EFEKTI SEZONSKIH TEMPERATURNIH VARIJACIJA NA ZDRAVLJE

STANOVNITVA

Uvod

Pojam kilme se definie kao proseni godinji reim meteorolokih faktora u jednom regionu.
Prema Meuvalidnom Panelu Za Klimatske Promene (Intergovernmental Panel on Climate
Change IPCC) , kilma u uem smislu je najee definisana kao proseno (srednje) stanje
vremena , ili kao statistiki opis srednjih vrednosti I varijabilnosti vremena,u opsegu od
nekoliko meseci do nekolko hiljada ili miliona godina. Pored meteprololog postoji i bioloki i
geografski pojam kime.

Biloki pojam klime je kompleks klimatskih uslova koji sa drugim iniocima neke odreene
sredine odreuju postojanje, razvitak, razmnoavanje i premetanje ivih organizama.

Geografska klima je skup atmosferskih stanja koji vladaju na odreenoj povrini Zemlje.

Klimatski elementi

Klimatske elemente delimo na: kosmike, telurske, geoloke i meteoroloke. U kosmike

elemente spadaju Sunevo zraenje i kratkotalasno zraenje neba. Telurski (tj. Zemaljski,
zemljani) elementi su: Zemljino izraivanje, atmosfersko protivzraenje, koliina radijacije
poreklom iz unutranjosti Zemlje, i koliina aerosola u atmosferi. Geoloke elemente ine
temperaturna i toplotna provodljivost zemljita. Meteorolokih elemenata ima najvie:
temperatura vazduha, temperatura zemljita (na povrini i u razliitim dubinama tla), temperatura
vode, atmosferski (vazduni) pritisak, vlanost vazduha, vlanost zemljita, oblanost,
osunavanje (insolacija), intenzitet isparavanja, padavine (vrste i koliina), odnos duine dana i
noi, pravac (smer) i brzina vetra, sneni pokriva, elektricitet u vazduhu itd. Dakle, sve su to
elementi klime, i sve te elemente treba uzeti u obzir pri analizi klime.

Klimatski faktori
Klimatski faktori su raznovrsni i promenljivi. Istovremeno veoma su znaajni za odravanje
ivota, odnosno za sve faktore sredine. Najvaniji klimatski elementi I pojave sredine su:

1. Temperetura vazduha

Temperatura vazduha je znaajan inilac sredine od koga zavise osnovni fizioloki procesi u
ivim organizmima, kao i mnogi drugi procesi hemizmu sredine I razmeni materija.
Najvaniji indikatori su:

-srednja dnevna, mesena i godinja temeratura

-ekstremne temperature: maksimalne I minimalne

- amplitude kolebanja I sl.

ivi svet, takoe, moe da utie na temperature, kao to I ona deluje na njega. ivi svet,
mahom utie na lokalnu klimu, jer njegovo prisustvo I aktivnost doprinose primeni
temperature. Najvei znaaj ima vegetacija, posebno ume I umski kompleksi. Glavni izvor
toplote na Zemlji je sunevo zraenje. U raznim delovima Zemlje , njegov temperaturni
uticaj je razliit. Atmosfera u tom pogledu igra veliku ulogu, jer titi od tetnog uticaja
prekomernog sunevog zraenja. Od kilme zavisi ivot na Zemlji, a time I postojanje ljudske
civilizacije, pri emu je raspon faktora pri kome je ivot mogu veoma mali. Ako bi se
srednja temperature atmosphere umanjila za 2 do 3 stepena dolo bi do stvaranja lednika, a
time I daljeg smanjenja temperature. Sa porastom povrine leda sve vie bi se suneva
energija odbijala od Zemlje i vraala u kosmos. Ako bi se srednja temperature atmosphere
podigla za 2 do 4 stepena celzijusa, dolo bi do katastrofalnih poremeaja, jer bi led na
polovima poeo da se topi, Topljenje bi uticalo na nivo svetskog okeana: porastao bi za 60 do
100 metara. Okean bi zato duboko zaao u kopno, a to znai da bi potopio mnoga naselja I
gradova. To ne bi bila jedna nevolja, Dolo bi do promena u cirkulisanju morskih struja a
istovremeno I do izmene strukture cirkulacije atmosfere I promene prenosa vlage. Na
mnogim plodnim terenima stvorile bi se pustinje. Ovo bi dovelo I do drugih negativnih
posledica, posebno u biocenozama.

2. Voda I vlanost vazduha

Voda predstavlja stanite za mnoge organizme I hranu za sve ostale. Svi ivi organizmi imaju
veliku potrebu za vodom. U potpuno suvoj sredini nemogue je odrati ivot. Za vlanost
sredine znaajan parameter je reim padavina ili vodenih taloga ( atmosferskih padavina:
kie, snega, rose). Reim vlanosti oderuju koliina I sezonski raspored padavina. Vlanost
moe da se oderuje u odnosu na zemljite ili na vazduh. Voda ima I osobinu zadravanja
toplote to na veem delu planete, odrava ivot. U tropskim krajevima on je rashlaiva, a iz
ovih krajeva vodenim strujama toplota se prenosi u hladnije predele. Voda deluje kao
univarzalni ublaiva klimatskih ekstrema.

3. Vazduna kretanja

Pokretanje vazdunih masa najee se manifestuje u obliku vetra. Ova kretanja deluju na
ivi svet ili neposredno kao fizika sila koja se osea, ili posredno preko druhih uslova
sredine. Za vazduna kretanja od znaaja su njihovi pravci, a takoe I uestalost njihovog
javljanja, brzina i pravac dominantnog vetra.

4. Svetlost i insolacija

Svetlost takoe predtavlja jedan od uslova ivota. Glavni izvor svetlosti je sunevi zarenje.
Svetlost utie na procese fotosinteze, odnosno omoguava primarnu produkciju organske
materije uz pomo biljaka. U ivotnij sredini pomou svetlosti omoguena je uzajamna
uslovljenos ti odravanje meuzavisnosti biocenoze.

Insolacija-osunanost je takpoe, preduslov ivota, jer je suneva energija neophodna za ceo

tok ivotnoh ciklusa.

5. Reljef

Edafski uslovi sredine odnose se na mineralno-geoloko abiotike uslove zemljita, kao i na

konfiguraciju terena. Edafski uslovi utiu na plodnist zemljita i od njih zavisi proizvodnost,
mogunos gajenja i uspevanja razliitih vrsta biljaka i kultura. Od edafskih uslova zavisi i
hidroloki reim sredine, mogunost za izgradnju razliitih vrsta objekata i naselja. Znaajan
ne inilac za korienje mineralnih i rudnih resursa.

IZBRISI ONE KOJI SE NE POKLAPAJU SA NASLOVOM

6. Padavine

Pjave kao to su magla, kia, sneg... nazivaju se padavine. One nastaju onda kada su sulovi za
kondenzaciju vodene pare u atmosferi povoljni. Obino u atmosferi uvek ima dovoljno pare,
ali da ni se ona kondenzovala u kiu ili sneg, potrebna su ivazduna strujanja koja e uticati
na hlaenje i zagrevanje vodom zasiene atmosfere. Na razliitim podruijima zemljine
povrine raspored padavina je razliit. U nekim krajevima (na primer u pustinjama) , koliina
padavina ja mala a u nakim podruijima, padavina ima mnogo i one su dugotrajne. Uticaj
padavina zavisi od njihove koliine, oblika i intenziteta. Drugaije deluje kia u obliku
pljuskova, a drugaije slaba kia ili sneg. Sneg kao ekoloki faktor deluje ili direktno na
vegetaciju ili indirektno kao izolator od niskih temperatura.

7. Hemizam sredine

Hemizam sredine obuhvata hemijiske sastave:

- vatdunog omotaa

- vodene sredine i

- zemljita

Vazduni omota- atmosfera, u ovom sastavu ima brojne hemijiske elemente od kijih su
najvaniji: azot, kiseinik, ugljendioksid, vodonik i drzgi. Kao promenljiv inilac vazduha
jeste vodena para. U zavisnosti od podruja i ljudskih aktivnosti, kao i nekih priridnih pojava.
Vulkana, gejzira i slino, u vazduhu se mogu nai i drugi elementi od kojih se u najveem
procentu javlja supordioksid.nU sastavu vazdunog omotaa ulaze i brojni mikroorganizmi.

Vodene sredine-hidrosfera imaju nestalan hemizam. U vodi su rastvorene razne mineralne

soli, psebno kalcijum, zarim jedinjenja fosfora i azota i drugih. U vodi su rastvoreni mnogi
gasovi. Posebno znaajan sastojak vode jeste kiseonik koji omoguava ivot u vodi.

Zemljite po celoj planeti henijiskom pogledu nije homogeno. Ono je sastavljeno od

razliitih hemijiskih elemenata i jedinjenja, u prvom redu od minerala koji su povazani u
pektografske komplekse (stene i kamenje) , pa zbog takve raznolikosti on prua biljkama
rayliite ekoloke uslove za ivot. U grai zemljita (litosfere) uestvuju 92 hemijiska
elementa od kojih, u najveim procentima ima: kiseonika, silicijuma, aluminijuma, gvoa,
kalcijuma, magnezijuma, natrijuma, kalijuma i drugih.

1.3. PROMENE U KLIMI PLANETE

Mnogobrojna struna miljenja saglasna su da je globalni porast temperature na Zemlji
neizbean I da e to bitno uticati na kilmatske odnose. Ovo miljenje zastupa I meterolog
A.R. Votsin. Promene u temperaturi donee druge velike promene, posebno za topljenje
lednika, koje e izazvati dalekosene negativne posledice praktino u geografiji planete.
Razmere I tempo promena je teko prognozirati, kao I tete koje e talas toplote doneti sa
sobom. Smatra se da e poetkom 21. Veka globalna temperatura biti vea nego u
proteklih 100 hiljada godina. Naunici su,uglavnom, jedinstveni u miljenju o uzrocima
promene klime. Oni smatraju da se u stratosferi (15 do 50 km iznad povrine Zemlje)
poveeva koncentracija gasova koji kao termostat odreuju temperature u niim
slojevima atmosfere. Tanak gasni omota sastavljen do: ugljendioksida, I manje koliine
drugih: ozona, metana I azotnih oksida deluje na dva naina:
I- Tako to deluje kao filter pa proputa samo kratkotalasne suneve zrake i
II- zadrava dugotalasne toplotne zrake koji se reflektuju od Zemlje to namee fenomen
staklene bate. Temperatura na Zemlji se poveeva, jer reflektovani zraci ne mogu da
izau iz Zemljinog omotaa, odnosno onemoguava se nono rashlaivanje. Iako je
fenomen rashlaivanja omoguavao ivot na Planeti u umerenom obimu, a sada u
poremeenom stanju ga onemoguava. Uzrok ovim promenama je sagorevanje fosilnih
goriva , kao I sagorevanje velikih kompleksa uma u Aziji I Junoj Americi.
Ugljovodonik u atmosferu dospeva u koliinama od oko 6 milijardi tona godinje, a ta
koliina se stalno uveeva za 2-3% . Na mogue katastrofalne posledice ovakvog
globalnog zagadjena atmosfere upozoravaju mnogobrojna istraivaka drutva,
naunici Istovremeno u gornjoj atmosferi dolazi do smanjenja sloja ozona koji je
filtrirao opasno sunevo zraenje. Uzrok tome je preveloka upotreba gasova poznatih pod
imenom hlorofluorokarbonati koji se koriste u tehnolokoj proizvidnji raznih rashladnih
ureaja, raznih pena I sprejeva. Ovi se gasovi koncentriu iznad Zemljinih polova,
naroiti iznad severnog, gde se hluprofluorokarbonati na hladnoi preobraaju u
visokoosetljiv hloromonoksid, koji oteije ozon. Drugi uzrok je prekomerno sagorevanje
fosilnih goriva I paljenje uma, to stvara velike koliine ugljenikovih oksida. Oni, sa
drugim gasovima stvaraju fenomen staklene bate pri emu je oneogueno hlaenje
atmosfere. Prema proceni naunika, ozonski sloj se stanji I do 6% zimi, te je tako na
mnogim mestima dolo do stvaranja rupa u ozonskom sloju. Direktan uticaj
ultravioletnog zraenja odrazie se na kompletnu biocenozu. U ugroenim oblastima
pogoravaju se uslovi za poljoprivredu, I uslovi za biocenozu mora. Neki naunici
smatraju da e temperatura na polovima porasti vie 6-8C nego na Ekvadoru 1-2C. Ovo
e dovesti do zagrevanja polarnih mora. Pri promeni temperature hladnih polarnih voda I
tople ekvadorijalne, doi e do promene morskih struja a istovremeno I do vazdumih
strujanja, koje su znaanje za lokalne klime u mnogim delovima sveta. Mnoga podruja
bie poplavljena a druga e se pretvoriti u pustinje. Osim svega do sada navedenog, na
globalnu klimu I posledice na ivi svet, posebno oveka ima I poveanje ukupne
radioaktivnosti na planeti.

2. CILJ RADA

Cilj rada je analiziranje I sumiranje dosadanjih saznanja o efektu sezonskih

temperaturnih varijacija na zdravlje stanovnitva.

Pretpostavka od koje se polo je da sezonske temperaturne varijacije imaju bitnu ulogu u

zdravlju stanovnitva.
 3. METOD RADA

U radu je korienja validna struna literature koja obuhvata predmet istraivanja u ovom
radu, kao I publikovani rezultati istraivanja koji se odnosi na postavljeni cilj rada.

Podaci su evidentirani, analizirani, sumirani I dati pregledno.

 4. Rezultati I diskusije

4.1. Uticaj temperaturnih promena na oveka

Veliki broj klimatskih faktora ima uticaj na ovekovo zdravlje, inei ovo kompleksnim
problemom, zbog obima ukljuenih varijabli. Klimatski faktori koji utiu na zdravlje
oveka, I mogu se meriti su:
- Temperatura
- Atmosferski pritisak
- Vlanost vazduha
- Strujanje vazduha
- Sunevo zraenje

Atmosferski elektricitet, jonizacija vazduha I suneva aktivnost takoe igraju ulogu u

ovome, ali se teko mogu izuavati.

Dejstvo klime se deli na:

- Direktno
- Indirektno

Indirektno utie na: Nain ivota, duinu boravka na sveem vazduhu, nain ishrane, I
prenoenje vektora zaraznih bolesti,na emocionalni ivot.
Direktno ispoljava dejstvo na zdravlje oveka, to je predmet izuavanja
bioklimatologije. Bioklimatologija je grranina nauka koja objedinjuje elemente fizike,
meteorologije, biologije i medicine.

Spoljanji uticaji koji deluju na oveka se dele na:

1) mehanike (atmosferski pritisak I strujanje vazduha);
2) elektromagnetske (elektrini sastav vazduha, kosmiko zraenje, suneva svetlost,
ultravioletno zraenje);
3) termike (konvekcione temperature i radijacione temperature).
Postoje dnevne I sezonske varijacije fiziolokih funkcija. Dnevne se ogledaju u promeni
telesne temperature, nivoa glukoze u krvi, broja leukocita I eritrocita. Njihoave
maksimalne vrednosti zabelezene su u drugoj polovini dana. Sa druge strane, sezonske
varijacije izazivaju sezonska oboljenja (hipertenzija, alergijske bolesti, ukus I
sternokardija) I sezonsko reagovanje hroninih bolesti kardiovaskularnog sistema
(hipertenzija, anginapektoris-zbog preraspodele krvi ka periferiji, krvni pritisak je u
letnjem period nii nego zimi), centralnog nervnog sistema (psihoze, modani inzulti),
respiratornog sistema (asmatiari), reumatska oboljenja. Najee se javlajju u jesen,
zimu I u rano prolee, dok je u hladnim periodima takodje poveana smrtnost od ovih
bolesti.

4.2. ZDRAVSTVENO STANJE STANOVNITVA

Globalno unapreenje zdravstvene zatite u XX veku pozitivno je uticalo i na stanje zdravlja u

Srbiji. Zarazneoptereenja ishemijskom boleu srca dovodi se u vezu sa hipertenzijom.
Uestalost osoba koje uzimaju antihipertenzivne lekove porasla je sa 46,5% u 2000. godini na
51,3% u 2006. godini. U ovom periodu se za skoro 18% poveao broj osoba koje piju lekove za
sniavanje pritiska (Institut za javno zdravlje Srbije, 2008). U Srbiji je u toku prve decenije 21.
veka godinje obolevalo u proseku oko 23.730 osoba od malignih oboljenja sa tendencijom
rasta. Stopa incidencije ovih oboljenja via je kod mukog pola i iznosi 282,8/100.000, dok kod
enskog pola iznosi 240,5/100.000 (Institut za javno zdravlje Srbije, 2011). Preko 90% sluajeva
raka koe pojavljuje se na povrinama koe koje su redovno izloene sunevom svetlu ili
ultraljubiastom zraenju. UV zraenje direktno uzrokuje dobijanje karcinoma koe. Postoje dve
vrste raka koe: bazocelularni karcinom koe i planocelularni karcinom koe. Bazocelularni
karcinom koe nastaje iz najdubljeg sloja koe i najei je oblik raka koe. Predstavlja 75% svih
karcinoma koe. Osnovna karakteristika ovog tipa je izrazito spor rast. Retko daje udaljene
metastaze, ali je njegova karakteristika da svojim rastom razara okolne strukture (miie, kosti,
tetive). Vie od 90% ovih tumora javlja se na delovima koe koji su izloeni sunevom svetlu,
najee na licu i vratu. ei je kod starijih ljudi zbog due izloenosti suncu. Planocelularni
karcinom koe je agresivniji vid i mnogo ee metastazira. Javlja se takoe na delovima tela koji
su izloeni suncu. Najugroenija populacija je upravo ona koja, zbog prirode posla, mora dugo da
boravi na suncu (poljoprivrednici, graevinski radnici, itd.). Godinji porast incidencije
melanoma u naoj zemlji, prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanovi
Batut, bio je u 2004. godini 5,3%, a u 2005. godini 15%, to je mnogo vie u odnosu na svetske
standarde gde je godinji porast izmeu 3 i 7%. Melanom se moe javiti kod osoba bilo koje
starosne dobi, no najvea uestalost je izmeu 45. i 55. godine, podjednako kod mukaraca i
ena. Iako taan uzrok jo uvek nije poznat, kao glavni faktori rizika za pojavu melanoma
smatraju se pojaano izlaganje suncu (posebno povremeno, tzv. rekreativno izlaganje
suncu)12. Uestalost ovog, kao i drugih karcinoma koe je u stalnom porastu, zbog sve slabijeg
ozonskog omotaa. 12 Izvor: Institut za onkologiju i radiologiju
http://www.ncrc.ac.rs/strane/rakkoze.htm (od 23. 2. 2012). Vie od pola miliona ljudi u Srbiji
boluje od hroninih nezaraznih respiratornih bolesti. Stopa mortaliteta od HOBP (hronine
opstruktivne bolesti plua) tokom poslednjih deset godina porasla je za 11,8%, od 17,0 na
100.000 stanovnika u 1997. godini do 19,0 na 100.000 stanovnika u 2007. godini. Najvaniji
faktori rizika su aktivno puenje, genetska predispozicija, alergija, virusne i gljivine infekcije, kao
i faktori sredine u koje spadaju i klimatski. Razliiti oblici alergija predstavljaju veliku pretnju za
javno zdravlje i kvalitet ivota. Globalni trend porasta incidencije hroninih alergija prisutan je i u
Srbiji. Naalost, ne postoji zvanina statistika o broju obolelih od alergija, tako da se ne raspolae
ni pouzdanim statistikim podacima na osnovu kojih bi se moglo preciznije govoriti o rairenosti
i o trendu ovih oboljenja meu stanovnitvom. Ipak, veina domaih strunjaka se slae da je u
poslednje vreme dolo do znaajnog porasta incidencije alergija. Procenjuje se da u Srbiji 20-
30% stanovnitva pati od nekog oblika alergije. Zarazne bolesti i dalje predstavljaju ozbiljnu
pretnju iako je u poslednjim decenijama napravljen veliki napredak u njihovoj prevenciji.
Kretanje incidencije zaraznih bolesti na godinjem nivou pokazuje znaajan porast u poslednjih
pet godina, ali se ovaj trend ne moe povezati sa stvarnom epidemiolokom situacijom. Naime,
vie stope incidencije zaraznih bolesti s kraja prve decenije 21. veka pre svega su rezultat
poboljanog sistema prijavljivanja i evidencije zaraznih bolesti. Meu zaraznim bolestima
preovlauju bolesti respirativnog trakta i to pre svega faringitis, tonzilitis i influenca. Vodei
uzroci smrti od zaraznih bolesti u protekloj deceniji u Srbiji su HIV, tuberkuloza, sepsa i
bakterijski meningitis. Potrebno je napomenuti da je u poslednjih nekoliko godina incidencija
tuberkuloze znaajno smanjena, tako da ona danas iznosi ispod 20 obolelih na 100.000
stanovnika.
Meu bolestima kod kojih su vektori ivotinje, Lajmska bolest je najzastupljenija u Srbiji. U 2010.
zabeleena je incidencija od 13,25 sluajeva na 100.000 stanovnika. Incidencija ove bolesti je u
porastu poslednjih nekoliko godina, meutim ne moe se sa sigurnou tvrditi da li je to
posledica boljeg praenja bolesti ili stvarno poveanje uestalosti ove bolesti. Pored lajmske
bolesti u Srbiji su, ali sa veoma malom incidencijom, prisutne i malarija, virusni encefalitis,
lajmanijaza i hemoragina groznica. Uglavnom se radi o pojedinanim sluajevima ovih bolesti
na godinjem nivou dok je malarija neto ea, tako da se u protekloj deceniji u proseku belei
oko 10 sluajeva godinje. Potrebno je napomenuti da se ovde radi o importovanim sluajevima
zaraze. U epidemijskim pojavama najee su alimentarne epidemije, odnosno epidemije bolesti
koje se prenose putem hrane, i one su uestovale sa 65% u ukupnom broju epidemija. Epidemije
bolesti koje se prenose vodom inile su svega oko 1,5% ukupnog broja epidemija u proteklom
periodu u Srbiji (Institut za javno zdravlje Srbije, 2008). Dostupnost i ispravnost vode za pie i
hrane, kao i kvalitet vazduha veoma su vani aspekti koji utiu na zdravlje stanovnitva. Stanje
snadbevenosti vodom u Srbiji relativno je dobro i veoma visok procenat stanovnitva (preko
95%) ima prikljuak za vodu u kui ili stanu (Institut za javno zdravlje Srbije, 2011). Kvalitet vode
generalno belei pozitivan trend, odnosno smanjenje broja neispravnih uzoraka. Meutim, i
dalje postoje problemi sa kvalitetom vode za pie na pojedinim podrujima i to naroito u
panonskom delu. Takoe, ne postoji odgovarajui sistem kontrole na celom podruju Srbije niti
se prate svi parametri koji mogu da utiu na zdravlje stanovnitva. Nivo kontrole ispravnosti
hrane znatno je unapreen poslednjih godina, tako da je zabeleen i pad prisustva bakterioloki
neispravnih uzoraka. Zagaenost vazduha znaajno se razlikuje na pojedinim lokalitetima u
Srbiji. U poslednje vreme znaajno se poveao broj mesta na kojima se meri kvalitet vazduha, ali
je to i dalje nedovoljno. uslovi prouzrokuju zdravstvene probleme, i indirektni, kada izmene
klime utiu na neke procese i resurse koji su od znaaja za ljudsko zdravlje, kao to su npr.
kvalitet i dostupnost vode, kvalitet vazduha, proizvodnja hrane, transport, infrastruktura. Uticaj
klimatskih promena na zdravlje ve dui niz godina privlai panju strunjaka i meunarodne
javnosti. Iako postoji jo mnogo nepoznanica i nedoumica odreena saglasnost strune javnosti
je postignuta oko zajednikih, optih karakteristika ovih uticaja. Prema Kempbel-Lendrumu
(CampbellLendrum et al, 2007), te osnovne karakteristike su : y rizici po zdravlje su razliiti,
globalni i verovatno nepovratni u smislu vremenske skale oveanstva; y potencijalni uticaji na
zdravlje, a samim tim i na oveanstvo u celini su ogromni; y rizici su neravnomerno rasporeeni
i koncentrisani su u zemljama u razvoju; y mnogi od predvienih uticaja mogu se izbei ili
ublaiti razliitim intervencijama

4.3. UTICAJ KLIMATSKI PROMENA NA JAVNO ZDRAVLJE

Vano je imati na umu da zdravlje ne podrazumeva samo fiziko, ve i socijalno i psiholoko

blagostanje. Uz takvo poimanje zdravlja jasno je da efekti promene klime mogu biti sloeni i
dalekoseni. Uticaji mogu biti direktni, kada izmenjeni vremenski uslovi prouzrokuju zdravstvene
probleme, i indirektni, kada izmene klime utiu na neke procese i resurse koji su od znaaja za
ljudsko zdravlje, kao to su npr. kvalitet i dostupnost vode, kvalitet vazduha, proizvodnja hrane,
transport, infrastruktura. Uticaj klimatskih promena na zdravlje ve dui niz godina privlai
panju strunjaka i meunarodne javnosti. Iako postoji jo mnogo nepoznanica i nedoumica
odreena saglasnost strune javnosti je postignuta oko zajednikih, optih karakteristika ovih
uticaja. Prema Kempbel-Lendrumu (CampbellLendrum et al, 2007), te osnovne karakteristike su
: y rizici po zdravlje su razliiti, globalni i verovatno nepovratni u smislu vremenske skale
oveanstva; y potencijalni uticaji na zdravlje, a samim tim i na oveanstvo u celini su ogromni;
y rizici su neravnomerno rasporeeni i koncentrisani su u zemljama u razvoju; y mnogi od
predvienih uticaja mogu se izbei ili ublaiti razliitim intervencijama. Ono u emu se veina
strunjaka slae jeste i da klimatske promene nee stvoriti nove bolesti, ve e samo uticati na
faktore koji odreuju pojavu i uestalost postojeih zdravstvenih rizika (Sumet, 2009). Zdravlje
ljudi je generalno veoma zavisno od vremenskih uslova, ali bolesti kod kojih se oekuje
najizraeniji uticaj klimatskih promena su (Portier et al, 2010): y astma, respiratorne alergije i
bolesti respiratornog sistema; y maligna oboljenja; y bolesti krvnih sudova; y ishrana i bolesti
izazvane hranom; y bolesti i smrtnost zavisne od toplotnog stresa; y poremeaji mentalnog
zdravlja i poremeaji izazvani stresom; y neuroloki poremeaji; y vektorske bolesti i zoonoze; y
bolesti koje se prenose vodom; y bolesti i smrtnosti zavisne od vremenskih uslova. Poveana
prevalenca astme i ostalih bolesti respiratornog sistema ovih bolesti oekuje se usled vee
izloenosti polenu (produena vegetaciona sezona), zagaenja vazduha i zbog poveanih
koncentracija praine usled sua. Povean intenzitet i trajanje UV zraenja direktno e uticati na
poveanu pojavu malignih oboljenja i to pre svega raka koe. Takoe, postoji mogunost da
klimatske promene uzrokuju poveanje izloenosti ljudi kancerogenim materijama i na taj nain,
indirektno, dovedu do poveane pojave ovih bolesti. Oekivana ea pojava ekstremnih
vremenskih uslova e verovatno uticati na poveanje morbiditeta kod obolelih od
kardiovaskularnih bolesti, ali i na rasprostranjenje infekcija koje su povezane sa ovim bolestima.
Stresne situacije koje mogu nastati kao posledica klimatskih promena (ekstremni vremenski
uslovi, prirodne nepogode) svakako e uticati na mentalno zdravlje ljudi i na generalno
poveanje stresa. Izmenjeni klimatski uslovi mogu prouzrokovati promenu rasprostranjenja i
uestalosti pojedinih zaraznih bolesti, odnosno vektora koji prenose takve bolesti. Uticaj na
hranu i vodu i bolesti povezane sa njima nee se ogledati samo u smanjenju njihove dostupnosti,
nego i smanjenju kvaliteta i poveanju kontaminiranosti. Na kraju, ekstremne klimatske pojave
mogu imati katastrofalne posledice i mogu izazvati velika stradanja stanovnitva. Imajui u vidu
sve ove potencijalne uticaje moemo rei da je javno zdravlje veoma izloeno klimatskim
promenama i da posledice mogu izazvati ozbiljne probleme u funkcionisanju drutva u celini.
Uticaji klimatskih promena na druge sektore takoe e, direktno ili indirektno, uticati na zdravlje
stanovnitva. Poveanje siromatva, smanjeni ekonomski potencijali u pojedinim podrujima ili u
pojedinim grupama ljudi, kao i oteana dostupnost pojedinim uslugama mogu znaajno ugroziti
socijalni i ekonomski status stanovnitva, a sami tim i njihovo zdravlje. Detaljna analiza i procena
moguih uticaja klimatskih promena na zdravlje u Srbiji nije raena. Takoe, nijedan od
postojeih stratekih dokumenata iz oblasti zdravstva ne prepoznaje rizik koji nastaje usled
klimatskih promena. Dodue, nacrt dokumenta Smernice zdravstvene politike za jaanje
sistema zdravstvene zatite u Srbiji od 2010. do 2015. godine13 prepoznaje klimatske promene
kao jednu od determinantni zdravlja, ali ne procenjuje oekivane uticaje niti predlae
adaptacione mere. Za sada postoje samo odreena istraivanja uticaja meteorolokih pojava na
zdravlje ljudi, tanije reeno na pojedine zdravstvene probleme. Tako je pokazana velika
zavisnost incidencije modanog udara od vremenskih prilika na uzorku pacijenata primljenih u
Kliniki centar u Kragujevcu (Milojevi et al., 2011). Prema analizi na uzorku od 4.700 pacijenata
najvea incidencija modanog udara javlja se tokom biometeorolokih faza toplog i suvog
vremena u oblasti ciklona i tokom faze vlanog i hladnog vremena u oblasti anticiklona. Isti tim
autora uradio je i analizu biometeorolokih uticaja na smrtnost od kardiovaskularnih bolesti
(Gaji et al., 2011a) takoe na primeru Kragujevca. Na uzorku od 631 sluaja smrti gde je
primaran uzrok bila kardiovaskularna bolest, utvrena je znaajna korelacija izmeu pojave
kardiovaskularne smrti i odreenih biometeorlokih faza. Prema ovoj studiji najvei broj smrti
(30%) dogodio se u biometeorolokoj fazi koju karakterie jak vertikalni razvoj oblanosti sa
pljuskovima, grmljavinom i jakim vetrovima, naglim padom temperature i porastom pritiska. U
svakom sluaju neophodna su dalja istraivanja kako bi se preciznije utvrdila povezanost
vremenskih prilika, odnosno biometeorolokih faza i incidencije pojedinih hroninih, nezaraznih
bolesti. Ono to je oigledno je da izvesne korelacije postoje i da se odreenim preventivnim
merama i meteoprofilaksom moe smanjiti mortalitet i poboljati opte stanje zdravlja. Opte je
poznato da vremenske prilike znaajno utiu na psiholoko stanje ljudi i na njihovo mentalno
zdravlje. Na primeru grada Kragujevca prikazana je povezanost pojave suicida sa
biometeorolokim fazama (Gaji etal., 2011b). Najvie samoubistava dogodilo se u fazama
stabilnog sunanog vremena i naglog prodora frontova. Na globalnom nivou oekuju se i velike
promene u dinamici i rasprostranjenju zaraznih bolesti kao posledice klimatskih promena. U
Srbiji je za sada zabeleeno vie bolesti za koje postoji mogunost da njihove epidemioloke
karakteristike budu izmenjene usled izmena klimatskih karakteristika. To su npr. malarija, denga
groznica, groznica Zapadnog Nila, ikungunja groznica, Lajmska bolest, lajmanijaza. Jo uvek ne
postoje pouzdani dokazi da se ijedna od ovih bolesti u Srbiji iri usled izmena klimatskih uslova,
ali se s obzirom na globalne trendove to moe oekivati. Takoe, usled oekivanih, eih
poplava i drugih elementarnih nepogoda mogu se oekivati i ee i obimnije pojave hidrinih i
alimentarnih epidemija. Ovo su samo neki primeri direktnog uticaja meteorolokih uslova na
zdravlje ljudi. Pitanje je kako e se oekivane promene klime odraziti na zdravlje stanovnitva i
nemogue je generalizovati taj uticaj s obzirom na posebnosti pojedinih bolesti. Ono to je
donekle izvesnije jeste da klimatske promene mogu imati znaajne indirektne uticaje na zdravlje
stanovnitva. Tu se pre svega misli na pogoravanje socio-ekonomskih prilika u pojedinim
regionima, dostupnost iste vode i zdrave hrane i dostupnost zdravstvenih usluga. Nedavni
dogaaji sa poetka 2012. godine kada je Srbiju i okolne zemlje zahvatio talas izrazito hladnog
vremena najbolje pokazuje ozbiljnost indirektnih uticaja na zdravlje ljudi. Ekstremno hladno
vreme praeno obilnim snegom u januaru i februaru 2012. godine odnelo je 23 rtve. Tokom
ovog perioda veliki broj ljudi je ostao tako odseen od glavnih puteva da je njihovo snabdevanje
osnovnim ivotnim namirnicama bilo ugroeno. Pored toga bio im je onemoguen pristup
osnovnim zdravstvenim uslugama, to je i prouzrokovalo najvei broj rtava (nemogunost
pravovremene intervencije zdravstvenih slubi). Mogunost pristupa stanovnitva zdravstvenim
slubama u Srbiji je i inae na niskom nivou. Svako sedmo domainstvo u Srbiji je udaljeno vie
od 4 km od najblie ambulante, a svako tree od najblieg doma zdravlja. Kod siromane
populacije izraeniji je slabiji pristup zdravstvenim slubama, tako da je vie od 1/3 ljudi iz
siromane populacije udaljeno vie od 4 km od najblie ambulante. Kod bogate populacije taj
procenat je samo 3,4%. Samo 32,9% siromanih imaju svog linog lekara dok kod najbogatijeg
stanovnitva ak 62% ima svog linog lekara. Mogunost pristupazdravstvenim slubama veoma
se razlikuje i meu pojedinim regionima Srbije. Ruralni krajevi u proseku imaju slabiji pristup
zdravstvenim ustanovama, a upravo u njima se nalazi i najvei procenat siromanog
stanovnitva. Na osnovu svega ovoga se moe predvideti velika ugroenost zdravstvenog stanja
siromane populacije u ruralnim, udaljenim krajevima usled oekivanih klimatskih promena. U
pojedinim krajevima Srbije, ekstremne meteoroloke pojave i prirodne nepogode (toplotni
udari, sue, poplave, hladni talasi) mogu znaajno pogorati higijenske uslove, smanjiti
dostupnost hrane i vode za pie, kao i oteati pristup zdravstvenim slubama. Sve to naravno
dovodi do naruavanja zdravstvenog stanja stanovnitva.
Termoregulacija je fizioloki proces kojim se odrava telesna temperatura homeotermnih
organizama u uskim granicama, to je preduslov za odvijanje biolokih procesa.
Fizioloka telesna temperatura kod oveka kree se od 36,1 do 37,2C merena ispod pazuha.
Temperatura koe moe da varira od29,5 do 33,9C, dok unutranji organi imaju stalnu
temperaturu od 37,8 do 38C Termoregulacija je zasnovana na procesu proizvodnje i
odavanjatoplote. Toplotna ravnotea moe se izraziti formulom: M = E R C K W S
gde je: M - Nivo toplotne produkcije E - Odavanje toplote evaporacijom (isparavanjem) R -
Odavanje toplote radijacijom (zraenjem) C - Odavanje toplote kondukcijom (provoenjem) K -
Odavanje toplote konvekcijom (strujanje) W- Toplota koja se oslobaa pri radu S -
Toplotaakumuirana u organizmu MEHANIZAM TERMOREGULACIJE Mehanizam
termoregulacija zasniva se na Neurorefleksnim reakcijama Reflesksni luk poinje delovanje
drai (toplote) na termoreceptore za hladnou i toplotu koji se nalaze
prvenstveno u koi, sluokoi oka, disajnih puteva, digestivnom traktu i CNS-u. Receptori
zahladnou su brojniji i smeteni su blie povrini koe. Dra se aferentnim mijelinskim
vlaknima prenosi u kimenu modinu kao nii termoregulacioni centar i u vie strukture CNS-a
(hipotalamus, preoptika area i retikularna formacija).
lezde sa unutranjim luenjem Pored neurorefleksnih reakcija, u termore-gulaciji
znaajnu ulogu imaju i titasta i nadbubrena lezda.
HEMIJSKA TERMOREGULACIJA Promena intenziteta metabolizma
Hemijskatermoregulacija podrazumeva regulisanje telesne temperature promenom
intenziteta metabolizma, ime se smanjenje ili poveava produkcija toplote u
organizmu.Produkcija toplote je hemijski proces oksidacije organskih materija u
aerobnim uslovima pri emu se oslobaa toplota. Pri spoljnoj temperaturi 0-15C
metabolizam se ubrzava i dolazi do porasta proizvodnje toplote,Pri temperaturi 15-25C
proizvodnja toplote je stabilna, a Pri temperaturi od 25-30C metabolizam se
usporava i produkcija toplote se neznatno smanjuje.
Sa daljim poveanjem spoljne temperature dolazi do paradoksalnog poveanja
metabolizma, a time i produkcije toplote, dok kod ekstremno niskih temperatura dolazi
do paradoksalnog smanjenja metabolizma i produkcije toplote.
Regulisanje telesne temperature hemijskim mehanizmom moe biti: nevoljno
(spontanitonino-klonini grevi telesne muskulature) i voljno (npr. poveanjem
intenziteta fizike aktivnosti)
FIZIKA TERMOREGULACIJA
U odavanju toplote uestvuju fiziki fenomeni razmene toplote energije i to putem:

RADIJACIJE (ZRAENJEM)
Sva tela koja imaju temperaturu iznad apsolutne nule odaju toplotu zraenjem. Ukoliko
se ovek nalazi u sredini koja je hladnija od povrine njegovog tela doi e do odavanja
toplote iz organizma putem zraenja, a ako je temperatura okolne sredine vea od
temperature povrine tela organizam e putem zraenja primati toplotu. Odavanje i
primanje toplote zraenjem moe se smanjiti adekvatnom odeom ili postavljanjem
prepreka (vodeni zastori i sl.).

KONDUKCIJA (PROVOENJE)
Kondukcija je direktno prenoenje toplotne energije sa tela vee na telo manje
zagrejanosti pri emu su tela u kontaktu. Najvei koeficijenat provoenja toplotne
energije imaju vrsta tela (npr. neposredni kontakt sa hladnim stenama brzo dovodi
dohlaanja organizma), manji tenost, a najmanji vazduh. Meutim pri potapanju tela u
tenost npr. u hladnu vodu zbog velike kontaktne povrine sa tenou dolazi do velikog
odavanja toplote.

KONVEKCIJA (STRUJANJE)
Vazduh neposredno iznad povrine koe je neto topliji od viih slojeva vazduha zbog
ega se on penje navie, a na njegovo mesto dolazi hladniji vazduh. Ovo strujanje
vazduha pospeuje odavanje toplote sa povrine koe. Odavanje toplote konvekcijom
poveava se sa poveanjem brzine kretanja vazduha (npr. vetar), poveanjem
barometarskog pritiska i smanjenjem temperature okolnog vazduha. Konvekcija prestaje
ako se temperature vazduha i koe izjednae.

EVAPORACIJA (ISPARAVANJE, ZNOJENJE)

Isparavanje predstavlja jedini nain odavanja toplote kada je spoljna temperatura jednaka
ili vea od telesne temperature. Pri isparavanju 1 gr. znoja sa povrnine koe utroi se 2,5
KJ toplote. Luenje tenosti iz organizma odvija se pasivno (putem difuzije) i aktivno
(preko znojnih lezda - pri emu dolazi do transudacije tenosti kroz zidove krvnih
sudova u lumen znojnih lezda). Odavanje toplote znojenjem je efikasno jedino ako znoj
isparava sa povrine koe. Odavanje toplote isparavanjem odvija se i preko organa
zadisanje, pri emu se poveanjem plune ventilacije proporcionalno poveava i koliina
izluene vodene pare. ovek pomou adekvatne odee i zagrevanjem ili hlaenjem
sredine u kojoj se nalazi, moe veoma uspeno podneti ekstremno visoke i niske
temperature. Ne podnose svi ljudi isto ekstremno niske ili visoke temperature. Crna rasa
daleko bolje podnosi tropske klimatske uslove nego druge rase. Individualne razlike
uslovljene su i starou, polom, zdravstvenim stanjem i sl. Duim boravkom nepovoljnim
temperaturnim uslovima organizam postaje tolerantniji prema tim
uslovima(aklimatizacija). Period aklimatizacije traje u proseku 10 do 20 dana i u ovom
periodu radna sposobnost je smanjena, ee su greke u radu i povreivanje.

BIOLOKO DEJSTVO VISOKE

TEMPERATURE
U uslovima toplotnog diskonfora organizam nastoji da se oslobodi vika toplote pa dolazi
do irenja krvnih sudova u koi u koju se sliva topla krv iz centralnih delova organizma.
Kao posledica dejstva visokih temperatura moe doi do toplotnog udara, toplotnih
greva i sunanice
.

TOPLOTNI UDAR
ETIO-PATOGENEZA

Javlja se kod neklimatizovanih osoba koje su izloene teem fizikom radu u toploj i vlanoj
sredini. Moe se ispoljiti u vidu lakog ili tekog poremeaja termoregulacije. Osnovni poremeaj
je intra i ekstra-celularna dehidratacija.Zbog intracelularne dehidratacije elije propadaju, pa se u
ekstracelularnoj tenosti nalaze produkti raspadanja. U krvi se poveava sadraj
kalijuma,fosfora, lipida. eera, ureje i mokrane kiseline. Alkalna rezerva se smanjuje i pH
opada. Produkti raspadanja elija i poveana temperatura naruavaju termoregulacionu funkciju
hipotalamusa, pa nastaje paradoksalna reakcija vazokonstrikcije krvnih sudova u koi.

KLINIKA SLIKA I - LAK TOPLOTNI UDAR (Toplotna slabost)

- Opta slabost
- Vrtoglavica
- um u uima
- e
- Glavobolja
- Znojenje
- Treperenje pred oima
- Poviena T (38-390)
- Pad krvnog pritiska
- Koa crvena, topla i vlana
- Ubrzan i slabo punjen puls
- Ubrzano i povrno disanje.
II - TEAK TOPLOTNI UDAR

Nastaje kao posledica gubitka tenosti i elektrolita putem znojenja, to dovodi do

cirkulatornog oka. Javlja ju se svi simptomi kao i kod lakog oblika, ali se brzo razvija:
- Hipertermija do 420C
- Koa bleda, suva, topla i cijanotina
- Fascikulatorna podrhtavanja miia
- Mogue su epileptiformne i tetaniformne krize
- Plitak gubitak svesti do duboke kome
- Smrt ako se ne prui pomo

TOPLOTNI GREVI
ETIO-PATOGENEZA

Javljaju se posle dugotrajnog dejstva visokih spoljnih temperatura i u toplim pogonima

kod radnika koji obavljaju teak fiziki rad. Osnovni poremeaj je povean gubitak soli
iz organizma putem znojenja.
KLINIKA SLIKA
- e
- Slabost
- Glavobolja
- Bolni grrvi u rukama i nogama
- Podrhtavanja i grenja raznih grupa miia
- Koa bleda, suva, ponekad cijanotina, nos uiljen
- Rad srca ubrzan, tonovi tihi
- Krvni pritisak obino snien
- Telesna temperatura normalna ili sniena
- Poveanje koliine Er i Hg uz smanjenje hlorida.

SUNANICA
ETIOPATOGENEZA
Poremeaj termoregulacije koji nastaje direktnim dejstvom sunevih zraka na
otkrivenu glavu. Pri direktnom dejstvu sunca na glavu oko 99% toplotne energije
apsorbuje se u koi i kostima lave. Jedan manji deo IC-zraka (oko 1%) prodire do tvrde
modanice izazivajui njenu hipertermiju sa prateom hiperemijom modanica i mozga.
KLINIKA SLIKA
- Opta slabost
- Glavobolja
- Vrtoglavica
- Treperenje pred oima
- Munina, povraanje
- Crvenilo lica
- Poveana telesna T
- Ubrzan puls i disanje
- Pojaano znojenje
- Cheyne-Stokes disanje - kod tekih oblika
- Poremeaj svesti sve do duboke kome
- Zastoj rada srca i disanjai smrt.
PREVENCIJA
Zatita glave od direktnog dejstva sunc

LOKALNA HIPOTERMIJA (Promrzline)

Promrzline su lokalna oteenja koe i potkonog tkiva hladnoom. Niskim

temperaturama su izloeni radnici koji rade na otvorenom prostoru, u hladnjaama,
velikim halama koje se nemogu zatvoriti i sl. Patogeneza je bazirana na poremeajima
cirkulacije krvi i prateoj hipoksemiji tkiva, koja remeti metabolizam elija, usled ega
moe doi do deliminog ili potpunog izumiranja tkiva. Patoanatomski supstrat za sva
lokalna oteenja niskom temperaturom ine:
1.ANGIO-NEUROZA
2.ANGIO-SPAZAM ili
3.OBLITERIRAJUI ARTERITIS

PODELA PROMRZLINA PREMA KLINIKOM TOKU

.AKUTNE PROMRZLINE
Nastaju pri kratkotrajnom izlaganju delova tela veoma niskim temperaturama (-30 do -
500C). Npr. pri naputanju aviona na velikim visinama kada se neki deo zatitne opreme
otrgne.

HRONINE PROMRZLINE
Nastaju usled dugotrajnog izlaganja relativno niskim temperaturama (-5 do -150C).
Najee su promrzline nogu (80-90%), ruku (5%), a ostalo otpada na ui, nos, genitalije
i drugo.

PODELA PROMRZLINA PREMA STEPENU OTEENJA TKIVA

1.PROMRZLINE PRVOG STEPENA

U fazi hlaenja koa je intenzivnobleda i hladna,a u fazi zagrevanja se javlja crvenilo i

otok Kod ozeblina se u fazi zagrevanja javlja i urtikarija sa svrabom i perutanjem koe u
kasnijoj fazi.

2.PROMRZLINE DRUGOG STEPENA

Pored otoka u fazi zagrevanja stvaraju se mehurovi (plikovi i bule) ispunjeni bistrom ili
lako zamuenom tenou, ijim prskanjem se otvaraju rane koje sporo zarastaju.

3.PROMRZLINE TREEG STEPENA

Ovde su mehurovi ispunjeni krvavim i prljavim sadrajem, nekroza kivaprodire ponekad

sve do kosti. Posle nekoliko nedelja izmeu izumrlog i zdravog tkiva javlja se
demarkaciona linija.

OPTA HIPOTERMIJA
Moe nastati kod pomoraca i pilota koji su doiveli udes u zimskom periodu, ako se nau
u vodi ili nenastanjenim predelima. Nastaje kada temperatura tela padneispod
350C.Brzina nastanka opte hipotermije zavisi od:

1.Spoljnih faktora
: spoljna temperatura, vlanost, strujanje vazduha, odevenost.
2.Unutranjih faktora
: zamor, nispavanost, loa
ishrana, rekovalescencija, poremeaj metabolizma
PRVA FAZA HLAENJA

1.Spazam krvnih sudova koe i sluzokoe

2.Nadraaja simpatikusa
3.Ubrzanje metabolizma i termoprodukcije
4.Poveanje krvnog pritisaka i srane frekfence
5.Ubrzanje disanja
6.Miino podrhtavanje.

DRUGA FAZA HLAENJA

Pri duem delovanju niskih temperatura, kao posedica dekonpenzacije termoregulacije

javlja se
1.Slabljenje refleksa
2.Smanjenje osetljivosti
3.Usporeno i povrno disanje
4.Smanjenje krvnog pritiska i srane frekfence
5.Usporava se metabolizam i telesna temperatura opada
6.Javlja se disfunkcija CNS-a, gubitak svesti, to vodi u smrt.