvir ureenja jednog drutva, pa je logino pitanje da li
efikasnost treba da bude jedini ili jedan od principa ureenja drut-va.
Efikasnost, naime, moe biti u konfliktu sa drugim etikim ili politikim
ciljevima. Ekonomska teorija polazi od toga da pravo i ekonomija deluju u
istom poslu donoenja efikasnih odluka jer i pravo i ekonomija izviru iz iste
injenice retkosti. Ipak, injenica ret-kosti nije jedina koja odreuje pravo.
Pravo se brine o efikasnosti, ali ne iskljuivo o efikasnosti Ubistvo je
krivino delo zato to je nepravedno, nemoralno, loe izuzev ako je uinjeno
u samoodbrani ili ako postoji neki drugi razlog za oslobaajuu presudu.28
ak i pred-stavnici ikake kole koji su najdosledniji zagovornici efikas-
nosti kao principa za kreiranje prava, ne misle da se princip efi-kasnosti
uvek moe primeniti.
koji podrazumeva potpunu racionalnost i centralizovano znanje subjekta koji upravlja
ekonomskim sistemom. Isto tako, austrijska ekonomska kola dopri-nosi ekonomskoj
analizi prava idejom da je ekvilibrijum neodredljiv i da nije potrebno traiti optimalni
pravni sistem. Naglasak je na kompetitivnom procesu izbora pravnih pravila, a ne na
kompetitivnom ekvilibrijumu kada objanjava kreiranje prava. Odreivanje
ekvilibrijuma, kao suprotno gledite, zastupa ikaka ekonomska kola.
Hajek, F. A., (2002), Pravo, zakonodavstvo i sloboda, Slubeni list, Beograd i CID,
27 Podgorica, str. 69-70.
Zato u krivinom pravu moe da se uoi razlika izmeu dela koja su zlo po sebi {malum
28 per se) i dela koja su zakonski definisana kao zabranjena dela. Videti Cole, D. N. and
Grossman, R. Z (2005), Principles of Law and Economics, Pearson Prentice Hall, New
Jersy, str. 24-25.
53
Aleksandra Jovanovi
I na kraju, srednje reenje ili eklekticizam je najei izbor za najvei
broj autora29 koji uzimaju u obzir i alokativnu pravdu i dist-ributivnu pravdu
kao kriterije kojima se ispunjava sadrina pravde. Ovakav stav, pak ponovo
pred nas postavlja pitanje relativne vanosti i odnosa dve prethodno navedene
ekstremne pozicije jer kod odreivanja ta je sadrina pravednog i pravinog
treba odrediti gde je granica koja odreuje koliko je to efikasnosti a koliko
redistribucije kojima se ispunjava sadrina pravde. I u srednjem reenju ili
eklekticizmu sadrina cilja opet ostaje neodreena i kree se od egalitarizma
do efikasnosti.
Zakljuimo da ekonomska nauka na tritu ideja nametnula pos-tulat
efikasnosti30, odnosno alokativnu, a ne distributivnu pravdu kao
najznaajniju temu u stvaranju, promeni i primeni prava. Isto tako, pokazalo
se da su predvianja ekonomskog pristupa u objanjenju prava vie
potkrepljena injenicama i praksom nego bilo koja druga objanjenja drugih
disciplina. Ekonomski pristup pravu ispituje da li pravo promovie
efikasnost u privredi, ali i u drugim oblas-tima iako se ba sve oblasti prava
ne mogu analizirati na osnovu kriterija ekonomske efikasnosti. Ovaj pristup
istrauje efekte promene pravne regulative (zakona i drugih pravnih
propisa). Po-to pravo preko podsticaja i transakcionih trokova oblikuje
indi-
29 Ako pogledamo udbeniku literaturu iz ekonomske analize prava, moemo uoi-ti da se
neizostavno naglaava konfliktni odnos efikasnosti i pravinosti i postavlja dilema o vie
ili manje efikasnosti u kreiranju i analizi pra-va. Nije za sve predstavnike ikake kole
efikasnost vrhovna drutvena vrednost u common law sistemu kreiranja prava, a ni u
legislativnom procesu kreiranja prava. Pozner (Posner) misli da efikasnost jeste osnovni
postulat koji rukovodi sudiju pri izboru pravnih pravila, a da oni koji zastupaju primat
drugih vrednosti zbog kojih se gubi na efikasnosti treba da objasne svoj izbor
kriterijuma. Suprotan stav zastupa Eptajn (Epstein) kao drugi znaajni predstavnik
ikake kole. On tvrdi da je pravda cilj kojem sudija tei i da obrazloenje treba da
prue oni koji biraju kriterijum efikasnosti umesto pravde i pravinosti. Videti Posner,
A. R., (1973), Strict Liability: A Sot-ment, Journal of Legal Studies, br. 2, str. 205-221 i
Epstein, R., (1973), A Teogu of Strict Liability, Journal of Legal Studies, br. 2, str. 152.
U kolama ekonomske analize prava koje su orjentisane ka dravnoj intervenciji i
regulaciji, uobiajeno se prihvataju srednja - hibridna i eklektika reenja.
30 Mattei, U, (1994), Efficiency as Equity: Further Steps in Comparative Law and Economics,
Hastings International and Comparative Law Law Review, No. 14, str. 3-19. Razlog koji
Matei (Mattei) navodi za izbor efikasnosti kao kriterijuma evaluacije pravnih promena
jeste subjektivnost pojma pravde jer ima isto onoliko pojmova pravde koliko ima
individua. Pojam efikasnosti je definisan samo na dva naina - kao Pareto efikasnost i
kao Kaldor-Hiks efikasnost.
54
Teorijske osnove ekonomske analize prava
vidualni izbor i ponaanje, odnosno utie na efikasnost donetih odluka, moe
se zakljuiti da je efikasnost kao osnovni ekonomski koncept pod uticajem
institucionalnog i to pre svega pravnog okru-enja. Efikasnost je postulat
koji ekonomska analiza prava prihvata pod uticajem ikake ekonomske
kole, ali efikasnost nije jedins-tveno prihvaena od strane svih koli
ekonomske analize prava. kole koje ne prihvataju normativizam
ekonomske nauke osporavaju mogunost da sudije i zakonodavci,
oponaajui trite, prepoznaju efikasnost31.
Dakle, dva su sutinska pitanja bilo kog izbora (prilikom pro-mene
prava promenom zakona, ekonomsko-politikih mera i politike uopte).
Jedno pitanje je da li taj izbor vodi novoj efikasnoj aloka-ciji resursa32.
Drugo je pitanje da li taj izbor vodi i onoj distribu-ciji bogatstva (resursa)
koji e drutveno i etiki biti poeljni. Ekonomska teorija ne odgovara na
oba pitanja. Ona moe samo da odgo-vori na pitanje da li e nova pravna
regulativa ustanoviti efikasnu alokaciju resursa, odnosno koji su trokovi
promene postojee pravne regulative, a ne i da li je ta nova alokacija resursa i
distribucija bogatstva etiki poeljna.33
31 Videti kritike koje efikasnosti kao normativnom kriterijumu za stvaranje i promenu
prava upuuje austrijska ekonomska kola i teorija javnog izbora u So-bin, J. M., (1999),
A Primer in Modern Themes in Free Market Economics and Policy, Universal Publishers,
Parkland, Florida. Takoe, i neoinstitucionalna ekonomija, odnosno neki njeni pravci,
istraivanje preusmeravaju na teren komparativnog pristupa pravu i pravnim
institucijama.
32 U situacijama kada ekonomska analiza efekata pravnih (politikih) pro-mena nije
izvodljiva, odnosno kada se ne moe postii saglasnost o promeni prava meu brojnim
grupama ljudi u jednom drutvu, pa se zato ne moe izves-ti zakljuak da li je promena
poeljna postoji predrasuda u korist prethodno steenih prava ili pravnog status quo. U
kapitalistikom drutvu postoji eksplicitna predrasuda u korist prethodno postojeih
pravila, ne zato to je promena po sebi nepoeljna, ve zbog jednostavnog razloga, da
samo ovakva predrasuda stvara podsticaje za pojavu dobrovoljnog ugovaranja izmeu
samih stranaka. Indirektno, dakle ova predrasuda garantuje da e obraanje dravi biti
efektivno minimizirano". Videti Buchanan, J. M., (1959), Positive Econom-ics, Welfare
Economics and Political Esopotu, Journal of Law and Economics, October, str. 129.
Videti, takoe, Tollison, R. D., (1972), Involved Social Analysis, u Buchanan, M. i
Tollison, R. D., (eds.), Theory ofPublic Choice, The University of Michigan Press, Ann
Arbor.
33 Poto ekonomista ne odgovara na pitanje o tome da li promena prava vodi eti-koj
poeljnosti distribucije bogatstva u drutvu, ve odgovara na pitanje da li je nova
regulativa efikasna, podseamo da onda oni koji donese odluke o javnim politikama ili o
promeni prava treba da se izjasne koje su to vrednosti na osno-vu kojih se vri izbor
politike/prava.
55
Aleksandra Jovanovi
2. Trina alokacija, zakonska alokacija prava i sudska
alokacija prava
2.1. Trina alokacija prava
Trite je efikasan nain za alokaciju prava jer se na njemu prava (prava
nad resursima) alociraju dobrovoljno ugovorima. Dakle, ugovor-na odnosno
trina alokacija je Pareto efikasna jer je dobrovoljna i zato je najbolje ono
pravo koje izvire iz dobrovoljne alokacije. Zagovor-nici slobodnog trita su
fokusirani na proces, a ne na ishode/re-zultate koji su posledica naih izbora.
Pravednost trinog ishoda proizilazi iz dobrovoljne razmene kao pravednog
procesa34, a razlike u ishodima koje su posledica neravnopravnosti u raspodeli
resursa, spo-sobnosti, vetina, humanog kapitala se ne uzimaju u razmatranje35.
U ekonomiji je normalno da trite odluuje o alokaciji resur-sa,
odnosno alokaciji prava nad resursima. Pravni sistem - sudovi i zakonodavac
- odluuju o alokaciji prava onda kada su trini tro-kovi odreivanja
alokacije vei od trokova koje namee pravni sis-tem. Pravni sistem poput
trita suoava individue sa trokovima njihovih odluka. Pravo, kao i trite
koristi cene" koje odgovaraju oportunitetnom troku koji e podstaknuti
ponaanje koje maksimi-zira efikasnost. Na primer, prema ikakoj koli,
alokacija odgo-vornosti za naknadu tete ne slui tome da se potuje pravo
ve da se tetnik natera da plati cenu ekvivalentnu oportunitetnom troku
(proputenoj dobiti) koji je nastao zbog injenja radnje koja je prouz-
34 Videti Nauek, F. A., (1960), The Constitution ofLiberty, The University of Chicago Press,
Chicago, Nozick, K. R (1974), Apagsu, State, and Utopia, New York Basic Books, New
York i Meltzer, A. H., (1990), Voting Rights and Redistribution: Implication for Liberal
Democratic Government, Paper presented for the Karl Brunner Svmposium, June, Orga-
nized by Liberty Fund, Private Enterprize Research Center and Texas A&M University.
Nozik (Nozick) shvata pravdu kao nain na koji ljudi dolaze do prava" (holdings), a ne
kao nametanje posebnog obrasca distribucije trokova i koristi. Slobodu shvata kao
vrhovnu vrednost, pa slobodno trite brani ne zato to je efikasno (jer maksimizira
drutveno bogatstvo) ve zato to je slobodno trite pravedan sistem. Suprotno za
argumente o nepravednoj trinoj raspodeli dohodaka u odsustvu dravne politike da ih
promeni videti Rawls, J., (1971), A Theory of Justice, Cambridge, Masachussets. Rols
(Rawls) polazi od toga da drava treba da donosi politiku preraspodele prema pravilima
koje bi nepristrasni posmatra pod velom neznanja" (ne znajui svoju buduu poziciju)
prihvatio kao pravedna pravila.
35 Browning, E. K, (1992), Why do Egalitarians Win the Argument, Paper presented for the
Karl Brunner Symposium, June, Organized by Liberty Fund, Private Enterprize Research
Center and Texas A& M University.
56
Teorijske osnove ekonomske analize prava
rokovala tetu. Ako vrednost koju tetnik izvodi iz tetne radnje prevazilazi
vrednost naknade tete (cene koju plaa za tetnu radnju) koju e da plati,
injenje tetne radnje maksimizira efikasnost. Tada, pravo podstie injenje
nezakonite radnje. S druge strane ako je vred-nost naknade tete vea od
vrednosti uinjene tete, tada pravo daje efikasan podsticaj za ponaanje koje
ne ini tetu jer se efikasnost maksimizira ako se ne ini nezakonita radnja.
Dakle, pravo i pravni sistem imaju alokativnu funkciju36 i oponaaju trite,
pri emu ikaka ekonomska kola smatra da precedentno common law
pravo efikasno oponaa trite, odnosno da ima tendenciju da bude efi-kasno.
Zato sudovi u modelima nekih kola ekonomske analize prava maksimiziraju
mikroekonomsku efikasnost bez obzira na inicijalnu raspodelu resursa sa
kojom individue nastupaju na tritu.
Alternative trinoj alokaciji prava su alokacija prava putem sudskog
procesa i alokacija prava putem zakonodavnog procesa.
Izmeu trita s jedne strane, i s druge strane sudske i zako-nodavne
alokacije prava kao alternativnih metoda alokacije postoji razlika. Trite je
efikasniji metod jer na tritu ljudi pokazuju novcem, dakle svojom
spremnou da plate, koliko vrednuju pravo na resurs u odnosu na
vrednovanje koje pokazuje konkurentska strana. Po-kazana spremnost da se
plati novcem37 daje kredibilitet onome ko e efikasnije da upotrebi
resurs/pravo.
ikaka ekonomska kola, teorija javnog izbora, austrijska eko-nomska
kola i neoinstitucionalna ekonomija (u svim svojim aspekti-ma - pristupu
ekonomije svojinskih prava, pristupu ekonomije trans-akcionih trokova,
pristupu ekonomske teorije ugovora i pristupu ekonomske teorije socijalnih
normi) poivaju na ideji slobodnog tr-ita na kojem pojedinci delujui u
sopstvenom interesu ostvaruju drutvene interese i na ideji spontane evolucije
ekonomskog sistema. Kada se ovaj pristup proiri na netrine fenomene,
onda govorimo o ideji spontane evolucije politikog, pravnog i ekonomskog
institu-cionalnog okvira.38 Ovakva shvatanja ostavljaju malo mesta za
ekonom-
36 Alokativna funkcija pravnog sistema je za neke kole ekonomske analize prava posluila
kao argumentacija za dravno finansiranje sudskog sistema. Sudski postupak ima
drutvenu funkciju da razrei spor, pri emu drutvene koristi od razreenja spora -
pozitivni eksterni efekti - prevazilaze privatne koristi strana koje se spore.
37 Pored novca, spremnost da se plati na tritu moe da se meri i drugim ekviva-lentima
kao to je na primer vrednou rtvovanih alternativa (oportunitet-nim trokom).
38 Bez obzira na trinu orjentaciju navedenih kola, ipak postoje razlike u shva-tanju
procesa kreiranja institucija/prava.
57
Aleksandra Jovanovi
sku funkciju drave39. Za razliku od ovih kola, neke kole smatraju da se
optimalna alokacija resursa i/ili prava moe postii samo uz dravnu
intervenciju40.
Podruje politikog odreivanje javne politike i zakonodavstva jeste
predmet analize teorije javnog izbora. Ova kola polazi od pro-blema koji
prate odvijanje politikog procesa. Dakle, ni politiki proces, ni trite, kao
uostalom nijedna institucija nisu i ne mogu biti savreni. Teorija javnog izbora
smatra da drava ne moe da dono-si efikasne ili pravedne odluke ak ni pod
pretpostavkom da postoji konsensus oko toga ta se smatra pravednim.
Pravila konkurencije na politikom tritu41 se razlikuju od pravila na
ekonomskom tri-tu. Ipak i na politikom tritu se susreemo sa razliitim
sposob-nostima, vetinama, motivima, bogatstvom uesnika koje e se teko
promeniti u politikom procesu jer e jedni imati boljih politi-kih vetina i
ishoda dok drugi nee. Zato zagovornici redistribucije trae intervenciju
drave da se zakonodavstvom postignu odreeni so-cijalni programi ili drugi
ciljevi odreenih interesnih grupa.
2.2. Metodi kreiranja prava i efikasnost
Spontano - endogeno stvaranje prava je proces koji nastaje dob-
rovoljnim individualnim odlukama i ponovljenim ponaanjima i se-lekcijom
efikasnih pravila ponaanja koje su odgovori na promene u tehnolokim,
ekonomskim i socijalnim uslovima42. Usvojena pravila
39 Ovakvi stavovi slede iz brojne argumentacije, a izmeu ostalog i iz shvatanja da da
sistem podsticaja koji je udruen sa dravnom svojinom ne daje efikasne pod-sticaje za
odluke i ponaanje onima koji donose odluke. Zato dravna kontrola ne moe biti
efikasna bez obzira na kvalitet ljudi koji donose odluke.
40 Institucionalna ekonomska analiza prava, suprotno ikakoj ekonomskoj ko-li, svojim
idejama brie razlike izmeu trita i drave u procesu alokacije prava nad resursima. Za
institucionalnu ekonomsku analizu prava razlike iz-meu zakonodavstva, suda ili
regulacije u kreiranju prava su nebitne jer su to samo razliiti naini povezivanja drave
i trita u pravnom i ekonomskom procesu. Kritike pravne studije, takoe, osporavaju
slobodno trite koje, po njima, ima eksploatatorski karakter. kola pravnih reformista ili
Nju Hejven kola /New Haven/ prava i ekonomije istrauje regulatorni okvir i regulaciju
vide kao bolju alternativu common law-y, ak smatraju da je potrebno vie regu-lacije.
41 Politiko trite" obezbeuje legitimaciju politikim institucijama, obez-beuje okvir
za donoenje prava, politikih, sudskih i administrativnih odlu-ka, a promena ovog
okvira menja ponaanje sudija, politikih, ekonomskih aktera i dravne administracije.
42 Institucije/pravo moe nastati spontano (endogeno) na tritu institucija u procesu
selektivne evolucije i tada ih pravo usvaja" i formalizuje. (Takva su
58
Teorijske osnove ekonomske analize prava
su, dakle, prola test efikasnosti na tritu institucija. Poto su prihvaena
dobrovoljno, za njih je karakteristino da su samoodriva i da je njihova
primena glatka i bez velikih trokova. Uloga drave je samo da nadzire
njihovu primenu. Drugi nain nastanka institucija je egzogeno, odnosno
nametanje i dizajniranje zato to neko veruje da se tako nametnutim
pravilima moe postii neki zadati cilj. Prethod-na podela na spontano
nastale institucije/pravo i dizajnirane ins-titucije/pravo se ne mora poklapati
sa podelom na sottop law i ev-ropsko-kontinentalno pravo iako postoji
uverenje nekih autora da se zakonodavnom procedurom i pravom koje
kreiraju regulatorne agencije dizajniraju pravila. Ipak, ne moe se rei da
zakonodavna43 procedura ne usvaja pravila koja su nastala iz spontanih
interakcija ljudi. Ne moe se unapred za svaku situaciju povui granica
izmeu dobrovolj-
prava: pravo privatne svojine i pravo utovaranja jer su nastala iz individualne slobode da se
odluke donose u sopstvenom interesu.) Drugi nain nastanka insti-tucija je socijalni ininjering
(egzogeno), odnosno nametanje i dizajniranje zato to neko veruje da se tako nametnutim
pravilima moe postii neki eljeni is-hod. Neoklasini ekonomski modeli se grade na
pretpostavkama da su pravo, poli-tika i druga drutvena pravila egzogeno odreena, da na njih
privredni subjekti uopte ne utiu, odnosno da nisu izborne varijable. Neoklasina ekonomija
ne uzima u obzir promene institucija i efekte promene institucija na ponaanje privrednih
subjekata. Suprotno, ukoliko se polazi od pravnih pravila kao kljune objanjavajue varijable
modela, onda se prihvata jedan pravac linije uzronosti to ima stroge implikacije na politiku
kreiranja prava i mogunost njegovog di-zajniranja. Drugi mogui, neoinstitucionalni, teorijski
okvir podrazumeva da su pravo/institucije endogene i izborne varijable i da ih ljudi biraju na
isti nain kako biraju kada kupuju i prodaju bilo koja dobra. U ovakvom teorijskom okviru ne
postoji jednostrana uzronost. Pravna pravila se udruuju sa ekonomskim, poli-tikim,
drutvenim snagama koja ta pravila reguliu, ljudi ih biraju (kupuju" i prodaju" po analogiji
sa tritem) i ona su endogene varijable. Zato je metodo-loki jako vano da se pravna pravila i
njihov kvalitet uhvati" preko vrste i porekla odgovarajueg pravnog sistema. Tako na primer
kada je re o ekonomskom pravu, onda kvalitet pravnih pravila dolazi iz ekonomskih pritisaka
i snaga u jednoj zemlji, brojnih ugovornih i svojinskih odnosa, ali i ire, od drutvenih normi i
vrednosti u drutvu. Ovakvo shvatanje o endogenom karakteru kreiranja pravnih pravila
objanjava zato se efikasna pravila jedne zemlje ne mogu prosto prepisati i dati iste efikasne
rezultate u nekoj drutoj zemlji. 43 Uprkos znaaju koji daje spontanom poretku i nomosu kao
pravednom pravu, Hajek nije uveren da se zakonodavstvo moe odbaciti kao nain kreiranja
prava, ak ni u oblasti privatnog prava. U nekim aspektima razvoj precedentnog prava je vr-
sta jednosmerne ulice: kada je ve znatno odmakao u jednom pravcu, on se esto ne moe
vratiti unazad im bude jasno da su neke posledice ranijih odluka nepoelj-ne. injenica da
zakon (A. J. pravo) koji se razvio na taj nain ima neka poeljna svojstva nije dokaz da e to
uvek biti dobar zakon (A. J. pravo) ili da neka njegova pravila ne bi mogla da budu vrlo loa.
Prema tome, znai da se ne moemo potpuno osloboditi zakonodavstva". Hajek, F. A., (2002),
Pravo, zakonodavstvo i sloboda, Slubeni list, Beograd i CID, Podgorica, str. 86-87.
59
Aleksandra Jovanovi
ne (ugovorne, spontane, trine) alokacije prava i alokacije prava putem
zakona. Zakoni alociraju prava, alociraju koristi i trokove, vre
redistribuciju u korist nekih, a na teret drugih drutvenih gru-pa. Ovo je
posebno ilustrativno za ekonomsko pravo44.
Jedan broj autora45 se poziva na teorijska i empirijska istrai-vanja koja
sugeriu tendenciju da comtnon law sudovi u anglosakson-skom pravnom
sistemu donose odluke koje uveavaju efikasnost, dok zakonodavna
procedura u evropsko-kontinentalnom pravu nema tak-vu tendenciju46.
Ovakvo shvatanje odgovara podeli na nomos i thesis47, Dakle, prema ikakoj
ekonomskoj koli, metodi prihvatanja pravnih pravila - precedentni ili
zakonodavni proces - nisu isto efikasni u Pareto smislu.
2.2.1. Dravna alokacija/zakonodavna
alokacija i regulacija
Zakonodavni proces za razliku od precedentnog stvaranja pra-va, prema
ovom shvatanju, ne obezbeuje jake podsticaje da blokira neefikasna pravila
jer je direktno pod uticajem ljudi koji oekuju koristi od usvojenih zakona i
koji su zato okrenuti rentonosnom
44 Poreski i privatizacioni zakoni su ilustrativni primer transfera svojinskih prava i
redistribucije koja je posledica transfera. Mere ekonomske politike (fiskalne, monetarne,
spoljnotrgovinske, devizne, itd.), takoe, realociraju svojinska prava i vode
redistribuciji. Ne treba zaboraviti da se i sudskim odlukama rearaniraju svojinska prava.
Zbog posebnog znaaja ekonomskih efekata poreskog prava upuujemo itaoce na
Popovi, D., (2008), Poresko pravo, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu i Slubeni
glasnik, Beograd i Posner, R. A., (1998), Economic Anafysis of Law, Fifth Edition, Aspen
Law 8c Business of Aspen Pu-blishers, New York, str. 523-550.
45 Predstavnici ikake ekonomske kole, posebno Pozner (Posner, R. A.) kao pred-stavnik
ove kole sa najveim autoritetom, argumentuju veu efikasnost prece-dentnog prava u
odnosu na legislativno stvoreno pravo. Videti argumentaciju u Posner, R. A., (1998),
Economic Analysis of Law, Little, Brown and Sotrapu, Boston, Toronto, London, str. 569-
572. Za argumentaciju o institucionalnoj supstituciji, odnosno o efikasnoj kombinaciji
pravnih i ekonomskih institucija tako da se meusobno dopunjuju u zatiti akcionara
videti Jovanovi, A., (2002), Legal Rules, Governance Structures and Financial Systems,
Pravo i privreda br. 9-12. Instituci-onalna supstitucija deluje tako da finansijski sistemi i
sistemi korporativnog upravljanja uprkos razlikama u pripadanju common law i
evropsko-kontinental-nom pravnom sistemu, pokazuju priblino slian nivo razvoja G7
zemalja.
46 Videti Cooter, R. and Ulen, T (2000), Law ScEconomics, Addison-Weseley Longman,
Reading Massachusets, Menlo Park California, New York.
47 Hajek, F. A., (2002), Pravo, zakonodavstvo u sloboda, Slubeni list, Beograd i CID,
Podgorica, str. 117. Nomos podrazumeva pravedno pravo - pravila praved-nog
ponaanja endogeno nastala, odnosno pravo koje postoji, dok je thesis pravo koje je
nametnuto.
60
Teorijske osnove ekonomske analize prava
ponaanju4 . Zakonodavci imaju vredna svojinska prava da redistri-buiraju
blagostanje, odnosno da nameu koristi i trokove mnogim pojedincima.
Dakle, zakonodavni proces je pored trita i sudskih odluka, alternativni
nain alokacije prava. Zato se u zakonodavnom procesu kreira trite na
kome zakonodavci49 prodaju" razlii-tim interesnim grupama redistribuciju
blagostanja u zamenu za podr-ku politikoj kampanji. Poto nema sankcija,
zakonodavac ne mora da ispuni pogodbu - obeanje da e usvojiti odreeni
zakon u korist odreene interesne grupe, a u zamenu za politiku podrku.
Mogue je da sledei izabrani zakonodavac promeni zakon. Ove mogunosti,
da se zbog oportunizma ili nestabilnosti pravnog sistema ne ispu-ni pogodba,
redukuju vrednost koju zakonodavac moe da dobije kada titi odreenu
interesnu grupu, a time se smanjuje blagostanje onih pojedinaca koji u
zakonodavnom telu treba da glasaju za zatitu od-reene interesne grupe.
Takoe, i za sprovoenje zakona obeanog in-teresnoj grupi je potreban
odgovarajui budet. Bez budeta za njegovo sprovoenje, usvojeni zakon je
nepotpun. I na kraju, primena usvojenog zakona moe izazvati nedoumice
sudije u pogledu tumaenja namere za-konodavca.
Tako se politiki proces koristi u donoenju ekonomskih odluka, odnosno
u realokaciji bogatstva i blagostanja. Ipak, jo jedanput napo-minjemo da
mnogi zakoni nisu proizvod pritisaka interesnih grupa.50
Zakonodavstvo kao proces kreiranja prava stvara pravna pravila koja su
orjentisana ka eljenim ishodima 51, pri emu se uoavaju raz-
48 Rentonosno ponaanje je jedan od kljunih pojmova teorije javnog izbora. Podra-zumeva
ponaanje pojedinaca koji rasipanjem resursa preko mehanizma drave na-stoje da
obezbede redistribuciju u sopstvenu korist. Vie o teoriji javnog izbora videti u glavi IV.
49 Razlika izmeu common law i evropsko-kontinentalnog prava nije samo u naini-ma
kojima se stvara pravo, ve i u nainima na koji se biraju sudije i zakonodav-ci to,
takoe, odreuje nain na koji kreatori" prava maksimiziraju sopstvenu korisnost.
50 Mogue je da pravo nastane bez pritiska interesnih grupa. Takav je primer kri-vinog
zakonodavstva. Meutim, mogue je da se, zatim, tako doneti zakoni odra-vaju i ive
zahvaljujui pritisku nekih interesnih grupa kojima pogoduju.
51 Pravo kreirano u cilju postizanja odreenih ishoda predstavlja politiko oprav-danje za
dravnu intervenciju u nametanju prava u ime nekih opravdanih viih" ciljeva, ta god
se pod njima podrazumevalo - pravda, pravinost, jednakost, jav-ni interes, moral.
Mnogi smatraju da se neuspeh trita u odreivanju optimal-ne alokacije resursa moe
reiti dravnom intervencijom i prizivaju dravu u pomo. Drava se posmatra kao
arbitar koji raznim merama treba da otkloni ne-ujednaenosti u Pareto uslovima
efikasnosti putem poreza, subvencija, dozvola, zabrana. To je neizvodljivo jer drava
svojim intervencijama moe samo sluajno da pogodi uslove Pareto efikasnosti. Drava
nije sveznajua i svemogua. Osim
61
Aleksandra Jovanovi
liite uloge koje u njegovom stvaranju imaju razliiti akteri to zna-i da
trokove za njihove posledice ne snose oni koji su ukljueni u proces
donoenja zakona. Za zakonodavni proces je, naime, karakteris-tino da
naunici odnosno ekspertske pravno-ekonomske institucije i grupe
konceptualiziraju pravo, da pravna profesija u formi nacr-ta formulie
zakon/pravo, da razne interesne grupe zastupaju i vre pritisak da se
predloe i usvoje odreena pravna reenja, da zakono-davci/parlament kao
politiki izabrani predstavnici usvajaju zakon i da, na kraju, pravo
primenjuju birokrate52.
Regulacija, odnosno pravo kreirano od strane izvrne vlasti, kao i
formiranje i delovanje razliitih administrativnih regulatornih agencija53 koje
primenjuju pravo i koje, da bi primenjivale pravo/zako-ne prave" pravo,
odnosno regulaciju, takoe, stvara probleme. Ekonom-ske efekte regulacije
koja se uvodi da ispravi" trinu alokaciju resursa je teko precizno
izmeriti. Ekonomska regulacija nije bes-platna. Ona stvara direktne i
indirektne trokove. Direktni tro-kovi su trokovi drave u pogledu
donoenja i primene propisa, kao i rada regulatorne agencije. Indirektni
trokovi su trokovi koji na-staju zato to interesne grupe (preduzea, grane)
vre pritisak da se donese regulatorno pravilo u njihovu korist. Interesne
grupe, dakle, troe resurse koji su mogli biti efikasnije upotrebljeni to
dovodi do alokativne distorzije.
2.2.2. Sudska alokacija prava
Za razliku od procesa kreiranja prava u evropsko-kontinentalnom
pravnom sistemu, postoji argumentacija da anglosaksonski sistem pre-
cedentnog prava54 nije vezan za politiki proces i ekonomske rente
toga drava izborom pravnih pravila u regulisanju neuspeha trita uvek izaziva neke
alokativne i distributivne posledice, odnosno trokove za neke grupe ljudi, a koristi za
druge. Svaki pravni sistem, kao i svako novo pravno reenje u okviru postojeeg sistema
ima svojih ekonomskih posledica. Dakle, iako trite moe biti neuspeno, ne znai da e
dravna regulacija biti uspenija od trita. Intervencionistiki shvaena uloga drave ima
teorijsku osnovu u radu Pigou, A. S, (1952), The Economics ofWelfare, Macmillan and
Sotrapu Limited, London. Videti Pejovich, S., (1998), Economic Analysis of Institutions and
52 Systems, Cluwer Aca-demic Publishers, Dordrecht, Boston, London, str. 42-43.
Uredbe su tipian oblik regulacije. Videti, na primer, Uredbu ouslovima i nainu
53 internacionalizacije privrednih drutava (Slubeni glasnik RS, br. 22/2008) kojom se
odreuju uslovi i naini za bespovratnu dodelu finansijskih sredstava domaim privrednim
drutvima za finansiranje aktivnosti koje doprinose po-veanju izvoza. Postupak dodele
sredstava i dodelu sredstava vri Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza.
Precedentno pravo je formalizovano sudskim odlukama na osnovu sudijskog pre-
poznavanja" i razraivanja drevnih obiaja to se formulie u presudama.
54
62
Teorijske osnove ekonomske analize prava
ve za ulogu sudije koji prepoznaje" pravo utemeljeno u zajednici i u svojoj
odluci objavljuje pravo koje od pamtiveka izvire iz obiaja zajednice. Tako
posmatrano, precedentno pravo je u smislu ekonomskog rezonovanja
nenameravani ishod odluke pojedinca da se spori. Ova gle-dita, zasnovana
na ideji da sudije u presuivanju polaze od efikas-nosti kao vrhovne
vrednosti, zastupaju predstavnici ikake ekonom-ske kole55.
ikaka ekonomska kola je trino orjentisana, ali i pored vere u
trine ishode, ipak veruje da i sudije mogu da poboljaju trinu alokaciju
resursa. Sudska alokacija je alternativa dobro-voljnoj trinoj alokaciji
prava. Zato sudovi u modelima ove kole maksimiziraju mikroekonomsku
efikasnost bez obzira na inicijalnu alokaciju prava (raspodelu resursa) sa
kojom individue nastupaju na tritu.
Sistem precedentnog prava ne odgovara na probleme dok se oni ne
dogode. Niko ne moe unapred da predvidi sve mogue sluajeve. Osim toga
sudska odluka o elementima spora (ugovora, svojine, tete, odgo-vornosti)
postaje javno dobro. ,Nudno je (za proizvodnju precedenata) da proizvoai
nisu plaeni. Niti sudije, niti advokati ... nisu pri-mili autorski honorar ni
kompenzaciju za precedent koji odreuje odluke u hiljadama drugih
sluajeva ... ali zato to stalnost sudijs-ke funkcije i nagraivanje umanjuju
uobiajene podsticaje koji deluju na druge ljude, sudije e verovatno biti pod
uticajem onoga to se u veini ivotnih okolnosti smatra slabom snagom (J.
A. slabim pod-sticajem)"56. Ovo su neki, ne ba uverljivi, argumenti onih koji
smat-raju da je precedentno pravo efikasnije u odnosu na evropsko-konti-
nentalno pravo. Neuverljivost sledi iz odgovora na pitanje zato bi sudije
bile razliite od drugih ljudi, odnosno zato i u kapacitetu koji imaju kao
sudije ne bi maksimizirali sopstvenu korisnost kao to rade i svi drugi ljudi.
Uloga sudije57, prema zastupnicima stava o veoj efikasnosti pre-
cedentnog prava u odnosu na evropsko-kontinentalno pravo, nije da
55 Videti Posner, R. A., (1998), Economic Analysis of Law, Little, Brown and Sotrapu,
Boston, Toronto, London i Epstein, R., A. (1986), Past and Future: The Temporal
Dimension in the Law ofProperty, Washington University of Law Quarterly, Vol. 64, No.
3. Pozner je svakako najuticajnije ime ne samo ikake kole ve i generalno u oblasti
ekonomske analize prava. Eptajn (Epstein, R. A) je, takoe, ostvario veliki uticaj na
modernu ekonomsku analizu prava.
56 Posner, R. A., (1998), Economic Analysis of Law, Little, Brown and Sotrapu, Boston,
Toronto, London, str. 588.
57 Kao najpoznatiji i najuticajniji predstavnik ekonomske analize prava koja za-stupa
kriterijum efikasnosti, Pozner istie da sudije treba da alociraju prava tako da budue
ugovaranje bude efikasno, a to znai alocirati odgovornost stra-
63
Aleksandra Jovanovi
stvara pravo ve da svojom odlukom potvrdi pravo koje ve postoji. S
obzirom na ovakvu ulogu sudije, mogli bismo da kaemo sudija postaje
stvaralac prava" odnosno zakonodavac"58.
Ekonomske teorije orjentisane na slobodno trite smatraju da trite
tradicionalno nosi mnoge aspekte pravde. Svojina i ugovori, dobrovoljna
razmena prava na tritu je proces endogenog stvaranja prava, odnosno
common law sistema. Ovakav proces stvaranja ini common law ekonomski
efikasnim jer podrava ambijent pogodan za razvoj ekonomije. Meutim,
uloga sudije u prepoznavanju i objavljivanju prava je, prema teoriji javnog
izbora59 i austrijskoj60 ekonomskoj ko-
ni koja e uz najmanje trokove snositi gubitak. Posner, R. A., (1998), Economic
Analysis ofLaw, Little, Brown and Sotrapu, Boston, Toronto, London.
58 O kritici Kouzove teoreme u svetlu podsticanja sudijskog aktivizma videti Cobin, J. M.,
(1999), A Primer in Modern Themes in Free Market Economics and Policy, Universal
Publishers, Parkland, Florida, str. 382-384. Kouzova teorema je promenila
jurisprudenciju i prema, austrijskoj koli i teoriji javnog izbora, dala argu-mentaciju u
korist sudijskog aktivizma i zastupanja ideja pravne efikasnosti u kreiranju prava.
Naime, inverznom formulacijom Kouzove teoreme se tvrdi da kada su visoki
transakcioni trokovi, odnosno kada postoje barijere slobodnoj razmeni na tritu, onda
sud (A. J. ili moglo bi se rei zakonodavac) moe biti efikasan u alokaciji resursa,
odnosno prava i odgovornosti. Mislimo da ova in-verzija nije korektno interpretiranje
Kouzove teoreme jer on decidirano kae da izbor reenja zavisi od toga koje je reenje
jeftinije - trina, sudska ili zakonska alokacija. Svako reenje ima svoje transakcione
trokove, ali na kraju i pored sudske i zakonske alokacije moe ipak doi do pregovora
ako sud ili za-kon nisu pogodili efikasno reenje, to jest moe doi do trine alokacije, a
mislimo da to i jeste Kouzova ideja. Rasprava o problemima tetnih efekata... je uinila
jasnim da postoji problem u izboru odgovarajueg drutvenog aranmana za reavanje
tetnih efekata. Sve solucije imaju trokove i nema razloga da se pretpostavi da je
dravna regulacija preduzeta samo zato to ovaj problem dobro ne reavaju trite ili
preduzee. Zadovoljavajue miljenje o politici moe proistei samo iz paljivog
istraivanja kako u praksi, trite, preduzea i drava reavaju problem tetnih efekata...
Verujem da ekonomisti i politiari generalno precenjuju prednosti koje proizlaze iz
dravne regulacije. Ali ovo ve-rovanje, ako je i opravdano, nije nita vie nego sugestija
da se treba otarasiti dravne regulacije. Ono nam ne govori gde treba povui graninu
liniju. To iz-gleda, mora da proistekne iz detaljnog ispitivanja stvarnih rezultata u
reavanju ovog problema raznim nainima". Coase, R., (1960), The Problem ofSocial
Cost, Jour-nal of Law and Economics, Vol. 3, October, str. 18-19.
59 Teorija javnog izbora primenjuje ekonomsku analizu na politike procese i pravo stvoreno
u politikom procesu. Pravna i politika ogranienja su institucio-nalni okvir za analizu
ponaanja politikih aktera u kreiranju prava. Videti deo ove knjige o teoriji javnog izbora
i njenom pristupu ekonomskoj analizi prava.
60 Austrijska ekonomska kola poiva na ideji slobodnog trita, privatne svoji-ne kao
osnove za slobodnu razmenu/ugovaranje i maksimizaciju individualnog samointeresa
koji e nevidljivom rukom trita Adama Smita voditi socijal-nom boljitku. Zalae se za
ogranienu dravu i protivi dravnoj intervenciji
64
Teorijske osnove ekonomske analize prava
pi, pod znakom pitanja jer se i sudija u donoenju odluka nalazi u ulo-zi
zakonodavca" i ponaa kao zakonodavac". Ovo pravo se razvija i menja u
skladu sa obiajima, fleksibilno je i reaguje na katalaktike61 procese
podstiui preduzetnitvo i efikasnost. Promene su margi-nalne i
predstavljaju adaptaciju na promenjene tehnoloke i socijalne uslove. S drute
strane, ipak nije iskljueno da i precedentno pravo bude instrument
rentonosnog ponaanja jer nikada nije sigurno da e sud i sudija zaista
ispravljati" mane"trita.
Pored prethodno navedene kritike sudijskog aktivizma koja je za-
snovana na stavovima teorije javnog izbora, kritika sudijskog aktiviz-ma se
zasniva i na stavovima austrijske ekonomske kole o disperziji znanja62 i
nemogunosti postojanja kritine mase znanja sudije na os-novu kojeg bi
odredio ta je efikasno, odnosno koja alokacija prava odreena sudskom
odlukom predstavlja drutveni boljitak. Sudiju, zbog toga, moemo posmatrati
kao drutvenog planera koji svojom odlukom treba da obezbedi drutveno
blagostanje. Austrijska ekonomska ko-la i teorija javnog izbora, dakle, daju
argumentaciju kojom zameraju i aktivnosti legislatora u kontinentalnom
sistemu, kao i aktivnosti sudija u common law sistemu jer, po njima, niti
jedna niti druga aktiv-nost ne znai da e biti kreirano efikasno pravo. Niti
zakonodavci, niti sudije ne snose trokove svojih greaka.
2.2.3. Metodi kreiranja prava i efikasnost - jo jedanput
Ne sporimo da se zakonodavnom procedurom mogu nametnuti in-
stitucije/pravo koje bitno menja i ini neefikasnim63 institucio-
u privredi. Austrijsku kolu obeleava metodoloki individualizam, subjekti-vizam,
kvalitativna analiza i analiza procesa umesto traenja ekvilibrijuma.
61 Katalaksija podrazumeva spontani poredak koji proizvodi trite delovanjem ljudi u
institucionalnom okviru privatne svojine, ugovora i delikta. Videti Hajek, F. A., (2002),
Pravo, zakonodavstvo i sloboda, Slubeni list, Beograd i CID, Podgorica, str. 233.
62 Nauek, F. A., (1945), The Use of Knowledge in Society, American Economic Review, No.
35.
63 Neka ekonomska i socijalna prava su dobar primer predvidljivih posledica za izbor
pravnih pravila koja se ne obrazuju spontano i koja ne slede kriterijum efikasnosti.
Videti Jovanovi, A., (1996), Ekonomski efekti nekih ekonomskih prava, u Zborniku
Srbija u tranziciji i meunarodna zajednica, Centar za doku-mentaciju i publikacije
Pravnog fakulteta i Savet projekta Konstituisanje Sr-bije kao moderne pravne drave. U
ljudska prava koja karakterie efikasnost ub-rajamo pravo privatne svojine i pravo
slobodnog ugovaranja. Pored njih, postoje i ekonomska (i socijalna) prava druge
generacije koja su dizajnirana da omogue zadovoljenje bazinih ljudskih potreba koje
ekonomski sistem trinom logikom ne ostvaruje. Ova prava imaju drutaiju prirodu od
prava privatne svojine i pra-va slobodnog ugovaranja jer za svoju realizaciju zahtevaju
delovanje drave. U li-
65
Aleksandra Jovanovi
nalnu strukturu , ali favorizovanje neefikasnih pravila ugroa-va legitimitet
zakonodavnog tela, pa je oekivana posledica gubitak podrke u sledeim
izborima. I u evropsko-kontinentalnom sistemu pravo moe nastati i razvijati
se u skladu sa obiajima i ne znai da se sistematski egzogeno namee kao
posledica politikog procesa. Ta-koe, ulaenje u spor je i u sistemu
kontinentalnog prava neizvesnost koja vodi stvaranju prava putem sudske
prakse. Ono nije fleksibilno, niti uvek reaguje na katalaktiki - trini proces
na isti nain kao i precedentno pravo. Argumentacija za veu efikasnost
preceden-tnog prava nije uvek ubedljiva jer se precedentnom pravu moe
uputiti ista kritika kao i zakonodavnom procesu, kao i zato to praksa ne po-
tvruje uvek da su razlike u pravnim pravilima i sistemu rezultirale u
razliitoj efikasnosti.
Isto tako, nije uvek lako razluiti spontano i evolucijom nasta-lo pravo
od egzogeno nametnutog prava. Postojanje legislativnog krei-ranja prava u
sistemu anglosaksonskog precedentnog prava s jedne stane, kao i s druge
strane postojanje sudske prakse kao izvora prava (prece-dentno pravo) u
kontinentalnom pravnom sistemu, takoe, ukazuje da su oba naina
kreiranja prava komplementarni. Oba pravna sistema su hijerarhijski
ureena, ustav je najvii pravni akt, zakoni su vii pravni akti od sudskih
precedenata i od dravne regulacije, i u oba
teraturi o ekonomskim i socijalnim pravima se tvrdi da su ona potcenjena i da je njihova
realizacija suoena sa brojnim preprekama i problemima. (Videti Folk, R., (1996), Traganje za
ljudskim pravima u doba globalizacije, u zborniku Pravo njud-skih prava, Beogradski centar za
ljudska prava.) Ekonomska prava druge generacije su preovlaujue, mada ne i iskljuivo
vezana za zatitu zaposlenih. Takva su na primer: pravo na rad, pravo na pravine i
zadovoljavajue uslove rada, pravo na minimalnu platu, pravo na jednaku platu za jednak rad,
pravo na participaciju i druga prava prema Paktu o ekonomskim, socijalnim i kulturnim
pravima i broj-nim drugim meunarodnim dokumentima. Prepreke u njihovom ostvarenju su
nivo ekonomske razvijenosti, kao i problem odreivanja sadrine ovih prava, odnosno
utvrivanje standarda njihovog ostvarivanja imajui u vidu ekonomsku razvijenost zemlje koja
se posmatra. Zatita ovih prava ima svoju cenu (troak). Ta cena pada na teret svih poreskih
obveznika ili na teret preduzea. Troak ostvarivanja ovih prava se direktno ukljuuje u cene
proizvoda koje plaaju svi potroai, pa i oni u iju korist su ustanovljena ova prava. Troak
je indirektno iskazan u onome to je proputeno zbog dizajniranja ovih prava - a to je manja
efikasnost, usporavanje rasta privrede, smanjenje stope rasta zaposlenosti. Tako nastojanje da
se ostvari jedna grupa ljudskih prava smanjuje i mogunost njihovog ostvarivanja, ali i
ostvarivanja nekih drugih prava. Dakle, ukoliko se istiu druge vrednosti a ne efikasnost kao
kriterijum donoenja zakona, onda treba objasniti koliki su trokovi koje bi drutvo moglo
izbei da nije izvren izbor cilja/vrednosti drugaiji od efikasnosti. 64 Socijalizam je najbolji
primer nametanja neefikasne institucionalne struk-ture.
66
Teorijske osnove ekonomske analize prava
sistema ustavne sudije imaju ovlaenja da ispituju ustavnost zakona i drutih
optih pravnih akata65.
Dakle, u oba pravna sistema se pojavljuju isti izvori prava s tim to je u
anglosaksonskom sistemu naglasak na ulozi sudije koji trai" i otkriva"
pravo koje postoji u obiajima i ivotu zajednice od pamtiveka i odluuje o
individualnim sluajevima na osnovu prethod-nih presuda dok
evropskokontinentalna tradicija podrazumeva zako-nodavni proces u kome
postoji podela posla oko formulisanja zako-na/prava, usvajanju zakona i
primeni zakona. U obe pravne tradicije je karakteristino da od dvadesetog
veka poinje stvaranje i delovanje razliitih administrativnih regulatornih
agencija67 koje primenjuju pravo i koje, da bi primenjivale pravo/zakone
prave" pravo, odnosno regulaciju u kojoj odreuju popunjavanje pravnih
praznina i sadrinu standarda.
Po naem uverenju ne moe se generalno rei da je anglosaksonsko
precedentno pravo efikasnije od evropsko-kontinentalnog prava, od-nosno
da je za sistem precedentnog prava karakteristina tendencija da drutvo
sledi promene u pravu koje su izraz efikasnosti, a da to ne vai za sistem
evropsko-kontinentalnog prava68. Bez obzira da li je preovlaujui nain
kreiranja prava - anglosaksonski ili evrops-ko-kontinentalni, za oba sistema
bi se mogla upotrebiti sutinski slina argumentacija o njihovoj efikasnosti,
odnosno neefikasnosti.
2.2.4. Jurisprudencija nevidljive ruke"
I na kraju, evo zakljuka empirijske studije relevantne za prethod-no
razmatranje. Za ispitivanje pitanja efikasnosti common law siste-
65 Videti Cooter, R. and Ulen, T, (2000), Law&Economics, Addison-Weseley Longman,
Reading Massachusets, Menlo Park California, New York, str. 60.
66 He bismo smeli da zanemarimo da i politika ideologija moe da utie na sudijs-ko
otkrivanje" prava u obiajima zajednice. Isto tako, sudijin pojam pravde se namee
svima, pa i onima koji ne dele njegove preferencije i vrednosti, tako da i ovi razlozi
mogu dovesti do odstupanja od efikasnog reenja koje bi odredilo trite, odnosno sudska
odluka moe izazvati trine distorzije.
67 Kod nas je uloga i nastajanje agencija tekovina novijeg datuma, odnosno one nastaju
poslednjih nekoliko godina. Na primer Zakon o privatizaciji (Slubeni glas-nik 38/2001)
se moe primenjivati delovanjem Agencije za privatizaciju koja je predviena lanom 5.
Poloaj, prava i dunosti Agencije su odreeni Zakonom o Agenciji za privatizaciju,
Slubeni glasnik 38/2001 i 35/2004. I brojni drugi zakoni se primenjuju delovanjem
odgovarajuih agencija iji se poloaj, prava i dunosti utvruju zakonom.
68 U ovoj knjizi se upravo prezentira argumentacija razliitih kola o efikasnost
anglosaksonskog precedentnog prava videti, odnosno o argumentaciji koja tom stavu
protivrei.
67
Aleksandra Jovanovi
ma su zanimljivi rezultati studije koja ispituje da li je kriterijum efikasnosti
prihvaen od strane sudija u kreiranju sottop law-a, zatim od strane
zakonodavaca u stvaranju zakonodavnog prava i pona-anju ljudi u stvaranju
obiaja u Severnoj Americi u osamnaestom i devetnaestom veku. Ovo
istraivanje je polo od Poznerove opserva-cije da ne bi bilo iznenaujue da
se otkrije da pravne doktrine u kas-nom osamnaestom i devetnaestom veku
poivaju na neartikulisanom kretanju ka efikasnosti s obzirom da je laissez-
faire bila dominantna ideologija69. Navedena studija ne osporava
jurisprudenciju nevidnjive ruke", ve izvetava o brojnim primerima kada
maksimizacija bogats-tva nije bila kriterijum kreiranja efikasnog sottop law
pravila jer su sudije usvajale i podravale takozvane susedske odnose
maksimizi-ranja blagostanja koje ukljuuje pravdu i pravinost.70 S druge
strane, i zakonodavci su pokazali da donose efikasna pravila .
2.2.5. Dodatak
Za razmatranja u ovom odeljku su dobra ilustracija empirijske stu-dije
koje testiraju uticaj pravne regulative na razvoj finansijskih tr-ita i
korporativnog upravljanja72. Razlike u nivou pravne zatite investitora u
pojedinim zemljama, prema brojnoj empirijskoj litera-turi, u velikoj meri
objanjavaju razlike koje postoje u korporativ-
69 Karsten, R., (2004), A Recognizable Law & Economics Jurisprudence: How Much Wealth
and V/elfare Maximizing Took Place in Courts, Legislatures, and Customs of Eighteenth
and Nineteenth Sepgu Common Law Domains, Australian Journal of Legal History, br. 2,
str. 1.
70 Navedena studija pokazuje da su sudije podravale takozvane susedske odnose to znai
maksimiziranja blagostanja koja ukljuuje pravdu i pravinost. Susedske odnose bismo
mogli da podvedemo pod kooperativno ponaanje koje vodi tome da reenje maksimizira
socijalno blagostanje koje je manje od maksimalno dostizlji-vog nivoa, odnosno ne
minimizira trokove. To je posledica slabljenja trinih konkurentskih snaga, kao na
primer h-neefikasnost u sluaju monopola.
71 Karsten, R., (2004), A Recognizable Law & Economics Jurisprudence: How Much Wealth
and Welfare Maximizing Took Place in Courts, Legislatures, and Customs ofEighteenth and
Nineteenth Century Common Law Domains, Australian Journal of Legal History, br. 2, str.
19. Neki autori smatraju i da se susedski odnosi mogu podvesti pod ekonomsku efi-kasnost
zato to oni mogu da minimiziraju alokativni gubitak i da minimiziraju transakcione
trokove. Naime, ljudi u svom delovanju nisu motivisani samo kon-kurencijom ve i
kooperativnou, pa modeli racionalnog maksimiziranja treba da budu proireni
antropolokim, psiholokim i sociolokim dimenzijama.
72 Empirijske studije i njihovi rezultati su predstavljene i analizirane u Jova-novi, A.,
(2002), Legal Rules, Governance Structures and Financial Systems, Pravo i privreda, br. 9-
12, str. 68-89. O pravnim aspektima korporativnog upravljanja vi-deti Vasiljevi, M.,
(2007), Korporativno upravljanje - Pravni aspekti, Pravni fakultet Univerziteta u
Beogradu i Profininvest, Beograd.
68
Teorijske osnove ekonomske analize prava
nom upravljanju i finansijskim sistemima u svetu. Ipak, uprkos tim
razlikama, neke zemlje pokazuju prilino slian nivo razvoja. Tako G-7
zemlje koje pripadaju razliitom pravnom poreklu pokazuju slian nivo
razvoja to se moe objasniti i shvatiti kao rezultat instituci-onalne
supstitucije. Sjedinjene Drave i Velika Britanija pripadaju common law
pravnom sistemu koji ima najbolju pravnu zatitu inves-titora. Sledee etiri
zemlje pripadaju evropskokontinentalnom npa-vu, od kojih Francuska i Italija
pripadaju podgrupi francuske tra-dicije civilnog prava sa najslabijom
pravnom zatitom, a Nemaka i Tapan pripadaju podgrupi germanske
tradicije civilnog prava koje daju nivo zatite investitorima izmeu common
law sistema i podgrupe sa francuskom civilnom tradicijom. Kanadu
karakterie bijuridizam - common law pravo i evropskokontinentalno pravo u
njenim razlii-tim delovima. Iako postoje dokazi73 (uzorak od 49 zemalja) da
razlike u pravnim pravilima u pogledu zatite investitora utiu na razvoj fi-
nansijskih trita i na pristup koji preduzea imaju eksternom fi-nansiranju,
razlike u zakonima o preduzeima u svetu ne znae nuno i razliku u zatiti
investitora74. U sluaju pravnih pravila koja slabo tite investitore, njihova
neefikasnost se manje ili vie uspeno supstituira i/ili kompenzira
ekonomskim sredstvima kao to je, na primer, vea koncentracija svojine i/ili
izborom strukture kapitala (odnos dunikog i vlasnikog kapitala) i/ili
nainom korporativnog upravljanja (porodica, koalicija, piramidalna grupa)
i/ili tipom fi-nansijskog trita.
Razliita pravila i institucije mogu se dobro supstituirati i biti
komplementarni meusobno na nain koji proizvodi isti rezul-
75
tat .
Odavde sledi vana praktina implikacija koja se ogleda u shva-tanju da
pravna pravila i njihov kvalitet proizlazi iz ekonomskih pritisaka unutar
jednog sistema, iz drutvenih normi, tradicije i
73 Videti La Porta, R Lopez-De-Silanes, F. i Shleifer, A., (1999), Corporate Ownership
Around the World, The Journal of Finance, Vol. 54, No. 2.
74 Ha primer, pravila koja tite manjinske akcionare u postupku transfera kontrole nad
preduzeem se razlikuju meu zemljama. Pravilo jednakih mogunosti je usvojeno u
Velikoj Britaniji i slino na nivou Evropske Unije. Trino npaeuno je uobiajeno u
Sjedinjenim Dravama. Ono omoguava transfer kontrolnog bloka po premiji a bez
obaveze na mandatorni otkup koji bi titio manjinske akcionare. Ipak, uoeno je da skoro
uobiajeno za kompanije da reguliu ovo pitanje u svojim statutima putem takozvane
odredbe o amandmanu fer cene. Dakle, praksa bazirana na razliitim pravilima ima iste
rezultate to potvruje da se utovorne strane same staraju o svojim interesima.
75 Berglof, E., (1997), Reforming Corporate Governance: Redirecting the European Agenda,
Economic Policy, April.
69
Aleksandra Jovanovi Teorijske osnove ekonomske analize prava

vrednosti u jednom drutvu. Tako moemo rei da je pravo odreeno ishod. Tranzicija je najbolji primer da poboljanje efikasnosti nije tehniko
ekonomskim snagama, ali i irom kulturom koja se odraava u pravnom pitanje traenja uslova optimalnosti, ve da je to pitanje od-nosa formalnih i
sistemu, odnosno poreklu pravnog sistema jedne zemlje. Nastojanja da se neformalnih institucija, odnosno da je to pitanje kulture u najirem smislu.80
nametne pravo je u kontradikciji sa shvatanjem da institucije/pravo nastaju Ovim se potvrdilo da kreiranje istih institucija, prava i javne politike ne
kao spontani odgovor na traenje mogunosti za interakcije u drutvu. moe da ostvari iste rezulta-te u razliitim kulturnim ambijentima. Kreiranje
Institucije/pravo su razliite zato to ih njihova razlika ini bolje institucija/prava i javne politike u politikom procesu81 je slabo otporno na
prilagoenim da reavaju razliite probleme. Tranzici-one zemlje su proces kreiranja renti i rentonosno ponaanje, pa dakle pravna pravila mogu
pokazale da pravna reforma nije dovoljna za nametanje eljenih pravila. biti neefikasna.
Usvojeni su moderni zakoni, ali je njihova primena zavisna od duboko
ukorenjene pravne tradicije i steenog znanja koji imaju poslovni ljudi i
pravna profesija. Kvalitet zakona ne moe, dakle, da se bira prema eljenom
rezultatu ve prema ekonomskim sna-gama i njihovom pritisku u okviru
sistema i date pravne tradicije. Oekivalo se da se najvaniji ekonomski
zakoni76 svojom sadrinom priblie internacionalno prihvaenim
standardima 77 i da dostig-nu internacionalno prihvaeni nivo primene. S
druge strane, pravni okvir za trine privrede u nastajanju bi trebalo da bude
konzisten-tan sa pravnom tradicijom i nivoom ekonomskog razvoja svake
zemlje. Potreba za konzistentnou objanjava zato usvajanje novih zakona
koji nisu bliski pravnoj tradiciji zemlje redukuje nivo primene pra-va78.
Empirijski rezultati sugeriu da je primena prava mnogo va-nija za razvoj
finansijskih trita nego kvalitet zakona79. Takoe, izbor pravnih pravila
treba da odgovara pravnoj tradiciji, ali i i-roj kulturnoj tradiciji svake
zemlje.
Zakljuimo, na kraju, da je stepen slobode za nosioce dravne, eko-
nomske i zakonodavne politike ogranien neformalnim institucija-ma -
socijalnim normama i socijalnim vrednostima to je posledi-ca injenice da
pravna pravila nisu dovoljna da dizajniraju eljeni

76 Za probleme kreiranja zakona o preduzeima u tranzicionim privredama videti Bladc,

V Kraakman, R. i Nau, J., (1996), Corporate Law from Scratch, u Frydman, R., Gray, C.
W. and Rapaczynski, A., (eds.), Corporate Governance in Central Europe and Russia -
Insiders and the State, CEU Press, Budapest, London, New York.
77 EBRD je razvila mere za ocenu ekstenzivnosti (sadraj prava koji je odgovarajui
internacionalnim standardima) i ocenu efektivnosti (primene prava koji je adekvatan
internacionalnim standardima). O metodologiji videti, na primer, EBRD Transition
Report 2000, str. 33.
78 Objanjenje je da sudijama nisu bliski takvi zakoni i da nisu voljni da ih pri-menjuju.
Videti Pistor, K., Raiser, M. i Gelfer, S., (2000), Law and Finance in Transi-tion
Economies. The Economics of Transition, Vol. 8, No. 2. Problem je u tome to sudije i
pravna profesija u tranzicionim privredama treba da steknu znanja kako da primene
sofisticirana pravila i da razumeju novi nain na koji privreda funkcionie.
79 Pistor, K., Raiser, M. i Gelfer, S., (2000).
80 Videti Pejovich, S., (2004), The Uneven Results of Institutional Changes in Central and
Eastern Europe: The Role ofCulture, Ekonomski anali, br. 163 i Colombatto, E. (2001), The
Concept of Transition, Journal of Markets and Morality, No. 4,
81 C drute strane postoji uverenje da se nevidnjiva ruka" moe konstrukcijom in-stitucija
ubrzati ako radi sporo i sa znaajnim trokovima jer, suprotno od smatra da zajednica
ima znanje o elementarnim predmetima koji zahtevaju regu-laciju. Furubotn, E. G. and
Richter, R., (2003), Institutions and Economic Teogu - The Contribution ofthe New
Institutional Economics, The University of Michigan Press, Ann Arbour, str. 15.
Suprotno, o mogunosti da znanje bude osnova za konstruktivizam videti Nauek, F. A.,
(1945), The Use of Knowledge in Society, American Economic Re-view, No. 35. O
problemima egzogenog nametanja pravila i o evolutivnom pristupu
institucionalnih/pravnih promena u tranziciji videti Colombatto, E., (2006), Law and
Economics and Institutional Approach to Development and Transition: Towards an
Evolutionary Perspective, International Centre for Economic Research, Working Paper
No. 7.

70 71
 GLAVA IV

1. Ekonomska analiza prava: kole i pravci

Institucije su kao tvrave.1

Kada je efekat istorijskog razvoja jednog

sistema takav da generie ogranienja koja
limitiraju skupove izbora koji slede, kaemo da
postoji putanja zavisnosti?

Putanja zavisnosti znai da istorija ima znaaj.

Mi ne moemo razumeti dananje izbore ... bez
praenja tragova inkremen-talne evolucije
institucija?

Danas Ekonomska analiza prava, odnosno Pravo i ekonomija kako se jo

naziva, predstavlja disciplinu iji predmet pokrivaju razlii-te kole, esto
suprotstavljene u idejama, metodologiji, rezultatima i uticaju koji imaju na
javne politike. Pored konkurentskih stavova, iz-meu nekih kola postoje
bliskost i komplementarnost. Predstavljanje kola ekonomske analize prava je
dobar nain da se odrede najvanije zajednike ideje i osnove discipline, kao
i da se kole i snaga njiho-vih rezultata meusobno uporede. Istovremeno,
njihovo uporeenje je putokaz za dalja istraivanja. Za one koji ulaze u
ekonomsku analizu prava, kole i njihove ideje predstavljene na jednom
mestu olakava kretanje u disciplini i razumevanje razlika u rezultatima i
pred-vianjima analiza konkretnih pravnih pitanja kao to su, na primer,
svojina, ugovori, odgovornost, proces i drugo.
Ekonomska analiza prava nije rezultat sistematskog napora da se razvije
nova disciplina. Ona je spontano nastala u nastojanju da se iz neoklasine
ekonomije otklone nedostaci apstraktnih ekonomskih

1 Popper, K. R., (1957), The Poverty of Historicism, Routledge and Kegan Paul, London.
2 Furubotn, E. G. and Richter, R., Institutions and Economic Theory: The contribution ofthe
New Institutional Economics, (2003), The University of Michigan Press, Michigan, str.
491.
3 North, D., (1990), Institutions, Institutional Change, and Economic Performance, Cam-
bridge Universitv Press, Cambridge.
73
Aleksandra Jovanovi
modela koji su institucionalnu strukturu privrede, koja je u savre-menoj
privredi presudno oblikovana pravom, posmatrali kao datu. Tako je,
unoenjem institucionalnih obeleja u ekonomske modele, neoklasinoj
ekonomiji proireno polje primene. Proirenje mode-la institucionalnim
obelejima je pokazalo koliko je vano da se tehniki uslovi optimizacije
posmatraju zavisno od institucional-ne strukture jer se u suprotnom moe
doi u zabludu da neko, na pri-mer drava, nezavisno od institucionalne
strukture moe poveati ekonomsku efikasnost ukoliko postigne tehnike
uslove optimalne alokacije.
Proirenjem primene ekonomske nauke putem uvoenja institu-
cija/prava u analizu, ekonomska nauka iri svoje naune oblasti na
institucionalnu ekonomiju, neoinstitucionalnu ekonomiju i teoriju javnog
izbora koje se u odreenim segmentima preklapaju sa ekonomskom analizom
prava u pogledu predmeta prouavanja i istovremeno pred-stavljaju razliite
metodoloke pristupe i osnove za ekonomsku ana-lizu prava.
I pored znatnog razvoja ekonomske analize prava ostao je veliki prostor
za ekonomsku analizu i objanjenje koje su to snage koje utiu na kreiranje
pravnog i institucionalnog okruenja s jedne strane, a sa druge kako pravno i
institucionalno okruenje utie na karakter i efikasnost ekonomskog sistema,
ali i karakter ukupnog drutvenog sistema i karakter individualnih ponaanja.
1.1. Institucije i pravo postaju predmet analize
ekonomske profesije
Svakodnevno itamo i sluamo kako se ekonomisti pozivaju na pravo,
zakone, vladavinu prava, sudove i druge organizacije koje pri-menjuju
pravo. Danas je postalo uobiajeno da ekonomisti priaju o pravu i
institucijama kao osnovi koja podrava trinu privredu, i isto tako je
uobiajeno da se ekonomisti zalau za vladavinu prava i nezavisnost
pravosua u njenom okviru, za kvalitetno pravo usklaeno sa meunarodnim
standardima i za primenu prava. Takoe, vie nije udno to se ekonomisti ne odnosno kako je disciplina postepeno irila obuhvat pravnih oblasti koje
brinu samo o onoj regulativi koja obuhvata korpus ekonomskog prava,
odnosno poslovnog i finansijskog prava koje je direktno povezano sa
privredom. Promena ustava, demokratizacija i reforma politikih institucija i
nezavisnost sudstva su, takoe, predmet interesovanja ekonomista, pa prema
tome su i na dnevnom redu ekonomske analize.
74
Teorijske osnove ekonomske analize prava
1.2. Ekonomska analiza prava / Pravo i ekonomija:
kole i pravci - razgranienje
Ekonomska analiza prava nije jedinstvena u pogledu objanjenja prava i
konsekvenci njegovog kreiranja i primene. Ipak, glavni teo-rijski pravci u
ekonomskoj analizi prava priznaju potrebu za efikas-nim pravom.
Dve su linije razgranienja ekonomske analize prava. Glavne kole
ekonomske analize prava moemo da razlikujemo po dve linije razgra-
nienja, mada podela nije iskljuiva ve dolazi do preklapanja po oba
kriterijuma razgranienja.
Jedna linija razgranienja je odreena predmetom analize odnosno
oblastima prava koje su postepeno postajale predmet ekonomske anali-ze
prava. Iako postoji generalno saglasnost oko predmeta analize koji se
istorijski proirivao sa pojedinih oblasti ekonomskog prava (an-timonopolsko
pravo, poresko pravo), na druge oblasti ekonomskog pra-va (svojina,
ugovori), kao i na neekonomske oblasti prava (krivino pravo, porodino
pravo, procesna prava), razlikovanje i razgranienje je nastalo oko ideja,
koncepcija i metodologije pojedinih kola upra-vo zato to su one
predstavljale razliite osnove za dravne politike i pravnu reformu.
Druga linija razgranienja je odreena prema metodolokom pri-stupu i
analitikim osnovama pojedinih kola. Ovom knjigom su obuh-vaene kao
najznaajnije one kole koje su zasnovane na idejama slo-bodnog trita -
ikaka ekonomska kola, kola (meopuja) javnog izbora,
neoinsgpiucionalna ekonomija i ausrijska ekonomska kola. Pored njih
predstavljamo i institucionalnu ekonomiju. Njen pristup ekonomskoj analizi
prava, se suprotno neoinstitucionalnoj ekonomiji iako kao i ona polazi od
institucija i njihovog znaaja za ekonomski ivot, oslanja na ideju o potrebi
dravne intervencije.
Prva linija razgranienja je, dakle, posledica istorijskog razvoja
ekonomske analize prava i pokazuje kako se irio njen predmet ana-lize,
analizira i kako su se prema tom obuhvatu formirale kole. Prema prvoj liniji
razgranienja moemo izdvojiti Staro pravo i ekonomiju, Novo pravo i
ekonomiju, Ekonomiju svojinskih prava, (Neoinstitucionalnu ekonomiju) i
Teorija drutvenog (javnog) izbora (Public Choice Theory).
Staro pravo i ekonomija se bavila oblastima privrede koje su ve-zane za
antimonopolsko pravo, poresko pravo, dravnu regulaciju pri-
75
Aleksandra Jovanovi
vrede (industrije) i radno pravo, dakle na oblasti koje samom svojom
prirodom i sadrinom povezuju pravo i ekonomiju i koje se odnose na trine
fenomene.
Novo pravo i ekonomija proiruje analizu prava na oblasti svoji-ne,
ugovora, naknade tete i drugih pravnih pravila koja upravljaju alokacijom i
distribucijom resursa u jednom drutvu. Pored navede-nog, novo pravo i
ekonomija primenjuje ekonomsku analizu i na nepri-vredne oblasti -
porodino, krivino, graansko procesno i krivi-no procesno pravo,
upravno pravo, upravni postupak i drugo. Novo pravo i ekonomija se razvilo
zahvaljujui ikakoj koli i koli koja je poznata pod nazivom ekonomija
svojinskih prava (u okviru neoinsti-tucionalne ekonomije)4.
Teorija drutvenog (javnog) izbora u irem smislu se bavi anali-zom
donoenja netrinih odluka - analiza politikih odluka, reli-gije, obiaja,
neprofitnih organizacija. Teorija drutvenog izbora, u uem smislu predstavlja
primenu ekonomske analize na politiko od-luivanje i pod nazivom teorija
javnog izbora obuhvata ekonomsku te-oriju drave, izbornih pravila,
ponaanje glasaa, politiku partija, birokratski izbor i regulaciju (dravnu
intervenciju).
2. Ekonomska analiza prava / Pravo i ekonomija: trino
orjentisane kole i pravci
Poto smo drugu liniju razgranienja odredili prema metodo-lokom
pristupu i analitikim osnovama pojedinih kola, ovom knjigom su
obuhvaene kao najznaajnije one kole koje su zasnovane na idejama
slobodnog trita - ikaka ekonomska kola, kola (teorija) javnog izbora,
austrijska ekonomska kola i neoinstituci-onalna ekonomija - upravo zato
to je njihov uticaj, a posebno uticaj
4 Ekonomija svojinskih prava nije samo jedna od kola u okviru novog prava i ekonomije i
jedan od pravaca neoinstitucionapne ekonomije. Ona je posebna teorija i metod koji se
primenjuje u analizi ekonomskog ponaanja i analizi svih institucija, dakle ima iru
primenu nego to ekonomska analiza prava. Ekonomija svojinskih prava poiva na ideji
slobodnog trita na krme pojedinci delujui u sopstvenom interesu istovremeno
ostvaruju drutvene interese i na ideji spontane evolucije ekonomskog i pravnog sistema.
Ovakvo shvatanje ostavlja malo mesta za ekonomsku funkciju drave. Za razliku od
ekonomije svojinskih prava, neke kole u okviru novog prava i ekonomije, kao na primer
ekonomija bpagostanja smatraju da se optimalna alokacija resursa moe postii samo uz
dravnu intervenciju.
76
Teorijske osnove ekonomske analize prava
jedne od njih - ikake kole - bio presudan na promene u shvatanju pravnih
promena i promena javne politike, kao i na istorijski pro-ces tranzicije.
Proces tranzicije ipak nije bio jednoznano odreen ekonomskim kolama
koje su bile trino orjentisane. Bilo je lu-tanja i suprotnih signala od strana
nosilaca dravne politike to opisuje brojna literatura i brojni izvetaji o
tranziciji u pojedi-nim zemljama5.
2.1. ikaka kola ekonomske analize prava6
Neslino sudiji Pozneru izgleda da su mnoge
sudije ... nesvesne bazinih ekonomskih npu-
ncipa i njudskog ponaanja kao i zakonodav-ci
koji donose ... zakone. tavie, sudije, takoe,
odluuju o politici kada reavaju common law
sporove. Razmotrite ulogu eko-nomije ... i kako
bi bonje shvatanje ekonoms-kih principa od
strane sudija moglo doves-ti do drugaijih
rezultata?
2.1.1. Imperijalistika ikaka kola8
ikaka ekonomska kola je najuticajnija kola u ekonomskoj nauci i
najuticajnija kola koja dominira disciplinom ekonomske analize prava.
Upravo se najvea zasluga za razvoj ekonomske analize
5 Kada je re o uticaju ekonomske analize prava kao discipline na procese i praksu
tranzicije u Srbiji, upuujemo na domae i meunarodne izvetaje o tranziciji koji u
nekim svojim segmentima koriste metode ekonomske analize prava.
6 ikaka ekonomska kola prvenstveno podrazumeva doprinose naunika veza-nih za
Univerzitet u ikagu, ali i profesore i naunike sa drugih univerzite-ta i centara koji su
sledili ideje i metodologiju utemeljenu na Univerzitetu u ikagu.
7 Cole, D. N., and Grossman, R. Z (2005), Principles ofLaw and Economics, Pearson Edu-
cation, Upper Saddle River, New Jersey, str. 48. Pomenuti sudija Pozner je je jedan
najuticajnijih predstavnika ikake kole ekonomske analize prava.
8 Videti Skouzen, M (2005), Vienna&Chicago-Friends orFoes?, Regnery Publishingkoji
koristi isti naziv za etvrti odeljak svoje knjige. Atribut imperijalistiki se uobiajeno
pripisuje ikakoj ekonomskoj koli koja jeste imperijalistika na tritu ideja. Nema u
svetu takvog mesta koje je centar intelektuapne fermentacije kao toje Univerzitetu
ikagu." Bjukenana fBuchanan, J.) je citi-ran prema Skouzen, M (2005),
Vienna&Chicago - Friends or Foes?, Regnery Publish-ing, str. 55.
77
Aleksandra Jovanovi
,a -io
prava - starog prava i ekonomi)eu i novog prava i ekonomiJe - pri-
pisuje imperijalizmu ikake ekonomske kole. Razvoj11 ekonomske
analize prava pod uticajem ikake kole se pre svega duguje ideja-
ma i radovima jedne grupe profesora Ekonomskog fakulteta i Pravnog
fakulteta Univerziteta u ikagu. Ova grupa profesora je podsticala
interesovanje pravnike i ekonomske struke za vezu prava i ekonomije
i imala veliki uticaj na svoje studente kojima su usadili ekonomski
nain miljenja o pravu. Ekonomski i Pravni fakultet Univerziteta
u ikagu su u svojim multidisciplinarnim programima imali prav-
no-ekonomske predmete od 1937. godine. Takoe, jedan od najvanijih
podsticaja razvoju ove discipline su uinili profesori ekonomskih
predmeta sa Pravnog fakulteta Univerziteta u ikagu. Oni su poeli
sa organizovanjem specijalistikih studija ekonomije za sudije vrhov-
nih sudova.
Predstavnici12 ikake kole su, polazei od toga da pravo od-
reuje prava i obaveze, smatrali da je pravo po svojoj prirodi podobno
9 Staro pravo i ekonomija je prvi talas ekonomske analize prava koji se bavio pra-vom u
oblastima privrede koje su vezane za antimonopolsko pravo, poresko pravo, dravnu
regulaciju privrede i radno pravo, dakle na oblasti koje samom svojom prirodom i
sadrinom povezuju pravo i ekonomiju.
10 Novo pravo i ekonomija proiruje analizu prava na druge oblasti prava koji reguliu
privredne odnose - oblasti svojine, utovora, naknade tete i drugih pravnih pravila koja
upravljaju alokacijom i distribucijom resursa u jednom drutvu. Pored navedenog, Novo
pravo i ekonomija primenjuje ekonomsku analizu i na neprivredne oblasti - porodino,
krivino, graansko procesno i krivino procesno pravo, upravno, upravni postupak i
drugo.
11 Nastanak ekonomske analize prava kao naune discipline se vezuje za uvoenje
ekonomske teorije i raunovodstva u kurikulum Pravnog fakulteta Univerzite-ta u
ikagu, za postavljanje ekonomiste Henri Simonsa (Nepgu Simons), uenika Frenk Najta
(Frank Knight) za profesora Pravnog fakulteta Univerziteta u ika-gu, kao i za ulogu koju
je imao profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u i-kagu Eron Dajrektor (Aaron
Director) kao direktor Centra Univerziteta u ikagu (pri Pravnom fakultetu) koji se
bavio pravnim i institucionalnim okvirom trinog sistema. Usledio je program iz
antimonopolskog prava, a zatim iz njega izveden i prvi program iz ekonomske analize
prava i kasiije 1958. godine osni-vanje asopisa Journal of Law and Economics. O razvoju
ikake kole ekonomske analize prava videti Mercuro, N. i Medema, S. G., (1997),
Economics and the Law - From Posner to Post-Modernism, Princeton University Press,
Princeton, New Jersey i Encyclopedia ofLaw and Economics, (2000), Bouckaert,
Boudewijn and De Geest Gerrit (eds.), Edward Elgar.
12 Neki od najznaajnijih predstavnika su potekli sa Pravnog fakulteta Univer-ziteta u
ikagu kao to su Henri Simons, Eron Dajrektor, Ronald Kouz, Riard Pozner, (Richard
Posner), Gvido Kalabrezi (Guido Calabresi), Henri Meni (Nepgu Mappu), Riard Eptajn
(Richard Epstein) da pomenemo samo neke. Predstavnici sa Ekonomskog fakulteta
Univerziteta u ikagu doprineli pre svega metodolokim pretpostavkama o samointeresu
kao pokretau individualnog ekonomskog pona-
78
Teorijske osnove ekonomske anapize prava
da bude analizirano u pojmovima trokova i koristi, dakle i efikas-nosti.
Tako su poeli da, pored antimonopolskog prava analiziraju svojinu,
ugovore i deliktno pravo13 kao oblasti prava sa direktnim ekonomskim
implikacijama. Analizom svojinskih prava je ikaka kola je dala osnovu za
razvoj ekonomije svojinskih pravai kao jednog od najuticajnijeg pravca jedne
druge ekonomske kole - neoinstituci-onalne ekonomije.
Sledili su novi veliki doprinosi ekonomske analize prava uinjeni sa
prelaskom na analizu neekonomskih fenomena, odnosno kada je ekonomski
instrumentarij primenjen na kriminalno ponaanje i krivino pravo, na
porodicu, brak, fertilitet, na diskriminaciju i na zavisnost od droga.15 Beker
je svojim istraivanjima pokazao da
anja i superiornosti trita u odnosu na dravnu intervenciju, a najpoznatiji predstavnici
su Milton Fridman (Milton Friedman), Geri Beker (Gary Becker), Dord Stigler
(George Stigler). Naglaavamo da svi profesori Univerziteta u i-kagu nisu istovremeno i
pripadnici ikake ekonomske kole, kao i da meu onima koji jesu pripadnici ikake
kole ipak postoje razlike, pre svega zavis-no od toga koje pretpostavke usvajaju i ta
stavljaju u centar analize.
13 U evropsko-kontinentalnom pravnom sistemu se koristi termin vanugovorna od-
govornost za naknadu tete.
14 ikaka kola je u radovima Armena Alijana (Armena Alchian) i Harolda Dem-setca
(Harold Demsets) postavila osnovu za razvoj jednog od najuticajnijeg prav-ca
neoinstitucionalne ekonomije - ekonomije svojinskih prava. Videti Dem-setz, N., (1967),
Toward the Theory ofProperty Rights, American Economic Review, vol. 57, Alchian, A.
A. i Demsetz, H., (1972), Production, Information Costs and Economic Organization,
American Economic Review, Vol. 62. O ekonomiji svojinskih prava videti Furubotn, E.
G., i Pejovich, S (1972), RgorePu Rights and Economic Theory: A Survey ofRecent
Literature, Journal of Economic Literature, No. 4. i Furubotn, E. G. i Pejovich, S.,
(1974), The Economics of RgorePu Rights, Ballinger Publishing, Cam-bridge, Mass.,
Barzel, Y., (1989), Economic Analysis ofProperty Rights, Cambridge Uni-versity Press,
Cambridge i North, D.C., (1990), Institutions, Institutional Change and Economic
Performance, Cambridge University Press, Cambridge. Analiza svojinskih prava je
pokrenula zanimanje za institucionalni okvir i, u njegovom okviru, pravnu regulativu i
sudske odluke koje odreuju alokaciju prava, pa time i ko snosi trokove, a ko zahvata
koristi. Pravna regulativa, dakle, ograniava okvir u kojem individue vre izbor, kao i
podsticaje za njihov izbor, tako da promena prava (privatizacionog zakona, poreskih
zakona, na primer), promena ekonomske politike (fiskalne, monetarne, devizne,
spoljnotrgovinske i druge) i javne politike u najirem smislu rei dovodi do
redistribucije bogatstva to kao posledicu ima promene u ponaanju ekonomskih aktera,
ali i promene u ponaanju i u drugim oblastima ljudskog delovanja. Nastanak i razvo]
svojinskih prava je objanjen maksimizirajuim ponaanjem ekonomskih subjekata na
osnovu teorije proizvodnje i razmene.
15 Videti Becker, G. S, (1957), The Economics of Discrimination, Chicago University Press,
Chicago, Becker, G. S., (1968), Crime and Punishment: An Economic Approach, Journal
of Political Esopotu, Vol. 76, Becker, G. S., (1973), A Theory of Marriage, Journal of
Political Esopotu, Vol. 81, Becker, G. S. and Barro, R. J., (1988), A Reformulation of
79
Apeksandra Jovanovi
ekonomska nauka nije ograniena na ekonomske fenomene nego da se njeno
podruje istraivanja moe plodonosno primeniti i na neek-splicitna trita.
On je, naime, smatrao da ekonomsku nauku treba definisati prema metodu, a
ne prema predmetu istraivanja16. Tako je ekonomska nauka proirena na sva
podruja ljudske aktivnosti u ijem istraivanju moe da se primeni
ekonomski metod. Zatim je usledio i svakako jedan od najvanijih doprinosa
za ekonomsku analizu pra-va poznat pod nazivom Kouzova teorema17.
Kouzova teorema je postala okosnica18, mada kontroverzna, ekonomske
analize prava kao discip-
Economic Teogu of Fertility, Quarterly Journal of Economics, Vol. 103. Mercuro, N. i
Medema, S. G., (1997), Economics and the Law - From Posner to Post-Modernism,
Princeton University Press, Princeton, New Jersev.
16 Becker., G., (1976), The Economic Approach to Human Behavior, University of Chicago
Press, Chicago.
17 Kouz je predstavnik i ikake ekonomske kole i neoinstitucionalne eko-nomije, a
njegov lanak The Problem of Social Cost je centralni doprinos eko-nomskoj teoriji i
ekonomskoj analizi prava i jedan od najvie citiranih u literaturi ekonomske analize
prava i neoinstitucionalne ekonomije. Za Kou-zove doprinose videti Coase, R., (1960),
The Problem ofSocial Cost, Journal of Law and Economics, Vol. 3, October, Coase,
(1937), The Nature of the Firm, Economica, No. 4. i Jovanovi, A., (2004), Ronald H.
Coase u Pelevi, B., (red.), Ekonomisti nobelovci 1990-2003, Centar za izdavaku
delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
18 Kouzova teorema je izazvala kontroverzna shvatanja u pogledu njene uloge o op-
ravdavanju, odnosno neopravdavanju dravne intervencije u situacijama kada trite
ima problem u alokaciji svojinskih prava. Zanimljivo je da je i njena jednostavna
prezentacija izazivala sumnju u njen nauni karakter. Takoe, os-poravano je i Kouzovo
miljenje o pretpostavci racionalne maksimizacije ko-risnosti. Kontroverze oko Kouza
su posledica injenice da je on jedan od naj-neobinijih laureata Nobelove nagrade za
ekonomiju. Jednostavnost Kouzovog predstavljanja i objanjenja sloenih ekonomskih
problema je omoguila sva-kome da ih razume, ali je zato otvorila osporavanje njegovih
kolega i miljenje da Kouz prezire matematiku. Naime, Kouz malo koristi matematiku i
svoj odnos prema matematiziranoj ekonomskoj teoriji je izrazio sintagmom, kako je on
na-zvao, ekonomija sa table". Kada sam bio mlad, govorilo se da ono ilto je suviile
glupo da bi se reklo, moe da se otpeva. U modernoj ekonomiji, moe se matema-tiki
izraziti". Ovom reenicom ipak nije izrazio averziju prema matemati-ci jer njegova
argumentacija u jednom broju radova jeste matematika. I sam je izrazio elju da razvije
ekonomsku teoriju slinu onoj u prirodnim naukama. S druge strane, njegovo je veliko
umee da svoje ideje ne izraava u rigorozno matematikoj formi, a da ipak verbalnim
izraavanjem postigne preciznost, jasnou i jednostavnost. Ima nevelik broj radova za
sedamdesetogodinju ka-rijeru, ali su skoro svi od znaaja i velikog uticaja na
ekonomsku nauku i ire na pravnu doktrinu i kreiranje prava. Riard Pozner je osporio
Kouzovu meto-doloku orjentaciju napadajui Kouzovu antiteorijsku i/ili neteorijsku
pozi-ciju. Za osporavanje videti Posner, A. R., (1993), The New Institutional Economics
Meets Law and Economics, Journal of Institutional and Theoretical Economics, 149/1,
str. 73-87.
80
Teorijske osnove ekonomske analize prava
line. U sutini je ekonomska teorija pokrenula pitanja koja otkrivaju
ekonomsku logiku prava19.
Predstavnici sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u ikagu su pre
svega doprineli metodolokim pretpostavkama o samointeresu kao pokretau
racionalnog individualnog ekonomskog ponaanja i ar-gumentacijom o
superiornosti trita u odnosu na dravnu inter-venciju20. Pojedinci slede
svoj interes i na tritu i u netri-nom ponaanju. Ekonomija govori da ljudi
nisu nerazumni kada kre zakon ve, naprotiv, da je to racionalno21
ponaanje. Naime, svako ponaanje, pa i krenje prava (neizvrenje ugovora,
kraa, delikt) je uslovljeno cenom" kao sankcijom koja je odreena pravom
(naknadom tete, novanom kaznom, zatvorskom kaznom, ali i
verovatnoom da e odgovarajua cena biti plaena). I u netrinom
ponaanju vai ekonomsko pravilo da sve dok je marginalna korist vea ili
jednaka
19 I Gvido Kalabrezi je nezaobilazno ime u pokretu ekonomske analize prava jer je pored
Kouza pokrenuo ona pitanja koja otkrivaju ekonomsku logiku prava. Calabresi, G., (1961),
Some Thoughts on Risk Distribution and the Law on Torts, Yale Law Journal, No. 70,
March.
20 U okviru ikake ekonomske kole postoje razlike iako svi autori polaze mak-
simizirajueg ponaanja homo economicus-a, privatne svojine i trita. Pos-tojee razlike
imaju implikacija na shvatanje o ulozi sudske alokacije i dravne alokacije svojinskih
prava na resursima. Pozner i Eptajn zastupaju razliite ideje u pogledu shvatanja uloge
efikasnosti kao kriterijuma u kreiranju prava. Videti Posner, R. A., (1998), Economic
Analysis of Law, Fifth Edition, Aspen Law & Business of Aspen Publishers, New York.
Videti Epstein, R. A., (1986), Past and future: The Temporal Dimension of the Role of
Propertv, VVashington University Law Quarterly, Vol. 69, Ho. 3.
21 Racionalna individua u ekonomskoj teoriji nije isto to i standard razumne osobe u
pravnoj teoriji. Racionalna individua prema ekonomskoj teoriji ima stabilne i
hijerarhijski odreene preferencije i sledi njihovu maksimizaciju. Razumna osoba se
prema pravnoj teoriji ponaa u skladu sa pravnim normama. U kontinentalnom pravu se
koriste standardi razumne osobe koji blie odreuju ponaanja, kao na primer standard
dobrog domaina, standard racionalnosti (kao odnos sredstava i ciljeva). Videti Cooter,
R. i Ullen, T, Law and Economics, Addison-Wesley, New York, Amsterdam, str. 299.
Prethodno ve pomenuta istrai-vanja Kanemana (Kahneman, D.) i Smita (Smith, V),
dobitnika Nobelove nagrade za 2002. godinu, su pokazala kako se stvarni ljudi razlikuju
od pretpostavljenog po-naanja homo economicus-a u ekonomskim modelima. Ljudi su,
naime, skloni da ili preuveliaju verovatnou nastupanja nekog dogaaja ili iskljue
nastupanje nekog dogaaja suprotno objektivnim informacijama. Oni su, ispitivanjem
odstupanja individualnog ponaanja od standarda racionalnosti, ponovo pokrenuli pitanje
racionalne maksimizacija korisnosti kao osnovne pretpostavke ekonomske te-orije. Ipak,
ova istraivanja nisu mogla da dovedu do odbacivanja ekonomskog modela zasnovanog
na racionalnom izboru jer trita kanjavaju neracionalne izbore bez obzira da li su ti
izbori sluajni ili se pojavljuju na drugaijim os-novama.
81
Aleksandra Jovanovi
marginalnom troku, takvo ponaanje je racionalno. Pravo, preko cena"
koje nas ograniavaju i po pravilu obavetavaju ta ne smemo initi, namee
podsticaje odreenom ponaanju. Pravo, preko cena" namee ogranienja
slobodi izbora svakog pojedinca. Na osnovu cene" pojedinci odluuju na
koji nain e se ponaati, ta e initi i od kog ponaanja e odustati, politike ciljeve.
odnosno koliki e biti njihov oportuni-tetni troak. Tako, pravnici dolaze do
odgovora na pitanje koja je to cena" koja po vrsti i visini postie efekat
podsticanja ili reduko-vanja odreenog ponaanja. Ipak, cene" nuno ne
spreavaju ljude da se bave nezakonitim aktivnostima. One samo odvraaju
jedan broj ljudi od nezakonitog ponaanja, odnosno smanjuju stopu
nezakonitog ponaanja. Pravo namee i dodatne trokove individuama jer
njegovo donoenje i njegova primena kota (transakcioni trokovi). Ipak
koristi koje imamo od prava nadmauju trokove koje nam pravo namee.
Trokove i koristi od zakona procenjujemo, svako od nas, individualno
prema naim preferencijama22.
ikaka ekonomska kola je empirijskim istraivanjima, naglas-kom na
pozitivizam i primenom formalne mikroekonomske analize teorije cena
podravali vladajuu neoklasinu paradigmu23. Domina-cija modela
ekonomske analize prava ikake kole i primena njenih
22 Razliiti njudi na razliite naine procenjuju trokove i koristi od zakona. Tako e bilo
koja kolektivno odabrana koliina zakona uiniti da se neki ljudi oseaju preregulisani,
dok ce drugi smatrati da pravni sistem doputa previe sloboda. Problem sa kolektivnim
dobrom se sastojiu tome to pojedinac ne moe da prilagodi sopstvenu potronju tog dobra
sopstvenim preferencijama. Svi smo prinueni da uzmemo uea u proizvodnji i
potronji fiksne ponude bilo kog kolektivnog dobra." Videti Pejovich, S., (1996), Pravo
kao kapitalno dobro, u Prokopijevi, M., (ur.), Ljudska prava - Teorije i primene, Institut
za evropske studije, Beograd, str. 73.
23 Neoklasinoj paradigmi, posebno takvom korienju matematikih formalnih modela
kojima se gubila sutina ekonomskog, su se suprotstavljali i Najt (Knight) i Kouz iako su
predstavnici ikake ekonomske kole. Ipak, sutinska kritika je usledila sa austrijskom
ekonomskom kolom, neoinstitucionalnom ekonomijom i sa teorijom javnog izbora. Za
odnos ikake ekonomske kole i austrijske ekonomske kole videti Skousen, M., (2005),
ViennaSiChicago-Friends or Foes?, Re-gnery Publishing, VVashington. Za slinosti,
razlike i mogunost povezivanja i inkorporacije koncepata neoinstitucionalne ekonomije
i neoklasine ekonomije videti Ekelund, R. V., (1996), Book Review: Economic Analysis of
Institutions and Systems, Journal of Economic Literature, Vol. 34, March. Kritika koju
austrijska ekonomska kola upuuje ikakoj ekonomskoj analizi prava je predstavljena
u Cobin, J. M., (1999), A Primer in Modern Themes in Free Market Economics and Policy,
Universal Publishers, Parkland, Florida. Takoe videti i Boettke, P. J., (1997), Where Did
Economics Go Wrong? Modern Economics As A Flight From Reality, Critical Review, Vol.
11. Za kritiku koju teorija javnog izbora upuuje ikakoj koli videti Bu-chanan, J.,
(1986), Liberty, Market and the State, VVheatshaft Books, Brighton, Sussex.
82
Teorijske osnove ekonomske analize prava
nalaza je poela od 1981. godine kada su zagovornici ideja ove ko-le -
pravnici i ekonomisti - postavljeni u antimonopolske komisije, trgovinske
komisije, regulatorna tela i kada su oni reorganizovali agencije da rade tako
da maksimiziraju blagostanje potroaa i efi-kasnost preduzea, a ne
2.1.2. Kriterijum efikasnosti i stvaranje prava
Efikasnost je centralni pojam ikake ekonomske kole. ika-ka kola
pripisuje efikasnost, odnosno pripisuje implicitnu eko-nomsku logiku pre
svega common law sistemu materijalnog i proces-nog prava. Ekonomski
pristup pravu ispituje da li pravo promovie efikasnost u privredi, ali i u
drugim oblastima iako se ba sve ob-lasti prava ne mogu analizirati na
osnovu kriterija ekonomske efi-kasnosti. Ovaj pristup istrauje efekte
promene prava i to pre svega common law, ali i druge pravne regulative
(zakoni i drugi propisi) na alokaciju resursa. Poto pravo preko podsticaja i
transakcionih trokova oblikuje individualni izbor i ponaanje, odnosno utie
na efikasnost donetih odluka, moe se zakljuiti da, polazei od efikas-nosti
pravnog okruenja, ekonomska analiza prava slui kao osnova za kritiku
postojeih zakona25. ikaka kola ukazuje na nunost da pravna regulativa
podrava ekonomsku efikasnost, a ne da joj se sup-rotstavlja u ime nekih
drugih viih" ciljeva.
Uinivi efikasnost svojim credo-ou i izjednaavajui efikas-nost i
pravdu, ikaka kola je promenila ugao gledanja na mnoge poja-ve - na
formulisanje i primenu prava, ali je i izazvala brojne kri-
24 Ulogu koju su pravnici i ekonomisti ikake kole dobili je postala znaajna od 1981.
godine kada je Ronald Regan dobio predsedniki mandat. Uticaj antiin-tervencionistikih
shvatanja ikake kole postoji i dalje uprkos jaanja sup-rotnih ideja.
25 ikaka ekonomska kola primenjuje pozitivnu analizu prava kroz objanjenje pravnih
pravila i njihovih predvidljivih ishoda i argumentuje da mnoga pravna pravila nose
obeleje ekonomske logike. S drute strane donoenje pravnih pra-vila i presuivanje
implicira budue presuivanje, pa se moraju uzeti u obzir implikacije koje e pravo
imati na budue sluajeve. Eh ante perspektiva nije uostalom strana pravnom procesu.
Ekonomska teorija prava i teorija common law efikasnosti ne bi trebalo da izaziva
konfuziju. Prethodna pokuava da upotre-bom ekonomske teorije objasni to vie moe
pravnih fenomena. Poslednja (koja je ukljuena u prethodnu) pretpostavlja specifini
ekonomski cilj za ogranieni podskup pravnih pravila, institucija i tako dalje". Kao
primer zakona koji ne maksimizira efikasnost navodi federalni Zakon o nacionalnim
radnim odno-sima koji ima za cilj da maksimizira zarade lanova sindikata putem
karteliza-cije ponude rada na pojedinim tritima. Videti Posner, R. A., (1998), Economic
Analysis of Law, Fifth Edition, Aspen Law & Business of Aspen Publishers, New York,
str. 28-29.
83
Aleksandra Jovanovi
tike. Problem u poistoveivanju efikasnosti i pravde je u tome to
neekonomisti imaju razumevanje samo za eksplicitne cene, ali ne i za
implicitne cene i u tom smislu moemo govoriti o ekonomskom idealu pravde
i neekonomskom ideapu pravde26
ikaka kola ekonomske analize prava, pored efikasnosti kao
centralnog pojma analize ekonomskog prava, polazi od privatne svoji-ne i
dobrovoljne razmene (ugovora) kao pretpostavki analize, common law kao
prava efikasnog za reavanje sporova i zagovara trite kao regulatora
privrede nasuprot intervencionizmu drave i distribu-tivnoj politici drave.
Takoe, ikaka kola proiruje ekonomski problem izbora i na izbore koji su
u vezi sa netrinim fenomenima (pravom koje regulie politike procese i
odluivanje, birokratiju, porodino pravo, kriminal i krivino pravo,
diskriminaciju i dru-go). Ideje i doprinose ove kole podravaju praksa i
empirijska is-traivanja. Praksa pokazuje da su ekonomske slobode koje su
sinonim za trite snano povezane sa investicijama, stranim ulaganjima, br-
im ekonomskim rastom, rastom dohotka i standarda.27
Uvoenje efikasnosti u analizu prava je dalo kriterijum za ocenu pravnih
pravila, ali i osnov za uporeenje i promenu prava.28 Pri-
26 Pojmovi pravinosti, pravde i morala imaju razliito znaenje u kapitalizmu i
socijalizmu. Kapitalistiko drutvo daje premiju pravilima koja nagrauju rad, kultiviu
stav da se preuzima rizik, promovie razvoj individualnih sloboda, i vrednuje izvrenje
obeanja. U socijalistikom drutvu, termini pravinost, pravda i moral se
upotrebljavaju da opravdaju raspodelu dohodaka, obezbede socijalno osiguranje,
nametnu izbor obrazovanja i nametnu kontrolu cena." Pejov-ich, S., (1998), Quo Vadis
Serbia, prepared for the Conference on the Economic and Le-gal Structure of Business
Firms, European Center for Peace and Development, Belgrade, December 4-5, str. 9-10.
27 Mepa ekonomske slobode pokazuje stepen u kome ekonomska politika zajedno sa za-
konima i drugom pravnom regulativom - kvalitetom i primenom prava u jednoj zemlji
podravaju ekonomsku efikasnost. Ekonomsku slobodu treba predstaviti sa razliitim
indikatorima, od kojih se koriste i pravni indikatori kao to su svojinska prava i njihova
zatita, regulacija, vladavina prava, ali i brojni drugi koji su indirektno povezani sa
pravom. Od 1995. godine je objavljeno oko 170 publikacija o ekonomskim slobodama i
istraivanja o njihovim konsekvenca-ma. Videti, na primer: Heritage Index of Economic
Freedom (koji ce radi godinje), Fraser Institute and Cato Institute Economic Freedom of
the World, Pacific Research Institute US Economic Freedom Index.
28 ikaka ekonomska kola i austrijska ekonomska kola su dve kole koje zago-varaju
slobodno trite i obe imaju u osnovi blisko razumevanje kako funkci-oniu trita.
Zajedniko im je da obe polaze od privatne svojine kao osnove za slobodnu
razmenu/ugovaranje, obe brane slobodno trite i maksimizaciju individualnog
samointeresa koji e nevidljivom rukom trita Adama Smita voditi drutvenom
boljitku, obe se zalau za slobodu kretanja rada i kapitala i za slobodnu trgovinu, obe se
suprotstavljaju regulaciji cena, plata, trgovine, javnom deficitu, progresivnom
oporezivanju, obe se zalau za ogranienu dra-
84
Teorijske osnove ekonomske analize prava
padnici najuticajnijeg dela ikake kole smatraju da common law kreirano
sudskim precedentima podrava Kaldor-Hiks efikasnost, pa da se dakle, i
stvaranje common law korpusa moe objasniti efikas-nou jer podstie da
sudske odluke simuliraju trite, odnosno da common law simulira cenovni
mehanizam. Sudije odlukama alociraju trokove i koristi onako kako bi to
uinilo trite, odnosno tako da olakaju budua trina ugovaranja.
Ekonomski rezultat efikas-nih pravnih pravila jeste i efikasna alokacija
resursa na tritu. Neefikasna pravila e se ee kriti i tako ee biti
predmet sudskog preispitivanja nego to je to sluaj sa efikasnim pravilima.
Ljudi imaju vea oekivanja od sistema koji efikasno kreira pravila, pa su
spremni da se upuste u parnicu29, kao i da potroe novac, vreme, napore kako
bi promenili neefikasna pravila.
ikaka ekonomska kola smatra da precedentno pravo ima ten-denciju
da promovie efikasnost30 dok pravo kreirano u zakono-davnom procesu i
regulacija nema tendenciju da promovie efikas-nost l. Posner potkrepljuje
primerima efikasnost common law-a, ali priznaje da je korelacija daleko od
savrene. Pozner posebno smatra da common law kodifikacije ne podleu
kritici o pretpostavljenoj ne-efikasnosti zakonodavnog procesa. Sudski
proces u common law sis-
vu, protiv su centralnog planiranja i totalitarizma, osporavaju marksistike i kenzijanske
ideje, kao i ideje institucionalista o dravnoj intervenciji u pri-vredi, protive se dravi
blagostanja i zalau se za socijalnu politiku koja je os-lonjena na trite i obe se zalau
za trite i svojinska prava kao mehanizam reavanja problema eksternih efekata, pre
svega ekolokih problema. Razlike se ogledaju u metodologiji koju primenjuju, u
shvatanjima o ulozi drave u ekono-miji, u shvatanjima o nainu da se odri stabilnost
monetarnog sistema, kao i u shvatanjima privrednog ciklusa i teoriji kapitala. Videti
Skousen, M., (2005), Vienna&Chicago-Friends or Foes?, Regnery Publishing,
Washington.
29 O odluci da li da se vodi parnica ili ide na vansudsko poravnanje, kao i o efi-kasnosti
evolucije common law, videti Posner, A. R., (1992), Economic Analysis of Law, Little,
Brown and Sotrapu, Boston, str. 554-560 i 561-566. Ekonomski modeli zasnovani na
maksimizaciji oekivane korisnosti mogu da objasne kada ljudi bi-raju parnicu u odnosu
na vansudsko poravnanje. Ekonomski modeli, takoe, obja-njavaju kada ljudi u
anglosaksonskom sistemu krivinog postupka biraju nagodbu. U naem sistemu su
uvedeni novi instituti: zatienog svedoka i svedoka sarad-nika koji nagodbom mogu da
izmene poloaj (koristi/trokovi odnosno kazne/na-grade) okrivljenog (ako se i zatieni
svedok pojavljuje u svojstvu okrivljenog).
30 Argumentaciju u prilog efikasnosti common law i ekstenzivnu literature sa istom
argumentacijom videti u Posner, A. R., (1992), Economic Analysis ofLaw, Little, Brown
and Sotrapu, Boston, str. 523.
31 Zakoni ... razliito od common law oblasti imaju manju verovatnou da promovi-u
efikasnost, mada su ipak, kao to emo videti, proeti ekonomskim rezonom i osvetljeni
ekonomskom analizom". Posner, R. A., (1998), Economic Analysis of Law, Fifth Edition,
Aspen Law & Business of Aspen Publishers, New York, str. 27.
85
Aleksandra Jovanovi
temu je akuzatorni, pa verovatnoa da se dobije spor zavisi od novca,
vremena, napora koje obe strane ulau u istraivanje i pribavljanje dokaza
kako bi uticali na odluku suda32.
Logika efikasnosti common law nalae da se pri niskim transak-cionim
trokovima alokacija resursa obavlja ugovaranjem na tri-tu, a ako su na
tritu visoki transakcioni trokovi, onda sudije odreuju cene" ponaanja i obaraju na viim sudskim instancama. Takoe, istie se da sudije nemaju
to onako kako bi to uradilo trite, dak-le u cilju maksimizacije blagostanja.
Ovo je samo jedna mogua primena Kouzove teoreme i to na sluaju sudskog
kreiranja precedenta, odnosno sudske alokacije prava/resursa.
Prema ikakoj koli ekonomske analize prava ugovorno pravo, slui da
popuni praznine koje nisu specificirane ugovorom, a koje bi ugovorne strane
same specificirale da su imale potpune informa-cije, da su mogle sve da
predvide i da su mogle besplatno da pregovaraju, odnosno da su transakcioni
trokovi bliski nuli. Ugovorno pravo se, dakle prema ovom shvatanju, stvara
prema kriterijumu efikasnosti33. Ugovorne strane nastoje da ostvare svoje
ciljeve efikasno i da izbeg-nu potencijalne sporove. Ekonomska analiza
prava ikake kole se bavi, na primer, pitanjima pod kojim uslovima se
obeanje iz ugovora mora34 ispuniti, odnosno koje posledice nastaju usled
neizvrenja ugovora, da li je i kada efikasno koristiti mandatorna pravila
umes-to dispozitivnih pravila.
Pripisivanje implicitne ekonomske logike35 materijalnom i procesnom
sottop law-y podrazumeva da razliiti modeli zasnovani
32 Obe strane nemaju isti podsticaj da ulau, ve upravo podsticaj ima ona strana ije je
pravo vrednije i zato ima podsticaj da ulae sve dok se meusobni odnos vrednosti
njihovih uloga ne izjednai sa odnosom njihovih trokova koji se postie tako da
osigura da obe strane imaju istu verovatnou pobede u sporu.
33 Videti Polinski, M. A., (1989), Ap Introduction to Law and Economics, Little Brown and
Sotrapu, Boston and Toronto, str. 27.
34 Neizvrenje ugovora nekada moe da bude efikasno reenje u odnosu na potovanje
ugovora kada bi trokovi izvrenja prevazilazili koristi za sve ugovorne strane. Videti
Cooter, R. and Ulen, T., (2000), Law&Economics, Addison-Weseley Long-man, Reading
Massachusets, Menlo Park California, str. 290. Neizvrenje utovora je nepotovanje
prava, pa je dugorono bolje menjati neefikasno ugovorno pravilo i obezbediti stabilnost
nego dozvoljavati krenje ugovornog pravila.
35 O implicitnoj ekonomskoj logici pojedinih oblasti common law-a - prava svojine,
ugovornog prava, odtetnog prava, videti Posner, A. R., (1992), Economic Analysis
ofLaw, Little, Brown and Sotrapu, Boston, str. 251. O implicitnoj ekonom-skoj logici u
evoluciji prava svojine koje podstie efikasnost videti Demsetz, N., (1967), Toward the
Teogu of Property Rights, American Economic Review, Vol. 57. Istorija nastanka
privatne svojine pokazuje da su se svojinska prava razvijala spontano i to tako da
podstiu efikasnost individualnih odluka o upotrebi re-sursa. Pravo privatne svojine je
izdralo test vremena i pokazala da najbolje
86
Teorijske osnove ekonomske analize prava
na podsticajima i ponaanju sudija koriste razliite argumentacije za
objanjenje zato sudije36 donose efikasne presude. U svakom sluaju se ne
moe zaobii maksimizacija sudijske korisnosti37 jer sudije ipak racionalne
individue koje shvataju da imaju vanu ulogu kreatora prava" i da
maksimiziraju svoj presti, prihod i ugled ukoliko se nji-hove odluke ne
linih interesa u sluajevima u kojima presuuju, da ne sude
strankama/ljudima ve konkuriuim aktivnostima i da poput trita alociraju
prava prema aktivnosti koja je ekonomski vrednija. Modeli koji polaze od
podsticaja, stavljaju sudijske podsticaje38 u in-stitucionalni okvir common law
sudskog sistema koji je, po zagovor-nicima njegove efikasnosti, skrojen tako
da tei rezultatima koje bi stvorilo i samo konkurentsko trite.
Shvatanje da uloga sudije u common law sistemu generalno ima
tendenciju da podrava efikasnost, stavlja u pitanje efikasnost zako-
39 J.
nodavstva , odnosno efikasnost kontinentalne tradiciJe kreiranja prava. S
druge strane, i sudije se mogu ponaati kao interesna grupa koja titi svoje
privilegije i presti bez obzira kojoj zemlji pripa-daju i bez obzira koji
formalni sudski sistem se primenjuje.40
povezuje sistem kazni i nagrada za donete odluke, odnosno koristi i trokove i tako daje
najbolje podsticaje za efikasnu upotrebu resursa.
36 O tome da je za vladavinu prava i ekonomski razvoj vanija uloga pravosua nego
poboljanje kvaliteta materijalnog prava videti Dam, K. W., (2006), The ]udiciary and
Economic Development, Chicago John M. Olin Law & Economics Working Paper No. 287.
37 Posner, A. R (1992), Economic Analysis of Law, Little, Brown and Sotrapu, Boston,
str. 519 i Posner, A. R (1993), What Do Judges Maximize?, Suprime Court Economic
Review, No. 3.
38 Videti Miles, T. J. and Sunstein, C. R., (2006), Do Judges Make Regulatory Policy? Empirical
Investigation ofChevron, The University of Chicago Law Review, Vol. 73. U ovom lanku
ce ispituje kako politiko ubeenje sudija utie na interpretaciju prava. Uraena je
empirijska studija o odlukama Vrhovnog suda SAD koja ispituje verovatnou da se
potvrde ili opovrgnu odluke regulatorne agencije u sluaju Chevron USA., Ins. v Natural
Resources Defense Council, Inc. He ulazei u ocenu metodoloke ispravnosti pomenutog
istraivanja, na ovom mestu pominjemo zakljuak da postoje razlike u glasanju
konzervativnih i liberalnih sudija kao i da na odluke utie da li su na vlasti republikanci
ili demokrate. Slian zakljuak je izveden i za federalne apelacione sudove.
39 Mercuro, N. i Medema, S. G., (1997), Economics and the Law - From Posner to Post-Mod-
ernism, Princeton University Press, Princeton, New Jersey.
40 Za elaboraciju argumenata koji pokazuju da postoji prenaglaavanje znaaja raz-lika
izmeu common law tradicije i evropsko-kontinentalne pravne tradicije videti
Colombatto, E., (2007), It Was the Rule of Law, Will it Be the Rule ofjudges? Is There An
Austrian Approach to Transition?, International Centre for Economic Research, Working
Paper No. 41. Takoe, argumentuje ce da ce meu sudijama moe uspostaviti
87
Aleksandra Jovanovi
Prethodno reeno pokazuje da nas uloga koja se pripisuje sudiji stavlja
pred pitanje da li sudija moe da oponaa trite i da li moe da prema
kriterijumu efikasnosti - maksimizaciji bogatstva drutva41 - donese odluku
o alokaciji resursa koju bi inae ostvari-lo i trite u hipotetikoj situaciji
bez transakcionih trokova. Pretpostavka je, dakle, da sudija raspolae
potpunim informacijama42 i da sud eh post uspostavlja alokaciju
prava/odgovornosti/resursa ona-ko kako bi eh ante trite alociralo
prava/odgovornosti/resurse.
2.1.3. Efikasnost, zakonodavstvo i regulacija
Sa istim problemom - mogunou da oponaa trite - se su-oava i
zakonodavac. Sudije, zakonodavci, birokrate i njihove aktiv-nosti su
osetljivi na probleme koje istiu teorija javnog izbora i austrijska ekonomska
kola. Ti problemi su sledei: problem neper-fektnog znanja sudija,
zakonodavaca i birokrata, problem nemogunos-ti da se objektivno odredi
sadraj blagostanja, problem nemogunosti interpersonalnog uporeenja
korisnosti strana u sporu i problem da dravna i sudska alokacija
prouzrokuju neizvesnost. Ipak, zasnivanje ekonomske analize prava na
konceptu efikasnosti je dominantan43 metod analize sa znaajnim praktinim
implikacijama.
snana koalicija ako se njihova selekcija zasniva na principu odravanja do-slednosti, &
nekada preovlauje politika ili lina lojalnost tako da sudijska interpretacija utie na
primenu i na kreiranje prava. Zato u analizi kreiranja i primene prava, prema autoru,
sudijsko ponaanje treba da postane glavni predmet dalje analize.
41 Pozner efikasnost shvata kao maksimizaciju socijalnog bogatstva (wealth
maximization) jer su tada resursi u rukama onih koji ih vrednuju najvie.
42 Prema kriterijumu efikasnosti, maksimizacija bogatstva drutva kao cilj suge-rie da bi
odgovornost eh post trebalo da se pripie strani sa najniim tro-kovima koja bi ih
prihvatila eh ante na tritu. Isto tako, neizvrenje ugovora sud dozvoljava ako bi teta od
neizvrenja bila manja nego to bi bile koristi od izvrenja. U vezi sa sudskom
alokacijom prava/odgovornosti/resursa vano je pitanje da li sudija tumai volju strana
koja bi postojala u hipotetikoj situa-ciji bez transakcionih trokova ili sudija stvara
novo pravo.
43 Dominantnost zasnivanja ekonomske analize prava na ekonomskoj efikasnosti po-kazuju
i udbenici iz ove discipline od kojih samo neki pominju kritike upue-ne ekonomskoj
efikasnosti. Kao primere navodimo neke od udbenika: Posner, R. A., (1998), Economic
Analysis of Law, Fifth Edition, Aspen Law & Business of Aspen Publishers, New York;
Cooter, R. and Ulen, 1, (2000), Law&Economics, Addison-Weseley Longman, Reading
Massachusets, Menlo Park California, New York; Easterbrook, F. i Fishel, D., (1991),
The Economis Structure of Corporate Law, Cambridge: Harvard University Press; Polinski,
M. A., (1989), An Introduction to Law and Economics, Little Brown and Sotrapu, Boston
and Toronto; Druga grupa autora je vie kritiki raspoloena prema kriterijumu
efikasnosti. Videti Veljanovski, S, (2006), The Economics of Law, The Institute of
Economic Affairs, London, kao i Cole, D. H. and
88
Teorijske osnove ekonomske anapize prava
Polazei od toga da je za ekonomiste teren javnog interesa neza-
dovoljavajui za objanjenje regulacije, ikaka ekonomska kola44 postavlja
teorijski osnov za teoriju ekonomske regulacije, i ire za teoriju dravne
intervencije u privredi. Za njih je regulacija, pojed-nostavljeno reeno,
rezultat odnosa tranje interesnih grupa (proiz-voaa i potroaa) za
regulacijom i ponude koju formira drava/po-litiari na regulatornom tritu.
Plodotvorna primena principa efikasnosti u analizi prava je napravila
veliki proboj u pitanjima regulacije, ikaka kola eko-nomske analize prava
je imala poseban uticaj na antimonopolsku poli-tiku i antimonopolsku
regulaciju. ikaka kola premeta45 fokus razmiljanja sa nekadanjeg
shvatanja da se antimonopolsko zakono-davstvo bori protiv redistribucije i
da zato treba striktno da bude regulisano i zabranjeno, na shvatanje da je
uloga antimonopolskog zako-nodavstva da podrava efikasnost jer se time
podravaju interesi i proizvoaa i potroaa. Monopol se vidi kao rezultat
procesa kon-kurencije koji zahteva snage konkurencije koje ga mogu
neutralisati.
Prema ikakoj koli ekonomske analize prava, efikasnost je kriterijum
koji, dakle, ima ulogu i u procesu zakonodavnog kreiranja prava. Pravo koje
regulie ekonomske odnose oiglednije od svih dru-gih oblasti prava
pokazuje kako su rasporeena prava, trokovi i ko-risti. Ako je re o
kodifikaciji ugovornih odnosa, onda ona slui
Grossman, R. Z., (2005), Principles of Law and Economics, Pearson Prentice Hall, New
fersy; Mercuro, N. i Ryan, T. R, (1984), Law, Economics and Public Policy, JAI Press,
Greenwich, Connecticut and London, England.
44 Za doprinose iakake kole teoriji ekonomske regulacije videti Stigler, G. J., (1971), The
Teogu ofEconomic Regulation, Bell Journal of Economics and Management Science, Vol.
2, (1974), Peltzman, S. M., (1976), Toward a More General Teogu ofRegula-tion, Journal of
Law and Economics, Vol. 19, Posner, R. A., (1998), Economic Analysis of Law, Fifth
Edition, Aspen Law & Business of Aspen Publishers, New York, str. 293-423, Becker, G.
S., (1983), A Theory of Competition Among Pressure Groups for Political In-fluence,
Quaterly Journal of Economics, Vol, 98. ikaka kola koristi rezultate virdinijske kole
meopuje javnog izbora koji ekonomsku regulaciju objanjavaju redistributivnim motivima.
Videti Buchanan, J. M. and Tullock, G., (1962), The Calculus ofConcent, University of
Michigan Press, Ann Arbour, Olson, M., (1965), The Logic ofCollective Action, Harvard
University Press, Cambridge, Massachusets.
45 Teorijski i empirijski rad predstavnika ikake ekonomske kole je pokrenuo sumnje u
do tada konvencionalno shvatanje monopola. Stav ekonomista ikake kole najbolje
izraavaju sledee rei moe biti poeljno da se ekonomski mo-nopoli ne reguliu i da se
trpe njihovi loi efekti, pre nego da se oni reguli-u i da onda trpimo efekte politike
nesavrenosti". Citiran je Beker (Becker, G.) prema Skouzen, M., (2005),
Vienna&Chicago-Friends or Poes?, Regnery Publishing, VVashington, str. 210. ikaka
kola, ipak ne odbacuje oblike antimonopolske intervencije.
89
Aleksandra Jovanovi
pre svega da popuni praznine koje nisu specificirane ugovorom, a koje bi
ugovorne strane same specificirale da su imale potpune informa-cije, da su
mogle sve da predvide. Efikasno pravo slui da omogui da se ugovaranje
odvija bez prepreka, odnosno da resursi idu u ruke onih koji ih najvie
vrednuju.
Privredno zakonodavstvo se, dakle, prema ovom shvatanju, stva-ra
prema kriterijumu efikasnosti. Zato se privredno zakonodavstvo moe
shvatiti kao standardni ugovor46. Ugovorne strane nastoje da ostvare svoje
ciljeve efikasno i da izbegnu potencijalne sporove. Ako preduzee shvatimo
kao skup utovora i poemo od ugovorne teorije pre-duzea47, onda regulisanje
statusa i poslovanja preduzea ima svoje op-ravdanje, odnosno zakon moe
imati komparativnih prednosti u odnosu na ugovore samo ako privredne
odnose regulie na isti nain kako bi to same stranke ugovorile jer ugovorne
strane same najbolje tite svoje interese. Ovaj pristup odgovara samo sistemu
gde preovlauje sloboda ugovaranja jer se resursi zaista prenose u preduzee
samo dobrovoljnim ugovornim transakcijama.
Kada je re o zakonima, ekonomska analiza prava ikake kole se bavi,
na primer, pitanjima da li je i kada efikasno koristiti man-datorna pravila
umesto dispozitivnih pravila48. Postojanje manda-
46 Videti Easterbrook, F. i Fishel, D., (1991), The Economis Structure of Corporate Law,
Cambridge: Harvard Universitv Press.
47 Ugovorna teorija preduzea odreuje sutinu preduzea ugovornim odnosima ne samo
sa zaposlenima ve i sa snabdevaima, kupcima, kreditorima itd. Preduzee je ...
spontani aranman koji reava specifine probleme ugovaranja (probleme transakcionih
trokova) za involvirane ugovorne strane". Behrens, R., (1985), The Firm as a Complex
Institution, Journal of Institutional and Theoretical Economics, Vol. 141, str. 68. Videti
na primer: Jensen, M. i Meckling, W. H., (1976), Theory of the Firm: Managerial
Behavior, Agency Costs and Ovvnership Structure, Journal of Financial Economics, No. 3 i
Alchian, A. i Demsetz, H., (1972), Production, Information Costs and Economic
Organization, American Economic Revievv, Vol. 62.
48 Jedna od moguih implikacija koja sledi iz kritike teorije racionalnog izbora jeste
pitanje da li izabrati mandatorno ili dispozitivno pravilo. Naime, iz stanovita o
efikasnosti prava proizilazi zakljuak da pravna pravila mogu ispraviti neuspehe trita.
To znai da u kreiranju prava treba odrediti da li e pravilo imati mandatorni ili
dispozitivni karakter. Pitanja mandatornog ili dispozitivnog karaktera pravila se
najee odnose na kompanijsko pravo i obino se kao primer navodi problem trgovanja
unutranjom informacijom (insider trading). Trgovanje unutranjim informacijama je
regulisano zakonima, ali zakoni mogu razliito da reguliu ovu materiju - od
mandatorne zabrane do dispozitivnog pravila koje treba da popuni pravnu prazninu.
Zagovornici slobodnog trita smatraju da trgovanje unutranjim informacijama moe
da predstavlja oblik kompenzacije menadera. Ukoliko je ovo efikasan metod za me-
nadersku kompenzaciju, onda ne treba da bude mandatorne zabrane ove prakse. S drute
strane, zagovornici dravne intervencije smatraju da problem nastaje u
90
Teorijske osnove ekonomske analize prava
tornih odredbi - obavezujuih za svakog stavlja u sumnju shvatanje da zakon
predstavlja standardni ugovor koje bi ugovorne strane ugovorile nezavisno od
postojanja zakona. Ovo se u odreenoj meri moe objasni-ti time da
mandatorne odredbe49 predstavljaju tehniku za redukovanje transakcionih
trokova.
Problem odnosa mandatornih i dispozitivnih pravila i gene-ralno
problem granica regulacije koju privredno-pravna regulativa - zakoni koji
reguliu organizaciona, statusna, pitanja upravljanja preduzeem i
poslovanja preduzea treba da slede, se odreuje prema principima
slobodnog ugovaranja50. Dakle, osnovno pitanje privred-
tome to ljudi imaju predrasudu u korist status quo, pa ako je ustanovljeno dispo-zitivno
pravilo, oni se teko odluuju da ga menjaju ak i ako oekuju da koristi od promene
prevaziu trokove promene. To znai da ak i kada bi korporacije mogle da iskljue
pravilo svojim aktom o osnivanju i statutom, one to nee ra-diti i zato bi trebalo
inicijalno da zakonodavac odredi efikasno pravilo. Za-govornici dravne regulacije u
prethodnom vide argument koji proizilazi iz osporavanja teorije racionalnog izbora i koji
je, za njih, dobra osnova za zabranu trgovanjem unutranjom informacijom. Drugi
argumenti koje navode zagovornici mandatorne zabrane jeste da ovaj oblik kompenzacije
menadera ne nagrauje efi-kasne menadere ve nagrauje sve menadere koji poseduju
unutranju informaciju nezavisno da li je povoljna ili nepovoljna za kompaniju. Isto tako,
istiu da ovakva kompenzacija podstie menadere da upravljaju publicitetom
(skrivenom informacijom) kako bi maksimizirali svoju korisnost umesto da
maksimiziraju neto sadanju vrednost kompanije. Zagovornici slobodnog trita, kao
argument protiv mandatorne zabrane trgovanja unutranjom informacijom, navode da bi
zabrana umanjila efikasnost berze jer odluka insajdera da trguje - kupuje ili pro-daje -
istovremeno daje vane informacije i drugim investitorima. Oni, takoe navode da su
trokovi primenjivanja zabrane visoki jer uvek ima naina da se zaobie zabrana.
49 Mandatorne odredbe se objanjavaju njihovom ulogom u redukovanju transakcionih
trokova. Postoje miljenja da ekonomska teorija objanjenje postojanje manda-tornih
odredbi mora da zasniva na drugim iniocima, a ne na objanjenju koje po-iva na
redukovanju transakcionih trokova. Potrebno je objasniti zato je pri-hvatljiv ba skup
prava koje je odredio zakonodavac, a ne neki drugi skup prava. Tako se ugovornom
pristupu u shvatanju kompanijskog prava zamera normativnost. Za ovo shvatanje, zakon
kao standardni ugovor se moe prihvatiti samo ukoliko zakon dozvoljava slobodu
ugovaranja stranama u okviru zakonskih odredbi. Jedna linija argumentacije koja
objanjava postojanje mandatornih pravila polazi od osporavanja teorije racionalnog
izbora i shvatanja da postoji institucionalna inercija, odnosno predrasuda u korist status
quo i da zato inicijalno treba for-mulisati efikasno pravilo. Videti prethodnu fusnotu.
50 Slobodno ugovaranje je mogue samo u sistemu privatno svojinskih prava i to u okviru
preduzea i izmeu privrednih subjekata na tritima. Zakoni svojim odredbama
popunjavaju praznine, odnosno slue da popune ono to stranke nisu mogle da predvide
kako bi se na taj nain izbegli skupi i dugotrajni sporovi. Oni unapred odgovaraju na
probleme koji tek mogu nastati u utovaranju i izvr-enju ugovora, a strankama se ostavlja
da se bave i reguliu pitanja koja su speci-fina za njihov poduhvat.
91
Aleksandra Jovanovi
nog zakonodavstva, posebno kompanijskog zakonodavstva je pitanje nje-
govog odnosa prema slobodi ugovaranja. Problem je da li su direktne
zabrane neophodne ili je dovoljna stroga regulacija i da li e jedno ili drugo
reenje onemoguiti preduzee da privue kapital. Dobro zakonodavstvo
dozvoljava investitorima i menaderima da sami uspos-tave sistem
upravljanja bez znaajnog ispitivanja i kontrole od strane drave jer se i tako
sniavaju transakcioni trokovi. Zato je izbor efikasnih pravila vaan, i zato
zakoni koji reguliu status i poslo-vanje preduzea ne treba da budu
obavezujui ve dozvoljavajui. Zako-ni za svoju podlogu treba da imaju
ekonomsku racionalnost. Najbolja struktura (misli se na izbor pravila) ne
moe biti izvedena iz teo-rije; ona mora da se razvije iskustvom."51
2.1.4. Razlikeu okviru ikake kole ekonomske analize prava
Nije za sve predstavnike ikake kole ekonomske analize prava
efikasnost vrhovna drutvena vrednost u common law sistemu krei-ranja
prava, a ni u legislativnom procesu kreiranja prava52. Pozner5 misli da
efikasnost jeste osnovni postulat koji rukovodi sudiju pri izboru pravnih
pravila, a da oni koji zastupaju primat drugih vred-nosti zbog kojih se gubi
na efikasnosti treba da objasne svoj izbor kriterijuma. Suprotan stav zastupa
Eptajn54, kao drugi znaajni predstavnik ikake kole. On tvrdi da je
pravda cilj kojem sudija tei i da obrazloenje treba da prue oni koji biraju
kriterijum efi-kasnosti umesto pravde i pravinosti, a ne oni koji zastupaju
krite-rijum pravde i pravinosti.
Ove razlike vode ka razlikama u prihvaenim pretpostavkama ana-lize,
odnosno znaaju koji predstavnici dva kampusa ikake kole pridaju
pojedinim pretpostavkama analize. Dakle, u okviru ikake ekonomske
kole postoje razlike iako svi autori polaze maksimizi-rajueg ponaanja
homo economucus-a, privatne svojine i trita. Postojee razlike imaju
implikacija na shvatanje uloge sudske aloka-cije i dravne alokacije
svojinskih prava na resursima. Pozner55 i
51 Easterbrook, F. i Fishel, D., (1991), The Economis Structure ofCorporate Law, Cambridge:
Harvard Universitv Press, str. 5.
52 Za efikasnost kompanijskog prava kao prava stvorenog u zakonodavnom procesu videti
Easterbrook, F. i Fishel, D., (1991), The Economic Structure of Corporate Law,
Cambridge: Harvard University Press. Ista argumentacija za efikasnost se general-no
moe primeniti i na druge legislativno kreirane oblasti ekonomskog prava.
53 Posner, A. R., (1973), Strict Liability: A Comment, Journal of Legal Studies, br. 2.
54 Epstein, R., (1973), A Teogu ofStrict Liability, Journal of Legal Studies, br. 2, str. 152.
55 Posner, R. A., (1998), Economic Analysis ofLaw, Fifth Edition, Aspen Law & Business of
Aspen Publishers, New York Mercuro.
92
Teorijske osnove ekonomske analize prava
njegovi sledbenici ine jednu, u literaturi i praksi uticajniju grupu ikake
kole. Oni polaze od maksimizacije agregatnog socijalnog bo-gatstva, trita
kao institucije koja omoguava maksimizaciju agre-gatnog socijalnog
bogatstva, pa je funkcija sudskog procesa da oponaa trite i da sudskom
odlukom kreira novo pravo u odnosu na ugovor, odnosno da se prevazie
jezik ugovora na temelju socijalne efikas-nosti. Prema ovom shvatanju,
kriterijum za efikasnost je Kaldor-Hiks kompenzacioni mecm koji ne
podrazumeva stvarnu kompenzaciju, pa je dakle, problem distributivnih
efekata irelevantan. Drugo shvatanje56 polazi od privatne svojine i slobodnog
trita kao vrhovnih vred-nosti i od minimalne uloge drave. Pareto
kriterijum slui za ocenu efikasnosti, pri emu se smatra da je dravna
intervencija dozvoljiva samo ako postoji stvarna kompenzacija onih koji
gube, pa sledi da ovo shvatanje polazi od maksimizacije individualnih
sloboda.
2.1.5. Pravni sistem, dravna regulacija i
nevidnjiva ruka trita - uloga pravnog sistema
ga funkcionisanje slobodnog trita
Slobodno trite trai podrku pravnog sistema koji poiva na privatnoj
svojini, slobodi ugovaranja i vladavini prava. Ekonom-ska analiza prava je
disciplina koja je proizala iz svesti o nu-noj povezanosti prava i trinog
procesa. Iako je Kouzova teorema okosnica pokreta ekonomske analize
prava, ona izaziva kontroverze oko pitanja da li se njome opravdava dravna
intervencija kako jedni tvrde, ili teorema tvrdi da trite bez dravne
intervencije reava probleme eksternih efekata.
Kouzova teorema ima mnogo iru primenu od primene na reavanje
problema eksternih efekata, pa se kontroverza odnosi na sve situa-cije u
kojima je mogua primena ove teoreme. Bez obzira na shvatanja o
implikacijama Kouzove teoreme u odnosu na dravnu intervenciju, sutinska
ideja teoreme koja se odnosi na postojanje sveta sa transak-cionim
trokovima je ostvarila veliki uticaj na ekonomsku analizu. Kritiari joj
osporavaju trinu orjentaciju i smatraju da je ona pod-loga za dravno
delovanje, dok je zagovornici vide kao odbranu tri-ta i njegovih funkcija i
u situacijama koje su ranije bile rezervisane za dravnu intervenciju i koje su
se tumaile kao trine mane.
Iz Kouzove teoreme proizlazi da e strane u sporu, nezavisno od
pravnih pravila o odgovornosti i sudske odluke, svojim pregovori-
56 Videti Epstein, R. A., (1986), Past andfuture: The Temporal Dimension of the Role of
RgorePu, VVashington University Law Quarterly, Vol. 69, No. 3.
93
Aleksandra Jovanovi
ma efikasno reiti pitanje naknade tete ukoliko su svojinska pra-va jasno
definisana, prenosiva i ukoliko su transakcioni trokovi (trokovi
pregovaranja i kontrole izvrenja utovora) jednaki ili bliski nuli. Strane u
sporu e same efikasno rasporediti prava bez obzira kakav je bio inicijalni
raspored svojinskih prava. U ovom slu-aju efikasno reenje postignuto
pregovorima podrazumeva minimi-zaciju trokova, odnosno maksimizaciju
ukupne vrednosti.
Prema Kouzovoj teoremi57, dakle, nije vano kako e sud ili za-
konodavac da alocira prava jer e u uslovima niskih transakcionih trokova
resursi/prava pripasti onima koji ih najvie vrednuju i spremni su da najvie
plate, odnosno maksimizirae se socijalno bo-gatstvo. Dakle, odluke e biti
efikasne. Distributivna pitanja, meu-tim, nisu nezavisna od toga kako je sud
alocirao prava. Primena Kou-zove teoreme je veoma iroka u ekonomskoj
analizi prava, u analizi i preporukama za kreiranje prava (legislativnog i
sudskih odluka) i to u oblastima prava svojine, eksternih efekata,
odgovornosti za naknadu tete zbog neizvrenja ugovora58, vanugovorne
odgovornosti za nak-
57 Kouzova teorema je ukazala da je rezultat razmene svojinskih prava pri nultim (ili
bliskim nuli) transakcionim trokovima uvek isti - uspostavlja se efi-kasna alokacija
resursa, ali ishod u pogledu raspodele dohodaka i bogatstva nije, za razliku od alokacije,
nezavistan od inicijalnog rasporeda svojinskih prava. Dakle, u pogledu alokativne
efikasnosti ishod je uvek isti, dok u pogledu dist-ributivnih posledica ishod zavisi od
toga kome su svojinska prava inicijalno dodeljena. Pozitivno pravo, putem zakona i
sudskih odluka odreuje inicijalni raspored svojinskih prava (dodeljuje prava) koje mi
slobodnim ugovaranjem na tritu menjamo. Razmenom svojinskih prava na resursima,
resursi se kreu ka onim vlasnicima koji e ih najefikasnije upotrebiti. U uslovima bez
transakci-onih trokova, pravo bi bilo irelevantno.
58 Ugovori su nekompletni jer ugovorne strane ne mogu zbog ograniene racional-nosti da
predvide sve budue situacije. Ugovorno pravo slui da popuni praz-nine koje bi
ugovorne strane predvidele da su imale potpune informacije. Vi-deti Polinski, M. A.,
(1989), Ap Introduction to Law and Economics, Little Brown and Sotrapu, Boston and
Toronto str. 27-38. Kouzova teorema, polazei od transak-cionih trokova, pokazuje
zato postoji kodifikacija ugovornog prava, odnos-no zato njegovo usvajanje prolazi
legislativnu proceduru. Ekonomska analiza zasnovana na transakcionom pristupu polazi
od shvatanja da ugovor retko moe potpuno precizno da definie sve odnose izmeu
ugovornih strana i da ugovor predstavlja okvir za uspostavljanje odnosa. Ovakvo
shvatanje utovora omoguava da se ekonomski objasni nestandardna praksa ugovaranja
poput ugovaranja neflek-sibilnih cena, diskriminacije cena, ugovaranja vezane trgovine,
vertikalne in-tegracije i slino. Ekonomisti su dugo vremena ove nestandardne oblike
ugovora videli kao monopolsku praksu i objanjavali ih ciljem preduzea da postiu
monopolske profite. Iz shvatanja da nestandardno ugovaranje i monopoli nastaju samo
zbog cilja da obezbede monopolske profite spreavanjem konkurencije, sle-de preporuke
za dravnu intervenciju, ekonomsku politiku i pravnu regulaciju nestandardnog
ugovaranja i monopola. Drutaije preporuke, pak, proizilaze ako se
94
Teorijske osnove ekonomske analize prava
nadu tete, kao i u primeni prava i u odluivanju o pokretanju tube,
poravnanja ili suenja. Kritiari ideje ikake ekonomske kole o
ekonomskoj efikasnosti common law, Kouzovoj teoremi pripisuju za-slugu"
da je opravdala uvoenje postulata efikasnosti i da time op-ravdava dravnu
intervenciju. Po njima, problem59 je u tome to su visoki transakcioni
trokovi upravo eh ante iskljuili trinu alokaciju prava/resursa i prebacili
na sud ili prebacili dravnoj intervenciji odluku o eh post alokaciji.
Sasvim suprotno ovom shvatanju, ikaka kola kao kola slobod-nog
trita, kao i druge kole ekonomske analize prava a koje nisu trino
orjentisane, Kouzovu teoremu vide kao teorijski argument u korist trinog
reavanja pravnih problema i kao suprotnost pigu-vijanskoj60 ekonomiji koja
se zalae za dravnu intervenciju. Dakle, autori koji pripadaju ovim kolama
ne smatraju da Kouzova teorema praktino implicira intervenciju drave.
Suprotno Piguovoj teo-riji da se neuspeh trita u odreivanju optimalne
alokacije resur-sa u sluajevima eksternih efekata moe reiti dravnom
interven-cijom i prizivanjem drave u pomo, Kouz smatra da strane
obuhvaene sporom mogu same reiti spor pod odreenim uslovima61.
praksa nestandardnog ugovaranja objanjava potrebom ekonomskih aktera da redu-kuju
transakcione trokove. Ekonomsku analizu prava se interesuje prevashodno za efekte
alokativne efikasnosti nestandardnog ugovaranja, a ne za redistribu-tivna pitanja i
efekte.
59 Videti Cobin, J. M., (1999), A Primer in Modern Themes in Free Market Economics and
Policy, Universal Publishers, Parkland, Florida, str. 382-389.
60 Piguvijansku tradiciju karakterie normativizam i njena teorija eksternih efe-kata poiva na
ideji da se oni mogu eliminisati porezima. Ekonomija blagostanja smatra da drava treba
da ispravlja trine mane. Pigou, A. S, (1952), The Eso-nomics of Welfare, Macmillan
and Sotrapu Limited, London. Piguvijanska ekonomija blagostanja polazi od
redistributivnih efekata koji nastaju usled promena u ekonomskoj politici i promena u
pravu i uvodi vrednosne kriterijume o tome da li su neka stanja ili neke promene poeljne
ili nepoeljne. Izbor prava i izbor ekonomske politike tako postaju etiko pitanje.
ikaka ekonomska kola, pak, pokazuje koja ekonomska politika i koja pravna pravila
omoguavaju efikasnu alokaciju resursa nezavisno od toga kakvu redistribuciju
izazivaju.
61 Kouz je radio istraivanja u oblasti efikasnosti javnih usluga, efekte nacio-nalizacije
javnih usluga, posebno nacionalizacije pota. Ova istraivanja su proizala iz logike
sistema svojinskih prava i time je doveo u pitanje i osporio tradicionalnu ulogu drave u
regulaciji. Sve studije o regulaciji koje je Kouz radio, kao i druge, dokazuju da su efekti
regulacije loi, cene vie i proizvodi manje prilagoeni potroakim potrebama nego to
bi to bilo bez regulacije. Ipak, Kouz ne eli da unapred i bez istraivanja kae da je
svaka regulacija loa jer se, po njemu, moe zamisliti i drugaije. Za Kouza, iako trite
moe biti neuspeno, ne znai da e dravna regulacija biti uspenija od trita. Naprotiv,
dravna regulacija ima mana. Videti Coase, R., (1960), British Broad-
95
Aleksandra Jovanovi
Postojanje eksternih efekata, posebno tetnih eksternih efekata je
uinilo jasnim da postoji problem izbora efikasnih pravnih pra-vila. Svaki
izbor pravnih pravila o odgovornosti za naknadu tete kojima se reava
problem eksternih efekata ima drugaije ekonomske posledice na alokaciju
resursa i obim proizvodnje, pa samim tim sva-ko izabrano reenje ima svoje
trokove. Dakle, dravna regulacija se primenjuje zato to trite ne moe da
uradi svoj posao, to ne znai da e se regulacijom postii reavanje problema.
Rasprava o proble-mima tetnih efekata... je uinila jasnim da postoji
problemu izbo-ru odgovarajueg drutvenog aranmana za reavanje tetnih
efeka-ta. Sve solucije imaju trokove i nema razloga da se pretpostavi daje
dravna regulacija preduzeta samo zato to ovaj problem dobro ne re-avaju
trite ili preduzee. Zadovoljavajue minjenje o politici moe proistei samo iz
paljivog istraivanja kako u praksi, tri-te, preduzea i drava reavaju ekonomije - od metodolokih do sutinski relevantnih za vezu prava i
problem tetnih efekata... Verujem da ekonomisti i politiari generalno
precenjuju prednosti koje pro-izlaze iz dravne regulacije. Ali oeo verovanje,
ako je i opravdano, nije nita vie nego sugestija da se treba otarasiti dravne
regulacije. Ono nam ne govori gde treba povui graninu liniju. To izgleda,
mora da proistekne iz detaljnog ispitivanja stvarnih rezultata u reavanju
ovog problema raznim nainima." 62
U objanjenju problema izbora efikasnih pravnih pravila, naj-
dominantnija je ikaka ekonomska kola sa teorijom o efikasnosti prava63.
Kada, meutim, zakonodavci i sudije donose odluke, namee se
casting: A Study of Monopoly, Longmans Green, Great Britain, Harvard Univesitv Press,
United States i Coase, R., (1959), The Federal Communication Commission, Journal of
Law and Economics.
62 Videti Coase, R., (1960), The Problem of Social Cost, Journal of Law and Econom-ics,
Vol. 3, October, str. 18-19. U navedenom citatu Kouz postavlja svoje odreenje prema
dravnoj intervenciji.
63 Austrijska ekonomska kola smatra da je teorija ikake kole o efikasnosti prava
proizvela vie problema nego to je problema reila jer je zaboravila na podsticaje,
neizvesnost, subjektivizam i problem znanja koji se ne mogu zanema-riti u ekonomskoj
analizi. Prema austrijskoj koli, efikasnost podravaju ona javna politika i pravo koji
minimiziraju dravnu intervenciju i dozvoljavaju institucije koje podravaju trite.
Dakle, pravo treba da obezbeuje katalak-tiku stabilnost, odnosno da alocira
odgovornost tako da ne uruava ugovaranje i razmenu. Osnova za kritiku poznerijanske
teorije efikasnosti prava koju vide kao manifestaciju filozofije socijalne funkcije
blagostanja, je u pretpostav-kama austrijske ekonomke kole o metodolokom
subjektivizmu i nemogunosti agregacije individualnih korisnosti. Blagostanje je
subjektivan koncept koji ukljuuje nemerljive elemente. Austrijska ekonomska kola je
kritikovala Pozne-rov pristup i doprinela ekonomskoj analizi prava svojim vienjem
odgovornosti i delikta. U pitanju je zalaganje za pravilo objektivne odgovornosti to je
saglas-
96
Teorijske osnove ekonomske anapize npaea
pojam pravde koji se razlikuje od shvatanja mnogih koji ne dele njihove
preferencije i vrednosti. Isto tako, ne moe se definisati bogatstvo, niti je
novac supstitut za utilitet, niti je pravina cena za naciona-lizovanu imovinu
odgovarajui supstitut, niti se mogu odrediti cene za predmet u sporu. Sudije,
dakle, ne mogu objektivno da odrede tro-kove i koristi u nedobrovoljnoj
transakciji koja je posledica sporenja pred sudom. Sudijsko znanje je
ogranieno, pa sudije ne mogu znati koja odluka poveava, a koja smanjuje
efikasnost64, odnosno sudija ne moe znati koja strana ima nie trokove u
spreavanju pravnog problema, pa ni da li je efikasno raskinuti ugovor, niti
koji oblici i koja vi-sina naknade tete su efikasni. Jedino dobrovoljne65
transakcije na tritu sigurno uveavaju efikasnost.
Zakljuimo da je ikaka kola pokrenula mnoga pitanja odnosa prava i
ekonomije dokazujui da pravo ima ekonomsku logiku, pre svega u oblastima
koje reguliu privredu, ali i da se netrina pona-anja (ne sva) mogu objasniti
ekonomskim pojmovima i principima.
2.1.6. Krigpika ekonomske analize npaea
Kako ikaka kola ekonomske analize prava dominira celokup-nim
pokretom, kako svojim idejama, naunim doprinosima i u prak-tinoj
primeni, kritike koje se upuuju ekonomskoj analizi prava kao disciplini se u
sutini odnose na ikaku kolu. Prezentirajui na ovom mestu kritike
upuene ekonomskoj analizi prava, napominjemo da
no Hajekovom zalaganju za vrsta pravila u odnosu na diskreciona pravila. Vide-ti Rizzo,
M., (1980), Law amid Flux: The Economics ofNegligence and Strict Liability in Tort, The
Journal of Legal Studies, March. Takoe, metodoloke pretpostavke virdi-nijske kole
javnog izbora koju karakterie katalaktiki pristup - su osnova za osporavanje teze
ikake kole ekonomske analize prava o efikasnosti prava. Za austrijsku ekonomsku
kolu i za virdinijsku teoriju javnog izbora, pravo na-staje u dobrovoljnim ljudskim
interakcijama, pa istiu ideje o demonopolizaciji drave u civilnoj proceduri, dok dravi,
na primer, ostaje uloga u krivinom zakonodavstvu.
64 Kritiari ekonomske efikasnost common law prava ikake ekonomske kole opisuju
kao pomirenje ekonomije blagostanja sa tezom o potencijalnoj kompenza-ciji Kaldor-
Hiks efikasnosti i sa ekonomskom teorijom o trinim manama. Takoe, Kouzovoj
teoremi pripisuju zaslugu" da opravdava dravnu intervenciju. Videti Cobin, J. M
(1999), A Primer in Modern Themes in Free Market Economics and Policy, Universal
Publishers, Parkland, Florida, str. 390.
65 Pozner je svestan da je sudija ipak u situaciji da uporeuje interpersonalne ko-risnosti u
situacijama nevoljnih - nedobrovoljnih transakcija, odnosno pri od-luivanju o alokaciji
odgovornosti. Videti Posner, R. A., (1998), Economic Analy-sis of Law, Fifth Edition,
Aspen Law & Business of Aspen Publishers, New York, str. 12-17.
97.
Aleksandra Jovanovi
kritika, dakle, u najveoj meri poistoveuje ekonomsku analizu prava sa
ikakom kolom jer je to kola koja je ekonomsko rezonovanje pro-irila na
sve oblasti prava66.
Kritika upuena ekonomskoj analizi prava se pre svega odnosi na
prihvatanje postulata efikasnosti i prihvatanju normativizma zasno-vanog na
ovom postulatu. Osnovne zamerke su u vezi sa realistinou pretpostavki na
kojima poiva i realistinou objanjenja koje nudi ekonomska analiza prava.
Dve su linije kritikovanja ekonomske analize prava. S jedne strane se
izdvajaju meusobne kritike razliitih kola i njihovih pravaca unutar
celokupnog pokreta ekonomske analize pra-va. Ove kritike su osnova za
razliita objanjenja i iz njih izvede-na neslaganja u kreiranju politikih,
pravnih i ekonomskih odluka. S druge strane, se nalaze kritike koje su
upuene od strane onih koji od-bacuju ekonomsku analizu prava kao
redukcionistiki pristup pravu koji zanemaruje pravdu i pravinost kao
unutranju vrednost prava.
Brojna su pitanja u vezi sa kritikom ekonomske analize prava. Po-
menimo samo neka: da li ekonomska analiza prava, njene kole i pravci, daju
doprinos67 razumevanju veze izmeu ekonomije i prava i omogua-vaju
predvidljivost posledica koje izaziva promena prava i primene prava; da li se
ljudi ponaaju u skladu sa predvianjima ekonomske te-orije i kada kreiraju i
primenjuju pravo; da li je postulat racionalne maksimizacije dobra osnova za
analizu i da li je jedina motivacija koja vodi ljudsko ponaanje u svim
izborima i odlukama; pitanja u vezi sa efikasnou kao kriterijumom za
evaluaciju prava; pitanja u vezi sa normativnim karakterom ekonomske
analize prava; pitanja uobiajene prakse primene srednjeg puta koji
kombinuje pretpostavke razliitih, pa i suprotstavljenih kola u ekonomskoj
analizi prava i u njihovoj primeni na kreiranje javnih politika i prava; pitanje
mogueg anali-tikog pribliavanja trino orjentisanih kola. Konano, u
vezi sa ekonomskom analizom prava je i pitanje obrazovanje pravnika,
posebno ekonomsko obrazovanje sudija i potrebe da steknu ekonomska
znanja koja mogu primeniti u sudskom procesu i u obrazloenjima presuda.
1. Ekonomska analiza prava je dala vredan doprinos koji se ogleda u
primeni njenih nalaza u promeni prava i ekonomske politike, kao i uticaju na
sudske odluke. Znaaj ekonomske analize prava je u tome to nam
omoguava da razumemo nastajanje i primenu prava i to svojim
implikacijama, zavisno od kole, postavlja pitanje kriterijuma za ocenu
socijalnih efekata pravnih promena i primene prava.
66 Videti Posner, R. A., (1998), Economic Analysis of Law, Fifth Edition, Aspen Law &
Business of Aspen Publishers, New York.
67 Ekonomska analiza prava ne iskljuuje doprinose drugih teorija - konvencional-nih
pravnih, kao ni pristupe drugih drutvenih nauka u objanjenju prava.
98
Teorijske osnove ekonomske analize prava
tavie, ekonomska analiza prava nam omoguava da ocenimo eko-
nomske efekte i trokove efikasnosti kada pravo koristimo u dosti-zanju
vrednih socijalnih ciljeva kao to je cilj stvaranja pravednijeg drutva ili
uveanja prosenog blagostanja. Ona nas dakle alarmira na trade offs koje
ovi izbori zahtevaju, koje lako moemo da previdimo i koje je teko
kvantifikovati bez korienja ekonomske metodologije. Du istih linija (J. A.
rezonovanja), ekonomska analiza nas snabdeva oruem koje nam omoguava
da izaberemo trokovno najefektivniji put do datog cilja."68 Ovo su razlozi
zbog kojih mnogi kritiari ekonom-ske analize prava smatraju da je pogreno
da se umanji pozitivna vred-nost koju ekonomska analiza prava ima na
pravnu teoriju i praksu.
2. Model racionalnog maksimizirajueg ponaanja69 je prihvaen u
ikakoj koli ekonomske analize prava, pristupu teorije javnog izbora i
neoinstitucionalnom pristupu ekonomske analize prava. Model racionalnog
ponaanja u cilju maksimizacije korisnosti nije jedino mogui model koji
objanjava motivaciju individualnog pona-anja za sve situacije kada se
donose odluke, odnosno vri izbor. Ovaj model se osporava u tradicionalnom
pristupu pravu koji tvrdi da je model racionalnog ponaanja dobar za analizu
trinog ponaanja, ali ne i za analizu prava i drugih oblika netrinih
ponaanja.
Opta je saglasnost da ljudi odgovaraju na ogranienja (ekonomska,
pravna, politika, regulatorna) u promeni cena na tritu ili pro-meni kazne
kao cene" u skladu sa postulatom maksimizacije korisnos-ti. Ipak
maksimizacija korisnosti ne moe sluiti za objanjenje nekih dimenzija
ljudskog ponaanja. Zato kompleksnost prava, u svakom sluaju, daje osnov
za korienje pristupa drugih disciplina - psiho-logije, sociologije,
antropologije i drugih pored ekonomskog pristu-pa. Takoe, mora se u
objanjenjima ponaanja uvaiti i uloga irih socijalnih snaga koje oblikuju
preferencije. Kognitivna psihologija i eksperimenti su u nekim situacijama
osporili postulat racional-nog maksimizirajueg ponaanja70.
68 Mayerson, D., (2007), Understanding Jurisprudence, Routledge - Cavendish, New York,
str. 104.
69 Ekonomska teorija ce definie kao nauka o racionalnom izboru. Ako se analizi-ra pravo,
onda ekonomista oekuje da e se sudije, zakonodavci i regulatori, kao i ljudi koji se
ponaaju pod ogranienjima odreenim pravom, ponaati racional-no u kreiranju i
primeni prava.
70 Tako, suprotno predvianjima teorije racionalnog izbora, eksperimenti pokazuju da ljudi
ne ulaze u transakcije od kojih obe strane imaju koristi ako misle da je nepravedna
raspodela vrednosti koja je rezultat transakcije. Takoe, eksperi-menti pokazuju da u
pregovaranjima sa ponavljanjem ljudi nemaju uvek racionalnu strategiju. Pored toga se
istie ograniena racionalnost, odnosno ogranienost znanja to menja odluke o
ponaanju, pa ponaanja nisu u skladu sa predvianjima
99
Aleksandra Jovanovi
Model racionalnog ekonomskog ponaanja je, inae, u ekonomskoj teoriji
najire prihvaeni model ekonomskog ponaanja koji polazi od toga da ljudi
na ogranienja poput cena, trokova, prava, politike, regulacije odgovaraju
tako da maksimiziraju svoju korisnost. Ospora-vanje ove pretpostavke ne
mogu ukinuti njen analitiki znaaj. Sve dok je samointeres osnova za
donoenje odluka i dok se ljudi u proseku do-sledno ponaaju, ekonomska
analiza prava ima objanjavajuu snagu.
3. ikaka kola ekonomske analize prava kao kriterijum za eva-luaciju
pravnih pravila i njihovu promenu koristi kriterijum eko-nomske efikasnosti.
Ekonomska efikasnost je koncept koji omogua-va da se kvantifikuju
trokovi i koristi prava, pravnih pravila i njihovog kreiranja i promene71.
Neoinstitucionalna ekonomija se protivi normativizmu ikake kole i
efikasnost prihvata kao postulat dobrovoljne, trine alokacije prava.
Neoinstitucionalna ekonomija podrazumeva da je promena prava ukorenjena
u ire insti-tucionalne snage - obiaje, tradiciju, pravnu tradiciju i kulturu u
najirem smislu. Isto tako, putanja zavisnosti kao koncept neoinsti-tucionalne
ekonomije, sugerie da prethodni izbori zatvaraju scena-rio za budue izbore,
odnosno da se stvara putanja izbora kojom se ide i koja se ne moe napustiti,
osim moda u dugom roku72. Odavde sledi da je mogui ishod da se izaberu
neefikasna pravna pravila73.
teorije racionalnog izbora. Suprotno Kouzovoj teoremi, prema eksperimentima, postoje
situacije kada je mogua kooperacija na tritu i onda kada su trans-akcioni trokovi
visoki, pa je zagovornicima dravne intervencije ovo poka-zatelj da je potreba dravne
intervencije u privatne odluke manja nego to su prvobitno mislili. S druge strane, prema
rezultatima ekosperimenata, postoji i obrnuta situacija. Naime, osetljivost ljudi na
pravednu raspodelu zahteva drav-nu intervenciju u situacijama u kojima ekonomska
teorija to ne oekuje.
71 Kalkulacija trokova je, na primer, eksplicitna kod naknade stvarne tete i obrauna
dobiti. Ekonomska teorija vodi rauna i o implicitnim trokovima, odnosno o
situacijama kada se moe obraunavati i proputena dobit.
72 Ovakvo zatvaranje kruga moguih izbora za neke kritiare predstavlja uvoenje
determinizma u socijalne procese.
73 Neoinstitucionalna ekonomija svojim modelima zasnovanim na putanji zavis-nosti
povezuje promene formalnih i neformalnih institucija, odnosno prome-nu prava dovodi
u vezu sa tradicijom, obiajima, kulturom u najirem smislu. Kada je efekat istorijskog
razvoja jednog sistema takav da generie ogranienja koja limitiraju skupove izbora koji
slede, kaemo da postoji putanja zavisnos-ti." Furubotn, E. G. and Richter, R., (2003),
Institutions and Economic Theory: The Con-tribution of the New Institutional Economics,
The University of Michigan Press, Michi-gan, str. 491. Kretanje na putanji zavisnosti,
odnosno promene pravnih pravila ili promene nekog sistema prava su odreene prolim
dogaajima, tako da mali sluajni dogaaji odreuju izbore koji slede izmeu brojnih
ekvilibrijuma. Zato predvianje buduih ishoda nije mogue. Zato je vana distinkcija
izmeu expost i eh ante ekvilibrijuma. Naime, moda konaan rezultat nije efikasan u
teorijskom
100
Teorijske osnove ekonomske analize prava
Postulat efikasnosti nije univerzalno prihvaeni u svim ko-lama
ekonomske analize prava74, a naroito nije prihvaen u pravnoj teoriji kao
generalni kriterijum. Pozitivna ekonomska analiza pra-va75 analizira da li
pravo promovie efikasnost - da li svojinska prava i ugovori omoguavaju
efikasnu alokaciju resursa, da li pravila o odgovornosti podstiu da tetu
snose oni koji to mogu uiniti sa najniim trokom.
Vano je jo ustanoviti da li se postulat efikasnosti odnosi samo na
ekonomsko pravo ili na celokupno pravo i pravni sistem. Eko-nomska analiza
prava je pokazala da moe da objasni ne samo trine pojave, nego i veliki
broj netrinih pojava,
4. Takoe, nije jedinstveno u okviru pomenutih kola ekonomske analize
prava prihvaena pozitivna komponenta analize jer se meu njima razlikuju
objanjenja motivacije koja menja individualno pona-anje zbog promene
prava i javne politike. Razlike postoje i u tome
svetu, ali je efikasan u kontekstu prethodno uinjenih izbora, odnosno konaan rezultat
je najvie to se moe dostignuti pod datim ogranienjima koja su nametnuta prolim
izborima. Lako je uoiti da je zbog multiplog ekvilibrijuma mogue da se sistem zatvori
tako da nikada ne dostigne Pareto efikasnost. Putanja zavisnost pokazuje da je veliki
znaaj neformalnih socijalnih normi, tradicije, kulture. Putanja zavisnosti daje znaaj
uzrocima, pre nego rezultatima, dinamikoj u odnosu na statiku analizu, i empirijskom
istraivanju.
74 Oni koji istiu pravdu i pravinost, u postulatu efikasnosti vide cirkular-ni argument:
Analiza se zasniva na efikasnosti prava, a istovremeno se pod-razumeva da je efikasnost
cilj prava. Pitanje je u stvari da li efikasnost koja je odreena odnosom cilja
(definisanog kao efikasnost) i sredstva (prava) i jeste funkcija prava, moe da bude
kriterijum promene prava - promene jednog rasporeda prava drugim rasporedom prava.
Ako efikasnost shvatimo kao cilj, onda se izbor pravnog pravila razlikuje od izbora koji
bi se izvrio ako bi se postulat efikasnosti shvatio kao sredstvo. U prvom sluaju kada je
efikas-nost cilj, onda bi, na primer, efikasan izbor zagaenja bio maksimiziranje neto
vrednosti umanjenja zagaenja za drutvo. Jasnije reeno, to znai da bi izbor bio u
taki koja predstavlja najveu vrednost razlike koristi koju drutvo ima od zagaenja i
trokova koje drutvo ima da bi dostiglo tu korist. Drugim re-ima, teta se ne otklanja
dok su trokovi za njeno otklanjanje vei od koristi koja se dobija od njenog otklanjanja.
U drugom sluaju, ako se efikasnost shvati kao sredstvo za postizanje cilja, onda se
normativno preporuuje da se postig-ne najvea mogua korist uz najnie trokove. U
ovom drugom sluaju se kao (etiki ili politiki) cilj odreuje eljeni nivo redukcije
zagaenja, a zatim trai najjeftiniji nain da se to postigne. Zamerka i jednom i drugom
shvatanju efikasnosti jeste da, ako nema kompenzacije za one ija se pozicija pogorava
usled promene prava, onda maksimizacija bogatstva konzervira postojeu struk-turu
svojinskih prava.
75 Pozitivna ekonomska analiza prava koristi istu metodologiju kao i kad se is-pituju
ekonomske implikacije dravne intervencije na tritu to je, takoe, oblast ekonomske
analize prava u najirem smislu, ali i ekonomska teorija.
101
Aleksandra Jovanovi
to svi ne prihvataju normativizam. Normativna ekonomska analiza prava
podrazumeva preporuke koje vode odreenim ishodima kako u iz-boru prava
i politike, tako i u ponaanjima koja su njihove socijalne posledice. Problem
normativizma i s njim u vezi egzogenog nametanja prava je mnoge
tranzicione zemlje doveo u situaciju da shvate da tran-zicija i promena prava
nisu tehnike stvari i da ljudi u razliitim kulturnim okruenjima i zemljama
na ista pravna pravila ne odgova-raju na isti nain.
Trini sistem alokacije prava podrazumeva dobrovoljnu aloka-ciju
svojinskih prava nad resursima, kao i dobrovoljnu promenu pra-va i politike
kojima se menja raspore svojinskih prava. Tada promena prava menja i
trokove i koristi, odnosno dolazi i do alokativnih i do distributivnih
promena, pa se postulat efikasnosti stavlja u odnos prema pravdi i
pravinosti to je pitanje koje je izazivalo i izaziva najvie kontroverzi u
ekonomskoj analizi prava. Ekonomisti koji se bave sredstvima za postizanje
cilja, su smatrali da normativni pristup mogu prepustiti pravnicima jer oni
treba da se bave pravdom kao ciljem. Ipak, ekonomisti su prihvatili da daju
normativne prepo-ruke, odnosno raspravu o distributivnim pitanjima u oblasti
poreza, carina, ali to je znailo da normativizam moe da se proiruje i u
druge oblasti ekonomskog istraivanja.
5. Kao posledica pokuaja eklektikog pristupa kao srednjeg puta koji ne
eli da prihvata dihotomiju i suprotstavljenost ideja tri-ta i dravnog
intervencionizma, stvara se idejna konfuzija zajedno sa odgovarajuim
reperkusijama. Zakljuujemo da je eklektiki pristup posledica pragmatizma
donosioca ekonomske politike i u vezi je sa praktinom primenom
ekonomske analize prava. U teorijskom smislu, eklekticizam se ogleda u
tome to autori prihvataju idejno razliite osnove analize, a u praksi se menja
filozofija na kojoj se zasnivaju jav-ne politike i kreiranje prava to naravno
ima odgovarajuih reper-kusija na efikasnost.
6. Ekonomska analiza prava pokazuje u svom razvoju potrebu za em-
pirijskim radom kako bi se ojaali argumenti u prilog doprinosa koje je dala
ekonomska analiza prava. Potreba empirijskih istrai-vanja posebno vai za
neoinstitucionalnu ekonomiju76 kako bi se te-orijski modeli uinili
rafiniranim i kvantifikovali mnogi fe-nomeni (odgovornost za tetu,
monopolski poloaj, sigurnosne mere i drugo).
76 Potreba empirijskih istraivanja posebno se odnosi na neoinstitucionalni koncept
transakcionih trokova.
102
Teorijske osnove ekonomske analize prava
2.2. Neoinstitucionalna ekonomija (Nova
institucionalna ekonomija)
Od ezdesetih, a naroito od sedamdesetih godina77 dvadesetog veka,
polazei osnovne ideje o ulozi institucija u oblikovanju ekonom-skog ivota,
se razvija neoinstitucionalna ekonomija. Zanimljivo je da analitiku osnovu
neoinstitucionalne ekonomije postavlja Ronald Kouz kao jedan od
najznaajnijih predstavnika ikake ekonomske ko-le. Ideje i doprinosi
neoinstitucionalne ekonomije postaju iroko prihvaene od strane
ekonomske profesije78. Neoinstitucionalna ekonomija dobija poseban znaaj
za razvoj ekonomske analize prava, ali i u smislu svog autohtonog razvoja
koji se u pojedinim segmentima i dimenzijama preklapa sa ekonomskom
analizom prava.
Neoinstitucionalna ekonomija daje odgovore na pitanje zato su procesi
institucionalnih promena79 spori, zato zaostaju za makro-ekonomskim
reformskim zahvatima i njihovim rezultatima, zato su
77 Neoinstitucionalna ekonomija je posebna oblast ekonomske teorije koja je poet-kom
sedamdesetih godina prolog veka, podstaknuta novim idejama o evoluciji institucija, o
svojinskim pravima, o transakcionim trokovima i o socijalnim neformalnim normama,
dobila podsticaj u radovima autora koji su joj postavili temelje, a zatim je devedesetih
godina dobila novi zamah sa tranzicijom.
78 Prestini Journal ofTnstitutional and Theoretical Economics je posvetio 1984. godine svoj
broj neoinstitucionalnoj ekonomiji i predstavio znaaj, doprinose i razvoj
neoinstitucionalne ekonomije. Poseban znaaj i impuls je neoinstitucionalna ekonomija
dobila sa procesima tranzicije. Za novije doprinose neoinstituci-onalnoj ekonomiji videti
Furubotn, E. G. and Richter, R., (2003), Institutions and Economic Teogu: The
Contribution of the New Institutional Economics, The University of Michigan Press,
Michigan, str. 6-8. Neoinstitucionalna ekonomija je trino orjentisana kola, ali se ipak
u nekim stanovitima moe uoiti ideja, koju su autori nazvali, ubrzanje nevidljive ruke
trita". Naime, ubrzanje delovanja trita i smanjenje transakcionih trokova njegovog
funkcionisanja je mogue konstrukcijom" institucija. Pod konstrukcijom institucija,
autori podrazu-mevaju ne samo pravo koje je egzogeno nametnuto, ve i spontano
kreirano pravo. Videti Furubotn, E. G. and Richter, R., (2003), str. 15-17.
79 Tranzicione zemlje su bile poligon za ispitivanje institucionalnih, pre svega pravnih
promena, i traenje objanjenja kako se menjaju i ime su uslovljene in-stitucionalne
promene. Dobro pravo ne mora da vodi uvek oekivanom ishodu, osim ako je
interakcija izmeu softvera uma (JA: koji pravi zakon) i spoljnih stimulusa dobro
shvaena. Tako, reavanje problema nije vie pitanje efikas-nosti i optimizacije, ve pre
(AT: pitanje) adaptacije". To objanjava zato je novi raspored svojinskih prava
kombinovan sa stvaranjem modernog pravnog sis-tema - generalno nazvanog vladavina
prava" - uinio sigurnim da postkomunis-tike politike zavre u irokom rasponu
ishoda". Videti Colombatto, E., (2006), Law and Economics and Institutional Approach to
Development and Transition: Towards an Evolutionary Perspective, International Centre
for Economic Research, Working Paper No. 7, str. 25 i str. 26.
103
Aleksandra Jovanovi
ponekad reverzibilni i kakva je uloga ekonomskih, politikih uslova, kao i
pravne tradicije i kulture u podsticanju i oblikovanju institu-cionalnih i u
njihovom okviru pravnih promena.
Naglaavajui vezu koja postoji izmeu institucija, posebno ins-titucije
svojine i ekonomskog izbora, neoinstitucionalna ekonomija prihvata
analitiki pristup kojim se tradicionalna neoklasina pa-radigma proiruje
pretpostavkom o postojanju alternativnih insti-tucionalnih struktura,
alternativnih institucionalnih aranmana i alternativnih pravnih pravila.
Naime, neoinstitucionalna eko-nomija izlazi iz neoklasinog sistema
besplatne razmene svojinskih prava i ulazi u teorijski svet blii realnosti u
kome pregovaranje, obezbeenje izvrenja ugovora, zatite svojine i
odravanje sudstva, policije i vojske kao postojee institucionalne strukture
kota. Ne-oinstitucionalni teorijski sistem odraava sloenost realnog sveta u
kome razliite institucije (razliito definisana svojinska prava) preko
podsticaja i transakcionih trokova utiu na ekonomsko po-naanje.
Neoinstitucionalna ekonomija odraava sloenost realnog sveta zahvaljujui
tome to u svojim analizama objedinjuje ekonomsku teoriju, pravo, politike
nauke, sociologiju i antropologiju, ali je na-ravno njen fokus ipak ekonomski.
Veliki transakcioni trokovi ome-taju kretanje resursa ka najefikasnijim
upotrebama, pa ljudi nastoje da smanje ove trokove u stalnom nastojanju da
poveaju svoju meusobnu razmenu.
U skladu sa shvatanjem neoinstitucionalne ekonomije ili preciz-nije sa
shvatanjem jednog njenog pristupa - kole svojinskih prava - da svojina
odreuje ponaanje ekonomskih subjekata, analizi svojine kao
najznaajnijoj, osnovnoj i odreujuoj instituciji se posveuje cent-ralna
panja80. Takoe, ugovori kojima se razmenjuju svojinska prava zajedno sa
svojinom zauzimaju centralno mesto jer bez razmene nema proizvodnje,
rasta i razvoja ekonomije. Najbolji pregledni tekst za ra-zumevanje i primenu
metoda/pristupa kole svojinskih prava u okviru neoinstitucionalne
ekonomije je upravo napisao Svetozar Pejovi za-jedno sa Erikom
Furubotnom81.
80 Ovakvim pristupom autori kao to su Kouz (Coase) Alijan (Alchian), Demsec
(Demsetz) i Pejovi (Pejovich) su probijali razvojni put koli svojinskih prava u
ekonomskoj teoriji.
81 Najbolji pregledni tekst za razumevanje i primenu jednog od pristupa neoinstitu-cionalne
ekonomije su objavili Furubotn, E., G. i Pejovich, S., (1972), Property Rights and
Economic Theory: A Survey ofRecent Literature, Journal of Economic Literature, No. 4,
Decembar. Tekst je i danas referentan za primenu ideja i metodologije ko-le svojinskih
prava. kola svojinskih prava je zahvaljujui Svetozaru Pejoviu primenjena na
prouavanje socijalistikih centralno planskih sistema i na
104
Teorijske osnove ekonomske anapize prava
Fundamentalne karakteristike neoinstitucionalne ekonomije:
Neoinstitucionalna ekonomija se zasniva na metodolokom indi-vidualizmu
koji polazi od ciljeva, ukusa i ideja pojedinaca i impli-cira da se socijalni
fenomeni mogu objasniti ponaanjem pojedinaca. Maksimizacija korisnosti
se proiruje na sve individualne izbore ime se ukida dihotomija izmeu
teorije potroakog izbora i teorije preduzea. Uvek govorimo o
individualnom izboru, pa i onda kada je u pitanju kolektivitet - drava,
preduzee - jer odluke uvek donosi pojedinac.
Ograniena racionalnost i oportunistiko ponaanje su bihevi-oristiko-
psiholoke pretpostavke ljudskog ponaanja koje pokazuju da donosioci
odluka nisu sveznajui, kao i da u odnosu na druga lica deluju ostvarujui
sopstveni interes, i na tuu tetu (to moe biti usled potenog ili usled
nepotenog oportunizma82) ako ne snose trokove takvog delovanja.
Neoinstitucionalna ekonomija zato nagla-ava nekompletnost, odnosno
neperfektnost informacija, i svih ljud-skih izbora, pa dakle i neperfektnost
institucija to se mora uzeti u obzir prilikom analize bilo kog fenomena.
Takoe, endogenizacija institucija u ekonomskim modelima ne-
oinstitucionalne ekonomije ini metodoloki sutinsku razliku izmeu
neoinstitucionalne i neoklasine ekonomije, pa time i njenom pristupu
ekonomske analize prava. Naime, neoinstitucionalna ekono-mija shvata
institucije, dakle i pravo, kao endogene varijable o kojima ljudi donose
odluke (vre izbor) isto, kao na primer, odluke o tome ta e proizvoditi,
koju e tehnologiju primeniti, koliko e proiz-vesti, ta e kupiti i slino.
Nastajanje, razmena i zatita svojinskih prava kojima se menjaju i tite
institucije i institucionalni okvir je pod uticajem intere-
analizu samoupravnog sistema. U ovim analizama je njena snaga predvianja po-tvrdila
skepticizam, koji su polovinom prolog veka pokazivali retki ljudi, u efikasnost socijalizma i
predvianje njegovog nunog propadanja. Svetska eko-nomska struka je odala priznanje
Svetozaru Pejoviu ukljuivanjem njegovog imena u plejadu hiljadu najvanijih svetskih
ekonomista, od nastanka ekonomije kao sa-mostalne nauke pa do dananjih dana. Spisak je
objavljen u knjizi Blaug, M., (ed.), (1998), Who is Who in Economics, Edward Elgar, Velika
Britanija i SAD. Ta knjiga je biografski renik najvanijih ekonomista u periodu od 1700. do
1996. godine. 82 Sklonost ka oportunizmu je uobiajena za ljudsko ponaanje. Oportunizam
je de-lovanje u sopstvenom interesu uprkos ugovorom preuzetoj obavezi ili postajanju neke
druge obaveze, ukoliko drugi snose skupe trokove naeg oportunistikog ponaanja.
Oportunizam je posledica netanih ili iskrivljenih informacija koje jedna strana daje drugoj.
Mogue je, meutim, da nesaglasnost strana nastupa zbog razliite percepcije okolnosti koje
imaju strane u sporu. Ovakva potena" nesaglasnost se moe nazvati potenim
oportunizmom.
105
Aleksandra Jovanovi
snih grupa koje svojim uticajem na dravu podstiu redistribuciju u korist
svojih lanova, a na tuu tetu. Korienje drave podrazumeva korienje referentni lanak Problem drutvenog troka"87 iz 1960. probija uvreena
zakonodavstva, regulacije, transfernih plaanja i poreza.
2.2.1. Neoinstitucionalna ekonomija i
ekonomska analiza prava83
Ova studija postavlja i razgraniava i odnose dve discipline -
neoinstitucionalne ekonomije84 i ekonomske analize prava. Ove dve
discipline se u pojedinim svojim segmentima preklapaju tako da se, po
naem miljenju, mogu posmatrati kao dve odvojene discipline, ali i kao jedna
disciplina u onim segmentima ovih disciplina koje se preklapaju - ekonomska
kola u pravu i pravna kola u ekonomiji.
Ako se ekonomska analiza prava i neoinstitucionalna ekono-mija
posmatraju kao jedna disciplina u segmentu njihovog meusobnog
preklapanja, onda razlika moe biti u metodolokom pristupima. Na-ime,
ekonomska analiza prava moe koristiti neoinstitucionalni metodoloki
pristup i tada govorimo da se neoinstitucionalna eko-nomija preklapa sa
ekonomskom analizom prava. Ali ekonomska anali-za prava moe koristiti i
pristupe drugih kola ekonomske analize prava, svakako najee pristup
ikake ekonomske kole kao najuti-cajnije kole, kao i drugih kola koje
predstavljamo ili pominjemo u ovoj knjizi.
Bliskost, preklapanje i istaknute razlike ekonomske analize pra-va i
neoinstitucionalne ekonomije85 se u najirem smislu najbolje mogu
predstaviti sa dve ve pomenute sintagme: ekonomska kola u pra-vu i pravna
kola u ekonomiji.
2.2.2. Neoinstitucionalna ekonomija - analitiki pristup
lanak Ronalda Kouza Priroda firme"86 iz 1937. godine koji uvo-di
transakcione trokove u analizu ekonomske organizacije drutva i njima
objanjava postojanje i veliinu preduzea je pokrenuo nepre-
83 Razgranienje neoinstitucionalne ekonomije i ekonomske analize prava je analo-gno
razgranienju institucionalne ekonomije i ekonomske analize prava.
84 Videti Furubotn, E. G. and Richter, R., (2003), Institutions and Economic Theory - The
Contribution of the New Instituttional Economics, The University of Michigan Press,
Michigan i 4asopis Journal of Institutional and Theoretical Economics, (1984), Vol. 140.
85 O bliskosti i razlikama izmeu ekonomske analize prava i neoinstitucionalne ekonomije
videti Coase, R. N (1994), Essayes on Economics and Economists, University of Chicago
Press, Chicago. Predvia da e tokom vremena doi do divergencije i da e doi do
specijalizacije.
86 Coase, R., (1937), The Nature ofthe Firm, Economica, No. 4.
106
Teorijske osnove ekonomske analize prava
suna istraivanja i literaturu u oblasti industrijske organizacije. Drugi
shvatanja o ulozi drave i regulacije u alokaciji resursa i omoguava da se na
novim temeljima razvija novo pravo i eko-nomija odnosno ekonomska
analiza prava koja se ne odnosi samo na ono pravo koje regulie eksplicitna
trita.
Skoro pedeset godina moemo pratiti recepciju ovih doprinosa u
ekonomskoj teoriji i u praktinoj primeni, odnosno u kreiranju pra-va i
razvijanju pravne doktrine. Oba doprinosa imaju iroku prime-nu i preko
lansiranja oblasti neoinstitucionalne ekonomije i (nove institucionalne
ekonomije) i ekonomske analize prava (novog prava i ekonomije), imaju
uticaj na ekonomsku politiku, kao i praktine imp-likacije za razvoj prava i
pravne teorije. Kouz je jedan od predstavnika ikake kole, osniva novog
prava i ekonomije (u okviru ekonomske analize prava), ali i jedan od
najsnanijih zastupnika neoinstitu-cionalne ekonomije (nove institucionalne
ekonomije) Obe kole su deo ekonomske teorije, u velikoj meri se preklapaju
predmetom svojih istraivanja, a razlike su u reniku koji koriste i u tome ta
nagla-avaju.
2.2.2.1. Proirenje primene ekonomske analize
Neoinstitucionalna ekonomija vezuje efekte ekonomske aktiv-nosti za
institucije, pre svega za definisanje svojinskih prava, ugo-vore i socijalne
norme, a kroz mehanizam transakcionih trokova i podsticaja. Poiva na
ideji da izbori koje individue obavljaju u pogledu pravnih, politikih,
ekonomskih i socijalnih institu-cija nuno zavise od podsticaja i od
transakcionih trokova koji ne postoje u idealnom teorijskom svetu
zapisanom na kolskim tab-lama. Transakcioni trokovi postaju nova
jedinica analize iako je pojam transakcionog troka maglovit", podloan
cirkularnom rezonovanju", teko merljiv" i teko primenjiv za matematiko
modeliranje". Transakcioni trokovi odreuju da li e se ekonomska
aktivnost odvijati individualnim izborom kroz trita ili hije-rarhijski u
okviru preduzea ili e drava biti mehanizam koordi-nacije ekonomske
aktivnosti. Transakcioni trokovi jesu rezultat odreene institucionalne
strukture/aranmana/pravila, meutim, oni s druge strane utiu na izbor
prava i institucija i tako i sami odreuju institucionalnu strukturu.
87 Coase, R., (1960), The Problem of Social Cost, Journal of Law and Economics, Vol. 3,
October.
107
 Aleksandra Jovanovi
Kouz je proirio mikroekonomsku teoriju principima koji se za-snivaju
na institucionalnoj strukturi ekonomije to je omoguilo da se razume ne
samo nain na koji funkcionie privreda, ve i da se moni ekonomski
instrumenti analize primene na pravo, pravnu te-oriju i teoriju organizacije,
kao i da se u analizi drutvenih feno-mena koristi multidisciplinarni pristup.
Kouz je bio fasciniran pravom i pravnom teorijom to pokazuje i svojim
izborom kurseva na studijama koji su vie bili orjentisani na poslovne studije
nego na studije ekonomije. Ovakav odnos prema pravu je dao osnovu i
plodno tlo za povezivanje prava i ekonomije i za proirenje primene ekonom-
ske analize, kao i za bolje razumevanje institucionalne strukture pri-vrede.
Institucionalna struktura (trite, ukljuujui i izabrane vrste ugovora,
zakoni i drugi propisi, preduzee) se moe objasni-ti relativnim trokovima
razliitih institucionalnih aran-mana, odnosno visinom transakcionih
trokova koji predstavljaju trokove razmene svojinskih prava. Od
institucionalne strukture zavisi upotreba resursa to tradicionalna ekonomska
analiza nije uzimala u obzir. Ona nije ukljuivala vana ogranienja koja
insti-tucije postavljaju privrednim subjektima. Ta ogranienja se ogledaju u
transakcionim trokovima, odnosno trokovima informisanja, nadzora,
kontrole, pregovaranja, zatite i drugih. Jednostavno ree-no, ekonomska
analiza je bila udaljena od realnog sveta jer analizira ponaanje privrednih
subjekata u svetu bez transakcionih trokova, u svetu gde se ekonomske
aktivnosti odvijaju glatko bez ogranienja i prepreka.
2.2.3. Neoinstitucionalna ekonomija - pravci
Neoinstitucionalna ekonomija je poseban nain analize koji obuhvata i
analizu organizacije tako da je sreemo i pod imenom nova teorija
organizacije88. Uvid u osnovne ideje i metodologiju neoins-titucionalne
ekonomije pokazuje da je neoinstitucionalni pristup ekonomskoj analizi
prava u stvari orjentisan na tri institucije - tr-ite, preduzee i dravu, kao i na
pravo koje regulie ove tri ins-titucije. Ove institucije se mogu shvatiti i kao
organizacije to opravdava alternativni naziv neoinstitucionalne ekonomije
kao nove teorije organizacije.
88 Neoinstitucionalna ekonomija se suoava sa problemom trine ili hijerar-hijske
koordinacije - odnosno problemom kada e se koja upravljaka struktura stvoriti.
108
TeoriJSke osnove ekonomske analize prava
Analitika osnova neoinstitucionalne ekonomije se razgranjava u etiri
osnovna pristupa: Pristup ekonomije svojinskih prava (1), Pristup ekonomije
transakcionih trokova (2), Ugovorni pristup (3) i Pristup socijalnih normi u
najirem smislu (4)89.
Nabrojani90 pristupi se ne iskljuuju, oni su meusobno povezani i
komplementarni i mogu se primeniti na analizu ekonomskih, ali i brojnih
institucionalnih i u njihovom okviru pravnih pitanja. Raz-lika izmeu ova
etiri pristupa se zasniva u naglasku koji svaki od
89 Meu najznaajnijim predstavnicima neoinstitucionalne ekonomije i/ili
neoinstitucionalne ekonomske analize prava su za podruje svojinskih prava: Alchian,
A., (1965), Some Economics of RgorePu Rights, u Economic Forces at Work - Selected
Works by Alchian, A. (1977), Liberty Fund, Indianapolis, Coase, R., (1960), The
Problem ofSocial Cost, Journal of Law and Economics, Vol. 3. October, Demsetz, H.,
(1964), The Exchange and Enforcement ofProperty Rights, Journal of Law and Economics,
br. 7, October, Demsetz, H., Toward a Theory of RgorePu Rights, (1967), American
Economic Review, br. 57, Mau; za podruje transakcionih trokova: VVilliamson, O,
(1979), Transaction Cost Economics: The Governance of Contractual Relations, Jour-nal
of Law and Economics, br. 22, VVilliamson, O. E., (1985), The Economic Institutions of
Capitalism, The Free Press, Collier Macmillan Publishers, New York, London, Stigler, G.
J., (1961), The Economics of Information, Journal of Political Esopotu, 69, Coase, R.,
(1937), The Nature ofthe Firm, Economica, No. 4, Vilijamson, O. E. i Vinter, S. G., (ur.),
(2000), Priroda firme, CID, Podgorica; za podruje teorije javnog izbora: Buchanan, J.
M., i Tullock, G., (1962), The Calculus ofConcent, University of Michigan Press, Ann
Arbor; za institucije u najirem smislu: North, D., (1990), Institutions, Institution-al
Change, and Economic Performance, Cambridge University Press, Cambridge. Meu
pomenutim imenima ce svakako uoavaju personalna preklapanja sa ikakom kolom i
time potvruje, uprkos postojeim razlikama, pribliavanje ikake ekonomske kole i
neoinstitucionalne ekonomije to je logina posledica karaktera ove dve kole koji
odreen njihovom orjentisanou na slobodno trite,
90 Izdvojili smo etiri najee koriena analitika pristupa neoinstitucio-nalne
ekonomije. Lista nije potpuna jer se, na primer, izostavljaju pristupi pod nazivima: nova
teorija organizacije, novi institucionalni pristup istoriji, nova institucionalna politika
ekonomija, konstitucionalna ekonomija. e-tiri osnovna pristupa (pristup svojinskih
prava, pristup transakcionih tro-kova, ugovorni pristup i pristup socijalnih normi) koje
smo izdvojili obuhva-taju i elemente koje naglaavaju oni pristupi koje ne elaboriramo
ekstenzivno ve samo na ovom mestu pominjemo. Novi institucionalni pristup
ekonomskoj istoriji objedinjuje i povezuje sa istorijom pristup ekonomske teorije svojins-
kih prava, pristup ekonomske teorije ugovornih odnosa i pristup teorije trans-akcionih
trokova i institucije/pravo vidi kao endogene varijable u ekonomskim modelima. Nova
institucionalna politika ekonomija je nova teorija organiza-cije - organizacije drave,
vlade, dravne administracije - i bavi se kreiranjem politikih pravila igre imajui u vidu
transakcione trokove, svojinska prava i ugovorne odnose. Konstitucionalna ekonomija
se bavi kreiranjem ustavnih og-ranienja politikim i ekonomskim donosiocima odluka,
odnosno pravilima za pravljenje pravila".
109
 Aleksandra Jovanovi
njih daje odgovarajuem institucionalnom aspektu - svojinskim pravi-ma,
transakcionim trokovima, ugovorima ili socijapnim normama
- i implikacijama ovih koncepata pojedinano i u njihovoj meusobnoj
povezanosti. Dakle, u analizi pravnih problema, neoinstitucionalna
ekonomska analiza prava stavlja naglasak na jedan od nabrojanih kon-
cepata.
etvrti analitiki koncept polazi od socijalnih normi u naj-irem smislu
- interakcije neformalnih i formalnih institucija
- kulture koja je od izuzetne vanosti u kreiranju, odravanju i ou-
vanju stabilnosti celokupnog institucionalnog poretka - politikog,
ekonomskog i pravnog. Neoinstitucionalna ekonomija naglaava mak-
simizirajue ponaanje individue pod ogranienjima koje postavlja
celokupna institucionalna struktura, kako one institucije koje od-
reuju organizaciju u okviru koje se donose odluke (na primer, predu-
zee), tako i institucije koje odreuju politiki, pravni, ekonomski
sistem, kao i ire neformalne institucije poput obiaja, tradicije,
kulturnih vrednosti i nacionalnih mitova91.
2.2.3.1. Pristup ekonomije svojinskih prava
Pristup ekonomije svojinskih prava se bavi efektima alokacije svojinskih
prava na podsticaje i ponaanje donosioca odluka, kako ekonomskih odluka
kojima se utie na alokaciju resursa, tako i efek-tima alokacije svojinskih
prava na donosioce politikih odluka, kao i na zakonodavce, sudije i
regulatore i druge subjekte kao donosioce od-luka o pravu i njegovoj primeni.
Svojinska prava odreuju raspolaganje nagradama i trokovima, pa prema
tome ponaanje uesnika (vlasnika resursa) unutar preduzea, kao i
ponaanje preduzea kao jedinstvene organizacione celine na tritu
Efikasna svojinska prava nastaju spontano u procesu razmene kojom se
maksimizira blagostanje. Ukoli-ko dati okvir svojinskih prava postavlja
prepreke razmeni i uvea-vanju bogatstva (usled promena u relativnim
cenama, preferencijama ili tehnologiji), onda e se menjati svojinsko pravni
okvir jer e se stvoriti tranja za novim institucijama, odnosno tranja za
novom strukturom svojinskih prava92. Da bi se odredilo stvarno ekonomsko
ponaanje, potrebno je poznavati ogranienja koja postavljaju institu-cije, pre
svega svojinska prava i ugovori.
91 Videti Pejovich, S., (2004), The Uneven Results of institutional Changes in Central and
Eastern Europe: The Role ofCulture, Ekonomski anali, br. 163.
92 Najbolji primer je sveobuhvatna privatizacija kao reakcija ne neefikasnu svojin-sku
strukturu dravne/drutvene svojine.
110
Teorijske osnove ekonomske analize prava
Ekonomija svojinskih prava nije samo jedan od pravacaUJ u okviru
neoinstitucionalne ekonomije. Ona je posebna teorija i metod koji se
primenjuje u analizi ekonomskog ponaanja i analizi svih institucija, dakle ima
iru primenu nego to je ima ekonomska analiza prava. Ekono-mija svojinskih
prava poiva na ideji slobodnog trita na kome poje-dinci delujui u
sopstvenom interesu istovremeno ostvaruju drutvene interese i na ideji
spontane evolucije ekonomskog i pravnog sistema.
Metod ekonomije svojinskih prava se zasniva na mikroekonomskom
pristupu koji posmatra ponaanje pojedinanih privrednih subjekata
(donosioce odluka) koje se moe empirijski proveriti. Njihovo pona-anje se
objanjava na osnovu podsticaja, odnosno ciljeva (funkcije meusobnim
interakcijama to za posledicu ima predvidljive eko-nomske efekte. Naime,
ekonomija svojinskih prava se zadrava u neok-lasinom okviru, ali se od
neoklasine pretpostavke o funkciji cilja ekonomskih aktera razlikuje jer
funkciju cilja formulie preko efe-kata moguih svojinskih aranmana na
sistem raspodele, odnosno na sistem kazni i nagrada koje snose donosioci
odluka.
Istovremeno, metod kole svojinskih prava je dokazao svoju i-votnost i
u analizi trinih privreda, kao i preduzea jer se i pri-vrede i preduzea
razlikuju po brojnim institucionalnim karakte-ristikama, odnosno u
karakteristikama svojinskih prava. Shvatanje ekonomije svojinskih prava je
najbolje izraeno sledeim reima: U sutini ekonomija je studija o
svojinskim pravima nad retkim re-sursima... Alokacija retkih resursa u
drutvu je odreivanje prava na upotrebu resursa... ekonomsko pitanje, ili
kako cene treba odrediti, je pitanje kako e svojinska prava biti definisana i
razmenjena i pod kojim uslovima. 't
Svojinska prava utiu na ponaanje privrednih subjekata - pre-duzea
ne samo u razmeni, nego i u proizvodnji95. Svojinska struktura
93 Ekonomija svojinskih prava se moe sresti i pod nazivom Teksas kola prema Texas
A&M University u SAD na kojem se razvijao ovaj pravac neoinstitucionalne ekonomije.
Analiza ove kole detaljno povezuje institucionalni oblik svojine sa ponaanjem u
neoklasinom okviru. Kako postoje razlike u svojinskim aran-manima, potrebno je za
svaku situaciju odrediti posebnu funkciju cilja koja od-raava preferencije onoga ko
donosi odluke. kola svojinskih prava posebno istie ulogu individualnog donosioca
odluke koji maksimizira sopstvene cilje-ve. Tako je ova kola zahvaljujui uvoenju
empirijskog sadraja - svojine - dobi-la znaajne rezultate u analizi ponaanja preduzea.
Ekonomija svojinskih prava je i kola u okviru novog prava i ekonomije,
94 Furubotn, E. and Pejovich, S., (1972), Property Rights and Economic Theory: A Survey of
the Recent Literature, Journal of Economic Literature, No. 10, December; str. 1139.
95 Jensen, M. C. i Meckling, W. H., (1979), Rights and Production Function: An Application
to Labor-Managed Firms and Codetermination, Journal of Business, Vbl. 52, No. 4.
111
Aleksandra Jovanovi
se mora ukljuiti u funkciju korisnosti donosioca odluke u predu-zeu -
privatnom, drutvenom, dravnom. Ovaj pristup je zahvaljujui uvoenju
empirijskog sadraja - svojine - dobio znaajne rezultate u analizi ponaanja
preduzea.
Ukljuivanje svojinskih prava u analizu ponaanja preduzea se
metodoloki ostvaruje putem redefinisanja neoklasine ciljne fun-kcije
preduzea u funkciju korisnosti i/ili redefinisanjem neokla-sine proizvodne
funkcije.
Redefinisanjem funkcije korisnosti, ona dobija specifian sad-raj,
odnosno popunjava se karakteristikama svojinske strukture pre-duzea.
Redefinisanje funkcije korisnosti omoguava da se analiza ponaanja
preduzea vee za ciljeve donosioca odluka (vlasnika pre-duzea, menadera
preduzea, kolektivnog tela koje upravlja preduzeem, vlade kada donosi
odluke o javnim politikama, itd.) koji su u sutini odreeni svojinskim
pravima.
Organizacioni oblik preduzea i njegova interna organizacija (podela na
delove i nain upravljanja) je, takoe, posledica usvojene svojinske strukture,
pa stoga odreuje proizvodnu funkciju predu-zea. Dakle, nije tehnologija
jedina koja odreuje proizvodnu funkciju (transformaciju inputa u outpute),
niti tehnologija jedino odreuje organizaciju preduzea. Stoga se kao
elemenat proizvodne funkcije, pored kapitala, rada, preduzetnitva mogu
pojaviti faktori koji su posledica svojinske strukture preduzea. Takav faktor
je, na primer, izabrani organizacioni oblik preduzea (korporacija,
kooperativa, stepen decentralizacije u donoenju odluka, razliiti oblici
kom-penzacije zaposlenih, svojina ili zakup opreme, uslovi zaposlenja itd.).
Re je o iniocima koje je neoklasina analiza smatrala egzogeno zadatim
varijablama o kojima se ne odluuje, dok se u neoinstituci-onalnoj ekonomiji
smatraju endogenom varijablom. To znai da se i o ovim varijablama donosi
odluka - vri izbor, a ne samo o upotrebi rada i kapitala, pa stoga i oni utiu
na ponaanje preduzea, stimu-liui ga ukoliko su dobro odabrani ili
destimuliui ga ukoliko su loe odabrani.
Ovaj pristup istie da ponaanje mnogih preduzea odstupa od
maksimizacije profita i zato nailazimo na strogu analizu i upo-reenje
razliitih tipova preduzea - privatnog kapitalistikog koje moe biti
korporacija, ali i korporacija organizovana kao kodeter-minirajue preduzee
sa ueem zaposlenih u upravljanju, zatim cent-ralno plansko i samoupravno
preuzee. Svaki tip preduzea se ponaa shodno odlukama onih pojedinaca
koji su institucionalno (svojinom) odreeni kao donosioci odluka. Dakle,
ekonomija svojinskih prava
112
TeopujcKe osnove ekonomske analize prava
naglaava da ekonomska analiza preduzea mora ukljuiti svojinu i
ugovaranje (tipovi ugovora) koji su karakteristini za preduzee. Ovo
ukljuenje svojine u analizu se postie utilitetnom funkcijom cilja ili
redefinisanom proizvodnom funkcijom. U poreenju sa neokla-sinom
analizom preduzea, pristup kole svojinskih prava obezbeuje okvir za manje
formalnu ali vie predviajuu analizu za poznavanje ire klase poslovnih
preduzea u okviru datog skupa institucija i pod razliitim institucionalnim
aranmanima. Mi bukvalno ni-kad ne znamo da li je data firma ikada
maksimizirala svoj profit ili delovala na granici efikasnosti. Ekonomska
analiza ne moe da odgovori na ovo pitanje. Ali ona moe da nam kae kako i
zato pri-vatno-svojinska prava i sloboda ugovaranja stvaraju podsticaje i nie
transakcione trokove i vode resurse ka najunosnijim upotrebama.<<96 Ovaj
pristup istrauje efekte promene pravne regulative (zakoni i drugi propisi)
kojom se menja raspored svojinskih prava na aloka-ciju resursa. Pravo
odreuje raspored svojinskih prava, pa tako preko podsticaja i transakcionih
trokova oblikuje individualni izbor i ponaanje, odnosno utie na efikasnost
donetih odluka, pa se moe se zakljuiti da je efikasnost kao osnovni
ekonomski koncept pod uti-cajem institucionalnog i to pre svega
svojinskopravnog okruenja. Dakle, ekonomija svojinskih prava pristupa
ekonomskoj analizi prava (ugovora, zakona, uredbi itd.) polazei od
podsticaja i transakcionih trokova koji su odreeni svojinskom strukturom,
odnosno odreeni karakteristikama punih" ili umanjenih" svojinskih prava.97
Umanjenje ili o konfiskaciji privatne svojine koja u ekonomskom smislu
podra-zumeva ograniavanje svojinskih ovlaenja upravljanja, prisvajanja i
raspolaganja. Ova ogranienja znae da e se odluke vlasnika o obimu
proizvodnje, zapoljavanju, investicijama razlikovati od odluka koje bi
doneo da nije bilo umanjenja njegovih svojinskih prava. Umanjenje
svojinskih prava se mora odraziti u ciljnoj funkciji preduzea. Umanjenje
prava svojine znai da privatna svojina gubi svojstvo pune" svojine. Takva
svojina ne omoguava da oni koji odluuju snose pune,
96 Pejovich, S., (1997), Economic Anafysis of Institutions and Systems, Kluvrer Academic,
Dordrecht and Boston, International Studies in Economics and Econometrics, Vol. 33,
str. 183;
97 Znaaj svojinskih prava za efikasnost niko ne osporava, ipak u tradiciji austrijske
ekonomske kole se insistira da svojinska prava nisu instrumenti politike i da se ne moe
konstruktivistiki traiti optimalan sistem svojinskih prava. Za evoluciju svojinskih
prava koja podravaju rast potreban je kulturni ambijent koji razvija preduzetnitvo i
odgovornost. Videti Colombat-to, E., (2003), Are RgorePu Rights Relevantfor Development
Economics? On the Dangers of Western Constructivism, International Centre for
Economic Research, Working Paper No. 23.
113
 Aleksandra Jovanovi
pozitivne ili negativne posledice svojih odluka, niti omoguavaju punu
kapitalizaciju buduih prinosa jer je otean prenos svojinskih prava (visoki
transakcioni trokovi). Zato se u preduzeima u kojima je regulacijom
nametnuto umanjenje privatne svojine, ekonomske odluke o tome koliko ta
e i koliko da se proizvodi, koja e tehnologija da se primeni, koliko e se
ljudi zaposliti, koliko e se investirati i iz kojih izvora (dugom ili zadranim
profitima) i druge odluke do-nose na osnovu podsticaja koji su drugaiji od
podsticaja koje stvara privatna svojina. Promenjeni podsticaji menjaju ciljnu
funkciju pre-duzea.
Umanjenje svojinskih prava je snaan izvor transakcionih tro-kova
unutar preduzea i na tritima. Umanjenjem svojinskih prava se, naime,
stvara informaciona asimetrija98 i distorzija alokacionih parametara na
osnovu kojih se donose efikasne odluke. Uteda trans-akcionih trokova se
smatra glavnim ciljem i ulogom koju pravo ima u oblasti privrede. Ovaj
pristup se, takoe, oslanja na standardne poj-move i instrumente ekonomske
teorije i empirijsku analizu u ispiti-vanju efikasnosti pravnog sistema.
2.2.3.2. Pristup ekonomije transakcionih trokova
Neoinstitucionalna ekonomija, kao i institucionalna ekono-mija,
objanjava funkcionisanje ekonomskog sistema institucional-nom
strukturom i time menja shvatanje i voenje ekonomske politike. Ona
ukljuuje u ekonomsku analizu transakcione trokove kao jedan toliko
oigledan faktor koji su svi, do metodolokog proboja ove kole/pristupa, bili
prevideli. Tako je preusmeren fokus mikroeko-nomske teorije sa teorije cena
na realistiniju teoriju koja objanjava i one ekonomske fenomene koje je
bilo teko objasniti tradicional-nim pristupom. Zahvaljujui Kouzovim
nalazima o ulozi transakcio-nih trokova, razvijaju se transakcioni pristup u
okviru neoinsti-tucionalne ekonomije (nove institucionalne ekonomije) i
ekonomska analiza prava". Vrednost ukljuivanja instiucionalnih faktora u
98 Informaciona asimetrija prilikom umanjenja svojinskih prava pojaava probleme koji su
poznati u literaturi o transakcionim trokovima. To su principal-agent problem, odnosno
moralni hazard, kao i problem eksproprijacije. Videti [ovanovi, A. (1998), Uvod u
ekonomsku analizu prava, Centar za dokumentaciju i publikacije Pravnog fakulteta
Univerziteta u Beogradu, str. 47-55 i 133-140.
99 Videti Jovanovi, A (2004), Ronald Coase u Ekonomisti nobelovci 1990-2003, u
Pelevi, B., (red.), Ekonomisti nobelovci 1990-2003, Centar za izdavaku delatnost
Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Zahvaljujui Kouzovim dostignuima, razvijaju se
nova institucionalna ekonomija (neoinstitucionalna) i ekonomska analiza prava. Kouz je
bio svestan potrebe da se komparativno-institucionalni
114
Teorijske osnove ekonomske analize prava
vladajuu ekonomsku teoriju je posebno potvrena u poslednjoj deceniji sa
analizom tranzicionih privreda.
Kouz je izrazio sumnju u pretpostavke neoklasine ekonomije u kojoj se
sve privredne aktivnosti glatko odvijaju na osnovu informa-cija koje daju
trine cene. On je izrazio potrebu da pretpostavke ekonomske teorije treba
da budu i realistine i korisne za objanjenje. Neoinstitucionalna ekonomija
proiruje analizu na istraivanje institucija ekonomskog sistema i u svoj
analitiki okvir ukljuuje transakcione trokove kao trokove razmene
svojinskih prava. Za-hvaljujui ovakvom pristupu, ekonomska analiza je
dala doprinos u objanjenju sutine razliitih metoda organizacije
proizvodnje (tr-ite, preduzee, meoviti metodi), odnosno alternativnih
metoda koordinacije ekonomske aktivnosti. Neoinstitucionalna ekonomija je
posebno, zbog naglaavanja veze izmeu institucionalne strukture preduzea
(interna pravila hijerarhijskog odluivanja umesto cenov-nog mehanizma) i
njegovog ponaanja, omoguila razvoj teorije predu-zea.
Transakcioni trokovi nastaju na svim nivoima ugovaranja, od-nosno
razmene svojinskih prava nad resursima, ali i u procesu kre-iranja
socijalnog, politikog, pravnog i ekonomskog okvira odvijanja ljudskih
aktivnosti.
Pristup ekonomije transakcionih trokova se bavi efektima trokova
razmene svojinskih prava - informacionim trokovima, trokovima
pregovaranja, zakljuenja ugovora, kontrole i nadzora iz-vrenja ugovora,
kao i implikacijama koje transakcioni trokovi imaju na kreiranje institucija,
odnosno na kreiranje prava100. Insti-tucionalna struktura (trite, ukljuujui i
izabrane vrste ugovora - standardno i nestandardno ugovaranje, zakoni i drugi
propisi, predu-zee) se moe objasniti relativnim trokovima razliitih
institu-cionalnih aranmana, odnosno visinom transakcionih trokova koji
predstavljaju trokove razmene svojinskih prava. Od institucionalne strukture
zavisi upotreba resursa to tradicionalna ekonomska ana-liza nije uzimala u
obzir. Ona nije ukljuivala vana ogranienja koja institucije postavljaju
privrednim subjektima. Ta ogranienja se ogle-daju u transakcionim
trokovima, odnosno trokovima informisanja,
pristup nove institucionalne ekonomije dopuni daljom operacionalizacijom u smislu
inkorporisanja koncepta transakcionih trokova u generalnu teoriju i da zahteva snaniju
orjentaciju ka formalizaciji i matematizaciji. To danas i jeste smer u kojem se nova
institucionalna ekonomija kree. 100 Za ulogu transakcionih trokova u kreiranju prava videti
Jovanovi, A., (1998), Uvod u ekonomsku analizu prava, Centar za dokumentaciju i
publikacije Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, str. 60-63.
115
 Aleksandra Jovanovi
nadzora, kontrole, pregovaranja, zatite i drugih. Jednostavno ree-no,
ekonomska analiza je bila udaljena od realnog sveta jer analizira ponaanje
privrednih subjekata u svetu bez transakcionih trokova, u svetu gde se
ekonomske aktivnosti odvijaju glatko bez ogranienja i prepreka.
Institucije, a najee pravo, preko transakcionih trokova od-reuje
upravljake strukture kojima se koordiniu ljudske aktivnosti, da li e to na
primer u privredi biti trite ili preduzee. Trans-akcioni trokovi (od kojih
neki zavise od karaktera tehnologije) su ekonomske snage koje odreuju
kako e se povezati resursi, odnosno da li e se ugovori zakljuiti na tritu
ili e se osnovati preduzee kao ugovorni aranman, i da li e se preduzea
meusobno poveziva-ti specijalnim ugovorima na tritu ili van trita
vertikalno integrisati. Preduzee je efikasna organizacija samo ako su
transak-cioni trokovi u okviru preduzea nii od transakcionih trokova
(trokova korienja cenovnog mehanizma kao to su trokovi ot-krivanja
relevantnih cena, trokovi pregovaranja i zakljuivanja ugo-vora) koji bi
nastali na tritu.
Naime, nain ugovaranja na tritu, odnosno vrste ugovora koje
privredni subjekti sklapaju na tritu u cilju zatite od oportu-nizma
odreuju kakva e se trina struktura formirati i da li e se odnosi izmeu
ekonomskih subjekata izmestiti sa trita u predu-zee. Privredni subjekti
naputaju uobiajene oblike ugovaranja koji su karakteristini za trite
potpune konkurencije i zakljuuju ugo-vore za koje mnogi smatraju da
predstavljaju antikonkurentsku, odnos-no monopolsku praksu jer uvode
ogranienja drugoj ugovornoj strani i imaju posledica na kupce i konkurente.
Preduzee se moe shvatiti kao institucija koja redukuje transak-cione
trokove koji bi postojali na tritu, ali ne treba zaboravi-ti da se transakcioni
trokovi prirodno pojavljuju i u okviru predu-zea. Oni proizlaze iz
upravljanja udruenim resursima u preduzeu i njihove kontrole.
Preduzea, kao uostalom i pojedinci, nastoje da se zatite od
oportunizma drugih preduzea sa kojima ugovaraju (snabdevaima rep-
romaterijala, na primer) specijalnim vrstama ugovora kojima se dogo-varaju
o cenama ili koliinama ili vertikalnom integracijom kada se transakcije
izmeu preduzea izmetaju sa trita i stavljaju pod kontrolu jednog
preduzea. Vrsta ugovora koje e preduzee zakljui-vati da bi se zatitilo
od oportunizma druge strane zavisi, izmeu ostalog, i od karaktera resursa
koji je predmet transakcije, odnosno
116
Teorijske osnove ekonomske analize prava
zavisi od toga da li su resursi specifini, unikatni, generalni ili plastini.
Naime, problem u zakljuenju ugovora se javlja u pogledu onih resur-sa
koji su generalnog karaktera i koji nisu u svojini preduzea. Spe-cifini
resursi u okviru preduzea se oslanjaju i zavisni su od kon-tinuiranog odnosa
sa ovim generalnim - nezavisnim resursima. Tada preduzee sklapa ugovore
kojima titi svoje specifine (zavisne) re-surse ograniavajui neke
nepredviene reakcije vlasnika nezavisnih resursa na promenjene okolnosti.
Tako se na primer, mnoga preduzea tite ugovorima kojima uspostavljaju
dugorone poslovne odnose sa drugim preduzeima (svojim snabdevaima i
kupcima) u kojima fiksi-raju cenu ili odrede koliine i nain adaptacije na
promenjene okol-nosti, ugovaraju vezanu trgovinu (kupac zahteva od
prodavca da kupi neku koliinu njegovog proizvoda), ugovaraju i visinu
cene njihovih proizvoda i u maloprodaJI a ne samo u velikoprodaJI,
ugovaraju stal-ne cene ili unapred ugovaraju kako e se cena menjati u
budunosti ili praktikuju diskriminaciju cena103. Stepen kontrole koje
preduzee
101 Resursi mogu biti specifini, unikatni, generalni i plastini. Specifini (zavisni) resurs je
onaj koji ima gubitak svoje vrednosti ili trokove ukoliko se drugi resurs sa kojim
udrueno deluje povue iz upotrebe, odnosno ako vlasnik drugog resursa ne ispuni svoja
ugovorna obeanja. Unikatni resurs je onaj resurs ije se povlaenje ne moe
nadoknaditi. Resursi koji udrueno deluju mogu biti meusobno zavisni, odnosno svi
mogu imati specifini karakter. Generalni (ne-zavisni) resurs je onaj resurs koji nee trpeti
trokove zbog povlaenja drugog resursa sa kojim udrueno deluje jer se uvek na tritu
moe bez negativnih pos-ledica povezati sa drugim resursima, odnosno vlasnik
generalnog resursa moe na tritu ugovarati sa vlasnicima drugih resursa. Plastini
resurs ima oso-binu da se moe upotrebiti (zloupotrebiti) u vrlo razliitim upotrebama
na osnovu diskrecionog prava donosioca odluke. Podela na specifine i generalne resurse
je relativna jer ove osobine najee zavise od toga koji se resursi udru-uju. Resursi retko
pripadaju samo jednoj od pomenutih kategorija.
102 Preduzee-proizvoa moe da zavisi od mree maloprodajnih preduzea koji pruaju
usluge odravanja i popravke proizvoda i tako ine pouzdanim kvalitet proizvoda i
uvaju reputaciju preduzea-proizvoaa. Prodavac na malo moe loe ili nikako
obavljati ove usluge, a da pri tom smanjuje maloprodajnu cenu kako bi bio
konkurentniji. Kada proizvoa teko moe da kontrolie usluge prodavca na malo
(preduzea u maloprodaji), proizvoa moe da postigne izvr-enje ovih usluga preko
odreivanja razlike izmeu velikoprodajne i malopro-dajne cene.
103 Diskriminacija cena je praksa preduzea da odreuje razliite cene za razliite grupe
kupaca ili da odreuje razliite cene istom kupcu zavisno od toga koje koliine kupuje.
U prvom sluaju preduzea postiu vei profit ako selektiraju grupe kupaca prema
razliitoj elastinosti tranje pojedinih grupa i ako mogu da spree da oni koji kupuju
jeftinije preprodaju robu onima koji skuplje kupuju Uobiajeno je da se ovaj oblik
diskriminacije cena vri tako to se odreuju samo dve cene, kao na primer za elektrinu
energiju ili gas - jedna za domains-
117
 Aleksandra Jovanovi
ima nad cenom svojih proizvoda i barijere koje se postavljaju novim
preduzeima koja ele da uu na trite su, takoe, posledica njihovog
nastojanja da se zatite od oportunizma.
Drugi nain zatite od meusobnog oportunizma, preduzea ostva-ruju
tako to se vertikalno integriu104, odnosno povezuju i resurse stavljaju pod
svojinu i zajedniku komandu jednog preduzea.
Navedena praksa ugovaranja na tritu (dogovori o cenama i ko-
liinama), kao i vertikalna integracija imaju posledica na kupce i na druga
konkurentska preduzea. Ova praksa se, meutim, ne moe objasniti samo
ciljem preduzea da postane monopol105 i da uiva mo-nopolsku rentu. Za
objanjenje ovakve prakse ugovaranja i vertikalne integracije prvo treba
ustanoviti da li je ona dovela do neefikasne alokacije resursa, odnosno da li
je raspored svojinskih prava usta-novljen ugovorima kriv za neefikasnu
alokaciju. Transakcioni pri-stup ovakvu ugovornu praksu objanjava
potrebom da preduzee prepoz-na budui mogui konflikt u izvrenju
ugovora, kao i tekou merenje kvaliteta robe ili usluge koju kupuje.
Transakcioni pristup analizi ovakvih vrsta ugovora smatra da
tehnologija106 retko odreuje ekonomsku organizaciju i metode organi-zacije
proizvodnje. Dakle, tehnologija nije presudna u odreivanju da li e metod
organizacije proizvodnje biti preduzee i koji organi-
tva druga za preduzea. U drugom sluaju proizvoai nastoje da kupac plati mak-
simalnu cenu po kojoj je spreman da kupi odgovarajuu koliinu. Ovaj drugi oblik
diskriminacije cena je teko sprovesti jer bi preduzee trebalo da zna stvarnu krivu
tranje svakog pojedinanog kupca.
104 Vertikalna integracija postoji kada su vie faza proizvodnje i/ili prodaje pro-izvoda u
svojini, pod kontrolom i koordinacijom jednog preduzea. Vertikalna integracija nije
samo posledica ekonomije obima. Ona je oblik zatite predu-zea od oportunizma jer je
generalno skuplje da svaku fazu proizvodnje kontro-lie druto preduzee i da zatim
preduzea ugovaraju na tritu tako da jedno preduzee od kojih su drugi zavisni koristi
njihovu ranjivost.
105 U praksi je teko odrediti kolikaje trina snaga jednog preduzea jer ona zavisi od brojnih
okolnosti. Osim toga, mogue je da preduzee ima monopolsku trinu snagu, a da se ne
ponaa kao monopol. Stepen trine snage jednog preduzea ili grupe preduzea je
nekada bio dovoljan uslov da se primeni antimonopolska dravna intervencija. Brojna
ekonomska istraivanja o vezi koja postoji izmeu trinih struktura i trine snage
preduzea su novijeg datuma i u velikoj meri su uticala na formulisanje pravila
antimonopolskog zakonodavstva i na sudske odluke.
106 Tehnologija u potpunosti odreuje ekonomsku organizaciju samo ako postoji jedna
tehnologija koja je odluno superiorna u odnosu na druge i ako ta tehnologija implicira
jedinstveni organizacioni oblik". Ovaj zakljuak potvruje empirija jer je uoeno da se
ista tehnologija koristi u preduzeima koja su razliitih organizacionih oblika.
VVilliamson, O. E., (1985), The Economic Institutions ofCapi-talism, The Free Press,
Collier Macmillan Publishers, New York, London, str. 87.
118
Teorijske osnove ekonomske analize prava
zacioni oblik preduzea e se uspostaviti ili e metod organizacije
proizvodnje biti trite i koja e se trina struktura (koje vrste ugovora u
uslovima od potpune konkurencije do monopola) uspostavi-ti.
Upotreba resursa se, dakle, moe organizovati na razliite na-ine -
cenovnim mehanizmom kroz sluajnu razmenu na tritu ili dugoronim ili
drugim specijalnim utovorima izmeu vlasnika re-sursa na tritu, ili u
okviru preduzea integrisanjem svojine i us-postavljanjem hijerarhijske
kontrole i koordinacije nad resursima. Kouz je uoio da se radni napori
unutar preduzea ne alociraju pro-menom u relativnim cenama ve
naredbom zasnovanom na hijerarhijs-koj osnovi. Unutar preduzea se
umesto cenovnog mehanizma postavlja preduzetnik-koordinator (menader)
koji upravlja proizvodnjom. Bit-na karakteristika preduzea je prevazilaenje
cenovnog mehanizma. U ovom smislu preduzee predstavlja hijerarhijsku
upravljaku struktu-ru kojom se kontroliu transakcije, odnosno upotreba
resursa u ok-viru preduzea. Preduzee je skup ugovora na osnovu kojih se
povezuju resursi u upravljaku strukturu koja stvara probleme korporativnog
upravljanja107. Dakle, unutar preduzea se svojinska prava alociraju interno, a
iz ovakvog shvatanja je ekspandirao razvoj istraivanja u oblastima gde se
pojavljuje principal-agent problem, posebno u finan-sijskom posredovanju.
Preduzee, kao i trite predstavlja metod organizacije pro-izvodnje.
Neoinstitucionalna ekonomija prihvata ugovornu teoriju preduzea.
Preduzee se shvata kao skup ugovora, odnosno kao inter-no trite za
razmenu i alokaciju resursa. Ugovori se zakljuuju iz-meu vlasnika resursa
zato to zajednika (timska) vrednost resursa u okviru preduzea prevazilazi
zbir onih vrednosti koju bi resursi odvojeno mogli da postignu na tritu.
Prema tome, ugovorima u ok-
107 O pravnim aspektima korporativnog upravljanja videti Vasiljevi, M., (2007),
Korporativno upravljanje - Pravni aspekti, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu i
Profininvest, Beograd O ekonomskim aspektima korporativnog up-ravljanja videti
Jovanovi, A., (2002), Legal Rules, Governance Structures and Finan-cial Systems, Pravo
i privreda, br. 9-12. Korporativno upravljanje tesno povezuje pravne i ekonomske
institucije u reavanju dva glavna i esto istovremeno prepliua oblika trokova
zasnovanih na informacionoj asimetriji. Jedan oblik je odnos akcionara i menadera, a
drugi je odnos izmeu onih akcionara koji imaju kontrolu i onih akcionara koji nemaju
kontrolu. Izbor pravne forme preduzea, izbor upravljake strukture, izbor finansijskih
instrumenata koje e preduzee emitovati za pribavljanje kapitala, kao i izbor drugih
pravila vanih za poslovanje preduzea odreuje trokove preduzea i odreuje da li e
preduzee moi da privue investitore. Navedeni fenomeni koji su povezani sa
preduzeem se mogu objasniti problemima koji proizlaze iz nekompletnog ugovaranja.
119
 Aleksandra Jovanovi
viru preduzea se postie koordinacija i kooperacija resursa (odnos-no
njihovih vlasnika) i tako redukuju transakcioni trokovi koji bi ili vei da se
ugovara na tritu.
2.2.3.3. Pristup ekonomske teorije ugovornih odnosa
Neoinstitucionalni pristup analizi ekonomske aktivnosti pod-razumeva
da se ekonomska aktivnost (izbor izmeu razliitih alter-nativa) odvija kroz
ugovore108. Celokupno institucionalno okruenje - formalne politiko-pravne
institucije i neformalne socijalne norme - odreuju okvir za odvijanje
ugovornih odnosa. Ugovori koji-ma se povezuju resursi preko trita ili
unutar preduzea. su uvek u odreenoj meri nekompletni. Nikada nije
potpuno sigurno da li e ugovorne strane odrati svoja obeanja i da li se u
njih moe imati potpuno poverenje.
Pristup ekonomske teorije ugovornih odnosa109 polazi od nekom-pletnih
ugovora koji su posledica nepotpunih i asimetrinih in-formacija u
zakljuenju ugovora zbog kojih nastaje problem specifi-ciranja ugovornih
obeanja. Nekompletnost ugovora110 podrazumeva da ugovorne strane
meusobno dele informaciju koju ne otkrivaju treim licima kao to je, na
primer, sud. Nekompletnost informacija i asi-metrija informacija proizilazi iz
ograniene racionalnosti111 i oportunistikog ponaanja ugovornih strana,
kao i iz samih osobina transakcija koje su predmet ugovora. Formalna
ugovorna teorija pola-
108 Znaaj ugovora u ekonomiji je izraen definicijom ekonomske nauke kao nauke o izboru
ugovora. Videti Buchanan, J., (1975), A Contractarian Paradigm for Applying Economic
Theory, American Economic Review, Vol. 65, str. 229.
109 Videti Grossman, S. and Hart, O., (1983), An Analysis ofthe Principal - Agent Problem,
Econometrica No. 51, Grossman, S. and Hart, O., (1983), Implicit Contracts Under Asym-
metric Information, Quarterly fournal of Economics, Supplement, No. 98 i Grossman, S.
and Hart, O. D., (1987), The Costs and Benefits of Ownership: A Theory ofVertical and
Lateral Integration, Journal of Political Esopotu, No. 94, August.
110 Nekompletnost ugovora podrazumeva da ugovorne strane dele informaciju koju ne
otkrivaju treim licima kao to je sud, na primer. Mogli bismo rei da je to asimetrina
informacija u odnosu na treu stranu. Videti model vertikalne integracije i svojine koji
su razvili Grossman, S. J and Hart, O. D., (1987), The Costs and Benefits ofOwnership:
A Theory ofVertical and Lateral Integration, Journal of Political Esopotu, No. 94.
111 Ograniena racionalnost znai da ljudi nisu sposobni da prikupe sve informa-cije, niti da
ih procesuiraju. Ekonomska nauka smatra da ljudi ne moraju imati potpune informacije i
da i u pogledu kupovine" informacija vai isto pra-vilo kao i kod kupovine bilo koje
druge robe. Sve dok cena informacije ras-te, ljudi e smanjivati tranju", odnosno
poveavati svoje neznanje. Tranja" za informacijama zavisi od odnosa trokova i
koristi koje imamo od informacija. Bilo bi skupo da ljudi uvek u potpunosti specificiraju
svaki ugovor.
120
TeopujcKe osnove ekonomske analize prava
zi, kao i neoklasina ekonomija , od potpune racionalnosti donosi-oca
odluka dok neoinstitucionalno shvatanje ugovornih odnosa smat-ra da zbog
ograniene racionalnosti, oportunizma i nekompletnosti ugovora, ovakvi
odnosi ne mogu biti realna osnova za konstruisanje rigoroznih ekonomskih
modela.
Mogu se izdvojiti dve podvarijante pristupa ekonomske teorije ugo-vornih
odnosa: Jedna podvarijanta je principal-agent teorija11g koja se bavi
problemom asimetrinih informacija izmeu ugovornih stra-na u svim
fazama zakljuenja i izvrenja ugovora. Druga podvarijanta ekonomske
teorije ugovornih odnosa je teorija relacionih ugovora koja se bavi
problemom kako da ugovorne strane uine nekompletne ugovore moguim
za budue prilagoavanje u sluaju nastupanja nepredvienih okolnosti,
odnosno da predvide odredbe kojima e implicitno ili ek-splicitno odrediti
mehanizme prilagoavanja izvravanja obeanja za sluaj nepredvienih
okolnosti. Takva prilagoavanja su potreb-na kada je predmet transakcije
specifina investicija i tada se, na primer, sklapaju dugoroni ugovori ili
fiksiraju cene. U ovakvim situacijama se izvrenje ugovora obezbeuje
ugovornim - privatnim putem, a smanjuje potreba za prinudnim izvrenjem.
Prema teoriji re-lacionih ugovora je vano da se eh post oportunizam umanji
poverenjem - reputacijom114 ugovornog partnera da e izvriti obeanje, kao i
samoizvrenjem ugovora jer se potenje isplati.
Neoinstitucionalna ekonomija se bavi pitanjem zato ugovor-ne strane
biraju razliite ugovorne aranmane u ostvarivanju svojih ciljeva, odnosno
zato neki ugovorni aranmani preovlauju. Odgovo-ri na ova pitanja su
traeni u nastojanju ugovornih strana da zatite ugovorni odnos, odnosno da
redukuju transakcione trokove koji zavi-se od ograniene racionalnosti,
oportunistikog ponaanja, tehni-ko/tehnolokih karakteristika resursa koji
su predmet transakcija, uestalosti i vrednosti transakcije, kao i od
neizvesnosti i rizika koji karakteriu transakciju. Neoinstitucionalnu
ekonomiju u stva-ri zanima kako se upravlja115 ugovornim odnosom, kako se
vri adap-
112 Neoklasina ekonomija se fokusira na razmenu, a ne na ukupni institucionalni i pravni
okvir ugovora i razmene.
113 Videti Furubotn, E. G. and Richter, R., (2003), Institutions and Economic Theory - The
Contribution of the New Institutional Economics, The University of Michigan Press, Ann
Arbour, str. 158-160, VVilliamson, O. E., (1985), The Economic Institutions of Capitalism,
The Free Press, Collier Macmillan Publishers, New York, London, str. 61.
114 Reputacija ugovornih strana je vana za uspostavljanje poverenja izmeu ugovornih strana
neophodnog da veruju da e obeanje iz ugovora biti izvreno. Reputacija je posebno
vana kada je prinudno izvrenje skupo.
115 Modeli upravljanja utovornim odnosima u klasinom, neoklasinom i prohibi-tivnom
modelu ugovornog prava su razliiti. Klasini model ugovornog prava
121
 Aleksandra Jovanovi
tacija na nove uslove ukoliko odranje ugovornog odnosa ima vrednost za
ugovorne strane, koji su naini adaptacije, odreivanje trajanja i prestanka
ugovora.
Odgovori na ova pitanja su objasnili zato se na primer kao alternativni
metodi organizacije proizvodnje pojavljuju klasino ugovaranje na tritu ili
preduzee kao ugovorni mehanizam za po-vezivanje resursa. Dakle, trite i
preduzee116 mogu smatrati al-ternativnim mehanizmima za organizovanje
ekonomske aktivnosti, zavisno od toga gde je jeftinije pribaviti relevantne
informacije za zakljuenje ugovora, kao i informacije u pogledu kontrole
izvr-enja ugovora.
Transakcioni trokovi objanjavaju zato se odreena ugovorna pravila i
pravila obezbeenja ugovora (kao na primer dugoroni ugo-vori, ugovori o
vezanoj trgovini, pravo pree kupovine, eksplicitno ili implicitno ugovaranje
stalnih nefleksibilnih cena, instrumen-ti obezbeenja plaanja i drugo)
uspostavljaju na tritima i zato se takva pravila usvajaju zakonskim
reenjima (kao na primer pravila o odgovornosti, kao i pravila o statusu,
organizaciji i poslovanju pre-duzea)117. Transakcioni trokovi nastali iz bio
kojih razloga remete alokaciju resursa jer menjaju ukupne trokove, pa prema
tome i cene po kojima se odvijaju transakcije. Alokacija resursa (svojinskih
prava) u svetu bez transakcionih trokova bi bila drugaija nego alokacija
koja se ostvaruje u realnom svetu sa transakcionim trokovima. Neki
je prilagoen za trine ugovorne odnose, neoklasini model utovornog prava odgovara
meavini trinih i hijerarhijskih odnosa (hijerarhija/preduzee), a prohibitivni model
ugovornog prava odgovara hijerarhijskim odnosima. Vide-ti Williamson, O. E., (1985),
The Economk Institutions of Capitalism, The Free Press, Collier Macmillan Publishers,
New York, London i Mercuro, N. i Medema, S. G., (1997), Economics and the Law - From
Posner to Post-Modernism, Princeton University Press, Princeton, New Jersev, str. 151-
153.
116 Principal - agent problem, odnosno moralni hazard, kao i eksproprijacija su izvori
transakcionih trokova koji objanjavaju zato se ekonomska aktivnost u nekim
sluajevima odvija u okviru preduzea, a u drugim na tritima. Trans-akcioni trokovi
objanjavaju zato se u okviru preduzea integrie svojina nad razliitim resursima. 118 O procesu nastajanja institucija videti North, D., (1990), Institutions, Institutional
Preduzee nastaje zato to se ekonomskom aktivno-u u okviru preduzea redukuju
transakcioni trokovi koje bi iste takve ak-tivnosti imale na tritu. Transakcioni
trokovi odreuju kako se u okviru preduzea razreavaju konflikti interesa vlasnika,
menadera i zaposlenih, od-reuju organizacioni oblik preduzea, odreuju da li e
preduzee kupiti resurs ili e ga zakupiti, odreuju veliinu preduzea, a takoe i
ponaanje preduzea u pogledu izbora naina finansiranja - duniko ili
samofinansiranje iz za-dranih profita, kao i odnose preduzea i njegovih kreditora. Sve
nabrojano odreuje efikasnost preduzea u upotrebi resursa.
117 Za neke nestandardne oblike ugovaranja videti fusnote 100, 101 i 102.
122
Teorijske osnove ekonomske analize prava
put su transakcioni trokovi toliko visoki da blokiraju transakciju (razmenu
svojinskih prava), pa time i kretanje resursa ka najunosnijim upotrebama.
2.2.3.4. Pristup socijalnih normi u najirem smislu
Ekonomska analiza prava je proirila svoj predmet prouavanja sa prava
na socijalne norme u najirem smislu jer mogu biti objanja-vajue za ljudsko
ponaanje i to ponaanje drugaije od racionalnog izbora ekonomske teorije.
Upravo zbog neformalnih socijalnih nor-mi, kako analize pokazuju, ljudi ne
slede uvek ponaanje koje vodi efi-kasnosti jer potuju socijalnu normu koja
ne podrava efikasno pona-anje. Ipak, i socijalne norme najee, ne uvek,
dovode do efikasnih ishoda.
Ova knjiga ukazuje kako neoinstitucionalna ekonomska analiza vidi i
objanjava nastanak, razvoj i promenu institucija/prava118.
Neoinstitucionalna ekonomska analiza daje poseban znaaj ulozi ne-
formalnih institucija i ulozi pravne tradicije i kulture u naji-rem smislu u
oblikovanju, primeni i odravanju pravnih institucija, pa samim tim i u
objanjenju uspenosti/neuspenosti reformi. Isto tako smo ukazivali i kakvi
ekonomski efekti u tranzicionim privre-dama su do sada uoeni kao
posledica udruivanja kreiranja prava sa tradicijom i neformalnim
institucijama u pojedinim zemljama.119
2.3. Teorija javnog izbora
Teorija javnog izbora je ekonomska analiza neekonomskog/netri-nog
donoenja odluka i to odluka na politikom tritu To je pri-mena ekonomske
analize na individualne odluke koje proizvode poli-tike ishode. To je
ekonomska teorija donoenja politikih odluka koja ukljuuje teoriju drave,
pravila glasanja, ponaanje biraa, politiku partija, ponaanje birokratije,
regulaciju i analizu dravnih poli-
Change, and Economic Performance, Cambridge University Press, Cambridge.
119 Za odgovor na ovo pitanje upuujemo na istraivanja koja se pre svega odnose na uticaj
pravne tradicije/porekla na pristup preduzea eksternom finansiranju, odnosno na uticaj
pravne tradicije/porekla na razvoj, likvidnost i dubinu fi-nansijskih trita i rast
privrede. Odgovor na prethodno postavljeno pitanje se, takoe, moe dobiti i pregledom
ekonomskih i pravnih tranzicionih indika-tora koji se mogu pratiti u godinjim
tranzicionim izvetajima Evropske banke za obnovu i razvoj - EBRD Transition Report i
EBRD Legal transition Report. Od 1994. godine ce zemlje u tranziciji prate korienjem
ekonomskih tranzicionih indi-katora, a od 1995. godine se prate i pravni indikatori.
123
Aleksandra Jovanovi
tika . Dakle, teorija javnog izbora se po definiciji se bavi odnosom prava i
ekonomije, odnosno segmentom ekonomske analize prava koja is-trauje
stvaranje i primenu prava u politikom procesu.
Teorija javnog izbora, prema jednom pristupu, metodoloki polazi od
maksimizirajueg ponaanja homo economicus-a. Podrazumeva da se
individua u bilo kojoj ulozi121 - ekonomskoj ili politikoj - ponaa na isti
nain, odnosno da maksimizira svoju korisnost. Dakle, politi-ar,
zakonodavac, regulator, birokrata kao homo economicus ne deluje u javnom
interesu i ne trai opte dobro122, niti maksimizira so-cijalno blagostanje123.
Noto economicus je ista osoba koja se pojavljuje u viestrukim ulogama, pa
teorija javnog izbora pokazuje kako u sluaju politikog izbora, isto kao i u
sluaju ekonomskog izbora na tri-tu, ishodi zavise od strukture podsticaja
koji odreuju jedne ili druge izbore.
Na eksplicitnom tritu dobro koje se prodaje je standardizova-no zbog
ega nije vaan identitet prodavca. Ono to razlikuje poli-tiko trite od
eksplicitnog trita jeste da na politikom tr-itu ponueno dobro/javna
politika nije standardizovano, pa su zbog toga vane line karakteristike
prodavca" - politiara. Dobro/jav-na politika je neodvojiva od
osobe/politiara i zato postoji snano ogranienje pod kojim politiari
maksimiziraju sopstveni interes. Ovakvo shvatanje ponaanja politiara nas
uvodi u svet koji se moe ekonomski objasniti - svet ponude, tranje,
konkurencije, kupovine, prodaje, jednom reju svet politikog trita" na
kome nevidnjiva
120 Za analizu regulacije videti Stigler, G. J., (1971), The Teogu ofEconomic Regulation, Bell
Journal of Economics and Management i Peltzman, S., (1976), Toward A More General
Teogu of Regulation, Journal of Law and Economics, August; za analizu zako-nodavstva
videti Stigler, G. ]., (1976), The Sizes of Legislatures, Journal of Legal Studies, Japiagu; za
analizu birokratije Tullock, G., (1965), The Politics of Vigeaisgasu, Public Affairs Press,
Washington i Niskanen, W. A., (1994), Vigeaisgasu and Representative Government,
Edward Elgar, Aldershot.
121 Teorija javnog izbora osporava shvatanje tradicionalne politike teorije da svaka
individua maksimizira sopstveni interes osim kada je u javnoj slubi jer tada sledi javni
interes. Ovakvo shvatanje tradicionalne politike teorije bi znaila da se ljudska priroda
menja zavisno od posla koji neka osoba obavlja. Teorija javnog izbora smatra da ljudi ne
menjaju svoju prirodu, da dakle, uvek slede sopstveni interes.
122 Gwartny, J. D. and Stroup, R., (1980), Economics: Private and Public Choice, Harcourt
Brace Jovanovich, New York; Gwartny, J. D. and Wagner, R. E., (1988), Public Choice and
the Conduct of Representative Government, in Gwartny, J. D. and Wagner, R. E., (eds.),
Public Choice and Constitutional Economics, JAI Press, Greenwich,
123 U pitanju je pojam koji je neodredljiv jep trai prevoenje individualnih u drutvene
preferencije Videti o teoremi nemogunosti: Arrow, K. J., (1963), So-cial Choice and
Individual Values, Wiley, New York.
124
Teorijske osnove ekonomske analize npaea
ruka Adama Smita povezuje javni interes sa privatnim interesom po-litiara.
Prema teoriji javnog izbora, politiari maksimiziraju glasove, mo preko
budeta kojim raspolau, prihode za vreme kampanje, ali i za vreme trajanja
mandata jo maksimiziraju i verovatnou da budu pono-vo izabrani tako to
donose odluke koje odgovaraju odreenim inte-resnim grupama. Sve
nabrojano moe biti element razliitih modela koji objanjavaju zato su
politike odluke esto neefikasne, zato su njihove odluke vezane za
kratkorone koristi, a ne za dugoroni ho-rizont i zato se kontinuirano
uveava drava (dravna potronja). S druge strane, birai nemaju podsticaj
da uloe novac i vreme kako bi doli do potrebnih informacija na osnovu
kojih bi glasali, pa je racionalno da budu ignoranti. I u analizi birokratije se
pokazuju slini osnovi neefikasnih odluka - neadekvatni podsticaji, odnosi
birokrata i politiara, odnosi birokrata i interesnih grupa. Dodat-no jo
postoji i pitanje divergencije izmeu intencija koje je zakono-davac imao
prilikom donoenja zakona (ratio legis) i implementacije zakona koje
birokrate obavljaju uz odreeni stepen diskrecije.
Kritino vaan most izmeu ponaanja osoba koja deluje na tr-itu i
osoba koja deluju u politikom procesu se mora analizirati. Teorija javnog
izbora se moe uumepnpemupamu kao konstrukcija jed-nog takvog mosta.
Pristup zahteva samo jednostavnu pretpostavku da iste individue deluju u oba
odnosa. Razliite odluke nisu sputene sa visina svemonog bia koje ne grei.
Individue deluju u trinim interakcijama, u politiko-dravnim interakcijama,
u kooperativ-nim-nedravnim interakcijama, i u drugim aranmanima.
Zatvaranje bihevioristikog sistema, kako koristim termin, znai samo da ana-
liza mora da se proiri na delovanje osoba u razliitim njihovim od-vojenim
kapacitetima."124
KatalaksijaP5 je drugi pravac Teorije javnog izbora koji polazi od
sloenog procesa razmene i dobrovoljnog utovaranja126 koji su teo-
124 Buchanan, J. M, (1972), Toward Analysis of Closed Behavioral Systems, in Buchanan, J.
M. and Tollison, R. D., (eds.), Theory ofPublic Choice, University of Michigan Press, Ann
Arbor, str. 12, citirano prema Mercuro, N. i Medema, S. G, (1997), Economics and the
Law - From Posner to Post-Modernism, Princeton University Press, Princeton, New
Jersey, str. 87.
125 Hajek, F. A., (2002), Pravo, zakonodavstvo i sloboda - Novi pogled na liberalne principe
pravde i politike ekonomije, Slubeni list SRJ, Beograd i CID, Podgorica i Buchanan,
J. M., (1986), Liberty, Market and State, Brighton, Sussex, Wheatshaft Books, 224-252.
126 Buchanan, J. M., (1975), A Contractarian Paradigm for Applying Economic Teogu,
American Economic review, No. 65, Mau. Ovaj pravac, suprotno politikoj teoriji
125
Aleksandra Jovanovi
rijski okvir za istraivanje politikog procesa i kolektivne akcije. Dakle,
koristi iz utovorne trine razmene se po analogiji mogu posmatrati i u
politikoj razmeni, pa otuda nastojanje da se institu-cionalni ekonomski
aranman saobrazi sa politikim institucio-nalnim aranmanom kada je to
izvodljivo, odnosno kada je po prirodi odgovarajueg procesa mogue
primeniti dobrovoljne institucionalne aranmane i kada transakcioni trokovi
te primene nisu prohibi-tivno visoki.
Rentonosno ponaanje127 je jedan od kljunih koncepata teorije jav-nog
izbora. Podrazumeva ponaanje individua koje rasipanjem resursa preko
mehanizama drave obezbeuje redistribuciju u svoju korist, a naravno, na
tuu tetu. Teoriju javnog izbora ne zanima koje su to ste-ene privilegije,
kolike su rente, pogrena alokacija resursa, ve se analiza fokusira na sam
proces sticanja renti i na resurse koji su zbog rentonosnog ponaanja
povueni iz produktivne i prebaeni u neproduktivnu upotrebu. Rentonosno
ponaanje je posledica politi-kog i pravnog institucionalnog aranmana koji
podrava interven-ciju drave128 - regulaciju, redistribuciju, diskreciona
prava, viso-ko oporezivanje i u najirem smislu shvaeno umanjenje"
privatnih svojinskih prava129.
koja politiku i politiki proces vidi kao nedobrovoljne odnose individua sa elementima
prinude, ispituje kako se konflikti meu ljudima mogu razreavati pod preovlaujuim
politikim institucionalnim aranmanima.
127 Buchanan, J. M., (1980), Rent-Seeking and Profit Seeking, u Buchanan, J. M., Tollison, R.
and Tulock, G. T, (eds.), Toward the Teogu of Rent-Seeking Behavior, A&M University
Press, Coledge Station, Texas.
128 Buchanan, J. M., Tollison, R. and Tulock, G. T, (eds.), Toward the Theory of Rent-Seeking
Behavior, A&M University Press, Coledge Station, Texas.
129 Moe ce govoriti da regulacija i dravna intervencija umanjuje ili konfiskuje privatno-
svojinskih prava to u ekonomskom smislu podrazumeva ograniavanje svojinskih
ovlaenja upravljanja, prisvajanja i raspolaganja. Uvoenje ogranienja menjaju podsticaje
i odluke vlasnika o obimu proizvodnje, zapoljavanju, investi-cijama tako da se te odluke
razlikuju od odluka koje bi doneo da nije bilo umanjanja njegovih svojinskih prava.
Umanjenje prava svojine znai da privatna svojina gubi svojstvo pune" svojine. Takva
svojina ne omoguava da oni koji odluuju snose pune, pozitivne ili negativne posledice
svojih odluka, niti omoguavaju punu kapitalizaciju buduih prinosa jer je otea"n
prenos svojinskih prava (visoki transakcioni trokovi). Zato se u preduzeima u kojima
je zakonski nametnuto umanjenje privatne, svojine ekonomske odluke o tome koliko ta
e i koliko da se proizvodi, koja e tehnologija da se primeni, koliko e se ljudi
zaposliti, koliko e se investirati i iz kojih izvora (dugom ili zadranim profitima) i
druge odluke donose na osnovu podsticaja koji su drugaiji od podsticaja koje stvara
privatna svojina. Promenjeni podsticaji menjaju ciljnu funkciju predu-zea. Misli se na
zakonom nametnutu participaciju u odluivanju (na primer, ko-
126
TeopujcKe osnove ekonomske analize prava
Teorija javnog izbora , po prirodi politikog procesa, stavlja naglasak na
konstitucionalizam, zakonodavstvo, kao i na stvaranje i primenu prava od
strane vlade i regulatornih agencija131. Za Teo-riju javnog izbora naglasak je
na istraivanju kako se kreira pravo za kreiranje prava, odnosno kako se
stvaraju i menjaju politika pra-vila i poredak. Pristup teorije javnog izbora u
ekonomskoj analizi prava ispituje pravila glasanja za usvajanje ustava,
zakona, javne poli-tike. Prema jednoj koli trae se efikasna pravila glasanja,
ona koja vode efikasnom politikom ishodu koji e sa svoje strane da dovede
do efikasne alokacije resursa. Ipak, samo konsensus ili jednoglasnost svih
individua u drutvu obezbeuju efikasnu promenu prava jer zna-i da su svi,
imajui u vidu sopstvene koristi, dobrovoljno pristali na promenu.
Konsensus za Pareto efikasnost, meutim, bi zahtevao og-romne trokove jer
ako se nekome pogorava pozicija, potrebno je u zamenu obezbediti
kompenzaciju. Dakle, pravila glasanja132 su vezana
determinacija), participaciju u profitu, i onemoguavanja da se u punom iznosu
kapitaliziraju prinosi kao rezultati odluka koje je vlasnik doneo.
130 ikaka kola ekonomske analize prava se, za razliku od teorije javnog izbora, bavi sa
common law, odnosno sudski kreiranim pravom i njegovom efikasnou, Ipak jedan
pravac teorije javnog izbora se moe podvesti pod ikaku kolu javnog izbora koja se
bavi empirijskim istraivanjima. Drugi pravac teorije javnog izbora sreemo pod
nazivom vircinijska kola javnog izbora koja se bavi teorijom konstitucionalnog izbora.
ikaka kola naglaava efikasnost kao ishod maksimizirajueg ponaanja, i sledstveno
normativni kriterijum za povezivanje individualnog ponaanja i kolektivne akcije.
Suprotno, virdinijska kola javnog izbora insistira na spontanom katalaktikom procesu i
evaluaciji javne politike uspostavljanjem konsensusa i vie se bavi konstitucionalnom
analizom. Ujednom smispu, politika je fer zato to su je individue u drutvu jednoglasno
usvojile; one je nisu usvojile zato to je (AJ: politika) apriori fer." Mercuro, N. i Medema,
S. G., (1997), Economics and the Law - From Posner to Post-Modernism, Princeton
University Press, Princeton, New Jersev, str. 96. Citatom ce parafrazira Buchanan, J. M.,
(1986), Liberty, Market and State, Brighton, Sussex, VVheatshaft Books, str. 102 koji pie
da se adekvatnost promene prava ili javne politike ne meri alokativnom efikasnou ve
postignutim konsensusom.
131 Ekonomska analiza je pokazala da regulacija u najveoj meri ne dolazi jednostavno kao
odgovor na trine mane, ve da se esto moe objasniti rentonosnim ponaanjem ve
monih specijalnih interesa. tavie, ekonomska nauka moe da pokae da je regulacija
esto barijera konkurenciji i da namee vee trokove od tete koju je trebalo da ublai".
Veljanovski, S, (2006), The Economics of Law, The Institute of Economic Affairs,
London, str. 16.
132 Postoji obimna literatura teorije javnog izbora koja se bavi pravilima glasanja, formom
glasanja (veinsko, kvalifikovano), verovatnoom da e se doneti odluka, preferencijama
glasaa, nemogunou prevoenja individualnih u kolektivne preferencije, trgovinu
glasovima - logrolling, problem odreivanja pitanja koja e biti na dnevnom redu i
odreivanja redosleda pitanja na dnevnom redu, kao i drugo. Videti Mueller, D. S,
Public Choice II, (1989), Cambridge University Press,
127
Aleksandra Jovanovi
za trokove koje treba izborom odgovarajuih pravila minimizirati (kako
trokove donoenja odluke, tako i trokove kompenzovanja onih koji se
protive novim pravilima), ali i obezbediti legitimaciju do-netim odlukama.
2.4. Austrijska ekonomska kola
Zadatak ekonomiste iz austrijske perspek-tive je
dvostruk: (1) da uini ekonomske fenomene
razumljivim u pojmovima smisle-nog ljudskog
ponaanja, to jest, da uhvati smisao koji
individue pripisuju svom pona-anju, i (2) da
traga za nenameravanim kon-sekvencama,
zajedno eljenim i neeljenim, ljudskih
ponaanja. Kada analizira poli-tike promene,
zadatak ekonomiste nije promenjen.iz
Austrijska ekonomska kola izaziva" uobiajene i iroko uvre-ene
stavove u ekonomiji i zato se ne moe zaobii u predstavljanju kola i
pravaca, najznaajnijih ideja, konceptualnih okvira i teo-rijskih osnova
ekonomske analize prava. Savremena ekonomska analiza prava, naime, mora
uzeti u obzir ovu kolu koja svojim idejama pods-tie interesovanje za
slobodno trite. Sa tranzicionim procesima je od devedesetih godina
dvadesetog veka pokrenuto oivljavanje ideje slobodnog trita, a sa njim i
zanimanje za austrijsku ekonomsku ko-lu je poelo da zaokuplja panju
naune javnosti134.
Austrijska ekonomska kola je svojim idejama ostvarila vaan uticaj135
na analizu evolucije pravnih sistema, kao i na razumevanje implikacija
razliitih naina kreiranja prava.
Cambridge i kod nas Prokopijevi, M., (2000), Konstitucionalna ekonomija, Press,
Beograd.
133 Boettke, R. J., (1994), Virginia Political Esopotu: A Viewfrom Vienna, in Boettke, P. J. and
Prychitko, D. L., (eds.), The Market Process: Essays in Contemporary Austrian Economics,
Edgar Elgar, Brookfield, Vermont, str. 246.
134 Mada austrijska kola zbog svog osobenog karaktera ne ine glavni tok ekonom-ske
misli, od 1974. godine kada je Hajek dobio Nobelovu nagradu a posebno od de-vedesetih
sa poetkom tranzicionih procesa, ideje austrijske ekonomske kole oivljavaju u
intelektualnom diskursu.
135 Austrijska kola je, takoe, ostvarila znaajan uticaj i dala doprinose u analizi socijalizma,
preduzetnitva, novca i bankarstva.
128
Teorijske osnove ekonomske analize prava
Trino orjentisane kole, znaajne po svojim doprinosima - i-kaka
ekonomska kola, austrijska ekonomska kola, neoinstitucio-nalna kola
ekonomske analize prava i kola javnog izbora (ekonomske analize prava)
analiziraju i objanjavaju pravo i pravne promene po-lazei od trita koga
shvataju kao sudiju" 136. Razlike izmeu ovih kola137 su znatne u pogledu
shvatanja da li procesi zakonodavnog kre-iranja i sudskog kreiranja prava
vode nastajanju efikasnog prava, od-nosno da li ovi procesi oponaaju trite
i stvaraju efikasna prav-na pravila. Ove kole stavljaju naglasak na ideju
slobode i vrednosti slobodnog trita. Svaka od ovih kola je predstavljena
grupom auto-ra koji ine njihova ine vrsta jezgra. Ipak, etanje pojedinih
autora izmeu pojedinih kola trino orjentisanih vidimo kao priblia-vanja
koja nuno proizlaze iz bliskosti osnovnih ideja.
Meu trino orjentisanim kolama, predstavnici austrijske ekonomske
kole138 predstavljaju poseban kamp najdoslednije trine orjentacije, kao i
kamp najdoslednije orjentisan protiv dravne in-tervencije.
Austrijsku ekonomsku kolu karakteriu osobene analitike
pretpostavke i metod analize ekonomskih, politikih i pravnih fe-nomena
koji ovu kolu dovode u odnos permanentne rasprave sa dru-
136 Shvatanje trita kao sudije, na ovom mestu ponovo, pokree pitanje uporeenja trine
alokacije prava i alokacije prava sudskim odlukama i dilemu da li sudija ume i moe da
ispravlja greke trita i koliki je, u sluaju sudijske greke, troak ispravljanja greke
trita. Videti Boettke, R. J., (1997), Where Did Economics Go Wrong? Modern
Economics As A Flight From Reality, Critical Review, Vol. 11.
137 Zahvaljujui kolama koje polaze od trita, ekonomska analiza prava kao nauna
disciplina je poslednjih godina oivela interes za ideje slobodnog trita i proirila
podruje svoje analize sa ekonomskog prava na objanjenje drugih netr-inih fenomena
ekonomskim instrumentima. Razvoj ekonomske analize prava je tako postao jo jedno
veliko podruje na kojem ekonomska nauka demonstrira svoju objanjavajuu mo. Ove
trino orjentisane kole su postavile intelektual-ne temelje za razumevanje tranzicije i
voenje ekonomske i zakonodavne politike zahvaljujui tome to su redefinisale i
promenile konvencionalne ekonomske pretpostavke analize i to su neke od tih
pretpostavki bile inkorporisane u tokove ekonomske teorije.
138 Austrijska kola je poznata i kao beka kola. Dobila je ime po tome to su njeni prvi
predstavnici bili do 1930. godine institucionalno povezani sa Univer-zitetom u Beu, a
posle toga su se iselili u Veliku Britaniju i SAD. Na ovom mestu pominjemo osnivae i
neke od najpoznatijih pripadnika austrijske ekonom-ske kole koji se mogu grupisati
generacijski: Menger (Menger, S), Bem-Baverk (Boem-Baverk, E.), Vizer (Wieser, R),
Mizes (Mises, L.), umpeter (Schumpeter, J. A.), Hajek (Nauek, E A.), Viksel (Wicksell,
K.), Najt (Knight, E H.), Robins (Robbins, L. C), Kirzner (Kirzner, I. M.), Bjukenen
(Buchanan, J.), 0'Driskol (O'Driscol, G. R), Rotbard (Rothbard, M. N.), Rizo (Rizzo, M.
J.).
129
Aleksandra Jovanovi
gim ekonomskim kolama i kolama ekonomske analize prava. Ova
osporavajua" priroda austrijske kole je zasnovana na osobenim idejama i
teorijskim karakteristikama. Ipak su neke njene ideje i do-prinosi nali mesta
u konvencionalnoj ekonomskoj teoriji.139 Isto tako, evolucionistiki pristup
koji je u tradiciji austrijske kole, je prihvaen od strane institucionalista.
Meutim za institucio-nalnu ekonomsku analizu prava, potpuno suprotno
austrijskoj koli, razlike izmeu zakonodavstva, suda ili regulacije u
kreiranju pra-va nisu bitne jer se radi o razliitim nainima povezivanja
drave i trita u pravnom i ekonomskom procesu. S druge strane, ideju
spontane evolucije austrijske ekonomske kole je prihvatila neoin-
stitucionalna kola.
Izdvajamo samo one distinktivne ideje i karakteristike austrijs-ke
ekonomske kole koje su vane za razumevanje pristupa austrijske
ekonomske kole ekonomskoj analizi prava. To su metodoloki indi-
vidualizam140 i metodoloki subjektivizam141, osobeno shvatanje i vanost
kompetitivnog trinog procesa142 i cenovnog sistema (koji pre vodi u
neravnotenu poziciju nego u ravnotenu poziciju), nagla-
139 Konvencionalna ekonomska teorija nije mogla da zanemari neke doprinose aust-rijske
ekonomske kole, ali su ti doprinosi, odvojeni od celine matinih ideja austrijske kole, na
neki nain razvodnjeni. Austrijska kola je, uprkos znaaj-nim i uticajnim idejama, od
tridesetih godina prolog veka nije u glavnom toku ekonomske teorije. Ipak, austrijske
ideje i doprinosi u teoriji znanja i u teoriji kapitala su nali svoje mesto u konvencionalnoj
ekonomskoj teoriji tako da je u nekim aspektima preuzeta austrijska argumentacija.
140 Ekonomski fenomeni se objanjavaju individualnim delovanjem. Odluke uvek do-nosi
pojedinac, i onda kada deluje kao deo grupe ili kada deluje u ime grupe. Svaka individua
se posmatra kao akter koji u skladu sa svojim ciljem i namerama dono-si odluke, pa se
polazi od individue kao jedinice posmatranja.
141 Austrijanci govore o esencijalno subjektivnom karakteru celokupne ekonomske teorije",
odnosno da se moe govoriti samo o subjektivnim vrednostima i izbo-rima i da se
ponaanje individue moe razumeti samo ako se ima u vidu znanje, uverenja, oekivanja
i percepcija odgovarajue individue. Ono toje najvanije nije da ljudi, u veini sluajeva,
nemaju ideju o vrednostima koje neije aktivnos-ti imaju za njegove saradnike i da upotrebu
dravne moi nuno odreuju njihove predrasude, nego da niko ne zna osim ako mu trite
ne kae. Istina je da se nae procene pojedinanih aktivnosti esto razlikuju od vrednosti
koje im je dalo trite, pa svoje oseanje izraavamo galamom o nepravdi. Ali kada pi-
tamo ta bi trebalo da bude relativna naknada za medicinsku sestru, mesara, rudara ili
profesora matematike, pozivanje na drutvenu pravdu ne prua nam ni najmanju pomo
u odluivanju - i akoje koristimo toje samo nagovetaj da bi drugi trebalo da se saglase
sa naim gleditem bez davanja bilo kog razloga za to." Hajek, F. A., (2002), Pravo,
zakonodavstvo i sloboda, Slubeni list, Beograd i CID, Podgorica, str. 207.
142 Naglasak je na razmeni - katalaktikom procesu.
130
Teorijske osnove ekonomske analize prava
ena uloga neizvesnosti i informacije u ekonomiji, kao i vanost tr-ita i
informativne uloge cena za uspostavljanje poretka143 u kome deluju
decentralizovani ekonomski subjekti sa ogranienim znanjima. Institucije su
vane kao obrasci koji omoguavaju predvidljivost buduih ponaanja.
Trini proces spontano stvara koordinirajue institucije. Austrijska kola
kritikuje shvatanje institucija kao eg-zogeno nametnutih pravila ljudskog
ponaanja i kritikuju svaki kons-truktivizam.
Problemi praktine primene ekonomske analize prava i gene-ralno
problemi kreiranja javnih politika su, prema austrijskoj eko-nomskoj koli,
upravo proistekli iz statikih ravnotenih modela savrene konkurencije.144
Statiki modeli savrene konkurencije su nerealni jer polaze od perfektnog
znanja iako je znanje nesavre-no. Austrijska ekonomska kola govori da e
ekonomska teorija dava-ti prave odgovore kada bude napustila ovakve
modele koji nekritiki prihvataju koncepte i principe glavnog toka -
dominantne ekonoms-ke paradigme. Dakle, austrijska kola smatra da,
umesto maksimizi-rajueg ponaanja, stabilnih preferencija i ravnotee,
treba poi od ciljnog individualnog ponaanja, otkrivenih (pokazanih) prefe-
rencija i analize trinog procesa. Ove pretpostavke impliciraju metodoloki
subjektivizam, kao i ogranienost i disperziju znanja. Austrijska ekonomska
kola naglaava trini proces kao sponta-ni proces i individualno ponaanje
pod ogranienjem nesavrenog znanja.
Za austrijsku kolu su privatna svojinska prava i pravni pore-dak koji
obezbeuje sigurnost neophodni za alokaciju resursa u jednom drutvu.
Znaaj svojinskih prava za efikasnost niko ne osporava, ipak u tradiciji
austrijske ekonomske kole se insistira da svojinska pra-va nisu instrumenti
politike i da se ne moe konstruktivistiki traiti optimalan sistem svojinskih
prava.1 5 Za evoluciju svojins-kih prava koja podravaju rast potreban je
kulturni ambijent koji raz-vija preduzetnitvo i odgovornost.
143 Poredak je centralni pojam. Videti Hajek, F. A., (2002), Pravo, zakonodavstvo i sloboda,
Slubeni list, Beograd i CID, Podgorica, str. 42-71. Za kreiranje in-stitucija i prava,
posebno je vana razlika naina na koji se obrazuje poredak - spontano (kosmos) ili
egzogeno (taxis).
144 Zato, na primer, nastaju problemi prilikom formulisanja antimonopolskog zako-
nodavstva.
145 Videti Colombatto, E., (2003), Are RgorePu Rights Relevantfr Development Economics?
On the Dangers of Western Constructivism, International Centre for Economic Research,
VVbrking Paper No. 23.
131
Aleksandra Jovanovi
2.4.1. Pristupi austrijske kole i ikake kole
ekonomskoj analizi prava
ikaka ekonomska kola i austrijska ekonomska kola su dve kole
koje zagovaraju slobodno trite i obe imaju u osnovi blisko razumevanje
kako funkcioniu trita. Zajedniko im je da obe pola-ze od privatne svojine
kao osnove za slobodnu razmenu/ugovaranje, obe brane slobodno trite i
maksimizaciju individualnog samointere-sa koji e nevidljivom rukom
trita Adama Smita voditi drutve-nom boljitku, obe se zalau za slobodu
kretanja rada i kapitala i za slobodnu trgovinu, obe se suprotstavljaju
regulaciji cena, plata, tr-govine, javnom deficitu, progresivnom
oporezivanju, obe se zalau za ogranienu dravu, protiv su centralnog
planiranja i totalitariz-ma, osporavaju marksistike i kenzijanske ideje, kao i
ideje institu-cionalista o dravnoj intervenciji u privredi, protive se dravi
blagostanja i zalau se za socijalnu politiku koja je oslonjena na tr-ite i obe
se zalau za trite i svojinska prava kao mehanizam reavanja problema
eksternih efekata, pre svega ekolokih problema. Razlike se ogledaju u
metodologiji koju primenjuju, u shvatanjima o ulo-zi drave u ekonomiji, u
shvatanjima o nainu da se odri stabilnost monetarnog sistema, kao i u
shvatanjima privrednog ciklusa i teoriji
146
kapitala.
Temeljne ideje na kojima poivaju kole ekonomske analize prava i
savremena ekonomska analiza prava imaju ne samo teorijskih imp-likacija,
nego i praktinih posledica u pogledu kreiranja i prime-ni prava. U ovom
kontekstu, predstavljamo razlike austrijske kole od drugih kola trine
orjentacije koje smo u vezi sa razliitim, u knjizi pokrenutim pitanjima,
pominjali. Posebno analiziramo razli-ke u odnosu na ikaki pristup
ekonomskoj analizi prava.147 Razlike ukazuju da je, iako su obe kole protiv
dravne intervencije, austrijs-ka kola vie" protiv dravne intervencije148.
Austrijska kola je protiv intervencije jer je nepotrebna, kontraproduktivna,
nasilje nad
146 Za odnos ikake ekonomske kole i austrijske ekonomske kole videti Skousen, M
(2005), Vienna & Chicago-Friends or Foes?, Regnery Publishing, VVashington.
147 Kritika koju austrijska ekonomska kola upuuje ikakoj ekonomskoj anali-zi prava je
predstavljena u Cobin, J. M., (1999), A Primer in Modern Themes in Free Market
Economics and Policy, Universal Publishers, Parkland, Florida. Takoe videti i Boettke, P.
J., (1997), Where Did Economics Go Wrong? Modern Economics As A Flight From
Reality, Critical Revievv, Vol. 11.
148 Ha primer, ikaka kola je u pogledu antimonopolske politike menjala stav, dok je
austrijska kola bila dosledna laissezfaire politici. Moemo dodati i da su neki
predstavnici ikake kole menjali shvatanja o intervencionizmu kako pokazuje Stigler
(Stigler, G. J., (1988), Memoirs of Unregulated Economist, Basic Books,
132
Teorijske osnove ekonomske analize prava
slobodom jer, na primer, pritisci konkurencije razbijaju monopole.
Redistribucioni efekti regulacije diraju u brojne privatne interese. Dakle,
regulacija, pod velom javne retorike o javnom interesu i viim ciljevima,
skriva redistributivne efekte.
Austrijska ekonomska kola sa svojim osobenim shvatanjem ekonom-skog
procesa je zasnovana na postulatu metodolokog subjektivizma i bavi se
analizom procesa, a ne traenjem ravnotee. Osobenost ideja o procesu i
promenama austrijske ekonomske kole potie iz njenih kon-cepata
neizvesnosti, preduzetnitva i otkria, kao i iz subjektiv-nog karaktera
informacija na osnovu kojih se.donose odluke149. Osobe-no shvatanje procesa
konkurencije se razlikuje od neoklasinog modela u kojem se istrauje
optimalni poloaj privrednih subjekata preko maksimizacije njihovih ciljeva,
a na osnovu pretpostavki da ekonom-ski akteri imaju informacije i znanje na
osnovu koga maksimiziraju svoje ponaanje i na osnovu ega se uspostavlja
ravnotea. Za austrijs-ku kolu, sutina ekonomskog je u otkrivanju znanja o
ekonomski rele-vantnim pitanjima - proizvodima i metodima proizvodnje.
Tri-te podstie, preko cena, otkrivanje i irenje novog znanja. Isto tako,
polazei od metodolokog subjektivizma i problema disperzije znanja,
austrijska kola smatra da se trinom konkurencijom ublaava nesavrenost
informacija. Trite shvata kao proces prikupljanja i sabiranja informacija.
Ove informacije se mogu otkriti samo na osnovu trinog procesa. A odavde
sledi osporavanje ideja ikake kole, odnosno austrijska kola argumentuje
da trite ne moe da bude zamenjeno sudijom151 koji u common law sistemu
efikasno alocira
New York). Videti u Skauzen, M., (2005), Vienna & Chicago: Friends or Foes? A Tale of
Two Schools ofFree Market Economics, Capital Press, Regnery Publishers, VVashington.
149 Videti Nauek, F. A., (1945), The Use ofKnowledge in Society, American Economic Re-
view, No. 35; Kirzner, I. M., (1984), Prices, the Communication of Knowledge, and the
Discovery Process, in Leube, K. R. and Zlabinger, A. H., (eds.) The Political Esopotu of
Freedom - Essayes in Honor ofF. A. Nauek, Philosophia Verlag, Munchen; O'Driscol, G.
P. and Rizzo, M. ]., (1996), The Economics ofTime and Ignorance, London, Routledge.
150 Konkurencija je proces otkrivanja znanja. Ovakvo shvatanje ekonomskog procesa ima
implikacija na reavanje problema monopola. Znanje o proizvodu inicijal-no preduzeu
daje monopolsku prednost na tritu. I sve dok postoji mogunost za ulazak, odnosno
dok nema zakonskih barijera ulasku, dotle e ovakva monopols-ka pozicija podsticati
nove konkurente da ulaze na trite, da nude nove konku-rentne proizvode, da inoviraju.
U suprotnom, zaustavile bi se inovacije.
151 O ovome smo pisali u delovima III i IV. Ipak, razlika izmeu austrijske ekonom-ske
kole i ikake ekonomske kole, i konsekventno ekonomske analize prava je, prema
nekim istraivaima, pitanje za diskusiju. O razlikama izmeu kola videti Boettke, R. J.,
(1997), Where Did Economics Go Wrong? Modern Economics As A Flight From Reality,
Critical Review, Vol. 11. Betke (Boettke) neoklasinoj ekonomiji pripisuje
pojednostavljujue pretpostavke o procesu konkurencije i inovacija
133
Aleksandra Jovanovi
svojinska prava jer sudija ne moe da odredi cene, odnosno ne moe da
otkrije informacije bez delovanja trita.
Austrijska ekonomska kola smatra da je teorija ikake kole o
efikasnosti common law sistema proizvela vie problema nego to je
problema reila jer je zaboravila na probleme podsticaja, neiz-vesnosti,
subjektivizma i probleme u vezi sa znanjem koji se ne mogu zanemariti u
ekonomskoj analizi, pa ni u ekonomskoj analizi prava. Prema austrijskoj
koli, efikasnost podravaju ona javna politika i ono pravo koji minimiziraju
dravnu intervenciju i dozvoljavaju institucije koje podravaju trite. Dakle,
pravo treba da obezbeuje katalaktiku152 stabilnost, odnosno da alocira
odgovornost tako da ne uruava ugovaranje i razmenu. Austrijska kola vidi
poznerijansku teoriju o efikasnosti prava kao manifestaciju filozofije socijal-
ne funkcije blagostanja. Osnova za kritiku poznerijanske teorije je u
pretpostavkama austrijske ekonomske kole o metodolokom subjekti-vizmu i
nemogunosti agregacije individualnih korisnosti. Naime, sudija ima ulogu
da uporeuje interpersonalne korisnosti u situacija-ma nevoljnih -
nedobrovoljnih transakcija pri odluivanju o aloka-ciji odgovornosti.
Blagostanje je subjektivan koncept koji ukljuuje nemerljive elemente.
Austrijska ekonomska kola je kritikovala Poz-nerov pristup i doprinela
ekonomskoj analizi prava svojim vienjem odgovornosti i delikta. U pitanju
je zalaganje za pravilo objektivne odgovornosti to je saglasno Hajekovom
zalaganju za vrsta pravila u odnosu na diskreciona pravila.153
ikaka ekonomska kola primenjuje pozitivnu analizu prava kroz
objanjenje pravnih pravila i njihovih predvidljivih ishoda i argumentuje da
mnoga pravna pravila nose obeleje ekonomske logike. S druge strane
donoenje pravnih pravila i presuivanje implici-ra i budua presuivanja,
pa se moraju uzeti u obzir implikacije koje e pravo imati na budue
sluajeve. Ekonomske teorije orjentisane na slobodno trite smatraju da
trite tradicionalno nosi mnoge as-
to je omoguilo rigoroznu matematiku analizu, ali je iz vidokruga izgubilo stvarnost.
Implikacije razlika se vide u austrijskom vienju graanskoj prava - prava naknade
tete, odnosno u shvatanju odgovornosti za naknadu tete. Aus-trijska kola se, kao to
smo ve napisali zalae za objektivnu odgovornost. Pravilo o uporeivanju trokova
prevencije i trokova koji se nadoknauju se ne moe primeniti zato to sudija nema i ne
moe imati odgovarajue znanje.
152 Katalaksija podrazumeva spontani trini poredak u institucionalnom okviru privatne
svojine, utovora i delikta. Videti Hajek, F. A., (2002), Pravo, zakono-davstvo i sloboda,
Slubeni list, Beograd i CID, Podgorica, str. 233.
153 Videti Rizzo, M., (1980), Law amid Flux: The Economics ofNegligence and Strict Liabil-ity
in Tort, The Journal of Legal Studies, March.
134
Teorijske osnove ekonomske analize prava
pekte pravde. Svojina i ugovori, dobrovoljna razmena prava na tri-tu je
proces endogenog stvaranja prava, odnosno common law sistema. Ovakav
proces stvaranja ini common law ekonomski efikasnim jer podrava
ambijent pogodan za razvoj ekonomije. Ovo pravo se razvija i menja u
skladu sa obiajima, fleksibilno je i reaguje na katalaktike procese
podstiui preduzetnitvo i efikasnost. Promene su margi-nalne i
predstavljaju adaptaciju na promenjene tehnoloke i socijalne uslove.
Meutim, uloga sudije u prepoznavanju i objavljivanju prava je prema
austrijskoj ekonokoj koli, pod znakom pitanja jer se sudija u donoenju
odluka nalazi u ulozi planera" i ponaa kao planer" koji poseduje
odgovarajue centralizovano znanje. Kritika sudijskog aktivizma se zasniva
na stavovima austrijske ekonomske kole o meto-dolokom subjektivizmu i
stavovima o disperziji znanja154 i nemogu-nosti postojanja kritine mase
znanja sudije na osnovu kojeg bi odredio ta je efikasno, odnosno koja
alokacija prava odreena sudskom odlu-kom predstavlja drutveni boljitak.
Sudiju, zbog toga, moemo posmat-rati kao drutvenog planera koji svojom
odlukom treba da obezbedi drutveno blagostanje.
Takoe, metodoloku pretpostavku koju karakterie katalaktiki pristup,
a koji je osnova za osporavanje teze ikake kole ekonomske analize prava o
efikasnosti precedentnog prava je pored austrijske kole prihvatila i
virdinijska kola javnog izbora155. Uloga sudije u prepoznavanju i
objavljivanju prava je, i prema teoriji javnog izbora pod znakom pitanja jer
se i sudija u donoenju odluka u common law sistemu nalazi u ulozi
zakonodavca" i ponaa kao zakonodavac". Zato nije iskljueno da i
precedentno pravo bude instrument rentonosnog ponaanja jer nikada nije
sigurno da e sud i sudija zaista ispravlja-ti" iane" trita.
Pored prethodno navedene kritike sudijskog aktivizma, austrijska
ekonomska kola i teorija javnog izbora, daju argumentaciju kojom zame-raju
ne samo aktivnosti sudija u common law sistemu nego i zakonodavcu -
aktivnosti i aktivizmu legislatora u kontinentalnom sistemu jer, po njima, niti
jedan niti drugi proces ne daju garancija da e biti krei-rano efikasno pravo.
Niti zakonodavci, niti sudije ne snose trokove svojih greaka. Za austrijsku
ekonomsku kolu i za virdinijsku teoriju
154 Nauek, F. A., (1945), The Use of Knowledge in Society, American Economic Review, No.
35.
155 Teorija javnog izbora primenjuje ekonomsku analizu na politike procese i pravo
stvoreno u politikom procesu. Pravna i politika ogranienja su instituci-onalni okvir
za analizu ponaanja politikih aktera u kreiranju prava. Videti deo ove knjige o teoriji
javnog izbora i njenom pristupu ekonomskoj analizi pra-va.
135
Aleksandra Jovanovi
javnog izbora, pravo nastaje u dobrovoljnim ljudskim interakcijama, pa istiu
ideje o demonopolizaciji drave u civilnoj proceduri, dok dravi, na primer,
ostaje uloga u krivinom zakonodavstvu. Iz bliskog metodolokog pristupa
austrijske kole i virdinijske teorije javnog izbora, sledi blisko shvatanje i
bliska argumentacija o problemima kreiranja prava koji mogu nastati u
zakonodavnom procesu.156
Austrijska ekonomska kola je kritikovala normativnu157 upotre-bu pojma
efikasnosti u ekonomskoj nauci jer ga opisuje kao tehniki i ininjerski130
nojaM KOJI podrazumeva potpunu racionalnost i cen-tralizovano znanje
subjekta koji upravlja ekonomskim sistemom. Kri-tiari teorije ikake
ekonomske kole o ekonomskoj efikasnosti sottop law, karakteriu upotrebu
efikasnosti u kreiranju prava159 kao pomirenje ekonomije blagostanja sa
tezom o potencijalnoj kompen-zaciji Kaldor-Hiks efikasnosti i sa
ekonomskom teorijom o tri-nim manama. Takoe, Kouzovoj teoremi
pripisuju zaslugu" da opravda-va dravnu intervenciju. 160
Isto tako, austrijska ekonomska kola doprinosi ekonomskoj ana-lizi
prava idejom da je ekvilibrijum neodredljiv i da nije potrebno
156 U nekim aspektima shvatanja kreiranja prava putem zakonodavnog procesa moe se
videti preklapanje ove dve kole orjentisane na slobodno trite - austrijske ekonomske
kole i virdinijske kole javnog izbora.
157 Videti kritike koje efikasnosti kao normativnom kriterijumu za stvaranje i promenu
prava upuuje austrijska ekonomska kola i teorija javnog izbora u So-bin, J. M., (1999),
A Primer in Modern Themes in Free Market Economics and Policy, Universal Publishers,
Parkland, Florida.
158 Neoklasinoj paradigmi, posebno takvom korienju matematikih formalnih modela
kojima se gubila sutina ekonomskog, su se suprotstavljali i Najt (Knight) i Kouz (Coase)
iako su bili predstavnici ikake ekonomske kole. Ipak, su-tinska kritika je usledila sa
austrijskom ekonomskom kolom, neoinstitucio-nalnom ekonomijom i sa teorijom
javnog izbora.
159 Kao najpoznatiji i najuticajniji predstavnik ikake kole koja zastupa kri-terijum
efikasnosti, Pozner istie da sudije treba da alociraju prava tako da budue ugovaranje
bude efikasno, a to znai alocirati odgovornost strani koja e uz najmanje trokove snositi
gubitak. Posner, R. A., (1998), Economic Analysis of Law, Little, Brown and Sotrapu,
Boston, Toronto, London.
160 O kritici Kouzove teoreme u svetlu podsticanja sudijskog aktivizma i u svetlu zasluge da
opravdava dravnu intervenciju videti Cobin, J. M., (1999), A Primer in Modern Themes
in Free Market Economics and Policy, Universal Publishers, Parkland, Florida, str. 382-
384 i str. 390. Kouzova teorema je promenila jurisprudenciju i prema, austrijskoj koli i
teoriji javnog izbora, dala argumentaciju u korist su-dijskog aktivizma i zastupanja ideja
pravne efikasnosti u kreiranju prava. Nai-me, na osnovu inverzne formulacije Kouzove
teoreme se tvrdi da kada su visoki transakcioni trokovi, odnosno kada postoje barijere
slobodnoj razmeni na tr-itu, onda sud (A. J. ili moglo bi se rei zakonodavac) moe biti
efikasan u alokaciji resursa, odnosno prava i odgovornosti.
136
Teorijske osnove ekonomske analize prava
traiti optimalni pravni sistem. Naglasak je na kompetitivnom pro-cesu
izbora pravnih pravila, a ne na kompetitivnom ekvilibrijumu kada
objanjava kreiranje prava. Austrijska ekonomska kola smatra da je
neodredljiv optimum na koji se pozivaikaka kola u analizi prava. Tako se
ikakoj koli osporava kriterijum za izbor pravnih pravila.161
Kao suprotno gledite, ikaka ekonomska kola i njen pristup
ekonomskoj analizi prava polaze od odreivanja ekvilibrijumske po-zicije.
Kritike upuene ekonomskoj analizi prava su posledica nerazu-mevanja
posledica na koje ekonomska analiza prava ukazuje. Kritike su upuene
trino orjentisanim kolama ekonomske analize prava, a pre svega
najuticajnijoj ikakoj koli ekonomske analize prava jer je efikasnost njen
centralni koncept. Kritika se, meutim, odno-si i upuuje i austrijskoj
ekonomskoj koli koju izdvaja najdoslednije orjentisana pozicija protiv
dravne intervencije. Kritiari eko-nomske analize prava posebno insistiraju
da trino orjentisane kole ekonomske analize prava ignoriu pravdu koja
izraava unut-ranju vrednost prava. Istiu da ekonomske slobode i ideja da
indi-vidualna prava ne smeju biti rtvovana kolektivnom dobru onemo-
guavaju da se utvrdi kriterijum za socijalnu redistribuciju, odnosno
redistribuciju u korist siromanih. Takoe, postavljaju pitanje kako odrediti
kriterijum za redistribuciju blagostanja. Suprotno kons-truktivistikom
pristupu, za austrijsku kolu je vaan proces u kome uestvuju individue, a ne
ishodi koji rezultiraju iz procesa.162 Zato je slobodno trite - shvaeno kao
proces - pravedan sistem. Trite se, dakle, ne brani zato to je efikasno ve
zato to obez-beuje pravedan proces.
Austrijska ekonomska kola je ponudila osoben pristup - pristup u kome
je sloboda osnovna vrednost za kritiku postojeeg prava i kri-terijum za
pravne promene. Ovaj pristup, drugaiji od dominantne eko-nomske
paradigme, je ponudio ideje za rekonceptualizaciju ekonomske analize prava
i shvatanje javne politike.
161 Kritiari zameraju pristupu austrijske kole analizi prava da ne nudi opera-tivne
koncepte, odnosno nazivaju je ekonomija u fotenji" koja ne pomae prak-tiarima u
reavanju konkretnih pravnih pitanja. Ova kritika dolazi iz pers-pektive
konstruktivistikog pristupa pravu. Videti Maskaau, E., (2000), Schools: General, u
Bouckaert, Boudewijn and De Geest Gerrit (eds.), Encyclopedia of Law and Economics,
Edward Elgar Publishing, Cheltenham, str. 407.
162 Bez obzira kakvi su ishodi u pogledu distribucije bogatstva i blagostanja, oni su pravedni
ako je proces pravedan.
137
Aleksandra Jovanovi Teorijske osnove ekonomske analize prava

3. Institucionalna ekonomija institucija, a sa druge strane su institucije kao izraz drutvene inercije". U
okviru zakonodavnog, administrativnog i sudskog proce-sa se stvaraju snage
koje uvaju inerciju i snage koje pokreu promene. Pravo i ekonomija se
Institucionalna ekonomija je nastala kao oblast istraivanja in-stitucija163 meusobno proizvode.164 Drava igra centralnu ulogu u procesima
ekonomskog sistema. Institucionalna ekonomija se bavi celokupnom formulisanju prava i u procesima primene i za-tite prava.
institucionalnom strukturom kada objanjava ekonoms-ku aktivnost. iroko
Institucionalnu ekonomiju ine165 veoma heterogeni pristupi. Uprkos
je polje interesovanja institucionalista. Ono ukljuuje formalno-pravne
tome to je teko izdvojiti generalne karakteristike hetero-genih pristupa,
institucije, politike institucije, ali i neformalne drutvene norme. Obuhvat
izdvojiemo najbitnija obeleja onih pristupa koji su njena differentia
institucionalne ekonomije iz-van ekonomske teorije obuhvata antropoloke,
specifica. Institucionalna ekonomija predstavlja os-nov za institucionalnu
socioloke, istorijske i politike teme. to se tie pravnih institucija,
ekonomsku analizu prava. Institucionalna ekonomija eli da postavi
institucional-na ekonomija je prva oblast ekonomske teorije koja se tesno
istraivanje na realistinim pretpostav-kama analize. Naime, ona smatra da
povezuje sa ekonomskom analizom prava (odnosno pravom i ekonomijom kao
je pretpostavka racionalne indi-vidualne kalkulacije ekonomskih subjekata
dis-ciplinom) jer se u delu koji se odnosi na analizu pravnih institucija
suvie redukcionistiki pristup analizi jer se ljudski izbori vre u svetu stalno
preklapa sa ekonomskom analizom prava.
promenjivih socijalnih, politikih i ekonomskih institucija. Zatim, instituci-
Institucionalna ekonomija zamera ekonomskoj teoriji da nije us-pela da onalizam uvodi istorijsku deskripciju i evolucionizam, kao i induk-tivnu
objasni uzroke promena i razvoja institucija. Zato institu-cionalnu
empirijsku analizu jer se ekonomsko ponaanje se ne moe me-hanicistiki
ekonomiju interesuju procesi. Institucionalna ekonomija polazi od toga da je
objasniti statikim modelima ekonomske ravnotee166. Institucionalizam je
veza izmeu institucija i ekonomskih subjekata je evolucionog karaktera, pa
poao od analize specifinih institucional-nih pitanja u amerikoj privredi.
prema tome, i analiza mora da ima evoluci-oni pristup. Evolucionizam
Institucionalizam nastoji da pri-meni induktivni metod, ali tako da
institucionalne ekonomije se suprots-tavlja neoklasinoj ekonomskoj teoriji i
istovremeno ne napusti teorijsko generalizovanje. Za institucionalnu
njenim modelima mehaniki shvaene maksimizacije pod datim
ogranienjima. Institucional-na/pravna promena je posledica putanje ekonomiju je bitno da objasni ko se to titi zakonima, pravom, politikom" i
zavisnosti koja je rezultat prethodno izvrenih izbora. Izmeu snaga koje zato smatra da koncept efikasnosti ne moe da se odvoji od distributivnih
postojee institu-cije/pravo vuku promenama i status quo, odnosno efekata. Poto povezuje efikasnost i distribuciju, naglaava postojanje
kontinuiteta pos-toji stalna napetost. Naime, s jedne strane su snage procesa konflikata izmeu ekonomskih aktera na tritu. Zato institucionalizam stva-
i promena
164 Komons (Commons) posebno naglaava ulogu prava u ekonomiji. Videti Commons, J.
R., (1924), Legal Foundation of Capitalism, Reprinted, (1974), Augustus M. Kelly,
163 Institucionalna ekonomija poinje da se razvija od kraja devetnaestog veka. Ona upuuje Clifton, New York. Veblen je najvie kritikovao instituciju privatne svojine smatrajui da
u nova saznanja o ulozi institucija, pokuava da otkrije mehanizme kre-iranja institucija ona odreuje drutvene odnose i da se na bazi privatne svojine stvara dokoliarska
- politikih, pravnih, ekonomskih i da omogui razumevanje veze koja se uspostavlja klasa". Ovakvo shvatanje svojine je dodirna taka sa mark-sistikim shvatanjem
izmeu institucija i ekonomskog ponaanja. U okviru in-stitucionalne ekonomije se svojinskih odnosa i kritikom kapitalizma. Videti Veblen, T. B., (1966), Teorija
sreemo sa razliitim i irokim definicijama in-stitucija. Institucionalna struktura, pre dokoliarske klase, Kultura, Beograd.
svega formalno-pravne institucije definiu raspored prava i obaveza, koristi i trokova,
165 Neki od znaajnih predstavnika institucionalne ekonomije su Veblen, T. V., (1899), Theory
raspodelu bogatstva i blagostanja. Formalno-pravne institucije definiu koristi i trokove
ofthe Leisure Class, Macmillan, New York, (Veblen, T B., (1966), Teopuja doko-liarske
- i to kako one institucije koje se direktno odnose na privredu (svojina, ugovori i njihova
klase, Kultura, Beograd), Samuels, W. I., (1989), The Legal-Economic Nexus, George
zatita, trgovinsko pravo, finansijski propisi o bankama, berzama, har-tijama od
Washington Law Review, August, Samuels, W J. and Schmid, A. A., (1981), Law and
vrednosti), tako i one institucije i pravo koje ne pripadaju korpusu ekonomskih
Economics: An Institutional Perspective, Kluwer-Nijhoff, Boston, (1989) Samuels and Smid
institucija poput pravosua, policije i drugih. Dakle, institucije su formalno-pravna, kao
(1901), Commons, J. R., (1924), Legal Foundation of Capitalism, Reprinted, (1974),
i neformalna socijalna pravila i norme koje ogrania-vaju individualna ponaanja u
Augustus M. Kelly, Clifton, New York.
socijalnim interakcijama, ukljuujui i ekonom-ske interakcije. O razliitim definicijama
166 Videti Mercuro, N. i Medema, S. G., (1997), Economics and the Law - From Posner to
institucija videti Furubotn, E. G. andRichter, R., Institutions and Economic Theory: The
Post-Modernism, Princeton University Press, Princeton, New Jersey, str. 118.
contribution ofthe new Institutional Economics, (2003), The University of Michigan Press,
Michigan, str. 6-8.

138 139
Aleksandra Jovanovi
ranje prava posmatra kao normativno pitanje koje mora da uzme u obzir i
alokativne i distributivne efekte. Institucije i pravo, su produkt evolucije,
tehnologije i moi, pa je potrebno dizajnirati institucije koje e kanalisati
konflikte u ekonomskim odnosima i kontrolisati ekonomsku aktivnost.
Dakle, institucionalna ekonomija stvara pro-stor za aktivnu ulogu drave167
jer smatra da ne treba praviti razliku izmeu trine alokacije i alokacije
putem drave. Drava je ins-titucija koja stvara i primenjuje pravo (svojinu i
ugovore) bez kojeg nema trita. Drava je, prema institucionalnoj ekonomiji
neizbe-no prisutna u pravno-ekonomskim procesima,
individue/organizacije koriste dravu u funkciji alokacije i distribucije, pa je
ekonomska uspenost sistema rezultat toga ko (koji pojedinac/organizacija)
je uspeo da upotrebi dravu i za koje ciljeve. Ovakvo shvatanje uloge in-
stitucija, odnosno shvatanje uloge drave u odreivanju pravila igre
(pravo/institucije), institucijama daje karakter egzogeno nametnutih pravila
igre.
Dakle, bitno obeleje institucionalne ekonomske analize prava jeste da
svojim idejama o ulozi drave brie razlike izmeu tri-ta i drave.
Normativni - vrednosni sudovi su za neoinstitucio-nalnu ekonomiju nesporni
u zakonodavnom procesu i u kreiranju pra-va jer postoji veliki broj
vrednosti i njima odgovarajuih solucija. Institucionalizam negira efikasnost
kao normativni princip i umesto kriterijuma efikasnosti predlae
vrednovanje razliitih institucionalnih struktura metodom komparativne
institucional-ne analize168.
Za institucionalnu ekonomsku analizu prava razlike izmeu za-
konodavstva, suda ili regulacije u kreiranju prava nisu bitne jer se radi o
razliitim nainima povezivanja drave i trita u pravnom i ekonomskom
procesu. Pravo i ekonomija se meusobno proizvode i slue kao zavisne i
nezavisne varijable. Ipak, linija zavisnosti pra-va i ekonomije se razliito
tumai zavisno od autora.
167 Posledica nerazlikovanja kvaliteta trine alokacije od dravne alokacije je
institucionaliste navela da odbace koncept rentonosnog ponaanja teorije javnog izbora.
Prema ovakvoj postavci institucionalista, i trite, poto drava titi svojinu i ugovore,
bi se moglo shvatiti kao dravna institucija. Videti Mercuro, N. i Medema, S. G., (1997),
Economics and the Law - From Posner to Post-Modernism, Princeton University Press,
Princeton, New Jersev, str. 101-129. Ovak-vo shvatanje odnosa drave i trita je
suprotno shvatanju ikake ekonomske kole i neoinstitucionalne ekonomske kole.
168 Ne treba zaboraviti da komparativna analiza razliitih institucionalnih struktura i
aranmana, takoe, zahteva efikasnost ili neki drugi kriterijum za poreenje.
140
Teorijske osnove ekonomske analize prava
3.1. Institucionalna ekonomija i
ekonomska analiza prava
Ova studija predstavlja i razgraniava odnose ekonomske analize prava
sa najuticajnijim169 ekonomskim kolama iji se metodolo-ki pristupi
koriste u ekonomskoj analizi prava - institucionalne ekonomije, ikake
ekonomska kole, austrijske ekonomske kole i neoinstitucionalne ekonomije.
Tako se, po naem miljenju, mogu pos-matrati ne samo kao odvojene
discipline nego i kao esto koriene kole/metodoloki pravci ekonomske
analize prava. Jo jednom na-glaavamo da se institucionalna ekonomija, kao
i neoinstitucional-na ekonomija u pojedinim svojim segmentima preklapaju
po predmetu analize sa ekonomskom analizom prava. Dakle, ove kole nisu
samo me-todoloki pristupi koje moe da koristi ekonomska analiza prava.
Ovo preklapanje daje osnova da se ekonomska analiza prava moe sres-ti jo
i pod nazivom institucionalna ekonomija, kao i pod nazivom
neoinstitucionalna ekonomija.170
Institucionalna ekonomija uzima u obzir ulogu institucija i efekte
promena institucija na ponaanje privrednih subjekata. Ins-titucionalna
ekonomska analiza fokusira istraivanje na zajedniko delovanje formalnih i
neformalnih - obiaja, tradicije, morala, po-litikih, pravnih i ekonomskih
institucija. Pravo je u savremenim drutvima najei nain kreiranja
institucija, pa su dakle pravne institucije najzaslunije za oblikovanje
karaktera ekonomskog ivo-ta i ekonomskog ponaanja. Znaaj prava za
privredu pomera analizu uspenosti ekonomskih reformi na teren reforme
pravne regulative, pravne ureenosti politikih i pravosudnih institucija,
trinih institucija, primene prava i vladavine prava. Dakle, jedan segment
institucionalne ekonomije se bavi ulogom pravnih institucija u od-reivanju
ekonomskog ponaanja. Pored ovog segmenta, institucional-na ekonomija
istrauje i druge institucije - politike institucije, obiaje, moral i kulturu u
najirem smislu rei koji mogu uticati na ekonomsku efikasnost. Predmet
analize institucionalne ekono-
169 Pod najuticajnijim kolama podrazumevamo one kole iji su teorijski dopri-nosi bili
fundamentalni za razvoj moderne ekonomske analize prava ili najzna-ajniji za praktine
pravne reforme i promene u javnoj politici i pravu.
170 Teko je razdvojiti ekonomska analizu prava kao disciplinu od nekih drutih disciplina
kao to su institucionalna ili neoinstitucionalna ekonomija jer postoje brojna
preklapanja. Ako za ekonomsku analizu prava koristimo naziv institucionalna
ekonomija ili naziv neoinstitucionalna ekonomija, onda to podrazumeva ne samo
odgovarajue preklapanje predmeta, nego i poklapanje odgova-rajue metodologije.
141
Aleksandra Jovanovi
mije ide od institucija (pravnih i drugih) ka objanjenju ekonomskog
ponaanja, pri emu je analiza pravnih institucija samo jedan aspekt
institucionalne ekonomije koji se preklapa sa ekonomskom analizom prava.
S druge strane, ekonomska analiza prava koristi instrumentarijum
ekonomske teorije171 u istraivanju prava i pravnih institucija, pa dakle i jezik
ekonomske terminologije za objanjenje prava, njegovog nastanka, promena
i primene. Dakle, ekonomska analiza prava ide od ekonomskog ponaanja i
instrumenata analize izvedenih iz ekonomskog ponaanja ka objanjenju
prava.
Objanjenje ekonomskog ponaanja pravom i objanjenje prava eko-
nomskim instrumentima izvedenim iz ekonomskog ponaanja je ekonom-sku
analizu prava i institucionalnu ekonomiju stavilo pod kiobran jedne
discipline - i to u delu u kojem se institucionalna ekonomija bavi samo
pravnim institucijama (ne i drugim), a ekonomska analiza prava bavi samo
ekonomskim pravom (samo pravom koje ureuje ekonom-ske odnose:
svojina, ugovori, pravo konkurencije, kompanijsko pravo, trgovinsko,
poresko, radno i tako dalje a ne i drugim oblastima prava). Otuda se moe rei
da su ekonomska analiza prava i institucionalna ekonomija preklapaju kao
discipline, ako se govori o odreenoj di-menziji njihovog prouavanja i ako
postoji odgovarajue metodoloko preklapanje.
Ekonomska analiza prava je ua oblast u odnosu na institucio-nalnu
ekonomiju jer njena analiza obuhvata samo pravne institucije, a ne i druge
neformalne institucije. S druge strane, Ekonomska ana-liza prava je ira
oblast u odnosu na institucionalnu ekonomiju i njen deo koji se bavi
analizom prava jer analizira sve pravne oblasti, a ne samo ekonomsko pravo
(koje se odnosi na ekonomiju). Osim toga, ekonomska analiza prava se
analitiki moe zasnivati na pristupima drugaijim od institucionalne
ekonomije.
171 Becker, G., (1976), The Economic Approach to Human Behavior, University of Chicago
Press, Chicago, definie ekonomsku nauku prema metodu istraivanja koji koris-ti, a ne
prema predmetu istraivanja. Metod ekonomske nauke se zasniva na raci-onalnom
izboru.
142
GLAVA V
1. Prilog prouavanju razvoja ekonomske
analize prava u Srbiji
...dobro pravo je javno dobro"}
U ovom delu skiciramo razvoj2 ekonomske analize prava u Srbiji u
periodu od Drutog svetskog rata do devedesetih godina dvadesetog veka,
kao i u periodu od devedesetih godina prolog veka koje posebno izdvajamo
zbog kvalitativnih pomaka, kako u ekonomskoj teoriji, tako i u ekonomskoj
analizi prava. Prvi period je obeleen instituciona-lizmom i to dominacijom
marksistikog pristupa, a drugi recepcijom vladajue neoklasine ekonomije
i recepcijom ideja trinih ko-la ekonomske analize prava. Uoava se
eklekticizam koji se iskazuje kako u pokuaju nekritikog pomirenja
marksizma i neoklasike, tako i u pogledu povezivanja trino orjentisanih
pristupa ekonomske ana-lize prava sa onim pristupima koji su orjentisani na
dravni in-tervencionizam. U svakom sluaju moemo zakljuiti da je
tranzicija
1 Friedman, D. (1973), The Mashinery ofFreedom, Harper and Row, str. 222.
2 Predstavljanje razvoja ekonomske analize prava u Srbiji se u ovoj knjizi oslanja na
istraivanja: Jovanovi, A. and Stevanovi, A., (2006), Transfer and Reception ofNew
Institutional Economics - Case of Law and Economics Department of the Law School of the
University ofBelgrade, the DIOSCURI Project on the Issue of Cultural Encounters in the
European Esopotu, and Society after the Accession, Centre for Policy Studies at the
Central European Universitv, Budapest, Hungary, www.cps.ceu.hu/dioscuri.php i www.
ec.europa.eu/research/social-sciences/newsletter/issue5/article_4005_en.htm i Jovanovi,
A., and Stevanovi, A., (2006), Multiculturalism and Institutionalism in Serbia - Case of
Law and Economics Department of the Law School of the University of Belgrade, the
DIOSCURI Project on the Issue of Cultural Encounters in the European Esopotu, and
Society after the Accession, Centre for Policy Studies at the Central European University,
Budapest, Hungary, www.cps.ceu.hu/dioscuri.php i www.ec.europa.eu/research/social-
sciences/newsletter/issue5/article_4005_en.htm, Sevic, Z., Law and Economics in Serbia,
(2000), u Bouckaert, Boudewijn and De Geest Gerrit (eds.), Encyclopedia ofLaw and Eco-
nomics, Edward Elgar Publishing, Cheltenham i Mijatovi, B., (1998), Prilogprouavanju
srpske ekonomske misli posle drugog svetskog rata, Ekonomska misao, Br. 1-2.
Radovi Jovanovi, A. i Stevanovi, A., (2006), analiziraju uticaj zapadnih" institucija i
kulture u jednoj studiji, a u drugoj studiji - case study recepcije neoinstitucionalne
ekonomije u dve institucije: Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu sa stoezdesetope-
togodinjom tradicijom i Fakultet za menadment BK Univerziteta kao prvu privatnu
instituciju visokog obrazovanja sa petnaestogodinjom tradicijom.
143
Aleksandra Jovanovi
pokrenula ozbiljan, iako jo uvek nesistematian, rad u oblasti eko-nomske
analize prava.
Predstavljanje razvoja ekonomske analize prava u Srbiji u ovoj knjizi
nema pretenzija da prikae pojedinane doprinose u ovoj dis-ciplini niti da
ekstenzivno prikae razvoj discipline. elimo da pre svega damo generalnu
ocenu o razvoju istraivanja, literature i akademske discipline u oblasti
ekonomske analize prava. Detaljno predstavljanje razvoja discipline
prevazilazi okvire ove knjige, pa se na ovom mestu predstavljaju teorijske
paradigme na kojima se zasniva razvoj ekonomske analize prava u Srbiji,
kanali intelektualnog uti-caja i komuniciranja koncepata ekonomske analize
prava, karakter publikacija, neki doprinosi, kao i primena koncepata
ekonomske ana-lize prava trino orjentisanih kola. Pokret koji podrava
razvoj ekonomske analize prava nije institucionalizovan u posebnu asocija-
ciju kako je to uobiajeno u svetu mada je bilo pokuaja u tom pravcu.
1.1. Razvoj ekonomske analize prava,
pravni sistemi, kultura i univerziteti
Tvrdimo da su razlike u kulturi, pravnim sistemima i univerzite-tima
dovele do uspeha razliitog stepena u pokretu prava i ekonomije (A. ].:
ekonomske analize prava) u svakoj zemnji. Mislimo da, iako tre-nutno za
ekonomsku analizu prava postoji manji interes u Evropi nego u Sjedinjenim
Amerikim Dravama, evropski interes se moe drama-tino poveati ukoliko
naunici usvoje analizu komunitarnog prava usmerenu na legislativni proces
pre nego na sudske odluke?
Danas je ekonomska analiza prava (pravo i ekonomija) disciplina koja
se u svetu brzo razvija i postaje sastavni deo nastavnih planova, kako
pravnih, tako i ekonomskih fakulteta. Ozbiljne analize u oblasti
komparativnih ekonomskih sistema, teorije preduzea, organizacije i
ponaanja preduzea, analize institucija i trita institucija, pi-tanja
tranzicije, kao i analize netrinih pitanja poput donoenja politikih odluka,
neizostavno se moraju pozivati na analitike do-prinose u ovoj oblasti.
Razvoj discipline, meutim, obeleen je sna-nim napredovanjem u
Sjedinjenim Amerikim Dravama za razliku od sporog i slabog napretka u
Evropi. Ovakav evropski razvoj ekonomske analize prava je odredio i razvoj
ekonomske analize prava u Srbiji. Ipak, ni u SAD, a ni evropski razvoj
ekonomske analize prava nije
3 Dau-Schmidt, K. G., (2006), Lost in Translation: The Economic Anahsis of Law in the
United States and Europe, Columbia Journal of Transnational Law, br. 44.
144
Teorijske osnove ekonomske analize prava
homogen. Razlike u razvoju ekonomske analize prava se mogu povui po
linijama pravne tradicije. Tako se moe pratiti razvoj u Velikoj Bri-taniji koju
obeleava anglosaksonska pravna tradicija, razvoj u Ne-makoj i Francuskoj
koje pripadaju evropskokontinentalnoj pravnoj tradiciji, ali se i same
meusobno ipak razlikuju. Razlike u pravnoj kulturi, pravnim sistemima i
univerzitetskom obrazovanju su uzroci razliitog nivoa razvoja ekonomske
analize prava u Evropi i SAD4.
Tradicionalna ekonomska analiza prava je ameriki proizvod. Sledi,
dakle, da je ekonomska analiza prava kao disciplina stvorena u jednom
institucionalnom sistemu primenjena na evropsko-konti-nentalni pravni
sistem, odnosno na drugaiji institucionalni sis-tem. Zato je vano da se
prilikom primene ekonomske analize prava vodi rauna o karakteru i
strukturi pravnog sistema na koji se ona primenjuje. Intelektualna klima u
Evropi se polako otvarala za re-cepciju ekonomske analize prava, a naroito
je bila podstaknuta sa procesima tranzicije. Takva intelektualna klima je
stvorena profe-sionalnom komunikacijom, boravcima evropskih naunika
na ameri-kim univerzitetima, i naravno zahvaljujui rasprostranjenosti eng-
leskog jezika.5
Ekonomska analiza prava je u Sjedinjenim Amerikim Dravama,
sudei prema asopisima, objavljenim lancima, programima studija na
pravnim fakultetima i ekspertizama u sudskim procesima, posta-la veoma
znaajna disciplina6. Njena dominantnost se posebno vidi u nekim pravnima
oblastima, kao to je na primer ekonomsko pravo, ali je njeno prisustvo
vano i u drutim oblastima. U Evropi su, meutim, otpori i sklonost da se
ignorie ekonomska analiza prava kao dis-ciplina i njeni rezultati snano
obeleili period do zapoinjana tranzicionih procesa krajem osamdesetih
godina kada je postalo jasno da ekonomska analiza prava, posebno neke od
njenih kola i pravaca, ima eksplikativnu snagu znaajnu za institucionalne i
pravne prome-ne.
Svakako da je u primeni ekonomske analize prava, upravo zato to je
nastala i razvijana u tradiciji precedentnog prava, jedno od naj-
4 Videti Dau-Schmidt, K. G., (2006), Lost in Translation: The Economic Analysis ofLaw in
the United States and Europe, Columbia Journal of Transnational Law, br. 44.
5 Ipak evropski naunici nisu bar do sada bili sposobni da razviju evropski stil prava i
ekonomije koji omoguava takmienje u kvalitetu sa amerikim." Mattei, U. A.,
Antniolli, L. And Rossato, A., (2000), Comparative Law and Economics, u Bouck-aert,
Boudewijn and De Geest Gerrit (eds.), Encyclopedia ofLaw and Economics, Edward Elgar
Publishing, Cheltenham, str. 506.
6 Postoje brojni kritiari ekonomske analize prava koji zameraju da ona nije kom-pletna
disciplina.
145
Aleksandra Jovanovi
vanijih pitanja uloga sudije u traenju efikasnog presuenja. Mnogi
naglaavaju veliku razliku u ulozi koju sudije imaju u common law sis-temu i
evropsko-kontinentalnom sistemu, a koja se konsekventno od-raava na
efikasnost donete odluke. Ova razlika, ipak, nije takva da iskljuuje ili
ograniava moguu primenu ekonomske analize prava na evropsko-
kontinentalno pravo.
Evropsko-kontinentalno pravo se uobiajeno predstavlja kao sis-tem
kodifikovanog prava u kome izabrane sudije interpretiraju i pri-menjuju
zakone, odnosno interpretiraju politiku volju zakonodavca. Sottop law se,
suprotno, sastoji od precedenata koje sudije trae i primenjuju na
odgovarajue sluajeve. Ako su sudije ograniene da meha-niki primenjuju
zakone, onda je i ekonomska analiza prava ograniena na proces donoenja
zakona, ali ne i na efikasnost sudskog odlui-vanja. Razlikovanje je dodatno
usloeno vrednou (A. J. ulogom) koju precedenti imaju u oba pravna
sistema, kao i pravnom doktrinom koja, kako se argumentuje, ima vei
autoritet u civilnoj tradiciji evrops-ko-kontinentalnog prava. Ove razlike
koje postoje izmeu dve pravne tradicije, ne impliciraju radikalno razliito
pravno rezonovanje koje bi iskljuilo evropsku recepciju rezonovanja na bazi
ekonomske efikasnosti. Danas se ipak pred nas stavlja i pitanje da li je, sada
kada uoavamo sve vie konvergencije izmeu sistema, ovo razlikovanje ve-
tako i zastarelo jer u potpunosti ne odgovara realnoj slici.7
S druge strane, nesporan je uticaj ekonomske analize prava (deo
institucionalne i neoinstitucionalne ekonomije koja se odnosi na pravne
institucije koje oblikuju ekonomsko ponaanje) na oblast ana-lize pravnih
fenomena, na pravnu teoriju, kao i na ekonomsku teoriju. Ipak, duto je
preovlaivala tendencija da se pravo i pravni sistem smatraju datim,
odnosno da se postojanje prava i institucija u ana-litikim modelima
prihvata kao egzogeno odreeno. Zbog znaajnog uticaja pravnog sistema na
ekonomski sistem, moe se rei da ga u od-reenoj meri kontrolie8. U stvari
uticaj ekonomske analize prava na ekonomiju je bio sporiji od uticaja koji je
imala na pravo, a koji
7 Institucionalna supstitucija pokazuje da razliita pravna pravila mogu da ge-neriu
sline rezultate. Takoe, komplementarnost nekih institucija pokazuje da se dopunjuju i
da deluju na zajednikom zadatku postizanja istog cilja. Videti Jovanovi, A., (2002),
Legal Rules, Governance Structures and Financial Systems, Pravo i privreda br. 9-12.
8 Videti Coase, R. N., (1992), The Institutional Structure of Production, American Eco-
nomic Review, No. 82 i Coase, R. H., (1992), The New Institutional Economics, Jour-
nal of Institutional and Theoretical Economics, No. 140, March. Razumeti ekonomiju
bez razumevanja prava je za Kouza isto kao i da razumemo cirkupaciju krvi bez tela".
146
Teorijske osnove ekonomske analize prava
se izraavao preko istraivanja implikacija prava i to common law, ustavnog
prava, zakona i regulacije na ekonomsko ponaanje. Uticaj ekonomske
analize prava/institucionalne ekonomije je pojaan devede-setih godina
zahvaljujui tranziciji i potrebi da se institucionalne promene objanjavaju,
analiziraju i trae njihove implikacije.
1.2. Ekonomska teorija i ekonomska
analiza prava u Srbiji
Razvoj ekonomske analize prava normalno prati razvoj ekonomske
teorije. I u Srbiji, kao i bilo gde, razvoj ekonomske analize prava nije
jedinstven ako imamo u vidu teorijske paradigme koje se primenjuju. Ta-
koe, istraivai uobiajeno nisu eksplicitni u pogledu svog stava. Stie se
utisak, iz uvida u literaturu, lanke, knjige, udbenike, nastav-ne programe,
ekonomsko-politike zahvate da je era marksistike ins-titucionalne
ekonomije / ekonomske analize prava zavrena. Veliki deo akademske
zajednice, naroito mlai istraivai i istraivai srednje generacije su
investirali u moderna znanja, a neki su postali pioniri u promovisanju
moderne ekonomske analize prava. Ipak, pored irenja novih ideja i
prihvatanja novih paradigmi, jo uvek se mogu uoiti tragovi starog.
Ekonomska analize prava u Srbiji je dominantno okrenuta analizi
ekonomskog prava, a tek nedavno je poela da se fokusira na razliite oblasti
prava koje nisu ekonomsko pravo, dakle i na oblasti prava koje ne ureuju
eksplicitna trita9. U ovom obuhvatu - analize prava koje regulie trine i
netrine odnose, ali i kao akademska dis-ciplina - je ekonomska analiza
prava tek odnedavno, zadnjih desetak godina dobila stalnu i sofisticiranu
panju jedne grupe ekonomista i pravnika.
Ekonomska analiza prava je nauna disciplina utemeljena u pos-lednjih
pedeset godina u svetu i to pre svega u Sjedinjenim Ameri-kim Dravama.
U Srbiji se ekonomska analiza prava utemeljivala kao cmapo pravo i
ekonomija do zadnje decenije dvadesetog veka, da bi od poslednje decenije
dvadesetog veka poela da analizira oblasti prava koje ulaze u novo pravo i
ekonomiju, kao i da primenjuje teoriju jav-nog izbora. I dalje se u najveoj
meri zadrava u oblastima ekonomskog prava. Istovremeno ovakav razvoj
pokazuje da se razvoj ekonomske ana-
9 Begovi, B., (2007), Ekonomska analiza korupcije, CLDS, Beograd; Milovanovi, M.,
(2001), Greater Efficieny Mau Meap a Greater Corruption, Ekonomski anali, vol. 45.
147
Aleksandra Jovanovi
lize prava u Srbiji moe okarakterisati i kao razvoj institucional-ne
ekonomije. Ono to razlikuje njen razvoj u Srbiji od razvoja u svetu, pre
svega u Sjedinjenim Amerikim Dravama jeste to se ekonomska analiza
prava kod nas u stvari razvijala samo u onom njenom delu koji se poklapa sa
institucionalnom ekonomijom, a u poslednjoj deceniji dvadesetog veka sa
neoinstitucionalnom ekonomijom. Dakle, u Srbiji se do devedesetih
razvijala ekonomska analiza ekonomskog prava i to kao institucionalna
marksistika ekonomska analiza prava. U dru-gom periodu posle
devedesetih, razvoj ekonomske analize prava je, kao i razvoj ekonomske
teorije u istom periodu, obeleen znaajnom raz-likom izmeu prihvaenih
teorijskih paradigmi - institucionalni pristup, neoinstitucionalni pristup,
ikaki pristup i drugi. Us-vajanje srednjeg reenja - kompromisnog, sudei
po literaturi, jeste najzastupljenije.
Period do devedesetih godina dvadesetog veka je bio period pri-mene
pristupa institucionalne ekonomije, kao i period formalnog - institucionalnog
usvajanja institucionalne ekonomije (pravno-eko-nomskih predmeta) kao
akademske discipline. Ove discipline su se bavile i analizirale samo
odreene dimenzije koje pokriva ekonomska analiza prava i bile koncipirane
na bazi marksistike institucio-nalne ekonomije. Period posle devedesetih,
pak obeleava formalno usvajanje ekonomske analize prava u institucijama10
koje neguju poseb-
10 Poetak institucionalnog uvoenja predmeta koji pokrivaju neke segmente ekonomske
analize prava su pre svega bili vezani za magistarske, odnosno danas za master i
doktorske studije na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, zatim za Ekonomski
fakultet Univerziteta u Beogradu, a kasnije i za neke privatne fakultete. Tako se na
master studijama Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu predaju Ekonomska analiza
vlasnikih prava, Ekonomska analiza prava i Antimonopolska politika. Pored ovih
predmeta, treba pomenuti i pravne predmete koji samom svojom sadrinom, poput
Poreskog prava ili Kompanijskog prava obuhvataju odreene aspekte ekonomske
analize prava. Na Ekonomskom fakultetu se predaje Teorija i politika javnog izbora,
Ekonomska regulacija, Institucije i privredni razvoj, Politika konkurencije. Na alost,
dugo je postojala sklonost u nekim krugovima - pravnim i ekonomskim - da odvajanjem
naunih oblasti prava i ekonomije ospore ekonomsku analizu prava kao posebnu
disciplinu. Upravo u kontekstu razvoja ekonomske analize prava i ekonomskih
disciplina sa kojima se ekonomska analiza prava preklapa (institucionalna i
neoinstitucionalna ekonomija) u Sevic, Z., Law and Economics in Serbia, (2000), u
Bouckaert, Boudewijn and De Geest Gerrit (eds.), Encyclopedia of Law and Economics,
Edvvard Elgar Publishing, Cheltenham str. 341, ce pominje istorijski rivalitet izmeu
Pravnog fakulteta i Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. O znaaju
ekonomske analize prava govori i injenica da veina velikih i malih pravnih fakulteta u
SAD imaju najmanje dva redovna profesora ekonomije, kao i da respektabilan broj
profesora prava imaju doktorate iz ekonomije. S druge strane, na nekim pravnim
fakultetima u Srbiji su bili jaki glasovi koji su
148
Teorijske osnove ekonomske analize prava
ne predmete koji pokrivaju odreene segmente ekonomske analize prava.
Njen razvoj se odvija u irokom okviru meusobno razliitih, a nekad i
neuskladljivih paradigmi. Dakle, od ekonomskih kola koje zagova-raju
dravnu intervenciju do ikake ekonomske kole i neoinstitu-cionalne
ekonomije koje su trino orjentisane.
Ipak, ikaka kola ekonomske analize prava i neoinstitucio-nalna
ekonomska analiza prava su dobile zamah i iri uticaj tek sa uvoenjem
ekonomske analize prava kao akademske discipline, odnos-no sa uvoenjem
predmeta koji pokrivaju pojedinane delove i aspek-te ekonomske analize
prava. Kroz dodue retke teme magistarskih11 i doktorskih disertacija iz
oblasti ekonomske analize prava, uoavamo nazive koji nedvosmisleno
pokazuju da su kandidati upoznati sa moder-nom literaturom iz ove oblasti.
Prevode se literatura i udbenici. Takoe, promocija ove dve kole se vidi i u
jednom broju radova insti-tuta, u njihovim izvetajima o tranziciji u Srbiji12,
kao i u njihovim
isticali potrebu da raste broj pravnih predmeta na raun potiskivanja nepravnih disciplina,
ukljuujui i potiskivanje ekonomskih disciplina.
11 Videti na primer arkovi, J., (2006), Uloga trita i draveu izgradnji insti-tucije svojinskih
prava, magistarska teza.
12 Videti Jovanovi, A. i Vukoti, V., (eds.), (2004), Transition Report for Serbia and
Montenegro, G17 Institut, Beograd i Institut za strateke studije i progno-ze, Podgorica i
Jovanovi, A., (ed.), (2006), Izvetaj o tranziciji u Srbiji II, ESPI, Beograd. Pravne i
nstitucionalne reforme su zaostale uprkos obimnoj promeni pravne regulative. Takoe se,
kao razlog loih ekonomskih pokazatelja esto pominje i problem vladavine prava.
Reforme zapoinju promenom prava, pa stoga Izvetaj prati i analizira promene pravne
regulative, njene tri-ne efekte i analizira potrebu kreiranja i/ili zamene nekih oblasti
ekonomskog prava. Posebno istie znaaj iroke deregulacije kako bi se spreilo
meanje drave u poslove trita, odnosno odstranjivanje ekonomskih i administrativ-nih
prepreka za poslovanje preduzea. Predstavljena je i analiza novih procesnih zakona,
promene krivinog i krivinoprocesnog prava, kao i analiza korupcije i institucionalno-
pravnog okvira za suzbijanje korupcije. Izvetaj se bavi i re-formom politikih i
dravnih institucija, analizom izbora, politike i par-tijske scene u Srbiji predstavlja
odnose izmeu relevantnih partija i partijskih grupacija ime osvetljava najvanije
politike dogaaje, procese i zbivaa i nji-hov uticaj na reformske procese. Izvetaj nuno
analizira probleme u vezi sa ustavnim reformama. Panja je usmerena na ocenu efekata
moguih politikih i pravnih reenja u uspostavljanju funkcija i organizacije vlasti i
institucija, teritorijalne organizacije Srbije, kao i na pitanje postupka promene Ustava.
Ne-zaobilazna tema je reforma dravne administracije koja je neophodna kako bi se
prelo sa autoritarnog sistema uprave na demokratski i sa neefikasnog na efikasan sistem
uprave. Izvetaj u ovom delu analizira ono to je na planu re-forme dravne uprave
uinjeno u Srbiji, sa kakvim tekoama se zemlja susree u oblasti reforme dravne
uprave i kakve mogunosti ima u budunosti da od jednog zastarelog mehanizma
napravi neautoritaran i efikasan servis graana. Pomaci u ovoj oblasti pokazali su se kao
ogranieni, a time i nezadovoljavajui.
149
Aleksandra Jovanovi
savetodavnim aktivnostima i ueu zastupnika ideja ovih kola u nekim
projektima izrade zakonskih nacrta. Uticaj trino orjenti-sanih kola je
daleko od preovlaujueg, a posebno je uoljivo da jedan broja autora ne
pokazuje uvek doslednost, ve lutanja u prihvatanju ana-litike paradigme
ovih kola zajedno sa paradigmom orjentisanom na dravni aktivizam. Ipak,
moemo zakljuiti da pomaka u recepciji trino orjentisanih kola
ekonomske analize prava ipak ima i oni se upravo ogledaju u sve veem
broju autora koji ih koriste u svojim analizama.
1.2.1. Institucionalne promene u Srbiji i primena trinih kola
u analizi prava i javnih politika
Konano, i u pogledu praktine primene trino orjentisanih13 kola
ekonomske analize prava, postoji konfuzija oko shvatanja ta ini nesputano
delovanje trita, odnosno ta ini neoliberalnu praksu. To se najbolje ogleda
u ocenama koje birai imaju u odnosu na reforme koje su sprovodile vlade od
oktobra 2000. godine. Najvei broj biraa reforme ocenjuju kao neoliberalne,
dok manji broj u reforma-ma vidi zadravanje institucionalnih karakteristika
socijalizma zbog prenaglaene uloge koju drava zadrava. S druge strane,
najvei broj tranzicionih izvetaja o Srbiji, ali ne svi, ima jedan odmeran i
uravnoteen stav i ocenu o uspehu reformi.
Dakle, od devedesetih godina se ekonomska analiza prava u Srbiji se
uglavnom bavila privredno-sistemskim zakonodavstvom14, odnosno
Izvetaj sugerie da su pravo i institucionalni razvoj u Srbiji u velikoj meri odreeni naim
ueem u procesu pridruivanja EU kao i nunou da Srbija jednog dana izvrava neoinstitucional-na ekonomija dala dobre rezultate u objanjenju implikacija
obaveze koje proistiu iz zakonodavstva EU pa je analiza bila usmerena i na, u vreme
rada na Izvetaju, aktuelni kontekst integracije Srbije u EU Videti analizu i ocenu u
Begovi, B. i Mijatovi, B., (Ur.), etiri godine tranzicije u Srbiji, (2005), Centar za
liberalno-demokratske studije.
13 O znaaju neoinstitucionalizma za razumevanje tranzicionih procesa i njego-voj ulozi u
ukljuivanju kulture kao orua promene videti u Glavi IV. Videti i Pejovich, S., (2004),
The Vneven Results of Institutional Changes in Central and Eastern Europe: The Role
ofCulture, Ekonomski anali, br. 163.
14 Primena ekonomske teorije na celokupni pravni sistem, dakle i onaj njegov deo koji
regulie netrine odnose (krivino, prekrajno, upravno, porodino pra-vo itd.), a ne samo
na pravo koje neposredno regulie ekonomske odnose je dovela do generalizovanja
pristupa ekonomske analize prava. Tako su brojne institucije pravnog sistema mogle biti
objanjene argumentom da promoviu efikasnu alo-kaciju resursa. Ovde je vano
napomenuti da je teko odvojiti analize, pa i eko-nomsku analizu prava u Srbiji
devedesetih od radova koji su se odnosili na SRJ, a kasnije na Srbiju i Crnu Goru. U
Crnoj Gori su u analizi reformskih procesa dominirali protrino orjentisani autori koji su
promovisali austrijsku eko-nomsku kolu i ikaku ekonomsku kolu u primeni
reformskih zahvata. Videti
150
Teorijske osnove ekonomske analize prava
onom regulativom koja regulie ekonomske odnose (na primer: zakoni o
preduzeima, zakoni o finansijskim organizacijama, regulacija tr-ita,
zakon o hartijama od vrednosti, trgovini i drugo), a takoe i politikim
ogranienjima i pravnim ogranienjima u drugim oblas-tima. Naa privredna
praksa je potvrdila potrebu da se metodoloki izae iz usko shvaenih okvira
ekonomske teorije i ue u ispitivanje politikih i pravnih ogranienja
efikasnog ekonomskog odluivanja i ponaanja. Tako se naa privreda, u
cilju poveanja efikasnosti, nala pred zahtevom uspostavljanja novih
pravila igre, odnosno no-vog pravnog sistema koji e, pre svega, redefinisati
svojinska prava i ulogu drave u privredi. Ova metodologija je viestruko
svoje oprav-danje s obzirom da su nai privrednosistemski zakoni bili dobar
ma-terijal za testiranje veza koje se uspostavljaju izmeu prava ekonomije,
odnosno za primenu ekonomske analize prava.
1.2.2. Recepcija ekonomske analize prava i/ili
neoinstitucionalne ekonomije u Srbiji
Prihvaenost ekonomske analize prava kao naune discipline nije
zavisila samo od snage naune ubedljivosti rezultata nove para-digme, nego
je kao i kod drugih paradigmi, bila odreena i izborom nastavnika na
univerzitetima, izborom urednika u vodeim asopi-sima15, kao i uticajem
naunih i strunih pravnih i ekonomskih aso-cijacija na izbor tema kojima e
se baviti. U radovima se moe uoiti primena analitikih okvira razliitih
kola. Svoju objanjavajuu snagu su najbolje predstavile trino orjentisane
kole, s tim to je ikaka kola nudila operativne koncepte, dok je
koje sle-
analizu reformi u Srbiji i Crnoj Gori koja se, izmeu ostalog, oslanja i na ekonom-sku analizu
prava: Jovanovi, A. i Vukoti, V., (eds.), (2004), Transition Reportfor Serbia and Montenegro,
G17Institut, Beograd i Institut za strateke studije i prognoze, Podgorica. Re je o
sveobuhvatnom i multidisciplinarnom Izvetaju koji obuh-vata politike, ekonomske, pravne i
institucionalne aspekte reformi. Ekonomska analiza prava u Izvetaju ima svoje pozitivne
(deskriptivne), prediktivne, ali i normativne aspekte. Dakle, u nastojanju da pobolja pravo,
ekonomska analiza pra-va pokazuje njegove posledice i deluje na pravne reforme i zakonodavni
proces u mnogim pravnim oblastima. Izvetaj se bavi ocenom efekata ukupnih reformskih
zahvata i institucionalnih, politikih, ekonomskih i pravnih u trogodinjem periodu u Srbiji i
Crnoj Gori i implicitno ili eksplicitno upuuje donosio-ce ekonomsko-politikih odluka na
ekonomsku i zakonodavnu politiku koju treba praktino primenjivati u kreiranju trine
privrede. 15 Tako se u asopisu Ekonomski anali se mogu poslednjih godina itati lanci do-
maih i stranih autora koji po svojoj metodologiji pripadaju ekonomskoj analizi prava.
Takoe, pojedini lanci objavljeni u asopisu Pravo i privreda pruaju uvide u pojedine
aspekte ekonomske analize prava.
151
Aleksandra Jovanovi
de iz nametanja pravnih pravila koja nisu odgovarajua neformalnim
pravilima, pravnoj tradiciji i kulturi.
Razvoj ekonomske analize prava je, verujemo, izvestan16, kree se i
kretae se paralelno sa razvojem ekonomske misli u Srbiji. Srpska
ekonomska misao posle Drugog svetskog rata zapoela je svoj put ra-dikalnim i
nasilnim odbacivanjem graanske ekonomske orjentacije i ustolienjem
klasine marksistiko-staljinistike dogme, da bi to-kom etiri decenije
inovacija i postepenog naputanja ortodoksije, naina pun krug i vratila se
tamo odakleje pola - do standardne, graanske ekonomske misli. Diskusije
na tom putu su ponekad liile na prebrojavanje avola na vrhu igle, ili na
vebe iz pravovernosti, ali povremeno su bile od praktike relevantnosti i
imale su izvesnog uticaja na stvarna zbivanja".
Mnoge analize i rasprave, pa i pod politikim okriljem, su voene o
ekonomskim zakonitostima, pre svega o odbrani dravne intervencije, a
kasnije o odbrani samoupravljanja i drutvene svoji-ne kao centralnih
institucija iz kojih su izvedene sve ostale in-stitucije, o delovanju
ekonomskih zakona i robne odnosno trine privrede u socijalizmu, o
organizacionim oblicima preduzea17, o ciljnoj funkciji preduzea, o
normalnim cenama u samoupravnoj pri-vredi, o instituciji dogovorne
ekonomije i njenim karakteristikama i drugo. Bilo je rasprava koje su iz
dananje perspektive potpuno irelevantne i, ekonomski reeno, predstavljaju
ist gubitak jer nisu imali objanjavajuu snagu niti su nudili operativne
koncepte. Po-kuaji da se koncipira ekonomska teorija koja odraava
nestandar-dnu institucionalnu strukturu jugoslovenske privrede nisu uspeli i
danas su sve ideje proistekle iz tih pokuaja zastarele. Retki su
16 Parafraziramo rei Boka Mijatovia koji 1998. godine u pogledu ocene raz-voja srpske
ekonomske misli napisao: Nastavak puta je, verujem, izvestan: to e biti sve ira
dominacija moderne, graanske ekonomske misli u naoj sredini, po emu emo se
prikljuiti savremenom svetu i na istoku i na zapadu. Ekonoms-ka nauka e se okrenuti od
prevashodno teorijskog i normativnog rezonovanja ka pozitivnom, empirijskom,
analitikom, stvarnom. Pred nama su mnoga otvorena pitanja tranzicije iz jednog
bastardnog sistema u klasini trini, zasno-van na privatnoj svojini i vladavini prava,
na ekonomska struka i nauka imaju ta da kau i kako da pomognu". Mijatovi, B.,
(1998), Prilog prouavanju srpske ekonomske misli posle Drugog svetskog rata,
Ekonomska misao, br. 1-2, str. 33. Ova ocena se moe proiriti i na razvoj ekonomske
analize prava jer njen razvoj ide paralelno sa razvojem ekonomske misli.
17 Da li se jo neko sea inovativnih i inventivnih organizacionih oblika pre-duzea:
osnovnih organizacija udruenog rada, organizacija udruenog rada i sloenih
organizacija udruenog rada kojima se izbacio iz upotrebe termin preduzee7.
152
Teorijske osnove ekonomske anapize prava
bili kritiari 8 socijalizma do devedesetih. Za standardnu ekonom-sku teoriju
nije bilo mesta osim retkih izuzetaka19. Ovo je posledica analitikog okvira20
u kome se kretala ekonomska nauka u Srbiji a koji je ostao zatvoren i
ogranien idejom o nepromenjivosti insti-tucija samoupravljanja i drutvene
svojine, sa istovremenim ciljem da se institucije samoupravljanja i drutvene
svojine (samoupravno preduzee i samoupravna privreda) uine efikasnim.
Najvie se pisalo, osim retkih izuzetaka o svojini, ali ne i uz
razumevanje snage koju imaju podsticaji i transakcioni trokovi koje
generiu razliiti svojinski - institucionalni aranmani. Ovaj problem je u
domaoj literaturi osvetljen21 tek u devedesetim godina-ma prolog veka.
Ogranienost analitikog okvira je vodio do nerazumevanja su-tine
ekonomije, do zamene ekonomske teorije ideologijom, do neraz-vijenosti
ekonomske nauke uz izuzetke i povremene pomake, to je i ekonomsko
pravo uinilo nekompatibilnim sa svetom i to, naravno, nikako nije moglo
pogodovati razvoju ekonomske analize prava. Ipak, u Srbiji zaetke
ekonomske analize prava vidimo od devedesetih za-hvaljujui uticaju koji je
Svetozar Pejovi22 imao na jedan broj autora da prihvate neoinstitucionalnu
ekonomiju i kolu svojinskih prava u njenom okviru. Neoinstitucionalna
ekonomija, i to pre svega metod kole svojinskih prava je u velikoj meri,
primenjen na prouavanje so-cijalistikih centralno planskih sistema i na
analizu samoupravnog sistema. Ovde je snaga predvianja
neoinstitucionalne ekonomije i kole svojinskih prava potvrdila skepticizam
koji su ekonomski teo-retiari, dodue retki, iskazivali trideset godina pre
toga u pogledu efikasnosti i budunosti socijalizma. No kola svojinskih
prava je
18 Videti, na primer, Madar, Lj., (1987), Privredni sistem stagnacije, Ekonomska misao,
br. 1, Madar, Lj., (1987), Paramedicina institucionalnih bezizlaza - ili moe li lek biti
gori od bolesti, Ekonomska misao, br. 3, Madar, Lj., (1990), Su-ton socijalistikih
privreda, Ekonomika i Institut ekonomskih nauka, Milo-vanovi, M., (1984), Politika
ekonomija Utopije, Ekonomska misao, br. 3.
19 Videti na primer Madar, Lj., (1972), Osnovi teorije proizvodnje, Institut eko-nomskih
nauka i Oeconomica, Beograd.
20 O doprinosu koji su pojedini ekonomisti dali ekonomskoj nauci u Srbiji, o pogrenom
putu" i naputanju pogrenog puta", kao i o zaslugama za podizanje nivoa srpske
ekonomske misli, teorijskog i empirijsko-analitikog rada vide-ti Mijatovi, B., (1998),
Prilog prouavanju srpske ekonomske misli posle Drugog svetskog rata, Ekonomska
misao, br. 1-2, str. 33.
21 Problem neefikasnosti drutvene svojine je mnogo ranije bio analiziran i objanjen u
inostranoj literaturi.
22 Furubotn, E., G. i Pejovich, S., (1972), Property Rights and Economic Teogu: A Survey of
Recent Literature, Journal of Economic Literature, br. 4, Decembar, str. 1137-62.
153
Aleksandra Jovanovi
pruila jedan novi ugao posmatranja koji je jo oiglednije ukazivao na svu
besperspektivnost svih oblika socijalizma, ukljuujui i samo-upravni
trini" model. Istovremeno, metod kole svojinskih pra-va je dokazao
svoju ivotnost i u analizi samih trinih privreda, jer se i one uvek razlikuju
u brojnim institucionalnim karakteristi-kama koje se razvijaju pod uticajem
istorijskih, politikih ili kultu-rolokih uticaja.
Neoinstitucionalna ekonomija i kola svojinskih prava u njenom okviru
su postale kanal komunikacije modernih ekonomskih ideja i koncepata kod
nas. To je istovremeno znailo i povezivanje sa moder-nim paradigmama
ekonomske analize prava mada se ne sme zanemariti da se sporadino
povezivanje odvijalo i pre devedesetih godina pro-log veka, i to preko
literature, intelektualnih susreta i boravaka na stranim univerzitetima.
Svetozar Pejovi kao jednu od nezaobilaznih tema svog intereso-vanja
ima jugoslovensku privredu i njene institucionalne karakteris-tike. Kritikom
naeg sistema i institucija svojine i samoupravljanja u vreme kada su hvale
naem samoupravljanju stizale iz intelektual-nih krugova profesionalnih
ekonomista ne samo leviara i ne samo sa istoka, Pejovi je upozoravao
kakve e pogubne efekte proizvesti institucije nae privrede. U analizi
svojinske strukture nae pri-vrede, Pejovi je dao moda najvei doprinos
ekonomskoj nauci svojim objanjenjem ponaanja samoupravnog preduzea.
Ova analiza i njeni rezultati se mogu generalisati na sva preduzea u
razliitim kolek-tivnim (zadrunim) oblicima svojine.
Svakako najpoznatiji rezultat koji je proizaao iz ove analize i primene
metode kole svojinskih prava jeste tzv. Furubotn-Pejovi efekat2^
(Furubottn-Pejovich effect). Taj efekat je posledica svojinske
23 U analizi svojinske strukture nae privrede, Svetozar Pejovi je dao moda najvei
doprinos ekonomskoj nauci svojim objanjenjem ponaanja samoupravnog preduzea.
Ova analiza i njeni rezultati se mogu generalisati na sva preduzea u razliitim
kolektivnim (zadrunim) oblicima svojine. Poznati Furubotn-Pejovi efekat je proizaao
iz analize i metode kole svojinskih prava. Furu-botn-Pejovi efekat je posledica
svojinske strukture samoupravnog preduzea, ali se ovaj efekat moe generalizovati i na
privatna preduzea u kojima zapos-deni odluuju i prisvajaju deo profita prema zakonu,
a suprotno volji vlasnika preduzea. Pod Furubotn-Pejovi efektom se u sutini
podrazumevaju tri efek-ta: jedan je efekat podinvestiranja, drugi je sklonost ka
eksternom finansiranju i trei je efekat da se redukuje interno finansiranje kada se
kombinuje interno i eksterno finansiranje. Videti Furubotn, E. G. i Pejovich, S., (1970),
RgorePu Rights and Behavior of a Firm in a Socialist State: The EhatrGe of Yugoslavia,
Zeitschrift fur Nationalokonomie Vol. 30, Furubotn, E. G., (1974), Bank Credit and the
Labor-Managed Firm: The Yugoslav Case, u Furubotn, E. G. and Pejovich, S., (eds.), The
Economics of Property Rights, Ballinger, Cambridge, Mass.
154
Teorijske osnove ekonomske analize prava
strukture samoupravnog preduzea, ali se ovaj efekat moe genera-lizovati i
na privatna preduzea u kojima zaposleni odluuju i pri-svajaju deo profita
prema zakonu, a suprotno volji vlasnika preduzea. U sutini Furubotn-
Pejovi efekat se generalizuje na sluajeve in-dustriJske demokratiJe Koja je
nametnuta zakonom, a ne voljom vlasni-ka preduzea. Ovim efektom se
demonstrira da kolektivna svojina ili bilo koji oblik umanjenja" privatno
svojinskih prava menja podsti-caje za investiranje i alokativnu efikasnost
preduzea. Neoinstitu-cionalna ekonomija i u njenom okviru kola
svojinskih prava je, kao jednu od nezaobilaznih tema svog interesovanja
imala jugoslovensku privredu i njene institucionalne karakteristike. Kritikom
sistema i institucija svojine i samoupravljanja u vreme kada su hvale naem
samoupravljanju stizale iz intelektualnih krugova profesionalnih ekonomista
sa Zapada, ova kola je upozoravala kakve e pogubne efek-te proizvesti
institucionalna struktura nae privrede.
Sa tranzicijom u Srbiji menja se slika u pogledu odnosa prema eko-
nomskoj teoriji i recepciji znanja iz sveta, to je i prirodno za jednu malu
zemlju. Recepciju zapadne ekonomske teorije ilustruju tada novi
24 Evo razmatranja o tome ta je predvidljiva posledica participacije zaposlenih u upravljanju:
Industrijska demokratija je kiobran za razliite oblike parti-cipacije zaposlenih u
upravljanju preduzeima. Praksa pokazuje da industrijska demokratija nije u nekom
znaajnijem obimu nastala dobrovoljno i da nametnuta (industrijska demokratija, A. J.)
nigde i nikad nije bila uspena. Ipak, tranja za participacijom zaposlenih u preduzeima
nastavlja da bude relativno snana. Razlog je vrlo prost: industrijska demokratija nudi
mnogo mogunosti za rentonos-no ponaanje i zadovoljava mnogo ideolokih preferencija
da bi se odbacila zbog loeg uinka. Bez obzira na fasadu rei, termini poput industrijske
demokra-tije" ili participacije zaposlenih" su ifre za transfere bogatstva. Nametnuta
participacija zaposlenih ograniava slobodu pojedinaca da pregovaraju o uzajamno
korisnim oblicima preduzea. Poveavajui rizik akcionara (vlasnika), nametnu-ta
participacija zaposlenih u upravljanju preduzeima poveava trokove akcio-narskog
kapitala. Kada akcionari investiraju bogatstvo u uspeni investicioni projekt, oni dele dobit
sa zaposlenima. Kada je investicioni projekt neuspean, akcionari sami snose celokupne
gubitke. Zaposleni ne gube bogatstvo; njihov tro-ak je (tada eventualno, A. J.) ogranien
na troak promene posla. Sve razlii-te forme industrijske demokratije imaju jedan
zajedniki efekat: Participacija zaposlenih u upravljanju preduzeima umanjuje pravo
svojine (vlasnika preduzea, A. J.). injenica da participacija zaposlenih mora biti
nametnuta od strane vla-de i zatiena od konkurencije je najbolji dokaz za njenu
neefikasnost. Kada bi participacija zaposlenih imala pozitivne efekte na produktivnost
preduzea, zato onda ne bismo uoili postojanje znaajnog obima preduzea sa
participa-cijom zaposlenih". Pejovich, S., (1998), Quo Vadis Serbia, prepared for the
Conference on the Economic and Legal Structure of Business Firms, European Center for
Peace and Development, Belgrade, December 4-5, str. 9-10. Videti Backhaus, J.,(1989),
VVorkers' Participation Stimulated by the Economic Failure of Traditional Organization, u
Nutzinger, H. G., and Backhaus, }., eds., Codetermination, Springer-Verlag, Berlin.
155
 Aleksandra Jovanovi
73 ekonomski udbenici , pisani, a kasnije i prevoeni. Najvie proua-vane teme su
svojinska prava26 i privatizacija27, kao i pitanja kompa-nijskog prava. Takoe,
slede sve teme koje se tiu ekonomskih, pravnih, politikih i institucionalnih
reformi u Srbiji. Od ovih tema se namee pre svega korupcija i pravo
konkurencije. Reforme se posebno stavljaju u kontekst integracije Srbije u
Evropsku Uniju i potrebe har-monizacije sa acquis communitaire.
Dok su se pre devedesetih institucije samoupravljanja i drutvene svojine u
srpskoj ekonomskoj misli posmatrale ideoloki, ekonomska analiza posle
devedesetih se u velikom broju radova zasniva na neokla-sinoj ekonomskoj
teoriji, institucionalizmu, a manji broj se zasniva na neoinstitucionalizmu.
Ekonomisti i pravnici postaju svesni zna-aja ekonomske analize prava
zahvaljujui tranziciji. Glavne oblasti naunog interesovanja postaju institucije i
njihovi ekonomski efekti i u tom okviru ciljevi, organizacija i ponaanje
preduzea, sa poseb-nim osvrtom na institucionalne promene u tranziciji.
Prihvatanje i primena neoinstitucionalne ekonomije u analizi tranzicije je dobar
primer kako se objanjavajua snaga ove teorije moe najproduktivnije iskoristiti.
Mi moemo njene elemente trasirati u radu jednog manjeg broja autora, pri emu
se posebno istiu - pristup kole svojinskih prava, pristup transakcionih trokova
i pristup ekonomske teorije ugovora, a povremeno se naglasak prebacuje sa jednog
elementa na drugi. Dakle, u istraivanju ekonomskih efekata institucija posebna
panja se posveuje znaaju prava, a pre svega pravu svojine na ekonomsko pona-
anje, kao i pitanju efikasnosti u kreiranju institucija i to posebno, problemima
konkurencije i supstitucije u kreiranju pravnih pravi-la koja presudno utiu na
alokaciju resursa, to je inae prevashodno ekonomski problem. Ovakvim
metodom analize ekonomskog ponaanja se tesno povezuju ekonomija i pravo, a
onda se analitika aparatura ove analize prenosi i na teren netrinih odnosa.
25 Videti na primer udbenike: Labus, M., (1992) Savremena popitika ekonomija, Jugoslovenska
knjiga. Beograd, Labus, M., (1995), Osnovi ekonomije, Jugoslovenska knjiga. Beograd i Babi,
S. i Milovanovi, M., (1990), Teorija cena, Ekonomski fakultet, Beograd. Od devedesetih
godina, udbenici su zasnovani na modernoj eko-nomskoj teoriji i potkrepljeni naom
domaom praksom kako bi bili razumljivi studentima. Pored domaih autora udbenika, sve
vie se uoava prevoenje kvali-tetnih udbenika. Studenti su svesni potrebe da pravne
probleme treba da sagle-davaju iz ekonomskog ugla i zato su zainteresovani za ekonomsku
analizu prava.
26 Svojinska prava, odnosno drutvena svojina su uvek bili deurna tema, i pre devedesetih
godina prolog veka.
27 Videti Madar, Lj., (1995), Svojina ireforma, Institut ekonomskih nauka i Ekonom-ski institut,
Beograd, Mijatovi, B., (1993), Privatizacija, Ekonomski institut, Beograd i Gligorov, V.,
(1990), Zavisnost ireforme, u Gligorov, V. i Teokarevi, J., (ur.), Institut za meunarodni
radniki pokret i Struna knjiga, Beograd.
156
Teorijske osnove ekonomske analize prava
2. Umesto zakljuka
Veza ekonomije i prava je nesporna. Ekonomska analiza prava28 je
disciplina utemeljena u okviru prava i u okviru ekonomije. Heteroge-nost
kola, pravaca i predstavnika u okviru ove discipline nastaju u pogledu
shvatanja karaktera uticaja prava na ekonomiju, i obrnuto ka-raktera uticaja
ekonomije na pravo. Iz ovih razlika sledi i razlika u analitikim
pretpostavkama, metodologiji istraivanja, pa dakle i preporukama za pravne
i institucionalne reforme i politiku. Poseb-no, razlike nastaju u pogledu
prihvatanja stava da je uticaj ekonomije na pravo prevaziao bilo koji drugi
interdisciplinarni pristup pravu, u kojoj meri jaa ekonomski pristup pravu u
odnosu na tradicio-nalni pristup pravu, kao i da li ekonomski pristup
pravujaa u takvoj meri da se moe govoriti o daljem snaenju imperijalizma
ekonomske nauke29. Dalje, iz ovih razlika sledi izbor nivoa analize30, izbor
nor-mativne ili pozitivne analize, pitanje odnosa pravde i efikasnosti, kao i
izbor modela individualne racionalnosti i drutvenog delo-vanja. U
modernim drutvima se prava esto redefiniu, alociraju kako dobrovoljno
ugovaranjem tako i zakonodavstvom i regulacijom i sudskim odlukama.
28 Ova knjiga se temelji, izmeu ostalih, i na istraivanjima koja prezentiraju i ana-liziraju
razliite kole i pristupe ekonomske analize prava. Na cilj je bio da se ovom knjigom
razgraniimo pristupe sa najvanijim doprinosima ekonomskoj analizi prava u smislu
implikacija koje nam nude za pravne, institucionalne i ekonomske reforme. Naglaavamo
da se u ovoj knjizi bavimo, pre svega, trino orjentisanim kolama i pristupima
ekonomske analize prava i njihovim moguim implikacijama na pravo, primenu prava,
ekonomsku i drutu javnu politiku.
29 Imperijalizam ekonomije se ogleda i u stavu da je budunost pravnih studija u
statistici i ekonomiji", da parafraziramo jednog od zagovornika ekonomske analize
prava iz devetnaestog veka. Za racionalno izuavanje prava ovek sa penkalom moe
biti ovek sadanjice, ali ovek budunosti je ovek statistike i master ekonomske
teorije.... Uimo da za sve moramo da se odreknemo neeg drugog, i naueni smo da
stavimo prednosti koje dobijamo u odnosu na druge prednosti koje gubimo, i da znamo
ta radimo kada vrimo izbor." Ovo je citat iz 1897. godine: Oliver VVendell Holmes,
The Path of Law, 10 Harvard Law Review. Citat je preuzet iz Cooter, R. and Ulen, T,
(2000), Law & Economics, Addison-Weseley Long-man, Reading Massachusets, Menlo
Park California, New York, str. 1.
30 Nivo analize podrazumeva odreivanje da li je predmet analize izolovano pra-vilo, skup
pravila koji se odnose na odreena pitanja ili itav pravni sistem. I izbor nivoa analize
moe imati reperkusija na alokaciju prava kako pokazuje sudsko odluivanje u sporu
koji predstavljaju Mercuro, N. i Medema, S. G., (1997), Economics and the Law - From
Posner to Post-Modernism, Princeton University Press, Princeton, New Jersey, str. 176-
181. Zakljuujemo da ce onda prihvaena paradigma ekonomske analize prava prvo
prelama i pokazuje na pitanju izbora nivoa analize.
157
 Aleksandra Jovanovi
76 Ekonomska analiza prava u Srbiji, kao uostalom i svuda u svetu, nije
jedinstvena u pogledu teorijske paradigme, odnosno analitikog okvira kole
koja se primenjuje u istraivanju. Uobiajeno je da se ana-litiari ne izraavaju
eksplicitno o izabranoj teorijskoj paradigmi (poziciji protrinoj ili dravno-
intervencionistikoj), ali je ta pozicija uoljiva iz tekstova koje objavljuju.
Univerzitetski i in-stitutski centri koji neguju ekonomsku analizu prava ili bar
njene elemente, takoe, ne ine svaki za sebe jezgra jedinstvenog analiti-kog
pristupa. Univerzitetski i institutski centri su postali vaan izvor ekonomskog
i pravnog znanja, pa dakle i ekonomske analize pra-va. Pojedinci iz ovih
centara su zauzeli vano mesto i imaju vanu savetodavnu ulogu u
oblikovanju ekonomske i zakonodavne politike.31 Ovakva pozicija pojedinih
institucija je rezultat spontanog razvoja ekonomsko-pravnih istraivanja i to
na osnovu individualnih napo-ra autora u univerzitetskim centrima, a timskog
istraivakog rada lanova kada govorimo o institutskim centrima. Ipak,
univerzitets-ki centri imaju i dodatni znaaj za razvoj ekonomske analize
prava jer su u situaciji da razvijaju ekonomsku analizu prava kao akademsku,
a ne samo kao naunu disciplinu.
Fakulteti i instituti nisu formalno ukljueni u reformisanje pravne i
ekonomske strukture i pridruivanje Evropskoj Uniji, ukrat-ko nisu
institucionalno deo tranzicione industrije. Ipak, oni imaju snaan uticaj i
ukljuuju se u ove procese jer veina istraivaa jesu ili su bili savetnici
kljunim politikim donosiocima odluka u dravi.
Instituti su se bavili analizom pojedinanih aspekata reformi,
problemima i predlozima za njihovo reenje, radili su zakonske pro-jekte, ali
i pratili i ocenjivali sveukupnost i sveobuhvatnost refor-mi - politikih,
pravnih, ekonomskih i institucionalnih zajedno. Dakle, vaan aspekt rada
jednog broja domaih32 i meunarodnih ins-tituta33 je bila izrada izvetaja o
tranziciji. Svi ovi izvetaji su
31 Uticaj istaknutih pojedinaca iz univerzitetskih i/ili univerzitetskih centara na javnu
politiku se ostvaruje kroz razliite kanale - zahvaljujui ljihovoj po-litikoj funkciji i/ili
ekspertskoj poziciji kao savetodavca, u izradi nacrta zakona, izradi publikacija i
izvetaja.
32 Videti, na primer, Jovanovi, A. i Vukoti, V., (Eds.), (2004), Transition Report for
Serbia and Montenegro, G17Institut Belgrade and ISSP Podgorica, Jovanovi, A., (Ur.),
(2006), Izvetaj o tranziciji u Srbiji, ESPI, Beograd i Begovi, B., i Mijato-vi, B., (Ur.),
etiri godine tranzicije u Srbiji, (2005), Centar za liberalno-demokratske studije. Videti i
Razvoj prava i politike konkurencije u Srbiji i Crnoj Gori, SCEPP, Beograd, jun 2003,
AIA izvetaj SCEPP, br. 7.
33 Videti, na primer: Transition Report, godinji izvetaji za period 1997-2007, EBRD,
London, Index of Economic freedom, godinji izvetaj Heritage Foundation,
158
Teorijske osnove ekonomske anapize prava
kao svoju nezaobilaznu komponentu imali teme povezane sa pravom34, pa
dakle i sa ekonomskom analizom prava. Ekonomska analiza prava u ovim
izvetajima se odnosila pre svega na pravo koje regulie svoji-nu, ugovore,
kompanijsko, poslovno, spoljnu trgovinu, investicije, banke, berzu, radne
odnose, dok su se druge oblasti vane za ekonomiju poput reforme
pravosua, antikorupcijsko zakonodavstvo, procesnog prava - parnini i
izvrni postupak, krivino pravo i drugo anali-zirali u manjem obimu. Teme
koje pripadaju korpusu teorije javnog iz-bora - izbori, politike stranke,
birai, dravna administracija su, takoe, bile nezaobilazne u izvetajima o
tranziciji. Konkurencija" meu tranzicionim izvetajima se pokazala kao
dobra jer se pokazalo u kojoj meri su njihove ocene saglasne i emu se daje
prioritet u pojedi-nim izvetajima. Pokazalo se, takoe, i da ocene reformi i
pojedinih njihovih aspekata i preporuke zavise od kole, odnosno od
filozofs-ko-teorijske paradigme koja odreuje poziciju istraivaa.
Ekonomska analiza prava u Srbiji dominantno je zasnovana na pa-
radigmi institucionalne ekonomije to se posebno ogleda u norma-tivizmu i
preporukama koje u dravi vide nezaobilaznu instituciju koja treba da reava
probleme. S druge strane, razvoj moderne ekonom-ske analize prava se ipak
u Srbiji vezuje za pristupe neoinstituci-onalne ekonomske analize prava i
pristupa ikake kole ekonomske analize prava. Inae je paradigma
neoinstitucionalne ekonomije jo sedamdesetih godina prolog veka skrenula
panju svetu na jugoslo-venske institucionalne aranmane i njihove aberacije.
kola svojin-skih prava (kao jedan od pristupa neoinstitucionalne ekonomije)
je postala teorijski okvir za analizu svojinske strukture samoupravnih
preduzea sedamdesetih godina prolog veka, a devedesetih godina dva-
Economic Freedom of the World, godinji izvetaji 1996-2007, Fraser Institute and Cato
Institute, Progress in Policy Reforms in South East Europe Monitoring Instruments - fune
2005, OECD, Investment Compact for South East Europe and Stability Pact; Ten Years of
Transition, (2002), Washington: World Bank, Nations in Transit 2005, Freedom House. 34
Pored tranzicionih indikatora, neki meunarodni izvetaji o tranziciji od 1995. godine uvode i
predstavljaju i pregled indikatora pravne tranzicije. Ovi indikatori su vana i nezaobilazna
dopuna ekonomskim indikatorima uspe-nosti tranzicije. Indikatori pravne tranzicije je
razvila Evropska banka za obnovu i razvoj i oni su zasnovani na percepciji o kvalitetu i
delotvornosti prava. Videti Law in Transition - Tep Years ofLegal Transition, EBRD, 2002.
Eksten-zivnost ili takozvani indikator kvaliteta prava predstavlja aproksimaciju prava
meunarodnim pravnim standardima. Stepen implementacije i primene prava predstavlja
efektivnost (delotvornost). Takoe, videti Legal Indication Survey, godinji izvetaji 1995-
2002. i 2003-2005, EBRD. Od 2003. godine se prav-ni indikatori koriste za godinju ocenu
odreenih sektorskih promena kao to je, na primer, obezbeenje potraivanja ili
korporativno upravljanje.
159
 Aleksandra Jovanovi
desetog veka je dala plodonosna objanjenja za mogue probleme efikas-nosti
participativnog preduzea35.
Nauni doprinos predstavnika neoinstitucionalne ekonomije/
ekonomske analize prava jeste u rezultatima istraivanjima koja in-
ternalizuju efekte razliitih svojinskih, i ire institucional-nih aranmana na
podsticaje i transakcione trokove, te upuuje na trokove koje efekti
razliitih institucionalnih aranmana iza-zivaju u ekonomskom ponaanju.
Posebnu panju u radovima jedne grupe neoinstitucionalista, ukljuujui pre
svega Svetozara Pejovia36, do-bija jugoslovensko institucionalno okruenje i
njegova analiza. Tako je sa naom institucionalnom strukturom upoznata
nauna i struna javnost irom sveta. Naime, Furubotn-Pejovi efekat je
ubrzo pos-tao dobro poznat kako u krugovima stranih, tako i naih
ekonomista.
35 Mogue dileme o efikasnosti participacije zaposlenih su rasprene za-hvaljujui
neoinstitucionalnoj ekonomskoj analizi regulacije koja uvodi oba-veznu participaciju
zaposlenih u svojini i/ili upravljanju i/ili profitu. Ove dileme nisu samo znaajne same za
sebe, ve je njihov znaaj i u vezi sa izborom metoda privatizacije i modela
korporativnog upravljanja. Participacija zapos-lenih u odluivanju i/ili profitu u privatnim
preduzeima je dugo, jo od 1970. godine predmet brojnih diskusija u Evropskoj Uniji. Ove
diskusije su bile osnova za pripremanje predloga Pete direktive i nekih drugih
instrumenta u vezi sa harmonizacijom kompanijskog prava. Do sada predlog Pete
direktive koja se odno-si na strukturu upravnog odbora preduzea nije usvojen.
Participacija daje pra-vo odluivanja onima koji nee snositi posledice svojih odluka.
Pristup kole svojinskih prava, dokazuje da je participacija zaposlenih predstavlja
umanjenje privatnosvojinskih prava koje na investiciono ponaanje preduzea ima
efekte sline samoupravljanju - preferenciju ka eksternom finansiranju jer e se teret
otplate kredita prebaciti na budue generacije i manju sklonost ka investiranju ako se
preduzee interno finansira. Dakle, postoji konflikt interesa zaposle-nih koji
maksimiziraju svoje zarade i uvaju svoje zaposlenje i cilja vlasnika pre-duzea da
maksimizira sadanju vrednost preduzea. Jedino opravdanje za uvoenje participacije
jeste kompenzacija zaposlenih koji su investirali u specifini humani kapital zbog ega
njihov rad ima veu cenu u preduzeu u kome rade nego u sledeoj alternativnoj
upotrebi. Moderne tehnologije zahtevaju od zaposlenih investiciju u specifini humani
kapital koja se sastoji u kolovanju i obuci za odreeni posao. Izvan datog preduzea
ovakav specifini humani kapital nije znaajan za druga preduzea, pa bi plata
zaposlenog u drugim preduzeima bila manja. U ovakvim sluajevima i sam vlasnik
preduzea e dobrovoljno dozvoliti participaciju zaposlenih jer ima interesa da zadri
zaposlene sa specifinom investicijom. Ova pria je odgovor zato nisu urodila plodom
nastojanja da se u Evropskoj uniji uvede mandatorna participacija Petom direktivom.
36 O razvoju ekonomske misli na naim prostorima, pa i o Pejovievoj ulozi u uti-caju na
izbor tema i metodologije istraivanja, moe se nai vie detalja u lan-ku Boka
Mijatovia. Naime, pod uticajem Svetozara Pejovia se u nas, pored vladajue
neoklasine ekonomije, pojavljuje i razvija i neoinstitucionalna eko-nomija. Videti
Mijatovi, B., (1998), Prilog prouavanju srpske ekonomske misli nocne Drugog
svetskog rata, Ekonomska misao, br. 1-2,
160
Teorijske osnove ekonomske analize prava
Istiui karakter naih vlasnikih prava, efekat je posluio gru-pi naih
ekonomista da kao i predstavnici kole svojinskih prava, upravo u prirodi
drutvene svojine vide glavnog krivca za neefikas-nost jugoslovenske
privrede.
Pored teorijskog okvira kole svojinskih prava, i pristup trans-akcionih
trokova neoinstitucionalne ekonomske analize prava se primenjuje u analizi
ekonomskih reformi u Srbiji, posebno u analizi privatizacije. Manji broj
knjiga i lanaka dosledno slede ovu neoins-titucionalnu orijentaciju. Ipak, ne
moemo se oteti utisku da je ne-oinstitucionalna ekonomija/ekonomska
analiza prava imala uticaja i na one ekonomiste koji nisu dosledno uli u
neoinstitucionalnu ekonomiju. Naime, onaj deo istraivanja koji se odnosi
na drutvenu svojinu je morao biti nezaobilazno tivo i referenca za sve koji
su se ozbiljno bavili jugoslovenskim privrednim sistemom i tranzicijom.
ikaki pristup je primenjivan u analizi antimonopolske regu-lacije i
korupcije. Preovlaujue teorijske paradigme istraivanja u pojedinim
studijama su odredile tehnike istraivanja. Preovlaujue tehnike istraivanja
su kvalitativne, a matematike i ekonometrijske tehnike analize zauzimaju
sve vie mesta.
Moda se razvoj ekonomske analize prava u Srbiji najbolje poka-zuje
injenicom da ekonomska analiza prava postaje akademska discip-
37
lina .
37 Ekonomska analiza prava je bila uvedena kao predmet na magistarskim studijama 2002.
godine, a sa nastavnim planom iz 2006. godine je postala predmet na master studijama.
Suprotno nastojanjima koji postoje da se na pravnim fakultetima redu-kuju neekonomski
predmeti, ovaj predmet je bio prihvaen. Prestina Bouckaert, Boudewijn and De Geest
Gerrit (eds.), (2000), Encyclopedia of Law and Economics, Edward Elgar Publishing,
Cheltenham demonstrira doprinos koji su ekonomskoj ana-lizi prava dali nastavnici sa
Katedre za pravno-ekonomske nauke Univerziteta u Beogradu. Katedra za pravno-
ekonomske nauke je godinama bila jezgro irenja no-vih ideja i koncepata. Katedra je
uvek negovala institucionalnu ekonomiju jer je priroda pravnih studija zahtevala posebna
ekonomska znanja za pravnike - ekono-miju za pravnike. To je vailo i pre devedesetih
godina za vreme ekskluzivnosti u predavanju marksistike politike ekonomije.
Iskljuivost marksistike poli-tike ekonomije je na Katedri bila relativno rano naputena
i uvedena je neok-lasina ekonomija sa pojedinim temama i idejama neoinstitucionalne
ekonomije i ekonomske analize prava. Poto su svojinska prava uvek bili tema za analizu
u radovima nastavnika Katedere, na ovom mestu naglaavamo da je paradigma kole
svojinskih prava fundamentalno razliita od marksistike/institucionalne pa-radigme
svojinskih prava. Marksistika ekonomija/institucionalna paradigma vidi svojinska
prava kao egzogeno zadate - nametnute varijable. Konsekvenca je da racionalni planer
moe da promeni i nametne strukturu svojinskih prava pod izgovorom da to radi u cilju
javnog interesa. Tako se planer angauje u redist-ribuciji blagostanja. Potpuno suprotno,
kola svojinskih prava (neoinstituci-onalna ekonomija) posmatra svojinska prava kao
endogene koncepte. Konsekvenca
161
 Aleksandra Jovanovi
Ekonomska analiza prava, koja paralelno prati recepciju i razvoj
moderne ekonomske teorije u Srbiji se poetkom devedesetih polako
razvodila od svoje marksistike prolosti, a za poetak dvadeset i prvog veka
se moe rei da dominiraju moderna znanja. To je posledica toga da su mnogi
naunici - ekonomisti i pravnici, pre svega profe-sori univerziteta, imali
prilike da se obrazuju na univerzitetima na zapadu i da investiraju u moderno
znanje38. Nekoliko njih se smatra lju-dima koji su napravili proboj u
pribliavanju konceptualnog okvira i ideja ekonomske analize prava srpskoj
ekonomskoj i pravnoj profe-siji, kao i u razvijanju ekonomske analize prava
kao naune i akademske discipline39.
Primena metoda ekonomske analize prava je omoguena u radu na
razliitim projektima. Ipak, istraivanja, njihov kvalitet40 i kva-litet
dobijenih rezultata, kvantitet objavljenih radova zavisi od in-dividualnog
izbora konceptualnog okvira - paradigme - kole eko-nomske analize prava.
Uticaj koji imaju tekstovi u oblasti ekonomske analize prava se pre svega
odnose na Srbiju, ne i na meunarodnu sre-
je evolucioni razvoj svojinskih prava i individualne slobode. Videti Furubotn, E. G. and
Richter, R., (2003), Institutions and Economic Theory - The Contribution ofthe New
Institutional Economics, The University of Michigan Press, Ann Arbour. Ekonomska
analiza prava je, na primer, na Pravnom fakultetu u Beogradu koncipirana na bazi
neoinstitucionalnog pristupa kombinovanog sa ikakim pristupom eko-nomskoj analizi
prava. Ovakav predmet je od izuzetnog znaaja jer otvara polja za nove ideje - za ideje i
koncepte neoinstitucionalne ekonomske analize prava i ekonomske analize prava ikake
kole sa kojima studenti obino nisu upoznati. Istiemo da je vaan faktor razvoja jedne
discipline u univerzitetskim centrima politika zapoljavanja univerzitetskih nastavnika.
Naime, razvoj discipline u velikoj meri zavisi od zainteresovanosti i individualnih
napora nastavnika.
38 Boravci na svetskim univerzitetima su, lini kontakti sa stranim kolegama nezavisno od
institucionalne saradnje, konferencije, seminari, stipendije su u velikoj meri doprineli
recepciji modernih znanja. Nezaobilazno je da pomenemo uticaj profesora Pejovia na
profesore univerziteta u Beogradu i Podgorici da prouavaju i predaju neoinstitucionalnu
ekonomiju i da u njenom okviru razvijaju novu, multidisciplinarnu nastavnu disciplinu
koju moemo, dodue neprecino, prevesti kao Ekonomska analiza institucija ili ue
shvaeno kao Ekonomska analiza prava (Law and Economics). Uvaavanje naunog
doprinosa koji je Svetozar Pejovi dao neoinstitucionalnoj ekonomiji / koli svojinskih
prava / ekonom-skoj analizi prava je iskazano dodeljivanjem poasnog doktorata
Univerziteta u Beogradu Svetozaru Pejoviu to je inicirala Katedra za pravno-
ekonomske na-uke Univerziteta u Beogradu.
39 Inae se, institucionalna ekonomija i to onaj njen deo koji se odnosi na analizu pravnih
institucija u privredi, uvek negovala na Pravnom fakultetu Univerzi-teta u Beogradu.
40 Objavljivanje u stranim asopisima, pre svega onim sa SSCI liste, odnosno sa im-pakt
faktorom je pre izuzetak nego pravilo.
162
Teorijske osnove ekonomske analize prava
dinu41. Neka istraivanja koja analiziraju probleme reformi u Sr-biji,
specifine probleme i aspekte srpskih reformi se objavljuju na engleskom
jeziku jer predstavljaju doprinos znaajan za iru italaku publiku - za
meunarodne organizacije koje ocenjuju nae reforme, za strane i domae
investitore, kao i za istraivae.
Intelektualna snaga ekonomske analize prava zavisi od analiti-ki
prihvaene paradigme, odnosno kole. Neoinstitucionalna eko-nomska
analiza prava se pokazala kao relevantna u situacijama kada se dogaaju
institucionalne promene kao u tranziciji, ali i onda kada se institucionalne
promene (promene pravila igre) odvijaju na nivou preduzea. Koncepti
trino orjentisanih kola ekonomske analize prava - ikake kole i
neoinstitucionalnog pristupa - se u praksi, u primeni ekonomskih i politikih
mera i u kreiranju zakonodavstva ne primenjuju dosledno. To je oekivana
posledica ponaanja politi-ara koji u nastojanju da ouvaju svoju politiku
mo, prave trade off izmeu svoje politike moi i sistema zasnovanog na
pravu i institu-cijama koji podravaju ekonomske slobode i trite. S druge
strane, ekonomska analiza prava, posebno neoinstitucionalni pristup poka-
zuju veliku snagu predvianja, odnosno ukazuju na konsekvence - tro-kove
koji nastaju zbog toga to su izabrana jedna, a ne neka druga pravna i/ili
politika pravila.
Neoinstitucionalna ekonomija je prola nauni test kroz svoje ivotno
potvrivanje u tranzicionim procesima u bivim socija-listikim zemljama.
Nije bilo nijedne alternativne teorije koja je bolje mogla da objasni
tranzicione procese zamene neefikasnih in-stitucija efikasnim institucijama.
Isto tako, neoinstitucionalna ekonomija je pruila dobre razloge za
ograniavanje uloge drave42.
41 Ipak treba istai i znaaj koji tekstovi koji predstavljaju doprinos ekonomskoj analizi
prava u Srbiji mogu imati i u drugim dravama regiona u kojima nema jezikih barijera.
42 ...S obzirom da oni koji donose odluke u vladi nemaju svojinu nad dobrima koje
kontroliu, oni ne mogu prisvojiti pune koristi koje su posledica njihovih od-luka. Niti oni
snose pune trokove (za svoje odluke, J. A.). Niko nema prava na kapitaliziranu vrednost
dravne imovine. Promena u vrednosti imovine, koja je posledica odluke onih koji
odluuju u vladi, se raspruje na celu privredu. ta-vie, grupe za pritisak ukljuujui sve
vrste zastupnika, se brinu samo za koris-ti koje oekuju da dobiju od dravne potronje i
transfernih plaanja, ali se retko brinu za trokove ovakvih projekata jer ovakve trokove
snose drugi. Sle-di da sistem kazni i nagrada udruen sa dravnom svojinom daje
donosiocima od-luka slabije podsticaje da trae efikasna reenja. U ovome lei izvor
primedbi u pogledu dravne kontrole. To nema nikakve veze sa profesionalizmom,
radnim navikama, i integritetom dravnih inovnika. Problem lei u slabijim podsti-
cajima koje oni imaju da trae efikasna reenja." Videti Pejovich, S., (1990), The
Economics ofProperty Rights, Kluwer Academic, Dordrecht and Boston, str. 33.
163
 Aleksandra Jovanovi
43 Iskustva tranzicije u Srbiji, kao uostalom i u drugim zemljama, su po-kazale da
ponueni recepti za politike, pravne i ekonomske promene nisu dovoljni da donesu
oekivane promene, da dakle tranzicija nije samo tehniki problem43 i da je
objanjavajua snaga ekonomske anali-ze prava i pojedinih njenih pristupa vana za
razumevanje politikih, pravnih i ekonomskih promena i njihovih socijalnih efekata.
Praktina primena principa i nalaza ekonomske analize prava nije rairena,
osim povremeno u konceptualiziranju zakonskih teks-tova koji se odnose na
privredu U sudskim postupcima nije uobiajeno da se sudije u argumentaciji
oslanjaju na ekonomsku analizu prava. Po-make, ipak, oekujemo jer se pomaci
vide u uvoenju nekih novih pravnih instituta. Ipak, dajemo pravo ocenama44 da je
ekonomska analiza pra-va u Srbiji razvijana tako da ne sledi dominantno ameriki
obrazac ve evropski obrazac u smislu konzervativnosti koja postoji u pogledu
njenog prihvatanja i primene. Naime, ekonomski princip efikasnosti nije naao
iroko polje svoje primene, ak ni u ekonomskom pravu, a ni u primeni prava.
Posebno zabrinjava primena prava, dravna admi-nistracija i njeno znanje i veliina.
Dosadanji razvoj ekonomske analize prava i/ili institucional-ne ekonomije je
ostavio veliki prostor za ekonomsku analizu snaga koje utiu na kreiranje
institucionalnog i pravnog okruenja s jedne strane, a sa druge strane za objanjenje
kako pravno i institucionalno okruenje utie na karakter i efikasnost ekonomskog
sistema, ali i na karakter naeg ukupnog drutvenog ponaanja. Ovom knjigom smo
ele-li da pravnoj profesiji predoimo potrebu inkorporisanja rezultata ekonomske
analize prava u korpus savremene pravne nauke, u kreiranje javnih politika,
kreiranje prava i primenu prava.
43 Videti Pejovich, S., (2004), The Uneven Results of Institutional Changes in Central and
Eastern Europe: The Role of Culture, Prepared for the conference on Justice and Global
Politics, Sponsored by the Social Philosophv and PoIicy Center Bowling Green Univer-
sity, October 21-24, 2004. i Colombatto, E. (2001), The Concept of Transition, Journal of
Markets and Morality, No. 4.
44 Sevic, Z., Law and Economics in Serbia, (2000), u Bouckaert, Boudewijn and De Geest
Gerrit (eds.), Encyclopedia of Law and Economics, Edward Elgar Publishing, Chelten-
ham.
164
LITERATURA
Alchian, A., (1965), Some Economics of Property Rights, u Economic Forces at Work
- Selected Works by Alchian, A. (1977), Liberty Fund, Indianapolis; Alchian,
A., (1967), Pricing and Society, Occasional Paper, br. 17, Westminster: The
Institute of Economic Affairs; Alchian, A. A., (1974), Some lmplications of
Recognition ofProperty Right Transactions
Costs, paper presented at the First Annual Interlaken Seminar on Analysis and
Ideology, Switzerland, June; Alchian, A. and Allen, W. R., (1964), University
Economics, Wadsward Publishing,
Belmont, California; Alchian, A. A. and Demsetz, H., (1972), Production,
Information Costs andEconomic
Organization, American Economic Review, Vol. 62; Alchian, A. A. and
Woodward, S., (1988), The Firm is Dead; Long Live the Firm, Jour-
nal of Economic Literature, Vol. XXVI; Arrow, K., (1969), The organization
ofeconomic activity: Issues pertinent to the choice
of Market Versus Non-market Organization, u The Analysis and Evaluation of
Public Expenditure: The PPB System, US Joint Economic Committee 91st Con-
gress, Washington, D.C., US Government Printing Office; Arrow, K. J., (1963),
Social Choice and Individual Values, Wiley, New York; Babi, C. i Milovanovi, M.,
(1990), Teopuja cena, Ekonomski fakultet; Backhaus, J., (1989), Workers'
Participation Stimulated by the Economic Failure of Tra-
ditional Organization, u Nutzinger, H. G., i Backhaus, J., eds Codetermination,
Springer-Verlag, Berlin; Bastiat, E, (2000), Ono to se vidi i ono to se ne vidi,
Institut za strateke studije i
prognoze, Podgorica; Barzel, J., (1985), Transaction Costs: Are They Just Costs?,
Journal of Institutional and
Theoretical Economics, 149; Barzel, Y., (1989), Economic Analysis ofProperty
Rights, Cambridge University Press; Becker, G. S, (1957), The Economics of
Discrimination, Chicago University Press, Chi-
cago; Becker., G., (1968), Crime and Punishment: An Economic Approach,
Journal of Politi-
cal Esopotu, Vol. 76; Becker., G., (1973), A Theory ofMarriage, Journal of
Political Esopotu, Vol. 81; Becker., G., (1976), The Economic Approach to Human
Behavior, University of Chi-
cago Press, Chicago; Becker, G. S., (1983), A Theory of Competition among
Pressure Groups for Political
Influence, Quaterly Journal of Economics, Vol. 98;
165
 Aleksandra Jovanovi
Becker, G. S. and Barro, R. J., (1988), A Reformulation ofEconomic Theory ofFertility,
Quarterly Journal of Economics, Vol. 103; Begovi, B., (2004), Gary S.
Becker, u Pelevi, B (red.), Ekonomisti nobelovci
1990-2003, Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogra-
du; Begovi, B., Bukvi, R., Mijatovi, Parivodi, M., Pavi, V., Sepi, P.,
Stoja-
novi, B. i Hiber, D., (2003), Nova antimonopolska politika - Predlog
reenja, CLDS, Beograd;
Begovi, B. i Mijatovi, B (Ur.), etiri godine tranzicije u Srbiji, (2005), Centar za
liberalno-demokratske studije;
Begovi, B Vasovi, M Vukovi, S, Jovanovi, J Mijatovi, B Paunovi, Economica, No. 4; Coase, R (1959), The Federal Communication Commission,
M (2007), Korupcija u Srbiji - nem godina kasnije, CLDS, Beograd;
Begovi, B (2007), Ekonomska analiza korupcije, CLDS, Beograd;
Berglof, E (1997), Reforming Corporate Governance: Redirecting the European Agen-
da, Economic Policv, April;
Blaug, M (ed.), (1998), Who is Who in Economics, Edward Elgar, Great Britain and
USA;
Behrens, R (1985), The Firm as a Complex Institution, Journal of Institutional and
Theoretical Economics, Vbl. 141;
Black, B., Kraakman, R. and Nau, J (1996), Corporate Lawfrom Scratch, u Frydman,
R Gray, C. W. Rapaczynski, A eds, Corporate Governance in Central Europe and
Russia
- Insiders and the State, CEU Press, Budapest, London, New York; Boettke, R.}.,
(1994), Virginia Political Esopotu: A View from Vienna, in Boettke, P.
J. and Prychitko, D. L., (eds.), The Market Process: Essays in Contemporary Aus-
trian Economics, Edgar Elgar, Brookfield, Vermont;
Boettke, P. J (1997), Where Did Economics Go Wrong? Modern Economics As A Flight
From Reality, Critical Review, Vol. 11;
Bouckaert, Boudewijn and De Geest Gerrit, (eds.), (2000), Encyclopedia ofLaw and
Economics, Edward Elgar Publishing, Cheltenham; Browning, E. K (1992),
Why do Egalitarians Win the Argument, Paper presented
for the Karl Brunner Symposium, June, Organized by Liberty Fund, Private
Enterprise Research Center and Texas A& M Universitv; Buchanan, J. M
(1959), Positive Economics, Welfare Economics and Political Esopotu,
Journal of Law and Economics, October; Buchanan, J. M, (1975), A
Contractarian Paradigm for Applying Economic Theory,
American Economic Review, Vol. 65, Mau; Buchanan, J. M (1980), Rent-
Seeking and Profit Seeking, u Buchanan, J. M Tollison,
R. and Tulock, G. T (eds.), Toward the Theory of Rent-Seeking Behavior, A8cM
University Press, Coledge Station, Texas;
Buchanan, J. M., (1986), Liberty, Market and State, Brighton, Sussex, Wheatshaft
Books;
166
Teorijske osnove ekonomske analize prava
Buchanan, J. M, (1993), RgorePu as a Guarantor of Liberty, Edward Elgar Publishing
Sotrapu, Hants, England and Vermont, USA; Buchanan, J. M. and Tullock, G
(1962), The Calculus of Concent, University of
Michigan Press, Ann Arbour; Buchanan, J. M Tollison, R. and Tulock, G. T
(1980), (eds.), Toward the Theory of
Rent-Seeking Behavior, A8cM University Press, Coledge Station, Texas; Buttler,
H. N (1998), Economic Analysis for Lawyers, Carolina Academic Press, Dur-
ham, North Carolina; Calabresi, G (1961), Some Thoughts on Risk Distribution
and the Law on Torts, Yale
Law Journal, No. 70, March; Coase, R (1937), The Nature ofthe Firm,
Journal of Law and Eco-
nomics, Vol. 2; Coase, R (1960), British Broadcasting: A Study of Monopoly,
Longmans Green, Great
Britain, Harvard Univesity Press, United States; Coase, R (1960), The Problem
ofSocial Cost, Journal of Law and Economics, Vol. 3,
October; Coase, R (1984), The New Institutional Economics, Journal of
Institutional and The-
oretical Economics, Vol. 140; Coase, R (1988), The Firm, the Market, and the
Law, The University of Chicago
Press, Chicago and London; Coase, R (1994), Essayes on Economics and
Economists, University of Chicago Press,
Chicago; Coase, R (1998), The New Institutional Economics, The American
Economic Review,
Mau; Coase, R. H (1992), The Institutional Structure of Production, American
Economic
Review, No. 82; Coase, R. H (1992), The New Institutional Economics,
Journal of Institutional and
Theoretical Economics, No. 140, March;
Cobin, J. M (1999), A Primer in Modern Themes in Free Market Economics and
Policy, Universal Publishers, Parkland, Florida;
Cole, D. H. and Grossman, P. Z (2005), Principles of Law and Economics, Pearson
Prentice Hall, New Jersy; Colombatto, E (1999), Is There an Austrian
Approach to Transition?, International
Centre for Economic Research, VVbrking Paper No. 16; Colombatto, E. (2001),
The Concept of Transition, Journal of Markets and Morality, 4; Colombatto, E (2003),
Are Property Rights Relevantfor Development Economics? On
the Dangers of Western Constructivism, International Centre for Economic Re-
search, VVbrking Paper No. 23; Colombatto, E (2006), Law andEconomics and
Institutional Approach to Development
and Transition: Towards an Evolutionary Perspective, International Centre for
Economic Research, VVbrking Paper No. 7;
167
 Aleksandra Jovanovi
Colombatto, E., (2007), It Was the Rule ofLaw, Will it Be the Rule ofJudges?Is There An
Austrian Approach to Transition?, International Centre for Economic Research,
VVorking Paper No. 41;
Commons, J. R., (1924), Legal Foundation of Capitalism, Reprinted, (1974), Augustus
M. Kelly, Clifton, New York;
Cooter, R. and Ulen, T., (2000), Law & Economics, Addison-Weseley Longman,
Reading Massachusets, Menlo Park California, New York; Dam, K. W (2006),
The Judiciary and Economic Development, Chicago John M. Olin
Law & Economics Working Paper No. 287, The Law School of The University
of Chicago;
Dam, K. W, (2006), Institutions, History and Economic Development, Chicago John
M. Olin Law & Economics Working Paper No.271, The Law School of The
University of Chicago;
Dau-Schmidt, K. G, (2006), Lost in Translation: The Economic Analvsis of Law in
the United States and Europe, Columbia Journal of Transnational Law, br. 44;
Davies, D. G. and Brucato, P. E, (1987), Property Rights and Transaction Costs: Theory
and Evidence of Privately-Owned and Government-Owned Enterprises, Journal of
Institutional and Theoretical Economics, Vol.143, br. 1; Demsetz, H., (1964),
The Exchange and Enforcement of Property Rights, Journal of
Law and Economics, br. 7;
Demsetz, H., (1967), Toward the Theory of Property Rights, American Economic
Review, vol. 57;
Demsetz, H., (1968), Why Regulate Utilities?, The Journal of Law and Economics,
Vol. 11, April;
Dbrit, A., (1996), The Making of Economic RoNsu. A Transaction Cost Politics
Perspective, Cambridge, MIT Press; Easterbrook, F. and Fishel, D., (1991), The
Economis Structure of Corporate Law,
Cambridge: Harvard University Press;
Eggertson, T., (1990), Economic Behavior and Institutions, Cambridge, England, New
York: Cambridge University Press; Eggertson, T, (1993), Institutions and
Credible Commitments: Comment, Journal of
Institutional and Theoretical Economics, br. 149, March; Ekelund, R. B., (1996),
Book Review: Economic Analysis of Institutions and Systems,
Journal of Economic Literature, Vol. 34, March; Epstein, R., (1973), A Theory of
Strict Liability, Journal of Legal Studies, No. 2; Epstein, R., A. (1986), Past and
Future: The Temporal Dimension in the Law of
RgoreNu, Washington University of Law Quarterly, Vol. 64, No. 3;
Friedman, D. (1973), The Mashinery ofFreedom, Harper and Row;
Friedman, M., (1962), Capitalism and Freedom, University of Chicago Press,
Chicago;
Furubotn, E. G. and Pejovich, S (1970), Property Rights and Behavior ofa Firm in
a Socialist State: The Example of Yugoslavia, Zeitschrift fur Nationalokonomie
Vol. 30;
168
Teorijske osnove ekonomske analize npaea
Furubotn, E. G. and Pejovich, S., (1972), RgorePu Rights and Economic Teogu: A
Survey ofRecent Literature, Journal of Economic Literature, br. 4, Decembar;
Furubotn, E. G. and Pejovich, S (1974), eds., The Economics ofProperty Rights, Bal-
inger, Cambridge, Mass.; Furubotn, E. G (1974), Bank Credit and the Labor-
Managed Firm: The Yugoslav Case,
u Furubotn, E. G. and Pejovich, S (eds.), The Economics of Property Rights,
Ballinger, Cambridge, Mass.; Furubotn, E. G (1989), A General Model of
Codetermination, u Nutzinger, H. G i
Backhaus, J eds Codetermination, Springer-Verlag, Berlin; Furubotn, E. G.
and Richter, R (2003), Institutions and Economic Theory - The Con-
tribution of the New Institutional Economics, The University of Michigan Press,
Ann Arbour; Gligorov, B (1990), Zavisnost u reforme, u Gligorov, V. i
Teokarevi, J (ur.),
Institut za meunarodni radniki pokret i Struna knjiga, Beograd; Gligorov,
V (2003), Uporedna tranzicija, Evropski forum, br. 2; Grossman, S. and Hart, O.,
(1983), An Analysis of the Principal - Agent Problem,
Econometrica No. 51; Grossman, S. and Hart, 0 (1983), Implicit Contracts
Under Asymmetric Information,
Quarterly Journal of Economics, Supplement, No. 98; Grossman, S. J and
Hart, O. D (1987), The Costs and Benefits of Ownership: A
Theory of Vertical and Lateral Integration, Journal of Political Esopotu, No.94;
Gunter, F (1987), Reflections ofthe Theory ofthe Firm: Comment, Journal of Institu-
tional and Theoretical Economics, Vbl. 143; Gwartny, J. D. and Stroup, R
(1980), Economics: Private and Public Choice, Harcourt
Brace Jovanovich, New York; Gwartny, J. D. and Wagner, R. E (1988), Public
Choice and the Conduct of Repre-
sentative Government, in Gwartny, J. D. and Wagner, R. E (eds.), Public Choice
and Constitutional Economics, JAI Press, Greenwich; Havek, F. A (1945), The
Use of Knowledge in Society, American Economic Review,
No.35; Nauek, F. A (1960), The Constitution of Liberty, The University of
Chicago Press,
Chicago; Hajek, F. A (2002), Pravo, zakonodavstvo u sloboda, Slubeni list,
Beograd i
CID, Podgorica; Hiber, D (1998), Svojina u tranziciji, Centar za
dokumentaciju i publika-
cije Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu; Hicks, J. R (1939), The
Foundations of Welfare Economics, Economic Journal, Vol,
49, br. 196; Ippolito, R. A (2005), Economics for Lawyers, Princeton University
Press, Princeton
and Oxford; Jensen, M. and Meckling, W. H (1976), Theory of the Firm:
Managerial Behavior,
Agency Costs and Ownership Structure, Journal of Financial Economics, No. 3;
169
Aleksandra Jovanovi
Jensen, M. S. and Meckling, W. N., (1979), Rights and Production Function: An
Application to Labor-Managed Firms and Codetermination, Journal of Business,
Vol. 52, No. 4; Jovanovi, A., (1993), Participativna ekonomija: Uticaj muna
svojine na
ponaanje (efikasnost) preduzea, Savet projekta Konstituisanje Srbije
kao moderne pravne drave i Centar za publikacije Pravnog fakulteta
Univerziteta u Beogradu; Jovanovi, A. (1994), Transakcioni trokovi
privatizacije, Pravni ivot,
br. 9-10; Jovanovi, A., (1996), Ekonomski efekti nekih ekonomskih prava, u
Zborniku
Srbija u tranziciji i meunarodna zajednica, Centar za dokumentaciju i
publikacije Pravnog fakulteta i Savet projekta Konstituisanje Srbije
kao moderne pravne drave; Jovanovi, A. (1998), Uvod u ekonomsku analizu
prava, Centar za dokumentaciju
i publikacije Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu; Jovanovi, A (2002),
Legal Rules, Governance Structures and Financial Systems,
Pravo i privreda br. 9-12; Jovanovi, A., (2004), Ronald N. Coase u Pelevi,
B (red.), Ekonomisti nobe-
lovci 1990-2003, Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog fakulteta u
Beogradu; Jovanovi, A (ed.), (2006), Izvetaj o tranziciji u Srbiji, ESPI,
Beograd; Jovanovi, A. i Mijatovi, B (1996), Preduzee i moralni hazard, Pravni
i-
vot, 5-8; Jovanovi, A. et Mijatovi, V (2001), 10 Years of Privatization -
Lessonsfor Yugosla-
via, Journal des Economistes et des Etudes Humaine, March; Jovanovi, A. and
Vukoti, V (eds.), (2004), Transition Report for Serbia and Mon-
tenegro, G17Institut, Beograd i Institut za strateke studije i prognoze, Podgor-
ica; Jovanovi, A and Stevanovi, A (2006), Transfer and Reception of New
lnstitu-
tional Economics - Case of Law and Economics Department of the Law School
of the University of Belgrade, the DIOSCURI Project on the Issue of Cultural
Encounters in the European Esopotu, and Society after the Accession, Centre
for Policy Studies at the Central European University, Budapest, Hungary, www.
cps.ceu.hu/dioscuri.php, www.ec.europa.eu/research/social-sciences/newsletter/
issue5/article_4005_en.htm; Jovanovi, A and Stevanovi, A (2006),
Multiculturalism and Institutionalism in
Serbia - Case of Law and Economics Department of the Law School of the Uni-
versity ofBelgrade, the DIOSCURI Project on the Issue of Cultural Encounters
in the European Esopotu, and Society after the Accession, Centre fbr Policy
Studies at the Central European University, Budapest, Hungary, www.cps.ceu.
hu/dioscuri.php, www.ec.europa.eu/research/social-sciences/newsletter/issue5/
article_4005_en.htm; Kahneman, D. i Ripe, M Aspekti psihologije investitora -
verovanja, prefe-
rencije i pristrasnosti s kojima bi investicioni savetnici trebalo da
budu upoznati, u Pelevi, B (red.), Ekonomisti nobelovci 1990-2003;
170
Teorijske osnove ekonomske analize prava
Kaldor, N. (1939), Welfare Propositions in Economics, Economic Jorurnal, Vol. 49,
No. 195; Karsten, P, (2004), A Recognizable Law & Economics Jurisprudence:
How Much
Wealth and Welfare Maximizing Took Place in Courts, Legislatures, and
Customs of Eighteenth
and Nineteenth Sepgu Common Law Domains, Australian Journal of Legal
History, No.
2; Kirzner, I. M (1984), Prices, the Communication of Knowledge, and the
Discovery
Process, in Leube, K. R. and Zlabinger, A. H (eds.) The Political Esopotu of
Freedom - Essayes in Honor ofF. A. Nauek, Philosophia Verlag, Munchen;
Kirchner, C. and Picot, A (1987), Transaction Cost Analysis of Structural Changes
in the Distribution System: Reflections on Institutional Developments in the Fed-
eral Republic of Germany, Journal of Institutional and Theoretical Economics,
Vol.143, br. 1; Kornhauzer, L (1984), The Great Image of Authority, Stanford
Law Review, No. 36; Labus, M (1988), Drutvena ili grupna svojina, Nauna
knjiga, Beograd; Labus, M (1992) Savremena politika ekonomija,
Jugoslovenska knjiga.
Beograd; Labus, M (1995), Osnovi ekonomije, Jugoslovenska knjiga, Beograd;
Landes W. M. and Posner R. A (1976), Legal Precedent: A Theoretical and Empirical
Analysis, Journal ofLaw and Economics, Vol. 19; La Porta, R Lopez-De-
Silanes, E and Shleifer, A (1999), Corporate Ownership
Around the World, The Journal of Finance, Vol. 54, No.2; Maskaau, E (2000),
Schools: General, u Bouckaert, Boudewijn and De Geest
Gerrit (eds.), Encyclopedia of Law and Economics, Edward Elgar Publishing,
Cheltenham
Madar, Lj (1972), Osnovi meopuje proizvodnje, Institut ekonomskih nauka i
Oeconomica, Beograd;
Madar, Lj (1987), Paramedicina institucionalnih bezizlaza - ili moze li
lek biti gori od bolesti, Ekonomska misao, br. 3; Madar, Lj (1987),
Paramedicina institucionalnih bezizlaza - ili moze li
lek biti gori od bolesti, Ekonomska misao, br. 3; Madar, Lj (1990), Suton
socijalistikih privreda, Ekonomika i Institut
ekonomskih nauka; Madar, Lj (1995), Svojina i reforma, Institut ekonomskih
nauka i Ekonoms-
ki institut, Beograd; Manne, N. G (1966), Insider Trading and the Stock
Market, Journal of Political
Esopotu, Vol. 75; Manne, H. G (2005), Insider Trading: Nauek, Virtual Markets
and the Dog that Did
Not Bark, The Journal of Corporation Law, Vol. 31, No. 1; Mattei, U, (1994),
Efficiency as Equity: Further Steps in Comparative Law and
Economics, Hastings International and Comparative Law Law Review, No. 14;
171
Aleksandra Jovanovi
Mattei, U. A., Antniolli, L. and Rossato, A., (2000), Comparative Law and Economics,
u Bouckaert, Boudewijn and De Geest Gerrit (eds.), Encyclopedia of Law and
Economics, Edward Elgar Publishing, Cheltenham;
Matthews, R. C. O., (1986), The Economics of Institutions and the Source of Growth,
The Economic Journal, December, 96;
Mayerson, D., (2007), Understanding Jurisprudence, Routledge - Cavendish, New
York;
Medema, S. G. and Zerbe, R. O., (2000), The Coase Theorem, u Bouckaert, Boudewijn
and De Geest Gerrit (eds.), Encyclopedia of Law and Economics, Edward Elgar
Publishing, Cheltenham;
Meltzer, A. H., (1990), Voting Rights and Redistribution: Implication for Liberal Dem-
ocratic Government, Paper presented for the Karl Brunner Symposium, June,
Organized by Liberty Fund, Private Enterprise Research Center and Texas A&
M University;
Mercuro, N. and Medema, S. G., (1997), Economics and the Law - From Posner to
Post-Modernism, Princeton University Press, Princeton, New Jersey;
Mercuro, N. and Ryan, T. R, (1984), Law, Economics and Public Policy, JAI Press,
Greenwich, Connecticut and London, England; Mijatovi, B., (1993),
Privatizacija, Ekonomski institut, Beograd; Mijatovi, B., (1998), Pripog
prouavanju srpske ekonomske misli posle Drugog
svetskog rata, Ekonomska misao, br. 1-2; Miles, T. J. and Sunstein, S. R., (2006),
Do Judges Make Regulatory Policy? Empirical
Investigation ofChevron, The University of Chicago Law Review, Vol. 73;
Milovanovi, M., (2001), Greater Efficieny Mau Mean a Greater Corruption, Eko-
nomski anali, 45; Milovanovi, M., (1984), Politika ekonomija Utopije,
Ekonomska misao, br.
3; Mises, L., (1996), Human Action: A Treatise on Economics, Fourth Revised
Edition,
Irvington on Hudson, New York; Modigliani, F. and Miller, M., (1958), The
Cost ofCapital, Corporation Finance and
the Teogu of Investment, American Economic Review, br. 48; Mueller, D. C,
Public Choice II, (1989), Cambridge University Press, Cambridge; Niskanen, W. A.,
(1994), Vigeaisgasu and Representative Government, Edward Elgar,
Aldershot; North, D., (1981), Structure and Change in Economic History,
Norton, New York; North, D (1990) Institutions, Institutional Change, and Change,
and Economic
Performance, Cambridge University Press, Cambridge; Nozick, K. R., (1974),
Anarchy, State, and Utopia, New York Basic Books, New York; O'Driscol, G. P. and
Rizzo, M. J., (1996), The Economics of Time and Ignorance,
London, Routledge; Olson, M (1965), The Logic of Collective Action, Harvard
University Press, Cambridge,
Massachusets;
172
Teorijske osnove ekonomske anapize npaea
Pareto, V., (1906), Manuel d'Economie Politiaue, Paris;
Pejovich, S., (1973), The Banking System and Investment Behavior of the Yugoslav
Firm, u Bornstein, M., (ed.), Plan and Market, Yale University Press, New Haven
and London; Pejovich, S., (1990), The Economics ofProperty Rights, Kluwer
Academic, Dordrecht
and Boston; Pejovich, S (1996), Pravo kao kapitalno dobro, u Prokopijevi,
M (ur.),
Ljudska npaea - Teorije i primene, Institut za evropske studije, Beograd;
Pejovich, S (1997), Economic Analysis of Institutions and Systems, Cluwer Academic
Publishers, Dordrecht, Boston, London; Pejovich, S (1998), Quo Vadis Serbia,
prepared for the Conference on the Economic
and Legal Structure of Business Firms, European Center for Peace and Develop-
ment, Belgrade, December; Pejovich, S. (2001), After Socialism: Where Hope
for Individual Liberty Lies," Jour-
nal des Economistes et des Etudes Humaines, No. 11; Pejovich, S (2004), The
Uneven Results of Institutional Changes in Central and East-
ern Europe: The Role of Culture, Ekonomski anali, br. 163; Peltzman, S
(1976), Toward A More General Theory of Regulation, Journal of Law
and Economics, August;
Pitchfbrd, R (1995), How Liable Should a Lender Be? The Case of Judgment-Proof
Firms and Environmental Risk, The American Economic Review, br. 5;
Pigou, A. C, (1952), The Economics of Welfare, Macmillan and Sotrapu Limited,
London;
Polinski, M. A (1989), An Introduction to Law and Economics, Little Brown and
Sotrapu, Boston and Toronto;
Pistor, K Raiser, M. and Gelfer, S (2000), Law and Finance in Transition Economies,
The Economics of Transition, Vol. 8, No. 2;
Popper, K. R (1957), The Poverty of Historicism, Routledge and Kegan Paul, Lon-
don;
Popovi, D (2008), Poresko npaeo, Centar za publikacije Pravnog fakulteta
Univerziteta u Beogradu i Slubeni glasnik, Beograd;
Posner, R. A (1973), Strict Liability: A Comment, Journal of Legal Studies, no. 1;
Posner, R. A (1988), The Social Cost of MoporoHu and Regulation, u Stigler, G. J
(ed.), Chicago Studies in Political Esopotu, The University of Chicago Press,
Chicago;
Posner, R. A (1992), Economic Analysis ofLaw, Little, Brown and Soptrapu, Boston,
Toronto, London;
Posner, A. R (1993), What Do Judges Maximize?, Suprime Court Economic Review,
No. 3;
Posner, A. R (1993), The New Institutional Economics Meets Law and Economics,
Journal of Institutional and Theoretical Economics, Vol. 149;
Posner, R. A (1998), Economic Analysis ofLaw, Fifth Edition, Aspen Law 8c Business
of Aspen Publishers, New York;
173
Aleksandra Jovanovi Teorijske osnove ekonomske analize prava

Posner, R. A., (1998), Values and Consequences: An Introduction to Economic Analysis Stigler, G. J(1988), The Theory ofEconomic Regulation, u Stigler, G. J (ed.), Chicago
of Law, Chicago John M. Olin Law & Economics VVbrking Paper No. 53, The Studies in Political Esopotu, The University of Chicago Press, Chicago; Tollison,
Law School of The University of Chicago; Prokopijevi, M (2000), R. D (1972), Involved Social Analysis, u Buchanan, M. i Tollison, R. D
Konstitucionalna ekonomija, Press, Beograd; Prokopijevi, M., (2004), Douglass (eds.), Teogu of Public Choice, The University of Michigan Press, Ann Arbor;
S. North u Pelevi, B (red.), Ekonomisti Tullock, G (1965), The Politics of Vigeaisgasu, Public Affairs Press, Washington;
nobelovci 1990-2003, Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog fakul- Van der Bergh, R, (1996), The Growth of Law and Economics in Europe, European
teta u Beogradu; Prosser, W. I (1955), The Law ofTorts, citirano prema Coase, R Economic Review, br. 44; Vasiljevi, M (2007), Korporativno upravnjanje -
(1960), The Problem Pravni aspekti, Pravni
ofSocial Cost, Journal of Law and Economics, Vol. 3, October, str.15; fakultet Univerziteta u Beogradu i Profininvest, Beograd; Veblen, T. B (1966),
Rapaczynski, A eds, Corporate Governance in Central Europe and Russia - Insiders Teorija dokoliarske klase, Kultura, Beograd; Veljanovski, S, (2006), The Economics
and the State, CEU Press, Budapest, London, New York; Rawls, J (1971), A of Law, The Institute of Economic Affairs,
TNeogu ofjustice, Cambridge, Masachussets; Rizzo, M (1980), Law amid Flux: The London;
Economics ofNegligence and Strict Liability in Vilijamson, O. E. i Vinter, S. G (ur.), (2000), Priroda firme, CID, Podgorica; VVallis,
Tort, The Journal of Legal Studies, March; Robbins, L. C, (1958), J. J. and North, D. C, (1986), Measuring the Transaction Sector in the American
Interpersonal Comparison of Utility: A Comment, Economic Esopotu 1870-1970, u Engerman, S. i Gallman, R (eds.), Long Term Factors in
Journal, br. 48, Decembar; Russel, S (1998), New Institutional Economics in the American Economic Growth, University of Chicago Press, Chicago; VVicksell,
Post-Socialist Transition Debate, K (1958), A New Principle ofjust Taxation, u Musgrave, R. i Peacock, A.
Journal of Economic Surveys, br. 4, September; T, (eds.), Classics in the Theory of Public Finance, Macmillan and Sotrapu
Samuels, W. J (1989), The Legal-Economic Nexus, George Washington Law Review, Limited, London;
August; VVilliamson, O. E (1975), Markets and Hierarchies: Analysis and Antitrust Implications,
Samuels, W J. and Schmid, A. A (1981), Law and Economics: An Institutional New York, Free Press; VVilliamson, O. E (1979), Transaction Cost Economics:
Perspective, Kluwer-Nijhoff, Boston; Sevic, Z Law andEconomics in Serbia, The Governance ofContractual
(2000), u Bouckaert, Boudewijn and De Geest Relations, Journal of Law and Economics, No. 22; VVilliamson, O. E (1985),
Gerrit (eds.), Encyclopedia of Law and Economics, Edward Elgar Publishing,
Cheltenham; The Economic Institutions of Capitalism, The Free Press,
Collier Macmillan Publishers, New York, London.
Shleifer, A. and Vishny, R. W (1995), A Survey ofCorporate Governance, Discussion
Paper, No. 1741, Harvard Institute of Economic Research, Harvard University,
Cambridge;
Shleifer, A. and Vasiliev, D (1996), Management Ownership and Russian Privatiza-
tion, u Frydman, R Gray, C W i Rapaczynski, A eds, Corporate Governance
in Central Europe and Russia - Insiders and the State, CEU Press, Budapest, Lon-
don, New York;
Skouzen, M (2005), Vienna&Chicago-Friends or Foes?, Regnery Publishing, Wash-
ington;
Smith, A (1952), Istraivanje o prirodi i uzrocima bogatstva naroda, Kultura, Za-
greb;
Smith, V, (1991), Rational Choice - the Contrast between Economics and Psychology,
Journal of Political Esopotu, No. 99;
Stigler, G.}., (1961), The Economics of Information, Journal of Political Esopotu, 69;
Stigler, G. J (1971), The Theory of Economic Regulation, Bell Journal of Economics
and Management;
Stigler, G. J (1976), The Sizes of Legislatures, Journal of Legal Studies, Japiagu;

174
175
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
34:330.1
JOVANOVI, Aleksandra
Teorijske osnove ekonomske analize prava / Aleksandra
Jovanovi. - 1. izd. - Beograd : Pravni fakultet Univerziteta, Izdavaki
centar, 2008 (Beograd : Dosije). - 175 str.; 24 cm.
- (Biblioteka Monografije / Pravni fakultet, Beograd ; 22)
Tira 300. - Napomene i bibliografske reference uz tekst.
- Bibliografija: str. 165-175.
ISBN 978-86-7630-100-3
a) Pravo - Ekonomska analiza
COBISS.SR-ID 148070412