UNIVERZITET U BEOGRADU

FILOLOKI FAKULTET

Aleksandra B. eelj Koci

PROZA ERNESTA HEMINGVEJA

IZ UGLA
TEORIJA RODA I RAZLIKE

doktorska disertacija

Beograd, 2015
 UNIVERSITY OF BELGRADE

FACULTY OF PHILOLOGY

Aleksandra B. eelj Koci

ERNEST HEMINGWAYS FICTION

FROM THE PERSPECTIVE OF
THEORIES OF DIFFERENCE
AND GENDER STUDIES

Doctoral Dissertation

Belgrade, 2015
Mentor:

Dr Radojka Vukevi, redovni profesor, Univerzitet u Beogradu, Filoloki fakultet

lanovi komisije:

1.

2.

3.

Datum odbrane doktorske disertacije:

iii
Izjave zahvalnosti

Teko da bi ovaj rad bio dovren da mi tokom izrade nije dobro dola pomo ovih
dragih ljudi, pa koristim priliku da ih spomenem.

Za podrku i strpljenje: prof. dr Radojki Vukevi, mentorki rada, zato to me je

podrala pri izboru teme, bila veliki oslonac tokom izrade rada i uspela da me izvue iz
zamrenih mesta u koje sam povremeno upadala zaslepljena ljubavlju prema predmetu
istraivanja; prof. dr Biljani Dojinovi, zato to me je inspirisala da se zainteresujem za
teorije roda i razlike i dala niz dragocenih saveta; prof. dr Biljani Dojinovi i prof. dr
Dubravki uri, zato to su se, i pored dovoljno drugih obaveza, prihvatile lanstva u
komisiji za pregled i ocenu rada; prof. dr Biljani ori Francuski na iskrenim,
prijateljskim savetima; dr Duku Babiu, direktoru Filoloke gimnazije, na velikom
razumevanju koje je pokazao tokom mojih doktorskih studija; knjievniku Draganu
Lakieviu na snazi koju mi je ulio tokom izrade rada; prof. dr Aleksandru Jovanoviu i
pokojnom prof. dr Tihomiru Vukoviu, na prvim podsticajima za bavljenje
(amerikom) knjievnou; porodici Crnomarkovi i Jeleni Dobri Arula na tehnikoj
podrci; Srbislavu Jeliiu na nesebinoj pomoi i strunosti koja ne prestaje da
zadivljuje; Katarini epanovi na podsticajnoj energinosti; posebno sam zahvalna
prijateljicama koje su razumele pravo znaenje ovog rada, i pomogle mi, svaka na svoj
nain, da doem do njegove poslednje reenice: Ivani Kriki, Slobodanki Gligori i
Jasmini Arsenovi;

Za nabavku knjiga: najvei deo literature nabavio je dr Rade Plavi koji ivi u
Londonu (Velika Britanija); zahvaljujem se bibliotekarima Katedre za anglistiku
Filolokog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Univerzitetskoj biblioteci Svetozar
Markovi, Narodnoj biblioteci Srbije, knjiari The English Book u Beogradu, kao i
Hemingvejevom drutvu u SAD, a posebno Donaldu Dankinsu, Aleksu Vernonu i
Arnoldu Sabateliju; imala sam sree da mi i prof. dr Radojka Vukevi i prof. dr Biljana
Dojinovi ustupe nekoliko sopstvenih knjiga;

Zahvaljujem se Bojanu i Relji na ljubavi koja mi je omoguila da istrajem u svojim

zamislima.

I, naravno, tati i sestri Ani zato to su me sve ove godine trpeli i rastereivali od smetnji
koje na ovom putu esto nailaze.

A. . K.
U Beogradu,
septembra 2015. godine

iv
 PROZA ERNESTA HEMINGVEJA IZ UGLA TEORIJA RODA I RAZLIKE

Rezime

Temeljei se na pretpostavci da teorije roda i razlike danas predstavljaju

nezaobilaznu kritiku perspektivu u tumaenju knjievnih dela, ova doktorska
disertacija je u najirem smislu posveena istraivanju predstava roda u proznom
stvaralatvu Ernesta Hemingveja. Imajui u vidu da se kritika ispitivanja
Hemingvejevog opusa neprestano umnoavaju od objavljivanja pievih prvih pesama i
kratkih pria 1923. godine, ona u drugoj deceniji XXI veka dostiu nepregledne
razmere. Ipak, podrobno ispitivanje obimne kritike literature pokazalo je da
istraivanje drutvenih konstrukcija mukosti i enskosti u delu Ernesta Hemingveja do
sada nije bilo predmet celovitog prouavanja na srpskom govornom podruju. Poto tzv.
tradicionalna kritika s jedne i revizionistika kritika Hemingvejeve proze s druge strane
rod opreno tumae, dolazimo do opteg zakljuka da delo Ernesta Hemingveja valja
uvek iznova istraivati, kao i da kritika osvetljavanja u ovom sluaju pokazuju svoju
podlonost promeni i politikom sudu koji zavisi od irih drutvenih i kulturnih
konfiguracija. Rad e pokazati da se kritiki sud o ulozi koju rod ima u Hemingvejevom
delu umnogome promenio tokom perioda od gotovo jednog veka, zbog ega je vano
sistematizovati postojee interpretativne pozicije i uvide pre nego ih dopunimo
dodatnima.
Oekujemo da e doprinos ovog rada biti podrobna analiza celokupne
Hemingvejeve proze iz ugla feministike kritike, gender studija, istraivanja
maskuliniteta i queer studija, ime bi se obogatila do sada objavljena kritika literatura
o proznom delu Ernesta Hemingveja na polju srpske anglistike i proirilo znanje o ulozi
i znaaju roda za razumevanje stvaralatva Ernesta Hemingveja u okvirima istorije
amerike knjievnosti. Pluralistikim teorijskim pristupom rad se usredsreuje na
ispitivanje tema roda u pievim zbirkama kratkih pria (U nae vreme, Mukarci bez
ena, Pobednik ne dobija nita, Snegovi Kilimandara, Kratke prie objavljene u
knjigama ili asopisima posle Prvih etrdeset devet, Prethodno neobjavljene kratke
prie), romanima (Prolene bujice, Sunce se ponovo raa, Zbogom oruje, Imati i
nemati, Za kim zvono zvoni, Preko reke i u umu, Starac i more (novela), Ostrva u

v
struji, Rajski vrt, Kao svitanje, U podnoju Kilimandara) i dokumentarnoj literaturi
(Smrt u podne, Zeleni bregovi Afrike, Pokretni praznik, Opasno leto). Osnovna
pretpostavka koju emo pokuati da dokaemo jeste da su teme roda na karakteristian
nain utkane u knjievnoestetski svet Hemingvejevog proznog stvaralatva.
Rad je podrazumevao nekoliko faza istraivanja. Posle temeljnog iitavanja
proze Ernesta Hemingveja, pristupilo se istraivanju drutvenog i kulturnog konteksta
koji je mogao presudno uticati na pieva uverenja o rodu, tj. upoznavanju s idejama
XIX veka s kojima se Ernest Hemingvej susreo u detinjstvu i mladikim godinama, a
koje su na prelasku u XX vek pretrpele do tada nezapamenu krizu maskuliniteta s
njenim trenutno vidljivim posledicama koje su se zadrale barem do sredine XX veka.
Posle upoznavanja s brojnim kritikim analizama koje se odnose kako na Hemingvejev
opus u celini tako i na njegova pojedinana prozna ostvarenja, odabrane su one naroite
perspektive teorija roda i razlike za koje se veruje da bi svojim dostignuima mogle
osvetliti delo Ernesta Hemingveja na nov nain.
Na osnovu prethodno sainjene bibliografije teorijskih dela i kljunih pitanja
relevantnih za temu disertacije, primenjuju se odreeni teorijski postulati iz okvira
teorija roda i razlike na svaki od segmenata rada. U okviru feministike kritike posebno
su nam znaajni uvidi Virdinije Vulf, Simon de Bovoar, Beti Fridan, Kejt Milet,
Dudit Feterli, Patrosinio vajkart, Toril Moi, Dulijet Miel, Adrijen Ri, Sandre
Gilbert i Suzan Gubar, Elen Siksu, Lis Irigaraj i bel huks. Navodimo neka od pitanja
feministike kritike koja otvaramo na primeru Hemingvejevog dela: razlika izmeu
muke i enske reenice; predstava ene kao neravnopravne druge; tzv. mistika
enstvenosti; politika dominacija patrijarhalnog diskursa, falocentrizam,
androcentrizam knjievnosti; stereotipne predstave ena u knjievnosti i kulturi (ene-
aneli i ene-udovita); ensko pismo; muko-enski dualizam i mogunosti njegovog
podrivanja; presek roda i rase. Feministika itanja proze Ernesta Hemingveja kretala su
se od pronalaenja dokaza njegove izraene mizoginije i maskulinizma do otkrivanja
pievog potisnutog ali nedvosmislenog feminizma, uz esto kontrastiranje
Hemingvejevog mukog udranog stila i sentimentalnog oticanja emocije, zbog ega su
itaoci i itateljke Ernesta Hemingveja raznoliki upravo koliko i piev odnos prema
enskosti. Uzimajui, zatim, u obzir ona razmatranja Tereze de Lauretis i Dudit Batler
za koja se moe rei da se kreu u okviru gender studija (reprezentacije roda,

vi
antiesencijalistika koncepcija roda), bavimo se performativnou roda u
Hemingvejevom delu. Takoe, ispituju se queer rodni identiteti Hemingvejevih junaka i
junakinja uz pomo teorijskih pozicija tzv. pretea queer teorije, Don Stjuarta Mila i
Miela Fukoa, drugih istraivaa queer drutvenih vrsta kao to su Angus Maklaren i
Meri Daglas, ali i zvaninih queer teoretiara kao to su Dudit Batler i Iv Kosovski
Sedvik. Kreui se u okvirima queer studija, istraujemo znaenja koja drutveni
koncepti heteronormativnosti, normalnosti, prirodnosti, seksualnosti, runoe,
moralnosti i razlike nose u prozi Ernesta Hemingveja. Konano, naa istraivanja
viestrukosti maskuliniteta u delu Ernesta Hemingveja prevashodno se temelje na
kritikim uverenjima Pitera vengera, Volfganga malea, Dorda Mosea, Majkla
Kimela, E. Antoni Rotunda, Majkla Kaufmana, Roberta Blaja i Artura Milera, uz iju
pomo se usredsreujemo na istorijski razvoj (amerike) mukosti, patrijarhat s
naglaskom na odnos oca i sina, krizu maskuliniteta s poetka XX veka, ali i na
mukarce kao itaoce Hemingvejevog dela, autorov tzv. muki stil pisanja i tipino
muki vrednosni sistem. Analiza konstrukcija mukosti u Hemingvejevom delu
pokazuje da se njegovi junaci mogu viestruko klasifikovati u odnosu na patrijarhat, rat,
normativnu ili idealnu mukost kojoj tee i koju performativno, te samo povremeno,
ostvaruju. Uz to, upravo putem razliitih konstrukcija mukosti u svom delu, Hemingvej
rodni identitet junaka i junakinja dovodi u vezu s fragmentarnou ovekovog identiteta
uopte i njegovom udnjom za celovitou. Poto to zahteva sam predmet istraivanja,
rad se katkad poziva i na sekundarnu grau iz drugih nauka (seksologija, psihoanaliza,
sociologija, antropologija), ili pak na druge kritikoteorijske pozicije koje nisu
obuhvaene ovim kratkim pregledom koriene literature.
Kako bi se ostvario cilj istraivanja, rad je koncipiran tako da osim uvodnog
sadri jo est poglavlja. Drugo poglavlje se bavi drutvenokulturnim i knjievno-
umetnikim prilikama koje su odredile delo Ernesta Hemingveja, zatim specifinim
performativnim odnosom izmeu Hemingvejeve biografske legende i njegovog dela,
dijalogom Hemingveja sa samim sobom i drugima u ijoj se osnovi nalazi borba za
pravu mukost ili muevnost, kao i teorijskim uvidima Ernesta Hemingveja o pisanju
koji se mogu dovesti u neposrednu vezu s predstavom roda u njegovom proznom delu.
Tree poglavlje s njegova etiri potpoglavlja posveeno je teorijskom okviru doktorske
disertacije na koji smo prethodno ukazali. Pre sedmog poglavlja koje izvodi zakljuke

vii
rada, etvrto, peto i esto poglavlje ine zaokruenu tematsku celinu koja se deli na niz
zasebnih potpoglavlja od kojih se svako dalje grana na izvestan broj pojedinanih
odeljaka koji u najirem smislu analiziraju raznorodne konstrukcije mukosti i enskosti
u proznom opusu Ernesta Hemingveja. Posebna panja u radu dosledno se posveuje
raskrinkavanju Hemingvejevog mao mita koji se uvrstio oko njegovog lika, a
posredno i njegovog dela, kao i razotkrivanju hemingvejevskih vrednosti koje
pretpostavljaju izraenu viktorijansku kulturu, ali istovremeno i njenu subverziju.
Kompleksnost stvaralatva Ernesta Hemingveja upuuje na postojanje vie paralelnih
tema i motiva unutar svakog pojedinanog proznog dela ija e se razliitost i
istovremenost potovati i u naoj analizi. Navodimo neke od irih tematskih kompleksa
koji se odnose na sliku sveukupnog maskulinog i femininog identiteta u Hemingvejevoj
prozi, a ijim se istraivanjem osvetljava njena jedinstvenost: stereotipne i nestereotipne
predstave ene (viktorijanski aneli i demoni, ene-muze, marginalizovane junakinje,
alternativni modeli enskosti); kreativna, seksualna i drutvena muka pasivnost i/ili
enska aktivnost; subverzija viktorijanskih rodnih binarnih opozicija; mogunosti
muko-enske komunikacije; rodna performativnost i izvoenje uloga pred sobom i
drugima; transgresivno i subverzivno poimanje drutveno konstruisanih kategorija
(seksualnost, porodica, brak); androginija; queer rodni identiteti; patrijarhat i pozicija
mukarca, mua, oca i sina; pasivizacija mukarca ratom; eskapizam homosocijalnih
mukih prostora; diferenciranje ali i izjednaavanje normativne i nenormativne
mukosti; razliiti naini postajanja mukarcem; veza izmeu gubitka mukosti i
(modernistike) raspoluenosti.
Neki od bitnih zakljuaka do kojih se u disertaciji dolazi jesu sledei: Ernest
Hemingvej se posveuje istraivanju drutvenih konstrukcija mukosti i enskosti od
poetka do kraja svog proznog stvaralatva; Hemingvejevo ispitivanje roda nije
jednostrano ve vieznano, te prevazilazi ideje normativne mukosti izrazito
enomrzake i androcentrine orijentacije; Hemingvejevo istraivanje roda nije
nedvosmisleno odreeno njegovim detinjstvom i odnosom s roditeljima, ve se u
velikoj meri temelji na podsticajima iz ireg drutveno-kulturnog prostora, a naroito
onog s kraja XIX i poetka XX veka, koji se potom oblikuju na specifino
hemingvejevski nain; proza Ernesta Hemingveja odslikava transgresiju tradicionalnih
viktorijanskih ideja, najpre onih koje se odnose na strogi muko-enski binarizam, te

viii
pokazuje ambivalentan odnos prema tadanjim normativnim drutvenim konstrukcijama
enskosti i mukosti; mada u neraskidivoj vezi s legendama ili mitovima koji su se oko
pisca uvrstili, Hemingvejeva proza ispituje rod i bez golemog tereta biografizma;
performativnost roda koja postoji u Hemingvejevom delu neretko se nalazi na tragu
hronoloki mlaih rodnih studija konstruktivistikog predznaka; rodni identitet
Hemingvejevih junaka i junakinja jeste ambivalentan i konano neodrediv, a u velikoj
meri se moe dovesti u vezu s idejom sutinske fragmentarnosti identiteta uopte, ali i
gubitka vrstog optevrednosnog oslonca koji se ogleda u modernistikoj amerikoj
knjievnosti. Navedenim zakljucima konano se dokazuje da je na osnovu itanja
proznih dela Ernesta Hemingveja iz ugla teorija roda i razlike, i razumevanja pievog
specifinog pristupa predstavama roda, mogue temeljnije i sveobuhvatnije razumeti
stvaralatvo Ernesta Hemingveja u okvirima istorije amerike knjievnosti, i pokazati
kako ono ni danas ne prestaje da iznenauje svojom znaenjskom raznolikou.

Kljune rei:

1. Ernest Hemingvej 6. normativnost i prirodnost

2. proza 7. subverzija i transgresija
3. rod i rodni identitet 8. performativnost
4. mukost i enskost 9. queer i ambivalentnost
5. patrijarhat 10. (modernistika) raspoluenost

Nauna oblast: nauka o knjievnosti

Ua nauna oblast: amerika knjievnost

UDK:

ix
 ERNEST HEMINGWAYS FICTION
FROM THE PERSPECTIVE OF
THEORIES OF DIFFERENCE AND GENDER STUDIES

Summary

Based on an assumption that Theories of Difference and Gender Studies are an

indispensable critical perspective in the interpretation of literary works today, this
doctoral dissertation is largely dedicated to the research into the representations of
gender in the fiction of Ernest Hemingway. Taking into account that critical views of
Hemingways works have been incessantly multipled from the very moment of their
first publication in 1923, they reach immense proportions in the second decade of XXI
century. Nevertheless, the thorough overview of massive criticism in question has
shown that the investigation of societal constructions of masculinity and femininity in
the works of Ernest Hemingway has not been exhaustive in Serbian criticism. Since
both traditional and revisionist criticism of Hemingways fiction have been interpreting
the topic of gender in opposing ways, we come to an overall conclusion that Ernest
Hemingways art is in need of being scrutinized afresh, while criticism at large, as in
this instance, forever demonstrates its susceptibility to change and political taste that
depends on larger social and cultural configurations. Due to the fact that the critical
perception of the role of gender in Hemingways works has considerably transformed
during the period of almost an entire century, it is essential that the current critical
insights be systematically examined before any new ones are added.
The expected contribution of this dissertation is a careful analysis of an entire
Hemingways fiction from the perspective of Feminist Criticism, Gender Studies,
Masculinities Studies and Queer Studies, which serves the purpose of enriching the
present Serbian criticism on Ernest Hemingways works in the field of Anglo-American
literature and widening the current knowledge on the role and importance of gender for
a more comprehensive understanding of Ernest Hemingways fiction within the reach of
the history of American literature. Embracing the pluralistic theoretical stand, hereby
we focus on the exploration of gender in the authors collections of short stories (In Our
Time, Men Without Women, The Winner Take Nothing, The Snows of Kilimanjaro,
Short Stories Published in Books or Magazines Subsequent to The First Forty-Nine,

x
Previously Unpublished Fiction), novels (The Torrents of Spring, The Sun Also Rises,
A Farewell to Arms, To Have and Have Not, For Whom the Bell Tolls, Across the River
and into the Trees, The Old Man and the Sea (novella), Islands in the Stream, The
Garden of Eden, True at First Light, Under Kilimajaro) and non-fiction (Death in the
Afternoon, Green Hills of Africa, A Moveable Feast, The Dangerous Summer). The
basic presupposition that we will attempt at proving is that various gender issues are
embedded in the literary aesthetics of Hemingways fiction.
The dissertation presupposes several stages of research. After an in-depth study
of Ernest Hemingways fiction, we investigate into the wider social and cultural context
that is assumed to have exerted a vital influence on the gender notions of the author, i.e.
not only the ideas of XIX century that Ernest Hemingway acquaints himself with in his
childhood and young adulthood, but also their subversion he encounters at the turn of
the XX century that witnesses the unprecedented crisis of masculinity, together with its
immediate consequences that are felt at least by the middle of the century. After our
familiarization with stupendous amount of critical analyses of Hemingways fiction in
its totality and in parts, we have chosen only those perspectives of Theories of
Difference and Gender Studies that are believed to throw new light on the fiction of
Ernest Hemingway.
After a previously composed bibliography of theoretical works and key
questions relevant for the dissertation argument, certain theoretical postulates of
Theories of Difference and Gender Studies are applied to different segments of this
paper. The dissertation draws heavily from the following theorists of Feminist
Criticism: Virginia Woolf, Simone de Beauvoir, Betty Friedan, Kate Millett, Judith
Fetterley, Patrocinio Schweickart, Toril Moi, Juliet Mitchell, Adrienne Rich, Sandra
Gilbert and Susan Gubar, Hlne Cixous, Luce Irigaray and bell hooks. Some of the
issues from the domain of Feminist Criticism applied to Ernest Hemingways fiction are
as follows: difference between mans and womans sentence; image of woman as (the)
other; the so-called feminine mystique; political domination of patriarchal discourse,
phallocentrism, androcentrism of literature; stereotypical representations of women in
literature and culture (angels and monsters); criture fminine; male/female dualism and
the possibilities of its subversion; the intersection of gender and race. The Feminist
readings of Ernest Hemingway have been proving his extreme misogyny and

xi
masculinism, while later predominantly changing direction to disclosing the authors
submerged but otherwise unmistakable feminism, often delineating the contrast between
his typically masculine tight-lipped style and sentimental release of emotions.
Consequently, Ernest Hemingways male and female readership has been as varied as
the authors general attitude to femaleness. Moreover, heeding those concepts of Teresa
de Lauretis and Judith Butler that can be said to be of concern in the field of Gender
Studies (representations of gender, anti-essentialist conception of gender), this paper
deals with the performativity of gender in Hemingways works. In addition, we delve
into the queer gender identities of Hemingways male and female protagonists, applying
the theoretical positions of the so-called precursors of Queer Theory, namely John
Stuart Mill and Michel Foucault, researchers into queer societal types such as Angus
McLaren and Mary Douglas, and official queer theoreticians such as Judith Butler and
Eve Kosofsky Sedgwick. Within the field of Queer Studies, we investigate into the
meanings of socially constructed concepts such as heteronormativity, normalcy,
naturalness, sexuality, ugliness, morality and difference in the fiction of Ernest
Hemingway. Finally, the manifold concept of masculinity in the fiction of Ernest
Hemingway is primarily centred on the critical insights of Peter Schwenger, Wolfgang
Schmale, George L. Mosse, Michael Kimmel, E. Anthony Rotundo, Michael Kaufman,
Robert Bly and Arthur Miller, with the aid of which we concentrate not solely on the
historical development of (American) masculinity, patriarchy notably the father/son
relationship, the crisis of masculinity at the beginning of XX century, but also on the
male readers of Hemingways works, the authors so-called masculine literary style and
typically masculine value system. The analysis of the constructions of masculinity in
Hemingways fiction manifests that his characters can be variedly classified with
respect to patriarchy, war, normative or ideal manhood they strive for and
performatively and only temporarily achieve. Primarily by example of diverse means of
constructing masculine gender identities in his works, Hemingway links the gender
identity of his male and female protagonists to the fragmentary nature of a mans
identity at large and a general longing for wholeness. Since necessitated by its
subjectmatter, our dissertation is at times inspired by other studies (sexology,
psychoanalysis, sociology, anthropology), or miscellaneous critical and theoretical
positions that are not acknowledged in this short overview of literature used.

xii
 So as to achieve our research aim, the dissertation comprises seven chapters,
including the Introduction. The second chapter tackles the socio-cultural and literary
conditions that seem to have affected the works of Ernest Hemingway, followed by the
performative interdependence between Hemingways biographical legend and his
fiction, Hemingways dialogue with himself and others built on the struggle for true
manhood or manliness, as well as Hemingways theoretical views on writing that can be
directly linked to the notion of gender in his fictional works. The four subchapters of the
third chapter are devoted to the abovementioned theoretical foundation of the
dissertation. Before the concluding seventh chapter, the fourth, fifth and sixth chapters
make a thematic unity subdivided into a number of separate subchapters that further
fork into a number of parts that in a wide scope analyze diversified constructions of
masculinity and femininity in the fiction of Ernest Hemingway. Special attention is
consistently confined to exposing the myth of machismo that has been created around
the Hemingway figure and conseqently to his works, as to unmasking of
Hemingwayesque values that are equally based on prevalent Victorian culture and its
subversion. The complexity of Hemingways fiction reveals the concurrence of many a
parallel theme and motive within each individual Hemingways fictional work whose
simultaneous diversity will be observed in our analysis. Hereby we itemize some of the
wider thematic units that could be said to describe the uniqueness of the integral
masculine and feminine identity in Hemingways fiction: stereotypical and non-
stereotypical images of woman (Victorian angels and demons, muses, marginalized
heroines, alternative models of womanhood); creative, sexual and societal male
passivity and/or female activity; subversion of Victorian gender binary oppositions;
possibilities of male/female communication; gender performativity and role acting
before oneself and others; transgressive and subversive understanding of socially
constructed categories (sexuality, family, marriage); androgyny; queer gender identities;
patriarchy and the position of man, husband, father and son; mens passivization by
war; the escapism of homosocial masculine spaces; differentiation and equation of
normative and non-normative masculinity; various ways of becoming a man; the link
between the loss of masculinity and (Modernist) disclocation.
A few of the relevant conclusions the dissertation arrives at are as follows:
Ernest Hemingway is committed to the investigation of the social constructions of

xiii
masculinity and femininity from the very beginning to the end of his writing career;
rather than onesided, Hemingways research into the topic of gender is multifarious,
rising above the ideas of normative masculinity and its extreme misogynist and
androcentric orientation; Hemingways exploration of gender is not undoubtedly
determined by his childhood and relationship with his parents, but, to a great extent,
relates to wider socio-cultural impulses, especially those at the turn of XX century, that
are then molded back in a recognizable Hemingwayesque manner; the fiction of Ernest
Hemingway demonstrates the trangression of traditional Victorian notions, mainly those
associated with a strict male/female binarism, thus showing a strong ambivalence to
their normative social constructions of femininity and masculinity; albeit intertwined
with the legends and myths ossified round its author, Hemingways fiction probes into
gender in its own right, i.e. without the massive burden of biographism; the gender
performativity in Hemingways fiction often anticipates Gender Studies of
constructionist provenance; the gender identity of Hemingways heroes and heroines is
ambivalent and ultimately indeterminate, while, at the same time, ought to be
analytically coupled not only to its intrinsic fragmentarity, but also to the loss of a
dependable mainstay that can be observed in Modernist American literature at large.
The abovementioned conclusions are used to prove that the reading of Ernest
Hemingways fiction from the perspective of Theories of Difference and Gender
Studies and the understanding of the authors specific manipulation of gender issues
make it possible to re-evaluate a position of Ernest Hemingway within the history of
American literature in a thorough manner, and simultaneously demonstrate that his
fiction has not ceased to surprise its readers with its connotative multiplicity.

xiv
Key words:

1. Ernest Hemingway 6. normativity and naturalness

2. fiction 7. subversion and transgression
3. gender and gender(ed) identity 8. performativity
4. masculinity and femininity 9. queer and ambivalence
5. patriarchy 10. (Modernist) dislocation

Scientific field: literature

Narrow scientific field: American literature

UDC:

xv
Spisak oznaka1

ARIT Across the River and into the Trees

CSS The Complete Short Stories of Ernest Hemingway
DIA Death in the Afternoon
DS Dangerous Summer
FC The Fifth Column
FTA A Farewell to Arms
FWBT For Whom the Bell Tolls
GHOA Green Hills of Africa
GOE The Garden of Eden
IIS Islands in the Stream
MF A Moveable Feast
OMS The Old Man and the Sea
OW On Writing
SAR Fiesta: The Sun Also Rises
SL Selected Letters 19171961
TAFL True at First Light
THHN To Have and Have Not
TOS The Torrents of Spring
UK Under Kilimanjaro

1
Oznake se dre modela zapoetog projekta na objavljivanju Hemingvejevih pisama (the Letters Project),
kao i Hemingvejeve revije (The Hemingway Review). Na ovaj nain se reava nedoslednost skraenica
autorovih dela u korist hemingvejevskog minimalizma (Beegel 2011: 122123).

xvi
After you finish a book, youre dead. But no one knows you are dead. All they see is the
irresponsibility that comes in after the terrible responsibility of writing.

Ernest Hemingway
(21. VII 1899 2. VII 1961)
SADRAJ

Podaci o mentoru i lanovima komisije ..................................................................... iii

Izjave zahvalnosti .................................................................................................... iv
Rezime ..................................................................................................................... v
Summary ................................................................................................................. x
Spisak oznaka .......................................................................................................... xvi

1. UVOD ................................................................................................................. 1

2. ERNEST HEMINGVEJ: DIJALOG S VREMENOM ..................................... 15

2.1 Prvi svetski rat i oko njega ............................................................................. 15

2.1.1 Drutvenokulturne i knjievno-umetnike prilike: viktorijanizam i
otvaranje ka modernizmu u Parizu dvadesetih godina XX veka ........... 18
2.1.2 Izgubljena generacija ........................................................................... 27
2.1.3 Uticaj ideja Hevloka Elisa, Sigmunda Frojda i Ota Vajningera ............. 29

2.2 Biografska legenda Ernesta Hemingveja ........................................................ 35

2.2.1 Opasnost biografizma: Mihail Bahtin ................................................... 38
2.2.2 Performativnost izgradnje Hemingvejevog mita: Doroti Parker,
Lilijan Ros i Ernest Hemingvej ............................................................ 39
2.2.3 Hemingvejeva bajronovska biografija .................................................. 46
2.2.4 ivot i fikcija invencija iz iskustva ................................................. 48
2.2.5 Romansirana biografija i rod ................................................................ 51
2.2.5.1 Viktorijanski Ouk Park ............................................................. 51
2.2.5.2 Porodini portret: majka, otac, sestre, lektira ............................ 53
2.2.5.3 Zov divljine, zavisnost od ena i institucije braka ..................... 59
2.2.5.4 Sinovi i gubitak slobode ........................................................... 67

2.3 Ernest Hemingvej: ogoljavanje sebe i drugih ................................................. 69

2.3.1 Ispisivanje sopstvene mukosti sa ili bez mizoginije ............................. 69
2.3.2 Rasprava s feministkinjama .................................................................. 73
 2.3.3 Borba za mukost: Hemingvej o kritiarima ili piscima i oni o njemu . 78
2.3.4 Fransis Skot Ficderald i dokazivanje muevnosti ............................... 92

2.4 Ernest Hemingvej: pisanje i rod .................................................................... 97

2.4.1 Posveenost pisanju i opti poetiki pogledi ........................................ 98
2.4.2 Rodno obojeni pogledi na pisanje ........................................................ 102
2.4.3 Maskulini stil i sentimentalno oticanje emocije ................................... 105
2.4.4 Poezija pokreta i druge odlike Hemingvejeve proze ............................ 111

3. TEORIJE RODA I RAZLIKE ......................................................................... 117

3.1 Feministika kritika ...................................................................................... 117

3.1.1 Poeci: Virdinija Vulf ....................................................................... 119
3.1.2 ena kao neravnopravna druga: Simon de Bovoar .............................. 121
3.1.3 Napad na patrijarhalnu (frojdistiku) tiraniju: Beti Fridan i Kejt Milet 123
3.1.4 itanje koje prua otpor androcentrinoj knjievnosti: Dudit Feterli
i Patrosinio vajkart ........................................................................... 126
3.1.5 Politika i psihoanalitika dimenzija: Toril Moi i Dulijet Miel ......... 128
3.1.6 Revizionistika kritika: Adrijen Ri, Sandra Gilbert i Suzan Gubar ..... 132
3.1.7 criture fminine i smisao razlike: Elen Siksu i Lis Irigaraj ................ 135
3.1.8 Presek rodne i rasne nejednakosti: bel huks ......................................... 140

3.2 Gender studije .............................................................................................. 142

3.2.1 Tehnologija roda: Tereza de Lauretis .................................................. 143
3.2.2 Performativna teorija: Dudit Batler .................................................... 146

3.3 Istraivanja maskuliniteta ............................................................................. 148

3.3.1 Maskuliniteti u pluralu i razvoj mukosti od XV do XX veka:
Volfgang male, Dord Mose i Majkl Kimel .................................... 149
3.3.2 Amerika mukost: E. Antoni Rotundo i Majkl Kaufman .................... 155
3.3.3 Razliiti pogledi na odnos oca i sina u patrijarhatu: Sigmund Frojd,
Robert Blaj i Artur Miler .................................................................... 158

3.4 Queer studije ................................................................................................ 163

3.4.1 Pretee queer teorije i istraivanja prirodnosti i neprirodnosti:
Don Stjuart Mil i Miel Fuko ............................................................ 164
 3.4.2 Izgradnja queer drutvenih vrsta i njihova odstupanja od norme:
Dord Mose, Angus Maklaren i Meri Daglas .................................... 170
3.4.3 Queer teoretiarke: Iv Kosovski Sedvik i Dudit Batler ..................... 174

4. PROZA ERNESTA HEMINGVEJA U SVETLU FEMINISTIKE KRITIKE 177

4.1 Idealne ene ili viktorijanski kuni aneli ..................................................... 177

4.1.1 Vano je zadovoljiti mukarca ............................................................ 180
4.1.2 Vano je dopustiti mukarcu slobodu elje .......................................... 186
4.1.3 ene-muze .......................................................................................... 188

4.2 Maskuline ene ili viktorijanski enski demoni .............................................. 192

4.2.1 ene s tipino mukim osobinama ....................................................... 194
4.2.2 Seksualno osloboene ene i (bogate) kuke ....................................... 197
4.2.3 Ne vie idealne: rasna promena i elja za mukom kreativnou ......... 204
4.2.4 Prostitutke: marginalizacija junakinja .................................................. 211

4.3 ene i meuprostor: alternativni modeli enskosti ........................................ 216

4.3.1 Odsutne ali prisutne ene .................................................................... 216
4.3.2 Izmeu kategorija: rasna transgresija i izvoenja ludosti ..................... 220
4.3.3 Skup naroitih osobina ili hemingvejevske ene ................................... 227

4.4 Mogunost muko-enske komunikacije ....................................................... 231

4.4.1 Pogled na razumevanje ....................................................................... 232
4.4.2 Pogled na nerazumevanje .................................................................... 235
4.4.3 Pravi i nepravi brak ............................................................................ 238
4.4.4 Oslukivanje govora i tiine ................................................................ 245

5. PROZA ERNESTA HEMINGVEJA U SVETLU GENDER I QUEER STUDIJA 250

5.1 Teorija o performativnom rodu i njena primena na delo Ernesta Hemingveja:

Tomas Striha .............................................................................................. 250
5.1.1 Pozornica: borba s bikovima i ostali gestikulacioni rituali mukosti ..... 253
5.1.2 Ja je najbolja publika .......................................................................... 257
5.1.3 Dramatizacija pred publikom: izvoenje uloga pred drugima .............. 260
5.1.4 Svedoenje rodnim izvedbama ............................................................ 268
 5.2 Relativizacija stereotipnih predstava roda ..................................................... 272
5.2.1 Subverzija tradicionalnih ideja ............................................................ 273
5.2.2 Otvorene seksualne igre ...................................................................... 275
5.2.3 Androginija i njene potkategorije ........................................................ 280

5.3 Queer i ambivalentnost ................................................................................. 288

5.3.1 Queer porodice ................................................................................... 289
5.3.2 Iaenost ili groteskna seksualnost ..................................................... 294
5.3.3 Nejasnost: queer seksualnost i incest ................................................... 299
5.3.4 Neprihvatljive kategorije: homoseksualnost, perverzije i homoerotinost 308

6. PROZA ERNESTA HEMINGVEJA U SVETLU ISTRAIVANJA

MASKULINITETA .......................................................................................... 316

6.1 Oevi i sinovi u patrijarhatu .......................................................................... 316

6.1.1 Idealizacija oca ................................................................................... 317
6.1.2 Frojdovska ambivalencija sina prema ocu ........................................... 320
6.1.3 Seanje na oca .................................................................................... 325
6.1.4 Alternativni oevi ................................................................................ 329
6.1.5 Samoubistvo oca ................................................................................. 340

6.2 Normativna mukost i pravi mukarci ........................................................... 346

6.2.1 Sami a sreni: Hemingvejevi Robinzoni .............................................. 349
6.2.2 Homosocijalnost sveta mukaraca ....................................................... 351
6.2.3 Borci: bokseri i matadori ..................................................................... 355
6.2.4 Borci: vojnici i/ili kukavice ................................................................. 360
6.2.5 Hrabrost ili neto drugo ....................................................................... 364

6.3 Jalova mukost i pasivni mukarci ................................................................ 370

6.3.1 Pisci i stvaralaka nemo .................................................................... 371
6.3.2 Mukarci koji misle i/ili brinu ............................................................. 382
6.3.3 Seksualna pasivnost ............................................................................ 388
6.3.4 Oni koji ostaju po strani: marginalizacija junaka ................................. 394
6.3.5 ekanje i krajnja neaktivnost .............................................................. 403
 6.4 Nastajanje mukosti ili lov na mukost ...................................................... 406
6.4.1 Presek roda i rase ................................................................................ 407
6.4.2 Ribari .................................................................................................. 412
6.4.3 Postajanje mukarcem ......................................................................... 415
6.4.4 Smrt kao odreujui faktor identiteta .................................................. 419

6.5 Posmatranje mukosti u teatru rata ................................................................ 420

6.5.1 Proizvodnja i subverzija mukosti za vreme rata ................................. 423
6.5.2 Groteska i rat ...................................................................................... 426
6.5.3 Posledice rata na muko sopstvo ......................................................... 428
6.5.4 Paradoks, ene, rat .............................................................................. 436

6.6 Rasparani i raspolueni: udnja za (rodnom) celovitou ............................. 441

6.6.1 Ranjeni i osakaeni: obeleenost ranom i gubitak mukosti ................. 442
6.6.2 Seksualno nedostatni ........................................................................... 445
6.6.3 Mrtvi ili izjednaenje rodne i druge fragmentacije ............................... 448

7. ZAKLJUAK: ERNEST HEMINGVEJ I RODNA OPTIKA ........................ 451

LITERATURA ...................................................................................................... 470

I Primarni izvori ...................................................................................................... 470
II Sekundarna literatura ........................................................................................... 471

PRILOG I: Hronologija dela Ernesta Hemingveja ................................................... 512

PRILOG II: Kratke prie Ernesta Hemingveja po zbirkama .................................... 513
PRILOG III: Popis knjievnih ostvarenja Ernesta Hemingveja koja nisu prevedena
na srpski jezik ..................................................................................... 516
PRILOG IV: Popis najvanijih biografija Ernesta Hemingveja od 1949. do 2014. ... 517
PRILOG V: Teme roda na meunarodnim izlaganjima Hemingvejevog drutva
od 1992. do 2014. ............................................................................... 519

Biografija autorke ................................................................................................... 528

Izjava o autorstvu
Izjava o istovetnosti tampane i elektronske verzije doktorskog rada
Izjava o korienju
1. UVOD

U intervjuu koji je Dord Plimpton (George Plimpton)1 objavio u knjievnom

asopisu Pariska revija (The Paris Review) 1958. godine pod naslovom Umetnost
proze: Ernest Hemingvej (The Art of Fiction: Ernest Hemingway) 2 Ernest
Hemingvej (18991961) kae:

I dalje verujem da ne valja da pisac pria o tome kako pie. On pie da bi

ga oi itale i tu nema mesta nikakvim objanjenjima ili disertacijama.
Budite sigurni da postoji mnogo vie od onoga to se da proitati na prvo
itanje, i premda je delo njegovo, pisac nije duan da ga dodatno opisuje,
kao da se radi o provinciji koju je osvojio, niti da glumi vodia kroz
sloenije krajolike svog opusa.
(Hemingway, prema Bruccoli 1986: 120)3

Ove rei otvaraju niz pitanja koja, ini se, stoje na poetku naeg tumaenja
Hemingvejeve knjievnosti. Prvo, Hemingvej upozorava da pisanje nije lak poduhvat,
kao i da bi pisac morao biti osloboen tekog tereta objanjavanja nastanka sopstvenog
dela. Drugo, Hemingvej, u izvesnom smislu, sukobljava figure pisca i itaoca, kazujui
da bi uloga itaoca trebalo da se sastoji samo u tome da (budnim?) okom razumeva
napisano, umesto da o tome pie disertacije. Konano, Hemingvej oigledno
podrazumeva kako se prvim itanjem nikada ne iscrpljuju sva znaenja jednog
knjievnog teksta i na taj nain nagovetava da se jedan isti tekst pokazuje nuno
drugaijim itaocu koji mu se vrati jo koji put. Mada svesni injenice da italac uvek sa
sobom nosi opasnost uitavanja sopstvenog sopstva ili ire drutvene kulture kojoj
pripada u knjievno delo, odvaiemo se da pristupimo prozi Ernesta Hemingveja na

1
Jedan od osnivaa knjievnog asopisa Pariska revija 1953. godine, u okviru kojeg je izlazila serija
intervjua Pisci na delu (Writers at Work) s poznatim piscima; naa transkripcija vlastitih imena iz
stranih jezika dosledno koristi preporuke Pravopisa srpskog jezika koji se pridrava kombinacije
izgovorenog i napisanog izvornog oblika imena (Peikan 2011: 186187). Oslanjamo se i na prirunik
Tvrtka Pria Novi transkripcioni renik engleskih linih imena koji detaljnije razrauje model
transkripcije vlastitih imena iz engleskog jezika.
2
Radi doslednosti i ujednaenosti, svi prevodi s engleskog jezika, ukljuujui i citate iz Hemingvejevih
dela, delo su same autorke, izuzev ako je drugaije naznaeno.
3
U originalu: I still believe though that it is very bad for a writer to talk about how he writes. He writes
to be read by the eye and no explanations nor dissertations should be necessary. You can be sure that
there is much more than will be read at any first reading and having made this it is not the writers
province to explain it or run guided tours through the more difficult country of his work.

1
nain koji bi ga bio dostojan, a koji se temelji na uverenju da se najsubjektivnije
oseanje uzima za osnov naunog rada i da se ono vrlo lepo slae s naukom naukom
o knjievnosti (tajger 1978: 206). Ovde se radi o oseajnom nervu, o kome govori
Virdinija Vulf, iz kojeg se iri uzbuenje kroz nas (Vulf 1956: 292). S obzirom na to
da je knjievnost veoma kompleksna i da nema naznaka da ikada moemo da
doprinesemo kritici, delimo njeno uverenje da moramo ostati itaoci koji imaju svoju
odgovornost, ak i znaaj (ibid., 293). Imajui takoe u vidu njen stav da je vano do
koje emo se mere opirati ili podavati simpatijama i antipatijama to ih pisac budi u
nama (ibid., 285), prozi Ernesta Hemingveja pristupamo u ulozi sauesnika i
saradnika.

Ernest Hemingvej je ameriki, pre svega prozni, pisac i jedan od najznaajnijih

predstavnika amerike (modernistike) knjievnosti koji se esto ubraja u pisce tzv.
izgubljene generacije iz dvadesetih godina prolog veka. Hemingvejev stvaralaki opus
(kratke prie, romani, dokumentarna literatura, urnalistika, pisma, jedna drama i jedna
novela, nekolicina pesama) oituje raznorodne drutvenokulturne, filozofske ili
knjievno-umetnike uticaje kojih se sam uglavnom otvoreno klonio ili javno
podravao, a koji bez sumnje ostavljaju trag na njegove knjievne i druge poglede,
ukljuujui i one koji se tiu roda i seksualnosti. Mahom pozitivna, dananja knjievna
reputacija Ernesta Hemingveja poiva na njegovim tzv. najboljim delima (Sunce se
ponovo raa, Zbogom oruje, Za kim zvono zvoni, Starac i more, Maka na kii,
Kratki sreni ivot Fransisa Makombera, Snegovi Kilimandara) u odnosu na koja
se njegova pozna ili posthumno objavljena dela proglaavaju nedostojnima (Preko reke
i u umu, Ostrva u struji). Ureivanje tekstova pisca koji vie nije iv obino se temelji
na naglaavanju stilskih strategija po kojima je pisac bio poznat (Altman 2010: 132).
Imajui u vidu da modernistika pria vremenom postaje slobodnija, ostavljajui tako
vei prostor koji bi itaoci mogli da popune, Hemingvej se u svojim posthumno
objavljenim delima bavi temom seksualnosti i roda na otvoreniji nain, te,
paradoksalno, ovi njegovi tekstovi u kritikim tumaenjima dobijaju poseban status,
neretko i vei autoritet od dela objavljenih za pieva ivota (ibid., 137; 130).
Hemingvej, meutim, ostaje nepresuna autoritativna figura i inspiracija buduim

2
generacijama pisaca koje slede njegov istanan stil prividno jednostavne proze (Daijel
Hamet, Dejms Farel, Don OHara, Nelson Algren, Dejms Douns, Norman Mejler).
Kritike perspektive teorija roda i razlike koje ine teorijsku potku ovog rada,
ovde shvaene etvorostruko feministika kritika, gender studije, istraivanja
maskuliniteta i queer studije, obuhvataju irok vremenski raspon, tako da se neke od
njih hronoloki podudaraju s nastankom Hemingvejevog dela, a neke pronalaze predmet
istraivanja po smrti autora. S obzirom na to da razliita istraivanja roda
problematizuju upravo mesta gde se analiza najmanje oekuje, delo Ernesta
Hemingveja, olienje mukog stila, postaje idealno mesto za takva ispitivanja u trenutku
kada se od strane nekih autora ili kritiara nipodatava njegova knjievno-estetska
vrednost i svodi na jednu vrednost, najee izrazitu muevnost, mizoginiju,
nemoralnost, antiintelektualnost ili odsustvo estetike distance izmeu autora i njegovih
junaka (Maks Istman, Vindam Luis, Virdinija Vulf, Dudit Feterli, Siril Konoli, Filip
Rav).4 Ernest Hemingvej uiva gotovo kultni status u amerikoj knjievnosti imajui u
vidu da je kritiki opus o njegovom delu, rastui do gigantskih razmera, postao pravi
interpretativni lavirint. Iako se stvaralatvo Ernesta Hemingveja moe tumaiti iz
mnogo razliitih uglova, njegovo itanje iz ugla teorija roda i razlike dragoceno je jer
bismo se u protivnom ogluili o autorovu intenciju da progovori o rodu koja je jasno
naznaena mnogim tekstualnim signalima u njegovom delu.5 Rodu kao bitnom aspektu
proze Ernesta Hemingveja matina srpska kritika nije posvetila dovoljno panje, ili je,
jednostavno, zanemarila.6 Izborom razliitih teorija roda i razlike pokazaemo kako je
Hemingvejeva proza neiscrpan izvor za plodna tumaenja roda. Upravo na mestu
Hemingvejevog ukrtanja binarnih opozicija ili prevazilaenja granica izmeu
binarizama (muko ensko, individua drutvo, privatno javno, centar periferija,
injenica fikcija) nastaje polemika, ali i mogunost naeg doprinosa sagledavanju

4
Detaljnije o kritikoj recepciji Hemingvejevog dela videti Meyers 2005a.
5
Misli se na intenciju u smislu u kom o njoj govori Volfgang Izer: koliina neodreenosti u samom tekstu
jeste najvaniji elemenat ukljuivanja itaoca u tekst jer aktivira itaoeve predstave radi realizovanja
intencije koja je zasnovana u tekstu; italac je unapred predvien jer znaenje koje se vaspostavlja u
procesu itanja svakako je uslovljeno tekstom, ali u takvom obliku koji doputa da ga italac sam
proizvede (Izer 1978: 112).
6
Znaajan deo literature o rodu u delu Ernesta Hemingveja objavljen je na engleskom jeziku, to samo
oslikava nedovoljnost bavljenja ovom temom kod nas. Prof. dr Vladislava Gordi Petkovi odbranila je
1998. godine doktorsku tezu pod nazivom Pria i pripoveda u kratkoj prozi Ernesta Hemingveja, koja
se ne bavi temama roda i seksualnosti. Njenu knjigu Hemingvej: poetika kratke prie, prireenu
doktorsku disertaciju, navodimo u Literaturi.

3
Hemingvejevog dela. Analitiko-interpretativnim tumaenjem Hemingvejevih
knjievnih ostvarenja u svetlu pomenutih teorija stiu se uslovi za osvetljavanje
doprinosa Ernesta Hemingveja amerikoj knjievnosti i svetskoj knjievnosti uopte iz
novog ugla. Ovaj rad poiva na ideji da nam Hemingvejeva proza moe otkriti svoje
nove kvalitete putem naroitog preispitivanja koje ne trivijalizuje u njoj oigledno
prisustvo tema roda.
Cilj koji smo postavili jeste da se ustanovi uloga roda u proznom delu Ernesta
Hemingveja, tj. pokae da se specifine teme roda mogu prepoznati i izdvojiti, a potom
podrobnije istraiti. Teme roda jesu dominanta Hemingvejevog opusa od samog poetka
njegovog stvaralatva. Iako sveobuhvatne, predstave roda u njegovom delu nipoto nisu
jednoobrazne i jednoznane, ve raznolike i polisemantine. Primenom teorija roda i
razlike na Hemingvejevu prozu mogue je sagledati njen doprinos u drutvenokulturnim
i knjievnim konstrukcijama roda i seksualnosti s kraja XIX i poetkom XX veka, ali i
njeno samostalno, esto subverzivno, proizvoenje znaenja koja prkose
konvencionalnoj moralnosti rodnih identiteta tog doba. Hemingvejevo delo svesno
zauzima stav prema temama roda, dok Hemingvej zahteva odgovornog itaoca koji e
razumeti njegovu maskiranu igru i raznolik pristup rodnim konstrukcijama uopte i
rodnim identitetima njegovih junaka. U istraivanju roda u Hemingvejevom delu
potrebno je otii preko (beyond) sad ve zastarelog i stereotipnog istraivanja njegovih
ultramaskulinih herojskih kodova obuhvatnijim problematizovanjem roda, dovesti u
pitanje mit o pojednostavljenoj slici neprobojne mukosti koji se oko Hemingveja i
njegovog dela stvarao i naposletku uvrstio, i pokazati u kojoj se meri, zapravo, u
pievoj maskulinoj slici javljaju pukotine. Imajui u vidu vanost uspostavljanja
ravnotee u ispitivanju Hemingvejevih junaka, rad nudi niz analiza jo uvek manje
istraenih enskih likova, i pokuava da sazna zato je Ernest Hemingvej jedan od
autora koji u kritikoj javnosti izaziva toliko oprene stavove, i ta je to to u njegovom
delu neprestano deli kritiare i itaoce na meusobno iskljuive pristupe u tumaenju.
Rad takoe zastupa uverenje da teorije roda i razlike obezbeuju poglede na delo
Ernesta Hemingveja kojima bi se osavremenio znaaj ovog velikog pisca i dao sve
uvid u kompleksnost njegovog pogleda na svet. Znaajno bi, pored toga, bilo srpskoj
akademskoj javnosti uiniti dostupnim mnoge kritike izvore sa angloamerikog
govornog podruja i posredno uputiti na mnoge struje u novijem istraivanju roda u

4
Hemingvejevom delu, ali i na sama Hemingvejeva dela, pisma i poetike poglede koja
nepravedno izostaju iz srpske italake javnosti ili, pak, ona koja nisu prevedena na
srpski jezik.
Rad bi trebalo da doprinese ukupnoj do sada objavljenoj literaturi o proznom
stvaralatvu Ernesta Hemingveja, dajui sve pogled na rod, jednu od vanih dimenzija
njegove knjievne grae. Naroitim odabirom kritike literature, objavljivane od
dvadesetih godina prolog veka do danas, osvetlie se Hemingvejevo delo na specifian
nain i ukazati na mogunost novih istraivanja u odnosu na postojeu kritiku.
Analizom e se pritom prikazati i dodatna tumaenja pojedinanih proznih ostvarenja
Ernesta Hemingveja kroz teme roda kojima se ovaj pisac u njima sluio, ime bi trebalo
da se postigne zaokruenost istraivanja tema roda u celokupnom proznom stvaralatvu
Ernesta Hemingveja. Oekujemo da e disertacija znaajno doprineti najsavremenijim
tumaenjima njegovog dela u okvirima moderne amerike knjievnosti, a time i srpske
anglistike, uz pokuaj ukazivanja na naine kojima konstantno prisutne teme roda u
Hemingvejevom proznom opusu samo jo jae osvetljavaju njegovu jedinstvenost i
doprinose njegovom obuhvatnijem razumevanju u okvirima istorije amerike
knjievnosti. ire razumevanje Hemingvejeve specifine upotrebe tema roda, kao i
njegovo slikanje raznolikih rodnih identiteta, produbljuje i obogauje postojea saznanja
o tzv. izgubljenoj generaciji i modernistikoj amerikoj knjievnosti, ali takoe dovodi
do potvrde visoke umetniko-estetske vrednosti stvaralatva Ernesta Hemingveja.
Tematska kritika e nam uz kombinovanu metodoloku paradigmu biti od
naroitog znaaja s obzirom na to da je vezana za plan sadrine dela, tj. njegovih tema,
ideja, vizija i etikih stavova. Paljivo itanje (close reading) e posluiti kao metod
semantike autonomije teksta kojim se mogu otkriti najfiniji prelivi znaenja i najdublji
slojevi smisla knjievnog teksta, a koji u radu nee biti u neskladu s traganjem za
autorovom intencijom (iako bi nova kritika ovaj pristup odredila kao intencionalnu
zabludu),7 performativnou autorovog dela, ili njegovom ukorenjenou u politikim
vrednosnim sudovima. Ukoliko se sledi hronoloki princip proznih dela Ernesta uvia
se stalna preokupacija autorove proze temama roda, kao i preciznija razlika i/ili slinost
izmeu pojedinanih dela nastalih za ivota pisca i onih posthumno objavljenih.
Biografski pristup e biti nuno dotaknut kada se pievo delo bude oslanjalo na

7
Videti: Wimsatt and Beardsley 1995.

5
Hemingvejevu tehniku invencije iz iskustva koja implicira neodvojivost ivotnog
iskustva i fikcije na nain koji samo potvruje performativni karakter izgradnje svih
izmiljenih pria, pa i samog pievog ivota koji nita manje nije satkan iz mitova i
legendi od njegovog knjievnog dela. Razmatranje elemenata unutar samog dela
(analiza jezika, stila, tema i junaka) ne mogu se u sluaju Ernesta Hemingveja odvojiti
od razmatranja svih onih elemenata koji su van knjievnog dela ali su s njim u vezi
(drutvenokulturni ambijent, pieva biografska legenda, filozofska shvatanja i
seksualna politika vremena), s obzirom na to da nas Hemingvejeva specifina veza s
transatlanskim viktorijanskim nasleem, kao i u epohom modernizma, na to navodi.
Nadamo se da e ovako koncipirano istraivanje omoguiti da se minuciozno predstavi
prozno delo Ernesta Hemingveja iz ugla teorija roda i razlike i na taj nain ispitaju ne
samo one najoiglednije crte pievog dela (mizoginija, viktorijanski strogi rodni
binarizam), ve i oni manje vidljivi elementi koji su snano prisutni u njegovoj strukturi
(homoerotinost, pasivizacija ili feminizacija mukosti).
Opus koji izuavamo obuhvata celokupnu Hemingvejevu prozu u koju se
ubrajaju kratke prie,8 romani, jedna novela i dokumentarna literatura. Ovako irokim
zahvatom pokuaemo da ukaemo na Hemingvejevu stalnu okupiranost, ukoliko ne i
opsesiju, temama roda u sledeim delima:

zbirke kratkih pria: U nae vreme (1925); Mukarci bez ena (1927); Pobednik
ne dobija nita (1933); Snegovi Kilimandara (1939); Kratke prie objavljene u
knjigama ili asopisima posle Prvih etrdeset devet; Prethodno neobjavljene
kratke prie;
romani: Prolenje bujice (1926), Sunce se ponovo raa (1926), Zbogom oruje
(1929), Imati i nemati (1937), Za kim zvono zvoni (1940), Preko reke i u umu
(1950), Ostrva u struji (1970), Rajski vrt (1986), Kao svitanje (1999), U
podnoju Kilimandara (2005);
novela: Starac i more (1952);
dokumentarna literatura: Smrt u podne (1932), Zeleni bregovi Afrike (1935),
Pokretni praznik (1964), Opasno leto (1985).

8
Kratka pria (engl. short story) je fiktivni narativ ija duina obino ne prelazi 20.000 rei, esto sadri
dva ili tri junaka, i fokusira se na jednostavan dogaaj ili momenat trenutne spoznaje koji se prepoznaje
kao epifanija (epiphany) Dejmsa Dojsa (Quinn 2004: 313).

6
U tradicionalnoj kritici Hemingvejevog dela neretko se pravi razlika izmeu dela
objavljenih za ivota pisca i posthumno objavljenih u smislu ocene njihove knjievne
vrednosti, a koja dri da je Hemingvej bio na izmaku kreativnih snaga ve od
etrdesetih godina. Imajui u vidu veliki broj intervencija Hemingvejevih izdavaa u
posthumno objavljenim ostvarenjima, znaajno je pitanje koliko se ona uopte mogu
smatrati zavrenim i originalnim doprinosom autora. Tematska bliskost u predstavljanju
roda izmeu Hemingvejevih ranih i kasnijih dela, meutim, govori da bi samo analiza
celokupnog Hemingvejevog korpusa mogla da obezbedi zaokruenu sliku autorovih
ispitivanja roda i raznovrsnih rodnih identiteta njegovih junaka prikazanih u njemu.
Osnovu za sveobuhvatno preispitivanje tema roda u delu Ernesta Hemingveja
ine kritikoteorijski uvidi etiri uslovne potkategorije teorija roda i razlika u naem
radu: feministika kritika, gender studije, istraivanja maskuliniteta 9 i queer studije.
Glavni autori feministike kritike koji nam se ine nezaobilaznim u tumaenju roda u
Hemingvejevom delu jesu: Virdinija Vulf, Simon de Bovoar, Beti Fridan, Kejt Milet,
Dudit Feterli, Patrosinio vajkart, Toril Moi, Dulijet Miel, Adrijen Ri, Sandra
Gilbert i Suzan Gubar, Elen Siksu, Lis Irigaraj i bel huks. Meu autorima iji se
predmeti interesovanja prevashodno kreu u okviru gender studija osloniemo se na
poglede Tereze de Lauretis i Dudit Batler, a u okviru istraivanja maskuliniteta na
uvide Volfganga malea, Dorda Mosea, Majkla Kimela, Pitera vengera, E. Antoni
Rotunda, Majkla Kaufmana, Roberta Blaja i Artura Milera. Pre svega zbog istraivanja
koncepta prirodnosti, normalnosti i izgradnje queer drutvenih vrsta, u naoj analizi
neizostavni su uvidi Dona Stjuarta Mila, Miela Fukoa, Angusa Maklarena i Meri
Daglas, koji logino vode ka teorijskim postavkama zvaninih queer teoretiarki Iv
Kosovski Sedvik i, ponovo, Dudit Batler.
Knjievna kritika oduvek je pokazivala veliko interesovanje za Hemingvejevo
delo. S obzirom na to da se u istraivanjima Hemingvejeve proze radi o obimnom
kritikom korpusu, pokuaemo da izdvojimo najvanije tumae i ukratko predstavimo
njihove ideje. Meu onima koji se iskljuivo bave analizom Hemingvejeve proze,
razlikovaemo kritiare koji se ine nezaobilaznim za nae tumaenje, a bave se tzv.
optim temama, od onih kritiara koji se najvie, naroito od devedesetih godina prolog

9
Iako ine deo gender studija, istraivanja maskuliniteta izdvajamo kao zasebno polje istraivanja zbog
njihove naroite vanosti za analizu tzv. dominantno mukog Hemingvejevog dela.

7
veka, usredsreuju na teme roda u njegovom delu. U ovoj drugoj grupi jo detaljnijom
podelom mogu se razlikovati oni koji se prevashodno bave analizom junaka, odnosno
junakinja u Hemingvejevom delu. U svakoj od pomenutih grupa moe se uoiti
tradicionalna, ali i revizionistika kritika. Kombinovanjem starijih i novijih pristupa
dolazimo do temeljnijeg uvida u teme roda u delu Ernesta Hemingveja, pokazujemo
suprotstavljenost stavova kritiara koji svi zajedno doprinose jasnijem osvetljavanju
Hemingvejevog dela iz ugla teorija roda i razlike i gradimo sopstvene sudove.
Tradicionalna kritika Hemingvejevog dela umnogome je odredila tok njegovog
istraivanja. Izvesne teorije postale su toliko dominantne da se dugo van njih u
Hemingvejevoj kritici nije ni razmiljalo. Ovoj injenici doprinosi i samo vreme
nastanka gender studija (sedamdesete godine XX veka), njihovog daljeg razvoja
(osamdesete godine XX veka) i preklapanja s queer studijama (devedesete godine XX
veka). Neki od Hemingvejevih kritiara tzv. glavnog toka ija su tumaenja najvie
zasluna za dominantnu reputaciju Ernesta Hemingveja u amerikoj i svetskoj
knjievnosti jesu: Edmund Vilson (teorija rane, 1941), Filip Jang (junak s kodeksom,
1952. i 1966), arls Bejker (simbolizam, 1956), Erl Rovit (tutor uenik, 1986), Lesli
Fidler (mizoginija, potisnuta homoseksualnost homosocijalnih prostora, 1998), a u
manjoj meri Alfred Kejzin, Metju Kauli, Robert Pen Voren i Dekson D. Benson.
Izvestan broj navedenih kritiara, meutim, povremeno naputa tradicionalna tumaenja
proze Ernesta Hemingveja i anticipira kasnija istraivanja roda i rodnih identiteta u njoj.
Na primer, Alfred Kejzin, ameriki pisac i kritiar, uoava kako itati Hemingveja
znai oseati se vie ivim. Dodeljujui mu zvanje slikara po lepoti koja postoji u
njegovom delu (Kazin 1985: 196; 206), on primeuje da je Hemingvej vrlo lian autor i
istie vanost koju seksualna ranjivost ima u njegovom delu (ibid., 208; 199).
Tumai Hemingvejeve proze vremenom se sve vie okreu istraivanjima roda.
Do velikog zaokreta ka preispitivanju predstava roda u Hemingvejevom delu dolazi ve
krajem sedamdesetih godina, a tumaenja roda u Hemingvejevoj kritici odnose
preimustvo od kraja devedesetih godina prolog veka. Nagovetavajui razliitost tema
koje emo u radu tek istraiti, izdvojiemo neke od kritiara iz perioda tzv.
Hemingvejeve renesanse koji su pokrenuli znaajna pitanja i napravili najvanije
pomake u promiljanjima njegovog dela u svetlu istraivanja roda: Mark Spilka
(androginija), Karl Ibi (fetiizam), Kenet Lin (lini konflikti), Derald Kenedi (rodna i

8
seksualna transgresija), Debra Modelmog (queer porodice), Riard Fantina
(mazohizam), Nensi R. Komli i Robert Skouls (rasna transgresija), Tomas Striha
(performativnost), Robert E. Fleming (pisci i lice u ogledalu), Ejmi L. Strong (rasa),
Aleks Vernon (rat i maskulinitet). Meu autorima koji se prevashodno bave
istraivanjima maskuliniteta u Hemingvejevom delu uzimamo u obzir uvide Toda
Onderdonka, Ire Eliot, Tomasa Strihaa, Roberta E. Fleminga, Riarda Fantine, Rouzi
M. Barvel, Kita Gandala, Dona S. Baka. Hemingvejevi enski likovi naroito poinju
da se analiziraju od osamdesetih godina prolog veka, a najvaniji istraivai u ovoj
oblasti jesu: Ernest Lokrid, Bikford Silvester, Linda Paterson Miler, Keti G. Vilingam,
Gejl Sinkler, Liza Tajler, En Patnam, Suzan Bigel, arls Nolan Mlai, Hilari Dastis,
Ejmi L. Strong, Rena Sanderson. Ovaj rad e svojom analizom pokuati da srpskoj
akademskoj javnosti predstavi mnoga pitanja roda koja se ve tridesetak godina
postavljaju u Hemingvejevoj savremenoj kritici,10 ali i otvoriti neka nova.
Opta teorijska literatura koriena u radu trebalo bi da omogui razumevanje
ireg drutvenoistorijskog, kulturnog i knjievnog konteksta Hemingvejevog dela. U
tom smislu, izdvajamo neke od autora koji su nam vani u tumaenju Hemingvejevog
dela i navodimo njihove, za potrebe ovog rada, osnovne ideje: Hevlok Elis
(seksualnost), Oto Vajninger (mizoginija), Sigmund Frojd (podsvest, cenzura,
oceubistvo, patrijarhat, seksualnost), Mihail Bahtin (drugost, lice u ogledalu), Bertolt
Breht (gestus), Don Stjuart Mil (prirodnost), Miel Fuko (seksualnost, drutvene vrste),
Artur Miler (tragedija, odnos oca i sina), Vimala Herman (dramski dijalog), Boris
Tomaevski (biografska legenda), an-Pol Sartr (neprihvatljive kategorije, neautentini
izbori). Kada su u pitanju ostali autori ije studije i/ili lanke koristimo, podrazumeva se
da ni bez njih rad na ovoj temi ne bi bio potpun, ali poto uglavnom pokrivaju ue polje
nego prethodno pomenuti, nema vee potrebe da se poimence nabrajaju u samom
uvodu, ve e se njihova vanost sagledati na odgovarajuim mestima u narednim
poglavljima. Na odabir sekundarne literature ima za cilj da doprinese uverenju da
teorije roda i razlike jesu vane kritike perspektive koje, u saglasju s drugim teorijskim
osvrtima, pruaju neizostavno polazite u interpretaciji Hemingvejevog dela i dovode

10
asopis posveen istraivanju dela Ernesta Hemingveja, Hemingvejeva revija (The Hemingway
Review), najznaajniji je batinik raznovrsnih, pa i rodnih, interpretacija. Postoji od 1979. godine, tampa
se dva puta godinje u izdanju Hemingvejevog drutva (the Hemingway Society) i Univerziteta u Ajdahu
(University of Idaho). Videti: Prilog V.

9
do svestranijeg razumevanja Hemingvejevih preokupacija rodom i novijeg sagledavanja
knjievno-estetske dimenzije njegovog opusa. Pokuaemo ne samo da pokaemo da je
Ernest Hemingvej u prozu svesno utkao teme roda, ve da su i neki od njegovih
teorijskih pogleda proeti razmiljanjima o rodu i kroz rod. Ova analiza Hemingvejevog
dela iz ugla teorija roda i razlike zastupa stanovite drutvenog konstruktivizma u
izgradnji rodnih i seksualnih identiteta Hemingvejevih junaka, mada bi se rasprava o
tome ta konstituie rod ili seksualnost danas morala razumeti u smislu pregovaranja
izmeu razliitih esencijalistikih i konstruktivistikih pozicija. Vano je, takoe, istai
razliku izmeu razumevanja znaenjskih implikacija roda na poetku i sredinom XX
veka, i njegovog tumaenja danas u vremenu (post-)postfeminizma i postmodernizma
koje je znatno obogaeno raznolikim kritikim teorijama i ispitivanjima vrsta drutvene
utemeljenosti roda.

Rad se sastoji od sedam poglavlja s nizom potpoglavlja iji naslovi upuuju na

teme koje se u njima ispituju. Posle ovog uvodnog poglavlja, drugo poglavlje
pozicionira Hemingveja u drutvenoistorijskom (Prvi svetski rat, jaanje feminizma i
kriza maskuliniteta, pojava Nove ene), kulturnom (transatlanski ili ameriki
viktorijanizam, opti relativizam filozofskih ideja, melanholija vremena, psihoanaliza,
seksologija, zaokret ka subjektivnosti) i knjievnom (modernizam, tzv. izgubljena
generacija, nova kritika, imaizam, kubizam) kontekstu, s akcentom na relevantnost
svih pomenutih irih drutvenih strujanja za istraivanje roda u Hemingvejevoj prozi;
bavi se Hemingvejevom biografskom legendom, ukazujui na opasnost biografizma,
performativnost izgradnje Hemingvejevog mita, bajronovski imid autora, bliskost
Hemingvejevog ivota i fikcije na temelju invencije iz iskustva, i veze izmeu
Hemingvejevog prevashodno viktorijanskog vaspitanja i porodinih prilika s temama
roda u njegovom delu; ukazuje na Hemingvejevu raspravu s feministkinjama, specifino
rivalstvo prema kritiarima, piscima i prijateljima u svetlu teorije o strepnji od uticaja
Harolda Bluma, tipino modernistike satire ili invektive, kao i viktorijanskog
nadmetanja; pokazuje naine Hemingvejevog ispisivanja sebe i drugih (sentimentalnost,
depresija, hvalisavost, iscrpljenost, anksioznost, oseaj inferiornosti); i, konano, daje
pregled Hemingvejevih optih i rodno obojenih poetikih pogleda na pisanje, optih i
onih rodno obojenih, kao i odlika njegove proze (poezija pokreta, maskulinizacija,

10
minimalizam, emotivna nabijenost, humor, ironija, dijalog, lirski elementi, ulnost)
kljunih za razumevanje roda, objanjava kvalitet Hemingvejevog maskulinog stila i
sentimentalnog oticanja emocije. U treem poglavlju dajemo pregled etiri pravca
istraivanja (feministika kritika, gender studije, istraivanja maskuliniteta i queer
studije) naslovnog teorijskog okvira iz ijeg ugla posmatramo Hemingvejevu prozu.
etvrto, peto i esto poglavlje podeljeni su na niz potpoglavlja, a svako od njih
na odeljke koji tematizuju jedan dominantan aspekt Hemingvejevog dela. Ovakva
sistematizacija Hemingvejevog opusa iz ugla teorija roda i razlike namerava da pokae
kako se svako njegovo pojedinano delo moe razmatrati iz vie razliitih uglova, a da
analize roda u Hemingvejevoj prozi doprinose isticanju kompleksnosti autorovog dela.
Unakrsnom analizom pojedinanih proznih ostvarenja Ernesta Hemingveja jedno isto
delo se osvetljava u razliitim delovima rada iz razliitih uglova, to govori u prilog
tome da pojedinani Hemingvejevi tekstovi neretko kriju vie od jedne preokupacije
rodom. Primera radi, u romanu Zbogom oruje (A Farewell to Arms) 11 analiziramo
alternativne modele enskosti, subverziju tradicionalnih ideja braka, queer muke
seksualnosti, alternativnu figuru oca, muku verbalnu tiinu, samoposmatranje junaka,
androginiju, queer porodice, postajanje pravim vojnikom ili kukavicom, pasivizaciju
junaka, i posledice rata na muko sopstvo. Hemingvejevo stvaralatvo je izrazito
sloeno sadejstvo raznovrsnih tema i motiva, kao i njihovih meusobnih podvrsta, i
upuuje na polivalentnost stvarnosti koja podrazumeva izvesne konstante, ali i dileme
oseajnosti modernog oveka. Kratak pregled nekih motivsko-tematskih kompleksa koji
se u radu istrauju mogao bi da obuhvati sledee kategorije: rat kao odreujui element
rodnih identiteta Hemingvejevih junaka; performativnost drutvenih konstrukata;
patrijarhat s naglaskom na odnos oca i sina; razliite konstrukcije pravih i pasivnih
mukaraca, a zatim idealnih i maskulinih ena; mogunost muko-enske komunikacije
s osvrtom na ulogu jezika u modernizmu, ali i jezika uopte; poigravanje stereotipnim
konstrukcijama roda primenom razliitih vidova subverzije; mnoge queer kategorije; i
konano, rasparani identitet hemingvejevskog junaka i aspekt njegovog fizikog
ranjavanja, ali i podeljene svesti u kontekstu rodnih konstrukcija poetkom i sredinom
XX veka. Izdvajamo takoe i neke podmotive i teme koje se odnose na sliku

11
Svi naslovi Hemingvejevih dela navode se prvo u prevodu na srpski jezik, a potom u originalu u
zagradi.

11
sveukupnog maskulinog i femininog identiteta u Hemingvejevoj prozi: destabilizovana
seksualnost, teatralnost i performativnost roda, androginija, fetiizam, anksioznost,
eskapizam, maizam, mazohizam, drugost, herojstvo i kukaviluk, sentimentalnost i
emotivno potiskivanje, nametanje opteobavezujuih obrazaca ponaanja, borba za
istinu, rivalstvo, mogunost ljubavi i komunikacije meu polovima, raznolikost muko-
-enskih/mukih odnosa, queer porodice, homosocijalni prostor, incest,
homoseksualnost, homoerotinost, raspoluenost i celovitost, razni vidovi fiziko-
-emotivne fragmentacije rodnog identiteta. Teme ambivalentne seksualnosti u
Hemingvejevom delu (homoerotinost, incest, seksualna pasivnost ili jalovost,
groteskna seksualnost, perverzije) ne pripisujemo krahu pieve poetne zavidne
stvaralake snage, kao to ne dovodimo u pitanje pravo pisca da u sopstvenom delu
istrai i teme koje se esto ispostavljaju subverzivnima ili nemoralnima u normativnom
drutvu njegovog, ali, po svemu sudei, i naeg doba.
Poslednje poglavlje izvodi zakljuke naeg istraivanja i sumira rezultate, dok u
Prilozima IV dajemo hronologiju proznih dela Ernesta Hemingveja, popis kratkih pria
redosledom kojim su rasporeene po zbirkama u kojima su prvobitno objavljene, popis
autorovih dela koja nisu prevedena na srpski jezik, popis najvanijih biografija Ernesta
Hemingveja od 1949. do 2014, kao i teme roda izloene na meunarodnim izlaganjima
Hemingvejevog drutva u periodu od 1992. do 2014. godine.

Mada se Hemingvejev fiktivni svet ponekad smatra specifinom amerikom

mitologijom izrazito eskapistikog opredeljenja (Elliott 1991: 322), on se pokazuje
polimorfnim u okvirima ne samo amerike ve i svetske knjievnosti. Kritike
perspektive teorija roda i razlike osvetljavaju Hemingvejevu prozu iz novijeg ugla, ali
istovremeno potvruju koliko je ona knjievnoestetski vredna. Istraivanje roda i
seksualnosti u Hemingvejevom delu trebalo bi da predstavi naroiti presek tipologija
hemingvejevskih junaka i junakinja koji obitavaju u meuprostoru izmeu stereotipnih
kvalifikacija i njihove istovremene subverzije. Toril Moi upozorava da se ironija
moda nikad nije smatrala naroito femininim modusom pisanja, kao i da je teko
nasrnuti na nekoga ko koristi ironiju ba zato to njegov tekst ne moe uverljivo da se
fiksira. U ironinom diskursu svaka pozicija na kraju dekonstruie sopstvenu politiku
(Moi 2002: 40). Oslanjajui se na ovo uverenje, Hemingvejeva ironija bi se mogla

12
smatrati sredstvom subverzije, u ijem svetlu pieva preispitivanja predstava roda
postaju neodrediva i ambivalentna. Verujemo da emo otvoriti mogunost novog
mapiranja hemingvejevskog rodnog identiteta koji vie nee pretpostavljati
pojednostavljenu sliku mao protagoniste ili odsutnosti ena, sliku koja je zahvatila sva
Hemingvejeva privatna i javna lica. Nameravamo da pokaemo kako proza Ernesta
Hemingveja nije otelotvorenje monolitne mukosti i enskosti, imajui u vidu i
injenicu da je u njoj prisutan raznolik rodni identitet likova. Stalnim uporeenjem s
tzv. tradicionalnim tumaenjima Hemingvejevog dela, naa analiza e prevashodno
dalje razvijati ideje revizionistike kritike.
Hari R. Stounbek (Harry Robert Stoneback) upozorava da je dolo vreme da se
Hemingvej-pisac oslobodi aljkavosti biografski orijentisanih tumaenja, kao i da se
prihvati slojevita kontekstualizacija Hemingvejevog dela.12 Na temelju ovog uverenja,
rad e pokuati da pokae da je Hemingvej koga smo uili u srednjoj koli mrtav i da
bi sada trebalo da slavimo novog Hemingveja (Comley and Scholes 1994: 146)13 koji je
svestan performativnosti roda i neretko na tragu teorija roda. Osim to emo u tekstu
mukog pisca tragati za nainima fiktivnog predstavljanja ene i mukarca,
Hemingvejevo pisanje emo pokuati da analiziramo i kao knjievni diskurs koji je
obeleen rodom, s obzirom na to da je i mukost kategorija koja se moe
problematizovati i staviti u centar diskusije o normativnim i nenormativnim
konstrukcijama roda.
Ne zanemarujui pravu revoluciju koja se dogodila u kritikim analizama proze
14
Ernesta Hemingveja, a naroito od otkrivanja njenih rukopisnih verzija, nae
istraivanje e pokazati kako se bezrazlono zatitniki stav prema mitu jedinstvene
mizogine mukosti Ernesta Hemingveja i njegovog dela moe osporiti. Razmiljanja
Ernesta Hemingveja o rodu i seksualnosti nisu nuna samo za razumevanje podsvesnih
tenji autora ili njegovih junaka, ve su vana za razumevanje samog predmeta

12
Hari R. Stounbek je ameriki akademik, pesnik i sadanji predsednik Hemingvejevog drutva (2014
2017). Iz predavanja Hemingvej i Venecija: pogled s Torela (Hemingway and Venice: The View
from Torcello), odranog 23. juna 2014. godine na esnaestoj konferenciji Hemingvejevog drutva, San
Servolo, Venecija, Italija.
13
U originalu: The Hemingway you were taught about in high school is dead. Viva el Nuevo
Hemingway.
14
Veliki deo Hemingvejevih rukopisa uva se u biblioteci u Bostonu (John F. Kennedy Library, Boston,
MA). Karl Ibi kae da se uvidom u ove rukopise stie utisak da se Hemingvej retko, ukoliko uopte,
oslobaao bilo ega to bi napisao (Eby 2014: 103), to njegovim itaocima dozvoljava da prate sam tok
nastanka njegovih dela, i uporede odbaene i objavljene verzije teksta.

13
istraivanja pisca koji je u svoje delo utkao teme seksualnosti i rodnog konstruktivizma.
Opsesivno traenje maizma u Hemingvejevom delu nije u skladu s njegovom mnogo
sloenijom strukturom i vieznanou roda koji je u njemu prikazan. Nedvosmislene
ocene o visokom stepenu mizoginije na primeru ovog pisca ne mogu se izrei, a da
pritom ne pojednostavimo njegovo delo i svedemo ga na jednu dimenziju. Normativna
(heteroseksualna, bela) mukost u Hemingvejevom delu postoji, ali uvek uz njene
alternativne modele utemeljene na sentimentalnosti, pasivnosti ili, ak, histeriji. Uzevi
sve u obzir, Hemingvejevu kritiku ne bi trebalo preusmeriti na pravac iskljuivog
ispitivanja roda koliko se nadovezati na ona revizionistika istraivanja koja ne
zatvaraju oi pred bogatstvom Hemingvejeve proze i u njoj razliitih i ambivalentnih
preokupacija rodom.
Na optijem planu, jasno je da se poetika Ernesta Hemingveja ne moe razumeti
van celovitog konteksta viktorijanske, postviktorijanske i modernistike kulture, ali naa
vremena ga mogu obogatiti novim smislovima. Oslanjajui se na uverenje Mihaila
Bahtina da je svaki autor zarobljenik svoje epohe i svoje savremenosti, kao i da ga samo
potonja vremena oslobaaju tog zatoenitva (Bahtin 1992: 346), verujemo da se veliki
znaenjski potencijal dela Ernesta Hemingveja moe ostvariti upravo analizom
autorovih traganja za temama roda, kao i da ono moe razbiti granice svoga vremena,
iveti u vekovima, tj. u velikom vremenu, i to intenzivnijim i potpunijim ivotom nego u
svoje vreme (ibid., 344). Na vek poseduje potrebnu distancu i teorijsku aparaturu
kojima moe da u knjievnom delu prolosti otkrije i neto to se nije moglo razumeti u
kontekstu kulture koja je Hemingvejevo delo iznedrila. Uz znanje razliitih teorija roda
koje se taloilo za Hemingvejeva ivota ali i posle njegove smrti, nae stvaralako
razumevanje Hemingvejeve proze se ne odrie svog vremena. Reima Bahtina, stvarnu
spoljanjost Hemingvejevog dela moemo videti upravo zahvaljujui tome to smo
drugi i to tuoj kulturi moemo postaviti nova pitanja (ibid., 347).

14
2. ERNEST HEMINGVEJ: DIJALOG S VREMENOM

Proza Ernesta Hemingveja vezana je za ideoloke strukture kojima je bila

svedok i s kojima ulazi u dijaloke odnose. Poetak Hemingvejevog pisanja obeleen je
zbunjenou pred jakom subverzijom nasleenih viktorijanskih vrednosti za koje je bio
siguran da su aksiomatski date. Opta relativizacija ljudske sigurnosti i vere koja se
dogodila na prelazu iz XIX u XX vek donosi mnoge promene koje, gotovo intuitivno,
nalaze utoiste u delu Ernesta Hemingveja. ak bi se moglo rei da njegovo delo
svesno i nesvesno pripada amerikoj knjievnosti XX veka (Sampson 1995: 882).
Ernest Hemingvej jeste angaovan pisac ukoliko pod tim podrazumevamo da se
literarno odreuje prema aktuelnim i akutnim problemima svoga doba (Brajovi
2005: 108). 15 Ovaj pisac ne pie iz vakuuma, ve zauzima aktivan odnos prema
politikoj stvarnosti. Osim to njegovo delo reflektuje ire drutveno-kulturne prilike
svoga doba, ono takoe samostalno proizvodi znaenja i uestvuje u politici definisanoj
ne u tradicionalnom formalnom smislu, ve onako kako je razume Kejt Milet (Kate
Millett) odnosima koji su struktuirani kroz mo, ureenja u kojima jedna grupa uvek
kontrolie drugu, ili zbiru lukavtina koje su smiljene da odre odreeni sistem (Millett
2000: 23). Kada krajem XIX i poetkom XX veka dolazi do prekida s prethodnim
senzibilitetom, a razliite dihotomije (moralne, klasne, rasne, rodne, seksualne) postaju
problematine, Hemingvej se, izmeu ostalog, moe prepoznati kao tipini modernista
po potrebi da se realnost sazna koliko god bila bolna (Singal 1987: 16). U trenutku
kada je lini identitet pre proces nego fiksiranost, Hemingvej pokazuje da je u stanju
da se uhvati u kotac s osnovnim injenicama moderne egzistencije, prepozna
feminizaciju i parodiranje mukosti (Onderdonk 2006: 8182).

2.1 Prvi svetski rat i oko njega

Poetak XX veka obeleen je naglim industrijskim razvitkom, imperijalizmom,

naoruavanjem i drugim predznacima rata i revolucije. Drutvena modernizacija,
politike prilike i opti relativizam doba doprinose eroziji stabilnih vrednosti, te one

15
Modernistiki tekst sutinski je zainteresovan za svet oko sebe (Dojinovi 2011: 48).

15
postaju duboko problematine. U irem smislu dolazi do kolapsa itave jedne kulturne
ere, sada izloene uticaju masovne tehnologije i maine.16 Prvi svetski rat igra veliku
ulogu u iroj drutvenoj fragmentaciji koja se dovodi u vezu s modernou na
kolektivnom nivou. Biljana Dojinovi ukazuje na sutinsku traumu koju ovaj dogaaj
izaziva, diskontinuitet iskustva i izazov da se nastavi posle katastrofe ili da se opie
svet u stanju pustoi, ekanja, nepokretnosti (Dojinovi 2011: 31), te na optem planu,
Prvi svetski rat jeste prekid, paraliza (ibid., 47).
Posledice gubitka vrstog vrednosnog oslonca mogu se osetiti i u drugaijem
konstruisanju mukosti. Poto vojnici predstavljaju vrhunac u konceptu muevnosti
utkanom u konstrukciji modernog maskuliniteta, Veliki rat paradoksalno jo vie
uvruje normativni ideal mukosti uprkos krizi maskuliniteta koja se dogodila (Mosse
1996: 105; 107). Stereotip hrabrosti i rtvovanja opstaje, a muevnost se pre svega
izjednaava s obavljanjem dunosti u smislu ispunjavanja obaveza u ma koliko opasnoj
situaciji. Rat nije dodao novu odliku zvaninoj verziji maskuliniteta, ali je izgleda
produbio neke njegove aspekte (ibid., 108). Militarizam postaje neodvojiv od koncepta
mukosti, a muevni borac za nacionalna prava osea potrebu da brani vie ciljeve od
sopstvene individualnosti. Nacionalizam i mukost postaju neraskidivo vezani kao nikad
pre, dok vojnici samo obavljaju svoju dunost (ibid., 109). Hrabrost u borbi
podrazumeva potragu za oienjem kroz patnju, to samo intenzivira vezu izmeu
mukosti i stoikog podnoenja bola. Biti muevan sada podrazumeva specifinu
kombinaciju bola, volje za rtvovanjem, hrabrosti i avanture. Rat postaje veliki
edukator vetine muevnosti, a vojnik otelotvoruje ideju novog mukarca iz rova
(ibid., 114115). Javlja se i socijalistiki ideal novog mukarca koji predstavlja kontrast
normativnoj mukosti jaanjem ideje solidarnosti i odbacivanjem nacionalizma (ibid.,
119).17
Presudni uticaj Prvog svetskog rata na sve aspekte ivota ogleda se i u drugaije
proizvedenom efektu na mukarce i ene. Mukarci su izgubili nevinost novim
iskustvima, poeli vie da razmiljaju o svojoj situaciji, dok su ene krenule na put

16
Amerika istorija moe se zgodno podeliti u dekade, te posle Prvog svetskog rata 1918. godine
dolaze tzv. lude dvadesete (the Roaring Twenties), krah amerike berze 1929. godine, period Velike
depresije (the Great Depression) tridesetih godina, napad na Perl Harbor (Pearl Harbor) i poetak Drugog
svetskog rata 1941. godine (Bode 1992: 2).
17
Hari Morgan (Harry Morgan), protagonista Hemingvejevog romana Imati i nemati (To Have and Have
Not) najtipiniji je predstavnik oba navedena tipa novog mukarca: vojnika i socijaliste.

16
redefinisanja svoje uloge tako to su stvarale vanporodine odnose i postajale
nezavisnije. U izvesnom smislu, apokalipsa maskulinizma dovodi do apoteoze
enskosti (Bryfonski 2008: 11). Vojnici su pasivizirani novom tehnologijom puaka,
artiljerijom, otrovnim bojnim gasom, mecima i bombama. Modernizacija ratne opreme
ini mukarce nemonima, to sve upuuje na njihovu imaskulinizaciju, ak i kada
postoji vera da im nove maine mogu isceliti fizike rane, kao u Hemingvejevoj kratkoj
prii U drugoj zemlji (In Another Country) (CSS: 210). 18 Vojnici pate od
duevnog sloma kao posledice rata (shellshock) koji sa sobom nosi simptome histerije
koja se tradicionalno smatra enskom osobinom. Oduzimanje vojnike muke moi
podriva sutinsku aktivnost i slobodan izbor kojima se mukost u zapadnom svetu dugo
definisala (Vernon 2002: 4243). Ironino, mukarci su istovremeno maskulinizovani i
feminizovani ratom, pa njihovu zbunjenost nije teko razumeti. to se ena tie, one su
u ratu stereotipno predstavljane kao medicinske sestre i kurve (Mosse 1996: 108), za ta
nam je ba Hemingvejevo delo dobar pokazatelj. Uz to, ene su tradicionalno
podravale odlazak mukaraca u rat smatrajui ga mukom dunou (Vernon 2002:
45). Odlaskom u rat mukarac gubi mo (agency) koja je oduvek bila siguran znak
normativne mukosti, i postaje pasiviziran19 ne samo neprijateljem, ve i mainerijom
(ibid., 46). Hemingvejevo lino iskustvo ranjavanja iz 1918. godine u Italiji idealno
pokazuje mo maine da raspri telo mukarca, ali mu, kako sam kae, donosi veliko
zadovoljstvo, pa sebe vidi meu nekolicinom odabranih, dokazavi da ne moe da
bude ubijen (SL: 1819).20 Zbog naina na koji je ranjen Hemingvej poinje da sumnja
u svoju pravu mukost. Hemingvej je jako dobro znao da biti u slubi Crvenog krsta
nije isto to i biti herojski ranjen u jeku borbe.21 U posleratnom periodu, poznatijem kao
lude dvadesete, individualna iskustva mukaraca se moraju dovesti u vezu s optim
oseanjem diskontinuiteta i prekida s tradicijom, kao i raspoloenjem raskone
dekadencije, potroake energije, ideolokog vakuuma, politike inercije, kulturne

18
U originalu: When he came back, there were large framed photographs around the wall, of all sorts of
wounds before and after they had been cured by the machines. In front of the machine the major used
were three photographs of hands like this that were compeletely restored.
19
Engl. izraz being done to slikovito predstavlja pasivnost vojnik nije neko ko ini, ve neko kome
(drugi) ine stvari.
20
Pismo upueno njegovoj porodici 18. oktobra 1918. iz Milana; Hemingvej je bio svedok i grko-
-turskog rata (19191922), kao i panskog graanskog rata (19361939), ali ono na ta ovde ukazujemo
jeste mo rata da protrese svet iz korena, kao i na dalekosenije posledice Prvog svetskog rata uopte.
21
Hemingvej zbog loijeg vida nije mogao da bude primljen u vojsku, te je u trenutku ranjavanja bio u
slubi Crvenog krsta i nosio okolade i cigarete (Bryfonski 2008: 14).

17
sterilnosti, masovne proizvodnje, modernosti, nostalginog pogleda na ruralnu prolost
(Bradbury 1992: 7879). Lude dvadesete kao period drutvenog, umetnikog i
kulturnog dinamizma nose sa sobom gubitak romantinog idealizma (Nagel 1996:
87).22

2.1.1 Drutvenokulturne i knjievno-umetnike prilike: viktorijanizam i otvaranje ka

modernizmu u Parizu dvadesetih godina XX veka

Umesto konvencionalne podele amerike istorije na pre i posle Amerikog

23
graanskog rata (18611865), Danijel Voker Hau (Daniel Walker Howe)
viktorijansku kulturu razume u kontekstu njenih vrednosti (Walker Howe 1975: 531).
Ukoliko se pod kulturom misli na sistem uverenja, stavova i tehnika koje se prenose s
generacije na generaciju, a koji dolazi do izraaja kroz mnotvo aktivnosti kojima se
ljudi ue (npr. religija, politika, vaspitanje dece, umetnost, profesija) (ibid., 509),
viktorijanizam bi se odnosio na kulturnu hegemoniju izvesnih vrednosti koja se
priblino poklapa s trajanjem vladavine kraljice Viktorije u Engleskoj od 1837. do 1901.
godine. Samo preuzimanje imena stranog monarha kako bi se opisao jedan aspekt
amerike (kulturne) istorije oznaava veliku povezanost izmeu ove dve zemlje u XIX
veku (ibid., 507). Viktorijanizam je skup kulturnih motiva (ibid., 517) koji se razvijao
s obe strane Atlantika, kultura koja je za govornike engleskog jezika oznaavala eru
modernizacije koja kree i pre 1837. godine (ibid., 510; 512). Ameriki viktorijanizam
se odnosi na specifian trenutak transformacije Amerike i vreme industrijalizacije,
ogromnog razvoja znanja, imigracije, urbanizacije, geografske ekspanzije, promena u
odnosima izmeu rasa i najvee oruane borbe na amerikom tlu (ibid., 507). Mada se
angloameriki odnosi mogu objasniti velikom ekonomskom povezanou, ne sme se
pritom prenebregnuti ni podjednako dominantna kulturna veza izmeu Velike Britanije i
Amerike. Iako bi se ameriki viktorijanizam mogao odnositi i na provincijski status
Amerike u odnosu na Britaniju, ova kultura nije iskljuivo izvedena iz druge, ve su se

22
Neke od odlika ovog doba koje se smatraju tipinim znacima modernosti: ekonomski rast i prosperitet,
demobilizacija, nova infrastruktura, dez muzika (the Jazz Age), art deco, automobil, telefon, radio, film,
struja, vreme heroja i superzvezda, urbanizacija, sifraetkinje, tzv. izgubljena generacija, ekspresionizam i
nadrealizam, Harlemska Renesansa, klubovi za ples, speakeasies.
23
Profesor istorije emeritus (University of California, LA) i profesor amerike istorije emeritus (Oxford
University, GB).

18
uticaji irili u oba smera, dodue u razliitim kontekstima (ibid., 508). 24 Ameriki
viktorijanizam pretpostavlja kontradiktornu raznolikost i veliki broj meusobno
suprotstavljenih varijanti koje bi se ak mogle nazvati i potkulturama (ibid., 518).
Kulturna istorija viktorijanizma se dovodi u vezu s dominacijom buroazije zapadne
civilizacije, tj. novom urbanom srednjom klasom koja je agresivno nametala sopstvene
kulturne obrasce, pre svega marljivost, tanost i kompulzivno ponaanje uopte (ibid.,
514).25
Viktorijanski kulturni sistem poiva na izvesnom broju vrednosti koje ine
kolektivnu svest angloamerikog sveta i bez kojih ni drutveni ni ekonomski sistem ne
bi mogao da postoji. Jedan deo viktorijanske buroazije poiva na izrazitom oseanju
drutvene odgovornosti, strogog linog morala i potovanja kulturnih standarda (ibid.,
516). Kao sredstvo drutvene kontrole, izraena didaktinost ovog perioda pretpostavlja
niz metoda ubeivanja koje su posebno isticale prednosti marljivog rada, odlaganja
zadovoljstva uopte i potiskivanja seksualnog nagona, samopoboljanja, trezvenosti,
savesnog ponaanja i kompulzivnosti (ibid., 521). Osim naglaavanja takmiarskog
duha, pobornici viktorijanizma su srdano zastupali i ideju intra-linog nadmetanja
(intra-personal competition) koje podrazumeva nadvladavanje loih strasti u sebi,
preputanje razumu, redu, samokontroli i samouskraivanju (ibid., 522). Viktorijanska
elja za stabilnou, uprkos subverzivnim znanjima teorije evolucije ili teorije
relativiteta, ogleda se i u opsesivnom razmiljanju o utedi vremena, ambiciji,
obrazovanju ili budunosti (ibid., 523). Neke od rei koje su tada nosile posebnu
konotaciju jesu: moralna ozbiljnost, odgovornost, vrlina, pravinost, ispravnost,
samoprekor, disciplina, volja (ibid., 525526). Glavni cilj viktorijanske didaktinosti
bio je da izgradi osobe koje e u potpunosti moi da internalizuju propisane vrednosti i
budu u stanju da same nastave ivot (inner-directed) voene snanim oseanjem

24
Danijel Voker Hau istie vanu injenicu da se specijalno izdanje asopisa Ameriki tromesenik
(American Quarterly) koje se bavi ovom temom svrsishodno naziva Viktorijanska kultura u Americi
(Victorian Culture in America), a ne Kultura viktorijanske Amerike (The Culture of Victorian
America) zato to bi se ovaj drugi naziv odnosio samo na period vladavine kraljice Viktorije i ne bi
uspeo da ukae na veliki broj kultura i potkultura koje su se meusobno proimale uprkos dominaciji
jedne viktorijanske kulture (Walker Howe 1975: 510).
25
Detaljnije o istorijskom aspektu amerikog viktorijanizma (razvoj urbanog i ruralnog drutva u drugoj
polovini XIX veka u Americi, amerika vlastela, vrste potkultura, razlika izmeu Severa i Juga) videti
Walker Howe 1975 u celini.

19
dunosti (ibid., 528). 26 Ovakva viktorijanska meavina vrednosti samodiscipline,
samoodgovornosti i oslanjanja na vlastite snage nalazi odjeka u Hemingvejevom delu s
obzirom na to da je u velikoj meri njoj bio podvrgnut u okviru svoje porodice. Kada,
naroito dvadesetih godina XX veka, ameriki viktorijanizam gubi kulturnu prevlast,
Hemingvej se naao u tzv. postviktorijanskom dobu, niijoj zemlji (Singal 1987: 10), i
kao rtva kulturne tranzicije ostao autsajder, izvan viktorijanske i izvan modernistike
kulture.
Period od 1880. do 1920. smatra se vrhuncem prvog talasa feminizma kada se
osea sve jai uticaj sifraetskog pokreta. Jedan od najznaajnih pokretaa krize
maskuliniteta bio je i naruavanje viktorijanske vere u fiksirane muke i enske
identitete usled prodiranja ena u tradicionalno muku sferu delovanja. Pojava Nove
ene oznaila je do tada nevienu preokupaciju rodom. Nova ena pretpostavlja
nezavisnost, obrazovanost, seksualnu slobodu, okrenutost javnoj sferi (Dekoven 2009:
174).27 Ona se ne javlja samo u jednom, odreenom vidu ona moe biti obrazovana
ena okrenuta profesiji i zato aktivna na mukim poljima, ili pak stilizovana, nesputana
mlada ena koja pije i pui u javnosti, naroito ne ceni brak ili seksualnu nevinost, ne
eli decu i ne smatra razvod drutvenom stigmom (Reynolds 1987: 58). Nova ena u
ovom drugom smislu bliska je pojmu iparice (flapper) 28 urbane mlade ene,
mukobanjastog izgleda i ponaanja, atletske grae, kratke kose29 i haljine, razliitog
nivoa seksualnog promiskuiteta. Nova figura ene koja se sada pojavljuje podrazumeva
meavinu seksualne slobode iparice, i feministike odlunosti i tradicionalne kune
enstvenosti. Ona je neko ko je u stanju da pomiri zadovoljstvo, karijeru i brak
(Sanderson 1996: 172173). Imitiranje mukarca od strane ena dovelo je do opteg
oseanja polne/rodne konfuzije. ini se da je, izmeu ostalog, androgina ili muka
garderoba dala enama veu mo, a konceptu roda veu fluidnost. Drutvenim
usredsreivanjem na razliitost polova/rodova rodni binarizmi jaaju, ali i slabe, jer su u
stalnoj opasnosti od inverzije (Tandt 1996: 641). Nova ena je od strane neprijatelja

26
Kejt Milet se bavi viktorijanskim duboko ukorenjenim patrijarhalnim pogledima o braku, majinstvu,
vitetvu, potinjenosti ena i mukim privilegijama. Detaljnije o tome videti Millett 2000: 61151.
27
Postojalo je oko osamdeset feministikih drutava u Parizu do dvadesetih godina XX veka (Nagel
1996: 92). Videti Bara 2013, esej koji se u svom prvom delu bavi optim odreenjima Nove ene kao
medijskog konstrukta i knjievnog lika.
28
Izraz sa pozitivnom konotacijom bio bi lepravica (Bara 2013: 737).
29
Ova frizura, poznatija kao bubikopf, bila je siguran znak izopaene enskosti koja se dovodila u vezu s
Novom enom (Mosse 1996: 121).

20
uvara viktorijanskog ideala monih mukaraca i smernih ena esto predstavljana
kao ena androginih ili lezbijskih sklonosti (McLaren 1997: 32). Oigledno se ensko
naputanje tradicionalnih uloga odmah shvata kao napad na drutvo i normativnu
mukost (Mosse 1996: 12). Ipak, podela meu polovima odrala se uprkos pojavi Nove
ene kojom je patrijarhat samo ulubljen (ibid., 126). To nipoto ne znai, meutim, da
kriza maskuliniteta nije ostavila neizbrisiv trag na autonomnu mukost za ijim se
gubitkom u periodu modernizma ponekad tuguje na melanholian nain (Forter 2001:
23).30 Najotriji napad na viktorijansku kulturu izvren je upravo na porodicu, kod kue,
kada dolazi do sve veih seksualnih sloboda i do promene pravila ponaanja za
mukarce i ene.
Nezadovoljstvo viktorijanskom kulturnom hegemonijom u Americi dostie
vrhunac dvadesetih, potom ezdesetih, godina XX veka, prevashodno kao rezultat
kontinuiranih napada akademskih i knjievnih intelektualaca na njene konceptualne
osnove. Do slabljenja viktorijanizma dolazi ve krajem XIX veka kada gubitak vere u
optu sigurnost civilizacije dovodi do kulturne revolucije u periodu pre Prvog svetskog
rata (Coben 1975: 605; 616). Mada atmosfera kulturnog relativizma i drutvene
dezintegracije dovodi do otrijeg podrivanja izvesnih viktorijanskih doktrina, poetak
XX veka ne uspeva da zameni duboko ukorenjene kljune aspekte kulture (ibid., 624).
Mada modifikovana i/ili prebaena na plan nesvesnog, sutina viktorijanizma u
Americi nastavila je i dalje da cveta u mnogim skrovitima i pukotinama (ibid., 604).
Premda knjievni pravac, 31 angloameriki modernizam mogao bi se smatrati
kulturom, ba kao i viktorijanizam ili prosveenost, tj. skupom meusobno povezanih

30
U drugoj polovini XIX i poetkom XX veka dolazi do dubokih promena u filozofiji i nauci koje
doprinose optem relativizmu modernog doba i zaokretu ka novoj percepciji sveta. Sada postaje
jedinstven momenat u kome se Ja suoava sa sobom i svojom prolaznou, privremenou i krhkou.
Neke od linosti koje su obeleile ovaj period, a u manjoj ili veoj meri i delo Ernesta Hemingveja jesu:
Soren Kjerkegor (subjektivizam, strepnja), arls Darvin (poreklo oveka), Ralf Voldo Emerson (priroda),
Hevlok Elis (seksualnost, seksualna inverzija, eugenika), Alfred Kinsi (seksualno ponaanje mukaraca i
ena), Fridrih Nie (protivrenost, kult dionizijskog, smrt Boga), Anri Bergson (intuicionizam, trajanje),
Edmund Huserl (fenomenologija, sutina), Oto Vajninger (seksualne funkcije mukaraca i ena),
Sigmund Frojd (snovi, podsvesno, seksualnost, drutvo i moral), Albert Ajntajn (teorija relativiteta),
Ferdinand de Sosir (jezik i koncipiranje sveta), Osvald pengler (propast Zapada), Karl Gustav Jung
(kolektivno nesvesno, arhetipovi), Martin Hajdeger (bie i vreme), Don B. Votson (biheviorizam),
Ludvig Vitgentajn (misao i razmiljanje).
31
U najirem smislu modernizam vezujemo za period od 1890. do 1940. godine, dok se vrhuncem
angloamerikog modernizma smatra period od 1910. do 1925. godine (Bell 2009b: 9). Detaljnije o optim
odlikama modernizma videti Brajovi 2005, a o amerikom modernizmu Singal 1987. Virdinija Vulf
pominje kako se ljudska priroda nepovratno promenila oko 1910. godine. Woolf, V. Mr. Bennett and
Mrs. Brown. 1923. <http://www.columbia.edu/~em36/MrBennettAndMrsBrown.pdf> 17.01.2014.

21
ideja, uverenja, vrednosti i percepcija koje nastaju sredinom ili krajem XIX veka i imaju
veliki uticaj na umetnost s obe strane Atlantika od oko 1900. godine do ezdesetih
godina XX veka. U ovom smislu, modernistika avangarda na prelazu u XX vek
predstavlja samo deo velike promene senzibiliteta i eksplozije u umetnosti koja je sebi
postavila zadatak da transformie moralne vrednosti zapadnog drutva (Levenson 2009:
7). Modernistika kultura je radikalnim eksperimentisanjem umetnikim stilovima i
namernim uzdizanjem dekadentnog ponaanja svrsishodno elela da okira burzoaziju,
ali istovremeno pokuavala da vrati oseaj reda haotinom ljudskom iskustvu (ibid.,
8). Knjievnost poetka XX veka pokazuje zainteresovanost za svet oko sebe, te se
oekivano govori o gubitku vere, neutemeljenosti vrednosti, nasilju rata, bezimenoj
anksioznosti, otuenju, moralnom bezdnu, sterilnosti, mehanizaciji drutva, oseanju
izgubljenosti i teskobe, sumnji, strahu i raspoluenosti (ibid., 5).32 Umetnici su u prvim
decenijama XX veka pokuavali da pronau nov nain kojim bi opisali sutinsku
promenu u drutvu, te je njihova umetnost neretko i formalno eksperimentalna (Malpas
and Wake 2006: 229).33
Ernest Hemingvej pripada periodu knjievnog modernizma u smislu elje za
oslobaanjem od viktorijanskih okova. Hemingvejevo evropsko iskustvo bilo je vano
za razvijanje Hemingveja-umetnika (Baker 1956: xiii), naroito Pariz, Monparnas
(Montparnasse) na levoj obali Sene i knjievni krugovi iz dvadesetih godina prolog
veka koji su postali centar modernistike aktivnosti. Ve na kraju XIX veka lezbijske
grupe u Parizu bile su mnogo primetnije od svojih homoseksualnih mukih pandana
(Mosse 1996: 88). Do Hemingveja je nova vrsta homoseksualnih praksi dola
prevashodno kroz lezbijske ene: Silvija Bi (Sylvia Beach), Adrijen Monije (Adrienne
Monnier), Gertruda Stajn (Gertrude Stein), Alis Toklas (Alice Toklas), Dordet
Leblank (Georgette Leblanc), Denet Flaner (Janet Flanner), Margaret Anderson i
druge.34 Kenet Lin (Kenneth Lynn)35 istie kako je Hemingvej imao dvostruki standard
prema razliitim tipovima homoseksualnosti lezbejsku ljubav je ak i uzdizao, dok se

32
O antisemitizmu kao odlici modernizma videti: Kaye 2006.
33
Sloiemo se s Hemingvejevim biografom Karlosom Bejkerom (Carlos Baker) koji tvrdi da
Hemingvejevi formalni i tematski eksperimenti s formom kratke prie i dokumentarne literature posle
tridesetih godina nisu znak pievog stvaralakog pada, ve znak promene interesovanja i sve veeg
kretanja u pravcu lirskog (Baker 1956: xvxvii).
34
Iste linosti pominju se u Tanimoto 2012: 94.
35
Autor i profesor univerziteta (Johns Hopkins University) poznat po biografskim studijama poznatih
pisaca kao to su, osim Ernesta Hemingveja, Mark Tven, Teodor Drajzer i Harijet Bier Stou.

22
otvoreno (i homofobino A. . K.) klonio homoseksualnih mukaraca (Lynn 1987:
320).36 ervud Anderson, Ford Medoks Ford i Ezra Paund37 verovatno su najzasluniji
za Hemingvejevo otvaranje ka centru evropskog (i amerikog) modernizma, dok kritika
upoznavanje s Gertrudom Stajn obino naziva kljunim trenutkom za Hemingvejevu
umetnost. Poto je piui za asopis Zvezda Toronta (The Toronto Star) savladao
pravila saete forme i verbalne ekonomije, kratki i repetitivni stil Gertrude Stajn
(Kershner 1997: 45) nesporno ostavlja veliki uticaj na Hemingveja koji on kasnije
strastveno osporava, 38 u svom prvom romanu Prolene bujice (The Torrents of
Spring), 39 a konano u posthumno objavljenom delu Pokretni praznik (A Moveable
Feast). 40 Gertruda Stajn bila je oduevljena kiplingovskim kvalitetom Hemingvejevih
prvih pesama i kratkih pria, te je insistirala na Hemingvejevoj koncentraciji i pisanju
iz poetka (Baker 1956: 7). Meutim, ini se da ona nije toliko zaintrigirala
41
Hemingveja svojim mentorskim savetima koliko svojom homoseksualnom
42
opredeljenou i (zauvek) usmerila na teme roda. Hemingvej se sea kako bi mu
nekad po ceo dan priala o seksualnosti i uzdizala lezbejsku ljubav nad runom i
odvratnom varijantom muko-muke homoseksualnosti (MF: 1213). Hemingvej u
jednom pismu pominje kako je Gertruda Stajn postala udna od kada je zadesila
menopauza smatra da je prethodno bila pametna, ali da se sve promenilo onog
trenutka kada je sebe poela preozbiljno da shvata i postala rtva ideje da je svako ko je

36
Kenet Lin istie kako ne samo da je Hemingvej bio fasciniran tamnom stranom lezbejske ljubavi, nego
i da se identifikovao s lezbejkama (Lynn 1987: 322).
37
Ezra Paund imao je veliku sposobnost da primeti umetniki talenat (Baker 1956: 78). On, izmeu
ostalog, pokazuje Hemingvejeve pesme Harijet Monro (Harriet Monroe), tadanjoj urednici asopisa
Poezija (Poetry), a potom uspeva da ih objavi u Maloj reviji (The Little Review) kod Margaret Anderson
(SL: 62). Detaljnije o izdavatvu tog doba u Parizu videti Lynn 1987: 148158.
38
U pismu Ezri Paundu iz 1924. godine, Hemingvej kae kako se ne slae s kritikom ocenom da su
uticaji Gertrude Stajn i ervuda Andersona vie nego oigledni u njegovoj zbirci kratkih pria U nae
vreme, te njom obeshrabren pomilja da e prestati da pie jer nikad nee uspeti da izda knjigu (SL:
119). Komentar Virdinije Vulf o zbirci Mukarci bez ena ima na Hemingveja istorodni efekat.
39
Vanost ove satirine knjige je u tome to se njom odvaja od svojih mentora. Gertruda Stajn mu se sveti
u knjizi Autobiografija Alis B. Toklas (The Autobiography of Alice B. Toklas, 1933), smatravi da je
njegov motiv za pisanje pomenutog romana bila profesionalna ljubomora (Baker 1956: 4243).
40
Hemingvejevo posthumno delo Pokretni praznik bavi se Parizom od 1921. do 1926. godine. Pisao ga je
od 1957. do 1960. godine, na Kubi i u Keamu, Ajdaho.
41
U pismu Gertrudi Stajn Hemingvej kae kako je razmiljao o njenim savetima (SL: 79), dok u
Pokretnom prazniku napominje kako mu ona nije davala samo knjievne, ve i majinske savete, npr.
kako da tedi na odei ili kupuje slike (MF: 610).
42
Poto mu je Gertruda Stajn stalno priala o homoseksualnosti, Hemingvej bi na mahove bivao toliko
uzbuen da je povremeno poeleo da ima seksualni odnos s njom, to je i sama znala (SL: 650).

23
queer dobar autor, a svako ko nije queer nije, kao i vienja da je zapravo svako u biti
queer ali da tu injenicu skriva od sebe (SL: 384).43
Gertruda Stajn po njemu postaje previe patriotski nastrojena po pitanju
seksualnosti, a patriotizam je najvea izopaenost (ibid., 387388; 862). Pod
patriotizmom Hemingvej smatra njenu podrku svakom ko je homoseksualnog
opredeljenja. Interesantno je da Hemingvej dok opisuje svoju mentorku i sve ostale za
koje misli da ih je favorizovala u odnosu na neke druge koristi upravo re queer, mada u
znaenju najblioj dananjoj rei gej, a ne s konotacijom koju re queer danas nosi.
Oslanjajui se na tadanje normative drutva koji propisuju podobne i nepodobne vrste
seksualnosti, Hemingvej koristi re queer prevashodno u negativnom svetlu mada
intuitivno osea da se queer ne odnosi samo na gej osobe, ve i na itavo polje
neuhvatljivih tipova roda i seksualnosti.44 On, takoe, homofobino ne doputa da se
talenat za pisanje i sama knjievnost dovedu u ma kakvu vezu s drutveno
neprihvatljivim rodom, to je tema razliitih poglavlja ovog rada.
Hemingvej misli da Gertruda Stajn kree od svog lezbejskog izbora i u tom
kljuu posmatra ostale. Ona je, tvrdi Hemingvej, iskreno bila odana samo ljudima koji
su bili inferiorniji od nje, i robovala navici da prekine prijateljstva sa superiornijim
sagovornicima. Povreene sujete, ona je po Hemingvejevom miljenju odluila da
prekine dobar odnos s njim jer nije bila u stanju sebi da prizna da je upravo od njega
savladala da koristi dijalog u svom delu, ba kao to je on od nje nauio sjajne ritmove
u prozi (ibid., 649; 664).45 Zapravo, Hemingvej smatra da mu Gertruda Stajn, ba zbog
dijaloga, nije oprostila injenicu da je uila od njega, plaei se da e to ljudi primetiti
(GHOA: 45). Komentariui dogaaj u kome je uestvovala Alis Toklas koji je uvrstio

43
U originalu: I learned much [] from G. Stein, who was a fine woman until she went professionally
patriotically goofily complete lack of judgment and stoppage of all sense lesbian with the old menopause.
Until then she was damned smart. Then she started taking herself seriously rather than her work seriously
and because she had always been that way began to take that seriously too rather than as an accident of
what she happened to be. Then she got the idea that anybody who was any good must be queer, if they
did not seem to be they were merely concealing it. But what was worse she got the idea that anybody who
was queer must be good (kurziv A. . K.).
44
Detaljnije o znaenjskim implikacijama queer-a videti: 3.4.
45
Hemingvej upozorava na njenu sujetu koja je naroito izlazila na videlo kad god bi se reputacija nekog
pisca srozala. Ne sea se da je Gertruda Stajn ikad priala dobro o autorima koji nisu hvalili njene knjige
(MF: 1718). Tokom celog ivota, u raznim pismima, Hemingvej nije skrivao od koga je sve uio zanat.
Uticaj Dojsa i Paunda uvek rado pominje, ali isto tako podvlai koliko je samo pisanje usamljeniki
posao, i kako pisac, poto naui toliko toga od drugih (uglavnom mrtvih) pisaca, mora da nastavi da pie
sam i, naravno, nastavi da ui (SL: 650).

24
 46
njegovo miljenje o Gertrudi Stajn, Hemingvej istie kako se istovremeno s
patriotskom homoseksualnom fazom njegove mentorke odigravala i njena umetnika
(kvantitativna) megalomanija, tj. vera da je uspeh napisati odreeni broj rei u toku
jednog dana (SL: 736). Hemingvej upozorava kako su kritiari bili na njenoj strani
seajui se njene poetne eksperimentalne faze, ali da joj kasnije tampanje knjiga
zapravo postaje jedina svrha pisanja (MF: 11). Njegov odnos s Getrudom Stajn trebalo
bi konano sagledati u kontekstu umetnike zavisnosti koju parodija nedvosmisleno
predstavlja (Pollack-Pelzner 2010: 71), tj. injenice da je Hemingvej oseao snanu
potrebu da se od svoje mentorke distancira, mada je verovatno razumeo da, ukoliko o
njoj pogrdno govori, upravo ona postaje merilo stvari u odnosu na koje on formira
sopstvene stavove.
Prijateljski razgovori s Gertrudom Stajn, Paundom, Silvijom Bi 47 i drugima
omoguili su Hemingveju pristup mnogim knjievnim i umetnikim strujanjima. Kroz
radove Pabla Pikasa, Huana Grisa (Juan Gris) i ora Braka (Georges Braque)
Hemingvej se susree s kubistikim tehnikama fragmentacije, simultanih viestrukih
perspektiva, montae i kolaa (Bredendick 2004: 216; Berman 2005: 9). Pogled na
stvarnost s kojim se Hemingvej ovde upoznaje nema, meutim, toliko veze s principom
fragmentacije koliko s kubistikom superintegracijom koja pokazuje da nema fiksirane
realnosti ili istine. Mada naizgled stabilni, svi objekti percepcije kubistikog kolaa
meusobno su povezani u celinu u kojoj pozadina nosi podjednako vano znaenje kao i
svaki pojedinaan objekat na slici. Modernizam eli da otre viktorijanske dihotomije
ukine, spoji sve to je bilo razdvojeno u specifinoj fuziji koja e se sada temeljiti na
otvaranju ka novim nivoima iskustva (Singal 1987: 13).
Insistiranje impresionistikih dela na intenzivnoj oseajnosti i ulnim
kvalitetima stvarnosti nailazi na veliki odjek u Hemingvejevoj prozi. Impresionistiki
slikar Pol Sezan na platnu nudi vie od jednog pogleda na stvari i izvodi pozadinu u prvi

46
Hemingvej smatra da je Alis Toklas, ivotna saputnica Gertrude Stajn, bila ljubomorna ne samo na
ene, ve i na mukarce koji su se nalazili u drutvu njene partnerke. Jednom je prilikom Hemingvej, u
kui Gertrude Stajn ekajui je da sie, uo (ne svojom voljom A. . K.) vrlo neprijatan razgovor
izmeu njih dve, u kome ona moli Alis Toklas da je ne ostavi (ibid., 736). Ovaj dogaaj, koji Hemingvej
spominje i u Pokretnom prazniku (MF: 68), utie na Hemingvejev konaan sud o svojoj mentorki, dok
ona o njemu iznosi sledee miljenje: izgleda moderno, ali mirie na muzej (Stein, prema Lynn 1987:
411).
47
Silvija Bi se takoe majinski ponaala prema Hemingveju koji napominje kako nije imala razloga da
mu veruje a jeste, poto mu je rado pozajmljivala knjige (MF: 20), ili ga podseala da bi trebalo da vodi
rauna ta jede (ibid., 40).

25
plan (Johnston 1984a: 30).48 U slikanju pejzaa, Sezana je odlikovala velika sposobnost
pokazivanja vie istovremenih interpretacija. Njegov motiv krivudavog puta Hemingvej
esto koristi kako bi ponovio impresionistiko vienje da su granice zapravo
ogranienja izmeu saznatljivog i nesaznatljivog. Premisa na kojoj se temelji ideja puta
jeste da oni nekud idu, da mogu doi do granica stena, uma, planina, ali ih ne mogu
probiti.49 Glavni problem koji brine Sezana, a koji se vidi u Hemingvejevom delu, jeste
injenica da je identitet mnogo sloeniji od bilo koje njegove ekspresije, da je teko
pokazati dva paralelna teksta nae vizualizacije, i da je gotovo nemogue dati konani
sud o znaenju (Berman 2005: 6781). Hemingvej se ne ustruava da otvoreno kae
kako u pisanju pokuava da uradi isto to i Sezan na platnu (SL: 122).50 Od Sezana je
uio da svojim priama mora podariti jo neto osim jedne prave reenice, o kojoj mu je
govorila Gertruda Stajn, ukoliko misli da imaju vie od jedne dimenzije (MF: 8).
Vremenom je shvatio da glau izotrenim ulima bolje razume Sezanove pejzae
(ibid., 39). Hemingvej ne dobija uzalud epitet knjievnog rezbara, umetnika koji se
bavi osvetljavanjem i senenjem (Oldsey 1963: 191).
Linda Vagner-Martin (Linda Wagner-Martin) govori o Hemingvejevom dugu
Ezri Paundu i imaizmu 51 zbog njegovog velikog zgunjavanja rei i emocija, brzini
impresije i upotrebi konverzacijskog tona (Wagner-Martin 1995: 64). Ova kritiarka
naglaava da se efekat montae postie otrim izborom detalja, jasnim i oskudnim
opisima, te itanje Hemingvejeve proze iziskuje intenzivnu koncentraciju, ba kao da
itamo poeziju (ibid., 66). Hemingvejev jezik odlikuju proste izjavne reenice,
tajanstvena tiina, sugestivno preutkivanje informacija i sabijanje smisla (ibid., 7071).
Beatris P. Ibanjez (Beatrice P. Ibaez) istie revolucionarnost Hemingvejeve
perspektive itanja i pisanja, pa kae kako je Hemingvejeva tekstualna ekonomija
radikalnija i od Paundove (Ibaez 2004: 156). Uz njih, Dejvid Troter (David Trotter)
smatra da niija proza u tolikoj meri ne podsea na imaizam koliko Hemingvejeva,
upravo po bezlinosti, jezgrovitosti i usredsreenosti na pojavni svet (Trotter 2009:
89).

48
Videti Johnston 1984a, esej koji se bavi odnosom Hemingvejevog dela prema umetnosti Pola Sezana.
49
U originalu upotrebljena je engl. re penetrate, koja asocira na seksualnu penetraciju.
50
Govori o prii Velika reka sa dva srca: I, II (Big Two-Hearted River: I, II). Pola Sezana ubraja u
ozbiljne autore koji nuno ne zarauju veliki novac od svog rada (SL: 369). Njegovu uvenu sliku
Kupaice protagonista romana Ostrva u struji pominje s obzirom na to da je i sam slikar (IIS: 382).
51
Detaljnije o shvatanjima Ezre Paunda videti Wagner-Martin 1995.

26
 Hemingvejevi poetiki pogledi poivaju i na vienjima nove kritike. Uverenje
da je knjievno delo samosvojan semantiki sistem u potpunom je skladu s
Hemingvejevim miljenjem da je za razumevanje njegove proze potrebno pogledati
unutar samog dela, a ne nalaziti objanjenja van njega, uz pomo psihoanalitikih
netanih interpretacija (SL: 698). Hemingvejeva stilska sabijenost i tenzija ukazuju na
prisustvo dvosmislenosti, ironije i paradoksa za kojima su novokritiari tragali kako bi
pokazali koherentnost celine dela. Uprkos novokritiarskoj ahistorinosti i njenom
teorijskom zalaganju za mogunost ispitivanja tekstova van njihove veze sa irom
drutvenom kulturom kojoj pripadaju, verujemo da Hemingvejeva upotreba pomenutih
tipino novokritiarskih knjievnih sredstava ukazuje na modernistiku potrebu za
rekonstrukcijom ljudske prirode, ruenjem dihotomizovanih granica i jaanju ideje o
istovremenosti vie iskustava u jednom literarnom tekstu (Singal 1987: 14). Kao
odgovor na promenljive i nepredvidive drutveno-istorijske okolnosti, modernizam
paradoksalno udi za integracijom i izbegava je. U skladu s modernistikim
konceptom da su stvari uvek deo kontinuiranog procesa koji se tek smru zavrava, lini
identitet se na poetku XX veka ispostavlja problematinim i punim tenzije (ibid., 15).
U elji da se oslobode viktorijanske konstruisane podele na tzv. vie i nie instinkte,
modernisti insistiraju na celom oveku, sirovom ulnom iskustvu, iskrenosti,
autentinosti i pravoj, intenzivnoj samospoznaji (ibid., 1517). ak i kada upozorava na
nunost bavljenja samim knjievnim tekstom i zanemarivanja konteksta iz kog on
potie, Hemingvej razume da je njegova proza u neraskidivoj vezi s postviktorijanskom
i modernistikom kulturom.52

2.1.2 Izgubljena generacija

Izgubljenom generacijom obino se naziva grupa amerikih pisaca Ernest

Hemingvej, Don Dos Pasos, Sinkler Luis, Fransis Skot Ficderald, Gertruda Stajn
koja se javlja posle Prvog svetskog rata i koja na razliite naine izraava razoaranje i
protest protiv rata, ali i protiv vrednosti predratnog graanskog drutva koje su se

52
Meu uticajima na Hemingvejevo delo koji potiu iz vremena pre ili posle poetka XX veka, mogu se
prepoznati: nihilizam Ivana S. Turgenjeva (OW: 92; Lynn 1987: 154; SL: 673); pesimistiki
determinizam naturalizma (Cowley 1963: 430431); egzistencijalistika tema duevne ambivalencije
(Clendenning 1962: 500); stoiko suprotstavljanje nitavilu i koncept loe vere an-Pol Sartra (Stoltzfus
2005: 210211).

27
pokazale kao lane (ivkovi 1992: 310). Teme koje tzv. izgubljena generacija esto
stavlja u prvi plan jesu oseanja umora, gaenja i duevne propasti. uveni epigraf na
poetku romana Sunce se ponovo raa (The Sun Also Rises),53 koji postaje njen moto,
obino se tumai kao znak bespovratne propasti i psiholoke uznemirenosti (Nagel
2008: 3032). Karlos Bejker (Carlos Baker) isti roman naziva biblijom ove generacije
pisaca, uz objanjenje da Hemingvej opisuje bolestan svet emotivne iscrpljenosti i
seksualne frustracije, pun neurotiara i upljih ljudi protiv kojih se zdravi i moralni (ali
ranjeni) bore (Baker 2008: 48; 59). On, meutim, istie podvojenost koja postoji
izmeu samog Hemingveja i njegovih likova (ibid., 49). Hemingvej nije voleo etiketu
izgubljene generacije jer se uvek samo oseao delom sveta u kom ivi, znajui koliko
je taj svet loe organizovan i voen (SL: 368).54 U pismu Edmundu Vilsonu (Edmund
Wilson) iz 1951. godine Hemingvej naglaava da je period u kome stvara vreme
nasilja, lai i kleveta (SL: 737). Iako se Sunce neretko citira kao roman beznaa i
otrenjenja, Kenet Lin smatra da je Hemingvej zapravo eleo da predstavi slom junaka
u liku Lejdi Bret Eli (Lady Brett Ashley) (Lynn 1987: 337). Slino primeuje i Mirjana
Rodi 1953. godine u tekstu Padala kia ili sijalo sunce kada kae da je Hemingvej
traio svetlost balansirajui na ivicama teskobe oinskog doma i teskobe ratom
opustoenog sveta i oveka (Rodi 1953: 2).
Zanimljivo je da upravo jedan od likova romana Sunce se ponovo raa55 kae
kako ameriki izgnanici gube dodir sa sopstvenom zemljom jer prihvataju lane
evropske standarde koji ih potom unitavaju, te piju do smrti, postaju opsednuti seksom,
troe vreme priajui i dangubei po kafeima (SAR: 100). Hemingvej smatra da pisci i
slikari moraju da napuste rodnu zemlju kako bi bili kreativni i izdigli se iznad nivoa

53
Hemingvej, zapravo, koristi dva epigrafa:
prvi je komentar Gertrude Stajn iz razgovora s Hemingvejem Svi ste vi izgubljena generacija
(You are all a lost generation), iji se nastanak objanjava u Pokretnom prazniku (MF: 18);
drugi epigraf ukazuje na prolaznost oveka i neprolaznost sveta: One generation passeth away,
and another generation cometh; but the earth abideth forever The sun also ariseth, and the sun
goeth down, and hasteth to the place where he arose The wind goeth toward the south, and
turneth about unto the north; it whirleth about continually, and the wind returneth again
according to his circuits All the rivers run into the sea; yet the sea is not full; unto the place
from whence the rivers come, thither they return again. Ecclesiastes.
54
Hemingvej ne razume ovaj olako dodeljeni epitet jer smatra da su sve generacije iz nekog razloga
izgubljene (ibid., 19). On takoe kae da njegovo Sunce nije trebalo da bude reprezentativni roman
drutvene istorije izgubljene generacije (lost-generationism), ali ga on zamilja kao tragediju sa
zemljom kao herojem koja zauvek opstaje (Hemingway, prema Baker 1956: 7981). Uz to, sugeriui da
je zemlja trajnija od ljudi, Hemingvej zamilja oskrnavljenju i upropaenu Afriku kako opstaje i poto
njeni uljezi (intruders) ne budu vie ivi (GHOA: 193).
55
Bil (Bill).

28
lokalnog (Trogdon 2004: 30). Ukoliko su zaista kritiari Metju Kauli (Matthew Cowley)
i Edmund Vilson stvorili mit o izgubljenoj generaciji, kao o grupi prognanih pisaca
suoenih s propau zapadne civilizacije, okrutnou i zlom (Spiller 1955: 186187),
mnogi drugi tumai se, naroito etrdesetih i pedesetih godina XX veka, meu kojima i
Maksvel Gajzmar (Maxwell Geismar), nadovezuju na izmiljeni mit i itaju
Hemingvejevo delo kao tipian primer duboke izolovanosti, frustracije, patnje,
samomuenja, raspada, oaja, rezignacije, traginog ambisa ljudske due, pustoi
individualizma i, konano, smrti (Geismar 1942: 3981).
Hemingvej jeste prikazivao iaenost novonastalih vrednosti i sveopti gubitak
sigurnosti u bogoostavljenom svetu, ali ne podravamo uverenje da pisac mora biti
predstavnik tzv. izgubljene generacije kako bi oseao svet na Hemingveju slian nain.
itava amerika knjievnost se pre moe smatrati knjievnou kritike ili
knjievnou slobode koja se bori protiv umalosti (Miler 1953: 8).

2.1.3 Uticaj ideja Hevloka Elisa, Sigmunda Frojda i Ota Vajningera

Objavljivana u periodu od 1890. do 1939. godine, dela Hevloka Elisa (Havelock

Ellis), u izvesnoj meri, utiu na stvaralatvo Ernesta Hemingveja.56 Jo 1897. godine
Elis je bio koautor prve medicinske knjige na engleskom jeziku koja se bavila temom
homoseksualnosti, narcisoidnosti i autoerotike (masturbacija, erotska sanjarenja,
potencija). U vremenu kada je preovladavao bioloki model seksualnosti, a devijacijama
od norme smatrali npr. fetiizam, sadomazohizam i transvestija, Hevlok Elis istie
vanost enske seksualnosti, kao i injenicu da seksualno zadovoljstvo doprinosi
ivotnoj srei. Devetnaesti vek imao je jaku potrebu da disciplinuje sve to odstupa od
norme, smatrao heteroseksualnost jedinim normalnim opredeljenjem, a
homoseksualnost razvijao iz koncepta sodomita. Sasvim napredno za trenutak u kome
stvara, Elis smatra homoseksualnost uroenom odlikom koju treba tolerisati ili makar

56
Hemingvej je itao Hevloka Elisa i bio potanko upoznat s njegovim delom. Majkl Rejnolds (Michael
Reynolds) prua dokaze da je Hemingvej npr. itao Elisova dela Erotski simbolizam (Erotic Symbolism,
1906), i Studije o psihologiji pola (Studies in Psychology of Sex, 18971928, 6 tomova), a ak ih i
preporuivao svojoj tadanjoj eni Hadli (Reynolds, prema Haytock 2012: 110). Hemingvej je verovatno
bio inspirisan pomenutim vietomnim Elisovim delom i idejom seksualne inverzije dok je pisao roman
Zbogom oruje (Moddelmog 2009: 16). Hemingvej je takoe bio upoznat s Elisovim delom Ples ivota
(The Dance of Life, 1923), kao i delom Moj ivot (My Life, 1939) (Reynolds 1980: 121). Hadli je sebe i
mua smatrala predstavnicima mukog i enskog pola, istovremeno se divei Hemingvejevoj
fleksibilnosti u naizmeninom pokazivanju nene i muevne strane (Wagner-Martin 2007: 23).

29
dekriminalizovati, a ne boleu koja izlazi iz okrilja normalnosti ili kriminalnim inom
(Bak 2010: 71; Moddelmog 2010: 150). Po njemu postoji neto perverzno i u tzv.
normalnim seksualnostima (Mitchell 2000: 140). Ovaj seksolog sugerie da sam
koncept normalnosti reflektuje drutvene definicije stvari, a ne prirodne nagone,
naglaavajui, pritom, da postoji kontinuitet, a ne prekid, izmeu normalnih i
abnormalnih seksualnih praksi. 57 Postavljanjem pitanja normalnog i devijantnog Elis
vie nego oigledno otvara mogunost za drutveno razumevanje seksualnosti (Mottier
2008: 45) koristi na primer re izrod (degenerate) (ibid., 97). Iako se smatra pionirom
seksologije i eugenike (ibid., 85),58 Elis istovremeno veruje u prirodnu razliku izmeu
mukaraca i ena (Sanderson 1996: 173), to nas uverava u to da nije bio
konstruktivista mada je osetio da drutvo ima izvesnu odgovornost u odreivanju uloga
za oba pola. Rad Hevloka Elisa treba povezati s ostalim teoretiarima na prelazu
vekova59 koji su svesni da se homoseksualnost smatra degeneracijom koja je proizala
iz naopakih izbora, kao i da se homoseksualac, osim to se dri grenikom, smatra
bliskim pesniku, osobom visoke inteligencije i umetnikog umea (Fassler 1979: 239;
250). Sve teorije seksualnosti na kraju XIX i poetkom XX veka mogle bi se svrstati u
dve grupe: one koje su isticale vanost naslednih i uroenih faktora,60 i time oslobodile
homoseksualca oznake grenika, ali mu zadrale njegovu invertiranost; i one koje su se
oslanjale na ideju univerzalne biseksualnosti, tj. ideju da su sklonosti homoseksualca
samo negde na pola puta izmeu mukih i enskih osobina (ibid., 247). Oigledno,
teorija je tada uz veliku pomo nauke pronala izgovor za seksualni izbor
homoseksualca na taj nain to ga je, u izvesnom smislu, oslobodila moralne
odgovornosti i trudila se da ga dekriminalizuje (ibid., 241). Hevlok Elis razmatra

57
Sami naslovi dela Elisa ukazuju na teme kojima se bavio: seksualna inverzija, drutvena higijena,
erotski simbolizam, autoerotika, veza seksualnosti i drutva, psihiko stanje u trudnoi, snovi, preporod
nacije.
58
Snano se razvijajui na poetku XX veka, eugenika je prevashodno predstavljala bioloki model
ljudskog razvoja, i bavila se, izmeu ostalog, naslednim karakterom mentalnih i fizikih bolesti, ili
moralno devijantnim bolestima, pokazujui kako su granice izmeu medicinske dijagnoze i moralnih
vrednosti nejasne (Mottier 2008: 85).
59
Riard von Kraft-Ebing (Richard von Krafft-Ebbing), Karl H. Ulrih (Karl Heinrich Ulrich), Don A.
Sajmonds (John Addington Symonds), Edvard Karpenter (Edward Carpenter), Goldsvordi L. Dikinson
(Goldsworthy Lowes Dickinson), Riard Berton (Richard Burton).
60
Veliki broj teoretiara s poetka XX veka verovao je da se homoseksualcem lake postaje kada ve
postoji porodina istorija homoseksualnosti, histerije, ludila, slaboumnosti ili kriminalnog ponaanja
(Fassler 1979: 244).

30
prirodu i prirodnost homoseksualnosti s namerom prevazilaenja iskljuivih dihotomija
polova svoga doba.
Hevlok Elis anticipira Sigmunda Frojda promoviui vanost drutvenih
promena (Moddelmog 2009: 21). 61 U delu Tri rasprave o seksualnoj teoriji (Drei
Abhandlungen zur Sexualtheorie, 1905) Frojd, izmeu ostalog, ispituje seksualne
nastranosti, a meu njima i odstupanja u odnosu na seksualni objekat. Govorei o
kontraseksualnim ili invertovanim osobama, on pravi razliku izmeu tri tipa
invertovanih i zapaa povremeno kolebanje meu njima (Frojd 2009: 13).62 Frojd istie
da se inverzija u poetku smatrala uroenim znakom neurotine degeneracije, ali kae
da su u shvatanju homoseksualne sklonosti antropoloka gledita zamenila patoloka
(ibid., 1415). Ovaj psihoanalitiar konano iznosi stav da se sutina homoseksualnosti
ne moe objasniti ni pretpostavkom da je ona uroena, niti tvrdnjom da je steena, jer se
tako ne mogu obuhvatiti svi odnosi koji se javljaju kod inverzije (ibid., 17).
Psihoanaliza po njemu nije potpuno objasnila poreklo homoseksualnosti, ali je ipak
otkrila psihiki mehanizam njenog nastanka i bitno obogatila niz pitanja kojima se jo
treba pozabaviti (ibid., 21). Frojd je podravao ideju da su ljudi sutinski biseksualni, tj.
da imaju vee sklonosti ka mukom ili enskom ponaanju, kao i ka heteroseksualnoj ili
homoseksualnoj ljubavi (Fassler 1979: 246). 63 Ipak, on odraslog homoseksualca
objanjava kao zaustavljenog u nezreloj fazi seksualnosti, ime homoseksualnost
unekoliko dovodi u vezu s neurozama (ibid., 247). Frojd je takoe zastupao vienje
ostalih teorijskih istraivanja seksualnosti s poetka XX veka da homoseksualac esto
poseduje neobinu inteligenciju ili dar za umetnost koji se esto ispoljava na taj nain
to svoju frustriranu seksualnost sublimira kroz umetniki izraz (ibid., 250). Vanost
promiljanja Sigmunda Frojda za gender i queer studije ogleda se i u njegovom stavu da
u psihoanalizi i iskljuivo interesovanje mukarca za enu predstavlja problem kome je
potrebno objanjenje i nije neto to se samo po sebi razume ili neto to naprosto
proizilazi iz hemijske privlanosti (Frojd 2009: 21).

61
Detaljnije o Frojdovim pogledima na patrijarhat videti: 3.3.3.
62
Apsolutno invertovani (suprotni pol nije predmet polne enje), amfigeno invertovani (psihoseksualno-
-hermafroditski, tj. inverzija nema karakter iskljuivosti) i povremeno invertovani (pod izvesnim
spoljanjim uslovima za seksualni objekat moe se izabrati osoba istog pola).
63
Frojd kae da i za inverziju dolazi u obzir biseksualna nastrojenost (Frojd 2009: 20), kao i da
psihoanaliza saznaje da su svi ljudi sposobni za izbor objekta istog pola i da nesvesno vre taj izbor (ibid.,
21).

31
 Frojdovo tumaenje enskosti je, u najmanju ruku, ambivalentno, te kao takvo
ostaje predmet mnogih rasprava u okviru feministike kritike. 64 Mada insistira na
biolokoj razlici izmeu mukaraca i ena (izjednaavajui mukost s aktivnou, a
enskost s pasivnou), Frojd enskost naziva zagonetkom (Freud 2003: 104; 106) o
kojoj sve to ima da kae moe biti samo nepotpuno i fragmentarno, a ak se
povremeno uiniti i neprijateljskim (ibid., 124). Otkrie ene da je kastrirana Frojd
smatra odluujuim trenutkom u njenom ivotu, koje, potom, moe da dovede do
razliitih reakcija: seksualne inhibicije ili neuroze, kompleksa maskuliniteta ili
normalne enskosti (ibid., 116). Kada Frojd istie da oseanje srama u ivotu ene jeste
karakteristika koja se obino smatra unutranjom odlikom ene, ali da to ima mnogo
vie veze s konvencijom nego to se misli (ibid., 122), on zapravo postavlja pitanje
drutvene konstruisanosti biolokih odlika mukaraca i ena.
Njegovo delo koje je takoe, u izvesnoj meri, ostavilo traga na Hemingvejevo
vienje drutva jeste Civilizacija i njena nezadovoljstva (Das Unbehagen in der Kultur,
1930). Po reima Frojda civilizacija je oprena ljudskoj slobodi, te kao takva predstavlja
izvor inhibicije, a ne razvoja (Berman 2005: 1112). Govorei o vezi izmeu neuroze i
modernog civilizovanog ivota, Frojd istie da se drutvo bazira na potiskivanju
seksualnih nagona i kreiranju tzv. abnormalnosti. Ukoliko se civilizovani ovek ne
nametne u drutvu kao heroj, on zauzima mesto prevratnika ili prognanika (Freud 2002:
8890). Normativno drutvo na kome poiva civilizacija deli prestupnike na razvratnike
ili homoseksualce, drutveno oznaene kao beskorisne ili tetne. Drutvo potiskuje
svaku vrstu odstupanja od propisanih civilizacijskih standarda, te su autsajderi saterani
u prostor nervoze (ibid., 9294). Poto je cilj civilizacije da zaustavi seksualnu
aktivnost, a individualno seksualno ponaanje neretko odreuje obrazac za sve druge
vidove ivota pojedinca (ibid., 97; 99), marginalizovanim grupama ne preostaje nita
drugo nego da trae alternativne naine kojima bi se uhvatili u kotac s oseanjem
nezadovoljstva. Seksualnost po Frojdu skopana je s pitanjem moralnosti i higijene, te
se nedozvoljene devijacije od seksualne norme ak smatraju zaraznim. Po principima
civilizovane moralnosti brak bi trebalo da bude jedino mesto zadovoljenja seksualnih
poriva (ibid., 101).

64
Negativna kritika: Beti Fridan, Kejt Milet; pozitivna kritika: Dulijet Miel, Tereza de Lauretis.

32
 Oto Vajninger (Otto Weininger) jo jedan je u nizu mislilaca iji su uvidi izvrili
uticaj na Hemingvejevo delo. U Predgovoru srpskom izdanju iz 1998. godine dela Pol
i karakter (Geschlecht und Charakter, 1906), Vladeta Jeroti Vajningera naziva
bolesnim genijem s obzirom na koliinu znanja koju je usvojio za kratko vreme
postavivi sebi nemogu zadatak da dokae bezvrednost ene (Vajninger 1998: 22;
39). Ukoliko ovo delo s poetka XX veka podelimo na prirodno-nauni, filozofski i
antifeministiki deo, videemo da je ovaj poslednji najsporniji i najmanje prihvatljiv
(ibid., 19). Zaista, teko bi bilo dokuiti odakle izvire tolika koliina mizoginije Ota
Vajningera ak i ukoliko bi nam injenice o njegovom ivotu bile pristupanije. Ton
kojim Vajninger govori u delu Pol i karakter izrazito je enomrzaki, a njegovo
naglaavanje sutinske suprotnosti izmeu mukarca i ene toliko otro da bi kontrasti
koje podvlai izmeu ova dva principa mogli biti predmet zasebne studije. Po njemu,
mukarac je seksualan i jo neto povrh toga imajui u vidu da svoju seksualnost
moe da posmatra odvojeno od nje (ibid., 149150). 65 Beskrajno zagonetniji i
komplikovaniji od ene (ibid., 288), mukarac je sposoban da zauzme stav prema
razliitim stvarima, pa i prema svojoj seksualnosti (ibid., 151). Mukarac je u stanju da
eni podari vrednost (ibid., 298), kao to je, voen mukom individualnou, u stanju da
stvara pa tako i vernost, monogamiju ili brak (ibid., 299). Genijalnost, kao najvia
dobrota i moralnost, misli Vajninger, moe biti samo muko obeleje (Vajninger 1995:
46), ba kao i volja, rasuivanje ili istina (ibid., 55; 62; 64). Mukarac ima, potvruje i
hoe granice (ibid., 65), moe da postane samo ono to jeste, on je mikrokozam u kome
su sadrane sve mogunosti uopte. Njegova muevnost upravo poiva na njegovoj
individualnosti i injenici da u sebi sadri i enu, tj. materiju, koju formira (ibid., 78
79). ena stie egzistenciju i znaaj samo kada mukarac postane seksualan, odnosno
kada potvrdi svoju polnost (ibid., 8485), zbog ega se moe rei da je ena
objektivizacija mukareve seksualnosti, oliena polnost, njegova otelovljena krivica
(ibid., 86). Najdublji strah u mukarcu je strah od ene, od besmislenosti i primamljive
provalije nitavila (ibid., 82). U ovako iskljuivom binarizmu polova (i rodova), Oto

65
Mada izviru iz potpuno drugaijeg vremena, konteksta i pobuda, izvesni pogledi Ota Vajningera i
francuskih poststrukturalistikih feministikih kritiarki (Elen Siksu, Lis Irigaraj) postaju slini.
Vajninger kae da su ene seksualno mnogo iritabilnije od mukaraca i da se nalaze u stanju stalne polne
nadraenosti i zazora od nadraaja dodirom (Vajninger 1998: 145147). Imajui u vidu da je samo
seksualna, enina polnost se prostire po celom telu, tvrdi Vajninger (ibid., 150). Po Lis Irigaraj ena daje
prednost dodiru nad vizualnim jer je njeno zadovoljstvo viestruko (Moi 2002: 143). Detaljnije o
stavovima Elen Siksu i Lis Irigaraj videti: 3.1.7.

33
Vajninger ocrtava muko-enski dualitet kroz relacije subjekt objekt, forma
materija, neto nita. Po njemu ena nije negacija ve nitavilo (ibid., 84) poto kao
materija nastoji da se pomea s formom i doe u vezu s oblikom i to putem snoaja
(ibid., 81). Samo zato to je materija koja hoe da se formira, ena moe da postane
sve (ibid., 7778). Objanjavajui da se smisao mukarca i ene moe ispitati samo
uporeivanjem i suprotstavljanjem (ibid., 74), Vajninger iznosi stav kojim bi se moda
sve to govori moglo obuhvatiti, a to je da postoje enini surogati za sve to ima
mukarac (ibid., 72) enski rod je podraavanje (ibid., 52). Opta pasivnost enske
prirode ini enu lako prijemivom za tue miljenje i sposobnom za primanje i
usaivanje miljenja (ibid., 2325). Poto je ve sama nesposobna za istinu, ena se
natapa tuom sveu i pobudama (ibid., 3233). Histerine ene verovatno i vie
predstavljaju, nemilosrdno govori Vajninger, smenu mimikriju muke due, parodiju
na slobodu volje (ibid., 49). Jer sama nije nita drugo do strast, ena se nalazi pod
vlau falusa koji je njen najvii i neogranieni gospodar (ibid., 5051; 84).
Ova izrazito mizogina uverenja oigledno polaze od uvreene viktorijanske vere
u sutinsku podvojenost mukog i enskog principa, i sve veeg straha od nastupajue
krize maskuliniteta. Po Vajningeru, ne samo da su ene amoralne, alogine, pasivne,
nesvesne i potpuno seksualne, ve i liene kreativnosti i nemaju mentalnu mo. Iako
dobro upoznat s razliitim drutvenim i kulturnim strujanjima svoga doba, i, ini se,
otvoren za preispitivanje drutveno proizvedenih konstrukcija roda, Ernest Hemingvej,
uveriemo se, do kraja ivota ne uspeva da prevazie slian binarizam, ba kao ni
izvesni njegovi junaci ili kritiari, ali u mnogo manjoj meri nego Vajninger, mukarac
iji se prenaglaeni antifeminizam dogodio istovremeno s feministikim pokretom i, u
odreenoj meri, pokrenuo (ili samo nastavio?) talas mizoginije.66 Da moemo govoriti o
dubokoj iskrivljenosti Vajningerovog uma svedoi i sam pisac dela Pol i karakter kada
kae da predmet njegovog trenutnog ispitivanja za njega ostaje potpuno nereeno
pitanje, da se neto s njegovog stanovita samo po sebi razume (Vajninger 1998: 106;
104), da je duboko problematino (pederastija) (ibid., 137),67 ili da je po sredi potpuno
tamna oblast u koju jo nije kroila niija noga (materinstvo i prostitucija) (ibid., 317).

66
Kejt Milet ukazuje na Frojdov dug mizoginom misliocu Oto Vajningeru (Millett 2000: 188; 191).
67
Kada govori o homoseksualnosti i pederastiji, Vajninger pokazuje da je upoznat s teorijama o
seksualnosti s kraja XIX i poetkom XX veka (npr. Frojd), te se bavi analizom kontrarnih seksualnih

34
 Hemingvejeva zainteresovanost za tadanja istraivanja seksualnosti koja su se
uglavnom svodila na stroga ili manje stroga, u osnovi esencijalistika, razgraniavanja
izmeu mukog i enskog principa, nekada se vie zasnivala na ispitivanju liberalnijeg
pristupa Hevloka Elisa, preteno ambivalentnog stava Sigmunda Frojda, ili, pak, jake
mizoginije Ota Vajningera.

2.2 Biografska legenda Ernesta Hemingveja

Nuno je osvrnuti se na biografiju Ernesta Hemingveja zbog nedvosmislene

kritike ocene o specifinoj skopanosti autora i njegovog dela, gde je katkad teko
razluiti pisca i/ili njegovo delo od legende koja oko njih krui. Hemingvej je esto
govorio o posebnoj vrsti prerade i preoblikovanja ivotnog iskustva u umetniko delo.68
Potom, on je i sam uestvovao u stvaranju naroitog imida (Sampson 1995: 883) koji
iziskuje biografizam u tumaenju njegovog dela. U prilog ovoj tezi govore i brojne
biografije Ernesta Hemingveja, od kojih samo mali broj predstavlja biografiju u njenom
osnovnom znaenju. 69 Mnoge biografije o Hemingveju same po sebi predstavljaju
meavinu njegovog ivota i fikcije, dok su kritiari istovremeno u tumaenjima
njegovog dela traili, i nalazili, ivot. Najslabija taka pozitivistikog metoda i
biografizma jeste zaboravljanje estetskog u delu. Umetnost nije otrgnuta od porekla,
drutvene sredine ili istorijskog momenta pojave pisca, ali nastavlja da ivi i onda kada
se promeni ukus vremena. S obzirom na to da je Hemingvej namerno usmeravao
kritiare na biografska tumaenja svojih proznih ostvarenja, pitamo se da li je njegovo
stvaralatvo jedna velika autobiografija zaodenuta u beletristiku formu. U skladu s
Hemingvejevom postavkom tzv. invencije iz iskustva, njegovo delo temelji se na
proivljenom ivotu, to nije u protivrenosti s njegovim odnosom prema pisanju
uopte. Hemingvej je podravao tezu nunog preraivanja, osveavanja, prepravljanja i
preobraavanja proivljenog iskustva i smatrao da nije vano da li se dogaaj opisan u
knjievnom delu zapravo odigrao ili ne. Hemingvejeve kratke prie, romani i

oseaja i prirodom homoseksualnosti (nasledni faktor, psihopatija, steenost, biseksualnost, drutvene

prilike, tzv. mladalaka prijateljstva mukaraca). Detaljnije o tome videti Vajninger 1998: 99145.
68
Videti: 2.2.4.
69
Biografija predstavlja pisanu istoriju neijeg ivota koja se ne usredsreuje samo na dogaaje, ve i na
linost osobe kojom se bavi. Biografije se u XX veku esto piu iz ugla psihoanalitike, ne samo
frojdovske, kritike (Quinn 2004: 37).

35
dokumentarna literatura mogu se itati i bez poznavanja njegove biografije jer
predstavljaju autonomne literarne tekstove koji raznolikost znaenja nose unutar sebe.
Hemingvej kae da je nevano kakav je on sam, kao i da kritika esto nema veze s
pravom knjievnou koja uvek ostaje knjievnost bez obzira na onog koji je pie ili
ono u ta pisac veruje (SL: 417418).70
Nae uverenje o performativnom karakteru Hemingvejeve biografije oslanja se,
izmeu ostalog, na koncept biografske legende Borisa Tomaevskog. Pokuavajui da
razume naine na koje pieva biografija utie na svest itaoca, ovaj ruski formalista
kae da je linost autora pre XVIII veka bila skrivena, ali da tada dolazi do
individualizacije kreativnosti i negovanja subjektivizma u umetnikom procesu
(Tomashevsky 2002: 48). Autori su znali da se njihova biografija razvija uz njihova dela
to ih je prisiljavalo da o sebi stvaraju vetaku legendarnu biografiju koja se sastoji od
svesno odabranih stvarnih i izmiljenih dogaaja. U periodu romantizma itaoci
zahtevaju potpunu iluziju ivota (ibid., 49). Tomaevski istie da onog trenutka kada se
otvorilo pitanje preslikavanja likova iz ivota u umetniko delo autori zaista poinju da
preuzimaju materijal iz ivota autor postaje svedok i ivi uesnik u svojim delima,
ivi heroj (ibid., 50). U eri romantizma veza izmeu ivota i knjievnosti postaje toliko
zamrena da je bilo teko razluiti da li su zapravo ivotni fenomeni rezultat proboja
knjievnih kliea u realnost (ibid., 51). Biografske legende koje se o autoru stvaraju
postaju premise koju autor uzima u obzir tokom kreativnog procesa, a pitanje da li
traevi i legende imaju osnova postaje nevano pri razmatranju njihove funkcije (ibid.,
52). Na kraju tzv. hladnog XIX veka vraa se interesovanje za autora koji u XX veku
postaje poseban tip pisca s otvorenom biografijom koji uzvikuje: Pogledaj koliko sam
lo i bestidan! [] Ogolio sam sebe i imam hrabrosti da se pojavim u javnosti i da se ne
stidim (ibid., 53). Tomaevski sada govori o nastanku izrazito intimnog stila pisca i o
njegovoj biografiji koja postaje iv i nuan komentar njegovog dela (ibid., 54). Mada
smatra da odgovor na pitanje o ulozi biografije u knjievnoj istoriji ne moe obuhvatiti
sve knjievnosti, on zakljuuje da je ono to je knjievnom istoriaru stvarno potrebno
jeste biografska legenda koju je izgradio sam autor Samo takva legenda moe biti
knjievna injenica (ibid., 55). Na temelju ovih uvida, biografija Ernesta Hemingveja

70
U originalu: What I seem to be myself is of no importance; None of it has anything to do with
literature which is always literature, when it is, no matter who writes it nor what the writer believes.

36
stoji u zamrenom naporednom odnosu s njegovim delima, dok njegovi fiktivni tekstovi
ipak podrazumevaju jednu kvazistvarnost u kojoj se pisac suoava sa svojom drugou.
Hemingvej neretko ratuje sa svojim biografima s obzirom na to da se s njima
razmimoilazi u kljunim pitanjima svrhe postojanja anra biografije, a onda i kvaliteta
informacije koja se u njima nudi javnosti. 71 Hemingvej Metjua Kaulija saaljeva jer
ovaj misli da zna neto o njegovom ivotu (SL: 719). Mada tumaenja Karlosa
Bejkera Hemingvejevog dela oituju gradaciju u kritikoj oceni od pozitivne do
negativne i natrag, on ostaje zvanini Hemingvejev biograf (Bell 1992: 231). Mark
Spilka ne pie anrovski istu Hemingvejevu biografiju, ali se njegovim ivotom bavi
prevashodno kroz prizmu ogoljenog detinjstva i lektire koju je Hemingvej itao u
mladosti i pronalazi njegovu tzv. ranu androginije. Uz njega, Kenet Lin daje
pshihoanalitiki pogled na Hemingveja istiui vanost njegove majke i nesavladanih
strahova iz detinjstva. Osim to su obeleene velikim zanimanjem za istraivanje
predstava roda u Hemingvejevom delu, osamdesete godine prolog veka donose pravi
procvat Hemingvejevih biografija koje ne jenjavaju ni danas.72 Ogromna popularnost
Hemingvejevog lika podstie arlsa Pura (Charles Poore) da doba od 1929. do 1940.
godine nazove dobom Ernesta Hemingveja (Poore, prema Strychacz 2008a: 96), ali i
uslovljava brojne kritike analize i uporeenja napisanih biografija o Hemingveju. 73
Mnogi tumai njegovog dela, kao to su Pol Smit (Paul Smith) i Harold Loub (Harold
Loeb), bili su biografski orijentisani (Wylder 1995: 94), ili, kako bi ih novokritiari
nazvali, zaraeni biografijom (Raeburn 1989: 207).
Mnogi istraivai Hemingvejevog dela trae objanjenje nastanka i klju za
interpretaciju dela u pievom ivotu, ne dozvoljavajui odvojivost knjievnog dela od
ivota, ime se ogluuju o neke od osnovnih Hemingvejevih poetikih naela. 74
Hemingvejev ivot kao da nadvladava kritiare koji ne prestaju da se nadmeu ne bi li
otkrili pravo i jedino reenje za razumevanje njegovog dela. Kao i Ivan S. Turgenjev pre
njega, Hemingvej na umnu glavu kritiara stavlja kapu pajaca (Turgenjev 1977: 382).
Po svemu sudei, veliki umetnik stvara iz svega to mu se desilo i to nije, a umetnost
prevazilazi granice pojedinanog ivota iako iz njega izvire.

71
Virdinija Vulf govori o razliitim vrstama injenica koje se nalaze u biografiji i umetnosti i koje se ne
bi smele meati. Pisac po njoj mora da izabere jedan ili drugi svet i toga se dri (Woolf 1961: 166).
72
Videti: PRILOG IV.
73
Videti: Bell 1992; Bryer 1986; Raeburn 1989.
74
Videti: 2.4.1.

37
2.2.1 Opasnost biografizma: Mihail Bahtin

ak i danas je potrebno ukazati na nunost interpretacije Hemingvejevog dela na

nain na koji ono to zasluuje, nevezano od autorove biografije. Biografska
interpretacija nekad osiromauje delo jer zaboravlja na njegov estetski aspekt. Trebalo
bi obrnuti perspektivu i postaviti pitanje unatrake, kao to ga postavlja Robert Kirnan
(Robert F. Kiernan) da li je Hemingvejev ivot proraunati produetak umetnosti?
(Kirnan, prema Gordi 2000: 2829). Specifina sprega izmeu Hemingvejevog ivota
(koji je esto pretpostavljao performativna pojedinana izvoenja) i dela mogla bi se
objasniti upravo shvatanjima Mihaila Bahtina o odnosu autora i junaka, umetnosti i
odgovornosti, ali i ovekovom odrazu u ogledalu.
Po Bahtinu autor knjievnog dela jeste momenat umetnike celine i kao takav
se u toj celini ne moe podudariti s junakom, drugim njenim momentom (Bahtin 1991:
163). Izmeu autora i junaka dela nema naelnog suprotstavljanja jer pripadaju istom
vrednosnom svetu (ibid., 176). U delu se mora osetiti iv otpor dogaajne stvarnosti
ivota poto je delo potpuno neubedljivo tamo gde nema tog protivljenja (ibid., 213).
Autor, kae Bahtin, mora pre svega biti shvaen iz dogaanja dela kao njegov uesnik,
kao itaoev autoritativan rukovodilac u njemu (ibid., 211). Autor se ne moe i ne
mora za nas odrediti kao lice, jer smo mi u njemu, uivljavamo se u njegovo aktivno
vienje (ibid., 220). Stvarni autorov vrednosno smisaoni kontekst, koji osmiljava
njegovo delo, nikako se ne podudara s potpuno knjievnim kontekstom, a stvaralaki
in mora sebe aktivno odreivati (ibid., 209). Ovim idejama ukazujemo na zabludu
Hemingvejevih kritiara koji procenjuju da je Hemingvej subjektivan pisac kome je
knjievnost autoportret za poigravanje egom (Rahv 1963: 587).
Da stvarni Hemingvej ne moe biti isto to i njegovi junaci postaje oigledno
kada razumemo da je svest oveka o samom sebi mogua samo uz pomo optike
drugog. Po Bahtinu, pisac kada pie obuzet je drugim i o njemu se nita ne moe saznati
od njega samog, ve samo od onog to se daje spoljanjem saznanju, tj. njegovog odraza
u ogledalu: Ja, u odnosu prema samom sebi, nemam spoljanju taku gledita, nemam
pristup svom unutranjem liku. Iz mojih oiju gledaju tue oi (Bahtin 2002: 33). I dok
je razlika izmeu ja i drugog relativna, Hemingvej svojim delom stavlja sebe na
scenu (ibid., 35) i zahteva od nas da preispitamo granice koje se istovremeno primiu i

38
udaljavaju izmeu svih uesnika dela autora, junaka i italaca. Bahtin istie da su
umetnik i ovek najee mehaniki sjedinjeni u jednu linost kad je ovek u
umetnosti, nema ga u ivotu, i obrnuto (Bahtin 2012: 5). Linost treba do kraja da bude
odgovorna: svi njeni delovi duni su da se meusobno proimaju u jedinstvu krivice i
odgovornosti. Umetnost i ivot uzajamno ele da olakaju svoj zadatak, da skinu svoju
odgovornost, jer, kako kae Bahtin, lake je stvarati ne odgovarajui za ivot, i lake je
iveti ne raunajui na umetnost (ibid., 6). Autor iz sebe stvara nezavisna iva bia i s
njima je u ravnopravnom poloaju, ali, pritom, apsolutno nije re o tome da autor samo
montira tua gledita i potpuno odustaje od svog stanovita ili istine (ibid., 13). Iako je
autor veoma aktivan, njegova aktivnost ima dijaloki karakter to je aktivnost koja
postavlja pitanja, odgovara, saglaava se ili protivi. Bahtin ukazuje na injenicu da
izmeu autora i junaka dolazi do dramske igre u kojoj junaci vre unutranji otpor, ali
da su pravi dijaloki odnosi mogui samo prema junaku koji je nosilac svoje istine i koji
ima znaenjsku poziciju (ibid., 14). itava sutina je upravo u tom napetom susretu
izmeu ja i drugog: biti znai biti za drugoga i kroz njega za sebe (ibid., 15).
Ukoliko u ovom svetlu pokuamo da sagledamo Hemingvejeve junake, a
naroito one za koje se pretpostavlja da su sam Hemingvej lino, recimo pukovnik
Riard Kantvel (Richard Cantwell) iz romana Preko reke i u umu (Across the River and
into the Trees), videemo da umetniko delo ne moe biti nita drugo do presecanje
dvaju svesti, ili susret i uzajamni uticaj svojih i tuih oiju (ibid., 17). Verujemo da
Hemingvejev svet nije monolog koji zatvara prikazani svet i ljude, ve nezavreni
dijalog, kao to je i sam ivot (ibid., 21). Ima smisla sloiti se s uverenjem da je autor
samo uesnik dijaloga koji ima ista prava kao i junaci, osim to nosi i dopunske, veoma
sloene funkcije (ibid., 2526). Naa analiza Hemingvejevog dela e se truditi da
pokae da je Hemingvej bio svestan sloenosti dijaloga izmeu umetnosti i ivota, kao i
tananosti uvek ponovnog prelaenja iz jednog u drugi oblik postojanja.

2.2.2 Performativnost izgradnje Hemingvejevog mita: Doroti Parker, Lilijan Ros i

Ernest Hemingvej

Mirijam Mandel (Miriam B. Mandel) tvrdi da Hemingvej ume da napravi jasnu

razliku izmeu pisca (writer) koji stvara svoju umetnost i autora (author) koji gradi

39
odnos s javnou (Mandel 2004a: 11). Na temelju ovog uverenja, trudiemo se da
pokaemo da je Hemingvej prepoznao potrebu javnosti za mao Hemingvejem. ak i
kritiari kao to je Erl Rovit (Earl Rovit), koji gradi skueno preciznu podelu
Hemingvejevih junaka na dva tipa tutor (tutor) i uenik (tyro) davne 1963. godine
prepoznaje Hemingveja kao onglera s maskama, i kae kako se paradoksi
Hemingvejevog biografskog identiteta mogu beskonano umnoavati (Rovit 1963: 17
19).
Jedna od najistaknutijih stvaralaca Hemingvejevog imida jeste Doroti Parker
(Dorothy Parker). Ona je 1929. godine u magazinu Njujoranin (New Yorker) upotrebila
izraz dostojanstveno dranje pod pritiskom (grace under pressure) (Meyers 2005a:
81), koji postaje neizostavan sastojak Hemingvejeve legende. Kenet Lin tvrdi da je
upravo ovaj lanak prekretnica koja je od Hemingveja napravila ivu legendu (Lynn
1987: 391). U kritici povodom objavljivanja Hemingvejeve zbirke Mukarci bez ena
(Men Without Women), Doroti Parker govori o opasnom uticaju koji Hemingvej ima na
druge autore i njegovoj osvetoljubivosti prema jevrejskim izdavaima (ibid., 310), ime
znatno doprinosi Hemingvejevom negativnom publicitetu. 75 S druge strane, Rena
Sanderson istie da je Doroti Parker, jedna od Hemingvejevih literarnih sestara,76 opte
uzev, dala pozitivnu ocenu pomenute Hemingvejeve zbirke uoila njegov genije,
individualnost, zavidnu tehniku vetinu ali i ukazala na njegove muevne atribute
(fiziku privlanost, harizmu, neodoljivost), sluei se seksistiko-stereotipnim slikama.
Preuzimajui ulogu uviavne kritiarke koja sudi o mukom piscu, Doroti Parker se
distancira od ostalih feministikih kritiarki i definie sebe kao jednu od mukaraca,
te, dok govori o Hemingveju, zapravo promovie sebe (Sanderson 2002: 277280). Ona
koristi seksualizovanu retoriku kako bi naglasila da su muka iskustva privilegovana u
odnosu na enska i na taj nain izjednaava umetniku vetinu s mukou (ibid., 290).
Slaemo se s Renom Sanderson da je Doroti Parker jedna od kritiarki koje samo
potvruju ugenderovljeni stav modernizma u davanju preimustva mukom principu.

75
Misli se na izdavaku kuu Boni i Lajvrajt (Boni & Liveright), kasnije Horas Lajvrajt (Horace
Liveright), osnovanu 1917. godine.
76
Rena Sanderson pominje i druge dve Hemingvejeve literarne sestre: Lilijan Helman (Lillian Hellman) i
Martu Gelhorn (Martha Gellhorn). Lilijan Helman je u velikoj meri zasluna za biografski pristup
Hemingvejevom delu, jer je toliko isticala Hemingvejevu mao stranu da su neke ene odbijale da ga
itaju. Odnos Hemingveja i Marte, njegove tree supruge, bio je zasnovan na meusobnom nadmetanju.
Marta takoe uestvuje u promovisanju Hemingvejevog imida enskaroa kome je bila potrebna nova
ena za svaku sledeu knjigu (Sanderson 2002: 286287).

40
Feministkinje su elele da budu jednake s mukarcima, a zapravo su doprinele onim
modernistikim pogledima koji su umetniki rad ena smatrali inferiornim u odnosu na
umetnost mukaraca (ibid., 294).
U magazinu Njujoranin 1950. godine izlazi jo jedan portret Ernesta
Hemingveja koji ovog puta pravi Lilijan Ros (Lillian Ross). Ona se takoe zadrava na
Hemingvejevom fizikom izgledu, navodnoj neobrazovanosti, teini uloge ene koja
stoji u senci slavnog pisca, 77 njegovoj posveenosti pisanju, popularnosti, takmiarskom
duhu, svakodnevnim navikama, piscima koji su uticali na njega, odnosu prema enama,
voenju ljubavi i smrti. Kao pandan izrazu dostojanstveno dranje pod pritiskom,
sada se pojavljuje nova krilatica koja umnogome obeleava Hemingvejevu reputaciju do
kraja ivota ta sad kaete, gospodo? (How do you like it now, gentlemen?).
Lilijan Ros ironino primeuje kako ovo pitanje izgleda ima neku naroitu vanost za
Hemingveja koju on ne eli da objanjava (Ross 1961: 37). Skot Donaldson (Scott
Donaldson) smatra da ovaj portret predstavlja najtetniji dokument koji se do tada o
Hemingveju pojavio jer ga je prikazao kao egocentrinog i neotesanog (Donaldson
1996: 8). S ovim stavom se slae i Kenet Lin jer misli da je ova knjiga jo vie uvrstila
ve prisutnu negativnu sliku o njemu. Iako je Lilijan Ros bila vidno fascinirana
Hemingvejevom pojavom te uspela da ga u potpunosti oivi na svakoj stranici (Lynn
1987: 551), ona je, smatra Kenet Lin, potvrdila maliciozno uverenje u kritikoj javnosti
da postoji neto groteskno u samom Hemingveju (ibid., 553). Zanimljivo je kako je
Hemingvej proveo godine pravdajui se za iznete tvrdnje u ovom portretu, a da je ipak
potovao Lilijan Ros zato to je smatrao da postoji neto to je pokree podseala ga
je na prijatelja s testerom (SL: 801). Komentare Lilijan Ros, bez obzira na optu
kritiku ocenu, smatramo pozitivno intoniranom kritikom Ernesta Hemingveja. ini
nam se da je rekavi da se uskogrudim ljudima nije sviao Hemingvej jer su eleli da
on bude neko drugi istakla njegovu specifinost u odnosu na druge. Smatrala je da je
Hemingvej dobar posmatra stvarnosti koji joj se svia ba takav kakav jeste (Ross
1961: 19; 1516).
Ocena Ernesta Hemingveja u medijskoj javnosti, naroito od etrdesetih godina
prolog veka naovamo, uvruje stereotipno lou sliku o njemu, ali je paradoksalno i
podriva svaki put kada Hemingvejevo delo pronae svog idealnog itaoca. Moda

77
Tadanja Hemingvejeva supruga bila je Meri Hemingvej.

41
imam bradu, ali, ako dobro pogledate, nisam Deda Mraz, kae Hemingvej
(Hemingway, prema Hotchner 2008: 101), podseajui nas da stvari nisu uvek onakve
kakvima se ine.78
Osim Doroti Parker i Lilijan Ros, sam Hemingvej doprinosi izgradnji
sopstvenog mita prevashodno stavovima koje iznosi u linoj prepisci s drugima. U
jednom od pisama Hemingvej naglaava da mrzi da pria o svom ivotu i da niko iv
ne bi trebalo da ita o sebi u nekoj napisanoj biografiji ve da se samo bavi svojim
delom (SL: 247). Hemingvej kae da ak ne voli ni da pria o svojim delima (ibid.,
261) i brani se od najrazliitijih kritikih i biografskih teorija koje pokuavaju da nau
jedan jedinstven klju za sloenost njegovog dela. Hemingvej se na primer otro
suprotstavlja tzv. teoriji rane Edmunda Vilsona, ili teoriji zasnovanoj na oevom
samoubistvu, ili teoriji nemara prema majci. 79 Jedino to Hemingvej eli jeste da pie
ispravno (ibid., 694695).80 Uz pomo njemu svojstvenog cininog humora, nada se
da e svi koji piu o njegovom ivotu izgubiti milione (ibid., 706). Hemingvej
objanjava kako govori o moralnom, ne o legalnom, pravu koje bi kritiaru zabranilo da
pie o pievom ivotu dok je ovaj iv, jer smatra da je javno psihoanaliziranje ivih
pisaca napad na privatnost (ibid., 748). Pokuavajui i sam da se dri ovog naela,
Hemingvej kae kako je na poetku karijere napisao nekoliko pria uzimajui stvarne
ljude iz svog rodnog mesta za modele, te ih je povredio iako to nije eleo, za razliku
od toga to oduvek jeste da pie o celom svetu, samo ukoliko bi stigao da ga upozna
(ibid., 764). Izgleda da Hemingvej nikad do kraja ne razreava unutranju borbu
izmeu umetnikih zahteva i linih odnosa sa stvarnim ljudima (Fleming, prema
Cerrito and DiMauro 1999: 35). Hemingvej nije bio toliko netrpeljiv prema drugima
ranijih godina kada je svesrdno podravao javne slike o sebi, ak i kada nisu bile
istinite. Njegova pisma pokazuju da vremenom sve vie odbija da bude deo igre lai i
istine, te insistira i, po ko zna koji put, ponavlja da ga ostave na miru (ibid., 765),81

78
Ernest Hemingvej u Austriji dobija nadimak Crni Hrist, a na Ki Vestu Maestro (Ferrell 1984: 115;
163). Potpun austrijski nadimak je the Black-Kirsch-drinking Christ (MF: 122).
79
Hemingvej insistira da naprosto ne razume koja je to tano njegova rana o kojoj Edmund Vilson
govori (SL: 733). Filip Jang (Philip Young) tumai Hemingvejevo delo kao proizvod pievog
unutranjeg oseanja prinude koje ga nagoni da iznova preivljava traumatino iskustvo ranjavanja iz
Prvog svetskog rata. Po njemu, Hemingvej ponavlja obrazac rane jer ne moe drugaije (Young, prema
Donaldson 1996: 12).
80
Re koju koristi jeste straight, koja danas prevashodno nosi seksualnu konotaciju.
81
U pismu od 7. decembra 1932. godine, Hemingvej trai od urednika Maksvela Perkinsa da napie
zvanino pismo za javnost da se njegov privatni ivot ostavi na miru (SL: 379).

42
besan zbog publiciteta koji se izgradio oko njegove Papa figure (ibid., 782). 82
Hemingvej takoe kae da se oduvek nadao da e naii na inteligentnu, temeljnu kritiku
sopstvenog dela, a ne na uitavanja simbolizma i ostalih nepostojeih kvaliteta u njemu
(ibid., 793), jer misli da je istina uvek zanimljivija od konstruisanog mita (ibid., 803).
Poetak XX veka, izmeu ostalog, odlikuje i eksperimentisanje rodom i
seksualnou, te bi Hemingvejevo javno prikazivanje muevne, normativne mukosti
logino moglo biti javna kompenzacija za rastue enskaste ili homoseksualne
drutvene prakse. Iako bi hipermaskulinitet mogao biti najvea maska za unutranje
ranjivosti, Hemingvejeva biografska legenda konstruisana je i umnoavana dugi niz
godina, a sam je Hemingvej, moda vie od drugih, zasluan za njenu veliinu i kvalitet.
Hemingvej je na veini javnih fotografija prikazan kao avanturista, ekscentrik, gotovo
nadljudski muevan, to nije moglo biti sluajno. S druge strane, kako bi uspeo da se
nametne kao pisac prefinjenog umetnikog stila, morao je viestruko da uestvuje u
izgradnji sopstvene legende o muevnom geniju. Skot Donaldson tvrdi da je Hemingvej
eleo da se distancira od konvencionalne predstave estete kao aseksualnog i jalovog
bia (Donaldson 1996: 9). Hemingvej se, meutim, na knjievnoj sceni prvo probio
kao stilista i pisac (Hoffman 1969: 279), a potom postao rtva sopstvenog imida i
medijske eksploatacije. ini se da od feministkinje Virdinije Vulf potie dvojakost u
oceni dela Ernesta Hemingveja s obzirom na to da je glavna karakteristika njegove
kritike upravo dualizam pohvale i pokude. Komentar Virdinije Vulf o njegovoj
samosvesnoj muevnosti ne naputa Hemingvejevu kritiku ni danas (ibid., 281282).
Virdinija Vulf hvali Hemingvejevu ogoljenu i treperavu lepotu, kao i stilsku iskrenost,
ali negativno ocenjuje njegovu zbirku kratkih pria Mukarci bez ena iz 1927. godine i
kae da su Hemingvejeve prie suve i sterilne u odnosu na romane, da se njegov talenat
u poslednje vreme suzio, da njegova vizija nije moderna i, naravno, kako veliki pisci ne
stavljaju akcenat na svoj pol to Hemingvej ini (Woolf, prema Lynn 1987: 369). Sam
naslov ove zbirke takoe doprinosi stvaranju Hemingvejevog mita o samodovoljnosti
mukog sveta (ibid., 365). Reputacija antiintelektualca kojoj je i sam doprineo (Warren

82
Detaljno objanjenje Hemingvejeve Papa persone videti Comley and Scholes 1994, tj. prvi deo knjige
koji se bavi dekodiranjem viestrukosti Papa lika. Meu ostalim tumaenjima, mit paterniteta povezuje se
s krikom bola koji vodi do inicijacije i predstavlja znak plodnosti i sree.

43
1985: 44) biva konano naruena kada se pogleda broj knjiga koje je za sobom ostavio
(Bruccoli 1986: 175).83
Dekson Benson (Jackson J. Benson) smatra kako Hemingvej nikad ne uspeva
da uspeno razdvoji autorsko Ja od svog pisanja, te iz tog razloga gradi objektivizirana
sopstva pokuavajui da razrei svoje emotivne konflikte (Benson 1969a: 6162).
Nuno je razdvojiti Ja-figuru koja prolazi kroz iskustvo od figure pisca koji pie i,
naposletku, figure autora koja je obeleena javnom, profesionalnom ulogom. S druge
strane, Hilari K. Dastis (Hilary K. Justice) upozorava itaoce na problem zvan biti
Ernest Hemingvej (Justice 2004: 253; 246).84 Njena je samo jedna u nizu analiza koja
pokuava da ukae na tetu koju je Hemingvejev javni status uinio njemu kao piscu
(ibid., 242), ak i meu kritiarima koji bi trebalo da budu bolje informisani od obinih
italaca. Jednostavno, ona tvrdi da Hemingvej-autor postaje brend, javna persona koja
ima poguban uticaj na Hemingveja-pisca (ibid., 238). Sam lik Autora iz dela Smrt u
podne kae svojoj neukoj sagovornici da je uvek greka poznavati autora (DIA: 123),
ime Hemingvej udvostruuje ve prisutno nepoklapanje autora i pisca. Kenet Lin
takoe potvruje da je Hemingvejev imid dvostruk jedna kreirana slika prikazuje ga
kao nesentimentalnog, ovrslog iskustvom, a druga kao povreenog, oseajnog,
namerno naivnog i mladikog oveka koji eli da bude hrabar (Lynn 1987: 196).85
enomrzaki povrinski sjaj, istie ovaj Hemingvejev biograf, nameran je, poto
pokuava da sakrije Hemingvejevu unutranju i mranu nesigurnost (ibid., 436).
Edmund Vilson jo davno postavlja pitanje zatoenosti Hemingveja u svom mitu i
svojim mitom (ibid., 426). Pisac ervud Anderson Hemingveja radije naziva
kulturnom konstrukcijom nego ovekom (Anderson, prema Haralson 2003: 174). Po
Edvardu Stafordu (Edward Stafford) Hemingvej je od sebe napravio diva (Stafford,
prema Bruccoli 1986: 167). Don Rejbern (John Raeburn) pronalazi doslovno devet
Hemingvejevih uloga koje doprinose stvaranju njegove legende: sportista, muevni
mukarac, demistifikator lai, arbitar ukusa, svetski putnik, bon vivant, znalac, stoiki
veteran i, konano, herojski umetnik (Raeburn, prema Donaldson 1996: 11). Poto su
kritiari oglaavali Hemingvejevu reputaciju beskompromisnog i opscenog autora,

83
Popis knjiga koje je Hemingvej itao u periodu od 1910. do 1940. godine. Videti: Reynolds 1980.
84
U originalu: the problem of being Ernest Hemingway (aluzija na dramu The Importance of Being
Earnest Oskara Vajlda).
85
U magazinu Njujoranin pojavila se karikatura s dlakavom miiavom rukom i krupnim dlanom koji
dri ruu, ispod kog je pisalo dua Ernesta Hemingveja (Gurko 1968: 10).

44
zbog ega je esto morao izdavaima da objanjava izbor rei u svojim delima (Trogdon
2003: 8),86 Hemingvej vremenom gradi imid odreenog tipa pravog mukarca.
Medijska slika stvorena oko Hemingvejeve linosti obino ukljuuje sledee
osobine: samostalnost, osionost, obinost, talenat, sposobnost, marljivost, arm, prijatan
fiziki izgled, snalaljivost i, naravno, muevnost (Wagner-Martin 2007: 102). Rut
Rubintajn (Ruth P. Rubenstein) istie kako je nae Ja takoe publika, te nam odea
omoguava da sebe posmatramo kao drutvene objekte (Rubenstein, prema Elkins
2000: 94). Shodno tome, Hemingvej se osim literarnim jezikom slui i jezikom
garderobe kojim ostvaruje mao imid. Ruzveltovskom odeom prevashodno sportske
leernosti, Hemingvej konstruie kostim maizma koji mu pomae da sebe prikae kao
jakog i sposobnog mukarca-umetnika (ibid., 101). Njegova moda minimalistikog
maizma imala je za cilj da reklamira njegovu muevnost kao istorodnu jednostavnosti
njegovog stila. 87 Hemingvejevo predstavljanje odeom javno odbacuje sveprisutnu
androginiju i krizu maskuliniteta. U skladu s tvrdnjom da onog trenutka kada
fotografisani objekat postane svestan objektiva on postaje drugaija osoba (Barthes,
prema Hishmeh 2010: 101), Hemingvej u delu Kao svitanje (True at First Light) gaji
ambivalentna oseanja prema plesu svoje afrike verenice jer zna da ona zna da je
posmatra (TAFL: 183). Da nekad prirodnost, a ne pretvaranje, predstavlja sutinu
stvari, Hemingvej istie kada ali to se meu gledaocima borbe s bikovima nalaze
mnogi kojima je jedino vano kako e izgledati na fotografiji (DIA: 138).
Svestan homoseksualizacije umetnika prisutne jo od XIX veka, Hemingvej
namerno uestvuje u izgradnji svog antiintelektualnog stava i ultramaskuline slike o
sebi, kako bi, izmeu ostalog, otklonio svaku mogunost bivanja homoseksualcem.
Prezir prema nemukosti, meutim, nije originalna Hemingvejeva ideja, ve vienje
proisteklo iz konteksta vremena, premda se time kompleksnost Hemingvejeve pozicije
ne podriva. Neprestano Hemingvejevo obitavanje u meuprostoru, meu pukotinama
razliitih legendi, kao da ponekad zamagljuje pravu vrednost njegovog dela, ega je i
86
Detaljnije o Hemingvejevoj autocenzuri tokom tridesetih godina, izazvanoj njegovom finansijskom
situacijom, tj. injenicom da je u tom periodu morao da misli i na novac, videti Trogdon 2003.
87
U jednom izdanju magazina Vaar tatine (Vanity Fair) iz 1934. godine mogla se nai papirna lutkica
Ernesta Hemingveja koju su itaoci oblaili. U to vreme mogao je, takoe, da se kupi Hemingvejev
kaket (The Hemingway Cap), iji je dugaak vrh bio oigledan falusni simbol. Inae, Hemingvej je
uglavnom nosio vojnike pantalone i jakne, slojeve odee, orceve, imao bradu, esto iao i bez koulje
(Elkins 2000: 103; 110). O Hemingvejevom statusu zvezde (celebrity) tokom pedesetih godina XX veka,
Hemingveju kao prototipu enomrzake muevnosti posleratne decenije i njenih magazina (Vagabond,
Rogue, Modern Man, Male, Bachelor, Sir Knight!, Gent) videti Earle 2009.

45
sam bio svestan. Primera radi, Hemingvej oko 1950. godine kae kako je samo hteo da
bude pisac, a ne lovac, neko ko je bio u ratu, ili ve neto tree (OW: 126). Hemingvej
je slavu smatrao bolesnom kurvom, mlaom sestrom smrti (Hemingway, prema
Stoltzfus 2005: 227).88 Metju Brukoli (Matthew J. Bruccoli) misli da je, u izvesnom
smislu, Hemingvej zasenio svoje delo postavi najprepoznatljiviji pisac XX veka,
legendarna i kultna figura, hranivi svoju javnu predstavu o sebi uz pomo silnog
arma i egzibicionizma (Bruccoli 1986: ixxi).
Hemingvejeva neurotina e za fizikom, psihikom i kreativnom snagom
davno je u njegovoj kritici uoena. Oseanja anksioznosti i inferiornosti obuzimala su
Ernesta Hemingveja periodino tokom itavog njegovog ivota. Uz stalnu potrebu da
glorifikovanu sliku o sebi uvek iznova potvruje (Tavernier-Courbin 1978: 146),
Hemingvej se najvie pedesetih godina drao oslonca otelotvorenog u prolosti koja bi
mu pomogla da se izbori s prazninom ili kreativnom nemoi sadanjeg trenutka (ibid.,
151). Ideja da bi mogao da bude samo obian ovek bila mu je mrskija i od smrti.
eleo je da veruje u svoju velianstvenu sliku i izmatani lik Santijaga koji nikad nije
mogao da postane (ibid., 152).89 Hemingvejev prijatelj A. E. Honer (Aaron Edward
Hotchner) svedoi kako Hemingvej poslednjih godina ivota nije imao auru golemosti
kojom se ranije ponosio (Hotchner, prema Lynn 1987: 573). Depresija ga je sve ee
dovodila do suicidalnih misli i nagona ka smrti. Kao i za pieva ivota, Hemingvejeva
biografska legenda se nastavlja i posle 1961. godine.

2.2.3 Hemingvejeva bajronovska biografija

Padom u ludilo pred kraj ivota,90 Ernest Hemingvej potvruje bajronovskog

genija koji pretpostavlja kompleksnu vezu izmeu seksualne i kreativne moi. Opaska
Erla Rovita da je Hemingvej bez iije pomoi oiveo bajronovski stereotip (Rovit
1963: 19) nailazi na odobravanje Riarda Himeha (Richard Hishmeh) koji se potom
detaljno bavi Hemingvejevim bajronovskim poziranjem. Po njemu, Hemingvejevi
bajronovski kvaliteti jesu proraunati s obzirom na to da se u okviru modernizma
ispostavljaju profitabilnom strategijom (Hishmeh 2010: 89). Pozivajui se na Bajronov

88
Hemingvejeva feminizacija stvari koje nanose tetu njegovoj karijeri. Videti Hotchner 2008: 81; 122.
89
Protagonista novele Starac i more (The Old Man and the Sea).
90
Detaljnije o naroitoj vezi Hemingvejevog ludila i njegove legende videti: Kottler 2006.

46
(George Gordon Byron) status prve knjievne zvezde i reputaciju plejboja, putnika i
avanturiste, Hemingvej proraunatim pozama, gradi imid sopstvenog pisanja kao da se
deava negde izmeu iskustava, u skladu s idejom romantinog genija. Hemingvej na
taj nain stvara sliku koja neraskidivo spaja ivot i delo i pokazuje kako on samo ivi
ivot dok se pisanje odigrava negde izmeu (ibid., 9192). Hemingvej je po miljenju
Himeha umeo sebe i svoju umetnost da uvek iznova pretvori u mit, i, pored svih drugih
ljudi, odigra vanu ulogu u njegovom formiranju (ibid., 93).
Hemingvejeva strategija samomitologiziranja u potpunosti proistie iz
modernizma kada se slika autora menjala. Modernizam nikad nije uspeo da se oslobodi
romantiarskih postavki o linom velianju figure autora, te su modernisti pokuavali da
nau prostor za artikulaciju linog u vremenu kretanja ka objektivnom korelativu
(ibid., 94). Bajronovski junak klizi negde izmeu junaka koje je Lord Bajron stvorio i
samog Lorda Bajrona. Hemingvej, nastavlja Himeh, dobro zna kako se bajronovska
poza moe unoviti u doba modernizma.91 Hemingvej uspeva da se probije kao jedan od
najinovativnijih proznih pisaca, delom time to prihvata romantiarsku ideju uzdizanja
genija oformljenog iskustvom. Kao Bajron pre njega, Hemingvej zamagljuje granice
izmeu autorskog Ja i svojih likova samo kako bi produio mit o sebi. Upravo na ovaj
nain, Hemingvejevo fikcionalno prikazivanje sebe istovremeno podriva i podrava
modernistike principe (ibid., 97). Riard Himeh smatra da Hemingvejevo insistiranje
na linosti autora nije u potpunom raskoraku s idejom T. S. Eliota o njenom izbacivanju
jer Hemingvejeva umetnost ne odbacuje emocionalnu objektivnost.92 Potujui Eliotovu
definiciju objektivnog korelativa i direktnu obradu stvari Ezre Paunda usmerenu
protiv apstrakcija, Hemingvej kroz objektivno izvetavanje uspeva da pokae emotivne
valentnosti (ibid., 98).93
Hemingvej razrauje tradiciju koja poinje s Bajronom tradiciju izgradnje
performativne mukosti. Teko je prepoznati gde se meu brojnim pozama i maskama

91
Loren Glas (Loren Glass) se slae da je konstrukcija snanog i maskulinog alterega, naroito tridesetih
godina prolog veka, proraunata Hemingvejeva strategija (Glass, prema Hishmeh 2010: 99).
92
Stav T. S. Eliota iz eseja Tradicija i individualni talenat (Tradition and Individual Talent, 1919) u
originalu: But very few know when there is an expression of significant emotion, emotion which has its
life in the poem and not in the history of the poet. The emotion of art is impersonal. And the poet cannot
reach this impersonality without surrendering himself wholly to the work to be done (Eliot 1995: 16;
kurziv A. . K.).
93
U Pokretnom prazniku Hemingvej kae da ne voli hladnu jesenju kiu jer osea da isisava ivot. Poto
hladna kia ubija prolee, ini mu se da mlada osoba umire bez posebnog razloga (MF: 26).

47
tano nalazi centar Hemingvejevog biografskog i rodnog identiteta imajui u vidu
namernu sintezu injenice i fikcije Hemingvejeve biografske legende.

2.2.4 ivot i fikcija invencija iz iskustva

Hemingvejeva tzv. invencija iz iskustva jeste postavka o naroitom meanju

fikcije i stvarnosti. Hemingvej tvrdi da su prozni pisci superlaovi, koji, ukoliko su
dovoljno disciplinovani i poseduju odreeno znanje, mogu svoje lai uiniti istinitijim
od same istine (SL: 789). U posthumno objavljenom delu Kao svitanje Hemingvej
ponavlja istu misao istiui, nekoliko puta zaredom, da je prozni pisac prijatan laov
koji izmilja iz sopstvenog ili znanja drugih ljudi, i stvara najistinitiju moguu istinu
(TAFL: 84). Jo mnogo ranije, u Zelenim bregovima Afrike (Green Hills of Africa),
Hemingvej jedino ispravno ubijanje 94 zveri poredi s iskrenim i dobrim pisanjem o
nekoj temi (GHOA: 100). On smatra da su sve dobre knjige istinitije od stvarnih
dogaaja, a pisac, poto ih napie, osea kao da mu stvoreni svet pripada (OW: 3).
Ispriana pria po Hemingveju mora biti toliko uverljiva da postane deo itaoevog
iskustva i seanja (ibid., 5). Uiniti knjigu delom itaoevog ivota nije lako, misli
Hemingvej, ali je jedino vano, i na taj nain veno (ibid., 6). Savetujui mlade pisce,
Hemingvej iznosi teoriju da to vie pisac pie iz iskustva, to e njegovo delo biti
bolje (ibid., 1011). On nebrojeno puta pominje vanost uverljivosti proznog sveta i
insistira da valja poznavati predmet o kome se pie jer samo tako nastaje iskrena proza
o ljudima.95 Hemingvej, meutim, istie da je za tako neto potreban itav ivot jer
ovek saznaje nove stvari doveka (ibid., 26). U tom procesu uenja potrebno je
razgovarati s obinim ljudima, bez ega pisac ostaje na nivou urnalistike (GHOA:
131).96 elja za stalnim otkrivanjem neeg novog (ibid., 192193) upadljivo se vidi i
u Hemingvejevoj geografskoj i ljubavno-seksualnoj nestalnosti kada stalno novi sadraji
zamenjuju stare.97

94
U originalu: killing cleanly.
95
U Zelenim bregovima Afrike Hemingvej kae kako mnogo voli kad neto vidi iz prve ruke, a ne samo
da o tome slua (GHOA: 38).
96
Radei kao novinar za Zvezdu Kanzas Sitija (The Kansas City Star), Hemingvej ui kako se pie prosta
izjavna reenica, i pominje kako novinarsko iskustvo ne moe naneti tetu mladom piscu samo ukoliko
se ovaj iz novinarstva izvue na vreme (OW: 3839).
97
Hemingvej kae da je nesreno detinjstvo najbolji trening za pisca (ibid., 11).

48
 Meanje Hemingvejeve biografije i fikcije postaje jasnije posle detaljnijeg osvrta
na Hemingvejevu naroitu preradu iskustva i njegovo transponovanje u umetnost
Invencija je odlina stvar, ali se ne moe izmiljati neto to se nije stvarno desilo.
Hemingvej je smatrao da pre treba iskreno neto izmisliti,98 tj. stvoriti tekst na osnovu
neeg to dobro poznajemo, uz neprestano gledanje i sluanje (SL: 407). U prilog tezi
preklapanja ivota i dela, Hemingvej pominje kako je vie od sedamnaest godina iveo s
Robertom Dordanom (Robert Jordan) (ibid., 506), protagonistom romana Za kim zvoni
zvoni (For Whom the Bell Tolls).99 Da mu je delo ponekad bilo stvarnije od stvarnog
ivota pokazuje kada u Predgovoru knjizi Zeleni bregovi Afrike tvrdi da likovi uopte
nisu izmiljeni, ve da je pokuao da napie apsolutno istinitu knjigu kako bi proverio
da li je ona u stanju da se nadmee s izmiljenim delom (GHOA, Foreword, bez broja
strane). U Hemingvejevom smislu, ivotno iskustvo se isprobava u knjievnom delu, te
ima smisla samo ukoliko se moe pretoiti u umetniki izraz.
Knjievno delo se moe itati i bez oslanjanja na biografiju pisca. Meutim, u
sluaju Ernesta Hemingveja gotovo je nemogue ne razmisliti o nainu na koji
(auto)biografski elementi utiu na kvalitet njegovog dela. Hemingvejev ivot i delo
povremeno su kao odrazi u ogledalu meusobno se udvostruuju, ali i izvitoperuju.
Slino nam kazuje i naslov jednog eseja D. D. Bensona o Hemingveju iz 1989.
godine: Ernest Hemingvej: ivot kao fikcija i fikcija kao ivot (Ernest Hemingway:
The Life as Fiction and the Fiction as Life), kojim se naglaava itaoevo upadanje u
zamku biografske zablude kojoj doprinosi sam Hemingvej insistiranjem da pie iz
iskustva, kao i jakom identifikacijom sa svojim junacima. D. D. Benson naglaava da
je potrebno prepoznati tri stvari kada se govori o odnosu Hemingveja i njegovog dela:
drugost (otherness autorov senzibilitet je drugaiji od itaoevog), razliitost
(differentness predmet fikcije, iako preuzet iz ivota, nije isto to i ivot) i odvojenost
(separateness autora ini nekoliko osoba). Iako je privlanost biografizma u tumaenju
Hemingvejevog dela velika, njegova fikcija, istie ovaj Hemingvejev kritiar, ivi
svojim samostalnim ivotom (Benson 1989: 346348; 356). Majkl Rejnolds (Michael
Reynolds) takoe misli da su svi Hemingvejevi junaci naposletku izmiljeni i da

98
U originalu: truly, to je sutinski vana re u Hemingvejevom delu. Hemingvejev pridev true moe se
prevesti sa: pravi, iskreni, jedino dobar, taan, istinski, postojan, pouzdan, savestan, dobro postavljen,
veran.
99
Hemingvej kae i ovo Jedino gore od toga je iveti sam sa sobom.

49
nikakve veze nema da li se i na kojim likovima iz stvarnog ivota temelje (Reynolds
2009: 7980). Zbog podraavanja Bajronove poze zamagljivanja granica izmeu sebe i
izmatanih likova iz knjievnih dela, Hemingvej se esto naziva amerikim Bajronom
(Tyler 2004: 45; 43).
Primera za upadljivo meanje ivota i fikcije u Hemingvejevom delu ima puno,
a naveemo samo neke od njih koji su vie upueni na teme roda. Hemingvej kae da
mu je jedan dug razgovor s Gertrudom Stajn, kada mu je kazivala o lezbejskoj ljubavi,
omoguio da napie Posle letovanja na moru (The Sea Change), po njemu vrlo
dobru priu (SL: 795). U prii udna zemlja (The Strange Country) protagonista
objanjava ljubavnici kako mu je biva ena izgubila spise, ba kao to je Hemingvejeva
prva supruga, Hadli, izgubila njegove prve prie i pesme 1922. godine, to mu veoma
teko pada (ibid., 77).100 Za priu Van sezone (Out of Season) kae da je napisana
upravo onako kako su se stvari odigrale u ivotu (ibid., 180). U prii Jedna kratka
pria (A Very Short Story) namerno ostavlja ensko ime Lus (Luz), da ne bi mogao
biti optuen za klevetu jer je vie nego oigledno napravljena po modelu Agnes von
Kurovski (Agnes von Kurowsky). 101 Hemingvejev sin Gregori, u memoarima otkriva
kako je jednom prilikom osvojio nagradu na kolskom takmienju u pisanju kratkih
pria poto je praktino prepisao od rei do rei jednu Turgenevljevu priu (Hemingway
1976: 106). Upravo se isto dogaa u prii Tebe izgleda sve na neto podsea (I
Guess Everything Reminds You of Something). Za roman Ostrva u struji (Islands in
the Stream) kae se da prelazi granicu izmeu uvstvene vizije i psihopatije, imajui u
vidu veliki broj transparentnih slinosti sa stvarnim ivotom (Updike, prema Meyers
2005a: 433).
Hemingvej eksperimentie fikcionalnim tehnikama i preispituje odnos izmeu
jezika, istorije, stvarnosti i fikcije (Dewberry 1996: 1718). Problematizujui granice
izmeu urnalistike i fikcije, realnosti i mate, Hemingvej je svestan injenice da su
istina i istorija takoe konstruisani tekstovi i proizvodi drutva. Hemingvej razume da
su granice izmeu anrova fluidne, te prie, stvarne i izmiljene, igraju veliku ulogu u
stvaranju istine i oblikovanju sveta (ibid., 25; 34). S tim u vezi, Hemingveju se neretko
zamera sve vee nitenje granica izmeu fikcije i ivota u kasnijim delima, kada se ona

100
Hemingvej svoja prva, sada izgubljena, dela naziva Juvenilia (SL: 77).
101
Agnes von Kurovski bila je devojka u koju je Hemingvej bio zaljubljen dok je leao ranjen u jednoj
italijanskoj bolnici 1918. godine.

50
od strane nekih kritiara (pogreno?) tumae u svetlu nesrenog gubitka talenta i
inspiracije.102

2.2.5 Romansirana biografija i rod

2.2.5.1 Viktorijanski Ouk Park

Devetnaesti vek se pamti po strogom razdvajanju muke i enske sfere, intimnoj

vezi izmeu seksualnosti i drutvenog poretka, kao i etosu naroite ljubavi prema
kunom ivotu. To je period duboko ukorenjenih patrijarhalnih vrednosti koje su za
ene propisivale odreene odgovornosti, meu kojima i najvaniju obavezu majinstva.
ene koje nisu elele da osete ari majinstva rizikovale su da budu proglaene
ludima. Prostitucija se stigmatizuje kao drutveno zlo koje je, razume se, u
potpunom neskladu s pristojnim ponaanjem (Howarth 2005: 163190). S obzirom na to
da se drutvene restrikcije nisu ograniavale samo na ene, viktorijansko doba poznato
je i po regulaciji mukog tela. Centri moi kroz proces medikalizacije konstruiu
veliki broj drutvenih antitipova ili vrsta, tj. izgnanika iz drutva, meu kojima se
izdvajaju enskasti mukarci, sadisti, homoseksualci ili fetiisti. Ovaj period mogao bi
se okarakterisati kao doba velike pometenosti i potiskivanja seksualnih nagona. Idealni
viktorijanski stereotip podrazumevao je mone mukarce i smerne ene. Viktorijanski
brak imao je zadatak da definie drutvenu strukturu, a mukarci i ene koji nisu
potovali pravila bili su u opasnosti da se njihova prava mukost, odnosno enskost,
dovede u pitanje. Krajem XIX veka konstruisan je nov maskulini identitet pristojnog
mukarca koji je imao obavezu da prehrani enu i decu, tj. bude ekonomski
nezavistan (McLaren 1997: 5758). Viktorijanskoj eri se pripisuje izum histerije kao
tipino enske bolesti i pronalazak leka u vidu leenja mirovanjem (rest cure) (Howarth
2005: 190). Kao muki pandan enskoj histeriji javlja se neurastenija, specifina vrsta
seksualne iscrpljenosti, iji su neki od simptoma zamor, anksioznost, glavobolja,
impotencija i depresija (McLaren 1997: 142).103 Uz histeriju i neurasteniju konstruie se

102
Videti prikaze ili eseje o romanu Preko reke i u umu u Meyers 2005a: 287310.
103
Ovaj termin skovao je Dord M. Bird (George Miller Beard) oko 1869. godine od kada se
neurastenija smatra boleu (McLaren 1997: 142). Neki od njenih simptoma jesu: nesanica, uznemirenost,
nedostatak energije, premor, zamagljen vid, loa probava, bol u leima, glavobolja, dezorijentisanost,

51
i homofobija koja proistie iz moralne panike pa se homoseksualci proganjaju, dok se
masturbacija smatra direktno tetnom po zdravlje (ibid., 192). U sva tri sluaja po sredi
je napad na neprihvatljive vrste drutvenog ponaanja. Dominantna ideologija mukosti
i enskosti, meutim, nije u potpunosti potisnula alternativne rodno-seksualne modele,
te krajem XIX i poetkom XX veka dolazi do tzv. krize maskuliniteta, kada, tako se
barem inilo, dolazi do oslobaanja od represivne viktorijanske moralnosti.
Hemingvejevo rodno mesto, Ouk Park (Oak Park) u blizini ikaga, bio je dobar
predstavnik graanske, elitistike sredine blagog rasizma prema amerikim
domorocima (Wagner-Martin 2007: 32) koji je istovremeno razvijao paradoksalan
odnos prema modernom dobu koje je nezaustavljivo prodiralo. Ovaj gradi drao se
konzervativnih i puritanskih ideja o seksualnosti, kao i ruzveltovske meavine fizikih,
mentalnih i moralnih osobina koje bi morale da krase pojedinca (Bryer 1986: 270).
Hemingvejeva sredina je u potpunosti potovala viktorijanske vrednosti dolinosti,
istote, pobonosti, i strogih roditeljskih naela u vaspitanju dece (Ferrell 1984: 27;
10). Ouk Park je takoe bio poznat po anglofiliji (Lynn 1987: 289). Iako se u gotovo
svim Hemingvejevim biografijama istie restriktivnost Hemingvejeve sredine, Kenet
Lin tvrdi da je njena uskogrudost dugo uzimana zdravo za gotovo jer zapravo
predstavlja deo Hemingvejevog mitologiziranja (ibid., 19), i upozorava kako se
Hemingvej nije toliko protivio stavovima svojih roditelja, koliko je vie stvarao mit o
sebi kao buntovniku ili odbeglom sinu (ibid., 21). Na primer, nema dokaza da je
Hemingvej nerado iao u crkvu, ali ima da je voleo da bude posluan i da je njegova
posveenost veri svojih roditelja bila iskrena (ibid., 22). Hemingvejev stav se, ipak,
jasno vidi u pismu sestri Kerol (Carol) iz 1929. godine u kome izraava strah da e je,
ukoliko bude ostala u Ouk Parku, sredina mentalnog siromatva otupeti (SL: 308).

gluvoa ili paraliza (Martin 2008: 99). Naroito u periodu izmeu 1885. i 1910. godine dolazi do
intenzivne medikalizacije neurastenije kada lekari i fizijatri promoviu odreene rodno obojene i klasne
stavove kroz ispitivanja zdravstvenih stanja pacijenata. Bird je u delu Amerika nervoza, njeni uzroci i
posledice (American Nervousness, Its Causes and Consequences, 1881) ovu bolest objasnio kao nervozno
stanje prouzrokovano kombinacijom prekomernog rada i naslednih karakteristika (Gosling and Ray 1986:
252). to se ena tie, njegove ideje ile su u prilog argumentu da ene ne treba da rade, a viktorijanska
ginekologija je tako predstavljala napad na ensku seksualnost. Dakle, razlog eninog prava da bude
bolesna bila je njena biologija (ibid., 259260).

52
Hemingvej 1943. godine kae kako mu je imanje Vindmir (Windemere) jo uvek
najjasnije u seanju, te verovatno zbog toga tamo i ne ide (ibid., 546).104
Don Beri John W. Berry105 istie da je Oak Park mesto gde je Hemingvej
nauio da pria prie za kuhinjskom stolom sluajui svog dedu kako je govorio o
Graanskom ratu, i u srednjoj koli u kojoj je stekao formalno obrazovanje. Ovo
jedinstveno predgrae ikaga ispunilo je Hemingveja glau da detaljno opie svet oko
sebe (Curnutt 2015: 1), zbog ega bi njegove poglede na svet trebalo uzeti u obzir u
analizi njegovog dela.

2.2.5.2 Porodini portret: majka, otac, sestre, lektira

Hemingvejev problematian odnos s majkom Grejs (Grace Hall Hemingway) ne

poinje, ali se zasigurno pootrava, njenom reakcijom na njegovu prvu zbirku pria U
nae vreme (In Our Time) i roman Sunce se ponovo raa. U pismu majci Hemingvej
kae da mu je iskreno ao to joj knjiga izaziva bol i muninu, i to se osea ponienom,
ali je istovremeno siguran da njegove prie mogu biti ivotne za itaoce samo ukoliko
su neprijatne. On dalje kae da ga nije sramota zbog svog izbora jer veruje da je uspeo
da prikae kakvi su ljudi u svojoj sutini. Hemingvej istie da pisac ne bi trebalo da
nalazi opravdanje za teme u delu, ve bi jedino moda trebalo da objasni nain na koji
pie. Hemingvej objanjava kako njih dvoje oigledno imaju razliito miljenje ta ini
dobro pisanje, kao i da ne eli da razmilja o zahtevima trita, ve samo da na miru i
iskreno pie najbolje to ume. Hemingvej je uveren da je uopte nije osramotio, nego da
e ona i otac jednog dana na njega biti ponosni (SL: 238; 243244; 258). Sva gorina
odnosa izmeu majke i sina doivljava vrhunac kada Grejs odlui da majinu ljubav
uporedi s bankovnim raunom, podvue paralelu izmeu privrenosti njemu i finansija,
i, konano, proglasi bankrot sina. Obavestivi ga da je prekoraio dozvoljeni limit,
Grejs zapravo svodi emocije na ekonomski kvantitet (Comley and Scholes 2008:
109110). 106 Nauivi tako od majke da su kodovi emocija i novca meusobno
zamenljivi, Ernest Hemingvej ponekad u svojoj prozi prikazuje sina koji mora da

104
Vindmir je letnjikovac Hemingvejevih, podignut 1898. godine na jezeru Valun (Walloon Lake) u
severnom Miiganu, a dobio je ime po jezerskoj regiji Vindmir u Engleskoj o kome su Vilijam Vordsvort
i Samjuel Tejlor Kolrid razvili romantini mitos seoskog ivota (Spilka 1995: 33).
105
Predsednik Hemingvejeve fondacije (The Ernest Hemingway Foundation).
106
Videti ovo njeno pismo Hemingveju u Lynn 1987: 117118.

53
nadoknadi mentalni bol koji je izazvao majci, naglaavajui na taj nain cenu koju
majke moraju da plate jer su majke (ibid., 2527). Oba roditelja su ga optuivala za
sebiluk dok je bio u Parizu (Lynn 1987: 313), to mu je samo pojaavalo potrebu za
pravdanjem sebe i elju da se profesionalno bavi pisanjem.
Mada je Hemingvej internalizovao vrednosti XIX veka preko majke, Grejs nije u
potpunosti bila tipina viktorijanska ena. Ako izuzmemo usvojene, preteno
viktorijanske, ideje o tome ta bi jedna majka i ena trebalo da bude, njeno britansko
vaspitanje i jaku identifikaciju s ocem, Grejs je prigrlila nov duh feminizma. Odisala je
specifinom kombinacijom staromodnih i modernih ideja, hitro menjala strogu niim
izazvanu kaznu s prekomernom ljubavlju, to je sve dovodilo do velikog oseanja
smetenosti kod dece. Hemingvejevi otac i majka naglaavali su vanost dolinog
ponaanja, vrste discipline, moralnih i religioznih naela. Kroz odnos s majkom Ernest
je rano nauio da sumnja u iskrena oseanja ljubavi Majkl Rejnolds ak misli da
Hemingvej nije umeo da izbegne majino lice u ogledalu (Reynolds 2000: 45). Grejs
je verovala u koncept miiavog hrianstva (muscular Christianity) koji je, izmeu
ostalog, podravao razdvajanje mukarca od enskog uticaja (Spilka 1995: 2123).
Feministika strana Grejs ogleda se u tome to je bila snana osoba koja je verovala da i
majke mogu podjednako uestvovati u vaspitanju dece ba kao i oevi, ulazei ak u
stereotipno muki prostor aktivnog i zdravog ivota u prirodi. Grejs je bila mnogo
modernija nego to su joj to Hemingvejevi kritiari priznavali, dok su je opisivali kao
sebinu enu monstruozne volje i viktorijansku kuku frustriranu neuspehom u karijeri
(ibid., 25). Ba kao to Virdinija Vulf istie da bi ene trebalo da se bore za pravo da
piu (Woolf 2005: 633), Grejs se muki borila za sopstveni muziki talenat uprkos
drutvenim i porodinim prilikama s kojima njen sin nikad nije morao da se susretne
(Spilka 1995: 164).107 inilo joj se da je jedino razume jedna od njenih bivih uenica,
Rut Arnold (Ruth Arnold) (Lynn 1987: 100). Hemingvej, meutim, kae da njihov
odnos nije razumeo (SL: 662). Pored mrnje koju je prema majci poeo da osea zbog
simbolinog kastriranja njegovog oca i njene navodne lezbejske ljubavi, Hemingvej za

107
Mark Spilka upotrebljava dvosmislen izraz grace under pressure kako bi opisao Hemingvejevu
majku. Kenet Lin nalazi opravdanje za njenu situaciju jer smatra da su u njoj bili uzburkani razni
emocionalni impulsi koje ni sama nije razumela (Lynn 1987: 259).

54
samoubistvo oca direktno okrivljuje majku: Mrzim je iz dna due kao i ona mene. Ona
je naterala mog oca da se ubije (ibid., 670).108
Viktorijansko doba negovalo je polarizovane ideje o mukim i enskim
prostorima moi. ene su morale biti pobone, iste, pokorne i vezane za kuu, a
mukarci aktivni, nezavisni, racionalni i dominantni. Hemingvej je, u izvesnoj meri, bio
zbunjen obrnutom slikom koju je zatekao u odnosu svojih roditelja, zbog majine
navodne lezbejske sklonosti, feministikih pobuda, njene dominacije nad muem, njenih
stvaralakih poriva otelotvorenih u ljubavi prema muzici.109 Izgledno je da Grejs nije
bila zasenjena autoritetom svog mua, ve da je potpuno samostalno umela da
sprovodi disciplinu nad decom (Ferrell 1984: 12). Moda bi majinu paradoksalnu
glorifikaciju Hemingvejevog ranjavanja u Prvom svetskom ratu, dogaaja koji mu
zamalo nije oduzeo ivot,110 trebalo videti u svetlu njenog kompleksa mukosti o kome
govori Sigmund Frojd. S druge strane, Grejs je morala biti nezadovoljna dodeljenom
ulogom tipino viktorijanske majke i ene kao neujne domaice (Lowder-Newton
1989: 166). ini se da je elela vie od toga.
Kako je XIX vek odmicao, trend odsutnog oca sve se vie pojaavao. Poslednjih
decenija veka, meutim, tiho se pojavio kontratrend kada su oevi eleli da se zblie sa
svojim sinovima. Zamreni odnosi izmeu oeva i sinova tokom XIX veka zasnivaju se
delom na injenici da je otac i dalje igrao vanu ulogu u emotivnom razvoju sina. Iako
predstavlja prvi model mukarca s kojim se sin upoznaje, otac je ipak oslabljena figura,
sekundarni roditelj esto odsutan od kue (Rotundo 1993: 2728). Majka postaje
odgovorna za razvoj moralnog karaktera sina, dok se u vaspitanju deaka poziva na
savest, duboko oseanje vrline i samosputavanje (ibid., 2930). Jedan od kljunih
stubova viktorijanske kulture jeste kult kunog ivota (domesticity) koji poiva na

108
Don Dos Pasos izjavljuje da ne zna nikog ko toliko iskreno mrzi svoju majku kao Ernest
Hemingvej (Dos Passos, prema Lynn 1987: 395). U pismu Maksvelu Perkinsu iz 1945. godine
Hemingvej majku naziva kukom (my bitch of a mother) (SL: 594).
109
Hilari Dastis tvrdi da se Grejs Hemingvej moe smatrati Hemingvejevom prvom mentorkom, s
obzirom na to da je upravo preko nje povezao muziku estetiku s femininim, i ba od nje nauio pravila
kontrapunkta, tj. viestrukih istovremenih melodija koje zajedno ine harmoninu celinu (Justice 2002:
222223).
110
Hemingvej za pismo koje pie svojoj porodici poto biva ranjen u Italiji kae da misli da je to najdue
pismo koje je ikad napisao. Videti ovo pismo od 18. avgusta 1918. godine (SL: 1218), jer sadri
detaljan opis Hemingvejevih viestrukih rana, kao i implicitnu roditeljsku reakciju. Hemingvejeva majka
bila je ponosna to je rodila heroja kada joj je sin bio ranjen 1918. godine, to Kenet Lin, uz druge
faktore, smatra presudnim za Hemingvejevo kasnije oseanje nedostatnosti (Lynn 1987: 82). Hemingvej
je i sam bio ponosan na svoju ranu (SL: 19).

55
uverenju da se upravo kod kue deca ue ispravnim vrednostima i spremaju za svet koji
se sve bre menja. Fascinirani tehnikama ubeivanja u vezi sa stalnim poboljanjem
sebe i drugih, kao i didaktinou uopte, Viktorijanci su naroito razvijali emotivnu
manipulaciju i insistirali na razlici izmeu razuma i emocije (Walker Howe 1975: 529).
Zbog uzdizanja majinstva u to vreme, majka se smatrala zatitnikom moralnih,
religioznih i drugih kulturnih vrednosti. Poto je kua bila najvanija sfera njenog
delovanja, majci je bilo povereno da se u okviru porodice bavi moralnim preobraajem
dece (ibid., 530; 526). Prevashodno zbog njenih savreno odigranih emotivnih
manipulacija, Hemingvej je svoju majku naposletku okrivio za sve njene uloge, bile one
deo irih drutvenih konstrukcija ili ne. Anksioznost koju je oseao zbog subverzije
muko-enskih uloga i poljuljanog mukog autoriteta kod kue samo se produbila irom
pojavom Nove ene i krizom maskuliniteta kojoj je bio svedok na poetku XX veka.
Staromodne vrednosti u koje su njegovi roditelji verovali poslunost, marljivost,
odgovornost, ambicija, dolinost, moralnost (Gurko 1968: 1) bile su u stalnoj
opasnosti od drugaijih vrednosti koje su tinjale ispod povrine konvencionalne
respektabilnosti.
Hemingvejeve biografije ukazuju na uticaj perioda detinjstva na formiranje
njegove linosti, a indirektno i formiranje njegovog dela. Hemingvejev otac, Ed
(Clarence Edmonds Hemingway), bio je priznat lekar, te je Hemingvej od malena
prisustvovao oevim izvoenjima vetine na poroajima i tako se uio velikom pragu
bola. Uvek je eleo da ispuni oeve stroge zahteve ponaanja (Ferrell 1984: 3738).
Kroz lov i ribolov, tipino muke aktivnosti, pokuavao je da se identifikuje s ocem i
tako odbaci viktorijansku sentimentalizaciju ljubavi koju je, u izvesnoj meri, dobijao od
majke i sestara (Spilka 1995: 60). Dok mu je otac jaao tzv. muku stranu, majka je
davala dvosmislene signale potiskivanja ili ohrabrivanja njegove mukosti. S jedne
strane, majka je Hemingveja i njegovu sestru Marselin (Marcelline) esto oblaila kao
blizance naizmenino mukog ili enskog pola (to treba videti i u svetlu viktorijanskih
obiaja odevanja ne samo njenog linog hira), a s druge strane ohrabrivala
Hemingvejevu ljubav ka sportovima, vankunim aktivnostima, ba kao i njegov otac.
Ed je patio od manine depresije, nekakvog unutranjeg nemira, i sve vie bio rtva
naizmeninih izliva besa ili radosti. U svaama s Hemingvejevom majkom (oko pitanja
morala, voenja domainstva, kupovine kue, prava na igranku), Ed neretko biva

56
nadglasan, to u glavi Hemingveja ostavlja dubok trag oevog ponienja koje se
posredno i u njega usadilo (Lynn 1987: 3738). Hemingvej vremenom prestaje da
glorifikuje oca, izmeu ostalog i zbog toga to poinje da se udaljava od njega od kada,
zbog promenjenih porodinih odnosa, tj. roenja sestre Kerol 1911. godine, nije bio u
prilici da toliko vremena provodi s njim u prirodi. Hemingvej progresivno poinje da
osea bes prema ocu, plaei se da e i on jednog dana postati mukarac slian njemu.
Bio je zbunjen i demoralisan ponaanjem svoje majke, ali je isto tako prestao da
olakanje koje muki svet bez ena donosi smatra radosnom potrebom (ibid., 6263).
Sva kompleksnost odnosa s majkom izlazi na videlo. Grejs je ostala mrana kraljica
njegovog unutranjeg sveta jer je zauvek obeleila njegov odnos s ocem oseao je
sve veu mrnju i prezir prema majci jer je potajno krivio za oevo stanje (ibid., 6465).
Hemingvej dominaciju majke smatra neposrednim uzrokom oeve seksualne pasivnosti
koja, premda, nije nuno ila na tetu njegovog mao mentaliteta (Fantina 2005: 95).
Hemingvej ui ivotnu lekciju koja je, ini se, u najveoj meri obeleila njegov pogled
na svet aktivnost i pasivnost, muki i enski princip, nisu strogo odvojene kategorije.
Nepredvidivo ponaanje Hemingvejevog oca se pogoravalo uz sve zdravstvene
probleme koje je imao, postao je preteak za okolinu. Hemingvej u mladim godinama
verovatno nije mogao da se nosi s oevom nervozom (Reynolds 1985: 600601).
Hvatao ga je sve vei strah da e naslediti oevu mentalnu bolest, kao to je nasledio
neke druge njegove zdravstvene tegobe.111
Hemingvej je najdua pisma pisao upravo ocu, oseajui veliku potrebu da mu
objasni kako roditelji ne mogu biti u potpunosti odgovorni za ponaanje deteta. esto
se posle negativnih reakcija roditelja zatvarao kao rak samac, otupeo od siline
emocije (SL: 259). Samoubistvo oca u pismima prijateljima Hemingvej pominje
nekako usput, ali uspeva da kae kako mu je jedino do oca bilo stalo i da se osea
veoma loe zbog toga to ga vie nema (ibid., 291).112 Hemingvej je u velikoj meri
posvetio ivot ispitivanju hrabrosti (ili kukaviluka) ina oevog samoubistva (Gurko

111
Neke od zdravstvenih tegoba koje je nasledio od oca jesu: insomnija, promenljiv krvni pritisak, jaka
glavobolja, depresija i problem s vidom (Reynolds 1985: 609).
112
Hemingvejevo majstorstvo u jezikom potiskivanju emocije vidi se u sledeim njegovim reenicama:
I was very fond of him and feel like hell about it; What makes me feel the worst is my father is the one
I cared about; sav bol se vidi i u sledeem, na povrini nesentimentalnom, komentaru upuenom Arturu
Mizeneru, kada kae da je Mizenerov rad na njegovoj (Hemingvejevoj A. . K.) knjizi gotovo
podjednako dobar koliko i rad ljudi koji su ulepavali oevo lice kada se ubio (SL: 717).

57
1968: 34),113 i razvijao se u mukarca nosei teret idealne slike oeve figure koju njegov
otac nije uspeo da otelotvori. Iako su Hemingvejevi autobiografski romani konstrukti
njegove mate, dobro je znao kako je biti siroe dok je pisao Zbogom oruje (Bell
2009a: 106). Hemingvej nije skrivao da mu je pisanje lek za ogromnu prazninu
izazvanu oevom smru (SL: 291). Koliina i kvalitet Hemingvejeve patnje ostaja
nesavladiva do kraja njegovog ivota. Oevo samoubistvo Hemingvejevim
okrivljavanjem Grejs postaje ne samo frojdovska krivica sina, ve se (s pravom? A. .
K.) stavlja na teret majke i supruge.114
Od tri sestre koje je Hemingvej imao, s Marselin je spoznao androginu ljubav u
detinjstvu. Majka ih je isto oblaila, naizmenino u muku ili ensku odeu to Kenet
Lin smatra jednim od odluujuih trenutaka za Hemingvejevo unutranje ambivalentno
shvatanje polnog/rodnog identiteta (Lynn 1987: 37). On takoe misli da je Marselin bila
potajno zaljubljena u brata i da joj je njegov brak s Hadli teko pao. Sva nakupljena
ljubomora u njoj tinjala je sve dok u osvetoljubivoj knjizi Kod Hemingvejevih (At the
Hemingways, 1962) nije razotkrila mnoge istine o detinjstvu Ernesta Hemingveja koje
bi inae ostale nesaznate (ibid., 97). Hemingvejeva omiljena sestra bila je Ursula, koja
je esto spavala s njim po noi kad je bio mali i usamljen. Kako Hemingvej objanjava,
to je vreme kada nije mogao da spava s upaljenim svetlom ili se plaio da spava sam
(SL: 697). Hemingvej kasnije podstie glasine o njihovoj incestuoznoj vezi kazujui da
su se mnogo voleli kao mali (ibid., 866). Hemingvej u pismima ne govori puno o
sestri Kerol, osim to je besan jer izvesni ljudi misle da imaju pravo da obelodanjuju
svakakve podatke o njegovoj porodici (ibid., 671), aludirajui na trenutak kada je
Mekolov magazin (McCalls) objavio podatak da je Kerol silovana kada je imala
dvanaest godina.
Osim porodice, Hemingvejeva lektira u velikoj meri obeleava njegovo
detinjstvo i ranu mladost. Roditelji su Hemingveja ohrabrivali da ita uglavnom
britanske autore,115 meu kojima se naao i Kapetan Marijat (Captain Marryat) poto je

113
Otac njegove prve ene Hadli takoe se ubio 1903. godine (ibid., 43).
114
Detaljnije o moguim razlozima Hemingvejevog samoubistva videti 6.1.5.
115
Henri Filding, Tobajas Smolet, Dejn Ostin, Vilijam M. Tekeri, arls Dikens, Emili i arlot Bronte,
Radjard Kipling, Robert L. Stivenson (Spilka 1984: 121). itao je Defri osera, kao i britanskog pesnika
Dona Mejsfilda (John Masefield), ije su teme bile vezane za more, brodolome, pirate, borbe na moru i
pijane mornare (Spilka 1995: 115; 157). Kenet Lin kae da su britanski pisci vidno dominantni na spisku
knjiga koje je Hemingvej itao, te prethodnoj listi dodaje i stare engleske balade, Ser Voltera Skota,

58
imao reputaciju pisca za decu. Meutim, u svim njegovim knjigama uoava se zaplet
koji prikazuje deaka ili mladia koji bei od kue, a time i od roditeljskog uticaja,
otvarajui se ka svetu ije se vrednosti definiu uz pomo drugih mukaraca (Spilka
1984: 118120). Mark Spilka insistira da je Hemingvej veto preuzeo ideje iz dela
Kapetan Marijata, dodajui im hemingvejevsku specifinost (ibid., 140). Romani Deka
Londona su u Hemingvejevoj kui bili zabranjeni zbog pasusa prepunih alosnog
nasilja i neotesanosti s kojima se Hemingvejevi roditelji nisu slagali (Spilka 1995:
18). 116 Hemingvejevo adolescentno doba obeleeno je itanjem Radjarda Kiplinga i
OHenrija (William Sydney Porter), kada je sve vie razmiljao o mukoj nezavisnosti, i
posledino ene smatrao odgovornim za njeno ugroavanje. Prie o Mogliju 117
predstavljale su za Hemingveja spoj Mark Tvena i Radjarda Kiplinga kojima je bio
oaran (ibid., 9294).
Nemogue je ukazati na svu Hemingvejevu lektiru iz kasnijeg perioda njegovog
118
ivota. Meu mnogim knjigama koje je itao izdvaja se, meutim, Zlatna grana (The
Golden Bough: A Study in Magic and Religion, 1890. i 1900) Ser Dejmsa Dorda
Frejzera (Sir James George Frazer) po velikom uticaju koji je izvrila na njega. Defri
Mejers (Jeffrey Meyers) istie kako je Hemingvej bio naklonjen Frejzerovim motivima i
slikama, a naroito konceptima sujeverja, opstanka, religije kao kulturnog fenomena, i
vere da primitivna prolost utie na psihologiju sadanjosti (Meyers 1988: 216).119

2.2.5.3 Zov divljine, zavisnost od ena i institucije braka

U XIX veku period mladosti izmeu deatva i zrelije mukosti obeleen je

emotivno ambivalentnom borbom izmeu vezanosti za porodicu, tj. prolosti, i
privlane budunosti. Mladiima nije bilo lako da napuste dom koji je obino
karakterisala ljubav, nega i specifina vrsta zavisnosti, ali su istovremeno udeli za

Dona Banjana, Dozefa Adisona, Tomasa Karlajla, Dord Eliot, Dona Miltona, Metju Arnolda i druge
(Lynn 1987: 2324).
116
U kunoj lektiri nalazio se i Vilijam ekspir. Roditelji su naroito potovali delo Dajne Krejk (Dinah
Craik) Don Halifaks, Gospodin (John Halifax, Gentleman) zbog prikazanih hrianskih vrednosti (Spilka
1995: 18).
117
Knjiga o dungli (The Jungle Book, 1894).
118
Detaljan popis Hemingvejeve lektire od 1910. do 1940. godine videti u Reynolds 1980.
119
Gregori Hemingvej svedoi kako je na jednom od putovanja brodom s ocem zapamtio ba Frejzerovu
Zlatnu granu i Tolstojev Rat i mir, kao i da je njegov otac uvek vie itao nego to je pio (Hemingway
1976: 78).

59
nezavisnou koju im je moglo pruiti samo odvajanje od kue, pa su kuu istovremeno
uzdizali i prezirali (Rotundo 1993: 5667). est proizvod mladosti jesu muko-muka
prijateljstva, koja su po romantinoj auri podseala na brak, ali se od njega razlikovala
po odsustvu seksualnog odnosa (ibid., 7680). udei za novim prostorom van
porodinog i drutvenog okruenja, Hemingvej konano odgovara svom zovu divljine
prijavivi se za Crveni krst italijanske armije u Prvom svetskom ratu.120 Nepodoban za
peadiju, Hemingvej biva ranjen tokom sasvim nemuke aktivnosti, tj. raznoenja
potreptina vojnicima. Biti deo Crvenog krsta znailo je biti feminizovan tim iskustvom,
i svaki vojnik je ove drutvene konstrukcije bio svestan. To je vreme kada je vladalo
popularno miljenje da su uglavnom homoseksualci volontirali za Crveni krst (Vernon
2002: 38) zbog ega je Hemingvej morao biti ambivalentan prema sopstvenom nainu
zadobijanja viestrukih rana, i bojao se u kojoj meri je ono otetilo sliku njegove
mukosti u javnosti. Hemingvej poinje da preuveliava herojstvo i muevnost svoje
rane, a naroito to je njena priroda javno mogla da bude protumaena kao nemuevna i
neherojska (ibid., 39). To iznova pokazuje kako je rod privremena konstrukcija koja se
uvek iznova izvodi. Ratna moderna tehnologija je Hemingveja uinila pravim
mukarcem, ali mu je istovremeno pokazala koliko njegov pojedinani in mukosti ne
mora biti od znaaja (ibid., 45).
Dok je leao ranjen u bolnici u Milanu, Hemingvej zapoinje romansu s
bolniarkom Agnes von Kurovski, presrean to ga voli iako on ne zna ta vidi u
brutalnom Stajnu (SL: 20).121 Poto ga je ostavila, Hemingvej je preboleo osvetivi se
kroz jednu priu, 122 pie i druge ene (SL: 21; 25). Hemingvej se nadao da e se
njome oeniti, a ovaj raskid nije ba tako lako preboleo (Ferrell 1984: 70). Riard
Fantina (Richard Fantina) 123 naglaava kako je Hemingvejevo iskustvo s Agnes
pogubno uticalo na njegovo oseanje mukosti (Fantina 2005: 94), ali i odredilo njen
performativni aspekt. Nensi R. Komli i Robert Skouls (Nancy R. Comley and Robert
Scholes) upozoravaju da je Hemingvej izborom starije ene zapravo odbacio sopstvenu

120
U nostalginom kontrastiranju drutvenih situacija s poetka i kraja XX veka, Robert Blaj (Robert Bly)
navodi kako je Gertruda Stajn u Parizu na Ernesta Hemingveja uspela da prenese intenzitet discipline, kao
i oseaj zauenosti nad novim svetovima i daljinama koji nije mogao da usvoji od roditelja (Bly 1996:
82).
121
Hemingvej se esto potpisivao samoskovanim nadimkom Hemingstein, ovde skraeno Stein.
122
Veoma kratka pria (A Very Short Story).
123
Profesor na postdiplomskim studijama na Univerzitetu u Majamiju (University of Miami, Florida),
koji se naroito bavi viktorijanskim dobom i knjievnou.

60
majku kroz elju da poseduje majino telo. Poto njegov odnos s Agnes nije bio
seksualan, Hemingvej zadrava status deteta (Comley and Scholes 1994: 34; 38).124
Mark Spilka kae kako se kroz ovaj odnos Hemingveju ostvarila najvea nona mora o
kojoj je do tada samo sluao dodir smrtonosne ene (Spilka 1995: 109). Kenet Lin, s
druge strane, opisuje Agnes kao mladu enu koja je volela da uiva u drutvu raznih
mukaraca, a kao razlog njene veze s Hemingvejem navodi njenu agresivnost.
Hemingvej je u to vreme, kae on, bio jo uvek stidljiv u ophoenju s enama. U
kombinaciji s njegovom prirodno pasivnom karakternom crtom, Hemingvej je prekidom
odnosa s Agnes bio slomljen jer je prethodno bio siguran da je osvojio (Lynn 1987:
8788).
Povratak kui iz Italije zavrava se roditeljskom ucenom da se zaposli. Ernest
Hemingvej 1920. godine odlazi za Toronto, gde poinje da pie za tamonje novine
Dnevna zvezda Toronta (The Toronto Daily Star), potom se vraa za ikago gde
upoznaje ervuda Andersona koji ga ohrabruje u pisanju, i poinje da pie za mesenik
Zadruno zajedniko dobro (The Cooperative Commonwealth). Naredne godine eni se
Hadli Riardson (Hadley Richardson) i po preporuci ervuda Andersona postaje
evropski dopisnik pomenutog asopisa u Torontu, a uz pomo eninog novca odlazi za
Pariz gde upoznaje sve znaajnije moderniste. Pariz dvadesetih godina XX veka bio je
mnogo slobodnijih shvatanja od Amerike (ibid., 319), a Hemingvej izloen priama
o seksualnoj inverziji (Tanimoto 2012: 94). Posle Pariza, Hemingvej se otvara ka
svetu: vajcarskoj, paniji, Floridi, Kubi, Africi, da bi okonao svoj ivot u Keamu,
Ajdaho.
Mark Spilka meu prvima uoava Hemingvejevu zavisnost od ena i institucije
braka jer misli da su njegove tenje prema momakoj slobodi uvek vie bile izmatane
nego stvarne (Spilka 1995: 43). Njegova zavisnost od ena morala je biti u vezi s
njegovom zavisnou od reda i rutine, kao i viktorijanskog naslea zakonske obaveze
braka. Paradoksalno, uvek je trenutnoj eni nalazio zamenu pre nego bi s njom okonao
brak i potom stupio u novi, verovatno uveravajui sebe u legalitet novog odnosa. ini se
da njegov muki identitet nije mogao samostalno da stoji na nogama bez enske
pomoi. Hemingvejevo oseanje usamljenosti gradacijski se poveavalo kroz odnose s

124
Nadimci kojima mu je Agnes tepala: Kid, Bambino, My Boy, Maestro Antico (Comley and Scholes
1994: 38).

61
njegove etiri zakonske, ali i mnoge druge, ene. Usamljenost se, tvrdi Hemingvej,
najbolje pobeuje zbijanjem ala, ruganjem i prezirom prema najgorem moguem
ishodu u bilo kojoj situaciji (TAFL: 222). Kad god bi na neko vreme bio razdvojen od
svojih ena, Hemingveja bi obuzeo oseaj blizine smrti. Na primer, Hemingvej
otkriva da je jedini razlog zato se ne ubije od bola zbog razdvojenosti od Polin (Fajfer
A. . K.) taj to zna koliko e mu biti dobro kada se pakao zavri (SL: 223), ili
smatra da bi se razdvojenost dvoje ljubavnika mogla uporediti s abortusom (ibid., 234).
Meri (Mary Welsh Hemingway) mu toliko nedostaje da bi mogao da umre kao
ivotinja u zoolokom vrtu ukoliko bi joj se neto dogodilo (ibid., 588). To to mora da
se odvoji od Adrijane (Adriana Ivancich) Hemingvej osea kao amputaciju (ibid., 830).
Hemingvejev odnos sa enama gradi specifini diskurs ljubavi, zavisnosti i zatite, ali i
osnovu za enskost prikazanu u njegovom delu. Princip ljubavi nikada u
Hemingvejevom delu nije daleko od smrti, gotovo po modelu erosa i tanatosa. 125
S prvom suprugom, Hadli Riardson, 126 Hemingvej kree na put seksualnih
eksperimenata, to nam pokazuje da je jo tada bio zainteresovan za queer seksualnosti i
njima uslovljene rodne uloge mukaraca i ena. Njihove seksualne igre bile su u
neskladu s njenim ranijim invalidizmom (invalidism), koji je predstavljao neku vrstu
karijere za ene u XIX veku (Barlowe 2000: 132).127 Voleo je da mu Hadli govori o
bivim vezama, ali i sadanjim seksualnim fantazijama (Lynn 1987: 143).128 Hadli i
Hemingvej su pokazivali veliku sklonost ka izmiljanju nadimaka jedno za drugo ime
su jaali svoju ljubav, 129 a Hemingvej nije proputao da hvali njene maskuline sklonosti,
nazivajui je jednom od mukaraca (SL: 137). Njihov odnos se, meutim, vidno
pogorava roenjem deteta, kao i njenim nesrenim gubljenjem njegovih prvih rukopisa,
o ijim posledicama Hemingvej detaljnije govori u Pokretnom prazniku (MF: 4243).130
Period emotivnih previranja zavrava se otuenou i razvodom. Kasnije, Hemingvej u

125
Hemingvej kae da je ljubav nestalni pokretni praznik (TAFL: 252), a isto kae i za sreu (ARIT: 49).
126
U braku s Hemingvejem od 1921. do 1927. godine.
127
Invalidizam je stanje u kojem su glavobolje, nesvestice i stomane tegobe kontrolisale ivote ena.
128
Kenet Lin navodi kako se u njenim pismima vidi meusobna zamena stereotipno mukih i enskih
uloga u seksualnom odnosu (Lynn 1987: 142). Hemingvej implicira seksualne eksperimente napominjui
da su nou bili zadovoljni znanjem koje su imali, ali i sreni zbog novih saznanja steenih na skijanju u
Austriji posle Pariza (MF: 14).
129
Meusobno se oslovljavaju sa Binney, kao u izreci: The male Binney protects the Female but the
Female bears the young (SL: 62). Hemingvej je rado prihvatao ulogu malog deaka u odnosu s
majinskom Hadli: Im only little tiny wax puppy (ibid., 73). Hadli je Hemingveja esto oslovljavala sa
Tatie (MF: 4).
130
Detaljnije o tome videti Lynn 1987: 183189.

62
tolikoj meri poinje da osea griu savesti zbog raspada ovog braka da je za Hadli
spevao pesmu Traginoj pesnikinji (To a Tragic Poetess), obuzet oseanjima besa,
samosaaljenja i panike da e bez nje biti izgubljen. Hemingvej joj je ipak, kae Kenet
Lin, bio zahvalan kad ga je pustila da ode jer je time postala majka koju je oduvek
eleo i koja mu je sve doputala. Odmah po razvodu, a naroito kasnije, Hemingvej
transformie Hadli u idealnu enu. Ne sasvim u realnom ivotu, ali Hemingvej ni nije
iveo samo u realnom ivotu, podsea nas Kenet Lin (Lynn 1987: 353356).
Nostalgino joj je pisao pisma i kada je ponovo bila udata ena, ponavljajui joj da je
divna (SL: 555). Niko, pa ni Hadli, nije Hemingveja video kao jednostavnog oveka.
Hadli je, kae se, verovala da je mukom pozom skrivao svoju sentimentalnu stranu,
duboku osetljivost i ranjivost, koje su ga terale da se iznenada obruava na druge
131
(Patterson Miller 2002: 5). Cela knjiga Pokretni praznik moe se smatrati
nostalginim pogledom na Pariz dvadesetih godina XX veka kada su Hemingvej i Hadli
bili siromani ali sreni (MF: 27; 126), a Hadli umela da prede umiljato kao maka
(ibid., 105).132
Polin Fajfer (Pauline Pfeiffer), Hemingvejeva druga supruga,133 posle perioda
velike ljubavi i dva sina postaje prototip bogate kuke u njegovim delima, 134 izmeu
ostalog i zato to baca Hemingvejevu prepisku s Fransis Skot Ficderaldom,
onemoguivi mu da Arturu Mizeneru pomogne u pravljenju Skotove biografije (SL:
657). Posle braka s Polin, Hemingvej poinje da razume ljubav kao mesto neistoe, a
ene s novcem kao izopaene (Fantina 2005: 97).135 U Pokretnom prazniku Hemingvej
pokazuje kako se raj s Hadli pretvorio u nonu moru jer su se pojavili bogati.
Hemingvej poredi sebe s glupim i lakovernim psom koji bi otiao s ovekom s
pukom, ili sa svinjom koja misli da je njena prava vrednost otkrivena u cirkusu,
zbog svoje naivnosti da dopusti mladoj neudatoj eni da postane najbolja prijateljica s
njegovom suprugom pre nego odlui da joj preotme mua. Hemingvej poredi Polin i s

131
Slian stav iznosi i Meri Hemingvej kada kae da je Hemingvej nean i osetljiv ovek koji veto
skriva svoju dobru stranu (TAFL: 139).
132
Identino oseanje nostalgije iznosi se i u romanu Ostrva u struji kada se protagonista sea starih
dobrih vremena, nevinosti i nestaice beskorisnog novca (IIS: 446449), posredno prizivajui vreme
kada je Hemingvej bio s Hadli.
133
U braku s Hemingvejem od 1927. do 1940. godine.
134
U pismu od 26. avgusta 1940. godine Hemingvej savetuje Maksvela Perkinsa da se nikad ne oeni
bogatom kukom (SL: 515516).
135
O znaenju novca u Hemingvejevoj prozi videti Comley 1979.

63
ribom, koja plivajui u drutvu ajkula to postaje i sama. 136 Hemingvej kae da sve
istinske poronosti poinju iz nevinosti, a sebe samoprekoreva zbog gubitka maginih
trenutaka s voljenom enom. Obuzet idealizovanjem Hadli, Hemingvej dolazi do
zakljuka da ljude privlai tua srea koju potom ele za sebe, pa kad je konano i
dobiju, za sobom ostavljaju pusto (MF: 123126). Hemingvej je sada oseanje
krivice, u ivotu i delu, zbacio sa sebe i dodelio Polin, pretvarajui je u fiktivni tip
bogate kuke.137
Hemingvejeva trea supruga, Marta Gelhorn (Martha Gellhorn),138 izdvaja se od
prethodne dve po hrabrosti da mu se suprotstavi. Sam Hemingvej se slae s ovom
tvrdnjom rekavi, posle svog treeg razvoda, da mu je kod Marti (Marthy) smetalo to
to nije radila ono to on oekuje od ene da ga podri i bude s njim, i, konano,
njemu dozvoli da bude pisac u porodici (SL: 576). U skladu s tim, Riard Fantina
tvrdi da Hemingvej nije voleo ambiciju kod ena, ve da ih je radije uzdizao kao objekte
oboavanja (Fantina 2005: 9192). Kao razlog prekida ljubavi s Martom Hemingvej
navodi njen stav primadone (Wagner-Martin 2007: 143). I sama pisac, Marta je u
nekoliko navrata izabrala sopstvenu kreativnost, a ne njegovu. Dve godine posle
razvoda, Hemingvej se ali kako mu prija da nareuje kunoj pomonici po imenu
Marta (SL: 623). Ipak, itajui jedan njen lanak o ratu, Hemingvej priznaje da Marta
najbolje pie o stvarima u koje veruje (ibid., 630). ini se da je Martin takmiarski duh
jedna od njenih osobina koje su ga njemu i privukle, a s kojima on kasnije nije mogao
da se nosi.139 Hemingvej ironino objanjava kako se svako ko za zgodnu i ambicioznu
enu pomisli da je Nebeska Kraljica moe smatrati budalom (ibid., 789). U svojim
memoarima, Hemingvejev sin Gregori daje pozitivno intoniran portret Marte. On smatra
da Marta nikad nije napustila Hemingveja, ve je zapravo bila oterana njegovom
megalomanijom i jakim unutranjim nagonom da bude prvi i najbolji u svemu. Greg
svedoi da je njegov otac Martu stalno vreao i emotivno muio sve dok nije potpuno
unitio njenu ljubav (Hemingway 1976: 9192). Po svemu sudei, Marta je ena koja je

136
Engl. pilot fish.
137
Gregori Hemingvej direktno optuuje oca za smrt svoje majke Polin, smatravi da je njen tumor
izazvan adrenalinom posle neprijatnog telefonskog razgovora koji je vodila s Hemingvejem (Hemingway
1976: 1112).
138
U braku s Hemingvejem od 1940. do 1945. godine.
139
Hemingvej pominje kako je morao da je puta da pobedi u tenisu jer bi posle izgubljenog mea
postajala nesnosna (SL: 642). Takoe, ne dozvoljava joj da prva objavi knjigu o Veneciji, uzbuuje se to
se Marta posle razvoda drui s Polin u strahu da e njih dve poeti da ire glasine o njemu (ibid., 669).

64
uspela da obrne objekat mukog pogleda i izgradi svet ena bez mukaraca (Whipple
Spanier 2002: 260). Ili, po Hemingveju, ena van kategorije koja se nije mogla
klasifikovati (TAFL: 270).
Meri Vel Hemingvej140 postaje Hemingvejeva etvrta supruga u trenutku kada
on odluuje da bude veran (SL: 589). Meri mu je jednom prilikom rekla da voleti
nekog znai to mu i pokazati (ibid., 600) zbog ega Hemingvej (moda prvi put?)
postaje svesniji vanosti artikulacije ljubavi. Meri je njegov heroj jer je muki izdrala
teku operaciju (ibid., 645), 141 i jer ume da pie, peca i bude ilava (ibid., 722).
Hemingvej u pismima objanjava da razume da ljubav nije isto to i seksualni odnos,
mora i dalje mnogo da se trudi da bude nean i odan suprug, mada ne uspeva sasvim u
tome uprkos iskrenoj privrenosti Meri (ibid., 815). Na safariju 1954. godine u Africi
upoznaje Debu (Debba), koja mu postaje verenica, to je Meri pravilno razumela i
drala se van itave te stvari (ibid., 826), zbog ega joj se on uvek iznova divio.
Imajui u vidu da je ovo ivotni period kada je uglavnom govorio o ranama, povredama,
nemogunosti da pie, povremenoj seksualnoj impotenciji, teretu slave, Hemingvej kae
da Meri zauzima mesto najhrabrije ene koju poznaje (ibid., 839). On takoe
progovara o sopstvenoj obavezi da preivi, mada se katkad umori od bola svestan da
je to sramotno oseanje (ibid., 843). Poto u njegov ivot ulazi i Adrijana Ivani, Meri
postaje pakosnija prema Hemingveju, to on doivljava kao dobar znak (ibid., 869).
Hemingvej istie kako Meri dobro podnosi bol (ibid., 899), a ta osobina je, po svemu
sudei, zadrala pored njega. Hemingvejeva pisma iz vremena braka s Meri nam
svedoe o svesti pisca o beskrajnoj strpljivosti njegovih prijatelja, ali i sopstvenom
izmaku telesnih i/ili kreativnih snaga. Kao to Marta nije elela, Meri je podredila svoju
karijeru muu, pretvorivi se u domaicu koja ita sve to on napie i mudro ga
savetuje.142 Ipak, Gregori Hemingvej svedoi da se njegov otac s Meri uvek zabavljao
(Hemingway 1976: 73). Kenet Lin je uveren da je Meri zaista verovala da je Ernest
Hemingvej moe uiniti srenom uprkos njegovim promenama raspoloenja, pa ak i

140
U braku s Hemingvejem od 1946. do 1961. godine.
141
Meri je jedva ostala iva zbog problema u trudnoi i pobaaja. Riard Fantina upuuje na
Hemingvejevu ogromnu empatiju koju osea prema enama u trenutku poroaja, koja pokazuje njegovo
strahopotovanje pred femininim u ivotu i delu (Fantina 2005: 152).
142
Gregori Hemingvej kae da je samu sebe nazivala domaicom (Hemingway 1976: 106). Meri je
takoe prikazana u ulozi dobre, poslune enice u Portretu Ernesta Hemingveja Lilijan Ros.

65
trpela batine umesto njega (Lynn 1987: 521; 515).143 Hemingvejeva samodestruktivna
depresija ila je zajedno s branim seksualnim androginim fantazijama i
eksperimentima. U sceni iz autobiografije Meri Hemingvej pod naslovom Kako je bilo
(How It Was, 1976), Hemingvej Meri baca vino u lice, a ona preti da e otii ukoliko
jedan dan bude doao trezan i zamolio je da ode. Poto to nikada nije uinio, ona je
ostala (ibid., 536). Hemingvej je vremenom sve vie zanemaruje, a Meri postaje neujna
ena (ibid., 579). Sam kraj Hemingvejevog ivota obeleen je njegovim tekim
psihiko-zdravstvenim stanjem, mranim mislima i paranojom. Posle suprugovog
samoubistva, Meri mu i dalje ostaje verna, uestvujui i na posthumnom ureenju
knjige Pokretni praznik. Gari Brener (Gary Brenner) misli da Meri u ovoj knjizi
bezrazlono sentimentalizuje Hemingvejevu prvu enu Hadli, gradei tako drugaijeg
Hemingveja od onog kog mi znamo. Meri ne moe biti upuena u Hemingvejevu
intimu autorstva, smatra Brener, s obzirom na to da izjavljuje da, za sedamnaest godina
koliko su bili zajedno, nikada s njom nije razgovarao o pisanju (Brenner 1982: 543
544).144 Meri je, po svemu sudei, zapao teak zadatak.
Mnoge druge ene promiu kroz Hemingvejev ivot.145 Marlen Ditrih (Marlene
Dietrich) bila je jedna od Hemingvejevih erki koja je 1955. godine, lankom
Najfascinantniji mukarac koga poznajem (The Most Fascinating Man I Know)
(SL: 677678) uestvovala u izgradnji Hemingvejevog mao mita, ba kao Doroti
Parker ili Lilijan Ros.146 Kenet Lin upozorava na njenu jaku neodreenu erotinost
kojom je Hemingvej bio oaran (Lynn 1987: 417). Hemingvej je mnogim enama
dodeljivao epitet erke, ne samo ljubavnicama. Vie je to bilo, rekli bismo, dodeljivanje
posebnog statusa naklonosti koju je prema njima oseao. 147 erke s kojima se
Hemingvej druio verovatno su bile objekti njegove fantazije, a ljubav koju je prema

143
Kenet Lin Meri naziva whipping boy, tj. deakom kog su kanjavali za prestupe kraljevia.
144
Premda retko, u delu Kao svitanje vidimo da Hemingvej jeste s Meri razgovarao o pisanju to ona
smatra drugaijom vrstom intime od divnih stvari koje joj govori nou (TAFL: 85).
145
Detaljno o Hemingvejevim zvaninim i nezvaninim enama videti Kert 1983; posebno o Daf
Tvajzden (Duff Twysden) videti Lynn 1987: 290296; o Dejn Mejson (Jane Mason) videti ibid., 404
407, Wagner-Martin 2007: 105112; o Valeri Danbi Smit (Valerie Danby Smith) videti Lynn 1987: 577
578.
146
Marlen Ditrih u ovom lanku osim Hemingveja pominje i E. M. Remarka (Erich Maria Remarque).
Hemingvej joj 1949. godine estita to je postala baka i ali to on time nije postao zakonski deda (SL:
677).
147
erka se inae u knjizi Zeleni bregovi Afrike pominje kao druga ena, koja te voli iz neznanja i koja
je privlana, a tvoja je i nije (GHOA: 1213).

66
njima oseao vie izmatana nego stvarna seksualna privlanost. Hemingvej je vie
udeo za njihovom naklonou nego seksualnom utehom (Wagner-Martin 2007: 152).
Uloga muze Adrijane Ivani vie je puta isticana kada se govori o
Hemingvejevom ivotu. I Adrijanu naziva erkom, to daje incestuoznu notu njegovoj
udnji jer je imala devetnaest godina kada je upoznao 1948. godine u Italiji, i od kada ne
prestaje da se s njom dopisuje, objanjavajui joj svaki detalj iz svog ivota, i ulivajui
joj snagu da i sama moe postati pisac (SL: 699700). Znak njihove bliskosti bio je i
Beli toranj (The White Tower), izgraen na Hemingvejevom imanju La Finca Viga na
Kubi, gde su se Hemingvej i Adrijana ponekad sastajali kao Anonimno
drutvo/korporacija (The Anonymous Society/Corporation) (ibid., 763; re urednika).148
Hemingvejevi biografi naglaavaju da je Adrijana prema Hemingveju bila uljudna i
prijatna, ali da njihova veza nikada nije bila seksualna (Lynn 1987: 534535). Izgleda
da je i u ovom sluaju Hemingvejeva fantazija opet nadvladala stvarni ivot. Njegova
pisma Adrijani puna su viteke retorike, a Hemingvej se uredniku i velikom prijatelju,
arlsu Skribneru (Charles Scribner) poverava da ni sam nije verovao da postoje takve
devojke dok nije upoznao Adrijanu. 149 Meri je Adrijanu, po kojoj je u velikoj meri
napravljen lik Renate iz romana Preko reke i u umu, nazivala jednom od
Hemingvejevih vestalskih devica (Wagner-Martin 2007: 152). Gregori svedoi da je
njegovom ocu Adrijana bila velika inspiracija o kojoj je sanjao i zbog koje se oseao
kao mladi pastuv (Hemingway 1976: 112). On takoe smatra da su sve Hemingvejeve
erke bile njim oarane, ali da sigurno nisu mogle biti zaljubljene u njega. Gregorijevi
memoari podravaju tezu da su Hemingveja ene povreivale (ibid., 113), ali i da su svi
ljudi oko njega bili osueni da ive na periferiji njegove veliine (ibid., 117).

2.2.5.4 Sinovi i gubitak slobode

Hemingvej nije skrivao ogorenost zbog gubitka slobode kada mu se 1923.

godine rodio prvi sin Dek (John Hadley Nicanor Jack Hemingway), poznatiji po

148
Pismo od 31. maja 1952. godine upueno Adrijani Ivani Hemingvej zavrava sentimentalnim
uzdizanjem njihovog Anonimnog drutva na panskom jeziku: Viva El Torre Blanco / Viva! / Viva La
Sociadad Anonima (Inc.) / (Un momento de Silencio) Viva!.
149
Komentar iz 1950. godine kada Hemingvej pokuava da opravda tematiku i uverljivost romana Preko
reke i u umu u kome se pojavljuje junakinja Renata.

67
nadimku Bambi (Bumby). 150 Hemingvej pominje kako o arima majinstva jedino
govore oni koji to nisu iskusili, razume kako se ljudi ubiju zbog koliine posla i hvali
se kako Hadli jo uvek vie voli njega od bebe (SL: 9496). Dekovo plakanje mu
smeta da radi, pa mora da odlazi van kue kako bi pisao (ibid., 112; 133). Novonastaloj
frustraciji doprinosi i injenica da u to vreme Hemingvej nije dobijao kritike za svoje
prve pesme i prie, zbog ega je bio potpuno uguen (Lynn 1987: 221223). Drugi sin
Patrik (Patrick Hemingway) je ve sa dve godine rekao da ga tata ne voli jer nikad ne
doe da ga vidi (SL: 331). Hemingvej je oduvek smatrao da roditeljstvo nije
celodnevni posao (ibid., 359). Trei sin Gregori (Gregory/Gloria Hancock
Hemingway)151 pie memoare u kojima se vidi sva ljubav i ambivalentnost odnosa sina i
oca. On, naime, nikad nije prevaziao oseanje odgovornosti zbog oeve smrti
(Hemingway 1976: 1), a oca se sea kao jako osetljivog, matovitog, prijatnog,
izmuenog do krajnjih granica (ibid., 35), koga niko nije putao da bude samo obian
ovek (ibid., 90).152 Zbog oevih saveta, Gregori stie utisak da je imati talenat za
pisanje isto to i dobiti na lutriji, pa je na jednom kolskom takmienju kopirao priu
Ivana S. Turgenjeva kako bi osvojio nagradu i zadivio oca (ibid., 106). S druge strane,
Hemingvej kae da jeste verovao da e Gregori postati sjajan pisac i eleo da ga naui
svemu to zna (SL: 679). Oigledno se nisu razumeli. Hemingvej priznaje da nikad
naroito nije voleo decu i da mu je lake da vreme provodi pojedinano sa svakim od
svojih sinova (ibid., 434). On takoe kae da zapravo nije siguran emu ih moe nauiti
jedino u ta su njega svojevremeno uveravali jeste sigurnost, a on vidi da toga nema
(ibid., 461). Hemingvej ne misli da bi ljudima deca trebalo da budu centar sveta, a
shvata i sam da je njegovim sinovima bolje s dadiljom nego s njim (ibid., 602).
Hemingvejeva pisma pokazuju da tek negde od etrdesetih godina (prolog
veka) Ernest Hemingvej postaje ponosni otac koji se zanima za ono ime se njegovi
sinovi bave s njima ak moe da razgovora i o svojim delima, to inae nerado radi
(ibid., 603).

150
Drugog sina Patrika Hemingvej je zvao Mi (Mouse), a treeg sina Gregorija Cerekavi/Jevrejin
(Giggly/Jew) (SL: 488).
151
Patio je od jedne vrste poremeaja identiteta (Gender Identity Disorder), to psiholozi definiu kao
nezadovoljstvo osoba polom/rodom koji im je dat na roenju, a razlozi za ovakvo oseanje su razni.
152
U originalu: But nobody would ever let papa just be human.

68
2.3 Ernest Hemingvej: ogoljavanje sebe i drugih

2.3.1 Ispisivanje sopstvene mukosti sa ili bez mizoginije

Mnoga Hemingvejeva pisma su paraliterarna uvek su nekako u blizini

knjievnosti, a nisu knjievnost, i esto ive paralelno s ivotom njegovih knjiga.
Epistolarna forma otkriva razliite nivoe intimnosti i opscenosti, te nam Hemingvejeva
pisma mogu prikazati najrazliitije njegove uloge.153 Ona takoe podrivaju mit o mao
Hemingveju-piscu i Hemingveju-autoru, i pokazuju koliko je vano ne svoditi Ernesta
Hemingveja, pisca ili autora, na jednu, bilo pozitivnu ili negativnu, formulu.
Hemingvejeva knjievna karijera od poetka je naizmenino obeleena verom u
sopstvene spisateljske sposobnosti, ali i trenucima gubljenja nade. Polin Fajfer (P.O.M.
Poor Old Mamma) naglaava da je Hemingvej uvek bio najneprijatniji prema ljudima
pre nego bi poinjao da pie, kao i da uvek kree da stvara neposredno poto objavi da
nema vie snage za pisanje (GHOA: 133). Njegova doslovna paraliza zgloba (SL: 335)
moe se shvatiti kao simbol paralize pisanja, posle koje dolazi period inspiracije kada su
Hemingveju potrebni samo olovka i papir (ibid., 340). Zglobovi su, kae Hemingvej,
najvaniji deo tela u matadora (DIA: 69), ime podvlai paralelu izmeu dve vrste
umetnosti: knjievnosti i borbe s bikovima. Razni drugi zdravstveni 154 i finansijski
problemi ometaju njegove kreativne nalete, a oaju se predaje svaki put kada uje
negativne kritike o svom delu (ibid., 351). Hemingvejeva sigurnost u sopstveno pisanje
povremeno je opravdana, a ponekad se pretvara u hvalisavost. Na primer, za sebe kae
da kao pisac ima gotovo savren sluh (ibid., 808), dok itaoce istovremeno
obavetava kako najbolje pie posle uspenog ina voenja ljubavi (ibid., 668).
Hemingvej otkriva da je oduvek hteo da bude ampion i ima samopouzdanja da to i

153
Zapoeto je objavljivanje Kembridovih (Cambridge University Press) izdanja sabranih
Hemingvejevih pisama u sedamnaest tomova. Do sada su izali prvi tom pisama 19071922 (ur. Sandra
Spanije i Robert V. Trogdon, 2011), i drugi tom pisama 19231925 (ur. Sandra Spanije, Robert V.
Trogdon i Albert D. DeFacio III, 2013) (Keener 2013: 59). Hemingvejeva pisma bila su jedna od velikih
tema Hemingvejeve konferencije na ostrvu San Servolo u Veneciji, odranoj juna 2014, na kojoj se dolo
do zakljuka da bi se njihovom detaljnom analizom moglo doi do novih uvida u samog Hemingveja-
-autora/pisca, ali i njegovo delo. Trei tom pisama 19261929 izlazi u oktobru 2015. S obzirom na to da
smo doli u posed pomenutih dvaju objavljenih izdanja Hemingvejevih pisama pred samu predaju ovog
rada, dosledno koristimo izdanje Karlosa Bejkera iz 1981. godine.
154
Detaljan popis Hemingvejevih zdravstvenih problema videti u Ferrell 1984: 208. Zanimljivo je da
Autor iz dela Smrt u podne naglaava kako zbog svojih fizikih nedostataka ne bi mogao da bude matador
(DIA: 147).

69
postane (ibid., 673), a s druge strane brani se od biografske i psihoanalitike studije
Filipa Janga (ibid., 761). Hemingvej se ismeva akademskoj kritici koja ne razume
humor ili opscenost (ibid., 767). Njegova pisma pokazuju da negde od etrdesetih
godina Hemingvej postaje znatno neodmereniji u ophoenju prema drugima. Moda bi
se neki kritiari iznenadili njegovom iskrenou da ponekad pije da bi uopte mogao
da podnese ljude, jer je inae stidljiv (ibid., 808). Ljudi po Hemingveju uvek
ograniavaju sreu, osim nekolicine koja se moe uporediti s proleem (MF: 27).155
Analiza Hemingvejeve mizoginije poinje od kritiara Leslija Fidlera (Leslie
Fiedler) i Edmunda Vilsona koji su neprestano govorili o njegovom prikazivanju kuki,
naroito u delima iz tridesetih godina XX veka.156 Hemingvej, meutim, u ivotu i delu,
pokazuje svoje drugo lice pasivnosti i saoseajnosti prema enama, pa bi velika greka
bila kada bismo smatrali da je u priama na strani mukaraca (Sanderson 1996: 176).
Hemingvejeva ogoljena miljenja o enama sakupljena iz razliitih izvora, a najvie iz
njegovih pisama, pokazuju kako je Hemingvej shvatao svoju mukost viestruko, zbog
ega je na stav prema nedvosmislenom prisustvu Hemingvejeve mizoginije
ambivalentan. Hemingvej alternira izmeu pozitivnih i negativnih komentara o enama
uopte u razliitim periodima ivota, a svoje stavove uvek dovodi u vezu s prisustvom
ili odsustvom sopstvene kreativnosti u datom trenutku. Najvanija i odreujua stvar u
Hemingvejevom ivotu bilo je pisanje. ene su, moda jo vie od mukaraca, nailazile
na otricu njegovog jezika kad god bi se zadesile u nekom od mnogih trenutaka njegove
depresije i/ili kreativne nemoi. 157 Hemingvejeve opaske u vezi sa enama neretko
imaju opsceno-ispovedni ton, a naroito poinju da bivaju obojene mizoginijom
sredinom etrdesetih godina prolog veka, kada je posle uspeha romana Za kim zvono
zvoni poeo da osea slabljenje svojih seksualnih i kreativnih snaga. Verujemo da
Hemingvejevu iritabilnost izraenu u stavovima o enama treba prevashodno pripisati

155
U originalu: People were always the limiters of happiness except for the very few that were as good
as spring itself.
156
DeFazio, A. J. Fitzgerald and Hemingway. In: American Literary Scholarship. 1998.
<http://mtw160150.ippl.jhu.edu/journals/american_literary_scholarship/v098/98.1defazio.pdf>
11.07.2011.
157
Hemingvej bi se mogao smatrati histerikom u znaenju u kom ga upotrebljava Dulijet Miel (Juliet
Mitchell) histerik svoje iskustvo opisuje obino u terminima praznine ili posesivnosti, a putem svog tela
odailje impotenciju, ljubomoru ili bes (Mitchell 2000: 233).

70
njegovoj usamljenosti koja ga je sve snanije obuzimala i doprinela njegovoj insomniji
(SL: 555).158
Jedan od izraeno enomrzakih Hemingvejevih komentara jeste onaj kada se
moli bogu da ga potedi mozgova ena i nedostatka milosti hrabrih ena, ili kad kae
da su kurve emotivno pouzdanije od nekih drugih ena (SL: 823). Raspravljajui o
rei kuka (bitch) koju je upotrebio da opie Gertrudu Stajn, Hemingvej pita Maksvela
Perkinsa, prijatelja i tadanjeg urednika, da li je moda dovoljno rei debela ena ili
samo ena (ibid., 423). Oigledno je zato bi ga feministkinje mrzele kada govori o
potrebi mukarca da pored sebe ima fiziki zdravu enu, jer ukoliko joj neto
zdravstveno nedostaje, uskoro e joj biti jo gore, pa e joj i glava postati bolesna.
Hemingvej smatra da ukoliko mukarac ostavi enu, trebalo bi da je posle toga ubije, a
ukoliko to ne moe, jer s njom ima decu, onda reenja nema (ibid., 553554).
Podravajui Perkinsa, ironino izjavljuje kako bi sve ene trebalo napiti i poeviti,
besan jer ga je biva Perkinsonova supruga zvala posle razvoda da joj se ba on nae
kao zamena za mua (ibid., 631). Hemingvej napominje kako ene esto simuliraju
interesovanje za razliite stvari, zbog ega mu je na primer tipino muko interesovanje
za sport naroito privlano kod ena (ibid., 137). Uticaj Ota Vajningera na
Hemingvejeve ideje o eni vide se kada savetuje Maksvela Perkinsa i Volda Pirsa
(Waldo Pierce) da sa enama treba biti vrst, da su ene neizleive, kao i bolest (ibid.,
503; 553), kad je svestan i sam da je enu teko bilo emu nauiti (ibid., 828), ili kad
lino nema naina da ensku psihologiju promeni (ibid., 350). S druge strane, kao to
Frojd enskost naziva zagonetkom (Freud 2003: 104), Hemingvej kae da nema
definitivan sud o enama i enskostima (Hemingway, prema Hotchner 2008: 90).
Hemingvej naprosto misli da ene donose samo nevolje (Wagner-Martin 2007: 141),
dok izvesna itateljka njegovog dela insistira da je bezvredan, emotivno nezreo i
dosadan pisac koji verovatno nee biti u stanju da napie ita vredno pre nego umre
(TAFL: 218). Da bi Hemingvejevo kreiranje imida pravog mukarca moglo biti
namerno slikovito nam pokazuje odlomak iz njegovog (duhovitog?) opisa raja:

Raj bi za mene bila velika arena za borbu s bikovima, s dva barrera159

sedita, jedan potok s pastrmkama ispred arene u kom niko vie ne bi

158
U originalu: [], but it is lonesome as a bastard when Im here alone; I cant sleep from having
lost the habit.

71
 smeo da peca i dve lepe kue u gradu; jedna u kojoj bih imao enu i decu
i bio monogaman, iskreno ih voleo i starao se o njima i druga u kojoj bih
imao devet prelepih ljubavnica na devet razliitih spratova, [].

(SL: 165)160

Pitamo se da li bi uopte drugaije mogao da progovori o svojoj pasivnoj strani osim

kroz tit neprobojne mukosti koji je toliko eleo. Hemingvejeva zastraujua
zavisnost od ena, kao i izloenost njihovoj manipulaciji (Spilka 1995: 299) moe se
pokazati njegovim blagonaklonim izjavama o enama, i priznanjem da to ih vie
upoznaje, sve im se vie divi (SL: 493).161 Linda Vagner-Martin istie kako Hemingvej
zapravo posveuje ivot piui romanse, zatoen u diskursu elje i moralne fantazije da
je iskrena ljubav dovoljna (Wagner-Martin 2002: 56). I ukoliko ena u njegovom delu
jeste predstavljena samo u odnosu na mukarca, Hemingvej se pre svega vodi
neostvarivom idejom idealizovane simbioze mukarca i ene, i njihove ritualizovane
erotinosti (ibid., 57).
Hemingvejev ivot nije bio samo avanturistiki, niti bismo njegovo delo mogli
iskljuivo razumeti glasnogovornikom normativno mukih ili muevnih vrednosti.
Moda najpre u pismima, Hemingvej pie rasputeno, bez ograda, dozvoljavajui tzv.
enskoj emociji da otie. Verovatno i sam uoavajui svoju kompulzivnost, Hemingvej
odaje precizne podatke o broju rei koji je u toku dana napisao, ili koliko je puta
prepravljao kraj nekog romana, gde i s kim je bio, koje je najsveije traeve uo, koji su
njegovi najnoviji zdravstveni problemi ili preokupacije, kako se oseao povodom
razliitih dogaaja ili ena. Hemingvejevi emotivni izlivi na koje nailazimo
predstavljaju, u izvesnom smislu, nadoknadu za emotivno sputavanje otelotvoreno
Hemingvejevim knjievnim stilom. Hemingvejeva pisma nisu tipino enska po
isprekidanosti ili nejasnosti enskog tela i reenice, ali jesu po neomeenosti njihove
emocije. Potisnuta emocija iz kratkih pria i romana sada, u pismima, postaje potpuno

159
Def. barreras = prvi red sedita (DIA: 248).
160
U originalu: To me heaven would be a big bull ring with me holding two barrera seats and a trout
stream outside that no one else was allowed to fish in and two lovely houses in the town; one where I
would have my wife and children and be monogamous and love them truly and well and the other where I
would have my nine beautiful mistresses on 9 different floors, [].
161
Ova izjava nalazi se u pismu Hadli od 26. jula 1939, prvoj bivoj eni koju posle razvoda sve vie
idealizuje, skrhan griom savesti.

72
ogoljena. Hemingvej se neretko izvinjavao za svoju poplavu pisama 162 upuenu
drugima (SL: 864), svestan da se ona ne moe zauzdati.
Hemingvejeva potreba za ispisivanjem sebe u pismima se pokazuje jaom od
njegovog mao pretvaranja i maski. Hemingvejev lik pokazuje izvesnu neurotinost ili
anksioznost koja se moe objasniti strahom od ponovnog straha. Hemingvejev
identitet postaje odreen drugima (other-directed) figurama oca, supruge, sina
(Tavernier-Courbin 1978: 138142). Jednom prilikom pominje kako bi sigurno
pobedio u olimpijskoj disciplini upadanja i izlaenja iz jama bez dna (TAFL: 205).163
Hemingvej pisanje pisama ne moe da zaustavi iako shvata da ga to prokletstvo ometa
u pisanju (SL: 328).164 Hemingvej sebi oduzima ivot manje od tri nedelje poto je
napisao svoje poslednje pismo (ibid., 922). Njegovo samoubistvo na taj nain postaje
najvii in oajnog ispisivanja sopstvenog identiteta i nagona ka samounitenju.

2.3.2 Rasprava s feministkinjama

Feministkinje su Hemingveja neretko itale kao belog mukarca,

kanonizovanog i mizoginog autora, a s usponom feminizma, ezdesetih godina prolog
veka, on postaje njihov neprijatelj broj jedan (Sanderson 1996: 171). Paradoksalno,
ba feministkinje doprinose novom interesovanju za njegovo delo (Messent 1990: 270).
irei seksistike stereotipe o Hemingvejevoj knjievnosti, feministike kritiarke dugo
nisu mogle da izau iz zaaranog kruga interpretiranja Hemingveja kao mizoginog
autora, zaboravljajui, pritom, na iri drutveno-istorijski kontekst vremena u kome je
njegovo delo nastalo. Hemingveja je potrebno sagledati u svetlu promena koje su
nastale na prelazu XIX u XX vek, meu kojima i specifine krize maskuliniteta koja
nastaje pojavom Prvog svetskog rata, ali i sve veim uticajem ene. Svako iz svog ugla,
Hemingvej i feministkinje su pokuavali da objasne novonastalu situaciju izmenjenih
odnosa meu polovima.
Hemingvejeva rasprava s feministkinjama poinje upravo s Virdinijom Vulf.
Od autorke Sopstvene sobe (A Room of Ones Own, 1929) ne bi se ni mogla oekivati

162
U originalu: over-lettering.
163
U originalu: jumping in and out of bottomless pits.
164
U originalu: Im working damned hard and a letter about some bloody problem or other is only a
damned interruption and curse.

73
drugaija reakcija na naslov Hemingvejeve zbirke kratkih pria Mukarci bez ena.165
Po izlasku ove zbirke Virdinija Vulf Hemingveja hvali kao vetog i savesnog pisca,
ukazuje i na trenutke ogoljene i treperave lepote u priama, ali prevashodno istie kako
je Hemingvej svesno muevan i pun predrasuda, a da veliki pisci nikada svoj pol ne bi
stavili u prvi plan (Woolf, prema Meyers 2005a: 7880). Njega je ova kritika uinila
depresivnim i na neko vreme onesposobila njegovu kreativnu mo, to se vidi u pismu
koje pie svom tadanjem uredniku Maksvelu Perkinsu. Hemingvej je kritikom
Virdinije Vulf bio toliko razljuen da besom zahvata i Drutvo Blumzberi (The
Bloomsbury Group) kojem je pripadala, 166 naglaavajui da su njegove pristalice
previe uene i moderne i da je svako ko ima manje od etrdeset godina za njih
nepodoban. Hemingvej misli da Drutvo Blumzberi smiljeno unitava svakog novog
ko se pojavi na knjievnoj sceni, ak i kad bi taj eleo da im se pridrui (SL: 264).
Virdinija Vulf objanjava kako su Hemingvejevi junaci kartonski ravni i fotografski
kruti (Nagel 1995: 3). Ona kae da roman Sunce se ponovo raa u itaocima pokree
razne antagonistike i oprene emocije (Woolf, prema Meyers 2005a: 607). Po svemu
sudei, u skladu s teorijskom postavkom E. M. Forstera o pljosnatim (flat) i okruglim
(round) likovima, Virdinija Vulf u eseju Gospodin Benet i gospoa Braun (Mr
Bennett and Mrs Brown, 1923) 167 kae da likovi romana moraju pre svega biti
uverljivi. Ona takoe govori o mestu susreta u tami itaoca i teksta koji objanjava u
pomenutom eseju:

Pisac mora da stupi u kontakt sa itaocem stavljajui ispred njega neto

to e mu biti prepoznatljivo, to stimulie njegovu matu i ini ga
voljnim da sarauje u ovom daleko teem poduhvatu razmene bliskosti! I
od najveeg je znaaja da se sretnu lako, skoro instinktivno, u tami,
zatvorenih oiju.168

165
Komentar Virdinije Vulf na ovu njegovu zbirku pojavio se prvi put 9. oktobra 1927. u tadanjem
asopisu Njujorkki glasnik (The New York Herald Tribune).
166
Krug engleskih knjievnika, naunika i umetnika nazvan prema londonskoj etvrti i okupljen izmeu
1907. i 1930. godine oko Virdinije i Lenarda Vulfa, Vanese i Adrijana Stivena, E. M. Forstera i drugih.
Videti Dojinovi 2011: 811.
167
Woolf, V. Mr. Bennett and Mrs. Brown. 1923.
<http://www.columbia.edu/~em36/MrBennettAndMrsBrown.pdf> 17.01.2014.
168
U originalu: The writer must get in touch with his reader by putting before him something which he
recognizes, which therefore stimulates his imagination, and makes him willing to co-operate in the far
more difficult business of intimacy! And it is of the highest importance that this common meeting-place
should be reached easily, almost instinctively, in the dark, with ones eyes shut (ibid.). Biljana
Dojinovi kae da susret u tami itaoca i teksta danas podrazumeva jednako bliskost i distancu
(Dojinovi 2011: 118).

74
Hemingvej, takoe, ali iz drugaijeg ugla, govori o uverljivosti knjievnog lika i
neizmernoj vanosti da likovi zvue kao da stvarno postoje (Hemingway, prema
Nolan Jr. 2001: 53). On pominje kako ljudi u romanu ne smeju biti veto konstruisani
likovi, ve moraju proizai iz pievog asimilovanog iskustva, znanja, glave i srca, a
ukoliko pisac ima potrebne ozbiljnosti i sree, oni e imati vie od jedne dimenzije i
trajae doveka (DIA: 164). Moda kao odgovor na ovu opasku, Hemingvej u delu Smrt
u podne ironino kae kako ne veruje u unutranju superiornu ensku inteligenciju
koju Virdinija Vulf pretpostavlja (ibid., 91).
Dudit Feterli (Judith Fetterley) govori o disjunkciji izmeu itateljke i teksta
mukog pisca. 169 Njena itateljka koja prua otpor razume Hemingveja kao izrazito
mizoginog autora koji enski lik prikazuje kao odraz muke psihologije i slike ivota
koja se gradi na ideji muke moi i enske nemoi koja se opravdava biologijom i tzv.
prirodnom razlikom meu polovima (Feterli 2002: 52). Smatrajui da je nuno osporiti
postojei kompleks ideja i mitova o enama, ova feministkinja Hemingvejev roman
Zbogom oruje ita kao idealan primer prividne apolitinosti amerike knjievnosti
koju u sutini proima muka pristrasnost (ibid., 4344).170
Hemingvej-mukarac i Hemingvej-pisac umeo je da bude jako neprijatan prema
enama razliitih profesija. Svoj stav izreen u pesmi s poetka karijere Pesnikinje s
fusnotama (The Lady Poets with Foot Notes, 1924)171 nije sutinski promenio poto
ne pravi vei pomak u percipiranju enskog identiteta. U ovoj pesmi Hemingvej se
dotie sledeih tema: muke anksioznosti jer su ene postale vidljive u svom pisanju;
mizoginog odbijanja vrednosti poezije koju su pisale ene; feminizovanja loe poezije i
maskulinizacija dobre; i pokuaja maskulinizacije pisanja uopte. Hemingvej jeste imao
obiaj da ene koje su se bavile pisanjem posmatra kroz pol, tj. kao seksualne objekte
(Sanderson 2002: 292). U skladu s tim, Simon de Bovoar (Simone de Beauvoir) se u
Hemingvejevom pismu iz 1956. godine pominje u pejorativnom smislu. Hemingvej se

169
Videti: 3.1.4.
170
Biljana Dojinovi istie da je primena psiholoke metode u analizi autora, likova i efekta dela na
publiku najmanje ubedljiv argument ove kritike, jer se Dudit Feterli uputa u analizu kao da je re o
stvarnom liku, a ne o liku iz knjievnog dela, zaboravljajui na razliku izmeu realnosti i fikcionalnosti
(Dojinovi-Nei 1993: 4546).
171
Pesnikinje na koje se pesma odnosi su: Edna St. Vinsent Milej (Edna St. Vincent Millay), Ajlin Kilmer
(Aline Kilmer), Sara Tizdejl (Sara Teasdale), Zoi Ejkins (Zoe Akins), Lola Rid (Lola Ridge), Ejmi Lavel
(Amy Lowell). Navedeno prema: Hemingway, E. The Lady Poets with Foot Notes.
<http://www.poetryfoundation.org/harriet/2012/05/the-ladies-behind-hemingways-the-lady-poets-with-
foot-notes/> 15.03.2014.

75
pita kako je mogue da Nelson moe sebe da smatra opasnim momkom kad je u stanju
da provede vie od jedne veeri sa Simon de Bovoar (SL: 863).172 Ova francuska
feminstkinja, meutim, u autobiografiji U najboljim godinama (The Prime of Life,
1960) hvali Hemingvejeve romane, pominjui kako su an-Pol Sartr i Alber Kami bili
inspirisani Hemingvejevim idejama (Stoltzfus 2005: 205).
Upotrebom teorije ledenog brega Hemingvej zahteva od itaoca da uradi ba ono
o emu se njome govori da dopuni prazna mesta, da ume da oseti potisnutu, ali
prisutnu, informaciju. 173 Velika je to odgovornost i trud dopreti preko eksplicitno
vidljivog. Lajonel Triling (Lionel Trilling) istie kako Hemingvejeve prie zahtevaju
veliki italaki trud (Trilling, prema Meyers 2005a: 219). Moda su ak
Hemingvejevi itaoci stavljeni u poziciju privilegovanih insajdera (Forter 2001: 35).
Krajnja namera Hemingvejeve metode oduvek je bila da podstakne veru u itaocu
(Price 1985: 155), kao i da ga uini delom iskustva koje opisuje u delu (Josephs 1996:
228). Hemingvej je delio ljude bili oni pisci, itaoci ili posmatrai na one koji
razumeju i one koji ne razumeju. Postati aficionado 174 najtea je stvar, ali i jedino
vana. Hemingvej kae da kada pisac sazri i pone da pie za itaoca (the reader A. .
K.), pisanje postaje mnogo tee (Hemingway, prema Hotchner 2008: 2). U pismu
Maksvelu Perkinsu od 9. aprila 1936. Hemingvej tvrdi da u zbirci Pobednik ne dobija
nita (Winner Take Nothing) nema niega za tzv. obinog itaoca (SL: 443). Ukoliko
proitamo tekst ispod ledenog brega, vidimo da Hemingvej kada govori o svom
idealnom itaocu na umu prevashodno ima itaoca mukog pola, a ne itateljku. Onda
nije udno to Autor (Author) u knjizi Smrt u podne uzima za sagovornika Staru
gospou (Old Lady), 175 neznalicu koja nikada nee krenuti putem prave aficin, tj.
putem pravog razumevanja stvari. Autor joj snishodljivo objanjava stvari, pojmove i
sam ivot, dok njoj njegove prie postaju nerazumljive ili, naprosto, neprijatne (DIA:

172
Nelson Algren, ameriki pisac i ljubavnik Simon de Bovoar. Pismo je upueno Harviju Brajtu (Harvey
Breit), amerikom pesniku i uredniku za knjievnost Nju Jork Tajmsa (New York Times Book Review) od
1943. do 1957.
173
Videti: 2.4.1.
174
Hemingvej daje definiciju pojma aficionado u Reniku termina i fraza u vezi s borbom s bikovima
(An Explanatory Glossary of certain words, terms and phrases used in bullfighting) na kraju dela Smrt u
podne: neko ko razume borbu s bikovima u celini i u detaljima, a da mu je pritom i dalje stalo do nje
(DIA: 242).
175
Stare Gospoe predstavljaju posebnu grupu entiteta u kulturi koju uglavnom ine tetke, roake, sestre
ili ene koje ne mogu same sebe da izdravaju. Stereotipno su u knjievnosti prikazane kao teret svojim
porodicama. Hemingvejeva Stara Gospoa naslikana je kao ena-turista ograniene percepcije, izloena
Autorovom podsmehu (Wagner-Martin 2004: 6061).

76
62). 176 Autorova kazivanja nikad se ne zavravaju iznenaujuim obrtom177 koji ona
prieljkuje (ibid., 156). Da su Hemingvejevi neuki itaoci uglavnom enskog pola
pokazuje turista na kraju novele Starac i more (The Old Man and the Sea) koja je
potpuno nesposobna da sazna svrhu borbe s ribom.
Ukoliko je ipak tano da Hemingvejevi itaoci vremenom moraju postati
istrenirani kako bi igrali igru pismenosti u koju ih Hemingvej uvlai (Ong 1995: 49;
51), oni u tom procesu mogu biti mukarci ili ene. U prilog tome, Hemingvej kae
kako i ene mogu nestereotipno reagovati na borbu s bikovima (DIA: 313), odnosno
itati suprotno od oekivane, pa ak i normativne, potke. U delu knjige Smrt u podne
pod nazivom Reakcije pojedinaca na pravu pansku borbu s bikovima (Some
Reactions of a Few Individuals to the Intergral Spanish Bullfight), Hemingvej navodi i
reakciju jedne ene koja je bila umereno zgroena, potom neke druge koja je bila toliko
obuzeta sveukupnom jakom emocijom da je postala veliki ljubitelj ovih borbi (ibid.,
313). Stereotipna reakcija ene bila bi da zgaena borbom napusti arenu, ili bude na bilo
koji drugi nain vidno uznemirena.
Vano je imati na umu i reakciju Grejs Hemingvej na njegovu prvu zbirku pria
bila je vie nego uznemirena sadrinom kratkih pria svog sina, dok je on iskljuivo
eleo ne samo da u svom delu opie, ve i oivi sam ivot (SL: 153). Njegov
animozitet prema enama moda zaista kree od majke, te Hemingvej provodi ivot
iskuavajui itateljke svog dela, ne uspevi da od sebe odbaci majinu proto-reakciju
(Wagner-Martin 2007: 72). Ukoliko se sloimo s tvrdnjom da nam se neke
Hemingvejeve junakinje ne sviaju jer to zapravo govori vie o nama samima nego o
njima (Reynolds 1988: 8), videemo da Hemingvej-pisac nije uspeo da prevazie svoj
pol/rod.178 Ali, to nisu uspele ni feministkinje koje su se protiv njegove knjievnosti
estoko borile. Po svemu sudei, Hemingvej je oseao potrebu da napravi otklon od
rastueg feministikog uticaja, izmeu ostalog, i tako to ga je potpuno negirao na
nekoliko naina: uzimanjem za modele iskljuivo muke pisce, biranjem izrazito
mukih sportova i kreiranjem imida pravog mukarca i pisca.

176
Osim to Stara Gospoa postaje umorna od njegovih pria o smrti, izmeu nje i Autora razvija se
seksualizovani dijalog koji implicira njenu seksualnu uzbuenost. Detaljnije o tome videti DIA: 153156.
177
U originalu: the wow.
178
Aluzija na Sopstvenu sobu i mesto na kom Virdinija Vulf navodi kako je Meri Karmajkl (Mary
Carmichael) nauila prvu lekciju koju bi spisateljice trebalo da savladaju: ena treba da pie kao ena, ali
kao ena koja je zaboravila da je ena, a njene stranice dobiju zanimljivu seksualnu notu koja se postie
samo ukoliko pol postane nesvestan sebe (Woolf 2005: 620).

77
 Kritiarke se dugo nisu bavile njegovim delom, da bi se od 1968. godine njihov
broj uveavao i danas dostigao jednu treinu njegove kritike (Broer 2002: ix). Delo
Ernesta Hemingveja golem je prostor za feministika istraivanja, izmeu ostalog i zato
to se u velikoj meri sluio ironijom ili humorom mnogi su ga uzimali previe
ozbiljno.
Pojavom novih feministikih kritiarki Hemingvejevo delo progovara novim
jezikom. 179 Kompleksnost njegovog dela izbija na videlo sve brojnijim ispitivanjima
enskih likova, ime se istovremeno rui otpor koji postoji prema autoru. S obzirom na
to da se posle Hemingvejeve smrti gotovo svi kritiari bave njegovim mukim
junacima, analizom njegovih enskih likova upravo od strane feministkinja poinje da
se obogauje Hemingvejeva, ionako zamrena, kritika. ene-ludakinje su tako, na
izvestan nain, putene s tavana. 180 Dejmi Barlou (Jamie Barlowe), meutim, misli da
se posle perioda odsustva enske kritike o Hemingvejevom delu javljaju kritiarke koje
analiziraju njegove junakinje samo u odnosu na mukarca, koje se sada predstavljaju
kao problematine za muki integritet, duboko seksualizovane, protivrene, naporne i/ili
lude, pa se takvim analizama nije mnogo odmaklo od kritike glavnog toka (Barlowe
2002: 3132). U svakom sluaju, otilo se daleko od ve pomenutog tumaenja Dudit
Feterli.

2.3.3 Borba za mukost: Hemingvej o kritiarima ili piscima i oni o njemu

Hemingvejevo ogoljavanje drugih moe biti shvaeno dvojako u pozitivnom i

negativnom smislu a neretko dolazi u vidu dokazivanja mukosti. Teorija Harolda
Bluma o strepnji od uticaja (anxiety of influence) zamilja literarnu istoriju kao
proizvod edipalnih rivala koji jedan autor osea prema divovima prethodnih vremena.181

179
Meu kritiarkama koje su se usprotivile pojednostavljenim interpretacijama mukih kritiara kao to
su Filip Jang, Edmund Vilson i Lesli Fidler, izdvajaju se: Suzan Bigel, Lindu Vagner-Martin, En Patnam,
Lizu Tajler, Ejmi Strong, Hilari Dastis i Gejl Sinkler (Broer 2002: x).
180
Aludiramo na delo Ludakinja na tavanu (Madwoman in the Attic, 1979) Sandre Gilbert i Suzan Gubar.
181
Harold Blum Hemingveja smatra najboljim piscem kratkih pria od Dejmsa Dojsa i njegovih
Dablinaca (Dubliners, 1914) (Bloom 1985: 3). T. S. Eliot u eseju Tradicija i individualni talenat govori
ne samo o prolosti prolosti, ve i o njenoj sadanjosti, objanjavajui kako se svaki poredak modifikuje
ulaskom novog knjievnog dela, pa bi svesna sadanjost bila svesna svoje prolosti (Eliot 1995: 1213).
Slino, Virdinija Vulf u Sopstvenoj sobi kae kako se knjige nadovezuju jedna na drugu uprkos naoj
navici da o njima govorimo odvojeno (Woolf 2005: 612). U skladu s izreenim idejama, Hemingvej eli
svoje sopstveno mesto u knjievnosti, svestan da nova umetnost odbacuje ranija dostignua, ali ih isto
tako preobraava i produava (Ibaez 2004: 156; kurziv A. . K.).

78
Knjievnost tako postaje pobuna protiv tiranskog oca, mua, kulture i literarnog modusa
(Armstrong 2006: 101). Anet Kolodni (Annette Kolodny) ovu teoriju smatra
maskulinocentrinom pitajui se da li se kao univerzalna mogu prihvatiti ona tumaenja
koja su oigledno zatvorena u granice svog pola/roda (Dojinovi-Nei 2002: 38).182 U
analizi Hemingvejevog odnosa prema kritiarima ili piscima, i njima o njemu, trebalo bi
se fokusirati na maskulinistiki aspekt Blumove teorije koji ostale pisce shvata kao
rivale. Na temelju ovih ideja, ali i primenom Frojdove teze o oceubistvu na odnos
kritiara prema Hemingvejevom delu, 183 Metju Kauli uoava kako ritualno ubistvo
oeva postaje norma u knjievnom svetu. Hemingvej se pretvara u naroito
primamljivu rtvu nove generacije oceubica, delimino to je sam bio previe oinski.
Ovaj kritiar se u eseju Gospodin Papa i oceubice (Mr. Papa and the Parricides)
prvenstveno bavi Hemingvejem kao rtvom kritike, piscem koji je ritualno ubio ervuda
Andersona i Gertrudu Stajn samo kako bi i sam postao ubijen, a njegov se kritiki ugled
umanjio. Kauli zakljuuje kako se Hemingvejeva reputacija moe samo nakratko
ugasiti, ali nikad zauvek, to podsea na Frojdovu tezu da mrtav otac svojom smru
postaje jai (Cowley 1985: 170171). Hemingvej, meutim, zasigurno osea jak
rivalitet prema drugima i zbog internalizovane viktorijanske elje za nadmetanjem
(emulation), zasnovanoj na specifinoj meavini uzbuenja, oseanja moi i ljubomorne
zavisti (Walker Howe 1975: 522).184
O kritiarima Ernest Hemingvej neretko govori u kontekstu roda. Figuru
kritiara naziva evnuhom literature (Hemingway, prema Lynn 1987: 242), 185 ili
parazitom (Hemingway, prema Meyerson 1995: 96), i otvoreno mu se podsmeva (SL:
762).186 Kritiare poredi i s vakama koje puze po knjievnosti i unitavaju veru pisca
u sopstvene kreativne mogunosti (GHOA: 73). Hemingvej smatra da pisci gube
samopouzdanje verujui sudu kritiara koji ih ini impotentnim (ibid., 16). Hemingvej

182
Po miljenju Anet Kolodni, Blumova paradigma poetske istorije, primenjena na ene, pokazuje se
upotrebljivom samo u negativnom smislu. Detaljnije o tome videti: Kolodni 2002.
183
Videti: 3.3.3.
184
Engl. emulation se u viktorijansko doba nije odnosilo na oponaanje ili imitaciju kao u XX veku.
185
Hemingvej sugerie kako je V. V. Bruks (Van Wyck Brooks) homoseksualac ili evnuh. Kenet Lin
kae da je Hemingvej osetio izvesnu Bruksovu seksualnu anksioznost u njegovom eseju o Henriju
Dejmsu, te se na to nadovezao (Lynn 1987: 244).
186
Hemingvej istie da se kritiari roje oko pisca kao gomila parazita (pan. vividores) oko matadora
(DIA: 71), ime pravom matadoru daje status umetnika. Podsmeva se Filipu Jangu i njegovoj teoriji
(Hemingvejevih A. . K.) neuroza, ironino komentariui da e mu biti ao ukoliko Jang ne bude
zaradio veliki novac od svoje knjige (SL: 762).

79
pominje i politizovan kritiarski kanon koji pokuava da ubedi pisce da bi uvek trebalo
da staju na stranu odreenog politikog interesa.187 Kritiari, naglaava Hemingvej, za
svaku sezonu imaju ponekog genija, a niko od njih sigurno ne bi radio na koledu kad
bi samo znao da pie (OW: 135). Nazivajui kritiare sterilnom i moralnom svitom
(SL: 162), Hemingvej ljutito progovara: Pisci bi trebalo da se dre zajedno kao vukovi
ili cigani. Prava je ludost napadati se meusobno samo kako bi se zadovoljili ljudi koji
ih iskoriavaju ili unitavaju (Hemingway, prema Bruccoli 1986: 51). Uz sva
prikazana uverenja, oigledno je da se Hemingvej trudi da o negativnim kritikama ne
razmilja, ali to ne uspeva, i eli da ga njegovi urednici razuvere da zapravo ne pie
stalno o oaju kao to se pria (SL: 351), ubeen da je kritika sutinski otrovna (ibid.,
255).
Hemingvej 1952. godine zabranjuje arlsu Fentonu (Charles A. Fenton) da
objavi jednu jedinu re o njemu i da se pre nego bilo ta uini zapita ima li savest (SL:
787). Hemingvej kae da je njegova knjiga egrtovanje Ernesta Hemingveja (The
Apprenticeship of Ernest Hemingway, 1954) potpuno netana i suluda i da je protraio
vreme itajui je, umesto da je pisao prie (ibid., 805). Knjiga Henrija L. Menkena
(Henry Louis Mencken) U odbranu ena (In Defense of Women, 1922) postaje povod
za Hemingvejev napad jer preispituje stereotipno uverenje da su mukarci superiorniji
od ena (Bode 1992: 59). Hemingvej gaji i dobre odnose s kritiarima. Bernardu
Berensonu (Bernard Berenson) kae kako je on jedini kritiar koga potuje i da mu je
drago ukoliko se njemu svia ono to pie, pa onda ni ne mari za druga miljenja (SL:
780).188 Hemingvej je uvek hvalio Ivana Kakina pred drugima i nazivao ga divnim
kritiarem zato to je smatrao da Kakin zna bolje o njegovom delu nego on sam (ibid.,
793). 189 Pedesetih godina Hemingvej iznosi miljenje da je Edmund Vilson dobar
kritiar, ali da je njegov integritet pun pukotina zbog kojih mu se ne moe sasvim
verovati (ibid., 694). Odnos s Vilsonom se znaajno menja od poetka do kraja

187
Hemingvej navodi primer da je popularno rei da Dozef Konrad nije dobar pisac, a da T. S. Eliot jeste
(OW: 110111).
188
Hemingvej je uglavnom potovao samo kritiare koji su mu bili istomiljenici, dok je ljudima koje je
voleo dozvoljavao i negativnu kritiku (Lilijan Ros, Fransis Skot Ficderald, Maksvel Perkins, arls
Skribner).
189
Ivan Kakin zasluan je za Hemingvejevu reputaciju u SSSR-u. Detaljnije o moguim razlozima zbog
kojih je Hemingvej Kakinu opratao negativnu kritiku o svom delu, koju mnogim amerikim kritiarima
nije, videti Levin 2013.

80
Hemingvejeve karijere. 190 Hemingvej se otro suprotstavlja Vilsonovom tumaenju
izreenom u delu Obale svetlosti (The Shores of Light: A Literary Chronicle of the
Twenties and Thirties, 1952) (ibid., 793). Moda najvee poverenje koje Hemingvej
ikad nekome ukazuje jeste kada arlsu Skribneru daje pravo da objavi sve njegove prie
kad umre (ibid., 868).
Lesli Fidler upozorava da je Hemingvej iskljuivo sposoban da prikae muki
svet bez ena, a njegove junakinje tumai kao apsurdne i nestvarne (Fiedler 1960: 304
305). Sam Hemingvej je po Fidleru tragina figura, jer je preskoio period sazrevanja i
umeo da bude samo deak ili starac (Fiedler, prema Cerrito and DiMauro 1999: 30).
Iako mu priznaje umetniko poetsko ulo, Derek Sevid (Derek Stanley Savage) tvrdi
da Hemingvej svojom zaostalom sveu dovodi do proletarizacije literature uopte
(Savage 1950: 31). ak ga naziva narodskim Henrijem Dejmsom (Savage, prema
Lamb 1996: 475).191 Edvard Vagenkneht (Edward Wagenknecht) Hemingveja poredi s
drugim avetinjskim (nocturnal) piscima, kao to su Edgar Alan Po,192 Herman Melvil ili
Natanijel Hotorn, po simbolima unutranjeg sveta, osetljivosti vizije i neprijatnoj
tematici (Wagenknecht 1952: 371). Ovaj kritiar ipak primeuje da je Hemingvejevo
delo puno potisnutih znaenja (ibid., 372). Po prisutnosti preutnog horora u delima,
Metju Kauli Hemingveja stavlja u pomenutu grupu avetinjskih pisaca (Cowley, prema
Benson 1969a: 136). Robert Voren (Robert Penn Warren) zamera Hemingveju to
prikazuje ulni svet, a njegov postupak naziva romantinim antiintelektualizmom
(Warren 1985: 45; 54). Imajui ovaj stav u vidu, uprkos njemu verujemo da se
prikazivanje ulnog sveta nuno ne kosi s intelektualizmom knjievnog dela. D. D.
Benson ustaje u odbranu Hemingvejevog dela, pitajui se da li smo mi jo uvek
viktorijanska deca razapeta izmeu priguenog romantizma s jedne, i potrebe da
pobegnemo, pobunimo se ili opovrgnemo uvreena shvatanja s druge strane (Benson
1969a: 190).
Toni Taner (Tony Tanner) istie Hemingvejevu duboku anksioznost u vezi sa
neuspehom (Tanner, prema Meyers 2005a: 369). Hemingvejeva specifina forma

190
Edmund Vilson preporuuje Hemingveja asopisu Mala revija, pa ak i uestvuje u nalaenju
izdavaa za Hemingvejeva prva dela (Wilson 1952: 117).
191
Derek Sevid predstavlja onu kritiarsku struju za Hemingvejevog ivota koja se usredsreuje na
moralnu dimenziju Hemingvejevog dela, tj. izjednaava besmisao, hladnou i frustraciju njegovog
knjievnog sveta s njim samim.
192
Hemingvej kae da su Poova dela vrlo veto konstruisana (GHOA: 13).

81
strepnje od uticaja primeuje se u Hemingvejevoj metafori bokserskog mea, kada u
pismu savetuje Vilijama Foknera s kojim bi sve autorima mogao da boksuje i dobije ih
ili ne, i na koji nain (SL: 624). 193 Linda Vagner-Martin govori o intertekstualnosti
Hemingvejevog dela koja podrazumeva veliku upuenost na sve prethodno navedene
autore (Wagner-Martin 2000b: 173192). U kontekstu samokreiranja imida po uzoru
na Lorda Bajrona Hemingvej je tim pre skrivao izvore na koje se pozivao to im je vie
bio naklonjen. Hemingvej je voleo da pie intertekstualno iako je esto otvoreno
negirao iije uticaje na svoje delo (Wagner-Martin 2004: 69). To potvruje i sam
Hemingvej pominjui svoju duboku odanost raznim autorima ija imena ne spominje
za nastanak svoje knjige Smrt u podne, mada navodi tano 2.077 knjiga i pamfleta
koje je koristio piui je (DIA: 329). Hemingvej u svoje omiljene pisce ubraja Ivana
Turgenjeva, Lava Tolstoja, Gi de Mopasana, Tomasa Mana, Kapetan Marajata, Henrija
Fildinga, Vilijama B. Jejtsa, Mark Tvena (SL: 179; 187188), ali kae da nikad nije
mogao da ita Aldernona . Svinberna, Dona Kitsa ili Persi Bi elija zbog njihove
razraene neiskrenosti (ibid., 190).194 Ernest Hemingvej ali to neki autori nisu dobili
Nobelovu nagradu Mark Tven, Henri Dejms, Karl Sandberg, Ajzak Dinesen (Isak
Dinesen) ili Bernard Berenson (Hemingway, prema Bruccoli 1986: 78). Hemingvej
pominje i imena, po njemu, velikih pisaca za koje se obino misli da nemaju pozitivan
uticaj na mlade Pol Verlen, Artur Rembo, Lord Bajron, arl Bodler, Marsel Prust i
Andre id (ibid., 128).
Kad Hemingvej kae da pisac pre nego ozbiljno pone da pie mora da proita
sve kako bi znao od ega treba da bude bolji (OW: 91), on pre svega misli na sledee
autore i dela:

Trebalo bi da proita Tolstojev Rat i mir i Anu Karenjinu, prie o

Pomorskom kadetu Deku Iziju, Frenku Mildmeju i Petru jednostavnom
Kapetana Marijata, Floberovu Gospou Bovari i Sentimentalno
vaspitanje, Budenbrokove Tomasa Mana, Dojsove Dablince, Portret
umetnika i Uliks, Fildingovog Toma Donsa i Dozefa Endruza, Crveno i
crno i Kartuzijanski manastir u Parmi od Stendala, Brau Karamazove

193
Henri Filding, Fjodor Dostojevski, Ivan S. Turgenjev, Gi de Mopasan, Stendal, Henri Dejms, Vilijam
ekspir, Migel de Servantes, Lav Tolstoj i Herman Melvil.
194
U Hemingvejevim pismima mogu se nai i komentari pojedinih dela odreenih autora. Na primer,
Hemingvej voli pesmu Endrua Marvela (Andrew Marvell) Srameljivoj gospi (To His Coy Mistress)
(SL: 189), ali ne moe da ita Ljubavnik gospoe eterli (Lady Chatterleys Lover) D. H. Lorensa (ibid.,
320).

82
 kao i bilo koja druga dva dela Dostojevskog, zatim Haklberi Fina Marka
Tvena, 195 Otvoreni amac i Plavi hotel Stivena Krejna, Pozdrav i
zbogom Dorda Mura, Jejtsove Autobiografije, sve dobro od Mopasana,
kao i Kiplinga, sve od Turgenjeva, Daleko i davno V. H. Hadsona, kratke
prie Henrija Dejmsa, a posebno Gospou de Mov, Okretaj zavrtnja,
Portret jedne ledi,196 Amerikanca

(ibid., 92)197

Hemingvej naglaava da ovo nikako ne moe biti konaan popis knjievnih dela koja
pisac mora da proita. On kae, meutim, da su neke knjige toliko stvarne da poto ih
proitate postanete drugi ovek, mislei pre svega na Ivana Turgenjeva, Lava Tolstoja i
Fjodora Dostojevskog (MF: 75), ali i na Henrija Dejmsa, Stivena Krejna i Marka
Tvena (GHOA: 15).
Hemingvej jo istie da pisac ne treba da pie ako ne pronae neto novo to e
pridodati sveukupnom ljudskom znanju. Uz izrazito takmiarsku notu, Hemingvej
pominje nadmetanje s mrtvacima, obavezu da pisac napie neto prethodno
nenapisano, ili da bude bolji od pisaca koji vie nisu ivi (OW: 112; 93). Hemingvejevi
stavovi prema drugim autorima su, shodno tome, uglavnom zasnovani na divljenju ili
ambivalentnom oseanju. Ezra Paund jedan je od najzaslunijih za Hemingvejev prodor
na knjievnu scenu. 198 Hemingvej mu je zahvalan to je njegove pesme pokazao
Margaret Anderson, urednici asopisa Mala revija, i ukazanom poverenju (SL: 62).
Paundu se obraa sa Dragi Prometej (ibid., 110), to se moe tumaiti nedvosmislenim
znakom naklonosti prema oveku od koga je toliko puno nauio (ibid., 648).

195
Hemingvej tvrdi da celokupna moderna amerika knjievnost proistie upravo iz ove Tvenove knjige
(GHOA: 15).
196
S obzirom na to da je veliao delo Ivana Turgenjeva i itao Portret jedne ledi Henrija Dejmsa,
Hemingvej se sigurno slagao sa Dejmsovim stavovima o Turgenevljevom pisanju. Naime, Turgenjev je
smatrao da likove treba staviti u situacije koje e iz njih izvui ono to oni zapravo jesu, pokazati ih u
meusobnim odnosima koji e ih istai i pronai im odgovarajui ambijent uz svu intenzivnost sugestije.
Navedeno prema: James, H. Preface (to The Portrait of a Lady).
<http://ebooks.adelaide.edu.au/j/james/henry/j2p/preface1.html> 20.12.2014.
197
U originalu: He should have read War and Peace and Anna Karenina by Tolstoi, Midshipman Easy,
Frank Mildmay and Peter Simple by Captain Marryat, Madame Bovary and LEducation Sentimentale by
Flaubert, Buddenbrooks by Thomas Mann, Joyces Dubliners, Portrait of the Artist and Ulysses, Tom
Jones and Joseph Andrews by Fielding, Le Rouge et Le Noir and La Chartreuse de Parme by Stendhal,
The Brothers Karamazov and any two other Dostoevskis, Huckleberry Finn by Mark Twain, The Open
Boat and The Blue Hotel by Stephen Crane, Hail and Farewell by George Moore, Yeatss
Autobiographies, all the good de Maupassant, all the good Kipling, all of Turgenev, Far Away and Long
Ago by W. H. Hudson, Henry Jamess short stories, especially Madame de Mauves, and The Turn of the
Screw, The Portrait of a Lady, The American .
198
Karlos Bejker tvrdi da je Paund Hemingveja vie podravao kao prijatelj nego kao urednik (Baker
1956: 8).

83
Hemingvej je zajedno s Robertom Frostom, Aribaldom Makliom i T. S. Eliotom
pokuavao da pomogne Paundu, jednom od najboljih ivih pesnika (ibid., 548; 878),
kad mu je bilo najtee i izvede ga iz bolnice (ibid., 878). Hemingvej Paunda smatra
jednim od najdareljivijih ljudi kome je oduvek bio cilj da drugima pomogne (MF: 64
65).
Uticaj Radjarda Kiplinga na mladog Hemingveja nikad nije osporavan u kritici.
Edmund Vilson, koji se ozbiljnije bavio vezom Kiplinga i Hemingveja, uoava njihov
zajedniki podeljen stav prema enama. Ono to njihove junakinje ini savrenim
ljubavnicama, tvrdi Vilson, jeste njihova unutranja pokornost. Hemingvejev odnos
prema neizbenom neuspehu ljubavi umnogome je, meutim, mraniji od Kiplingovog,
te nije udno to za model kratkih pria uzima sumornije kiplingovske teme, kao to
su samoubistvo, insomnija ili slom ivaca. Radjard Kipling, T. S. Eliot i Ernest
Hemingvej mogli bi se nazvati modernim laureatima pesimizma (Spilka 1995: 121
123). Hemingvej je uivao itajui modernu knjievnost. Dozef Flora (Joseph M.
Flora) upozorava na uticaj Dozefa Konrada na mladog Hemingveja (Flora 2012: 81), i
navodi reenicu iz Predgovora Konradovom delu Crnac sa Narcisa (The Nigger of
the Narcissus, 1897) koja po njemu postaje sredinji element Hemingvejeve poetike:
Zadatak pisca je da vas natera da ujete, osetite, da vas natera da vidite. To i nita vie,
to je sve. (Flora, prema Lynn 1987: 142). Ista pravila po Hemingveju vae i u ivotu
posmatrati i ne videti sutinu stvari jeste greh, a ko ne vidi ne zasluuje da ivi
(TAFL: 166).
Hemingvejev roman Prolene bujice tumai se kao oprotaj od egrtovanja. U
njemu se ismevaju sentimentalizovane reenice ervuda Andersona i naelo Gertrude
Stajn o repetitivnom ponavljanju (Gurko 1968: 137141).199 Hemingvej ovom knjigom
pokazuje svoju satirinost, na ta upuuje odabrani epigraf Henrija Fildinga da e
dobar posmatra svuda oko sebe uoiti smeno (TOS: iii).200 Hemingvejeva burleska je
naroito usmerena protiv Andersonovog romana Crni smeh (The Dark Laughter,

199
Drastino pojednostavljena reenica Gertrude Stajn i trik ponavljanja kljunih rei otvorio je nov nain
prenoenja emocije u knjievnom tekstu (Lynn 1987: 141).
200
U originalu: []; but life everywhere furnishes an accurate observer with the ridiculuous.

84
1925) 201 i u njemu prikazane mistine i misteriozne seksualnosti, kao i protiv
njegovih banalnih i prenakienih reenica (Flanagan 1955: 513).
Ford Medoks Ford za prvu reenicu romana Zbogom oruje kae da ima
senzacija koje se ne daju opisati i da je osetio kao da je konano pronaao neto
blistavo posle dugog rovarenja po praini. itati Hemingveja, ekstatian je Ford,
puko je uzbuenje (Ford 2005: 79). Hemingvejeva nezahvalnost, ali i integritet i
ljubav prema knjievnosti, dobro se oslikava kada kae da bi uputno bilo ubiti Forda
a onda razapeti na krst i gospou Ford jer je svojim megalomanskim grekama doveo
knjievni asopis transatlanska revija (the transatlantic review) do bankrota.
Hemingvej objanjava da sve to govori iz literarnih, a ne linih razloga privatno mu
je drag, ali je shvatio da je Ford laov i prevarant (SL: 116; 125128). Uvek kad bi ga
Ford nervirao Hemingvej bi se setio rei Ezre Paunda da je Ford dobar pisac i da ne
treba biti drzak prema njemu. Hemingvej priznaje da je pedesetih godina izgubio
potovanje koje je gajio prema Fordu kao starijem piscu (MF: 49).
Jednom prilikom Hemingvej kae da Dejms Dojs nije na njega direktno
uticao, ali da je Dojsovo delo sve promenilo i svima njima omoguilo da se oslobode
stega (OW: 85).202 Hemingvej potvruje da je, osim Ezre Paunda, Dojs jedini ivi
autor koga potuje jer moe da pie bolje od svih koje poznaje (SL: 696).203 Pohvala
Dojsu nalazi svoje mesto i u romanu Ostrva u struji gde Hemingvejev junak kae da je
Dojs izmislio nov jezik (IIS: 66), kao i da je njegovo delo mnogo okantnije od slika
nagih ena (ibid., 71). Hemingvej Dojsa hvali i kao prijatelja s kojim se nije svaao,
kao ni s Paundom (SL: 789). Sam Dojs je jednom rekao kako ljudi nisu svesni da se
mnogo vie krije iza Hemingvejeve forme nego to se misli (Lynn 1987: 162).
Od D. H. Lorensa Hemingvej ui kako se pie o zemlji koja se voli (SL:
204
385), a voleo je da ita njegovu priu Pruski oficir (The Prussian Officer), kao i
romane Sinovi i ljubavnici (Sons and Lovers, 1913) i Beli paun (The White Peacock,
1911) (MF: 16). Hemingvej nije podravao Lorensov cerebralni misticizam koji ne
dozvoljava da se poveruje u ono o emu se u knjigama povremeno govori. Hemingvej

201
Prvi deo Hemingvejevog romana nosi ironian naslov Crveni i crni smeh (Red and Black
Laughter).
202
Pisci s poetka XX veka.
203
Hemingvej navodi da je Dojsova dela paljivo itao, ne samo iz novinskih lanaka, to njegovu
pohvalu ini jo ozbiljnijom.
204
Italija (TAFL: 86).

85
smatra da je Lorens morao da bude razdraen da bi mogao dobro da pie (TAFL: 85). U
kritici Hemingvejeve zbirke pria U nae vreme, Lorens pominje kako Hemingvej
nikoga ne voli i kako se ni ne pretvara da nekog voli. Hemingvej, tvrdi Lorens, ni ne
udi za tim oseanjem, ve eli da zadri stanje nitine u sebi, ali i da negira postojanje
ieg van sebe samog (Lawrence 1962: 94). Hemingvej, po naim saznanjima, nije
odgovorio na ovaj komentar.
Liza Tajler (Lisa Tyler)205 upuuje na homofobine delove Hemingvejevog dela
Smrt u podne, u kojima se pominju seksualno neodreeni autori kao to su Oskar
Vajld, Volt Vitman, El Greko, Andre id i Oldus Haksli (Tyler 2004: 50). Hemingvej
priznaje kako nema ni strpljenja ni interesovanja da ita Hakslija jer ga smatra
prevarantom koji se razmee i egoizmom upropatava svoje delo. Hemingvej smatra da
bi pravi pisac trebalo da prikae prave ljude, a ne veto konstruisane karaktere, tj.
karikature, kao to to ini Haksli i objanjava da ljudi u romanu moraju proistei iz
pievog iskustva i znanja, odnosno iz celog njegovog bia (DIA: 163164).
Hemingvej, meutim, pominje da je kao mlad voleo da ita zabavno tivo Hakslija, dok
ga Gertruda Stajn nije ubedila da je to samo naduvano ubre mrtvog oveka (MF:
16). U satirinom kontrastu s Franciskom Gojom, Hemingvej El Greka naziva Kraljem
homoseksualaca (El Rey de los Maricones), implicirajui njegovu homoseksualnost, i
istovremeno upuuje na grozno sentimentalnu, ponienu ljudskost Volta Vitmana. S
druge strane, Goju uzdie zbog njegove prave vere u prainu, osvetljenost, pokrete,
sopstvene cojones, 206 slikanje, rezbarenje, i u sve to je video, osetio, dodirnuo,
pomirisao, popio i propatio (DIA: 176). Hemingvej Goju smatra idealnim umetnikom i
ovekom koji u umetnost unosi ta zna i element kako je bilo (Kinnamon 1959:
55).207 Hemingvej po svemu sudei smatra da je umetnikov zadatak da iz sopstvene
due iznese pravi ivot, a ne njegov privid. Goja po Hemingvejevom miljenju ne
zatvara oi ni pred grotesknim ratnim slikama ljudskih fragmenata koji podseaju na
raspukle saksije (ibid., 120). Hemingvej za Dona Golsvordija misli da je glupan u
gospodskoj garderobi kog nikad nije mogao da ita (SL: 663); govori o glupostima iz
knjige Tomasa Vulfa i ironino pominje njegovu majku-sveticu (ibid., 678); naprosto,

205
Profesor angloamerike knjievnosti na koledu u Ohaju (Sinclair Community College, Dayton,
Ohio), i autor sajta Virtuelni Hemingvej (Virtual Hemingway) koji se nalazi na listi meunarodnih sajtova
Hemingvejevog drutva koji promoviu Hemingvejev rad.
206
pan. hrabrost.
207
U originalu: the way it was.

86
ne voli Sinkler Luisa (ibid., 660), niti Lutriju (The Lottery, 1948) irli Dekson
(ibid., 649); kudi izvetaenost Hermana Melvila (ibid., 780) i naziva ga retorikim
piscem ije znanje lii na ljive u pudingu, uz povremeno dobru prozu (GHOA: 14).
Odnos Hemingveja i T. S. Eliota bio je zamren i ambivalentan, izmeu ostalog i
zato to su se jedan u drugome ogledali Eliot je za poeziju XX veka uinio upravo
ono to je Hemingvej za prozu (Flora 2012: 73). Hemingvej je, meutim, u velikoj
meri uio o temi sterilnosti upravo od Eliota (ibid., 77), dok njegovo pisanje jasno
pokazuje upuenost na Eliotovu ideju objektivnog korelativa. 208 Ezra Paund, glavni
esteta angloamerikog modernizma s poetka XX veka, najvie je zasluan to Eliot
postaje Hemingvejev rani mentor prevashodno kroz Pustu zemlju (The Waste Land,
1922). 209 Ve od samog poetka, Hemingvej postaje Eliotov bezobzirni uenik.
Fasciniran glasinama o problemima u branom ivotu Eliotovih, Hemingvej se zabavlja
dok ga ismeva210 i istovremeno glorifikuje druge pisce, a najvie Konrada i Paunda. S
obzirom na to da Hemingvej rano pokazuje svoju zainteresovanost za teme roda,
razmiljanja o Eliotovoj seksualnosti nadvladavaju Eliotovo delo, pa ovaj pisac postaje
glavna Hemingvejeva meta meu tzv. nejakim humanistima (Flora 2012: 75). Sumnja
u Eliotovu normativnu seksualnost moe se uporediti s glasinama o Hemingvejevoj
homoseksualnosti koje je irio Robert Makalmon (Robert McAlmon) (ibid., 8384).
Glasine o homoseksualnoj vezi Hemingveja i F. S. Ficderalda podstrekivala je i sama
Ficderaldova supruga Zelda, osetivi seksualnu dimenziju njihovog odnosa.211
Hemingvejeva opsesija Henrijem Dejmsom vidi se u njegovom stalnom
vraanju na Dejmsovo traumatino iskustvo iz mladosti koje Dejms opisuje kao
208
Objektivni korelativ oznaava autorov postupak kojim predstavlja odreenu junakovu emociju u vidu
izvesne objektivne osobe, stvari ili dogaaja. T. S. Eliot ovaj termin prvi put upotrebljava u eseju Hamlet
i njegovi problemi (Hamlet and His Problems). Jedna od najistaknutijih primena ove ideje u
Hemingvejevom delu vidi se u opisu loih vremenskih prilika (Stoltzfus 2005: 223).
209
Oigledan je uticaj Eliotove Puste zemlje na Hemingvejevu prvu zbirku pria U nae vreme, kao i na
zbirku Mukarci bez ena, koja obiluje slikama sterilnosti i suvoe. Hemingvej je bio upoznat s Eliotovim
esejima, meu kojima i s esejem Tradicija i individualni talenat. Zajednike teme Hemingveja i Eliota
jesu: mizoginija, antisemitizam, udnja za izgubljenom verom, strast ka pecanju, religioznost i jalovost
ljubavi (Flora 2012: 7679).
210
Kenet Lin smatra da je Hemingvejevo ismevanje Eliotove seksualne nedostatnosti zasnovano na
oseanju sopstvene slabosti koje ga povremeno goni na pakost (Lynn 1987: 248). Hemingvej saznaje da
su Eliotovi ubrzo posle venanja iveli sa Bertrandom Raselom (Bertrand Russell), to ga navodi da
razmilja o Eliotovoj seksualnosti. Kad god mu se ukae prilika, Hemingvej implicira da je Eliot
enskasta devica. Pria Gospodin i gospoa Eliot (Mr. and Mrs. Elliot) nastaje po modelu branog
ivota Eliotovih. Takoe, Eliot je imao uroenu kilu, koja se nije uklapala u koncept miiavog
hrianstva i snanog mukog tela koji je podravao (Flora 2012: 7475).
211
Tenesi Vilijams, pisac homoseksualnog opredeljenja, srdano je itao Hemingvejeva dela i znao za
glasine (ibid., 84).

87
nejasnu povredu, ogavnu, groznu, mranu i vrlo linu, pa tako i sam podstie glasine
o sopstvenoj kastraciji. 212 Hemingvej je upravo zbog feminizovanog mukog tela
Dejmsa smatrao manjim mukarcem, a time i manjim stvaraocem (Houston 1985:
3334). Iako ga naziva velikim amerikim piscem, Hemingvej Dejmsa nikako nije
mogao u potpunosti da prihvati, smatrajui ga svojom antitezom upravo zbog pokazane
slabosti (ibid., 39). Hemingvej konano formira protivurean stav o Dejmsu kao o
virtuelnom evnuhu telesno impotentnom, ali i nedostatnom u svom pisanju (ibid., 43).
Da je Hemingvej bio okupiran razmiljanjima o rodu govori i njegova opaska da svi
junaci Henrija Dejmsa govore kao fairies, 213 osim par karikatura (SL: 226).
Hemingvej ga poredi s mukim babama poto osea da u njemu tinja strah od neuspeha
(ibid., 703), koji Hemingvejeva paradigma maskulinih vrednosti ne doputa. U pismu
Adrijani Ivani Hemingvej objanjava da je Dejms bio veliki ameriki pisac koji je
dolazio u Veneciju i gledao kroz prozor, puio cigaretu i mislio (ibid., 830). Hemingvej
nikada nije mario za one koji su unapred razmiljali o emu e da piu, a da tome nisu
bili iskustveno bliski.214 Erik Haralson (Eric Haralson) upozorava da je Hemingvejeva
formativna faza (19251935) bila obeleena strepnjom od uticaja, kao i strepnjom od
(pogrene A. . K.) seksualnosti i/ili roda (Haralson 2003: 173). U skladu sa svojim
teorijskim stavom o specifinoj preradi iskustva u delo, uvena rana glavnog mukog
junaka iz romana Sunce se ponovo raa, Dejka Barnsa (Jake Barnes), neodoljivo
podsea na tajanstvenu povredu Henrija Dejmsa. Rastrzan izmeu nejasnosti
Dejmsove telesne povrede i uverenja da Dejms jeste veliki pisac, Hemingvej ne
razreava emotivnu ambivalentnost prema ovom autoru i mentoru.215
Igrajui ulogu velikog savetodavca, Hemingvej upozorava Dona Dos Pasosa
da, poto kao pisac ima cojones, ne dozvoli ikome da utie na njegovo pisanje, kao i da
ne dopusti da mu junaci postanu simboli (SL: 354). Hemingvej moralnu trule kritike
Edmunda Vilsona poredi s padom kvaliteta Dos Pasosovog dela, koji prevashodno
pripisuje dominaciji ena (ibid., 557). Za razliku od Hemingvejevog negativnog osvrta

212
Hemingvej pominje Dejmsovu povredu Maksvelu Perkinsu 1926. godine, ironino objanjavajui da
ne vidi kako time naruava njegovu reputaciju poto Dejms vie nije iv, ba kao ni Kits ili Bajron
(SL: 209). Dejmsov bicikl Hemingvej pominje i u romanu Sunce se ponovo raa (SAR: 101).
213
Pogrdna re za homoseksualce.
214
O istom Dejmsovom pogledu s balkona na prolaznike i utenu cigaretu u ruci Hemingvej govori i u
svom posthumno objavljenom delu Kao svitanje (TAFL: 223).
215
Dozef Flora istie kako je Dejms bio mentor Hemingveju i Eliotu (Flora 2012: 81). Hadli je volela
da ita Dejmsa dok je s Hemingvejem bila srena u Parizu (MF: 22).

88
na njega, Dos Pasos roman Zbogom oruje smatra prvoklasnim romanom napisanim
oiglednom vetinom pisca koji zna svoj zanat (Dos Passos 2009: 19). Ba u pismu
Dos Pasosu, Hemingvej govori o svom prijatelju i slikaru Voldo Pirsu koji cojones
menja flaicama za mleko. Hemingvej ne razume zato Pirs postaje pripitomljen kao
krava koja brine po celi dan i no i ne nalazi vremena za ita drugo. Poto je smatrao
da oinstvo nije celodnevni posao, Hemingvej ali to je ovaj poeo da lii na staru
kokoku okruenu divljim hijenama od dece (SL: 440; 445).
Vilijam Fokner povodom izlaska novele Starac i more hvali Hemingveja kako
e vreme pokazati da je jedan od najboljih naih savremenika (Faulkner, prema Meyers
2005a: 312). Njihov odnos meutim nije bio jednostavan kao to bi prethodna izjava to
mogla da nagovesti. Hemingvej i Fokner nisu se nikad upoznali premda su bili svesni
jedan drugog. Oni postaju samoproklamovani rivali u borbi za umetniku slavu.
Hemingvejeva prirodna ratobornost ga nagoni da prvi uvredi Foknera, to pokree
intenzivni rat emocija (Rovit 2006: 157160). Gregori Hemingvej se sea kako mu je
otac priao da je Fokner najbolji, ali da u njegovom delu treba proi kroz puno
besmislica da bi se dolo do zlata jer Fokneru nedostaje literarna savest (Hemingway
1976: 102). Premda je i sam zauzimao defanzivan stav prema negativnim kritikama
sopstvenog dela, Hemingvej naglaava da ne treba priati samo o dobrim stranama
pisca, ve i prepoznati ta ne valja. On priznaje da ga iritira kritika koja naglaava kako
mu je Fokner pomogao u karijeri, i pita se da li je to moda zbog toga to je ovaj prvi
dobio nagradu (SL: 772). 216 U Portretu Lilijan Ros, Hemingvej ismeva Foknerova
religiozna shvatanja, smatrajui da ljudi ne treba da priaju o Bogu kao da ga poznaju
i takoe se nada da e Fokner prestati da pie poto je izgubio talenat (ibid., 807).
Sumnjiav prema piscima koji puno piu, Hemingvej ne prata Fokneru to tampa
knjigu za knjigom, umesto da ostane dobar pisac kakav je bio (MF: 148). Hemingvej
smatra da pisci ne treba uurbano da piu kada nemaju ta da kau (GHOA: 16).
Hemingvej ironino pominje da povremeno, kad se umori, namerno imitira Foknera,
samo da bi mu pokazao kako se to radi (SL: 848). Hemingvej je ideju umetnikog
nadmetanja ozbiljno shvatao, a ukoliko na to dodamo i line probleme kroz koje su

216
Vilijam Fokner je dobio Nobelovu nagradu za knjievnost 1949. godine. Hemingvej ovo pitanje
postavlja u pismu od 29. juna 1952. godine.

89
obojica prolazili, dobijamo bujicu uvreda s jedne i druge strane (Rovit 2006: 161).217
Iako su oba pisca patila od duboke depresije, Fokner je u Hemingvejevoj smrti video
kraj jedne ere amerike knjievnosti i nikoga ko bi Hemingveja mogao da zameni
(ibid., 168).
Hemingvej je umeo snishodljivo da se odnosi prema piscima enskog pola, to
bi se moglo dovesti u vezu s njegovim internalizovanim strahom proisteklim iz ideje s
kraja XIX i poetka XX veka da je umetnik enskast ili feminizovan. Defri Mejers
smatra da Hemingvej koristi knjievnost kao oruje za nadmetanje i borbu sa
enskim, dok bi njegovo odbijanje da govori i pie kao intelektualac trebalo videti u
svetlu ove borbe (Meyers 2005b: 2). Ispitujui drutvene posledice Prvog svetskog rata i
njegov uticaj na mukarca-pisca s poetka XX veka, Dord Mose (George Lachmann
Mosse) govori o dilemi pisca (ili pesnika) i njegovog bivanja pravim mukarcem. Poto
novonastala situacija namee mukarcu-vojniku obavezu da ode u rat i tako dokae
svoju mukost, jasno je zato onda ona ne ostavlja mesta za umetniku senzibilnost.
Estetika maskuliniteta pretpostavlja vrste, odlune mukarce spremne na stoiko
podnoenje bola, ali istovremeno implicira homoseksualnost umetnika (Mosse 1996:
111112). Da Hemingvej maskulinizuje svoj teorijski diskurs i pravi paralelu izmeu
pisanja i rata, moe nam pokazati njegov uvid da pisac mora biti inteligentan i
neostraen, ali, povrh svega, mora da preivi i podnese sve pritiske (GHOA: 19).
Hemingvejev odnos prema drugima trebalo bi posmatrati u kontekstu
modernistike satire ili invektive. S tim u vezi, Ernest Hemingvej, Virdinija Vulf i D.
H. Lorens smatraju se najveim literarnim zakeralima218 XX veka (Dexter 2010: 163).
Hemingvej neretko ulazi u vrlo zaotreno nadmetanje s drugima, kojim se uglavnom
defanzivno brani od tuih kritika, oseajui neprestanu potrebu da objasni sebe.
Hemingvej je sebe, kao i mnogi drugi pisci, video kao original zbog ega se distancirao
ili napadao bilo kog umetnika (kopiju A. . K.) s kojim bi ga uporedili (Brand 2004:
185),219 ili, pak, zadavao niske udarce kritiarima i piscima od ijeg je uticaja strepeo
(Lynn 1987: 461). Koncept vitekog duela ranog XIX veka koji je bio znaajna odlika
modernog maskuliniteta u smislu negovanja muke asti i ideala muevnosti (Mosse

217
Fokner Hemingveja naziva kukavicom, piscem bez hrabrosti. S druge strane, Hemingvej je voleo da
kae da njemu makar nije potrebna zatita opora kao Fokneru (Rovit 2006: 162163). Detaljnije o
njihovom sukobu iz Hemingvejevog ugla videti SL: 771772.
218
U originalu: faultfinders.
219
Prevashodno se misli na ervuda Andersona i Gertrudu Stajn.

90
1996: 18) takoe ini deo Hemingvejeve konstrukcije mukosti. Hemingvej je bio
svestan razliitih naina drutvenog konstruisanja mukosti pa se shodno njima i
ponaao.
Kao to feministkinje ne zaboravljaju na svoj pol/rod tumaei dela pisaca
mukog pola, ini se da to ne ine ni muki kritiari, barem kad je u pitanju Hemingvej.
U kritici njegovog dela moe se uoiti bliskost feministikih komentara s jedne, i
konzervativnih ili tradicionalnih (mukih) uvida s druge strane. Njihova zajednika
taka jeste itanje (uitavanje? A. . K.) mizoginije u delu, ili itanje Hemingvejevih
junaka kao projekcija autora (Frohock 1957: 194). ak i ukoliko bismo se sloili s
miljenjem da Hemingvej osea potrebu da delom uvek iznova javno dokazuje svoju
mukost, primeujemo da to ine i njegovi kritiari kojima Hemingvejevo, uistinu
prisutno, muko dokazivanje neobino smeta. Ne skrivajui bes koji osea prema
Hemingveju, Vindam Luis (Wyndham Lewis) upozorava na proletarizaciju
knjievnosti, tj. srozavanje knjievnosti delima autora kao to je Hemingvej, ironino
dovodei u pitanje itavu ameriku kulturu ukoliko joj je ba Hemingvej dobar pisac.
On takoe kae kako su svi likovi iz romana Sunce se ponovo raa nadrogirane
marionete (Lewis, prema Meyers 2005a: 146156). 220 Luis Hemingveja naziva i
mucavcem gospoe Stajn,221 pasivnim mukarcem kome se stvari dogaaju (Lewis,
prema Baker 1956: 45). Ostavljajui knjievnoumetniki kvalitet Hemingvejevih dela
po strani, pitamo se ta je to to u Hemingvejevoj linosti pobuuje ovakve subjektivne
(kritike?) komentare. Jedan od moguih odgovora mogao bi da bude da Hemingvejev
javni mao imid ne predstavlja samo spoljanji znak unutranje nesigurnosti ili
nepostojanja prave mukosti Ernesta Hemingveja, ve moda i njegovih kritiara.
Opaska Oskara Vajlda da ima nekog luksuza u samoprekoru jer, zapravo,
samogrdnjom poruujemo da niko drugi nema pravo da nas okrivljuje osim nas samih
(Wilde 2001: 78) mogla bi se primeniti na Hemingveja. Dokazivanje kreativne i
seksualne potentnosti pred publikom koja uvek iznova iznosi konani sud o neijoj
mukosti neretko je kod Hemingveja dobijalo oblik rivalstva s drugima, specifine

220
Ironino naslovljen esej Vindama Luisa Glupi vo (The Dumb Ox) u Mukarci bez umetnosti (Men
Without Art, 1934) toliko je razbesneo Hemingveja da je polomio vazu sa cveem u knjiari Silvije Bi i
osvetio se napadom na Luisa u Pokretnom prazniku (SL: 264).
221
Gertruda Stajn se sveti Vindamu Luisu nazivajui ga crvom koji stalno neto meri (The Measuring
Worm), zbog toga to je neprestano premeravao stvari, smatrajui, na primer, da je kvalitet umetnike
slike u njenim merama, ime je potpuno promaio pravu svrhu umetnosti (MF: 64).

91
borbe iji razloge moemo pronai i u viktorijanskom konceptu nadmetanja (Walker
Howe 1975: 522).222 Hemingvej je morao biti svestan performativnih aspekata svog
ponaanja prema drugima i ispisivanja sopstvenog (rodnog) identiteta, zbog ega itaoci
iznova dobijaju veto izvedenu sliku ogoljenog Hemingvejevog lika i svih drugih o
kojima je razmiljao ili govorio.

2.3.4 Fransis Skot Ficderald i dokazivanje muevnosti

Hemingvejev odnos s F. S. Ficderaldom uglavnom se temelji na zajednikim

diskusijama o knjievnosti i davanju ili prihvatanju prijateljskih saveta. Ficderaldu se
Hemingvejeva proza inila toliko dobrom da je smatrao da je nemogue imitirati.
Koliko god da mu je Ficderaldovo miljenje laskalo, Hemingvej negde od 1929.
godine posebno poinje da naglaava svoj uspeh a Ficderaldovu pasivnost, za koju je
direktno krivio Ficderaldovu enu Zeldu (Godlhurst 1963: 157166). Hemingvej je
insistirao na umetnikoj savesti koja podrazumeva da prozni pisac bude posveen idealu
savrenstva i bude u stanju da prenebregne sve smetnje koje idu na tetu njegovih
umetnikih standarda. Hemingvej veruje da je pisanje pria po narudbini asopisa
podjednako nedopustivo prostituisanje talenta kao i menjanje kraja prie zarad novca
(MF: 89). 223 On umetniku savest Ficderalda smatra poljuljanom zbog nedovoljne
discipline, pijanstva i odnosa sa Zeldom, faktora koji dovode do slabljenja Skotove
popularnosti i Zeldinog mentalnog sloma (ibid., 167169). Hemingvej dri da je
Ficderaldovo cmizdrenje sramno i poinje da ga poniava u javnosti i u svojim
knjigama bio je naprosto zgroen Ficderaldovim besramnim ogoljenim
paradiranjem sopstvenog unitenja pred svetom (Hemingway, prema Lynn 1987: 428).
Umanjen bajronovskim intenzitetom Hemingveja, Ficderald se potpuno predavao

222
Kenet Lin smatra da se Hemingvej celog ivota takmiio s prijateljima prevashodno zbog svog odnosa
s roditeljima (Lynn 1987: 115).
223
Hemingvejev opis prirodnog Ficderaldovog talenta i naina na koji se ugasio izrazito je slikovit:
Njegov talenat bio je prirodan kao i ara od praha na krilima leptira. U jednom trenutku shvatio bi, ne
vie nego to bi i sam leptir, da je ara bila isprana ili da je njena lepota bila naruena. Kasnije je postao
svestan svojih oteenih krila i njihove konstrukcije, nauio je da misli, ali nije vie mogao da leti zbog
toga to je svetlost te ljubavi nestala, a on je mogao samo da se sea kako je nekada, s lakoom, mogao da
leti. U originalu: His talent was as natural as the pattern that was made by the dust on a butterflys
wings. At one time he understood it no more than the butterfly did and he did not know when it was
brushed or marred. Later he became conscious of his damaged wings and of their construction and he
learned to think and could not fly any more because the love off light was gone and he could only
remember when it had been effortless (ibid., 84).

92
oseanju poraza i izdaje (Goldhurst 1963: 172173). ini se da je izvesna potisnuta
seksualnost koja je lebdela u njihovom odnosu bila okida za mnoge Hemingvejeve
invektive protiv Ficderalda. Kenet Lin ovo javno unienje Ficderalda tumai kao
Hemingvejevu opsednutost mukou, androginijom i queer seksualnostima uopte
koja ga goni da veto koristi svog (najboljeg A. . K.) prijatelja kako bi uveliao
sopstvenu sliku u javnosti (Lynn 1987: 284285).
Paljivo itanje Hemingvejevih pisama pokazuje da se Hemingvej u velikoj meri
bavio odnosom Skota i Zelde, Skotovim pisanjem i nainom ivota. Mada neretko
bezobziran u izjavama, Hemingvej se prema Ficderaldu, ini se, ophodio iz iskrenih
pobuda. U pismu iz 1925. godine, Hemingvej kae da je Veliki Getsbi (The Great
Gatsby, 1925) prvoklasna knjiga (SL: 163). Siguran da mu je roman Blaga je no
(Tender is the Night, 1934) najbolja knjiga, ako se izuzmu neki delovi Velikog
Getsbija (ibid., 305), Hemingvej bodri Ficderalda da ga zavri, hrabri da izae iz
depresije i nastavi da pie. On ga istovremeno upozorava da svi ponekad izgube
inspiraciju,224 i uu u period kada im se ini da nikada vie nee biti u stanju da piu.
Hemingvej insistira da se mora nastaviti kad je najtee, a pisanje e ve postati bolje s
iskustvom (ibid., 306307). Premda zasigurno opsednut razmiljanjima o sopstvenom
stvaralatvu i periodima kreativne nemoi, Hemingvejeva boja glasa postaje drugaija
kada se obraa Ficderaldu to pokazuje da ga ne izjednaava s drugima. U pismima
upuenim Ficderaldu ne izostaje estita elja da neko u koga veruje pobedi zle misli i
krene dalje. Hemingvej istie da nikada s Ficderaldom nije bio ni superioran ni
inferioran jer meu ozbiljnim piscima nema suparnitva svima je podjednako teko
(ibid., 310).
Da su Hemingvejevi poetiki pogledi skriveni meu savetima prijateljima-
-piscima pokazuje nam Hemingvejev predlog upuen Ficderaldu da ne izmilja za
knjigu neto to se stvarno ne bi desilo mora se iskreno izmatati, bez varanja, tj.
izmiljati iz neeg to nam je poznato, posmatrati i sluati (ibid., 407). Jedna od
Hemingvejevih preporuka Ficderaldu posebno otkriva Hemingvejev pogled na vezu
izmeu pievog ivota i njegovog pisanja:

224
Hemingvej koristi engl. bloom (doslovno procvetalost), ali i engl. juice, to u znaenju sok ili tenost
asocira na oticanje emocije. Videti: 2.4.3.

93
 Zaboravi na svoju linu tragediju. Svi smo ti mi surovo kanjeni od
samog poetka i neizostavno mora da doivi ogroman bol pre nego to
pone ozbiljno da pie. Ali kada te neko ili neto avolski povredi,
iskoristi to nemoj da vara: budi dosledan tome kao to je naunik
svom radu i nemoj da misli da je bilo ta to se deava sad od velikog
znaaja samo zato to se to tebi, ili nekom tvom, dogaa.

(ibid., 408)225

Nekoliko Hemingvejevih teorijskih pogleda zaodenuto je u formu linog saveta

prijatelju pisac ne bi trebalo da razmilja o svojoj tragediji jer nas ona nikada ne
zadesi odjednom, oduvek je tu; pisac mora da iskusi veliki bol pre nego postane pravi
pisac; pisac treba da iskoristi svoj bol u svrhe knjievnosti; prava knjievnost ne sme da
vara; treba biti posveen svom delu kao naunik; ne treba misliti da su pojedinani ljudi
i njihove sudbine uopte vani. Ovo ne mogu biti rei hvalisavca, ve rei pisca kome je
stalo do sebe, svog prijatelja i, najpre, knjievnog dela, svog i tueg. Jer, kako kae,
kad patimo ne patimo zbog sebe nego zbog drugih (ibid., 431).226 Hemingvej ali to
je Ficderald za enu uzeo Zeldu koja ga, iz ljubomore prema njegovom pisanju,
unitava, nadajui se ipak da pravi pisci uvek povrate snagu, samo ukoliko nastave da
piu kako treba (ibid., 408). Hemingvej ne prestaje da hvali Ficderaldov roman Blaga
je no, 227 ali i dalje ne moe da poveruje u koliinu Ficderaldovog samoponienja
pijanstvom. Hemingvej smatra da Ficderald toliko uzdie mladost da je gotovo
zaboravio da se iz nje ne ide direktno u starost (ibid., 428). Jo jednom kazujui slino
da ovaj toliko voli mladost da je preskoio zrelo doba i postao senilan Hemingvej
sugerie da Ficderald nije dovoljno mukarac. Poto se Ficderald uvek oseao
nedovoljno muevnim jer nije iao u rat, Hemingvej ga tei uveren da i kukavice mogu
biti dobri pisci (ibid., 438).228

225
U originalu: Forget your personal tragedy. We are all bitched from the start and you especially have
to be hurt like hell before you can write seriously. But when you get the damned hurt use it dont cheat
with it. Be as faithful to it as a scientist but dont think anything is of any importance because it happens
to you or anyone belonging to you.
226
Hemingvej 1936. godine pie Maksvelu Perkinsu koliko mu je stalo da Ficderald prebrodi krizu i
izae iz perioda kreativne nemoi (SL: 438).
227
Hemingvej donosi konaan sud o Ficderaldovom delu i kae da je njegov najbolji roman Blaga je
no, a od pria izdvaja Bogatog deaka (The Rich Boy) i Ponovo u Vavilonu (Babylon
Revisited) (ibid., 695).
228
Hemingvej se jednom naalio s njim da bi to to ali to nije uestvovao u ratu bilo isto kao i kad bi
bio utuen to nije preiveo zemljotres u San Francisku (ibid., 689).

94
 Hemingvejeve konstrukcije sopstvenog imida u javnosti jesu svesne to
pokazuje npr. injenica da Hemingvej Ficderalda naziva bratom pederastom (ibid.,
267). Hemingvej takoe namerno priziva asocijacije enskosti u opisu Ficderaldovog
fizikog izgleda kada se usredsreuje na njegovu lepu, talasastu kosu, visoko elo,
ustreptale oi, prelep nos, lepe ui i, naroito, prefinjene dugake usne koje zabrinjavaju
posmatraa (MF: 84). Implicirajui da rod njegovog prijatelja nije normativan,
Hemingvej se, bez sumnje, poigrava uvreenim idejama o maskulinom i femininom.
Ogoljavanje Ficderalda jo vie se pojaava neprijatnim Hemingvejevim pitanjem da li
je sa enom spavao pre braka, posle ega dolazi do udne promene Skota obliva znoj,
ubledelo lice mu se gri i on konano postaje prava maska smrti, tu pred
Hemingvejevim oima (ibid., 86). Odnos Hemingveja i Ficderalda prepun je
ambivalentnih seksualnih insinuacija. Ernestu je zabavno da gleda Skota kako pije vino
iz flae, a to oseanje poredi sa uzbuenjem devojke koja se prvi put kupa gola bez
kupaeg kostima (ibid., 95). Hemingvej svom prijatelju posveuje ak tri od devetnaest
poglavlja knjige Pokretni praznik kako bi javnosti objasnio ko je zapravo Fransis Skot
Ficderald. Hemingvej tu svog prijatelja predstavlja kao pisca koji je potroio svoj
talenat nesiguran u sopstvenu seksualnost, mukarca koji je bio ljubomoran na svoju
enu i pisca opsednutog zdravljem i kreativnim sposobnostima.229
Sasvim suprotno ranijoj izjavi da meu dobrim piscima nema suparnitva,
Hemingvej priznaje da se u odnosu s Ficderaldom uvek oseao kao ilavi mali deak
koji se podsmeva nenom, ali talentovanom dekiu (SL: 483). On takoe kae da
nikad naroito nije imao potovanja prema Ficderaldu osim to se divio njegovom
velikom, ali protraenom talentu (ibid., 689). Hemingvej odluuje da iznova ogoljeno
progovori o njemu deset godina posle njegove smrti, oseajui potrebu da ga, u
izvesnom smislu, opravda,230 pa kae da kad god bi Ficderald poeo ozbiljno da pie,
Zelda bi mu zadala teak udarac. Po Hemingveju, jednom neprijatnom epizodom Zelda
zauvek odreuje muevljev oseaj seksualne nepodobnosti, iz kog je on eleo da ga
izbavi, ali nije uspeo (ibid., 690). Hemingvej kae da mrzi Zeldu koliko i svoju majku,

229
U vrlo humoristinom tonu Hemingvej Ficderalda oslikava kao zaplaenog hipohondra. Videti MF:
96101.
230
Ficderald umire 1940. godine. Hemingvej navodi kako bi voleo da je Ficderald iv pa da mu
pokae ovo pismo da ne pomisli da mu pria iza lea. Hemingvej je pomagao Arturu Mizeneru u pisanju
Ficderaldove biografije Daleko od raja (The Far Side of Paradise, 1951).

95
i opisuje je kao nevernu,231 izofrenu i ljubomornu na muevljevo pisanje, 232 nikad joj
ne oprostivi to je upropastila Ficderaldov talenat i oduzela mu seksualnu
samouverenost (ibid., 834835).233 Kenet Lin se pita da li je Hemingvej ogoljavanjem
Ficderaldove intime u javnosti zapravo eleo da se osveti Zeldi, i pretpostavlja da se u
Hemingvejevim napadima na nju krije njegov sopstveni strah od takve vrste ena:
manipulativnih kuki koje unitavaju piev talenat i elju za radom. Ovaj
Hemingvejev biograf i psihoanalitiki kritiar ide i dalje od toga poigravajui se idejom
da je Hemingvej prouavao i iskoristio Zeldu za prikazivanje svojih junakinja (Lynn
1987: 285288). 234 Hemingvej Ficderalda opisuje kao romantinog, ambicioznog,
talentovanog, velikodunog, armantnog (dok je bio trezan) mukarca i pisca, ali i kao
oveka sramne potrebe da se divi herojima (SL: 690).235 Hemingvej istie koliko je
mrsko biti neiji heroj kao to zna da je on bio njegov (ibid., 717). Hemingvej je
uveren da je Skot mogao da bude bolji od bilo kog autora da je samo znao da dovri
knjigu. Kroz davanje suda o Ficderaldovoj knjievnosti Hemingvej progovara o
vrsnom pisanju:

Uivam itajui ga kada je dobar ali se razbesnim kada nije bolji. elim
mu sreu, koja mu je svakako potrebna, jer on ima jednu veliku i ne-
izleivu manu; njega ne moe ponovo da ita. Jer, dok ga ita ponovo,
ti si sve vreme svestan kako te je prevario prilikom prvog itanja. U
istinski dobrom knjievnom delu, bez obzira koliko puta ga ita, ti ne

231
Ficderaldovo prepriavanje njene nevere s jednim francuskim avijatiarem Hemingvej dri jednom
od najtunijih pria koje je u ivotu uo (ibid., 102).
232
U Pokretnom prazniku Hemingvej potanko opisuje kako je Zelda namerno odvajala Skota od pisanja.
Videti: ibid., 106109.
233
Ovaj dogaaj podsea na izmiljenu anegdotu: Zelda je muu jednom prilikom otvoreno rekla da je
veliina njegovog penisa razlog za njeno seksualno nezadovoljstvo, zbog ega Ficderald postaje toliko
nesiguran u sebe da nikada nije ni uzeo u obzir mogunost da bude s nekom drugom enom, osim kad je
Zelda, posle vie nervnih slomova, potpuno poludela. Hemingvej je pokuao da ga razuveri da je veliina
penisa vana za seksualno zadovoljstvo ene proverivi i sam da li je s njim sve u redu odlaskom u muki
toalet (SL: 690). Hemingvej na ovaj nain izvodi performativnu ulogu posmatraa i sudije. Ovaj dogaaj
Hemingvej detaljno opisuje i u Pokretnom prazniku, naslovivi celo jedno poglavlje Stvar veliine (A
Matter of Measurements). Videti MF: 112114. Hemingvej priziva u svest ovu epizodu u delu Kao
svitanje kada pominje sopstvenu s Meri i kae da kad se ljudi vole nema pominjanja veliine onda su
tano kako treba da budu u krevetu (TAFL: 298).
234
Zelda je posluila kao model za Lejdi Bret Eli iz romana Sunce se ponovo raa zbog obiaja da
koketira u prolosti, kao i za Ketrin iz romana Rajski vrt (The Garden of Eden) zbog ludila. Hemingvej je
bio svestan Zeldine seksualnosti otelotvorene u njenoj prelepoj poput zlata tamnoplavoj kosi,
preplanulom deakom licu i bistrim, smirenim oima jastreba (MF: 103; 111).
235
Treznog Ficderalda Hemingvej opisuje kao izuzetno prijatnog i finog u ophoenju prema ljudima, a
pijanog vrlo drskog (ibid., 109110). Hemingvej Ficderalda pejorativno opisuje naroito pedesetih
godina. Na primer, 1951. godine naziva ga plaljivim anelom, pijancem, laovom i prevarantom (SL:
726).

96
 zna kako je piscu polo za rukom da te zavara. A to je zato to u svim
velikim knjievnim delima postoji jedna misterija, i ona se ne da
razloiti. Ona postojano traje. I svaki put kada ponovo ita ovakvo delo,
ti vidi ili naui neto novo. Ti, u stvari, ne vidi taj mehanizam prevare
na koji si naseo kod prvog itanja. [] Pravi pisac trebalo bi da je u
stanju to da postigne, a to ne moemo da definiemo jednom prostom
izjavnom reenicom.

(ibid., 770; kurziv A. . K.)236

Moda se uistinu Ficderald moe Hemingvejevim reima jednostavno opisati kao

ameriki pisac s poetka XX veka koji je iveo u Parizu i inostranstvu, napisao dve
sjajne knjige i jednu koja bi sigurno bila sjajna da je zavrena (MF: 114).

2.4 Ernest Hemingvej: pisanje i rod

Usuujui se da zae u teritoriju teoretiara (Ibaez 2004: 158), Hemingvej je

postao kritiar iako mu to nije bila namera (Fuchs 1965: 431).237 To to je sam esto
govorio da pisac ne treba da daje kritika objanjenja svog dela urednici arls Skribner
Mlai i Lari Filips (Larry W. Phillips) tumae Hemingvejevim sujeverjem, s obzirom na
to da je smatrao da objanjavanje procesa pisanja ili sopstvenog stvaralatva donosi lou
sreu. Uprkos njemu samom, Hemingvejevi komentari o pisanju razasuti su po
njegovim pismima, intervjuima, delima dokumentarne literature, te delimo stav da
zajedno ine ne tako mali korpus estetikih pogleda (OW: ixxi).238

236
U originalu: I enjoy reading him when he is good but always feel like hell that he is not better. I wish
him luck and he needs it because he has the one great and un-curable defect; you cant re-read him.
When you re-read him you are conscious all the time of how he fooled you the first time. In truly good
writing no matter how many times you read it you do not know how it is done. That is because there is a
mystery in all great writing and that mystery does not dissect out. It continues and it is always valid. Each
time you re-read you see or learn something new. You do not just see the mechanics of how you were
tricked in the first place. [] A real writer should be able to make this thing which we do not define with
a simple declarative sentence.
237
U originalu: a critic in spite of himself. Diskursom o estetici pisanja smatra se Hemingvejevo delo
Smrt u podne (Wagner-Martin 2004: 63), u kome se pred kraj njenih potpoglavlja opis borbe s bikovima
pretvara u Hemingvejeve poglede o pisanju.
238
Nae istraivanje neposredno koristi sve pomenute izvore, s izuzetkom sakupljenih tekstova etiri
decenije Hemingvejeve urnalistike i reportae, Novinar (By-Line), koje itamo posredno iz dela O
pisanju (ur. Lari Filips) i dosledno navodimo kao OW.

97
2.4.1 Posveenost pisanju i opti poetiki pogledi

Hemingvejevu posveenost pisanju nemogue je u dovoljnoj meri naglasiti

sam kae kako je oduvek eleo da postane dobar ameriki pisac (SL: 711), kao i da je
pisanje mnogo komplikovanije od umiranja (ibid., 481).239 Biografska legenda koja se
oko Hemingveja uobliila povremeno oteava njegov stvaralaki put jer ga javnost ne
predstavlja uvek kao pisca i radije se fokusira na njegove uloge vojnika, lovca ili
pijanice (ibid., 712). Hemingvej rano shvata da se mora nastaviti s pisanjem uprkos svoj
buci, tj. prvenstveno ljudima koji su smetnja stvaranju. Hemingvej uvek nosi sveicu
sa sobom u potrazi za mirom (MF: 53) i dobro osvetljenim mestom.240 Hemingvejeva
potreba za prepravljanjem napisanog i traenjem savrene rei neretko se pretvara u
opsesiju 241 da bi se emocija, svaki oseaj, prizor ili mesto prenelo na itaoca
napisano mora ponovo da se proita i da se od teksta stvori jedinstvena celina (OW:
51; 44).242 Hemingvej istie da treba stati ba kada pisanje ide dobro i kad se zna kako
e se tekst dalje odvijati i dozvoliti podsvesti da radi (ibid., 4142). Posle protraenog
dana provedenog u nepisanju, Hemingvej osea usamljenost koja podsea na smrt
(MF: 97) jer pisanje je jedina stvar zbog koje se uvek osea dobro (GHOA: 48). Svoju
tzv. teoriju ledenog brega 243 Hemingvej objanjava u delu Smrt u podne na sledei
nain:

Ako prozni pisac dovoljno poznaje temu o kojoj pie, on moe i da

izostavi neke njemu poznate stvari a italac e, ako pisac pie dovoljno
iskreno, oseati te stvari toliko snano da e delovati kao da su bile
navedene u tekstu. Ledeni breg se kree dostojanstveno zahvaljujui

239
Hemingvej istie kako pisac mora da nastavi s pisanjem ak i kada voda koja nadolazi preti da ga
potopi dok se penje uz Staru Kulu (SL: 473). Hemingvejeva metafora poplave ukazuje na ensku
emotivnost ili nabujalost oseanja. Teinu pisanja pominje i u Zelenim bregovima Afrike. Videti GHOA:
72.
240
Metaforika prie isto, dobro osvetljeno mesto.
241
Hemingvej prepravlja roman Preko reke i u umu dvesta esti put (SL: 711), i detaljno obavetava
urednike o tanom broju rei koje je tog dana napisao (ibid., 489). Na Hemingveja su snano uticali
pogledi Marka Tvena o pisanju, npr. onaj kada Tven upozorava da pisac mora da odbaci viak i upotrebi
pravu re, a neku koja e joj biti bliska (Chase 2008: 326).
242
Hemingvej kae da je za pisanje potrebna stroga disciplina (MF: 7).
243
Hemingvejeva teorija ledenog brega verovatno je bila podstaknuta i geolokim istraivanjima i
debatom koja se vodila izmeu dve kole koje su se bavile morfologijom Zemlje i ulogom leda: gleerska
kola (the land-ice/glacier school) koju je zastupao Luj Agasi (Louis Agassiz) i kola ledenog brega (the
sea-ice/iceberg school) iji je jedan od predstavnika bio arls Darvin. Posle 1842. godine, kada je sve
vie bio zaokupljen radom o ivotinjskim vrstama, Darvin se vraa na ispitivanje strukture ledenog brega
i injenicu da uvek samo mali njegov deo izranja iz vode (Mills 1983: 110; 122).

98
 samo jednoj osmini koja se nalazi iznad povrine vode. Pisac koji
izostavlja stvari jer ih ne poznaje samo ostavlja rupe u svom knjievnom
delu. Pisac koji toliko malo ceni ozbiljnost pisanja da je nestrpljiv da
pokae drugim ljudima svoje obrazovanje, kulturu i dobro vaspitanje,
samo je jedna obina papiga. I ovo zapamti; nemoj da mea ozbiljnog
pisca sa velikim piscem. Ozbiljan pisac moe biti soko ili jastreb, ak i
papiga, ali veliki pisac uvek mora biti sova.

(DIA: 165)244

U Pokretnom prazniku Hemingvej kae da veruje u ovu teoriju jer sve to se izostavlja
priu samo osnauje, a itaoci oseaju mnogo vie nego to razumeju (MF: 43).245 U
jednom od intervjua Hemingvej istie uverenje da ukoliko pisac izostavi izvesni deo
teksta zato to temu ne poznaje dovoljno, u tekstu ostaje rupa. Potrebno je, meutim,
kae Hemingvej, ukloniti nepotrebnu informaciju (Hemingway, prema Bruccoli 1986:
125). Hemingvejeva revolucionarna teorija pretpostavlja da se itavih sedam osmina
teksta moe izostaviti. Po Beatris Ibanjez minimum verbalne reitosti Hemingvejevih
pria umanjuje mogunost lingvistikog iskrivljenja teksta. Potisnuti tekstualni sadraji
postaju podjednako vani kao i ono to je tekstom reeno, a nepotpuna forma aktivira
itaoevu matu. Ova kritiarka s pravom upozorava da se znaenje Hemingvejevog
teksta artikulie podjednako izreenom i neizreenom informacijom (Ibaez 2004:
156157). Hemingvejevu teoriju ledenog brega moda treba videti u svetlu pieve
idealizacije umetnosti i uzdizanja autoriteta sopstvene umetnike pozicije. Hemingvej
od italaca trai da izerovski popune praznine teksta i dopru preko doslovno reenog, tj.
vidljivog. Imajui ovu teoriju na umu, izostavljanje najvanije informacije moglo bi se
odnositi i na teme roda u Hemingvejevom delu jer italac neretko nasluuje vie nego
246
to zna, iako je esto u tumaenju dovoljno usredsrediti se na ono to u
Hemingvejevim priama ostaje.

244
U originalu: If a writer of prose knows enough about what he is writing about he may omit things that
he knows and the reader, if the writer is writing truly enough, will have a feeling of those things as
strongly as though the writer had stated them. The dignity of movement of an iceberg is due to only one-
eighth of it being above water. A writer who omits things because he does not know them only makes
hollow places in his writing. A writer who appreciates the seriousness of writing so little that he is
anxious to make people see he is formally educated, cultured or well-bred is merely a popinjay. And this
too remember; a serious writer is not to be confounded with a solemn writer. A serious writer may be a
hawk or a buzzard or even a popinjay, but a solemn writer is always a bloody owl.
245
U prii Van sezone (Out of Season) Hemingvej ne kae da se starac obesio (MF: 43).
246
Karlos Bejker uporeuje Hemingvejevu teoriju ledenog brega s konceptom nejasnog znanja (dusky
knowledge) Henrija Dejvida Toroa koji podrazumeva da stvari nose i neke druge konotacije ispod sloja
prikazanih oblika i boja, kao i s lebdeim subjektom (the hovering subject) Henrija Dejmsa koji se nazire

99
 Ovako opisanu tehniku izostavljanja trebalo bi takoe dovesti u vezu s uticajem
slikarstva Pola Sezana na Hemingvejevo stvaralatvo. Njegovi verbalni pejzai, ba kao
Sezanove slike, nekad samo pojedinanim detaljem postiu osnaeno oseanje i
pojaanu bistrinu (Gaillard 1999: 6567). Naroito bi trebalo obratiti panju na mesta
u Hemingvejevim priama koja podseaju na delove Sezanovog platna oslikane belom
bojom (Johnston 1984a: 36). 247 Slaemo se s kritikim sudom koji Hemingvejevo
pisanje naziva multifokalnom estetikom i poredi s gleerom viestrukih pogleda
(Trodd 2009: 210; 216). Hemingvejeva proza istovremeno obitava na dva nivoa
eksplicitnom i implicitnom pa ispod povrinskog sloja moemo tragati za skrivenim,
potisnutim ili podsvesnim sadrajem (Johnston 1984b: 69). 248 Hemingvejevu vetu
umetnost prikrivanja (ibid., 71) mogli bismo, mada u psihoanalitikom kljuu, razumeti
kao palimpsest brisanja i precrtavanja Hemingvejeve porodine drame (Lynn 1987:
158). Vladislava Gordi Petkovi takoe pominje Hemingvejevu tiinu kojom
preutkivanje biva reito, i objanjava kako Hemingvej svojom reenicom iskuava
donju granicu komunikativnosti, a tiina postaje umetniko sredstvo izraavanja
(Gordi 2000: 143; 147).
Emori Eliot (Emory Elliott) istie kako Ernest Hemingvej ne zasluuje epitet
glupog vola,249 tj. naziv najneintelektualnijeg pisca meu modernistima, jednostavno
zbog toga to je puno itao (Elliott 1991: 321). Hemingvej smatra da pisac treba da
proita sve kako bi znao od ega da bude bolji, kao i da nema smisla pisati neto to je
ve napisano, ako se ne moe biti bolji od toga. Hemingvej zato insistira da pisac ima
obavezu da napie neto to ranije nije napisano, ili da bude bolji od mrtvih pisaca (OW:
9193), objanjavajui doprinos svakog sledeeg pisca ukupnom znanju na sledei
nain:

putem aluzije (Baker 1956: 178; 185). Pisci po Hemingveju moraju biti nepristrasni posmatrai, a njihova
vizija objektivna. Bejker ukazuje na Hemingvejev estetiki princip discipline dvostruke percepcije,
kojim se spoljanje spaja s unutranjim. Do Hemingvejevih objektivnih korelativa dolazi se neposrednim
iskustvom koje u sebi nosi duboke emotivne nagovetaje, a ije prepoznavanje prevashodno zavisi od
itaoeve osetljivosti. Po njemu, postoje dve vrste objektivnih korelativa u Hemingvejevom delu: stvari u
kontekstu (things-in-context) i stvari u pokretu (things-in-motion) (ibid., 5557). Ne sme se, takoe, ni
prenebregnuti uticaj Dojsove epifanije na Hemingvejevo delo, po kojoj je istina u najboljem sluaju
prolazan, kratkotrajan, intenzivno lini trenutak koji umetnik pokuava da uhvati (Quinn 2004: 208), a
stanja uma Hemingvejevih junaka i junakinja vezana za spoljanje dogaaje.
247
Detaljnije o Sezanovoj tehnici i njenom uticaju na Hemingveja videti Gaillard Jr. 1999 ili Johnston
1984a.
248
Detaljnije o uticaju Sigmunda Frojda i njegovog koncepta sna na Hemingvejevo stvaralatvo videti
Johnston 1984b.
249
Aluzija na epitet koji mu dodeljuje Vindam Luis.

100
 Svaki roman koji je iskreno napisan daje svoj doprinos ukupnom znanju
koje se daje na raspolaganje sledeem piscu koji dolazi, ali taj sledei
mora i da plati, uvek, odreenim procentom svog iskustva da bi mogao
da razume i asimiluje ono to mu je po roenju dato za pravo kao
dostupno, kao i ono to, zauzvrat, mora da ostavi za sobom.

(DIA: 164165)250

Hemingvej naglaava kako rani klasici amerike knjievnosti251 nisu shvatili da svaki
novi klasik ne sme da lii na prethodnog: Klasik ima pravo da krade od bilo kog pisca
od koga je bolji, samo ne od drugog klasika. Neki pisci su roeni samo kako bi pomogli
nekom drugom piscu da napie jednu reenicu (GHOA: 14).
Svakom umetniku neophodna je osama kako bi stvarao. Verujemo da stvaranje
knjievno-umetnikog dela ne zavisi iskljuivo od pola samog pisca, svesni pritom
istorijskog znaaja feministike kritike Virdinije Vulf i njenog naglaavanja nunosti
zasebnog prostora potrebnog enama da neometano piu i izlaenja ena iz zajednike
dnevne sobe (Woolf 2005: 567; 604). Za Hemingveja ljudi su esto smetnja pisanju
(SL: 437). Kreativni in morao bi iskljuiti sve druge i izolovati umetnika u sopstveni
svet, jer, kako kae, pisanje je usamljeniki posao (SL: 649). Deo njegovog govora po
prijemu Nobelove nagrade 1954. godine ukazuje, izmeu ostalog, na usamljenost
pievog ivota:

Pisanje je, u najboljem sluaju, ivot usamljenika. Udruenja samo

ublaavaju usamljenost pisca ali ja sumnjam da ona uopte mogu i da
poprave njegovo pisanje. Razvijajui svoj ugled u javnosti pisac
odbacuje svoju samou i esto njegov rad postane loiji. Jer on svoj
posao radi u samoi i, ako je dovoljno dobar pisac, on mora da se
suoava sa venou ili pak njenim nedostatkom, i to svakog dana. []
Pravom piscu svaka knjiga trebalo bi da predstavlja nov poetak, gde on
ponovo pokuava da dostigne ono to mu je izvan domaaja. Pisac treba
uvek da pokuava da uradi neto to nikada niko nije, ili neto to su
drugi bezuspeno pokuavali. Tek tada e, uz mnogo sree, on i uspeti u
tome.
(Hemingway, prema Bruccoli 1986: 196)252
250
U originalu: Every novel which is truly written contributes to the total of knowledge which is there at
the disposal of the next writer who comes, but the next writer must pay, always, a certain nominal
percentage in experience to be able to understand and assimilate what is available at his birthright and
what he must, in turn, take his departure from.
251
Ralf Voldo Emerson i Natanijel Hotorn. Hemingvej Emersona u Zelenim bregovima Afrike naziva
dobrim piscem (GHOA: 14).
252
U originalu: Writing, at its best, is a lonely life. Organizations for writers palliate the writers
loneliness but I doubt if they improve his writing. He grows in public stature as he sheds his loneliness

101
Hemingvejevu elju za usamljenim ivotom pisca moemo shvatiti i u smislu njegove
(ne)omiljenosti i konstruisane slike o njemu u ne samo akademskoj javnosti.
Prevashodno imajui u vidu svoj divovski imid, Hemingvej istie da se knjievno
delo kvari uzdizanjem pisca u javnosti (OW: 63).253

2.4.2 Rodno obojeni pogledi na pisanje

Rena Sanderson ukazuje na injenicu da Hemingvej o pisanju razmilja i u

kontekstu roda, izmeu ostalog i zato to feminizuje cenzuru poredei je s procesom
oduzimanja mukosti. Hemingvej se istovremeno plai da bi enski pisci i enski uticaj
u izdavakoj industriji mogli da stigmatizuju profesiju knjievnika kao enskastu, a time
posredno obezvrede pisanje mukih pisaca (Sanderson 1996: 183). Pokazujui koliko
mu je cenzura mrska, Hemingvej se bori za sve rei koje se nalaze u romanu Sunce se
ponovo raa, objanjavajui urednicima da je neizmerno vano knjizi nita ne dodati
niti oduzeti (SL: 215). Osim ove vrste feminizacije, Hemingvej feminizuje i nepravu
vrstu pisanja koju naziva misticizmom pisca koji lei nag na krevetu i zapisuje stvari
koje mu Bog javlja. Opisom koji je vidno podstaknut razmiljanjima o rodu, Hemingvej
koristi termin pisanje kao kompenzacija mukosti (erectile writing) 254 kako bi
itaocima objasnio pseudonauni stil, prepun lano misterioznih i zamagljenih izjava
pisca koji nije u stanju da napie jednu jasnu reenicu. Hemingvej tvrdi da ova vrsta
pisanja odie falusnim slikama prepunim sentimentalizovanog lanog misticizma. Po
njemu, pravi misticizam ne bi trebalo brkati s nesposobnou da se pie, ili potrebom

and often his work deteriorates. For he does his work alone and if he is a good enough writer he must face
eternity, or the lack of it, each day. [] For a true writer each book should be a new beginning where he
tries again for something that is beyond attainment. He should always try for something that has never
been done or that others have tried and failed. Then sometimes, with great luck, he will succeed. Govor
je 10. decembra 1954. godine umesto Hemingveja proitao Don M. Kabot (John M. Cabot), tadanji
ameriki ambasador u vedskoj.
253
U jo jednom znaenju samoe pisca, Hemingvej u Zelenim bregovima Afrike i Pokretnom prazniku
kae kako pisac dok pie ne treba da se sastaje s drugim piscima, niti da slua njihove savete (ibid., 15;
MF: 110).
254
Koristimo slobodniji prevod izraza erectile writing, verujui da njime dobro pokazujemo
Hemingvejevo intendirano znaenje. Vladislava Gordi Petkovi koristi izraz erektivni pisac (Gordi
2000: 42). Hemingvejeva maskulinizacija pisanja vidi se i u njegovom estom pisanju stojei (SL: 700),
to nas neodoljivo podsea na sliku iz pesme Poetak Adrijen Ri: U susednoj sobi spava mukarac /
proveo je ceo dan / stojei, hitao kamenje u crni vir / to uva svoje crnilo / Izvan okvira njegovog sna mi
posremo uzbrdo / s rukom u ruci, posremo i vodimo jedna drugu / preko ispucale vulkanske stene (Ri
1996: 122).

102
da se prikrije ili laira nedostatak znanja ili nemo da se stvari prikau na jasan nain
(DIA: 4647).
Hemingvejeva udnovata sprega izmeu seksualne potencije i kreativne
sposobnosti (Kottler 2006: 86) vidi se u odlomku iz Pokretnog praznika gde
Hemingvej nau panju usredsreuje na lepu devojku u prolazu koju sluajno zapazi
dok pie u kafeu, a koja uspeva da na trenutak zaustavi njegovu priu, samo kako bi ga
potom jo vie podstakla na stvaranje, posle ega on nastavlja s pisanjem i osea da mu
devojka i Pariz potpuno pripadaju, a on olovci i papiru, kada pria na neko vreme
nastavlja samu sebe da pie. Hemingvejevo asocijativno povezivanje stvaralakog sa
seksualnim inom vidi se kada kae da se posle pisanja osea prazno kao posle voenja
ljubavi. Po zavretku prie, Hemingvej se umoran vraa stvarnom svetu i nada da nije
propustio nita vano (MF: 3). Hemingvejevi pogledi na pisanje oituju prenaglaeno
uzdizanje seksualnog ina. Hemingvej se neretko uzdravao od seksualne aktivnosti
verujui da e time ouvati sposobnost da pie. Primera radi, Hemingvej kae kako je
jednom prilikom poslao suprugu (Meri A. . K.) na put kako bi mogao da pie (SL:
792). Po njemu, objavljene knjige jednog pisca jesu destruktivne za samo pisanje, ak
pogubnije i od prekomernog voenja ljubavi (ibid., 785). Suprotno miljenje, meutim,
Hemingvej iznosi kada kae da je fizika iscrpljenost tela od voenja ljubavi korisna
za pisanje (MF: 15), posle kog se inae osea emocionalno iscrpljen (SL: 778).255
Poto je knjiga objekat enskog roda, Hemingvejeva teka borba pisanja mogla bi se
shvatiti i kao falusno ispisivanje po enskom telu koje nestrpljivo oekuje (ibid.,
453).256 in pisanja zaotrenom olovkom on uporeuje s inom voenja ljubavi s lepom
devojkom, dok sam in dodirivanja olovke i papira predstavlja kao snano i
produktivno spajanje sila prisutnih u seksualnoj elji i kreativnoj energiji (Pizer 1990:
174).
Hemingvej se esto iznuruje od prekomernog rada i prekomerne brige, iako
shvata da mora da se odmori kako bi nastavio da pie bolje (SL: 752). Osim
samoizazvanog umora, Hemingveju i zdravstvene tegobe povremeno onemoguavaju

255
Hemingvej insistira da se fiziko zadovoljstvo sasvim razlikuje od zadovoljstva koje osea dok pie
(SL: 431).
256
U originalu: Have been working very hard on this book. She pretty near over. [] Going to finish
this book.

103
pisanje, 257 zbog ega biva frustriran posledinom fizikom i kreativnom nemoi.
Hemingvej hranu i pie takoe dovodi u vezu s pisanjem i priznaje da posle dobre
hrane i pia pie bolje (MF: 4), a razmiljanje o svom delu dok je gladan dobija
poseban status (ibid., 44).258 Hemingvej istie da glad esto otri njegova ula, a mnogi
njegovi junaci i junakinje imaju dobar apetit i veliku udnju za hranom (ibid., 58). Glad
koju osea za pisanjem Hemingvej razliveno poredi s ljubavlju prema zemlji, a time i
prema eni, koja se voli:

I kaem ti sada, dok gledam kroz ovaj tunel od stabala, preko klisure u
nebo sa belim oblacima koji prelaze noeni vetrom, da sam mnogo voleo
ovu zemlju i bio srean ba kao to si i ti nakon provedenih trenutaka sa
enom koju iskreno voli. Kada, prazan, osea kako struji ivot ponovo
kroz tvoje telo i to je to, i to zna da je nee nikada imati celu a ipak
ona je tu, i sada, sada moe da je ima, i eli je sve vie i vie, da je
ima i bude s njom, i da uiva u njoj, da je poseduje i ima zauvek,
toliko dugo, zauvek koje e se iznenada zavriti. I tada uini da vreme
stane, ponekad bude toliko mirno da zatim eka da uje kako ono
ponovo tee, i kako se lagano pokree. Ali ti nisi sam, jer ako si je zaista
voleo sreno i netragino, ona e tebe voleti zauvek; bez obzira koga voli
ili kuda ide, ona e tebe voleti jo vie.

(GHOA: 49)259

Hemingvej radije kae da ispisuje Pamplonu nego da pie o Pamploni (DS: 77),260 ime
potvruje asocijacije koje zemlju shvataju kao potinjenu enu, a pisanje kao
muko/maskulino. O sopstvenom kapacitetu za pisanje Hemingvej govori kao o bunaru
koji se na kraju dana isprazni i preko noi opet napuni (MF: 16). U skladu s metaforom
vode, Hemingvej inspiraciju naziva oprobanim sokom (the old juice) (SL: 306), koji se
sav troi na knjigu na kojoj trenutno radi (ibid., 606), ime, bez sumnje, upuuje na

257
Paraliza zgloba zbog automobilske nesree 1930. godine (ibid., 335336).
258
U originalu: hunger-thinking.
259
U originalu: Now, looking out the tunnel of trees over the ravine at the sky with white clouds moving
across in the wind, I loved the country so that I was happy as you are after you have been with a woman
that you really love, when, empty, you feel it welling up again and there it is and you can never have it all
and yet what there is, now, you can have, and you want more and more, to have, and be, and live in, to
possess now again for always, for that long, sudden-ended always; making time stand still, sometimes so
very still that afterwards you wait to hear it move, and it is slow in starting. But you are not alone,
because if you have ever really loved her happy and untragic, she loves you always; no matter whom she
loves nor where she goes she loves you more.
260
U originalu: Ive written Pamplona once and for keeps.

104
muku ejakulaciju Bunar je mesto gde se nalazi tvoj sok. Niko ne zna odakle dolazi,
a najmanje ti sam (Hemingway, prema Bruccoli 1986: 119).
Hemingvejeva jedina prava frustracija je ona do koje dolazi zbog sopstvene
stvaralake nemoi, dok stvari i ljude oko sebe posmatra kroz prizmu njenog
pospeivanja ili ukidanja, to moemo ilustrovati njegovim poreenjem sopstvene
sposobnosti da pie s konjem, koga e da zajae dok se ovaj ne polomi ili ne umre
(SL: 674). Pisanje je neprestano odreivalo njegov ivot, a o njemu je neretko
progovarao putem rodno obojenih slika.

2.4.3 Maskulini stil i sentimentalno oticanje emocije

Borba s viktorijanskim rodno-seksualnim dihotomijama (muko ensko,

civilizovano ivotinjsko) ogleda se i u samom nainu pisanja u modernizmu.
Modernistiki stil je, izmeu ostalog, vrst, ilav, jezgrovit i ekonomian zbog
sopstvenog nereivog oseanja ambivalentnosti prema figuri svemone enskosti
(Dekoven 2009: 182183). Opsednuti enskou modernistiki pisci ele da se nametnu
kao klasino muki u kontrastu s mekim, nejasnim, zbrkanim, kitnjastim, prelivajuim,
pridevskim stilom kasnih Viktorijanaca (ibid., 176). Poto modernizam kroz svoj stil
zapravo pokuava da se izbori sa sopstvenim strahom zbog nove moi ene i
jedinstvenom preokupacijom sopstvenog doba rodom, muke modernistike pisce
odlikuje naroita meavina mizoginije i oseanja trijumfalnog maskulinizma. Sam rat
znatno doprinosi maskulinizaciji amerikih knjievnih dela i donosi teme testiranja
mukih kvaliteta hrabrosti i rizika u trenucima krize (Bercovitch 1999: 106).
Kritika istraivanja stila Hemingvejeve proze od samog poetka kreu u pravcu
naglaavanja njenih tipino mukih svojstava. Naroito tridesetih godina prolog veka,
kada nastaju Hemingvejeva dela za koja se smatra da najvie promoviu normativnu
mukost, kritiarska javnost nedvosmisleno istie mukost Hemingvejevog stila. D. B.
Pristli (J. B. Priestly) govori o brutalnom mukom performansu Ernesta Hemingveja
(Priestly, prema Meyers 2005a: 104), Klaus Man (Klaus Mann) o njegovoj doslednoj
mukoj melanholiji (Mann, prema ibid., 110), dok Leo Gurko Hemingveja naziva
vrhunskim tehniarem zbog njegove verbalno suvonjave, izvebane proze (Gurko
1968: 72). Hemingvej daje doprinos tipino modernistikom eksperimentisanju

105
formom 261 kroz formu kratke prie kojoj dodeljuje epizodinu strukturu, verbalnu
tedljivost i ogoljenost due bez otvorenog prikazivanja emocije. Nepristrasno
saimanje u njegovom delu nije tehnika ili gramatika, ve sutinski odnos prema
ivotu (Spiller 1955: 204) i proizvod sasvim specifinog pogleda na svet (Gordimer
1999: 91). D. D. Benson ukazuje na knjievni nedostatak Hemingvejevog maskulino
uzdrljivog stila, jer njegov nabijen emotivni kapacitet katkad dovodi do prekomerne
dramatizacije i moralisanja, kao i prenaglaene emotivne identifikacije s neshvaenim
herojem (Benson 1969a: 189). Hemingvej se slui modernistikim metodama klasine
strukture, metaforinog konteksta, dvosmislenosti ili paradoksa, i mahom koristi
zajednike imenice u kratkim reenicama i neguje ton maskuline neposrednosti i
verbalne naivnosti (ibid., 184). Komentariui Hemingvejevo delo, Ilejn ovolter
(Elaine Showalter) govori o zoni mukog iskustva koja zabranjuje pristup enama, ali
i o stegnutom minimalizmu Hemingvejevog govora (Messent 1990: 269).262 Malkolm
Bredberi (Malcolm Bradbury) pominje svet briljivo odabranog minimuma
Hemingvejeve proze (Bradbury 1992: 94). Karlos Bejker upozorava na maskulinu
jainu njegove proze (Baker 1956: 249).
Ve posle prvih objavljenih pria Ernesta Hemingveja govori se o mukosti
njegovog antiliterarnog stila (Matthews, prema Meyers 2005a: 92). Hemingvejev jezik
prepun prostih izjavnih reenica doslovno se naziva antistilom (Elliott 1991: 319). I
dalje, meutim, ostaje nerazjanjeno pitanje u kojoj meri Hemingvejev stil podlee
sentimentalnosti s obzirom na to da njegova namerna izostavljanja pojaavaju emotivni
intenzitet teksta, kao i u kojoj meri iz njegove suzdrane spoljanjosti izbija neto to
bismo mogli nazvati potisnutim romantizmom. Na primeru romana Sunce se ponovo
raa, Greg Forter analizira melanholinu mualjivost Hemingvejevog stila kao
nadoknadu za gubitak maskulinog ideala. Hemingvej, tvrdi Forter, romantizuje
neispunjenje falusne potencije i jadikuje nad mukou koja se nikad do kraja ne moe
oplakati (Forter 2001: 3334). Pozivajui se upravo na ova istraivanja, Denifer Hejtok
(Jennifer Haytock) se pita da li Hemingvejev stil zapravo ciljano izvodi
heteroseksualnost pozom koja se bavi maskulinitetom (Haytock 2012: 103) i
zakljuuje da u njegovom delu mukost ipak pobeuje svoju zamiljenu suprotnost

261
Hemingvejevo delo odlikuje se stilskim inovacijama (Wagner-Martin 2007: 95).
262
Ilejn ovolter istie da Hemingvej osea anksioznost prema enama (Showalter, prema Sanderson
1996: 183).

106
(ibid., 114). Hemingvejev maskulinizovani stil kompenzuje emociju koju ne spominje,
ime emocija postaje jo jaa, ili, rekli bismo, jo prisutnija u svojoj odsutnosti. Morali
bismo se, u izvesnoj meri, sloiti s uverenjima da se Hemingvej slui maskulinom
maskom ne bi li prikazao preimustvo mukog/maskulinog nad enskim/femininim.
Hemingvej upravo na ovaj nain ukazuje na rodnu razliitost, a time i na enskost u
sebi. Nestalnost roda koju Hemingvej uoava prevashodno kao posledicu krize
maskuliniteta kojoj je bio svedok, pokree Hemingvejevo interesovanje za sve opasnosti
koje rodna razliitost sa sobom nosi u drutvu neprijemivom za nju.
U Sopstvenoj sobi Virdinija Vulf, izmeu ostalog, govori o razlici muke i
enske reenice i kae kako su teina i korak mukog uma u neskladu sa enskim biem
(Woolf 2005: 610). Hemingvejev tipino muki stil pisanja, meutim, u sebi sadri i
kontradikciju njegova muki stroga i naizgled jednostavna reenica povremeno prelazi
u ensku, to je u raskoraku sa stavovima koje su feministike kritiarke (Ilejn ovolter,
Dudit Feterli) izrecale o njegovom delu. Jo davno je uoeno da je Hemingvej jedan
od nenijih autora po prelivanju svoje duboko emotivne i nene prirode (OFaolain
1962: 113). 263 Sentimentalno oticanje emocije 264 jeste ono to Hemingveja spaja sa
enskim pismom, oticanje koje se kontrolie oklopom stegnutog i vrstog mukog stila.
En Patnam (Ann Putnam) upozorava da se otputanje rei (release of words) smatra
enskim jer mora da progovori o stvarima koliko god one bile neizrecive (Putnam 2002:
128). Najupeatljiviji primer za ovakvu nezaustavljivost emocije upravo su
Hemingvejeva pisma, u kojima njegova misao i reenica nekontrolisano otiu. Nekad
ovu nezaustavljivost dobro pokazuju i njegova dela kada su ga 1959. godine zamolili
da napie lanak o suparnitvu dva matadora265 za magazine ivot (Life), Hemingvej
nezaustavljivo pie itavu knjigu, posthumno objavljenu kao Opasno leto (The
Dangerous Summer) (DS: ix). Odlomak iz kratke prie udna zemlja koji opisuje
seksualni vrhunac takoe se moe tumaiti kao primer oticanja emocije u
Hemingvejevom delu:

Dobro je. Ovde smo sad. Ovde. Gde smo. Ovde. O to je dobro, fino,
divno je ovde u mraku. Ba je fino, divno ovde. Tako je divno u ovom
mraku. U divnom mraku. Molim te uj me ovde. Veoma neno ovde
263
U originalu: overspilling of a nature fundamentally emotional and tender.
264
Zahvaljujemo se Biljani Dojinovi na sugestiji po pitanju prevoda naeg izraza oticanje emocije.
265
Antonio Ordoez i Luis Miguel Domingun.

107
 veoma neno oh molim te da paljivo Molim te Molim te vrlo paljivo.
Hvala ti, paljivo ah u ovom predivnom mraku.

(CSS: 617)266

Sandra Gilbert i Suzan Gubar pominju mogunost jezika da izae iz mukog monopola
pokuajem da podseti na ensko pismo Dejmsa Dojsa, kao i injenicu da su
modernisti svesno i namerno brusili svoj stil kako on sluajno ne bi postao enskast ili
rasut (Gilbert and Gubar, prema Forter 2001: 34).267 Hemingvej je, bez sumnje, bio
upoznat s ovakvim modernistikim razmiljanjima jer esto govori protiv kitnjastog
stila (SL: 699).268 Verujemo da se u knjievnom delu bori sa sentimentalnou prosute
elje, ukoliko pod sentimentalnou podrazumevamo da emocija ima veu vrednost od
iskrenosti naina koji koristimo da je predstavimo (Benson 1969b: 23). enska
tradicija, koja se stereotipno vezuje za emocije elje i enje, u Hemingvejevom delu
ostaje potisnuta od strane njegove muke emotivne uzdranosti, ali i nita manje
prisutna.
Naroito imajui u vidu Hemingvejeve kratke prie, Piter venger (Peter
Schwenger) opisuje Hemingveja kao upadljivo maskulinog pisca iju prozu karakterie
muevna uzdranost (Schwenger 1979: 625).269 On objanjava da Hemingvej prenosi
oseanja dok ih paradoksalno izostavlja putem mukih rituala praktinosti i
neangaovane opservacije. Iako se Hemingvejevo delo odlikuje uzdranou u izboru
stila, to se po vengeru ne odnosi na Hemingvejev izbor predmeta jer njegova proza

266
U originalu: All right. Were here. Here. Where we are. Here. Oh the good, fine, lovely here in the
dark. What a fine lovely wonderful here. So lovely in the dark. In the lovely dark. Please hear me here.
Oh very gently here very gently please carefully Please Please very carefully Thank you carefully oh in
the lovely dark.
267
Re koju Sandra Gilbert i Suzan Gubar upotrebljavaju jeste re-Joicing jezika. Skreemo panju na
dvoznanost ovog neprevodivog pojma na srpski jezik: prvo, njime se ukazuje na to da jezik podsea na
tipino ensku Dojsovu reenicu; drugo, poto je engl. glagol rejoice neprelazan i znai radovati se,
uivati, njim se upuuje na jouissance, imajui u vidu da je u tekstu gramatiki nepravilno upotrebljen
kao prelazan.
268
U pismu od 3. juna 1950. godine, obraajui se jednoj od svojih erki Adrijani Ivani, Hemingvej
istie kako mu je drago to njena pisma nisu ni kitnjasta ni previe ukraena.
269
Piter venger smatra da u okviru mukog modusa ima mesta za razliite stilove, pa ni autori
homoseksualnog opredeljenja ne bi trebalo da iz njega budu izbaeni. Junakinje koje se pojavljuju u
izrazito mukim delima po pravilu reflektuju ili ugroavaju maskulinu seksualnost, ili pak samo ekaju,
prognane iz mukog sveta. Za procenu sopstvene muevnosti mukarcu nisu merilo druge ene, ve drugi
mukarci (Schwenger 1979: 630631). Poto su rei esto jae od realnosti koju predstavljaju, venger se
pita da li je moda nepoverenje u rei karakteristika mukog modusa, i zakljuuje da bi u donoenju
konanog suda o njegovom kvalitetu, osim socijalne mitologije, trebalo uzeti u obzir i individualno
vienje, tj. ne samo temu ve i varijacije na temu (ibid., 633).

108
krije veliku emotivnu nabijenost. Poto je odnos mukarca prema sopstvenoj
muevnosti uvek intimna stvar, Hemingvejevo delo bi se moglo nazvati ispovednim
pisanjem punim rizika, ak i smrti (ibid., 626627). venger objanjava da je
maskulinitet (masculinity), zapravo, refleksivna kategorija, tj. istovremeno posmatra i
posmatrani, te razmiljati o svom maskulinitetu znai biti manje maskulin. Pravi
mukarac je onaj koji dela, a ne onaj koji razmilja (ibid., 630631) razmiljati o
svojoj seksualnosti isto je to i dovesti u pitanje celovitost koja je znak muevnosti,
priznati pukotinu znai da se muevnost preispituje i revidira, tj. da se sutinski stvara i
da nije data, prirodna odlika (ibid., 632). venger istie da iako pieva seksualnost
moe biti upisana u delo, nema pouzdanog kriterijuma koji bi mogao da objasni njegovo
bogatstvo i jedinstvenost. Moraju se, naime, uzeti u obzir i tendencije svakog
pojedinanog knjievnog ostvarenja da kazuje protiv sopstvene seksualne potke. Svaki
autor moe da izabere muki ili enski modus, ali isto ih tako moe objediniti
androginim umom o kom govori Virdinija Vulf (ibid., 622). Takoe se ini vanim i
pitanje koje venger postavlja, a tie se mukog stila pisanja i njegove veze s
eksplicitno maskulinim sadrajem istraivanje mukosti nije apstraktno, ve duboko
individualno (ibid., 623).
Za razumevanje Hemingvejevog dela potrebno je i poznavanje njegove teorije
ledenog brega, odnosno izostavljanja najvanije informacije. Moda su i Hemingvejeve
ideje o rodu prisutne u svojoj odsutnosti, izostavljene kako bi ih itaoci proitali. Prazna
mesta Hemingvejevog teksta mogla bi, u tom smislu, biti prostor gde muki stil moe
skliznuti u enski. Hemingvej je umeo da bude enomrzac, ali je takoe imao veliku
sposobnost uivljavanja u enski pogled na svet koji nekad ide i do potpunog
poistoveivanja enski ugao gledanja kljuna je taka mnogih Hemingvejevih pria o
mukarcima i enama (Scofield 2006: 146). Na primeru kratke prie Gore u
Miiganu (Up in Michigan), Kenet Lin ukazuje na injenicu da Hemingvej ne samo
da je umeo da prikae stvari iz enskog ugla, nego je enski ugao esto i presudan za
razumevanje njegovog teksta (Lynn 1987: 110). Bes jedne Hemingvejeve junakinje iz
romana Imati i nemati (To Have and Have Not) mogao bi se tumaiti kao znak
Hemingvejevog razumevanja ena koje prevazilazi njegove sopstvene falocentrine
elje, i mesto gde Hemingvej skriva svoj feminizam i prestaje da bude pisac-enomrzac:

109
 Pokuala sam da se brinem o tebi, da te zabavljam, da te pazim i da ti
kuvam, da utim kad eli i da budem vesela kad eli, da trpim tvoje
male ispade i da se pretvaram kako me to ini srenom, da podnosim tvoj
bes i ljubomoru kao i tvoje niskosti i sad mi je dosta.

(THHN: 130)270

Proza koja na ovakav nain prikazuje zatoenost ene patrijarhalnim strukturama koje
ne mare za njeno zadovoljstvo nije nita manje feministiki nastrojena samo zato to je
pie pisac koji je istovremeno kadar i za mizoginiju. Hemingvej je imao mnoga lica, a
jedno od njih pokazivalo je i izrazito razumevanje enske situacije obojene
patrijarhalnou u najirem smislu, uprkos tome to mu je kao mukom piscu, kako
kau Sandra Gilbert i Suzan Gubar, verovatno bilo mnogo ugodnije u njegovoj
knjievnoj ulozi i zbog ega je teme mogao da razrauje svesnije i objektivnije od na
primer knjievnica XIX veka (Gilbert i Gubar 1997: 160).271
Uzevi ova promiljanja u obzir, pitamo se da li se onda moe razmiljati i o
mukom pismu koje ne bi predstavljao samo tekst koji pie mukarac, tj. osoba mukog
pola. Duboko verujemo da knjievno-estetski eksperimenti s jezikom ne bi trebalo da se
ogranie samo na pol pisca. Hemingvejev stil pisanja pozdrazumeva specifinu
kombinaciju pokazivanja i preutkivanja, muke stegnutosti i enskog emotivnog
naboja, ali se ovakva podela moe praviti samo na temelju strogog binarizma kategorija
uopte, a koje se, nesumnjivo, mogu dovesti u pitanje. Iako se Hemingvej-autor
naizgled plai oticanja emocije, njegova proza taj viak ne odbacuje, ve, suprotno,
uva i neguje.

270
U originalu: Ive tried to take care of you and humor you and look after you and cook for you and
keep quiet when you wanted and cheerful when you wanted and give you your little explosions and
pretend it made me happy, and put up with your rages and jealousies and your meannesses and now Im
through.
271
Razlika izmeu slika zatoenitva u delima knjievnika i knjievnica je u tome to metafore suanjstva
mukih pisaca imaju oigledne zajednike implikacije, dok autorke potajno pomou konvencija
knjievnih tekstova definiu vlastite ivote (Gilbert i Gubar 1997: 161).

110
2.4.4 Poezija pokreta i druge odlike Hemingvejeve proze

Hemingvej poredi knjievnu umetnost s drugim tipino mukim aktivnostima,

kao to su borba s bikovima (katkad u uem smislu faena),272 lov ili pecanje. Simbiotska
veza izmeu pisanja i borbe s bikovima postaje najjasnija kada se pojavila
Hemingvejeva knjiga Smrt u podne. Hemingvejeva ekstaza izazvana sjajnim
pojedinanim izvoenjima ove dve performativne umetnosti vidi se u njegovoj upotrebi
rei iskren, pravi, jednostavan, integralan. Kada je u pitanju borba s bikovima
Hemingvej zauzima poziciju aficionado, velikog poznavaoca borbe s bikovima, ne
samo spolja ve i iznutra. Insistirajui na autentinosti panske umetnosti borbe s
bikovima, Hemingvej postaje prevodilac itave jedne kulture za angloameriku publiku.
Taj kulturni Drugi postaje integralni deo njegovog bia, idealizovano, zdravo merilo za
obolelu modernizovanu Ameriku (Messent 2004: 127128). Sutinska razlika izmeu
panije i Amerike istovetna je razlici izmeu pravog i nepravog pisanja.
Kao to se pisanje kao kompenzacija mukosti ne moe dovoditi u vezu s
autentinim nainom pisanja koje nikad ne krivotvori stvarnost, tako se ne mogu
izjednaiti oni koji razumeju i oni koji ne razumeju, tj. aficionados i turisti u irem
smislu rei, tj. upueni i neupueni, poznavaoci i neznalice. Kljuna pitanja koja Smrt u
podne postavlja tiu se nestalnosti, promene, gubitka, prolaznosti vremena i smrti.
Beatris Ibanjez ukazuje na razliku koju Hemingvej pravi izmeu venosti pisane rei i
kratkotrajnosti umetnike borbe s bikovima koja ostaje u seanju posmatraa.273 Ona
smatra da Hemingvej ima nezaustavljivu elju da iskustvo uini venim, da neto to je
u svojoj prirodi prolazno ovekovei (Ibaez 2004: 153) Hemingvej je svestan da
iskreno pisanje moe samo kreirati iluziju stvarnosti, te je pisani jezik istovremeno
stvaranje i razaranje. Poto je umetnost potinjena iskustvenoj realnosti jer daje samo
njenu reprezentaciju, pisanje Hemingveja ini podjednako srenim i tunim (ibid.,
154155). Po Hemingveju, borba s bikovima takoe moe biti estetski (ne moralno)
272
Faena predstavlja zbir svih postupaka u kojima matador koristi muleta (grimiznu tkaninu koju matador
koristi da umori bika, pomogne mu da ga putem estetskih pokreta ubije, prethodno reguliui poziciju
njegove glave i nogu, DIA: 277278) u poslednjoj treini borbe s bikovima (ibid., 264). Hemingvej faena
eksplicitno naziva pisanjem (DS: 52), a izvoenje matadora Antonio Ordonjeza naziva poezijom pokreta
(ibid., 104). Hemingvej istie da posle prave borbe s bikovima gledaoci/itaoci doivljavaju katarzu, tj.
proieno oseanje, kao posle gledanja tragedije (ibid., 109).
273
Hemingvej u Opasnom letu ukazuje na vanu injenicu da matador nikad ne moe posmatrati svoje
delo, kao to to moe pisac. Matador se, dok stvara umetnost, mora drati u granicama svoje vetine i
znanja o biku (ibid., 127).

111
bezvredna prava borba s bikovima temelji se na ideji smrti (DIA: 136), a matadorovo
estetsko ulo274 ostvaruje svoju sutinu u trenutku istine, tj. ubijanju bika (ibid., 152).275
Hemingvej istie istorodnost osobina pravog matadora i pravog pisca tehnika
vetina, hrabrost u prisustvu smrti, dostojanstveno podnoenje bola, jednostavnost
ispunjenja cilja, prirodnost, upravljanje opasnou, estetska vizija, znanje, staloenost,
ponos. Hemingvej kae da bi sve prave osobine mogle stati u pansku re pundonor,
koja istovremeno oznaava ast, hrabrost, samopotovanje i ponos (ibid., 78).276
Druga grupa rei koja se koristi da se opie savrena borba s bikovima mogla bi
se podjednako koristiti i u opisu ljubavi ili seksualne privlanosti magija, vetina
zavoenja, strast, iskrena emocija, uzbuenje, ranjivost zbog prevelike ljubavi, lepota,
kontrola, toplina.277 U Zelenim bregovima Afrike Hemingvej iznosi jedno od mnogih
poreenja lova s pisanjem. Hemingvej misli da ne bi trebalo da postoje vremenska
ogranienja ni za jednu od ove dve umetnosti treba pisati sve dok je olovke i papira, a
loviti sve dok se ne ulovi prava zver. Po Hemingveju, lov, kao i pisanje, pretpostavlja
stalno nadmudrivanje sebe i drugog, ali i potovanje gonjenog objekta (GHOA: 8).
Koliko je vano iskreno pisati, ili ubiti ispravno, Hemingvej istie i kada pripremu za
ubijanje bika poredi s pecanjem u Golfskoj struji Meksikog zaliva (ibid., 300).
Iako bismo njegovu prozu mogli nazvati tipino modernistikom u smislu da u
velikoj meri predstavlja knjievnost diskontinuiteta, svesna onog iracionalnog i
nesvesnog, Hemingvej ukazuje na optost svih knjievnih tema:

Ne postoje savremene teme. Teme su uvek bile ljubav, nedostatak

ljubavi, smrt i njeno povremeno privremeno izbegavanje koje opisujemo
kao ivot, besmrtnost ili nedostatak besmrtnosti due, novac, ast i
politika.

(Hemingway, prema Bruccoli 1986: 60)278

274
Detaljnije o matadorima u Hemingvejevoj prozi videti: 6.2.3.
275
U originalu: the moment of truth.
276
U paniji se bol posmatra kao neto to treba istrpeti, to je veoma teko sprovesti u delo, dodaje
Hemingvej (ibid., 48).
277
Na odabir osobina nainjen iz dva izvora Smrt u podne i Opasno leto.
278
U originalu: There are no contemporary themes. The themes have always been love, lack of it, death
and its occasional temporary avoidance which we describe as life, the immortality or lack of immortality
of the soul, money, honor, and politics.

112
 Hemingvejevo naglaavanje vanosti svih ula u pisanju u skladu je s
modernistikim zanimanjem za ula (vida, sluha, dodira), a iznad svega za ulo za
ljudsko bie, kako kae Virdinija Vulf, njegove dubine i raznolikost njegovih
percepcija, za njegovu kompleksnost, konfuziju, njegovo ja (Vulf 1956: 166).
Hemingvej otvoreno kae da ne ume da pie prelepo, ali ume da pie s tanou koja je
takoe vrsta lepote. Hemingvej je srean kada kod ljudi uspe da izazove opipljive
vrednosti. ini se da je s pravom ponosan na svoj sluh (SL: 808), dok ceo ivot gleda
rei kao da ih po prvi put vidi (Hemingway, prema Hotchner 2008: 17). Hemingvejevi
pogledi na ono to bi po njemu dobro pisanje trebalo da predstavlja otkrivaju sklonost
ka stapanju vie ula u knjievnom delu: treba staviti na papir sve to je u nama izazvalo
uzbuenje, a potom to ispisati tako jasno da i italac moe da oseti emociju (OW: 30);
pisac ne treba da sudi treba da razume, a ljudi uglavnom ne sluaju niti gledaju oko
sebe (ibid., 31); vano je da pisac nae inspiraciju u svojim prethodnim delima, vrati se
na njih kad ponestane snage i oduevi se (ibid., 140). Magina sugestivnost
Hemingvejeve proze (Baker 1985: 104) osea se u (impresionistikom?) oduevljenju
Forda Medoksa Forda Hemingvejevim delom Hemingvejeve rei ga podseaju na
blistave oblutke upravo izvaene iz potoka (Ford 2005: 84). Delimo slino uverenje
da u Hemingvjevim tekstovima ima knjievnih senzacija koje se ne daju opisati reima.
Hemingvej brie granice izmeu proze i drame, prvenstveno upotrebom dijaloga
kao performativnim sredstvom u smislu u kom ga opisuje Vimala Herman. 279
Ugledajui se na zamaskirani i delimini dijalog Henrija Dejmsa, ali i na Paundovo
saimanje, sugestivnost i aluziju (Lamb 1996: 473474), Hemingvej stvara savreni
primer estetskog nagovetaja. Tihomir Vukovi naglaava vanost verbalne ironije u
Hemingvejevom delu kojom se kazuje jedno, a intendira drugo znaenje (Vukovi
1990: 113). Mark Spilka pominje Hemingvejevu tzv. priguenu ironiju koja podsea na
doslednu sarkastinost Danijela Defoa ili Donatana Svifta (Spilka 1995: 177). Sama
ironija predstavlja postupak kojim se neto preutkuje, ili se kazuje manje nego to se

279
Iako govori o dijaloginosti i performativnosti samog jezika u knjievnom anru drame, Vimala
Herman istie da je dijalog sutinski interaktivan proces koji se zasniva na pretpostavci drugosti, kao i da
se govor sastoji iz pojedinanih govornih dogaaja. Po njoj, jezik je sutinski performativan jer govor ne
slui samo za opisivanje, ve i proizvoenje znaenja (Herman 1995: 1314). Ova teoretiarka ukazuje na
obojenost govora rodom s obzirom na to da mukost obino pretpostavlja dominaciju i kontrolu, a
enskost pasivnost i podreenost (ibid., 262). Neki od termina koje koristi za opisivanje dijaloga
govornika na sceni jesu: the floor, turn grabs, turn allocation, turn order, turn size and texture, topic
control, turn lapse, turn skips, gaps.

113
misli. Kada na nju dodamo hemingvejevsku muku pozu dostojanstvenog dranja pod
pritiskom i priguivanja emocije dobijamo naroitu kombinaciju govora i tiine, ili,
kako kae Vladislava Gordi Petkovi, pravu tenziju redukcije (Gordi 2000: 129).
Tihomir Vukovi insistira da se lirsko u Hemingvejevoj prozi ne sme smetnuti s uma,
kao ni intenzitet kojim prenosi lino vienje, zbog ega Hemingveja smatra sutinski
lirskim, ne dramskim, piscem. (Vukovi 1990: 79).280 Isto miljenje deli Robert Pen
Voren, nazivajui Hemingveja lirskim piscem po jaini iskustva prikazanog u njegovom
delu. Zbog naglaavanja dijaloga umesto deskripcije Defri Mejers ga izriito naziva
pesnikom (Meyers 2005b: 3). Klaus Man mu takoe dodeljuje status pesnika bez
premca (Mann, prema Meyers 2005a: 113). Slino uverenje deli i Hemingvej koji
sopstvenu lirsku vetinu primeuje jo od perioda deatva (MF: 44).
Hemingvej se katkad svrstava u modernistiku tradiciju poetskog simbolizma
(Scofield 2006: 149), a zbog tehnike simbolike sugestije u asocijativni simbolizam
(Carson 1972: 519). Sam pisac ne podrava pojedinana uitavanja simbolizma u svom
delu, pa kae da je more more, a ajkule su ajkule (SL: 780). Jednom prilikom
Hemingvej je metaforino istakao kako simboli u delu tre kao groice u hlebu
bolji je obian hleb (Hemingway, prema Baker 1956: 323), a drugom rekao sledee:

Pretpostavljam da simbola ima poto ih kritiari uporno nalaze. Ako vam

ne smeta, ja ne volim da govorim o njima niti da me o njima pitaju.
Knjige i prie je teko pisati i bez obaveze da ih jo i objanjavate. Osim
toga, to liava one koji objanjavaju rada. Ako pet ili est objanjavalaca
moe tako, to bih se ja njima meao u posao? itajte bilo ta to piem
radi samog zadovoljstva itanja. ta god drugo naete bie mera onoga
to sami unosite u tivo.

(Hemingway, prema Oldsey 1963: 195)281

Oslanjajui se na ovaj piev stav, ini se da potisnuta znaenja jednog teksta ne treba
izjednaavati s knjievnim simbolima. Do dubljeg smisla Hemingvejevog teksta dolazi
se paljivim iitavanjem svega to se u njemu nalazi. U analizi Hemingvejevih dela ne

280
Hemingvej je lirski, ak i poetian, pisac (Miko 1991: 515).
281
U originalu: I suppose there are symbols since critics keep finding them. If you do not mind I dislike
talking about them and being questioned about them. It is hard enough to write books and stories without
being asked to explain them as well. Also it deprives the explainers of work. If five or six explainers can
keep going why should I interfere with them? Read anything I write for the pleasure of reading it.
Whatever else you find will be the measure of what you brought to the reading. Intervju s Hemingvejem
vodio je Dord Plimpton.

114
treba prevideti ni poetsku sugestivnost njegovih naslova koji bi mogli posluiti kao
samostalan primer Hemingvejeve teorije ledenog brega. 282 Povodom zbirke kratkih
pria Pobednik ne dobija nita Hemingvej kae da nije imao nameru da njen naslov
bude zamren, ve da u potpunosti odgovara sadraju knjige (SL: 393). On ukazuje na
vanost nijansi naslova kojima esto doprinosi i sam red rei (ibid., 506). Primera radi,
Hemingvej ne skriva zadovoljstvo zbog konanog izbora naslova romana Za kim zvono
zvoni i magijom koju on odailje (ibid., 504). Hemingvejeva posveenost traenju prave
rei ogleda se tako i u beskonanom premiljanju u vezi s izborom konanih naslova za
knjievna dela. 283 Jo jedan neizostavan element Hemingvejeve proze jeste njena
284
fildingovska humoristinost ili satirinost koja podrazumeva izvesnu dozu
ravnodunosti i podsmeha prema svojim junacima (Benson 1969b: 26). Sam
Hemingvej kae da nema teme o kojoj ne bi aljivo govorio (SL: 369).
Iako Hemingvejeva kritika neretko pravi razliku izmeu ranog i zrelog
Hemingveja, pieva pisma otkrivaju da smenjivanje perioda njegove kreativnosti i
stvaralake nemoi traje bezmalo celog njegovog ivota. Hemingvejeva kasnija dela
uglavnom se uopte estetski ne vrednuju, ili se pak itaju kao besmislena uzbuenja
pisca na izmaku telesnih i stvaralakih snaga. 285 Primera radi, iako ga naziva tekim
piscem,286 Nemi DAgostino se mahom usredsreuje na negativne strane Hemingvejeve
proze ispovedni ton, egzibicionizam, retorinost, sentimentalnost, apsurdnost,
prenaglaeni primitivizam, senzacionalizam ili prostotu (DAgostino 1956: 482483).
Roman Preko reke i u umu esto se nalazi na udaru kritiarske otrice i ocenjuje kao
parodija autora zbog ekstatine samoljubivosti i tatine prikazane u njemu (Gurko
1968: 158; 155). Govorei o istom romanu, Stenli Kaufman (Stanley Kaufmann)
Hemingveja naziva genijem koji postaje luda, leinar gladan svoje prolosti (ibid.,
32).

282
Podrazumevano ili potisnuto znaenje moe se videti npr. u sledeim naslovima Hemingvejevih
kratkih pria: Jedna alpska idila, Nepobeeni, Smrti nema, Leptir i tenk, Majka jedne tetke.
Detaljnije o paratekstovima (meu kojima i o naslovu) dela Smrt u podne videti Bredendick 2004.
283
Radni naslov romana Sunce se ponovo raa bio je Izgubljena generacija (The Lost Generation), a
romana Prolene bujice, Novi pogubljeni vitez (A New Slain Knight) (Ferrell 1984: 122; 126); pria
Snegovi Kilimandara prvobitno je naslovljena Srean kraj (The Happy Ending) (Fleming 1996b:
77), roman Preko reke i u umu, Stvari koje sam nauio (The Things That I Know) (Hipkiss 1973: 275),
pria Deset Indijanaca, Slomljeno srce (A Broken Heart) (Young 1972: 8).
284
Henri Filding.
285
Videti Meyers 2005a: 407448.
286
U originalu: He is, of course, no easy writer.

115
 Opta ocena estetske vrednosti knjievnog dela, meutim, ne bi trebalo da zavisi
od moralnosti pievih junaka i junakinja. Hemingvejevski fiktivni svet nastaje
posebnom meavinom prikazanih osobina koje treba uzeti u obzir i u tumaenju
Hemingvejevih istraivanja predstava roda i seksualnosti.

116
3. TEORIJE RODA I RAZLIKE

3.1 Feministika kritika

Feminizam je i dalje na zaelju savremene kritike teorije (Hekman 2006: 100).

U tekstu Hoe li molim vas prava feministika teorija da se javi? (Will the Real
Feminist Theory Please Stand Up?) Rut Robins (Ruth Robbins) tvrdi da je teko
napisati istoriju feministike teorije s obzirom na injenicu da ne podrazumeva
jedinstvenu teoriju ve u sebi sadri itav niz tekuih intervencija. Feministika
teorija tako postaje eklektino mnotvo ideja i zapravo se tu radi o izborima koje
pravimo (Robbins 1999: 4955). 287 Danas se feministike teorije konstituiu kao
hibridne teorije koje kombinuju feministike pristupe npr. s pristupima postmodernizma
i studija kulture (uri 2009: 12). Kao pokuaj da se uvede red u mnotvo feminizama,
razlikuje se sociopolitiki od akademskog feminizma. Ovaj prvi datira iz XVIII veka i
predstavlja drutveno i kulturno orijentisan pokret usmeren na konkretnu borbu za
ravnopravnost ena i mukaraca, hronoloki je sistematizovan u tri talasa, a i danas se
razvija u vidu mnogih varijanti. 288 Prvi talas nastaje izmeu XIX i XX veka, a
njegova vodea deviza bila je (polna) ravnopravnost. Drugi talas vezuje se za
ezdesete, sedamdesete i osamdesete godine, u kom je najbitniji postao pojam razlike.
Trei talas zapoinje devedesetih godina, a ini ga nova generacija feministkinja,
znatno radikalnija nego dotadanje. Kriza feminizma koja se mogla primetiti poetkom
osamdesetih godina zavrila se na kraju veka tzv. postfeminizmom. Postfeministiki
pokreti za polaznu taku uzimaju raznovrsnost, naglaavaju potrebu uzimanja u obzir
kulturnih, rasnih, etikih i seksualnih uticaja, to dovodi do poodmaklog feministikog
pluralizma i njegove dalje podele na pojedine varijante. Akademski feminizam se
prikljuuje ezdesetih godina XX veka irei uticaj sociopolitikog feminizma na itavu

287
Rut Robins pravi uslovnu podelu na etiri faze. U prvoj se, pre svega, istrauje ena u ulozi itaoca
teksta. Druga faza se vezuje za ene ne samo kao konzumente, ve i proizvoae teksta. Za treu fazu
zaslune su francuske feministkinje koje se u analizama usredsreuju na jezik, oslanjajui se na saznanja
psihoanalize i lingvistike teorije. etvrta faza bavi se performativnim itanjem teksta pri emu se pisci i
itaoci odlikuju viestrukim identitetima (Robbins 1999: 4954).
288
Najvea organizacija sifraetkinja u Americi (the NAWSA the National American Woman Suffrage
Association), kojoj je jedan od glavnih ciljeva bilo ensko pravo glasa na predsednikim izborima,
osnovana je 1890. godine. Vie o tome videti Barlowe 2000: 117129.

117
ovekovu duhovnu kulturu, poprimajui tako interdisciplinarne odlike. Akademski
feminizam poeo se razvijati gotovo istovremeno s drugim talasom sociopolitikog
feminizma, a meu prvim njegovim vidovima bile su tzv. enske studije (Womens
Studies) iz ezdesetih godina XX veka u Engleskoj i SAD, koje su se bavile kategorijom
i specifinostima enskosti.
Feministika kritika je u najirem smislu primena principa feministike teorije
na knjievnost, a esto se deli na britansku, ameriku i francusku varijantu. Od svog
poetka, kasnih ezdesetih godina, feministika kritika trpi niz vanih izmena, kreui
se od fokusiranja na predstave ena u knjievnosti, preko analize zapostavljenih
spisateljica (ginokritika), do raznolikih teorijskih kritika tradicionalne misli i drutvene
prakse. Dosledna nota tokom svih ovih promena jeste fokus na patrijarhalnosti i
njegovom kulturnom korelatu falocentrizmu koji identifikuje falus kao izvor moi.
Interesovanje za socijalne i politike ciljeve jeste ono zbog ega feministika kritika
sebe vidi kao nastavak feminizma. Ilejn ovolter objanjava da feminizam kao politika
ideologija postoji jo od XVII veka, ali da je feministika kritika relativno novo otkrie
koja poinje od kada su ene (studentkinje, profesorke, spisateljice) krenule da
primeuju ograniene i sekundarne uloge koje se, izmeu ostalog, daju fiktivnim
junakinjama, i postavljaju pitanje o tome kako su ene predstavljane u mukim
tekstovima, koji je odnos izmeu tekstualnog zlostavljanja ena i njihovog ugnjetavanja
u drutvu, i da li je pisanje mukarca odreeno rodom. Iako je njen opti cilj da analizira
konstrukcije i predstavljanje roda unutar knjievnog diskursa, feministika kritika je po
Ilejn ovolter daleko od toga da sa sigurnou kae koji su njeni politiki ciljevi
(ovolter 1997: 175). Feministika kritika se odlikuje mnogostrukou glasova i
pozicija, i mada prelazi nacionalne granice, najznaajnije radove proizvodi u SAD,
Engleskoj, Nemakoj i Francuskoj (ibid., 176). Govorei o najrazliitijim pitanjima
(enska estetika, ginokritika, formiranje kanona, enski subjekt, teorije roda), Ilejn
ovolter upozorava da je feministika misao uhvaena u tzv. dilemu razlike ili
paraliue kontradikcije koje se beskrajno pretresaju u poststrukturalistikoj misli i
istovremeno izraava stav da razlike treba uvek kontekstualno definisati, ukoliko ne i
dekonstruisati suprotnost jednakosti i razlike (ibid., 185).

118
3.1.1 Poeci: Virdinija Vulf

Sopstvena soba Virdinije Vulf predstavlja kljuni tekst feministike kritike koji
problematizuje niz pitanja koja nam se i danas ine bliskima. Primera radi, Toril Moi
visoko ceni pluralistiko i destruktivno pisanje V. Vulf koje odbija da oznai jedno
znaenje (Moi 2002: 89). 289 Virdinija Vulf pokree pitanje teritorije i objanjava
injenicu da enama nije bilo dozvoljeno da uu u biblioteke ili univerzitete, zbog ega
su uvek obitavale izvan ovih velelepnih zdanja (Woolf 2005: 567568). Ona se takoe
pita ta su to nae majke radile kad generacijama nisu zaraivale novac i nalazi
objanjenje u injenici da je gotovo nemogue istovremeno odgajati veliki broj dece i
stvarati novac, a naroito u tome to ene u vlasnitvu mua nisu ni imale pravo da
poseduju novac koji bi zaradile (ibid., 576577). Preplavljena temom o kojoj govori, i u
pokuaju nalaenja odgovora na mnotvo sumnji koje joj iskrsavaju u glavi, ova
feministkinja ironino postavlja pitanje enama da li je ena moda ivotinja o kojoj se
najvie diskutuje u univerzumu (ibid., 579), a njoj je lino vie muka od rei ena
(ibid., 632).290 Lik superiornog profesora koji ima mo, novac i uticaj moe posluiti
kao dobar primer za dominaciju patrijarhata (ibid., 584). Virdinija Vulf tvrdi da su
ene vekovima sluile kao ogledala za mukarce i imale maginu mo da ih u toj slici
predstave dvostruko veim. To je upravo razlog zato su ene mukarcima potrebne,
kae ona (ibid., 585), jer, ukoliko ena izabere da kae istinu, muka figura se u toj slici
smanjuje (ibid., 586).
Virdinija Vulf postavlja jedno od najvanijih pitanja feministike kritike ta
se deava sa enom kada izae iz okvira svoje zadate uloge, i zakljuuje kako se svata
moe desiti ukoliko njeno enstvo (womanhood) prestane da bude zatieno
zanimanje. Razmiljajui o moguim razlozima zbog kojih nema ena pisaca na
policama knjiga iz vremena pre XVIII veka, ona nadahnuto govori o zamiljenoj
ekspirovoj sestri Dudit (Judith) iji genije ne bi nikako mogao da se ostvari u
elizabetinsko doba zbog toga to bi morala da ostane kod kue da ne bi ocu slomila srce.
Ona bi, pritom, eventualno mogla da se obrazuje iz knjiga pozamljenih od brata, a
ukoliko bi se i odvaila da neto navrlja, svoje spise bi skrivala od drugih. Nasilje nad

289
Toril Moi kae da je shvatanje jezika Virdinije Vulf vrlo blisko konceptu aka Deride koji jezik
razume kao beskonanu odgodu stabilnih znaenja.
290
U originalu: Women but are you not sick to death of the word? I can assure you that I am.

119
srcem pesnika zarobljenog u telu ene se po njoj ne moe izmeriti (ibid., 592593). Ba
kao to Virdinija Vulf pretpostavlja da bi ene koje piu u XVI veku izgubile svoje
zdravlje ili pamet jer ih vodi anonimnost i elja da budu prikrivene (ibid., 594),
Hemingvejeve junakinje, uveriemo se, zatie upravo takva sudbina jer su se odvaile
da zau u maskulini prostor kreativnosti. 291 ena koja bi se rodila sa spisateljskim
darom u to vreme bi zasigurno bila nesrena, zbog toga to bi i u finansijskom smislu
zavisila od oca i nailazila ni na ta osim na smetnju i obeshrabrenje da nastavi s
pisanjem (ibid., 595596). Virdinija Vulf istie da ni u XIX veku ena nije podsticana
da pie ili se bavi tzv. ozbiljnim stvarima, kao to je politika, zbog vrlo zanimljivog
kompleksa mukarca da nad njom bude superioran (ibid., 597). Da bi umetnik stvarao
kao ekpir njegov um mora da bude uaren i nesmetan (ibid., 598). Ona, meutim, gaji
nadu da e se drutvo u tom smislu promeniti sve dok ima velikih ena koje piu i kreu
na put slobode uma (ibid., 602). Poetkom XIX veka ene poinju da se pojavljuju na
policima knjiga i uglavnom piu romane. Pitanje pola romanopisca koje V. Vulf
postavlja jedno je od goruih tema feministike kritike jer se u delima spisateljica
primeuje patnja koja tinja ispod vidljive strasti kao rezultat ugnjetavanja ena (ibid.,
607608). Iako su vrednosti ena drugaije od vrednosti mukaraca, u delima ena
zapravo preovladava internalizovani muki pogled na svet (ibid., 609). Imajui u vidu
da se muka reenica razlikuje od enske, a teina i korak mukog uma nisu prilagoeni
eni, spisateljice bi morale da zaponu stvaranje sopstvene tradicije jer mi razmiljamo
kroz majke ukoliko smo ene (ibid., 610611. Virdinija Vulf je uverena da, kada se
krene na ovako zacrtan put promene, ene nee vie biti predstavljene samo u odnosu na
mukarca kako su do sada prikazivane u delima mukih pisaca (ibid., 614).292 Velikom
spisateljicom se postaje samo ukoliko ena uspe da zaboravi da je ena (ibid., 620) i
proba da doe do savrene punoe celog uma, izvesnog spajanja suprotnosti, tj.
stapanja mukih i enskih principa, potrebnih da bi se uspeno odigrao umetniki in
(ibid., 627).293

291
Videti: 4.2.3.
292
Kao primer samosvesne i potpune muevnosti Virdinija Vulf navodi Radjarda Kiplinga i Dona
Golsvordija (Woolf 2005: 626).
293
Kada govori o androginom spajanju ova dva principa ona namerno koristi seksualizovani jezik npr.
Some marriage of opposites has to be consummated. Kao primer androginih umova navodi Vilijama
ekspira, Persi Bi elija i Marsela Prusta (ibid., 627).

120
 Uz prikazivanje uznemirujue istine o drutvenom poloaju ene koja osea
unutranju potrebu da pie i/ili ima dara za pisanje, Virdinija Vulf Sopstvenu sobu
zavrava reima punim vere da veliki pesnici ne umiru, kao i da e se ena roditi onog
trenutka kada se bude mogla osloniti na ensku tradiciju (ibid., 633).294

3.1.2 ena kao neravnopravna druga: Simon de Bovoar

Iako se feministika kritika pojavljuje kasnih ezdesetih godina XX veka, knjiga

koja se smatra najuticajnijim njenim pretkom jeste Drugi pol (The Second Sex, 1949)
Simon de Bovoar koja govori o isterivanju ene iz ivota i knjievnosti na kategoriju
druge. Simon de Bovoar se, izmeu ostalog, bavi predstavama ene kao drugog u
romanima Stendala (Stendhal) i D. H. Lorensa (Quinn 2004: 127). 295 Njena uvena
reenica enom se ne raa nego se postaje skrenula je panju na proces drutvenog
konstruisanja kategorije enskosti, a njena knjiga izazvala razliite kontroverze. Iako se
odbacivanje biolokog determinizma ini vanim uvidom, osuenost ene na status
drugog ini se da jo vie pojaava muki univerzalizam i androcentriku perspektivu.
Simon de Bovoar definie enu kao ne-mukarca mukarac je subjekat i apsolut, a
ena je neravnopravna druga, odreena samo kao referentna u odnosu na mukarca
(Kruks 1992: 100101). ena u njenom shvatanju je situirana, pa ovakav situiran
subjektivitet svojom pozicijom istovremeno izbegava i esencijalizam i
hiperkonstruktivizam (ibid., 92). ena je zatoena imanentnou situacije koju joj
namee mukarac, pa ene nisu izvor svog problema, mada mnoge sarauju sa svojim
tiraninom (ibid., 102).296 ene su kao Jevreji potlaena grupa koja je istovremeno
rtva i sauesnik svoje situacije, tj. nju mukarac u istom sistemu istovremeno tlai i
titi. Uticaj an-Pol Sartra vie je nego vidljiv, pa tako Simon de Bovoar istie
sauesnitvo ene u sopstvenom poloaju jer smatra da smo ono kako sebe razumemo
kroz to kako nas razumeju drugi (Kaufmann McHall 1979: 212213). Uzevi navedeno
u obzir, u njenoj teorijskoj koncepciji moe se primetiti nesklad izmeu shvatanja da je
ena drutveni konstrukt i istovremenog verovanja da je ena slobodna da promeni

294
U originalu: Drawing her life from the lives of the unknown who were her forerunners, as her brother
did before her, she will be born.
295
Ilejn ovolter feministiko bavljenje tekstovima koje su pisali mukarci naziva feministikom
(knjievnom) kritikom u uem smislu (Dojinovi-Nei 1993: 12).
296
O uticaju Sartrovih pogleda na Drugi pol videti: Kaufmann McHall 1979.

121
situaciju u kojoj se nalazi (Malpas and Wake 2006: 153). Uprkos njenom
egzistencijalizmu, Toril Moi je naziva majinskom figurom francuskih feministkinja
(Moi 2002: 96).
Simon de Bovoar istie vanost ruenja svih mitova vezanih za majinstvo, koje
je po njenom miljenju zamka za ene jer upravo na taj nain ene robuju muu i kui.
Ovakvo vienje bi se, meutim, smatra ona, sruilo tek potpunom promenom drutva
(De Beauvoir 1979b: 341).297 U intervjuu iz 1986. godine Simon de Bovoar kae da se
nekad zamka branog ivota nikada ne izbegne (De Beauvoir 1986: 24). Odbacujui
frojdistiko stanovite, ova feministika teoretiarka seksualnost razume kao kretanje ka
drugom. Po njoj postoje dva naina da se prevazie enska erotska pasivnost: potpunim
odbacivanjem mukarca biranjem lezbejske ljubavi, 298 ili stvaranjem recipronog
odnosa izmeu mukarca i ene (Fuchs 1980: 310). enska viktimizacija u okviru
patrijarhalnog drutva podrazumeva razraen intelektualni sistem konstruisanih tiina
(ibid., 312).
Simon de Bovoar se ne slae s Elen Siksu (Hlne Cixous) i njenim traenjem
enskog pisma, jer smatra da je jezik nasleen iz mukog drutva i da bi bila prava
ludost praviti poseban enski jezik (De Beauvoir 1979a: 229). Ona doslovno kae kako
je protiv enskog pisma zato to ne podrava strogo razdvajanje mukih i enskih
kategorija (De Beauvoir 1979b: 342), i misli da ne moemo iznova napraviti jezik (De
Beauvoir 1986: 11). Iako se pol nuno vidi u pisanju, ne sme se zaboraviti na
univerzalnost ljudske situacije, bila ona muka ili enska. Knjievnost je uvek ono to
dominantna ideologija prepoznaje kao knjievnost, pa Simon de Bovoar ne eli
getoizaciju, tj. izdvajanje, enskog knjievnog prostora (ibid., 231).

297
Dudit Batler smatra da Simon de Bovoar, poto prikazuje enu kao Drugu negativnu u odnosu na
mukarca, nedostatak od kog se maskulini identitet razlikuje zapravo oznaava enski pol kao oznaeni
(marked). Dudit Batler istie da ova francuska feministkinja na taj nain zadrava dualizam uma i tela,
prizivajui kulturne asocijacije maskulinog s umom, a femininog s telom. ensko telo je tako oznaeno u
maskulinistikom diskursu, dok je muko telo neoznaeno (unmarked), to govori u prilog asimetrinoj
dijalektici (Butler 2001: 348350). Najvei doprinos Simon de Bovoar po D. Batler jeste u tome to
odbija da prihvati rod kao prirodan i pravi korak od prirodnog pola ka kulturno konstruisanom
(acculturated) rodu (Butler 1986: 39). Takoe, Dudit Batler majinstvo vidi drugaije od Simon de
Bovoar Simon de Bovoar promovie majinski instinkt kao kulturnu fikciju, obaveznu drutvenu
konstrukciju iz koje se ne moe, dok Dudit Batler i majinstvo vidi kao institucionalizovano, a ne
instinktivno (ibid., 42).
298
U jo jednom intervjuu iz 1979. godine Simon de Bovoar vidi ensku homoseksualnost kao alternativu
za ene u seksistikom drutvu koje nudi samo neautentine izbore (De Beauvoir 1979b: 336). Lezbejska
ljubav po njoj takoe moe biti autentina ili ne, u zavisnosti od naina na koji je izabrana (Altman 2007:
209).

122
3.1.3 Napad na patrijarhalnu (frojdistiku) tiraniju: Beti Fridan i Kejt Milet

Uslovnim poetkom drugog talasa feminizma najee se smatra knjiga Beti

Fridan (Betty Friedan) Mistika enstvenosti (The Feminine Mystique, 1963). 299
Razmatrajui ensko pitanje u SAD autorka skree panju na mehanizme mistifikacije
kojima podleu amerike ene pokuavajui da se prilagode zahtevima idealne
enskosti. Knjiga je izazvala veliku pometnju, izmeu ostalog, i zbog kritike Frojdove
mizoginije. Drugi pol Simon de Bovoar u Americi pojavio se jo 1953. godine, ali je
oigledno za taj trenutak bi previe radikalan, te knjiga Beti Fridan postaje neka vrsta
amerikanizovanog Drugog pola (Dijkstra 1980: 294) koja je teko razumljive ideje
Simon de Bovoar italakoj publici uinila jednostavnijim. 300 Zbog vee prohodnosti
teksta, ideje Beti Fridan su, ini se, vie uticale na javnost.
Govorei o konfliktu ene koja je uslovljena da bira izmeu karijere i porodice
(majinstva), Beti Fridan predlae reenje i tvrdi da ena moe postati srenija ukoliko
je ispunjena na polju karijere (ibid., 299). Ukazujui na tzv. problem bez imena,
specifino nezadovoljstvo i enju ene, ova teoretiarka postavlja pitanje uloge ene
kojoj tradicija govori da joj je zadatak da bude uspena supruga i majka koja e upravo
kuu smatrati sutinskim enskim ispunjenjem (Friedan 1983: 15; 18). Ovaj problem
bez imena bi se stoga, misli ona, mogao nazvati i sindromom domaice ili razlogom
njenog propadanja, imajui u vidu da se ena mora prilagoditi situaciji koju ne
doivljava kao svoju (ibid., 2021) i u kojoj se osea zatoenom kao u kavezu (ibid., 25;
28). S obzirom na to da se njeni okovi sastoje iz pogrenih ideja, nepotpunih istina i
nestvarnih izbora, njih se ena ne moe lako osloboditi (ibid., 31). Beti Fridan kae da
mistika enstvenosti kree od Frojdove teorije enskosti koja i danas opstaje uz pomo
nove tiranije stvari koje bi trebalo da se ispune (shoulds) (ibid., 104). Ona otro
kritikuje Frojdov koncept zavisti zbog penisa koji degradira ene i ini ih
viktorijanskim anelima koji se staraju o potrebama mukaraca (ibid., 113114).
enskost je po Frojdu nedostatna kategorija (ibid., 116), a ena inferiorna i bespomona
bez mogunosti da doivi sreu osim ukoliko se ne prilagodi i postane pasivni objekat

299
Ispitujui konstrukcije mukosti sedamdesetih godina XX veka u Americi, Majkl Kimel (Michael S.
Kimmel) pie o mistici muevnosti, tj. ulozi mukarca kao gospodara svoje sudbine i odgovornog
hranitelja porodice. Videti: Kimmel 2006.
300
Zanimljivo je da je ameriki magazin Vreme (Time) nazvao Simon de Bovoar damom s kopljem i
mukim umom (Dijkstra 1980: 293).

123
mukarca (ibid., 119). Upozoravajui na Frojdove nastavljae koji izjednaavaju
enskost s pasivnou, a mukost s aktivnou (ibid., 120), Beti Fridan zapravo ukazuje
na opasnost slepog pridravanja Frojdove teorije koja od ene zahteva da igra ulogu
ene (ibid., 124). Umesto Frojdove teorije enskog ispunjenja i ivotne svrsishodnosti,
tj. umesto konstrukcije pojma mistike enstvenosti koji je Frojdovom teorijom
podignut na nivo naune religije (ibid., 125), Beti Fridan predlae zrelo
samoispunjenje (ibid., 122).
U okviru drugog talasa feminizma i opte klime sve jaeg politikog
aktivizma, Kejt Milet doktorskom disertacijom Politika polova (Sexual Politics, 1970)
gotovo deceniju pre Dudit Feterli ini preokret u tumaenju knjievnosti neprijateljski
nastrojene prema enama (Dojinovi-Nei 2002: 37). Po Toril Moi upravo ova knjiga
prethodi eksplozivnom razvoju feministike kritike angloamerike tradicije
sedamdesetih i osamdesetih godina XX veka, uz pokuaj da se premosti jaz izmeu
institucionalne i neinstitucionalne kritike (Moi 2002: 24). Ne samo da Politika polova
pravi otklon od tadanje kritike tradicije, nego se i odrie kriterijuma objektivnosti
Ova teoretiarka bila je besna i nije se trudila to da sakrije (Quinn 2004: 128). U
Predgovoru prvom izdanju Politike polova, Kejt Milet kae kako je ovo delo
svojevrstan hibrid kojem je cilj da sistematino predstavi patrijarhat kao politiku
instituciju, pokae na koje je sve naine politiki aspekt pola esto bivao zanemaren i
ukae na iri kulturni kontekst u kom se knjievnost proizvodi (Millett 2000: xixxx). U
Uvodu napisanom povodom izdanja iste knjige 1990. godine, ona detaljnije opisuje
line i drutvene okolnosti koje su prethodile nastanku knjige, otkrivajui i sama kako je
tada bila besna mlada ena s porukom (ibid., xvii), dok povodom izdanja iz 2000.
godine objanjava kako joj je 1970. godine namera bila da istakne znaaj istorijskog
patrijarhata za njenu generaciju i pokae kako je patrijarhat kontroliua politika
institucija koja se gradi na temelju statusa, temperamenta i uloge, drutveno uslovljeni
sistem koji sebe predstavlja prirodom ili nunou (ibid., xi). Patrijarhat po njoj nije
samo dominacija mukaraca nad enama (tzv. unutranja kolonizacija), ve i
militaristika hijerarhija meu mukarcima, ije je najjae oruje njegovo prividno
trajanje (ibid., xiii).
Kejt Milet svoje istraivanje temelji na ideolokim, biolokim, sociolokim,
klasnim, ekonomskim, obrazovnim i psiholokim implikacijama, i raskrinkava jedan po

124
jedan modus patrijarhalne moi. Definiui politiku kao ire odnose moi, ona
patrijarhat predstavlja kao najobuhvatniju ideologiju nae kulture, instituciju koja se
sprovodi razliitim tehnikama kontrole (ibid., 25; 23) i koja sutinski ima kulturne, a ne
bioloke, korene (ibid., 28). Mukarci i ene jesu dve razliite kulture zbog
socijalizacije i podele moi koja pretpostavlja potpunu kontrolu jedne strane nad
drugom (ibid., 3132). Glavna institucija koja posreduje izmeu individualne i
drutvene strukture jeste porodica u patrijarhatu ene i deca nalaze se u vlasnitvu oca
(ibid., 33), dok brak pretpostavlja finansijski dogovor koji funkcionie po principima
ekonomske korporacije. Seksualna hijerarhija i muka prevlast kanjava enu koja ima
status kaste uprkos utkanim konceptima dvorske i romantine ljubavi (ibid., 36).
Vitetvo je, tvrdi Kejt Milet, samo tehnika koja ublaava nepravdu enine drutvene
pozicije, a romantina ljubav samo ustupak koji mukarac ini dok emotivno manipulie
enom (ibid., 37). Jedna od glavnih posledica klase u okviru patrijarhata jeste to se
ene okreu jedne protiv drugih kao rivalke, dok zapravo ive kao paraziti na raun
mukaraca (ibid., 38). Za razliku od feministikih ili queer kritiarki koje insistiraju na
uoavanju sutinske slinosti izmeu razliitih inilaca ugnjetavanja (pol, rasa, klasa,
seksualnost), Kejt Milet smatra da je seksizam jai ak i od bele nadmoi i rasizma
(ibid., 39). Po njoj, mo mukarca jeste sila koja se institucionalizuje putem zakonskih
sistema koji legitimizuju nasilje (ibid., 4344). Neprijateljstvo prema eni, meutim,
najoiglednije je u mizoginoj knjievnosti, koja je od svih drugih njenih sredstava
najvie propagandistika (ibid., 45). Ova enomrzaka knjievnost se po Kejt Milet
najsnanije okree protiv enske podmuklosti i pokvarenosti, mada uglavnom insistira
na tome da je uloga ene da zabavi, zadovolji ili povlauje mukarcu svojom
seksualnou (ibid., 57). Vanost ovih uvida Kejt Milet prevashodno se sastoji u njenom
ispitivanju tekstualnih osobenosti jaanja patrijarhalnog diskursa i ukazivanju na
takvom itanju knjievnih tekstova koje e odbaciti autoritet mukog autora u kreiranju
smisla dela i dozvoliti itaocu da se odupre patrijarhalnim uverenjima teksta. Za
feministiku kritiku posebno je dragoceno njeno uverenje da e mehanizmi patrijarhata
moi da postanu predmet diskusije i promene samo onda kada se budu raskrinkali i
preispitali (ibid., 58).
Kejt Milet promovie ideju seksualne revolucije koja bi sruila patrijarhat i
naine njegove stalne obnove. Iako prve decenije XX veka umnogome predstavljaju

125
prekid sa seksualnim inhibicijama i tabuima (ibid., 62), one po njenom miljenju ne
dovode do prave seksualne revolucije koja bi se temeljila na radikalnoj drutvenoj
transformaciji, promeni braka i porodice koje su se odravale kroz istoriju, i, konano,
prekidu sa svekolikom patrijarhalnom ideologijom koji bi doveo do drugaije
socijalizacije polova u sferama statusa, temperamenta i uloga (ibid., 157).301 Mada je
liberalizacija vrednosti na poetku XX veka dovela u pitanje politiku strukturu
patrijarhata, ona nije uspela da ispuni svoje revolucionarno obeanje, izmeu ostalog, i
zbog toga to je patrijarhat duboko ukorenjen u pojedincima i drutvu (ibid., 6364).
Patrijarhat, unekoliko reformisan, opstaje i dalje, moda stabilniji nego ranije (ibid., 85).
Kejt Milet je uverena da patrijarhat ostaje efikasan i sutinski neuzdrman politiki
sistem koji ene dri u inferiornom poloaju prevashodno zahvaljui Sigmundu Frojdu
kao najjaoj individualnoj kontrarevolucionarnoj sili ideologije seksualne politike
(ibid., 177178). Otro kritikujui Frojdovu ulogu u jaanju ideje biolokog
determinizma (enina zavist od penisa), Kejt Milet istie da su enama dodeljene
odreene uloge (pasivnost, mazohizam, narcizam) koje su u potpunosti prenebregle
njihove drutvene implikacije (ibid., 193194). Pre nego to prestanemo da se bavimo
polom, apeluje ova feministkinja, moramo da napravimo drugaiji svet od ove pustinje
u kojoj se sada nalazimo (ibid., 363). Imajui u vidu da su ove rei izgovorene 1970.
godine, sumnjamo da su u potpunosti zastarele i danas, gotovo pola veka kasnije.

3.1.4 itanje koje prua otpor androcentrinoj knjievnosti: Dudit Feterli i Patrosinio
vajkart

Knjiga Dudit Feterli itateljka koja prua otpor (The Resisting Reader: A
Feminist Approach to American Fiction, 1978) u tolikoj je meri obeleila jednu struju
feministike misli da se ona esto i naziva prema naslovu ove knjige itateljka koja
prua otpor (Dojinovi-Nei 2002: 38). Dudit Feterli govori o imaskulinizaciji ena
od strane mukaraca, odnosno o procesu u kom se itateljke u susretu s androcentrinom
knjievnou ue da misle kao mukarci. U mukom sistemu vrednosti mizoginija je
jedan od centralnih principa, a ene su u kulturnoj stvarnosti otuene od sopstvenog

301
Kejt Milet kae da prva faza seksualne revolucije traje od 1830. do 1930, a kontrarevolucija od 1930.
do 1960. godine.

126
iskustva (Feterli 2002: 49). Androcentrina knjievnost je tim efikasnija kao instrument
seksualne politike, misli ona, poto ne dozvoljava itateljki da potrai utoite u svojoj
razliitosti ena se pretvara u drugost bez reciprociteta (vajkart 2005: 6364). Dudit
Feterli zauzima poziciju itateljke koja i previe dobro zna ta joj se deava dok ita
tekst postoji disjunkcija izmeu nje i teksta jer odbija da prihvati ulogu implicitnog
itaoca (Quinn 2004: 165). 302 Knjievnost za nju uvek ima politiki karakter. Iako
prividno apolitina insistirajui na univerzalnosti, amerika knjievnost je za Dudit
Feterli muka (Feterli 2002: 43). Konkretizujui svoje tvrdnje, ona istie da je ova
knjievnost proeta mukom pristrasnou, postavlja pitanje moi i polae pravo da
definie neiji identitet (ibid., 44). Reenje po Dudit Feterli lei u razotkrivanju i
osporavanju postojeeg kompleksa ideja i mitova o enama i mukarcima u naem
drutvu (ibid., 48), kao i u preobraanju knjievne kritike iz zatvorenog razgovora u
aktivan dijalog (ibid., 50).
Patrosinio vajkart (Patrocinio P. Schweickart) se, izmeu ostalog, bavi
akivnou itanja knjievnosti, pitanjima moi pri stvaranju ili itanju tekstova, kao i
odnosom roda i politike, ili feministike kritike i reader-response teorije. Pominjui
meu ostalima i poglede Dudit Feterli o imaskulinizaciji itateljki u dodiru s
androcentrinom literaturom (vajkart 2005: 63), ova feministika kritiarka istie da je
vano i kako itamo, ne samo ta itamo (ibid., 61). U odnosu itateljke i teksta vani su
iskustvo i subjektivnost itateljke, ali i njen preobraaj u feministkinju. Iako je itateljka
imaskulinizirana od strane implicitnih ematizovanih aspekata androcentrinog teksta,
ona je i pokretaka sila svoje sopstvene imaskulinizacije. Veliko je pitanje da li
itateljka manipulie tekstom ili se upravo deava obrnut proces jer imaskulinizacija
biva aktualizovana samo kroz aktivnost itateljke (ibid., 71), koja naposletku od nje
iziskuje dvosmerni odgovor ona ita tekst i kao mukarac i kao ena pa u svakom
sluaju potvruje svoju poziciju kao druga. Patrosinio vajkart objanjava kako
preuzimanje kontrole nad iskustvom itanja znai itati tekst onako kako nije
zamiljeno da se ita, zapravo itati ga protiv njega samog (ibid., 72). itateljka se tako
bori da sebi prokri izlaz iz lavirinta patrijarhalnih konstrukata, a feministika kritika se

302
Misli se na implicitnog itaoca Volfganga Izera, tj. idealnog hipotetikog itaoca koji ulazi u
partnerstvo s implicitnim autorom kako bi dovrio delo. Njegov zadatak je da ita i razume, i da u tom
procesu, popunjavajui prazna mesta, dovri impliciranu interpretaciju, ime postaje kreativni uesnik u
proizvodnji znaenja dela (Izer 1978: 99102).

127
zauvek nalazi u borbi protiv patrijarhata bilo da se susree s mukim ili enskim
tekstovima (ibid., 74). Preuzimanje kontrole nad procesima itanja tako moe dovesti do
feministikih itanja koja su itanja koja se opiru (ibid., 68). S obzirom na to da je po
Patrosinio vajkart znaenje uvek stvar interpretacije, u itanju ne postoji zatita od
aproprijacije teksta od strane itaoca (ibid., 75). itanje na taj nain postaje
posredovanje izmeu autora i itaoca koje se mora povezati s pitanjima kontrole i onoga
to dolazi iz teksta, tj. onoga to potie od nas (ibid., 7677). Upravo ovo pitanje
potinjavanja moima teksta, ili pak upravljanja njima, ispostavlja se vanim u
tumaenju (mukog) teksta Ernesta Hemingveja.

3.1.5 Politika i psihoanalitika dimenzija: Toril Moi i Dulijet Miel

Da feministika kritika istie svoju politinost i utemeljenost u drutveno-

-istorijskom kontekstu moemo videti na primeru Toril Moi, autorke knjige
Seksualna/Tekstualna politika: Feministika knjievna teorija (Sexual/Textual Politics:
Feminist Literary Theory, 1985), u ijem Predgovoru kae da je glavni princip
feministike kritike oduvek bio politiki feministika kritika ima za cilj da otkriva
patrijarhalne prakse, a ne da uestvuje u njihovom daljem razvijanju (Moi 2002: xiv).
Glavna premisa ove kritike je u tome da nijedan kritiki sud nije vrednosno neutralan
i da svi govorimo iz pozicije koja se formira kulturnim, drutvenim, politikim i linim
faktorima (ibid., 42). Toril Moi smatra da je sutina feministike kritike borba za
jednakost polova koja uzima u obzir razlike koje se nee ograniiti na razliitost na
temelju rase ili seksualne orijentacije. Onog trenutka kad feministkinje postanu teorijski
sofisticiranije postae i vie politiki osveene, pritom svesne implikacija sopstvenih
pozicija (ibid., 175). Uz glavni cilj da ponudi ozbiljnu analizu problema feministike
teorije, Toril Moi insistira na specifinoj analizi drutvenih i politikih struktura (ibid.,
170), nunosti dekonstruisanja opozicija izmeu tradicionalno maskulinog i femininog
principa (ibid., 159), kao i borbi za legitimnost razliitosti koja e ostati kritina prema
homogenim, nekontradiktornim modelima subjektiviteta (ibid., 177). U tom kontekstu,
feminizam ne znai samo odbacivanje moi i prihvatanje pozicije rtve. Poto bi biti
protiv moi znailo prepustiti mo nekom drugom, feminizam e morati da pitanjima
ugnjetavanja i emancipacije ena prie iz drugog ugla odakle mukarac nee vie biti

128
shvaen kao norma. Imajui u vidu da su istorijske konkretizacije patrijarhata uvek
drugaije, feminizam mora smognuti snage da uzme u obzir istorijske i ekonomske
specifinosti patrijarhalne moi o kojoj govori (ibid., 147148). Radikalno novi udar
feministike kritike po ovoj teoretiarki ne treba traiti na nivou teorije ili metodologije,
ve na nivou politike, mada razumevanje istorijskih specifinosti ne bi trebalo da
dovede do jaanja patrijarhalnih praksi (ibid., 86).
Duboko skeptina prema humanistikim estetskim kategorijama tradicionalno
muke akademske hijerarhije, Toril Moi tvrdi da je potraga za jedinstvenim
individualnim sopstvom ili rodnim identitetom ili tekstualnim identitetom u knjievnom
delu drastino reduktivan pristup (ibid., 10). Nazivajui Virdiniju Vulf najveom
britanskom autorkom XX veka, genijem, posveenom feministkinjom i predanom
itateljkom tekstova drugih spisateljica, Toril Moi upravo na njenom primeru izvodi
niz zakljuaka o pravcu u kom bi feministika kritika trebalo da se kree. Potrebno je,
stoga, prevazii onu ideologiju koja uzdie Boga, oca ili falus (ibid., 9), osloboditi se
reduktivnog itanja knjievnosti ili racionalnog i loginog pisanja, dekonstruisati
opoziciju izmeu maskulinog i femininog principa i na taj nain dovesti biologistiki i
esencijalistiki identitet u pitanje (ibid., 1112). Toril Moi izraava jasan stav da
raskrinkavanje struktura dominacije koje su upisane u knjievne tekstove ne znai da je
dovoljno preispitati autoritet mukog autora, ve da ako emo zaista da odbacimo
autora kao Boga Oca teksta, onda nije dovoljno odbaciti patrijarhalni autoritet, ve otii
korak dalje i s Rolanom Bartom proglasiti smrt autora (ibid., 6162). Pre nego
monolitni totalitet, patrijarhalna ideologija je fragmentarna i kontradiktorna (ibid.,
63).303
Ocenjujui, takoe, doprinos kritike iz sedamdesetih godina XX veka koja se
naroito bavi stereotipnim prikazivanjem ena u delima mukih autora (Images of
Women Criticism), Toril Moi istie da su knjievni tekstovi duboko kompleksni i da
kombinuju razliite odluujue faktore (npr. istorijske, politike, drutvene, ideoloke,
institucionalne, psiholoke). Mada smatra da knjievna dela treba tumaiti u svetlu
ideolokih stujanja odabranih fiktivnih svetova, ova teoretiarka ne misli da ih treba
meati s tzv. stvarnim ivotom i svoditi vrednost knjievnosti na pojednostavljene forme

303
Toril Moi za primer kontradiktornosti patrijarhalne ideologije uzima Dona Stjuarta Mila i njegovo
otvoreno istraivanje problema enske potinjenosti. Videti: 3.4.1.

129
autobiografije (ibid., 4445). Jedan od najvanijih problema na koje Toril Moi ukazuje
jeste paradoks feminizma koji insistira da osim patrijarhata nema drugog prostora, a da
se pritom otvoreno govori o postojanju feministikih ili antipatrijarhalnih diskursa
(ibid., 80). S druge strane, ona kritikuje francuske feministike kritiarke zbog toga to
ena ne moe da se pretvara da pie u nekom istom feministikom carstvu van
patrijarhata (ibid., 139). Imajui na umu Elen Siksu i njenu utopijsku viziju enske
kreativnosti u neugnjetavakom i neseksistikom drutvu, Toril Moi smatra da se na taj
nain potvruje preimustvo patrijarhata jer upravo on, a ne feminizam, insistira na
obeleavanju ena kao emotivnih i intuitivnih, a mukaraca kao razumnih i racionalnih
(ibid., 119; 121). Tumaei mimetiku poziciju ena pod patrijarhatom u shvatanju Lis
Irigaraj (Luce Irigaray) kao savrene reprodukcije logike istosti, Toril Moi upozorava na
zamku u koju feministika kritika upada, tj. da ena koja oponaa muki diskurs postaje
ena koja govori kao mukarac (ibid., 141142). Ona ne misli da enina pozicija treba
da bude vezana samo za mimikriju ili parodiju, ve da se bitke ena moraju voditi u
svakodnevnom ivotu (ibid., 179). Osvrui se ponovo na svoju Seksualnu/Tekstualnu
politiku 2002. godine, Toril Moi je uverena da su feminizmu potrebne nove vizije i novi
glasovi, kao i da, ukoliko elimo da budemo politiki angaovani, sve to moemo da
uradimo je da kaemo ta moramo da kaemo i preuzmemo odgovornost za sopstvene
rei (ibid., 185). Na ovaj nain se feministika kritika, uz izrazito politiku orijentaciju,
okree revizionizmu i zalae za rad koji e dovesti do promena u drutvu.
U najirem smislu, feministiko tumaenje teksta zasniva se na razotkrivanju
patrijarhalnog sistema vrednosti u knjievnoj kritici, kao i manifestaciji tog sistema u
drutvu i umetnosti. Dulijet Miel (Juliet Mitchell) govori o nezamenljivoj ulozi ene u
drutvu i kae da je njena pozicija dvostruka jer istovremeno podrazumeva
neprikosnovenost i marginalnost, pa je takva za enu fatalna (Jovanovi 2012: 176).
Ova feministkinja istie da su ena i porodica ezdesetih godina XX veka bili
izjednaeni, a da drugi talas feminizma zapravo poinje s opaanjem ene kao
odreenog drugog. Dulijet Miel kae da je u knjizi Psihoanaliza i feminizam
(Psychoanalysis and Feminism, 1974) koristila psihoanalizu kako bi razumela
subjektivnost polne razlike, injenicu da muevno i enstveno idu uz muko i ensko
(Miel 2006b: 11). Uverenje koje po njenim reima pravi preokret u njenom radu jeste
da nas polno razliitim ne ini samo psihologija porodice, ve i psihologija grupe (ibid.,

130
12), kao i da politiki pokret mora biti grupni da bi bio uspean (ibid., 16). U tekstu O
Frojdu i razlici izmeu polova (On Freud and the Distinction Between the Sexes,
1974) ona naglaava vanost Frojdovih uverenja jer pomou njih moemo razumeti
proces kojim se patrijarhat ugrauje u pojedince. Imajui u vidu da su strukture
miljenja tokom ljudske istorije proizvod patrijarhalne epohe, one su time i prijemive
za promenu. Dulijet Miel smatra da je upravo Frojd postavio kamen temeljac za
analizu enskosti, a da je njegov falocentrizam vremenom sve vie preuveliavan jer,
zapravo, Frojd nikada nije otiao dalje od nagovetaja problema (Miel 2006a: 66
67). Ona istie da feministiki tekstovi esto pogreno objanjavaju patrijarhalno
drutvo kao drutvo koje otelotvoruje mo mukarca u optem smislu. Po sredi je,
uverena je Dulijet Miel, sasvim specifina vanost oca koju patrijarhat naznaava
(ibid., 70).
U delu Ludi mukarci i meduze povratak histerije (Mad Men and Medusas
Reclaiming Hysteria, 2000) Dulijet Miel kree od injenice da je histerija naizgled
nestala iz zapadnog drutva XX veka, ali samo kako bi pokazala da ona i dalje postoji
pod drugaijim imenima. Imajui u vidu da je histerija univerzalni ljudski fenomen
(Mitchell 2000: 3; 42), ona se pita zato se histerija dovodi u vezu sa enom i
argumentovano pokazuje da se vremenom histerija uvek iznova feminizovala njenom
sve veom medikalizacijom jo od XVII veka (ibid., 7). Dakle, ene su tokom XVIII
veka patile od potitenosti (vapors), koja se u XIX veku pretvorila u bolest nerava
(nerves), da bi se konano uvrstila u terminu enske histerije (hysteria) naroito s
pojavom psihoanalize poetkom XX veka (ibid., 1112). Ve od trenutka kada histerija
postaje vidljiva bolest koja se moe leiti, smatralo se da vie pristaje enama nego
mukarcima (ibid., 113; 18). Rodno obeleavanje histerije (gendering of hysteria)
pokazuje da je po sredi asimetrija izmeu polova (ibid., 21). To to se kae da histerija u
XX veku ne postoji zapravo po Dulijet Miel znai da se ona mora povezati s porastom
muke histerije od Velikog rata (ibid., 110) i njenim transformisanjem u razliite
poremeaje linosti danas (ibid., 112). Kako bi se histerija ispitala na pravi nain,
morali bismo da istraimo teme smrti, seksualnosti i reprodukcije, uverena je ona (ibid.,
135). Poto se muka histerija nazivala traumatskom neurozom, problem se projektovao
na ene, pa je enska seksualnost postala histerija, tj. histerija je postala parodija
ultraenskosti (ibid., 161). Iako su se i histerini vojnici Prvog svetskog rata nalazili u

131
stanju bespomonosti, na bespomonost se gledalo kao na ensko stanje, pa je ljudska
ranjivost i otvorenost za histeriju feminizovana (ibid., 185186). Devetnaesti vek je
izjednaio histeriju sa enskou pre nego je histerija slavno nestala, a karakteristike
histerije postale enske (ibid., 246).304

3.1.6 Revizionistika kritika: Adrijen Ri, Sandra Gilbert i Suzan Gubar

Revizionistika feministika kritika je varijanta feministike kritike koja se

pojavljuje uporedo s drugim talasom feminizma koja je, pre svega, usmerena na
istraivanja enomrzakih motiva u knjievnosti, ali i na istraivanje i kritiku razliitih
formi represija nad enama, razliitih vrsta patrijarhalnih struktura i stereotipnih
predstava ena u kulturi.
Govorei o vanosti re-vizije, naroite vrste ponovnog itanja, Dudit Feterli se
poziva na shvatanje re-vizije Adrijen Ri (Adrienne Rich). Re-vizija je in ponovnog
gledanja, posmatranja novim oima, ulaenje u stari tekst iz novog kritikog ugla, i,
konano, in opstanka. Po reima Adrijen Ri, ono to itamo utie na nas, potopljava
nas, pa kao itateljke moramo nauiti kako da itamo drugaije i ne budemo izgubljene
u maskulinoj divljini amerikog romana. ena u patrijarhatu je odbaena, razbatinjena,
druga, marginalizovana (Fetterley 1978: viiiix). Na primer, u pesmi Silovanje, koja i
naslovom ukazuje na povredu prava ena u patrijarhalno obojenom prostoru, Adrijen
Ri problematizuje tipino ensku histeriju koja mukarcu slui kao izgovor za tlaenje
i nasilje, mukarev oseaj sigurnosti u sutinsku spoznaju ene, kao i njegovu mo da
gospodari ivotom ene, u fizikom i svakom drugom smislu (Ri 1996: 126).305 Kao
predstavnica radikalnog feministikog pokreta, ona ustaje u odbranu prava ena i govori
o neophodnosti prihvatanja razlika meu enama u zavisnosti od njihove boje koe,
socijalnog statusa i kulture kojoj pripadaju (Popovi-Srdanovi 1996: 133). Onog
trenutka kada otkriva da moe da pie vie kao ena, Adrijen Ri ispituje poziciju ene

304
U XIX veku se verovalo da su ene prirodno osetljive i nervozne, pa se histerinost, hipohondrija ili
degeneracija ena objanjavala njihovom biologijom. U viktorijansko doba bolest poznata kao
neurastenija ili nervoza se kod ena naziva enskim problemom (female trouble) (Gosling and Ray 1986:
256257).
305
Odlomak iz pesme Silovanje: [] ali mu najvie godi histerija u tvom glasu. // Jedva ga zna ali
sad on misli da tebe zna: / zapisao je tvoj najgori trenutak / na maini i smestio ga u dosije. / On zna, ili
misli da zna, koliko si zamiljala; / on zna, ili misli da zna, ta si tajno elela. // On ima pristup maineriji
koja bi mogla da te odstrani; [].

132
kao rtve, ali i proizvoaa kulture koju nju samu dri u potlaenom poloaju, i dolazi
do zakljuka da ena koja izlazi iz situacije svoje kulture mora biti shvaena kao
udovite (ibid., 136): Mislea ena spava s udovitima (Ri 1996: 117). Adrijen Ri
ne zvui optimistino u vezi s poloajem ene u drutvu kada priziva u svest enu koja
odbija da bude aneo za mukarca, ali kao da unosi malo vere u promenu tadanjeg
sveta kada kae da su takvih ena nebesa puna (ibid., 119).306
Delovanjem u okviru queer studija i lezbejskog feminizma, Adrijen Ri se
suprotstavlja prinudnoj heteroseksualnosti (compulsory heterosexuality) nae kulture
(Kershner 1997: 100), zalaui se za slobodu izbora u okvirima konstruktivizma polova
i rodova. Lezbejstvo za nju predstavlja izazov instituciji heteroseksualnosti koja ene
dri u potlaenom poloaju: Ono to je u nama kreativno, to je lezbejka, jer je posluna
ker samo sledbenica (Ri, prema Popovi-Srdanovi 1996: 142). Adrijen Ri
heteroseksualnost ne identifikuje samo kao stvar linog izbora, ve kao politiku
instituciju koja sistematski radi na tetu svih ena. Poredei heteroseksualnost s
kapitalizmom i rasizmom, ona je predstavlja kao fundamentalnu neravnoteu moi.
Lezbejstvo tako postaje in otpora koji feminizmu nudi model za radikalnu
transformaciju (Dagouz 2007: 6263). Adrijen Ri je otrinom sopstvenog enskog
jezika pokazala da razlozi za govor i suprotstavljanje opresivnoj patrijarhalnoj kulturi
putem denaturalizacije heteroseksualnosti nije samo lini, ve i vaan politiki in koji
e jednom morati da dovede do promena u drutvu.
Fokus istraivanja sa enskih stereotipa u pisanju mukih pisaca se negde od
1975. godine u okviru tzv. druge faze feminizma uglavnom prebacuje na dela ena
pisaca (Moi 2002: 41; 49). Revizionistike feministkinje Sandra Gilbert i Suzan Gubar
takoe se bave demaskiranjem pojava muke dominacije u teorijskom i knjievnom
diskursu, kao i kritikom knjievnog kanona koji je utvren iz muke perspektive. U
svom, sad ve uvenom, tekstu Ludakinja na tavanu (The Mad Woman in the Attic,
1979) one daju revizionistiko tumaenje teorije Harolda Bluma o strepnji od uticaja.
Blumova teorija, naime, govori o strahu stvaraoca da sam nije stvaralac i da radovi
njegovih prethodnika imaju sutinski primat nad njegovim vlastitim pisanjem. Blum
objanjava da ovek moe postati pesnik samo ako obeznani svog poetskog oca.

306
Odlomak iz pesme Planetarijum: ena u obliku udovita / udovite u obliku ene / nebesa su ih
puna.

133
Blumov model knjievne istorije je po njima skoro iskljuivo muki, a to znai
patrijarhalan i seksistiki (uri 2009: 69). Sandra Gilbert i Suzan Gubar sada govore o
strepnji od autorstva (anxiety of authorship), istiui da su u XIX i XX veku
knjievnice bile zaokupljene revidiranjem i dekonstruisanjem slika ena nasleenih iz
muke knjievnosti. One pokazuju da dominantna patrijarhalna ideologija predstavlja
umetniku kreativnost sutinski mukim kvalitetom (Moi 2002: 56). Spisateljice XIX
veka su unutar patrijarhalne kulture pisale tzv. palimpsest tekstove kojima su se
prilagoavale patrijarhalnim standardima, ali ih istovremeno i podrivale (ibid., 5859).
ensko pisanje, na taj nain, postaje dvoglasni diskurs (double-voiced discourse) jer u
sebi sadri dominantan i uutkani glas jedan koji kontrolie strukture artikulacije i
jedan koji progovara kroz forme dominantnih struktura (Showalter 1995: 114). Poto su
muki pisci odredili dve ekstremne uloge ena, ove dve revizionistike kritiarke zalau
se za vulfovsko ubijanje i anela i udovita 307 jer bi to znailo osloboenje od
patrijarhalnog imperativa i pokuaj drugaije samodefinicije (Gilbert and Gubar 2004:
812813). Za sada, slika koju ena vidi u ogledalu muki je konstrukt. ena je po njima
liena kreativne moi poto je definisana kao potpuno pasivna. Od XVIII veka naovamo
promovie se aneoska predstava ene kao skromne, ljupke, edne, nene, povuene,
prijatne, iji je zadatak da zadovolji mukarca (ibid., 815816). Ovom se tipu pokorne
ene, zatoenice kue, suprotstavlja ena-udovite, zla kuka, koja oznaava muki
zazor od enske kreativnosti. ena koja se oproba u pisanju308 u mukoj postavci stvari
postaje nita drugo do enska demonska nakaza koja, oigledno, plaa visoku cenu
ukoliko eli sebe da definie (ibid., 820; 823). Ova potreba za revidiranjem autoriteta
mukih tekstova i ruenjem patrijarhalnog binarizma koji za enu odreuje mesto
pokornog anela, ili pak udovita koje se opire, ini ovaj tekst Sandre Gilbert i Suzan
Gubar jednim od kljunih tekstova u razvoju feministike knjievne teorije.
U vezi s temom mukog stvaranja, Sandra Gilbert i Suzan Gubar u tekstu
Seksualna lingvistika, rod, jezik, seksualnost (Sexual Linguistics, Gender, Language,
Sexuality, 1985) govore o mukom monopolu nad jezikom i pitaju se da li postoji
sintaksa enskog jouissance koja ne bi bila podreena sintaksi patrijarhata (Gilbert and
Gubar 1985: 517518). Pozivajui se na ensko pismo Elen Siksu, ove kritiarke tvrde

307
Aluzija na Sopstvenu sobu Virdinije Vulf.
308
U originalu: attempt the pen, to upuuje na falusnu simboliku olovke i pisanja.

134
da ukoliko je ena uutkana, tj. lingvistiki ena, ona ostaje van istorijskog procesa,
potinjena i prognana (ibid., 521). Pominjui nejasnost pojma enske reenice
Virdinije Vulf i valorizaciju Dojsove reenice od strane francuskih feministkinja, ove
revizionistike kritiarke upuuju na strah mukog modusa na prelasku u XX vek od
ulaska histerije u istoriju (ibid., 525). Kao primer ovog straha navode ba Hemingveja i
njegovu pesmu Pesnikinje s fusnotama. Tekst zavravaju podseanjem da je Dejms
Dojs najvei majstor lingvistike transformacije XX veka i pitanjem da li mukarci kad
piu, piu zapravo protiv lingvistikog prvenstva majke (ibid., 534; 536). S obzirom na
to da se kreativnost smatra falocentinom, ena koja je umetnik pod patrijarhatom osea
strepnju od autorstva i pokuava da pronae prostor iz koga bi mogla da progovori.

3.1.7 criture fminine i smisao razlike: Elen Siksu i Lis Irigaraj

Francuske poststrukturalistike feministkinje Elen Siksu i Lis Irigaraj (Luce

Irigaray) istiu kako je logocentrizam naeg gledanja na svet falokratian, sav u znaku
muke dominacije, a s njima i svi modeli nae kulture, kao i jezik koji ih reprezentuje.
ena bi, stoga, trebalo da pronae sopstveni jezik i njime progovori. ensko pismo
(criture fminine) pokazuje alteritet, to je ovde enskost onako kako je odreena
drutvenim strukturama i kulturnim sistemima koji se zasnivaju na nainu miljenja i
postupanju mukaraca. U poetnoj fazi enskog pisma ove feministkinje pokuavale su
da prodru u sutinu enskosti u tekstu na nain na koji je ona potisnuta, kao i da se
posvete traganjem seksualnosti u njemu. Ovakva ispitivanja se proiruju na neotkrivenu
enskost u tekstovima mukih pisaca. Sve veim ulaskom u sferu sociologije, politike i
filozofije, ensko pismo razlikuje etiri bitna iskustva: prvo, iskustvo tela, jer pisanje je
slino telu, pa je tekst vie kazivanje tela nego to je oblikovanje slika; drugo, iskustvo s
jezikom koje potvruje da je ena vie zaokupljena ugraivanjem semiotikih elemenata
u tekst, dok mukarac vie operie simbolima; tree, iskustvo s psihoanalizom koje
zamera Sigmundu Frojdu da je njegova teorija biologistika; i etvrto, celokupno
iskustvo kulture koje je razliito uslovljeno (ivkovi 1992: 948949). ensko pismo bi
predstavljalo alternativu maskulinog falocentrinog binarnog sistema koji enu odvaja
od njenih telesnih zadovoljstava. Ova feministika kritika smatra da ensko telo igra
veliku ulogu u enskoj upotrebi jezika, a naroito u knjievnom kontekstu. Ideje

135
francuskih feministkinja izvedene su iz psihoanalitike kritike aka Lakana koja vidi
tradicionalni jezik, logiku i racionalnost kao ekspresije falocentrizma. Elen Siksu i Lis
Irigaraj tvrde da opisuju budui nain pisanja koji e biti dostupan i mukarcima i
enama kad se budu otarasili patrijarhalne racionalnosti falocentrinog jezika (Quinn
2004: 358359).309 Po njima jezik je sredstvo za ugnjetavanje ena, ali i potencijalni
nain uruavanja patrijarhalnog jezika. Bitan im je koncept jouissance310 koji oznaava
intenzitet koji podsea na ensko zadovoljstvo van jezika (Weil 2006: 153). S
obzirom na to da se isticanjem razlike mukog i enskog pisma maskulino odreuje kao
mono i razumno, a feminino kao ranjivo, emotivno i telesno, postaje jasno zato se
amerike feministkinje razilaze s njima po ovom pitanju jer smatraju da ovakva podela
naglaava jednu vrstu egzistencijalizma, a time i podrava ideju tradicionalnog mukog
seksizma.
ena se oduvek u filozofiji dovodila u vezu s pasivnou, kae Elen Siksu. ena
je ili pasivna ili ne postoji (Cixous 2004: 349). Zbog jake veze izmeu filozofije i
knjievnosti, knjievnost je takoe falocentrina. ena je podreena maskulinoj
organizaciji, sve pod izgovorom da je to jedini nain da mainerija funkcionie. Elen
Siksu insistira da se ne smemo zavaravati: mukarci i ene uhvaeni su u mreu
prastarih kulturnih determinanti koje gotovo da se uopte ne mogu analizirati u svojoj
kompleksnosti (ibid., 350). Poto su mukarci i ene sloena, mobilna i otvorena bia,
prihvatanje drugog pola u sebe bi ih uinilo bogatijim i raznovrsnijim (ibid., 351). Elen
Siksu pokazuje ta je razlika upravo svojim tekstom, iji jedan deo navodimo kao
reprezentativno ensko pismo:311

Mukarac mnogo tee doputa drugom da prolazi kroz njega. A

knjievno delo predstavlja taj prolaz, ulaz i izlaz, mesto u kome boravi to
drugo u meni koje je drugaije od onog to jesam i to nisam, za koje
ne znam kako postaje, ali ga oseam kako prolazi kroz mene, i ono me
ini ivom. I to me razdire, uznemirava, menja me, a koje je to drugo?
ensko, ili muko, jedno ili mnogostruko, neto nepoznato, to me
zaista nagoni da saznam istinu i daje mi snagu da se uzdiem kroz itav
ivot. [] U pisanju si subjekat; u pisanju si objekat; u pisanju

309
Kao primer navode Fineganovo bdenje (Finnegans Wake, 1939) Dejmsa Dojsa.
310
Koncept jouissance Biljana Dojinovi prevodi kao uivanje ili seksualno zadovoljstvo (Dojinovi
1993: 28; 27), a Dubravka uri kao prekomerni uitak (uri 2009: 93).
311
Biljana Dojinovi za ensko pismo predlae termin teno pismo: Dojinovi, B. Intervju
<http://libartes.com/2012/mart/intervju/biljana_dojcinovic.php> 07.04.2014.

136
 postavlja pitanja (i dozvoljava da te ispituju) na temu istog i drugog i
svega onog izmeu bez ega nema ivota; []

(ibid., 352353)312

Jasno je da Elen Siksu smatra da treba da se dogodi politika revolucija u kojoj e se

maskulino osloboditi svoje falusne pozicije i prihvatiti mogunost drugog kroz pisanje
koje e biti osetljivo za rodnu razliku, drutvo e moda nauiti da potuje oba
pola/roda bez straha od diskriminacije (Hewson 2003: 52). Pokuaj da se izbegnu
politike borbe moi kojima su maskulini modeli skloni i prihvati rodna razlika jeste
smisao criture fminine. Zapadna kultura stvorila je mukost na raun enskosti, tj.
hijerarhiju rodova po kojoj je enski princip negativan. ene se uutkuju, a mukarci
primoravaju da potiskuju svoju enskost. Elen Siksu kae da je svesna da je potpuno
ukidanje patrijarhalnog zakona nemogue jer su ljudi zatoeni u mnotvu slika,
predstava, odraza, mitova i identifikacija.313 Postoje kritike analize koje dokazuju kako
Ernest Hemingvej i Elen Siksu zapravo tuguju nad sadanjim stanjem u svetu u kome
kulturne definicije roda i seksualnosti uskrauju razliku (ibid., 60).314 Dubravka uri
istie da za ensko pismo nije vaan pol autora/autorke, ve pol pisanja koji se pisanjem
proizvodi. Elen Siksu eli da se oslobodi stare opozicije izmeu maskuliniteta i
feminiteta, kao i termina muko i ensko jer veruje u biseksualnu prirodu svih ljudskih
bia. Biseksualnost predstavlja proivljeno prepoznavanje pluralnosti, simultano
prisustvo maskuliniteta i feminiteta unutar individualnog subjekta (uri 2009: 90).
Naa analiza e pokazati kako je Ernest Hemingvej morao biti svestan ove injenice,
iako neopremljen upravo predstavljenom feministikom terminologijom.
Lis Irigaraj takoe govori o jouissance, enskom seksualnom uivanju, koje ne
moe biti predstavljeno dominantnim, loginim mukim jezikom, pa tako zajedno s

312
U originalu: It is much harder for man to let the other come through him. Writing is the passageway,
the entrance, the exit, the dwelling place of the other in me the other that I am and I am not, that I dont
know how to be, but that I feel passing, that makes me live that tears me apart, disturbs me, changes me,
who? a feminine one, a masculine one, some? several, some unknown, which is indeed what gives me
the desire to know and from which all life soars. [] Writing is working; being worked; questioning (in)
the between (letting oneself to be questioned) of same and of other without which nothing lives; [].
Odlomak je preuzet iz izvora na engleskom jeziku koji predstavlja prevod s francuskog jezika.
313
Elen Siksu odbija da definie ta fminine tano znai, insistirajui da znaenje tog pojma mora da
ostane otvoreno pitanje, zbog ega se uoava nejasnost veze koju pravi izmeu enskog tela i femininog.
Dok je jasno da Elen Siksu ne pokuava da feminino bioloki fiksira, njene majinske metafore pisanja
belim mastilom ipak sugeriu ensku bioloku sutinu (Malpas and Wake 2006: 180).
314
Analiza Hemingvejevog romana Zbogom oruje kroz prizmu Elen Siksu. Videti: Hewson 2003.

137
Elen Siksu naglaava da je ensko pismo nain izraavanja enskog tela. Jouissance je
po njoj nain koji je u stanju da narui pravila patrijarhalnog diskursa (Malpas and
Wake 2006: 211). U vezi s misterijom muke uloge u reprodukciji, Lis Irigaraj istie da
je enska mo stvaranja ivota potisnuta 315 i prebaena na mukarca kroz mo
imenovanja, tj. reprezentacije koju Lakan naziva Ime Oca (Dekoven 2009: 179).
Eksploatacija ena temelji se na seksualnoj razlici, smatra ona. Poto je dominantna
sintaksa maskulina, potrebno je promeniti jezik da bi se stvari koje jezik predstavlja
promenile (Irigaray 2007: 2427). Lis Irigaraj se zalae za transformaciju kroz
seksualnu dimenziju jezika jer ene seksualizuju svoj diskurs (ibid., 30). Govorei o
gramatikom rodu u jeziku, Lis Irigaraj daje razliite primere koji nam pokazuju kako
se mukarci vezuju za logos i sunce, a ene za mesec, dok se neivi ili beivotni objekti
u jeziku feminizuju (ibid., 6164). Ovo je sve dokaz da se rod izraava u subjekatsko-
-objekatskim relacijama, pa se tako ena esto podreuje maskulinom identitetu (ibid.,
91), a njen jezik pretvara u paralizu ili uutkanost (ibid., 101).
Lis Irigaraj objanjava ta pojmovi maskarade i mimikrije za nju znae. 316
Maskarada se definie kao pogrena verzija enskosti koja proistie iz svesti ene da je
muka elja konstruie kao Drugu, zbog ega ona sopstvenu elju ne definie kroz sebe,
ve putem naina na koji je situira muka elja. S druge strane, mimikrija nastaje kada
ena namerno preuzima nametnutu enskost kako bi razotkrila mehanizme koji je tlae.
Lis Irigaraj mimikrijom naglaava da ena formu svoje potinjenosti moe pretvoriti u
sopstvenu afirmaciju (Traber 2005: 33). Oslanjajui se na ove uvide, ena se prema
svojoj seksualnosti moe odnositi kao prema igri, sluei se stratekim metodama
subverzije i transgresije. Dubravka uri ukazuje na injenicu da je Frojdova

315
U njenim stavovima vidi se uticaj Simon de Bovoar, pa i Lis Irigaraj smatra da patrijarhalni svet
ograniava enu na majinstvo (Irigaray 2007: 126).
316
Franc. re mascarade mogla bi se prevesti sa preruavanje, zabava pod maskama, licemerno
ponaanje (ali mogla odnositi i na stari pozorini anr s plesom i pevanjem), dok franc. mimiquerie sa
skup gestikulacija i grimasa, telesno izraavanje, pokreti, umenost podraavanja. Zahvaljujemo se
profesoru francuskog jezika Milou Prajzoviu na razjanjenju nijansi znaenja pomenutih rei s
francuskog jezika, s obzirom na to da itamo Lis Irigaraj u engleskom prevodu u kome se upotrebljavaju
rei masquerade i mimicry. Termin mimikrija (mimicry) takoe je vaan termin u postkolonijalnoj kritici
jer upuuje na ambivalentan odnos izmeu kolonizatora i kolonizovanog. Kada kolonizovani oponaa
kolonizatora, prihvatajui njegovu kulturu, to ne rezultira prostom reprodukcijom njegovih vrednosti, ve
mutnom kopijom kolonizatora koja po njega moe biti pogubna. To se deava upravo zato to je
mimikrija bliska ismevanju jer se stie utisak da parodira ono to oponaa (Ashcroft et al. 2001: 139).

138
psihoanaliza postavila muku polnost i muku seksualnost kao merilo,317 ali da je Lakan
otiao i dalje od toga objanjavajui da je ceo simboliki poredak faliki. Falus, tj.
subjekat, oznaitelj je svakog oznaavanja pa se podsredstvom simbolikog poretka
izvodi drama seksualne razlike. Punoa se tako vezuje za maskulino, a manjak za
feminino. Lis Irigaraj izvodi da je enska seksualnost uvek konceptualizovana na
osnovu mukih parametara. ena je predstavljena kao kastrirani mukarac, pa se njen
manjak falusa nadoknauje kroz govor koji je maskulini (uri 2009: 97). S obzirom na
to da patrijarhat ne prepoznaje seksualnu razliku, u monoseksualnoj ekonomiji postoje
samo mukarci koji poseduju falus ili kastrirani/nepotpuni mukarci. ena se, smatra
Lis Irigaraj, definie u odnosu na mukarca, ne u odnosu prema samoj sebi ene mogu
biti majke, device ili kurve (ibid., 99).
Nadovezujui se na ideje Klod Levi-Strosa,318 Lis Irigaraj istie da razmena ena
ini osnovu odnosa meu mukarcima i zalae za zajedniki ivot ena bez mukaraca
(Irigaray 2004b: 799). Poto su ene utilitarni objekti, one se kategorizuju po vrednosti
koju imaju za mukarca. ene su, naposletku, ogledalo vrednosti mukarca i za
mukarca (ibid., 802). Ekonomija razmene jeste muki zadatak jer se deava meu
maskulinim subjektima. ene su, na taj nain, roba, uestvuju u kultu oca i nikad ne
prestaju da kopiraju svakog ko je njegov predstavnik. ensko telo koje uestvuje u
razmeni predstavlja mimetiku ekspresiju maskulinih vrednosti (ibid., 803804). ena
sada nije samo Druga, ve sasvim specifina druga ena je negativna slika mukarca
ili njegova slika u ogledalu (uri 2009: 101). Lis Irigaraj mimikriju definie ulogom
koja je tokom itave istorije dodeljivana eni (Irigaray 2004a: 795). Reenje ovakve
situacije se po njoj nalazi u hipotezi obrta sve to postoji moe se izvrnuti i
preokrenuti u suprotno (ibid., 797). Lis Irigaraj veruje da e ene svojim anarhinim
vikom moi da izraze ensko zadovoljstvo izvan ekonomije logosa i falocentrizma
(ibid., 796).319 Ovo je, naime, izraz elje da maskulino vie ne oznaava sve. 320

317
Za Frojda i druge zapadne filozofe ena nije samo druga, ona je druga u odnosu na mukarca, njegova
negativna slika ili slika u ogledalu (Moi 2002: 133).
318
ene su roba ijom se razmenom meu plemenima obezbeuje mir.
319
Falocentrizam upuuje na nain razmiljanja i ponaanja koji izvor line i drutvene moi nalazi u
falusu, a u feministikoj kritici esto se izjednaava s patrijarhatom. Meutim, falus se ne moe potpuno
identifikovati s penisom, pa se u tom smislu shvata kao zajedniki za ene i mukarce. ak Derida, glavni
predstavnik dekonstrukcije, skovao je termin falogocentrizam (falocentrizam + logocentrizam) koji
oznaava verovanje da je jezik utemeljen u spoljanjem autoritetu, tj. falusu. Ovaj opis istie da svaki
aspekt jezika pokazuje muku dominaciju i ensku potinjenost (Quinn 2004: 254). Kazujui o binarizmu
u jeziku, Derida tvrdi da je prvi lan binarnog para uvek privilegovan jer se percipira kao dominantni i

139
 Imajui u vidu stavove Elen Siksu i Lis Irigaraj, moglo bi se rei da je enska
borba zasnovana na enskoj razlici (ovolter 1997: 178), dok kategorija enskog
predstavlja privilegovano podruje sa koga zapadnjaka, falogocentrina misao moe
biti dekonstruisana (ibid., 179). Upravo ovo isticanje izrazito enske svesti koja
odbacuje knjievnost koja bi se u najirem smislu mogla nazvati patrijarhalnom,
meutim, preti da feministiku kritiku postavi u teko razumljivi prostor koji je sklon da
odbaci umetniku vrednost knjievnog teksta samo zato to ga ispisuje muka ruka.

3.1.8 Presek rodne i rasne nejednakosti: bel huks

bel huks (bell hooks)321 je amerika kritiarka koja, nezadovoljna nedostatkom

raznorodnih glasova u feministikoj teoriji, objavljuje delo Feministika teorija: od
margine do centra (Feminist Theory: From Margin to Center, 1984). Po njoj biti na
margini znai biti deo celine ali ipak van (outside) glavnog toka. bel huks se u
feministikom tumaenju zalae za presek kategorije roda s ostalim kvalifikatorima
identiteta, kao to su rasa, klasa, seksualnost, pa shodno tome stvara koncept
intersekcionalnosti (intersectionality) (Jovanovi 2012: 169) koji ukazuje na meusobnu
povezanost polne diskriminacije, rasizma i klasnog ugnjetavanja (huks 1997: 284).
Kako kae bel huks, putevi rasizma, polne diskriminacije i klasnog ugnjetavanja
predstavljaju najoiglednija sredstva uutkivanja, dok bi, s druge strane, kazivanje bilo

centralni, dok se drugi shvata kao periferni i podreeni. Jezik pokazuje nametnut sistem miljenja u kom
jedan lan, u pojmovnom smislu, gospodari drugim. Ipak, dekonstrukcija pokazuje da su opozicije
nestabilne, da je njihov redosled izmenljiv i da su u meusobnom odnosu zavisnosti (Jovanovi 2012:
162). Poto se feministkinje poststrukturalistikog opredeljenja zalau za ukidanje binarnih opozicija,
dekonstrukcija im obezbeuje teorijski aparat za ruenje sistema koji enu posmatra kao Drugo. Deridin
pojam diffrance oznaava istovremeno odsustvo i prisustvo unutar diskursa. Imajui u vidu ove principe,
Elen Siksu i Lis Irigaraj temelje svoju teoriju o enskom pismu kao neophodnu protivteu maskulinom
principu. Takoe, Biljana Dojinovi podsea na ideju vizije i/i Rejel Blau DuPlezi (Rachel Blau du
Plessis), koja nasuprot iskljuivosti ili/ili ukazuje na mogunost ukidanja dihotomija koje su izraz
hijerarhijskog poretka. Dualizam je tetan jer jednoj strani dodeljuje veu vrednost nego drugoj i stvara
hijerarhiju tamo gde je bilo dvojstvo (Dojinovi-Nei 2002: 40).
320
Dudit Batler smatra da ena po Lis Irigaraj nije nedostatna ili Druga, ve se enski pol opire
reprezentaciji (Butler 2006: 14; 140). Kao dokaz ove tvrdnje navodi rei Lis Irigaraj da ena nema pol
(ibid., 1). ena je paradoks jer njen pol nije jedan. ena je nepredstavljiva (unrepresentable) i viestruka
(multiple). Dudit Batler koristi i pridev uncontainable, koji upuuje na nezadrivost enskog pisma.
Poto je enski pol taka lingvistikog odsustva, Lis Irigaraj pokuava da mu odredi mesto van falusne
ekonomije, istie Dudit Batler (Butler 2001: 348).
321
bel huks kae da preuzimanje imena svoje prabake kao sopstvenog feministikog pseudonima jeste
ritual inicijacije i iskuavanja hrabrosti, in uzvraanja izvan porodice i kue, pomak iz prostora tiine u
prostor govora, gest prkosa, osloboeni ljudski glas (huks 1997: 273).

140
izraz stvaralake moi, in otpora, politiki gest koji stavlja izazov pred politiku
dominacije koji nas ini bezimenima i bezglasnima (ibid., 273). Kao crnkinja i
feministkinja, bel huks je sigurna da uzvratiti re znai obratiti se figuri autoriteta kao
sebi ravnom i usuditi se na sopstveno miljenje. Govor je odvaan in i izranjanje iz
tiine, borba protiv bola zbog degradacije i dehumanizacije, duhovnog i fizikog
izgnanstva (ibid., 270). Iako se u feministikim krugovima utanje shvata kao polno
diskriminisani govor enstva, bel huks poziva crne ene na izranjanje iz tiine, na
posedovanje glasa koje bi se najpre ostvarilo pisanjem (ibid., 271).322 Insistiranje na
pronalaenju jednog glasa po bel huks, meutim, predstavlja statino poimanje linosti i
identiteta zbog ega se ona zalae za afirmaciju razlike i raznovrsnosti. Feministiko
kritiko osveivanje i usredsreivanje na dolaenje do glasa jeste revolucionarni gest
koji oznaava kretanje iz sveta tiine u svet govora, prelaz iz stanja objekta u stanje
subjekta (ibid., 275276).
bel huks upravo kritiku svest vidi kao nuno sredstvo u borbi protiv
mehanizama uutkivanja i cenzurisanja preovlaujueg drutva koje je belako,
kapitalistiko i patrijarhalno (ibid., 277). Po njoj, problem feminizma je u tome to
smatra da je patrijarhat koren svih problema i da bi se eliminacijom ugnjetavanja
uslovljenog polnom diskriminacijom nuno dolo do iskorenjivanja svih formi
dominacije.323 Oigledno na temelju promiljanja Miela Fukoa da mo ne predstavlja
samo jednosmernu represivnu silu, bel huks dominaciju definie kao sredstvo
ispoljavanja i odravanja kontrole, to bi znailo da ene nisu nuno samo rtve, ve i
izvrioci dominacije enina sposobnost da dominira jedan je od naina kojima se
moe dekonstruisati pojednostavljena ideja o mukarcu kao neprijatelju (ibid., 281
282). Patrijarhalna dominacija, po miljenju bel huks, poseduje iste ideoloke osnove
kao i rasizam i neke druge forme grupnog ugnjetavanja, tako da nema nade za njeno
iskorenjivanje ako i ti drugi sistemi ostanu netaknuti (ibid., 284). Verujui u meusobnu
solidarnost mukaraca i ena, ona predlae re-struktuiranje kulturnog sistema moi i
istie vanost ukljuivanja mukaraca u borbu za jednakost polova. Kako bi se ovaj cilj
postigao, potrebno je mukarcima dozvoliti pristup feministikom pokretu jer bi se na

322
Objekti u odnosu na beli maskulini subjektivitet nisu samo ene, ve i crni mukarci (hooks 1995:
105).
323
bel huks upozorava na injenicu da patrijarhat od njemu potinjenih zahteva da pronau zadovoljstvo i
ispunjenje u svojoj potinjenosti, kao i performativnom inu oponaanja gospodara (ibid., 98).

141
taj nain izbegla separatistika ideologija. bel huks zamilja feminizam koji ne govori
samo o viktimizaciji ene, ve se otvara ka veem razumevanju i toleranciji za razliite
polove i rodove (hooks 1995: 105). Osnova za delovanje feministikog pokreta, izriita
je bel huks, jeste razmiljanje o isprepliuim sistemima dominacije feminizam je
transformaciona politika, borba protiv dominacije koja stremi promenama nas samih
isto koliko i drutvenih struktura (huks 1997: 286287). bel huks poziva ene da vole
svoje enstvo, a mukarce da se odupru dehumanizujuim konceptima mukosti kako bi
stvorili novi diskurs oslobaanja (ibid., 288). Odbacujui ideju da linost postoji u
opoziciji prema onom drugom koje treba razoriti, bel huks ukazuje na vanost
osveivanja i sposobnosti samospoznaje (ibid., 290).

3.2 Gender studije

Gender studije jesu pravac interdisciplinarnih istraivanja na tlu akademskog

feminizma od sedamdesetih godina XX veka, a iju osnovu predstavlja gender
drutveno-kulturni pol.324 Gender studije se slue uvidima hronoloki starijih enskih
studija i feministike kritike,325 a podstiu oseajnost prema razlici ili osetljivost za
drugost (gender sensitivity) (Buinjska i Markovski 2009: 483). To zapravo znai da
tumai paljivim itanjem knjievnog dela postaju otvoreni i za polne/rodne razlike.
Drutvo enama i mukarcima pripisuje odreene uloge, pa tako drutveni poloaj i
jednih i drugih zavisi od oekivanja i predstava u drutvu koje su povezane s njihovom
polnou. U gender studijama pol postaje uinak drutvenih praksi, tj. drutveni
324
Mada tri godine pre nje o tome pie Kejt Milet, termin gender zvanino je u feministiki diskurs
ukljuila amerika feministkinja Eni Oukli (Annie Oakley) u knjizi Pol, rod i drutvo (Sex Gender and
Society, 1972). Za formulisano razlikovanje biolokog pola i drutveno-kulturnog roda treba zahvaliti
gender teoriji amerikog psihoanalitiara Roberta Stolera (Robert J. Stoller) koji je na Kongresu
psihoanalitiara u Stokholmu 1964. godine izloio koncepciju gender identiteta (Buinjska i Markovski
2009: 485486). Pojam gender postaje zvanino prihvaen od 1968. godine i Stolerove knjige Pol i rod:
O razvoju mukosti i enskosti (Sex and Gender: On the Development of Masculinity and Femininity)
(Dojinovi-Nei 1993: 17). Istraujui osobe koje ne pripadaju nijednoj drutveno prihvaenoj
polnoj/rodnoj kategoriji, Stoler dolazi do zakljuka da rod nastaje kroz proces socijalizacije iji su
mehanizmi npr. obrazovni sistem ili masovni mediji. Ipak, Stoler je isticao vanost uroene biologije u
formiranju primarnog maskuliniteta ili feminiteta (Person 2009: 2) i govorio o sutinskom rodnom
identitetu (core gender identity), mukom ili enskom, koji se konstruie iskustvom, dok je rodni
identitet (gender identity) psiholoko dostignue i moe biti obeleeno izvesnom dozom psiholokog
konflikta (ibid., 10). Rodna sutina (gender core) je po Stoleru sutina koja istrajava ili ugenderovljeno
(gendered) sopstvo (Butler 2006: 33).
325
Feministike kritiarke se esto fokusiraju na naine kojima knjievnost doprinosi kulturnom
oformljenju roda (gendering), tj. procesom kojim su drutvene i kulturne norme prikazane kao
prirodne (Quinn 2004: 142).

142
konstrukt, koji proistie iz ina imenovanja ili pripadanja odreenoj grupi, te bi se
moglo zakljuiti da rodni identitet nije uroena, ve steena kategorija. Rod se formira
putem uenja (doing gender), pa tako ni maskulini ni feminini rod nisu fiksirani
(Holmes 2009: 3536). Rod nije prirodna kategorija, ve, na tragu Dudit Batler,
performativni in. Moe se onda oekivati kako koncept normalnosti menja svoje lice
kroz vreme. Upravo na mestu ukrtanja prirodnog i steenog, tj. biolokog i drutvenog,
nastaju najrazliitija stanovita esencijalistike i konstruktivistike orijentacije. Gender
studije su na poetku, ba kao i feministika kritika, bile obeleene revizionizmom i
otkrivanjem mehanizama dominacije mukog roda kao normativnog identiteta. Iako je
naglaavanje polnih razlika dovodilo do isticanja tradicionalnog muko-enskog
dualizma, gender studije, za razliku od enskih studija, problematizuju oba pola/roda, te
istraivanja maskuliniteta (Masculinities Studies) jesu njihov pravac koji se posebno
bavi specifinostima mukosti i mukih uloga u drutveno-kulturnom prostoru. Jedna od
varijanti ovih istraivanja jeste tzv. gender (knjievna) kritika (Gender Criticism), iji je
cilj da interpretira knjievnost iz ugla drutvene konstrukcije mukih i enskih
polnih/rodnih obeleja. Tekstovi koji se tume, pritom, esto postaju rodno obeleeni
(gendered), a ta njihova osobina ispoljava se utvrivanjem pola autora/autorke, naratora
ili lika u knjievnom tekstu. Danas su gender studije proirile obim istraivanja
koristei se iskustvom razliitih kritikih perspektiva (queer studije, studije kulture)
koje se bave problemom razlika (rasnim, etnikim, nacionalnim) ili pronalaenjem
naina da se problem razlika prevazie.

3.2.1 Tehnologija roda: Tereza de Lauretis

Tereza de Lauretis objanjava da grupom svojih tekstova objavljenim u knjizi

Tehnologije roda (Technologies of Gender, 1987) eli da prui teoriju roda izvan
granica seksualne razlike i ogranienja koja taj pojam postavlja feministikoj misli.
Imajui u vidu teoriju seksualnosti Miela Fukoa i njegov koncept koncept tehnologije
pola, 326 ona smatra da je i rod istovremeno reprezentacija i samoreprezentacija,
proizvod razliitih drutvenih tehnologija roda (npr. film, narativ, teorija) i
institucionalnih diskursa, epistemologija, kritikih praksi, kao i praksi svakodnevnog

326
Tereza de Lauretis kae da Fukoova teorija ne ukljuuje ispitavanja roda (De Lauretis 1987: 3).

143
ivota (De Lauretis 1987: ix). Po njoj veza izmeu roda i seksualne razlike mora biti
dekonstruisana, bilo da se govori o razlici ene u odnosu na mukarca ili razlici u
mukarcu, izmeu ostalog i zato to se u tom sluaju ne vide razlike u samim enama
(ibid., 12). Njen predlog se sastoji iz etiri glavne premise: rod je reprezentacija;
reprezentacija roda jeste konstrukcija; konstrukcija roda se danas sprovodi kao i ranije
(npr. viktorijansko doba); i, konstrukcija roda se takoe gradi putem dekonstrukcije, tj.
putem bilo kog diskursa koji e ga odbaciti kao ideoloku pogrenu reprezentaciju.
Tereza de Lauretis insistira da se tu ne radi samo o uinku (effect) reprezentacije, ve i
o njenom viku (excess) koji ostaje van diskursa kao potencijalna trauma koja moe da
destabilizuje bilo koju reprezentaciju (ibid., 3). Rod ne predstavlja individuu nego
odnos, i to drutveni odnos, koji postoji i pre individue i koji se bazira na strogoj
opoziciji dva bioloka pola. Polno-rodni sistem (sex-gender system), kao simboliki
sistem ili sistem znaenja koji dovodi pol u vezu s kulturnim sadrajem uzimajui u
obzir drutvene vrednosti i hijerarhije, uvek je tesno povezan s politikim i ekonomskim
faktorima drutva (ibid., 5). Konstrukcija roda je istovremeno i proizvod i proces
reprezentacije, to znai da rod ima funkciju da konstituie konkretne individue kao
mukarce i ene koji pritom i sami ulaze u polno-rodni sistem, postaju ene/mukarci i
predstavljaju sebe kao ene/mukarce (ibid., 12).
Tereza de Lauretis smatra da se prihvatanjem Fukoove falocentrine teorije i
njenim odbacivanjem roda ne bi uzeli u obzir drutveni odnosi roda koji daju legitimitet
seksualnom potinjavanju ena, isto kao to bismo se na taj nain ukljuili u ideologiju
koja slui ciljevima maskulinog subjekta (ibid., 15). Potrebno je neto mnogo
drastinije, tvrdi ova teoretiarka, i poziva da se izae iz maskulinistike perspektive
koja seksualnost i rod proizvodi diskursom muke seksualnosti. Ono to teorija po njoj
treba da uradi jeste da napravi razliku izmeu pozitivnih i negativnih uinaka
proizvodnje moi (ibid., 1718). Tehnologije roda utiu na iskustvo roda (experience
of gender), tj. skup uinaka i samoreprezentacija koji se u subjektu proizvode od strane
drutvenokulturnih praksi, diskursa i institucija koji se posveuju proizvodnji ena i
mukaraca (ibid., 19). Tereza de Lauretis ukazuje na nunost izgradnje novih prostora
diskursa i prerade kulturnih narativa trebalo bi pogledati stvari iz drugaije

144
perspektive,327 iz margina i pukotina hegemonih diskursa i aparata znanja-vlasti (ibid.,
25). Upravo je taj odnos izmeu reprezentacije i onoga to reprezentacija ini
nepredstavljivim vaan za razumevanje tenzije kontradikcije, viestrukosti i
heteronomiji o kojoj govori Tereza de Lauretis. To je mesto na kome se dva prostora
integriu i zajedno postoje (ibid., 26).
S obzirom na to da su predmeti istraivanja razliitih teorija roda esto bliski,
Tereza de Lauretis pravi vane korake u okviru queer teorije328 ispitujui psihoanalizu
Sigmunda Frojda koja se u angloamerikom feminizmu uglavnom tumai u izrazito
negativnom kontekstu. Iznosei stav da ima dovoljno teorijskih razloga zbog kojih bi se
Frojd ponovo, i doslovno, itao (De Lauretis 1995: 217), ona navodi da je upravo Frojd
prvi stavio re normalan pod navodnike kada je govorio o seksualnosti zbog ega se
njegovo istraivanje moe smatrati revolucionarnom intervencijom u medicinskim
diskursima njegovog vremena (ibid., 221; 227). Tereza de Lauretis smatra da je
potrebno uoiti strukturalnu ambivalentnost i nedoslednost njegovog rada koji ne
predstavlja normativnu sintezu kasnoviktorijanskih pogleda kao to se obino smatra
(ibid., 229). Bavei se pitanjima normalnosti, perverzija i neuroza (negativne
perverzije), Frojd, po njenom miljenju, svojom teorijom seksualnosti moda ak
oznaava perverzije kao pozitivne, imajui u vidu da neurotici i histerici imaju
simptome, dok tzv. perverznjaci nemaju (ibid., 233). Uprkos nedoslednosti njegovih
promiljanja, ini se da Frojd izjednaava normalno i normativno i dovodi u pitanje
kategorije veine ljudi ili normalnog. Oigledno zastupajui antiesencijalistiko vienje
roda, Tereza de Lauretis istie da je teorija zasnovana na perverzijama takoe fikcija i
nita manje istinita od teorija koje su bazirane na jo problematinijem pojmu tzv.
normalne seksualnosti (ibid., 234). Naroita sprega izmeu spoljanjih i unutranjih
pritisaka na individuu koju je Frojd naznaio, sada, u teoriji Tereze de Lauretis, postaje
iskustvo roda (kompleks navika, asocijacija i percepcija) koje proizilazi iz semiotike
interakcije izmeu sopstva i spoljanjeg sveta (De Lauretis 1987: 18).

327
U originalu: a view from elsewhere. Tereza de Lauretis takoe koristi kinematografski termin space-
off, koji oznaava prostor koji se ne vidi u kadru, ali koji se moe zamisliti na osnovu onoga to u kadru
postoji.
328
Upravo ona uvodi termin queer teorija. Videti str. 163.

145
3.2.2 Performativna teorija: Dudit Batler

Dudit Batler 1990. godine pokree pravu gender revoluciju knjigom Nevolje sa
rodom: Feminizam i subverzija identiteta (Gender Trouble: Feminism and the
Subversion of Identity). U Predgovoru izdanja iste knjige iz 1999. godine, Dudit
Batler kae kako nije oekivala da e njene ideje biti provokativna intervencija u okviru
feministike teorije, niti da e taj tekst biti citiran kao jedan od osnivakih tekstova
queer teorije. Intelektualni promiskuitet njenog teksta predlae teoriju performativnosti
po kojoj rod nije jedan in, ve ritualno ponavljanje inova. Objanjavajui svoju
teoriju na optem nivou, Dudit Batler pominje da je normativnost merilo koje regulie
rod, a koristi se da osigura heteroseksualnost kao jedino ispravan, tj. normativan izbor.
Subverzivne prakse, meutim, takoe rizikuju da postanu klie upravo kroz stalno
ponavljanje. Dudit Batler, izmeu ostalog, pokazuje kako je i govor performativan, to
znai da u sebi, pored lingvistike, sadri i teatralnu dimenziju. Ona ukazuje na nunost
meanja teorija, kao i na stalno revidiranje sopstvenog dela. Dudit Batler se nada da e
na taj nain neka njena nova ideja moda potpuno potisnuti neku drugu (Butler 2006:
viixxviii). U osnovi njene misli se tako nalaze koncepti performativnosti i fluidnosti
govora/jezika, radnji, roda.
Dudit Batler u pomenutoj knjizi iznosi sopstvenu teoriju u svojevrsnoj raspravi
s drugim feministikim, psihoanalitikim i antropolokim teoretiarima i
teoretiarkama. 329 Ona smatra da se termin ena vie ne moe smatrati stabilnom
kategorijom, izmeu ostalog i zato to rod nije uvek dosledno konstruisan u razliitim
istorijskim kontekstima. Rod se ukrta s rasnim, klasnim, etnikim, seksualnim i drugim
modalitetima diskurzivno konstituisanih identiteta. Dudit Batler se pridruuje
kritikovanju ideje univerzalnog patrijarhata jer je sigurna da univerzalnost ne uzima u
obzir kulturoloke specifinosti (ibid., 25). 330 Insistiranjem na jedinstvu kategorije
ene s jedne, i jedinstvu maskulinistikog ugnjetavaa s druge strane, zaboravlja se na
itavo mnotvo kulturnih, drutvenih i politikih odreenja roda (Butler 2001: 351).
Sam rod, zapravo, postaje umnogome fluidna vetina (Butler 2006: 9),331 pa to onda

329
Simon de Bovoar, Julija Kristeva, Lis Irigaraj, Monik Vitig, Sigmund Frojd, ak Lakan, Miel Fuko,
Klod Levi-Stros i Meri Daglas.
330
Isti stav iznosi u Butler 2001: 343.
331
U originalu: a free-floating artifice.

146
znai kako maskulino moe oznaiti i ensko telo. Jedan od kljunih koncepata Dudit
Batler je da original nije nita drugo do parodija ideje originala. ena, na taj nain,
postaje diskurzivna praksa otvorena za ponovna oznaavanja (ibid., 4345).
Heteroseksualnost je po njoj prinudan sistem, ali istovremeno i komedija, stalna
parodija same sebe (ibid., 166).
Rod po miljenju Dudit Batler ni na koji nain nije stabilan identitet, ve
identitet koji se konstituie kroz stilizovano ponavljanje inova. Rod je samo iluzija
rodno obeleenog sopstva, potpuno konstruisan identitet, performativno postignue
omeeno drutvenom sankcijom i tabuom. Subverzivno ponavljanje arbitrarnih rodnih
mogunosti ini identitet privlanom iluzijom, objektom odreenog naina miljenja
(Butler 2004: 900901). inovi kojima se rod konstituie slini su onima koji se izvode
u teatralnom kontekstu. Poto je cilj Dudit Batler da ispita naine konstruisanja roda
kroz telesne inove, 332 ona definie telo kao stalnu i neprekidnu materijalizaciju
mogunosti mi nismo nae telo, mi izvodimo naa tela (ibid., 902).333 Ne postoji rod,
postoji samo ideja roda koji se izvodi kroz itav niz inova koji se bez prestanka
obnavljaju, revidiraju i konsoliduju (ibid., 903904). Radikalni konstruktivizam Dudit
Batler vidi se i u ideji da in koji se izvodi jeste in koji je na izvestan nain ve bio
prisutan i pre neijeg stupanja na scenu, pa je tako rod uveban postupak (ibid., 906).
Rodno oformljeno telo deo je kulturno ograenog telesnog prostora i iziskuje
interpretacije samo u okvirima drutvenih granica. Rod postoji dok se izvodi, a izvesna
rodna sutina moe biti dominantnija od druge samo u odreenom trenutku (ibid., 907).
S obzirom na to da ne postoji neki prethodno odreen identitet po kojem bi se
rodni performativni in merio, ne postoje pravi ili pogreni rodni inovi. Problem je u
tome, meutim, kae Dudit Batler, to kultura kanjava ili marginalizuje one koji ne
uspeju da izvedu/izvode334 iluziju rodnog egzistencijalizma. Uopte ne pokuavajui da
odvoji svoju teoriju od politike filozofije feminizma, Dudit Batler odreuje rodne
inove kao drutvene i istorijske konstrukte. Vie je nego razumljivo da ova teoretiarka

332
Njeno stanovite se zbog toga naziva korporalnim feminizmom (Buinjska i Markovski 2009: 497).
333
U originalu: One is not simply a body, one does ones body.
334
Engl. glagol perform u prevodu na srpski jezik svrsishodno ostavljamo u svrenom i nesvrenom vidu.

147
izraava radikalno suprotstavljen stav binarnoj restrikciji rodova i tvrdi da je rod krajnje
inovativna radnja rod je ono to na sebe stavljamo (ibid., 908910).335
Posle Dudit Batler rod postaje imitacija originala koji ne postoji.
Heteroseksualni identitet koji se imitira zapravo moe biti samo fantazmagorini ideal
koji se performativno konstruie u odnosu na regulatorni heteroseksualni binarizam, a
heteroseksualnost samo kopija umiljenog ideala (Thornham 2001: 46).

3.3 Istraivanja maskuliniteta

Istraivanja maskuliniteta ine pravac gender studija koji se od sedamdesetih

(naroito od devedesetih A. . K.) godina XX veka (u SAD) posebno bavi
ispitivanjem mukosti u drutvenom i kulturnom prostoru. U poetku su istraivanja
maskuliniteta bila na marginama enskih studija i gender studija koje su se bavile
enskou. Savremena istraivanja maskuliniteta odvijaju se sve plodnije, pa su, izmeu
ostalog, usmerena na analiziranje opresivnih pojava patrijarhalne kulture prema
mukarcima. Smatrajui da ene nisu jedine koje doivljavaju represiju od
patrijarhalnosti, istraivanja maskuliniteta skreu panju na stereotipe mukosti (npr.
mit prave mukosti) koji destruktivno deluju u procesima stvaranja mukog rodnog
identiteta (Buinjska i Markovski 2009: 495).
Nae istraivanje posebnu panju posveuje ovoj potkategoriji gender studija i
maskulinom identitetu iz dva razloga. Prvo, istraivanja maskuliniteta zasluuju nae
podrobnije ispitivanje jer se muki svet Hemingvejevog dela ini dominantnim u
odnosu na enski, ali i kako bismo ukazali na sloenost maskuliniteta u Hemingvejevoj
prozi. ini se da se kritiari Hemingvejevog dela oduvek bave hemingvejevskim
mukim herojima, govorei protiv ili u prilog tezi o njegovom preteno mukom svetu,
pa je zauzimanje strana po ovom osnovu bezmalo poelo da lii na nadmetanje u
najoriginalnijem stavu. Drugi razlog jeste injenica da se mukost u okviru gender
studija ispituje kvantitativno manje od enskosti, pa smatramo da bi to trebalo ispraviti.
Na temelju binarnih rodnih opozicija, enskost uvek trai mukost da bi sebe definisala

335
U originalu: gender is what is put on; neka od znaenja engl. frazalnog glagola put on su: staviti na
sebe, obui, simulirati (npr. oseaj, osobinu, akcenat). Iako Anamari Dagouz (Annamarie Jagose)
zastupa vienje da je pozicija Dudit Batler antivoluntaristika (Dagouz 2007: 97), ovaj rad se temelji na
ideji njene voljne performativnosti, koju na primer zastupa i ejla Defriz (Sheila Jeffreys) (ibid., 96).

148
(ili obrnuto), a sopstvo moemo odrediti samo uporeenjem s neim to je izvan njega.
Ovaj deo rada je, na taj nain, u direktnoj vezi s istraivanjima feministike kritike, ali
se ipak usredsreuje na sledei teorijski okvir: razliiti naini konstruisanja mukosti
uopte; patrijarhat, s akcentom na odnos oca i sina; konstrukcije amerike mukosti;336 i
kriza maskuliniteta s poetka XX veka.

3.3.1 Maskuliniteti u pluralu i razvoj mukosti od XV do XX veka: Volfgang male,

Dord Mose i Majkl Kimel

Naglaavanjem razlike izmeu mukaraca i ena esto se zaboravlja da

maskulinitet nije jedinstven entitet. Maskulinitet mora biti shvaen u pluralu jer
pretpostavlja veliki broj drutveno konstruisanih fantazija, strahova i ideja (Person
2009: 1).337 Vraajui se na samu definiciju roda, ne sme se zaboraviti ni injenica da je
upravo drutvo odgovorno za nain na koji konceptualizujemo rod, pa se i maskulinitet,
kao i feminitet, moe konstituisati u mnogo razliitih vidova. Mukost nije obeleje
samo mukaraca, ali emo se u narednim redovima fokusirati na vrste mukosti koje
pripadaju mukarcima. Kako bismo razumeli Hemingvejevo specifino slikanje
mukosti (i enskosti), potrebno je osvrnuti se na istoriju razvoja hegemone ili
normativne mukosti koja bi poela barem od XVIII veka. Dvadeseti vek oituje
istovremene slojeve vie vekova (male 2011: 13), pa tako u delu Ernesta
Hemingveja ve moemo govoriti o velikoj preradi vievekovnog konstruisanja
mukosti.
Muko sopstvo u XV veku ima religijsko utemeljenje, pa se Novi Adam,
predstavnik hegemone mukosti bez alternative, odlikuje umerenou, pravinou,
mudrou i hrabrou, to dokazuje da je ideal viteza zamenjen idealom dvoranina
(ibid., 26; 3233). Crkva insistira na monogamiji i branom stvaranju potomstva, dok je
mizoginija usmerena prema eninom prisvajanju vlasti a ne protiv njene seksualnosti
(ibid., 30). Nova mukost teorijski razdvaja muki svet od enskog i u praksi pojaava

336
Volfgang male (Wolfgang Schmale) navodi da do XVIII veka Amerika za Evropu predstavlja ono
drugo/strano, ali da su najkasnije od 1900. godine koncepti mukosti i enskosti poeli da se prenose iz
Severne Amerike u Evropu, pa se tako njegovo istraivanje ne ograniava samo na Evropu (male 2011:
11).
337
Isto misli i Volfgang male koji istie da mukost u svakoj epohi ima vie aspekata i da se uvek kree
unutar odreenih kulturnih figuracija (ibid., 9).

149
muko-muku socijabilnost. Drutveno sopstvo treba da pokae objektivno vienje
stvari, ljudski ivot je u rukama fortune, a lepota je spoljanji znak vrline (ibid., 3940).
asni mukarac se moe smatrati prototipom mukosti u XVI veku on je otac, brat,
prijatelj i majstor zanata (ibid., 54), a krase ga mudrost, pravinost, hrabrost, razboritost,
vera, ljubav i nada (ibid., 60). On je, pre svega, mag u irem smislu, jer magija je
naelni aspekt ljudske komunikacije, pa sve zavisi od nebeskih tela, biljaka, prirodnih
sokova (8687). Model XVI veka bi se mogao nazvati jednopolnou jer muko telo
univerzalizuje oba pola (7172). Renesansa se bavi androginim principima, a travestija
je jedna oblast kulturnog kodiranja koja ostavlja otvorene granice izmeu mukarca i
ene (ibid., 79). Vojnika mukost ili potentnost moe se videti isticanjem falusa
pomou odee, tj. odea postaje falusni kod (ibid., 81; 83).338 Odbrana asti u borbi
generalno se smatra mukim principom, a potentnost pretpostavlja mogunost stvaranja
potomstva. Poto se mukost socijalno-kulturno konstituie jaa se veza izmeu
mukarca i asti. Brak u drutvenom utemeljenju mukosti ne moe se opisati pojmom
patrijarhata iz XIX veka, ve se temelji na asti i drutvenim odnosima. Suprug je
normativno uvek otac, a legitimna seksualnost, naravno, ograniena na brak (ibid., 102).
Mukost i enskost se u XVI veku profiliu, ali jo uvek nisu polni identiteti. I kad uu
u brak mukarci ne prestaju da budu deo mukog habitusa (ibid., 237).
Homoseksualnost predstavlja specifian oblik prijateljstva baziran na meusobnom
poveravanju, duhovnom, ne seksualnom, spajanju (ibid., 109). Sodomija se smatra
grehom i biva stalno ispitivana u sudskim procesima (ibid., 110111).
Dvorsko i potroako drutvo XVII veka nosi sa sobom nove kulturne figuracije.
Za figure heroja zasluan je Luj XIV, francuski vladar koji objedinjuje Herkula,
snanog mukarca, i poligama (ibid., 119120). Figura heroja, koji je sada u svojoj
sutini ratnik, predstavlja ideal-tipizaciju mukosti (ibid., 136). Mukarac XVII veka
mukost pokazuje kroz vladavinu nad enom/enama u kui, iako ba tada poinje da se
govori o amazonkama, snanim enama, to ide u prilog tezi da je potreba za herojima
obuhvatala i ene. Svojevrsne rasprave o femme forte otkrivaju ugroenu mukost, kao
svojevrsno drugo lice idealnog mukarca (ibid., 142143; 147). Uzdizanje heroja kao
savrenog mukarca ukazuje na heteroseksualno normiranje, pa muko-muki prostori

338
Iako se kodovi XVI i XX veka znatno razlikuju, Hemingvej je bio svestan motiva performativnosti
odee i mogunosti manipulacije odeom pri kreiranju maskulinog spoljanjeg imida. Videti: 2.2.2 i
2.3.1.

150
postaju, na izvestan nain, supkulturni, iako esto javno homoerotini (ibid., 153;
156).339 Svojevrsno raaravanje ili rasplitanje tela moglo bi da bude i metafora za itav
ovaj vek. Ve sada se u krivinom pravu pravi razlika izmeu mukaraca i ena, pa se
mukarci okrivljuju za fornikaciju, a ene za brakolomstvo (ibid., 141). Pitanja morala i
340
medicinski aspekti poinju da se povezuju upravo u potroakom drutvu.
Sedamnaesti vek je opte ljudsko stavio pod lupu sumnje kojom se polako uvode
termini kao to su strah i kriza (ibid., 155).
Dvopolni model, tj. podela uloga mukaraca i ena, ili tzv. identitet polova,
pripisuje se dobu prosveenosti (ibid., 97; 114). Preduslovi za model hegemone
mukosti stvaraju se tek u XVIII veku kada se veruje da se ovek moe promeniti i
postati bolji (ibid., 233). Individualna mukost se meri spram hegemonog koncepta, pa
je homoseksualnost predstavljena kao antitip mukosti (ibid., 160161). Moglo bi se,
stoga, rei da je normiranje heteroseksualnog mukarca poelo u XVIII veku. Stvaraju
se diskursi o polovima uz pomo medicine, knjievnosti i medija koji enskost definiu
u odnosu na mukarca, te pitanje polnog identiteta postaje sutinski problem
prosveenosti (ibid., 162; 166). Diskurs o polovima i seksoloki diskurs XVIII veka
izdvojio je muko-muke seksualne odnose iz poretka polova. Prokreativna
heteroseksualnost smatra se normativnom, dok je homoseksualnost uporno prikazivana
kao protivprirodna, nemuka, bolesna i patoloka. Na ovaj nain, homoseksualni
mukarac daljom medikalizacijom muko-muke seksualnosti XIX veka postaje vrsta,
potkultura, tj. biva iskljuen iz hegemonog principa mukosti (ibid., 228). Normiranje i
zakonsko regulisanje javnog i privatnog ivota nalazi se u rukama drutva, crkve i
politike, a u stvaranju normativne i nenormativne terminologije uestvuju, pre svih,
medicina, psihologija i policija. Heteroseksualni diskurs tako stvara marginalizovane
grupe koje podleu hapenjima i detaljnim ispitivanjima. Od otprilike 1900. godine
homoseksualnost se i zvanino konstruie kao odlika manjine (ibid., 239240). S
obzirom na diskurzivno povuene granice, hegemoni princip mukosti nije priznavao
nikakve alternativne varijante, ve jedino antitipove kojima je osporavan karakter

339
Npr. mornarica.
340
Primeri u prilog ovoj tezi: lekari su poeli da govore o masturbaciji kao tetnoj za zdravlje; stvorena je
metafora mukarca kao svinje koja dere i pijani, kojom se ukazuje na preterivanje i izobilje, simbole
potroakog drutva.

151
mukosti i koji su oznaavani kao patoloka odstupanja od norme. 341 Normativni
koncept mukosti nesumnjivo postaje implicitna paradigma nepogreivosti koja uz
pomo esencijalistiki formulisanih polnih identiteta gui sve njegove alternativne
vidove (ibid., 243).
Jedna od kljunih promena u stvaranju hegemonog mukarca u XIX veku jeste i
njegova militarizacija, dok se vojniki poziv vezuje za vanu sintagmu postajanje
mukarcem (ibid., 178). Biti vojnik znailo je pretvoriti se iz deaka u mukarca, pa se
u svrhu jaanja nacionalne pripadnosti, popularisalo snano muko telo (ibid., 184).
Ideja o elienju tela razvijala se kroz upornost i principe nadmetanja i
samonadvladavanja koji su postali osnova za dalje razdvajanje mukosti od enskosti i
konano separatistiko stvaranje identiteta. Politiki prostor bio je definisan mukim, a
princip aktivnosti proglaen osnovnim mukim principom (ibid., 190192).
Homosocijalni prostor postao je zatvoren muki diskurs iz kog su ene bile iskljuene
(ibid., 195). Muki delatni akter bio je skiciran kao suprotnost enskoj kunoj
pasivnosti, pa se enina uloga sve vie povezuje s pitanjem zadovoljenja mukog
seksualnog nagona (ibid., 204205). Hegemoni princip mukosti temeljio se na vrstom
i snanom telu, te su svi bolesni ili slabi bili marginalizovani, a time i feminizovani.
Ozvanien je dvostruki seksualni moral recimo, prva brana no za enu je morala da
znai defloraciju. Mukarci prisvajaju princip aktivnosti u svakom, pa i u seksualnom,
smislu jedino im je neumerenost u seksualnoj aktivnosti donosila negativne posledice
(ibid., 223224). Snaga mukog prostora u XIX veku mogla se naroito videti u odnosu
oca i sina asimetrija polova stvara patrijarhalnog oca, tj. oinsku figuru, koji sada
zauzima sredinju poziciju. Muka vrstina u ophoenju sa sinom sasvim je suprotna
enskoj blagosti. Veinom se razlikuju etiri tipa oca odsutni, tiranski, distancirani i
usrdni. Takvom se podelom mukarac sve vie liava aktivne oinske uloge koja se
progresivnije smanjuje tokom XX veka (ibid., 167; 218).
Hegemoni model mukosti znatno je oteen na prelazu u XX vek, za ta je
moda najvie zasluan Prvi svetski rat, dok je do njegovog raspada bilo potrebno da
proe neko vreme. Prelaz s hegemonog na polimorfni model mukosti dogodio se tek

341
Homoseksualci nisu jedini antitip. Meu ostalim najpoznatijim antitipovima nalaze se Jevreji, cigani,
neoenjeni mukarci, hendikepirane osobe (ibid., 241). Dord Mose ovom popisu marginalizovanih jo
dodaje i ludake, okorele kriminalce, seksualne perverznjake, lutalice, nemuevne mukarce i neenstvene
ene (Mosse 1996: 13; 57).

152
posle 1945. godine i razvijao do osamdesetih godina XX veka (ibid., 254). Alternativni
modeli mukosti pokazuju kako se mukost od postmodernizma mora shvatiti u pluralu.
Militarizovani model mukosti prilagoen je potroakom graanskom drutvu, tako da
se sada u centru, umesto vojnika, nalazi muki hranitelj porodice koji se sve vie
identifikuje sa svojom profesijom (ibid., 261). Detabuizacija seksualnosti i proirenje
svih vrsta mogunosti pri izboru rodnih i seksualnih uloga dozvoljava postmodernom
hibridnom drutvu da bira izmeu polimorfno izgraenih tipova mukaraca, pa se
jedan borac s bikovima ne moe vie smatrati simbolom panskog ultramaskuliniteta
(ibid., 288).
Bavei se stvaranjem modernog maskuliniteta, Dord Mose istie da se od
druge polovine XVIII veka normativni ideal mukosti veoma malo promenio. Ovaj
naroiti stereotip, stvoren poetkom XIX veka, 342 doivljava procvat s modernim
dobom (Mosse 1996: 35). Stereotipi su oduvek pokazivali tradicionalne vrednosti
drutva uz normative koji se promoviu kao pozitivni stereotipi, uvek moemo
raunati i na postojanje negativnih stereotipa, tj. marginalizovanih grupa. Upravo
antitipovi igraju vanu ulogu u konstruisanju modernog maskuliniteta jer su taka
odreenja i merljivosti granica prihvatljivosti ili degeneracije. Osim naunika, kasnije i
umetnika, buroaska klasa konzervativna sila koja podrava tradicionalne standarde
drutva odigrala je veliku ulogu u formiranju predstave idealne mukosti (ibid., 68).
Neke od osobina koje se stereotipno vezuju za mukarce ili ene, a koje potiu od XVIII
veka i nastavljaju se i danas jesu mo, ast i hrabrost (ibid., 4). Uz mukarce se, takoe,
tradicionalno vezuje samosuzdravanje pravi mukarac mora da naui da potiskuje
emocije. Srednjovekovni dvoboji dobijaju svoj pandan u vitekim duelima pred
svedocima u kojima je potrebno pokazati neustraivost, sranost, estitost, postojanost i
nepokolebljivost. Romantiarski vitez mora da bude istrajan, odan, pravian, razborit i
odvaan (ibid., 1718). Dvoboji su postali deo formiranja i jaanja mukog karaktera, i,
u izvesnom obliku, predstavljali proveru ili vebu za mukarca sve do posle Prvog
svetskog rata (ibid., 2122).
Grki uticaj doivljava svojevrsni preporod meu evropskim intelektualcima
druge polovine XVIII veka. Johan Joahim Vinkelman (Johann Joachim Winckelmann)

342
Dord Mose govori o vremenu nastanka idealne/normativne moderne mukosti u onom vidu u kom
nam je danas poznat (ibid., 24; 39).

153
analizira skulpture mladih atleta koji svojim telom i dranjem predstavljaju mo i
muevnost, ali i harmoniju, proporciju i samokontrolu (ibid., 29). Opisujui uvenu
skulpturu Laokonta i njegovih sinova, 343 Vinkelman govori o specifinom balansu
izmeu telesnog bola i smirenosti due koji ona predstavlja. 344 Po njemu, Laokont i
njegovi sinovi simbolizuju samokontrolu koja postaje deo pravog mukog herojstva.
Dord Mose ukazuje na vanu injenicu da ljubav prema lepom telu postaje
neizostavan deo maskulinog modernog stereotipa. Imajui u vidu i homoseksualnost
samog Vinkelmana, Mose istie da nije sluajno to ba homoerotski senzibilitet
doprinosi idealu normativnog maskuliniteta (ibid., 32). On, meutim, kae da bi fokus
na gotovo senzualnoj lepoti grkih mladia trebalo videti i u svetlu trenutka u kome su
skulpture predstavljale koncept idealne, apstraktne lepote (ibid., 33). Buroazija s
poetka XIX veka obeleena je traenjem maskuline lepote i oboavanjem Grke (ibid.,
34). ene su bile iskljuene iz drutvenog ideala lepote, a uzviena lepota jednog
Laokonta bila muka (ibid., 35). vrsto, vitko muko telo ukazuje na vanost fizike
vebe. Briga za telo na taj nain postaje jedna od neizostavnih komponenti prave i
snane mukosti, dok standardi lepote iskljuuju marginalizovane grupe kao rune i
nemoralne (ibid., 4041). Vebanje muevnosti sve vie ide ka militarizaciji
maskuliniteta. Sredinom XIX veka govori se o posebnom tipu mukosti miiavog
hrianstva, to je zapravo uenje po kome samo telesno zdrav i krepak ovek moe
biti dobar hrianin (ibid., 49). U idealnom smislu, mukarac podsea na jakog Hrista
koji se smatra otelotvorenjem specifine ravnotee izmeu duha i tela (Rotundo 1993:
224). 345 Ovaj tip mukosti povezuje boansko i ljudsko ime stie dodatnu dozu
ozbiljnosti. Vojniki ideal postaje jedini pravi ideal mukosti koji kroz prizmu rata spaja
smrt, rtvovanje i ljubav prema otadbini (Mosse 1996: 53). Pored drugih drutvenih
autsajdera, najvei neprijatelj ovog izrazito agresivnog tipa mukosti jeste mekutvo,
svojevrsna nemuka mekoa, koja se konstruie kao suprotnost lepoti, odnosno kao
runa, obrnuta slika norme.

343
Rimska kopija helenskog originala, otkrivena u Rimu s poetka XVI veka.
344
Ideal grke lepote mogao bi se objasniti izrazom Voltera Pejtera (Walter Pater) mirovanje u pokretu
(ibid., 39).
345
Hrist obino nije predstavljen kao atleta. Izuzetak je, na primer, Mikelanelova freska Strani sud
iznad oltara u Sikstinskoj kapeli, otkrivena 1541. godine, na kojoj je Hrist prikazan kao sudija, lep i
straan kao Apolon, kao ruilac. Kod Mikelanelovih figura postoji neka pritajena energija ak i kada
miruju (Levi 1967: 108).

154
 O razlozima nastanka krize maskuliniteta govori i Majkl Kimel (Michael S.
Kimmel). Mukarci su zbog promene na tritu, naroito u periodu od 1890. do 1920.
godine, postali delovi birokratske maine i morali da se bore s oseanjem sopstvene
nesvrsishodnosti. Feminizacija modernog urbanog ivota dovodi do opte feminizacije
amerike kulture koja onda proizvodi duboku enju za mukom autonomijom, tj.
fizikom potentnou i muevnom vlau nad sobom (Forter 2001: 23). Kimel istie da
se u periodu modernizma govori o gubitku autonomne mukosti na melanholian
nain, te upuuje na tekst Sigmunda Frojda Tuga i melanholija (Mourning and
Melancholia, 1917) koji se bavi ispitivanjem razliitih naina izlaenja na kraj s
gubitkom. Dok je tuga po Frojdu proces zdravog aljenja za gubitkom, tj. objektom
kome se uspeno nalazi zamena, melanholija podrazumeva reakciju prema gubitku iz
pozicije vezanosti prema objektu koja nije u stanju da razdvoji objekat od sopstva.
Melanholija na taj nain predstavlja neku vrstu narcisoidnog produenja ega, tj.
identifikacije sa drugim. Inkorporiranjem drugog u sebe drimo tog drugog ivim, a
opet razliitim delom ega. Ego na taj nain postaje sutinski oslabljen, nesposoban da se
otvori prema novoj ljubavi, strukturalno inhibiran i ravnoduan (ibid., 24). Sve nam ovo
govori u prilog tezi da se nad mukou mukarca u periodu modernizma moe
jadikovati.

3.3.2 Amerika mukost: E. Antoni Rotundo i Majkl Kaufman

Kako bi se izbegle univerzalistike ideje o mukosti, predstavljene koncepta

potrebno je dopuniti uvidima koji se specifino bave konstrukcijom amerike mukosti,
uzimajui u obzir da je Ernest Hemingvej ameriki pisac, a istovremeno ne
zaboravljajui na uticaj koji je na njegovo delo izvrila Evropa. E. Antoni Rotundo (E.
Anthony Rotundo)346 u delu Amerika mukost: transformacije mukosti od Revolucije
do modernog doba (American Manhood: Transformations of Manhood from the
Revolution to the Modern Era, 1993) prati ameriki maskulinitet XVIII i XIX veka i
uoava promene u njegovom rodnom konstruisanju preko nekoliko pojedinanih vrsta
mukosti. Prva faza razvoja mogla bi se opisati tzv. zajednikom mukou (communal

346
Istoriar koji se prevashodno bavi istraivanjima rase i roda i profesor na Filips akademiji u Andoveru,
Masausets (Fillips Academy, Andover, Massachusetts).

155
manhood) koja u prvi plan stavlja odgovornost (duty) koju pojedinac duguje drutvu.
Mukarcu nametnuta uloga jeste da bude glava kue, a njeno se neispunjenje smatra
drutveno opasnom. Kraj XVIII veka donosi mukost obeleenu vlastitom sposobnou
mukarca (self-made manhood), to znai da mukarac gradi identitet sopstvenim
trudom. Sada muke strasti izbijaju na videlo ambicija, agresija, rivalstvo. Mukarac
ima pravo na individualna interesovanja i elju za dominacijom, i poinje da bude
definisan profesijom. Kasni XIX vek otkriva tzv. strastvenu mukost (passionate
manhood) koja jo vie ukazuje na vanost mukih strasti. Glorifikuje se takmiarski
duh, ilavost i upornost, dok seksualna elja poprima pozitivne konotacije. S obzirom
na to da je fizika spremnost postala neizmerno vana, na atletsku vetinu i jainu tela
polae se velika panja. Nenost i izraavanje emocija gotovo su zabranjeni mukarcu
samoekspresija polako postaje enski domen (Rotundo 1993: 56). Ovaj tip normativne
mukosti odlikuje se, pre svega, fizikom i duevnom vrstinom i ne odnosi se na ene i
marginalizovane mukarce homoseksualnog opredeljenja. Mukost i muevnost su
tehnike koje se ue, koriste i uobliavaju za ivota, objanjava Rotundo (ibid., 7). Na
temelju ove ideje, performativnost roda je jedina zauvek data kategorija, odnosno
mukost se ne moe osim trenutno odrediti.
Kult strastvene mukosti posebnog tipa javno je podravao niko drugi do sam
ameriki predsednik Teodor Ruzvelt (Theodore Roosevelt, Jr.). 347 On promovie
militaristike i sportsko-takmiarske ideje, meu kojima i bes, osvetu i spremnost da se
podnese rtva (ibid., 231). elja za dominacijom postaje deo ireg pogleda na stalno
ivotno nadmetanje ili dokazivanje (ibid., 239). Ruzveltov kult miiavosti
(muscularity) ukljuivao je sportove s publikom, avanturistike romane, sve veu ljubav
prema divljini, dok je herojima smatrao kauboje, boksere, vojnike i mornare (ibid.,
243). 348 Objanjavajui naine kojima militarizam uva nae ideale vrstine, Vilijam
Dejms navodi kako je upravo Ruzvelt govorio o tome kako ne treba dozvoliti
slabiima i mekucima da zavladaju (Dejms 2004: 202). Miiavo hrianstvo
pretpostavlja da se do prave muevnosti/mukosti dolazi odvajanjem od ena (Spilka
1995: 21), kao i grupnim sportovima, disciplinom i istrajnou uprkos tekoama (ibid.,

347
Teodor Ruzvelt bio je dvadeset i esti ameriki predsednik (19011909), poznat po kauboj imidu,
robusnoj mukosti i stavu da je fizika hrabrost najvea vrlina, a rat najbolji test hrabrosti. Smatra se
ikonom mukosti ranog XX veka (Wagner-Martin 2000b: 198).
348
Donnell, S. M. Hemingways Short Fiction and the Crisis of Middle-Class Masculinity.
<http://www.elcamino.edu/Faculty/sdonnell/hemingways_masculinity.htm> 15.10.2009.

156
71). Ernest Hemingvej bi se u ovom kontekstu mogao smatrati poklonikom
ruzveltovskog modela mukosti. Neki ga ak i nazivaju Teodorom Ruzveltom amerike
knjievnosti (Elkins 2000: 112) zbog svesnog uestvovanja u stvaranju svoje javne,
izrazito maskuline, sportske linosti.
U eseju Mukarci, feminizam, i protivrena iskustva moi (Men, Feminism,
and Mens Contradictory Experiences of Power, 1999), Majkl Kaufman (Michael
Kaufman) ispituje vezu mukosti i moi na primeru tipova savremenog maskuliniteta
kako bi pokazao da je rod performativna kategorija, a time i orue koje moe dovesti do
drutvene promene. Mukost se po njegovom miljenju dovodi u vezu sa sposobnou
mukarca da svoju mo upotrebi. Iako ta mo predstavlja udnu kombinaciju moi i
patnje, privilegije i nemoi, 349 ona sa sobom nosi i veliku otuenost (Kaufman 1999:
59). 350 Iskustveno proivljavanje potentnosti, pritom, zavisi od interakcije moi s
klasom, rasom, seksualnom orijentacijom, etnicitetom, starosnim dobom i drugim
faktorima, zbog ega se mora govoriti o iskustvima moi u pluralu. Iako nema
jedinstvenog maskuliniteta, postoji vladajua (hegemonic) i njoj potinjene mukosti.
Patrijarhalnost ne podrazumeva samo vladavinu mukarca nad enom, ve i vlast nad
drugim mukarcima (ibid., 60). Mo podrazumeva i sposobnost vladanja samim sobom,
odnosno sposobnost potiskivanja emocija koje se razumeju kao tipino nemuke.
Dokazivanje (ruzveltovske A. . K.) mukosti moe se smatrati odgovorom na strah
od njenog gubitka, ali i na mogue rane koje nastaju u potrazi za moi. Paradoksalno,
mukarci su ranjeni istim oruem kojim ue da pokazuju i sprovode svoju mo (ibid.,
65), zbog ega im se kad suzbijaju emocije deava jedna od dve stvari: postaju jo vie
emotivno zavisni (jer emocije koliko god potisnute i dalje vladaju), ili duboko potisnutu
patnju okreu protiv sebe (koja se zatim javlja u vidu samomrnje, nesigurnosti ili
samopotcenjivanja). Normativna mukost kao utvreni sistem vrednosti istovremeno
titi i gui mukarce (ibid., 66).

349
Majkl Kaufman se zahvaljuje Hariju Brodu (Harry Brod) jer mu je ukazao da muku mo i muki bol
ne posmatra kao dve strane jedne medalje, ve da se usredsredi na njihov meusobni odnos (Kaufman
1999: 81).
350
Misli se na usamljenost koju potraga za moi sa sobom nosi. Kaufman pominje i samou
homosocijalnih prostora iji je zadatak da mukarcima obezbede sigurnost (ibid., 67).

157
3.3.3 Razliiti pogledi na odnos oca i sina u patrijarhatu: Sigmund Frojd, Robert Blaj i
Artur Miler

O patrijarhatu se moe govoriti kao o najrasprostranjenijoj kulturnoj ideologiji

ili ustrojstvu sveta. Tumaenje patrijarhata zauzima posebno mesto u feministikoj
kritici, istraivanjima maskuliniteta, ali i u samom Hemingvejevom delu. Cilj ovog
segmenta rada, izmeu ostalog, jeste da pokae kako se i patrijarhat performativno
izvodi pred publikom, i kako, iako nestabilna kategorija, odoleva krizama u razliitim
razdobljima, te opstaje i danas. Temom patrijarhalnosti bavile su se pre svega
feministkinje kako bi pokazale da kulturna uverenja nisu prirodna, ve socijalno i
ekonomski konstruisana zarad podravanja patrijarhalnih ciljeva. Patrijarhat odreuje
rodne uloge za ene i mukarce polazei od biolokih polnih funkcija, i na taj nain
enama namee kuni ivot i ini je potinjenom muu, tj. porodinom patrijarhu.
Dosledna crta feministike kritike jeste fokus na patrijarhatu i njegovom kulturnom
korelatu falocentrizmu koji izjednaava Falus s izvorom moi (Quinn 2004:
127).351 Upravo na ovaj nain feministika kritika vidi sebe kao produetak socijalnih i
politikih ciljeva feminizma uopte. Barbara Ehrenrajh (Barbara Ehrenreich) objanjava
kako u pravom smislu te rei patrijarhat predstavlja intimnu mo mukarca nad enom,
mo koja se istorijski sprovodi u okviru porodice preko mukarca koji donosi novac u
kuu, vlasnika imanja ili naoruanog branioca ena i dece. Ovo tradicionalno znaenje
patrijarhata ne podrazumeva seksizam, mizoginiju ili muku dominaciju, ve vladavinu
oca, vladavinu starijih mukaraca nad mlaima, vladavinu oeva nad kerkama, kao i
mueva nad enama (Ehrenreich 1995: 284). Patrijarhat se u najirem smislu moe
razumeti kao distribucija moi, (materijalnih) sredstava i privilegija dobijenih zbog
posedovanja mukog pola, to dokazuje da je dominacija definiui kriterijum
mukosti (Ducat 2008: 161; 169).
Dudit Batler se ne slae s idejom univerzalnog patrijarhata jer se ugnjetavanje
ena, bazirano na hegemonoj strukturi muke dominacije, time dekontekstualizuje. Po
njoj se u tumaenju patrijarhata moraju uzeti u obzir konkretni kulturni faktori koji ga
odreuju (Butler 2001: 343). Slino ovom uvidu, Don Elis (John M. Ellis) u upadljivo

351
Falocentrizam podrazumeva vrednosni sistem fokusiran na falusu kao reprezentaciji i izvoru muke
moi. Na taj nain, falus je odgovoran za postojanje seksualne razlike i neprekidno produavanje
patrijarhalnih normi.

158
antifeministikom tekstu naglaava posebno iaeno vienje feministkinja po kome je
patrijarhat zavera mukaraca konstruisana iskljuivo zato da bi se prema enama
nepravedno ponaalo. Po njegovom miljenju, one kroz pogrenu interpretaciju
prolosti stvaraju ideju zlog patrijarhata i njegove uroene mizogine predrasude prema
enama (Ellis 1997: 6667). Opsednute patrijarhatom, feministkinje sebe stavljaju u
poziciju rtve iz koje ne vide nista osim mizoginije (ibid., 7475). Istiui sutinsku
razliku izmeu mukaraca i ena, feminizam na taj nain dolazi do take paralize u
kojoj su i jedni i drugi stigmatizovani i stereotipizirani (ibid., 8182). Na primer,
mukarci se prikazuju kao zluradi prema Majci Prirodi koju pokuavaju da kontroliu,
ak i oskrnave, dok se ene predstavljaju kao intuitivnije i manje logine od mukaraca,
vie brine a manje racionalne, vie drutveno a manje individualistiki nastrojene
(ibid., 84).
Dulijet Miel objanjava da neki feministiki tekstovi pogreno itaju
patrijarhalno drutvo kao drutvo koje otelotvoruje mo mukarca u optem smislu. Po
sredi je, tvrdi ona, sasvim specifina vanost oca koju patrijarhat naznaava. Ova
feministika teoretiarka smatra da je odbacivanje Frojda kobno za feminizam jer
psihoanaliza predstavlja jedno od kljunih orua za razumevanje patrijarhata, koji
polazi od pretpostavke o prisutnosti oca, te otac, prisutan ili odsutan, uvek ima svoje
mesto (Miel 2006a: 6970).352
Tatjana Rosi istie kako je preovlaujui diskurs savremenih teorija
maskuliniteta upravo diskurs konflikta izmeu oca i sina (Rosi 2008: 36). Stoga nas s
pravom upuuje na Sigmunda Frojda i njegovo delo iz 1913. godine Totem i tabu koje
nudi uznemirujuu tezu o oceubistvu kao istini o patrijarhalnoj matrici svekolike
zapadne kulture, tj. kulture o oevima i sinovima (Rosi 2004: 79). Frojd istie kako je
oceubistvo veliki dogaaj kojim je otpoela civilizacija i koji od tada mui oveanstvo.
injenica da je otac uklonjen predstavlja jedan tabu totemizma koji se u potpunosti
zasniva na oseajnim motivima (Frojd 2009: 250). 353 Poto je otac uklonjen, sinove
mui oseaj krivice pa, uz izraze kajanja i pokuaje pomirenja, ne mogu da se oslobode

352
Homi Baba (Homi Bhabha) tvrdi da odsustvo oca ini princip nacionalne samoidentifikacije. Po
njemu, otac zauzima poziciju falusne periferalnosti ili odsutne prisutnosti, za razliku od imanentno
previe prisutne majke (Bhabha 1995: 5960). Istraivanja Biljane Dojinovi pokazuju kako je u
patrijarhalnom kodu prepoznavanja upravo otac oznaka porekla i poetno mesto opisa (Dojinovi 2011:
66).
353
Drugi tabu jeste zabrana incesta.

159
seanja na pobedu nad ocem (ibid., 251). Zloin oceubistva se iznova ponavlja u obliku
totemske ivotinje, pa se totem moe objasniti simbolom enje za ocem, tj. zamenom
za oca. Sinovi su opsednuti eljom da postanu isti kao otac i ude za oevom svemoi.
Ozlojeenost protiv oca koja ih je terala na ubistvo istovremeno se javlja s ljubavlju
prema ocu. Tako je jedino mogao da nastane, kae Frojd, ideal o apsolutnom
pokoravanju tom istom ocu koji je svrgnut, ali se poeo zamiljati kao da je povratio
svoju preanju mo (ibid., 254).354 Frojd objanjava kako otac igra znaajnu ulogu u
ideji boga, te bog nije nita drugo do otac koji ima vee dostojanstvo (ibid., 253).
Upravo se uvoenjem oca-boanstva drutvo postepeno, budui lieno oca,
preobraavalo u patrijarhalni poredak kojim je ponovo postajao otac. Oevo prisustvo je
tako dvojno jednom se javlja kao bog, drugi put kao totemska rtvena ivotinja (ibid.,
255). Odnos prema ocu je ambivalentan jer upravo oev poraz, tj. njegovo najvee
ponienje, daje grau za predstavljanje njegove najvee pobede kroz seanje na to
ponienje. Poto je bio svrgnut, ocu su vraena prava i on se sada surovo sveti vrei
vlast u koju niko ne sme da sumnja, a pokoreni sinovi koriste novi odnos da bi dalje
umanjili sopstveno oseanje krivice (ibid., 256). Svrgavanje praoca od strane udruene
brae ostavilo je, po miljenju Frojda, neizbrisive tragove u ljudskoj istoriji i nalo
izraza u zamenskim tvorevinama kojih je bivalo tim vie to se manje elelo da se
sauva seanje na ovaj in (ibid., 260261). Opti Frojdov zakljuak kada je njegovo
istraivanje patrijarhata u pitanju je da se u korenu svih civilizacijskih tvorevina nalazi
oseajna ambivalencija, odnosno spoj ljubavi i mrnje prema istom objektu (ibid., 262).
Svest o krivici i impuls neprijateljstva prema ocu jesu oseajno naslee prethodnih
355
generacija (ibid., 264265) kog se ne moemo osloboditi. Emanuel Kaftal

354
Tatjana Rosi upozorava na jo jednu vanu temu pravo na javni govor. Poto je drutvo ureeno
prema odnosu oca i sina, sin se smatra jedinim legitimnim naslednikom i jedinim moguim
pripovedaem, tj. vlasnikom prava na javni govor i na pripovedanje kao javni in. Imajui u vidu da
pripovedanje podrazumeva smrt oca koje se sinovi seaju, oeva figura je morala postati figura odsustva,
figura paljivo promiljene praznine oko koje se vrtloi narativni smisao (Rosi 2004: 8289). Tatjana
Rosi se pita koja je kulturoloka obaveza biti sin s obzirom na to da je prostor javnog govora, tj. dozvola
za naraciju, i dalje u rukama sina. Sin, potencijalni pripoveda ili pisac, ne prihvata tek tako ni ime sina ni
ime pisca: on odbija identifikaciju, oklevajui da preuzme dunosti srodstva i fiksiranog identiteta u
patrijarhalnom simbolikom poretku zajednice u kojoj pripovedanje, tj. naracija jo uvek ima precizno
epska svojstva i politiki jasne funkcije (ibid., 91). Naposletku, istinsko pisanje uvek je pisanje u ime
usamljenosti i za usamljenost (ibid., 90).
355
ak Lakan revidira Frojdove ideje kroz pojam Ime Oca koji oznaava tradicionalni simboliki
poredak, odnosno drutveni identitet koji se dobija kroz proces imenovanja u patrijarhatu (Dojinovi-
-Nei 1993: 30). Biti Falus se kod Lakana definie oznaenou oinskim zakonom. Za mukarce se kae
da imaju Falus, ali nikada ne mogu biti Falus (Butler 2006: 62).355 Po Lakanovom shvatanju figura oca je

160
(Emmanuel Kaftal) istie da je intimnost izmeu mukaraca paradoksalno iskustvo
upravo zbog (f/Frojdov(sk)e A. . K.) ambivalencije izmeu idealizacije ili
oboavanja oca i neprijateljstva koje se prema njemu osea (Kaftal 2009: 120). Otac
nije samo objekat agresije i zavisti sinova. Muko-muki odnosi su za Frojda dinamina
borba jer ih oeva smrt istovremeno i spaja i razdvaja. Zauvek. in oceubistva obeleen
je protivurenim oseanjima prema ocu, kao to su netrpeljivost, identifikacija, strah od
kastracije, idolatrija i elja za bliskou.
Istraujui drutvenu situaciju pred kraj XX veka, Robert Blaj (Robert Bly) se u
delu Roako drutvo (The Sibling Society, 1996) bavi pitanjem promene uloge oca od
XVIII veka do danas, muke inicijacije i raspada patrijarhalne strukture. Roako
drutvo postaje metafora masovne kulture u kojoj sve poluodrasle osobe (half-adults)
lie jedne na druge i uestvuju u lanim dogaajima (non-events) (Bly 1996: viiix).
Suprotno mukim feministima koji se bore protiv duboko ukorenjene mukosti (ibid.,
175), Blaj nostalgino gleda na patrijarhalnu strukturu zamenjenu nezahvalnim
roakim drutvom koje mrzi autoritet (ibid., 147; 159; 175). Danas smo deo
osiromaenog pejzaa (ibid., 161),356 tvrdi Blaj, jer smo razorili oca kao jedinog pravog
modela maskuliniteta (ibid., 127). Unitenjem hijerarhije moi (ibid., 235), roako
drutvo jeste drutvo adolescentnih siroadi (ibid., 230), dok stanje bez oca
(fatherlessness) naruava samu inicijaciju koja bi trebalo da dovri razvoj individue
preko neutralne bezrodnosti (genderlessness) do stanja prave mukosti (ibid., 115116).
Sinovi (i erke) lutaju po jednolinom pejzau nesposobni da odrastu s obzirom na to da
su u potpunom neskladu sa svojim precima (ibid., 88). Robert Blaj, takoe, istie da
ukoliko se proces inicijacije ili mentorstva ne dovede do kraja dolazi do otupelosti bola
ili produenog prisustva straha od enskosti (ibid., 125126). Ukoliko oca nema, sinu
je onemogueno da iskusi edipalni zid o kome govori Frojd, niti da se ugleda na model
koji bi ga nauio kako da se izbori s besom (ibid., 5051). Podravajui tezu rivaliteta s
ocem, Robert Blaj ukazuje i na udnju za ocem koju neretko prati oseanje
odgovornosti prema majci (ibid., 67).

zakonodavac, simboliki zakon, Veliki Drugi (Rosi 2008: 39). Lakan govori o funkciji Falusa kao
privilegovanog oznaitelja u kulturi koji se dovodi u vezu s fantazijama nadmoi, celovitosti i
autonomije. I mukarci i ene ele Falus, mada na razliite naine. Niko ne moe da ga ima, a mukarci
ga neretko pogreno izjednaavaju s penisom (Malpas and Wake 2006: 239).
356
U originalu: an impoverished landscape.

161
 Odnos oca i sina moe se posmatrati i u irem drutvenom kontekstu. Bavei se
prevashodno periodom Velike depresije u Americi tridesetih godina prolog veka,
besmislenim dogaajima koji ponosnog oveka pretvaraju u uplaenu i ponienu
ljuturu (Miller 1996: 178), Artur Miler se u eseju Senke bogova (The Shadows of
the Gods, 1958) pita u kojoj meri svet menja oveka i da li postoje skriveni uzrono-
-posledini zakoni neke nevidljive ali mone strukture protiv koje se uzalud borimo
(ibid., 179180), i uoava preovlaujui motiv amerike knjievnosti tamo gde stoji
otac svet se zavrava, a tamo gde stoji sin svet bi trebalo da pone iznova ali ne moe,
jer je sin ili impotentan, ili se opire, ili bei od kue. Razlozi ponavljanja ovog motiva
ostaju nerazjanjeni, tvrdi Miler, iako verovatno imaju veze s frustracijom sina,
propau moralnog autoriteta ili opte svesti o nekom tajnovitom uzroku stvari (ibid.,
186). Sin odbija da postane otac i vladar sveta zato to preispituje pravo nedostojnog
drutva na samoobnovu. Po Mileru, ovo je pitanje traginih razmera zbog ega
drutvo insistira na svom obnavljanju kada zna da svoje postojanje nije zasluilo (ibid.,
190191). U takvom poretku otac ustaje u odbranu drutva (radi njegovog biolokog
opstanka), a sin ga osuuje. Imajui u vidu da ova ideja nipoto nije nova, te njeno
utemeljenje valja traiti jo u antikoj Grkoj, Artur Miler u ovom kontekstu navodi
upravo Ernesta Hemingveja357 i ureenje sveta u kojem smo svi sinovi i erke koji ulaze
u konflikt s oevima i majkama u borbi za prevlast. Ovoj borbi, meutim, nije cilj samo
da zbaci autoritet, ve i da konstituie svet iz poetka, svet koji bi ovog puta bio
zasnovan na pravinosti. Sutinski vana taka u Milerovim promiljanjima je da
roditelj, ma koliko se inio monim, nije izvor drutvene nepravde ve njen izaslanik
(ibid., 192193) otac nije konani autoritet, ve samo senka bogova (ibid., 194).
Slaemo se s Milerom kada kae da protest sina valja razumeti kao vapaj za nunom
promenom (samo)obezvreenog drutva, dok pojedinac jedino eli da pronae
sopstveno mesto u drutvu koje mu pripada (Miller 1995: 125).

357
Osim Hemingveja, Miler pominje jo Tolstoja i Dostojevskog.

162
3.4 Queer studije

Interdisciplinarna istraivanja queer studija se razvijaju iz feministikih znanja,

pokreta homofila s kraja XIX veka 358 i gejlezbejskih istraivanja (Gay&Lesbian
Studies) 359 u ijoj se osnovi nalaze razliiti pristupi pitanjima represivnih drutvenih
struktura, seksualnih politika i reprezentacija roda. Zasluga za uvoenje termina queer
teorija obino se pripisuje Terezi de Lauretis koja ga prvi put upotrebljava 1991. godine
kao kritiki termin raskola koji bi ukazao na predrasude prema rodu i seksualnosti koje
homoseksualnost smatraju marginalnom u odnosu na dominantnu i prividno stabilnu
formu heteroseksualnosti. S obzirom na to da termin queer ubrzo preuzimaju mejnstrim
institucije kojima je trebalo da prui otpor, ona se od njega ubrzo distancira zato to na
taj nain postaje lien kritike pronicljivosti koju je prvobitno obeavao (Dagouz 2007:
135136).
Termin queer se iz vulgarnog i uvredljivog nadimka za homoseksualca na
angloamerikom govornom podruju transformie u termin prkosa i ponosa, a
konotacijom neobinosti istie razliitost queer pristupa od drugih teorija (Quinn 2004:
279). Na temelju drutvenog konstruktivizma, queer teorija devedesetih godina XX
veka, kao poslednja institucionalna transformacija gej-lezbejskih iztraivanja, postaje
podruje akademskog diskursa koje destabilizuje kulturne ideje o normalnosti,
(hetero/homo)seksualnosti i marginalnosti, razobliuje znaenja stabilnih mukih ili
enskih identiteta, osporava precizne i naturalizovane opise, i sveukupno insistira na
suprotstavljanju nametnutim prirodnim kategorijama. Termin queer prua otpor
definisanju, odbija da zauzme stav i tei da ostane zona mogunosti (Dagouz 2007:
10). Postajanje queer (queering) ukazuje na proces, otvorenost i nedovrenost queer
koncepta koji pretpostavlja raskid s tradicionalnim modelima roda i seksualnosti (ibid.,

358
Prevashodno usmeren ka dekriminalizaciji homoseksualnosti, pokret homofila krajem XIX veka nije
predstavljao masovni pokret koliko razliite politike pozicije koje su se borile da se homoseksualnost
prizna kao prirodan ljudski fenomen. Uprkos svom konzervatizmu i veri u mo rasprave i ubeivanja,
ovaj pokret je umnogome doprineo nastanku pokreta za gej osloboenje. Detaljnije o tome videti
Dagouz 2007: 3141.
359
Do raskida s politikom pokreta homofila dolazi posle 1969. godine u vidu masovnog pokreta za gej
osloboenje koji se na mnogo militantniji nain bori s razliitim formama represije nad lezbejkama i gej
mukarcima, insistirajui na brisanju rodne asimetrije koja homoseksualnost predstavlja kao
marginalizovanu i patologizovanu formu seksualnosti. Javno deklarisanje neije homoseksualnosti sada
dobija dimenziju politikog ina opiranja i suprotstavljanja heteroseksizmu. Detaljnije o tome videti:
ibid., 4252.

163
11). Queer je protivrean, intuitivan, dvosmislen, sugestivan i nuno neodreen (ibid.,
105; 107). On je otvoren splet mogunosti, neslaganje, preklapanje, prekoraenje i
rascep (ibid., 108).
Queer teorija danas podrazumeva refleksiju o svemu to je razliito i
nekonvencionalno, to ne pristaje na nametnute drutvene obrasce. Bavei se statusom
drugih, uz pomo postmodernistikih i poststrukturalistikih teorijskih perspektiva,
queer teorija podriva sam pojam identiteta, koji sad oznaava neto neodreeno i
promenljivo, neto to je stalno u pokretu i izmie normama. Ba zato to pojam queer
svata obuhvata, moe svata u sebe i da primi, te u vrlo rastegljivom smislu queer
pokret oznaava politiku elje (Schoene 2006: 289; 285). Uz strah da su ve postale
obeleene esencijalizmom protiv kog su se borile, queer studije se i dalje bave nainima
proizvodnje seksualne razlike i raznih vidova represije u drutvenim, kulturnim i
knjievnim diskursima.

3.4.1 Pretee queer teorije i istraivanja prirodnosti i neprirodnosti: Don Stjuart Mil i
Miel Fuko

Don Stjuart Mil (John Stuart Mill) postaje vaan za queer teoriju prevashodno
zbog ubeenja da drutvo odreuje ta je prirodno a ta nije, ime postavlja kamen
temeljac za sva kasnija istraivanja normalnog (Mil 2008b: 10). 360 Mil u posthumno
objavljenom eseju Prirodno i neprirodno (Nature, 1874) pokuava da sazna na ta bi
re priroda mogla da se odnosi, dajui itav niz moguih objanjenja. Kao jednu od
definicija prirode Mil nudi izraz neto to bi trebalo da bude i jasno ukazuje da se re
zakon neretko koristi da oznai ba prirodu (ibid., 3032). On kae da nas svaki izbor
zakona koji napravimo u manjoj ili veoj meri postavlja pod jedan skup zakona umesto
pod drugi i dolazi do zakljuka da nepokoravanje jednom zakonu zapravo znai
pokoravanje drugom (ibid., 34). Mil smatra da drutvo maksimu o pokoravanju prirodi
ne istie samo kao razboritu, ve i kao etiku maksimu (ibid., 35). Vana njegova ideja
za razumevanje queer teorije jeste da se svaka novina uvodi sa strahom i trepetom sve
dok iskustvo ne pokae da se s njom moe nastaviti (ibid., 39). Strah je jedno oseanje
koje je svima prirodno, kae Mil, dok svojstvo istoe razlikuje oveka od ivotinje

360
Re prireivaa.

164
(ibid., 66). On, takoe, naglaava da je vetaka usavrena priroda plod vebanja i
kulture (ibid., 72), pa se moe primetiti kako njegovim reenicama provejava
konstruktivizam hronoloki mlae queer teorije. Mil je na savremenik kada kae da
prilagoavanje prirodi nema nikakve veze s tim da li je neto ispravno ili pogreno
(ibid., 80), ili kada iznosi sledei stav:

Kada mnotvo tvrdi da je neto, za ta moraju da priznaju da je vredno

prekora, svejedno prirodno, oni ele da kau da mogu sami sebe da
zamisle u tom iskuenju. Mnogi ljudi su u znatnoj meri popustljivi prema
svim delima ije porive prepoznaju u sebi samima, a svoju strogost
ostavljaju za ona koja ne mogu nikako da razumeju, mada su ak moda i
manje loa.

(ibid., 82)

Pogledi Dona Stjuarta Mila o prirodi i prirodnosti oigledno u sebi sadre pitanja
straha i istoe, kategorije normalnosti i devijantnosti, ali i klicu konstruktivizma i
performativnosti teorija roda XX veka. Iako neopremljen bogatstvom dananjih
teorijskih promiljanja, Mil odudara od konvencionalnih uverenja viktorijanske sredine
izmeu ostalog i zato to pokazuje da neprirodno zapravo znai neuobiajeno.
Osim to mogu biti polazna taka za ispitivanje queer rodnih identiteta, stavovi
Dona Stjuarta Mila imaju znaajno mesto i u istoriji feministike teorije zbog
usredsreivanja na temu potinjenosti ena i s njom skopanim podtemama o braku,
razvodu i drugim drutvenim institucijama. Ovaj mislilac istie da se ene odgajaju i
vaspitavaju tako da budu udate i nesposobne da ive bez mukarca koji e ih izdravati.
Drutvo po njemu stvara tip neudate ene kao neke vrste izrasline na tkivu drutva od
koje nema nikakve koristi. Mil misli da glavno pitanje nije ta brak treba da bude, ve
ta ena treba da bude (Mil 1995: 25). Poto priroda nije stvorila mukarce i ene
neravnopravnima, tj. nema prirodne nejednakosti meu polovima, tim pre to ne treba ni
zakon da radi (ibid., 26). Mada nigde eksplicitno ne pominje politike moi, njegove
ideje srodne su onima Virdinije Vulf o ekonomskoj zavisnosti ene od mua. Po Milu
ene nikad nee biti ono to treba da budu sve dok ne steknu mo da se same
izdravaju (ibid., 28). Brak bi morao da bude stvar izbora, a ne prinudno sjedinjenje s
mukarcem (ibid., 33). U drutvu koje bismo mogli nazvati neslobodnim jer naviku
prikazuje kao prirodnost, Mil predstavlja izuzetak koji se stavlja na stranu potlaenih.

165
Njegov znaaj istie i Kejt Milet analizirajui njegovo delo Potinjenost ena (The
Subjection of Women, 1869) kao jedno od dva centralna dokumenta seksualne politike
viktorijanskog doba.361 Ovaj esej ona naziva sutinski viktorijanskim, koliko god nam
se modernim inilo, ali istovremeno istie njegov revolucionarni karakter (Millett 2000:
9091) prevashodno zbog toga to smatra da Mil razdvajanje oveanstva na muko i
ensko shvata kao politiki in koji sebe naziva prirodom (ibid., 94). Mil je razumeo,
smatra Kejt Milet, da uslovljavanje proizvodi seksualni temperament koji odgovara
seksualnoj ulozi, kao i da je ena proizvod sistema koji je tlai, a njeno vaspitanje
predstavljeno tako da se i dalje kontinuirano sprovodi (ibid., 96).
Nije teko uoiti slinost ideja Dona Stjuarta Mila s onima o kojima se
promilja u okviru razliitih teorija roda ve analizom izraza koje upotrebljava u delu
Potinjenost ena, kao to su prirodno i vetako, navika, uenje, vaspitanje,
kultivisanost, uvebanost, oprobanost, nametanje, propisivanje, usaenost,
prilagoavanje, izvoenje ili veba. Njegovo okretanje protiv uobiajenih viktorijanskih
pogleda na odnos moi meu polovima raskrinkava predrasude koje spreavaju
oveanstvo da se razvija i onemoguuju jednako moralno pravo svih ljudskih bia.
ena je po Milu diskvalifikovana (Mil 2008a: 183) i uniena svojim polom (ibid., 104)
koji, na taj nain, uz pomo zakona i sistema nejednakosti u drutvu, biva podreen
drugom (ibid., 7; 13). Institucionalizovanje potinjenosti ena Mil naziva zakonom sile
(ibid., 21) koji je nita drugo do preinaeno i ublaeno primitivno stanje ropstva (ibid.,
15). Istraivanje prirodnosti ovog mislioca postavlja vano pitanje u vezi s ovakvim
sistemom privilegija, a to je da je svaka vrsta dominacije oduvek delovala prirodno
onima ija je bila (ibid., 25). Mil insistira da sve uobiajeno i ono na ta smo navikli
deluje prirodno (ibid., 2728). Istina je, meutim, u tome da mukarci ene uporno ue
da potiskuju sve to se smatra nedolinim njihovom polu (ibid., 29), predstavljajui im
npr. krotkost, pokornost ili pomirenost s time da je sva volja u rukama mukaraca,
sutinski deo seksualne privlanosti (ibid., 32). Po Milu nerazumno je da su izvesne
drutvene funkcije enama nepristupane po roenju (ibid., 40), samo zato to doktrina
o nejednakosti polova poiva na teoriji koja se pritom ne moe ni objektivno dokazati
jer se drugo nije ni probalo (ibid., 4142).

361
Drugi je predavanje O kraljiinim vrtovima (Of Queens Gardens) Dona Raskina odrano 1864,
objavljeno u Susam i ljiljani (Sesame and Lilies, 1865), koje predstavlja karakteristinu viktorijansku
idealizaciju ljubavi, ene i kue.

166
 Konstruktivistiki ton njegove misli moda se najbolje vidi kada kae da ono
to se danas naziva prirodom ena jeste savreno vetaka tvorevina (ibid., 43).
Njegova veza s pogledima bel huks moe se sagledati u njegovom uverenju da do
emancipacije ena nee doi sve dok mukarci u znatnom broju ne budu spremni da im
se pridrue (ibid., 142) i dok se temelji moralnog ivota ne budu gradili na pravdi,
razboritosti i potovanju prava svakog drugog (ibid., 156). S druge strane, Don Stjuart
Mil upozorava da se nita nee promeniti sve dok ene ne kau sve to imaju da kau
(ibid., 49), to, u izvesnom smislu, anticipira glas kao in otpora u tumaenju bel huks i
njeno naglaavanje nunosti izlaenja iz tiine. Po Milu ene bi piui mogle da
obelodane svoje zakonom ureeno potinjavanje i javno istupe u protestu protiv
situacije u kojoj se nalaze (ibid., 29). Mogli bismo povui i paralelu s revizionistikim
teorijskim promiljanjima Sandre Gilbert i Suzan Gubar o enskim demonskim
nakazama kada Mil kae da ene koje itaju, a mnogo vie ene koje piu, jesu, pri
postojeem stanju stvari, protivrenost i remetilaki element (ibid., 55). Anticipirajui,
takoe, njihove ginokritike osvrte o strepnji od autorstva, on kae da su spisateljice
priguene uticajem mukih prethodnika i uzora koji su pisali pre njih jednostavno zato
to su mukarci prvi doli (ibid., 130131). Doprinos Dona Stjuarta Mila
feministikoj i queer teoriji je u tome to ukazuje na to da je tzv. prirodna razlika meu
polovima drutveno konstruisana, i, u stvari, nametnuta okolnost koja se vremenom sve
vie uvrivala i zauzela samozadovoljnu poziciju. Postavljanjem pitanja uvebanosti i
kultivisanosti, Mil vidi reenje u prihvatanju merila ravnopravnosti izmeu mukaraca i
ena, svestan da su promene drutva spore (ibid., 82). Samooboavanje kome su sve
privilegovane klase i osobe podlone (ibid., 79) moralo bi da ustupi mesto moralnosti
po pravdi (ibid., 81). Ukoliko njegov uslov o oslobaanju od neprirodnog drutvenog
stanja, koje se uporno naziva prirodnim, i dosezanju vieg stupnja civilizacije,
primenimo na homoseksualnost, primetiemo da razmiljanja ovog viktorijanskog
teoretiara nose klicu kasnijih istraivanja queer koncepata i queer rodnih identiteta.
Pre nego se ispitaju razlozi zbog kojih bi se Miel Fuko mogao smatrati
preteom queer teorije, nuno je osvetliti neke od njegovih pogleda na samu prirodu
moi koji su inili prekid s tradicionalnim vienjima. Mo se po njemu ne nalazi samo
u viim istancama cenzure, ve vrlo duboko, vrlo tanano uranja u itavu drutvenu
mreu (Fuko 2010: 91). Mo je zagonetna stvar, istovremeno vidljiva i nevidljiva,

167
prisutna i skrivena, upletena svuda, koja se sprovodi preko aparata hijerarhije, kontrole,
nadziranja, zabrana i prinuda (ibid., 97). Fuko naglaava da se mo ne moe posmatrati
samo kao sila koja govori ne, ve i kao produktivna mrea koja prolazi kroz celokupno
drutveno telo (ibid., 151). S obzirom na to da smatra da se mehanizmi moi362 nikad
nisu u istoriji previe prouavali, a odnosi izmeu moi i znanja jo manje, Fuko
upozorava da je nuno istraiti naine na koje sprovoenje moi stalno stvara znanje i
obrnuto (ibid., 118119). Sistem moi podrazumeva sve oblike sprovoenja i primene
moi npr. nad enama, zatvorenicima, vojnicima, bolesnicima ili homoseksualcima
(ibid., 101), dok svako drutvo ima svoj reim istine koja uva ureene uinke moi
(ibid. 164). Fuko sebe ne smatra ni teoretiarem ni filozofom, ve eksperimentatorom
koga zanima nain na koji su temeljna iskustva ludila, patnje, smrti, elje i
individualnosti vezani za saznanje i mo (ibid., 169170). Iako je siguran da nikada
neemo pronai odgovore na zadata pitanja, Fuko naglaava da zato ne treba odustati od
postavljanja pitanja (ibid., 260). Po njemu ono to stalno treba initi jeste korenito
problematizovati nain na koji ljudi razumeju svoje ponaanje, tj. uiniti
problematinim sve to je vrsto (ibid., 356). Sutina je u razumevanju injenice da
izmeu odnosa moi i strategija borbe postoji uzajamni izazov, beskrajno ulanavanje i
stalno preokretanje (ibid., 411).
Miel Fuko se dovodi u vezu s queer teorijom zbog podrivanja tradicionalnog
shvatanja seksualnosti u delu Istorija seksualnosti (The History of Sexuality, 1976. i
1984). Za Fukoa diskurs je deo same drutvene strukture, te bilo koja jezika zajednica
(npr. medicina) koristi istu metodologiju i frazeologiju koje ine njen diskurs,363 dok e
neke jezike upotrebe bie zabranjene, tj. oznaene nepodobnim, ili pak biti potpuno
iskljuene. Jezika pravila, smatra Fuko, postaju diskurzivni reim koji ne odreuje
samo ta se govori, ve i ta sme da se zna. S obzirom na to da diskurs stvara i sferu
znanja, a i samu zajednicu za koju se smatra da poseduje to znanje, on predstavlja mesto
moi (Malpas and Wake 2006: 175). Fuko se u ranijim radovima vie bavi

362
Oblici moi ili ekonomski i politiki aparati su npr. sudski aparat, vojska, univerzitet, mediji (Fuko
2010: 95; 165).
363
Diskurs je upotreba jezika na nain na koji je on ugraen u drutvenu praksu. Naglaavajui drutvene
i funkcionalne aspekte jezika, analitiari diskursa bave se nainima grupisanja jezikih pravila u okviru
irih drutvenih struktura kontrole.

168
institucionalizacijom odreenih diskursa drutvene moi, 364 dok se kasnije okree
ispitivanju medicinskih i pravnih diskursa o homoseksualnosti iz XIX veka koji stvaraju
kontradiskurs kojim se zatim otvara mogunost pruanja otpora (ibid., 176). Fuko tvrdi
da seksualnost predstavlja monu silu koja uvek preti da ugrozi autoritet, tako da je
istorija seksualnosti zapravo istorija razliitih formi represije u kojima se ona javlja. Po
Fukou, jedan aspekt represije jeste postepena marginalizacija i kriminalizacija
homoseksualnosti homoseksualci od kategorije zabranjenih postupaka postepeno
postaju posebna forma identiteta, tj. vrsta (Foucault 2004: 896). Fuko smatra da je
seksualnost sloen pojam koji nastaje kao proizvod delovanja itavog niza drutvenih
praksi, istraivanja, rasprava i tekstova, odnosno diskursa i diskurzivnih praksi
oblikovanih od strane lekara, svetenika, psihologa, moralista i politiara. Seksualnost
kao vetako jedinstvo postala je odluujui faktor identiteta pojedinca, pa se XIX vek
ispostavlja sutinski vanim za formiranje naroitog tipa homoseksualca (Kaler 2009:
1516). 365 Fuko ukazuje na to da seksualna neregularnost biva pripojena mentalnoj
bolesti. Brani odnosi u XVIII i XIX veku takoe su regulisani zakonom koji se dri
ideje heteroseksualne monogamije, zbog ega se na listi grehova nalaze npr. razvrat,
vanbrani odnosi, preljuba, silovanje, incest i sodomija (Foucault 2004: 892893). Poto
zakon regulie sve drutvene kategorije, on do kraja XIX veka i stvara periferne
seksualnosti, to je dokaz da Zapad nije izmislio perverzije, iako im je zasigurno dao
novu formu (ibid., 896898).366 Miel Fuko smatra da se zakoni moi i zadovoljstva u
velikoj meri preklapaju i meusobno potkrepljuju (ibid., 899). Kontradiskurs, iako
izopten, progovara u svoje ime istim jezikom kojim je bio odbaen. Diskurs je ovog
puta strateko, a ne kontroliue, mesto moi, te se mora govoriti o stalnoj borbi
strategija moi i strategija otpora (Malpas and Wake 2006: 176).367 Individualni subjekt

364
Kazneni sistem i protivdiskurs zatvorenika. Fuko istie da je zatvor mesto na kojem mo moe da se
ispolji u ogoljenom vidu, a opravdava se kao moralna mo. Meutim, brutalna tiranija moi se ba tu
pojavljuje kao dominacija Dobra nad Zlim, reda nad neredom (ibid., 94).
365
Dudit Batler istie kako je za Fukoa seksualnost proeta moi, a biti seksualizovan znai biti
potinjen velikom broju drutvenih pravila (Butler 2006: 127130).
366
Miel Fuko ovim stavom rui pogreno shvatanje da moderno doba predstavlja istorijsku kulminaciju u
izraavanju seksualnih sloboda.
367
Pozivajui se na model ideologije i moi novog istorizma, Alan Sinfild (Alan Sinfield), jedan od
znaajnijih queer teoretiara, izraava slino vienje kada istie da neslaganje samo ide u prilog
represiji, tj. da queer kategorije svojim postojanjem upravo potvruju normative koji ih marginalizuju.
Paradoksalno, antitipovi sauestvuju u odreivanju granica izmeu prihvatljivog i neprihvatljivog
(Sinfield 1999: 629). Njegova istraivanja seksualnosti koriste izraz uznemiravanje sopstva (unsettling

169
se stvara i definie mreama moi i odreenim znanjima o seksualnosti i seksualnim
praksama (ibid., 186).
Miel Fuko objanjava da je njegova Istorija seksualnosti usredsreena na
istoriju morala i razgranienje izmeu inova ili ponaanja i moralnih propisa (Fuko
2010: 365), kojom je pokuao da odgovori zato se od seksualnosti pravilo vano
moralno pitanje (ibid., 354).368 S obzirom na to da je eleo da istrai naine kojima se
seksualnost konstituisala kao moralni problem, kao i naine ovladavanja zadovoljstvima
i eljama, Fuko postaje naroito znaajan za queer teoriju. ini se da najpre posle
njegovih uvida ne moemo vie biti zatvoreni za nestabilnost odnosa moi, a time i za
mogunost alternativnih seksualnih identiteta koji pruaju otpor. Mo po Fukou ne
potie u tradicionalnom smislu iz jednog izvora, ve je rasprostranjena po celoj
drutvenoj strukturi kroz koju se primenjuje, dok se drutvo kroz seksualni diskurs
kontrolie i normalizuje. Sloiemo se sa stavom da bi njegove uvide pre trebalo
koristiti nego ga optuivati za falocentrizam, evrocentrizam ili okrutnost (Phelan 1990:
432).

3.4.2 Izgradnja queer drutvenih vrsta i njihova odstupanja od norme: Dord Mose,
Angus Maklaren i Meri Daglas

Znaenje pozitivnog stereotipa hegemone mukosti se, izmeu ostalog,

uvruje i obrazlae svime to on ne podrazumeva, te negativni stereotipi, tj.
marginalizovane grupe, paradoksalno postaju merilo za normu. Poto je normalnost
standard za prihvatljiv nain ivota, konstruie se antitip kao suprotnost drutvenoj
normi (Mosse 1996: 56). U marginalizovane grupe spadaju npr. Jevreji, 369 lutalice,

yourself) kojima se objanjava da problem sa seksualnou nije borba sa samim sobom, ve s drutvom
(Schoene 2006: 290).
368
Devetnaesti vek po Fukou ostaje upamen po podizanju velikog zdanja prostitucije (Fuko 2010: 106),
naunom kriminolokom diskursu koji postaje nezaobilazan za funkcionisanje kaznenog sistema (ibid.,
114), medicinskom diskursu o homoseksualcima, diskursu represije i seksualnosti uopte (ibid., 152) i
moralu zadatom graanskoj klasi (ibid., 380).
369
Drutveno konstruisanje Jevreja temelji se na uverenju da su prljavi, tj. pojedinci kojima istoa
nedostaje. Sve osobine antitipa su sadrane u slici Jevrejina: runoa, neistoa, bolest, uznemirenost.
Osobine na koje se stereotipna slika Jevrejina oslanja su kukaviluk, nemoralnost, nepostojanost, dok im
se u fizikom smislu pripisuju upale oi, isturena brada, bledouta boja lica, kukast nos (Mosse 1996: 63
65). S obzirom na to da je histerija poslovino enska osobina, isticanjem histerinosti Jevreja oni se
zapravo feminizuju (ibid., 6970). Stigmatizacija Jevrejina pokazuje pritisak da se antitip asimiluje, tj.
ukine sebe i postane drutveno prihvatljiv normativ (male 2011: 244). Sartr smatra da bi antisemit

170
kriminalci, ludaci i seksualni prestupnici (ibid., 57). Dord Mose se, u izvesnom
smislu, nadovezuje na Miela Fukoa kada kae da medicina promovie ideju bolesti kao
spoljanji znak unutranje vrednosti. Primera radi, na poetku XIX veka masturbacija
pretpostavlja izopaenost koja mukarce ini bledima, beivotnima i enskastima (ibid.,
27), bolest koja dovodi do ostalih bolesti (npr. ludila ili homoseksualnosti), ili nervoze
koja karakterie sve autsajdere (ibid., 60). Neprijatelj se, stoga, predstavlja kao runo
nalije lepote. Devetnaesti vek bio je fasciniran nervozom koja zadrava funkciju
glavnog neprijatelja normativne mukosti do duboko u XX vek.370 To je vreme kada se
seksualni poriv (makar na povrini A. . K.) dri pod kontrolom, a obuzdavanje
mukih fantazija, strasti i matarija smatra vrlinom (ibid., 61). Medikalizacijom
autsajdera bolest se izjednaava s porokom, dok je normativna seksualnost skicirana u
kontrastu s devijantnim vrstama seksualnosti (ibid., 62). Antitip nikad ne bi mogao da
dosegne ideal lepote, ak i ukoliko bi bio jako blizu, jer se smatra da podriva
normativnu mukost (ibid., 67). Homoseksualci371 su se naroito smatrali opasnima jer
su mogli da ive neprimeeno, dok su kriminalci ili lutalice372 prikazivani kao runi,
prljavi ili bolesni (ibid., 7172). ene nisu u potpunosti bile antitip zbog uloge koju
brakom stiu u drutvu (ibid., 74), ali su takoe morale da imaju jasnu ulogu u izgradnji
mukog normativa.373 Meu enama su, primera radi, neudate majke bile oznaene kao
antitip i, pored enskastih mukaraca ili mukobanjastih ena, sainjavale grupu

izmislio Jevrejina da ve ne postoji poto su normativnim tipovima oajniki potrebni antitipovi kako bi
opravdali svoje postojanje (Sartr 2009: 20). Rukovodei se logikom strasti, antisemitizam bira da bude
validan pogled na svet u stalnoj potrazi za Jevrejima kojima bi mogao da se hrani (ibid., 23). Antisemit
bei od svoje odgovornosti i savesti, istovremeno oseajui jaku potrebu za neprijateljem koga eli da
uniti (ibid., 32). Povrh svega, on je kukavica (ibid., 53) koji se okree Drugom kako ne bi morao da
pogleda sebe (ibid., 46). On zamera Jevrejinu to je Jevrejin (ibid., 57), dodeljujui mu ulogu stranca,
neprilagoenog autsajdera. On tako ostaje marginalizovan, van drutva koje ga je i stvorilo. Antisemit se
samodefinie kroz prisustvo Jevrejina, tj. objekat njegove mrnje, dok mu sopstvena uloga tlaitelja daje
mogunost da ljudima namee jevrejski identitet (ibid., 79).
370
Dord Mose kae da je termin nervoza (nervousness) skovan u XVIII veku, ali da naroito oznaava
mentalnu bolest od XIX veka. Ovaj pojam sa sobom nosi izrazito negativnu konotaciju i znaenje
posebne vrste razdraenosti i uznemirenosti koja je u potpunom neskladu s normativnom mukou
(Mosse 1996: 61).
371
Angus Maklaren (Angus McLaren) otkriva da je termin homoseksualac skovan sredinom XIX veka,
posle 1860. godine, ime je ozvanien sve vei strah od mukog drugog (McLaren 1997: 30). To
potvruje i precizniji podatak da je re seksualnost prvi put uneta u renik (OED) 1879. godine. Re
homoseksualnost se prvi put u engleskom jeziku pojavljuje 1892. godine, a re lezbejski 1870. godine
(Mottier 2008: 31; 38).
372
Kriminalci su esto prikazivani s velikim uima i debelim vratom, a lutalice kao veoma rune, bez
porodice, neintegrisane u drutvo (Mosse 1996: 72).
373
ena je u XIX veku morala biti u funkciji mukarca (lepa, edna, nena). U protivnom postala bi
neprijatelj mukosti koji prikazuje izvitoperenu sliku mukarca u ogledalu koje se on plai (ibid., 96).

171
ljudskog korova (Mottier 2008: 87) bez kog bi drutvo bilo zdravije. Danas, kada
govorimo o rodu, opremljeni nasleem prethodnih vremena, govorimo o
heteroseksizmu (heterosexism) kada mislimo na nain kojim se heteroseksualnost
predstavlja prirodnim, a homoseksualnost devijantnim odreenjem identiteta (Holmes
2009: 67), ili o heteronormativnosti (heteronormativity) kada mislimo na uverenje koje
heteroseksualnost konstituie kao prirodnu i normalnu vrstu seksualnosti (ibid., 104).
Bavei se promenom drutvenih konstrukcija hegemone mukosti i njegove suprotnosti
u XX veku,374 Dord Mose zakljuuje kako su antitipovi smiljeno konstruisani tako
da svi lie jedan na drugog (Mosse 1996: 179). O medicinskohigijenskim diskursima
govori i Volfgang male u delu Istorija mukosti u Evropi, 1450 2000 (Geschichte der
Mnnlichkeit in Europa, 14502000, 2003) naglaavajui da je homoseksualnost
uporno posmatrana kao protivprirodna, nemuka, bolesna i patoloka. Muko-muka
seksualnost postaje represivni marginalizovani diskurs koji se naroito ispostavlja
problematinim jer ne ide u prilog hegemonom principu mukosti (male 2011: 234
235). U temelju normativnog maskuliniteta nalazi se esencijalistiki formulisan polni
identitet, pa su alternativne mukosti postale patoloka odstupanja od norme.
Delo Iskuenja mukosti: odreivanje seksualnih granica, 18701930 (The
Trials of Masculinity: Policing Sexual Boundaries, 18701930, 1997) Angusa
Maklarena (Angus McLaren) se, osim ve pomenutim antitipovima, detaljnije bavi
perverzijom kao drutvenom transgresijom. Angus Maklaren istie da normativna
uverenja XIX veka promoviu normalnog i zdravog mukarca koji kontrolie svoje
emocije i seksualne nagone, dok se medikalizacijom poronosti svih drugih stvaraju
bolesni maskuliniteti. U grupu muke seksualne devijantnosti spadaju npr. muke
prostitutke, transvestiti, egzibicionisti i podvodai i svi prikazuju kao izrazito nemuki i
nezdravi (McLaren 1997: 816). Pridev muevan (manly) koristio se u kontrastu s
pojmom enskast/mekuan (effeminate) (ibid., 33), to sve govori u prilog velikoj
anksioznosti kojoj je normativna mukost, ini se, oduvek bila sklona. Pred kraj XIX
veka stvara se jedan naroiti antitip sadiste koji zapravo predstavlja dalju nadogradnju
razliitih seksualnih identiteta itavog niza mukih razvratnika, kao to su
homoseksualac, mazohista, fetiista i egzibicionista. Sadista je kreiran uz pomo

374
Mukarac-ratnik, a zatim tzv. novi faista izmeu dva rata.

172
naunog, ali i knjievnog, diskursa, 375 kada su tadanji eksperti javnosti predstavljali
raznovrsne izopaene prakse (ibid., 158159). Poto se mazohizam smatrao sutinski
enskom odlikom, kod mukaraca se mogao videti iskljuivo kao perverzija (ibid., 173
174). Znaajne rei nasleene iz XIX veka upravo su dolinost i izopaenje.
Normativne granice se, ipak, kroz istoriju menjaju pokazujui da je rod rastegljiv, a
queer neuhvatljiv pojam. Dominantna ideologija mukosti ili enskosti nije, po svemu
sudei, u stanju da potpuno potisne alternativna itanja roda i seksualnosti, i, sudei po
Fukou, diskursi moi mogu biti meusobno zamenljivi. Uutkani glasovi katkad ipak
progovore.
Meri Daglas (Mary Douglas) se u delu isto i opasno Antropoloka analiza
pojmova neistoe i tabua (Purity and Danger An Analysis of Concepts of Pollution
and Taboo, 1966) bavi neistoom (dirt), koja po njoj ne predstavlja nita drugo do
nered (disorder) (Douglas 2001: 2). Drutveni ideal brani se od opasnosti (preljuba,
incest, politika nelojalnost, bezbonost) konceptom higijene i potovanjem konvencija
(ibid., 3; 7). Meri Daglas, takoe, ispituje drutvene zabrane i ideju zaraze (contagion)
kojom se i Frojd bavi. Neistoa se definie kao uzgredni proizvod sistematskog
proizvoenja reda sve dok on od sebe odbacuje neodgovarajue elemente (ibid., 36).
Drutvo se odrava kroz svoje filter-mehanizme koji ne dozvoljavaju prohodnost
anomalijama. Nejasnost ili ambigvitet na taj nain postaju naroito opasni po strukturu
drutva jer u biti dozvoljavaju vie od jedne interpretacije (ibid., 38). Zavoenje reda po
uverenju Meri Daglas implicira restriktivnost, a nered istovremeno simbolizuje opasnost
i mo (ibid., 95). Pojedinac koji ne nalazi svoje mesto u drutvenom sistemu se
marginalizuje, i, ukoliko jednom oznaen abnormalnim, teko ponovo biva prihvaen u
normativni diskurs (ibid., 98). Margine su opasni prostori upravo zato to nisu jasno
struktuirani (ibid., 118). Neistoa, zakljuuje Meri Daglas, moe biti i destruktivna i
kreativna (ibid., 160), i izvodi se kao neprijatelj promene, dvosmislenosti i kompromisa
(ibid., 163).376

375
Termin sadizam poinje da se koristi kako bi se objasnile dekadentne teme u delima Gistava Flobera i
arla Bodlera, a iri se od osamdesetih godina XIX veka. Pominju se jo neki pisci: Markis de Sad,
Aldernon arls Svinbern i Oskar Vajld (Mclaren 1997: 169).
376
Istraivanja Meri Daglas o ranjivosti drutva na opasnim marginama kao mestu neistoe pominje i
Dudit Batler, dalje se fokusirajui na ideju homoseksualnog zagaenja (pollution), tj. drutveno
zagaenom statusu homoseksualaca koji se konstruiu kao neprirodni ili necivilizovani (Butler 2006:
180).

173
3.4.3 Queer teoretiarke: Iv Kosovski Sedvik i Dudit Batler

U eseju Seksualne transformacije (Sexual Transformations, 1984) Gejl

Ruben (Gayle Rubin) ukazuje na vanu injenicu da je moderni seksualni sistem samo
rekonceptualizovani sistem XIX veka. Homoseksualnost i prostitucija oduvek su bile
proganjane, samo su metode njihove marginalizacije bile drugaije. Poto se
stigmatizacija marginalizovanih bazira na seksualnoj aktivnosti, oigledno je da
perverzije i dalje bezuspeno pokuavaju da osvoje socijalni prostor (Rubin 2004: 889;
891). Vanost promiljanja Gejl Ruben je u tome to odvaja kategorije roda i
seksualnosti objanjavajui da, budui razliiti fenomeni, zahtevaju zasebna teorijska
promatranja iako su ih istorijske prilike esto spajale (Vance 1995: 39). Seksualnost se
danas mora razumeti kao aktivno politiko i simboliko polje, regulisano najrazliitijim
diskursima (ibid., 41).
Oslanjajui se, izmeu ostalog, i na ove teorijske stavove, Iv Kosovski Sedvik
(Eve Kosovsky Sedgwick) ukazuje na doprinos teorijskog uvoenja termina rod kao
promenljivog i performativnog drutvenog konstrukta, i istovremeno istie vanost
teorijskog razgranienja roda i seksualnosti (Sedgwick 2004: 915; 919). Rod i
seksualnost se po njoj moraju razmatrati kao razliite ali nerazmrsive kategorije, a svaka
teorija seksualnosti se mora paljivo odnositi prema feministikim analizama (Dagouz
2007: 129130). Jedan od najvanijih doprinosa feminizma po njoj jeste to smo kao
feministiki itaoci/itateljke nauili/nauile da su dihotomije koje prepoznajemo u
tekstu proizvod kontekstualizovanih pritisaka kulture i istorije, to nam, meutim,
istovremeno omoguuje da preispitujemo rod u tekstovima u kojima kulturno oznaeni
rod (enski) nije prisutan, ni kao autor ni tematski (Sedgwick 2004: 919). S druge
strane, ova queer teoretiarka ne bi elela da podvlaenjem disktinktivne bliskosti
izmeu seksualnosti i roda podvue razliku izmeu bilo koja od ova dva koncepta s
drugim nastojanjima kao to su klasa ili rasa (ibid., 917).
U delu Epistemologija prikrivanja (Epistemology of the Closet, 1990) koje
sainjavaju najvaniji teorijski tekstovi nastali osamdesetih i devedesetih godina prolog
veka, Iv Kosovski Sedvik, izmeu ostalog, uvodi binarizam unutra napolju (in/out) i
problematizuje drutvenu poziciju homoseksualnih marginalizovanih osoba koje su
prinuene da se skrivaju i ute, zatvorene u oseanju tzv. nenormalnosti. Nju

174
prevashodno zanima ono to se deava posle procesa njihovog razotkrivanja (coming
out). 377 Osobe koje su odluile da se javno deklariu kao osobe homoseksualnog
opredeljenja ukljuuju se u prakse istog sistema diskurzivne vlasti koji je i uslovio
njihovo skrivanje, te su prinueni da koriste isti jezik kojim govore oni napolju. Iv
Kosovski Sedvik zanimaju naini ophoenja diskurzivnih mehanizama moi prema
drugima posle njihovog razotkrivanja, ali i mogunosti oslobaanja od opresivne vlasti
jezika (Buinjska i Markovski 2009: 506). Ona istie kako je skrivanje
homoseksualnosti performativni in koji se paradoksalno stvara govornim inom tiine,
one tiine koja izrasta iz pokuaja da progovori iz diskursa koji je okruuje (Strong
2008: 86). Po Iv Kosovski Sedvik sporno je to to je rod neijeg seksualnog objekta na
prelazu u XX vek postao i uvrstio se kao ono to danas nazivamo seksualnom
orijentacijom. Ova teoretiarka kae da njene ideje ne mogu adekvatno da objasne
uzroke ove radikalne kondenzacije seksualnih kategorija, ali imaju za cilj da ispitaju
njene implikacije i posledice (Sedgwick 2004: 912). Binarne opozicije, u ovom sluaju
heteroseksualnost i homoseksualnost, nisu po Iv Kosovski Sedvik simetrine,
nedelotvorne ili bezazlene, ve nesigurne i dinamine. Imajui to u vidu, razumevanje
njihove nestabilnosti moglo bi da ode u jednom ili drugom pravcu da ih
homoseksualizuje ili heteroseksualizuje (gay and anti-gay) (ibid., 913). U kontekstu
itave kulturne mree normativnih definicija koje su i same nestabilne, homo hetero
razlika iz XIX veka, na kojoj poiva moderni zapadni identitet, postavila je temelje za
hroninu modernu krizu homo hetero definicije i nastavila da utie na nau kulturu
kroz neizbrisivo oznaavanje oprenih kategorija kao to su skrivanje razotkrivanje,
znanje neznanje, privatno javno, maskulino feminino, veina manjina, nevinost
inicijacija, prirodno vetako, novo staro, celovitost dekadencija, zdravo
bolesno, isto razliito, aktivno pasivno, unutra napolju, iskrenost sentimentalnost
(ibid., 914). Oigledno je onda da se Iv Kosovski Sedvik zalae za denaturalizaciju
koncepata koji se predstavljaju samooiglednim, prirodnim i neproblematinim.
Dudit Batler smatra da treba biti kritiki queer kako bismo ukinuli granice
izmeu feminizma i queer teorije, a time i dihotomiju muko/maskulino
ensko/feminino (Butler 1999: 582). Ona istie da je identitet neophodna greka koja

377
Engl. come out of the closet doslovno znai izai iz ormana, ali se ova metafora koristi da oznai
javno istupanje i otvoreno afirmisanje vlastite homoseksualne orijentacije.

175
nije proizvod izbora, ve nametnuto citiranje norme koja je neodvojiva od discipline i
kazne (ibid., 575). Postoji samo obavezno izvoenje roda (ibid., 581), iznueno od
strane regulatornih aparata heteroseksualnosti koja se ponavlja. Vanost teorije citatne
performativnosti (imitative performativity) Dudit Butler je u tome to se pol proizvodi
kao praksa koja se ponavlja i upravo osigurava time to se uvek iznova izvodi (uri
2009: 248249). Dudit Batler definie rod kao ritualizovano ponavljanje konvencija
heteroseksualnosti, te se rodna performativnost mora povezati s homoseksualnom
melanholijom (Butler 1995: 31). Pozivajui se na Frojdov koncept melanholije ova
teoretiarka istie kako je melanholina identifikacija kljuna za razumevanje nastanka
roda (ibid., 22). Homoseksualna elja se pretvara u paniku roda s obzirom na
heteroseksualizaciju seksualne elje (ibid., 2526). Insistirajui na radikalnoj Drugosti
homoseksualnosti, heteroseksualnost sebe kulturoloki predstavlja kao prirodnu datost,
dok homoseksualnu elju ini izvorom krivice (ibid., 28). Ono to je seksualno
neizvodljivo (unperformable) posledino se ipak izvodi u vidu rodne identifikacije, a
homoseksualne elje se pojavljuju kao neto nemogue u okviru mogueg (ibid., 34).
Ukazujui na injenicu da je heteroseksualnost naturalizovana performativnim
ponavljanjem normativnih rodnih identiteta (Dagouz 2007: 93), Dudit Batler spori
istinu samog roda i dekonstruie uobiajene pretpostavke u vezi s rodom, seksualnou i
identitetom.

176
4. PROZA ERNESTA HEMINGVEJA U SVETLU FEMINISTIKE
KRITIKE

4.1 Idealne ene ili viktorijanski kuni aneli

itav pravac angloamerikog modernizma moe se videti i u svetlu sutinski

nereivog i nejasnog odnosa prema enskosti, gde se ene dvojako predstavljaju kao
grozne i izopaene s jedne, ili mone i zanosne s druge strane (Dekoven 2009: 182).
U Hemingvejevom delu prisutan je viktorijanski binarizam kunog anela i ene-
-demona. Hemingvejeva tradicionalna kritika je dugo, sve do pojave revizionistike
kritike devedesetih godina prolog veka, njegove junakinje svrstavala u dve grupe,
upravo imajui u vidu viktorijansko uvreeno shvatanje da ene moraju biti pokorne.378
Hemingvejeve idealne junakinje, tematski pandan Hemingvejevim pravim junacima,
stoga, prizivaju u svest jedan pol binarizma iz XIX veka i istovremeno ukazuju na
njegovu subverziju. Zaotravanje podele meu polovima pripisuje se dobu
prosveenosti (male 2011: 97), iji idealni viktorijanski enski stereotip pretpostavlja
edne, iste, estite i nene ene s jasnom ulogom u stvaranju maskuliniteta. ene nisu
samo negacija mukarca one su u funkciji mukarca (Mosse 1996: 7476). Dok XVIII
vek gradi sliku ene koja prua podrku mukarcu, u narednom veku ena postaje ne
samo potinjena, ve i odvojena kategorija od mukarca (Rotundo 1993: 180). Simon de
Bovoar upozorava da ene u knjievnosti i kulturi dobijaju uloge Device Marije ili Eve,
tj. aneoske majke ili zle zavodnice (Lynn 2001: 198199). Tradicionalni viktorijanski
kod enskosti naglaava skromnost, intelektualno prilagoavanje i primarnu
posveenost kui i porodici (Elliott 1991: 272). Sandra Gilbert i Suzan Gubar pominju
manje-vie iste dominantne stereotipe, predlaui vulfovski in ubijanja anela i
udovita (Gilbert and Gubar 2004: 812).
Velika je razlika izmeu ranijih i novijih itanja Hemingvejevih junaka i
junakinja. Poto je Hemingvejeva tradicionalna kritika u velikoj meri zanemarila

378
Angloamerika feministika kritiarka Meri Elman (Mary Ellman) pronalazi tano jedanaest stereotipa
enskosti u delima mukih pisaca i kritiara: bezoblinost, pasivnost, nestabilnost, zatoenost,
strahopotovanje, telesnost, duhovnost, nerazumnost, pokoravanje, i, konano, dve figure veticu i zlu
enu (Moi 2002: 33).

177
kompleksnost Hemingvejevih preokupacija rodom, zapoeta revizija njegovih junakinja
jo uvek je aktuelna. Narednim uoenim podelama Hemingvejevih junakinja
pokuaemo da istaknemo potrebu Hemingvejeve kritike za njihovim stereotipnim
razvrstavanjem pre nego pokaemo da se one mogu i drugaije tumaiti.
Lajonel Triling kae da su Hemingvejeve junakinje u znaku nevinosti i pokorne
strasti (Trilling, prema Wagner-Martin 2007: 134). Leo Gurko ih deli na destruktivne i
nihilistike s jedne, sentimentalne i samonegirajue s druge strane (Gurko 1968: 99).
Istiui da su svi Hemingvejevi junaci projekcije samog pisca, V. M. Frohok (W. M.
Frohock) deli miljenje Edmunda Vilsona da ljubav u Hemingvejevom delu nikad nije
dvosmerna ene su krotki instrumenti koji postoje samo kako bi muki heroj iskusio
idilu (Frohock 1957: 196). Dudit Feterli podvlai da su Hemingvejeve junakinje puke
projekcije mukih junaka (Fetterley 1978: 29) ija je smrt posledica nagomilane
mizoginije autora (ibid., 62), kao i da Hemingvejeva upotreba mita romantine ljubavi
doprinosi stvaranju drutvenog mita o mukoj moi i enskoj nemoi, kao i ouvanju
mukareve potrebe da tlai (Feterli 2002: 52). Lesli Fidler tvrdi da Hemingvejevo delo
zadrava klie junakinja svetle i tamne puti okreui ga naopake. Svetlokosa ena,
pritom, predstavlja sredstvo ponienja i slabljenja mukosti mukarca koji je dovoljno
lud da s njom stupi u brak, dok je tamnokosa ena antidevica koja jednog mukarca lako
zamenjuje drugim (Fiedler 1960: 306307). Potpuno u skladu s Fidlerovom
nacionalnom podelom na Amerikanke i Engleskinje, 379 Kristof Vegelin (Christof
Wegelin) ukazuje na razliku izmeu Hemingvejevih amerikih i evropskih junakinja
(Wegelin 1965: 289).380 Filip Jang tvrdi da su sve Hemingvejeve junakinje jedna ista
figura (Young 1964a: 167). Toni Morison pravi podelu na bolniarke i ajkule, tj. ene
koje neguju ili unitavaju mukarca (Morrison, prema Fantina 2005: 143144). Artur
Mizener Hemingvejeve heroine jednostavno smatra apsurdnim (Mizener 1961: 142). Iz
neto drugaijeg ugla, Hemingvejeve junakinje dele se na strane majinske figure i
nezrele erke (Hale 1962: 634). Linda Vagner-Martin ukazuje na postojanje zajedljive
starije ene, ali i prelepe, naivne erke u Hemingvejevom delu koje postoje kako bi
sluale oteene mukarce kako govore (Wagner-Martin 1991: 324). Postoji i vienje po

379
Lesli Fidler Hemingvejeve junakinje deli u dve grupe: plavokose ene, ukopiteljke (castrators),
veinom anglosaksonskog porekla (a ukoliko su Amerikanke postaju jo vee kuke); i, tamnokose ene,
iznuivaice semena (seed-extractors), uglavnom ene druge rase, ponizne glupae (Fiedler 2008: 9293).
380
Kristof Vegelin kae da u Hemingvejevom delu ne postoji enska figura mlade (Wegelin 1965:
296).

178
kome su Hemingvejeve idealne junakinje osloboene sposobnosti kastriranja ili
unitavanja mukarca (Sanderson 1996: 176).
Revizionistika tumaenja Hemingvejevog dela po pravilu poinju od kraja
osamdesetih godina prolog veka, mada se iskre revizionizma daju videti i ranije.
Tvrdei da Hemingvejeve junakinje imaju simbolino znaenje, Karlos Bejker, jo
1956. godine, upozorava da se Hemingvej oslanja na normu samo da bi je sruio i ne
slae se s postojeom kritikom koja podrava dva ekstrema u Hemingvejevom
prikazivanju enskosti, tj. dva tipa junakinje: potinjene i poslune ljubavnice, erotske
projekcije mukaraca, ene iz mukih snova, romantine ideale enskosti nasuprot
kobnim enama, sebinim, poronim i prodrljivim (Baker 1956: 256; 110111).
Naglaavajui da se pojednostavljivanjem njegovih junakinja u velikoj meri naudilo
Hemingvejevom delu, Bikford Silvester (Bickford Sylvester) hemingvejevsku heroinu
smatra sloenom, esto bezrazlono oklevetanom, figurom (Sylvester 1986: 73). S njim
se slae i Danijel Traber (Daniel S. Traber) koji podvlai da Hemingvej koristi
dominantnu kulturu, ali je jednim delom i podriva, tj. naglaava enskost svojih
junakinja, ali istovremeno problematizuje rod (Traber 2005: 30). arls Nolan Mlai
(Charles Nolan Jr.) pravi veliki iskorak u reviziji Hemingvejevih junakinja ispitujui
njihove mentalne poremeaje depresiju Ketrin (Zbogom oruje), granini poremeaj
linosti Bret (Sunce se ponovo raa) i Marijin posttraumatski sindrom (Za kim zvono
zvoni) (Nolan Jr. 2009: 105).381 Upozoravajui da se rod bioloki i drutveno odreuje,
Rena Sanderson kae da je Hemingvejeva kritika dugo podravala stereotipe koji su
postojali o njegovom pisanju, meu kojima i onaj o podeli njegovih junakinja na
kuke/ukopiteljke i ljubavne robinje/pomagaice (Sanderson 1996: 171). Linda
Paterson Miler (Linda Patterson Miller) veruje da kolektivna Hemingvejeva junakinja
ne postoji, i, na ovaj nain, ustaje protiv podele Hemingvejevih junakinja u tumaenju
Edmunda Vilsona na boginje i kuke (Patterson Miller 2002: 10). Dejmi Barlou (Jamie
Barlowe) takoe doprinosi reviziji itanja Hemingvejevih junakinja insistirajui da je
nuno kritiki se drugaije na njih osvrnuti, iako to ne bi podrazumevalo da se pogledi
nuno moraju iz korena izmeniti. On istie da su se Hemingvejeve junakinje uvek
posmatrale u odnosu na mukarca i bile duboko seksualizovane i problematine za
njegov integritet (Barlowe 2002: 2526). Linda Vagner-Martin Hemingvejevo delo

381
Videti Nolan Jr. 2009. u vezi s terminologijom zdravstvenih poremeaja o kojima se govori.

179
naziva diskursom erotike i elje (Wagner-Martin 2002: 69), smatrajui da Hemingvej
svoje junakinje ipak nije posmatrao odvojeno od mukaraca. Hemingvej je po njoj pisao
romanse i stvarao idealizovane tipove ena kroz viteki ideal dovoljnosti ljubavi,
istote i savrenstva seksualnog ina (ibid., 57).
Kao to podstie svoju biografsko-autorsku legendu, Ernest Hemingvej takoe
ohrabruje kritiku da o njegovim junakinjama govori kolektivno. Junaku prie Sad ja
leem (Now I Lay Me) sve su se devojke o kojima je razmiljao pomeale u glavi,
poele da lie jedna na drugu i postale jedna devojka (CSS: 282).

4.1.1 Vano je zadovoljiti mukarca

U istraivanju Hemingvejevih junakinja uzimamo u obzir stvaranje enskog

stereotipa s kraja XVIII i poetkom XIX veka kojim je njegova proza duboko proeta.
Od ene kao javnog simbola oekuje se da podri normativne vrednosti, kao to su
ednost i nevinost (Mosse 1996: 9). Sada, kada razlike izmeu mukaraca i ena postaju
sve jasnije, enina uloga vie nije samo da gaji decu, ve i da postane objekat muke
elje i dominacije (ibid., 28). O mukarcima se ne moe govoriti izolovano jer su ene
uvek prisutne u kreiranju slike mukarca. Pravi vojnik mora se razumeti kao kontrast
slabim enama i nemukim mukarcima (ibid., 53). Poto su ene u polnoj/rodnoj
hijerarhiji potinjene mukarcu, one moraju da ostanu u toj ulozi objekta ukoliko
drutvo ima nameru da zadri sopstveno ureenje (ibid., 55). Poto se upravo u slici
normativne mukosti ogledaju drutveni imperativi, oslabljena mukost bi samo ukazala
na ugroenost poretka, to je bilo nedopustivo. Tradicionalno aneoska uloga ene,
izmeu ostalog, podrazumeva servilnost, tj. elju da se mukarcu udovolji. Savremena
feministika kritiarka bel huks upozorava da se ene u patrijarhatu ue da nalaze
zadovoljstvo i ispunjenje u sopstvenom inu potinjenosti mukarcu (hooks 1995: 98).
Lis Irigaraj naglaava da su ene roba, objekti kojima mukarac raspolae u razmeni s
drugim mukarcima (Irigaray 2004b: 809). Dord Mose u liku bolniarke u
knjievnosti Prvog svetskog rata vidi konanu pobedu tradicionalne enskosti (Mosse
1996: 130). Dudit Feterli se u analizi Hemingvejevog dela poziva na koncept usluge
Hemingvejevih junakinja iza koga se krije sutinska mizoginija (Fetterley 1978: 6667).
Verujemo da bi Hemingvejevo delo bilo znatno pojednostavljeno ukoliko bismo izrekli

180
sud slian njenom da su Hemingvejeve junakinje samo odrazi muke psihologije i
muke fantazije (ibid., 66). Edmund Vilson podrava ovu struju u tumaenju kada kae
kako Hemingvejeve junakinje oboavaju svoje mukarce i ive kako bi im udovoljavale
uvek savrene ljubavnice, neke od njih ga podseaju na amebe (Wilson, prema Baker
1956: 109).382
Iako normativni muki ideal, jo od kraja XVIII veka, zavisi od jasno definisane
uloge ene koja bi ga podrala, enska situacija zatoenosti u patrijarhatu istovremeno
predstavlja i prostor subverzije prave mukosti. Temeljei se na naelima da bi
viktorijanska ena trebalo da jaa muki moral (Rotundo 1993: 23), Hemingvej u
svom delu gradi veliki broj junakinja koje to rade trude se da zadovolje mukarca ali
njim upravo na taj nain manipuliu.
Svetenik u romanu Zbogom oruje veruje da prava ljubav podrazumeva
rtvovanje (FTA: 66). 383 Tragajui za knjievnim strategijama tlaenja ena, Dudit
Feterli smatra Ketrin idealnom enom i odrazom muke psihologije, verovatno imajui
u vidu njene verbalne izlive pred Henrijem da e uiniti i rei sve to on eli i da se
nada da e u tome uspeti (FTA: 96).384 Sam Henri Ketrin naziva dobrom devojkom
(iako u poetku pomalo ludom), dok Ketrin za sebe kae da je jednostavna (ibid., 139).
Ketrin savreno igra stereotip enske histerije i emotivno-ljubavne podreenosti
mukarcu o kojima govore gotovo sve feministike kritiarke. Ne delimo uverenja da je
Hemingvej u liku Ketrin stvorio idealnu enu (Bruccoli 2009: 161), jedinstvenu
Hemingvejevu heroinu ije bi naslednice bile Marija ili Renata (Young 1964a: 167), ili
enu ija je izriita funkcija da dopuni Henrija i bude emancipovana samo kroz ideal
sluenja (Baker 1956: 113). 385 Milisent Bel (Millicent Bell) primeuje da je Ketrin
Henriju vie majka nego ljubavnica, a da razlog to se esto tumai servilnom valja
traiti u projekcijama muke fantazije o potinjenoj eni (Bell 2009a: 100).
Hemingvejeve junakinje dobro poznaju mo jezike performativnosti, snagu
kontradiskursa i injenicu da se rei izjednaavaju s delima ak ukoliko se nikad u dela
ne sprovedu. To to Hemingvejeve junakinje dobro znaju da manipuliu verbalnim
jezikom ne podrazumeva, ini se, njihovu sutinsku servilnost.

382
Marija iz romana Za kim zvono zvoni.
383
U originalu: When you love you wish to do things for. You wish to sacrifice for. You wish to serve.
384
U originalu: Ill do what you want and say what you want and Ill be a great success, wont I?
385
Karlos Bejker kae da je uloga Ketrin u okviru romana sutinski poetska (Baker 1956: 116).

181
 Da Hemingvejeve junakinje nisu jednodimenzionalne pokazuje primer Helen
Gordon iz romana Imati i nemati, ene pisca koja prestaje da bude zadovoljna tipino
enskom servilnom ulogom. Iako drugi mukarci ne ostaju ravnoduni prema arima
ove tamnokose lepotice glatke koe (THHN: 97), Riard Gordon ima odnos s drugom
enom koju koristi kao predmet istraivanja za sopstveno pisanje, ali koja ga kasnije
ostavlja. Helenin feministiki govor upuen muu ve smo navodili, ali valja se jo
jednom osvrnuti na enske stereotipe koji se u njemu pojavljuju. Sada je besna jer je
izgubila dragoceno vreme ekajui ga da poeli da imaju decu i podravajui njegov
sebiluk. Oekivano, mu je optuuje za melodramatinost (ibid., 128), koja, ini se,
uvek izbija na povrinu zajedno s nezadovoljstvom ene svojom ulogom, s obzirom na
feminizaciju histerije koju analizira Dulijet Miel. Evocirajui jo jednu Hemingvejevu
feministiku junakinju Ketrin Barkli koja za smrt govori da je prljavi trik Helen
Gordon smatra da je ljubav prljava la (ibid., 129130). Izvodei tipino ensku
histeriju koju joj je mu prethodno pripisao, Helen ne prestaje da plae, dobija
glavobolju i priznaje da nikada nije bila seksualno zadovoljena (ibid., 133). Sudei po
njenim reima, ova junakinja veoma dugo svojevoljno bira niz zadatih drutveno
konstruisanih uloga u koje konano vie ne moe da se uklopi. Riard Gordon i ovaj
trenutak u kome se njegova ena slama koristi za svoju profesiju, ali sebi u ogledalu
poinje da izgleda udno, ne prestaje da traga za novim temama i nailazi na ljubavni par
ijim odnosom odjekuju misli njegove ene. Mlada enica koju sluajno ugleda u baru
lii mu na robinju svog mua, dok svaki njegov hir za nju predstavlja zakon:

Veruje li da je moja enica najbolja na svetu?

to da ne?
E, pa jeste, ree crvenokosi. I luda je za mnom. Kao rob. Hou jo
jednu kafu, kaem ja njoj. A ona e: Evo, Pap, odmah. I ja dobijem
kafu. Kao i sve ostalo. Potpuno sam je zamaijao. Svaka moja, i
najmanja, elja za nju je zapovest.

(ibid., 146147)386

386
U originalu:
Would you guess I got the finest little wife in the world?
Why not?
Well, I have, said the red-headed one. And that girl is nuts about me. Shes like a slave. Give me
another cup of coffee, I say to her. O. K., Pop, she says. And I get it. Anything else the same way.
Shes carried away with me. If I got a whim, its her law.

182
Ova sluajna prolaznica u ivotu Riarda Gordona moda nema svest o tome da je, po
pravilima normativnog drutva, mukarca vano zadovoljiti, ali to u potpunosti ini po
viktorijanskom modelu enske poslunosti i servilnosti, koji se unekoliko izjalovio na
poetku XX veka.
U prii Snegovi Kilimandara (The Snows of Kilimanjaro) supruga jo
jednog kreativno impotentnog pisca Harija, a istog imena Helen, isprva je predstavljena
kao bogata kuka (CSS: 43), kriva za muevljevu pasivnost. Pre nego se Hemingvej
optui za mizoginiju, trebalo bi primetiti kako se fokus mrnje, ukoliko uopte postoji u
prii, prenosi s njenog lika ba na lik Harija.387 Kroz formu unutranjeg monologa Hari
sebi priznaje da je o svojoj eni uvek razmiljao kao o dobroj bogatoj kuki,
dobronamernoj negovateljici i unitavateljki njegovog talenta koji je, zapravo, sam
unitio. Njegova razmiljanja o njenom fizikom izgledu otkrivaju da se radi o tzv.
idealnoj hemingvejevskoj junakinji privlanoj eni prijatnog tela, ne tako lepog lica
koje je voleo, zavidnog seksualnog talenta, dobrog obrazovanja, eni koja je volela da
jae, ide u lov i pije (ibid., 45). Posle brojnih ivotnih nedaa,388 Helen upoznaje Harija
smatrajui da on tano zna kakav ivot eli, to joj je u tom trenutku bilo potrebno
(ibid., 46). Harijeva servilna hostesa (ibid., 54) nastavlja da se o njemu stara sve do
njegove smrti kada jo jednom preivljava gubitak mukarca. Posle usrdnog truda da
Harija zadovolji, ona to ne uspeva jer trule ne stvara sama. Iako su je mnogi raniji
kritiari smatrali kukom i/ili ruiteljkom umetnikog talenta,389 ona se podjednako
moe tumaiti iz ugla njene dareljivosti, briljivosti i neobine unutranje jaine s
obzirom na to da je, iako je izgubila mua i dete, odluila da ivi ivot iz poetka s
Harijem:

Bila je spremna da mu kupi sve to poeli. To je bilo jasno. A uz to je

bila i mnogo fina ena. Vrlo rado bi spavao s njom, kao i sa svakom
drugom; ipak radije sa njom, jer ona je imala para, bila je vie nego
prijatna i zahvalna, i nikad nije dramila.
(ibid., 46)390

387
Kenet Lin istie da Hemingvej u Snegovima Kilimandara pokazuje tadanja oseanja prema Polin
Fajfer koja je izostavio iz Zelenih bregova Afrike, a zbog kojih Hari gaji neosnovanu mrnju prema Helen
(Lynn 1987: 420).
388
I ona gubi svog prvog mua, kao druge Hemingvejeve junakinje Bret (Sunce se ponovo raa) i
Ketrin (Zbogom oruje).
389
Edmund Vilson, Karlos Bejker, Filip Jang i Lesli Fidler (Whitlow 1978: 52).
390
U originalu: She would have bought him anything he wanted. He knew that. She was a damned nice
woman too. He would as soon be in bed with her as any one; rather with her, because she was richer,
because she was very pleasant and appreciative and because she never made scenes.

183
 Hari svoju enu Helen konstruie kao potinjenu drugu i enu koja ne
predstavlja nita vie od slike u kojoj bi se mukarac mogao ogledati samo zato to je
internalizovao vrednosti maskulinocentrinog diskursa. Mada sutinski nezadovoljan
sopstvenom mukou, Hari prebacuje odgovornost na ve razbatinjenu enu i
odluuje da zadri privilegovanu hegemonu poziciju koja mu je prirodno data.
Edmund Vilson Mariju iz romana Za kim zvono zvoni tumai kao objekat
erotskog mladalakog sna mukarca, kao junakinju koja ivi da slui svom mukarcu
(Wilson, prema Meyers 2005a: 246). Rena Sanderson objanjava kako lik Marije
poseduje tipinu komplementarnost Hemingvejevih junakinja koje su istovremeno
devojke i ene svojim mukarcima. Njena slinost s detetom (neplodnost A. . K.)
joj omoguuje da prenebregne problem koji u Hemingvejevom delu nastaje u vezi s
konceptima trudnoe i majinstva. Iako bi se Mariji mogla pripisati trostruka uloga
supruge, sestre i erke, Marija po Reni Sanderson predstavlja tiinu, jednu u nizu onih
Hemingvejevih junakinja koje su zapravo posluna publika starijeg mukarca koji
govori (Sanderson 1996: 189). Ova tumaenja nalaze osnova u Marijinim verbalnim
izlivima kada Robertu Dordanu kae da e ga, ukoliko postane njegova ena,
zadovoljiti na mnogo naina, kao i da e rado pustiti dugu kosu (FWBT: 167168).
Marija izgleda ini upravo ono to svetenik iz romana Zbogom oruje preporuuje
rtvuje se za svog mukarca. Iako ne odbacujemo injenicu da Hemingvej iz
maskulinocentrine perspektive idealizuje sliku ene, verujemo da se njegove junakinje
takoe svesno i performativno poigravanju sopstvenim maskama i subverzivno odnose
prema duboko uvreenim stereotipnim ulogama mukaraca i ena. Kada Marija insistira
da Robertu oisti i osui cipele, a Pilar ga tim povodom naziva Bogom i Gospodarem
i pita Mariju da li mora prema njemu da se ponaa kao prema detetu, Marija umanjuje
svoju upadljivu servilnost opaskom da bi se tako ponela prema svakom mukarcu koji je
nazebao i potraio od nje pomo (ibid., 210212). Imajui u vidu strahotno silovanje
koje je proivela, Marija nam se ini idealnom junakinjom nestvarne vere u ljude, zbog
ega je u Hemingvejevoj kritici smatrana nerazvijenim knjievnim likom (Gurko 1968:
118), ili savrenim seksualnim stvorenjem Hemingvejeve line mitologije (Schorer,
prema Meyers 2005a: 260).391 Seajui se svog prolog ivota, Marija ne zaboravlja da

391
Kenet Lin misli da je Marija seksualno ambivalentna, emu svedoi njen odnos s Pilar (Lynn 1987:
489).

184
joj sadanja servilnost i poslunost moe doneti (ljubavnu?) korist i uiniti da iskustvo
silovanja nestane. Ona izraava elju da sve uradi s Robertom Dordanom i bude
njegova ena, dok njena pouda postaje sve nestrpljivija (FWBT: 7677).392
Hemingvejeve junakinje danas se podrobnije ispituju kako bi se uklonili
pojednostavljeni atributi koji im se u tradicionalnoj kritici pripisuju. Gejl Sinkler, jedna
od revizionistikih kritiarki Hemingvejevog dela, naglaava da su Marija i Pilar nosioci
muke snage, izdrljivosti i dostojanstvenog dranja pod pritiskom, jer je njihova
unutranja jaina mnogo vea nego to se misli (Sinclair 2002: 96). Po njoj, Marija nije
potinjena ena zbog toga to svesno prihvata seksualni in (ibid., 101).393 Sandra
Spanije misli da su Ketrin Barkli, Marija i Pilar predstavnice Hemingvejevog heroja s
kodeksom (Spanier, prema Sinclair 2002: 97), to govori u prilog tezi da njegovi
nosioci nisu samo mukarci. Na tragu jezike performativnosti, Arnold E. Sabateli
(Arnold E. Sabatelli) smatra da je Marija na putu da postane neto drugo, tj. da se
nalazi usred procesa transformacije, jer je njena udna lepota u skladu s njenom
jezikom fluidnou i promenljivou (Sabatelli 1999: 154). 394 Na temelju ovakvih
tumaenja, Marija iz romana Za kim zvono zvoni ne predstavlja junakinju koja postoji
samo kako bi zadovoljila Roberta Dordana. Ona u sebi pronalazi tipino muku snagu
da sa ivotom nastavi iako joj se on vie puta pokazuje u obliju smrti kada je siluju,
kada izgubi roditelje, i kada, konano, prihvati da napusti Roberta Dordana kako bi on
mogao da umre sam. Iako enskog pola, Marija iznova, reju Dudit Batler, oblai
muki rod i pokazuje da ena ne mora biti seksualni objekat mukarca, ve predstavnik
tipinog mukog herojstva.
injenica da viktorijanski muko-enski rodno-seksualni binarizam u
Hemingvejevom delu postoji nije dokaz da ga sam pisac podrava, ve samo znak da ga
preispituje. Ukoliko se usredsredimo na doslovno itanje Ernesta Hemingveja, kao to
Tereza de Lauretis ita Sigmunda Frojda, njegovo delo e nam sigurno pokazati i
subverziju tipino viktorijanske konstrukcije mukosti i njenog principa o primarnoj
nunosti zadovoljenja mukarca.

392
U originalu: And now let us do quickly what it is we do so that the other is all gone.
393
Gejl Sinkler kae da su pletenice vizualna zamena za falus, ijim gubitkom Marija postaje monija i
slinija mukarcu, sasvim suprotno uvreenoj predstavi o njenoj slabosti (Sinclair 2002: 105).
394
Bora osi se davne 1952. godine pita ta li sada radi Marija: [], kada u tome komaru od
radosti, ludila i lepog ima mesta za jednu Mariju, Mariju Ernesta Hemingveja, Mariju panije, Mariju
celog sveta, onda ja moram da govorim o njoj i da se plaim za nju (jer ona je u mojim oima jo uvek
devojica) moram da se pitam ta sada ona radi (osi 1952: 6).

185
4.1.2 Vano je dopustiti mukarcu slobodu elje

Kejt Milet kae da mizogina knjievnost predstavlja junakinje koje zabavljaju,

zadovoljavaju, razveseljavaju, laskaju i predaju se mukarcima (Millett 2000: 57).
Hemingvejevo delo prikazuje junakinje koje svojim partnerima doputaju slobodu
seksualne elje zbog ega uglavnom nose pozitivnu konotaciju. Imajui, meutim,
Hemingvejevu ironiju na umu, ne moemo izvesno utvrditi u kojoj meri Hemingvej
enske likove smatra sutinskim objektom muke elje. Hemingvejeve junakinje se
ponaaju po idealnom viktorijanskom modelu potovanja muke elje, ali ne uvek. Iako
su katkad potpuno potinjene elji mukarca (Rovit 1963: 23), one umeju da budu i
subjekti tipino muke seksualne osloboenosti. Uloga ene u XIX veku nije samo da
bude potinjena mukarcu, ve i da obuzdava muke strasti (Rotundo 1993: 25).
Hemingvejevo delo otkriva i subverziju viktorijanskih vrednosti upravo podravanjem
ideje enskog doputanja muke razuzdanosti.
arls Nolan Mlai upozorava da je za razumevanje Hemingvejevog dela analiza
tzv. sporednih junakinja od izuzetne vanosti. 395 Junakinja Fransis Klin (Frances
Clyne), verenica Roberta Kona u romanu Sunce se ponovo raa, moe se posmatrati u
kontekstu izvoenja performativnih inova enskosti. Odnos Kona i Fransis ukazuje,
izmeu ostalog, i na parodiju viktorijanske konvencionalnosti i koncepata romantinog
udvaranja i braka (OSullivan 2008: 131). Da je Hemingvej svestan kulturno-
-istorijskog trenutka sopstvenog vremena vie se ne sumnja. Ali, da se moralnost
Fransis ne moe iskljuivo objasniti konceptom tipino enske servilnosti govori
injenica da je ona jedna od Hemingvejevih kuki (Donaldson 1971: 409). Narator u
romanu Sunce se ponovo raa, Dejk Barns, opisuje Fransis kao enu koja je vrsto
odluila da se zarad novca i profesionalnog uspeha za Roberta Kona i uda, iako je
njegovom pojavom bila svojevremeno zgaena (SAR: 45). Fransis Kona uspeva da
pridobije dok se oporavljao od razvoda od prve ene, i mada nije isprva u nju bio
zaljubljen, shvatio je (ba tada) da moe biti privlaan enama (ibid., 7). Dejk veruje
da Kon nikada zapravo nije bio zaljubljen jer je ivei u fiktivnom svetu knjiga stvorio
sebi jo jai utisak da ivot brzo prolazi, to se vidi i u njegovom brzopletom izboru

395
Iz predavanja Helen Ferguson i prijatelji u romanu Zbogom oruje (Helen Ferguson and Friends in
A Farewell to Arms), odranog 24. juna 2014. godine na esnaestoj konferenciji Hemingvejevog
drutva, San Servolo, Venecija, Italija.

186
ene (ibid., 9). Kao to je Dejk umeo da pretpostavi, Kon se zaljubljuje u Bret u tolikoj
meri da zaboravlja na sebe i druge. Njegova sentimentalnost razlog je njegovih izliva
ljubomore i besa kad god se spomene Bret. Prizivajui tradicionalnu veru u pravu
ljubav, Fransis se jada Dejku kako je vie od dve godine potroila na Kona, a sada on
nee da se njome oeni. Fransis se poigrava kulturnim predrasudama o nunosti dobrog
braka i dece kada kae da je pre Kona mogla da bira za koga e se udati, kao i da
odjednom eli decu iako ih nikada naroito nije htela, ali je uverena da bi ih zavolela
kada bi ih imala (ibid., 41). Njena proraunatost upozorava na krhkost drutveno
konstruisanih kategorija veridbe i braka koji se uopte i mogu temeljiti na lanoj ljubavi
i enji za viim klasnim statusom. Kao po definiciji Kejt Milet da je brak finansijski
dogovor koji funkcionie po principima ekonomske korporacije, Fransis se prema braku
odnosi kao prema poslovnom aranmanu. Tugujui nad svojom sudbinom, ona se
Dejku poverava da bi Konu mogla biti dobra ena (ibid., 42) samo kad bi on smogao
snage da se njome oeni. Oiglednije predstave enske performativnosti nema nego
kada Fransis verbalizuje pred publikom sopstvenu sposobnost za igranje uloge koja joj
zapravo ne pripada. Sam Dejk uoava da je Fransis bilo vano da za svoje izvoenje
ima publiku (ibid., 43). Vanost njenog povrinskog izgleda pred drugima vidi se u
njenom samosaaljenju jer e je svi pitati ta se s Robertom Konom dogodilo. Fransis
kae da je trebalo da pretpostavi da e i nju ostaviti kao to je svojevremeno ostavio
podjednako lepu sekretaricu zbog nje. Koliko god smatrao da Kon spada u grupu
autsajdera, Dejk zna da ovaj nije sposoban za pritvornost kao to oigledno Fransis
jeste. Zatrpavajui ga sopstvenim monologom, tj. ne oekujui od Dejka nikakvu
povratnu informaciju i pretvarajui ga, u izvesnom smislu, u ukoenu masu koja uti
(ibid., 43), 396 Fransis Dejku otkriva kako e Robert Kon verovatno i ovo iskustvo
pretvoriti u materijal za knjigu, a da e ovo biti njihov kraj romanse (ibid., 4445).
Ironija je u tome to prave romanse nije ni bilo, a Hemingvej pokazuje kako su se
finansijski planovi viktorijanske ene neplanirano izjalovili, i to zbog Bret, Nove ene s
poetka XX veka, koja barem otvoreno govori o svojoj bahatosti. Fransis ne ume da
revidira svoje vienje koncepta slobode elje i dopusti mogunost izbora, sebi i
drugima. itaoeva antipatija prema liku Fransis Klin nije, po svemu sudei, izazvana

396
U originalu: Frances was talking on to him.

187
Hemingvejevom mizoginijom, koliko njegovim nezadovoljstvom mogunostima
ljubavno-seksualnih manipulacija iji subjekti mogu biti i ene.
Hemingvej se u pismu arlsu Skribneru 1949. godine dii kako njegovoj
tadanjoj eni Meri nije stalo da li on poseuje kurve ili grofice sve dok ima sree da
pie dobro, iako e on i dalje nastaviti da se trudi da joj bude odan mu (SL: 667).
Neto kasnije, u pismu iz 1954. godine, Hemingvej ne krije radost to se Meri dri
podalje od itave te stvari i to je tako divna i puna razumevanja (ibid., 826),
aludirajui na njegov odnos s Debom koja je u meuvremenu postala njegova afrika
verenica. Sudei po tekstovima iz Hemingvejevih novootkrivenih pisama i dnevnika
Meri Hemingvej, gotovo svi vani dogaaji iz posthumno objavljenog dela dela Kao
svitanje su tani (Strong 2008: 119). Tokom itavog dela, Hemingvej naglaava koliko
ima sree da bude oenjen enom kao to je Meri, uglavnom zbog toga to ume da
zaboravi bolje od bilo koga ili da ga trpi (TAFL: 140; 28). Roman Kao svitanje moe
se smatrati primerom mizoginije u knjievnosti, ali i svakodnevnom ivotu ene, s
obzirom na to da su njegovi likovi Hemingvej i Meri.
Hemingvej, meutim, ne pretpostavlja da je enina servilnost obavezna bez
obzira na drutvene konstrukcije enskosti nasleene iz XIX veka, ve stvar autentinog
izbora. Njegova pozicija je, u tom smislu, bliska uverenju Simon de Bovoar o
paroksalnoj enskoj situaciji u kojoj je ena istovremeno rtva i sauesnik, tj. drutveno
konstruisana kao druga, ali istovremeno slobodna da promeni situaciju u kojoj se nalazi.

4.1.3 ene-muze

Neke Hemingvejeve junakinje mogu se nazvati muzama jer podstiu kreativnost

junaka. One su umnogome napravljene po modelu Hemingvejevih supruga i ljubavnica
(osim Marte A. . K.) koje su elele da budu pieva profesionalna podrka i
seksualna inspiracija (Barlowe 2000: 137). Zbog toga to je pisanje jedina intimna
veza koju je Hemingvej kontinuirano pokuavao da sauva, on je esto upotrebljavao
ene iz stvarnog ivota za potrebe svoje knjievnosti, i merio ih po sposobnosti da
pospee njegovu stvaralaku potenciju ili da ugue svoju sopstvenu kreativnost.
Hemingvejeve junakinje koje preuzimaju ulogu ena-muza nuno moraju biti kreativno
uutkane, u gotovo potpunom skladu s koncepcijom Sandre Gilbert i Suzan Gubar o

188
enama-udovitima. Hemingvejevo ispitivanje ena-muza u izvesnoj meri podstaknuto
je njegovom borbom sa dvema vrstama enskih muza u sebi: jednom podsticajnom i
jednom ratobornom (Spilka, prema Cerrito and DiMauro 1999: 35).
Junakinja Marita iz romana Izgubljeni raj (The Garden of Eden) sva je u znaku
oboavanja mukarca i ohrabrivanja mukog genija, previe savrena potinjena
devojka, privlaan otrov za Hemingvejeve junake, ali i samog Hemingveja (Comley
and Scholes 1994: 6667). Marita je savrena supruga pisca pokorna, seksualno
privlana ena koja nije ljubomorna na muku stvaralaku aktivnost (ibid., 98).397 Dok
Ketrin pokuava da uniti Dejvidovo pisanje lezbejskom ljubavlju s Maritom, Marita
odbacuje Ketrin jer je ne zanima da uestvuje u istoriji enske kreativne slobode
(Burwell 1993: 205). Uloga Marite sastoji se, pre svega, u tome da slui Dejvidu koji
upravo uz njenu pomo nalazi novu stvaralaku snagu (Spilka 1987: 55). Sasvim u
skladu s feministikim teorijskim uverenjima da je stvaranje sutinski muko, Marita
gui enske kreativne impulse, ukoliko ih je uopte imala, u korist obnavljanja muke
kreativnosti. U odnosu na monstruozni lik Ketrin, Marita zapravo predstavlja novu
verziju viktorijanskog kunog anela zbog svoje pokornosti Dejvidu (Fantina 2005:
126). U skladu s ovim uverenjima Nensi R. Komli Maritu naziva Dobrom Devojkom
koja uzurpira mesto Ketrin i postaje Dejvidova nova supruga (Comley 2002: 213), dok
je Ejmi L. Strong smatra idealom ene i Dejvidovom pomonicom koja se rtvuje i daje
(Strong 2002: 197). Marita zauzima granino, nedefinisano polje izmeu diskursa roda
i rase, fluidno se kreui izmeu naoigled otrih dihotomija rase i roda (Strong 2008:
111). Hemingvej Maritinu seksualnost prikazuje kao ambivalentnu kategoriju koja lako
moe postati ono to mu u odreenom trenutku odgovara, imajui u vidu da se Ketrin
promenila iako i dalje njegova tamna lepotica, Ketrin je zamenjena Maritom jer se
odvaila na lingvistiku slobodu koja eni nije dozvoljena. Poto Marita ni u jednom
smislu ne predstavlja pretnju Dejvidu, ona zauzima razliite pozicije u odnosu na njega,
ponavlja preanje seksualne eksperimente ili govor Ketrin, ali s razlikom koja je ini
njegovom muzom, to se vidi i u trenutku poto joj je Dejvid dozvolio da proita
njegovu muku priu koju je konano uz njenu pomo zavrio, kao to uz pomo Ketrin
nije:

397
Mark Spilka potvruje vezu koja u Hemingvejevom delu postoji izmeu erotike, rase i kreativnosti i
kae da je Marita istovremeno deak i devojka koja je Dejvidu-piscu potrebna kako bi opravdao svoje
androgine impulse. Marita, vie od Ketrin, postaje Dejvidova sestra bliznakinja (Spilka 1995: 309).

189
 Zavrio sam priu, rekao je Dejvid.
Pretpostavljam da ju je Marita ve proitala?
Da, jesam.
Zna, nikad ne itam Dejvidove prie. Nikad se ne meam. Samo sam
se trudila da mu omoguim najbolje uslove da radi ono u emu je dobar.
Dejvid je otpio gutljaj i pogledao je. Bila je ona ista predivna, tamnoputa,
lepa devojka, sa kosom boje slonove kosti koja joj je, kao oiljak,
pokrivala elo. Samo su joj oi bile drugaije, a njene usne su izgovarale
rei koje nisu umele da izgovore.
Ba mi se dopala pria, ree Marita. Neobina je i, kako se kae,
pastorale. A onda postaje zastraujua na neki udan nain. Mislim da je
magnifique.
Pa, sad , ree Ketrin. Svi govorimo francuski, zna. Dobro je da nisi
zaplakala na francuskom.
Pria me je duboko dirnula, odgovorila je Marita.
Zato to ju je Dejvid napisao ili zato to je zaista vrhunska?
I jedno i drugo, ree devojka.

(GOE: 155156)398

Poto Ketrin odbija da bude utopljena u svom mukarcu, Hemingvej kroz lik Marite
razliva svoju fantaziju idealizovanog seksualnog jedinstva (Wagner-Martin 2002: 56
57). Marita trijumfalno gui svoje transgresivne homoseksualne porive i postaje
pokorna ena koja oivljava Dejvidovu umetniku mo (GOE: 192). Poto je druga
Druga u muko-enskom binarizmu, kao i ena koja podrava svog mua, Marita
oigledno oznaava razliku unutar razlike o kojoj se govori u feministikoj kritici,
mada iz neto drugaijeg ugla. Njeno brano tetoenje Dejvida (ibid., 204) joj zauzvrat
poklanja heteroseksualnost koju je Hemingvej uzdizao uprkos zalaenju u queer
teritoriju. Marita je predusretljiva ena koja ivi potujui standardizovana pravila tzv.

398
U originalu:
I finished a story, David said.
And I suppose Maritas already read it?
Yes, I did.
You know, Ive never read a story of Davids. I never interfere. Ive only tried to make it economically
possible for him to do the best work of which he is capable.
David took a sip of his drink and looked at her. She was the same wonderful dark and beautiful girl as
ever and the ivory white hair was like a scar across her forehead. Only her eyes had changed and her lips
were saying things they were incapable of saying.
I thought it was a very good story, Marita said. It was strange and how do you say pastorale. Then it
became terrible in a way I could not explain. I thought it was magnifique.
Well , Catherine said. We all speak French you know. You might have made the whole emotional
outburst in French.
I was deeply moved by the story, Marita said.
Because David wrote it or because it really is first rate?
Both, the girl said.

190
dobre ene, te biva potopljena i utiana mukim glasom. Dok Ketrin izvodi ensku
histeriju i na taj nain postaje stereotip koji prezire, Marita se koristi mirnom ali
efikasnom subverzijom u stvari pridobija Dejvida za sebe posle izvoenja muke
fantazije femininog, tj. enskog (Comley 2002: 216). U skladu s konceptom mimikrije
Lis Irigaraj da ena formu svoje potinjenosti moe pretvoriti u sopstvenu afirmaciju,
Marita uspeva da se nametne, ali samo glasom koji je i uslovio njenu potinjenost.
Skloni smo uverenju da u Maritinom ponaanju ima vika reprezentacije roda, u
tumaenju Tereze de Lauretis, koji ostaje kao potencijalna trauma koja moe da
destabilizuje svaku reprezentaciju. Kao to je ve jednom odbacila lezbejsku ljubav s
Ketrin koja je trebalo da predstavlja sigurnu subverziju falocentrizma, Marita se nalazi u
poziciji da odbaci i sadanji diskurs moi koji je tlai.
U Hemingvejevoj kratkoj prii udna zemlja junakinja Helena bi se po
spoljnim karakteristikama mogla smatrati poslednjom naslednicom Renate iz romana
Preko reke i u umu. Evocirajui pesmu Lorda Bajrona Ona hoda u lepoti (She
Walks in Beauty, 1814), junak i pisac Roder s kojim je u seksualnoj vezi govori da je
toliko lepa da mu slama srce svaki put kada je ugleda. Hemingvej, meutim, ovaj put
progovara kroz ensku junakinju Helenu, a ne kroz muki lik pisca, koja misli da
alkohol i voenje ljubavi pogubno utiu na kreativnost (CSS: 641).399 Otkrivajui da bi
za njega volela da bude toliko dobra da Roder pone da pie bolje nego to je ikada
pisao, a da istovremeno bude srean, Helena eksplicitno kae da udi da bude njegova
inspiracija (ibid., 642). Problem nastaje kada se ona odvai da ue u muku teritoriju
kreativnosti obiajem da zamilja prie u glavi, to u Roderu izaziva strah i utie na
njegovu kreativnu snagu. Helena otkriva da nije uvek glavna junakinja svojih matarija,
kao ni da prie koje konano napie nikada nisu toliko dobre kao jo nenapisane.
Premda uzalud proverava da li mu smeta njena elja za samoizrazom kroz (muko)
pisanje jer unapred osea Roderov odgovor, Heleni postaje jasno da svoj ljubavno-
-seksualni ivot dovodi u pitanje drskou da smilja prie u svojoj glavi (ibid., 643).
Roder donosi odluku da Heleni dopusti kreativnost, ali ne ume da nae odgovarajui,
ve samo lani, oblik ponaanja kojim bi to pokazao i tera Helenu u enski, mada ne
tipino enski, pla zbog njene muke elje da pie i da s njim razgovara o pisanju:

399
U originalu:
Roger, do you think Im bad for you? Do I make you drink or make love more than you should?
No, daughter.

191
 Rodere, da li ima neto protiv da popriamo o pisanju?
Ma, jok.
Zato si rekao Ma, jok?
Ne znam, ree on. Hajde da priamo o pisanju. Stvarno to mislim. ta
s pisanjem?
Sad se stvarno oseam kao budala. Ne mora da se ponaa prema meni
kao da smo jednaki ili kao da smo partneri. Samo sam htela da
popriamo o tome ako i ti to eli.
Pa hajde da popriamo o tome. ta s tim?
Devojka poe da plae, gledajui ga i sedei ispravljenih lea. Nije
zajecala niti skrenula pogled. Suze su joj lile niz obraze, a ona ga je samo
gledala vrsto stegnutih usta, ne dajui usnama da se pomere ili iskrive.

(ibid., 644)400

Poto sebino smatra da je kreativno stvaranje muka aktivnost, ne samo da Roder ne

dozvoljava Heleni slobodu, ve i sebe dovodi u stanje potpune kreativne pasivnosti.
Helena je imala sve potrebne osobine kako bi postala njegova muza lepotu, fiziku
privlanost, seksualnu otvorenost ali kako bi to i postala nikako nije smela da izae iz
enskog prostora druge. Moda se razlog zbog koga Hemingvej nije zavrio priu
udna zemlja krije u tome to nije znao na koji nain da razume ensku potrebu za
kreativnou i da enama dozvoli slobodu govora a da ih pritom ne oznai enama-
-udovitima na koje ukazuju Adrijen Ri ili Sandra Gilbert i Suzan Gubar.401

4.2 Maskuline ene ili viktorijanski enski demoni

Dominacija hibridnosti maskulinih i femininih vrednosti koja krasi

Hemingvejeve junakinje povremeno poputa u trenucima kada ono maskulino u njima
potisne stereotipnu ensku slabost, potinjenost, savrenost ili ednost. Hemingvejeve

400
U originalu:
Do you mind if we talk about writing, Roger?
Hell no.
Why did you say Hell no?
I dont know, he said. Lets talk about writing. Really I mean it. What about writing?
Now youve made me feel like a fool. You dont have to take me in as an equal or a partner. I only
meant Id like to talk about it if youd like it to.
Lets talk about it. What about it?
The girl began to cry, sitting straight up and looking at him. She did not sob nor turn her head away. She
just looked at him and tears came down her cheeks and her mouth grew fuller but it did not twist not
break.
401
Priu udna zemlja ine etiri preliminarna poglavlja za ranu verziju romana Ostrva u struji koje je
Hemingvej odbacio kada je promenio smer kretanja romana u toku pisanja (CSS: 605; Re urednika).

192
junakinje koje nisu tipini viktorijanski kuni aneli mogu se nazvati maskulinim
enama. Prenebregavanje tradicionalnih uloga ene, meanje normativnih rodnih
konstrukcija i podrivanje drutvenih opteprihvaenih naela dovodi do ugroene
mukosti. Heteroseksualno normiranje stvara antitipove, meu kojima se svakako
nalaze i maskuline ene koje izlaze iz okvira svojih zadatih funkcija i postaju uzurpatori
mukog prostora. Maskulinizacija ena dovodi u pitanje jasne rodne kategorije na
kojima drutvo eli da poiva, a konano do travestije, tj. jedne oblasti kulturnog
kodiranja koja ostavlja otvorene granice izmeu mukaraca i ena (male 2011: 79).
Hemingvejeve kratke prie, romani, dokumentarna literatura i pisma pokazuju da je
Hemingvej favorizovao dominantne, neustraive, moderne Nove ene, iako se nikada do
kraja ne oslobaa tereta ideje tradicionalne smerne enskosti. Hemingvejeva opinjenost
enama koje su pronalazile snagu da pomiu rodne granice tu se, meutim, ne zavrava.
Rodni i seksualni eksperimenti, koji se iz njegovog ivota prenose u dela (ili obrnuto?),
nisu karakteristini samo za Hemingvejeva posthumno objavljena dela kao to se
ezdesetih godina smatralo.
Hemingvejeva tradicionalna kritika bogata je tumaenjima koja polaze od
premise da je Grejs Hol Hemingvej presudno uticala na Hemingvejeve poglede na
mukost i enskost, i razlikuju se jedino po pitanju kvaliteta majinog uticaja. Iako se u
Hemingvejevom delu prepoznaje ambivalentnost prema figuri majke koja neretko
prelazi u mrnju, nae istraivanje e pokazati da tu Grejs ne predstavlja jedini
biografski prototip maskuline junakinje. Sloenost Hemingvejevih pogleda na
maskuline ene zavisila je i od njegovog odnosa s Gertrudom Stajn, Zeldom Ficderald,
Polin Fajfer ili Martom Gelhorn, koje sve zajedno, s mnogim drugim enama, dobijaju
svoje mesto u Hemingvejevoj prozi naroitom hemingvejevskom preradom iskustva.
Svaka se od pomenutih ena, kojima je Hemingvej bivao istovremeno oaran i
zastraen, pretvara u jednu ili vie Hemingvejevih maskulinih junakinja, a istovremeno
u skladu s dvadesetim godinama prolog veka koje jesu kontekst divljenja prema
n/Novim osloboenim i/ili androginim enama (Spilka 1995: 204).
Analizom Hemingvejevih pojedinanih knjievnih ostvarenja, pokuaemo da
pokaemo kako pieva preokupacija temama roda poinje jo od njegovih prvih dela i
traje sve do njegove smrti. Hemingvejevo ispitivanje enske sklonosti grehu ne moe
biti iskljuivo znak njegove mizoginije, ve i sutinske zapitanosti nad ljudskom

193
prirodom. Iako vidno obeleeno viktorijanskim kulturnim nasleem, kao i krizom
maskuliniteta s poetka XX veka, Hemingvejevo delo ipak poseduje vrednost koja
prevazilazi precizan vremensko-prostorni trenutak, te nam (ne samo o rodu) progovara i
danas.

4.2.1 ene s tipino mukim osobinama

ena koja odbija da bude pokorna naruava patrijarhalno drutvo vie nego
mukarac koji se protivi normativnim naelima (Rotundo 1993: 15). Mnoge
Hemingvejeve junakinje postaju ene s tipino mukim osobinama i nedozvoljeno
zalaze u muki prostor odlunosti, seksualne inicijative, hrabrosti ili bezoseajnosti,402
ali nisu predstavljene iskljuivo enomrzakim okom jer im se Hemingvej-autor i
Hemingvej-pisac esto divi.
Pilar iz romana Za kim zvono zvoni nije tipina hemingvejevska junakinja iako je
meavina niza razliitih kvaliteta. Kao neprivlana ena zrelih godina i prorokih
sposobnosti obino se tumai majinskom, ali veoma seksualizovanom junakinjom
(Sinclair 2002: 94), profanom Majkom Zemljom (Vukevi 2005: 367), runom
majinskom enom (Greene, prema ibid., 260), primitivnom silom (Pritchet, prema
ibid., 260) ili veticom (Baker 1956: 253). 403 ini se da je zbog naroitog zbira
majinskih i muevno-lezbejskih osobina najvie napravljena po modelu Gertrude Stajn.
Njena uloga dominantne majke dovodi se i u vezu s Hemingvejevom biolokom
majkom, ukoliko imamo u vidu muku jainu i nezavisnost Grejs, uz razliku da je Pilar
rada da progovori o seksualnosti kao to Hemingvejevi roditelji nisu bili (Spilka
1995: 250). Feminine odlike Pilar kao starije mudre ene zasenjene su njenom
maskulinom snagom (Comley and Scholes 1994: 46), dok njen odnos s Marijom
pokazuje njenu erotsku mo (ibid., 49). Zbog svoje muevnosti, samosvesti, zrelosti,
odlunosti i inicijative, Pilar se ak moe smatrati potencijalnim seksualnim rivalom
Robertu Dordanu (Sanderson 1996: 188). U jednom od svojih eruptivnih izliva besa,
u kojem se poredi sa snagom gejzera, Pilar Mariju naziva kurvom koja ispunjava elje

402
Ne analiziramo junakinje koje po svom fizikom izgledu lie na mukarce (engl. butch), s obzirom da
ih u Hemingvejevom delu gotovo i nema, ako izuzmemo Pilar iz romana Za kim zvono zvoni.
403
Pilar se moe smatrati Novom enom panije koja tokom panskog graanskog rata ostvaruje veu
autonomiju. Vie o Hemingvejevoj podrci ovoj vrsti feminizma videti Guill 2011.

194
Roberta Dordana, a poto je bes proe izvinjava joj se na pokazanoj zloj udi i
ljubomori (FWBT: 156161). Posle erotine scene u kojoj dodiruje Mariju po kosi, Pilar
je vraa Robertu Dordanu poto je s njom zavrila. Pilar sebe smatra toliko
jednostavnom enom da bi (objanjenje A. . K.) postalo komplikovano i istie da bi
Mariju lako preuzela od Roberta samo da je mlaa (ibid., 163). Ambivalentnost njenog
odnosa s Marijom mogla bi oznaiti ambivalentnost Hemingveja prema junakinjama s
izrazito mukim osobinama. Po svemu sudei, Hemingvej je mogunou postojanja
izrazito maskulinih ena neprivlanog izgleda kao to je Pilar bio zastraen. Hemingvej
i ovom priom ukazuje na napuklost i performativnost rodnog identiteta. Osim to
Mariji daje instrukcije kako da se prema Robertu ponaa, Pilar rado govori o sopstvenim
brojnim seksualnim iskustvima, prevashodno s matadorima-kukavicama, ali i o svom
kukavikom muu Pablu koji je nekada predstavljao otelotvorenje mukosti. Drugi
junaci u romanu opisuju je hrabrijom od Pabla (ibid., 28), strahotnom (ibid., 146),
nesnosnom, glupom i brutalnom enom otrovnog jezika (ibid., 309) ili kurvom (ibid.,
399). Pilar dri varjau kao da mae falusnom palicom i uzvikuje da ona komanduje
(ibid., 59) i za sebe kae da je vrlo runa ena koja bi bila dobar mukarac da nije
enskog pola (ibid., 102). Pilar objanjava da su je mnogi mukarci voleli, isprva
zaslepljeni ljubavlju, sve dok ne bi uoili njenu runou, a potom odlazili kada bi i ona
poela da internalizuje njihova uverenja (ibid., 103). Ova titanska ena stereotipno
mukih osobina poniava sopstvenog mua verbalnom i seksualnom dominacijom, dok
s druge strane brine o Mariji i Robertu Dordanu i pospeuje njihovu ljubav. Pilar bi, u
najirem smislu, mogla da predstavlja muku snagu u enskom obliju, nedozvoljenu
nenormativnu meavinu rodnih uloga koja preti da podrije strogi viktorijanski binarizam
protiv kog se feministika kritika i dalje bori.
Ve od 1944. godine kada je upoznaje, Hemingvej svoju etvrtu suprugu Meri
naziva hrabrom i inteligentnom (SL: 560). Iako je obeleava enskim nadimcima koji
ukazuju na njenu sitnu grau i umiljatost make,404 Hemingvej je u pismima od samog
trenutka njihovog upoznavanja, a naroito u delu Kao svitanje, opisuje kao izrazito
maskulinu. Ovo Hemingvejevo posthumno objavljeno delo prikazuje divljenje prema
njenoj izdrljivosti, hrabrosti i estokoj lepoti (Putnam 2006: 133). Pozitivno intoniran
portret Meri Vel Hemingvej moe se videti u svetlu Hemingvejevog revidiranog

404
Pickle (SL: 565), Kittner (ibid., 598), Kitten Pickle (ibid., 601), Kitten (TAFL: 47).

195
koncepta mukosti pedesetih godina XX veka koji mu zapravo omoguava da Meri
prikae asertivnom enom i autonomnim lovcem na zveri (Armengol-Carrera 2011:
53). Mada Hemingvejev pokuaj da enu ne prikae drugom u ovom romanu moda nije
autentian, Meri osvaja vidljiviju slobodu od njene prethodnice Polin, Hemingvejeve
druge supruge i enskog lika iz Zelenih bregova Afrike. Istiui da Meri uiva u lovu
(SL: 613), Hemingvej govori da postoje ene koje umeju da obavljaju stereotipno
muke poslove. U skladu s uverenjem Dona Stjuarta Mila da su ene podjednako u
stanju da se bave viim ciljevima kao i mukarci, i da je njihova tobonja nesposobnost
drutveno konstruisana, Hemingvej Meri doputa da izae iz tipino enskog prostora
zatoenitva. Meri je neizmerno vano da samostalno ubije pravog lava (TAFL: 8),
ime postaje pobornik Hemingvejeve estetike,405 ali i ena-mukarac koja insistira da joj
nije potrebna pomo (ibid., 9), kao i da joj je dosadilo da se za nju stalno neko brine
(ibid., 10; 15; 112). Meri u delu Kao svitanje sebe definie kao Hemingvejevog
ratnika, enu i ljubav (ibid., 29). Hemingvej je, s druge strane, ak poredi s
matadorom koji ponovo pronalazi snagu i poto su svi izgubili veru u njega (ibid.,
146). On joj se divi i zbog toga to uz svoju maskulinu snagu uspeva da zadri elju da
se o njemu zatitniki brine (ibid., 65; SL: 570) i vodi rauna o njegovoj seksualnoj
snazi (TAFL: 28; 125; 216). Kada, meutim, njena elja za pravim lavom poprimi vee
razmere, Meri se izvinjava zbog svoje enske razdraljivosti (ibid., 79).406
Kao to se Meri ne osea ugroenom zbog prisustva Debe, Hemingvej ni na
jedan nain ne smatra sopstvenu muku dominaciju uruenom mukou svoje zakonite
supruge, upravo zbog toga to njena maskulinost ne ugroava njegovu, ve se uvek
konano pretvara u specifinu utianost. Pored ogromne elje za lovom, ili hrabrosti
pokazane posle teke operacije zbog koje umalo gubi ivot (SL: 611), Meri, ipak, ne
eli da ugrozi Hemingvejevu muku kreativnost, iako sama pie dnevnik i ima bujnu
matu (TAFL: 222). Time to voli da slua Hemingveja kada govori o pisanju (ibid.,
85) i podstie ga na kreativnost, Meri sugerie da je njena maskulina snaga samo
ustupak koji joj Hemingvej pravi kako bi je pretvorio u utianu enu, ili, reima Dudit
Feterli, enu imaskuliniziranu androcentinom priom. Hemingvej je ponosan na Meri
(ibid., 242), a konano je naziva udnom devojkom (ibid., 140). On kao da uzdie

405
Hemingvej razmilja da je moda previe od jedne ene oekivati da ubije lava na stari, pravi nain
koji se temelji na sloenim etikim standardima (ibid., 36).
406
U originalu: Im sorry I was cross.

196
njenu maskulinu stranu zato to mu je blizu dve decenije ivota bio potreban muki drug
u enskom obliju. Imajui u vidu nain na koji je Meri prikazana u Portretu
Hemingveja Lilijan Ros, Hemingvej njenu mukost ne izjednaava s, po njega
pogubnom, snagom Grejs, Polin ili Marte. Mukost Meri Hemingvej kao da postoji
istovremeno s njenom enskom uutkanou koja uvek doe u pravom trenutku, tj. kada
njen maskulini princip preti da nadvlada i unizi mukarca.
Pilar i Meri nisu jedine Hemingvejeve junakinje koje bismo mogli nazvati
enama s tipino mukim osobinama. Gotovo sve Hemingvejeve junakinje poseduju
neke od kvaliteta koje njihov tvorac smatra mukim hrabri odnos prema smrti,
seksualna dominacija, inicijativa, dostojanstveno dranje pod pritiskom, posveenost
principima te zauzimaju mesto u meuprostoru. On Pilar i Meri, meutim, ini veim
mukarcima od drugih junakinja, i, na primeru specifine meavine njihovih osobina,
pokazuje ta je to to njegovim pasivnim junacima katkad nedostaje.

4.2.2 Seksualno osloboene ene i (bogate) kuke

Iako dolazi do tematskog preklapanja odlika meu razliitim kategorijama

Hemingvejevih junakinja, njihovim preciznijim razvrstavanjem dobija se jasnija slika
enskosti u Hemingvejevom delu. Hemingvej subverziju viktorijanskih i patrijarhalnih
naela pokazuje putem seksualno osloboenih ena koje pokazuju hrabrost da izau iz
propisanih drutvenih uloga koje se tiu njihove seksualnosti. Uz prostitutke, ene koje
oseaju strastvenu elju takoe stoje van normativnih rodnih uloga (Greven 2005: 29).
ene, naime, tradicionalno ne obeleava seksualna elja u meri u kojoj je to sluaj s
mukarcem.407 Hemingvejevo delo sadri niz junakinja koje bi se mogle smatrati tzv.
izgubljenim enskim duama. Naslovna seksualna osloboenost podrazumevae Novu
enu ili iparicu s poetka XX veka, koja se ne plai svoje seksualnosti, dominira
mukarcem u seksualnim igrama, bira lezbejsku ljubav ili blud i prevazilazi ensku
erotsku pasivnost izmeu ostalog i na jedan od naina koji predlae Simon de Bovoar
biranjem lezbejske ljubavi.

407
Viktorijansko doba proizvelo je mnogo tekstova koji su se bavili temom aseksualnih ena (Zisowitz
Stearns and Stearns 1985: 627).

197
 Terminom kuka opisivane su mnoge Hemingvejeve junakinje, dodue uz
razliitu konotaciju. Bez obzira na mnoga njegova znaenja, ovaj termin e se u naem
istraivanju odnositi na junakinje pogubne po maskulini integritet mukih junaka.
Nasuprot slatkoj kunoj heroini, lik zle kuke po Sandri Gilbert i Suzan Gubar izaziva
strah mukaraca, nesigurnost koja se temelji na uverenju da su ene u stanju da koriste
vetine pretvaranja kako bi zatoile i unitile mukarca (Gilbert and Gubar 2004: 819
820).408 Govorei o seksualnoj politici u knjievnosti, Dudit Feterli tvrdi da je kuka
najpostojaniji knjievni prototip kojim dolazi do omuevljavanja ena ili kastriranja
mukaraca (Fetterley 1978: xx). Drutvenu formulu za bogatu kuku u Hemingvejevom
delu ini posebna kombinacija seksualnosti, i novca ili moi. Hemingvejevu bogatu
kuku odlikuje nezasita elja za seksom, dok joj novac olakava manipulisanje
mukarcem (Comley and Scholes 1994: 4041). Hemingvej je esto govorio o
pogubnom uticaju luksuznog ivota bogatih, naroito amerikih, ena (Goldhurst 1963:
409
208). Neke od Hemingvejevih junakinja su posebno agresivne, dominantne,
egocentrine, razvratne, prevrtljive sve u svemu, vrlo gadne (ibid., 196). Neka
imena Hemingvejevih kuki frekventnija su od drugih imenom Helen (Helen, Helene)
najee se oznaavaju kuke i zavodnice u Hemingvejevom delu, a varijante imena
Marija (Maria, Marie, Mary, Marita) koriste se da oznae idealne enske figure. Iako bi
imenovanje Hemingvejevih mukih i enskih protagonista mogao biti predmet
posebnog istraivanja, trebalo bi, svakako, obratiti panju na imena Hemingvejevih
junaka i junakinja jer imena i imenovanje u Hemingvejevom delu oznaavaju mo
(Flora 2004: 8).
Nepremostiva razlika izmeu Hemingvejeve tradicionalne i revizionistike
kritike mogla bi se jasno pokazati u mnogim tumaenjima Lejdi Bret Eli iz romana
Sunce se ponovo raa. Iako zasigurno nije prva enska figura u amerikoj knjievnosti
koja se oslobaa propisanih rodnih uloga i seksualnih stega tradicionalnog drutva,410
Bret predstavlja radikalnu varijantu Nove ene i prvu potpuno razvijenu dominantnu
408
Osim rei kuka ove teoretiarke koriste i druge termine, kao to su: udovite, nakaza, neman.
409
Najvee gnuanje prema amerikim enama Hemingvej pokazuje kada progovara kroz lik Harolda
Krebsa (Harold Krebs) iz prie Vojnikov dom (Soldiers Home). Takoe, Rinaldi iz romana Zbogom
oruje smatra da e Ketrin biti pogubnija za Henrija ba zato to je Engleskinja, te se zahvaljuje Bogu to
on sam nema posla s njom (FTA: 31).
410
Prethodnicama Lejdi Bret Eli u amerikoj knjievnosti smatraju se Hester Prin (Hester Prynne) u
Skarletnom pismu (The Scarlet Letter, 1850) Natanijela Hotorna, Neli (Nellie) u romanu Megi (Maggie,
1893) Stivena Krejna ili Edna Pontelije (Edna Pontellier) u Buenju (The Awakening, 1899) Kejt open
(Kate Chopin) (Nagel 1996: 93).

198
enu Hemingvejeve proze (Fantina 2005: 101). Hemingvejevi tradicionalni tumai
najee je smatraju kukom ili nimfomankom (Rovit 1963: 156; Baker 2008: 57; Tate
1995: 43; Ganzel 1968: 41). Bret sama kae kako se nikada nije oseala veom
kukom nego kada je bila s matadorom Pedrom Romerom, te odluuje da ga napusti
(SAR: 160). S obzirom na to da je ovi atributi ne mogu potpuno obuhvatiti, Bret se
moe opisati i kao emancipovana Nova ena koja se oslobaa viktorijanskih struktura
(Wylder 1995: 9193). Reflektujui krizu maskuliniteta s poetka XX veka i svest o
rastuim promenama rodnih uloga, Bret zauzima poziciju samosvesne sigurnosti koja se
tipino vezuje za mukarca. Zajedno s elementima jedne iparice ili lepravice, Bret
odbacuje ideje o enskoj istoti, pobonosti ili potinjenosti i traga za veom slobodom,
ispunjenjem i samoekspresijom. Bret je seksualno osloboena ena koja subverzivnim
ponaanjem podriva koncept enske seksualne pasivnosti i pokornosti. Nazivajui je
boginjom-kukom, Lesli Fidler istie da je Bret sredstvo ponienja mukaraca, ali da,
poto duboko mitologizovana, nikada ne postaje ena (Fielder 2008: 9294). Karlos
Bejker je smatra arobnicom Circom, enskim demonom Lamijom ili mranom
Venerom u prostoru paganizovane puste zemlje (Baker 2008: 53; 55; 58). Edmund
Vilson je naziva destruktivnom silom drutva koje vie ne gaji romantine iluzije
(Wilson 2008: 46). Uz dosledno sprovoenje metafore borbe s bikovima, Donald Dejker
(Donald Daiker) Bret tumai kao bika koga Dejk u ulozi matadora mora potiniti i
konano se osloboditi njegove snage (Daiker 1995: 77; 83). Bret, s druge strane, moe
biti vaquilla, 411 koja, iako objekat muke elje, poseduje borbenu snagu da se
mukarcima suprotstavi (Ganzel 1968: 3739). U biografskom tumaenju
Hemingvejevog prvog romana, Kenet Lin upozorava da je Bret specifina simbolina
meavina vie ena iz Hemingvejevog ivota Daf Tvajzden, Agnes von Kurovski,
Zelde Ficderald i Grejs Hol Hemingvej (Lynn 1987: 324).412 Karlos Bejker Sunce se
ponovo raa smatra romantinom studijom seksualne i drutvene frustracije, emotivne
iscrpljenosti, bolesti i praznine (Baker 2008: 59; 48).
Kada o Bret ponemo da razmiljamo kao o spoju tipino mukih i enskih
karakteristika dolazimo na poetak revizionistikih itanja koja je smatraju sloenom
figurom, zanimljivom meavinom muke snage i enske ranjivosti (Watkins Fulton

411
enka borbenog bika.
412
Protagonista prie udna zemlja za svoju majku doslovno kae da je bila kuka i pokuava da ubedi
sebe da ne moraju sve ene biti kuke (CSS: 635).

199
2008: 115116) u potrazi za samodefinicijom (ibid., 124). Po hrabrosti i izlaganju
opasnosti Bret bi mogla predstavljati tzv. heroja s kodeksom, dok se osobine kojima se
opisuje matador Pedro Romero mogu podjednako odnositi i na nju (Willingham 2002:
47). Blisko naem uverenju, Rena Sanderson misli da Bret nije zaista osloboena ena,
ve prelazna figura, hibrid izmeu dva tradicionalna tipa ene supruge i prostitutke
(Sanderson 1996: 178179). Bret ni u finansijskom smislu nije potpuno osloboena, s
obzirom na to da zavisi od novca mukaraca (Reynolds 1988: 65; Martin 2008: 103) i
tako zadrava tradicionalnu ulogu ene. Nesklad njenog identiteta mogao bi se opisati i
kontrastom izmeu njene spoljanje slike i njene unutranjosti. Linda Paterson Miler
naglaava da je Bret zatoena svojom lepotom (Patterson-Miller 1995: 173), tj. da se
nalazi u zamci pogrene slike koju joj drugi dodeljuju, a zbog koje se sve vie osea
izolovanom (ibid., 171).
Iako preteno muki Hemingvejevi kritiari i dalje zanemaruju mnoga znaenja
njegovih heroina robujui i sami viktorijanskim uverenjima, Bret bi trebalo sagledati u
svetlu istovremene pripadnosti dvema kulturama (post)viktorijanskoj i modernistikoj.
Bret je idealizovana ena izvanredne lepote, ali i moderna ena koja udi za
autonomnou ne hajui za posledice. Greh Lejdi Bret Eli ne postaje vei time to se
iznova ponavlja jer Bret svoj pakao nosi sa sobom (Helbig 1993: 100). Na osnovu
kraja romana kada Dejk ironino odgovara na pitanje koje mu Bret postavlja zar nije
moglo da im bude divno (SAR: 216), 413 Bret dvosmisleno ostaje vie herojska (ili
tunija?) ena upravo zato to je svesna sopstvene situacije. Mogli bismo obrnuti tezu
pri njenoj analizi i da umesto da od Bret zahtevamo da prihvati Dejkovu seksualnu
nedostatnost i posledinu muku pasivnost, ponemo da od Dejka oekujemo da
prihvati njenu (ensku?) hibridnost. Hemingvej se poigrava idejom rodne inverzije kada
njegov heroj s kodeksom nije vie samo simbol maskuline dominacije i nadmoi, i
kada Bret postaje jedna od njegovih junakinja iji identitet nije jedan. Mada se poigrava
oseanjima mukaraca (Pedra Romera, Roberta Kona), Bret se vraa na normativni
ideal mukosti koji je definie (Dejk) i ne uspeva da prui otpor maskulinocentrinom
diskursu. Bret konano ali to nije uspela da pronae prostor van reprezentacije roda

413
U originalu: Oh Jake, we could have had such a damned good time together. Isnt it pretty to
think so?

200
onako kako ga definie Tereza de Lauretis kao proizvod druvenih tehnologija roda i
kritikih praksi.
Za brani pakao (Gordimer 1999: 94) u prii Kratki sreni ivot Fransisa
Makombera (The Short Happy Life of Francis Macomber) obino se krivi Margot,
amerika lepa kuka-preljubnica koja (sluajno?)414 ubija mua tako to ga simbolino
kastrira. Margot se neretko smatra primerom mrnje amerikih mukaraca srednje klase
prema amerikim enama ukopiteljkama, 415 ali i enom nezadovoljnom kulturno
definisanim ulogama koje poivaju na ideji muke aktivnosti i enske pasivnosti, tj.
pokornom enom koja konano uspeva da postane dominantna. U tom svetlu Margot je
maskulina ena uprkos muevljevoj tiraniji, jer ga pored njegovog sopstvenog javnog
izvoenja kukaviluka, intimno povreuje seksualnim odnosom s pravim mukim
lovcem Robertom Vilsonom:

Gde si bila? Makomber je pitao u mraku.

Zdravo, rekla je. Jesi li budan?
Gde si bila?
Samo sam malo izala na vazduh.
Kako da ne.
ta hoe da kaem, duo?
Gde si bila?
Izala sam na vazduh.
To se sad tako kae? Ti jesi kuka.
Ti si kukavica. []
Ti misli da u ja ba sve da trpim.
Znam da hoe, srce.
E, pa, neu.
Molim te, duo, hajde da ne razgovaramo. Toliko mi se spava.
Rekla si da nee biti takva. Obeala si.
E, sad jesam, rekla je umiljato.

(CSS: 1819)416
414
Da li Margot ima svesnu nameru da ubije mua Fransisa Makombera predmet je mnogih kritikih
analiza. Detaljnije o tome videti Spilka 1995: 325, ili Brandt and Renfroe 2014 (pravni aspekt lova u
Keniji tridesetih godina XX veka).
415
Donnell, S. M. Hemingways Short Fiction and the Crisis of Middle-Class Masculinity.
<http://www.elcamino.edu/Faculty/sdonnell/hemingways_masculinity.htm> 15.10.2009; osim kuke,
Margot moe predstavljati lik zle majke (Rovit 1963: 73). Zanimljivo je da su amerike kuke u
Hemingvejevoj drami Peta kolona junakinje koje junake odmah po upoznavanju nagnaju da se neega
odreknu (FC: 24), kao i da se jedna junakinja koja ostavlja junaka u romanu Ostrva u struji humorno
naziva Kukom Velikom (IIS: 100).
416
U originalu:
Where have you been? Macomber asked in the darkness.
Hello, she said. Are you awake?

201
Ova pria tematizuje mizoginiju i Hemingvejevo prikazivanje destruktivne moi
ena.417 U svetlu krize maskuliniteta s poetka XX veka i pojave moderne ene ija
fizika privlanost, sebiluk, samosvest i seksualna prodrljivost doprinose tzv.
unitenju mukaraca, Margot Makomber je tipina predstavnica enskog lika razorne
kuke koja odbija da ostane posluna viktorijanska ena koja drutveno zadatu poziciju
ne sme da napusti. Hemingvejeva pria Kratki sreni ivot Fransisa Makombera, u
tom smislu, jeste patrijarhalna i seksistika politika roda kojoj treba pruiti otpor i protiv
koje treba zauzeti besan stav Kejt Milet.
Opis Polin u delu Zeleni bregovi Afrike takoe moe biti primer Hemingvejeve
mizoginije. Polin ne voli njeno uporeenje s terijerom Hemingvej zlurado kae da je
njena hrabrost automatska jer nikada ne razmilja o opasnosti (GHOA: 44). Hemingvej
opisuje njenu terijer fazu kao period kada Polin pritajeno naglaava svoju skromnost
ili smirenost (ibid., 104) i ba tada postaje opasna. Hemingvejeva mizoginija se, s druge
strane, moe tumaiti u kontekstu njegove kreativne nemoi. Sama Polin istie kako
Hemingvej uvek postaje teak pre nego pone da pie (ibid., 133), i kako e ga ona
podravati uprkos njegovom izvoenju uloge nerazumne kuke (ibid., 140). 418
Zanimljivo je da ovom njenom opaskom Hemingvej-autor koncept kuke prenosi i na
Hemingveja-mukarca/mua i pokazuje kako je koncept kuke performativni in, a ne
prirodna odlika ena.
Hemingvejevi enomrzaki impulsi, meutim, katkad skliznu u feministiku
odbranu enske situacije. Doroti Bridiz (Dorothy Bridges) iz drame Peta kolona (The
Fifth Column) se pita ija je greka to to ene postanu kuke uvek kada mukarci

Where have you been?

I just went out to get a breath of air.
You did, like hell.
What do you want me to say, darling?
Where have you been?
Out to get a breath of air.
Thats a new name for it. You are a bitch.
Well, youre a coward. []
You think that Ill take anything.
I know you will, sweet.
Well, I wont.
Please, darling, lets not talk. Im so very sleepy.
There wasnt going to be any of that. You promised there wouldnt be.
Well, there is now, she said sweetly.
417
Kenet Lin ovo Hemingvejevo delo tumai kao priu o opasnostima samonadvladavanja, kao i o elji
mukarca da se pokae maskulinim (Lynn 1987: 436).
418
U originalu: his unreasonable bitchiness.

202
prieljkuju neto to nemaju, dok ih bre zamenjuju novim enama to su ene prema
njima bolje (FC: 168). Doroti se smatra karikaturom Marte Gelhorn (Comley and
Scholes 1994: 40), ili preteom Ketrin iz romana Rajski vrt jer ne uspeva da podstakne
stvaralatvo mukarca (Fleming 1996b: 87). Da je Hemingvej za sopstvenu kreativnu
sterilnost okrivljavao bogate kuke pokazuje upravo Doroti, najbljutavija ena
Hemingvejevog opusa (Comley 1979: 246).
Seksualna osloboenost Hemingvejevih junakinja ogleda se i u njihovom
svesnom izboru lezbejske ljubavi zbog koga su prikazane kao mone, opasne i
poeljne ene (Eby, prema Hewson 2003: 107). Hemingvej naruava tradicionalni
muko-enski binarizam povezivanjem tema umetnike istine i seksualne transgresije. U
trenutku kada bi ena tradicionalno trebalo da podri prirodnu heteroseksualnost
utemeljenu na njenoj poniznosti, junakinja u prii Posle letovanja na moru, ili ona u
romanu Rajski vrt, bira homoseksualnu elju koju potom lik mukog pisca koristi za
sopstveno pisanje. Mit o Hemingvejevom maizmu mora biti odbaen jer njegove
junakinje izraavaju volju da dominiraju svojim mukarcem i konano uspeju da ga
feminizuju. Iako otvoreno protiv homoseksualnosti, Hemingvej u nekim svojim delima
pokazuje seksualno ponienog junaka podeljenog maskulinog identiteta (Fantina
2003: 97). Aproprijacija mukog falusa od strane Hemingvejevih junakinja ukazuje na
zastraujui fenomen enske seksualnosti, svesnu elju mukarca da bude potinjen
eni, ili ensku elju za penetracijom mukog tela (Fantina 2005: 72).
Iako se i sam esto vraa na viktorijanski esencijalizam, Hemingvej protivrei
onim svojim kritiarima koji ostaju neprijemivi za oiglednu subverziju u njegovom
delu. Krajnju rodno-seksualnu nejasnost Hemingvejevih junaka i junakinja ne moemo
iskljuivo pripisati kontradiktornim impulsima samog Hemingveja, njegovom
nesrenom detinjstvu ili dominantnoj ulozi njegove majke, ve uzeti u obzir i
drutveno-kulturni kontekst u kome se njegovo delo razvijalo. Uz stalni pokuaj da se
oslobodi viktorijanskog tereta, Hemingvej je umeo da oslukuje trenutke s poetka XX
veka i preradi ga u delo vreme kada su lepe i mlade devojke bile nespokojne i
pokazivale svoje grudi ili kratku kosu pred starijim umetnicima prljavog uma (MF: 60),
ili svojevoljno postajale njihove zarobljenice (DS: 79), kao u poglavlju iz Pokretnog
praznika u kome Hemingvej prikazuje slikara ila Pasena (Jules Pascin) sa dve devojke,
i deo iz Opasnog leta kada Hemingvej opisuje druenje s mladim devojkama u pauzama

203
borbi s bikovima. Imajui u vidu jainu uticaja viktorijanske kulture i njenih vrednosti
na Hemingvejevo delo, stavovi prema tipu seksualno osloboene ene ili kuke izraeni
u njemu temelje se na hegemonoj ideji prirodnosti i moralnosti. U skladu s uverenjem
Dona Stjuarta Mila da drutvo ne podrava promene sve dok ne vidi da se s njima
moe nastaviti, Hemingvej, uz svu svoju mizoginiju, nije u potpunosti ubeen u
prirodnu potinjenost ena.

4.2.3 Ne vie idealne: rasna promena i elja za mukom kreativnou

Promena Hemingvejeve junakinje, tj. prelaz ili transformacija iz jednog stanja ili
uloge u neto sasvim drugo, dogodi se esto na takav nain da ona pogubno deluje na
junaka. Hemingvej na ovaj nain upuuje na performativnost drutvenih uloga uopte,
kao i obitavanje ena u procesu, ne u datosti. Rodni identiteti Hemingvejevih junaka
nisu jednostavni. Edmund Vilson istie da su u Hemingvejevoj prozi prikazane kao
dobre ene samo one junakinje koje ne mogu da povrede junaka (Wilson 1985: 31). U
ovakvom kritikom sudu oigledno je prisutno rasprostranjeno uverenje, naroito
pojaano feministikim pokretom i krizom maskuliniteta na poetku XX veka, da ena
postaje antitip im izae iz njoj drutveno propisanog mesta (Mosse 1996: 102), tj.
udovite ili demonska nakaza (Adrijen Ri, Sandra Gilbert i Suzan Gubar).
Imajui to u vidu, uoavamo dva enska tipa u Hemingvejevom delu. Prvi tip
ine junakinje koje su bile idealne, ali to vie nisu, jer sebe na razliite naine
maskulinizuju tako to se usuuju da uu u tipino muki prostor, najee putem
ljubomore prema mukom pisanju, nepodravanjem mukog stvaranja ili smelosti da se
i same oprobaju u kreativnosti ili barem izraze elju da to uine. Biografski prototipi za
ovu podgrupu Hemingvejevih junakinja su razni. Osim Grejs Hol Hemingvej,
Hemingvej se u njihovom prikazivanju oslanja i na sliku Zelde Ficderald, prema kojoj
gaji naroiti animozitet zbog njene opsesivne ljubomore prema muevljevom pisanju;419
Hadli jer (namerno?) gubi njegove prve rukopise; Marte koja bira sopstveno pisanje
umesto njegovog; i Polin jer baca njegovu prepisku s Ficderaldom. Hemingvej je
pisanje smatrao mukom aktivnou, sasvim u skladu s koncepcijom Sandre Gilbert i

419
Hemingvej naglaava kako Zelda potpuno unitava svog mua jer je ljubomorna na njegov rad (SL:
408), a krivi je i za odumiranje njegovih kreativnih moi (ibid., 527).

204
Suzan Gubar koje razotkrivaju i danas dominantnu patrijarhalnu ideologiju koja
umetniku kreativnost predstavlja kao sutinski muko obeleje. Ove kritiarke ukazuju
na muki prezir prema enskoj kreativnosti koji od ena ini demonske nakaze (Gilbert
and Gubar 2004: 823). Hemingvejevo delo, takoe, trpi uticaj teorijske misli Ezre
Paunda koji je kreativnu misao smatrao maskulinim odreenjem, poredei je s falusom
ili spermatozoidom koji juria na ensku ivotnu haotinost (Pound, prema Lynn 1987:
164). Tomas Striha pominje tabu ena koje u Hemingvejevom delu odvano stupaju na
muku teritoriju i sebe esto konstruiu kao mukarce, ime pokazuju da je mukost
prvenstveno funkcija igranja uloga (Strychacz 2003: 215). Hemingvejev transgresivni
postupak u prikazivanju rodnih uloga najbolje se vidi u zamagljivanju rodnih granica i
razotkrivanju krhkosti i trenutnosti maskulinih identiteta. Poto se mukost dekonstruie
u vidu pojedinanih izvoenja roda, maskulini identitet se ne moe objasniti polom, ve
drutvenom ulogom mukarca ili ene. Hemingvejeva junakinja koja eli da pie ili
uzmie od pospeivanja muke kreativnosti za junaka postaje destruktivna sila koje on
eli da se oslobodi, odakle kree stalna tema upropaenog pisca u Hemingvejevom
delu.
Drugi tip ena postaje maskulin usled rasne promene do koje obino dolazi
potamnjivanjem tela suncem, kojom Hemingvej progovara o vezi seksualnosti i roda,
odnosno telesnim izvoenjima roda (Lyon 2005: 230). Hemingvej rasu smatra
simptomom ili kofaktorom promenljive seksualnosti, povezuje belu kou koja postaje
tamna s normativnom seksualnou koja postaje queer, tj. spaja rasni i seksualni alteritet
(ibid., 238). Analiza rasnog elementa Hemingvejeve proze moe se dovesti u vezu s
terminima postkolonijalne kritike, kao to su poistoveivanje s domorocima (going
420
native) ili meanje rasa (miscegenation). Na promenu rase najee se u

420
Sintagmom poistoveivanje s domorocima oznaava se strah kolonizatora od zagaenja
prihvatanjem ivotnih obiaja domorodaca. Domorodake kulture se konstruiu kao primitivne ili
izopaene u binarnom diskursu kolonizatora i kolonizovanih, upravo zbog straha od poistoveivanja s
domorocima u kolonijalnim drutvima. Ova pretnja najvie je izraena opasnou od meurasne
seksualnosti kojom se spajaju civilizovana i divlja (ili izopaena) rasa. Drugo znaenje ovog termina
podrazumeva uestvovanje u domorodakim ceremonijama, ili prihvatanje, ili ak uivanje u lokalnim
obiajima, ukljuujui nain odevanja, hranu ili zabavu (Ashcroft et al. 2001: 115). Meanje rasa, tj.
seksualno spajanje razliitih rasa, kolonizatora i kolonizovanih, dovodi do ideoloke destabilizacije
imperijalne moi i pitanja politike kontrole. Sam proces insistiranja na rasnoj razlici esto skriva
suprotnu fascinaciju jer kolonizator prepoznaje preteu ambivalentnost u nainima na koje kolonizovani
jeste i nije slian njemu (ibid., 142).

205
Hemingvejevom delu ukazuje sintagmom morska promena (sea change) koju
Hemingvej preuzima iz Bure (The Tempest, 1623) Vilijama ekspira.421
Hemingvejeve junakinje koje su se odvaile da piu, ili sebi doputaju elju za
kreativnou, bivaju na jedan ili drugi nain prognane iz mukog narativa, ili ak
proglaene ludima. Helena iz prie udna zemlja svoj odnos s piscem Roderom
dovodi u pitanje obiajem da zamilja prie u svojoj glavi (CSS: 643). Feministika
kritika dri da se ena pisanjem pretvara u maskulinu figuru jer se pisanje smatra
mukom aktivnou. Ketrin iz romana Rajski vrt je Hemingvejev prototip one vrste ena
koje imaju (pod)svesnu nameru da unite mukarca, a koji predstavlja jo Ketrin iz
romana Zbogom oruje. U trenutku kada Frederik Henri izjavljuje Ketrin ljubav, ona mu
odgovara da e ga unititi (FTA: 270) i time anticipira Ketrin iz Rajskog vrta koja
objavljuje da je destruktivni tip i da e Dejvida unititi (GHOA: 5; kurziv A. . K.).
Virdinija Vulf u Sopstvenoj sobi govori o problemu poetskog srca zatoenog u telu
ene rastrgnuta kontradiktornim impulsima, ena koja pie bi u XVI veku izgubila
pamet ili zdravlje jer je rtva elje da bude anonimna (Woolf 2005: 594). Ketrin iz
Hemingvejevog Rajskog vrta deo je istorijske borbe za ensku kreativnost. Kada Ketrin
odlui da ue na muku teritoriju, ona rui drutveni tabu i mora da postane luda i/ili
homoseksualna, u svakom sluaju marginalizovana kao druga. Nensi Komli i Robert
Skouls kau da se njena transgresija u Hemingvejevom delu kodira kao ludilo, tj.
kanjava jer je nedopustiva (Comley and Scholes, prema Strychacz 2003: 214).422
Da je mukost konstrukcija upravo se moe videti na primeru Ketrin jer nisu svi
maskulini likovi u Hemingvejevom delu mukarci. Kada Ketrin sebe konstruie kao
mukarca, ona pokazuje da se maskulini identitet temelji na ulozi, ne biolokom polu,
kao i da je mukost funkcija izvoenja ili performativni in pre nego mukost koja
postoji po sebi. Sopstvenim stvaralakim stremljenjima Ketrin, zapravo, pokuava da

421
Morsku promenu Frojd pominje u delu Totem i tabu, u odlomku gde govori o svrgavanju oca od strane
udruene brae:
Full fathom five thy father lies: Otac tvoj lei pet hvati duboko.
Of his bones are coral made Kosti mu sada postaju korali;
Those are pearls that were his eyes Onaj biser tamo njegovo je oko;
Nothing of him that doth fade Smrtne delove menjaju ti vali
But doth suffer a sea-change U neto tako divno, dragoceno;
Into something rich and strange. Posmrtno mu zvono nimfe zvone eno.
(Prepev ivojina Simia i Sime Pandurovia; Frojd 2009: 261)
422
Eksperimenti Hemingvejevih junakinja koji naruavaju drutvene normativne uloge zavravaju se
smru (Ketrin, Zbogom oruje), ludilom (Ketrin, Rajski vrt), neverstvom i razvodom (Hadli) (Haytock
2012: 112).

206
prekorai svoju enskost. Ulaskom na teritoriju kreativne tekstualnosti, Ketrin postaje
rival Dejvidu i vie mu ne moe biti idealna ena. Edgar L. Doktorov (Edgar Lawrence
Doctorow) upravo lik Ketrin smatra velikim iznenaenjem romana i vanom
stepenicom u razvoju samog Hemingveja, imajui u vidu u kojoj meri ova junakinja
dominira priom. On upozorava da je Hemingvej izabrao da Ketrin prikae kao enu
zatoenu u kreativnosti mukarca i time stvorio najimpresivniju junakinju svoje proze
(Doctorow, prema Spilka 1995: 304).423 Ketrin je, reima Dudit Feterli, izgubljena u
maskulinoj divljini amerikog romana, Hemingvejeve knjievnosti koja je proeta
mukom pristrasnou.
Poto Ketrin spali Dejvidove muke spise, Dejvid uspeva da nadomesti njenu
destruktivnost ispisivanjem novog narativa uz pomo druge ene Marite i vraa mo
mukom pisanju. Slaemo se s Ejmi L. Strong kada kae da Ketrin iz ovog
Hemingvejevog romana podsea na junakinje pria arlot Perkins Gilman (Charlotte
Perkins Gilman) zbog njenog oseanja zatoenosti okvirima granica svog roda i
izvoenja destruktivnih inova koji su znak re-vizije (Strong 2002: 191). 424 Ketrin
obitava na nestabilnoj teritoriji izmeu binarizama, mestu koje stvara tenziju,
anksioznost i nesigurnost (ibid., 192). Ova kritiarka kae da je Hemingvej u liku
Ketrin, svesno ili nesvesno, kreirao svoju prvu feministiku junakinju (ibid., 193;
425
203). Ketrin svojom performativnou pokazuje da postoji razlika izmeu
diskurzivne predstave ene i njenog individualnog iskustva enskosti. Hemingvejeva
Ketrin eli da izae iz enskih stereotipa kojih je svesna i koje otvoreno pominje
enska histerija, lane optube, este promene raspoloenja, elja da ima bebu (GOE:
7071). Ona je podeljeno sopstvo koje vapi da pobegne od drutveno nametnute
kategorije ene i tereta kulturne normalnosti ene koja robuje uverenju da svoje elje

423
Mark Spilka Rajski vrt smatra doprinosom teoriji androgine kreativnosti, a naroito njegovu
rukopisnu verziju, jer odie visokim nivoom samoposmatranja, ali i borbom s enskim muzama u sebi
(Spilka 1995: 333). Ispitujui produktivnu tenziju izmeu stvaranja i unitenja u Rajskom vrtu, Karl Ibi
naglaava da Ketrin nije jedini destruktivni lik. Dejvid izbacuje jedan pasus iz svog narativa medenog
meseca, dok, jo vanije, sam Hemingvej unitava itave delove rukopisa ovog romana. Detaljnije o tome
videti Eby 2014. Hemingvejevi kritiari su od osamdesetih godina XX veka jednoglasni u stavu da je
urednik Rajskog vrta, Tom Denks (Tom Jenks), napravio sanitiziranu verziju romana izabravi tzv.
sreni kraj i time odstupio od tmurnijih refleksija Hemingvejevog dela (Fleming 1989: 263369; Comley
and Scholes 1992: 283; Spilka 1987: 35; Strong 2008: 106). Oni se u svojim analizama vie odluuju za
rukopisnu, jo uvek neobjavljenu, verziju ovog romana.
424
Ejmi L. Strong se poziva na re-viziju Adrijen Ri (Strong 2008: 96).
425
Riard Fantina Ketrin naziva feministkinjom treeg talasa (Fantina 2005: 82). Sasvim drugaije
stanovite, da je Ketrin transrodna osoba u smislu njenog nezadovoljstva enskim polom, mada ta re u
Hemingvejevo vreme nije postojala, videti Long 2013.

207
moe ostvariti uz pomo mua (Strong 2002: 198; 205). Da li e Ketrin biti uspena ili
neuspena supruga zavisi od toga da li e njen mu prihvatiti ili odbaciti njena
stremljenja (Strong 2008: 97), jer on je vrhovni sudija njene uspenosti (ibid., 105).
Dejvid prepoznaje da je njegovoj eni umetnika kreativnost prioritet, zbog ega
njegove afrike prie za nju predstavljaju pretnju.426 Ketrin ne pronalazi rivala u Mariti,
ve u njegovim spisima koje on skriva pa ak i doslovno zakljuava u zasebnoj
prostoriji. Dejvid, na taj nain, svoju radnu sobu pretvara u prostor osloboenja od
seksualnog i drutvenog uea ena (Burwell 1993: 204). Dejvid konano daje Mariti
klju od sobe kako bi mogla da proita njegovu priu, a on je za to vreme posmatra
(GOE: 153), da bi se posle toga ponovo osetio celim (ibid., 183). Dejvid zanemaruje
tzv. narativ medenog meseca koji ini njegov brani i seksualni ivot s Ketrin i na kraju
uutkuje Ketrin koja u meuvremenu za njega postaje luda i opasna. Tokom itavog
romana pritisak da se ponaa normalno za Ketrin predstavlja izvor frustracije. Ketrin
eli da izae van okvira eni zadatog prostora i dokae (pred publikom) da je ena
nestabilna kategorija koja ne mora biti ispisana njenim polom. Rajski vrt pokazuje da je
rod privremeni kvalitet, otvoren za stalne re-vizije i preispitivanja i istovremeno
upozorava na opasnosti koje hrabrost enske subverzije stereotipno prihvaenih rodnih
uloga sa sobom nosi.
Hemingvejeva opsesija temom samopotamnjivanja koe smatra se njegovom
erotizacijom crne rase i interrasne seksualnosti (Comley and Scholes, prema
Armengol-Carrera 2011: 58), a najbolje se vidi na primeru njegove prie Posle
letovanja na moru i romana Rajski vrt.427 Revizionistiki tumai Hemingvejeve proze
Nensi R. Komli i Robert Skouls koriste termin plemenske stvari (tribal things) kako bi
oznaili pravo znanje o Africi koje je nedostupno belom posetiocu i koje nosi erotsko
znaenje i potragu za estetskom istinom. Hemingvejeva zainteresovanost za tzv.
primitivne rase, 428 tamnije od evropsko-amerikih dovodi se u vezu s njegovom
fascinacijom transgresivnom seksualnou i vezom koju gradi izmeu seksualnosti i
istine. Seksualne istine se za Hemingveja nalaze na marginama, tj. na strani onoga to bi

426
Derald Kenedi ne misli da je Ketrin vano da uestvuje u kreativnom procesu (Kennedy, prema
Burwell 1993: 217).
427
O izvoenju Afrike nou s Meri videti: 4.1.2.
428
Primitivizam se definie kao shvatanje po kome su tzv. primitivna drutva superiorna u odnosu na
savremeni svet. Na temelju ideja Rusoa, Kupera, Melvila i Toroa, povezivanje koncepata prirodnosti i
dobrote igra vanu ulogu u amerikoj knjievnosti XX veka (Quinn 2004: 269).

208
se moglo nazvati perverzijom ili meanjem rasa (Comley and Scholes 1994: 7577).
U delima koja se bave rasom, Hemingvej pokazuje fascinaciju preteom
ambivalentnou druge rase koja jeste i nije slina njemu. Hemingvej se vezom izmeu
seksualnih transgresija i umetnike istine dosledno bavi kroz motive farbanja kose ili
samopotamnjivanja koe, a koji predstavljaju javni znak unutranjih previranja njegovih
junaka. U romanu Rajski vrt in sunanja Dejvida, Ketrin i Marite predstavlja spoljni
znak promene do koje dolazi zbog tamnih plemenskih stvari, tj. seksualnih
eksperimenata koji se deavaju nou, ali i eksperimentisanja duinom i bojom kose,
garderobom, reima, gestovima i delima.429 Urednik ovog posthumnog dela je epizodu u
kojoj Rodenova (Auguste Rodin) statua dve ljubavnice koje vode ljubav pravi zaokret u
pogledu branog para na ivot upadljivo izbacio iz objavljene verzije romana, i, na ovaj
nain, uklonio Hemingvejevo preispitivanje zabranjenih misterija i uznemirujuih
seksualnih dvosmislenosti (Spilka 1987: 35). 430 Hemingvej, meutim, ak i u
objavljenoj verziji Rajskog vrta, pokazuje da je bio opinjen temama erotske i seksualne
fluidnosti. Namera junakinje Ketrin jeste da bude to tamnija, toliko tamna da Dejvid
to nee moi da podnese (GOE: 31). Ona osea da sunce samo pojaava ono to ona
ve poseduje u sebi (ibid., 64), ime sugerie da se transgresivna seksualnost nalazi u
osnovi prave ljudske prirode i priziva f/Frojdov(sk)o problematizovanje tzv. normalne
seksualnosti i perverzija. Kada seksualni eksperimenti s Dejvidom dostignu vrhunac,
Ketrin vie ne moe njihovu tajnu da dri u sebi, ve poinje da pokazuje plemenske
stvari po danu, deli ih s drugima (ibid., 67) i pokree lavinu elje koju ne moe da
zaustavi. Poto upravo ona uvodi Maritu u svoj brani ivot, Ketrin u razgovoru s
Dejvidom anticipira da e biti proglaena ludom:

I ko je ona?
Nisam joj pregledala dokumenta. Ti je ispitaj ako eli.
Pa, dobro, barem je prijatna za oko. Ali ija je devojka?
Ne budi takav. Niija.
Budi iskrena.

429
Suzan Gubar smatra da se Dejvid kroz lik Ketrin, tj. njeno samopotamnjivanje koe i njenu
transgresivnu seksualnost, identifikuje s mranim silama ene (Gubar, prema Fantina 2005: 149).
430
U rukopisnoj verziji Ketrin pita Dejvida da li se sea statue dve ljubavnice od kojih jedna lii na
mukarca, a u stvari je ena s isto tako kratkom kosom kao to je njena. Statua iz Kapije pakla (The Gates
of Hell), koja se zasniva na Ovidijevim Metamorfozama i Bodlerovom Cveu zla, bila bi, da je ostavljena
u romanu, jedan od finih znakova unutranjeg putovanja na koje su protagonisti krenuli, kao i njihovih
preobraujuih moi (Spilka 1995: 285).

209
 Dobro, de. Zaljubljena je u nas oboje, osim ako nisam skrenula s uma.
Nisi skrenula.
Moda jo uvek nisam.

(ibid., 100)431

U skladu s uverenjem bel huks da, ako ste ena, ludilo esto predstavlja kaznu za govor
(huks 1997: 272), Hemingvejeva junakinja rtvuje sigurnost i duevno zdravlje zato to
prua otpor. Poto i sama zna da je plivala predaleko, u ta je i Dejvid uverava (GOE:
124),432 Ketrin poinje da osea griu savesti svesna da samo sebe moe da krivi za
rodne eksperimente, u koje Dejvid poinje sve vie da sumnja (ibid., 119) i ee
posmatra svoje lice u ogledalu, u potpunoj neverici ta je uinio (ibid., 178), ba kao i
Fil u prii Posle letovanja na moru kada pomisli da je homoseksualni oblik ponaanja
njegove devojke zahvatio i njegovo bie:

Ja sam drugi ovek, Dejms, rekao je barmenu. Ti u meni vidi

jednog potpuno drugaijeg oveka.
Da, gospodine? rekao je Dejms.
Porok, rekao je smei mladi, je veoma udna stvar, Dejms.
Pogledao je napolje. Video ju je kako ide niz ulicu. Videvi odraz u
staklu, shvatio je da je zaista drugaiji ovek. Dvojica mukaraca za
ankom su se pomerila kako bi mu napravili mesta.
Tu ste, gospodine, rekao je Dejms.
Ona dvojica su se pomerila jo malo, da bi mu bilo jo udobnije. Mladi
je ugledao svoj odraz u ogledalu iza anka. Rekao sam da sam drugi
ovek, Dejms, rekao je. Gledajui u ogledalo uvideo je da je to zaista
tako.
Odlino izgledate, gospodine, rekao je Dejms. Verujem da ste se
izvrsno proveli tokom leta.

(CSS: 305)433

431
U originalu:
But who is she?
I havent examined her papers. You interrogate her if you need to.
Well, shes decorative at least. But whose girl is she?
Dont be rough. Shes nobodys.
Tell me straight.
All right. Shes in love with us both unless Im crazy.
Youre not crazy.
Not yet maybe.
432
U originalu: You swam a long way, David said.
433
U originalu:
Im a different man, James, he said to the barman. You see in me quite a different man.
Yes, sir? said James.

210
Ernest Hemingvej je, po svemu sudei, znao da postoji razlika izmeu ovekovog
javnog i privatnog (rodnog) identiteta, ali i oseao, kao i bel huks posle njega, da je
istina jednaka oseanju celovitosti i da biti istinit znai biti stvaran (huks 1997: 269).
S obzirom na to da Fil sebe i dalje s uenjem posmatra, sumnjamo da je spreman da
istinu o svom rodu i seksualnosti prihvati. S druge strane, Hemingvejev roman Rajski
vrt ili pria Posle letovanja na moru kao da potvruju matricu zapadne patrijarhalne
svesti o vezi ene, seksualnosti i greha u tumaenju Kejt Milet, po kom je biblijska pria
o padu muki mizogini mit koji enu dri uzrokom ljudske patnje i Evu osuuje za
Adamovo uestvovanje u seksualnom inu (Millett 2000: 5254).

4.2.4 Prostitutke: marginalizacija junakinja

Iako je Hemingvejevo odrastanje u velikoj meri obeleeno viktorijanskim

nazorima oca i majke, u kontakt sa svetom seksualnih izazova dolazi prevashodno u
Kanzas Sitiju (Kanzas City), poznatom po otvaranju mnogih striptiz barova ba u
trenutku Hemingvejevih mladikih godina (Lynn 1987: 71).434 Do krize maskuliniteta
poetkom XX veka jednim delom dolazi i zbog sudara represivnih viktorijanskih naela
i (samo povrinske) seksualne slobode. Uzimajui u obzir da se javna kua smatra
jednom od tradicionalnih obreda muke inicijacije (Hatten 1993: 83), implikacije
Hemingvejevog preputanja seksualnoj osloboenosti kojoj je bio svedok postaju
jasnije. Ne treba, meutim, izgubiti iz vida to to prostitucija konano ograniava
muku elju tako to paradoksalno uruava muki identitet ene na ovaj nain osvajaju
teritoriju tipino mukog iskustva, tj. postaju jednake mukarcima (ibid., 8889).435

Vice, said the brown young man, is a very strange thing, James. He looked out the door. He saw her
going down the street. As he looked in the glass, he saw he was really quite a different-looking man. The
other two at the bar moved down to make room for him.
Youre right there, sir, James said.
The other two moved down a little more, so that he would be quite comfortable. The young man saw
himself in the mirror behind the bar. I said I was a different man, James, he said. Looking into the
mirror he saw that this was quite true.
You look very well, sir, James said. You must have had a very good summer.
434
Kenet Lin pretpostavlja da je Hemingvej svoju fantaziju sproveo u delo i poseivao ova mesta.
Hemingvejeva pisma pokazuju da je uivao u prostituciji tokom itavog ivota: Hemingvej pominje
jevrejske prostitutke (SL: 187); humoristino kae kako mu je ao to je odbio da s jednom prijateljicom
otvori javnu kuu, iako bi tako imao zabavu za po podne (ibid., 587); drui se s jednom starijom
prostitutkom, a prijatelj mu dovodi jednu mladu i prelepu kurvu dok Meri nije tu (ibid., 679).
435
Zanimljivo je da Kejt Milet objavljuje knjigu serije intervjua s prostitutkama Prostitucija, spisi (The
Prostitution Papers, 1973) (Malpas and Wake 2006: 228).

211
 Temeljei se na strogim podelama mukog i enskog principa prethodnog veka,
dvadeseti vek od samog poetka dalje razvija dvostruki seksualni moral, kao i represivni
stav prema prostitutkama. Beti Fridan i Kejt Milet prevashodno optuuju Frojda za
naelno prihvatanje enske pasivne seksualnosti i uestvovanje u proizvodnji drutvenih
znaenja po kojima se enska seksualna aktivnost smatra nedozvoljenom subverzijom.
Poto je enama odreena uloga kunih anela, prostitutke ine grupu najstranijih
viktorijanskih drutvenih udovita (Greven 2005: 29), koje, uz npr. sodomita ili
masturbatora, manifestuju demonsko zagaenje (ibid., 18). ena se tradicionalno na
Zapadu dovodi u vezu s boleu, a prostitutka smatra nosiocem zagaenja mukarca
(Mottier 2008: 59).436 Prostitutke su ranjivi deo konvencionalnog viktorijanskog braka
ili njegova parodija poto se koriste u svrhe seksualnog oduka, eksperimentisanja ili
erotskog uivanja mukaraca (OSullivan 2008: 132). U vreme Prvog svetskog rata
ene su stereotipno predstavljane u ulozi bolniarke ili prostitutke. Kit Gandal (Keith
Gandal) istie da tadanja moralizatorska Amerika demonizuje prostitutke i razlikuje se
npr. od Francuske koja ih je svojim trupama obezbeivala (Gandal 2008: 149).437 Debra
Modelmog govori o kampanjama protiv prostitucije, naroito prve decenije XX veka u
Americi, kojima su se ljudi borili protiv razvrata, nelegalnog seksa, alkohola i
venerinih bolesti. Gonoreja je simbolizovala opteprihvaenu kaznu za strastvene noi
koje su se prikazivale u kontrastu s pravom ljubavlju i seksualnim iskustvom u braku
(Moddelmog 2009: 910). ini se, meutim, da tipino viktorijanska degradacija
prostitutki zasnovana na kazni za promiskuitet ena, odmazdi koju pominje Kejt Milet
kako bi dokazala dvostruki standard patrijarhata (Millett 2000: 123), nije na snazi u
Hemingvejevom delu. Hemingvej ustaje u odbranu prostitutki nalazei da su neretko
emotivno i ekonomski pouzdanije od ena koje nisu raale decu (SL: 823824).
Hemingvej objanjava da prostitutke odlikuje ista vrsta ignorisanja posledica koja
esto navodi vojnika, boksera ili matadora da izabere svoju profesiju, ali i da oboli od
sifilisa. Hemingvej smatra da mukarci ne misle na budunost koliko na svoje seksualno
zadovoljstvo (DIA: 8688).

436
Hemingvej je svestan ove drutvene konstrukcije kada kae da to je neko u Africi lepi, oboleva od
vie bolesti (TAFL: 263).
437
Prostitucija u Italiji bila je regulisana zakonom do 1958. godine (Moddelmog 2009: 21). Defri Viks
(Jeffrey Weeks) ukazuje na ratnu nimfomaniju koja dovodi do moralne panike i anksioznosti u Velikoj
Britaniji tokom ratnih godina (Weeks, prema ibid., 22).

212
 Dudit Feterli govori o Hemingvejevoj naglaenoj mizoginiji, koja se, izmeu
ostalog, ogleda i u njegovom prikazivanju ene kao komada mesa, tj. prostitutke ili
antiteze oseajnosti, nenosti, idealizma i, konano, znanja (Fetterley 1978: 51). Ne
slaemo se sa stavom koji izbor prikazivanja jednog dela stvarnosti izjednaava sa
stavom pisca. Hemingvejeva estetika svedoenja, meutim, ne bi bila potpuna ukoliko
ne bi ukljuila i prostitutke. Hemingvej pokazuje veliku empatiju prema prostitutkama
marginalizovanom, nenormativnom modelu enskosti.
Prostitutke po Hemingvejevom delu etaju kao neke ludakinje po ulicama,
predmet u rukama mukaraca gladnih osloboenja od ne samo seksualnih frustracija. U
prii Che Ti Dice La Patria prostitutke u Musolinijevoj Italiji subverzivno oivljavaju
viktorijanski model enske dolinosti, u romanu Zbogom oruje stalno su prisutne
(FTA: 9; 95), a u Petoj koloni ine neodvojiv deo panskog graanskog rata. Zagrljaj s
uzgrednim enama (Vukovi 1990: 28) u ratu Hemingvejevim junacima donosi
seksualno olakanje, ali on ne predstavlja samo to. Prostitutke u Hemingvejevom delu
mogu oznaiti strah od tzv. dobrih devojaka kao u romanu Ostrva u struji (IIS: 269) ili
nerazumevanje razloga zbog koga su ljudima kurve smene (ibid., 251). Hemingvej se
poigrava drutvenim konstrukcijama prostitutki i osoba homoseksualnog opredeljenja
kada kurvi iz ovog romana prema kojoj se svi odnose s potovanjem dodeljuje nadimak
Iskrena Lil (Honest Lil) (ibid., 266), dok ona povlai razliku izmeu svoje profesije i
perverzije, i dodaje da sama nema lezbejskih sklonosti (ibid., 276). Hemingvej, bez
sumnje, progovara kroz enski lik koji, uz oiglednu homofobiju, prostituciju smatra
marginalizovanom drutvenom konstrukcijom koja ima tzv. vii status od
homoseksualnosti. Prostitucija u romanu Zbogom oruje dobija groteskne obrise kada se
kurve iz javne kue premetaju u kamion s vojnicima, jedna od njih pokuava da
izazove vojnike palacajui jezikom (FTA: 168), dok dve mlade device-kurve dok plau
lie na divlje ptice (ibid., 174175). Prevaziavi na trenutak rodnu obeleenost
marginalizovanog diskursa prostitucije, Hemingvej ovog puta ukazuje na nemo
seksualnog, pa i uzgrednog, zadovoljenja pred ratom kao negacijom pozitivnog
principa.438

438
U prii isto, dobro osvetljeno mesto etnja prostitutke i vojnika ulicom dok rat traje podsea na
nitavilo, a vojnik na duha (Bennett 1970: 7879).

213
 Gotovo na samom poetku romana Sunce se ponovo raa, posle uvodne prie o
Robertu Konu i njegovoj verenici Fransis Klin, pripoveda Dejk Barns posmatra
privlanu devojku na ulici, za koju itaoci ubrzo saznaju da se govori o prostitutki
Dordet Hobin (Georgette Hobin) koju Dejk potom izvodi na veeru zbog
sentimentalne ideje da bi bilo lepo da ne veera sam. Dejk vrlo brzo odbija njenu
seksualnu ponudu objanjavajui joj da je bolestan i povreen u ratu, na ta mu ona
odgovara da su svi bolesni (SAR: 1314). Na bal musette na kome su se okupili i neki
od ostalih protagonista romana, Dejk je predstavlja imenom Dordet Leblank
(Georgette Leblanc) (ibid., 15).439 Hemingvejeva queer teoretiarka Ira Eliot ukazuje na
to da je njeno ime feminizovana verzija mukog imena Dord koje oznaava
univerzalnog mukarca (Elliott 1995: 8182). Homoseksualni mukarci koji se oko Bret
okupljaju dovode se u vezu s Dordetom i ukazuju tako na koncept rodne i seksualne
nepostojanosti. Dejk mukarce nenih ruku, belih lica i talasaste kose (SAR: 17) ita
kao homoseksualce, to nam pokazuje da homoseksualnost ne zavisi samo od veze s
objektom seksualne elje, ve i koncepta performativnosti roda. Kao to drutvo stvara
ideju pogrenog roda, prostitutke se smatraju izvitoperenom seksualnou ili formom
izopaene elje. Poto u romanu junakinju Dordet uvodi neposredno pre Bret,
Hemingvej pokazuje u kojoj je meri spoljanjost varljiva kategorija koja esto prikriva
stvarni rodni identitet. Funkcija prostitutke Dordet u romanu nalazi se, izmeu
ostalog, i u tome da svojom usamljenou pojaa utisak Dejkove usamljenosti i uvede
Bret kao Novu enu, ali i da ukae na ideju pretvaranja i imitacije (Patterson-Miller
1995: 171172). Lepa spoljanost se u ovom kljuu uvek ispostavlja lanom, kao to
lepa devojka s poetka romana postaje prostitutka Dordet s loim zubima (SAR: 14),
a Bret previe liberalna Nova ena koja ne zavreuje Dejkovu, Robertovu ili Majkovu
ljubav. Uzimajui u obzir da Bret dosledno oponaa prostitutku, ona u izvesnom smislu
vri funkciju Dordet, ime se ove dve junakinje povezuju u jedan lik.
Da Hemingvejeve konstrukcije ena nisu jednoline pokazuje i pria Svetlost
sveta (The Light of the World), u kojoj je oigledno potovanje prema
prostitutkama (Fantina 2005: 112) ili saoseanje prema enama koje se ne odlikuju
normativnom fizikom lepotom. U ovoj prii svedoimo raznolikoj grupi od pet kurvi

439
Dordet Leblank (18691941) je francuska operska pevaica i glumica, sestra romanopisca Morisa
Leblanka (Maurice Leblanc), popularna u pariskim umetnikim drutvenim krugovima.

214
od kojih je jedna nestvarno velika, dve takoe velike i priglupe, a dve dostojanstvene. U
grotesknom opisu, dva mukarca vide prostitutku Alis (Alice) kao odvratnu gomilu
mesa ili plast sena, dok narator prie uoava njen lep glas (CSS: 293294), najlepe
lice koje je do tada video, lepu glatku kou, prijatan glas, prijateljsku narav, ali enu
veliku kao tri ene (ibid., 297). Hemingvejevo poigravanje drutvenim konstrukcijama
tipa prostitutke temelji se na subverziji stereotipnih ideja o njihovoj runoi. Isticanje
lepog glasa Alis sugerie da se njoj moe verovati ona uspeva da ubedi itaoce u
verovatnost svoje prie, nasuprot lai iskaza druge kurve, nazvane Izblajhana
(Peroxide), s kojom se spori oko prava na seanje na sada pokojnog bokserskog
ampiona Stiva Keela (Steve Ketchel) (ibid., 295). Prostitutke zauzimaju prostor koji
se istovremeno nalazi van javne i privatne sfere. Kao to se ene tradicionalno vezuju za
domen kue, a mukarci za javni domen, prostitutke ne polau pravo ni na jedan od njih.
Dok objanjava da je trebalo da se za Stiva uda, Izblajhana sanjari o kunom ivotu i za
sebe stvara daleki svet koji postoji van njenog tela, tj. svet koji joj dozvoljava da bude
supruga ili kaluerica. Ona odbacuje sopstveno telo kako bi prigrlila duhovni brak i
spajanje dvaju dua (Strong 2008: 54). Optuujui je da lae, Alis Izblajhanoj razbija
iluzije i primorava je da preispita svoja uverenja i shvati kako je jedini dom koji e
ikada imati njeno telo, to je vizija praznine. Kao to Izblajhana mata o
tradicionalnom kunom ivotu i eli da postane kuni aneo, ona istovremeno sanja o
beloj boji koe (ibid., 55). Prenaglaenim isticanjem Stivove beline i istoe, kao i
izbeljivanjem svoje kose, Izblajhana pokazuje da eli da bude bela i postane deo ljudi
svetle puti (CSS: 295296).440 Alis i Izblajhana pokazuju kako pojedinana izvoenja
identiteta zavise ne samo od nas samih, ve i od publike koja posmatra, tj.
reprezentacije i samoreprezentacije roda.
Hemingvej poruuje da se rodni identitet, kao i kategorije drutvene
normativnosti (kuni aneli) i drutveno marginalizovanog diskursa (prostitutke),
konstruiu, pre nego da naprosto postoje. Teatar rata ne uspeva da prevazie
viktorijanske ideal-tipove monih mukaraca i ednih ena, niti mu je to bila namera.
Ukoliko rat, pre svega, pojaava carpe diem motiv i ensku prijemivost za seksualno
zadovoljenje mukarca, uloga prostitutke se ne moe ograniiti na ovaj njegov aspekt.

440
Ejmi L. Strong insistira da se Svetlost sveta ita u kontekstu rasne dihotomije izmeu svetlog i
tamnog (Strong 2008: 56).

215
Iako ih je zasigurno poljuljao, Prvi svetski rat nije iskorenio duboko ukorenjene
viktorijanske nazore o moralnoj ispravnosti i normalnosti.

4.3 ene i meuprostor: alternativni modeli enskosti

Izvesne Hemingvejeve junakinje zauzimaju neodredivo znaenjsko polje ili

meuprostor jer svojim osobinama ukazuju na istovremenu pripadnost razliitim
vredsnosnim kategorijama. Njihovom uslovnom podelom na nekoliko podvrsta,
pokuaemo da u okviru tri zasebna odeljka pokaemo kako su tzv. odsutne ene u
Hemingvejevom delu i dalje strukturalno prisutne u svesti autora ili junaka; kako ne
mogu biti vie od rasnih ili seksualnih hibridnih identiteta; i kako gotovo uvek lebde u
pukotinama jasnih obrisa sopstvenog fizikog izgleda, i tipino maskulinih ili femininih
oblika ponaanja. Umesto da se njegovi enski likovi oznae jednim ili drugim imenom,
trebalo bi uoiti alternativne modele femininog ponaanja (Nagel 1996: 99) koje
Hemingvej prikazuje.

4.3.1 Odsutne ali prisutne ene

Iako bi nas provokativni naslov Hemingvejeve zbirke kratkih pria Mukarci bez
ena mogao odvesti u pravcu analize eskapistikog mukog sveta gde ena nema, stvari
u Hemingvejevom delu nisu jednostavne da bismo odsutnost Hemingvejevih junakinja
samo na ovaj nain mogli da razumemo. Hemingvej nudi objanjenje ovog naslova i
kae da je u zbirci ublaujui441 enski uticaj odsutan na vie naina: putem vebe,
discipline, smrti ili neke situacije (Hemingway, prema Tyler 2004: 55). Hemingvejevo
delo moe biti prostor za ispitivanje dve uslovne kategorije enskog odsustva. Prvo,
junakinje koje nisu fiziki prisutne u ivotu junaka, sopstvenom smru ili nekim drugim
razlogom, upravo zbog toga junacima nedostaju ili nastavljaju da postoje u njihovom
nostalginom seanju ili seanju novih ena koje su ih zamenile. enska figura se ovde
moe smatrati strukturalnim odsustvom, s obzirom na to da su Hemingvejeve junakinje
izraeno prisutne u svojoj odsutnosti. Naa analiza oslanja se na uverenje da su ene
uvek prisutne u mukoj samopredstavi (Mosse 1996: 53), imajui u vidu da junak

441
U originalu: softening.

216
svoju mukost gradi uporeenjem sa enama ili drugim mukim antitipovima. ene su u
ovom sluaju fiziki nevidljive, ali dominantne u svesti mukaraca. Druga kategorija
odsutnih junakinja podrazumeva ene smiljeno izbaene iz Hemingvejevih pria koje u
ovom sluaju pretpostavljaju visok nivo meanja biografije i fikcije.
U noveli Starac i more ena glavnog junaka Santijaga nije vie iva, ali poto se
s njenom slikom na zidu oseao previe usamljenim, Santijago je premeta na policu u
oku sobe i dri ispod iste koulje (OMS: 10). Fetiizacija Santijagove mrtve drage
postaje tim izraenija to eninu sliku ne dri na vidnom mestu njeno prisustvo u
Santijagovom ivotu se pojaava zbog toga to je doslovno potisnuto. Ponaanje
Santijaga prema svojoj umrloj dragoj bi, takoe, trebalo dovesti u vezu s njegovom
feminizacijom mora i njegovim punim potovanja odnosom prema femininom
prisustvu (Stephens and Cools 2013: 77). Santijago more naziva la mar, imenicom
enskog roda kojom panci oslovljavaju more kada ga vole, za razliku od varijante el
mar kada more predstavlja protivnika ili neprijatelja (OMS: 20).442 Santijago je more
uvek video kao feminino, neto to prua ali i oduzima naklonost, znajui da ne moe
protiv sebe jer na nju utie mesec ba kao i na enu (ibid., 21).443 Dok Rena Sanderson
istie Santijagovu mitologizaciju mora jer more vidi kao Veliku Majku, bezvremenu i
444
vanistorijsku (Sanderson 1996: 192), Suzan Bigel upozorava da su mnogi
Hemingvejevi kritiari prevideli injenicu da se mona enska figura nalazi ve u
samom naslovu novele kojim se more po vanosti izjednaava sa Santijagom (Beegel
2002: 131).445 Santijago bi, u tom smislu, mogao da predstavlja muki princip koji je
suprotstavljen enskom od ije udi zavisi, ali koji pokuava da pobedi. Santijago,
meutim, otkriva da vie ne sanja ni ene ni svoju enu, ve samo mesta ili mlade
lavove koji se igraju na obali (OMS: 17), kao u poslednjoj sceni novele:

442
More ima pozitivnu konotaciju i u romanu Ostrva u struji (IIS: 240), dok je okean u negativnom
smislu prikazan kao prevrtljiva ena (ibid., 371).
443
Poto je mesec lien vlastite svetlosti i poto samo predstavlja odraz sunca, kao i zbog toga to prolazi
kroz razne mene i menja oblik, on esto simbolizuje zavisnost i enski princip (Gerbran i evalije 2009:
568).
444
More je simbol roenja, preobraaja i dinamike ivota sve dolazi iz mora i sve se u more vraa. Kao
voda u kretanju, more predstavlja situaciju ambivalentnosti, te u isti mah moe biti slika ivota i slika
smrti (ibid., 585).
445
Suzan Bigel kae kako je Santijago oenjen morem, dok ga gubitak supruge ispunjava dodatnim
saoseanjem prema (dodue mukoj A. . K.) ribi (Beegel 2002: 138).

217
 Gore u kolibi, starac je ponovo spavao. Jo uvek je spavao lica
zagnjurenog u jastuk, a deak je sedeo pored njega, posmatrao ga. Starac
je sanjao lavove.

(ibid., 92)446

Santijagova borba pretpostavlja dokazivanje mukosti koja se zasniva na tipino mukoj

aktivnosti, fizikoj snazi i izdrljivosti, samodokazivanju i potiskivanju enskog drugog.
Potiskivanje femininog prisustva vidi se u prii Velika reka sa dva srca koja
sugerie da je feminino najbolje potpuno izbegavati (Comley and Scholes 1994: 71).
Junak Nik Adams ne nalazi hrabrosti da ue u movaru, izmeu ostalog, zato to
duboka movara predstavlja emociju, opasnost od zavisnosti ili izgubljenosti, duboko
nesvesno ili majinski izvor (Hale 1962: 637). Ljubav je vidno odsutna u ivotu Nika
Adamsa, ba kao i rat iz koga se vratio. Nik potiskuje seanje i izbacuje ene iz svoje
sadanjosti. Feminino odsustvo u ovoj prii jeste strukturalno, zapravo je i dalje negde u
pukotinama Hemingvejevog teksta, premda doslovnog femininog uticaja (ene ili
majke) nema.
U romanu Ostrva u struji ili prii udna zemlja prva supruga junaka prisutna
je u njegovoj svesti iako se od nje davno razveo, dok su na njenu idealizovanu sliku
njegove sadanje, prelepe i mlade, devojke ljubomorne. Ovo ide u prilog tezi Kejt Milet
o seksualnoj hijerarhiji i mukoj patrijarhalnoj prevlasti pod kojom se ene okreu jedna
protiv druge kao rivalke a zapravo su kanjene. Tom Hadson u pomenutom romanu jo
uvek je zaljubljen u svoju prvu enu (IIS: 8), a svako njegovo seanje na nju obojeno je
neizmernom nostalgijom (ibid., 220). Kada ona sasvim sluajno u njegov ivot ulazi
ponovo, on shvata u kojoj su meri sve druge ene njena imitacija (ibid., 305). Njen
fiziki izgled i dalje lomi njegovo srce kao u ranije pomenutoj Bajronovoj pesmi (ibid.,
311), a njegovo oseanje pripadanja njoj ostaje neukaljano i pored svih kurvi u ijem je
drutvu bio (ibid., 316). Suprotno uverenju da hemingvejevski junak uvek prvi ostavlja
enu, Toma Hadsona je njegova jedina ljubav ostavila jer joj je postao dosadan (ibid.,
324). Kao u nekom delu tzv. niske knjievnosti, prava ljubav je osuena na kraj, a pravi
mukarac na sopstveno seanje na enu koja je tu i kada fiziki nije prisutna. Roder u
udnoj zemlji izbegava da Heleni izjavi ljubav (CSS: 607), izmeu ostalog i zato to

446
U originalu: Up in the road, in his shack, the old man was sleeping again. He was still sleeping on his
face and the boy was sitting by him watching him. The old man was dreaming about the lions.

218
bi tom lai izneverio ljubav koju i dalje osea prema svojoj prvoj eni s kojom ivot
vie nije bio mogu poto je ona izgubila njegove prve rukopise, a on zbog toga gotovo
prestao da die (ibid., 647).
U svetlu meanja Hemingvejeve biografije i fikcije, Derald Kenedi (J. Gerald
Kennedy) ukazuje na Hemingvejev metod izostavljanja kojim se ukida autobiografski
element. Hemingvej, naime, izbacuje Hadli Riardson iz romana Sunce se ponovo raa
koja se, potom, pretvara u skriveno ensko prisustvo (Kennedy 1996: 200201). Dok
druge biografske ene obezbeuju prisustvo u romanu, kao na primer Daf Tvajzden u
ulozi Lejdi Bret Eli,447 Hadli se, prognana iz Hemingvejevog prvog romana, vraa u
romantizovanom i idealizovanom obliku u Pokretnom prazniku:

Kada sam ponovo ugledao svoju enu kako stoji pored ina dok je voz
ulazio u stanicu prolazei pored gomile drva, zaalio sam to nisam umro
pre nego to sam u ivotu voleo bilo koga osim nje. []
Voleo sam nju i nikog drugog i bilo nam je predivno kad smo bili sami.
Posao mi je dobro iao i odlazili smo na sjajna putovanja; pomislio sam
da smo ponovo nedodirljivi, i tek kad smo se u kasno prolee vratili iz
planina u Pariz, ono je ponovo poelo.

(MF: 126)448

Simbolika eliminacija tzv. ukopiteljke Hadli iz Hemingvejevog Sunca smatra se

Hemingvejevom osvetoljubivom kaznom za njen tajni sporazum s Daf koji je
Hemingveja spreio da doivi seksualno iskustvo (Barlowe 2002: 29). Hadli, na taj
nain, postaje odsutno prisustvo u ovom romanu, ali prisutno odsustvo u drugim delima.
Glas Hadli je uutkan u prii Velika reka sa dva srca, a njeno odsustvo omoguuje
glorifikaciju usamljenikog uivanja bez zamrenosti zatoenitva ljubavnog odnosa
(Mandel 2002: 243). Hemingvej, zapravo, dozvoljava Hadli da govori utanjem (ibid.,
255). Kada Hemingvej s jednim svojim prijateljem govori o pisanju, Hadli povremeno
uestvuje u njihovom razgovoru ali se osea ukljuenom, tj. deliem njihove bliskosti,
za razliku od trenutaka njegovih razgovora s Gertrudom Stajn kojima nije pripadala

447
Linda Vagner-Martin takoe kae da se lik Bret temelji na Daf Tvajzden (Wagner-Martin, prema
Barlowe 2002: 28).
448
U originalu: When I saw my wife again standing by the tracks as the train came in by the piled logs at
the station, I wished I had died before I ever loved anyone but her. [] I loved her and I loved no one
else and we had a lovely magic time when we were alone. I worked well and we made great trips, and I
thought we were invulnerable again, and it wasnt until we were out of the mountains in late spring, and
back in Paris that the other thing started again.

219
(MF: 31; 19). Na zaelju niza ena kojima je Hemingvej bio oduevljen, Hadli
Riardson do kraja Hemingvejevog ivota ostaje ensko prisustvo u koje je (pogreno?)
upisivao nevinost i iskrenost.
Hemingvejeva teorija ledenog brega, odnosno izostavljanje najvanije
informacije, se, po svemu sudei, odnosi i na njegove junakinje koje su prisutne u svojoj
odsutnosti, izostavljene kako bi itaoci proitali njihov uinak na mukarevu
samoreprezentaciju roda.

4.3.2 Izmeu kategorija: rasna transgresija i izvoenja ludosti

Hemingvejeva dela naglaavaju i ambivalentnost enskog identiteta

Hemingvejevih junakinja, tzv. sivu zonu njihovog postojanja, svojevrsno meustanje
koje se suprotstavlja njihovoj jasnoj klasifikaciji na kojoj je Hemingvejeva tradicionalna
kritika dugo insistirala. Pokuaemo da pokaemo kako mnoge Hemingvejeve junakinje
nije lako smestiti u precizno odeljive kalupe.
Analizirajui Hemingvejevo stvaralatvo, Mark Spilka skree panju na enske
hibride koji ine meavinu nesebinih ljubavnica i otmenih heroina (Spilka 1995: 79).
Danijel Traber ukazuje na Hemingvejev subverzivni postupak pozivajui se na teoriju
transgresije i diskurzivnih praksi Miela Fukoa, po kojoj se transgresija sastoji iz
ogoljavanja ili otkrivanja granica koje ne bi mogle da postoje ako ne bi bile
nepremostive, a transgresija ne bi imala smisla ukoliko bi se granice sastojale iz iluzija i
senki. Samo ukoliko idemo do granica, u stanju smo da zamislimo ta nedostaje ili ta je
izbaeno (Traber 2005: 33). 449 U izvesnom smislu, Hemingvejevo delo pokazuje
opsednutost graninim podrujima i nejasnim prelazima iz jednog roda u drugi. Radi
jasnije analize Hemingvejevih junakinja, naslovni meuprostor e se oslanjati na dva
kriterijuma. Polazei od pretpostavke da se rasa u Hemingvejevom delu dodiruje s
drugim obelejima (rodnog) identiteta, naa analiza e pokuati da prikae
Hemingvejevu naroitu fascinaciju transgresivnom seksualnou, koja potom poprima
oblik privlanosti ili odbojnosti za njegove junake. Nensi R. Komli i Robert Skouls
naglaavaju injenicu da se seksualne istine za Hemingveja ne nalaze u centru

449
Granina podruja su proizvod anksioznosti, nain kojim se regulie ta je dozvoljeno, a ta nije
(Traber 2005: 34).

220
standardnih heteroseksualnih praksi, ve na marginama. Seksualne istine u
Hemingvejevom delu lee na mestu perverzije ili meanja rasa, odnosno tamo gde
seksualnost prelazi rasne granice ili naruava drutvene tabue (Comley and Scholes
1992: 269270). Hemingvejevo delo takoe prikazuje junakinje obolele od neke vrste
zdravstvenog poremeaja i pritom se prevashodno poigrava Frojdovim idejama enske
histerije koje enskost esto dre principom tame, misterije i obmane (Rosi 2008:
32). Histerija junakinja u Hemingvejevom delu moe poprimiti oblik otupelosti,
priguenog nervnog sloma, tipino enske promene raspoloenja ili nimfomanije, a
moe se smatrati odgovorom na kunu zatoenost, odnosno pandanom mukog
duevnog sloma izazvanog ratom.
Imajui u vidu Hemingvejevo gradacijsko odvajanje od ekonomije stereotipa ili
metonimijskog premetanja u prikazivanju afrikih domorodaca u delima iz pedesetih
godina prolog veka, konceptima o kojima govori Toni Morison, lik Debe u delu Kao
svitanje postaje primetan, a Patrik Hemingvej upozorava da bi svakako trebalo obratiti
panju na ovu junakinju (TAFL: 304). Hemingvejeva fascinacija rodnim
transformacijama esto je povezana s tzv. afrikom primitivnou. Hemingvej
primitivnu Afriku smatra idealnim mestom seksualnih fantazija (Fantina 2005: 131),
uz stalnu erotizaciju rasne drugosti (Eby 2002: 150). Hemingvejev odnos s Debom,
afrikom verenicom koja mu obezbeuje ulaz u Vakamba pleme, od poetka ima
naglaenu erotizovanu notu. Ona voli da dodiruje konu futrolu njegovog pitolja i da je
dri vrsto uz butinu (TAFL: 23; 132; 238). Fetiizacija falusnog pitolja dopunjuje se i
fetiizacijom njegovih oiljaka, a u obrnutom smeru njene glave, vrata i uiju koje
Hemingvej voli da dodiruje (ibid., 52), ili njenih prelepih tvrdih ruku u kojima uiva
(ibid., 53). Opis odnosa Hemingveja i Debe prikazuje u kojoj meri je Hemingvej umeo
da erotizuje pasuse dela Kao svitanje i postavi pitanja prelaenja granica seksualne
dolinosti u Africi, s obzirom na to da njegovo udvaranje biva ogranieno prisustvom
Udovice (the Widow), Debine majke (ibid., 304):

Devojka je spustila glavu na moje krilo i prstima prelazila preko drke

pitolja. Znao sam da eli da prstima idem po liniji njenog nosa i usana i
da joj zatim neno preem preko linije brade i osetim liniju tamo gde je
posekla kosu tako da joj uokviruje lice i da onda pod prstima osetim
njene ui i preem preko temena. U tome je sva delikatnost udvaranja i to

221
 je sve to sam mogao da uradim ako bi Udovica bila prisutna. Ali, i ona
je mogla da istrauje, neno, ukoliko bi to elela.
Lepoto grubih ruku.
Biti dobra ena.
Kai Udovici da ode.
Ne.
Zato?
Rekla mi je i ja je jo jednom poljubih u teme. Veoma neno je
istraivala rukama, a onda me je uzela za desnu ruku i prinela je tamo
gde je elela da je dodirnem. Privio sam je uz sebe i spustio drugu ruku
tamo gde joj je bilo mesto.
Ne, rekla je Udovica.

(ibid., 132)450

Premda Hemingvej Debi posveuje itave pasuse i povremeno je ini prvom enom, on
ne zaboravlja na njenu rasnu drugost, a time i njenu dvostruku potlaenost ona nije
samo ena, ve i ena nebele rase. Poto je Deba ena, ali i ena druge rase, ini se da
joj Hemingvej s veom lakoom doputa seksualnu dominaciju, znajui da je ona
kratkog daha. Upravo u trenucima svoje seksualne dominacije, Deba izraava elju da
postane Hemingvejeva poslednja ena, korisna ena, ne samo ena-igraka koju e
ostaviti (ibid., 133). Dok Deba pored Meri stoji mirno kao vojnik (ibid., 183), Meri
joj ne pridaje mnogo znaaja jer nije bele rase, a Hemingvej Debu naputa svaki put
kada s Meri pravi posebnu Afriku (ibid., 282), i, konano, kada se po zavretku
safarija vrati za Ameriku.
Hemingvej spaja pitanja rase, kolonijalizma i roda i u ovom delu koje
fikcionalizuje njegov safari u Keniji. Deba, Hemingvejeva afrika verenica, zapravo je
njegova ulaznica u svet Vakamba (Wakamba) plemena iji deo eli da postane. Ejmi.

450
U originalu:
The girl had laid her head in my lap and was fingering the pistol holder. I knew she wanted me to trace
the outline of her nose and her lips with my fingers and then touch the line of her chin very lightly and
feel the line where she had her hair cut back to make a square line on the forehead and the sides and feel
around her ears and over the top of her head. This was a great delicacy of courtship and all I could do if
the Widow was there. But she could explore too, gently if she wished.
You hard-handed beauty.
Be good wife.
You tell Widow go away.
No.
Why?
She told me and I kissed her on the top of the head again. She explored very delicately with her hands and
then picked my right hand up and put it where she wished it. I held her very close and put the other hand
where it should be.
No, the Widow said.

222
Strong istie da razlog zbog koga se Meri ne optereuje njegovim odnosom s Debom
jeste zato to Deba nije bele rase. Meri instinktivno veruje u sopstvenu privilegovanu
poziciju bele amerike heteroseksualnosti koja e je zatititi od seksualne privlanosti
Hemingvejeve afrike ljubavnice, uverena da Deba ne moe da ugrozi njenu kulturnu
poziciju (Strong 2008: 126). Verujemo da Meri zato kae da joj ne smeta ukoliko je
njen mu s Debom samo ukoliko nju voli vie, a ionako je odustala od toga da ga
disciplinuje jer je potpuno beznadean (ibid., 215). elei i sama da postane deo Afrike
koja je toliko opinila njenog mua, Meri se oia tako da lii na ene Vakamba
plemena (ibid., 280). Hemingvej ni na koji nain ne osea da bi frizura Meri mogla da
zameni Debu, njegovu afriku enu, razmilja kako je njegova dunost da bude s obe
ene (ibid., 270), i pravi jasnu razliku izmeu dve Afrike koje Meri i Deba
predstavljaju:

Posle izvesnog vremena gospoica Meri dola je u krevet, i ja sam negde

sklonio drugu Afriku i mi smo ponovo napravili nau Afriku. Bila je to
druga Afrika iz koje sam doao i, u poetku, oseao sam crvenilo451 kako
mi se razliva do grudi i prihvatio to, i nisam uopte razmiljao nego samo
oseao ono to sam oseao kao i to kako se Meri lepo osea u krevetu.
Vodili smo ljubav jednom, i jo jednom, i nakon treeg puta, tihi i
mrani, bez rei i razmiljanja, kao pljusak meteora koji moe da se
pojavi u jednoj hladnoj noi, otili smo na spavanje.

(ibid., 282; kurziv A. . K.)452

Kada je bio s Meri, Hemingvej je morao da ugui autentinost svog afrikog iskustva,
jer bi tada postajao samo posetilac u Africi, konstrukcija britanskih kolonista, belih
lovaca i zakupnik lovita (Strong 2008: 132). Meri ne prihvata lako Hemingvejevu
potrebu da se Vakamba plemenu vizualno prikloni i pokuava da zatiti njegovu
reputaciju koju ima u amerikoj literarnoj tradiciji i koja se zasniva na jakoj
reprezentaciji bele mukosti. Razlog zbog kog nije eleo da ovo delo objavi za ivota

451
U delu U podnoju Kilimandara se umesto the red spilling navodi izraz the old splitting
(doslovno: stara podvojenost) (UK: 410), kojim se ukazuje na Hemingvejev obiaj iz prolosti da voli
dve ene istovremeno.
452
U originalu: After a while Miss Mary came in to the bed and I put the other Africa away somewhere
and we made our own Africa again. It was another Africa from where I had been and, at first, I felt the
red spilling up my chest and then I accepted it and did not think at all and felt only what I felt and Mary
felt lovely in bed. We made love and then made love again and then after we had made love once more,
quiet and dark and unspeaking and unthinking and then like a shower of meteors on a cold night, we went
to sleep.

223
moda se krije u potencijalno problematinoj tematici dela meanju rasa, prihvatanju
kulture afrikog plemena i potrebi da se odbaci bela rasa (ibid., 134). Hemingvej
razume da bi se njegovo shvatanje sopstva promenilo u zavisnosti od izbora jedne ili
druge ene: Deba mu obezbeuje zvanian ulaz u Vakamba pleme preko njihove
veridbe, a Merina uloga sastoji se u tome da ga kao glas bele kulture, podseti da ne bi
trebalo da ode predaleko. Meri je razumela Hemingvejevu potrebu da postane deo
sredine u kojoj bi se u odreenom trenutku naao pa je tolerisala njegovu afriku
romansu. Meri, meutim, u naletu ljubomore pie zamiljeni govor kojim se obraa
svim enama koje misle da njenog mua mogu usreiti vie od nje. Meri naglaava da je
govor namenjen iskljuivo belim enama i da se ne odnosi na njegovu verenicu ukoliko
e Deba zadrati status dodatne ene (TAFL: 98), kao i da joj je drago to Hemingvej
ima takvu verenicu i to je sve tako jednostavno u podnoju planine (ibid., 99). Nita
nije jednostavno u Hemingvejevoj prozi, koja i ovog puta preispituje stanovita
esencijalizma, i, u izvesnoj meri, podrava performativni konstruktivizam po kome ne
postoje sutinski jasni atributi mukaraca ili ena, roda ili rase.
Debina seksualna osloboenost ne ini se stvarnom u smislu da nije istorodna
seksualnoj osloboenosti Novih ena s poetka XX veka. Njena erotska privlanost
pojaana je Hemingvejevom namernom erotizacijom teksta, a u osnovi njegovom
fetiizacijom ena druge, nebele rase. Osim ukoliko podrobnije ne istraimo seksualne
obiaje Vakamba plemena, to prevazilazi okvire ovog rada, ne moemo sa sigurnou
tvrditi u kojoj meri je seksualna sloboda afrike Debe realna, a Hemingvej nam kae
kako su stvari u Africi istinite samo u ranu zoru, a lane ve do podneva (ibid., 179).
Osim Hemingvejevih uivanja u seksualnim zadovoljstvima u Africi, Hemingvej se
zadrava i na drugim rasnim opisima. Oigledno na strani imperijalistikih kolonizatora,
Hemingvej vidi Afriku kao igralite na koje polae apsolutno pravo (Fantina 2005:
134). Premda bismo u ovakvom Hemingvejevom stavu mogli prepoznati strah od
drugog, Hemingvejevo delo Kao svitanje implicira Hemingvejev neodreen pokuaj da
sebe uini drugim (ibid., 140141),453 ali i njegovu prostu ravnodunost (ibid., 143).
Podravajui ovo tumaenje koje se umnogome razlikuje od rasistikih optubi na raun
pisca, verujemo da se odgovor na pitanje kako Hemingvej razume Afriku nalazi ba u

453
U originalu: an attempt at self-othering.

224
njegovim reima da je afriki svet nestvarnosti okrutan stvarni svet koji je sazdan iz
nerealnosti realnog (TAFL: 118).
Osim rasom, enina drugost moe biti oznaena nejasnou koja je bliska
enskom problemu. Amerika bezimena ena iz prie Maka na kii (Cat in the
Rain) moe biti predstavnica priguene enske histerije ili tzv. mistike enstvenosti za
koju je po Beti Fridan odgovorna Frojdova biologistika teorija. Hemingvej mistinost
enskog iskustva u prii kontrastira s verbalnom tiinom Dorda, mua junakinje.
Dordovo potpuno odsustvo empatije, sada postaje odbrana od poplave njenih tipino
enskih emocija koje god one bile.454 Pria Maka na kii mogla bi se itati u kljuu
Sopstvene sobe Virdinije Vulf jer amerika ena zapravo ne eli da bude samo
refleksija svog mua. Dok Dord insistira na njihovoj identinosti, ena zahteva
razliku (Tyler 2002: 71). I dok tzv. ginekoloka itanja prie u kojima maka
predstavlja dete koje ena prieljkuje (Lodge, prema ibid., 73) i dalje u tradicionalnim
tumaenjima prie preovlauju, fokus prie potrebno je skrenuti s ispitivanja moguih
simbolinih znaenja make i razumeti da je Hemingvej kadar da stvori feministiku
junakinju nezadovoljnu tipino enskom situacijom, odnosno njenim zatoenitvom.
Naglaavajui tumaenja Hemingvejevih tzv. sporednih junakinja, arls Nolan
Mlai upozorava da pri analizi Helen Ferguson, bolniarke u romanu Zbogom oruje,
postoji vie moguih pristupa. Njeni emotivni ispadi mogli bi se pripisati prijateljskom
brigom za Ketrin, prethodnim loim ljubavno-seksualnim iskustvima, seksualnom
ambivalencijom, homoerotskim nagonima ili nekontrolisanim tipino enskim
promenama raspoloenja.455 Ne verujui u iskrenost ljubavi izmeu Ketrin i Frederika
Henrija, Helen se ini ovrslom od prolih iskustava jer upozorava da se njih dvoje
nikada nee venati jer e se svaati pre braka, ili e najpre umreti, ili e se svaati pa
onda umreti (FTA: 98). Helen pokazuje udnovatu brigu za zdravlje Ketrin (ibid., 99),
nije oduevljena kada se Henri vrati s fronta i preotme joj Ketrin, sva se zacrveni od
plaa posle histerinog napada kada objavljuje da Henrija mrzi jer je bestidni lani
Amerikanac u italijanskoj uniformi (ibid., 220), smiruje svoju samoprozvanu

454
U biografskom itanju prie, glavna junakinja za Keneta Lina predstavlja samog Hemingveja jer je u
vreme pisanja prie bio vrlo depresivan zbog naruene ivotne rutine roenjem prvog sina Bambija (Lynn
1987: 252253).
455
Iz predavanja Helen Ferguson i prijatelji u romanu Zbogom oruje (Helen Ferguson and Friends in
A Farewell to Arms), odranog 24. juna 2014. godine na esnaestoj konferenciji Hemingvejevog
drutva, San Servolo, Venecija, Italija.

225
nerazumnost samo kako bi ponovo postala nerazumna prijateljica koju Ketrin tei i
kojoj obeava da je nee ostaviti samu (ibid., 221). Helen Ferguson idealno oslikava
performativnost rodnog identiteta i svesno manipulisanje stereotipnim ulogama ene.
Ba kao Ketrin u odnosu s Henrijem, Helen zauzima meuprostor ili sivu zonu upravo
svojim izvoenjima ludosti (Traber 2005: 32). Njeno stanje, u izvesnoj meri, nastaje
kao posledica rata jer mukarci umiru, a njena se uloga svodi na brigu o ranjenicima.
Helen Ferguson konano biva zatoena izmeu kategorija jer njeno ponaanje asocira
na narueno zdravlje, stanje u koje ne dospeva zbog samo jednog uzroka. Tumaei
Hemingvejeve junakinje Bret, Ketrin i Mariju, arls Nolan Mlai postavlja
psihijatrijske dijagnoze jer svaka od njih tri pati od jednog tipa traumatske neuroze. U
tom kljuu, Ketrin iz romana Zbogom oruje pati od depresije, s obzirom na njeno slabo
psihofiziko stanje, razbijene iluzije, morbidnu opsesivnost smru, tmurnost i
razdraljivost (Nolan Jr. 2009: 106110). Bret iz romana Sunce se ponovo raa pati od
poremeaja linosti456 zbog koga se pokazuje impulsivnom, nestabilnom, usamljenom,
depresivnom, anksioznom, samodestruktivnom i izrazito promenljivom (ibid., 112
115). Marija iz romana Za kim zvono zvoni pati od duevnog sloma kao posledice
rata, traume koja je na poetku bila manifestovana njenom verbalno-emotivnom
paralizom i otupelou (ibid., 116117).
Neujednaenost u Hemingvejevom prikazivanju enske figure pokazuje da
njegove junakinje nisu samo objekti muke seksualne fantazije, ve i ene rastrojene
ratom i sveoptom krizom vrednosti na poetku XX veka. Mnogo posle nastanka ovih
junakinja, Hemingvejeva pria Smrti nema (Nobody Ever Dies) gradi jo jednu
Mariju koja, poto joj roeni brat pogine a nju uhvate kao ratnog taoca, histerino
uzvikuje da e joj mrtvi pomoi. Iako se drugima ini ludom, ona pronalazi neku udnu
veru upravo u trenutku kad joj je potrebna:

Sedela je, lea prikovanih za naslon sedita. Na udan nain, delovala je

samopouzdano. Bilo je to isto ono samopouzdanje koje je jedna njena
vrnjakinja pre neto vie od petsto godina oseala na trgu grada Ruana.
Marija nije o tome razmiljala. Niti je iko drugi u kolima o tome
razmiljao. Dve devojke, po imenu Jovanka i Marija nisu imale nita
zajedniko do tog iznenadnog i udnog samopouzdanja koje ih je

456
Neki od drugih naziva poremeaja linosti Borderline Personality Disorder u originalu:
nymphomania, sexual deviation, psychosexual disorder, sexual addiction (Nolan Jr. 2009: 114).

226
 obuzelo kada im je bilo potrebno. Ipak, svim policajcima u kolima bilo je
neprijatno povodom Marije sad kada je sedela pravih lea, lica obasjanog
svetlou lampe.

(CSS: 480)457

Prethodna analiza izvesnih Hemingvejevih dela potvruje istraivanje Dulijet Miel o

drutvenoj konstrukciji i rodnom obeleavanju enske histerije. Iako uvek iznova
feminizovana jo od XVII veka, histerija se naroito od Velikog rata transformisala u
parodiju ultraenskosti, imajui u vidu da je muka histerija morala da nestane i dobije
naziv traumatske nervoze. Hemingvejeve junakinje koje se transgresivno odnose prema
sopstvenoj seksualnosti pokazuju da su karakteristike histerije postale enske.
Svaka vrsta transgresivnog ponaanja Hemingvejevih junakinja im donosi neku
vrstu kazne, tj. epitet histerije, bolesti ili ludosti, s obzirom na to da njihov autor uvek
ima u vidu viktorijanske drutvene normative u vezi s konstrukcijama mukih i enskih
sfera delovanja.

4.3.3 Skup naroitih osobina ili hemingvejevske ene

Hemingvejevske junakinje koje se odlikuju meavinom naroitih osobina mogle

bi se, radi sistematinog razumevanja Hemingvejevog dela, razdvojiti u tri zasebne
kategorije. Prvo, junakinje u Hemingvejevom vrednosnom sistemu mogu biti idealne
pre svega po fizikom izgledu, ali osim lepote moraju imati i neka druga svojstva zbog
kojih su privlane junacima i zbog kojih se najvie pribliavaju Hemingvejevoj
kategoriji erke. 458 Zatim, junakinje mogu biti idealizovane od strane junaka koji
njihove nedostatke pretvaraju u mesta seksualne radosti, to Hemingveju dozovljava
mogunost da se opovrgne vanost normativno prijatnog fizikog izgleda ene. Treu

457
U originalu:
She sat there holding herself very still against the back of the seat. She seemed now to have a strange
confidence. It was the same confidence another girl her age had felt a little more than five hundred years
before in the market place of a town called Rouen.
Maria did not think of this. Nor did anyone in the car think of it. The two girls named Jeanne and Maria
had nothing in common except this sudden strange confidence which came when they needed it. But all
of the policemen in the car left uncomfortable about Maria now as she sat very straight with her face
shining in the arc light.
458
Hemingvej kae da itavog ivota ali to nema erku (SL: 280; 343; 555).

227
grupu junakinja ini specifian skup tipino maskulinih i femininih osobina. 459
Seksualna osloboenost Nove ene samo je jedna od tema na koje Hemingvej upuuje, s
obzirom na to da Hemingvejeve junakinje prikladno pokazuju ambivalentnost graninih
podruja, po pravilu imaju osobine oba pola viktorijanskog binarizma anela i
udovita.
Hemingvejeve junakinje-lepotice ne mogu se samo odlikovati privlanim
fizikim izgledom da bi bile hemingvejevske. Pored plave ili crne kose, dugih nogu ili
pak androginog izgleda (Fantina 2005: 113), one esto trae potvrdu ljubavi od svojih
mukaraca ili su, pak, seksualno osloboene. Ketrin iz romana Zbogom oruje je visoka,
plava ena, zagasitog tena, sivih oiju (FTA: 18), ali ona Henrija ne osvaja samo
lepotom. Ona podrhtava u Henrijevom naruju (ibid., 84) i upravo je to ono to je ini
naroitom. Dok veto manipulie svojom ludou, Ketrin razume da preputanjem
mukarcu paradoksalno zauzima poziciju dominacije jer on tako postaje rtva njene
igre. U skladu s konceptom mimikrije Lis Irigaraj, Ketrin smiljeno preuzima
nametnutu enskost kako bi na trangresivan nain razotkrila mehanizme koji je tlae.
Njeno obitavanje u meuprostoru uloga majke, sestre, bolniarke460 i ljubavnice ini je,
moda, predmetom muke fantazije, ali i samosvesnom enom neobine meavine
osobina. Uprkos analizama Dudit Feterli ili Lesli Fidlera koji je oznaavaju kao
jednodimenzionalnu i pokornu, moemo je smatrati nezavisnom, samosvesnom enom
koja svesno bira da voli Henrija. U novijim istraivanjima romana Zbogom oruje,
Ketrin predstavlja unapreenu verziju Bret, koja objedinjuje majinske i erotske
atribute (Sanderson 1996: 180).
Mari i Hari u romanu Imati i nemati predstavljaju jedini sredoveni ljubavni par
u Hemingvejevom delu, a moda i celokupnoj amerikoj knjievnosti (Spilka, prema
Moreland 2002: 83). Za razliku od mnogih drugih Hemingvejevih junakinja,461 Mari je
seksualno zadovoljena ena kojoj mu eli da se vrati uprkos njenim fizikim
nedostacima (THHN: 44). U kontrastu s lepim Hemingvejevim junakinjama, Mari je
velika ena, dugakih nogu ali velikih aka i irokih kukova (ibid., 81). Ono zbog

459
Hemingvej podeljen stav prema enama nasleuje od Radjarda Kiplinga (Wilson, prema Spilka 1995:
122).
460
Biti bolniarka znai postati deseksualizovana ena-majka (Paulin, prema ibid., 216). Iako je mnogi
kritiari smatraju nerealnim knjievnim likom, Mark Spilka upozorava da je Ketrin istovremeno objekat
i subjekat mukih fantazija u koje verujemo (Spilka 1995: 220).
461
Margot (Kratki sreni ivot Fransisa Makombera), bezimena ena (Maka na kii), Helen
Ferguson (Zbogom oruje), Helen (Snegovi Kilimandara), Helen (Imati i nemati).

228
ega ona zauzima posebno mesto u Hemingvejevom delu jeste injenica da se i na
samu pomisao na svog mua seksualno uzbudi (ibid., 82). Ve po samom izlasku ovog
romana primeeno je da je Hemingvejevo histerino uzdizanje seksualne snage forma
sentimentalizma, kao i da Hemingvej prikazuje enu onakvom kakvom bi je sam
eleo (Kronenberger, prema Meyers 2005a: 184). Ne samo da Hari idealizuje svoju
enu zbog njenog odnosa prema njemu, ve i Hemingvej seksualno idealizuje Harija
kako bi veliao muku mo. Ve ukoliko ga uporedimo s drugim Hemingvejevim
ljubavnim parovima u okviru istog romana, autentinost prenaglaene ljubavi Harija i
Mari ini se lanom. Ali, kriterijumi uverljivosti knjievnog lika jesu promenljivi, osim
to neretko zavise od moralnih uverenja samih italaca. Mrtva iznutra posle Harijeve
smrti, Mari je ispunjena mrnjom i prazninom, seajui se trenutaka kada je s muem
grcala od sree (THHN: 177178). Svesna Harijeve idealizacije njenog velikog i
runog tela, Mari sluti da nee upoznati nijednog drugog mukarca koji bi joj se na isti
nain obraao, a ve e vremenom dokuiti ta nou da radi u ovom prokletom ivotu
(ibid., 179). Da je patnja knjievno uverljivija od sree, pa i seksualne, moda je pre
znak modernog doba nego stvaralake sposobnosti Ernesta Hemingveja. Posle uverenja
feministike kritike o izrazito enomrzakim tekstovima mukih pisaca gotovo da je
nemogue poverovati da Mari moe uistinu biti slobodna ena, neuniena i nezatoena
glorifikacijom muke seksualne snage. Ako roman Imati i nemati itamo na primer u
svetlu istraivanja Kejt Milet, Harijevo vitetvo i romantino-seksualna ljubav
predstavljaju samo ustupak koji mukarac ini kako bi mogao da emotivno manipulie
enom. Ukoliko, meutim, ljubav Mari i Harija posmatramo kao primer uspenog
recipronog odnosa izmeu mukarca i ene koji predlae Simon de Bovoar, onda
junakinja uspeva da prevazie ensku erotsku pasivnost.
Renata u romanu Preko reke i u umu predstavlja hemingvejevsku meavinu
viktorijanske i Nove ene. Kritike ocene njenog lika koje pokuavaju da je
kategorizuju podseaju na Hemingvejev pokuaj da odvoji dolino od sramotnog
ponaanja (Keener 2013: 44). Moda je Hemingvej podsvesno anticipirao podelu
kritike u vezi s Renatinim likom na dve grupe koje je ve dugo dre kurvom ili
groficom (ibid., 58). Tradicionalna tumaenja posmatraju ovu junakinju kao
simbolino udvostruavanje Riardove mladosti (Baker 1956: 283; Fleming 1996:
129), nenu obezlienu muzu (Wagner-Martin 2007: 173), ili enu koja se u

229
potpunosti pokorava eljama ljubavnika (Rovit 1963: 23). Pre nego viktorijanski kuni
aneo, Renata bi mogla biti ena koja osea strastvenu elju (passionately desiring
woman) koja stoji van normativnog drutva i prkosi pravilima koja su joj odreena.
Njena seksualna nezasitost ini je slinom prostitutki, jednom od najstranijih
viktorijanskih drutvenih udovita (Greven 2005: 29). Renata svesno razotkriva
granice viktorijanske enske dolinosti, mita romantine ljubavi protiv koga se snano
bore Dudit Feterli i Kejt Milet. Ona, takoe, pokazuje da rod nije nita drugo do proces
ponavljanja u znaenju u kom ga upotrebljava Dudit Batler. Renata nudi Riardu
fantaziju koju eli, ali istovremeno transgresivno izvodi sopstvenu seksualnost
smatrajui je stratekom igrom (Traber 2005: 33). Ba kao Ketrin iz romana Zbogom
oruje ona verbalno menja svoje kostime (ibid., 31) i dekonstruie svoj rod koji se
neprestano izgrauje. Poto je seksualna elja stereotipno muka, njena seksualna glad
se ispostavlja subverzivnom. Renata je Riardu inspiracija, poslednje otelotvorenje
mladosti i seksualnosti koje vidi pred smrt koju oekuje. Naa ispitivanja pokazuju da se
Riard nada da e uz pomo svog saoseajnog sluaoca da postane besmrtan
(Sanderson 1996: 190). Nismo skloni da ovaj roman posmatramo kao objekat pieve
samoizdaje (Rosenfeld, prema Meyers 2005a: 300), ve pre kao studiju rodnih i
kulturnih konstrukcija koje se suprotstavljaju ovekovim podsvesnim, ne samo
seksualnim, eljama. Mark Spilka Renatu iz romana Preko reke i u umu naziva
hibridnim likom (Spilka 1984: 129), a Bikford Silvester sloenom figurom
(Sylvester 1986: 73). Slaui se s njihovom ocenom, verujemo da Renata zauzima
znaenjski meuprostor u Hemingvejevom delu koji bi se mogao opisati zbirom
stvarnih i izmatanih meusobno suprotstavljenih atributa. Nije li ovekova sutinska
neodredivost njegova glavna osobina, ba kao to Hemingvejeve junakinje mogu
istovremeno posedovati tipino muke i tipino enske osobine?
Karmen (Carmen), Hemingvejeva junakinja dela Opasno leto, a ena matadora
Luisa Migela Dominkina i sestra matadora Antonija Ordonjeza, izuzetno je lepa i
smirena, radosna spolja (DS: 101), dok iznutra ima snagu pravog mukarca da izdri
borbu izmeu mua i brata. Postoji neto u Hemingvejevim junakinjama to se ne moe
tumaiti u svetlu moralnosti i normalnosti utemeljenih jo u XIX veku, neto to bi
mogla biti njihova konana neodreenost ili skup naroitih osobina.

230
 Mada je teko odoleti traenju vie ili manje direktnih paralela izmeu
Hemingvejevih junakinja i vraati se na one junakinje koje hronoloki u njegovom delu
prve nastaju, njegovim kasnijim enskim likovima trebalo bi dozvoliti pravo na
specifinu razliitost. Ukoliko Hemingvej svojom unutranjom intertekstualnou
poziva itaoce da njegovu junakinju koja se zove Ketrin, Marija ili Helen nazove
kolektivnom junakinjom, ona je, ipak, mnogostruka. Moda je ba viestrukost
Hemingvejeve junakinje osobina na osnovu koje Hemingvej podriva sliku ene kao
ogledala za mukarca i dozvoljava razliku unutar razlike.

4.4 Mogunost muko-enske komunikacije

Kvalitet muko-enskog sporazumevanja u Hemingvejevom delu, uz autorovo

dramsko tretiranje dijaloga, uvodi sumnju u mogunost komunikacije izmeu
mukaraca i ena uopte. Dijalog bi po svojoj definiciji trebalo da podrazumeva
uspostavljanje komunikacije, ali u Hemingvejevom delu on je esto sredstvo
razdvajanja onih koji se njime slue. Kompleksnu Hemingvejevu prozu pokuaemo da
ispitamo kroz ua polja komunikacije: uspeno i neuspeno razumevanje meu
junacima; znaenje i vrste braka; i razliku izmeu verbalizovanih i neverbalizovanih
sadraja svesti junaka, izgovorene i neizgovorene misli.
Hemingvejev govor utnje objasnie se u kontekstu uloge jezika u modernizmu,
Hemingvejevog tzv. mukog stila, i dijalektike pokazivanja i preutkivanja.
Hemingvejev fiktivni svet emotivno je intenzivan uprkos njegovoj verbalnoj tiini. Na
optem planu Hemingvejevo delo pokazuje da intenzivno iskustvo izbegava jezik
(Simi 1999: 113), a na individualnom da se oteanost sutinskog sporazumevanja
mukaraca i ena moe dovesti u vezu s pokuajima verbalizacije nesvesnog. U
Hemingvejevom delu postoji ironini jaz izmeu oekivanja i ispunjenja, pretvaranja i
injenice, namere i pojedinanih postupaka, poslate i primljene poruke (Halliday 1962:
65). Hemingvejeve prie vrve od nervoznih pritisaka pojedinanih konverzacija
(Gurko 1968: 191), stalno se vraaju na izjalovljenu komunikaciju izmeu mukaraca i
ena i hvataju momente u kojima mukarci i ene prestaju da sluaju jedni druge
(Sanderson 1996: 190).

231
4.4.1 Pogled na razumevanje

Razumevanje ili dobra komunikacija meu Hemingvejevim junacima i

junakinjama obino se javlja u dva vida: protagonisti od svog odnosa grade posebnu
kliku i definiu je po principu kontrasta u odnosu na sve druge koji tu ne pripadaju; ili
upravo injenica da se odlino razumeju poinje da predstavlja problem jer ne znaju ta
bi sa saznatom istinom, proisteklom iz tog meusobnog odnosa, inili.
U romanu Sunce se ponovo raa Lejdi Bret Eli se dosledno, kad god je u
nedoumici, okree Dejku Barnsu kao nekom ko je najbolje razume. Dok se sami voze
taksijem, Bret Dejka uspeva da obavesti da se ve neko vreme osea oajno (SAR:
21), i moli da razume zato s njim ne moe ni da pokua da bude bliska jer se sva istopi
kada je on dodirne (ibid., 22). Poto zna da ne postoji nita drugo u ta bi gledala na
isti nain kao u njegove oi, Bret se plai i ne eli da kroz isti pakao ponovo prolazi.
Imajui u vidu prirodu Dejkove seksualne rane,462 Bret sugerie da nikad nee moi da
svoju strast i aktualizuje, a on je moli da o tome ne govore jer bi to to mu se dogodilo
trebalo da bude smeno (ibid., 23). Posle vremena provedenog s grofom
Mipipopolosom, Bret poseuje Dejka usred noi kako bi mu rekla da je grof jedan od
njih (ibid., 28) i na taj nain podvukla dihotomiju mi i drugi, ali i kako bi Dejku, jo
jednom, priznala da je zaljubljena u njega, doslovno se tresla od sentimentalnosti i
ponovo otila (ibid., 29). Kada odlazi s Robertom Konom na izlet, Bret se ne pojavljuje
na dogovoreni sastanak s Dejkom (ibid., 36) jer je sigurna da se njihov odnos time
nimalo nee promeniti. Kada se obrnu uloge i Dejk njoj izjavljuje ljubav, Bret sada
njega moli da ne razgovaraju o tome (ibid., 49). Molba da se s priom prestane ovde je
siguran znak da se junaci, zapravo, veoma dobro razumeju, premda to gotovo nikad ne
znai da zbog te injenice njihov odnos postaje zreliji. Razumevanje koje postoji
izmeu Dejka i Bret Hemingvej prikazuje instinktivnom odlikom koje se junaci ne
mogu osloboditi uprkos spoljanjim dogaajima u njihovim ivotima. U eskapistikoj
epizodi pecanja s Bilom, Dejk ne eli da govori o Bret (ibid., 108), a jednom drugom
prilikom kada posmatra prelepu Bret ima oseaj da se deavaju stvari koje on ne moe
da sprei (ibid., 127) i tako govori itaocima da nad svojim emocijama prema Bret
nema kontrolu. Dejk poinje da mrzi Roberta Kona jer ga podsea na (njegovu

462
Videti: 6.6.2.

232
sopstvenu) patnju (ibid., 158). Bret ponovo u Dejku pronalazi sluaoca poto se zaljubi
u matadora Pedra Romera. Ona, inae, Dejku obrazlae zato se osea kao kuka i
naglaava da ena ima najrazliitije probleme (ibid., 159160). ta god da ini i kuda
god da ide, Bret se dosledno vraa Dejku, i uvek zastane na istoj taki razumevanja.
Ona dolazi kod njega i kada eli da s njim podeli sreu izazvanu Pedrovim uspesima
(ibid., 180). ak i ukoliko se fiziki distancira od Bret, Dejk dobija njen telegram da je
u nevolji (ibid., 209) i ne moe od nje ni doslovno da pobegne. Poto ga obavesti o
razlozima prekida veze s Pedrom, tj. o Pedrovoj elji da od nje napravi pravu enu,
Bret, po ko zna koji put, moli Dejka da ne govore vie o tome (ibid., 212213).463
Asocijativno vraajui itaoce na scenu u taksiju s poetka romana, Hemingvej
poslednji razgovor Dejka i Bret ponovo stavlja u taksi i bira ironian kraj:

O, Dejk, ree Bret, moglo nam je biti tako divno zajedno.

Pred nama je bio jedan saobraajac u suroj uniformi koji je s postolja
upravljao. Podigao je palicu. Auto naglo uspori i Bret se privi uz mene.
Da, rekao sam. Zar nije lepo misliti tako?

(ibid., 216)464

Ambivalentnost navedenog dijaloga s kraja romana Sunce se ponovo raa se, jednim
delom, sastoji u paradoksalnim tekstualnim signalima. Ukoliko je podignuta palica
policajca falusni simbol, Dejku nije dozvoljeno da zaboravi na sopstvenu nedostatnu
mukost. Bret, s druge strane, ne moe u potpunosti da bude osloboena
maskulinocentrinog diskursa koji je podreuje jer se privija uz Dejka i izraava elju
da se s njim spoji.
U romanu Zbogom oruje Hemingvej slika ljubavni par koji svojim
ujedinjavanjem ini celinu odvojenu od drugih likova u romanu. Poto Frederika
Henrija obavesti o trudnoi, Ketrin izraava elju da njih dvoje ne dozvole da se
nikada namerno pogreno razumeju. Ketrin insistira da se njih dvoje razlikuju od

463
U originalu: Oh, hell! she said, lets not talk about it. Lets never talk about it; Oh, lets not talk
about it; Dont lets ever talk about it. Please dont lets ever talk about it; But, oh, Jake, please lets
never talk about it.
464
U originalu:
Oh, Jake, Brett said, we could have had such a damned good time together.
Ahead was a mounted policeman in khaki directing traffic. He raised his baton. The car slowed suddenly
pressing Brett against me.
Yes. I said. Isnt it pretty to think so?

233
drugih i kae da ne eli da radi stvari na nain na koji to rade drugi, kao i da ukoliko
se bilo ta isprei izmeu njih, imae i dalje svet koji su stvorili (FTA: 125). Ketrin i
Henri se nalaze na jednoj strani, a svi ostali na drugoj. Kada nije s njom Henri se osea
kao da nema nieg na svetu (ibid., 228) i pita se da li bi se oseao gore ukoliko bi ona
umrla, i zapravo otvara pitanje zavisnosti od nje i dovoenja sebe u poziciju potpune
pasivnosti. Za razliku od Dudit Feterli koja roman Zbogom oruje vidi kao instrument
seksualne politike koji enu pretvara u drugost bez reciprociteta, verujemo da je Henri
rtva prekomerne svesti o smrti na optem nivou, saznanja koje prevazilazi njegov pol i
rod.
U prii Posle letovanja na moru devojka obavetava svog mladia Fila da ga
ostavlja na neko vreme zbog druge devojke. Poto Fil nije spreman da odmah prihvati
ovu promenu, ena prva razbija tiinu (Nolan Jr. 2001: 56). Ova pria dobija epitet
malog remek-dela zbog dubine psiholokog prikaza ljubomore mukarca (ibid, 64).
Preteno se koristei dijalogom, Hemingvej podvlai vezu izmeu homoseksualnosti i
izdaje, i vraa itaoce na pitanja rodnog esencijalizma i konstruktivizma. Ono to po
miljenju junakinje iz prie ini njihovu situaciju nepodnoljivom jeste injenica da se
jako dobro razumeju ona zna da on zna da nikada ne bi mogla da ga ostavi zbog
drugog mukarca, kao i da kada se ve tako dobro razumeju ne bi trebalo da se
pretvaraju da se ne razumeju. Dok se njoj srce slama to mora da ga ostavi, on zna da
ona mora da ide (CSS: 303). Pozivajui se na vanost stvari koje su radili zajedno,
Filova devojka zahteva od njega da razume i ovaj njen in, podseajui ga da se ljudi
sastoje od raznih stvari, mada uverena da on to ve zna. Premda Fil nije u stanju da
odmah savlada svoja pomeana oseanja njegova ogorenost proistie iz ubeenja
koje podvrstu seksualnog ponaanja oznaava perverzijom on razume da e se ona
konano vratiti njemu i ispriati mu kako je bilo (ibid., 304). Koliko god Filu bilo teko
da kao pravi mukarac razume lezbejske porive svoje devojke, on prihvata njenu
potrebu za novim seksualnim uzbuenjima jer bi upravo na taj nain njegovo pisanje
moglo da bude kreativnije. Iako tetan za njegovo oseanje normativne mukosti, njen
izbor lezbejske ljubavi mu omoguuje novi materijal za buduu priu, ali i jo vee
razumevanje seksualne ambivalencije, svoje i tue. Fil internalizuje drutvenu
konstrukciju perverzija kao marginalizovanih u okvirima heteroseksualnog

234
monogamnog braka, ali je istovremeno oaran mogunostima alternativnih
reprezentacija seksualnosti.
U gotovo direktnoj vezi s ovom priom, pisac Filip u prii Uzmi psa vodia
(Get a Seeing-Eyed Dog) predlae svojoj eni da nekud otputuje i, poto se vrati,
ispria mu o novim iskustvima. Iako razume da on eli da ona ode zato to bi se tako
zabavila umesto da se pretvori u psa vodia slepom mukarcu, ona poinje da plae jer
ne eli da ga ostavi da sam spava s tim jastukom (ibid., 490). Poto je uveri da e se
sve srediti, Filip nastavlja da razmilja kako da je poalje na put, a da je ne povredi
(ibid., 491). Hemingvejev junak ovde pokazuje da zna da razumeti znai videti istinu,
kao i da istina nosi preteak teret bola.
Do uspene komunikacije meu Hemingvejevim junacima ne dolazi samo
unutar ljubavno-seksualnih parova, ve i u okviru bratsko-sestrinskih incestuoznih
odnosa. Odnos Nika i njegove sestre Litles (Litless) u prii Poslednja dobra zemlja
(The Last Good Country) temelji se na odvojenosti njihove klike od drugih. Litles
naglaava kako su njih dvoje drugaiji od drugih (ibid., 534), kao i da su drugi
moda ljubomorni na njih (ibid., 538).
Gotovo u skladu idejom bel huks da mukarci i ene treba da dele zajedniko
razumevanje stvari (huks 1997: 284), ali i da je kontekst tiine raznolik i
viedimenzionalan (ibid., 273), dijalog izmeu Hemingvejevih junaka i junakinja nije
uvek izraz oslobaanja. Moda bi se oni pribliili sopstvenoj celovitosti kada bi
posluali savet bel huks da je ljubav znaajan izvor snage u trenucima kada se ovek
susree s pitanjima pola (ibid., 287).

4.4.2 Pogled na nerazumevanje

Nerazumevanje meu Hemingvejevim junacima i junakinjama esto se javlja u

vidu razbijenih iluzija, seksualne nelagode, lingvistike konfuzije, prianja razliitim
jezicima ili straha od promene.
S obzirom na njen eksplicitno seksualni sadraj, Hemingvej je 1938. godine bio
primoran da Maksvelu Perkinsu objasni zbog ega priu Gore u Miiganu (Up in
Michigan) ne eli da izbaci iz zbirke Snegovi Kilimandara. Hemingvej, naime,
insistira da je pria tuna, nipoto prljava kako bi se nekim itaocima mogla uiniti

235
(SL: 468). Pria se odigrava u Hortons Beju (Hortons Bay), palanakoj sredini
poznatoj po uzgajanju stoke i drvodeljskoj industriji. Junakinja Liz Kouts (Liz Coates)
sve ee razmilja o Dimu Gilmoru (Jim Gilmore) koji joj uopte ne lii na kovaa.
Ve na samom poetku prie, Hemingvej kontrastira opise njihovog fizikog izgleda i
naglaava da je Liz najistija devojka, a da Dim ima velike brkove i velike ruke
(CSS: 59). Iako i sama ve neko vreme prieljkuje seksualno iskustvo s njim, Liz
konano biva preplaena, a njen se strah pojaava zajedno sa senzacijama bola i
neprijatnosti (ibid., 61). Neuobiajeno za Hemingvejev stil koji je poznat po
specifinoj vrsti verbalnog potiskivanja, ova pria se zadrava na opisima seksualnog
ina. Prvo seksualno iskustvo moralo je biti veoma vano za Liz, dolinu devojku iz
male sredine koja se prvi put zaljubljuje u mukarca i zbog toga se na trenutak ak
oseti bolesnom i slabom (CSS: 60). Kada se sve konano zavrilo, njen pla, kao i
izmaglica koja se spustila, sigurni su znaci njene unutranje hladnoe i bede. Oseala
se kao da vie nema nita (ibid., 62). Imajui u vidu njegovo nabusito pokazivanje
lovine pred drugim mukarcima koji mu se zbog toga dive i alkohol pod ijim je
dejstvom bio, Dim, predstavnik normativne falocentrine mukosti, zasigurno je nije
mogao razumeti. U liku Dima Hemingvej je prikazao mukarca koji svoju falusnu
mo sprovodi ne obazirui se na potrebe ene koju konstruie kao potinjenu drugu.
Uz veliku sposobnost uverljivog prikazivanja enskog pogleda na stvari (Fantina
2005: 94), Hemingvej se ovde projektuje u svest ene i prikazuje njena oseanja za
vreme i posle seksualne penetracije pijanog mukarca koji se ne obazire na njenu
ensku situaciju:

Bila je uplaena. Dim joj je jednu ruku zavukao pod haljinu i mazio joj
grudi, a druga mu je ruka bila u njenom krilu. Bila je veoma uplaena i
nije tano znala ta e on da uradi, ali se priljubila uz njega. A onda se
njegova velika ruka pomerila iz njenog krila i poela da joj se penje uz
nogu.
Nemoj, Dime, ree Liz. Dimova ruka nastavi da klizi nagore.
Ne sme, Dime. Stvarno ne sme. Ni Dim ni njegova ruka nisu
obraali panju na nju.
Daske su bile tvrde. Dim joj je podigao haljinu i pokuavao da joj neto
uradi. Plaila se ali je to i elela. Morala je to da dobije ali ju je to
istovremeno i plailo.
Ne sme to da radi, Dime. Ne sme.
Ali moram. I hou. Zna da moramo.

236
 Ne, ne moramo, Dime. Ne moramo. O, ovo nije u redu. Ah, toliko je
velik i toliko boli. Ne sme. Ah, Dime. Dime. Ah.

(ibid., 62)465

Ova pria tematizuje ensku bespomonost pred nezaustavljivim seksualnim nasiljem

(Lynn 1987: 213) i potvruje uverenje Kejt Milet da se patrijarhalna sila oslanja na
formu izrazito seksualnog nasilja koje se tradicionalno predstavlja kroz silovanje ene.
Fizika povreda ene jeste jedan od oblika seksualne politike koji se zasniva na
emocijama agresije, mrnje, prezira i elje za povredom linosti, i pokazuje da
patrijarhalna drutva povezuju okrutnost sa seksualnou (Millett 2000: 44).
U najirem smislu, Hemingvejeva zbirka U nae vreme bavi se gubitkom
vremenskih, geografskih i kulturnih koordinata modernog doba. Njena pria Van
sezone otkriva mnoge nivoe jalove komunikacije. Nesporazum izmeu branog para
prethodi radnji s poetka prie kada oni s italijanskim ratnim veteranom Arturom
Peduzijem (Arturo Peduzzi) odlaze u lov van sezone.466 Bezimena supruga koraa iza
dvojice mukaraca vidno mrzovoljna, kada njen mu predlae da i ona popije neto u
kafeu kako bi se oseala bolje (ibid., 135136). Kada mu i ena na trenutak ostanu
sami, on joj se izvinjava to je ranije bio takav, ali da je uveren da su zapravo govorili o
istoj stvari samo iz razliitih uglova, na ta ena glumi ravnodunost uverena da stvari
nee biti bolje kako god da se zavre:

ao mi je to se osea tako grozno, Malecna, ree. ao mi je to sam

bio takav za rukom. Oboje smo zapravo govorili o istoj stvari samo iz
razliitih uglova.

465
U originalu:
She was frightened. One of Jims hands went inside her dress and stroked over her breast and the other
hand was in her lap. She was very frightened and didnt know how he was going to go about things but
she snuggled close to him. Then the hand that felt so big in her lap went away and was on her leg and
started to move up it.
Dont, Jim, Liz said. Jim slid the hand further up.
You mustnt, Jim. You mustnt. Neither Jim nor Jims big hand paid any attention to her.
The boards were hard. Jim had her dress up and was trying to do something to her. She was frightened but
she wanted it. She had to have it but it frightened her.
You mustnt do it, Jim. You mustnt.
I got to. Im going to. You know we got to.
No, we havent, Jim. We aint got to. Oh, it isnt right. Oh, its so big and it hurts so. You cant. Oh, Jim.
Jim. Oh.
466
Posle gotovo jednog veka od nove kritike, arls Nolan Mlai istie vanost paljivog itanja ba na
primeru ove prie koja ve naslovom simbolino dovodi u vezu brak mladog para i nelegalnog pecanja
(Nolan Jr. 1999: 46).

237
 Nije ni vano, rekla je. Nita od toga nije vano.

(ibid., 137)467

Njihov nesporazum se u metaforinom smislu udvostruava njihovim doslovnim

nerazumevanjem onoga to Peduzi govori, s obzirom na to da im se obraa na vie
jezika jer ne zna na koji nain bi im bilo najbolje prii. Vidno uznemiren jer je postao
deo nelegalnog lova, mladi mu konano uspeva da nagovori enu da se vrati kui, ali
ne pre nego to ona besno kae da on naravno mora da nastavi dalje kako bi se
dokazao. I dok je Peduzi okiran injenicom da je otila, mu je osetio dvostruko
olakanje zato to sada pred njom ne mora da izgubi svoju mukost, ali i zato to se
lov izjalovio (jer smiljeno nije poneo tapove za pecanje), pa ne mora ni pred
Peduzijem da se osramoti (ibid., 138).468 Imajui u vidu da se mukost performativno
ostvaruje, on moe da zadri sliku idealne ili prave mukosti sve dok se pred publikom
stvari ne pokau drugaijima. Mu s Peduzijem ugovara sledei lov, mada se, sudei po
tekstualnim signalima prie, na ugovoreno mesto nee pojaviti (ibid., 139). Opta
lingvistika konfuzija u prii postaje metafora za razdor izmeu mua i ene.469
Konano, prie Gore u Miiganu i Van sezone jesu primeri Hemingvejevih
pria koje ispituju temu (sutinskog?) nerazumevanja izmeu mukaraca i ena,
jalovosti u braku i tzv. lingvistike muko-enske konfuzije.

4.4.3 Pravi i nepravi brak

Brak je oduvek predstavljao jedan od najvanijih drutveno konstruisanih

sporazuma. Miel Fuko u Istoriji seksualnosti istie kako su brani odnosi regulisani
zakonom, kao i da se tokom XVIII i XIX veka sve druge seksualnosti u odnosu na
heteroseksualnu monogamiju konstruiu kao neprirodne (Foucault 2004: 893894).
Naroito od XIX veka kada je potvrena stroga podela meu polovima, brak se smatra
svojevrsnom odbranom od antitipova normativne mukosti nemuevnih mukaraca,

467
U originalu:
Im sorry you feel so rotten, Tiny, he said. Im sorry I talked the way I did at lunch. We were both
getting at the same thing from different angles.
It doesnt make any difference, she said. None of it makes any difference.
468
Nedostatak falusnih tapova za pecanje oznaava impotenciju mua (ibid., 52).
469
Razlogom njihovog razdora obino se smatra abortus, ili njihova odluka da se rastanu (ibid., 51).

238
neenstvenih ena ili homoseksualaca, titom koji zaustavlja razvoj poronosti
(Mosse 1996: 101). Sigmund Frojd naglaava da bi brak, sudei po civilizovanoj
moralnosti, trebalo da predstavlja jedino mesto na kom su seksualne udnje
dozvoljene (Freud 2002: 101). Viktorijanska podela na muku i ensku sferu dovodi se
u vezu s pritiskom ka ujedinjenju dve individue (Rotundo 1993: 130). Devetnaesti
vek seksualno iskustvo smatra spajanjem dva oprena principa koje za enu nosi teret
reprodukcije i dunost da zadovolji mua, a za mukarca tipino muku inicijativu
utemeljenu na enskom opiranju. Znajui da se ne mogu svi nadati seksualnoj harmoniji
u braku, mukarci su prema instituciji braka bili ambivalentniji od ena, te su ga esto
smatrali zamkom i simbolinim krajem muke slobode (ibid., 158166). Simon de
Bovoar takoe govori o zamkama branog ivota u kontekstu enskog pitanja (De
Beauvoir 1986: 24). Ona smatra da je institucija braka izvitoperena od samog poetka
jer znai jednu stvar za mukarca, a sasvim drugu za enu (Dijkstra 1980: 296). Poto se
ena definie u odnosu na mukarca, ona nije autonomno bie, ve druga u odnosu na
mukarca koji je subjekt. Brak se, takoe, smatra fazom mukosti koja predstavlja
osloboenje od oca, a brana seksualnost tabuom (male 2011: 48). Zanimljivo je
stanovite Dona Stjuarta Mila po kome bi se uz stav o tzv. prirodnoj vokaciji ena da
budu supruge i majke mogao izvesti i suprotan stav s obzirom na to da je neophodno
ene primorati na brak (Mil 2008a: 53). Mukarci, u stvari, koriste silu jer strahuju da
bi ene od duha i sposobnosti radije uinile bilo ta drugo nego to bi se udavale i
udajom sebi odredile gospodara (ibid., 55). U kontekstu specifine drutveno-istorijske
situacije s poetka XX veka, Nova ena odlikuje se slobodom izbora u odnosu na
brak (Kolontaj, prema Bara 2013: 738) i naruava model po kome ena pasivno
prihvata ulogu koju joj brak dodeljuje da bi u njoj uivala.
Hemingvejevo delo pravi razliku izmeu tzv. pravog i nepravog braka, tj.
graanskog i fiktivnog, tako to problematizuje na povrini drutveno prihvatljiv
monogamni odnos u graanskom braku i pokazuje da nije zatien od subverzije. Dok
zakonski brak u Hemingvejevim delima moe biti mesto queer seksualnih praksi ili
otuenja, fiktivni brakovi Hemingvejevih junaka upuuju na performativni karakter svih
drutvenih institucija, tj. mogu se izgraditi individualnom odlukom mukarca i ene.
Pogledi Hemingvejevih junaka i junakinja na brak i razvod, kao i veza ena i dece s
njihovim oseanjem mukosti, u saglasju su sa strahom od prekida deakog ivota.

239
Dudit Feterli istie da su brak, porodica i oinstvo u romanu Sunce se ponovo raa
predstavljeni kao nepodnoljivi teret za mukarca (Feterli 2002: 46). U nekim
Hemingvejevim priama postoji jaka asocijativna veza dece s patnjom, nesreom,
zavretkom slobode i nevinosti, ak i smru (Moddelmog 1988: 605). Ova
Hemingvejeva ideja da je brak sasvim specifina forma smrti javlja se jo u njegovim
prvim pesmama o ratu (Lynn 1987: 133134). Hemingvejevo delo se na specifian
nain oslanja na prethodno naznaene poglede na brak. Nestabilnost institucije braka i
porodice prikazana je najpre u Hemingvejevim tzv. priama o braku (marriage stories)
(Moddelmog 1988: 605),470 u kojima je esta tema razvod braka ili raskid ljubavne
veze, te bi se mogla napraviti i podvrsta pria o razvodu.
U prii Jedna itateljka pie (One Reader Writes) seksualno-emotivna
otuenost izmeu mua i ene biva razotkrivena sasvim sluajno, kada ena saznaje da
je on oboleo od sifilisa, ali odluuje da veruje muu i nita ga ne pita. Osim oigledne
nekomunikacije koja se meu njima razvila (usled razdvojenosti?), ena bira da bude
neiskrena prema samoj sebi i preutno podri injenicu da homosocijalni ratni prostor
podrazumeva prostituciju. Ova bezimena ena eli da veruje Muu, ali istovremeno eli
da veruje i Ocu koji joj kae da je bolje biti mrtav nego bolovati od te bolesti (CSS:
320). U pismu lekaru, nadajui se objanjenju sifilisa, ova ena uloge mua i oca pie
velikim slovom, to nedvosmisleno ukazuje na njenu internalizaciju patrijarhalnih
vrednosti koje je dre potinjenom. Dok se mu posle rata lei od sifilisa, ova ena se
brine o njihovoj u meuvremenu roenoj erki, pitajui se zato je uopte morao da se
razboli (ibid., 321). Njena (tipino viktorijanska?) vera u brak poljuljana je
muevljevom nebrigom za porodicu koju je odlaskom u rat ostavio kod kue, nemarom
koji je njegovoj eni doneo uznemirenost, tugu i jo vie pasivnosti.
Kratka pria Neto se zavrilo (The End of Something) predstavlja jednu od
onih koje na pritajen nain izraavaju Hemingvejeve line stavove o braku, ali i njegova
neodreena oseanja prema ivotu s Hadli (Lynn 1987: 255). Linda Peterson Miler
naglaava da su Hemingveja kritiarke prerano odbacile kao mizoginog autora, s
obzirom na to da pokazuje veliku vetinu u prikazivanju enskog pogleda na svet
(Patterson-Miller 2002: 7). Kao to je Hortons Bej postao ruina grada koji je nekada bio,

470
Pol Smit u ove prie ubraja: Gospodin i gospoa Eliot, Maka na kii, Van sezone, Kanarinac
za nekoga, Bregovi kao beli slonovi, Lekar i njegova ena, Neto se zavrilo, Trodnevni vetar,
Vojnikov dom (Smith 1996: 4445).

240
veza Nika i Mardori nije vie zabavna (CSS: 79). Dok pecaju zajedno, Nik i
Mardori uglavnom ne govore, a rei koje izuste pune su ironije, ljutnje i tuge jer je
sve otilo doavola. Nik ne misli da je ljubav dovoljna, ne ume da objasni ta nije u
redu osim da Mardori povremeno okrivi za njihovu situaciju, dok ga ona moli da ne
bude takav ili da zauti. Njeno tiho prisustvo i zavidna vetina pecanja omoguuju
Mardori da, u izvesnom smislu, gospodari ovom Hemingvejevom priom,
nadvladavajui ak i Nikovu verbalnu nemuku govorljivost i priznanje da im zajedno
vie nije zabavno (ibid., 81). Performativni inovi glavnog junaka ove prie mogli bi se
videti u kontekstu Nikovog straha da e se Mardori pokazati veim mukarcem od
njega (Strychacz 1996: 66). Nik nju smatra jednakom sebi zbog njenog znanja i
ilavosti koji se tradicionalno smatraju mukim atributima. Hemingvejeva subverzija
mukosti sastoji se u tome to Mardori pokazuje da biti muko nije isto to i biti
mukarac (ibid., 67), s im se Nik ne miri. Izvoenja mukosti Hemingvejevih
junakinja donose raskid veze ili braka upravo zato to se transgresivno odnose prema
normativnim drutvenim pravilima i ne nalaze ispunjenje u braku.
Pria Trodnevni vetar govori o problemima kreiranja mukosti kroz
ambivalentno oseanje glavnog junaka Nika prema raskidu s devojkom Mardori. Dok
provodi vreme s prijateljem Bilom, u svetu bez ena, eskapistikom deakom raju, Nik
postaje rtva grie savesti. Oseajui svoju bespomonost u itavoj toj stvari, Nik
neminovno rastajanje od Mardori poredi s posledicama vetra koji duva tri dana i
pokida lie s drvea. Bil zapoinje razgovor o Mardori pretpostavljajui da Nik deli
njegova uverenja u vezi s brakom. Bil je, naime, siguran da su svi zavrili sa ivotom
im se oene jer ene na taj nain upropaste mukarca i optimistiki istie da Nik sada
nee morati da sakuplja novac za venanje, da ide nedeljom kod njenih roditelja na
ruak i da nee morati da radi mnoge stvari koje se od njega oekuju. Bil nastavlja da e
Nik ovako imati priliku da nae neku novu devojku, a Mardori moi da se uda za
drugog mukarca i bude srena. Poto Nikova anestezija alkoholom ne uspeva da umrtvi
njegova ula, Nik pokuava da verbalizuje razloge zbog kojih Mardori nije vie tu, a
on vie ne moe da se dri istih ivotnih planova (CSS: 9091). Imajui u vidu da prava
mukost u velikoj meri poiva na verbalnoj uzdrljivosti i potiskivanju misli ili emocija,
Nik osea da e ukoliko nastavi da o tome govori doi u opasnost da se predomisli, i
daljim razmatranjem svoje situacije uspeti da pogleda stvari iz drugog ugla. Verujui

241
ipak da njegova veza s Mardori nije nepovratno izgubljena, Nik odjednom oseti da
nije sve gotovo (ibid., 92). Pria Trodnevni vetar ispituje drutveno konstruisanje
maskulinih kodova imajui u vidu da se deako utoite bez enskog uticaja opire
svetu posledica sopstvenih izbora. U Hemingvejevom delu junaci ele zauvek da ostanu
deaci, u svetu bez tereta odgovornosti koji heteroseksualni odnosi sa sobom nose.
Karlos Bejker nesklad izmeu ljubavno-seksualnog odnosa sa enom i slobode koju
mukarac prieljkuje smatra vrstom izofrenije mukog mozga (Baker 1956: 136).
Hemingvej u liku Nika prikladno obuhvata nepomirljivost izmeu ta dva principa
alkohol bi trebalo da obavi svoju eskapistiku funkciju, ali Nik priznaje da od toga
nema nita (CSS: 92).
U prii Njive i polja pod snegom (Cross-Country Snow) Nikov prijatelj,
ovog puta nazvan univerzalnim angloamerikim mukim imenom Dord, zakljuuje da
situacija u kojoj je devojka trudna sigurno predstavlja pakao za mukarca (ibid., 146).
Naglaavajui temu straha od gubitka deakog raja, neoptereujuih mukih razgovora
i aktivnosti, Dord Niku priznaje da bi voleo kada bi jedan drugome mogli da obeaju
da se zajednikog skijanja nee odrei (ibid., 147), ak i poto se Nikova devojka Helen
porodi. Ovaj Hemingvejev junak trudnu enu smatra opasnom jer ivot mukarca dri u
rukama i ima mo da prekine njegov deaki san.
U Hemingvejevoj prii Sad ja leem vojnik pati od nesanice, lei ranjen u
bolnici i pokuava da dozove seanja pre rata, ima enu i tri erke koje ga ekaju kod
kue, i robuje drutveno konstruisanom uverenju da bi svaki mukarac trebalo da se
oeni (ibid., 281). Stanovite ovog vojnika da e brak sve srediti se u prii ubrzo, na
ironian nain, podriva kada nadreeni ovog vojnika iznosi sopstveno miljenje o braku:

Bilo mi je drago to nije tu, jer bi to bio veliki teret za mene. Nekoliko
meseci kasnije, doao je u bolnicu u Milanu da me poseti, i bio je veoma
razoaran to se jo nisam oenio; znam da bi se oseao veoma loe da
sazna da se ni dan danas nisam oenio. Trebalo je da se vrati u Ameriku i
bio veoma reen po pitanju braka bio je ubeen da e brak sve da rei.

(ibid., 282)471

471
U originalu: I was glad he was not there, because he would have been a great worry to me. He came
to the hospital in Milan, to see me several months after and was very disappointed that I had not yet
married, and I know he would feel very badly if he knew that, so far, I have never married. He was going
back to America and he was very certain about marriage and knew it would fix up everything.

242
Mladi vojnik, po svemu sudei, pati od naivnog ubeenja da je brak znak zrelosti
mukarca koji e jo, pritom, doneti sreu. Odluka nadreenog, starijeg i iskusnijeg
mukarca, meutim, govore suprotno.
Pria Gospodin i gospoa Eliot (Mr. and Mrs. Elliot) predstavlja otar
Hemingvejev napad na drutvenu instituciju braka, imajui u vidu da je upravo ovde
brak mesto seksualne i kreativne jalovosti, a ne snaga uz pomo koje se drutvo
472
razvija. Gospodin Eliot je pasiviziran svojom seksualnom i kreativnom
impotentnou, ali stvaralaku energiju ponovo pronalazi tek poto njegova supruga
pone da ivi u zasebnoj sobi s drugom enom. Hemingvej takoe pokazuje kako i sam
in voenja ljubavi u braku moe da predstavlja mukotrpan trud koji ne donosi eljene
rezultate i u kome se ne raaju deca (CSS: 123). Seksualne prakse u okviru zakonom
odreenog braka ne moraju biti uzorne kakvima ih drutvo esto prikazuje. Pria
Gospodin i gospoa Eliot nam govori da je to to monogamija postaje queer pre
preutna norma nego drutveno konstruisana perverzija (Tanimoto 2012: 97). Ironija
moderne seksualnosti je u tome to se brak smatra nosiocem normalnosti, a to, zapravo,
esto nije. Brak u prvoj polovini XX veka prolazi kroz ubrzan proces modernizacije
kada se sve vie govori o idealnom spajanju dve individue, ali stavlja akcenat i na
seksualnost ene. Uz oiglednu subverziju mita o enskoj seksualnoj pasivnosti
(Moddelmog 2009: 1213), brak u Hemingvejevom delu postaje seksualizovan
isticanjem vanosti seksualnog zadovoljstva ene.
Marija iz romana Za kim zvono zvoni ne smatra da je potrebno da se Robert
Dordan oeni njome jer bi njegova vernost njoj vie znaila od ovog drutveno
prihvaenog znaka (FWBT: 357). Jo u romanu Zbogom oruje, slino uverenje iznosi
Ketrin kada kae da ne eli formalnosti koje bi nju i Frederika Henrija samo razdvojile.
Henri priznaje da joj je predloio brak iz uverenja da sve ene ele da se udaju. Ketrin,
meutim, insistira da s njim vie od ovog ne moe biti venana, aludirajui na njihovo
androgino spajanje u ljubavi i Henrijev pokuaj da ih tim predlogom razdvoji jer ona je
on (FTA: 103).473 Na Henrijevo insistiranje da se ipak uzmu ukoliko se njemu neto
desi ili zbog deteta, Ketrin odgovara da ne pokuava da od nje napravi potenu enu

472
Istiui da Hemingvej ovom priom baca satirinu mreu (Strychacz 1996: 75), Tomas Striha
poredi gospodina Eliota s dva matadora iz Poglavlja IX i X iz zbirke U nae vreme koje publika isprati
povicima negodovanja zbog jadnog izvoenja mukosti (ibid., 76).
473
U originalu: There isnt any me. Im you. Dont make up a separate me.

243
(ibid., 104).474 Henri i Ketrin sklapaju fiktivni brak, koji u njihovoj mati postaje jedino
validan, a time i snaniji od onog koje drutvo prepoznaje. Kada pobegne s Henrijem u
vajcarsku, trudna Ketrin za trenutak poklekne pred uvreenom idejom da mukarac i
ena koji ekaju dete moraju biti u braku i predlae da se venaju, to on prihvata, ali se
ona opet predomisli (ibid., 260). Ideja da dete sve menja u odnosu mukarca i ene
provejava Hemingvejevim delima. U trenutku kad Frederika Henrija obavesti da je
trudna, Ketrin proverava da li se on zbog toga osea zarobljeno (ibid., 125). Pokazujui
da dobro poznaje pravila deakog ivota mukarca, Ketrin potvruje stav da deca sve
komplikuju i poinje zlurado da se ali da bi joj ivot bio jednostavniji ukoliko bi se
veslom udarila u stomak (ibid., 245). Da se Ketrin odnosi prema braku kao prema
konstruktu koji se izvodi vidi se jo na samom poetku romana kada ali to se nije
udala za verenika koji je poginuo jer je makar to mogla za njega da uradi (ibid., 18).
Ketrin, naime, pokazuje da je brak performativni in koji moe dobiti znaenje ak i
ukoliko ne nastaje iz iskrenih pobuda. Performativnost njenih inova jo vie se
naglaava njenim pokuajem da od Henrija napravi svog umrlog verenika (Nolan Jr.
2009: 110111). Aludirajui na jo jedan stereotip po kome se oekuje da ena bude
lepa na svom venanju, Ketrin izraava elju da se za Henrija uda posle poroaja, kada
opet bude mrava, a oni bili zgodan mladi par (FTA: 261).
Odnos Riarda Kantvela i Renate iz romana Preko reke i u umu primer je
izmatanog braka Hemingvejevih junaka. Riard i Renata brak smatraju igrom koja se
kree u okvirima razliitih seksualnih praksi. Njihove fantazije o zajednikom ivotu
prepunom putovanja imaju funkciju njihovog jo veeg zbliavanja. Renatina glad za
(seksualnim A. . K.) znanjem i obrazovanjem (ARIT: 156) ogleda se u njenom
uenju amerikih fraza (ibid., 147; 156) ili zamiljaju da su bogati par koji neprestano
putuje (ibid., 187). Renata postaje Riardova ena u imaginarnom amerikom prostoru,
a njihovo fiktivno putovanje ujedno za Renatu predstavlja kulturnu i lingvistiku
lekciju (Keener 2013: 57). Njihova rodna performativnost odjekuje i kroz lana
izvoenja branih uloga Rodera i Helene u prii udna zemlja, kad se njih dvoje po
hotelima u kojima odsedaju predstavljaju uvek novim imenima. 475 Mari i Hari iz

474
Ketrin ne eli da se uda za Henrija i zbog toga to bi u sluaju braka s njim morala da bude premetena
iz njegove bolnice, imajui u vidu da po pravilima Crvenog krsta bolniarke nisu smele da se udaju za
vojnike o kojima su se starale (Moddelmog 2009: 10).
475
Gospodin i gospoa Gli (Glich), gospodin i gospoa Hains (Hutchins) (CSS: 606; 614).

244
romana Imati i nemati predstavljaju gotovo jedini primer uspenog braka u
Hemingvejevom delu, braka koji nije postao queer samo time to koncepti queer i
normalno zamenjuju mesta, ve i seksualnim perverzijama i fetiima.476
Junaci u Hemingvejevom delu nisu iskljuivo glasnogovornici ideja o braku
samog Hemingveja ili kulture kojoj je pripadao, ve i predstavnici one subverzivne
grupe koja smatra da je brak drutvena norma koja podjednako tlai mukarce i ene,
institucija koja pod izgovorom normalnosti krije perverzije, ili ou koji se igra pred
publikom.

4.4.4 Oslukivanje govora i tiine

Oslanjajui se na shvatanje jezika u modernizmu, Hemingvejev minimalistiki

stil, kao i na dijalektiku izmeu verbalnog pokazivanja i preutkivanja, u analizi
Hemingvejevih pojedinanih dela bavimo se implikacijom u govoru, artikulacijom bola,
neverbalnom komunikacijom, rodno obojenom gluvoom, prianjem i tiinom.
Knjievni modernizam se, izmeu ostalog, odlikuje sveu o nemoi umetnikog izraza
uopte i esto govori o utljivosti modernog subjekta, saoptivosti poruke i otuenosti
ljudske jedinke od sebe i drugih. Okupiran jezikim granicama i verbalnim
mogunostima iskrivljenja realnosti, Hemingvej progovara o nedostatnosti jezika da
izrazi sliku sveta i deli stav D. H. Lorensa da jezik osposobljava, ali i frustrira
(Gordon 1981: 372).477 S obzirom na to da je istina samo funkcija naeg konceptualnog
sistema (Lakoff 2003: 185), jezik se sastoji iz niza metafora koje skrivajui neke
aspekte onog o emu govorimo naglaavaju druge (ibid., 149). Hemingvejeva ironija
upravo pokazuje kako je ljudska namera iza izgovorenih rei ee maskirana nego to
se misli.478 Hemingvejev svet pun je tenzije i oseanja koja su skrivena, nikad do kraja
izreena (Bradbury 1992: 94).479

476
Videti: 5.2.3.
477
Pisanje je po Lorensu samo simbolika ekspresija realnosti koja postoji van rei, ali je ipak ekspresija.
Lorens smatra da bi seksualno iskustvo trebalo da otkrije svetove koji su jeziku nedostupni (Gordon 1981:
363). Popis Lorensovih dela koja je Hemingvej itao videti u Reynolds 1980: 147.
478
Analizirajui vie Hemingvejevih dela (npr. Sunce se ponovo raa, isto, dobro osvetljeno mesto),
Roland Berman uoava Hemingvejevu primenu sledeih ideja Ludviga Vitgentajna: nemogunost jezika
da prikae stvarnost ili objasni proivljeno iskustvo; poto jezik iskrivljuje stvari, valja uoiti vrednost
tiine, ne samo rei; jezik je dvosmislen, nedovoljan; jezik neretko predstavlja barijeru misli; jezik
postavlja zamke; sama komunikacija je problematina (Berman 2003: 7594). Osim to insistira da je sve

245
 Raspravljajui o Hemingvejevom stilu, Piter venger dolazi do zakljuka da je
moda nepoverenje u rei karakteristino za muki modus uopte, pa tako i
Hemingvejev (Schwenger 1979: 632). Iz neto drugaijeg ugla, Mark orer (Mark
Schorer) govori o mukom stilu Ernesta Hemingveja i naglaava njegovo potiskivanje
verbalnih ukrasa, kratkou sintaksikih konstrukcija, preutkivanje informacija, otrinu
repetitivnih efekata, a sve u kontekstu svesti o vanosti muke slobode (Schorer, prema
Meyers 2005a: 257). Hemingvejeva teorija ledenog brega takoe objanjava da se
njegovi tekstovi oslanjaju na minimum reitosti, gde je potisnuto podjednako vano kao
i reeno. Ne bavei se dodue E. Hemingvejem, ve postupcima Henrija Dejmsa i
Virdinije Vulf, Biljana Dojinovi govori o nadgradnji uvek ambivalentog smisla,
neprocenjivoj vrednosti podrazumevanja i o tiini koja predstavlja doprinos radnji
teksta (Dojinovi 2011: 100101) atributima kojima bi se mogao opisati i
Hemingvejev stil. Na tragu stava Alana Sinfilda, izreenog, dodue, gotovo pola veka
od Hemingvejeve smrti i u drugaijem drutveno-istorijskom kontekstu, da tekst ne
moe biti idealna celina (bez praznina, prostora tiine i pukotina ne bi mogao ni da
postoji), tj. da upravo tiine teksta pokazuju tenziju smisla i upuuju na alternativne
prie koje tekst pokuava da potisne (Sinfield 1999: 639), komunikacija izmeu
Hemingvejevih junaka neretko se odvija na nivou podrazumevane ili neverbalne svesti.
Negde izmeu pukotina rei, Hemingvej progovara tiinom. 480 Hemingvejeva proza
sastoji se od verbalnog prianja, ali i vapaja njegovih junaka da se s priom prestane.
Primera odsustva uspene komunikacije meu junacima ima mnogo. Naroito kroz
dijalog junaka, Hemingvej pokazuje kako jezik esto ne uspeva da ostvari svoj
konativni karakter. 481 Nadin Gordimer kae da je nauila da slua sve ono to
Hemingvejevi junaci ne govore (Gordimer 1999: 86). Pored opteg zakljuka o
nemogunosti jezika da izrazi svet, komunikacija izmeu junaka u Hemingvejevom
delu esto je uslovljena drutvenim konstrukcijama roda. Tipino muku verbalnu
uzdranost i enske histerine emotivne napade moemo videti u kontekstu propisanih

to je vano jezikom neiskazivo, Vitgentajn takoe smatra da se njime ne moe prodreti ni u ovekovu
unutranjost (Bartley 1983: 175).
479
Da je jezik za Hemingveja necelovit I grean videti Hediger 2011.
480
U skladu s idejama francuskog filozofa Morisa Merlo-Pontija (Maurice Merleau-Ponty),
Hemingvejeva dela govore da je komunikacija jezikom, putem rei ili znakova, mnogo dinaminija i
fluidnija nego to smo voljni da priznamo (Sabatelli 1999: 148). Merlo-Ponti tvrdi da je jezik tiina
(Merleau-Ponty, prema ibid., 149).
481
U pismu upuenom Meri Vel iz 1945. godine Hemingvej objanjava da je oduvek bio pomalo
neartikulisan, uprkos tome to puno pria (SL: 598).

246
rodnih uloga mukaraca i ena u drutvu XX veka koje ostaje bez vrstog
optevrednosnog oslonca.
Iako bismo sa sigurnou mogli da kaemo da je tema prie Maka na kii
raskol izmeu mua i ene, ne moemo da budemo saglasni u vezi s razlogom
njihovog nerazumevanja (Lodge 1980: 13). Pria je prevashodno ambivalentna zbog
mua koji odbija da na emotivno-verbalne izlive ene odgovara i njegove dosledne
gluvoe obojene mukim rodom. Leo Gurko s pravom uoava da prekomerni govor
junakinje prie i prekomerna tiina junaka proizvode vakuum u njihovoj komunikaciji
(Gurko 1968: 88). Zbog toga to ena u patrijarhalnom drutvu mora da progovori
jezikom tlaitelja koji je i uslovio njenu potinjenost, ena u prii ne moe da pronae
sreu sve dok se i dalje nalazi u prostoru koji je konstruie drugom.
Jo jedno remek-delo Hemingvejevog potisnutog jezika jeste pria Snegovi kao
beli slonovi (Hills Like White Elephants) koja obuhvata mnoge kategorije govora i
tiine: govor donosi nerazumevanje, a tiina razumevanje; komunikativna tenzija;
implikacije govora; duboka ironija koja proistie iz dubina tuge; performativnost
govora. Vladislava Gordi Petkovi istie da je jedna od tema ove prie razliitost
reakcija mukaraca i ena u trenutku promene i prekretnice, kao i suoavanje
destruktivnog mehanizma regresije i ivotvornog mehanizma progresije (Gordi 2000:
71).482 Zbog toga to devojka iz prie ne ume svoju elju da brani reima, ona bira
ogorenost i ironiju (Trilling 1967: 307). Njeni pokuaji da se s mukarcem razume ne
uspevaju, te ga doslovno sedam puta moli da prestane da govori, pre nego zapreti da e
vritati (CSS: 214). 483 Uz sve preutkivanje predmeta razgovora samih junaka,
Hemingvej odbija i da o njima samima progovori, ime udvostruuje verbalnu tiinu
ove kratke prie i istovremeno pokazuje ekstreman oblik sopstvene teorije ledenog
brega. Pria Maka na kii i Bregovi kao beli slonovi pokazuju razliku mukog i
enskog govora, ali i ogranienja samog jezika koji nije u stanju da ispria iskustvo, te
govori kroz patnju i teskobu tiine.
Nemona mukost se u romanu Zbogom oruje prikazuje kroz nesposobnost
Frederika Henrija da svoju priu ili bol artikulie. Ovaj Hemingvejev junak nalazi se u

482
Kenet Lin istie da je Hemingvej od Hadli napravio mitologizovano bie, te da je ona zapravo
potisnuta tema prie, a da frustracija zbog roenja sina Bambija dobija fiktivni oblik belih slonova (Lynn
1987: 363364). Beli slon je, meutim, sveta ivotinja koja moe predstavljati bilo ta to ima
neprocenjivu vrednost (Trilling 1967: 307).
483
U originalu: Can you please please please please please please please stop talking?

247
procepu izmeu elje da saopti svoj bol i oseanja da to, potujui kod muke verbalne
tiine, nee uspeti. Njegova umrtvljenost i anesteziranost vidi se posle smrti Ketrin kada
postaje isto tako tih kao i ona, nauivi da ne osea (Price Herndl 2001: 49). Da jezik
ne moe da saopti unutranje iskustvo dokazuje i Henrijeva prenaglaena molba Bogu
da spase Ketrin Henri ravno deset puta zamoli Boga da mu uslii elju (FTA: 291),
dok Hemingvej podvlai paralelu s mnogim drugima junacima koji mole, vrite ili ute,
a jezik zapravo ne pomae. Delimo uverenje Roberta Stivensa da jezik postaje naroito
apstraktan ili vulgaran kada izgubi dodir s realnou (Stephens 1973: 276).
Povratnik iz rata Harold Krebs iz prie Vojnikov dom (Soldiers Home) u
poetku nije eleo da progovori o svom ratnom iskustvu, a kasnije kada je osetio
potrebu da govori vie niko nije hteo da ga slua, ili ga je pak sluao samo kada je
lagao (CSS: 111). Kao to tumai Dulijet Miel, njegova histerija bi najpre morala da
se tim imenom i nazove kako bi se leila. Harold Krebs se nalazi u procepu izmeu
razliitih reprezentacija i samoreprezentacija roda, mrskog ratnog iskustva i jo mrskije
sadanjosti koja nije spremna za njegovu artikulaciju. Njegova dilema ostaje nereena
da li da se prilagodi, pone da lae i ivi neautentino, ili da ostane po strani i pokua da
sauva deli integriteta.
Renata iz Hemingvejevog romana Preko reke i u umu mogla bi da se tumai
kao Riardova pasivna sluateljka pred kojom prepriavanje ratnog iskustva ima
posebno terapeutska svojstva. Riard, meutim, ne uspeva da se rata oslobodi i pored
pokuaja da o svojim fizikim i psihikim ranama zadobijenim u ratu progovori. Riard
bi mogao da bude pravi primer jezika povrede u knjievnosti o kojem govori Denifer
Travis (Jennifer Travis), s obzirom na to da mu je teko da artikulie svoju emotivnu
ranu (Travis 2005: 27; 9). Poto zapadno drutvo pati od ideje da je mukost
bezoseajna ili emotivno potisnuta, kod mukaraca postoji opasnost od sentimentalnog
subalternog identiteta (ibid., 16) kojom se artikulacija problema ili izraena oseanja
smatraju sentimentalnim ili enskim (ibid., 43). S druge strane, Hemingvej toliko mrzi
sentimentalnost da povremeno i sam postaje sentimentalan napadajui je (Benson
1969a: 122). Ukoliko ne pretpostavimo da je Hemingvejeva opinjenost temom smrti i
gubitkom mukosti sama po sebi sentimentalna, teko je razumeti zato Hemingveju ne
bi bila dozvoljena mogunost da svesno postane drugaiji pisac od onog kakvim ga
stereotipno smatraju, ili od onog pisca kakav je bio dvadesetih godina XX veka.

248
Hemingvejev stil u romanu Preko reke i u umu nije tipino verbalno uzdrljiv, to se, u
izvesnom smislu, moe tumaiti znakom Hemingvejeve sentimentalizacije njegovog
tipino mukog stila.484 Ovaj roman alternira izmeu dva suprotna registra dvorske
ljubavi i erotske elje (Keener 2013: 44). Prevashodno uz pomo dinaminog dijaloga,
Hemingvej stvara suptilnu seksualnu tenziju izmeu Riarda i Renate (ibid., 58), i
ponovo pokazuje da je rodni identitet samo fluidna poza.
Hemingvejevi junaci se katkad slue jezikim tehnikama koje podseaju na
Hemingvejeve poetike principe koje jezik dovode do granice komunikatibilnosti, ali i
emotivnog pucanja sopstva iznutra.

484
Piter venger kae da Hemingvej nikada nije suzdran u predmetu istraivanja (Schwenger 1979:
627).

249
5. PROZA ERNESTA HEMINGVEJA U SVETLU GENDER I
QUEER STUDIJA

5.1 Teorija o performativnom rodu i njena primena na delo Ernesta Hemingveja: Tomas
Striha

Teorijska promiljanja Tomasa Strihaa, 485 na koja se nae istraivanje jednim

delom oslanja, podstaknuta su uvidima Dudit Batler 486 i Bertolta Brehta, 487 a
podravaju ideju da se rodni identitet zasniva na izvoenju ili performativnom
konstruisanju pojedinanih inova koji slede ili naruavaju drutvene matrice ponaanja.
Teatralnost je etrdesetih godina u Hemingvejevoj kritici imala negativni predznak i
nosila znaenje neuverljivosti ili izvetaenosti knjievnog postupka ili Hemingvejevih
junaka. Danas tumaenja dela Ernesta Hemingveja izgledaju sasvim drugaije. Iako D.
D. Benson jo 1969. godine deli Hemingvejeve protagoniste na glumce i one koje
drugi percipiraju kao glumce (Benson 1969a: 73), tek posle teorije Tomasa Strihaa,
koja podriva mnoga feministika istraivanja iz prolog veka, Hemingvejevo delo
postaje mesto izvoenja performativnih maskulinih i femininih uloga.488

485
Profesor angloamerike knjievnosti na Mils koledu u Kaliforniji (Mills College, Oakland,
California).
486
Dudit Batler smatra da ne postoji unapred odreeni identitet u odnosu na koga bi se neki in mogao
meriti, te ne postoje pravi ili pogreni, stvarni ili izvitopereni rodni inovi. Rodna stvarnost se, insistira
ona, kreira i odrava putem drutvenih performativnih izvoenja (Butler 2004: 908), tj. rod pretpostavlja
nita vie do ritualizovana ponavljanja konvencija nametnute heteroseksualnosti (Butler 1995: 31).
487
Koncept gestus Bertolta Brehta ne podrazumeva samo gestikulaciju, niti su svi performativni inovi
drutveno validni (Brecht 2013b: 104). Re gestus s nemakog jezika moe se prevesti sa gest ili
gestikulacija, ali prevod suava njeno znaenje. Drutveno konstruisan gestus jeste performativni in koji
je relevantan za drutvo u kom se pojavljuje, dozvoljavajui formiranje zakljuaka o drutvenoj situaciji u
kojoj se proizvodi. Jezik je gestikulacioni kada je utemeljen u gestusu i kada prenosi odreene stavove
govornika prema drugima. Svaki umetnik zna da je predmet njegovog istraivanja prazan i banalan, ali da
dobija smisao upravo putem drutvenog gestusa i stava koji sam zauzima (npr. kritika, vetina, ironija,
propaganda). Stav umetnika prema svom tekstu pokazuje u kojoj meri je dostigao politiku i ljudsku
zrelost. Breht ljudsko ponaanje shvata kao promenljivo jer ovek zavisi od odreenih politikih i
ekonomskih faktora, ali je istovremeno u stanju i da ih promeni (Brecht 2013c: 86). Podruje gestusa
ine fiziki stavovi, boja glasa, izrazi lica i uopte ponaanja ljudi prema drugima, meu kojima i
izraavanja fizikog bola u bolesti ili religiji. Breht ove drutvene stavove smatra komplikovanim i
kontradiktornim (Brecht 2013a: 198), dok stav smatra drutveno usmerenom mentalnom i telesnom
pozom. Svojim postavkama on ukazuje na injenicu da se ponaanje moe nauiti, a time i promeniti
(Mumford 2009: 55).
488
Skot Donaldson istie da niko pre Strihaa nije tako duboko razumeo vezu Hemingvejevog dela i tema
roda, a Majkl Kimel da teorijska promiljanja Tomasa Strihaa pokazuju da je Hemingvej bio svestan

250
 U tumaenju dela Ernesta Hemingveja Tomas Striha podrava koncept
performativnog maskuliniteta (masculinity-in-performance) koji prkosi ranijem
kritikom isticanju Hemingvejeve autentine mukosti. Striha za svoje istraivanje
kae da se kosi s (pro)feministikim ispitivanjima roda u modernizmu zato to dovodi
u pitanje i sam koncept maskulinistikog modernizma, koji se sad ini mnogo
problematinijim i neuhvatljivijim nego ranije (Strychacz 2008a: 13). On ukazuje na
injenicu da je na prelazu vekova, u periodu tzv. visokog modernizma, maskulinitet
proet jakim oseanjem anksioznosti usled promene drutvenih uslova, konkurencije u
vidu enskih pisaca, jaanja feministikog pokreta i nastanka Nove ene, sve vee
otvorenosti homoseksualnih praksi i feminizovane masovne kulture (ibid., 1).
Modernizam se smatra rodno obeleenim s obzirom na to da predstavlja vidno
anksiozno maskulinistiki diskurs. Striha naglaava da poza jake muke nezavisnosti
nije specifino obeleje Hemingvejevog dela celi se modernizam bavi problemima
muke snage ili ponienja, autoriteta ili nesigurnosti (ibid., 2). Autori poput Ernesta
Hemingveja ranije su se iskljuivo smatrali pristalicama prave/hegemone/normativne
mukosti zato to kritiari nisu prihvatali mogunost da je mukost socijalno
konstruisano izvoenje. 489 injenica da je rod fluidna i kontradiktorna drutvena
kategorija ispostavlja se vrlo onespokojavajuim otkriem (ibid., 6).
Svojim teorijskim promiljanjima Striha otkriva subverzivni potencijal mukih
modernista, pa tako i Hemingveja. Njegova se teorija temelji na gestikulacionoj
konstrukciji narativa i performativnom rodu (ibid., 8) i podrava uverenje Dudit Batler
da se rod neprestano izvodi i da su mogunosti rodnih transformacija nepregledne (ibid.,
21). Po njemu, rodne konstrukcije jesu retorike poto su uslovljene drutvenim
kontekstima kojima se proizvode (ibid., 28). Hemingvejevo predstavljanje mukosti
pokazuje da se mukost izvodi iz kopija, tj. ve ponovljenih pojedinanih izvoenja
(ibid., 50). Drutveni performativni inovi su retoriki i dijaloki, a drutveni konteksti
raznovrsni (ibid., 52). Ovaj teoretiar tvrdi da ne moemo sa sigurnou razlikovati
kopiju od originala, mada bi se moglo rei da postoji trop izvoenja, ili trop
maskuline samodramatizacije (ibid., 7273). Mukost je, stoga, kod ili diskurs koji
znaenje dobija strukturalnim odnosom izmeu koda, heroja i publike (ibid., 103).

drutvenih konstrukcija izvoenja mukosti (na koricama Strihaove knjige Hemingvejeva pozorita
mukosti, 2003).
489
Engl. re performance ima vie znaenja: izvoenje, nastupanje, igra, gluma, predstava, in.

251
Junaci u delu na taj nain uestvuju u drami procenjivakih pogleda (Strychacz 2003:
214) ili pozoritu samoreprezentacije u kojoj se definicije mukosti stalno menjaju.
Poto je rod arbitraran, fluidan i privremen, kae Striha, moemo govoriti o velikoj
fleksibilnosti rodnih uloga koje se proizvode drutveno i teatralno. Stalna udnja
Hemingvejevih junaka za maskulinim identitetom samo potvruje sutinski gubitak
centra o kome su primorani da uvek iznova pregovaraju (ibid., 219220). Poto ne
postoji jedinstveni rodni identitet, mukarac (ili ena) mogu biti samo trop ije trenutno
znaenje zavisi od naina na koji ga posmatramo.
Kreui ve od Hemingvejevog lika, Tomas Striha sumnja da se Hemingvejevo
izvoenje ekscentrine uloge moe razlikovati od njegovog postajanja te uloge, ili pravi
Hemingvej od njegove legende, zato to smatra da je neodvojivost Hemingvejeve
biografije od njegove estetike kljuna za razumevanje Hemingvejevog lika i dela (ibid.,
2). Stavljajui Hemingvejevu biografiju u kontekst pieve samodramatizacije, kao i
kontekst performativnog roda (ibid., 10), Striha teorijom o retorikim izvoenjima
analizira naine na koje se mukost ispostavlja skandalozno kontradiktornom (ibid.,
11). Sam Hemingvej najvie je odgovoran za biografski pristup svom delu s obzirom na
injenicu da je vie od svega, elei javnu panju, negovao sliku o sebi u javnosti.
Hemingvejevo namerno skidanje koulje i pokazivanje muevnih grudi pred Maksom
Istmanom pokazuje da je Hemingvej svestan svoje publike od koje oekuje da ga
interpretira kao pravog mukarca (Strychacz 2003: 6). Hemingvej je, meutim, ponizio
Istmana, ali nije mogao da dozvoli da ovaj iri lai o njemu, to samo potvruje tezu da
istina verovatno i nije vana koliko njena predstava pred drugima. 490 Hemingvejeva
glumatanja za osnov uzimaju muevne radnje (maizam, fiziko nasilje, sport, rat) koje
se izvode pred publikom koja posmatra i ocenjuje.491 istie kako su svi Hemingvejevi
postupci unapred smiljeni pozorini inovi. Hemingvejeva biografska legenda se tako
pretvara u pravo pozorite muevnosti, posebno kreirano za procenjivaku publiku.
Tomas Striha istie ideju da se stvaranje mukosti mora itati kao deo
retorike, teatralne strukture, a svi pojedinani inovi takvog izvoenja mukosti kao

490
Videti razliite verzije tog dogaaja u Bruccoli 1986: 1415.
491
Kenet Lin uoava da je Hemingvejevo naglaavanje sopstvenog talenta za sport rano primeeno u
kritici (Lynn 1987: 262). Hemingvej kae da Metju Kauli ima teoriju da je Hemingvej samouki atleta
(SL: 706). Razlika izmeu Hemingvejeve spoljanje pojavnosti i stvarne unutranjosti vidi se npr. u tome
to su ljudi mislili da je on bokser poto je imao obiaj da trenira ujutru (ibid., 809). Tomas Striha
iznosi tezu da je Hemingvej umeo da prostituie svoj talenat kako bi postao zvezda (Strychacz 2003: 3).

252
drutveno konstruisani (ibid., 36). Hemingvejeva samodramatizacija pokazuje kako je
mukost samo moan trop. Teatralna reprezentacija mukosti najbolji je dokaz da je
mukost privremeno odreenje mukarca, a stoga i zauvek promenljivo. Dok je
oblikovanje maskulinog sopstva zapravo funkcija teatralne performativnosti (uvek se
nalazi u trenutnom pregovaranju s publikom), nostalgija za vrstim i trajnim
maskulinitetom jeste funkcija naroitih poza svih uesnika u procesu stvaranja mukosti
(ibid., 4).

5.1.1 Pozornica: borba s bikovima i ostali gestikulacioni rituali mukosti

Dramatizacija roda u Hemingvejevom delu najoiglednija je u borbi s bikovima

i njenom performativnom ponavljanju rituala (Vondrak 2004: 264). U Smrti u podne
Hemingvej pominje kako je borba s bikovima nepostojana i nestalna umetnost (DIA:
84), planirana i organizovana smrt (ibid., 234). Iako vidno subjektivan u svojim opisima
borbe s bikovima, Hemingvej tvrdi da oseanje prkosa prema smrti ovu borbu ini
tragedijom (ibid., 200). Smrt u podne usmerava nae vienje borbe s bikovima i rui
naa standardna oekivanja. 492 Hemingvej podvlai kako se uivanje u umetnosti
poveava sa znanjem o njoj (ibid., 8) i ukazuje na nunost revidiranja znanja
neupuenih italaca. 493 U nemilosrdnom traganju za istinom, Hemingvej namerno
udaljava od sebe tzv. obinog itaoca. Hemingvej kae da borbu s bikovima treba
posmatrati oima matadora, ne (obinog A. . K.) gledaoca (DIA: 43). Hemingvejeva
arena za borbu s bikovima predstavlja svet reprezentacije, orkestrirani spektakl, koji se,
izmeu ostalog, koncentrie na posmatranje (Ibaez 2004: 144145). Hemingvej
insistira da se borba s bikovima mora razlikovati od spektakla, a izjednaiti s pravom
tragedijom po istoj, klasinoj lepoti, emotivnom i duevnom intenzitetu, ali i oseanju
besmrtnosti kome se matador pribliava igrajui se sa smru (DIA: 178; 183).494

492
Borba s bikovima za Hemingveja predstavlja celinu ivota i emocionalnu zamenu za rat (Cowley,
prema Meyers 2005a: 128).
493
Detaljnije o literaturi koju je itao radei na ovoj knjizi videti u Mandel 2004: 83, u kojoj se navodi i
delo Ser Dejmsa Frejzera Zlatna grana, koje govori o biku kao inkarnaciji Dionisa uivaocu bikova
(Frazer 1993: 392). Bik moe biti simbol stvaralake snage i plodne muevnosti (Gerbran i evalije 2009:
58).
494
Mnoga Hemingvejeva dela jesu tragedije upravo po interesovanju za smrt (Baker 1956: 152).

253
 Alen Dozefs (Allen Josephs) 495 borbu s bikovima naziva Hemingvejevim
romantinim496 teatrom (Josephs 1996: 235), zbog toga to oslikava njegovu veru u
netaknutu paniju koja podsea na prave vrednosti koje smo u modernom dobu izgubili
(ibid., 239). 497 Toreo je osa oko koje se okree Hemingvejeva poetika dok pretvara
ulno iskustvo u umetnost (ibid., 232; 229). Samim tekstom, ali i foto-esejem u knjizi
Smrt u podne, vidi se da Hemingvej naglaava performativni aspekt borbe s bikovima
utoliko to mu je stalo da itaoce primora da vide (Brand 2004: 168) i istovremeno
usmeri u kom pravcu da gledaju (ibid., 170). Arenu za borbu s bikovima Tomas Striha
naziva Hemingvejevom stopostotnom teatralnom arenom izvoenja matadora
deavaju se pred drugima, publikom koja posmatra dok on glumi (Strychacz 2008b: 75
77). Samo izvoenje, meutim, ne garantuje mukost, ve se ona mora ostvariti putem
uspenog izvoenja, u (uvek novom A. . K.) trenutku stvaranja intenzivnog iskustva
autoriteta ili ponienja (ibid., 78). Neke od Hemingvejevih definicija kljunih panskih
pojmova koji su u vezi s borbom s bikovima iz dela Smrt u podne direktno upuuju na
performativnost matadorovog nastupa: adorno kitnjasta teatralnost koju matador
izvodi da bi publici pokazao svoju dominaciju nad bikom (DIA: 241); bravucn bik
koji blefira, a zapravo nije hrabar (ibid., 248); camelo matador prevarant, matador koji
koristi trikove (ibid., 252); desplante matadorov teatralni gest (ibid., 261); engao
trik bilo koje vrste (ibid., 262); trampas trikovi i ostali lani naini simuliranja
opasnosti (ibid., 305).
S druge strane, nije samo matador objekat Hemingvejevog posmatranja, ve i
bik koji bi se mogao smatrati alegorijom ljudskog raspadanja i konane smrti.
Hemingvej pokazuje kako smrt u borbi s bikovima postaje jedina istina u svetu utvara
(Ibaez 2004: 146). Smru bika se figure matadora i bika stapaju u emotivnom,
estetskom i umetnikom klimaksu borbe. Osim to borba s bikovima moe da se tumai
kao metafora ideologije moi i dominacije (ibid., 148), ona moe da predstavlja i rat
meu polovima ili rodnu interakciju crni i miiavi bik bi vidno u njoj bio mukarac, a

495
Alen Dozefs jedan je od najznaajnijih poznavalaca Hemingvejevog razumevanja panske borbe s
bikovima. Videti: Josephs 2014.
496
Hemingveja nazivaju romantiarem zbog nesposobnosti da prihvati smrt, koja ga gotovo fiziki vrea
podseajui ga na intimnog, linog neprijatelja (Coates, prema Meyers 2005a: 123124).
497
Hemingvej je ve od 1923. godine intenzivno prisvajao panske i odbacivao moderne zapadne
vrednosti (Josephs 1996: 227).

254
matadorovo telo feminizovano i pogledom publike pretvoreno u objekat spektakla.498
Matador, na taj nain, predstavlja enu koja uestvuje u kulturno i drutveno odreenim
ulogama koje nisu zauvek fiksirane, ve predmet pregovora (ibid., 149).
Osim to borba s bikovima sa sobom nosi mistinost drevnog rituala, ona
ukazuje na performativnost ovekovog sveta. Hemingvej od junaka gradi prave i
neprave uesnike spektakla. Vanost Hemingvejeve metafore borbe s bikovima je u
tome to se moe dovesti u tematsku vezu sa gotovo svim Hemingvejevim proznim
ostvarenjima, dok Hemingvejevi itaoci postaju posmatrai izvoenja razliitih uloga
njegovih junaka i junakinja.
U romanu Preko reke i u umu Hemingvejev opti princip performativnosti
ostvaruje se putem jezika romana, rodnih uloga protagonista, kao i stava koji zauzimaju
autor i itaoci. 499 Performativna izvoenja rituala mukosti, meutim, Hemingvej ne
vezuje samo za mukarce, ve i za ene. Ba kao da se nalaze na pozorinoj sceni,
glavni junaci romana Preko reke i u umu izvode rodne rituale pojedinano (pred
sobom), dijaloki (pred drugima ili zajedno uestvuju u aktivnostima) i kolektivno
(zajedno nasuprot drugima). Nebrojeno se puta gledajui u ogledalu, pukovnik Riard
Kantvel neodoljivo podsea na uverenje da je ogledalno posmatranje sebe poseban tip
posmatranja sopstvene spoljanjosti.500 Dok se posmatra u ogledalu Riard vidi runo
lice (ARIT: 54), rane na svojoj glavi, polomljeni nos i ljubazne usne koje mogu postati
okrutne (ibid., 79). Njegovo samoposmatranje je kritiko i iskreno jer vidi starog lupea
unakaenog tela (ibid., 127; 119). Riard kao da je otuen od sebe prisustvom
posmatrakog Drugog. 501 Osim toga, on postaje predmet mukog pogleda (koji
tradicionalno pretpostavlja enu) kad, primera radi, njegov voza Dekson poinje da
sumnja da je Riard moda zaista lud kao to se pria (ibid., 41), ili kada neznanci na
ulici pomisle da je impotentan stariji vojnik (ibid., 131). Riarda, takoe, odlikuje
prekomerno razmiljanje, koje gotovo uvek u Hemingvejevom delu znai i feminizaciju,
tj. pasivnost. Dok vodi dugake unutranje monologe, ovaj Hemingvejev junak
498
Matadorovo odelo (pan. traje de luces odelo svetlosti) i golo telo bika skreu panju na muki falus.
499
Kasnija Hemingvejeva dela pokazuju volju za formalnim eksperimentom i osvajanjem nove
teritorije (Fleming 1996a: 128). Za razliku od tradicionalne kritike koja naglaava Hemingvejevu stilsku
samoparodiju, samoimitaciju, izopaenje kreativne snage i beskrajni narcizam (Strychacz 2008a: 88; 97),
parodija u prozi takoe moe imati knjievnu vrednost jer je gestikulaciona i samosvesno retorika (ibid.,
99).
500
Mihail Bahtin kae da mi vidimo refleksiju svog spoljanjeg izgleda, ali ne i sebe u njoj, poto nas
naa spoljanjost ne obuhvata u celosti (Bahtin 1991: 34).
501
Gestikulacioni pogled (Strychacz 2003: 159).

255
naizmenino preuzima ulogu rtve ili hvalisavca. Riard vodi i unutranje dijaloge s
Renatom dok ona spava kako je njegove negramatike misli ne bi povredile (ibid.,
178180). Konano ambivalentan po pitanju svog mukog sopstva, Riard igra
najrazliitije uloge Vrhunski Narednik (ibid., 43), Gospodin Dante (ibid., 174) ili
neubijeni lik (ibid., 77).502
Riard i Renata uestvuju u interaktivnim dramskim dijalozima i pritom se
smenjuju u ulogama govornika i sluaoca. Uprkos miljenju Hemingvejeve
tradicionalne kritike da je Renata potinjeni instrument (Frohock 1957: 196) ili
pokorno dete (Dauwen Zabel, prema Meyers 2005a: 288), roman prikazuje da Renata
zapravo inicira svoje uloge. Ona insistira da joj Riard govori o svom ratnom iskustvu
ili ga ohrabruje da nastavi s priom kad ovaj posustaje:

[], i volela bih da sluam o Parizu. Kad voli nekog i on je tvoj heroj,
tada voli da slua o mestima i raznim stvarima.
Okreni glavu, molim te, ree pukovnik, i ja u ti priati.

[] Da li ovo zvui previe tehniki? Da li te zamara?

Ne.
Bilo bi bolje da imamo mapu.
Nastavi.

(ARIT: 99)503

Da se i Hemingvejeva revizionistika kritika ne udaljava uvek od tradicionalne

pokazuje Rena Sanderson kada junakinju Renatu opisuje kao saoseajnu ensku
publiku, sluaoca kome muki protagonista mora da ispria svoju priu kako bi zaleio
psiholoke rane (Sanderson 1996: 190). Iako Renata zasigurno predstavlja njegovu
omiljenu publiku, ne delimo ovo uverenje jer Riard svoj proli ivot izvodi na sceni
svaki put iznova i pred drugom publikom.

502
U originalu: Supreme Commander, Mister Dante i un-killed character.
503
U originalu:
[], and I would like to hear about Paris. When you love someone and he is your hero, you like to hear
about the places and the things.
Please turn your head, the Colonel said, and I will tell you.

[]Is this too technical and does it bore you?

No.
It would be better with a map.
Go on.

256
 Riard i Renata postaju Hemingvejevi prepoznatljivi likovi-posmatrai zbog
toga to dosledno u romanu posmatraju druge. Njih dvoje, naime, svesno odluuju da
gledaju i analiziraju ljude, ali ne iz zlobe, ve najbolje to znaju (ARIT: 60). U
jednom od Hemingvejevih homofobinih pasusa, Renata usmerava Riardovu panju na
jednog mladia koji je, u stvari, jako dobar slikar, osim to je pdraste:

Da li vidi momka s talasastom kosom, prirodno talasastom? Samo

malo je sklanja, veto, kako bi izgledao jo lepe?
Vidim ga, rekao je pukovnik.
On je veoma dobar slikar, ali ima vetake prednje zube jer je jednom
prilikom bio malo pdraste a drugi pdrastes su ga jedne noi punog
meseca napali na Lidu.

(ibid., 68)504

Nekom drugom prilikom, Riard posmatra oveka kao da je Gojin crte i pokuava da
dokui da li je ena u njegovom drutvu njegova supruga, majka ili erka, jer i lica su
takoe slike (ibid., 6364). Poto je ovekova spoljanjost sama po sebi performativna
i samo delimino tana, itaoci Hemingvejevog dela u ulozi publike ne mogu sa
sigurnou biti sigurni da je predstava koju o nekome formiraju prava. Naa tumaenja
ne mogu biti vie od aproksimativnih pokuaja da dosegnemo propadljivu istinu.

5.1.2 Ja je najbolja publika

Uim poljem analize dramatizacije pred publikom moglo bi se smatrati

samoposmatranje ili proces kojim sopstvo postaje samom sebi publika, iako ono
istovremeno ne iskljuuje interakciju s drutveno-kulturnim okruenjem. Hemingvejevo
delo podrava uverenje da sebe moramo pogledati oima drugog, odnosno postati
drugi u odnosu na samog sebe (Bahtin 1991: 16). Hemingvejevi junaci ne mogu da se
odupru posmatranju svoje spoljanjosti i unutranjosti.

504
U originalu:
Do you see the boy with the wave in his hair, that is natural, and he only pushes it a little,
skillfully, to be more handsome?
I see him, the Colonel said.
He is a very good painter, but he has false teeth in front because he was a little bit pdraste once and
other pdrastes attacked him one night on the Lido when there was a full moon.

257
 Poto dezertira iz vojske, Frederik Henri iz romana Zbogom oruje poinje da se
osea kao prerueni mukarac u civilnoj odei. Kada kae da mu nedostaje oseaj da
ga uniforma grli (FTA: 217),505 on prolazi kroz krizu rodnog identiteta jer vie nema
muku profesiju koja bi ga odredila. Dok sebe u novoj odei posmatra u ogledalu, shvata
da za njega nema vie rata i osea se pomalo kao begunac iz kole koji razmilja ta
se tamo deava dok on nije tu (ibid., 219). Neto kasnije u romanu, kada je Ketrin ve
trudna, Henri prolazi kroz jo jednu krizu oseaj nedovoljnosti po pitanju sportske
muke fizike izdrljivosti zbog ega odlazi da trenira boks. Poto prethodno na
nagovor Ketrin pusti bradu, Henri se na jednom od treninga samoposmatra u ogledalu i
vidi udnog oveka s bradom (ibid., 275). Dok se Ketrin poraa, Henri ulazi i izlazi iz
bolnice vie puta i u jednom navratu ponovo ugleda sebe u ogledalu i tamo nekog
506
varalicu s bradom (ibid., 282). Iako verovatno frustriran tom injenicom,
Hemingvej postaje zainteresovan za alternativne seksualne i rodne identitete jo na
poetku svog stvaralatva, a ne tek po gubitku svojih kreativnih moi kako to njegova
tradicionalna kritika voli da kae. Robert Solotarov (Robert Solotaroff) Henrijevu
predaju eni smatra propadanjem u ponor, regresijom na infantilno stanje
bespomonosti pred ivotnim pretnjama. Iako brada poslovino oznaava muevnost,
Henri svoju bradu ne voli i ne misli da doprinosi njegovoj veoj mukosti. Zato se Henri
okree boksu, profesiji koja se (kao i vojniki poziv A. . K.) tradicionalno vezuje za
mukarce, ali ostaje sumnjiav po pitanju sopstvenog rodnog identiteta jer se oigledno
osea lanim mukarcem (Solotaroff, prema Hewson 2003: 59; kurziv A. . K.). Henri
nije vie vojnik, a brada, siguran znak mukosti, ini da sebi izgleda smeno i neiskreno.
Ne moemo pouzdano da znamo da li je navedenim pasusima iz romana
Hemingvej eleo da ukae na opasnost koja nastaje prelaskom dozvoljenih granica
percepcije mukosti, ali verujemo da u odreenim trenucima Hemingvejeve junakinje
postaju vei mukarci od samih junaka. Iako se u ulozi feministike itateljke oseamo
pomalo neprijatno to se naa panja u trenucima enskih poroajnih bolova i konane
smrti junakinje u romanu Zbogom oruje usredsreuje na oaj mukarca, Hemingveja
drimo prikrivenim feministom kada mukost prikazuje kroz enski lik.

505
U originalu: He missed the feeling of being held by your uniform (kurziv A. . K.), pri emu engl.
hold u ovom kontekstu moe znaiti i drati, pridravati, obuhvatiti.
506
Inae tradicionalno intoniranom kritikom iz 1963. godine, Erl Rovit anticipira izvesna istraivanja
roda u Hemingvejevom delu, pominjui da Henri izvodi dvostruku maskaradu uz motiv preruavanja
(Rovit: 1963: 101).

258
 Mada Santijago, protagonista novele Starac i more, teatralno izvodi uloge
mukosti i pred drugima mladiem Manolinom, morem, ribarima, turistima507 on je
prevashodno sam sebi publika. Santijago se ne sea kad je prvi put poeo da pria sam
sa sobom (OMS: 27), ali jeste. To to pria s ribama (ibid., 29) ili pticama (ibid., 39) ne
znai da nije sam jer Santijago se s njima osea spojeno, daleko od ljudi (ibid., 36),
potpuno svestan da ima samo sebe (ibid., 37). Ispitujui granice sopstvene fizike i
mentalne izdrljivosti, Santijago se obraa svojoj zgrenoj levoj ruci s gaenjem i
prekorom (ibid., 41), kao da je odvojeni deo njegovog tela koji se urotio protiv njegove
odlunosti. 508 Svestan da ruka ne moe da vodi samostalan ivot van njegove volje,
Santijago je moli da bude strpljiva (ibid., 42). Da performativno izvoenje mukosti ne
iziskuje drugu publiku van nas samih najbolje se vidi u injenici da Santijago gr ruke
smatra izdajom sopstvenog tela koji poniava mukarca naroito kada je sam (ibid.,
44). Njegovi inovi podnoenja neljudskog bola, meutim, istovremeno se na trenutke
izvode i pred mukom509 ribom koju pokuava da ulovi, pred publikom koja ne sme da
vidi njegovu zgrenu ruku. Hemingvej s velikom preciznou pokazuje Santijagova
unutranja previranja i smenu oseanja nedovoljnosti i tipino maskuline snage.
Hemingvejev udni starac zna da sebi mora uvek iznova da dokazuje svoju jainu,
sasvim u skladu s idejom rodne performativnosti i premisama rodnog konstruktivizma
uopte (ibid., 47).510 Mada misli da ovek nije dorastao velikim pticama ili zverima,
Santijago bi radije da bude zver na moru (ibid., 49). Posle svog najveeg poraza i
pobede, Santijago uzvikuje da su ga (bezlini?) oni uistinu pobedili (ibid., 90), ime
Hemingvej dodatno komplikuje razumevanje performativnosti.
Mada Hemingvejevi junaci izvode svoje uloge pred sobom, jer uvek su zapravo
sami, naposletku moraju da izvode uloge i pred drugima, koji esto nisu na njihovoj
strani.

507
Manolin misli da je Santijago najbolji ribar od svih (OMS: 15); ostali ribari ismevaju Santijaga i
smatraju njegov poraz u lovu tunim (ibid., 6), a na kraju im biva iskreno ao jer nikada nisu videli veu
ulovljenu ribu, mada sada raskomadanu (ibid., 89); Santijago more smatra femininom silom zato to ume
da bude dobra i lepa, ali i okrutna more ini dobre stvari, ali ih i uskrauje, samo zato to ne moe
protiv svoje enske prirode voene Mesecom (ibid., 2021); mukarac-kelner i ena-turista na kraju
novele svedoci su Santijagovog neuspeha, iako nisu razumeli njegovu borbu na pravi nain (ibid., 92).
508
U originalu: What kind of a hand is that, he said. Cramp then if you want. Make yourself into a claw.
It will do you no good. Santijago ruku jo na jednom mestu naziva izdajicom (ibid., 51), mada poinje
da se osea krivim to je takva te odluuje da je odsee ukoliko takva i ostane (ibid., 61).
509
Santijago se ribi obraa u mukom rodu (ibid., 34), naglaava njenu muku snagu (ibid., 35), pominje
njen falusno uspravni rep (ibid., 48).
510
U originalu: Each time is a new time (ibid., 47).

259
5.1.3 Dramatizacija pred publikom: izvoenje uloga pred drugima

Hemingvejevi junaci i junakinje izvode rodne uloge na razliite naine, kao da

se oslanjaju na ideju da time to s nekim drugim govorimo, mi sebe razotkrivamo ne
samo u odnosu na nekog drugog nego i spram nas samih (Ingarden 1981: 258).
Samoiskazivanje pred drugima u Hemingvejevom delu ponekad se temelji na konceptu
vitetva kao neodvojivom odreenju mukosti (Mosse 1996: 18). Mukost ili enskost
izvode se ponavljanjem rituala pred procenjivakom publikom, tj. posmatraima i ne
mogu se osim trenutno uspostaviti. Ovakav tip performativnosti zahvata i samu publiku
zbog ega ona moe i ne mora biti perceptivna, a zasigurno ostaje promenljiva. Pisanje,
borba s bikovima, dokazivanje mukosti kroz fiziki obraun ili sportsku aktivnost, lov,
rivalstvo ili uestvovanje u ratu, postaju teatralni, samosvesni inovi dramatizacije roda
pred publikom u Hemingvejevom delu. Uzimajui u obzir da mukarci stalno moraju
sebe re-kreirati kao mukarce jer je muka seksualnost uvek u opasnosti da nestane,
Dudit Feterli misli da bi u maskulinocentrinom drutvu trebalo razlikovati proces
postajanja mukarcem (male becoming) od enskog bivanja enom (female being)
(Fetterley 1978: 176). Ova feministika kritiarka ovim uvidom zaboravlja da se i
kategorija enskog moe performativno uspostavljati, kao i da nije bespovratno
pasivizirana. Iako njena ideja s pravom ukazuje na performativnost mukosti, ona
zaboravlja na preobraujuu odliku enskosti. Analiza Hemingvejevog dela pokazuje
kako binarnost polova ne podrazumeva uvek jasnu omeenost rodnih uloga.
Autor iz dela Smrt u podne na sebe stavlja 511 autoritativnu ulogu Dr.
Hemingstajna (DIA: 46), tj. ozbiljne publike koja se razume u borbu s bikovima i zbog
koje matadori moraju biti iskreni (ibid., 37) u svojim izvoenjima mukosti. U kontrastu
s njim, figura Stare Gospoe postaje nepristojno i dosledno poraena na kraju borbe
znanja i neznanja u koju ulazi s Autorom. 512 Nekompetencija u Hemingvejevog
mukarca se ne prata, a kada se ponos jednom pred publikom izgubi veoma ga je
teko povratiti (ibid., 78). Poto mukost znai biti tumaen kao mukarac,
upotpunjenje mukog sopstva ne moe biti zavreno bez publike koja posmatra.
Mukarac dramatizuje svoju mukost pred drugima, tj. publikom koja ima mo da

511
Termin Dudit Batler (engl. put on).
512
Zanimljivo je da Leo Gurko, koji u svojim analizama zanemaruje rod, primeuje da Stara Gospoa
igra ulogu heteroseksualnog mukarca (Gurko 1968: 207).

260
legitimizuje ili potvruje. Mnoge se situacije u Hemingvejevim priama i romanima
mogu smatrati metaforinim arenama, pravim dramama moi i/ili ponienja
(Strychacz 1989: 249250).
Hemingvejeva tradicionalna kritika se povremeno ogluuje o tekstualne signale
Hemingvejevog teksta koji kritikuju naturalizovane rodne uloge. Njegovi junaci
pokazuju da njihovi pojedinani inovi pretpostavljaju samosvesna izvoenja roda, kao
i da su maskulini i feminini identiteti drutvene konstrukcije. Lik Roberta Kona iz
romana Sunce se ponovo raa postaje naroito zanimljiv kada se posmatra iz ovog ugla.
Roberta Kona tradicionalna kritika neizostavno tumai kao rtvu Hemingvejevog
antisemitizma i mrnje prema marginalizovanim grupama uopte. Izvesni kritiari ga
smatraju plaljivcem (Kaye 2006: 45) koji postoji kako bi oslikao koje sve osobine
pravi Hemingvejev junak sebi ne sme da dopusti. Imajui u vidu drutvenu feminizaciju
513
Jevreja, Robert Kon se stereotipno smatra suprotnou belom normativnom
maskulinitetu koji se temelji na konceptima fizike i moralne snage, dostojanstvenog
podnoenja bola, emotivne suzdranosti i heteroseksualnosti. Roman Sunce se ponovo
raa poinje upravo ambivalentnim opisom Roberta Kona bio je bokserski ampion
srednje kategorije na Prinstonu (Princeton), navikao je na svoj izgled s naoarima,
savladao je u izvesnoj meri svoju (jevrejsku) nesigurnost tako to je u Kaliforniji postao
jedini urednik asopisa zbog ega i privlaan enama, odluuje da se preseli u Evropu
gde upoznaje Dejka (SAR: 34). Poto marginalizovane grupe, meutim, raspolau
subverzivnim i transgresivnim mogunostima izraavanja, Kon moe postati centralna
figura romana, subjekat, a ne objekat, jevrejskog maskuliniteta. Kao dokaz za ovu tezu
moe posluiti injenica da je Kon lik o kome se najvie raspravlja u romanu, kao i da
u izvesnoj meri preuzima kontrolu nad fiktivnim narativom (Kaye 2006: 4647). Kon se
zbog miiavog tela savreno uklapa u hegemonu belu ameriku mukost iz dvadesetih
godina prolog veka, tj. ne moe se rei da on imitira belu mukost ve da je zapravo
izvodi, a esto to ini i bolje od Dejka (ibid., 51). Njegovo miiavo telo, zavidno
obrazovanje i visok drutveni status govore nam da je on bolji izvoa dominantne

513
Drutvo po Sartru konstruie individualni identitet kroz njegovu identifikaciju s pogledom drugog i
dimenziju bivstvovanja za drugog (Sartr 2009: 90). Pojedinci postaju objekat pogleda drugog ak i
ukoliko taj pogled kreira sliku koja im ne pripada. Neiji pravi identitet nije ono to on jeste, ve ta se
misli da jeste. Neko ko postaje objekat tueg pogleda takoe je u poziciji da reciprono drugog uini
objektom. Navedeno prema: Martinot, S. The Sartrean Account of the Look as a Theory of Dialogue.
<http://www.ocf.berkeley.edu/~marto/dialogue.html> 25. 02. 2013.

261
muke kulture od ostalih mukih likova u romanu. Konova heteroseksualnost, agresija
i nasilje toliko su bliski normativnom idealu mukosti da on ne samo da lii na Dejka
ve mu postaje i pretnja. Robert Kon u romanu nije omraeni objekat rasne razlike,
ve predstavlja upravo to to je Dejku potrebno kako bi bela mukost ostala stabilna
kategorija. Ukoliko biti beo znai imati falus, Dejk to nije u stanju da bude bez Kona,
odnosno Robert Kon je feti koji Dejku omoguuje integritet (ibid., 52). S obzirom
na to da Dejku (doslovno) nedostaje falus, on samo uz Konovu pomo moe ponovo
postati ceo (ibid., 53).514
Izvodei maskuline rituale, Kon obelodanjuje sutinsku performativnost roda i
pokazuje da se ne zna ta bi ideal ili original roda predstavljao. Svojim prisustvom on
dovodi u pitanje mit o maskulinoj celovitosti i subverzivno pokazuje ne samo da je
mukost nestabilna konstrukcija, ve i da Hemingvej nije pisac koji se iskljuivo bavi
jednim tipom idealizovanog ili autoritativnog maskuliniteta. S obzirom na to da, po
svemu sudei, ne postoji pravi model mukosti u Hemingvejevom delu, nesposobnost
Roberta Kona da izabere jednu vrstu mukosti pokazuje da su u romanu svi njeni modeli
pogreni. Kao to po Dudit Batler ne postoji rod ve samo ideja roda, ovaj lik sebe
formira uvebanim postupcima koji su u kulturnom prostoru postojali i pre njega, i
izvodi trenutnu rodnu sutinu.
Lik Ketrin iz romana Zbogom oruje se do sredine XX veka ita kao idealni
primer Hemingvejeve trivijalizacije enskih likova, tj. njihovog predstavljanja u fiksnim
ulogama seksualnih igraaka, negovateljica ili muza za mukarce. 515 Danas postoje
sasvim suprotna tumaenja koja Ketrin dre odlunom enom koja pokuava da
pronae smisao i psiholoki balans uprkos ratnom okruenju (Traber 2005: 29). 516
Ketrin izvodi svoju enstvenost i enskost na vie naina. Prvo, oslanjajui se na
dominantni diskurs tradicionalnih romantinih predstava, Ketrin problematizuje rod
tako to varijantu zaljubljene ene sprovodi kao taktiku kojom bi nekako zakrpila svoj
ivot. Nimalo luda, 517 ona svesno oponaa oekivane predstave enskosti. Ketrin je
ena zdravog razuma koja koristi pukotine u drutvenim kodovima dominantne kulture

514
Iako Dejk nema penis, on moe da zadri falus kroz fetiizirane objekte kao to je jevrejsko poreklo
Roberta Kona Dejk ima falus bez penisa, Kon ima penis bez falusa (Kaye 2006: 56).
515
Videti: 5.2.1.
516
Sandra Spanije (Sandra Spanier) kae da Ketrin mora da nae validnu alternativnu realnost kako bi
preivela haos raskomadanog univerzuma (Spanier, prema Traber 2005: 29).
517
Vie o njenoj ludosti videti: 4.3.2.

262
kako bi ostavila prostora za cinizam (ibid., 30). Poigravajui se idejama romantine
fantazije, Ketrin igra rodno obeleenu ulogu ucveljene drage i Henrija oblai u ulogu
njenog mrtvog verenika dok mata da uiva s Ketrin u hotelu u Milanu, Henri sam
pomilja kako bi moda i pristao da glumi njenog ubijenog deaka (FTA: 36). Ketrin
manipulie dominantnim predstavama enskosti, dekonstruie rod tako to pokazuje da
je otvoren za itanja i ponovna konstruisanja. Ketrin u potpunosti razume da postoje
stereotipi i njima pripisana razliita oekivanja, ali i da je rodni identitet samo
performans koji se moe izabrati ili parodirati. Ukoliko se identitet moe konstruisati,
on se isto tako moe i re-konstruisati. Kao po modelu performativnih gender teorija,
Ketrin manipulie oseanjem sopstvenog identiteta kroz ponavljanje signala, tj.
parodijom, subverzijom ili transgresijom kojima se pravila fiksiranog rodnog identiteta
ukidaju. Ketrin zamagljuje granicu izmeu maskarade i mimikrije o kojima govori Lis
Irigaraj na taj nain to Henriju nudi fantaziju koju on prieljkuje, tj. ponaa prema
svojoj seksualnosti kao prema igri i menja svoje verbalne kostime (Traber 2005: 33).
Kada Ketrin uverava Henrija da ne mora vie da joj govori da je voli jer je s tim
zavrila imala je dobru predstavu,518 ali sada vie ne moraju da glume (FTA: 30)
ona pokazuje da je svesna performativnosti sopstvenih postupaka. Na samom poetku,
dok se Henri jo uvek zaljubljuje u nju, Ketrin svesno odluuje da ga ne vidi na neko
vreme izmiljajui da se ne osea dobro, samo kako bi ga ostavila samog da se oseti
neizmerno praznim (ibid., 39). Moda se najsnanije poigravanje ove junakinje vidi u
njenim brzim prelazima iz diskursa enske nesigurnosti u diskurs enske dominacije. S
jedne strane, Ketrin kae da se plai da je Henri nee vie eleti ukoliko stalno bude u
njegovoj blizini (ibid., 93), tj. manipulie stereotipom da ene mukarcima brzo dosade,
ili se, pak, boji se da mu vie nee biti lepa kad se ugoji u trudnoi i ve ne eli da je on
posmatra dok se presvlai (ibid., 237), tj. manipulie stereotipom da ene mukarcima
nisu privlane ukoliko nisu fiziki lepe. Ketrin, s druge strane, potencira svoju ludost s
poetka njihovog odnosa i inicira seksualne igre:

Neemo misliti o tome sve do tvog odlaska. Vidi da sam srena, dragi, i
da nam je lepo zajedno. Dugo nisam bila ovoliko srena. Kada sam te
upoznala skoro da sam bila luda. Moda sam i bila luda. Ali sada smo
sreni i volimo se. Samo budimo sreni. Ti si srean, zar ne? Ima li neto

518
U originalu: show.

263
 to ti se ne svia? Mogu li neto jo da uradim da bih te zadovoljila? Da
li bi voleo kada bih spustila kosu? Hoe da se igra?

(ibid., 105)519

Njene subverzivne metode pomau joj da nae osloboenje, premda samo kratkotrajno,
od ratom izazvane pustoi.
U romanu Imati i nemati gotovo itavo devetnaesto poglavlje posveeno je liku
Riarda Gordona (Richard Gordon) i njegovom pogrenom itanju sredovene ene
Mari (Marie) koje se moe smatrati neuspehom njegove mate (Moreland 2002: 85).
etajui od bara do bara, Riard ugleda veliku, plavooku enu izblajhane plave kose i
crvenih oiju od plaa i postaje zgroen njenom veliinom. S obzirom na to da ga Mari
podsea na ogromnog vola ili ratni brod, on nagaa ta bi njen mu kod kue
mogao s njom da radi kad je takva. Doavi kui svojoj eni u atmosferu nepopravljive
otuenosti, Riard, igrajui se pisca, odluuje da enu koju je tog dana video na ulici
iskoristi kao temu za roman, pokae kako je odvratna svom muu i uporedi je s nekom
mlaom enom sa vrstim grudima (THHN: 122). Hemingvej Riardovim vienjem
enske lepote pokazuje kako se rodno-seksualni identitet drutveno konstruie i da ne
postoje pravi ili nepravi identiteti. enskost ili mukost mogu biti samo trenutna
izvoenja roda koja se legitimizuju posmatrakim okom budne publike. Hemingvej na
ovom mestu, izmeu ostalog, upozorava na injenicu da ne postoji druga istina osim
one koja se smatra istinom, imajui u vidu da Mari i Hari Morgan, zapravo,
predstavljaju jedini zadovoljan sredoveni par u Hemingvejevoj prozi, i da Riardova
ubeenja nisu potkrepljena tzv. realnom, pravom slikom stvari.
Renata iz romana Preko reke i u umu moe se takoe uvrstiti u red
Hemingvejevih junakinja koje se svesno poigravaju rodnim stereotipima. Njen dijalog s
Riardom pokazuje da Renata osea kako njena neobuzdana kosa ne moe da se uklopi
u sliku viktorijanskog kunog anela:

Da li voli kada je uredna?

Nije previe uredna, ali je strano lepa.

519
U originalu: We wont think about that until you go. You see Im happy, darling, and we have a
lovely time. I havent been happy for a long time and when I met you perhaps I was nearly crazy. Perhaps
I was crazy. But now were happy and we love each other. Do lets just be happy. You are happy, arent
you? Is there anything I do you dont like? Can I do anything to please you? Would you like me to take
down my hair? Do you want to play?

264
 Mogla bih da je podignem i svata da uradim s njom ako voli da
izgleda uredno. Ali ja slabo baratam nalama a i izgleda mi blesavo.

(ARIT: 80)520

I u drugaijim situacijama Renata ogoljava granice viktorijanske dolinosti i mita

romantine ljubavi. Ona problematizuje enski stereotip duge kose nudei Riardu da je
pusti onako kako on eli i kako bi mogla vie da podsea na njen portret koji mu je
toliko drag (ibid., 104).521 Ba kao i Ketrin Barkli pre nje, Renata manipulie oseanjem
sopstvenog rodnog identiteta i pokazuje da je rod samo proces ponavljanja i da se
verbalnim jezikom, kao i odeom, mogu menjati kostimi. Poto je ekonomija elje
tipino muki prostor, Renatina seksualna glad ispostavlja se subverzivnom. Njeno
insistiranje na dodirivanju njegove unakaene ruke ide zajedno s njenim mazohizmom
kada eli da je dugmii Riardove uniforme povrede ali samo malo (ibid., 77).
Ambivalentnost njenog lika moe se opisati i ulogama koje joj Riard dodeljuje, ime
Hemingvej podvlai injenicu da junaci jesu ono ime ih smatraju drugi. Renata je u
njegovim oima udna devojka, Nebeska kraljica, i erka. Poto je Riard nazove
udnom devojkom, Renata kae da je svesna te injenice ve neko vreme (ibid., 167).
Riardovo idealizovanje njene lepote podsea na koncept dvorske ljubavi
srednjovekovnih romansi gde strast za nedostinim idealom baca ljubavnika na
emotivne muke:

Ula je u sobu, blistavo mlada i lepa, nemarnog izgleda poto se vetar

poigrao njenom kosom. Koa joj je bila bleda, skoro maslinasta. Njen
profil bi lako mogao slomiti vae ili srce bilo kog drugog mukarca.
Neposluna tamna kosa padala joj je preko ramena.

(ibid., 57)522

520
U originalu:
Do you like it neat?
It is not too neat but it is damn lovely.
I could put it up and all sorts of things if you value neatness. But I cannot manage hairpins and it seems
so silly.
521
O fetiima u Hemingvejevoj prozi videti: 5.2.3.
522
U originalu: Then she came into the room, shining in her youth and tall striding beauty, and the
carelessness the wind had made of her hair. She had pale, almost olive colored skin, a profile that could
break your, or anyone elses heart, and dark hair, of an alive texture, hung down over her shoulders.

265
Renatina idealizovana slika u izvesnoj meri biva umanjena njenim nazivom erke
kojim se sugerie incest, a kog se Riard u jednom trenutku pribojava, a Renata opet
podsea da to (incest A. . K.) nije tako strana stvar u Veneciji (ibid., 69). Renata
izvodi kontradiktorne tipino enske rodne uloge, alternira izmeu diskursa
potinjenosti i dominacije, servilnosti i kontrole. Ona uverava Riarda da ne eli da mu
nareuje ve da mu slui, dok on misli da je sasvim prirodno da ljudi ele da nareuju
(ibid., 102). S druge strane, Renata udi da bude mesec s puno problema (ibid., 70
71) i na taj nain prihvata enski princip nekontrolisane emocije.523 Ona ak uspeva da
Riarda ubedi da mesec moe biti njihov majka i otac (ibid., 81). Imajui u vidu
uverenje Kejt Milet da je vitetvo tehnika kojom se samo ublaava nepravda enske
drutvene pozicije a koja je zapravo pojaava (Millett 2000: 37), Renata i Riard
naizmenino manipuliu idejom romantine ljubavi, svesni njenih subverzivnih
mogunosti.
Pria Kratki sreni ivot Fransisa Makombera zapoinje osramoenjem
naslovnog junaka koji se pred svojom enom i drugim lovcem pokazao velikom
kukavicom jer nije uspeo da u lovu ubije lava (CSS: 6). Fransis je svestan da se uplaio
kao zec, eli da se iskupi za ono to je uradio, mada zna da e biti teko da bilo ko od
njih troje zaboravi ta se desilo (ibid., 8). in gubitka mukosti se u Hemingvejevom
delu ne prata jer predstavlja javnu sramotu pred drugima. Iako je Fransisova
samosigurnost iz temelja poljuljana, njegova ena Margaret jedva eka da ponovo
svedoi narednom izvoenju nemukosti svoga mua (ibid., 9). Fransis pred publikom
verbalizuje da nije nimalo prijatno ukoliko vas sopstvena ena uhvati u kukaviluku koji
ostavlja neizbrisiv trag, nekakav upalj strah, hladnu ljigavu prazninu u mesnatosti
gde je nekada bila njegova sigurnost. Fransisu je toliko loe da mu postaje muka dok
lei sam i naputen, pored Margaret koja spava. Narednog dana, Fransis se jo vie plai
mrzi sve zvuke koje oslukuje, doslovno se trese od straha koji ne moe da kontrolie,
dok iskusni lovac Vilson misli da Fransis ne bi trebalo toliko o tome da pria jer to se
jednostavno ne radi (ibid., 1011). Dok posmatra Fransisov jadni izraz lica, Vilsonu
postaje neprijatno i poinje da se osea kao da je upravo otvorio vrata od hotela i tamo
ugledao neto sramotno. Neobino za Hemingvejeve junake, Fransis Makomber naglas
izgovara da je naprosto uplaen (ibid., 15). Preznojavanje i munina su neki od

523
Mesec, izmeu ostalog, simbolizuje zavisnost i enski princip (Gerbran i evalije 2009: 568).

266
znakova kojima se njegov strah doarava itaocima (ibid., 16), kao i njegova nona
mora u kojoj lav krvave glave stoji iznad njega (ibid., 18). Hemingvejevi junaci retko
insistiraju da priaju o nemiloj situaciji u kojoj su se nali, kao to Fransis eli da govori
o noi koju njegova ena provodi s Vilsonom (ibid., 19). Od prevelikog besa i gaenja,
Fransis postaje neprijatan, uutkava enu (ibid., 20) koja do tada dosledno uiva u
njegovom ponienju pred publikom, a Vilson odmah primeuje Fransisovu
transformaciju, tj. postajanje mukarcem i time biva iskreno dirnut. Fransis vie ne
osea strah mrnja prema Vilsonu (ibid., 22) podstie ga da se oseti gutaem vatre
ozarenog lica (ibid., 25). U vezi s temom izvoenja uloga pred publikom, Vilson i
Margaret nedvosmisleno itaju novog Fransisa Vilson primeuje da ova promena
verovatno oznaava i kraj Fransisovog kukaviluka, to je vea promena od gubitka
nevinosti. Oekivano, Fransis ima potrebu da svoju sreu naglas iskae, to samo
pojaava bes Margaret, i njenu novonastalu brigu koju Vilson bez greke zapaa.
Fransisov ranije naznaen strah zamenjuje se njenim strahom od neega (ibid., 26)
moda Fransisove prave mukosti? Ova pria pokazuje da su viestruka izvoenja roda
pred drugima predmet Hemingvejevih istraivanja, imajui u vidu da Fransisovo
ponienje raste upravo zbog prisustva publike koja njemu svedoi (Strychacz 1989:
252), a istim nainom se njegova vera u pravo mukog Ja vraa ili, ak, iznenada
stvara.
U prii Trodnevni vetar Nik pokuava da demonstrira u kojoj je meri u stanju
da podnese alkohol pred svojim najboljim prijateljem Bilom (CSS: 89); Harold Krebs iz
prie Vojnikov dom igra ulogu sina kome je stalo da majku ne povredi, iako je upravo
otvoreno obavestio da je ne voli (ibid., 116); nesigurni u sebe, junaci trae potvrdu svoje
fizike spremnosti od drugih mukaraca, kao to to ini Dek (Jack) u Pedeset
hiljadarki (Fifty Grand) (ibid., 233); u prii Dojava (The Denunciation)
mukarac uestvuje u neistini samo kako bi prijatelja zatitio od gubitka vere u pravo
prijateljstvo i profesiju kelnera (ibid., 428).
itave Hemingvejeve knjige mogu biti u znaku teme dramatizacije mukosti kao
to je na primer Pokretni praznik u kojoj Hemingvej demonstrira sopstvenu muevnost
svesno je poredei s Ficderaldovim oseanjem seksualne nedostatnosti, ili delo Opasno
leto u kome dva matadora izvode meusobno rivalstvo pred mnogobrojnom publikom
iji je deo najpre sam Hemingvej. Performativnost pojedinanih izvoenja roda

267
Hemingvejevih junaka i junakinja nemogue je naglasiti u dovoljnoj meri. itava
Hemingvejeva proza prepuna je, reima Dudit Batler, primera inovativnih rituala,
stilizovanih ponavljanja rodnih inova i imitacija ideala.

5.1.4 Svedoenje rodnim izvedbama

Svedoenje performativnim dogaajima zapravo je potkategorizacija teme

izvoenja uloga pred drugima, ali se analizira zasebno jer pretpostavlja nijansiranu
specifinost. Hemingvejevi junaci sada preuzimaju uloge doslovnih svedoka razliitim
konstrukcijama roda i ljudskim situacijama, te Hemingvejevo delo odaje jo jai utisak
dramske pozornice. Dramatizacija mukosti (i enskosti A. . K.) dogaa se pred
drugim svedocima koji potvruju ili odbacuju rituale mukosti koje posmatraju i
procenjuju. Hemingvejevi itaoci su primorani da zauzmu stav svedoka, odnosno
publike, koja ima pravo ozakonjenja performativnih inova ija sutinska teatralnost ne
garantuje celu mukost, ve samo trenutak mukosti koji potvruje autoritet (mo) ili
razotkriva sramotu (Strychacz 2008b: 7678). Junake koje dovodi u poloaj svedoka
Hemingvej razume u kontekstu estetike svedoenja, zbog ega junaci ne smeju skrenuti
pogled od ma koliko neprijatnih slika Hemingvej kae da se pred nekim stvarima ne
smeju zatvarati oi (DIA: 2).524
U Indijanskom logoru (Indian Camp), prvoj prii zbirke U nae vreme, Nik
svedoi poroaju indijanske junakinje koji izvodi njegov otac, a kome takoe
prisustvuju Nikov ujak Dord i drugi Indijanci, ukljuujui i mua ene koja se poraa.
ena na poroaju sve vreme vriti da bi u nekom trenutku usled neizdrivog bola ujela
ujakovu ruku. Za vreme itave operacije koja mu se ini neobino dugom, Nik odluuje
da ne gleda ta njegov otac radi, kao to ne sme da gleda dok ujaku uivaju ruku (CSS:
6869). Ne svojom voljom, meutim, Nik postaje svedok samoubistva mua koji je
sebe zaklao jer nije vie mogao da podnese situaciju u kojoj se njegova supruga nalazi i
samu neizvesnost poroaja. Ovaj straan in povlai sa sobom bujicu Nikovih pitanja
ocu koja se odnose na stoiku izdrljivost bola mukaraca i ena, kao i teine umiranja
uopte (ibid., 70). Osim to Hemingvej ovom priom ukazuje na razliita izvoenja
mukosti i enskosti, on kroz lik Nika ukazuje na vaan koncept svoje proze gledanje

524
U originalu: Some things cannot be done with any shutting of the eyes.

268
ili posmatranje. Kao to Nik bira da ne gleda muke tekog poroaja, on nema izbora
kada ugleda svu grozotu samoubistva. Hemingvejeva estetika svedoenja ponovo stupa
na scenu jer postoji razlika izmeu svesnog posmatranja okrutnosti ivota i njihovog
izbegavanja (Cirino 2010: 44), kao to postoji razlika izmeu prikazivanja groteske
rata i njenog zanemarivanja, tj. istine i lai u Hemingvejevom sistemu vrednosti.
Vanost usmeravanja pogleda vidi se i u romanu Zbogom oruje kada Henri odluuje da
ne gleda u Ketrin dok se poraa, okreui pogled na drugu stranu, kroz prozor (FTA:
289). Hemingvej se vie zadrava na opisu Henrijevog stanja kao svedoka nego na
situaciju Ketrin. Svedoenje neprijatnim performativnim inovima zauvek odreuje
rodni i ne samo rodni identitet Hemingvejevih junaka, ime njihova uloga posmatranja,
svesno odabrana ili ne, postaje vana za razumevanje Hemingvejevog dela.525
U prii Borac (The Battler) Nik je prikazan kao svedok queer porodice koju
ine Ad Fransis (Ad Francis), bivi ampion u boksu, i crnac Bagz (Bugs). Ad ima
unakaeno lice, jedno itavo uvo, zadebljale zglobove, a za sebe kae da nije sasvim
svoj i da je lud (CSS: 99). Prethodno ve isprebijan, Nik nabasa na Ada koji s glavom u
rukama i piljei u vatru poinje da govori o svojoj i tuoj ilavosti, iskustvu u borbama
zbog kojih je postao udno fiziki deformisan, ali i psihiki lud. Usred tog razgovora
pojavljuje se Bagz kome ne smeta da se pretvara da je lud, jer, u stvari, ima funkciju da
Ada dri podalje od ljudi poto ovaj povremeno postaje po njih opasan. Tako biva i u
ovoj sluajnoj epizodi iz Nikovog ivota Ad ne moe da kontrolie rastui bes prema
Niku i konano ga izaziva na borbu, kada ga Bagz udari posebno napravljenim orujem
po glavi kako bi ga onemoguio da Nika povredi, ali kako ga i sam ne bi ubio (ibid.,
102). Nik otkriva da su razlozi za nestabilnost Ada Fransisa mnogi tue koje je
iskusio, ali i glasine o incestu s njegovom sestrom koja mu verovatno i nije bila sestra.
Bagz moli Nika da nestane iz njihovih ivota pre nego se Ad probudi, to Nik i ini
nastavljajui dalje svojim putem (ibid., 104). Nik je na trenutak postao svedok optoj
neprijatnosti ivota i nainu na koji koncepti porodice i ljubavi mogu postati queer, ali i
zamalo izgubio sopstveni ivot. Po ko zna koji put.
Nik postaje svedok jo jedne neobine situacije u prii Ubice (The Killers)
kada dvojica junaka, Al i Maks (Max) provociraju barmena Dorda s kojim Nik

525
Nik zbog ovog jezivog iskustva roenje deteta dovodi u vezu sa smru mua, tj. oca (Vernon 2002:
49).

269
razgovara u trenutku kada oni odlue da uu u bar (ibid., 216). Njihova provokacija se
udvostruuje rasistikim i seksualnim komentarima koji sada obuhvataju i Nika, te on
na trenutak postaje i uesnik, a ne samo posmatra. Poto saznaje da su njih dvojica
doli s namerom da ubiju biveg bokserskog ampiona Ola Andresona, Nik odluuje da
rizikuje svoju sigurnost i pokua da sprei ubistvo. Ne mogavi da podnese injenicu da
se ampion pomirio sa sopstvenom smru bez namere da ikud bei, Nik odluuje da ode
iz grada (ibid., 222), ime se njegovo svedoenje prekida. Stie se utisak da neki
Hemingvejevi junaci lutaju po trenutnim epizodama ivota drugih samo kako bi videli
grozotu iz vie razliitih uglova i shvatili da van nje nieg nema.
Sunce se ponovo raa obiluje scenama performativnih inova. Dejk u romanu
uglavnom zadrava poziciju posmatraa, a ne uesnika dogaaja i pritom se odlikuje
posebnom vrstom percepcije monim svedoenjem (Strychacz 1989: 256).
Zanimljivo je kako se upravo Robert Kon, koga Hemingvej (samo na povrini?)
postavlja van granica idealizovane mukosti, fiziki obraunava s Dejkom, razljuen
jer Dejk ne eli da mu saopti gde je Bret i vidno skrhan ljubomorom to joj prethodni
odlazak s njim nije nita znaio. Primivi nekoliko udaraca od Kona, Dejk i njegov
drugar Majk (Mike) odjednom uloge povlaenih svedoka zamene ulogom isprebijanih
mukaraca koji u doslovnom smislu gube vrsto tlo pod nogama: Dejk se osea kao da
nema noge i vrti mu se u glavi (SAR: 165). 526 itaoci romana postaju svedoci i
Konovog masakriranja matadora Pedra Romera (ibid., 174), olienja normativne
mukosti, a junaci romana postaju svesni da im mukost nije zauvek data, ak i ukoliko
je sam Hemingvej na njihovoj strani. Normativna mukost se u Hemingvejevom delu
lako moe pretvoriti u svoju suprotnost kao po Fukoovom modelu produktivne mree
moi i strategija borbe koje se beskrajno ulanavaju i preokreu.
Bezimena ena u prii Kanarinac za nekoga (A Canary for One), odreena
samo svojom nacionalnou Hemingvej je naziva amerikom damom (CSS: 258)
izvodi pravu pozorinu predstavu pred sluajnim svedocima u vozu, branim parom za
koji ni ne sluti da se razvodi jer ih nije pitala da kau i jednu stvar o sebi. Njeno
oajniko pravdanje za prekidanje veze svoje erke s ovekom koga je neizmerno volela
ali koji nije bio Amerikanac, a to je po njoj jedini kriterijum sree u ljubavi i braku,
izvodi pred pomenutim parom polako i sigurno dok voz juri. Iako italac ove prie ima

526
U originalu: I tried to get up and felt I did not have any legs; My heads a little wobbly.

270
osnova da smatra da se verbalni ritual amerike ene ne izvodi pred publikom prvi put,
ini se da ona ovom prilikom trai konkretnu presudu sudije o inu koji je mui, tj.
potvrdu za svoju greku. Ironino, ameriki par ne moe da joj prui razreenje jer se i
sami, iako Amerikanci, razvode (ibid., 261).527 Ukoliko je slab sluh (amerike ene
A. . K.) simbol (Baker 1956: 138), njena gluma pred nepoznatim ljudima svakako
nije.
Kelner Pako (Paco) u prii Prestonica sveta (The Capital of the World) pred
peraem sudova Enrikeom (Enrique) gubi ivot na groteskan nain imitirajui
najcenjeniju vrlinu u paniji, pravu hrabrost pravog matadora.528 Poto stolica, noevi i
svedok-uesnik Enrike postanu njegov bik, Pako ne moe da veruje koja se cena plaa
za matu, a Enrike ostaje u neverici jer je samo eleo da Paku pokae koliko je igra s
bikovima opasna (CSS: 3537). Ova pria moe se posmatrati u kontekstu
problematizacije transtekstualnog ideala mukosti koji lei negde u Hemingvejevom
univerzumu, tj. ideala herojske mukosti koji se nalazi van prie u liku Pedra Romera
iz romana Sunce se ponovo raa (Strychacz 2008a: 59).529 Poto je rana znak kojim
deaci postaju mukarci, dilema romana bila bi u tome to Pedro nije ranjen. Ne moe
se reiti problem prie ukoliko posmatramo ideal mukosti van nje jer bismo u tom
sluaju morali uzeti u obzir i sluaj matadora-kukavice. Oslanjajui se na ideju
performativnosti roda, svaka vrsta (samo)predstave pred publikom postaje usiljena,
parodina i imitativna. Matador mora uvek iznova da izlazi na scenu i dokazuje svoju
mukost pred publikom koja svedoi i procenjuje. Nesreno izvoenje mukosti
pomenutog mladia jeste komina, opasna kopija originala koji ne postoji jer je rod sam
po sebi imitacija za koju ne postoji original. Hemingvejevu scenu u kuhinji u prii
Prestonica sveta treba itati kao palimpsest koji problematizuje jasne definicije
mukosti (ibid., 69). Ukoliko je mukost trop koji se izvodi, ponavljanje s razlikom
(ibid., 72), s pravom moemo sumnjati u jedinstven ideal roda. Delimo uverenje
Tomasa Strihaa da je teatralnost ili trop maskuline samodramatizacije opasan za
zdravo izraavanje mukosti (ibid., 73). Podrivajui hijerarhiju izmeu kopije i
originala, Pako pokazuje da centra rodnog identiteta nema.

527
U originalu: We were returning to Paris to set up separate residences.
528
Videti Elliott 1995 radi analize performativnosti roda u delu Ernesta Hemingveja koja se prevashodno
fokusira na sledee teme: performativne greke, pogrene seksualnosti, seksualna transgresija, rodno
odreena elju i perverzija.
529
Kritiar Stiven Kuper (Stephen Cooper) veruje u ovaj ideal.

271
 Imajui u vidu da patrijarhalna kultura konstruie ensko telo, a ena predstavlja
objekat mukog privilegovanog pogleda (Quinn 2004: 39), Hemingvejeva subverzija
tradicionalnih rodnih uloga ogleda se i u tome to su junaci esto pasivizirani i
objektivizirani pogledom, i nisu u povlaenoj poziciji posmatraa. Muko-enski
binarizam se u Hemingvejevom delu podriva svaki put kada njegovi junaci i junakinje
podjednako uestvuju u ritualima arene ivota. Hemingvejeva proza ini poseban teatar
izvoenja performativnih i trenutnih rodnih inova pred publikom koja je isto tako
promenljiva, ali koja poseduje jedinstveno pravo da procenjuje legitimitet mukosti ili
enskosti junaka i junakinja.

5.2 Relativizacija stereotipnih predstava roda

Hemingvejevo delo pokazuje naroitu vrstu performativnog roda o kome tri

decenije po pievoj smrti govori Dudit Batler tvrdei da su protivrena bia ona koja
ne uspevaju da se prilagode normama kulturnog roda kojima se obino definiu (Butler
2006: 23). Ovde istraujemo poigravanje stereotipnim predstavama mukosti i
enskosti, sporenje jednog bia sa samim sobom i elastinu relativizaciju granica meu
rodnim konstrukcijama. Hemingvejevo istraivanje alternativnih seksualnosti pokazuje
raznolikost seksualnih ponaanja i drutvenih posledica izbora seksualnosti njegovih
junaka i junakinja koji se nalaze u stalnom performativu.
Mada se nikada do kraja ne oslobaa viktorijanskog naslea razlikovanja javnog
od privatnog prostora, Hemingvejeva proza otvara mogunost za subverziju
tradicionalne mukosti i enskosti. Hemingvej, naime, svojim junakinjama dozvoljava
izuzetan manevar u privatnoj, tajnovitoj sferi, dok takvu subverziju stereotipnih rodnih
uloga smatra destruktivnom po mukarca u javnom prostoru, tj. pred publikom, mukom
ili enskom. Performativno i seksualno najsnanije uloge njegovi junaci izvode daleko
od oiju javnosti, uglavnom po hotelskim sobama. Neke od tema koje Hemingvejeva
dela istrauju su: subverzija tradicionalnog braka i monogamije; mukost predstavljena
kroz enski lik; homoseksualnost; feminizacija mukarca; mazohizam; seksualni
eksperimenti; androginija i njene podvrste (feti kose, feti boje koe, la gloria, spajanje
bika i matadora u trenutku istine).

272
5.2.1 Subverzija tradicionalnih ideja

esta tema Hemingvejevog dela jeste neispunjavanje roda, tj. subverzija

oekivanih i/ili propisanih drutvenih predstava koje se za rod vezuju. Dok junaci i
junakinje u Hemingvejevom delu ele neto to se od njih ne oekuje, mukost katkad
progovara kroz enski lik.530 Ne samo da Hemingvej okree rodne uloge naopake, ve
ih i spaja, a drugarske veze ili strasti u njegovom delu pojavljuju se u misterioznim
oblicima (OSullivan 2008: 135; 138). Pribliavajui se uverenju Elen Siksu da je
potpuno ukidanje patrijarhalnog zakona nemogue, Hemingvej tuguje nad stanjem
sveta u kome kulturne definicije roda i seksualnosti ne doputaju razliku (Hewson
2003: 60). Duboko uvreene drutveno konstruisane ideje ne prevazilaze se lako ni u
Hemingvejevom delu koje se pre bori sa sopstvenim kontradiktornim impulsima nego
to je spremno da ih otvoreno podri.
Da subverzija tradicionalnih koncepata postoji jo u Hemingvejevim ranim
delima pokazuje roman Zbogom oruje. Uprkos itanjima koja lik Ketrin dre tipinom
rtvom Hemingvejeve mizoginije (Fetterley 1978: 47), projekcijom muke
adolescentne fantazije ili pokornom enom (Lockridge 1988: 170), ona bi se mogla
itati kao inteligentna ena iji su pojedinani inovi svesno teatralni ili performativni.
Debra Modelmog istie da Hemingvej, u ivotu i delu, naputa tradicionalne kodove
mukosti i enskosti, heteroseksualnosti i homoseksualnosti (Moddelmog 2008: 141),
predstavlja rod i seksualnost u stalnom kretanju, dok kategorije elje i ponaanja junaka
potpuno destabilizuje (Moddelmog, prema Bak 2010: 99). Upravo na primeru romana
Zbogom oruje, vidi se da Hemingvej krije homoerotinost na mestu gde se najmanje
oekuje, tj. upravo u odnosu Frederika Henrija i Ketrin (Moddelmog 2009: 22).
Imajui u vidu vieznanost pojma queer, njihov odnos se moe itati kao subverzija
tradicionalnog braka i monogamije. Debra Modelmog objanjava da se termin queer u
Hemingvejevom delu, osim to upozorava na abnormalne ili nemoralne seksualne
prakse, moe odnositi i na antinormalnost, koja se namerno opire normalnom, naroito

530
U Hemingvejevom delu ak i ivotinje katkad ne ispunjavaju svoj rod, kao u prii Verni bik kada se
bik zaljubljuje u jednu kravu, umesto da poslua vlasnika i semenom oplodi vie njih (CSS: 486).
akomo Ivani (Giacomo Ivancich) otkriva da je Verni bik jedna od dve prie koje je Hemingvej
poklonio njegovoj sestri Adrijani Ivani. Druga pria je Crni konj (The Black Horse) koja nikada
nije objavljena; iz govora odranog 23. juna 2014. godine na esnaestoj konferenciji Hemingvejevog
drutva, San Servolo, Venecija, Italija.

273
kada je u pitanju rod. U ovom drugom sluaju, queer postaje superiorni koncept u
odnosu na normalno, neto to daje prednost inverziji (ibid., 8).531
Otpor prema tradicionalnim rodnim i seksualnim oblicima ponaanja u
Hemingvejevom delu u velikoj je suprotnosti s opteprihvaenim drutvenim
konstrukcijama i konvencijama iz kasnog XIX veka. Ketrin tokom itavog romana
postavlja uslove koje Henri pasivno ispunjava, ili transgresivno izraava elju da bi
volela da je i ona iskusila gonoreju kako bi bila ista kao on, odnosno da bi volela da ima
odnos sa svim njegovim bivim devojkama samo kako bi mogla da ih ismeva (FTA:
265). Ketrin svesno manipulie njegovim oseanjima kada mu ostavlja poruku da se
nee pojaviti na ugovorenom sastanku (ibid., 39), inicira seksualne igre (ibid., 105),
insistira da on pusti duu kosu kako bi mogli da lie jedno na drugo (ibid., 265) samo
kako bi se kasnije poigravala idejom spoljanje transformacije, a on poeo da sumnja da
li ona uopte eli da on pusti dugaku bradu (ibid., 266). Kritikujui naturalizovane
drutvene uloge, Hemingvej stvara junakinju koja igra najrazliitije rodne uloge,
manipulie dominantnim drutvenim predstavama i zamagljuje znaenjsku granicu
izmeu maskarade i mimikrije o kojima govori Lis Irigaraj.
U skladu s teorijom transgresije i diskurzivnih praksi Miela Fukoa, Ketrin
pokazuje kako su granice proizvod anksioznosti tako to sama postaje figurativni
prognanik roda (Traber 2005: 34). Prizivajui criture fminine i koncept ispisivanja
tela, Ketrin predlae ponovno ispisivanje svog identiteta tako to prihvata subjektivitet
koji je lociran van normalnih rodnih matrica (ibid., 35). Primenom teorije Elen Siksu
na Hemingvejevo delo, Mark Hjuson (Mark Hewson) istie da ne samo da se
Hemingvej nije mirio s drutveno-politikim konstrukcijama roda njegovog vremena,
nego je i pokuavao da razume kako je to uticalo na njega kao mukarca i pisca.
Njegovo pisanje moe se smatrati pokuajem da se izbegnu politike borbe moi
kojima su maskulini modeli skloni, kao i da se prihvati rodna razlika (Hewson 2003:
52). Eksperimenti Ketrin Barkli, u velikoj meri, podseaju na rodne odnose o kojima
govori Elen Siksu kada trai pomirenje dva pola (ibid., 55). elja Ketrin da uestvuje u
prolosti Frederika Henrija pokazuje njenu elju da se uzburkaju razlike (ibid., 58). S
obzirom na falocentrini imid koji kao autor i pisac ima, Hemingvej, paradoksalno,

531
Detaljnije o romanu Rajski vrt i Hemingvejevog preispitivanja koncepata normalnog i abnormalnog iz
ugla kritike perspective studija normalnosti (normality studies) videti Moddelmog 2010.

274
ostaje otvoren za alternativne seksualne i rodne identitete.532 Da se mukost gradi i ne
postoji po sebi, Hemingvej pokazuje npr. uvoenjem teme kolapsa viktorijanskih normi
udvaranja i muke inicijative, enskog svojevoljnog ulaska u arenu seksualne elje,
njenog izvoenja muke hrabrosti i mukog odnosa prema smrti Ketrin doslovno kae
da mrzi to to zna e umreti (FTA: 292). Najsnanija subverzija tradicionalnih ideja u
romanu Zbogom oruje moda se nalazi u injenici da je muka mo prikazana kroz
enski lik, a mukost postala krhka i ranjiva. Ketrin, oplemenjena Lejdi Bret Eli,
katkad se smatra apoteozom hrabrosti u enskom obliju (Matthews 2009: 16).
Jednom prilikom, ne mislei da ine bilo ta pogreno, Ketrin izraava elju da urade
neto ba greno jer je sve to ona i Henri rade tako nevino i jednostavno (FTA: 138).
Imajui u vidu njen odnos prema braku (ibid., 18), njenu prvobitnu ludost (ibid., 105;
139), ili brzi prelazak iz stanja enske nesigurnosti u ensku (muku?) dominaciju
(ibid., 261), pitamo se nije li onda ona svesna da se rod stvara reima i delima. Pre nego
seksualna igraka u rukama mukarca, Ketrin je Nova ena osveena promenama
odreenog drutvenog trenutka, ali i ena koja zna da rod ne moe biti vie od imitacije
ideje roda.
Seksualnost koja se u Hemingvejevom delu bazira na tradicionalnim drutvenim
konstrukcijama se ne glorifikuje, ve suprotno, pokazuje jalovom i, ak, smenom.

5.2.2 Otvorene seksualne igre

Hemingvejeva lina ambivalencija prema krizi maskuliniteta s poetka XX veka

njegovo delo ispunjava specifinom seksualnom tenzijom, koja, mada potisnuta, izbija
uvek novom sveinom. Sukob viktorijanskih i modernistikih kulturnih vrednosti koji
obeleava Hemingvejev ivot ne uspeva da bude razreen ni u njegovom delu. Sve
uestalija istraivanja roda Hemingvejevog dela od osamdesetih godina XX veka se, u
velikoj meri, fokusiraju na Hemingvejeve line seksualne ili rodne eksperimente.
Primera radi, Hemingvej je pedesetih godina uivao u zameni seksualnih uloga s Meri
(Haralson 2003: 204), dok je 14. maja 1947. godine ofarbao kosu u jarkocrveno, tvrdei,
pritom, da je grekom uzeo boicu ampona svoje bive supruge Marte (Spilka 1995:

532
Riard Fantina kae da Ketrin iz romana Rajski vrt anticipira teoriju Elen Siksu jer pie telom i
seksualnou, dok istovremeno zbog toga doivljava frustraciju (Fantina 2005: 127).

275
291). Karl Ibi napominje da je Hemingvej u tom periodu sebe nazivao Ketrin, ba kao i
1953. godine kada je obrijao glavu u Africi (Eby 2014: 104). Mark Spilka smatra da se
androginija u Hemingvejevom ivotu i delu moe smatrati meavinom ili razmenom
tradicionalno mukih i enskih osobina, uloga, aktivnosti i seksualnih pozicija (Spilka
1995: 4). Hemingvejevo delo, i u ovom sluaju, pretpostavlja preradu ivotnog iskustva
koje se ne bi smelo u potpunosti zanemariti ak ni u analizama koje se iskljuivo
oslanjaju na autorov tekst.
uveno po izrazito mukom stilu i mao temama, Hemingvejevo delo manje je
poznato po svojim seksualizovanim pasusima. Iako vezane prevashodno za geografiju
privatnog prostora, otvorene seksualne igre Hemingvejevih junaka i junakinja upuuju
na subverziju drutvenih normi koje od XIX veka propisuju strogo odreene uloge za
mukarce i ene. Mnogo je u Hemingvejevom delu junaka koji uestvuju u rodnim i
seksualnim eksperimentima iji su inicijatori obino enskog pola. S druge strane,
ukoliko seksualne aktivnosti Hemingvejevih junakinja i pasivnosti Hemingvejevih
junaka izau na videlo, tj. preu iz tajnog ili privatnog prostora u javni, to neretko ide
na tetu Hemingvejevih junakinja koje onda, na razliite naine, bivaju prognane iz
mukih prostora moi. Mada mu to potpunosti ne uspeva, Hemingvej pokuava da
rodnim eksperimentima junaka prevazie tradicionalne kategorije mukosti i enskosti.
Hemingvejevi opisi seksualnih igara podleu autorovoj tehnici verbalnog ublaavanja ili
izostavljanja, kojom se esto samo pojaava efekat orgazminih delova teksta.
Suprotno mitu koji se u iroj italakoj publici oko Hemingveja oformio,
njegovo delo se bavi temom seksualnih eksperimenata i prikazuje itav niz pasiviziranih
junaka koji (manje ili vie) svojevoljno ulaze u najrazliitije seksualne igre s
junakinjama Ketrin Barkli i Frederik Henri, Mari i Hari Morgan, Riard i Renata,
Dejvid i Ketrin, Tomas Hadson i bezimena prva ena, Roder i Helena, Meri i Ernest
Hemingvej. Sintagma mukarci bez ena ne moe se primeniti na itav niz
Hemingvejevih dela u kojima su junakinje ne samo fiziki prisutne nego i dominiraju
seksualnim ivotom junaka.
U romanu Rajski vrt Dejvid pokuava da uutka avola u liku Ketrin (GOE:
115; 196),533 dok Tomas Hadson u delu Ostrva u struji svoju enu naziva nonim
avolom (IIS: 344). Sentimentalizovanjem seksualnog iskustva i glorifikacijom

533
U originalu: Youre talking crazy, Devil; Go to sleep, Devil.

276
seksualne potentnosti mukarca i enske seksualne radoznalosti, Hemingvej katkad
prikazuje junakinje neobuzdanih strasti, kao to je sporedna enska figura u istom
romanu koja vie ne dri stvari pod kontrolom, ve se strastveno predaje Tomasu
Hadsonu (ibid., 227). Beei od impotentnog mua, ona je toliko seksualno uzbuena
(ibid., 228) da, bez sumnje, oslikava poslovini erotski san mukarca, koji postaje jo
jai ukoliko se spoji s idejom prave ljubavi. Kada Tomasova prva (sada biva) ena
ponovo ue u njegov ivot, u trenutku kada je zaljubljena u drugog mukarca, ona se
predaje starom oseanju velike ljubavi prema Tomasu, simbolino predstavljenom
njenom eljom za velikim krevetom (ibid., 312). Imajui u vidu nezasitu seksualnost
nekih Hemingvejevih junaka i junakinja, ali ne zaboravljajui Hemingvejev humor i
ironiju, Hemingvej je morao biti svestan prenaglaenosti sopstvenih pasusa koji opisuju
seksualne inove. Jedan odlomak iz romana Ostrva u struji kroz san Tomasa Hadsona
pokazuje nain kojim Hemingvej spaja pitanja podsvesti i seksualnosti, enske
dominacije, seksualnih fetia i zamene rodnih uloga:

Sanjao je da Tomova majka spava s njim i da spava preko njega, kao to

je ponekad to volela da radi. []

Onda je jednom rukom ovlaio 357 magnum i ubacio ga lako i vrsto na

mesto. A zatim nastavi da lei ispod njenog tela, lica prekrivenog njenom
svilenom kosom, kao zavesom, i poe da se pomera lagano i ritmino.

A ko e s kim voditi ljubav?

Pa oboje emo, ree ona. Osim ako ne eli da bude drugaije. []
Bilo je onda ba onako kako i treba da bude, i onda ree Hou li ja
biti ti ili e ti biti ja?
Biraj ti prva.
Ja u biti ti.
Ja ne mogu biti ti. Ali mogu da pokuam.
Zabavno je. Probaj. Uopte ne pokuavaj da se spase od ovoga.
Pokuaj da izgubi sebe potpuno. Pokuaj da izgubi sve i uzme sve.
Dobro.
Radi li to?
Da, ree on. Divno je.

(ibid., 343344)534

534
U originalu:
He dreamed that Toms mother was sleeping with him and she was sleeping on top of him as she liked to
do sometimes. []

277
 Zbog otvoreno prikazanih ili samo nagovetenih seksualnih igara, ak se i
zvanina verzija romana Rajski vrt smatra objavljenim literarnim zloinom (Solomon,
prema Fantina 2005: 13). Ovo Hemingvejevo delo otvoreno prikazuje androgine
eksperimente mladog branog para koji ivi u Francuskoj dvadesetih godina prolog
veka, a ujedno istrauje pievu hrabrost u svakodnevnoj borbi da prenebregne sramne
zavisnosti i pasivnosti uz pomo sopstvenih ivotnih boli (Spilka 1987: 47). Ve na
samom poetku romana Ketrin upozorava Dejvida da e se promeniti i proverava da li
je spreman za njeno divno opasno iznenaenje (GOE: 12). Pre nego Dejvid pone da
brine kako e to uticati na njihov odnos, Ketrin se vraa s kosom oianom na kratko
bez kompromisa (ibid., 1415). Prava deaka frizura joj omoguava drugaiju ulogu
tokom noi zbog koje u tolikoj meri Dejvid osea promenu da ga je bolelo (ibid., 20).
Stalna zamena rodnih i seksualnih uloga koju Ketrin pokree u Dejvidu izaziva
nelagodnost i strah da e se sve nepovratno izmeniti (ibid., 21). Ketrin postaje sve
destruktivnija i konano spaljuje njegove spise, i tamnija sve veim potamnjivanjem
koe. Uprkos njenoj jakoj elji da ne rade stvari kao svi drugi (ibid., 27), Dejvid nije
spreman da seksualne eksperimente kojima se s Ketrin podvrgava nou i obelodani, to
razdor meu njima ini sve snanijim. Dejvid voli to je ona sve tamnija, ali se pita
koliko tamna zapravo moe da postane (ibid., 31). Posle seksualne dominacije
samoprozvane divlje devojke Ketrin tokom noi, Dejvid pokuava da promenu koju
osea uoi i na svojoj spoljanjosti i kritiki se gleda u ogledalu (ibid., 4748). Ketrin
dosledno ne prestaje da uverava Dejvida da ne eli da mu uradi ita loe (ibid., 50),
to pojaava itaoev utisak da e se Dejvid njoj konano suprotstaviti. Njeno
insistiranje da bude deak u krevetu nailazi na Dejvidov predlog da je moda ipak bolje

Then with one hand he moistened the .357 Magnum and slipped it easily and sound asleep where it
should be. Then he lay under her weight with her silken hair over his face like a curtain and moved slowly
and rhythmically. []

Whos going to make love to who?

Both of us, she said. Unless you want it differently. []

Then it was all the way it should be and she said, Should I be you or you be me?
You have first choice.
Ill be you.
I cant be you. But I can try.
Its fun. You try it. Dont try to save yourself at all. Try to lose everything and take everything too.
All right.
Are you doing it?
Yes, he said. Its wonderful.

278
da se pretvori u devojicu (ibid., 55) i na taj nain, nedvosmisleno, zadrava elju da se
vrati u vreme viktorijanskog binarizma strogo odvojenih mukih i enskih uloga.
Razlika izmeu javnog i privatnog domena postaje jo izrazitija kada Ketrin obeava da
nee biti deak preko dana kako Dejvida ne bi osramotila (ibid., 56). Koliko god
Hemingvejevi junaci uivaju u seksualnim igrama koje podrazumevaju njihovu
pasivizaciju ili (tipino ensku) potinjenost, oni se opiru javnom izvoenju pasivnih
uloga u strahu da time ne izgube mukost. Dejvid se ne osea prijatno ni kada nou
oboje igraju uloge deaka (ibid., 67), ime otkriva svoju homofobiju, ali i strah od
enske dominacije. Ketrin postaje sve vei avo (ibid., 69), priziva stereotip histerine
ene koja mukarcu pravi scene (ibid., 70), i saoptava da nije lako biti ensko (ibid.,
86). Kada naposletku bude razoarana Dejvidovim stavom prema promenama u kojima
je i sam uestvovao, Ketrin uvodi Maritu u njihov brani ivot i tako Dejvidu
omuguuje da ponovo uspostavi mukost. Sve belje kose i tamnije koe, Ketrin bi
volela da je Dejvid kriv za sve to se dogodilo i shvata da su ubili sigurnost koji su imali
(ibid., 119). Ketrin Maritu simbolino naziva Naslednicom (ibid., 120) i enom dana
(ibid., 124), a Dejvid je puta u svoju radnu sobu (ibid., 126). U jednom od trenutaka
odustajanja od zamene rodnih i seksualnih uloga, umorna od svega, Ketrin, moli
Dejvida da je primi nazad sada kada vie nije kuka (ibid., 134135). Njihov medeni
mesec ipak ustupa mesto mukoj prii koju Dejvid ispisuje uz Maritinu pomo, jer su
mu se smuile ludosti (ibid., 196). Dejvid poinje da se osea dobro (ibid., 204),
izmeu ostalog, i zato to Marita odbacuje vanost lezbejskih eksperimenata s Ketrin jer
ne eli da bude neverna Dejvidu (ibid., 212). Poto Ketrin spali njegove spise, Dejvid
ali to se njome oenio (ibid., 224) i potpuno je izbacuje iz svoje glavne prie. Bez
(samo)destruktivnosti Ketrin, Dejvid postaje tradicionalan mukarac uz dobru devojku
koja ga voli (ibid., 245) i koja iznosi miljenje da je ena zasluila da je mukarac udari
ukoliko nije posluna (ibid., 243).535
Hemingvejevo slobodno prikazivanje seksualnih igara, koje njegovi junaci
uglavnom izvode nou jer enskoj seksualnoj moi nije mesto u javnom prostoru, nije
svojstveno samo njegovim posthumno objavljenim delima. Paljivo itanje njegovih

535
Karl Ibi tvrdi da se Hemingvejevi romani mogu itati ahronoloki, tj. itati unazad, imajui u vidu
doslednost Hemingvejevog erotskog scenarija. Iz predavanja itanje Hemingveja unazad: Zbogom
oruje u senci Rajskog vrta (Reading Hemingway Backwards: A Farewell to Arms in the Shadow of
The Garden of Eden), odranog 24. juna 2014. na esnaestoj konferenciji Hemingvejevog drutva, San
Servolo, Venecija, Italija.

279
dela pokazuje neprekinutu nit bavljenja rodom i seksualnou koja se bezmalo pretvara
u opsesivnost. ene ostvaruju stalno prisustvo u Hemingvejevoj prozi, a iskljuivo
muki svet mukaraca bez ena prisutan je samo u eskapistikim trenutnim
epizodama. Mada bi nekim itaocima moglo biti teko da razumeju da se Hemingvej,
ikona mukosti knjievnosti XX veka, esto bavi istraivanjem tema muke
feminizacije (premda uz nelagodu), itanje Hemingvejevog dela pokazuje i ovakve
autorove preokupacije rodom. U prilog tome da Hemingvej shvata rod kao
performativnu igru govori lakoa kojom Hemingvejevi junaci i junakinje prelaze iz
jednog u drugi rod i uruavaju tradicionalno prihvaene muke i enske rodne uloge.
S druge strane, iako svojom prozom umnogome rui rodne stereotipe nasleene
iz viktorijanske prolosti pristajui na rodne igre koje mu se nude s poetka dvadesetog
veka, Hemingvej nema dovoljno (muke?) snage da alternativnim seksualnostima svojih
junaka dozvoli da izau iz privatnog i zaposednu javni prostor. Seksualna dominacija
Hemingvejevih junakinja tako ostaje u diskursu intime i zatvorenih prostorija, a
pasivizirani junaci ne naputaju (uglavnom hotelske) sobe i svoju feminizaciju ne
predstavljaju javno pred publikom. enska seksualna dominacija, na taj nain, nije
prava dominacija i ostaje predmet Hemingvejevog istraivanja koje se povremeno
odeva mizoginijom kako bi samog sebe moglo da razume.

5.2.3 Androginija i njene potkategorije

Hemingvejevo delo pokazuje potpuno razliite naine stapanja, spajanja ili

preplitanja mukosti i enskosti u jednu celinu. Ukoliko androgini ideal udi za
njihovom integracijom (a ne polarizacijom),536 Hemingvejeva proza izraava elju da
skloni pregrade koje postoje izmeu polova i/ili rodova. Kraj XIX veka obeleen je
snanijom otvorenou prema razliitim vrstama seksualnosti koje su se suprotstavljale
normativnom drutvu (Mosse 1996: 90). Stroga podela meu polovima postaje smetnja
prevashodno homoseksualcima koji su rado uestvovali u stvaranju maskuliniteta.

536
Govorei o mitu o androginom biu na primeru Orlanda Virdinije Vulf, Slobodan Vukobrat ukazuje
na nejedinstvenost ovekovog ja i udnju linosti za centrom, jedinstvom, celovitou (Vukobrat 1997:
154). Uprkos shvatanju mukog i enskog principa kao aktivnog i pasivnog, Frojd istie da je svaka osoba
meavina, ujedinjenje aktivnosti i pasivnosti (Frojd 2009: 89). Sufiksom -ance koncepta diffrance aka
Deride ukazuje se na nemogunost razlikovanja aktivnog i pasivnog principa (Derrida 2004: 284). Po
Deridi, svi objekti nae percepcije u sebi sadre tragove drugih entiteta, te su odreeni alteritetom, tj.
drugou (ibid., 278).

280
Njihovo divljenje prema androginom idealu lepote polazi od ideje o savrenoj
harmoniji, iako se androgino jo uvek smatralo simbolom poronosti i seksualne
perverzije (ibid., 9192). Umetnika avangarda na kraju XIX veka imala je za cilj da
kroz lik androginog prevazie podelu na dva pola i suprotstavi se rodnim stereotipima
(ibid., 93). Svestan ovih drutveno-kulturnih rodnih konstrukcija, Hemingvejevo delo
pokuava da razrei dilemu izmeu esencijalistikog i konstruktivistikog pristupa
rodnom identitetu.
Hemingvejeva okupiranost temama roda, ali i njegova tenja za uspostavljanjem
ovekove celine, ogleda se i u njegovom ispitivanju androginije. Meu nezaobilaznim
kritiarima koji su se bavili ovom temom u Hemingvejevom delu izdvajaju se D.
Derald Kenedi i Mark Spilka. U eseju Hemingvejeve nevolje s rodom
(Hemingways Gender Trouble, 1991)537 Derald Kenedi smatra da Hemingvej brie
jasne granice meu rodovima, a naroito istraivanjem androginije. Po njemu,
Hemingvej obitava u nestabilnom prostoru seksualne ambivalencije i pokazuje
viestruke forme elje i naizgled arbitrarnu prirodu roda (Kennedy 1991: 191).
Hemingvej je dugo sakrivao svoje nevolje s rodom interesantnom tenzijom izmeu
sakrivanja i pokazivanja (ibid., 194). Zanimljivo je da Kenedi i Hemingvejevu teoriju
ledenog brega tumai u kljuu pieve nesigurnosti u vezi sa sopstvenom mukou
(ibid., 200) privlanost androginije se za Hemingveja sastoji u tome to on u sebi nosi
tragove rodne ambivalencije i meusobno suprotstavljenih elja, te zauvek alternira
izmeu oseanja naklonosti i neprijateljstva prema sebi i drugima (ibid., 201).
Androginom eljom Hemingvej eli da postigne prvobitnu sreu muko-enske
komplementarnosti, a dilema u vezi s rodom javlja se, po svemu sudei, iz pukotine u
njegovoj svesti. Kenedi upozorava da Hemingvej doslednim ispitivanjem teme
androginije pokazuje strah od sopstvene podvojene linosti, koji ga, izmeu ostalog,
dovodi do samodestruktivnog oaja (ibid., 204; 207).
Mark Spilka Hemingvejevu ranu androginije definie kao njegovu identifikaciju
sa enama i enskim u sebi, gotovo neizdrivom ranjivou, skrivenim oseanjem
kastracije, gubitkom mukog identiteta i, naposletku, samoizdajom (Spilka 1995: 222).
Svi Hemingvejevi umetniki napori se u tumaenju ovog kritiara vide u kontekstu

537
Iako Derald Kenedi nigde eksplicitno ne pominje Dudit Batler, jasno je da svojim naslovom aludira
na njeno delo Nevolje sa rodom.

281
pievih androginih sklonosti, a njegovo samoubistvo u svetlu njegove ivotne borbe s
androginijom (ibid., 335336). Androginija samog Hemingveja se po Spilki moe
tumaiti kao borba pisca s dve muze u sebi, tj. bitka koju je konano izgubio. Blie nam
je, meutim, antipsihoanalitiko itanje Donalda Dankinsa (Donald Junkins) 538 po
kome je androgini Hemingvej svojom umetnou uspeo da spoji mukog i enskog
Hemingveja, uprkos injenici da Hemingvej-mukarac to nije u svom neumetnikom
ivotu (Junkins 1994: 64). Hemingvejeva androginija se po njemu ne bi smela
objanjavati razmenom seksualnih uloga kao u interpretaciji Marka Spilke (ibid., 59),
ve se dovesti u vezu s alhemijskom prirodom kreativnog procesa i ritminom
meuzavisnou mukog i enskog principa unutar jedne individue (ibid., 63).539
Podvlaenjem paralela izmeu Hemingvejevog ivota i dela kada je u pitanju
tema androginije otvara se prostor za (privlana) mitologizovana tumaenja
Hemingvejevog dela, kome ipak treba dopustiti pravo da postoji i zasebno, odvojeno od
svog autora. Temeljei se na prethodno naznaenim teorijskim uvidima, ali i paljivom
itanju Hemingvejeve proze, temu androginije u Hemingvejevom delu moemo ispitati
u nekoliko potkategorija: feti kose, feti boje koe, feti muke rane,540 koncept la
gloria, specifino spajanje bika i matadora u trenutku istine.
Mark Spilka naglaava kako je kosa u Hemingvejevom delu simbol pieve
opsesije androginijom, enskom manipulacijom i mukom ranjivou kojima je bio
svedok jo u detinjstvu (Spilka 1987: 39). Tomas Striha se ne slae s ovim stavom zato
to smatra da sve vea fizika slinost izmeu Hemingvejevih junaka i junakinja
oznaava zamenu rodnih uloga pre nego elju za androginim spajanjem (Strychacz
2003: 220).541 Karl Ibi Hemingveja smatra kliniki narcisoidnim mukarcem koji odbija
da prihvati drugost drugih, s tendencijom da se prema njima odnosi kao prema delovima
sebe (Eby, prema Forter 2001: 24). Po njemu, feti za fetiistu predstavlja zamiljeni

538
Donald Dankins je pisac, pesnik, kritiar Hemingvejevog dela i jedan od osnivaa Hemingvejevog
drutva, kome se zahvaljujemo na razgovorima o Hemingvejevom delu na esnaestoj konferenciji o
Hemingveju, odranoj juna 2014. godine, San Servolo, Venecija, Italija.
539
Donald Dankins se prevashodno poziva na znaenje androginije u tumaenju jungovske (Carl Gustav
Jung) analitiarke Dun Singer (June Singer).
540
Hemingvejeve fetie razumemo kao podvrstu androginije, iako na primer Frojd fetiizam svrstava u
seksualne nastranosti (Frojd 2009: 28). U Hemingvejevom delu portret i pitolj takoe su fetiizirani
predmeti, ali nisu dominantni kao prethodno navedeni zbog ega ih ne analiziramo zasebno. Falusna
simbolika pitolja moe se videti u romanu Ostrva u struji (IIS: 337; 343) ili u delu Kao svitanje (TAFL:
132).
541
Po Strihau glavna tema romana Rajski vrt jeste potraga Ketrin za maskulinim identitetom koji se
pokazuje samo trenutno odreenim.

282
enski falus kojim se suzbija strah od kastracije za fetiistu ene su istovremeno
falusne i kastrirane, druge i ne u potpunosti druge (Eby 1998: 207).542 Hemingvej kroz
slikanje fetia postie nedostinu simbiozu ili spajanje dvojnih identiteta. Kosa ini
neodvojiv deo seksualnog zadovoljstva Hemingvejevih junaka koji se (ne)rado predaju
transseksualnim igrama i koristi kosu kao sredstvo potinjavanja junakinjama. Izmeu
ostalog i zato to se Hemingvejevo delo oslanja na tradicionalno viktorijansko uverenje
po kome je duga kosa znak enstvenosti, u njemu se esto manipulie duinom kose, a
junaci i junakinje naizmenino pretvaraju u mukarce ili ene. Kosa je za Hemingveja
javna ekspresija njegove privatne opsesije androginijom.
Frederik Henri u romanu Zbogom oruje se u kosi Ketrin Barkli osea kao
unutar atora ili pod vodopadom (FTA: 102). Ketrin izraava elju da skrati, a Henri da
pusti svoju kosu, kako bi mogli da lie jedno na drugo, a Ketrin se oslobodila svog
tipino enskog zatoenitva. Iako se Henri slae da ve ine jedno, on njenu elju da
budu pomeani ne osea u istoj meri (ibid., 266). Junakinja u ovom sluaju poziva na
androginiju, a mukarac joj se opire premda na kraju poputa. Ketrin insistira na
njihovom potpunom spajanju koje, izmeu ostalog, podrazumeva nepotovanje
tradicionalnog koncepta braka da moraju zakonski biti venani (ibid., 103). Mada je
Hemingvej Henrija i Ketrin izvesno smatrao dvema polovinama jedne androgine
celine (Lynn 1987: 389), elju za androginim spajanjem Hemingvejeve junakinje
poseduju u veoj meri nego njegovi junaci. Kosa u Hemingvejevom delu vidljivi je
znak seksualne transgresije, javno nepristajanje na seksualnu dolinost. Hemingvejevo
heteroseksualno spajanje tipine mukosti i enskosti ostvaruje se putem Frojdove ideje
identifikacije, tj. elje da se postane drugi i elje da se poseduje drugi (Moddelmog
2009: 19).
Kosa je feti i u romanu Imati i nemati kada se Mari sea prvog farbanja kose,
kao i oseanja neizmerne sree i seksualne uzbuenosti kojom su ona i Hari bili
ispunjeni zbog te promene (THHN: 178). Hariju se dopada njena kratka kosa koju e
Mari rado jo vie posvetliti ukoliko on eli (ibid., 82). Poto je kosa Marije iz romana

542
Teorija o fetiizmu mogla bi da se ita kao studija o melanholiji jer je feti u sutini melanholian
objekat, narcisoidna odbrana od gubitka i grevito dranje za sliku majke ili drugog ((m)other) koji je
slian mukom sopstvu. Melanholija je istovremeno i drutveno odreena. U trenutku velike drutvene
krize, melanholian proces postaje opte, kolektivno stanje jer je ameriko drutvo izgubilo maskulinu
mo. Hemingvej se melanholino fiksira na izgubljeni maskulini ideal i ne dozvoljava sebi da se izbori
s gubitkom (Forter 2001: 25).

283
Za kim zvono zvoni nasilno oiana kada je silovana, ona se nada da e moi da je pusti
kako bi Roberta Dordana zadovoljila (FWBT: 168). Kada Robert predlae da je
odvede kod frizera kako bi je oiali na kratko i kosi dozvoli da lepo raste, Marija misli
da bi tako vie liila na njega i onda poelela da takva i ostane. Robertova fetiizacija
njene kose podrazumeva talasastu kosu do ramena i izgled slian Greti Garbo (ibid.,
359). Kosa u Hemingvejevom delu jeste znak kojim se kulturni kodovi
rekontekstualizuju, a koncepti pasivnosti i aktivnosti okreu naglavake.
Hemingvejeva fascinacija seksualnom transgresijom i nepristajanje na normative
drutva ogleda se i kroz feti boje koe koji se dovodi u vezu s temom meanja rase.
Potamnjivanje koe u Hemingvejevom delu nalazi se u kontekstu fluidne i promenljive
prirode roda. Vidljive transformacije na telu Hemingvejevih junaka i junakinja znak su
podrivanja jedinstvenog identiteta i fleksibilnosti uloga koje se performativno
proizvode:

Da li si mislio da u ikada biti ovako tamna?

Ne, zato to si plavua.
Pa mogu zato to imam tu lavlju utu boju a ona moe da ode i u tamno.
elim da svaki deo mene bude taman i to polako i biva; a i ti e biti
tamniji od Indijanca i to nas izdvaja od ostalih. Vidi zato je to vano.
[]
I koliko e tamna postati?
Koliko god uspem. Moraemo da saekamo da vidimo. Volela bih da
imam indijanske krvi. Ja u biti toliko tamna da nee moi to da
podnese.

(GOE: 3031)543

Feti muke rane podrazumeva da se fiziki nedostatak junaka erotizuje, tj.

koristi u svrhu pojaavanja seksualne elje junakinja i ubrzavanja dostizanja seksualnog
vrhunca junaka. Riard Fantina je uveren da Hemingvejev maizam koegzistira s

543
U originalu:
Did you think I could ever be this dark?
No, because youre blond.
I can because Im lion color and they can go dark. But I want every part of me dark and its getting that
way and youll be darker than an Indian and that takes us further away from other people. You see why
its important.
[]
How dark are you going to get?
As dark as I can. Well have to see. I wish I had some Indian blood. Im going to be so dark you wont
be able to stand it.

284
alternativnom, mazohistikom seksualnou (Fantina 2005: 1). Ovaj kritiar naglaava
piev dvostruki maskulinitet (dual masculinity) koji u sebi osim tradicionalno
mukih, stoikih vrednosti sadri i protivteu u obliku mazohizma (ibid., 9), zbog ega
Hemingvejeva seksualnost podrazumeva mnogo progresivniju rodno-politiku poziciju
nego to je sam Hemingvej bio spreman da prizna (ibid., 40). U ovom kljuu, ostavlja se
mogunost da Hemingvejev mazohizam zapravo pokazuje doktrinu muke
superiornosti time to je obavija maskom potinjenosti i nemoi (ibid., 41). Za razliku
od Dejvida Savrana (David Savran) koji smatra da su muki mazohisti latentni
homoseksualci, Riard Fantina upozorava da se Hemingvejev mazohizam fokusira na
seksualne elje i prakse, a ne na sam autoritet falusa, tj. na ideoloku orijentaciju (ibid.,
44). Zanimljivo je vienje Ota Vajningera, s kojim je Hemingvej izvesno bio upoznat,
da svi genijalni ljudi razvijene seksualnosti pate od najjaih perverzija (od mazohizma
pate oni jo genijalniji) s obzirom na to da im je zajedniko izbegavanje telesne
zajednice i snoaja koji je svrha eninog ivota (Vajninger 1995: 65). Zbog svoje
verenice Debe koju upoznaje u Africi, Hemingvej brije glavu jer ona voli da oseti rupe
na njoj, rane koje su mu ranije bile sramne (SL: 827), a sada barokne (TAFL: 233).
Unakaena ruka Riarda Kantvela u romanu Preko reke i u umu postaje fetiiziran
objekat enske erotske elje koji falusnu mo prenosi s mukarca na enu. Renata je
dodiruje tokom itavog romana (ARIT: 100; 112; 154; 161; 173) i zamilja da je i dalje
ulno osetljiva, iako je Riard uverava da nije. Riard svoju izoblienu ruku posmatra s
gaenjem, seajui se dva dogaaja koja su je takvom uinila (ibid., 60). Svoja ratna
iskustva Riard Renati ne moe ni vizualno da objasni, s obzirom na to da verbalno
svakako ne moe.544
Koncept la gloria predstavlja snaan izraz androginije meu Hemingvejevim
junacima i junakinjama koji podrazumeva i njihovo seksualno spajanje. Tihomir
Vukovi ovo ekstatiko sjedinjavanje, tj. potpuno uzajamno predavanje, mukarca i
ene dovodi u vezu s epifanijom Dejmsa Dojsa, naprasnim otkrovenjem tastva
(whatness) neega, trenutkom kome osnovno obeleje daje oseanje ispunjenosti ili
strasnog predavanja (Vukovi 1990: 3233). La gloria predstavlja nitenje granice ja
i ti, stapanje u jedno bie, s konotacijom osporavanja posebnosti identiteta onog

544
Znaenjski pandan Renatine ljubavi prema njegovoj ruci mogao bi biti diskurs vitekog oboavanja
koji on gradi oko njenog portreta s kojim razgovara i koji mu lomi srce kao i sama Renata (ARIT: 122).

285
drugog (ibid., 108). Dok prvi put vode ljubav, Robert Dordan i Marija u romanu Za
kim zvono zvoni oseaju magino pomeranje zemlje (FWBT: 165167). Kasnije, za
vreme druge la gloria, Marija izraava elju da budu toliko blizu da ne mogu da razlue
ko je ko, dok Robert udi da zadri pravo na njihovu podvojenost:

Posle toga emo biti kao jedna ivotinja u umi, toliko bliski da nijedno
nee moi da kae da je jedan od nas on a ne ovaj drugi. Zar ne moe da
oseti kako je moje srce tvoje srce?
Da. Nema razlike.
Evo, oseti. Ja sam ti i ti si ja i svako od nas je onaj drugi. I ja te volim,
o, toliko te volim. Zar mi nismo jedno? Zar ne moe to da oseti?
Da, ree on. To je istina.
I oseti sad. Ti nema drugo srce, osim mojeg.
Niti ijednu drugu nogu, ni stopala, ni telo.
Ali mi jesmo razliiti, ree ona. A ja bih upravo volela da smo isti.
[]
(Robert Dordan) Ja ne elim da se promenim. Bolje je da
predstavljamo jedno, a da svako od nas bude ono to zaista jeste.

(ibid., 271272)545

Robert Dordan dri Mariju vrsto kako bi barem trenutno zaustavio vreme (ibid., 394).
U analizi znaenja la gloria Hemingvejeva tradicionalna i revizionistika kritika poinju
da lie jedna na drugu. Dok sredinom prolog veka Don Oldrid (John W. Aldridge)
smatra da je misticizam u opisu la gloria usiljen jer za Hemingveja seksualna ljubav
moe predstavljati samo trenutno osloboenje od straha od smrti (Aldridge 1951: 40),
Gejl Sinkler mistino ujedinjenje ljubavnika vidi kao udruenje protiv smrti i fizikog
nestajanja (Sinclair 2002: 103). Arnold Sabateli uoava gradacijsko pojaavanje
ujedinjenja ljubavnika u romanu jer se konceptom la gloria sigurno koraa ka smrti i
sadanji trenutak pretvara u nita. Pre nego se zauvek spoje u smrti, Marija i Robert

545
U originalu:
Afterwards we will be as one animal of the forest and be so close that neither one can tell that
one of us is one and not the other. Can you not feel my heart be your heart?
Yes. There is no difference.
Now, feel. I am thee and thou art me and all of one is the other. And I love thee, oh, I love thee
so. Are we not truly one? Canst thou not feel it?
Yes, he said. It is true.
And feel now. Thou hast no heart but mine.
Nor any other legs, nor feet, nor of the body.
But we are different, she said. I would have us exactly the same. []
(Robert Jordan) I do not wish to change. It is better to be one and each one to be the one he is.

286
Dordan se u androginom spajanju nalaze van vremena i prostora (Sabatelli 1999: 153).
Erl Rovit smatra Mariju sredstvom kojim se postie potpuna samorealizacija Roberta
Dordana koji postajanjem drugim dostie besmrtnost (Rovit 1963: 144). Rena
Sanderson, meutim, sugerie da se transcendentalnom fuzijom ljubavnika naglaava
retkost pravog organskog ujedinjenja meu polovima, koji Hemingveju slui da zadri
tradicionalni rodni binarizam i istovremeno pokae linu udnju za savrenim
partnerom (Sanderson 1996: 189).546 Spajanje ovo dvoje ljubavnika odvija se u stalnoj
blizini smrti Robert Dordan razmilja kako je vie nauio za ta etiri dana nego za
sve prethodno vreme, pitajui se da li je oveku sueno da vremenom naui vie, ili,
pak, da primi samo odreenu koliinu znanja (FWBT: 396397).
Hemingvejevo izraavanje elje za smru vidi se u androgininom poslednjem
erotskom zagrljaju oveka i bika, spajanjem kojim su isprepleteni razaranje, seksualnost
i smrt. Erotini zagrljaj oveka i zveri jeste trenutak u kome dolazi do spajanja
koncepata unitenja, smrti i seksualnosti (Davidson and Davidson 1987: 96). Spoj
matadora i bika smatra se emocionalnim i umetnikim klimaksom borbe s bikovima iji
je jedini cilj tragina smrt. Smrt bika trebalo bi uporediti s voenjem ljubavi jer je i ono
in postajanja jednim (Backman 1963: 205).547 Svako androgino spajanje ljubavnika
se u Hemingvejevom delu moe dovesti u vezu s vrednosnim sistemom koji se temelji
na pravoj smrti, performativnosti moi i ujedinjenju matadora i bika u trenutku smrti:

[], ali on mora da doivi duhovni uitak u trenutku ubijanja. Ubiti isto
i na naroit nain koji donosi estetsko zadovoljstvo i ponos oduvek je
predstavljao jedan od najveih uitaka izvesnog dela ljudske rase.

(DIA: 199)548

Mada na razliite naine, sve Hemingevejeve potkategorije androginije

pokuavaju da stvore trenutak u kojem bi se prenebregla ogranienja koja strogi

546
Mark Spilka romantino androgino spajanje Marije i Roberta Dordana dovodi u vezu s
protagonistima viktorijanskog romana Emili Bronte Orkanski visovi (Wuthering Heights, 1847) (Spilka
1995: 139).
547
Bikford Silvester govori o paradoksalnom spajanju ljubavi i nasilja u Hemingvejevom delu
(Sylvester 1966: 134).
548
U originalu: [], but he must have a spiritual enjoyment of the moment of killing. Killing cleanly
and in a way which gives you aesthetic pleasure and pride has always been one of the greatest enjoyments
of a part of the human race.

287
drutveno konstruisani rodno-seksualni binarizam namee, i u kojem bi dolo do
nitenja granica identiteta.

5.3 Queer i ambivalentnost

Oslanjajui se na konstruktivistiku premisu nestabilnosti roda i nemogunosti

donoenja konanih sudova u vezi s rodnim identitetom, pokuaemo da na jo neke
naine pokaemo da Hemingvejevo delo oituje ambivalentan stav prema prirodi roda.
S obzirom na njegovu romantiarsku fascinaciju seksualnom transgresijom i
homoseksualnou (Tyler 2004: 45), re queer za Hemingveja nosi izvestan teret. On
je upotrebljava, na primer, kada opisuje Gertrudu Stajn, boksera iz prie Borac ili u
delu Smrt u podne kada govori o likovima na El Grekovom platnu. Queer znaenja u
Hemingvejevom delu gotovo nikad nisu otvoreno, tj. bez samocenzure, prikazana, ve
se javljaju u stalnim nagovetajima, potpuno u skladu s njegovom teorijom ledenog
brega. Hemingvej namernom zatamnjenou znaenja gradi mesta tekstualnih
neodreenosti koja potom obuhvataju i njegove teme roda, normativne i alternativne
seksualnosti. Don S. Bak pominje Hemingvejevu kulturnu izofreniju koja se ogleda u
borbi mukarca i umetnika zatoenih u istom telu (Bak 2010: 201202) moglo bi se
pretpostaviti da Hemingvejeva preuveliana heteronormativnost ukazuje na izrazitu
homoerotinost, ako ne i na homoseksualni senzibilitet (ibid., 220). Mada ne donosei
definitivni sud o Hemingvejevoj linoj seksualnoj opredeljenosti, ovaj kritiar s velikom
sigurnou zakljuuje da su heteroseksualnost i homoseksualnost u Hemingvejevom
delu fluidne kategorije (ibid., 221). Hemingvej-autor bi se, stoga, mogao smatrati
mukarcem koji odgovara tipu sasvim specifinog amerikog homoseksualizovanog
mukarca (the Homo Americanus) heteroseksualnog Amerikanca modernistikog
perioda iji queer maskuliniteti poriu njegov seksualni identitet koji je drutveno
konstruisan putem psihoseksualnih ideja vremena (ibid., 59).
Ambivalencija roda u Hemingvejevom delu moe se istraiti u okviru vie
pojedinanih tema: queer porodice (skitnitvo, specifina bliskost, trenutna porodica,
vojska); iaenost (inverzija, nesklad sa svetom, groteska); nejasnost (homosocijalnost,
incest, udnovatost); i neprihvatljive kategorije (homoseksualnost, perverzije).

288
5.3.1 Queer porodice

Pojam queer porodice potie od Hemingvejeve kritiarke Debre Modelmog

kojim se oznaavaju drutveno konstruisane porodice u Hemingvejevom delu koje ne
zavise od biolokog porekla junaka. Queer porodice se, zapravo, istovremeno nalaze
unutar i van bioloke porodice, s obzirom na to da Hemingvejevo delo raskrinkava
njene nedostatke i perverzije. Hemingvej doslovno kae da bioloke porodice mogu biti
opasne na vie naina, kao i da su u stanju da rade grozne stvari i nanesu intimnu tetu
(MF: 63; kurziv A. . K.).549 Hemingvejevo vienje porodice trebalo bi sagledati i u
kontekstu erozije viktorijanskih vrednosti i nostalgije za idealom muke autonomije koji
je polako nestajao s pojavom Prvog svetskog rata, ili tzv. istorijskom traumom
(Silverman, prema Fantina 2005: 26). Imajui u vidu Hemingvejevu rekonfiguraciju
ideje pripadanja i ljubavi, za mnoge junake u njegovom delu bioloka porodica ne
simbolizuje podrku ili sigurnost, ve, naprotiv, opasnost ili pretnju. Upozoravajui
na razliita znaenja rei queer seksualno ambivalentan, nekonvencionalan,
ekscentrian, bizaran, udan, neobian, sumnjiv Debra Modelmog naglaava da su za
Hemingveja sve ljudske veze drutveno konstruisane, a time i podlone promeni
(Moddelmog 2002: 174175). Hemingveja zanima mogunost redefinisanja porodice uz
promiljanje kakav tip porodice bi trebalo da bude institucionalizovan (ibid., 188).
Na temelju ove ideje, pokuaemo da pokaemo da u Hemingvejevom delu
postoji nekoliko ravni queer porodice. Temom skitnitva odreujemo fluidnost i
performativnost koncepta doma (home), s obzirom na to da ga u tradicionalnom smislu
u Hemingvejevom delu nema. Dom se pojavljuje i nestaje, premeta s mesta na mesto,
od junaka do junaka. Hemingvejeve domove ine specifine grupe, ponaanja i
porodice koje su liene jedinstvenog porekla ili teritorije (Monk 1978: 132). Karlos
Bejker, jo pedesetih godina prolog veka, ukazuje na ritual kuenja Hemingvejevih
skitnica (Baker 1956: 126). Hemingvejeve junakinje nose sliku doma kud god da idu
nikada nisu kod kue (ibid., 257). Iako bi se ovakav stav mogao dovesti u vezu s
beanjem od odgovornosti, hoteli, ume, gondole, barovi, eleznike stanice i ostala
queer mesta ponekad oznaavaju Hemingvejevu potrebu za pravim domom na koji

549
Zanimljiv je uvid Mihaila Bahtina da u frojdizmu dolazi do potpune seksualizacije porodice, njenog
oneobiavanja, kada ona, oslonac i tvrava kapitalizma, postaje malo razumljiva i tua srcu (Bahtin
2009: 99).

289
retko nailazi.550 Hemingvejevi likovi se samo kreu unutar nestabilnih fizikih prostora
odreene zemlje, kafea ili hotela i nikad ih zapravo ne poseduju (Graham 2008: 543).
Bliskost Hemingvejevih junaka zasniva se na specifinom odnosu koji odstupa od ueg
znaenja porodice u smislu biolokih roditelja i dece. Hemingvejevi junaci povremeno
nailaze na druge junake i s njima zasniva tzv. trenutne porodice u hemingvejevski
prepoznatljivim isecima ivota. Vojska se moe smatrati najviim vidom queer
porodice u Hemingvejevom delu, izmeu ostalog, i zato to hegemoni model iskljuuje
istovremenost homoseksualnosti i vojnitva (male 2011: 270), a homosocijalni
prostori ne.
Pogreno bi bilo rei da porodice u Hemingvejevom delu nema. Ona je prisutna,
ali u drugaijem vidu od onog koji bi itaoci moda oekivali. Dobar primer queer
porodice u Hemingvejevom delu jeste pria Borac u kojoj Bagz i Ad Fransis ive van
normativnog drutva, ali i fiziki lutaju po zemlji. Njihova drutvena izoptenost
metaforino je prikazana oznakama na njihovim telima lice biveg boksera je
unakaeno, dok je njegov saputnik crnac. Jedan od konvencionalnih naina da se
pojedinac marginalizuje jeste da bude ruan ili pripadnik nebele rase, ili i jedno i drugo:

Pri svetlosti vatre Nik je ugledao svoje izoblieno lice. Nos mu je bio
skren, oi tek uzani otvori, a usne vrlo udnog oblika. Nik nije sve ovo
odmah spazio, nego samo lice mukarca udnog oblika, unakaeno.
Izgledalo je kao git u boji, jezivo je izgledao pri svetlosti vatre.

(CSS: 9899)551

Bagz i Ad Fransis predstavljaju drutveno neprihvatljive prognanike koji utehu

pronalaze jedan u drugome i istovremeno pokazuju da drutvo odbacuje iskrenu
naklonost (Moddelmog 2002: 176).552 U najirem smislu, postojanje queer porodica u
Hemingvejevom delu ukazuje na drutvenu konstruisanost prihvatljivih i neprihvatljivih
oblika ponaanja, kategorija normalnosti i abnormalnosti.

550
Hemingvej je mnoga mesta smatrao svojim duhovnim domom paniju, Ki Vest, Kubu (Josephs
1996: 221).
551
U originalu: In the firelight Nick saw that his face was misshapen. His nose was sunken, his eyes
were slits, he had queer-shaped lips. Nick did not perceive all this at once, he only saw the mans face
was queerly formed and mutilated. It was like putty in color. Dead looking in the firelight.
552
Pria Borac pokazuje da bolniarke u znaenju u kom ih upotrebljava Toni Morison mogu biti
mukog pola (Fantina 2005: 143).

290
 S ovom idejom moe se povezati slika alternativnog doma Hemingvejevih
prognanika. Roman Sunce se ponovo raa tipini je primer amerike izgubljene
generacije koja provodi vreme u Parizu dvadesetih godina prolog veka, ali junak Dejk
Barns svedoi da pravo izgnanstvo nema veze s geografskim prostorom kada kae da se
u paniji, za razliku od Francuske, iskrena ljubav makar ne kupuje novcem (SAR:
204). Prostor u kome junaci na eleznikoj stanici u prii Svetlost sveta obitavaju
mogao bi se smatrati queer prostorom koji, iako trenutno, ispunjava queer porodica.
Vidno zgroen ovom Hemingvejevom priom, Filip Jang istie da Svetlost sveta
prikazuje runo carstvo prostitucije i homoseksualnosti (Young 1964a: 157), kao i
propast svetla (Young 1972: 9). Ne podravajui stav da je tema homoseksualnosti
nedostojna knjievnog dela, primeujemo da su seksualne dvosmislenosti u prii
Svetlost sveta u funkciji teme mogunosti ljudskog razumevanja bez obzira na
seksualnu orijentaciju. Prostitutke Alis i Izblajhana bore se za pravu istinu u vezi s
mukarcem u iju heteroseksualnost se na osnovu tekstualnih signala, moe sumnjati.553
Dok Alis pokuava da iluzije Izblajhane potpuno razbije, ova ostaje verna divnim
seanjima, dok svedoke njihove rasprave obuzima neprijatno i tuno oseanje (CSS:
296297). Meusobno vreanje i pokuaj da se opravda sopstveni izbor (lane?) vere u
prolost grade svet koji podsea na bioloku porodicu iz Hemingvejevog dela, 554 to
pokazuje da, povremeno, jasnih granica izmeu biolokih i fiktivnih drutvenih
kategorija nema. Pria Svetlost sveta pokazuje bezimenog naratora i njegovog
prijatelja Toma kako trenutno postaju deo sveta koji ine prostitutke, beli mukarci
razliite seksualnosti i Indijanci, samo kako bi se, posle izvesnog vremena, od tog sveta
odvojili i krenuli svojim putem. Imajui u vidu konstruisanost moi u fukoovskom
smislu, kao i jednu od vodeih ideja queer teorije da je identitet mit ili fantazija,
Hemingvejevi junaci uestvuju u borbi protiv institucionalizovanih mehanizama moi
na taj nain to pokazuju da lako moe doi do transformacije iz normativnog u
marginalizovano ili zdravog u bolesno.
Tema besciljnosti i skitnitva vidi se u prii Maka na kii iji su protagonisti
turisti bez turizma koji, zatoeni kulturnim stereotipima diskurzivnih modela

553
Kuvar u prii Svetlost dana nazvan je pogrdnim izrazom sister koji oznaava mukarca
homoseksualnog opredeljenja (CSS: 295), dok barmen meovitu grupu naziva punks, omiljenom
Hemingvejevom reju za homoseksualce, plaei se da li e da plate raun (ibid., 292).
554
Indijanski logor, Vojnikov dom, Moj stari.

291
ponaanja, ude za neim to nemaju (Strychacz 1996: 7677). Bezimena ena iz prie
eli da se skrasi hoe da jede svojim linim priborom uz svee, hoe prolee dok
elja kosu ispred ogledala i hoe maku i novu garderobu (CSS: 131). Iako joj hotelska
soba postaje klaustrofobina i ona izlazi napolje kako bi spasla maku od kie,
Hemingvej ne nudi vie od parodije bajkovitog kraja. ena je osuena na paralizu
prouzrokovanu drutvenom represijom ene i fantaziju da moe biti spasena (Strychacz
1996: 7879).
Da drutvo u ovom smislu ne vri pritisak samo na ene vidimo u priama
Putovanje vozom (A Train Trip) i Kondukter (The Porter). Deak Dimi
(Jimmy) koji kree na put brodom s ocem radije bi da ivi u umama koje vidi iz voza
nego da stalno menja boravite (CSS: 561). Njegova razmiljanja o ivotu osuenom na
skitnitvo ukazuju na nametnutu nestalnost ivota Hemingvejevog junaka kojoj
pokuava da se odupre:

Lie je s drvea oborila jesen, tako da bi se ponekad kroz grane stabala

videla reka. Ona nije bila od onih staromodnih, to lie na ilustracije:
umesto toga izgledala je kao mesto za ivot gde biste mogli da pecate,
ruate i gledate voz kako prolazi. Uglavnom, ta slika je izgledala mrano
i nestvarno i tuno i strano i klasino, poput duboreza. A moda je tako
izgledala samo zato to je kia upravo prestala, a sunce jo nije granulo.

(ibid., 578)555

Poto jo uvek nisu postali mukarci, deaci iz Hemingvejevog dela su katkad

marginalizovani, prognani na teritoriju drugosti kao i ene, i nesposobni da iz mesta
tame pobegnu. Skitnitvo u Hemingvejevom delu moe se vezati i za svojevoljno
premetanje dvoje ljubavnika iz jednog mesta u drugo, ivot po hotelima ili gondolama.
Trenutnost fizikog prostora junaka u vezi je s Hemingvejevim sveproimajuim
oseanjem da je smrt blizu, ivot trenutan i da sutinske razlike izmeu kuenja i
skitnitva zapravo nema.

555
U originalu: The leaves on the trees were turned by the fall and sometimes you saw the river through
the branches of the trees and it did not seem old and like the illustrations but instead it seemed like a place
to live in and where you culd fish and eat your lunch and watch the train go by. But mostly it was dark
and unreal and sad and strange and classical like the engravings. That may have been because it was just
after a rain and the sun had not come out.

292
 Roman Zbogom oruje veto kombinuje vie znaenjskih ravni Hemingvejeve
queer porodice. S obzirom na to da Frederik Henri bei od seanja na svoju bioloku
porodicu, vojska i bolnica postaju njegova prava porodica. Kada Henri pominje kako
ponovo nije pisao svojima kod kue, opaska Ketrin da joj je drago to ona nije njegova
porodica pojaava bliskost izmeu nje i Henrija. Henri objanjava da mu jednom jeste
bilo stalo do porodice, ali da su se toliko svaali da su se istroili, kao i da ne eli vie o
njima da razmilja jer e samo poeti da brine (FTA: 269270). Henrijevo potiskivanje
emocija koje ga tite u velikoj meri definie Hemingvejev stav da su bioloke porodice
opasne. U Hemingvejevom delu postoji razlika izmeu igranja porodice dvoje
ljubavnika i prave porodice. Henri i Ketrin ive u nedoiji gde nema pravih zaduenja
ili problema, u idilinom izolovanom svetu koji je trenutan i vetaki (Bruccoli 2009:
161162). Kada Henri i Ketrin odlaze u hotel da tamo provedu no, Ketrin kupuje
spavaicu zbog potrebe za imitacijom topline doma. Poto je hotelska soba puna plia,
satena i ogledala, Ketrin se po prvi put osea kao kurva, iako zna da to nije (FTA:
137). Poigravajui se enskim stereotipima, Ketrin priznaje da se iz histerine ene
vraa u dobru devojku, poziva Henrija da joj prie, a soba postaje njihov dom.
Odjednom, ogledala postaju privlana, a hotelska soba postaje sjajna, iako se ne zna
kako e izgledati ujutru:

Lepa je soba, ree Ketrin.

Prelepa je. Trebalo je ovde da budemo sve vreme dok smo u Milanu.
Smena je, ali je lepa.
Porok je jedna udesna stvar, ree Ketrin. ini se da ljudi koji su mu
skloni imaju i dobar ukus. Crveni pli je zaista lep. U tome je itava
stvar. I ogledala izgledaju veoma primamljivo.
Ti si divna devojka.
Ne znam kako bi izgledalo probuditi se u ovakvoj sobi. Ali je zaista
divna.

(ibid., 138)556

556
U originalu:
Its a fine room, Catherine said. Its a lovely room. We should have stayed here all the time weve been
in Milan.
Its a funny room, but its nice.
Vice is a wonderful thing, Catherine said. The people who go in for it seem to have good taste about it.
The red plush is really fine. Its just the thing. And the mirrors are very attractive.
Youre a lovely girl.
I dont know how a room like this would be for waking up in the morning. But its really a splendid
room.

293
 Marija iz romana Za kim zvono zvoni sanjari kako e se zagrljena s Robertom
Dordanom gledati u ogledalu u sobi uvenog hotela u Madridu, dok je Robert zbog
oseanja bliskosti smrti svestan da se to nee obistiniti, ali se nadovezuje na njena
sanjarenja i kae kako e njih dvoje imati apartman u Madridu i etati po parku (FWBT:
360). Njihovo skitnitvo nije lieno elje za tradicionalnim domom i stereotipnim
ulogama mukarca i ene koji razmiljaju o tome da se venaju u crkvi, da budu zauvek
zajedno i ne dozvole drugima da im upropaste ljubav (ibid., 357358). Da
Hemingvejevi tzv. sporedni junaci esto dele stavove glavnih pokazuje Andres koji bi
voleo kad bi mogao da gaji golubove u sopstvenom dvoritu, i radi sve sitne i obine
stvari, umesto da ima brata koji sutra ide u rat (ibid., 384). Veza Roberta Dordana s
biolokom porodicom postoji kroz pisma s njegovom sestrom koja su puna religije i
zbog toga njemu strana, a njihova, ne samo fizika, distanciranost ogleda se u razliitom
stavu koji su prema ivotu razvili (ibid., 313). Posle oevog samoubistva i sopstvenog
odlaska u rat, Robert Dordan ima novu porodicu na vrhu planine, gde nalazi razlog da
ivi (Adair 1989: 432).
Hemingvejeva queer porodica snaan je primer autorovog problematizovanja
naina na koje ljudi razumeju svoje ponaanje, to je upravo ono to je po Fukou
najvanije uiniti problematinim sve to je vrsto (Fuko 2010: 356).

5.3.2 Iaenost ili groteskna seksualnost

Seksualno ili ljubavno oseanje junaka esto se u Hemingvejevom delu

prikazuje kroz motive inverzije, nesklada sa svetom ili groteske. Pod inverzijom
podrazumevamo sliku humorno-ironinog i grotesknog preokretanja sveta (ivkovi
1992: 339), ili duboki nesklad izmeu oseanja seksualnosti Hemingvejevih junaka i
sveta koji ih okruuje. Pomenuti nesklad sa svetom katkad se u Hemingvejevom delu
pretvara u grotesku, koja je u svojoj sutini siguran znak otuenosti od sveta, sutinski
nesporazum, izraz suprotstavljanja opteprihvaenim shvatanjima i verovanjima koja
prelaze granice racionalno i moralno prihvatljivog, izraz koji otvara posebne uvide u
prirodu realnosti, depatetizira ono to predstavlja i u tome otkriva izvestan sarkastini
nesklad (ibid., 248). Groteskna seksualnost se u Hemingvejevom delu moe smatrati
najviim stupnjem queer udnovatosti ili izoblienja stvarnosti.

294
 Povremeno se, takoe, zaboravlja na Hemingvejev humor, burlesku i satiru,
kojima se romantina privienja junaka i njihov prenaglaeni ponos izvru ruglu
(Benson 1969a: 47; 50). Svom morbidnom, mranom i destruktivnom humoru
Hemingvej se teko odupirao i pored sve profesionalne discipline (ibid., 5456). Teme
koje je Hemingvej najee izlagao humoru jesu smrt i osakaenje, romantina iluzija,
sentimentalni stereotipi, seksualna impotencija i seksualne perverzije, dok su komino
predstavljani uglavnom lekari, kritiari, politiari, nesposobni sportisti, pseudoumetnici,
homoseksualci i sredovene ene (ibid., 57). Skot Donaldson koji se, izmeu ostalog,
naroito bavio Hemingvejevim humorom, istie kako Hemingvejeva dela ine
zamrenu meavinu ozbiljnih i humoristinih elemenata (Donaldson 1987: 24), ali i
injenicu da Hemingvejev humor vremenom postaje sve mraniji (ibid., 39). Gotovo
sledei postupak ouavanja ruskog formaliste Viktora klovskog po kome je funkcija
umetnosti i knjievnosti da narui percepciju realnosti kod publike i preokrene oseaj za
stvarno i vano (Quinn 2004: 83), Hemingvejeva dela dovode u pitanje italako
iskustvo.
Pria Jedna alpska idila (An Alpine Idyll) pokree mnoga pitanja upravo
putem deautomatizacije itaoevog opaajnog ivota (Lei 2008: 61). Bezimeni
narator i njegov prijatelj Don razgovaraju u gostionici i pominju sluajno svedoenje
inu sahranjivanja koji se po lepom majskom danu ini nestvarnim. Umesto da ih sunce
okrepljuje, oni sunevu svetlost toga dana opisuju kao veoma napornu i upornu, od koje
ne mogu da pobegnu za njih ima previe sunca za to doba godine (CSS: 262263).
Gostioniar im, potom, ispria priu o seljaku i vojnom veteranu Olcu (Olz) koji
sahranjuje enu mesecima poto je umrla jer, kako kae, nije mogao da je donese dok se
sneg nije otopio. Olc udan izgled lica svoje ene pri sahranjivanju objanjava time to
je drao zakaenu na zidu s fenjerom koji je visio iz njenih razjapljenih usta dok je on
obavljao poslove u upi. Na svetenikovo pitanje zato je to radio, Olc odgovara da ne
zna, ali kae da je voleo (ibid., 265266). Imajui postupak Olca u vidu, gostioniar
seljake naziva zverima (ibid., 264). Olc biva izopten iz drutva zato to niko vie ne
eli s njim da sedi za istim stolom. Aleks Vernon (Alex Vernon) priu ita u kontekstu
Prvog svetskog rata i groznih uslova ivota po rovovima na frontu kada su vojnici
doslovno gazili po leevima kako bi mogli da hodaju po blatu. Poto je vojniki ivot
ivot s leevima, Olc je kao vojni veteran nauio da razlikuje osobu koju je

295
poznavao od hrpe beivotnog tela. To to je Olc potpuno neshvaen u drutvu samo
znai da gostioniar nikada nije iao u rat. Vernon naglaava da groteska ne lei u
onome to je Olc radio, ve u samoj reakciji civila, tj. u njihovom nerazumevanju
proivljenog ratnog iskustva. Vojnik stvara odbojnost prema civilima i poinje da ih
krivi zato to nisu bili u ratu i nisu propatili, zato to ne razumeju i zato to dozvoljavaju
neljudskosti da se nastavi (Vernon 2002: 5152). Moda bismo le ene u prii mogli
tumaiti u svetlu tzv. bioloke zamke, tj. uverenja da ljudi mogu biti samo statue posle
smrti, kao to Frederik Henri u romanu Zbogom oruje ima utisak da se pozdravlja sa
statuom kada ostane sam u bolnikoj sobi s beivotnim telom Ketrin (FTA: 293).
Vidna razlika kraja ovog romana i prie Jedna alpska idila, meutim, nalazi se u tome
to Henri gasi svetlo, a Olc pravi svetlo koje onda sija iz eninih usta. Kenet Lin kae
da je Jedna alpska idila samo brutalna pria puna Hemingvejeve grie savesti i
okrutnog ponaanja prema Hadli (Lynn 1987: 342). Ovo uverenje, meutim, ne
dozvoljava snanoj simbolici svetlosti da u ovom Hemingvejevom tekstu progovori.
Verujemo da nain na koji je svetlost u prii prikazana ne moe biti sluajna i samo
biografska. Mada se, takoe, pri tumaenju ove prie Hemingvejeva ironina primena
simbola snega i njegove istote, kao i parodija stanja zamrznutosti (Oldsey 1963:
185), ne bi smeli prenebregnuti, pria Jedna alpska idila ne moe se svesti ni samo na
tzv. meteoroloku analizu. Ukoliko dozvolimo poetsku dimenziju prie, a na trenutak
potisnemo navedena praktina tumaenja, Olc nije spreman da se oslobodi (tela) svoje
ene, zbog ega ona, premda na groteskan nain, nastavlja za njega da ivi i posle smrti,
ili poprima poseban oblik smrti a ivota.557 Olc pokazuje da njegova ena svetli i dalje,
kao i da svetlost ne moe ostariti (Lakievi 2011: 58).
Jo jedna groteskna pria tie se deaka koji se zbog dubokog nesklada sa
svetom oko sebe i njegovim drutvenim konvencijama o grehu i poudi samokastrira
iletom. Gospod vam podario radost i veselje, gospodo (God Rest You Merry,
Gentlemen) pria je o mladiu koji u tolikoj meri internalizuje drutveno oseanje
krivice zbog oseanja seksualne elje da konano kanjava sebe ne znajui zapravo ni
ta ini:

557
Zahvaljujemo se knjievniku Draganu Lakieviu na razgovoru o moguim znaenjskim aspektima
prie Jedna alpska idila.

296
 elim da me kastriraju, ree momak. []
To kakav postajem. Kakav ne mogu da prestanem da budem. Molim se
da proe po celu no.
[]
Ali to je pogreno, ree momak. To je greh nad istotom. To je greh
prema naem Gospodu i Spasitelju. []
Ja ne mogu to da spreim, ree momak. Molim se itavu no i molim
se po ceo dan. To je greh, konstantan greh protiv istote.

(CSS: 299300)558

Ovo Hemingvejevo prozno delo progovara o nemogunosti jezika da prenese emocije

kroz prikazivanje nemogunosti komunikacije izmeu lekara i pacijenta. Mladi je
pokuao da se, u grotesknom inu samokastriranja iletom, oslobodi grozne poude
koju je smatrao grenom (CSS: 299), ali protiv koje nije mogao da se bori, upravo zato
to njegovo insistiranje da mu lekari pomognu nije nailo na njihovo razumevanje.
Mada ih je vie puta pitao za pomo (ibid., 301), oni su ga uveravali da je s njim sve u
redu i istovremeno sumnjali u ozbiljnost njegove namere da se samopovredi (ibid., 300).
Ova pria, izmeu ostalog, pokazuje da do sutinskog nerazumevanja nekad ne dolazi
samo izmeu mukaraca i ena, ve da se patrijarhalna mo represivno sprovodi i nad
svima onima koji nisu u stanju da joj se na subevrzivan nain odupru. Samokastrirani
mladi potiskuje seksualnost, homoseksualnu ili prekomernu, zbog sopstvene
internalizacije viktorijanskih vrednosti o rodu i seksualnosti. Hemingvej i ovom priom
ukazuje na konstruisanost moralnih i seksualnih vrednosti, kao i na sutinsku razliku
izmeu privatnih oseanja pojedinaca i javnih drutvenih zakona koji imaju mo da
marginalizuju. Pored toga to Hemingvej ovde govori o motivima samopovreivanja,
kao i o seksualnosti, vano je istai da sam Hemingvejev tekst pati od povreivanja
(Comley and Scholes 1992: 271), ostavljajui itaocu slobodu da popuni prazna mesta.
Hemingvejeva proza trai aktivnu italaku panju i itaoevu volju da dopuni tek
naslueni smisao.

558
U originalu:
I want to be castrated, the boy said. []
The way I get. The way I cant stop getting. I pray all night about it. []
It is wrong, said the boy. Its a sin against purity. Its a sin against our Lord and Saviour. []
I cant stop it happening, the boy said. I pray all night and I pray in the daytime. It is a sin, a constant
sin against purity.

297
 U prii Majka jedne tetke (The Mother of a Queen) 559 posle pet godina
isteka ugovora o majinom grobnom mestu koji je napravio sa tadanjim menaderom
Roderom, matador Pako morao bi da plati odreeni iznos kako bi njegova majka mogla
da ostane u istom grobu. Iako Roder smatra da ovaj ne zasluuje da ima majku i
ujedno se pita kakvu to krv ima, Pako insistira da je samo njegova stvar ta e s majkom
da radi, kao i da e mu na ovaj nain majka biti jo draa, razbacana svuda oko njega
umesto da bude na jednom mestu (CSS: 316317). Poto je potroio sav zaraeni novac
od povremenih borbi s bikovima na ene, u pokuaju da igra lani ivot
heteroseksualnog mukarca, Pako ostaje bez novca, ali umesto da odlui da dug vrati
Roderu, novac daje nekom sirotanu kome je majka bolesna (ibid., 318). Roder se iseli
iz stana u kome su zajedno iveli i sree Paka sluajno u Madridu posle dve godine.
Pako se ne osvre na najveu uvredu koja se nekome moe izrei u paniji da nema
majku zaista bi mogao da kae da nema majku jer je umrla kad je on bio jo sasvim
mlad. Iako moda i sam homoseksualnog opredeljenja, Roder se pita kakvu krv tetke
imaju ne moe im prii, troe novac na sebe, ali ih ne moe naterati da plate:

To su ti tetke. Nita im ne moe. Nita pod milim bogom ih ne dotie.

Troe na sebe i svoju tatinu, ali nikad ne plaaju. Probaj da natera
nekoga od njih da nekad neto plati. Rekao sam mu ta mislim o njemu
onomad na Gran Via, pred trojicom drugara, ali on mi se i dalje obraa
kao prijatelju kad se sretnemo. Kakva to krv tee venama takvog oveka?

(ibid., 319)560

Pria se zavrava uverenjem naratora Rodera da je gotovo nemogue uvrediti

mukarca koji odbija da govori na muevan nain (Comley and Scholes 1994: 137).
Sam naslov prie je ambivalentan jer se ne moe sa sigurnou utvrditi na koga se re
majka odnosi na Pakovu majku ili Rodera u funkciji majke. arls Nolan Mlai se
pita zato u prii toliko saznajemo o liku Rodera ukoliko je Pako njen glavni fokus,
kao i zato pria do kraja ne otkriva da li je Roder rtva latentne homoseksualnosti i u

559
Engl. queen je pogrdna re za homoseksualca, naroito onog koji likom podsea na enu. S obzirom na
to da u prii jedan homoseksualac naziva drugog homoseksualca ovim imenom, prevodimo je sa tetka,
reju koja na srpskom nosi potrebnu konotaciju.
560
U originalu: Theres a queen for you. You cant touch them. Nothing, nothing can touch them. They
spend money on themselves and vanity, but they never pay. Try to get one to pay. I told him what I
thought of him right there on the Gran Via, in front of three friends, but he speaks to me now when I meet
him as though we were friends. What kind of blood is it that makes a man like that?

298
kojoj meri se moe smatrati pouzdanim pripovedaem (Nolan Jr. 2003: 8889). 561
Hemingvej ovu priu izvesno dovodi u vezu sa svojim odnosom s majkom koji se
temelji na emotivnom bankarstvu, osim to u liku Paka stvara komino nezahvalno
udovite koje se konano odvaja od majke (Comley and Scholes 1994: 34).562 S druge
strane, ukoliko je pria komina, Hemingvejev humor bi predstavljao sredstvo jednog
obinog knjievnog ruganja majci i/ili drutvu. ini se da su prie Majka jedne tetke i
Jedna alpska idila srodne kada je u pitanju odnos prema eni to to junaci obe prie
nisu spremni da lik ene zauvek stave u grob kao da oznaava neto vie od
Hemingvejeve mizoginije. Nespremnost Hemingvejevih junaka da supruge ili majke
puste iz sopstvenih ivota oigledna je, ak i kada je zaodenuta u grotesknu formu, jer
oznaava nepristajanje na zavretak ivota i prestanak sunca.
Queer identiteti Hemingvejevih junaka osporavaju opte prihvaeno
razumevanje moi i otpora, izmeu ostalog, i na taj nain to pokazuju da se razlika
nalazi unutar subjekta, a ne samo izmeu subjekata. Prie Jedna alpska idila, Gospod
vam podario radost i veselje, gospodo i Majka jedne tetke naroito snano
predstavljaju Hemingvejevu upuenost na sve to je queer nekonvencionalno,
netradicionalno i nekoherentno i to moe pruiti otpor represivnim drutvenim
normativima.

5.3.3 Nejasnost: queer seksualnost i incest

Sugerisani obrisi seksualnog identiteta ili nerazjanjeni odnosi meu

Hemingvejevim junacima mogu se nazvati (povremeno homofobinom) nejasnou
koja na taj nain obuhvata razliite kategorije rodnog identiteta u koje se u okviru
Hemingvejevog dela vie sumnja na osnovu tekstualnih signala, nego to se o njima
otvoreno govori. Poznato je da izostavljanja Hemingvejevog minimalistikog stila
stvaraju mesta neprijatnosti (Aldridge 1987: 128). Imajui u vidu upravo ovako
shvaena prazna mesta Hemingvejevih romana i kratkih pria, kategorija nejasnosti se
moe ispitati unutar tema queer seksualnosti, seksualne udnovatosti i incesta.

561
Roder sirotana koga Pako dovodi jedne veeri naziva punk, imenom koje se u Hemingvejevo vreme
odnosilo na mladia koji je bio neka vrsta seksualnog roba starijem mukarcu (Nolan Jr. 2003: 87).
562
Kenet Lin smatra da se pria Majka jedne tetke na simbolian nain bavi Hemingvejevom svaom s
majkom oko novca (Lynn 1987: 408).

299
Homosocijalnost po uverenju Iv Kosovski Sedvik oznaava muko zbliavanje koje
nije homoseksualno, ali se zasniva na poricanju mogunosti homoseksualnosti (De
Baedermaeker 2007: 71). Muka heteroseksualna elja po njoj uvek za model uzima
elju drugog mukarca, te je homosocijalno odreena, i potie od junakove
identifikacije s rivalom i oponaanja njegove elje (Kaler 2009: 132).563 U okvirima
heteroseksualnog normiranja muko-muki prostori postaju supkulturni. S obzirom na to
da homosocijalna intimnost sa sobom nosi obrise homoseksualnosti, ona se moe
smatrati drutveno opasnom upravo zato to je homoseksualnost uporno u drutvu
posmatrana kao protivprirodna i nemuka (male 2011: 234). Hemingvejevo delo u
velikoj meri ispituje queer identitete koji svojom dvosmislenou nagovetavaju muku
ili ensku homoseksualnost, homoseksualnu paniku, kao i izraenu homoerotinost,
koje su umele da budu skrivene na neoekivanim mestima, odnosno u
heteroseksualnim romansama junaka (Moddelmog, prema Vernon 2002: 39).564
Seksualna udnovatost u Hemingvejevom delu podrazumeva razliite naine na
koje seksualne prakse Hemingvejevih junaka postaju queer, i ija rodna i seksualna
ambivalentnost ukazuje na autorovu okupiranost mogunou zamene rodova. Mnogi
Hemingvejevi likovi mogu se videti u kontekstu mukih, i obrnuto. Pri ispitivanju
njegovih queer identiteta treba imati na umu vanost Hemingvejeve rei strange (udan,
udnovat ili zaudan). Motivi ili inovi ponaanja Hemingvejevih junaka esto su udni
i nejasni. Hemingvejeva tehnika izostavljanja podrazumeva i Hemingvejeva seksualna
prazna mesta (Comley and Scholes 1992: 275). Iako ne verujemo da bi nas istina o
Hemingvejevom linom seksualnom opredeljenju odvela i jedna korak blie tumaenju
njegove proze jer razreenje nedoumica knjievnog dela ne moe zavisiti (samo) od
izbora seksualnosti pisca, predstavljena seksualna elja se u njegovim priama, u
svakom sluaju, nalazi u neskladu s tradicionalno-normativnim predstavama mukosti.
Incestualne veze izmeu brae i sestara uglavnom su u Hemingvejevim delima
nagovetene, tj. mogle bi se vie objasniti prisustvom njihove elje za spajanjem
sopstvenih identiteta i prenebregavanjem strogog muko-enskog binarizma, nego to se

563
S druge strane, lezbejke su dvostruko ugnjetavane enskim polom i seksualnou (Rivkin and Ryan
2004a: 887).
564
Smatrajui da se Hemingvejev seksualni identitet nalazi u stalnoj tenziji izmeu heteroseksualnosti i
homoseksualnosti, Debra Modelmog citira Majkla Vornera (Michael Warner) i njegovu definiciju
homoerotinosti neprepoznata verzija autoerotike, tj. narcizma, kojom se pokazuje vee interesovanje
za sebe nego za drugog (Moddelmog, prema Vernon: 40). Majkl Vorner je knjievni kritiar i profesor
angloamerike knjievnosti na Univerzitetu Jejl (Yale University).

300
tu moe govoriti o stvarnom incestu. 565 Incestuozni odnos u Hemingvejevom delu,
meutim, dobija obrise romantine, nene naklonosti, koja se, izmeu ostalog, temelji
na ideji XIX veka da su jaka braa zatitnici slabih sestara, to zapravo jaa
nejednakost meu polovima (Rotundo 1993: 93).
Pria Gospodin i gospoa Eliot jedan je od Hemingvejevih primera za niz
seksualnih praksi koje ne mogu da se smeste u tradicionalno oznaene okvire roda i
seksualnosti, i koje direktnije naznauju prisutnost homoseksualnosti pod okriljem
heteroseksualnog braka. Ovde je lezbejska ljubav pokreta perioda kreativnosti mua
koji nije pronalazio snagu da stvara sve dok druga ena nije nala mesto u krevetu
njegove ene. Na temelju istraivanja Miela Fukoa, drutvene perverzije su zapravo
seksualne prakse koje se smatraju neprirodnima u odnosu na dominantni diskurs
prirodne heteroseksualne elje. Na tragu ove ideje, Hemingvej perverznu elju
predstavlja normalnom i poeljnom u kontrastu sa seksualnim ponaanjem branog para
koji se sastoji od mukotrpnih pokuaja da dobije dete, ili da doivi seksualno i/ili
kreativno zadovoljstvo. Iako zadrava binarizam izmeu heteroseksualnosti i
homoseksualnosti, Hemingvej pokazuje da seksualna panika ne mora iskljuivo biti
vezana za drutveno marginalizovanu formu seksualnosti. Podjednako queer erotini
odnosi uspostavljaju se izmeu Frederika Henrija i svetenika, Frederika Henrija i
Rinaldija, ili Ketrin Barkli i Helen Ferguson u romanu Zbogom oruje. Ovi odnosi
mogu se smatrati stubom queer erotskih sugestivnih seksualnih senzibiliteta pre nego
istom heteroseksualnom eljom. Ira Eliot istie da fizika bliskost izmeu ovih junaka
prevazilazi okvire koji se smatraju normalnima (Elliott, prema Moddelmog 2009: 15).
Kada svetenik poseuje Henrija u bolnici on posramljeno gleda kroz prozor, i, po
svemu sudei, osea queer nelagodu. Svetenik Henrija smatra tananim, i drugaijim
od ostalih vojnika (FTA: 6365).566 Svetenikova iskrena ispovest da nikada nije voleo
neku enu, osim moda majke, pokree queer razgovor meu njima:

565
Incest se definie kao simbolina tenja za sjedinjenjem sa sebi slinim, uzdizanje svoga bia,
pronalaenje i uvanje svog najdubljeg ja (Gerbran i evalije 2009: 291). U psihoanalizi incest se tumai
kao nesvesna ili potisnuta sklonost koja oblikuje Edipov ili Elektrin kompleks, izraz nemoi ili regresije,
obuzetost, zaplet, zastoj u moralnom i duevnom razvoju osobe i drutva (ibid., 292). Incest je jedna od
drutvenih transgresija (Douglas 2001: 3) i smatra se abnomalnom i drutveno opasnom (ibid., 40).
566
Kajetano iz prie Kockar, kaluerica i radio moe se smatrati queer mukarcem imajui u vidu
njegove prelepe ruke i tananu prirodu (CSS: 357358). Naslovna kaluerica je queer jer joj prenose
rezultat fudbalske utakmice dok se moli za Kajetanov ivot koga su ranili (ibid., 359), podseajui na
kaluericu iz oserovog Prologa Kenterberijskih pria (General Prologue, The Canterbury Tales,
1475) koja se stara o psima iako to ovim enama nije bilo dozvoljeno (Chaucer 1986: 4).

301
 Da li si uvek voleo Boga?
Jo otkad sam bio mali.
Dobro, rekoh. Nisam znao ta da kaem. Dobar si ti momak, rekao
sam.
Ja sam momak, ree on. A moe da me zove ocem.
Ma to je iz utivosti.
On se osmehnu.
Moram da idem, zaista, rekao je on. Nisam ti vie potreban?, upitao
me je s puno nade.
Ne. Samo da razgovaramo. []
Onda doi opet da me vidi.
Da. Zbogom. Potapao me je po ruci.

(ibid., 67)567

U romanu Zbogom oruje oigledna je Rinaldijeva infantilizacija Frederika

Henrija. Rinaldi se Henriju raduje, rado mu daje ljubavno-seksualne savete i razume
njegovu potrebu da bude s Ketrin (ibid., 25; 62; 72), a sve iz pozicije sigurnosti u
sopstvenu ljubav s Henrijem koja niim ne moe biti naruena. Rinaldijevo obraanje
Henriju prikazano kroz Henrijevo nejasno seanje pokazuje da se njihov odnos moe
tumaiti u kontekstu homoerotinosti ili homoseksualne elje:

Ne budi tako glasan, duo, ree Rinaldi.

O, ljubavi moja, a ta u ja da radim kad ti ne bude tu?
Ovo sad ve postaje sentimentalno.
Kako ti se to svia, duo? Dobro, a?
Rinaldi me poljubi.
Shvatio sam da sam se prilino napio i otiao sam na spavanje.

(ibid., 7172)568

567
U originalu:
Did you always love God?
Ever since I was a little boy.
Well, I said. I did not know what to say. You are a fine boy, I said.
I am a boy, he said. But you can call me father.
Thats politeness.
He smiled.
I must go, really, he said. You do not want me for anything? he asked hopefully.
No. Just to talk. []
Come and see me again.
Yes. Good-by, he patted my hand.
568
Rinaldijevo obraanje je isprekidano drugim reenicama koje ovde svrsishodno izostavljamo.
U originalu:
Dont be so loud, baby, Rinaldi said.
Oh, you fine baby, what will I do while you are gone?
This becomes sentimental.

302
Mada kroz nejasnu viziju pijanog oveka, Henri osea jako prisustvo homoerotinosti u
svom odnosu s Rinaldijem, ali mu se ne opire na nain na koji bi to heteroseksualna
drutvena norma zahtevala, tj. uz homoseksualnu paniku.
Razlozi ljubomore Helen Ferguson prema ljubavi Henrija i Ketrin takoe ostaju
nerazreeni, iako Helenin tzv. zdravstveni poremeaj moe biti jedan od razloga. Helen
se iz nerazumne ene pretvara u razumnu nekoliko puta, ali se umiruje tek kada je
Ketrin uveri da je nee ostaviti samu (ibid., 221). ini se da Helen Ferguson tei to
to veruje u (homoseksualnu?) neraskidivu vezu s prijateljicom Ketrin.
Dok Riard Fantina tvrdi da Hemingvej potiskuje ljubavne scene i na taj nain
stvara visokostilizovanu i esto erotsku prozu (Fantina 2005: 24), Lesli Fidler, sasvim
na pogrenom tragu, naglaava da Hemingvej ima zavisnost od prikazivanja seksualnog
ina (Fiedler 1960: 304). Hemingvej, naime, seksualizuje svoje tekstove ostavljajui
sedam osmina ledenog brega ispod povrine, zbog ega se njegovi junaci esto slue
potisnutim reenicama koje govore tiinom, kao to naredni dijalog izmeu vojnika i
majora iz prie Jednostavno ispitivanje (A Simple Enquiry) ilustruje:

I sasvim si siguran da je devojka ta koju voli?

Jesam.
I siguran si, major ga je brzo pogledao, da nisi nastran?
Ne znam na ta mislite kad kaete nastran.
U redu, major ree. Nema potrebe da bude snishodljiv.

(CSS: 251)569

Kao to naslov prie sugerie, pitanje o tome da li neko voli devojku ili ne trebalo bi da
bude jednostavno, ali ono to nipoto nije, jer se oslanja na duboko ukorenjene
(post)viktorijanske drutvene konstrukcije o polu i rodu. Homoseksualnost se u XIX
veku smatra nastranou, tj. seksualna udnja prema objektu istog pola dugo je

How do you like that, baby? All right. Yes?

Rinaldi kissed me.
I found I was quite drunk but went to sleep.
569
U originalu:
And you are quite sure that you love a girl?
I am sure.
And, the major looked at him quickly, that you are not corrupt?
I dont know what you mean, corrupt.
All right, the major said. You neednt be superior.

303
konstruisana kao neprirodna i kontradiskurzivna. Mladi vojnik iz prie osea nelagodu
da na postavljeno pitanje majora odgovori, verovatno to je, u izvesnom smislu, ve
internalizovao ovakva drutvena ubeenja, ili zato to je u ratu svedoio nenormativnim
seksualnim praksama. U homofobinom svetu negativna konotacija rei homoseksualan
toliko je jaka da se mora skrivati iza prihvatljivijih formi govora. Potiskivanje
seksualnih nagona ili elja, meutim, esto pretpostavlja nemogunost samoprihvatanja
ili strah od razotkrivanja, izlaenja iz privatnog u javni prostor. Kada se uz ovu
samoreprezentaciju uzme u obzir i tipino muka verbalna stegnutost, ne moemo biti
sigurni u iju normativnu seksualnost je Hemingvej najpre smatrao da treba sumnjati u
prii vojnikovu ili majorovu. Imajui, takoe, u vidu da queer zadrava neuvreno
mesto osporavanja heteronormativnih drutvenih konstrukcija, vojnik i major u
prethodno navedenom dijalogu izraavaju sumnju u pogledu standarda normalne
seksualnosti i homogenih kategorija identiteta. Na temelju Fukoove ideje da je
seksualnost diskurzivna proizvodnja pre nego prirodno stanje, ali i
poststrukturalistikog promiljanja identiteta kao jednoj od naturalizovanih kulturnih
kategorija, ovi likovi pokazuju da je mogue dekonstruisati uobiajene pretpostavke
odreenih rodova i seksualnosti, mada na drugaije naine vojnik jo uvek iz pozicije
nesigurnosti u vezi sa svojim queer identitetom, a major iz pozicije osveenosti i
sigurnije vere u queer rastegljivost.
Dulijet Miel upozorava da veina kultura incest zabranjuje u tolikoj meri da ga
ne nalazimo ni u mati (Miel 2006b: 12). Hemingvejevi junaci i junakinje ude za
nedostinom simbiozom, tj. spajanjem dva identiteta u jedno, a Hemingvejeve prie
tematizuju incestualnu elju izmeu brata i sestre. Sestra Harolda Krebsa u prii
Vojnikov dom izraava elju da joj Krebs bude beau iako joj je brat, sada kada je
porasla i ukoliko bi on hteo. Poto od njega konano dobije odgovor koji eli, sestra
postaje njegova devojka, a on obeava da e je zauvek voleti (CSS: 114). Kada Krebs
odlui da odbaci autoritet roditelja, tako to majci otvoreno kae da je ne voli i oglui se
o njenu molbu da razgovara s ocem, on odnos sa sestrom oznaava glavnim principom
kada odlazi da je gleda kako igra bejzbol (ibid., 116). Njegovo nepristajanje na
drutvene norme pojaava se izborom ideje incesta nasuprot traenju ene meu
amerikim devojkama s kojima mu se uopte ne razgovara (ibid., 113). U prii
Borac Bagz objanjava kako se govorilo o moguem incestu izmeu boksera Ad

304
Fransisa i njegove sestre koja mu je ujedno bila i menader (ibid., 102). Iako misli da
njih dvoje zapravo ni nisu brat i sestra, Bagz kae kako je Ad poludeo upravo onog dana
kada je ova devojka (njegova sestra) otila i nije se vie vratila. Isticanjem da su njih
dvoje toliko liili da su ljudi mislili da su blizanci (ibid., 103), Bagz zapravo u kontekst
Hemingvejevog dela uvodi temu seksualnih androginih igara, kojima Hemingvejevi
ljubavnici ele da budu jedno, a njihov fiziki izgled postaje siguran znak njihove
unutranje morske promene. U prii Oevi i sinovi (Fathers and Sons) u kojoj se
junak Nik Adams sea svog oca sada kada je i sam otac, ali i svog seksualnog iskustva s
Trudi, on otkriva da je u detinjstvu jedino voleo miris svoje sestre (ibid., 375).
Premda prizivaju njegovo identino oblaenje sa sestrom Marselin u detinjstvu,
Hemingvejeve prie vie upozoravaju na pievu elju za simbolinom celovitou
rodnog identiteta nego to zapravo podravaju koncept seksualnog incesta.
Najpoznatiji primer Hemingvejevog istraivanja teme incesta jeste pria
Poslednja dobra zemlja koju Mark Spilka smatra razotkrivanjem enskog uticaja na
Hemingveja iz perioda detinjstva, s kojim je celog ivota pokuavao da se izbori (Spilka
1995: 263). Ovaj kritiar smatra da bi Hemingvejev koncept greha i roake bliskosti
uvek trebalo dovesti u vezu s njegovom porodicom i internalizovanom lekcijom da se
neke stvari kanjavaju (ibid., 266267). Odnos brata i sestre u Hemingvejevom delu
gotovo se uvek nalazi izmeu senzualne bliskosti prijatelja i seksualne bliskosti
ljubavnika (ibid., 271), dok Hemingvej, poto nikad nije nauio da voli drugog iz
pozicije jednakosti, plaa viktorijansku cenu za bliskost koju osea (ibid., 273). Mada
Filip Jang istie zabranjenu ali nevinu ljubav izmeu brata i sestre u Hemingvejevom
delu (Young, prema ibid., 274), bratsko-sestrinski incestuozni odnos namerno je
ostavljen nejasnim. To to Nik i njegova sestra Litles u Poslednjoj dobroj zemlji bee
od uvara, porodinih okova i posledica seksualnih izbora, pokazuje da je Hemingvej
iznova pokuavao da redefinie porodicu kroz njene alternativne modele. Osim to se
bliskost izmeu junaka u njegovoj prozi moe uspostaviti van tradicionalne porodice ili
braka, ona je katkad predstavljena intenziviranim odnosom izmeu brata i sestre. Fokus
Hemingvejevih pria, sasvim romantino, ovde postaje fantazija izbora pojedinaca,
nasuprot drutvenim stegama kojima su obasuti.
U pomenutoj prii ljubav izmeu Nika i Litles postoji nasuprot drugima: Ona i
Nik su se voleli i nisu voleli druge. Uvek su ostale iz porodice smatrali drugima (CSS:

305
504). Sestra insistira da s bratom ide kuda god on eli, i nudi da skrati kosu ukoliko je
potrebno da lii na deaka koji je oduvek elela da postane (ibid., 505). Ovde je
istaknuta uzajamna elja brata i sestre da jedno drugom pomognu ona da igra ulogu
servilne ene, on zatitnikog mukarca. Insistiranje Litles na potvrdi njihove sree
(ibid., 511) u velikoj meri podsea na ponaanje drugih Hemingvejevih idealnih
junakinja. Asocijativna veza izmeu Litles i drugih Hemingvejevih enskih likova
jasnije se u prii uspostavlja kada Litles insistira da uje da li je Nik zadovoljan to ba
ona ide s njim daleko od kue, a ne Trudi, devojka ije ime unosi trenutni razdor meu
njima (ibid., 513). Litles koristi nelagodnu situaciju kako bi jo jednom podvukla da eli
da mu bude korisna i dobra partnerka s kojom e se zabaviti i biti zadovoljan (ibid.,
514). Nik pre Litles nije dovodio nikoga na ovo tajno skrovite, poslednje dobro
mesto koje postoji na svetu, ali se, u ovom eskapistikom raju osea udno (ibid., 516;
kurziv A. . K.), to je uvek znak nejasnosti u Hemingvejevom delu. Nik nije u stanju
da u potpunosti savlada to to svoju potrebu za osamom sada deli sa sestrom. Paralelno
s razlogom zbog koga Nik bei od kue, tj. njegovim lovom van sezone i ubijanjem
jelena (ibid., 525), odnos Nika i Litles sve vie poprima obrise ljubavno-seksualnih
odnosa Hemingvejevih fiktivnih parova. Kao Ketrin iz romana Rajski vrt koja Dejvida
upozorava na opasno iznenaenje koje mu sprema, Litles se ia na kratko kako bi
istovremeno mogla da bude njegova sestra, ali i deak (ibid., 531). Dok mu lei u krilu i
grli ga oko vrata, Litles kroz prie koje smilja uvodi temu moralne propasti i nesklada
izmeu njihove privrenosti s jedne, i ostatka sveta s druge strane (ibid., 532). Poto je
posmatra dok spava, kao to drugi Hemingvejevi junaci to esto ine sa svojim
ljubavnicama, Niku Litles lii na divlju ivotinjicu koju voli (ibid., 535). Kada se
probudi, Nik je naziva avolom (ibid., 536),570 a ona istie da nije beli mukarac,
izraava elju da tu ostane zauvek i postane njegova zakonska supruga po Nepisanom
Zakonu, ili pak zakonska ena poto mu izrodi nekoliko dece (ibid., 537). Posle svega,
Nik pomilja kako je srean sa svojom sestrom (ibid., 538), beskrajno gladan odlazi da
lovi ptice van sezone, i odluuje da sestri ita viktorijanski roman Orkanski visovi.
Hemingvej ovom nezavrenom priom pie van sezone s obzirom na to da
odnos brata i sestre gradi na temama koje vezujemo za ostale njegove tzv. literarne

570
Nensi R. Komli i Robert Skouls istiu da Hemingvej ne moe da se suzdri od upotrebe termina avo
koji obino koriste njegovi odrasli ljubavnici, kao to su Dejvid i Ketrin u romanu Rajski vrt (Comley and
Scholes 1994: 70).

306
zloine kao to je roman Rajski vrt androgino spajanje mukarca i ene, e za
drugou ili za bliskou s drugim, meanje rasa, fetiizacija, bogohulno shvatanje
braka, seksualna glad i mogunost alternativnog sveta u kome nee vaiti falocentrini i
patrijarhalni zakoni. Poslednje dobro mesto, meutim, za Nika moe biti samo trenutni
eskapistiki raj u kome se dve osobe spajaju, jer on zna da postoji samo sadanji
trenutak.571
Hemingvejevo delo obiluje tenzijom izmeu heteroseksualnih i homoseksualnih
stremljenja. Biti queer u Hemingvejevom delu ne oznaava samo latentnu
homoseksualnost. Biti queer znai biti drugaiji od norme i normalnosti koje propisuje
drutvo, ali se u toj razlici takoe osea snano prisustvo queer elemenata unutar samih
normalnih kategorija. Poto drutvo insistira na jasno odeljivim kategorijama, mada ne
ume uvek da ih i ostvari, ono marginalizuje sve njegove forme koje od njih odstupaju.
Drutvo udi da rod i seksualnost nazove jednim imenom. Mogli bismo, meutim, da
posumnjamo u Bilovu heteroseksualnost u romanu Sunce se ponovo raa imajui u vidu
injenicu da je on jedini koga Bret nije seksualno privukla (Ganzel 1968: 33). Ne
postoji nain kojim bi moglo da se dokui da li mladi vojnik Pinin iz prie Jednostavno
ispitivanje crveni pred pitanjima svog nadreenog zato to je sam queer ili zato to
osea da je ovaj queer. To to je drugaiji posle razgovora s njim (CSS: 252) moe se
tumaiti njegovim iznenadnim shvatanjem (ne i prihvatanjem) sopstvene seksualnosti,
ili pak razumevanjem da su ljudi drugaiji od onih koji nam se na prvi pogled mogu
uiniti.
Doprinos queer teorije nalazi se prevashodno u problematizovanju normativnog
uvrivanja pola, roda i seksualnosti, kao i raskrinkavanju tzv. prirodnih ili normalnih
kategorija. Queer oznaava kritiku i pregovaranje o samom konceptu identiteta koji ne
moe da se stabilizuje, ve je uvek u procesu konstituisanja i obitavanja u podruju
stalnog postajanja (Dagouz 2007: 138139). Hemingvejevo delo govori, ali ne
dovoljno jasno kako bismo u njemu prisutne rodne i seksualne ambivalencije mogli
konano razreiti. Seksualna anksioznost koja postoji u Hemingvejevom delu ne moe
biti samo posledica pieve line seksualne neodreenosti ili dvosmislenog izbora
objekta seksualne elje pisca. Seksualna nelagoda u Hemingvejevom delu morala bi

571
U originalu: He had already learned there was only one day at a time and that it was always the day
you were in.

307
ujedno biti znak vremena na poetku XX veka koje je Hemingvej umetniki verno
umeo da prikae. U oceni Hemingvejevog dela ne bi se smeo prenebregnuti Prvi svetski
rat koji je muko-muki homosocijalni prostor uvrstio i tako uneo sumnju u jasnu
heteroseksualnost. S obzirom na to, kao i na injenicu da su heteroseksualnost i
homoseksualnost nesigurne i dinamine opozicije (Sedgwick 2004: 913), Hemingvej je
imao osnova da rodno-seksualni identitet svojih junaka pokae problematinim i
nejasnim.

5.3.4 Neprihvatljive kategorije: homoseksualnost, perverzije i homoerotinost

Drutvene strukture upravo su najranjivije na marginama (Douglas 2001:

122), a strateka mo kontradiskursa moe da prui otpor autoritativnom diskursu koji
ga kriminalizuje ili izoptava. Medicinsko-higijenskim diskursima nenormativne,
alternativne seksualnosti postaju periferne i transgresivne, a antitipovi prljavi, runi i
oboleli to nam pokazuju gotovo sva istraivanja queer teoretiara koja se temelje na
konceptu diskurzivnih praksi Miela Fukoa. itav niz popularnih pejorativnih termina
na angloamerikom govornom podruju kojima se, na primer, oznaava mukarac
homoseksualnog opredeljenja kasnog XIX i ranog XX veka govori nam da sam jezik
igra veliku ulogu u izgradnji drutvenih koncepata.572
Neprihvatljive kategorije u Hemingvejevom delu odnose se na drutveno
marginalizovane, prognane grupe ili pojedince koji su dosledno konstruisani kao
abnormalni i opasni na osnovu parametara drutvenih moralnih naela po pitanju izbora
roda ili seksualnosti. Najdominantniju grupu marginalizovanih u Hemingvejevom delu
ine mukarci i ene homoseksualnih sklonosti zbog ega e prevashodno oni biti
predmet nae analize, uz povremeno istraivanje i drugih queer oblika ponaanja
Hemingvejevih junaka koje se oslanja na tipologiju perverzija Sigmunda Frojda. 573
Hemingvej pravi razliku izmeu muke i enske homoseksualnosti i ne priznaje
subverzivni kvalitet muke homoseksualnosti kao to to ini s lezbejskom ljubavi.

572
Miss Nancy, sissy, fairy (Rotundo 1993: 272275), fruits (Wagner-Martin 2004: 62). Hemingvej se u
svojoj prozi vraa na termin punk kako bi oznaio homoseksualca (Bak 2010: 75), fairy enskastog
homoseksualca (ibid., 86), sissy ili Miss Nancy prevashodno mladie nesposobne za muke sportove
(ibid., 106). U svakodnevnom govoru re sissy odnosi se na deaka ili mladia kome se drugi mukarci
smeju jer misle da je slab ili uplaen, to samo potvruje heteronormativni koncept mukosti o nunoj
jaini mukarca.
573
Inverzija, fetiizam, sadizam, mazohizam.

308
Hemingvejeva izraena homofobija ogleda se u istovremenoj privlanosti koju osea
prema lezbejskoj ljubavi. Najupeatljiviji homofobini pasusi mogu se videti u delima
Smrt u podne i Kao svitanje, 574 to takoe ukazuje na srodnost Hemingvejevih ranijih i
kasnijih dela kada je u pitanju njegovo istraivanje roda i seksualnosti.
Hemingvej objanjava da je Gertruda Stajn znatno doprinela njegovom
pozitivnom odnosu prema enskoj homoseksualnosti i pominje koliko je bio seksualno
uzbuen posle njene viesatne prie o razlici izmeu muke i enske homoseksualnosti
(SL: 795). Strah od starijih mukaraca lepih manira ali izvitoperene seksualnosti
Hemingvej takoe stie od Gertrude Stajn. U delu Pokretni praznik Hemingvej daje
primer jednog razgovora s njom u kojem ona objanjava razliku izmeu muke i enske
homoseksualnosti. Hemingvej do kraja ivota u velikoj meri robuje uverenju Gertrude
Stajn da je muka homoseksualnost runa i ogavna, kao i da se posle takvog seksualnog
ina mukarci gade sami sebe, opijaju, preputaju drogama, menjaju partnere jer su
nesposobni da budu sreni. Getruda Stajn tvrdi da je sa enama drugaije poto se
posle voenja ljubavi oseaju sreno i mogu da nastave da ive zajedno. Da
Hemingvejeva mentorka internalizuje medicinske diskurse XIX veka, ukljuujui i
definiciju sodomije, najbolje pokazuje njeno insistiranje da su muki homoseksualci
kriminalci i bolesnici. ak i ukoliko nam Hemingvej ne bi sam kazao da je tada (u
Parizu poetkom XX veka A. . K.) puno uio od nje (MF: 13), to bi nam njegova
dela sama kazala. Suprotno shvatanju Iv Kosovski Sedvik da je lezbejska ljubav
obeleena dvostrukom potinjenou, koja podrazumeva da su ene Druge istovremeno
zbog svog pola i seksualnosti, Hemingvej ensku homoseksualnost, na temelju ideja
Gertrude Stajn, smatra zanimljivijom formom seksualnosti od njenog mukog pandana.
Lezbejska ljubav u Hemingvejevom delu podstie muku kreativnost, kao u prii Posle
letovanja na moru ili u romanu Rajski vrt, to dokazuje da Hemingvej vidi njenu
funkciju u kontekstu mukog normativnog heteroseksizma. Ira Eliot smatra da ima
naznaka da je Hemingvej lezbejsku ljubav smatrao uroenom, dok je za muku
homoseksualnost vezivao koncept performativnosti (Elliott 1995: 90). Ukoliko je ovo
tano, Hemingvej je osuivao izbor mukaraca da budu izvitopereni, a podravao

574
Hemingvejeva homofobija vidi se i u njegovim pismima, kao kada se plai da e njegov prijatelj
Aribald Makli pomisliti da je fairy ukoliko bude nastavio da hvali njegove pesme (SL: 262), ili u delu
Kao svitanje kada Hemingvej, sada junak ovog romana, naglaava da Vakamba pleme mrzi
homoseksualnost (TAFL: 256).

309
prirodnost ena u lezbejskoj ljubavi. Premda opinjen seksualnim oblicima transgresije
drutvenih diskursa, Hemingvejevi pogledi o lezbejskoj ljubavi razlikuju se, primera
radi, od uverenja Dudit Batler po kom ne moemo s tanou da utvrdimo ta je
lezbejska ljubav upravo zbog toga to je heteroseksualnost nametnut sistem, komedija i
sopstvena parodija (Butler 2006: 166). Perverzije u Hemingvejevoj prozi neretko se
vezuju za homoseksualnost, muku i ensku podjednako, kao u prii Gospodin i
gospoa Eliot, u kojoj se nagovetava in masturbacije ene posle razoaravajueg
seksualnog iskustva sa muem: Oboje su bili razoarani ali je Kornelija konano
zaspala (CSS: 124).
Scena romana Sunce se ponovo raa u kojoj Lejdi Bret Eli ulazi na bal musette
s grupom mladih mukaraca prikazuje Dejkovu (Hemingvejevu?) homofobiju.
Policajac koji stoji na ulazu bala s razumevanjem se osmehuje Dejku kao da dele tajnu
o ovim mukarcima belih lica,575 iste kose i nenih ruku. Dejk priznaje da, iako zna da
bi trebalo da bude tolerantniji prema njima, oni u njemu uvek pobuuju bes,
prevashodno zbog njihovog superiornog, cerekavog stava (SAR: 17). Homoseksualni
mukarci primer su Hemingvejeve transgresije tradicionalnih granica seksualnosti s
obzirom na to da parodiraju normativnu mukost i pokazuju da nije jedinstvena i da
moe biti feminizovana. Na temelju uverenja Dudit Batler da je rod imitacija originala
koji ne postoji, sam Dejk, predstavnik heteronormativne mukosti u romanu, nije
zatien od feminizacije. Imajui u vidu prirodu njegove falusne rane, on se u romanu
izjednaava s homoseksualnim mukarcima jer ni on ne moe da poseduje ensko telo.
Poto Dejka sopstveno telo spreava da aktualizuje ili izvede pravu mukost s Bret, ni
on ne moe na pravi nain da predstavlja mukost. Istraujui nain na koji se Dejkov
oseaj polomljenog sopstva dovodi u vezu s homoseksualnou i homoseksualnim
mukarcima, Ira Eliot kae da to to Dejk degradira i smatra homoseksualne mukarce
rivalima ukazuje na injenicu da su seksualne i rodne kategorije nestalne konstrukcije
(Elliott 1995: 78). Dejk mukarce na balu ita kao homoseksualne, dok oni sami
izvode ulogu homoseksualne vrste. Dok ovi mukarci otvoreno pokazuju tipinu ensku
sklonost ka ulepavanju, Dejk i policajac se udruuju kako bi ih konstruisali kao druge.
Pozivajui se na performativnu teoriju Dudit Batler, ova Hemingvejeva kritiarka

575
Bledilo homoseksualnih mukaraca trebalo bi dovesti u vezu sa strahom od koncepta homoseksualnog
zagaenja u tumaenju Meri Daglas (Elliott 1995: 92).

310
istie da itanje tela podrazumeva itanje znakova na telu, koje se temelji na uverenju
da gestovi i odreeni oblici ponaanja ukazuju na homoseksualnost (ibid., 79), koja se
ne pripisuje mukarcu na osnovu objekta seksualne udnje, ve na osnovu
performativnosti Dejk ne ita seksualnost ovih mukaraca nego njihov rod (ibid.,
80). Drutveni konstrukt homoseksualnosti ugroava muko-enski tradicionalni
binarizam i upozorava na postojanje tzv. pogrenog roda. Razlika izmeu Dejka i
pomenutih mukaraca u velikoj meri nestaje, jer samom Dejku nedostaje znak
muevnosti zbog ega ulazi u prostor perverzije. Ironija romana Sunce se ponovo raa
je u tome to seksualno fragmentirani Dejk pogledom ralanjuje homoseksualne
mukarce, tj. prikazuje kao fragmente mukaraca (Comley and Scholes 2008: 111).
Dejk je homofobian mukarac koji svojim uverenjima podjednako feminizuje sebe i
druge. Homoseksualni mukarci na balu, u izvesnom smislu, predstavljaju viestruke
verzije samog Dejka seksualno impotentnog mukarca koji ne poseduje pravu
mukost (Bak 2010: 77). Nije sluajno to Hemingvejev prvi roman ima vie seksualno-
-tekstualnih praznih mesta. Termin homoseksualan izostaje iz Hemingvejevog romana,
tj. ostaje u ormanu, pokazujui da se homoseksualnost konstruie kao neimenovana
falinka (Davidson and Davidson 1987: 89). Homoseksualni mukarci su tako
cenzurisani i optueni, a da pritom nisu ni spomenuti, jer se znakovi cenzure ne vide na
povrini (ibid., 90). Stie se utisak da bi se Dejkov tajni kod mukosti morao onda
zasnivati na neodreenosti seksualnosti. Dejk konstruie homoseksualne mukarce kao
druge, otkriva sopstvenu pripadnost normativnim rodnim i seksualnim diskursima, ali
istovremeno nagovetava da je enski promiskuitet prihvatljiv sve dok se ograniava na
prave mukarce i ne obuhvata feminizovane mukarce.
Iako esto homofobina, Hemingvejeva proza podriva tradicionalne drutvene
kodove tako to pokazuje da su rod i seksualnost promenljive kategorije, kao i da
negativne perverzije nisu neto odvojeno od pozitivne normalnosti, ve da su esto
unutar nje. Hemingvejeva homofobija i mizoginija bi se moda mogle tumaiti u svetlu
autorovog konstruisanog mao mita koji predstavlja javnu predstavu njegovog
unutranjeg konflikta (Fantina 2005: 158). Moda zaista oveka ini ono to skriva?
Verujemo da Hemingvej jeste zatoenik sopstvenog mita, neprestanog previranja
izmeu nasleenih i steenih uverenja, manifestacija tradicionalnog patrijarhata i krize
maskuliniteta s poetka XX veka.

311
 Viktorijanska heteronormativna seksualnost temelji se na izgradnji perverzija
kao to su masturbacija,576 sodomija 577 i prostitucija (Greven 2005: 18). Masturbacija se
smatra vrstom virusa koji svojom antiprokreativnom seksualnou (ibid., 24) preti da
podrije uverenja na kojima se normativno drutvo temelji. U viktorijanskom dobu se
verovalo da je masturbacija samozagaenje578 koje e mukarce uiniti enskastima, tj.
oduzeti im falusnu mo (ibid., 16). Sigmund Frojd upozorava da se masturbacija smatra
perverznom drutvenom praksom koja umanjuje seksualnu potentnost u braku.
Konstruisane ideje moralnosti i higijene poivaju na postojanju perverzija i tzv.
infekcija kojih se drutvo mora osloboditi (Freud 2002: 101). Povezujui pitanja
medicine i morala, lekari jo od XVII veka ukazuju da je masturbacija tetna za
zdravlje oveka (male 2011: 128). Isticanjem da ova seksualna praksa zapravo
predstavlja bolest zbog koje masturbatori postaju bledunjavi i enskasti, vremenom se
sve vie naglaava veza izmeu unutranjeg i spoljanjeg (Mosse 1996: 27). Uzevi sve
navedeno u obzir, drutvo proizvodi fobiju od masturbacije (Rotundo 1993: 122),
sasvim u skladu s ideologijom seksualne represije. Sadizam se, s druge strane,
konstruie kao simptom kasnog XIX veka i krize maskuliniteta, zajedno s itavim
nizom mukih perverznih seksualnih praksi, kao to su mazohizam, homoseksualizam,
fetiizam i egzibicionizam (McLaren 1997: 158). Po Frojdu pojam mazohizma obuhvata
sve pasivne stavove prema ivotu i seksualnom objektu mazohizam je nastavak
sadizma jer se okree protiv sopstvene linosti, a zajedno s njim ima posebno mesto
meu perverzijama jer se u njihovoj osnovi nalazi suprotnost izmeu aktivnosti i
pasivnosti (Frojd 2009: 33). Ukoliko se prethodno navedenim vrstama perverzija doda
fetiizam,579 dobija se popis tzv. queer seksualnih oblika u Hemingvejevom delu.
Seksualna perverzija u Hemingvejevim delima obino je usko skopana s
intelektualnom i moralnom izopaenou, imajui u vidu da se ono u velikoj meri
temelji na medicinsko-higijenskim diskursima o homoseksualnosti iz XIX veka (Elliott
1995: 85). Hemingvejeva dela jasno upuuju na arbitrarnost znakova i nejasnost
koncepata roda i seksualnosti. Zanimljivo je kako u romanu Sunce se ponovo raa

576
Viktorijanci su smatrali da masturbacija ili preesti seksualni odnosi (tzv. seksualni viak) dovode do
mentalnog poremeaja i, konano, do ludila. Seksualna neurastenija se, na taj nain, dovodi u vezu sa
degeneracijom (Gosling and Ray 1986: 256).
577
Sodomija u XVIII veku pokriva razne oblike seksualnih izopaenja (Mottier 2008: 22), dok se i
kasnije, u XIX veku, takoe smatra izopaenom praksom i zloinom (McLaren 1997: 125).
578
Greh Onana (Mottier 2008: 27).
579
Normalni seksualni objekat zamenjuje se nekim drugim koji je s njim u vezi (Frojd 2009: 28).

312
Dejk pokuava da definie sopstvenu pravu mukost oslanjajui se na isto tako
nepostojanu konstrukciju homoseksualnosti. Premda insistira na jedinstvenom
maskulinom kodu, Dejk doslovno i metaforiki ne poseduje falus, ime pokazuje da su
kodovi bilo koje vrste nedosledni i kontradiktorni. Njegov status normativnog ali
nedostatnog mukarca dokaz je da Hemingvejevo delo ne prikazuje samo maizam, ve
raznolikost tipova seksualnosti (Martin 2008: 106). Odnos Dejka i Bret moe se
tumaiti u kontekstu gubitka maskulinog autoriteta i subverzije tradicionalnih
patrijarhalnih drutvenih matrica. Promena rodnih uloga na poetku XX veka, izmeu
ostalog, pokazuje da je rod konstrukcija kojoj drutvo dodeljuje kulturno znaenje.
Zainteresovanost Hemingveja za temu homoerotinosti vie nije nepoznanica u
njegovoj kritici. Nensi R. Komli i Robert Skouls meu prvima uoavaju vezu koja u
njegovom tekstu postoji izmeu muke seksualnosti i borbe s bikovima (Comley and
Scholes 1994: 109; 129). Na primeru nekoliko Hemingvejevih kratkih pria, 580 ovi
kritiari naglaavaju da su Hemingveja neobino zanimali naini kojima se seksualnost
definie i menja, tj. normalni i alternativni oblici seksualnog ponaanja (ibid., 137). U
Hemingvejevom delu ne postoji samo mao, falusni (cojonic) glas koji
homoseksualnost kodira enstvenou koja naruava muko telo, ve i homoseksualni
(mariconic) ton (ibid., 111). Hemingvejeva homofobija i konstruisanje mukih
homoseksualaca kao drugih vidi se u njegovoj definiciji panskog termina maricn, date
u Reniku pojmova (An Explanatory Glossary) na kraju dela Smrt u podne.
Hemingvej ovu re izjednaava s ostalim pogrdnim reima za homoseksualca koje
postoje u engleskom jeziku,581 i kae kako ovih mukaraca ima i u paniji, ali da on zna
da postoje samo dvojica meu borcima s bikovima. Hemingvej, potom, aljivo dodaje
da veruje da bi oni koji dokazuju kako su Leonardo da Vini ili Vilijam ekspir bili
homoseksualci verovatno pronali jo neke primere, kao i da ima nekih veoma, veoma
smenih panskih pria u vezi s homoseksualcima (DIA: 272273). Imajui u vidu da
borba s bikovima vrednosno stoji na vrhu njegove estetike, Hemingvej ne dozvoljava
mogunost da ona homoseksualnom drugou, reima Meri Daglas, bude zagaena.
Zanimljivo je da se homofobija u romanu Za kim zvono zvoni predstavlja
uglavnom kroz enski lik Pilar, kao kada ona uz smeh imitira enskast glas jednog od

580
Nepobeeni, Svetlost sveta, Majka jedne tetke.
581
Engl. sodomite, nance, queen, fairy, fag.

313
matadora-kukavica (FWBT: 58). U delu Smrt u podne Hemingvej spominje El Greka
koga smatra Kraljem homoseksualaca (El Rey de Los Maricones) s obzirom na to
da svi njegovi queer likovi na platnu po svom fizikom izgledu podseaju na San
Sebastijana (DIA: 176).582 Zanimljivo je, takoe, da u istom delu poslednji dijalog koji
Autor vodi sa Starom Gospoom otvara temu homoseksualnosti kroz priu o mladiu
koji postaje izvitoperen homoseksualnom inicijacijom i koji farba kosu u crveno zbog
starijeg gospodina s novcem, iako se prethodno kleo da e se pre ubiti nego se vratiti u
tu sobu u kojoj je shvatio pravu nameru svog starijeg prijatelja (ibid., 154156).
Premda je tradicionalna kritika gotovo bez izuzetka u Hemingvejevom delu
nalazila samo ekstremnu mizoginiju i maizam, 583 u njemu se dosledno ispituju
alternativne ili nenormalne seksualnosti kao to su homoseksualnost ili incest. Karlos
Bejker smatra da Hemingvej zadrava drutveno konstruisane ideje o runoi i lepoti iz
XIX veka runoa se dovodi se u vezu s abnormalnim i neprirodnim pojavama (npr.
nemuevni mukarac, neenstvena ena), a lepota s hrabrim, iskrenim i uzvienim
584
(Baker 1956: 65). Iako je ovo delimino tako, Hemingvejevo delo biva
pojednostavljeno tumaenjima koja ne ukljuuju istraivanja queer tema i raznih
graninih podruja rodnih identiteta njegovih junaka.585
Hemingvejevi romani i kratke prie obiluju primerima seksualnih nastranosti,
suprotno od uvreenog miljenja u iroj italakoj javnosti koja njegovo delo smatra
tipinim predstavnikom maizma i jedinstvene normativne mukosti. Hemingvejevo
delo valja tumaiti u kontekstu specifine meavine raznolikih drutvenih konstrukcija
iz XIX i XX veka i ne osporavati mu, pritom, njegovu specifinost. Ukoliko insistiramo
da Hemingvejeva dela od pedesetih godina pokazuju autorov potpuni gubitak kreativne
moi i parodiju (pravog? A. . K.) sebe, neemo uspeti da uoimo vie znaenjskih
slojeva onog queer kojim ume da prkosi drutveno konstruisanim rodno-seksualnim

582
Jedini primer Hemingvejeve upotrebe rei queer u delu Smrt u podne. U originalu: Did you ever see
more classic examples anywhere than he painted? Do you think that was all accident or do you think all
those citizens were queer? The only saint I know who is universally represented as built that way is San
Sebastian. Greco made them all that way. Look at the pictures. Dont take my word for it.
583
Virdinija Vulf (Woolf, prema Meyers 2005a: 79), Tomas Stenli Metjuz (Matthews, prema ibid., 92),
Don Bojnton Pristli (Priestley, prema ibid., 104), Klaus Man (Mann, prema ibid., 110), Luis
Kronenberger (prema ibid., 183), Lajonel Triling (Trilling, prema ibid., 216), Ajzak Rozenfeld
(Rosenfeld, prema ibid., 295).
584
Karlos Bejker kae da Hemingvej prezire perverzije bilo koje vrste (Baker 1956: 68).
585
D. D. Hart (J. D. Hart) smatra da se ljubavni par u romanu Rajski vrt rastaje zbog ozbiljnih
seksualnih razlika (Hart 1995: 285), ime potpuno zanemaruje queer implikacije ovog dela.

314
normama. Uverenju Dona Stjuarta Mila da ljudi strogost ostavljaju za ona dela ije
porive ne mogu da prepoznaju u sebi samima valjalo bi dodati i ono koje dri da ljudi
strogost ostavljaju i za ona dela ije porive mogu da prepoznaju u sebi, ali ih se plae.
Hemingvej nijednu od ove dve vrste strogosti nije imao, to je, verujemo, jedan od
razloga kompleksnosti njegovog dela.

315
6. PROZA ERNESTA HEMINGVEJA U SVETLU ISTRAIVANJA
MASKULINITETA

6.1 Oevi i sinovi u patrijarhatu

Hemingvejev odnos s biolokim ocem, koji je bio emotivni centar njegovog

ivota (Wagner-Martin 2007: 34), zavren oevim samoubistvom, doprinosi velikom
meanju ivota i fikcije, i strukturalno utie na sliku figure patrijarhalnog oca
Hemingvejevog fiktivnog sveta.586 Na tragu neto kasnijih rodnih istraivanja, D. D.
Benson krajem ezdesetih godina prolog veka istie da je problem maskuliniteta u
Hemingvejevom delu u velikoj meri povezan s figurom oca, a da se muka
sentimentalnost prikazuje kao kastracija ili slabost zbog potinjenosti femininom
(Benson 1969a: 10). Mora se govoriti o figuri oca u Hemingvejevom delu, a ne samo o
seksualnim ulogama Hemingvejevih junaka, misli on, i naglaava da bi se itava grupa
Hemingvejevih kratkih pria mogla nazvati priama o ocu (ibid., 13).
Hemingvej romantizuje oca i dodeljuje mu uloge tutora, uitelja ili vodia prema
kome gaji ambivalentna oseanja. Figura oca proeta je razmiljanjima o dvojnosti
mukog rodnog identiteta koji oscilira izmeu heroja i rtve. Hemingvejeva zabrinutost
za normativni muki autoritet najbolje se vidi u njegovom prikazivanju emotivne
viktimizacije figure oca pod pretnjom nasilnog sveta koji esto predstavlja enska
figura (ibid., 15). Hemingvejeva preokupacija maskulinitetom moe se tumaiti
potragom za fizikim, moralnim i duevnim opstankom, a sve u skladu sa zbrkanim
oseanjem nesklada izmeu emotivne slobode i uzdranosti, mukog i enskog principa,
ili viktorijanskog i modernog doba (ibid., 1617). U priama koje tematizuju patrijarhat
Hemingvej sentimentalizuje ulogu mukarca i oca jer ali za izgubljenim jakim
patrijarhatom jasno odreenih uloga, nepoljuljanih krizom maskuliniteta s poetka XX
veka. U njima takoe postoji veza izmeu oinstva i smrti, jer trudnoa ene ili roenje
sina esto preti da doslovno ugrozi ivot oca (Comley and Scholes 1994: 1618).

586
Turgenevljevo delo u engleskom prevodu koji je Hemingvej itao nosi naslov Fathers and Sons (Oevi
i sinovi). Poslednja pria Hemingvejeve zbirke Pobednik ne dobija nita upravo nosi naslov Oevi i
sinovi (Fathers and Sons).

316
Odnos oca i sina u Hemingvejevom stvaralatvu se velikim delom moe videti u
kontekstu frojdovske krivice sina.

6.1.1 Idealizacija oca

Ambivalentan odnos izmeu oca i sina u Hemingvejevom delu ponekad se

naglaeno prikazuje kroz njegov pozitivan pol, tj. idealizaciju oca kojom bi se
objektivno izgubljeni patrijarhalni autoritet povratio i ponovo uvrstio. Hemingvejeve
prie otkrivaju trenutke iskrenosti u odnosu oca i sina, prijatne emocije prema ocu, izbor
naklonosti prema ocu a ne majci, kao i blagonaklonost oca prema sinu. S obzirom na to
da sinovi u Hemingvejevim priama retko postaju mukarci uz pomo biolokih oeva
ili postaju spremni da govore o sopstvenim oseanjima ili seksualnosti, idealizacija
figure oca istovremeno budi jako oseanje gorine Hemingvejevih italaca jer primera
za negativni pol pomenute ambivalencije ima mnogo vie. Jedna od tema koju
Hemingvej ispituje jeste nostalgija Hemingvejevih junaka za najboljim trenucima
provedenim s ocem, kao i al za pravom oinskom mukou koja pretpostavlja
dominaciju, autoritet, pravu muevnost i neustraivost.
Henri, naslovni lekar iz prie Lekar i njegova ena (The Doctor and the
Doctors Wife) je Nikov otac koji se pred poluindijancem Dikom (Dick Boulton)
obrukao zbog krae drvenih klada. Medicinski asopisi razasuti svuda po kui govore
da se lekar dugo nije bavio svojom profesijom (CSS: 75), a njegovo uporno ienje
samare ukazuje na nervozu zbog novonastale situacije, moda i njegovu seksualnu
impotenciju. Imajui u vidu da je model hegemone mukosti poetkom XX veka
poivao na sve veoj identifikaciji mukarca s profesijom, Henri poinje da se osea
nedovoljnim mukarcem. Uprkos majinim molbama da Nik razgovara s njom, Nik
pravi autentian izbor da ostane s ocem posle ega njih dvojica odlaze zajedno u lov na
crne veverice. Nik bira oca i odbacuje majku, iako su muke vrednosti koje otac
predstavlja iskrene, realne, ali moralno problematine (Hale 1962: 626). Hemingvej se
u ovoj prii bavi pitanjem maskulinog autoriteta i njegovim gubitkom (Strychacz
1996: 64). Dok Dik izvodi falusnu mo, Henri podsea na seksualno i profesionalno
frustriranog mukarca. Lekarovo ponienje jeste veliki udarac na njegovu
samouverenost, dok se njegovo repetiranje puke moe smatrati pokuajem nalik

317
masturbaciji da se povrati vera u sopstvenu mukost (ibid. 65). S obzirom na to da je
ovo jedna od Hemingvejevih pria koje meaju pitanje rase i roda, belci se ne pokazuju
uvek dominantnijim od nebelih rasa Nikov otac je i pored svoje kulturno-tehnoloke
prednosti osramoen. Iako lekar, meutim, gubi muki autoritet kroz lou komunikaciju
sa svojom enom i drugim mukarcima u prii, on uspeva da ga uspostavi preko sina.
Nik bi radije proveo vreme s ocem negde u prirodi na otvorenom, nego to bi se zatoio
587
s majkom u kui koja predstavlja zaguljiv enski domen kontrole. Kroz
interpretaciju istraivanja maskuliniteta koja govore o performativnosti roda, biti
mukarac bila bi semantiki nepravilna sintagma jer se moe govoriti o razliitim, i
samo trenutnim, izvoenjima mukosti ili o postajanju mukarcem. Lekar u prii Lekar
i njegova ena svoju mukost konano izvodi uz podrku sina:

Tvoja majka eli da doe da je vidi, ree doktor.

elim da idem s tobom, ree Nik.
Otac ga pogleda.
Dobro. Hajdemo, onda, ree otro.
Daj mi knjigu. Staviu je u dep.
Znam gde su crne veverice, tata, ree Nik.
Dobro, ree otac. Idemo.

(CSS: 76)588

Jo jedna pria koja tematizuje iskrenu i pozitivno intoniranu emociju sina

prema ocu jeste Moj stari (My Old Man). Evocirajui korumpirane drutvene
posleratne sisteme, Hemingvej psiholoki duboko nijansira izrazito subjektivan stav sina
prema ocu koji je objektivno prevarant koji se kladi na konje. Imajui u vidu da se jo
od XVI veka gradi tip mukarca koji se temelji na asti, otac u ovoj prii ne ispunjava
kriterijum pravog koncepta mukosti i paradigmu njene nepogreivosti. Velianje oca
temelji se na uzdizanju tradicionalno mukih vrednosti fizike spremnosti (dogiranje,
preskakanje konopca), dominacije u drutvu i usmeravanje tema u mukim
587
Mark Spilka u deakovom odbacivanju majke vidi odbijanje majinskih izvora kulture koje izvire iz
Hemingvejeve line mrnje prema sopstvenoj majci-ukopiteljki (Spilka 1995: 130131).
588
U originalu:
Your mother wants you to come and see her, the doctor said.
I want to go with you, Nick said.
His father looked down at him.
All right. Come on, then, his father said. Give me the book, Ill put it in my pocket.
I know where theres black squirrels, Daddy, Nick said.
All right, said his father. Lets go there.

318
razgovorima, aktivnosti (stalne selidbe). I pre oigledne transformacije oca (nebriga za
telo, pijanenje, gubljenje novca na trkama) sin uoava brigu na oevom licu (CSS:
152), dobija muninu kada mu oca psuju (ibid., 153), i poinje da se osea jako udno
kada ocu krene po zlu (ibid., 157). Pria Moj stari tematizuje oboavanje figure oca.
Sinovljeva idealizacija ogleda se u tome to eli svuda s ocem da ide, pomae mu,
dodvorava mu se, postaje ponosan zbog pojedinanih oevih uspeha, uiva u oevim
savetima u vezi s devojkama, mada do njegove seksualne inicijacije uz oevu pomo ne
dolazi. 589 Sin ume da ita kod emotivne muke suzdrljivosti jer veruje da je otac
uzbuen oko kupovine konja iako to ne pokazuje (ibid., 159). Sin od oca dobija naoari
kako bi bolje video oevu poslednju trku u simbolinom podeavanju sinovljeve vizure i
pada s iluzije na istinu. Potpuno poraen dok gleda mrtvog oca, sin nekontrolisano
plae, okruen dvema spoljanjim slikama oca jednom u kojoj bi mu razni ljudi
sigurno naudili da je preiveo, i drugom u kojoj je otac sjajan ovek (ibid., 160). U
prostoru hemingvejevskog patrijarhata sin u ovoj prii grevito se dri ulepane
predstave oevog autoriteta jer melanholijom kojom se vodi ne moe da prevazie istinu
da je taj autoritet izgubljen. U skladu s Frojdovim istraivanjima konflikta izmeu oca i
sina, sin je ovde opsednut eljom da postane isti kao otac jer udi za njegovom svemoi.
Mada se pria udna zemlja sastoji od odbaenih poglavlja nezavrenog
posthumno objavljenog romana Ostrva u struji, ona se moe smatrati zaokruenom
celinom i analizirati, izmeu ostalog, u kontekstu oeve nostalgije za vremenom
provedenim sa svojim sinovima. Roderova putovanja s mnogo mlaom devojkom
Helenom proarana su oseanjem enje za sopstvenom ulogom oca, nasuprot ulogama
pisca ili ljubavnika koje uglavnom igra. O svojoj deci razmilja u trenucima odmora od
prekomerne seksualne aktivnosti s Helenom (ibid., 620; 623; 638) ili pred njom
verbalizuje svoje nostalgino oseanje da je zaao u period ivota kada se stvari
moraju izgovoriti naglas da bi bile istinite (ibid., 609610). U trenucima kada postane
rtva kreativne nemoi, Roder asocira period svoje nekreativnosti s patrijarhalnom
obavezom (koja je naroito bila na snazi krajem XIX veka) da finansijski izdrava
sinove (ibid., 620), odnosno da bude hranitelj porodice. Njegova nelagodnost radi
neispunjenja jedne od osnovnih dunosti svakog mukarca tradicionalnog patrijarhata

589
Smiljajui nain kako da s devojkom u prolazu zapone razgovor, sin je izgubi iz vida, pitajui se,
vidno nesiguran u svoju muevnost, da li bi ona uopte prihvatila njegov poziv da izau (CSS: 157158).

319
udvostruuje se njegovom nelagodom povodom uivanja sa enom godina njegovih
sinova (ibid., 630). Posle dva Roderova razvoda, Helena ima funkciju da na mahove
ispuni prazninu koju Roder osea jer ivot ne provodi sa sinovima koje jedino nije
unitio (ibid., 634635). Pria udna zemlja potvruje udan odnos oeva i sinova u
Hemingvejevom delu koji ume da bude pun ljubavi, ali samo izdaleka, jer, kada je otac
doslovno blizu, njegova se ljubav prema sinu na izvestan nain pounutrava, stee
verbalnom mukom suzdranou, ili nestaje, skrhana vanijim aktivnostima.
Hemingvejeva dela se uglavnom fokusiraju na pogled odozdo, tj. od sina prema
ocu, to bi se moglo objasniti sinovljevom nemogunou da ivotnu ulogu sina odbaci i
postane otac, osim kada za zdravo izraavanje te ljubavi postane prekasno. U osnovi
velike ljubavi sinova prema oevima u Hemingvejevoj prozi, jednim delom, nalazi se
melanholina tuga za izgubljenim mukim, tradicionalno patrijarhalnim autoritetom.
Ovi sinovi namerno zatvaraju oi pred oevim pogrenim pojedinanim postupcima jer i
dalje biraju da veruju u ideal koji oponaaju, a koji zapravo nikada nije ni postojao.
Prethodna analiza pokazuje da u Hemingvejevom delu dolazi do subverzije barem tri
prototipa hegemone mukosti koji su se gradili od XV do XX veka asni mukarac,
nepogreivi otac i hranitelj porodice.

6.1.2 Frojdovska ambivalencija sina prema ocu

Hemingvejev nerazjanjen stav prema figuri oca aktualizuje se kroz oblik

dvosmerne neiskrenosti, nepotenja ili izdaje u odnosu izmeu oca i sina. Sin, uei od
oca, ali i sam postajui otac, ne ume otvoreno da pokae (oinsku) nenost. Poto se
muko emotivno suzdravanje ustoliilo u drutvu ve krajem XIX veka, mukarci su se
uili potiskivanju oseanja, a ene uivanju u emocijama (McLaren 1997: 133). Muka
mo ostvaruje se uz emotivnu izolaciju (Aronowitz 1995: 320) koja pojaava ionako
prisutnu distancu izmeu oca i sina. Nedostatak bliskosti uvek u sebi sadri klicu
rivalstva kojom sin eli da nametne svoju volju i uspostavi patrijarhat iznova. To to
Hemingvej svom biolokom ocu nije oprostio njegove slabosti kojima ga je nauio da
mukost nije celovita, kao ni nametnut oseaj krivice to kao sin nije uspeo da ga
zadovolji, uz pomo Hemingvejeve tehnike prerade iskustva, odnos Hemingveja i

320
njegovog oca se transponuje u priu udna zemlja u vidu Roderovog shvatanja
sopstvene slabosti:

Bilo je i drugih stvari koje su ga sputavale a koje nije jo mogao da

razume. Bile su to slabosti koje su se razvijale uporedo s njegovom
snagom, kao pukotine u gleeru ispod snenog pokrivaa ili, ako to
poreenje zvui previe pompezno, kao masne naslage izmeu miia.
Ove slabe take bile su deo snage ukoliko nisu izrasle toliko da postanu
dominantne nad njima. Bile su uglavnom skrivene, a on ih nije razumeo,
niti je znao kako da ih koristi.

(ibid., 620)590

Hemingvejeva ambivalentnost prema ocu gotovo je tipski frojdovska eleo je da

postane upravo on, prevashodno zbog oevog sportskog duha i otvorenosti ka prirodi,
ali je istovremeno osuivao njegovu roditeljsku strogou i poniznost pred enskom
snagom. Jedna od uverljivijih metafora za njihov odnos bilo bi Hemingvejevo
odazivanje na oev zviduk (Tyler 2006: 45). S obzirom na to da su se odela
Hemingvejevog oca oseala na znoj ak i poto bi bila oprana (Lynn 1987: 34), Nik u
prii Oevi i sinovi udi za sopstvenom garderobom i ne moe da podnese miris
oevog odela (CSS: 375).
U prii Vojnikov dom odnos Harolda Krebsa prema roditeljima duboko je
problematian. Ovaj bivi vojnik sopstvenu ravnodunost prema svetu u koji se vraa
posle rata dosledno pokazuje kroz emotivnu distancu od majke, ali i konaan in
otpora prema ocu (De Baerdemaeker 2007: 67). Harold razgovara s ocem doslovno
kroz majku koja igra ulogu prevodioca i prenosi oeve poruke i strepnje. Majka mu
prenosi da otac eli da mu pozajmi automobil, brine to njegov sin vie nema ivotne
ambicije, udi da ovaj nae poten posao i oeni se. Osim to ne pokazuje ni najmanju
nameru da uslii oeve molbe (zahteve?), Harold ne ispunjava ni najmanju elju majke
da poseti oca u kancelariji. Poto stoji van drutvenih normi kako bi ih posmatrao,
Harold se ogluuje o pravila porodice tako to ne slua majine rei i ini jo vei greh

590
U originalu: There were other things that held him back too he did not understand yet. They were the
weaknesses that developed alongside his strengths like the crevices in a glacier under its covering of
snow, or, if that is too pompous a comparison, like streaks of fat between muscles. These weaknesses
were a part of the strengths unless they grew to dominate them; but they were mostly hidden and he did
not understand them, nor know their uses.

321
odlukom da gradi incestuozni odnos sa sestrom. 591 Harold Krebs, naime, odbacuje
autoritativnu figuru oca iz nekoliko razloga. Oca nikada ni nisu naroito zanimali
njegovi problemi ni pre rata, a u meuvremenu otac nije nita postigao kako bi mu se
Harold divio. Harold ne eli da postane isti kao njegov otac i utopi se u rutinu
posleratne sredine u kojoj se nita ne menja:

Do trenutka kada je otiao u rat Krebsu nikada nije bilo dozvoljeno da

vozi porodini auto. Njegov otac bio je u poslu s nekretninama i uvek je
eleo da auto bude pri ruci kada je bilo potrebno da vozi klijente na selo
da bi im pokazao neki komad zemlje s farmom. Auto je uvek stajao
ispred zgrade Prve nacionalne banke u kojoj je njegov otac imao
kancelariju na drugom spratu. Sada, posle rata, auto je jo uvek bio isti.

(CSS: 112)592

Harold ne eli da bude deo patrijarhalne kulture ija se jedina snaga temelji na injenici
da naprosto postoji. Imajui u vidu uverenje Kejt Milet da je upravo porodica izvrilac
drutvene strukture (Millett 2000: 33), Harold pokuava da podrije porodini
patrijarhalni poredak, tj. oglui se o autoritet oca, prezre majku i podri ideju incesta,
jednog od najteih povreda postojeeg drutvenog ureenja.
Pria Deset indijanaca (Ten Indians) izaziva oprena i ambivalentna
tumaenja o figuri Nikovog oca, lekara Adamsa, kao i o mnogim drugim nerazjanjenim
mestima u prii. Poto sluajno biva svedokom epizode u kojoj se devojka Nika
Adamsa, Prudens Miel (Prudence Mitchell, Trudie), jako lepo provodila s nekim
drugim mladiem koji nije bio njegov sin, lekar Adams o tome obavesti sina
neuzbuenim glasom i uz mali broj rei (ibid., 256). Lekar Adams se moe smatrati
blagonaklonim ocem koji samo eli da zatiti svog sina iako zna da istina boli (Tilton
2000: 88; 84),593 ili prevejanim mukarcem koji je moda i sam otiao do indijanskog
logora da poseti Trudi ne hajui za oseanja sina (ibid., 85). Oeva vidna nelagoda dok
Niku saoptava vesti da je njegova devojka bila s drugim mukarcem jeste tipini

591
Videti: 5.3.3.
592
U originalu: Before Krebs went away to the war he had never been allowed to drive the family motor
car. His father was in the real estate business and always wanted the car to be at his command when he
required it to take clients out into the country to show them a piece of farm property. The car always
stood outside the First National Bank building where his father had an office on the second floor. Now,
after the war, it was still the same car.
593
Dozef Flora.

322
primer ekstremne muke verbalne tiine Hemingvejevog stila koju otac, potujui
maskulini kod mualjivosti, ne ume da nadvlada, pa ak i za dobrobit sopstvenog sina.
Drugi par roditelja i sinova u prii dodatno upotpunjuje sloenost znaenjskog sloja
prie i pokazuje da pitanje iskrenosti izmeu oca i sina u Hemingvejevom delu nikad
nije jednostavno. U skladu s istraivanjem Majkla Kaufmana da hegemona mukost ne
podrazumeva samo vladavinu nad enama ili drugim mukarcima ve i vladavinu nad
samim sobom, mualjivost oca u ovoj prii ostavlja mnoga znaenjska prazna mesta i
mogunost sinovljeve nelagode. Jo neka od pitanja na koja ne dobijamo konaan
odgovor zbog Hemingvejeve namerne zatamnjenosti teksta jesu: simbolina kastracija
sina od strane oca ili majke, rasizam i meurasna seksualnost,594 postajanje mukarcem
kroz ljubavnu patnju i iskustvo, razbijene iluzije, roditeljska izdaja i licemerno
roditeljstvo, neoekivana zloba, odsustvo majinske ljubavi i tajnovitost. I dok otac ni
na koji nain sinu ne pomae da zakrpi slomljeno srce (Ako se ovako oseam mora da
mi je slomljeno srce), jak vetar i morski talasi ine da Nik bar na neko vreme odloi
bol (CSS: 257).
U prii Dan ekanja (A Days Wait) devetogodinji deak provodi dan u
tihom hororu detinjstva (Oldsey 1963: 182) jer misli da e doslovno umreti od
groznice, dok njegov otac, poto mu je itao iz knjige Hauarda Pajla (Howard Pyle)
Knjiga o piratima (Book of Pirates, 1921), odlui da izae napolje uveren e deaku
tako biti lake. 595 Suzan Bigel naglaava da ova Hemingvejeva pria preispituje
vrednosti mukog dostojanstvenog podnoenja bola i emotivno-verbalne suzdranosti
koju Hemingvej tipino podrava, i objanjava da lingvistika i emotivna izolacija u
odnosu oca i sina ne poiva iskljuivo na mualjivosti oca, ve i na verbalnoj
suzdranosti sina. Piratski kod stoicizma u susretu sa smru ovde poprima hiperboline
dimenzije, a otac postaje primer surove roditeljske ravnodunosti koji prenebregava
realnu hrabrost sina zbog sopstvenog poistoveenja s fiktivnim svetom. Koncepti

594
Iako gospoa Garner (Mrs. Garner) ak dva puta kae Ti Indijanci u pejorativnom smislu i aludira
da je teko razaznati jednog Indijanca od drugog jer svi nose iste pantalone (CSS: 253), ona ne dozvoljava
jednom od sinova da pogrdno govori o Nikovoj indijanskoj devojci, dok se njen mu smeje na sinovljevu
opasku da se Indijanci oseaju (ibid., 254).
595
Suzan Bigel ukazuje na vanost podteksta Knjige o piratima za razumevanje prie Dan ekanja, kao
i na injenicu da niko od kritiara do sada jo nije analizirao ovu Hemingvejevu priu u svetlu ove knjige
koja je bila deo Hemingvejeve lektire. Ovi i naredni pogledi Suzan Bigel navedeni su prema: Beegel, S.
F. Howard Pyles Book of Pirates and Male Taciturnity in Hemingways A Days Wait. 1993.
<http://findarticles.com/p/articles/mi_m2455/is_n4_v30/ai_14762851/> 12.11.2009.

323
smrtnosti, piratskog koda maskulinog ponaanja i odsustvo roditeljske utehe imaju za
cilj da pokau kako Hemingvej baca sumnju upravo na one ideale koje na povrini
velia i pokazuje svoju meku, ensku stranu. Kao i u gotovo svim Hemingvejevim
delima koja pokazuju dijalog izmeu oca i sina, otac ovde ne koristi vie rei nego to
mu je potrebno da objasni injenice. U ovom sluaju, otac sinu objanjava da su trideset
i sedam stepeni po jednoj vrsti skale za merenje telesne temperature isto to i devedeset
osam stepeni po drugoj, ba kao to se inae pravi razlika izmeu milja i kilometara.
Sinovljevo olakanje dolazi postepeno tek sledeeg dana kada mu je lako da zaplae i
zbog najmanje, nebitne sitnice (CSS: 334). Teko je nekada odgonetnuti da li
Hemingvej pokazuje verbalnu stegnutost svojih fiktivnih oeva s namerom da nam
ukae na njenu surovost ili pak njenu nunost u vaspitavanju deaka i njihovom
postajanju mukarcem. Jeziki kvantitavni minimalizam Hemingvejevih mukih junaka
naroito je zastraujui ukoliko na umu imamo jainu njegovog uticaja na one koji jo
nisu postali pravi mukarci.
Do jo izrazitijeg meanja fikcije i ivota dolazi u prii Tebe izgleda sve na
neto podsea zbog situacije koja se dogodila s njegovim sinom Gregorijem. U svojim
memoarima Gregori otkriva kako je, u senci slavnog oca-pisca, smatrao da je imati
talenat za pisanje gotovo isto kao i dobiti na lutriji jer mu je otac neprestano
naglaavao kako je pisanje najtei zanat (Hemingway 1976: 105). Plagijat
Turgenjevljeve prie Gregoriju donosi prvo mesto na kolskom takmienju u pisanju
pria, neizmernu oevu radost zbog te nagrade, ali i gorinu odnosa s ocem kada ovaj
saznaje da sinova vetina nije prava. Negde u pukotinama govora i tiine, otac i sin ne
uspevaju da uspostave komunikaciju. Hronologija Hemingvejevih dela pokazuje da se
Hemingvej odnosom oca i sina bavi bezmalo celog svog ivota, ali da je poslednje dve
decenije opsednut dubokom griom savesti zbog naina na koji se bavio svojim
sinovima i zbog sopstvenog roditeljskog neuspeha (Fleming 1996: 128). Ovo je pria u
kojoj Hemingvej tematizuje sebe u ulozi oca a ne sina i esto osvetljava nain na koji su
ivot videli njegovi sinovi. Otac iz prie Tebe izgleda sve na neto podsea raduje se
sinovljevom talentu za pisanje i eli da mu pomogne korisnim nenametljivim savetima i
pravilima pisanja koja su istorodna onima koje je sam Hemingvej potovao pisati iz
iskustva, tj. o neemu to se poznaje iz prve ruke, potovati svoj talenat, ali marljivo
raditi na preciznosti putem discipline i stalnog vebanja (CSS: 597). Sin iz prie se

324
zahvaljuje ocu to ga ne pritiska previe kada je pisanje u pitanju (ibid., 600) jer je
svestan da pravog talenta nema. Kada se otac seti prie koju je deak lano prisvojio sa
sve naslovom i shvati prevaru, otac sinu ne priznaje vie ni vetine koje oduvek jeste
posedovao, kao to je vetina pucanja u streljatvu (ibid., 601). Jedina stvar koju je sin
eleo jeste da otac bude ponosan na njega, a ponos je imao samo na izvesno vreme.
Njegov oseaj nedovoljnosti i nemogunost ispunjenja oevih visokih ivotnih i
profesionalnih standarda sopstvenim maskiranim predstavljanjem samo se udvostruio u
trenutku razotkrivanja. Pitanje je da li je zapravo sin imao drugu mogunost jer se iz
prevelike elje da udovolji ocu od njega jo vie udaljio. U skladu s konceptom pojavne
performativnosti, sin je na trenutak postao ono to njegov otac misli da jeste.
Neiskrenost izmeu oca i sina u Hemingvejevom delu temelji se na dubokom
neskladu dva principa koja se meusobno ogledaju i antagonistiki bore. Hemingvej
ambivalenciju prema biolokom ocu prikazuje kroz nerazjanjene odnose izmeu
fiktivnih oeva i sinova, esto izazvanih strahom od svega to bi iskrenost donela jo
vie boli nego to je proizvodi verbalno-emotivna izolacija oca i sina. Moda vie nego
u delima koja se bave muko-enskim ljubavno-seksualnim odnosima ili queer rodnim
identitetima, u priama o ocu Hemingvej naglaeno impresionistiki slika patrijarhalnu
figuru oca i posebno iskuava prag objektivnosti svojih italaca koji su tu uvek u
opasnosti da zau u biografsko itanje i u njegovim junacima prepoznaju Eda
Hemingveja. Od nekoliko tipova patrijarhalnog oca koji su se tokom XIX veka
razvijali,596 Hemingvejevi junaci-oevi su veinom distancirani. Gotovo na tragu stava
Emanuela Kaftala da je intimnost izmeu mukaraca paradoksalno iskustvo zbog
ambivalencije izmeu oboavanja oca i animoziteta koji se prema njemu osea,
Hemingvejevi junaci u ulozi sina prema ocu oseaju kontradiktorne emocije
netrpeljivost, identifikaciju ili elju za bliskou.

6.1.3 Seanje na oca

Figura sina u Hemingvejevoj prozi esto je tzv. senzibilizovani pripoveda597

koji moe biti Nik Adams, ali ne uvek. O oevoj odsutnoj figuri u Hemingvejevom delu

596
Odsutni, tiranski, distancirani i usrdni (male 2011: 167).
597
Narator afektivno blizak prikazanom svetu (Brajovi 2005: 136).

325
govori se kroz seanja sina koja izvitoperuju sadanjost ili prolost umanjujui ili
poveavajui njihov znaaj. Kao to po Dulijet Miel psihoanaliza polazi od
pretpostavke o prisutnosti oca koji uvek obezbeuje svoje mesto u patrijarhatu,
Hemingvejevo delo se temelji na specifinoj vanosti patrijarhalnog oca koji je
konstantna prisutna sila.
Glavni fokus prie Trodnevni vetar jeste Nikov pokuaj da razume razloge
raskida sa svojom devojkom Mardori putem razgovora s najboljim prijateljem Bilom u
njegovoj kolibi. Bil i Nik indikativno poinju razgovor diskusijom o knjigama koje vole
ili ne vole da itaju, a koje u jednom ili drugom vidu tematizuju figuru oca. Bil ukazuje
na vanost knjige Muke Riarda Feverela: Istorija oca i sina (The Ordeal of Richard
Feverel: A History of Father and Son, 1959) Dorda Meredita (George Meredith),598
uzdie Hju S. Volpola (Hugh Seymour Walpole) i podsea na njegov roman Snaga
(Fortitude, 1913),599 dok Nik klasikom radije smatra G. K. estertona (Gilbert Keith
Chesterton). Bil potom predlae da se napiju jer njegov otac nee imati nita protiv sve
dok piju iz otvorenih flaa jer je upravo otvaranje flaa ono to ini pijanice (ibid.,
88). U tipinom hemingvejevskom dijalogu muke verbalne uzdranosti, Nik i Bil izuste
poneto o svojim oevima i u svega nekoliko reenica teksta itaoci mogu mnogo da
naslute o odnosu sinova i oeva. Iako su im oevi ivi, dva deaka se priseaju svojih
oeva u sadanjosti i na taj nain istiu zavisnost sopstvenih identiteta od oevih i svoj
jo uvek nezavren proces postajanja mukarcem:

A kako je tvoj tata? upita on s puno potovanja.

Dobro je, ree Bil. Ponekad malo podivlja.
Sjajan tip, ree Nik. []
Nego ta nego sjajan, ree Bil.
Matori je okej, ree Nik.
Jata, ree Bil.
On tvrdi da nikad nije okusio pie u svom ivotu, ree Nik, kao da
izgovara neku naunu injenicu.
Pa, on je doktor. Moj stari je slikar. A to je drugo.
Mnogo je propustio, ree Nik tuno.

598
Knjiga govori o strogom i autoritativnom roditeljstvu samohranog oca, kao i borbi sina da se oslobodi
prodirueg oca (Drabble and Stringer 1996: 427).
599
Nik pamti da je u ovom delu otac sinu stalno za petama (CSS: 87). H. S. Volpol je bio
homoseksualac u trenutku kada je praktikovanje homoseksualnosti bilo nelegalno u Britaniji, a u delima
se bavio psihologijom deatva. Henri Dejms ga 1914. godine izrazito hvali i svrstava meu mlade nade
engleske knjievnosti (Sampson 1995: 872).

326
 E to ne moe da kae", rekao je Bil. Sve moe nekako da se
nadoknadi.
On i sam kae da je mnogo propustio, priznao je Nik.
Pa, tata jeste proao kroz jedan teak period, ree Bil.
Na kraju uvek sve doe na svoje, ree Nik.
Sedeli su i gledali u vatru, i duboko razmiljali koliko je ta injenica
istinita.

(ibid., 8889)600

Negde u pukotinama njihovih rei kriju se teme potiskivanja negativne emocije prema
figuri oca, ulivanja vere u vrednost oca (svog i tueg), stereotipnih predstava profesija
lekara i slikara, nezadovoljstva oevim izborom profesije, tipino deake opsesivnosti
oevim postupcima i postignutim uspehom u drutvu. Figura oca u ovoj Hemingvejevoj
prii predstavlja standard u odnosu na koji deaci promiljaju o svojoj ulozi u drutvu
koje se temelji na patrijarhalnom idealu koji je u svakodnevnom ivotu neostvariv.
Seajui se ivota pre rata, porunik Nik Adams u prii Sad ja leem (Now I
Lay Me) priziva dogaaj kada je majka, dok je otac bio na putu, pravila veliko
spremanje kue i spalila sve oeve stvari, ukljuujui i alat po kojem otac kasnije eprka
nadajui se da e poneto moi da spase. Jedna od kljunih tema ove prie jeste
oduzimanje oeve mukosti od strane destruktivne majke, tj. ene, kroz simbol
detaljnog ienja i spaljivanja (Comley and Scholes 1994: 29). Simbolino kastriranje
oca ostaje jedna od duboko urezanih slika u seanju glavnog junaka koja ga zauvek ini
anksioznim:

Sredila sam podrum, dragi, rekla je majka. Stajala je na tremu,

doekujui ga s osmehom. Moj otac je pogledao u vatru i poeo da je
600
U originalu:
How is your dad? he asked respectfully.
Hes all right, Bill said. He gets a little wild sometimes.
Hes a swell guy, Nick said. []
You bet your life he is, Bill said.
My old mans all right, Nick said.
Youre damn right he is, said Bill.
He claims hes never taken a drink in his life, Nick said, as though announcing a scientific fact.
Well, hes a doctor. My old mans a painter. Thats different.
Hes missed a lot, Nick said sadly.
You cant tell, Bill said. Everythings got its compensations.
He says hes missed a lot himself, Nick confessed.
Well, dads had a tough time, Bill said.
It all evens up, Nick said.
They sat looking into the fire and thinking of this profound truth.

327
 razgre stopalom. Onda se nagnuo i izvadio neto iz pepela. Donesi mi
grabulju, Nik, rekao mi je. Siao sam u podrum i doneo mu grabulju,
kojom je otac poeo paljivo da proeljava pepeo. Iz pepela je
izgrabuljao kamene sekire, kamene noeve za dranje, alat za pravljenje
vrhova strela, komade keramike i mnogo vrhova strela. Sve je bilo
garavo i oteeno vatrom. Otac je sve paljivo izgrabuljao i poreao na
travu kraj puta.

(CSS: 278)601

Specifinom preradom svoje autobiografije, Hemingvej gradi junaka koji jo od

detinjstva biva svestan moi kanjavanja i dominacije ene nad mukarcem zbog ega
mu se slika ponienog oca koji grabulja po ostacima svojih stvari i alata zauvek urezuje
u seanje.
Poslednja pria zbirke Pobednik ne dobija nita nosi naslov Oevi i sinovi i
udvostruuje odnos oca i sina time to se glavni junak Nik sea svog oca u trenutku
kada se, i sam otac, vozi sa sinom u kolima. 602 Ova pria, moda i najvie od svih
njegovih pria o ocu, pokazuje u kojoj je meri Hemingvej bio uhvaen u mrei
nerazjanjene emocije prema ocu (Lynn 1987: 395). Frojdovska ambivalencija sina
prema ocu u ovoj prii naroito dobija na snazi jer Nik, glavni junak prie, istovremeno
uzdie i mrzi oca. Nik se sea kako su oeve oi videle mnogo vie od drugih, ali
kako je otac, kao i svi ostali koji imaju neku nadljudsku sposobnost, bio nervozan i
sentimentalan, a svi sentimentalni ljudi budu rtve izdaje vie puta. Ponovo putem
naroitog meanja fikcije i ivota, Hemingvej Nika prikazuje u ulozi sina koji je od oca
nauio sve to zna, a naroito da strastveno peca i lovi na emu mu je posebno zahvalan
(CSS: 370; 376). Nik se sea oevog mirisa koji je mrzeo, a posebno mu je bio
neprijatan jednom prilikom kada je morao da nosi oev kaput koji je kasnije smiljeno
izgubio i dobio batine zbog laganja posle kojih je eleo da ubije oca. Nikov bes prestaje
kada dim cigarete uspe da ublai oev miris (ibid., 375). Bez sumnje, Hemingvej
oslikava udnju deaka da doslovno i metaforino izae iz oeve senke, postane
601
U originalu: Ive been cleaning out the basement, dear, my mother said from the porch. She was
standing there smiling, to meet him. My father looked at the fire and kicked at something. Then he leaned
over and picked something out of the ashes. Get a rake, Nick, he said to me. I went to the basement and
brought a rake and my father raked very carefully in the ashes. He raked out stone axes and stone
skinning knives and tools for making arrow-heads and pieces of pottery and many arrow-heads. They had
all been blackened and chipped by the fire. My father raked them all out very carefully and spread them
on the grass by the road.
602
Filip Jang ukazuje na injenicu da se ba ovom priom u kojoj je sin postao otac zavravaju Prvih
etrdeset i devet (Young 1972: 17).

328
mukarac i prevazie sopstvenu zavisnost od oeve moi. Iako sada i sam otac, Nik u
seanjima ostaje sin koji je jo uvek nespreman da o svom ocu pie, iako zna da bi se
pre svega pisanjem oslobodio oevog samoubistva, sopstvene grie savesti i neizdrivog
oseanja odgovornosti. Jo neke su stvari presudno uticale na formiranje Nikovog
rodnog identiteta saveti koje mu otac daje u vezi sa seksualnou, ali i Nikovo prvo
seksualno iskustvo s Indijankom Trudi. Otac nije neposredno uestvovao u Nikovoj
seksualnoj inicijaciji, ali mu zato jeste zauvek ugradio drutveno konstruisane ideje o
sodomiji, masturbaciji i prostituciji iz XIX veka. Otac optenje sa ivotinjama naziva
ogavnim zloinom (Nik time ostaje zgroen i uzbuen), masturbaciju objanjava
praksom koja izaziva slepilo, ludilo i smrt, a prostituciju uzrokom venerinih bolesti
(ibid., 371). Uzimajui u obzir jainu drutvene medikalizacije kategorija prirodnog i
neprirodnog, implikacije ovih ideja na Nikove pogled na ivot morale su biti velike. S
druge strane, Nik i posle toliko vremena moe ivopisno da dozove seanje na svoje
prvo (intenzivno, meurasno) seksualno iskustvo s Trudi. Sada, u ulozi oca, Nik ponovo
uspostavlja istu vrstu patrijarhata kome je i sam bio izloen. U komunikaciju sa sinom
Nik koraa tragom oeve tipino muke povrinske mualjivosti, dok u sebi zadrava
estoka emotivna previranja koja ni sa kim ne deli. Mada iz njega i dalje izbija
nesigurnost po pitanju sopstvenih lovakih sposobnosti jer je njegov otac bio razoaran
nainom na koji puca (ibid., 376), sva je prilika da e isti stav nezadovoljstva zauzeti i
prema svom sinu kroz kojeg nastavlja patrijarhalnu lozu. Poto Nikov sin nekoliko puta
izrazi aljenje to nikada ne ide da poseti dedin grob, Nik nagovetava da e mu
popustiti i upravo uz pomo sina oiveti sopstvenog oca i s njim se konano, ponovo,
suoiti (ibid., 377). Deakova nada da bi sva trojica mogli biti sahranjeni na istom
mestu ukazuje na mogunost izmirenja oeva i sinova koji za ivota ostaju nepomireni,
ali i na sigurnu budunost vladavine patrijarhata.

6.1.4 Alternativni oevi

Junaci koji su savetodavci starije generacije s iskustvom predstavljaju

dominantni tip zamene za figuru oca ili tzv. alternativne oeve u Hemingvejevom

329
delu.603 S obzirom na to da su pravi oevi distancirani, verbalno ili emotivno uzdrani, i
muki stegnuti, njihovi sinovi oseaju potrebu za alternativnim patrijarhalnim modelom
koji bi im dozvolio veu slobodu, vie pokazanih emocija i bezbroj saveta. Poto ni
zamenski oevi sinovima ne donose potrebno olakanje, Hemingvejev fiktivni svet
ostaje stegnut, hladan i pun tenzije. Tamo gde stoji sin svet bi trebalo da pone iznova
ali ne moe jer je sin, izmeu ostalog, impotentan kae Artur Miler. Sin, naime, odbija
da postane otac u drutvu nedostojnom postojanja, ali, s druge strane, eli da zatiti
patrijarhalni ideal u koji i dalje veruje.
U romanu Zbogom oruje ak dva junaka igraju ulogu alternativnih oeva
Frederiku Henriju. Daleko od bioloke porodice, Henri gradi nove odnose koji
podseaju na pravu porodinu bliskost. Meu njegovim dobrim prijateljima nalazi se i
hirurg Rinaldi koji mu daje pregrt saveta u vezi sa enama uopte, a pre svega s Ketrin.
Rinaldi ume da proceni kako se Henri osea u datom trenutku, to Hemingvejevi pravi
oevi obino ne znaju. Rinaldi uoava da je Henri zbunjen posle performativne verbalne
igre Ketrin u kojoj ga obavetava da je s glumom zavrila (FTA: 30). Obraajui mu
se kao detetu, Rinaldi se uvek nae u Henrijevoj blizini poto se ovom dogode vane
stvari i rado se o njemu brine. Po povratku Henrija u bolnicu posle ranjavanja, Rinaldi
ne krije radost to se ovaj vratio, uvia Henrijev jak oseaj vojnike nedostatnosti,
ohrabruje ga i pronalazi razloge zbog kojih bi Henri trebalo da se smatra pravim
herojem koji je zasluio srebrnu medalju i velia njegove junake rane (ibid., 60).
Rinaldi ne krije da se njegova radost to se Henri vratio delimino temelji na sebiluku
jer kada Henri nije tu nema nikog kog bi sluao poto se vrati iz nonih avantura, nikog
da mu pozajmi novac, nikog da mu bude brat ili cimer (ibid., 61). Ono to Rinaldija
najpre kvalifikuje za ulogu Henrijevog alternativnog oca jesu saveti u vezi sa
seksualnou. Rinaldi upozorava na razliku voenja ljubavi s devicom ili sa enom,
samo kako bi Henrija, u izvesnom smislu, unapred zatitio od ivota. Naredni dijalog

603
Kenet Lin smatra da posle oevog samoubistva Hemingvej intenzivnije trai surogat oeve (Lynn
1987: 414), to nam i sam pisac potvruje nazivajui Bernarda Berensona mnogo posle samoubistva Eda
Hemingveja, 1954. godine, svojim bratom i ocem, a sebe loim deakom ponavljaem (SL: 828).
Savetodavci ili zamenski oevi, tj. uenici ili zamiljeni sinovi, mogu u Hemingvejevom delu biti
obeleeni enskim (pogrenim? A. . K.) polom, te nisu predmet nae analize koja se bavi oevima i
sinovima. Gospoa Garner u prii Deset indijanaca ima ulogu surogat majke junaku Niku, na ta se
ukazuje u Tilton 2000. Da uenici savetodavaca nisu uvek mukog pola, vidi se u liku Renate iz romana
Preko reke i u umu, koja neodoljivo podsea na Manolina iz novele Starac i more (Sylvester 1986:
80).

330
izmeu Rinaldija i Henrija oslikava sr njihovog odnosa utemeljenog na iskrenom
razumevanju i jakoj homoerotinosti:

I nikad ne zna da li e se to devojci stvarno dopasti.

Nemoj da se ljuti.
Ne ljutim se. To ti samo kaem, duo, za tvoje dobro. Da bih te
potedeo neugodnosti.
Samo je u tome razlika.
Jeste. Samo to milioni budala poput tebe to ne znaju.
Lepo od tebe to si mi to rekao.
Neemo se svaati, duo. Isuvie te volim. Samo nemoj biti budala.
Neu. Biu mudar kao to si ti.
Ne ljuti se, duo. Nasmej se. Popij neto. Sad stvarno moram da
krenem.
Divan si.
Sad vidi. Svi smo mi u sutini isti. Braa po oruju. Poljubi me za
rastanak.
Ne ume da se ljubi.
Ne, samo sam neniji.
Osetio sam njegov dah kako mi se primie. Zbogom. Doi u da te
obiem uskoro. Nisam vie oseao njegov dah. Neu te poljubiti ako
ne eli. Poslau ti malu Engleskinju. Zbogom, duo. Konjak ti je pod
krevetom. Ozdravi brzo.
Otiao je.

(ibid., 62)604

U ulozi idealnog alternativnog oca koji nije emotivno suzdran, Rinaldi pospeuje
Henrijeve ljubavno-seksualne inicijacije, jer je ovaj iskljuivo seksualnih imao i ranije i

604
U originalu:
And you never know if the girl will really like it.
Dont get angry.
Im not angry. I just tell you, baby, for your own good. To save you trouble.
Thats the only difference.
Yes. But millions of fools like you dont know it.
You were sweet to tell me.
We wont quarrel, baby. I love you too much. But dont be a fool.
No. Ill be wise like you.
Dont be angry, baby. Laugh. Take a drink. I must go, really.
Youre a good old boy.
Now you see. Underneath we are the same. We are war bothers. Kiss me good-by.
Youre sloppy.
No. Im just more affectionate.
I felt his breath come toward me. Good-by. I come to see you again soon. His breath went
away. I wont kiss you if you dont want. Ill send your English girl. Good-by, baby. The
cognac is under the bed. Get well soon.
He was gone.

331
nestaje iz romana na neko vreme, to Hemingvej razreava njegovim profesionalnim
odsustvom zbog zahuktalog rata i velikog broja ranjenih (ibid., 150).605 Mnogo queer
elemenata ima u odnosu izmeu Rinaldija i Henrija, ali ima i oinske ljubavi, koliko
god da je postala queer, prema detetu kome su potrebni saveti.
Poto Henri dezertira a pre nego to s Ketrin ode za vajcarsku, ulogu njegovog
alternativnog oca-savetodavca dobija grof Grefi (Count Greffi),
devedesetetvorogodinji starac ije su igranke u Milanu svojevremeno bile nairoko
poznate (ibid., 226). U trenutku sopstvene velike krize maskuliniteta, Henri crpi snagu
upravo iz eskapistike epizode pecanja s grofom, kada mu ovaj daje nekoliko oinskih
saveta. Grof uverava Henrija da e biti svedok mnogih udnih stvari, ali da se
vremenom, osim to telo postaje starije, ne dobija na mudrosti, ve na opreznosti i
veoma neprivlanoj mudrosti koja je zapravo cinizam (ibid., 232233). Nekada i sam
pogreno verujui da vremenom vera u Boga moe biti vea, grof je uvideo da je
ljubav jedino religiozno oseanje (ibid., 234).606 Posle svetenika koji je Henriju ve
objasnio razliku izmeu strasti ili poude i prave ljubavi (ibid., 66), 607 grof Grefi
ispunjava ulogu oca kakvog Henri prieljkuje kada mu daje snagu da u ljubav poveruje
pre nego se s Ketrin uputi van Italije. Da saveti grofa Grefija sveukupno ne
predstavljaju optimistian pogled na budunost koji se sinu prikazuje, meutim, govori i
njegovo isticanje vanosti dela francuskog autora Anrija Barbisa (Henri Barbusse)
Oganj (Le Feu, 1916), inspirisanog dogaajima Prvog svetskog rata i poznatog po
surovim naturalistikim opisima ivota vojnika na frontu.608
Ernest Hemingvej u Predgovoru Zelenim bregovima Afrike objanjava kako,
za razliku od mnogih njegovih romana, ovde likovi nisu izmiljeni jer je pokuao da
napie apsolutno iskrenu knjigu kako bi proverio da li se jednomesene aktivnosti u
odreenoj zemlji mogu nadmetati s fikcijom.609 Dekson Filip (Jackson Philip), zvani
Pap,610 predstavlja Hemingvejevog alternativnog oca utoliko to njegovi saveti postaju

605
Rinaldi se od XXVI poglavlja romana ne pojavljuje.
606
Zanimljivo je da Dejk Barns takoe za sebe kae da nije pravi vernik, ali ironino dodaje da e moda
postati religiozan sledei put (SAR: 85).
607
U originalu: When you love you wish to do things for. You wish to sacrifice for. You wish to serve.
608
Anri Barbis se 1914. godine prijavio kao dobrovoljac i tokom rata vodio dnevnik koji e mu posluiti
kao osnova za roman Oganj (engl. prevod Under Fire, 1916) koji postie veliki uspeh jo za vreme rata, i
koji autoru donosi prestinu Gonkurovu nagradu 1916. godine.
609
Videti: GHOA (Foreword, bez broja strane).
610
Pap je napravljen po modelu Filipa Persivala (Philip Percival, 18861966), poznatog belog lovca i
safari vodia, koji se u Hemingvejevom delu Kao svitanje pojavljuje pod svojim pravim imenom, ali istog

332
neobino vani u kriznim situacijama Hemingvejevog lova na zveri. Pap se u ulozi oca
u Hemingvejevom delu javlja dva puta: jednom je prisutan dok traje Hemingvejeva
inicijacija u lov, a drugi put je fiziki odsutan, ali prisutan u Hemingvejevom seanju u
posthumno objavljenom romanu Kao svitanje. Pap Hemingveja upoznaje s osnovnim
pravilom u lovu da se treba suzdravati od dekorativnog ubijanja, tj. da ne treba
ubijati sa strane, ve samo kada je to neophodno. On mu, takoe, otkriva da je taktika
od sutinskog znaaja u lovu, kao i da ivotinje nisu toliko pametne koliko se ponekad
misli (GHOA: 11). Hemingvej se sea i njegovog saveta da bude strpljiv dok eka plen
(ibid., 157). esto odsutan zbog lova dok Polin i Pap itaju i priaju, Hemingvej na
mahove postaje ljubomoran na Papa s obzirom na to da Polin sve vie uzdie Papa
to vie vremena provodi s njim611 i postaje rtva frojdovske udnje sina da ubije oca.
Doslovno po modelu sinovljevog ambivalentnog oseanja prema ocu, Hemingvej
istovremeno uiva u prijatnim mukim razgovorima s Papom (ibid., 137), osea se
naroito ponosno kada ga Pap hvali (ibid., 53) i ima neizdrivu potrebu da ba njemu
prizna da je neki drugi mukarac bolji od njega u lovu (ibid., 183; 198). S druge strane,
Pap ispunjava oinske dunosti tei ga da se seti sopstvenih uspeha kad god je
trenutno neuspean (ibid., 198), hrabri ga da e sigurno uspeti da ostvari svoje ciljeve
(ibid., 143), eli da mu Hemingvej ispria dogodovtine s piscima jer zna da su to
trenuci u kojima se ovaj osea naroito ponosnim (ibid., 133). Kad god bi postao
nesiguran u sopstvenu mukost, Hemingvej se rado sea da Pap nije uestvovao u ratu
(ibid., 41; 104), kao da e verbalizacijom te injenice Pap biti manje celovit. Hemingvej
i sam asocira Papa s ocem kada kae da je s njim uio sve novo, dok je s prijateljem
inkom (Chink) otkrivao svet zajedno (ibid., 191).
U zapisima sa safarija iz Kenije 1953. i 1954. godine Hemingvej se sea Papove
oinske figure s nostalgijom koju sada s njim deli Meri. 612 Osim to prikazuje
Hemingvejev revidiran odnos prema mukosti, delo Kao svitanje oslikava Papa kao
mukarca s kojim su tekoe bile podnoljivije. Hemingvej zapoinje ovo delo

nadimka Pap. Hemingvej ga naziva i drugim imenima kojima naglaava njegov patrijarhalni autoritet
Papa, Big Kitten, General (UK, Re urednika: 446).
611
Poigravajui se Hemingvejevim egom, Polin u delu Zeleni bregovi Afrike naglaava Papovu fiziku
privlanost i injenicu da se sama osea dostojanstveno kada je pored njega (GHOA: 44), hvali njegove
literarne sposobnosti (ibid., 132), istie koliko je aroban (ibid., 135) i priznaje da joj prijaju njegovi
komplimenti (ibid., 104).
612
Meri nostalgiju za Papom iskazuje bezmalo u itavom delu (TAFL: 12; 13; 16; 49; 65). Od Papa joj je
ostalo uverenje da zapoeto treba savreno dovriti (ibid., 147).

333
doslovnim kazivanjem kako je ovog belog lovca potovao mnogo vie nego to je
sopstvenog oca ikada i beskrajno mu verovao ne plaei se da mu pria o svojim
grekama (TAFL: 1). Razmiljajui o Papu, Hemingvej zna da je ovaj uvek bio u pravu
u vezi sa svim o emu je govorio (ibid., 30), jasno pamti njegove savete, na primer da
nikada ne treba verovati mukarcu dok ga ne vidimo kako puca u opasnu ivotinju
(ibid., 38), nedostaju mu (muki) razgovori s njim pored vatre (ibid, 74). S druge strane,
Hemingvejeva udnja za ubistvom oca, koga se istovremeno pribojava i potuje,
otelotvoruje se i kroz Merin san da su Hemingvej i Pap mrtvi (ibid., 90; 95). Mada se
razvoj Hemingvejevih linih izvoenja mukosti moe pratiti od Zelenih bregova Afrike
do dela Kao svitanje, Hemingvej ne zatvara pukotinu sopstvenog oseanja nedovoljnosti
u lovu, za ta mu je bila potrebna zamena za oca.
Primer da alternativni otac u Hemingvejevom delu moe biti enskog pola jeste
Pilar, maskulina junakinja iz romana Za kim zvono zvoni. Od trenutka kada upoznaje
Roberta Dordana i gleda mu u dlan slutei njegovu smrt, Pilar se zatitniki odnosi
prema njemu i oinski mu stavlja ruku na rame (FWBT: 61). Nije sluajnost to upravo
posle te scene Hemingvej uvodi ciganina simbolinog imena Primitivo koji pevui
pesmu o oevom nasleu koje nikada ne prolazi:

Otac mi je ostavio nasledstvo,

Mesec i sunce
I premda lutam belim svetom
Nikako da ga potroim

(ibid., 6263)613

Pilar igra kljunu ulogu u spajanju Roberta i Marije. Ona ugovara njihov prvi susret po
sopstvenom nahoenju i posredno savetuje Roberta preko Marije. Marija mu prenosi
savete Pilar da e njena sopstvena grozna iskustva nestati uz pomo njegove prave
ljubavi, kao i da niko sebi ne ini nita na ta sam nije pristao (ibid., 76). Odnos Pilar i
Roberta nastavlja se i neposredno u mnogim razgovorima ime Hemingvej uvodi motiv
blizine smrti u ratu i ovekove nemoi protiv maina, a onda i vanosti osobe s kojom
se moe iskreno razgovarati (ibid., 94). Oinska mudrost progovara i iz prolih

613
U originalu: I had the inheritance from my father, / It was the moon and the sun / And though I roam
all over the world / The spending of its never done.

334
iskustava Pilar koja takoe utiu na Robertova razmiljanja. Pilar voli da govori zato to
je to jedina civilizovana stvar koju ljudi poseduju, dok Robert stie utisak da se nalazi
u uionici u kojoj ona predaje (ibid., 103). Zanimljivo je da je Hemingvej odluio da
neke od pogleda na svet koje je, po svemu sudei, delio sa svojim junacima
(autentinost izbora, vanost govora), stavi u usta ene. Odnos Pilar i Roberta Dordana
nije jednosmeran odnos izmeu uitelja i uenika, ili oca i sina. Robert povremeno
preuzima ulogu staratelja kada se posle njenih queer izliva besa i ljubomore brine za
njeno zdravlje (ibid., 164). Sva njegova ambivalentnost prema ocu izbija na videlo kada
Pilar naziva besramnom sujevernom kukom (ibid., 358). Pred sam in izvrenja
Robertove ratne dunosti da srui most, Pilar ga iskreno i s puno ljubavi hrabri da e sve
biti u redu i da ne treba da brine (ibid., 404).
Nesposoban da se odbrani od seanja na samoubistvo svog oca, Robert Dordan
se rado sea svog dede, a razmiljanje o tome ta bi njegov deda uradio u kriznoj
situaciji mu pomae da iznova pronae snagu u sebi. Robertov deda postaje snaan
oinski model u funkciji zamene pravog oca koga se stidi (ibid., 350). Roman Za kim
zvono zvoni mogao bi se, u izvesnom smislu, smatrati porodinim romanom jer
tematizuje pad porodice, tj. oca (Adair 1989: 430). Osim Pilar i svog dede, Robert ima
jo jednog alternativnog oca. Seajui se jednostavnijeg ivota u Madridu pre panskog
graanskog rata, Robert doziva u seanje i Karkova, ruskog politikog izvetaa,
najhrabrijeg i najilavijeg mukarca koga poznaje, odlinog ukusa za ene (FWBT:
238239). Karkov je novinar koji udi da postane pisac (ibid., 253), te, s obzirom na to
da je poznavalac pisane rei, on uverava Roberta da je to to on pie dobro jer je
potpuno iskreno i veruje da e Robert pisati jo bolje kad doivi izvesna iskustva
(ibid., 257). Upravo u liku Karkova krije se tehnika prerade iskustva u pisanju o kojoj je
Hemingvej govorio, tj. pisanju o neemu to se dobro poznaje, ali i savet bez koga
Robert Dordan ne moe ni da odlui da nastavi da pie i u jednom se trenutku ak
odvai da pie o svom ocu. Madridski hotel u kome upoznaje Karkova i druge
pripadnike Kominterne za Roberta predstavlja upravo ono to mu je potrebno kako bi
zaokruio svoje obrazovanje s njima je nauio kako se stvari zapravo rade, a ne
kakve bi trebalo da budu. Kao to to nije uinio uz biolokog oca, Robert prolazi kroz
inicijaciju mukosti uz pomo hrabrog Rusa i za sobom ostavlja obmanu i lana, naivna
uverenja (ibid., 238239).

335
 Novela Starac i more kontrastira odnos Manolina i njegovog biolokog oca s
odnosom Manolina i njegovog pravog oca Santijaga. Ova razlika od sutinskog je
znaaja za razumevanje figure oca i patrijarhata u Hemingvejevom delu. U vezi s
opasnou bioloke porodice o kojoj je Hemingvej za ivota govorio, Manolin svog oca
smatra ovekom bez vere, neosetljivim na sinovljeve potrebe i vetine. Svog oca mora
da potuje, dok Santijaga voli (OMS: 6). 614 To to Manolinov otac ne deli
Santijagove kriterijume za sportske heroje jedan je od znakova razliitosti vrednosti
dvojice odraslih mukaraca, koja se naroito podvlai kada Manolin uzvikuje da za
njega postoji samo Santijago (ibid., 15).615 Deak bi voleo Santijagu da slui kad ve ne
moe s njim da lovi ribu, dok ga ovaj starac uverava da to to mu je doneo pivo ve
oznaava njegovo postajanje mukarcem (ibid., 7).616 Hemingvejevim obrtanjem uloge
staratelja, Manolin se o Santijagu brine, vodei pre svega rauna da ovaj sauva fiziku
snagu (ibid., 1213) znajui da je Santijagu dosadno da jede (ibid., 19).617 Samo u
trenucima najvee iscrpljenosti Santijago doslovno podsea sebe da mora da jede ili
spava (ibid., 40; 55), u skladu s jakim oseanjem dunosti u konstrukciji hegemone
(amerike) mukosti. Santijago nagaa da je verovatno prvi put poeo da pria sam sa
sobom kad je ostao sam bez deaka (ibid., 27), a deak mu intenzivnije nedostaje u
trenucima najveeg fizikog napora (ibid., 40). Poto su ribu koju lovi ve gotovo u
potpunosti raskomadale ajkule, Santijago razmilja o deaku znajui da ovaj veruje u
njega i to mu daje novu snagu da izdri sve jai bol (ibid., 83). Posle zavretka borbe s
ribom, Manolin plae i gleda Santijagove ruke dok ovaj spava i iznova mu donosi
okrepljenje (ibid., 89). Premda svestan da Santijago nee vie biti u stanju da se iznova
bori na isti nain (ibid., 91), Manolin arko eli da ide s njim na pecanje jer ima od
njega puno toga da naui (ibid., 90). Odnos deaka i starca davno je Leo Gurko objasnio
odnosom tutora i uenika (Gurko 1968: 166). Njihova veza, meutim, prevazilazi okvire
mentorstva imajui u vidu njihovu meusobnu zavisnost deak neguje Santijaga i
prekoreva ga ba kao roditelj svoje dete (Stephens and Cools 2013: 80).
Mnogostrukost Manolinovih uloga ogleda se u tome to je on istovremeno Santijagov

614
Manolinova poniznost pred biolokim ocem mogla bi se videti i u kontekstu kubanske patrijarhalnosti
da je sinovljev ivot pod zakonom oca sve dok se ovaj ne oeni i ne obezbedi sopstveni krov nad glavom
(Sylvester 1996: 256).
615
U originalu: There is only you.
616
U originalu: You bought me a beer, the old man said. You are already a man.
617
Robert Dordan takoe na prvo mesto stavlja dunost, pa tek onda jede (FWBT: 5).

336
uenik, publika, naslednik i ena, a njihova zavisnost prevashodno emotivna (Benson
1969a: 178). Zbog toga to moe biti Santijagov alternativni otac, Manolin zapravo ima
dvostruku ulogu on je istovremeno Santijagov pravi sin i pravi otac. Odnos Manolina
i Santijaga oznaen je snanim patrijarhalnim kodovima istovremeno vie tipova
mukosti herojskom, zajednikom ili onom koja se zasniva na vlastitoj sposobnosti i
snazi.
Hemingvejev roman Ostrva u struji uvodi doppelgnger lika koji igraju slikar
Tomas Hadson (Thomas Hudson) i pisac Roder Dejvis (Roger Davis), junaci graeni s
mnogo autobiografskih elemenata. Hadson se nostalgino sea svoje prve ene u koju je
i dalje zaljubljen i s kojom je dobio jednog sina, radom je nauio da odagna brigu, a
strogom disciplinom da se skrasi, ili da se vie ne svaa sa enama niti da se njima eni.
On konano otkriva i sam ono to su mu supruge govorile da je nemilosrdan jedino u
odnosu prema svom poslu (IIS: 79), ali da makar nikada ne pije dok slika (ibid., 20).
Roder, s druge strane, zna da puca i da se potue kao pravi mukarac i u tui ponizi
drugog mukarca (ibid., 31; 46). Kad god oseti griu savesti zbog svojih postupaka,
Roder voli da se povue i ita (ibid., 49). I mada se prerada Hemingvejeve
autobiografije u fikciju u ovom romanu nastavlja u nedogled, 618 Hemingvej odluuje da
ova dva lika i doslovno spoji kada Roder izabere da provede vreme u Hadsonovoj kui
kada mu dou tri sina u posetu na pet nedelja. Rano u romanu saznajemo da je Hadsonu
umetnost prea od ljudskih odnosa pa i sopstvenih sinova, kada, na primer, razmilja
kako bi njihova slika izgledala dok plivaju (ibid., 69) umesto da aktivno uestvuje u
njihovom ivotu. Dok Roder s Hadsonovim sinovima odlazi u lov na ribe, Hadson ih
pasivno posmatra (ibid., 83). Iako je srean dok je s njima, Hadson istovremeno osea
kako mu sinovi naruavaju rutinu sigurnosti koju je za sebe izgradio (ibid., 95). Dok
srednji sin Dejvid postaje mukarcem lovei muku ribu (ibid., 128), Hadson ponovo na
sebe preuzima ulogu posmatraa, za razliku od Rodera koji Dejvida savetuje kako da
se prema ribi postavi, bodrei ga do kraja (ibid., 114; 119; 133). Za vreme lova deak
Dejvid se oekivano obraa Roderu za pomo, ne svom pravom ocu (ibid., 116). Poto
se borba zavrila, a Dejvid izgubio ribu, deak odlazi s Roderom u etnju, a Hadson
shvata da Roder njegovog roenog sina razume bolje od njega (ibid., 143). Hadson je
jedino u stanju da na sinovljeve radnje reaguje uz pomo umetnosti, te eli da naslika

618
Hadson hrabri Rodera da pie (IIS: 77), kao to je Hemingvej Ficderalda.

337
Dejvidovu borbu s ribom i uini je istinitijom od same fotografije (ibid., 148). I prvi sin
Tom odlazi s Roderom da pije (ibid., 163). Hemingvejev junak Hadson ne uestvuje u
mukim razgovorima i aktivnostima on sinove samo posmatra i posmatrajui ih i
razmiljajui o njima neizmerno voli.
Roman Ostrva u struji prikazuje najveu koliinu Hemingvejeve line grie
savesti zbog odnosa koji je imao sa svoja tri sina. Jedino u ovom romanu njegov junak
Hadson otvoreno ispoljava ljubomoru prema Roderu i objanjava mu da su ivoti
njegovih sinova samo njegova lina odgovornost, jer oinska dunost nije neto to se
na nekog drugog moe prebaciti (ibid., 153). Imajui u vidu da se njegova
samoreprezentacija roda odreuje prema nainu na koji se odnosi prema svojoj profesiji,
Hadson se ne odluuje za stvarni svet i jo vie se povlai u svet umetnosti jer rad za
njega predstavlja sigurnost koju eli da zadri (ibid., 190). Kada mu kasnije dva sina
poginu u nesrei s majkom (ibid., 195), Hadson ali to ih je toliko puno voleo i doveo
se u situaciju da sve izgubi, i iz koje ga jedino sopstvena smrt moe spasti (ibid., 199;
197). Kada mu i prvi sin Tom pogine (ibid., 262), Hadson postaje skuplja tuge (ibid.,
271), kakvim ga jedan uzgredni junak romana nazove. Oajniki srean s mnogim
enama u ivotu, Hadson nikada ni sa kim nije bio toliko srean kao sa svojom decom
(ibid., 286). Posle smrti sinova i oseanja potpune utrnulosti (ibid., 321), Hadson nalazi
smrt kada ga pogodi granata, a on napusti i poslednje ljude koji su ga voleli svoje
drugove iz rata. Figura alternativnog oca u ovom romanu, u kome patnja gotovo
opipljivo narasta do sentimentalizma kog se Hemingvej uasavao, jo vie mrsi odnos
izmeu Hemingvejevog ivota i fikcije. U romanu Ostrva u struji nemamo junaka koji
svog pravog oca menja nekim drugim mukim ili enskim likom koji e tu ulogu
prikladno odigrati. Alternativni pravi otac se, zapravo, nalazi unutar biolokog oca i
neizmerno mu je teko da se za ivota sina i ostvari. Osim to tematizuje Hemingvejevu
linu griu savesti zbog neispunjenih obaveza prema svojim sinovima, ova pria
ukazuje na konstrukciju patrijarhalne mukosti i njenih manifestacija.
U dvema kratkim priama, Putovanje vozom i Kondukter moe se
analizirati odnos oca i sina u kontekstu teme alternativnog oca. U Putovanju vozom
sin Dimi i otac putuju vozom na neko drugo mesto gde se ponovo nee dugo zadrati, i
na tom putu postaju svedoci ubistva. Za vreme neprijatnih scena u vozu, otac ita,
mnogo vie ukljuen u taj izmiljeni svet od tzv. stvarnog sveta u kome bi trebalo da

338
otkloni sinovljeve nedoumice, zatiti ga kada je uplaen i pomogne mu da razume. Otac
mnoge sinovljeve sumnje ne razreava, ukoliko uopte i govori (CSS: 569). Jedinu
utehu koju sin dobija od oca, mada obavijenu velom misterije jer mu otac ne odaje
mnogo, jeste objanjenje da bi poslovicu krv nije voda trebalo razumeti u doslovnom
smislu, to je otac sam iskusio nekada davno kada mu je topla i gusta krv ula u cipele
(ibid., 570). 619 U prii Kondukter i novom iseku iz ivota oca i sina, Dimi
objanjava kondukteru kako njegov otac u tolikoj meri dri sve u sebi da e unititi
utrobu. Na ovoliko ekstremnu emotivno-verbalnu suzdranost retko nailazimo i u
Hemingvejevom delu koje se smatra prototipom muke stegnutosti. Dok otac, svetski
ampion u pijanenju, ita (ibid., 573), kondukter Dord postaje Dimijev alternativni
otac i objanjava mu koje su vetine potrebne da bi se ovek ubio iletom
jednostavnost izvoenja pokreta i sigurnost manipulacije orujem. S obzirom na to da
sline vetine poseduju pravi matadori u borbi s bikovima i pravi pisci, Hemingvej
pokazuje da se u osnovi prave mukosti nalazi, izmeu ostalog, kriterijum
samodovoljnosti, snalaljivosti i vetina upotrebe znanja. Dord Dimija ui da je
pogled na svet jedino to ovek moe dobiti od ivota, kao i da nita nema nikakvu
vrednost (ibid., 575576). On mu, takoe, kazuje kako mukarac od ene moe
oekivati samo dve stvari bolest ili da ga napusti zbog drugog mukarca. Nastavljajui
sa svirepim razbijanjem deakovih iluzija, kondukter pominje ogranieni broj orgazama
u ivotu i oseaj munine posle alkohola (ibid., 577). Oeva neukljuenost i nebriga za
sinovljeva unutranja previranja u sinu izazivaju kovitlac razmiljanja i jaku elju da se
negde skrasi, daleko od mranog i nerealnog i tunog i udnog i poput rezbarenja
klasinog sveta (ibid., 578).
itaoci postaju svedoci kako su alternativni oevi u Hemingvejevom delu katkad
istovetni pravim oevima hladni, nepristupani i okrutni, dok sinovi ude za
patrijarhalnim centrum koji bi im obezbedio sigurnost.

619
U originalu: blood is thicker than water, to doslovno znai krv je gua od vode.

339
6.1.5 Samoubistvo oca

Oslanjajui se, izmeu ostalog, na ideje Sigmunda Frojda i Hevloka Elisa da su

psihoneuroze nasledne bolesti, 620 Hemingvej vremenom postaje opsednut oevim
nasleem. U pismu Hadli Riardson, Hemingvej ne skriva zabrinutost nad zamrenom
prirodom ivota i kae da mu je najvanije da ne poe putem njihovih oeva jer
samoubistvo pre svega vidi kao kukaviluk (SL: 493). 621 U delu Smrt u podne
Hemingvej istie da nema saoseanja za matadorovo kleanje pred bikom, kao ni za
samoubistvo (DIA: 17). Uz svu racionalizaciju ina samoubistva, samoubistvo oca ne
razreava Hemingvejevu ambivalenciju koju prema ocu osea. Veliko je pitanje u kojoj
meri Hemingvej uspeva da snagom pisane rei doivi katarzu, uzimajui u obzir
injenicu da je samoubistvo oca u Hemingvejevom ivotu postalo samoubistvo sina i
pretvorilo se u vrhunski primer Hemingvejeve tehnike prerade iskustva. 622 Sam
Hemingvej, zajedno sa svojim junacima, postaje rtva psihoanalitikih tehnika za
odbranu od iskustva kojih se gnuao.623 Hemingvej, na primer, koristi tehniku izolacije
kada u pismima prijatelje veoma kratko obavetava o smrti svog oca (SL: 291) zbog
ega se stie utisak da oevo samoubistvo ignorie. Hemingvejev obraun s ocem i ivot
u oevoj senci traje sve do njegovog sopstvenog izvoenja ina samoubistva.
Samoubistvo oca, ini se, postaje krajnji primer bezoinskog stanja o kojem govori
Robert Blaj. Ono, naime, pojaava oseanje krivice ne samo sina prema ocu, ve i,
kasnije, roditelja prema sinu. Hemingvejev bes zbog odsustva oca jednom
pasiviziranog od strane ene, drugi put ponitenog smru moemo opisati reima
Roberta Blaja da bes ljudima daje ivotnu snagu, ali im privremeno suava viziju (Bly
1996: 167), imajui u vidu da je Hemingvej krivicu prebacio na majku.624
Tumaenja Hemingvejevog samoubistva ima bezmalo koliko i interpretacija o
njegovom delu, a vana su, izmeu ostalog, za razumevanje Hemingvejevog koncepta

620
U delu Civilizacija i njena nezadovoljstva Frojd ukazuje na injenicu da su psihoneuroze verovatno
nasledne (Freud 2002: 89); Elis se bavi naslednim faktorom mentalnih i fizikih bolesti, kao i moralno
devijantnih obrazaca ponaanja (Mottier 2008: 85).
621
Otac Hadli Riardson je izvrio samoubistvo 1903, a Hemingvejev otac 1928. godine (SL: 494; Re
urednika).
622
Mihail Bahtin samoubistvo vidi kao svesnu smrt kojom ovek zavrava sam sebe iznutra (Bahtin 2012:
24).
623
Definicije ovih i drugih psihoanalitikih tehnika (represija, izolacija, sublimacija, projekcija,
intelektualizacija) videti u Lynn 2001: 173178.
624
Robert Blaj upozorava da se prebacivanje krivice na majku sprovodi vekovima (Bly 1996: 172).

340
rodne performativnosti, kao i prirode rodnog identiteta mukih junaka odreenim
samoubistvom oca. Kenet Lin tvrdi da se Hemingvej konano predao samoubistvu iako
ga je smatrao kukavikim i nemuevnim inom zato to se itavog ivota obraunavao
sa samodestruktivnim oseanjima. 625 On istie da je Hemingvejev unutranji pejza bio
prava nona mora, kao i da je nosio veliko breme anksioznosti koje bi manjeg oveka
odavno savladalo (Lynn 1987: 107). Otac ostaje njegov internalizovani kritiar sve dok
nije odluio da sam sebi oduzme ivot.626 Skot Donaldson Hemingvejevo samoubistvo
razume kao konanu fragmentaciju intimnog i javnog imida koja se pojavljuje kao
rezultat paranoje, depresije i samomrnje (Donaldson 1996: 1415). Gregori Hemingvej
kazuje da je njegov otac, delimino svojom voljom, izabrao nitavilo jer se nikada nije
previe plaio smrti, a udeo je za mirom u ivotu (Hemingway 1976: 118119).
Postoji i objanjenje da je Hemingvej oduvek eleo da postane Santijago, ali da nikad
nije mogao da bude on i ostvari svoju najveu ivotnu pobedu ba pred smrt (Tavernier-
-Courbin 1978: 152). Majkl Rejnolds, meutim, naglaava kako Hemingvejev poslednji
destruktivni in na udan nain potvruje njegovu ljudskost (Reynolds 2000: 48). Erl
Rovit tumai Hemingvejevo samoubistvo kao ironino upravljanje brojnim maskama i
pozama (Rovit 1963: 28). U svetlu istraivanja roda, Mark Spilka njegovo
samoubistvo razume kao izdaju enskog u sebi (Spilka 1984: 139). Po njemu,
androginija je bila Hemingvejeva kreativna snaga s kojom se celog ivota borio, pre
nego je tragino izdao (Spilka 1995: 336). 627 Uz sve navedeno, treba ukazati na
Hemingvejev nada-koncept, princip stalnog mranog prisustva, nitavila i krajnjeg
uasa, protiv koga se borio istim, dobro osvetljenim mestom koje izgleda nije naao.
Hemingvejevo samoubistvo moe se dovesti u vezu s njegovom stvaralakom
sposobnou i umetnou. D. D. Benson kae da Hemingvej bira da ode kao pesnik
i zameni ivot knjievnou (Benson, prema Cerrito and DiMauro 1999: 34). U skladu s
T. S. Eliotovim shvatanjem poezije kao bega od linosti, 628 blii smo uverenjima koja
Hemingvejevo samoubistvo dovode u vezu s njegovom stvaralakom nemoi koja mu je

625
Posle razlaza s Hadli, Hemingvej u pismu upuenom Polin Fajfer navodi da je razmiljao o
samoubistvu, ali je odustao znajui koliko ivot moe biti dobar poto se pakao zavri (SL: 223).
626
Hallengren, A. A Case of Identity: Ernest Hemingway. 2001.
<http://nobelprize.org/nobel_prizes/literature/laureates/1954/hemingway-article.html> 28.10.2010.
627
Mark Spilka smatra da Hemingvej oduzima sebi ivot zato to je sebe smatrao samodestruktivnim
androginim mukarcem (Spilka 1995: 314).
628
T. S. Eliot poeziju ne razume kao oslobaanje od emocije, ve kao beg od emocije, dok poeziju ne
dri izrazom linosti, ve begom od linosti (Eliot 1995: 16).

341
u naletima dolazila u ivotu, kao i shvatanjima da Hemingvej pred kraj svog ivota nije
mogao da odri sliku koju je o sebi i sebi stvorio (Lynn 1987: 593).629 Blisko nam je,
takoe, romantizovano vienje pievog samoubilakog kukaviluka koje pretpostavlja
pisca koji odluuje da sebi raznese glavu zarad umetnosti i ivot napusti uz prasak. Rei
Ernesta Hemingveja jasno pokazuju kada ima smisla da pisac prigrli smrt:

ta ako vie ne moe da odgovara zahtevima koji ti se postavljaju, ako

ne moe vie da se ukljuuje, ako si istroio sve svoje snove? ampion
ne moe da se penzionie kao bilo ko drugi. Kako onda, doavola, moe
pisac da se penzionie? Javnost mu nee to dozvoliti. Kada ovek izgubi
centar svog bia, onda izgubi i svoje bie. Penzija? To je najgora psovka
u engleskom jeziku. Ona te polako priprema za grob. Ako ne mogu da
postojim pod mojim uslovima, tad je postojanje nemogue. Upravo tako
sam iveo i tako moram da ivim ili neu iveti.

(Hemingway, prema Hotchner 2008: 122)630

Analizirajui intimnu tetu koju otac sinu moe da nanese na primeru prie
Indijanski logor, Liza Tajler raspravlja o sposobnosti empatije i s tim u vezi o izboru
junaka Nika da svoja oseanja prema Indijanki koja se poraa izgradi po oevom
modelu, zbog ega bira objektivnost, samokontrolu i nezainteresovanost. Osim da
indijansku enu dri nebitnom, Nik je imao jo barem dva izbora mogao je da se
povee s njenim bolom, preda se njenom identitetu i prestane da postoji, doslovno i
metaforino; ili da uje njeno vritanje, uoi vanost njene patnje i pokua da se s njom
povee (Tyler 2006: 39). Uzimajui u obzir ideju somatofobije feministike filozofkinje
631
Kerol D. Adams (Carol J. Adams), koju u Hemingvejevom delu najee

629
Osim to razlog Hemingvejevog samoubistva pronalazi u njegovoj stvaralakoj sterilnosti, arls
Bukovski (Charles Bukowski) u pesmi Mrnja za Hemingveja (the hatred for Hemingway) okrivljuje
i Hemingvejevu kritiku (Bukowski 2007: 243). Aribald Makli povodom Hemingvejeve smrti pie
pesmu Hemingvej (Hemingway), koja u originalu glasi: Oh, not inexplicable. Death explains, / that
kind of death: rewinds remembrance, / backward like a film track till the laughing man / among the lilacs,
peeling the green stem, / waits for the gunshot where the play began; / rewinds those Africas and Idahos
and Spains / to find the table at the Closerie des Lilas, / sticky with syrup, where the flash of joy / flamed
into blackness like that flash of steel. / The gun between the teeth explains, / The shattered mouth foretells
the singing boy (McLeish, prema Patterson Miller 2002: 1718).
630
U originalu: What if you can no longer measure up, no longer be involved, if you have used up all
your fantasies? A champion cannot retire like anyone else. How the hell can a writer retire? The public
wont let him. When a man loses the center of his being, then he loses his being. Retire? Its the filthiest
word in the English language. Its backing up into the grave. If I cant exist on my own terms, then
existence is impossible. That is how I have lived and must live or not live.
631
okantno oseanje neprijateljstva prema marginalizovanom drugom (ene, deca, nenormativni
mukarci i ivotinje).

342
predstavljaju Indijanke, sam Nik Adams, konji i kobile, Liza Tajler istie kako je odnos
prema patnji u ovoj prii rodno obojen jer vrsta empatije zavisi od pola rtve bola (ibid.,
38). Hemingvej se od oca rano uio potiskivanju emocija i dostojanstvenom podnoenju
bola. Da Nikova naruena sposobnost empatije potie upravo iz detinjstva i odnosa s
ocem, 632 vidi se u oevim usputnim objanjenjima radnji koje kao lekar izvrava na
poroaju ene. Uprkos njenom vritanju, a onda i utnji i bledilu prouzrokovanim
bolom koji trpi, otac smireno obavlja radnje koje mora, see i zaiva joj utrobu, ini se,
bez trunke saoseanja, a onda, po samoubistvu njenog mua kojem je Nik takoe bio
svedok, isto tako neukljueno i kratkim reenicama odgovara na Nikova pitanja o
razlozima itave te situacije (CSS: 6869). Iz drugaije perspektive, prostor u kome se
ena poraa moe se smatrati arenom u kojoj se odvija borba za muki autoritet, s
obzirom na to da muki identitet predstavlja performativni in koji se izvodi pred
publikom koja procenjuje (Strychacz 1989: 247248). Sama operacija jeste naroiti in
izvoenja u kojoj uestvuje otac (lekar, beli mukarac) i insistira da njegov sin posmatra
njegovu vetinu. Umesto tradicionalnog tumaenja koje se oslanja na tezu da
Hemingvej podrava maskuline stereotipe, Tomas Striha naglaava Hemingvejevu
transgresiju u prikazivanju samoubistva indijanskog oca/mua koji publici ne
dozvoljava da bude svedok njegovoj degradaciji indijanski otac pravi ritual od svog
samoubistva jer lekaru dodeljuje ulogu posmatraa, i pokazuje da njegov autoritet nije
konaan (ibid., 249). Autoritet lekara moe biti samo trenutan, zavistan od okolnosti i
uloga koje mu se dodeljuju, a ne neku optu mukost. Nikova pitanja u vezi s pragom
bola mukaraca i ena, ili ivota i smrti, ostaju nerazreena, Nik ne dobija sigurnost
koju trai, a njegov otac prestaje da bude autoritet koji sin oekuje.
Oslanjajui se na koncepte Meri Daglas, Defri Mejers upozorava da mu
indijanske ene preuzima na sebe njenu slabost i njenu krv asocira sa sopstvenom smru
zbog toga to je rtva verovanja da je trudna ena neista i ranjiva (Meyers 1988: 217).
Ovaj Hemingvejev kritiar ukazuje i na uticaj Ser Dejmsa Frejzera i njegove koncepte
sujeverja i opstanka na Hemingvejevo delo indijanski mu ostaje u zasebnom prostoru
kako bi potvrdio svoje oinstvo, osetio enin bol i zatitio novoroenog sina. Poto je
Indijancima potrebna strunost belih mukaraca koji su primorani da se prema trudnoj

632
Bernard Oldsi kae da je Nik jo uvek vezan pupanom vrpcom za oca, ne majku (Oldsey, prema
Tyler 2006: 50).

343
eni brutalno ophode, njen mu ne moe da podnese njeno skrnavljenje, enina krv
postaje njegova rana, a on se samokanjava zbog povrede tabua (ibid., 219).
Feministika kritiarka Kejt Milet, takoe, u jednom segmentu Politike polova analizira
patrijarhalne tabue usmerene protiv ena i kae da su u religiji, kulturi i knjievnosti
iroko rasprostranjene ideje o neistoi enskih seksualnih funkcija, kao i da se na
enske genitalije gleda kao na ranu enine kastracije (Millett 2000: 47). Hemingvej
ovom priom postavlja pitanje nestabilnosti rasnog i rodnog identiteta, ali i pitanje
govora, tiine i medicine. Osim to se samoubistvo tradicionalno smatra kukavikim
inom, indijanski mu sebi preree grkljan bez glasa, tiho, to se direktno moe
suprotstaviti ujedu njegove ene i snazi koju on pretpostavlja.633 Podnoenje bola bez
zvuka, s druge strane, moglo bi se smatrati stoikim podnoenjem bola, ili stoicizmom
vrednim divljenja (Flora, prema Lizut Helstern 2000: 66).
Nik u prii Oevi i sinovi je pisac koji se pisanjem oslobaa stvari koje ga
tite. Jedina stvar o kojoj jo uvek nije spreman da pie jeste samoubistvo oca, iako
esto o tome razmilja, a naroito sada kada je i sam otac. Njegova razmiljanja o ocu
skopana su s pitanjem naslednih porodinih gena to se vidi kada Nik uverava sebe da
nema nieg zajednikog s ocem. Nik osea veliki pritisak sopstvenog oseanja krivice
zbog oeve smrti, ali istovremeno daje (samo na povrini okrutan) podatak da su
pogrebnici oevo lice dobro sredili posle samoubistva, aludirajui na uasan oev
fiziki izgled poto se ubio (CSS: 371).634 Hemingvej deli teak zadatak s nekim svojim
junacima kako predstaviti kukavikog oca koga je toliko voleo i kako konano
tumaiti sopstvenu oseajnu ambivalenciju prema njemu. Oslobaanje od ovog
naroitog tereta na papiru, meutim, Hemingveju se nije dogodilo. Naprotiv, ini se da
je postalo mnogostruko, tj. ne vie samo njegovo lino iskustvo, ve i iskustvo njegovih
junaka.635 Sin oev put srama ne zaboravlja iako eli, i, konano, dolazi do otupelosti

633
Samoubistvo Indijanca katkad se tumai i njegovom srameljivou ili porazom pred medicinskim
napretkom belaca. Primitivni carski rez koji doktor izvodi u prvoj deceniji XX veka bila je napredna
medicinska tehnologija. Iako su se operacije abdomena radile vekovima, tek pred kraj XIX veka smrt
porodilje prestaje da bude izvesna. Mo Nikovog oca predstavlja spoj njegove vetine baratanja noem i
nove tehnologije (Lizut Helstern 2000: 68).
634
Hemingvej isto kae za svog biolokog oca. Kao to Hemingvej u nekim svojim pismima samo kratko
obavetava o oevom samoubistvu, njegov junak gospodin Haris (Mr. Harris) u treem delu prie
Priznanje vajcarskoj (Homage to Switzerland) isto ini, nagovetavajui pritom da takav in nije
oekivao (CSS: 331).
635
Junak u romanu Ostrva u struji samoubistvo smatra putem zaborava (IIS: 157).

344
bola o kojoj govori Robert Blaj u kontekstu nezavrenog procesa inicijacije kada oca
nema.
Roman Za kim zvono zvoni predstavlja moda i najpoznatiji primer samoubistva
oca u Hemingvejevom delu. Kad Robert Dordan prvi put spomene (ba Mariji) da mu
se otac ubio, on to ini nekako uzgred, ali navodi mogui razlog tog ina otac je to
uinio kako bi izbegao muenje (FWBT: 70). Posle sve veeg oseanja dunosti
prema zadatku koji mu je poveren, kao i mnogih drugih dogaaja i sopstvenog
prekomernog razmiljanja, Robert, po ko zna koji put, uverava sebe da ne bi trebalo da
brine niti postane rtva straha koji bi potom zarazio i druge. Upravo u trenucima
najvee sumnje u ishod svog profesionalnog cilja u ratu, on crpi snagu iz seanja na
dedu i njegovu sablju, ali istovremeno pomilja kako bi se on i deda u oevom prisustvu
oseali osramoeno. U opirnom unutranjem monologu Robert Dordan deli svoja
razmiljanja o samoubistvu sa itaocima. On veruje da ovek ima pravo da to uradi, ali
otkriva da se on sam ne slae s tom idejom i dolazi do zakljuka da bi ovek koji je u
stanju da se ubije morao biti okupiran sobom (ibid., 347350). Sad ve opsednut oevim
nasleem, Robert eli sebi da dokae da je drugaiji od oca. On ocu ne dodeljuje epitet
kukavice na maternjem jeziku (coward) (ibid., 351), ve to ini na panskom (cobarde),
plaei se da bi taj epitet verbalizacijom mogao da postane jo jai i tako obuhvati i
njegov identitet. On kae da oca razume, oprata mu, saaljeva ga, ali da ga se
prevashodno stidi (ibid., 352). Smatrajui bes gorim od straha, Robert pokuava da
odagna sve nemuke emocije i ne prestaje da se plai da kojim sluajem ne postane
kukavica kao otac (ibid., 402). Posle trenutka slabosti, uveren je da u sutini nije
kukavica (ibid., 406). Kada biva ranjen i ostaje sam u nadljudskim bolovima, Robert
Dordan ali to mora da napusti svet za koji se vredi boriti (ibid., 485) i razmilja
kako moe biti srean zbog ubrzanog procesa uenja o ivotu (ibid., 486). Smatrajui da
je umiranje loe samo ukoliko predugo traje, a bol postane poniavajui (ibid., 487),
Robert se najvie pribliava taki kada bi mogao da uradi isto to i njegov otac jer ni
sam nije dobar u podnoenju bola (ibid., 488). Prozom koja gotovo doslovno sugerie
ubrzano lupanje srca i previranja oveka koji nije siguran da li je u stanju da svoja
uverenja ne izneveri, Hemingvej ini da se ovaj njegov junak obrati i samom itaocu

345
oajniki traei razumevanje ina samoubistva koji e moda izvriti. 636 Molei se da
ga drugi ubiju pre nego i dalje nastavi da se bori sa samim sobom, Roberta Dordana ti
drugi ugledaju i izbavljaju iz nedoumice (ibid., 490). Proveo je ivot borei se s oevom
figurom, samo da bi joj se pred smrt najvie pribliio. Kroz lik Roberta Dordana
Hemingvej pokazuje da ne postoji mukost po sebi, ve samo performativna izvoenja
mukosti u koja se ubraja i samoubistvo oca.
Hemingvejeva proza istie vanost figure oca i pokazuje svu kompleksnost
odnosa oca i sina. U njoj sin uvek usmerava pogled ka patrijarhalnom ocu i gotovo bez
izuzetka postaje rtva oseajne ambivalencije koja raa divljenje, potovanje, strah,
nevericu, osramoenost ili mrnju. al Hemingvejevih junaka za vrstim oevim
autoritetom samo je jedan od znakova da su vrednosti pravog patrijarhata poljuljane, ali
da istovremeno postoji mogunost njihovog ponovnog uspostavljanja. Ukoliko sledimo
nit promiljanja Artura Milera o frustraciji sina ili propasti moralnog autoriteta,
Hemingvejevi junaci-sinovi ne ele samo da zbace autoritet, ve i da konstituiu svet iz
poetka .

6.2 Normativna mukost i pravi mukarci

Normativna mukost u Hemingvejevom delu obuhvata muke junake koji su

nosioci dominantne kulture ili privilegovane forme maskuliniteta patrijarhata,
falocentrizma, heteroseksizma. Uz ovako oznaene prave mukarce Hemingvej
istovremeno upuuje na nunost revizije pojednostavljene slike heroja u svom delu, u
kome se pravi mukarci moraju tumaiti zajedno s pasivnim ili s onima koji su u
stalnom procesu postajanja mukarcem. Kategorije pravi ili pasivni/nepravi mogu se
shvatiti samo uslovno, s obzirom na to da u Hemingvejevom stvaralatvu nisu datost,
ve fluidno kretanje. Analizom koja sledi pokuaemo da pokaemo da Hemingvej
dosledno ispituje proces izgradnje mukarca, pre nego mukarca u smislu konanog,
gotovog proizvoda.
Leo Gurko veruje u postojanje jednog Hemingvejevog heroja, te kae da su svi
Hemingvejevi junaci u biti jedan isti mukarac (Gurko 1952: 373). Defri Mejers

636
U originalu: Listen, if I do that now you wouldnt misunderstand, would you? (FWBT: 488); I
think it would be all right to do it now? Dont you? (ibid., 489).

346
Hemingveja smatra nastavljaem Dozefa Konrada kada su u pitanju teme stoicizma,
herojskog etosa, asti ili pobede u porazu (Meyers 1990: 188). Filip Jang Hemingvejevo
podravanje muke strane u prii naziva hirovitim antifeminizmom (Young, prema
Fetterley 1978: 11). Njegova teorija o Hemingvejevom junaku s kodeksom (the code
hero) pretpostavlja kod po kome bi heroj mogao da nastavi da ivi po svojim pravilima
u svetu nasilja, nereda i bede u kome se obreo. Hemingvejev junak s kodeksom
podrava izvesne principe asti, odvanosti i istrajnosti, koji u ivotu punom tenzije i
patnje ine oveka mukarcem u bici zvanoj ivot, i pokazuje dostojanstveno dranje
pod pritiskom (Young 1964a: 18). 637 Hemingvejevski heroj neguje tipino muke
vrline, tei kodu i svom ovrivanju putem nemilog iskustva. 638 Iako u samom
Hemingvejevom delu nema jasne verbalizacije hemingvejevskog koda, unekoliko se zna
koje osobine on podrazumeva: ljubav, ne samo strast, prema eni; ast i odanost meu
drugovima ili saborcima; stoicizam; odvanost; rezignaciju, ali ne lini poraz;
izbegavanje sentimentalizma ili prekomerne emocije; nunost linog izbora; samostalno
utvrivanje istine; ponos; samodisciplinu; prezir prema lanim vrednostima (Hand
1966: 871). Malkolm Bredberi hemingvejevskog heroja vidi kao heroja s iskustvom koji
se nalazi u stalnom konfliktu izmeu ostataka romantine nade i rastueg oaja
(Bradbury 1992: 104). Robert P. Voren ga objanjava pojmom onog koji je uveden u
lanstvo (the initiate), a koji predstavlja odreeni tip plemenitog paganskog mukarca
koji pokuava da ivi u sutinski neprijateljskom paganskom svetu i rukovodi se
mukim vrlinama asti i potenja (Warren, prema Glasser 1966: 453). Prelazei na nivo
Hemingvejevog celokupnog pisanja, Markus Kanlif (Marcus Cunliffe) istie da se
Hemingvejev stil moe izjednaiti s pomenutim kodom jer se vodi emotivnom i
govornom uzdrljivou (Cunliffe 1955: 272).
Hemingvejev herojski junak se unekoliko transformisao od poetka do kraja
pievog stvaralatva. Jo se krajem ezdesetih godina prolog veka primeuje da
Hemingvej stvara poseban tip modernog heroja heroja koji funkcionie unutar fasade
antiheroja (Gurko 1968: 65). Sam Hemingvej naglaava kako zapravo pravih heroja u

637
Definiciju junaka s kodeksom Filipa Janga videti u Young 1964b: 11. Osim to govori o junaku s
kodeksom, Jang pominje i adamsovskog junaka (otelotvorenog u liku Nika Adamsa), ali strogo
razgranienje izmeu ova dva tipa ne moe se napraviti. Jang objavljuje izdanje pria pod nazivom Prie
o Niku Adamsu (The Nick Adams Stories, 1972), dok ideju heroja predstavlja javnosti jo 1952. godine.
638
Dejvid Lod (David Lodge) kae da su se mnogi bavili pitanjem hemingvejevskog junaka s
kodeksom (Lodge 1971: 45).

347
Prvom svetskom ratu nema svi mukarci nude svoja tela, samo su neki odabrani i svi
pravi heroji su mrtvi (SL: 19; 21). U jednom od pisama Hemingvej pominje neto to se
moe tumaiti neizostavnom osobinom hemingvejevskog tzv. pravog mukarca
639
obavezu da se preivi (ibid., 843). Hemingvejev poziv na dostojanstveno
podnoenje bola jeste pokuaj borbe protiv nehumanog i bezbonog sveta u kome su se
ljudi obreli. Ali, ne samo to. Iako je poraz izvestan, hemingvejevski heroj insistira da
bude poraen pod sopstvenim uslovima (Brooks 2008: 520). Biti hemingvejevski heroj
znai uiniti vie od drugih mukaraca, izloiti se veoj opasnosti i rizikovati
mogunost poraza (Gurko 1968: 165). Hemingvejevi pravi mukarci poseduju jo neke
odlike: oslanjaju se na koncept miiavog hrianstva koji povezuje hrianski duh s
mukom estinom, samokontrolom i spremnou na borbu, i internalizaciju
ruzveltovskih640 vrednosti vrstine, muevnosti i borbenosti.
Moda bi se sve pomenute osobine mogli obuhvatiti pojmom potpune
mukosti (Strychacz 2003: 7), mukosti koja zapravo ne postoji jer se mukost izvodi.
Premda svestan da potpuna mukost moe biti samo fantazija, Hemingvej svojim
junacima dodeljuje izvestan stepen muke autonomije, elje za nezavisnou i tihog
trpljenja. Pitanje pravog mukarca u Hemingvejevom delu skopano je s pitanjem u
kojoj meri hemingvejevski junak moe samostalno da dela, bez pripadanja kolektivnosti.
Nejasne su i fluidne granice hemingvejevskog koda, dok znaci potvrivanja muke
potentnosti istovremeno mogu biti i znake njenog uruavanja. Junaci prave mukosti u
Hemingvejevom delu uvek se iznova moraju dokazivati pred sobom i drugima. U
daljoj analizi pokuaemo da objasnimo na koji nain Hemingvejevi pravi mukarci ne
predstavljaju jedan tip. Hemingvejevo delo predstavlja specifinu meavinu razliitih
tipova pravih mukaraca, sastavljenu iz raznolikih drutvenih konstrukcija mukosti, pre
svega onih s kraja XIX i poetkom XX veka.

639
Hemingvej isto pokazuje kada kae: Napoleon je bio pobednik. ta ti zapravo moe nauditi kad si
pobednik? (Hemingway, prema Bruccoli 1986: 19).
640
Teodor Ruzvelt predstavlja hipermaskulinu figuru koja, pretvarajui se iz kauboja u vojnika, nalazi
svoje mesto u Hemingvejevoj prozi (Bak 2010: 85).

348
6.2.1 Sami a sreni: Hemingvejevi Robinzoni

Mnogi Hemingvejevi junaci uivaju dok su sami, daleko od ena, bioloke

porodice ili drugih tzv. omi oko vrata. ezdesetih godina XX veka, Lesli Fidler
ukazuje na injenicu da klasici amerike knjievnosti govore o begu mukih junaka od
zrele heteroseksualnosti, tj. ena. Po njemu mukost oznaava slobodu, kretanje i
avanturu, a ene obmanu, stagniranje i civilizaciju (Ehrenreich 1995: 286). Simon de
Bovoar smatra da mukarci zaziru od ena jer ih podseaju na smrt (De Beauvoir
1979b: 340). Iako se ne bismo sloili da Hemingvej predstavlja tematski ogranien
prostor u svojim delima, delimo miljenje da Hemingvejevi mukarci ponekad ine
svet pun Robinzona koji ive na pustim ostrvima (Edel 1962: 170). Izvesne
Hemingvejeve prie bi se, u izvesnom smislu, mogle smatrati robinzonadama, iako
mahom trenutnim, jer prikazuju pojedince u stanju izolacije od ljudskog drutva.
Ambijent je vaan u svakoj Hemingvejevoj prii. Neko nepoznato okruenje tu
postaje svet istote ili zamena za dom, posebna meavina divljine i prefinjenosti
(Monk 1978: 135139). Prirodu u Hemingvejevom delu obino ine ume, potoci i
brda, tj. mesta obnove i bega od drutva, koje se u performativnom kljuu mogu nazvati
arenom iskustva (Gurko 1968: 61). Hemingvejevi junaci, meutim, ne ostaju u prirodi
zauvek, tj. njihov beg je vremenski ogranien. Ima u Hemingvejevom delu i rusoizma u
smislu isticanja lepote pejzaa i traganja za autentinom linou van civilizacije. Osim
to priroda za Hemingveja oznaava primitivne vrednosti slobode i samodovoljnosti,
njegova proza proeta je naroitom erotikom mesta Hemingvej feminizuje divljinu i
voli tlo o kojem pie (Beegel 2000: 55; 57).641 Miigan, panija, Ki Vest, Afrika ili
Kuba predstavljaju melem koji valja odbraniti od surovosti (ibid., 58; kurziv A. . K.)
i koji se u Hemingvejevom delu ogleda u motivu zova divljine.
U gotovo potpuno spaljenoj zemlji Nik u prii Velika reka sa dva srca
pronalazi jedno sauvano mesto na kom podie ator i dolazi do eskapistikog oseanja
neizmernog uzbuenja u samoi. Sada, na dobrom mestu, Nik se predaje starom

641
Suzan Bigel ali to vanost prirode za Hemingvejevu prozu u kritici nije shvaena na vreme, naroito
Hemingvejeva veza s idejama Luja Agasija ili naturalistikom tradicijom s kojom se upoznao preko oca.
Hemingvej ideju o ovekovoj nunoj osami usvaja i preko Emersona: u umi zauvek vlada mladost; u
umi ljudi iznova pronalaze razum i veru; potovalac prirode jeste osoba meusobno usklaenih spoljnih i
unutarnjih ula; priroda ima lekovito dejstvo; reka podsea na kretanje svih stvari; priroda je metafora
ljudskog uma. Navedeno prema: Emerson, R. W. Nature. <http://oregonstate.edu/instruct/phl302/texts/
emerson/nature-emerson-a.html#Chapter%20I> 27.04. 2014.

349
oseanju sree i spokoja (CSS: 167; 164), ne verujui ni sam ekstazi kojoj se predao
(ibid., 168) i zbog koje ak poinje da osea muninu (ibid., 177).642 Analizirajui ovu
priu, Lesli Fidler naglaava neartikulisanu sentimentalnost glavnog junaka koja
postaje suvie nelagodna jer puca od iste maskuline ljubavi (Fiedler 1960: 351).
Malkolm Kauli istie temu bega od realnosti koja je postala uasna, kao i natprirodnu
vrednost koju pecanje za Nika oznaava. Po njemu, Nik se predaje egzorcizmu (Cowley
1962: 4243). Nik se na dobrom mestu obraunava s nonim morama drutva, ratom i
enama, dok odmara, pui, pije kafu, spava, razmilja, lovi i sea se deakih sanjarenja
o budunosti (CSS: 169). Gubitak raja jedna je od stalnih tema Hemingvejevog dela.
Njegovi junaci nalaze se u potrazi za pastoralnim skrovitem koja bi se mogla
izjednaiti s potragom za linom celovitou (Sanderson 1996: 175). Hemingvejev raj
moe poprimiti oblik transcendentalnog ujedinjenja s prirodom, kao to se u drugim
delima izraava fantazijom androginog spajanja junaka i junakinje u ljubavi (Marija i
Robert Dordan u romanu Za kim zvono zvoni).
Da se pria Velika reka sa dva srca moe dovesti u vezu s femininim vidi se u
njenom drugom delu kada Nik odluuje da ipak ne ue u movaru. Oslanjajui se na
uverenje Keneta Lina po kome movara predstavlja mrano feminino mesto ili
pretnju majinskog, En Patnam (Ann Putnam) kae da u ovoj prii dolazi do sudara dva
znaenja prirode koja se inae javljaju u Hemingvejevom delu prirode kao dareljive
majke i prirode kao ljubavnice koju treba pokoriti (Putnam 2002: 113114). Rajska
priroda se ovde prikazuje u kontrastu s tamom movare u kojoj se nita jasno ne vidi.
Ukoliko movara predstavlja ensko drugo, a pecanje muku aktivnost kojoj preti upad
enskog, onda postaje jasno da po Hemingveju pisanje ne bi smelo da iskljui enskost
jer do pisanja tada ne dolazi (ibid., 124126).
Nik ne uspeva da bilo ta napie jer odluuje da nema posla s movarom.
Znajui da je barem na kratko zatien od rata, sveta i ena, Nika odbija ideja da gaca
po vodi koja mu dolazi do pazuha (CSS: 180). Nik predstavlja onaj naroiti tip
Hemingvejevog junaka koji je srean ukoliko je sam sa sobom, u eskapistikom
okruenju koje za njega donosi element duevne terapije (Durham 1976: 428). Nikovo

642
Tomas Striha smatra da su u ovom kontekstu Nikovi duhovni preci ameriki transcendentalisti
Emerson i Toro (Strychacz 1996: 82). Meutim, Hemingvej u Zelenim bregovima Afrike pominje da
nikada nije mogao Toroa da ita, ali da to nita ne znai jer nije mogao da ita ni druge naturaliste osim
ukoliko nisu bili veoma precizni, a manje literarni (GHOA: 15).

350
dobro mesto je ono koje je sam stvorio, u izolovanom prostoru u kome je sam sebi
dovoljan, ali uvek uz saznanje da je u specifinoj sprezi s prirodom koja ga okruuje.
Nik moda bei od rata ili ena, ali uiva u sopstvenim oseanjima proizvedenim
pecanjem van tame movare. Ukoliko priu itamo u kontekstu teme skrovita ili bega
od sveta ena (Odlsey 1963: 183), Nik je predstavnik one normativne mukosti koja se
zasniva na potpunom razdvajanju mukog sveta od enskog i koja pretpostavlja
samodovoljnost, samokontrolu, snalaljivost i smirenost due.

6.2.2 Homosocijalnost sveta mukaraca

Homosocijalna sredina u Hemingvejevim tzv. mukim priama podrazumeva

idilini beg junaka od trenutnog doivljaja stvarnosti, kao i proterivanje ili izbacivanje
junakinja. Na primeru romana Zbogom oruje Dudit Feterli pokazuje da smrt ene u
Hemingvejevom delu mukarca oslobaa odgovornosti uloge mua i oca (Fetterley
1978: 60), ime implicira da su mukarci najsreniji bez ena. Lesli Fidler istie da je
tema deatva stalno mesto u amerikoj prozi jo od Dejmsa Fenimora Kupera (Fiedler
1960: 175). Hemingvej se, po njemu, savreno uklapa u ovaj model knjievnosti jer je
najbolji kada prikazuje muki svet bez ena (ibid., 304). Daleko od kunog i
graanskog ivota, Hemingvejevi junaci su u toj Nedoiji mukaraca bez ena
ponovo deaci, svojevrsna meavina dvojice junaka Marka Tvena Tom Sojera (Tom
Sawyer) i Haklberi Fina (Huckleberry Finn) (Fiedler 2008: 96). 643 Lesli Fidler
objanjava da su u Hemingvejevom delu prisutna dva tradicionalna tipa izbegavanja
kunog ivota ribarenje i odlazak u rat, dok, s druge strane, ivot u civilizaciji sa
sobom nosi obavezu enskog prisustva, a Hemingvej ne zna ta da radi sa svojim
enskim junakinjama osim da ih odvede u krevet (ibid., 305). Hemingvej u pismima
esto poziva svoje prijatelje da se manu kue i pou s njim na pecanje (SL: 343),644 ili
priznaje da mu je druenje s mukarcima drae, jer s enama uvek upadne u neki
problem (ibid., 535). Naglaavanjem mukog druenja i nunog odsustva ena
Hemingvej gradi autorski imid mao mukarca. Njegova dela odiu jakim oseanjem
muke prisnosti i drugarstva (Ong 1995: 50), a njegovi junaci bez ena i dece ive

643
Zanimljivo je da Robert Vilson, jedan od Hemingvejevih junaka iz prie Kratki sreni ivot Fransisa
Makombera, kae kako su ameriki deaci-mukarci udna vrsta (CSS: 26).
644
Hemingvejevo pismo iz 1931. godine u kome se obraa prijatelju i slikaru Voldo Pirsu.

351
muki avanturistiki ivot pirata (Ferrell 1984: 142) i pribegavaju tipino mukim
ritualima: pijanenju, lovu, fizikom obraunu ili voenju ljubavi (Bradbury 1992:
104). U slikanju svog mukog fiktivnog sveta, Hemingvej se oslanja i na deksonovski
(Andrew Jackson) 645 kult mukosti iz sredine XIX veka koji se, insistirajui na
samokontroli i samodovoljnosti mukaraca, otro suprotstavlja svakoj vrsti rodne
nestabilnosti, seksualnog odstupanja od norme ili rasne drugosti. Ameriki predsednik
Endru Dekson postaje mitologizovani simbol novog amerikog identiteta mukarca,
time to odbacuje enskost, slabost ili homoseksualnost (Greven 2005: 45).
Pokuaemo, meutim, da pokaemo da se ovaj tip mukosti, zajedno s
ostalima, esto pretvara u svoju suprotnost. Uporedo s borbom protiv neprihvatljivih
kategorija institucionalizuje se homosocijalnost koja sa sobom nosi stalnu
homoerotinost. Nenormativna heteroseksualna elja podjednako je opasna za
normativnu mukost kao i sama homoseksualnost (ibid., 68). Heteroseksualni, beli
mukarci antebellum perioda646 enu izlau mukom pogledu, te posledino pogled koji
od mukarca ini erotini objekat preti da mu oduzme mo koju ima, tj. da ga lii
mukosti (ibid., 910). Homosocijalizacija Amerike XIX veka stvara paniku u vezi s
mnogostrukim formama seksualnosti u koje se ubrajaju prostitucija, onanija, sodomija i
druge vrste neumerenosti (ibid., 17). Homosocijalizacija dovodi do sve vee pojave
autoerotinosti i homoerotinosti zbog ega se meu muko-mukim odnosima javlja i
vea mogunost za jaanje homoseksualnosti (ibid., 2425). S obzirom na to da se
Hemingvej oslanja na nasleene drutvene prakse XIX veka,647 njegovo delo pokazuje
prisustvo homosocijalizacije i raznorodnih fobija od nenormativne mukosti. Podruje
prijateljstva meu mukarcima jeste homoerotino objavljuje se javno i ne skriva se za
razliku od omraene homoseksualnosti (male 2011: 153). Trebalo bi ipak razumeti da
heteroseksualno normiranje tei ka stalnom stvaranju potkulturnih prostora, ukljuujui
i muko-muke odnose (ibid., 156). U skladu s tim, institucionalizacija modernog tzv.
normalnog mukarca podrazumeva pravu muevnost simbolizovanu u slici zdravog
drutva (Mosse 1996: 133134). Poto je moral skopan s fizikim bolestima (ibid.,
138), mukarci su u stalnoj opasnosti da budu pogreno oznaeni. Na poetku XX veka

645
Endru Dekson ameriki predsednik od 1829. do 1837. godine.
646
Od 1781. do 1860. godine.
647
Do deliminog odvajanja mukih i enskih prostora dolazi jo u XVI veku (da bi se u XVII veku
ponovo spojili) kada se stvaraju obrisi mukog habitusa, tj. muko-muke socijabilnosti, npr. u
gostionicama (male 2011: 106).

352
mukarac je sklon beanju od tereta kue, ali je zato u izriito mukom okruenju
mogao biti optuen za homoerotinost (ibid., 144). O znaaju homosocijalnosti za
potvrivanje patrijarhata govori i Lis Irigaraj kada homosocijalnu elju tumai kao
potisnutu seksualnost koja se u svojoj sutini tie odnosa meu mukarcima i sprovodi
putem heteroseksualne razmene ena (Butler 2006: 55).
Heteroseksualnost i homoseksualnost u Hemingvejevom delu prepunom
homoerotine tenzije (Bak 2010: 194) uvek su fluidne kategorije (ibid., 221) imajui u
vidu da je Hemingvej gajio mnogo vie homosocijalne elje nego to je eleo da
prizna (ibid., 190).648 Poto su se muko-muka prijateljstva odlikovala svojevrsnom
romantinom aurom, tj. esto su jako podseala na branu zajednicu osim po odsustvu
seksualne aktivnosti (Rotundo 1993: 7980), Hemingvejev muki svet treba videti u
kontekstu ambivalencije prema porodinom ivotu i enama, kao i nostalgije za
mladikim ivotom pre braka. Hemingvejevo potiskivanje enskog uticaja, takoe, treba
itati u svetlu sve nestabilnijih definicija normativne mukosti (Spilka 1995: 6364).
Hemingvejev muki svet prikazuje sve pomenute uticaje drutvenokulturno naslee
devetnaestog i krizu maskuliniteta s poetka dvadesetog veka, izazvanu izmenjenim
okolnostima, tj. prevashodno pojavom Prvog svetskog rata i Nove ene.
Pria Trodnevni vetar uvodi tipino hemingvejevsku temu eskapistikog
mukog sveta kada Nik provodi vreme u kolibi svog prijatelja Bila i s njim razgovara o
piu, sportu, knjigama i oevima. Iako odluan da se napije i zaboravi na raskid s
Mardori i svoju griu savesti, Nika alkohol naputa ostavljajui ga samog (CSS: 91).
Koliko god se trudio da se izmesti iz sebe, Nik vidi sopstveni odraz u ogledalu i svoje
lice koje mu se odatle kezi (ibid., 89). Da je njegov eskapizam uzaludan pokazuje nam
Nikova i Bilova elja za jo jaim eskapizmom kada mataju da odvedu omiljene pisce
na pecanje (ibid., 88). Poto ga misli o realnom ivotu opsedaju i dalje, Nik predlae jo
alkohola ili plivanje, ali mu glava i dalje ostaje bistra. Jedino kad izae napolje i vetar
oduva njegove misli, Niku se raskid sa enom ne ini vie toliko traginim (ibid., 91
92). Ova pria, izmeu ostalog, kazuje kako Hemingvejevi junaci oseaju potrebu za
oslobaanjem od tekoa stvarnog ivota, ali i kako im muki svet ne donosi uvek to
izbavljenje, ak ni trenutno.

648
Tenesi Vilijams istie da Hemingvej pokazuje neverovatno interesovanje i razumevanje
homoseksualnosti za mukarca koji sam nije homoseksualac (Williams, prema Bak 2010: 219), ime
podstie radoznalost kritike po pitanju pravog Hemingvejevog seksualnog opredeljenja.

353
 U prii Njive i polja sa snegom Nik i prijatelj Dord uivaju u eskapizmu
koji je ovde predstavljen skijanjem. Nik se najbolje osea dok skija, a voleo bi kad bi
njih dvojica mogli da zajedno obilaze mesta, putuju, skijaju, jedu trudlu od jabuka i
piju (ibid., 145). Poto je Nikova devojka Helen trudna, Dord uporno verbalizuje
muki strah da nikada vie nee moi da skijaju zajedno. al za mladikim dobom pre
braka u ovoj prii vie je nego oigledan, kao i nada Hemingvejevih junaka da e uspeti
da zadre barem jedan deo mukog sveta za koji se grevito dre jer, kao to Nik kae,
nita ne vredi ukoliko to ne moemo (ibid., 146).
Meu tipinim slikama tzv. izgubljene generacije, Sunce se ponovo raa
prikazuje epizodu u panskom gradu Burgetu (Burguete) gde Dejk i Bil odlaze na
pecanje. U Hemingvejevom prvom romanu postoji kvalitativna razlika izmeu
idilinosti vremena koje njih dvojica provode zajedno i ostatka romana (Daiker 1995:
75). Njihovo oputanje u prirodi, itanje knjiga i prijatni muki razgovori smatraju se
regenerativnim uticajem pre svega na Dejka koji sada otkriva vrednosti normalnosti i
zdravlja (Wilson 1995b: 189). Idila u kojoj moe da se pliva ili igra brid biva naruena
njihovim razgovorom o Bret, koji Dejk nestrpljivo prekida napominjui da radije ne
bi priao o tome (SAR: 108). Mada gube pojam o vremenu (ibid., 110), Dejk i Bil
dobiju pismo da moraju da se vrate za Pamplonu, ime Hemingvej podvlai injenicu da
je stvarni svet jai od sna. Osim to obezbeuju trenutni beg od (ratne) stvarnosti, male
eskapistike epizode pecanja u Hemingvejevom delu, mogu posluiti i testiranju mukih
sposobnosti vetine i znanja o borbi s ribom (FTA: 227), kao kada Frederik Henri u
romanu Zbogom oruje provodi vreme s grofom Grefijem u Stresi (Stressa). Na trenutak
okrepljen prirodom, Henri pokuava da ne misli, ali se vraa stvarnom ivotu, istini
da vie nije vojnik, i da bez Ketrin vie nieg nema (ibid., 228).
Muki homosocijalni prostori jesu muke potkulture iji je cilj afirmacija
dominantnog maskulinocentrinog drutva. Paradoksalno, muki svet u
Hemingvejevom delu nije iskljuivo muki jer je zaraen enskim prisustvom. Mada uz
izraenu homoerotinost, ili al za deatvom, odlazak Hemingvejevih junaka u prirodu
s mukim prijateljima ne uspeva sasvim da izlei njihove psiholoke rane jer ovi junaci
negde tamo o enama i dalje razmiljaju ili o njima razgovaraju.

354
6.2.3 Borci: bokseri i matadori

Istraivanje Hemingvejevih junaka ne bi bilo potpuno bez osvrta na njihovu

privrenost sportskim igrama i potrebu za pravilima i granicama, koju Edmund Vilson
naziva principom sportskog duha (Wilson, prema Warren 1985: 40). U vrednosnom
sistemu Hemingvejevog fiktivnog sveta vano je biti atleta bokser ili matador, u
potpunom skladu s modelom tzv. strastvene mukosti s kraja XIX veka koja glorifikuje
atletsku, vetinu, takmiarski duh, ilavost, upornost i jainu tela.
Profesionalni boks se u Hemingvejevom delu moe smatrati metaforom
izvoenja uloga mukosti. Preciznost bokserskog udarca Hemingvej poredi s tanou
bika koncentrisanog na cilj. Zrelost i iskustvo donose snagu, vetinu i znanje, potrebne
kako bi se postigla iskrenost borbe (DIA: 108).649 Pria Pedeset hiljadarki prikazuje
boksera Deka kao gunala nervoznog od nesanice i nesigurnog u svoje borilake
sposobnosti. To to Hemingvejev junak glavu pokriva rukama (CSS: 238) siguran je
znak njegovog budueg pada. Iako u sebi pronalazi dovoljno snage kojom bi uspeo da
pobedi protivnika najirih ramena (ibid., 243), Dek zbog novca mora da izgubi
borbu, a poto to i ini, kladei se na svog protivnika, osea se potpuno upropaeno
iznutra (ibid., 249) jer je ljubav prema boksu i automatski oseaj za borbu izdao. Dek
je takoe jedan od retkih Hemingvejevih boraca koji dobrobit svoje ene i erki stavlja
ispred oseanja dunosti (koja definie tzv. zajedniku ameriku mukost s kraja XVIII
veka), premda posle toliko ranijih odsustvovanja od kue (ibid., 239).650
Matadori, s druge strane, ine dominantnu grupu Hemingvejevih pravih
mukaraca koji predstavljaju autentinost tragedije, tj. pravu umetnost borbe s
bikovima. Matador se nalazi u centru rituala koji lei u osnovi panskog kulturnog
ivota, a koji za Hemingveja znai neukaljanu istinu. Piter Mesent (Peter Messent)
objanjava kako je matador kulturni heroj model gracioznosti, moi i autoriteta,
istovremeno maioniar, umetnik i herojska maskulina figura (Messent 2004: 131;
133).651 Beatris Ibanjez ukazuje na matadorova protivrena oseanja koja izranjaju iz

649
Detaljnije o Hemingvejevim tzv. bokserskim priama videti Fenton 1952.
650
U originalu: And being away from home so much. It dont do my girls any good.
651
Borbeni bik na naslovnoj strani Smrti u podne prikazan je kao maskulina figura: moan, agresivan i
muevan (Brand 2004: 171). U borbi s bikovima ne uestvuju svi bikovi. Nekima je dodeljena drugaija
uloga: cabestro je kastrirani bik koji mami borbenog bika na borbu (DIA: 92). Videti: Ganzel 1968,
analizu koja roman Sunce se ponovo raa tumai u ovom kljuu, te lik Dejka Barnsa posmatra kao

355
tenzije izmeu destruktivnih i konstruktivnih impulsa mukarca i umetnika. U trenutku
ubijanja bika, matadorova umetnika kreacija istovremeno izaziva tugu i ushienje
(Ibaez 2004: 152). Faena, 652 na taj nain, postaje spoj stvaranja i razaranja, ili,
preciznije, stvaranja unutar razaranja. Hemingvej je svestan da umetnost moe stvoriti
samo efekat stvarnosti, tj. da jezik pokuava da prolazni ivot ovekovei putem
tekstualne verbalizacije (ibid., 154).
Matadorovo izvoenje mukosti u Hemingvejevom delu trebalo bi itati u svetlu
Hemingvejevog ambivalentnog odnosa prema umetnosti koja moe da donese samo
trenutnu radost. Imajui u vidu drutvenokulturni kontekst Hemingvejevog dela,
Hemingvej je morao biti svestan nestabilnosti i viestrukosti jezika, njegove
nedovoljnosti da prenese sutinu stvari. Tomas Striha smatra da prava stvar (the real
thing) po Hemingveju ne moe biti vie od njenog privida (Strychacz 2003: 134; 129).
Matador vlada dramskom pozornicom, izvodi ulogu retoriara i ugovara odnos izmeu
stila i mukosti. Hemingvejeva dela pokazuju da matadorova izvoenja jesu modus
samokreiranja mukosti koja je sutinski teatralna, stilizovana i zavisna od
procenjivake publike (ibid., 127). U nestabilnom kontekstu u kome se mukost izvodi
sve se uvek iznova utvruje (ibid., 137). Hemingvej promovie kontradiktorne istine, a
njegovi junaci uestvuju u retorikim igrama (ibid., 143). Mukost u Hemingvejevom
delu jeste metafora, a cojones zauvek dati u procesu oznaavanja (ibid., 151152).653
Performativna teorija Tomasa Strihaa znaenje matadorove arene ispisivanja i kontekst
odreivanja mukosti objanjava na sledei nain:

injenica da se izvoenje (radnja) u areni ne moe razdvojiti od

dramskog izvoenja (pokazivanje) jeste od kljunog znaaja za
razumevanje estetskih, etikih i intelektualnih implikacija Hemingvejeve
metafore borbe s bikovima, naroito u vezi s konceptom maskuliniteta.

(ibid., 159)654

kastriranog bika, Roberta Kona kao borbenog bika, a lik lejdi Bret Eli kao vaquilla, tj. enku borbenog
bika.
652
Niz matadorovih pokreta koji se izvode u poslednjoj treini borbe s bikovima (ibid., 264).
653
Matadorova coleta takoe se smatra tradicionalnim simbolom mukosti i ove profesije (Oldsey 1963:
197).
654
U originalu: The fact that performance (doing) in the arena cannot be separated from dramatic
performance (showing) is crucial to an interpretation of the aesthetic, ethical and intellectual implications
of Hemingways bullfight metaphor, particularly with respect to the issue of masculinity.

356
 Matador predstavlja maskuline vrednosti stoiku izdrljivost, hrabrost uprkos
opasnosti, disciplinu u dinaminom odnosu izvoaa i publike, te nikada ne uspeva da
izbegne teatralnost ili da svoju mukost jednom zasvagda utvrdi. Hemingvej borca iz
prie Borac prikazuje kroz lik fiziki unakaenog i ludog boksera s jednim uvetom.
Jedan od razloga takvog opisa borca mogao bi biti njegovo poigravanje konceptom
prave mukosti. Ukoliko se mukost izvodi, postavlja se pitanje zato nam se borac Ad
ini izrazito grotesknim likom. Jedan od moguih odgovora bio bi taj to jo uvek
robujemo stereotipima normativne mukosti po kojima muko telo ne moe biti
queer. 655 Ova pria evocira sporna granina podruja i pretnju od ponienja u
simbolinom ringu u kome se mukarci bore da pokau svoju mukost (Strychacz 1996:
69). Kao i na mnogim drugim mestima, Hemingvej uvodi temu prostora dominacije i
transgresije, autoriteta koji se neprestano osvaja i gubi.
Pedro Romero, mladi matador iz romana Sunce se ponovo raa, jedan je od
najdiskutovanijih mukih likova Hemingvejeve proze. Alen Dozefs ga smatra
centrom romana (Josephs 1995: 130), Karlos Bejker zdravom normom nepoljuljanog
integriteta (Baker 1956: 86) ili ikonom prirodne mukosti (Baker 1954: 108), Mark
Spilka slikom nezavisne prave mukosti (Spilka 1985: 115117), Volfgang Rudat
falusnim simbolom (Rudat, prema Nagel 1995: 17), Leo Gurko oiglednom figurom
herojstva u odnosu na Dejka koji predstavlja skrivenog heroja romana (Gurko 1968:
5556).656 Tomas Striha, s druge strane, ukazuje na to da matadori u areni borbe s
bikovima ostvaruju ili gube svoju mukost pred publikom koja potvruje ili negira
njihovu inicijaciju. Hemingvejevo delo opsednuto je mukim autoritetom i ritualima
mukosti kojima se on moe preokrenuti u ponienje. Pedrov lik je dosledno teatralna,
ali i nepotpuna herojska figura, s obzirom na to da na kraju romana ne postoji velika
razlika izmeu mao heroja i slabog mukarca (Strychacz 2008b: 7278).
Nekompatibilnost ovakvog konstruktivistikog tumaenja s pomenutim
tradicionalnim analizama Hemingvejevog dela je u tome to se sada smatra da
Hemingvejevi matadori uvek iznova moraju da dokazuju pravu mukost koja je pod
stalnom pretnjom da e se pretvoriti u svoju suprotnost. U kontekstu modernizma i krize
mukosti koja se dogodila na prelazu iz XIX u XX vek, Hemingvej prikazuje

655
Hemingvej u opisu lica Ada Fransisa koristi sintagmu queerly formed (CSS: 99).
656
Majkl Rejnolds ukazuje na slinost izmeu Pedrovih uskih pantalona i istaknutog falusa bika
(Reynolds 1988: 35).

357
odseenost mukarca od normativne maskuline snage. Pedro Romero je u opasnosti da
svojim romantinim stremljenjima postane zaraen tradicionalnim formama
nemuevnosti (Forter 2001: 29). U pokuaju da oivi falusnu mukost Hemingvej
melanholino idealizuje Dejkovu ranu i istovremeno slavi Pedrovo ritualizovano
ponaanje zbog gubitka smisla u modernom svetu (ibid., 3031). Pedro posveuje ivot
ritualima opstanka i ostaje veran panskom vrednosnom sistemu koji enu dri na
hijerarhijski niem mestu od njegove profesije (Comley 1979: 251).
Pedro je istovremeno feminizovan mukim i enskim pogledima, ali i
Dejkovim opisom koji pronalazi da je ovaj najlepi i najzgodniji deak koga je ikad
video, kao i da se s njim niko ne moe porediti (SAR: 141142). Pedro svoju
enstvenu stranu kompenzuje prirodnim talentom za borbu s bikovima, maksimalnom
izlaganju opasnosti, pravom emocijom, istotom pokreta i smirenou kojom izvodi
svoju borbu (ibid., 145146). Pedro zadrava velianstvenost, postaje jo sigurniji u
sebe znajui da nikada nee umreti (ibid., 161). Njegovo spajanje s bikom izvodi se
bez trikova i mistifikacija (ibid., 190191). Dejk uoava kako Pedrova borba ostaje
netaknuta iako je ujedno i Bret posveena (ibid., 187). Robert Kon Pedra u naletu
ljubomore masakrira, ali on uzvraa udarce (ibid., 175), to govori u prilog tome da
Pedro zadrava mukost pred publikom iako je prethodno izubijan, i mada ga Bret
ostavlja odbijajui da postane prava ena s dugom kosom u kakvu bi on eleo da je
pretvori (ibid., 212). Imajui u vidu da su junakinje u Hemingvejevom delu u stanju da
nanesu rane junacima, junaci oko Pedra poinju da brinu za njegovu vetinu u borbi s
bikovima onog trenutka kad upoznaje Bret. Dejk opisuje Bret kao ameriku enu koja
sakuplja matadore (ibid., 150). Lice Majka, mukarca za koga bi Bret trebalo da se uda
u trenutku kada zapoinje odnos s Pedrom, podsea na masku smrti zbog oseanja
koje gaji prema Bret (ibid., 182). Bret je hipnotisana Pedrovim fizikim izgledom (ibid.,
143), ali uspeva i ona njega da privue te on see uvo bika u njenu ast (ibid., 172).
Pedro je personifikovani falus, ali i demitologizovana figura falusa jer u odnosu s Bret
postaje samo mladi (Comley and Scholes 2008: 113). Pedrova elja da se Bret uda za
njega pod uslovom da najpre pusti kosu potpuno je u skladu s tradicionalnim uverenjem
da se ena mora ponaati prema opteprihvaenim patrijarhalnim pravilima, u ovom
sluaju da potuje koncept graanskog braka i bude enstvena. Iako je moda mogla da
promeni Pedrova uverenja, ili ih makar na trenutak odloi, Bret odluuje da nagovori

358
Pedra da ode, a ona ne bude jedna od kuki koje upropatavaju decu (SAR: 211
213).657 Ukoliko Pedrova falusna mo i uspeva da prenebregne njegovu ljubav prema
Bret, on ostaje neobeleen ranom koja u Hemingvejevom vrednosnom sistemu mora da
postoji kako bi junak dokazao svoju mukost. Konani test jednog borca s bikovima ini
njegova reakcija na ranu, tj. ono to on ini poto je smrtno ranjen (Hipkiss 1973:
277). 658 Pedro se ispostavlja nepotpunim jer mu je potreban Dejk kako bi ga
paradoksalno svojom ranom uinio celovitim.
Matador Manolo je nepobeeni iz prie istoimenog naslova Nepobeeni (The
Undefeated) zbog toga to u trenucima najveeg ponienja kada ga gaaju praznim
flaama pokazuje odlunost koja krasi samo Hemingvejeve prave mukarce (CSS: 203).
Manolo insistira na svojoj matadorskoj sutini jer je samo borba s bikovima ono to ga
odreuje i posle mnogih doivljenih poraza. Hemingvej, meutim, ni u ovoj prii ne
podrava koncept neukaljane mukosti jer bira da pravog mukarca predstavi kroz lik
fiziki oslabljenog borca, umanjene vrednosti pred publikom, koji pokazuje kako se
katkad pravo izvoenje mukosti deava iznutra, tj. bodrenjem sebe do smrti (ibid.,
205).
Hemingvej u Opasnom letu kroz opisivanje rivalstva dva borca s bikovima
podvlai svoju (i pansku) definiciju dobrog matadora pravi se matador odlikuje
hrabrou, profesionalnom vetinom i dostojanstvenim dranjem u prisustvu smrti (DS:
7). Matador mora da ima dobre reflekse, itav niz pokreta, enciklopedijsko znanje o
bikovima (ibid., 10), ali pre svega mora da zna kako da kontrolie opasnost (ibid., 13).
Asocijativno vezujui borbu s bikovima s umetnou ili voenjem ljubavi, Hemingvej
insistira na reima koje oznaavaju apsolutnu istinu, magiju ili dominaciju (ibid., 32
34). Kao i svako umetniko delo ili seksualni in, susret matadora i bika mora da neto
pokrene u nama (ibid., 40). U trenutku prave opasnosti matador je u obavezi da pred
publikom usmerava bika da sarauje i pokae jasnou stila koja podsea na matematiku,
ali i na uzbudljivost i toplinu ljubavi (ibid., 73). Matador se svakodnevno pribliava
smrti i suoava sa svojim izvoenjem kao i svaki umetnik, dok se pred samu borbu ne
preputa anksioznosti ve kontrolisanoj patnji (ibid., 82). Istinsku borbu s bikovima
Hemingvej naziva poezijom pokreta (ibid., 104), ili tragedijom po proienoj emociji

657
Bret u tom trenutku ima trideset i etiri, a Pedro devetnaest godina (SAR: 213).
658
pan. cornada (rana zadobijena rogom bika) za razliku od pan. varetazo (povrinska ogrebotina)
(DIA: 256).

359
koju u posmatraima izaziva (ibid., 109). Razliku izmeu pravog i nepravog odnosa
prema smrti Hemingvej podvlai kontrastom izmeu okupiranosti smru i noenja
smrti u depu (ibid., 118). Hemingvejev pravi matador izrazite hrabrosti u stanju je ne
samo da ignorie mogue posledice, ve da ih potpuno prezre (DIA: 51). 659 Samo
odbacivanjem straha od smrti borac s bikovima moe napraviti zatitni oklop (DS: 124).
I tako svaki put.

6.2.4 Borci: vojnici i/ili kukavice

Militarizacija mukarca devetnaestog veka prenosi se u dvadeseti vek. Mukarac

kao delatni akter najbolje se ogleda u procesu postajanja vojnikom i bivanja vojnikom
(male 2011: 206). Vojnici ine jedan od najistraenijih tipova mukaraca, kao to su na
primer skorojevii, enskaroi, porodini mukarci, sodomiti ili heteroseksualci (ibid.,
13). Ukoliko modernu mukost smatramo nastavljaem viteke tradicije (Mosse 1996:
42), vojnika s pravom moemo tumaiti kao nosioca prave muke odvanosti ili
sranosti. Vilijam Dejms istie kako su vojnika oseanja preduboko ukorenjena da bi
tako lako abdicirala sa svog mesta meu naim idealima (Dejms 2004: 199). Po njemu,
vojska najbolje pothranjuje ponos (ibid., 205), a izgradnjom atmosfere sluenja,
saradnje i asnog nadmetanja boji se nestanka muevnih vrlina, te od mukarca oekuje
da zaslui priznanje odricanjem, a ne sebinou (ibid., 208). Hemingvejevo delo jasno
pokazuje da se vojska temelji na koncepcijama reda i discipline, tradiciji poslunosti,
odanosti, fizike spremnosti i neogranienih naprezanja (ibid., 209). Hemingvejev junak
Robert Dordan upravo pokazuje najvei dar koji moe krasiti jednog vojnika
sposobnost da zaustavi imaginaciju u sadanjem trenutku (FWBT: 254). U trenucima
depresije, Hemingvej ali to je samo kukaviki pisac, a ne vojnik (SL: 589), dok u
svom delu implicitno kontrastira vojnika-uesnika u ratu s piscem-parazitom
(Fleming 1996: 10). Nisu, meutim, svi vojnici u Hemingvejevom delu hrabri u njemu
postoji svojevrsni vojniki ideal u odnosu na koji junaci-vojnici odmeravaju svoju
mukost ili muevnu dovoljnost. Poto je i sam vojniki ideal nestabilan, pojedinana
izvoenja mukosti Hemingvejevih vojnika ispostavljaju se veoma nesigurnim.

659
Robert Dordan iz romana Za kim zvono zvoni identinu osobinu pominje kao talenat koji ga ini
podobnim za rat (FWBT: 410).

360
 U tumaenjima Hemingvejevog dela pravi se pojednostavljena podela njegovih
mukih junaka na hrabre i kukavice (Kirstein, prema Colvert 1955: 379). Za
prikazivanje vojnika koji su u ratnoj borbi kukavice ili polumukarci u odnosu na prave
vojnike, 660 vano je Hemingvejevo shvatanje kukaviluka: Za razliku od panike,
kukaviluk gotovo uvek pretpostavlja nesposobnost da se suspenduje mata
(Hemingway, prema Hotchner 2008: 15). Po Hemingveju, biti vojnik pretpostavlja
aktivno delanje i svestan izbor herojskog vojnikog poziva.661 Hemingvej ne saosea s
nekontrolisanom nervozom koju kukavice pokazuju suoene sa smru (DIA: 17) i ne
moe sa sigurnou da utvrdi koji su to sve znaci hrabrosti, ali ume da ukae na
kukaviluk (ibid., 24). Hemingvej naglaava da hrabar ovek, ne samo da privremeno
zaboravlja na mogue loe posledice, ve ih u potpunosti prezire (ibid., 51). Iako u ovim
navodima Hemingvej za model najvee hrabrosti uzima matadora, izloeni koncepti
kukaviluka ili hrabrosti mogu se podjednako odnositi i na vojnike, a odvanost
definisati kao neobraanje panje na bol (ibid., 68). Prava mukost nije in
razmetljivosti, ve izbora mukarca, kae Hemingvej u delu Smrt u podne (ibid., 71).662
U delu Kao svitanje Hemingvej se pita da li se pravi i talentovani vojnik moe
nadati emu drugom osim da bude uniten (TAFL: 129). U prii U drugoj zemlji
junak postavlja pitanje zasluenosti spoljanjeg znaka herojstva s obzirom na to da je
dobio medalju iako je sasvim sluajno ranjen (CSS: 206). Svestan da je odlikovan jer je
Amerikanac koji se borio na italijanskom frontu, on priznaje da se zapravo plaio da ne
umre (ibid., 208). U samo jednom od primera Hemingvejeve unutranje
intertekstualnosti,663 ovaj vojnik snano osea sopstvenu vojniku nedostatnost koja se
pojaava stavom Frederika Henrija prema herojstvu u romanu Zbogom oruje, kada,
dok posmatra druge vojnike, Henri uvia da bi se sve ionako odvijalo bez njega, a stvari
koje on ini daju laan oseaj vojnitva (FTA: 16). Frederik Henri ne misli da treba da
dobije medalju za to to je raznesen granatom dok je jeo sir u rovu (ibid., 59). Mada
Rinaldi pokuava da mu vrati veru u sebe jer je dostojanstveno podneo bol i

660
Kukaviluk u Hemingvejevom delu ne mora biti obeleje ljudi bikovi-kukavice su takoe u stanju da
potpuno poremete sklad iskrene i prave umetnike borbe (DIA: 124).
661
Engl. glagol to soldier ne moe se prevesti na srpski, a da pritom zadri aktivnost vojnikog poziva
(soldiering).
662
U originalu: [] not as an act of bravado, but from choice.
663
Na pojam kojim oslikavamo stalne motive i teme ili postupke i oseanja junaka u Hemingvejevom
delu, kojima se zapravo od itaoca trai da se iz jednog teksta transponuje u drugi i revidira svoje
zakljuke.

361
istovremeno dopustio drugim ranjenicima da budu zbrinuti pre njega (ibid., 60), Henri
zadrava oseaj sopstvene umanjenosti. Razmiljajui o ratu, Henri otkriva da je oduvek
bio posramljen reima sveti, slavan ili rtvovanje, jer nikakvog dostojanstva u njima ne
vidi. Apstraktne rei uvek su mu se inile praznim i opscenim u odnosu na konkretna
imena sela ili bataljona (ibid., 165). Poto je prethodno vie puta pokuao da uz pomo
alkohola dobije uticu kako ne bi morao da ponovo ode na front (ibid., 129), Henri
odluuje da vie ne uestvuje u spasavanju zemlje i naputa vojsku (ibid., 200). Sada u
ulozi dezertera osea se kao kriminalac (ibid., 224) i samo produbljuje oseaj sopstvene
nedovoljnosti za vojniki poziv.
Psiholoki dubokim zahvatom Hemingvej uspeva da Henrija osvetli kao tzv.
pravog mukarca i pored njegovih prethodno naznaenih kukavikih uverenja i
postupaka. Da se mukost izvodi vidi se u injenici da ranjavanje mora podrazumevati
svesnu odluku (Benson 1969a: 91). Ironija Henrijeve rane je u tome to do rane kao
znaka prave hrabrosti ne dolazi u herojskom inu napada na neprijatelja. U
nemogunosti da se sa besmislom rata nosi, Henri od sluajnog heroja svesno postaje
kukavica. Ukoliko Henrijevo bivanje vojnikom posmatramo kao tzv. onesposobljenu
mukost, Henrijeva bolest bila bi zapravo njegova mukost (Price Herndl 2001: 39).
Dilema koju Hemingvej kroz lik Henrija postavlja jeste pitanje nesklada izmeu onog
to vojnici oseaju i onog to bi trebalo da oseaju. Henri ima istovremenu potrebu da
govori i uti, a zna da se po kodu mukosti ne sme odati sentimentalizmu ili drugim
tipino enskim odlikama, kao to je plakanje ili kukanje (ibid., 40). U ovom kljuu,
Henri se izjednaava sa enskom histerijom jer pati od depresije kao posledice rata, a
njegov alkoholizam sa samoleenjem koje pospeuje njegovu tiinu (ibid., 41).
Oslanjajui se na koncept tehnologija roda Tereze de Lauretis, Henrijeva utnja postaje
tehnologija roda, tj. reprezentacija koja odreuje rod dok ga predstavlja. Henrijeva
dosledna utanja konstituiu mukost kao utrnulost i nedostatak oseaja. Pravila roda ne
obespravljuju samo ene u Hemingvejevom delu rukovodei se stoicizmom i mukom
verbalnom uzdranou, Frederik Henri se odluuje za tzv. muku tiinu i spreava
samog sebe da govori.
Henrijev kukaviki stav prema ratu nije jedinstven u Hemingvejevom delu jer se
njegov lik, na izvestan nain, umnoava primerima drugih junaka koji se plae rata. U
istom romanu jedan vojnik se u tolikoj meri boji smrti da pokuava sam sebe da povredi

362
kako bi izbegao ponovni odlazak u rat. Iako mu Henri pomae u nameri da izbegne rat,
ovaj u tome ne uspeva (FTA: 3334). Pria No pred bitku problematizuje izvesne
junake koji ne znaju da budu vojnici (CSS: 443), nesposobne tenkiste (ibid., 454) ili
beskorisno umiranje (ibid., 459). Pria Skrovite (Under the Ridge) uvodi lik
mladog vojnika koji je sebi pucao u ruku kako bi bio osloboen vojne obaveze, ali se
toliko povredio da su morali da mu amputiraju ruku, a onda i da ga za nauk drugima
brutalno ubiju (ibid., 466467).
Vojnicima-kukavicama u Hemingvejevom delu pridruuju se i matadori-
-kukavice koji doslovno povraaju od kukaviluka (FWBT: 118), ili oni junaci koji ni
ne umeju da postanu matadori zbog nesavladivog straha (ibid., 139). Pilar, ena
maskuline snage iz romana Za kim zvono zvoni, pria priu o svojoj vezi s jednim
matadorom koji se toliko plaio bikova da je morao stalno da pije kako bi podneo svoju
profesiju (ibid., 192194). Kako kae Pilar unutranje povrede ne mogu da zacele
(ibid., 196). Robert Dordan smatra da strah stvara zle slutnje, da opsesije nastaju iz
straha i da postoji miris smrti koji neki ljudi nose sa sobom (ibid., 259260). Robert
Dordan se zbog ovakvih razmiljanja smatra vitekom figurom Hemingvejevog dela,
predanim vojnikom-vitezom koji ne odustaje od svog poziva (Adair 1989: 439).664
Robertovo isticanje vanosti dunosti i odgovornosti bezmalo je razasuto po itavom
romanu. U jednom od svojih unutranjih monologa, Robert Dordan pokuava sebi da
prizna da je i sam nauio da voli da ubija jer je upravo to ono to vojnici rade ubijaju
ljude (FWBT: 297).665 Drugom prilikom, razmiljajui o ocu, on pomilja da ne eli da
bude vojnik, ali se predomisli jer su vojnici retko dobri u neemu drugom (ibid., 352). U
jednom od trenutaka grie savesti izazvane neuspehom da spase tu ivot, Robert
Dordan dolazi do (Hemingvejevog?) uverenja kojim nepravi vojnici ili kukavice
postaju pravi heroji:

664
Dvajt Makdonald (Dwight McDonald) Roberta Dordana smatra neuspehom, Hemingvejevim
glasnogovornikom i udovitem (McDonald, prema Meyers 2005a: 250).
665
Naroito se neke osobine Hemingvejevih pravih mukaraca ponavljaju iz dela u delo. Tako, Filip
Rolings, glavni junak drame Peta kolona, osvetljava ideju Roberta Dordana da se dunost naprosto
ispunjava u originalu: Theres one thing about duty. You have to do it. And theres only one thing
about orders. They are to be obeyed (FC: 18). Edmund Vilson Filipa vidi produetkom Dejka (Sunce se
ponovo raa) ili Frederika Henrija (Zbogom oruje) jer su vrednosti koje podrava prevashodno date u
negacijama: ne kukati, ne predati se, ne izdati (Wilson, prema Meyers 2005a: 204; 210).

363
 Kada je pogledao prema gore s mesta na kome je leao uuren, i video
Anselma mrtvog, ponovo je osetio bes i prazninu, kao i mrnju koje su
dole s razoarenjem jo nakon mosta. U njemu je bilo i oaja, nastalog
iz tuge zbog toga to se vojnici okreu mrnji da bi mogli i dalje da budu
vojnici. A sada, kada je sve gotovo, on je usamljen i ravnoduan,
nesvestan da ima veze sa svim tim i mrzeo je svakog koga je video.

(ibid., 465)666

Vojnika mukost i odbrana asti u borbi postaje vana odlika prave mukosti
jo od XVI veka, a sve vee vebanje muevnosti dovodi do militarizacije mukosti
koja najvie dolazi do izraaja sredinom XIX veka u konceptu miiavog hrianstva.
Ovaj vojniki ideal se u Hemingvejevom delu, zajedno s vetinom matadora, konstruie
po principu kontrasta s mekutvom ili obrnutom slikom norme. Imajui to u vidu,
Hemingvejevi junaci pokuavaju da dosegnu zadati ideal naroite fizike vrstine, ali se
na tom putu esto susreu s njegovim osujeenjem.

6.2.5 Hrabrost ili neto drugo

Ideje u vezi s konceptom normativne mukosti u Hemingvejevom delu mogue

je, u izvesnom smislu, zaokruiti ukazivanjem na razliite osobine razasute po
prethodno ocrtanim kategorijama Hemingvejevih pravih mukaraca. Zbog
nezavrenosti ili arbitrarnosti hemingvejevskih kodova (Davidson and Davidson 2008:
71) nije do kraja jasno ta tzv. pravi mukarci zapravo oznaavaju. Iako postoji skup
osobina koje Hemingvejev junak mora posedovati, on ne mora nuno imati sve osobine,
niti u svakom trenutku. Razliiti su kriterijumi prave mukosti u Hemingvejevom delu
njegovi junaci mogu da budu istrajni, vrsti u ophoenju prema enama, borbeni, hrabri,
okrutni, hladni, emocionalno ili verbalno nekomunikativni ili ve neto sasvim drugo.
Mnoga nepisana pravila grade neuhvatljiv kod Hemingvejeve prave mukosti i
nesiguran svet u kome su vrednosti neizvesne.

666
U originalu: The anger and the emptiness and the hate that had come with the let-down after the
bridge, when he had looked up from where he had lain and crouching, seen Anselmo dead, were still all
through him. In him, too, was despair from the sorrow that soldiers turn to hatred in order that they may
continue to be soldiers. Now it was over he was lonely, detached and unrelated and he hated every one he
saw.

364
 Jo za Hemingvejeva ivota uoeno je njegovo dosledno bavljenje novom
moralnou u akciji (Colvert 1955: 385) ili samostalnom borbom usamljenih
individualnih mukaraca koji pokuavaju da (uvek iznova A. . K.) potvruju svoju
mukost (Waldmeir 1962: 164). Grupa Hemingvejevih junaka koja se odlikuje pravom
mukou proizvoljno je zamiljena kao skup eljenih osobina koje se mogu traiti u
razliitim delima. Hemingvejevi pravi mukarci moraju imati minimum
hemingvejevskih osobina da bi zasluili ovaj epitet, ili, pak, ne smeju imati osobine koje
bi ih klasifikovale kao pasivne. Hemingvejevi pravi mukarci ne misle, ve samo delaju
i prate arbitrarno ali prepoznatljivo unutranje ulo. Muevnost u ratu pretpostavlja
izvrenje dunosti i ispunjavanje nametnutih obaveza, uzimajui u obzir da je veza
izmeu militarizma i mukosti izuzetno jaka na poetku XX veka, kada je stvoren
mukarac-ratnik koji osea potrebu da slui viem cilju zanemarujui sopstvene
individualne elje (Mosse 1996: 108109). Izvesne profesije u Hemingvejevom delu
kao da vie zasluuju epitet muki od drugih matadori, bokseri, ribari, konobari, lovci,
a izvesni junaci prikazani su s vie simpatije od nekih drugih, iako su vidno pasivizirani
tuom ili svojom voljom.667 Koliko god Hemingvej svoje prave mukarce proizvoljno
konstruie, nekim junacima nije dozvoljeno da uu u ovu kategoriju. Jedno je ipak
izvesno svi oni koji ne uspeju da postanu deo koda prave mukosti, ostaju van njega.
Raznorodne osobine pravih mukaraca ipak se mogu podvesti pod jedan pojam
hemingvejevski koji ve svojim nazivom pretpostavlja gestikulacionu performativnost.
U odnosu junaka prema junakinjama u Hemingvejevom delu emotivno-verbalna
zatvorenost predstavlja gotovo neizostavan deo Hemingvejevog pravog mukarca. D.
D. Benson istie kako mu (simbolino nazvan Dord kako bi moda svojim imenom
obuhvatio i druge junake? A. . K.) iz prie Maka na kii idealno prikazuje
emotivnu gluvou (Benson 1969a: 118). Skot Donaldson naglaava Dordovo
potpuno odsustvo empatije668 prema eni koja se pred njim slama dok nabraja svoje
neostvarene elje. Kada bezimena amerika ena odlui da spase maku od kie koja
se sklupala ispod stola u bati italijanskog hotela, njen mu, poduprt jastucima na
krevetu, ita, ne obazirui se na njenu odluku da izae napolje. Poto joj sobarica i

667
Dejk Barns (Sunce se ponovo raa) i Frederik Henri (Zbogom oruje).
668
Komentar Skota Donaldsona na predavanju Kevina Vesta (Kevin West) ta on kae o Maki: Enrike
Vila-Matas o Hemingvejevoj prii Maka na kii (What He Says about the Cat: Enrique Vila-Matas
on Hemingways Cat in the Rain), odranog 26. juna 2014. na esnaestoj konferenciji Hemingvejevog
drutva, San Servolo, Venecija, Italija.

365
vlasnik hotela uliju oseaj izuzetne vanosti nainom na koji ele da joj slue, Dord i
dalje na krevetu ita, samo nakratko odmara oi od itanja i pokazuje lano
interesovanje za maku. Njegova ekstremna nezainteresovanost za enine radnje i stanje
uma u njoj pokreu lavinu elja, meu kojima i udnju da pusti dugu kosu. Poto je
sasluao, Dord izusti da mu se njena kratka kosa svia i da ona prelepo izgleda. Njeno
insistiranje na dodatnom pojanjenju sopstvenih elja da bi volela da napravi punu,
da mazi maku koja joj sedi u krilu, da jede svojim priborom, da ima svee, prolee,
maku, novu garderobu Dord prekida, uutkuje svoju enu, kae joj da nae neto
za itanje, i nastavlja da ita. Posle njenog ponavljanja istih ideja, Dord prestaje da je
slua. I ponovo ita (CSS: 129130). Iako je Dord fiziki prisutan dok ona govori,
amerika ena pred oima itaoca izvodi pravi feministiki, nezaustavljivi govor
nezadovoljne ene.
Osim to pokazuje izuzetnu Hemingvejevu sposobnost da prikae enski ugao
gledanja, ova pria preispituje ulogu pravog mukarca u modernom drutvu. Ukoliko se
Hemingvej posmatra iskljuivo u kljuu njegove mizoginije (Dudit Feterli), ne bi bilo
lako dokazati da on mizoginiju, koja nesporno postoji u njegovom delu, i podrava. U
tumaenju prie Maka na kii trebalo bi ostaviti mogunost da Hemingvej iskazuje
svoje nezadovoljstvo zbog postojanja muke emotivne hladnoe koja se i dalje smatra
vanom u konstrukciji modernog maskuliniteta. Lini stavovi autora, uostalom, ne
smeju se izjednaiti sa stavovima njegovih junaka jer autor mora da postane van sebe
kako bi uopte poeo da pie, tj. mora da postane drugi i pogleda sebe oima drugog
(Bahtin 1991: 1516). Dordovo potpuno odsustvo empatije jeste proizvod drutveno
konstruisanog maskulinocentrinog diskursa koji ene dri u potinjenosti i tenziji.
U prii isto, dobro osvetljeno mesto (A Clean, Well-Lighted Place)
Hemingvej pokazuje kako starac od osamdeset godina koji je upravo pokuao da se
ubije moe zasluiti epitet pravog mukarca. O starcu saznajemo iz dijaloga mlaeg i
starijeg kelnera koji se odvija u baru u kome starac provodi noi u senci lia, na istom
i prijatnom, dobro osvetljenom mestu. Za razliku od nestrpljivosti mladog kelnera da
ode kui svojoj eni i njegovog nerazumevanja sutine situacije u kojoj se starac nalazi,
na primer njegove predrasude da bogat ovek ne bi trebalo da ima razloga za
samoubistvo, svedoci smo vanosti komentara starijeg kelnera koji ima vee ivotno
iskustvo. On, naime, razume usamljenost starca, primeuje da je starac neobino ist i

366
da pije bez prosipanja (CSS: 289), a povrh svega jasno vidi njegovo dostojanstvo. Iako
bi se zbog pokuaja samoubistva mogao smatrati kukavicom, starac je prikazan s
velikom simpatijom starijeg kelnera (i Hemingveja?) jer pripada grupi ljudi kojima je
svetlost potrebna. Starac se upravo na jednom osvetljenom mestu bori protiv nitine,
panskog koncepta nada koji je tako dobro poznavao. Sve to mu je bilo potrebno je
svetlost, izvesna istoa i red (ibid., 290291). Hemingvejev vrednosni sistem se,
izmeu ostalog, temelji na snazi borbe protiv tame, praznine, sveprisutne strave ivota,
te isto, dobro osvetljeno mesto postaje metafora za stav prema sopstvu (Hoffman
1985: 176177), stoika hrabrost u senci praznine (ibid., 185) ili ispunjenje nitine
neim to odoleva i traje (ibid., 191). 669 Mada pokuaj samoubistva oznaava
nesposobnost da se dobro osvetljeno mesto nae, starac iz pomenute Hemingvejeve
prie razume kolika je ast biti znalac i da je svest o nunosti borbe protiv nitine jedino
vana.
Hari Morgan, protagonista romana Imati i nemati,670 odlikuje se itavim nizom
osobina zbog kojih bi se mogao smatrati Hemingvejevim pravim mukarcem. Hari je
jedini Hemingvejev junak koji snano osea obavezu normativne mukosti da bude
hranitelj porodice. Na samom poetku romana Hari je predstavljen kroz elju da
finansijski obezbedi enu i erke, ali i kroz svoju profesiju ilegalno prevoenje
stranaca na Kubu (THHN: 3). Hari e sve uraditi da ne dozvoli da one gladuju (ibid.,
19) jer jedino na ta ovek ne sme da pristane je gladovanje (ibid., 69). Na tom putu
do novca koji mu je potreban, Hari je opisan kao neljudski ovek koji ne preza ni od
ega i koji se prema drugima ponaa kao prema psima (ibid., 50; 62). Shvatajui da se
ne moe iveti od potenog rada, Hari je takoe svestan rizika koji njegov posao nosi.
Uprkos njegovoj moralnoj problematinosti, Hari je prikazan kao neustraiv, ilav,
drzak, odluan i nepopustljiv. Za razumevanje Hemingvejevih junaka vano je uoiti
unutranje previranje mukarca koji sebe disciplinuje kako bi doao do iskrenog
oseanja (Benson 1969a: 43). Drutvo se u Hemingvejevom delu oslanja na individuu,
dok su grupe pojedinaca manje uoljive. Da su njegovi junaci, u velikoj meri,
individualisti pokazuje i borba sopstva kroz koju prolazi Hari Morgan. Premda zna da

669
Hemingvejev nada-koncept moe se dovesti u vezu s boleu sveta (world sickness) Vilijama
Dejmsa, kao i njegovom obolelom duom (the sick soul) koja bi oznaila oveka koji se predaje
posebnoj vrsti oaja (Bluefarb 1971: 4).
670
Kratke prie Putovanje preko granice (One Trip Across) i Povratak trgovca (The Tradesmans
Return) ine prvih osam poglavlja romana Imati i nemati, te se ne obrauju zasebno.

367
njegovi postupci ne zavise samo od njega i da su umnogome prouzrokovani spoljanjim
dogaajima, i premda se preteno oslanja na svoju nepogreivost, Hari ne misli da e
moi da uspe sam (THHN: 7475). Zbog toga to ne osea da ima izbor (ibid., 104),
Hari naputa luksuz dostojanstva i mrnje i poinje da planira (ibid., 111). On biva
smrtno ranjen na jednom od svojih brojnih pohoda (ibid., 117), I, usred unutranjeg
krvarenja, izusti reenicu da mukarac nema anse sam (ibid., 155),671 implicirajui
da mu je potrebna pomo drugih ak i da bi preiveo. Dok pokuava da se sa svetom
izbori metaforino i doslovno jednom rukom, Hari je romantina individua, tj. rtva
ideje sentimentalne samodovoljnosti, jer prelazi iz individualnog emotivnog stanja
podvojenosti ka stanju povezanosti s drugima (Benson 1969a: 151). Zbog svih
njegovih osobina, Hari se moe smatrati i pomalo izofrenim (Fantina 2005: 99).
Maskulinitet Harija Morgana pokazuje da pomirenje oprenih principa unutar
jednog mukarca moe skliznuti u izofrenu neodmerenost. Roman Imati i nemati,
najoiglednije Hemingvejevo ispitivanje drutveno-politike pozadine Velike depresije
tridesetih godina XX veka, bavi se temama fragmentacije i prekinutosti sveta koji se
uruava. Poto se Hari Morgan, izraziti pojedinac, ispostavlja nepripremljenim za nova
vremena, ovaj roman sugerie da uspeh pojedinca zavisi od kolektivne aktivnosti
(Gurko 1968: 147148). Hari Morgan je simbolino impotentan srednjovekovni vitez
koji je izgubio svoj ma, ili kauboj koji je ostao bez svog konja (ibid., 149).672 Harijeva
pria se moe smatrati studijom o propasti drutva ili kulturnom sinegdohom Hari je
osueni individualista koga pobeuje drutvena prisila (Baker 1956: 211). Prie
ostalih likova u romanu oigledno se nalaze u funkciji naglaavanja Harijeve mukosti.
Brak Harija i Mari predstavlja jedinu sredovenu ljubavnu aferu Hemingvejeve proze
(Spilka 1995: 243), a Hari je redak Hemingvejev junak koji se osea dobro kada se
vraa kui (THHN: 44) i koji svoju enu smatra posebnom (ibid., 82).673 Poto Hari ne
uspeva da preivi uz sve svoje normativno muke osobine, Mari dobro zna kako je
izgubiti takvog oveka (ibid., 179), dok se drugi suprunici svaaju, vreaju i nalaze
alternativne mukarce i ene. Lik Harija pokazuje da Hemingvejev pravi mukarac ume

671
U originalu: No matter how a man alone aint got no bloody fucking chance.
672
Hari Morgan dobija ime po slavnom gusaru i kapetanu oruanog broda iz XVII veka Henriju (Henry,
velki: Harii) Morganu, koji se proslavio na Karibima uglavnom pljakajui panske naseobine.
673
U originalu: Youre some old woman.

368
da zadovolji svoju enu, za razliku od drugih koji su, kako kae Mari, veinom mrtvi
za ivota (ibid., 180).
Svojevrstan nastavak traginog individualizma Hemingvej gradi kroz lik
Santijaga iz novele Starac i more, koji se smatra ponovno oivljenim i ostarelim
Harijem Morganom (Burhans 1960: 447). Poredei Santijaga s likom Don Kihota,
Serhio Bokaz (Sergio H. Bocaz) se pita zar elju da se borimo protiv okrutnog sveta
kad znamo da emo izgubiti ne moemo smatrati ludou (Bocaz 1971: 54). U
Hemingvejevom delu prisutna je i konradovska tema pobede u porazu na koju nam
ukazuje Defri Mejers. Oprobavajui se u stoicizmu i testiranju sopstvenih snaga do
krajnjih granica u ekstremnim situacijama, Hemingvejevi junaci biju usamljene bitke u
mraku (Meyers 1990: 188). Inicijativa ili strah od pasivnosti ini jednu od kljunih
osobina Hemingvejevih pravih mukaraca koja se u liku Santijaga pretvara u samu
romantizovanu sliku starosti (Cooperman 1965: 220). Ovakvo romantizovano vienje
starosti upotpunjuje se (i naruava?) komentarima koje Hemingvej iznosi u Portretu
Lilijan Ros kada kae da bi voleo da ne bude dosadni starac, ve onaj koji e moi da
vodi ljubav do svoje osamdeset i pete godine (Ross 1961: 47). Hemingvejev pravi
mukarac mora da pokae svoju mukost tako to e je uvek iznova dokazivati pred
sobom i drugima. Zrelija mukost koju Hemingvej sada predstavlja u liku Santijaga
moe se itati i kontinuiranom tenzijom izmeu principa matadora i razapetog
mukarca, tj. specifinim odnosom izmeu velike snage koja se kontrolisano otputa u
trenutku izvrenja smrti s jedne, i trpljenja bola ili izdrljivosti sve do smrti s druge
strane (Backman 1963: 201). Osvrtom na Hemingvejevu novelu Starac i more, Svetlana
Velmar-Jankovi se pita da li se to naziva pesimizmom kada ovek pobedi, bar u
trenutku, starost, prirodu i sebe (Velmar-Jankovi 1953: 6). Hemingvejevi pravi junaci
uvek odlaze predaleko (OMS: 19; 84; 87)674 i testiraju sopstvene granice, ali i granice
drutva. Santijago postaje poslednji Hemingvejev pravi mukarac, iako mukarac
revidirane mukosti, zbog itavog niza osobina: poniznosti, vere, pravog ponosa,
iskrenosti, odlunosti, preciznosti, istrajnosti, nepriznavanja bola, bistrine uma i vizije,
izrazite fizike i moralne izdrljivosti. Santijago ohrabruje sebe da umre kao
mukarac (ibid., 67), i to upravo ini potujui Hemingvejev neuhvatljivi kod
mukosti. Hemingvejev pravi mukarac bori se dok u njemu postoji i najmanji traak

674
U originalu: going out too far.

369
snage koja se konano ne ocenjuje po tome da li je mukarac preiveo, ve kako je
naao smrt.
Imajui u vidu da Hemingvejevi pravi mukarci nisu prikazani bez pukotina,
moda bismo ih sve mogli podvesti pod grupu odvanih mukaraca golemog
kapaciteta za strah koji se pominju u prii Smrti nema (CSS: 472). Hemingvejevo
delo, po svemu sudei, podrava konstruktivistiku izgradnju mukosti zato to
pokazuje da su mogunosti stvaranja pravog mukog entiteta mnoge, i zato to se
dosledno fokusira na kako, a ne na ta. Nain, elja ili unutranja potreba za
ostvarenjem zamisli vanija je, u ma kom Hemingvejevom pojedinanom proznom
delu, od samog rezultata, zbog ega se Hemingvejevi junaci paradoksalno mogu
nazivati pravima i posle pada, neuspeha, fizikog osakaenja ili osujeenja njihovog
bia.

6.3 Jalova mukost i pasivni mukarci

U skladu s idejom da je mukost fluidna i nesigurna kategorija koja se mora

uvek iznova potvrivati, jalova mukost moe se smatrati loginim nastavkom ili
dopunom prave mukosti. Hemingvejevim pasivnim junacima stvari se deavaju, pre
nego to stvari aktivno kontroliu (Brooks 1953: 182), te u irem smislu ine nalije
herojstva. Njihova pasivnost, meutim, nije prouzrokovana samo ratom. U
Hemingvejevom delu delanje je znak zdravlja i snage, a mirovanje poetak propadanja
i nadolaska smrti (Gordi 2000: 200). Stih Vilijama Blejka nedvosmisleno pokazuje
koncept pasivnosti u Hemingvejevom delu: Ko ne dela kako udi, samo poast raa
(Blake 2000: 198). 675 Postoje mnoge forme pasivnosti Hemingvejevih junaka koje
pokazuju da Hemingvej ispituje razliite rodne manifestacije i na taj nain odstupa od
sopstvenog (u javnosti) uvreenog imida mao pisca koji prikazuje samo tzv. prave
muke heroje, i predstavlja naine kojima se mukost konstruie kao sutinski fluidna,
trenutna i performativna odlika mukaraca.

675
U originalu: He who desires but acts not, breeds pestilence (Proverbs of Hell).

370
6.3.1 Pisci i stvaralaka nemo

Osim to stavove u vezi s pisanjem iznosi bezmalo svuda u svojim delima,676

pismima i intervjuima, Ernest Hemingvej progovara o pisanju i kroz svoje junake-pisce.
Robert Fleming posveuje celu knjigu Lice u ogledalu: Hemingvejevi pisci (The Face in
the Mirror: Hemingways Writers, 1994) istraivanju Hemingvejeve netipino
modernistike sklonosti da problem figure pisca uini velikom temom i tvrdi da se
Hemingvej vetinom pisanja bavi na metaforian nain, kao i da nita ne bi bilo toliko
netano koliko nazvati ga antiintelektualnim ili primitivnim piscem (Fleming 1996b:
12). Opti zakljuak pomenute studije jeste da Hemingvej objektivizuje umetnikovu
etiku dilemu kroz repetitivnu upotrebu lica u ogledalu ili pisaca s falinkom (ibid., 11).
Ideja da su Hemingvejevi pisci njegovi doppelgngers nije nova. ini se,
meutim, da paralele koje Hemingvej podvlai izmeu sebe i svojih junaka dolaze iz
njegovog sveprisutnog paraliueg straha da e postati jalov umetnik, straha koji dovodi
do samosaaljenja, samokritike i samopravdanja. itav njegov ivot moe se posmatrati
u kontekstu smene perioda stvaralake moi i sterilnosti.677 Delimo uverenje da je in
pisanja za Hemingveja oduvek predstavljao pobedu nad simbolikom impotencijom
(Stoltzfus, prema Wagner-Martin 2007: 102). Hemingvej je profesiju pisca vezivao za
pasivnost,678 to nam ne pokazuje samo njegova opsednutost pisanjem, ve i njegov
strah od feminizacije umetnosti s poetka XX veka.679 Hemingvej, takoe, smatra da
briga unitava sposobnost pisanja (Hemingway, prema Hemingway 1976: 114).
Nesklad izmeu aktivnog/maskulinog i pasivnog/femininog principa nije do samog
kraja Hemingvejevog ivota razreen. Hemingvej je posvetio ivot profesiji u iju
mukost je bez prestanka sumnjao.

676
Smrt u podne, Zeleni bregovi Afrike, Pokretni praznik.
677
Hemingvej u pismima ne skriva da je neretko bio rtva stvaralake nemoi: istie kako osea
nezaustavljivu potrebu da pie, ali istovremeno i blokadu ba kao i njegovi junaci (SL: 450); ne moe da
pie dok mu se ne vrati Meri koja trenutno nije s njim (ibid., 589); kad ga prekinu u pisanju osea se kao
da ga je neko prekinuo u razvratu (ibid., 843); drago mu je to je prevaziao period depresije i kreativne
nemoi posle negativne kritike Virdinije Vulf (ibid., 265); ne moe da pie posle smrti arlsa Skribnera
(ibid., 749); posle oeve smrti radi do iznemoglosti izmeu est i deset sati dnevno (ibid., 292).
678
Osim profesije pisca, Hemingvej i profesiju lekara vezuje za pasivnost, kao u prii Gospod vam
podario radost i veselje, gospodo (God Rest You Merry, Gentlemen).
679
Sandra Gilbert i Suzan Gubar u trilogiji Niija zemlja (No Mans Land 1989, 1991, 1994) govore o
anksioznim mukim modernistima koji su bili odluni da saine ekskluzivno muku estetiku. Rodom
modernizma i njegovom maskulinistikom perspektivom bavila su se mnoga kritika dela, naroito
devedesetih godina XX veka. Njihov popis videti u Strychacz 2008a: 223.

371
 Pria Gospodin i gospoa Eliot (Mr. and Mrs. Elliot) upadljivo ujedinjuje
teme seksualne i kreativne nemoi. Hjubert (Hubert)680 i Kornelija (Cornelia) Eliot su
brani par koji putuje po svetu i jako pokuava da dobije bebu. Mu je pesnik koji je
oduvek polagao na istotu uma i tela, a isto zahtevao od svoje supruge (CSS: 123).
Iako je Korneliju ta ideja svojevremeno esto uzbuivala, prva brana no ispostavlja se
razoaravajuim iskustvom za oboje. Dug sterilni period, u kome Hjubert ne stvara nove
pesme a Kornelija ne ostaje trudna, prekida se ulaskom Kornelijine prijateljice u njihov
ivot, posle ega Hjubert pronalazi inspiraciju i poinje da pie, a Kornelija postaje
srena. Tradicionalna ideja braka u Hemingvejevom delu postaje queer novom
preraspodelom mukih i enskih uloga jer Kornelija sada spava s prijateljicom na
velikom srednjovekovnom krevetu u drugoj sobi, a Hjubert nou pie poeziju (ibid.,
125). Kroz satiru drutva po kome bi prokreativnost trebalo da predstavlja jedini razlog
seksualne aktivnosti i transformacijom erotske igre u mukotrpan trud, Hemingvej u
ovoj pustoj zemlji izjednaava pisanje poezije s masturbacijom (Comley and Scholes
1994: 86). U prii koja se temelji na strahovima od razliitih vrsta nemoi, sopstvenih i
tuih, 681 Hemingvej izvitoperuje i samu perverznu elju. Imajui u vidu dihotomiju
dobrih i loih seksualnih praksi, priu bismo mogli itati u kontekstu neuspeha tzv.
dobrih seksualnih oblika ponaanja (Tanimoto 2012: 90) u ije ime brani par zapravo
izvodi udnovate radnje (ibid., 91).682 Hemingvej, na taj nain, ukazuje na ironiju
moderne seksualnosti s obzirom na to da dobar seks postaje znak praznine, a
heteroseksualnost gubi epitet normalnosti (ibid., 97). Nagovetavajui da dobar seks u
sebi sadri klicu loeg, Hjubertova umetnost paradoksalno nastaje iz perverzije samo
kada je sam sa svojom matom i poto je njegova ena iskusila lezbejsku ljubav. Iako
poinje da stvara, Hjuberta ne moemo drati pesnikom i istim mukarcem, ve
impotentnim ovekom povreene mukosti. Priu Gospodin i gospoa Eliot trebalo bi
dovesti u vezu s Hemingvejevim razmiljanjem o ulozi pisca, kao i njegovim
konceptom pisanja kao kompenzacije mukosti upravo zbog toga to Hjubert postaje
produktivniji pesnik ba kada se njegovi seksualni neuspesi u braku intenziviraju
(Fleming 1996b: 23). Sterilnost u braku postaje metafora za kreativnu nemo, a

680
Nensi R. Komli i Robert Skouls upozoravaju na Hemingvejevo namerno okretanje Hjubertovih i
sopstvenih inicijala Hjubert Eliot i Ernest Hemingvej kojim ukazuje na razliitost njegove linosti od
Hjubertove (Comley and Scholes 1994: 84).
681
Problemi u braku T. S. Eliota.
682
Fetiizam, masturbacija, onanija i mogunost homoseksualnosti (Tanimoto 2012: 95).

372
Hjubertovo pisanje literarna masturbacija (ibid., 25). Hemingvej i u ovoj prii s poetka
svog stvaralatva tematizuje vezu izmeu umetnikog stvaranja i maskuline
heteroseksualnosti i otkriva opsednutost postizanjem umetnike i seksualne celovitosti.
U Hemingvejevoj kratkoj prii Velika reka sa dva srca pojavljuje se pisac jake
elje da ispria prolost. Slinost izmeu Nikovog i Hemingvejevog odnosa prema
pisanju ogleda se u Nikovom miljenju da je pisanje, u izvesnom smislu, borba s
vremenom s obzirom na to da bi trebalo da traje sve dok je ljudi (OW: 6). Mada
svestan injenice da prianje o neemu dobrom to neto upropatava i da je itanje
prolosti problematino, Nik zna da iskustvo mora pretvoriti u fikciju kako bi ga uinio
besmrtnim (Lamb 1991: 169). Oiglednim poreenjem vetina pecanja i pisanja, Nik
razume da velika umenost dolazi posle discipline i talenta, kao i da se uz malo sree
postiu zavidni rezultati (ibid., 173). 683 Ukoliko je riba koju Nik lovi metafora za
uspene prie, pastrmka koja se ne da lako uhvatiti mogla bi da predstavlja
tekstualizaciju traume rata ili njegovog detinjstva o emu jo uvek nije spreman da
pie (ibid., 179). Ova pria mogla bi biti parabola o pisanju. Debra Modelmog uoava
da Nik predstavlja posebnu vrstu Hemingvejeve maske jer je granica izmeu ivota i
fikcije upravo tu, smiljeno, u velikoj meri naruena (Moddelmog 1988: 593594).
Zanimljiva je njena opaska da Hemingvej ima obiaj da u svoju prozu prokrijumari
svoje iskustvo (ibid., 602).684 U neskladu s idejom da Nikov strah da zagazi u movaru
predstavlja Nikov susret sa stranim i mranim enskim drugim, pria Velika reka sa
dva srca mogla bi se zasnivati na premisi Nikove pasivnosti i ustruavanja da pie kako
zauvek ne bi ovekoveio sopstveno seanje na rat ili ene. Hemingvej ovu priu
zavrava Nikovim oseanjem da bi pecanje u movari bila tragina avantura i
odlukom da se vrati u kamp (CSS: 180) trenutno mesto neizmerne sree koju nije
voljan da napusti zarad tekog posla ispisivanja sebe.
Kroz lik Riarda Gordona iz romana Imati i nemati Hemingvej uvodi temu
odgovornosti pisca. Riardov dijalog sa njegovom suprugom pokazuje kako on
doslovno posmatra ljude kao drutvene fenomene koje koristi zarad svog pisanja i kako

683
Hemingvej je u velikoj meri bio frustriran nemogunou da artikulie svoju inspiraciju Sezanom, a
njegovo delo obeleeno konstipacijom priama koje ekaju da se ispiu (Lamb 1991: 176177; kurziv
A. . K.).
684
Debra Modelmog se naelno ne slae s interpretacijom Filipa Janga koji u mnogim Hemingvejevim
bezimenim pripovedaima vidi upravo Nika (Moddelmog 1988: 600), kao ni Dozef Flora zato to
Hemingvej jeste obiavao da koristi bezimene naratore (Flora 1993: 75).

373
smatra da valja otkrivati i iskustva koja nisu iskljuivo vezana za sopstvenu (buroasku
A. . K.) klasu (THHN: 98). Njegova veza s bogatom i lepom Helen Bredli (Helene
Bradley) mu, u izvesnom smislu, omoguava dopunu iskustva koja mu je potrebna, ali
mu istovremeno daje oznaku sebinog pisca koji gubi osnovne ljudske vrednosti, kao
to je toplina mua zbog koje bi se njegova ena oseala zadovoljnom i seksualno
zadovoljenom (ibid., 130). 685 itaoci postaju svedoci Riardovog odsustva empatije
prema eninom gubitku vere u ljubav kada njeno lice dok plae posmatra kao zgodan
objekat za svoje pisanje (ibid., 131133). Riard se vie puta posmatra u ogledalu i
tamo nalazi udno lice (ibid., 136; 145). Riardovo neprestano razmiljanje o svom
pisanju ogluuje se o Hemingvejev stav da pisac nuno mora da napravi predah od
sopstvenog pisanja kako bi dozvolio podsvesti da radi. Riard Gordon pie
neverovatnom brzinom ime jo vie postaje negativni pandan Hemingvejevom
idealnom piscu. Robert Fleming nam s pravom ukazuje na injenicu da je Riard
groteskna parodija svega to bi pisac trebalo da predstavlja jer svoje pisanje pretvara u
perverziju, a bioloku decu zamenjuje knjigama (Fleming 1996b: 7475). Oslanjajui se
na Hemingvejeve kriterijume dobrog pisca, Riardova jalovost u braku mogla bi se
uporediti s njegovom lanom kreativnom aktivnou. Posle fizikog obrauna s
profesorom s kojim njegova supruga posle svih njegovih prevara zasniva odnos, Riard
se onesveuje na ulici koja simbolino oznaava njegov (njihov?) ivot jer nosi naziv
put prepun trzavica (THHN: 152).686
Uz analizu intelektualne i emotivne paralize, Hemingvej negativnu sliku pisca
produbljuje i temama pieve drutvene neangaovanosti, kao na primer u prii Leptir i
tenk (The Butterfly and the Tank) kada pisac sve vreme razmilja kako bi scene
kojima prisustvuje, pa i slike nasilja i ubijanja, iskoristio kasnije za svoje stvaralatvo.
Hemingvejeva ironija i humor dolaze do izraaja kada menader kafea (u kojem se
pomenuti dogaaji odigravaju) insistira na pievoj ulozi ispisivanja iskustva, i, po
njegovom miljenju, istoj literaturi i veoma elegantnom naslovu Leptir i tenk kojim
se kontrastira ljudska vedrina pijanenja u drutvu s ozbiljnou rata (CSS: 435).
Hemingvejeva proza vrvi od mukih likova koji su po profesiji pisci, ali koji ne provode
vreme piui, kroz koje Hemingvej pokazuje svoju ambivalentnost prema ulozi

685
Njegova ena mu se s najveim gaenjem obrati sa Ti piscu (THHN: 130).
686
U originalu: The Rocky Road.

374
pasivnog pisca koji stoji po strani i posmatra ratne i druge dogaaje, sam neukljuen u
njih ukoliko za trenutak zanemarimo voajersku aktivnost. Hemingvejevi pisci esto
samo razmiljaju o tome kako bi jednog dana mogli napisati priu i zasnovati je na
sopstvenom iskustvu ime bi se njihovo iskustvo posmatranja pretvorilo u iskustvo
uestvovanja.687
Protagonista Hemingvejeve kratke prie Snegovi Kilimandara jeste pisac
Hari (Harry) koji pati od gangrene noge i doslovno eka da umre predajui se alkoholu,
seanjima na proli ivot i razmiljanjima o situaciji u kojoj se trenutno nalazi. Dok
okrivljuje svoju suprugu bogatu kuku, koja mu, kao i sve prethodne, udovoljava ili
samu smrt za sopstvenu pasivnost u pisanju, Hari shvata da vie nema nade da e ikada
ponovo pisati. On ak ne eli ni da pokua da se fiziki pomeri jer je upao u stanje
duboke ironije i potpune predaje. Koliina njegove kreativne jalovosti ne bi se mogla sa
sigurnou izmeriti imajui u vidu brojna ivotna iskustva koja je mogao pretoiti u
knjige, a nije. Harijeva jalovost se pojaava Hemingvejevim naizmeninim opisima
njegovih blokova seanja na sopstveni ivot (Pariz dvadesetih godina XX veka, svae s
prethodnim ljubavnicama, grko-turski rat, kockanje, detinjstvo, pecanje, razne
groteskne slike) i razmirica sa svojom suprugom. Hari poinje da plae u trenutku kada
sebe potpuno ogoli i prizna da postoji barem dvadeset pria koje je mogao da ispria a
nije zbog izdaje sopstvenog talenta, lenjosti i predrasuda (ibid., 53). Smatrao je da e na
neki nain ipak uspeti da skine salo sa sopstvene due, ali pred smrt sebe vidi
ispunjenim trulom poezijom (ibid., 43). Hari razume da je prodao vitalnost (ibid., 44
45) i dospeo u stanje moralne i kreativne trulei koja je predstavljena neprijatnim
gangrenoznim mirisom njegove noge. Robert Fleming kae da pria kroz Harijev al za
neisprianim priama govori o knjievnoj besmrtnosti (Fleming 1996b: 78). Iako je
oduvek oseao da je njegova dunost da pie (CSS: 49), Hari ne uspeva da iskustva
pretoi u pisanu re. A, kako sam kae, sve bi moglo da stane samo u jedan pasus kada
bi smogao snage da ispie svoje iskustvo kako valja (ibid., 50). Harijeva spoljanja i
unutranja gangrena mogla bi se opisati slikovitom sintagmom duevno samoubistvo
(Baker 1956: 187), kojeg je sam junak svestan ak i kada nehumanim reima okrivljuje
enu za umrtvljenost sopstvenih sposobnosti, vrhunsku stvaralaku nemo i potpuno

687
Hjubert (Gospodin i gospoa Eliot), Nik (Velika reka sa dva srca), Hari (Snegovi
Kilimandara), Filip (Uzmi psa vodia), Roder (Ostrva u struji).

375
odsustvo volje za ivotom. Na temelju Sartrove loe vere kojoj se predajemo kada
skrivamo istinu od sebe ili ne preuzimamo odgovornost za izbore koje pravimo, Hari
se ne moe smatrati autentinom osobom zato to ne ivi u harmoniji sa samim sobom
(Stoltzfus 2005: 218220). Hari bei od sebe, postaje samodestruktivni pisac koji se
parazitski hrani duevnom trulei i laima, sve dok mu se smrt nije spustila na glavu,
zauzela mesto na njegovim grudima i tu se uurila:

Jo malo mu se pribliila i sada nije mogao da joj se obrati, a kada je

videla da on ne moe da govori, prila je jo blie, i onda je on pokuao
da je otera bez rei, ali je ona sada ve bila celom teinom na njegovim
grudima, i dok je tako uala, a on nije mogao ni da se pomeri, ni da
izusti re, uo je enu kako govori: Bvana sad spava. Veoma paljivo
podignite krevet i unesite ga u ator.

(CSS: 54)688

Hemingvejev roman Ostrva u struji prikazuje doppelgnger umetnika slikara

Tomasa Hadsona i pisca Rodera Dejvisa. Poto smo u jednom od prethodnih
potpoglavlja ukazali na Hadsonovu umetniku narcisoidnost i apsolutnu posveenost
likovnom stvaralatvu, pozabaviemo se likom Rodera, mranom Hemingvejevom
stranom u koju se plaio da se pretvori (Baker, prema Fleming 1996a: 134).689 Dok se
Hadson potpuno predaje profesiji i sinove posmatra u kontekstu upotrebljivosti za
sopstvenu umetnost, Roder postaje otelotvorenje opasnosti dominacije stvarnosti nad
fikcijom u ivotu pisca. Iz Hadsonovog ugla, Roderov jedini talenat je da bude veran
drugima, te se pominju njegova raznovrsna iskustva sa enama i vreme kada su one
ostavljale njega ili on ostavljao njih (IIS: 100). Hadson duboko veruje da je Roder
zloupotrebio svoj stvaralaki talenat, ali ga istovremeno bodri da pronae novu snagu u
sebi i iskoristi ono to je otupeo, izopaio ili obezvredio (ibid., 103). Roder je jedino
u stanju da se ukljui u ivot, svoj i tu, uz pomo alkohola, zaboravljajui na obeanje

688
U originalu: It moved up closer to him still and now he could not speak to it, and when it saw he
could not speak it came a little closer, and now he tried to send it away without speaking, but it moved in
on him so its weight was all upon his chest, and while it crouched there and he could not move, or speak,
he heard the woman say, Bwana is asleep now. Take the cot up very gently and carry it into the tent.
689
Karlos Bejker smatra da Tomas Hadson predstavlja idealizovanu sliku Ernesta Hemingveja. Sledei
tzv. Narcisov princip Hemingvejeva dela predstavljaju skrivene autobiografije jer imaju mnogo slinosti
sa samim autorom, ali uvek uz povrinske izmene primera radi, Hadson je slikar, a ne pisac (Baker,
prema Fleming 1996b: 107). Riard Fantina upozorava da je Tomas Hadson ultramaskulina figura kojom
Hemingvej prikazuje nelagodu u vezi sa svrsishodnou umetnika i uverenje da je umetnost zapravo
nemuevna i enska (Fantina 2005: 159).

376
koje je sebi dao da e ponovo da pie. Hadsonov najstariji sin Tom primeuje mnogo
nedoslednosti u romanu na kome Roder trenutno radi i prijateljski mu ukazuje na
vanost koncentracije pri pisanju (ibid., 167). U paradoksalnom neskladu s
Hemingvejevom idejom o vanosti prerade iskustva u fikciju, Roder je uronjen u ivot,
ali iz njega umetnost ne izlazi. Zanimljivo je uoiti kontrast izmeu Roderove tzv.
geografske terapije (ibid., 102), jer misli da e promenom mesta boravka uspeti da
pobegne od trenutnih ljubavno-seksualnih problema, i svojevrsnog leenja
mirovanjem kome su se podvrgavale ene u XIX veku kako bi ostale zatoene
normativima drutva, a o kome govori arlot Perkins Gilman u utom tapetu (The
Yellow Wallpaper, 1892).690 S obzirom na to da ni Hadson ni Roder ne uspevaju da
uspostave ravnoteu izmeu stvarnog ivota i (jo stvarnije?) umetnosti, moda bi ovo
posthumno objavljeno Hemingvejevo delo trebalo proitati kao parodiju koja se
humorno osvre na neke od stereotipa koji o umetniku postoje, a koji su se svakako
uvreili oko tada ve kultne linosti Ernesta Hemingveja, kao to su ozbiljno pisanje
pod dejstvom alkohola ili otuenost umetnika od sveta o kojem pie, a najpre od svoje
porodice. Uzevi sve u obzir, Roder Dejvis predstavlja sliku pasivnog umetnika koji ne
stvara iako bi za svoje stvaranje mogao koristiti iskustva sa enama ili brojne fizike
obraune s mukarcima u kojima je uestvovao. Njegova svesna odluka da pie bolje
691
(ibid., 76) nije dovoljna jer se pasivno razmiljanje o umetnosti, sledei
hemingvejevski kod aktivne mukosti, mora pretvoriti u delanje.
Dejvid iz romana Rajski vrt moe se smatrati Hemingvejevim portretom
umetnika kao mua i sina. Ovaj junak sebe prevashodno definie kroz pisanje, a ne kroz
brak s Ketrin, tj. priu medenog meseca. Njegov maskulini kontranarativ zapravo
predstavlja pisanje oca (Fleming 1996b: 151), iskljuivo muki tekst kojem ene
nemaju pristup, a u kome prepriava afriku priu kada je kao osmogodinji deak lovio
slona s ocem i oevim prijateljem. Dejvid se zakljuava u sobu na samom kraju hotela
kako bi mogao nesmetano da pie i ne bude izloen enskom uticaju. Zakljuana soba
postaje simbol samoizolacije pisca. Robert Fleming usmerava nau panju na

690
Sandra Gilbert i Suzan Gubar analiziraju est motiv enske zatoenosti i bekstva u delima knjievnica
XIX veka koja su bila definisana patrijarhalnim poretkom. Iako ensku figuru tu odlikuje velika elja da
izae na otvoreni prostor vlastitog autoriteta, daleko od tzv. specijalista za nerve, nametnute nervne
iscpljenosti, bolesti i nelagode (dis-ease), ona sve vie ulazi u ono to svet naziva ludilom (Gilbert i Gubar
1997: 162163). Don Stjuart Mil takoe objanjava kako se tzv. preosetljivou nerava ena opravdava
njihova nepodobnost za odreene politike i druge dunosti u drutvu (Mil 2008a: 112).
691
U originalu: Im not going to fight and Im going to be some good and quit writing junk.

377
Hemingvejevu opsesiju samim inom pisanja, temom svojevoljnog izoptenja pisca iz
sveta kome u stvari pripada, kao i na pievu sklonost ka voajerizmu (Fleming 1996a:
144145). Dejvid postaje jedan od onih junaka-pisaca kojima se Hemingvej slui kako
bi oznaio velika iskuenja kroz koja pisac prolazi: pieva okrutnost pri potinjavanju
pravog umetnikom ivotu; nehumana samoizolovanost i neosetljivost za druge;
kompulzivna elja za pisanjem; perverzija ivljenja u knjievnoj fikciji; umetnika i
seksualna mo; usamljenost pisca; umetnika paraliza i inspiracija.
Hemingvej potvruje koncepciju Sandre Gilbert i Suzan Gubar o
maskulinistikom diskursu pisanja po kome su ene koje su se odvaile da piu postale
udovita imajui u vidu da maskulinizuje samo pisanje, zabranjuje junakinjama da uu
u kreativni raj ili, pak, prikazuje kako su ene junaka posebno tetne za pieve
stvaralake sposobnosti. U trenutku kada Dejvidova ena Ketrin spaljuje njegove prie
ili kada uvek iznova ima poguban uticaj na njegovu umetniku snagu, ona postaje
enska nakaza. Da je i samog Hemingveja muila ovakva podela rodnih uloga,
meutim, pokazuje jedan od Dejvidovih unutranjih monologa, posle provedene noi s
Ketrin na samom poetku njihove ljubavne sree, kada on razmilja kako je pisanje
nevano u poreenju s iskrenim oseanjem ljubavi prema eni (GOE: 13), iako ovo
njegovo stanje uma uskoro biva narueno kada odlui da pokae ta je njegova glavna
pria, kada odbacuje prisustvo ene kao svojevrstan upad u muko pisanje i odlazi u
sobu koja je nita drugo do mesto otklona od seksualnog i socijalnog angamana
(Burwell 1993: 204). Prestanak medenog meseca opravdava paradigmu motiva
oinstva literarnog teksta (ibid., 208). Hemingvej, takoe, koristi Dejvida kao
glasnogovornika sopstvenih pogleda na pisanje kada Dejvid objanjava da pria poinje
bez ikakvih problema kada je spremna da se ispie, dok bi pisac trebalo da je ostavi do
narednog dana kada bi poinjao sve iz poetka, prethodno obnovljene potrebe za
pisanjem (GOE: 93), ili kada kae da ukoliko se pria ne zavri, nita ne vredi ni pet
para (ibid., 108). Poto Ketrin veruje da Dejvid intenzivno osea svoju maskulinu
priu, ona ljutito kae: To je knjiga zbog koje e umreti i zbog koje si morao da bude
potpuno uniten (ibid., 112). Jasno je onda da Dejvid pripada nizu Hemingvejevih
junaka-pisaca koji za sopstvenu kreativnu pasivnost ili jalovost okrivljuju ene.
Mada potpuno izbacuje Ketrin iz svoje maskuline prie, Dejvid ponovnu
stvaralaku snagu paradoksalno pronalazi uz pomo druge ene Marite. To, meutim,

378
ne znai da pisanje u Hemingvejevom delu iskljuuje ene niti da Marita ima funkciju
tipino servilne idealne junakinje. En Patnam kae da Dejvid koristi feminino samo
kako bi kreirao androgini narativ medenog meseca, ali i kako bi obezbedio potrebnu
kreativnu snagu za svoju afriku priu (Putnam 2002: 129). Iako moda Hemingvej ne
dozvoljava svest o dvostrukom glasu modernizma koji pretpostavlja i ensko
kontrastrujanje, on Dejvidovu kreativnost ponovno omoguuje kroz lik ene, mada
znatno drugaije od Ketrin. Potrebno je ukazati i na tzv. androgine rizike koje Ketrin na
sebe preuzima izmiljajui razne opasne (prevashodno seksualne) igre, a na koje nam
skree panju E. L. Doktorov (Edgar Lawrence Doctorow) i istie da Hemingvej ovim
romanom pokazuje smelost da krene novim putem (Doctorow, prema Spilka 1987:
50). Iako ne smatramo da Hemingvej tek ovim romanom kree put tematskih inovacija,
za ta nam moe posluiti pria Posle letovanja na moru, slaemo se da Hemingvej
ovim romanom i Dejvidovim likom duboko ulazi u unutranji svet ene i njene patnje
(Spilka 1987: 52), bilo za kakav kraj romana bi se Hemingvej konano odluio. Ne
delei stav Marka Spilke da je Marita istovremeno mukarac i ena koji su Dejvidu
potrebni zarad njegovih androginih radnji (ibid., 54), podravamo uverenje da roman
Rajski vrt ispituje destruktivnu mo pisca (Fleming 1996b: 138), a koja je, izmeu
ostalog, predstavljena razasutim slikama u ogledalu. Posle mnogih androginih
eksperimenata Dejvid uporno posmatra svoj odraz u kupatilskom ogledalu u potpunoj
neverici nad onim ta je uinio, a njegov oseaj stvarnog (mukog?) identiteta postaje
razbijen sopstvenim pogledima (GOE: 84). Dejvid se dosledno posmatra u ogledalu kao
da tamo pokuava da pronae znakove unutranje izvitoperenosti i moralne trulei, ali
ne uoava nikakvu spoljanju transformaciju. Hemingvej ne koristi lice u ogledalu kao
objektivizaciju umetnikove etike dileme (Fleming 1996b: 11) samo u ovom delu.
Ogledalo kao simbol koji se kod njega ponavlja ne moe uvek precizno da reflektuje
unutranja oseanja junaka, ali moe da obezbedi refleksiju realnosti koja je esto
okrutnija od slike koju o sebi protagonisti kreiraju. Ketrin se gleda u ogledalu tokom
itavog romana i na taj nain udvostruuje znaaj Dejvidovog samoposmatranja. Ona
kritiki gleda sebe dok je sama (GOE: 48), veruje da joj je potrebno veliko ogledalo i u
baru u kome s Dejvidom provodi vreme (ibid., 102), posle nezajaljivog poriva da vodi
ljubav s Maritom manino trai nekakav izraz u ogledalu, ali ga ne nalazi (ibid., 115).
Opsesija Hemingvejevih junaka i junakinja idejom reflektovane slike nee im dozvoliti

379
da gledaju jedno drugo i tamo pronau fiziku ili psiholoku promenu. S obzirom na to
da gledati emocije nikako nije isto to i biti aktivno u njih ukljuen (Fleming 1996b:
144), Hemingvejevi muki junaci-pisci su pasivizirani ili samopasivizirani.
rtva samoposmatranja u ogledalu postaje i Fil, pisac iz prie Posle letovanja
na moru koja se poigrava normativnim drutvenim idejama i homoseksualnost
povezuje s izdajom. Poto ga proe tipino muki bes kad saznaje pravi razlog njenog
odlaska, Fil smatra da bi ona trebalo da mu ispria svoje iskustvo poto mu se vrati. ak
i promenjenog glasa poto je zamolio da ode, Fil se vie ne osea istim ovekom.
Drugaijeg sebe vidi najpre u ai pia koju dri, da bi jo jednom potvrdio
novostvorenu sliku o sebi u velikom ogledalu bara. Iako barmen na njemu ne uoava
nikakvu spoljanju promenu, Fil posumnja da se porok i perverzija daju primetiti i na
povrini njegovog bia (CSS: 304305).692 Zanimljivo je kako se Hemingvej oslanja na
ideju duevnog izopaenja koji osea lik Dorijana Greja iz romana Slika Dorijana Greja
(The Picture of Dorian Gray, 1891) Oskara Vajlda, homoseksualnog pisca ije se
lenje, umiljene razuzdanosti (samo na povrini? A. Z. K.) gnuao (DIA: 176).
Robert Fleming ukazuje na vanu injenicu da se, zapravo, ne radi o tome da
Hemingvejevi junaci ne prepoznaju sebe u ogledalu, ve da sebe pogreno tumae
(Fleming, prema Nolan Jr. 2001: 62). 693 Filova elja da svoje ljubavno-seksualno
iskustvo iskoristi kao kreativni impuls za svoje stvaranje moe se smatrati nehumanom
(ibid., 63). Tema prie bi, uzevi sve u obzir, mogla da bude dilema da se ivotno
iskustvo iskoristi u umetnike svrhe, s nagovetajem da je uloga mukarca kao
ljubavnika sekundarna u odnosu na njegovu ulogu pisca. Hemingvej, izmeu ostalog,
kazuje da se umetnika i lina savest esto ne poklapaju. Hemingvej je voleo da kae da
je vano da pisac prigrli sve ono to ga povreuje kako bi uopte mogao ozbiljno da
pie (Hemingway, prema Hotchner 2008: 85). U prii Posle letovanja na moru, Fil
nije pisac koji svoju patnju ili promenu sam inicira, ve pasivno eka da se njegovo
pisanje ostvari i to tek uz pomo enskog iskustva.

692
Fil pogreno citira deo iz Eseja o oveku (Essay on Man, 173334) Aleksandra Poupa koji u originalu
glasi: Vice is a monster of so frightful mien / As to be hated needs but to be seen; / Yet seen too oft,
familiar with her face, / We first endure, then pity, then embrace. Detaljnije o znaenjskim
implikacijama ovog pasusa za razumevanje prie videti Bennett 1991.
693
arls Nolan Mlai kae da Hemingvejeva kritika esto govori o moguem Filovom preobraaju
seksualne opredeljenosti (Nolan Jr. 2001: 63). Liza Tajler nalazi da Fil sebe asocira s homoseksualcima
jer gubi ogledalo koje je do tada njegova devojka predstavljala (Tyler 2002: 7778).

380
 Hemingvejeva manje poznata pria Uzmi psa vodia (Get Seeing-Eyed
Dog) tematizuje doslovno slepilo junaka-pisca kako bi govorila o metaforinom
slepilu pisca i njegovoj samovoljnoj izolaciji u drutvu (Fleming 1996b: 146).694 Posle
nemilog dogaaja koji mu oduzima vid, pisac Filip i njegova ena dolaze na Torelo
(Torcello), venecijansko ostrvo u Italiji, kako bi on ponovo pronaao svoju inspiraciju, a
ona ga neno negovala i podsticala njegove stvaralake sposobnosti. Mada bi trebalo da
pie bolje nego to je ikad mogao, Filip osea da nee biti u stanju da proizvede dela
osim ukoliko enu ne poalje na krai put (CSS: 489). Iako nedvosmisleno obuzet
griom savesti da svojim prisustvom sputava slobodu mlade ene, Filip, takoe, osea
sebinu elju da mu ona poto se vrati ispria o novim iskustvima (ibid., 490), a on od
njih napravi dela. Paralela s Filom iz prie Posle letovanja na moru vie je nego
oigledna. Hemingvejevi junaci se mogu osloboditi svoje stvaralake nemoi samo uz
pomo ena. A moda ni tad.
Postoji i mnogo drugih junaka u Hemingvejevom delu koji su pisci. Kroz lik
Dejka Barnsa, seksualno povreenog mukarca iz romana Sunce se ponovo raa,
Hemingvej pokazuje kako, uprkos sopstvenoj feminizaciji, snagu za stvaranje, kao i
umetniku istinu i literarni smisao moe pronai samo poseban tip umetnika
hemingvejevski umetnik. Dejk predstavlja surogat autora upravo povredom
maskulinog autoriteta i paradoksalnim stavom istovremene inferiornosti i superiornosti.
Hemingvej Dejkovim dostojanstvom pokazuje da je feminizacija univerzalno stanje
mukarca (Onderdonk 2006: 6667). Dejkov status pisca se dodatno kontrastira (ili
samo naglaava?) Bilovim oseanjem kreativne nedostatnosti, tj. sramote, u odnosu na
muku i pravu umetnost matadora Pedra Romera (SAR: 153), ili s kreativnom nemoi
Roberta Kona koja naroito nastupa poto upozna Bret (ibid., 33; 43).
Kroz lik gospodina Frejzera u prii Kockar, kaluerica i radio (The Gambler,
the Nun, and the Radio) Hemingvej postavlja pitanje pasivnosti umetnika koji prema
ivotu zauzima stav sterilnog posmatraa pre nego aktivnog uesnika u dogaajima
(CSS: 367). Priom Oevi i sinovi Hemingvej ukazuje na podeljenu odgovornost
umetnika koji ima obavezu da katarzino pie o svojim iskustvima, ali je istovremeno i
mukarac koji preivljava samoubistvo oca. Svojevrsna terapija junaka Nika kojom bi

694
Posle povrede oka koju mu nanosi sin Bambi, Hemingvej sve vie poinje da se pita kako bi pisao da
je slep (SL: 269270).

381
se oslobodio potisnutih emocija ne odvija se ni uz pomo njegovog pisanja ni
proiujueg razgovora sa sopstvenim sinom. Na temelju Hemingvejeve ideje da
najbolje pisanje proistie iz davanja emocije (DIA: 68), Nik se moe smatrati
impotentnim umetnikom. Enrike, pisac iz prie Dojava, osea se krivim to mu je
posao da poseduje elju za posmatranjem ljudi koji se nalaze u emotivnom konfliktu
(CSS: 426). Ideje izloene u Banalnoj prii (Banal Story) tiu se pisanja o ivotu a
da se pritom iskustva o kojima se pie ne proive. Hemingvej ovde tematizuje
potencijalnu perverziju uloge pisca koji ne pie iz proivljenog iskustva (Fleming
1996b: 29) u kontrastu s matadorom koji je u areni mogao uvek da izvede ono to oni
mogu ponekad, mada sada i sam paradoksalno umire od upale plua (CSS: 275).
Hemingvej se, izmeu ostalog, bavi motivom umetnika-savrenog mukarca, imajui
u vidu njegovu optereenost temama pisanja i ulogama pisca (Fleming 1996b: 166).
Hemingvej uoava pukotine u savrenstvu ili celovitosti pisanja uprkos
povremenoj idealizaciji knjievnog zanata. Premda bez mane u svetlu njegove
hemingvejevske romantizacije, pisac u Hemingvejevom delu postaje pasivan putem
seksualne ili kreativne nemoi, fizike rane zadobijene u ratu, prostitucije talenta zarad
novca, moralne degradacije i svakog drugog vida neautentinog ponaanja.695 Podiui
vanost uloge pisca na kolektivni nivo, Hemingvej govori o strahu da tua pasivnost ne
zatruli druge (FWBT: 288; kurziv A. . K.).696 Po Hemingveju, osim to pisac mora da
obavezu pisanja ispuni prema sebi, on mora da postane kadar da sagleda posledice svog
ponaanja na drutvo iji je deo.

6.3.2 Mukarci koji misle i/ili brinu

Hemingvejevi junaci pasivizuju sebe putem razmiljanja i/ili brige. Uz uverenje

da je Ernest Hemingvej antiintelektualni pisac, postoji i predrasuda da je Hemingvejev
fiktivni svet izriito delatni, kao i da u njemu nema teine miljenja (Gurko 1968:
232). Sasvim suprotno, Hemingvej o nekim temama razmilja do opsesivnosti, ali ini
se da smatra da razmiljanje mora biti podreeno iskustvenom proivljavanju. Lajonel
Triling naglaava da je za Hemingveja um vrsta kastrirajueg noa koji ljude liava

695
Aludiramo na Sartra i njegovo shvatanje neautentinih izbora.
696
U originalu: Pablo has rotted us here with inaction.

382
hrabrosti i ljubavi inei ih razumnim, tj. lanim (Trilling 2008b: 533). Hemingvej i
njegovi junaci kao da primoravaju sebe da ne misle, vodei se drutveno prihvaenom
sumnjom u samo razmiljanje (Rotundo 1993: 224). Polazimo od pretpostavke da je
Hemingvej morao biti svestan drutvenokulturnih konstrukcija mukosti koje
stigmatizuju i feminizuju refleksivnog mukarca. Uz tradicionalno muku emotivnu
samouzdranost, hemingvejevskog junaka odlikuje i naroita vrsta unutranje
uznemirenosti koja se pretvara u sumnju i razmiljanje. 697 Razmiljanje ili briga se u
Hemingvejevom delu moe dovesti u vezu s motivom podeljene svesti. Hemingvejevi
junaci skloni su preispitivanju sebe i stvarnosti kojom su okrueni, to moe biti znak
njihove rasparanosti u smislu istovremenog pripadanja razliitim uverenjima.
Pokuaemo da istraimo njihove suicidalne misli, griu savesti i Hemingvejev nada-
-koncept u svetlu ogoljenog ljudskog straha od none more ivota. Kada se Hemingvej
gadi sopstvenog kukanja i negodovanja, nazivajui sebe gunalom, svecem i
muenikom (MF: 41), on potvruje stav da, u ivotu i delu, valja misliti, ali
performativno izvesti svoj in razmiljanja tako da niko ne posumnja da uopte
razmiljate. Hemingvejevim junacima nije dozvoljeno da misle ili brinu ukoliko
nameravaju da zadre drutveno prihvaenu, normativnu mukost. Hemingvej razliitim
junacima pripisuje identinu misao da samo naivine brinu, to je jo jedan primer
Hemingvejeve tzv. unutranje intertekstualnosti.698 Hemingvej doslovno kae da briga
unitava sposobnost pisanja (Hemingway, prema Plimpton 1985: 124), kao i da je
potpuno beskorisna jer nikome ne pomae (SL: 590). Na pitanje kako se ui da ne

697
Bavei se uticajem pogleda Ludviga Vitgentajna na Hemingvejevo delo, Ronald Berman upozorava
da, mada Hemingvej i sam uestvuje u proizvodnji mita koji ga dri antiintelektualnim piscem koji je u
stanju da stvara samo izuzetno delatne junake, postoji puno nagovetaja u njegovim delima koji bi
podrali upravo suprotnu ideju. Hemingvejeva proza ukazuje na vanost posmatranja, kao i veze gledanja
i razmiljanja. Razlika koju Vitgentajn pravi izmeu oseanja s jedne, i naina ili mogunosti
izraavanja oseanja s druge strane, prua Hemingveju novi konceptualni vokabular kojim preispituje
sam proces razmiljanja. Sasvim suprotno preovlaujuoj predstavi o Hemingvejevom
antiintelektualizmu, Ronald Berman naglaava njegov autoritet misli i injenicu da Hemingvejevo delo
obiluje razmiljanjima o razmiljanju, tj. o procesu, vrednosti i svrsi razmiljanja (Berman 2005: 58
59). Ukoliko Hemingvej i odbacuje razmiljanje, to nipoto ne znai da time odbacuje i samu misao
(ibid., 66). Rei misliti i znati su u Hemingvejevom delu varljive (ibid., 60), te bi trebalo dobro razmisliti
pre nego Hemingveja proglasimo glupim volom. Naroita vrsta posmatranja (the authority of seeing
and watching) podjednako je skopana s idejom miljenja kod Vitgentajna i Hemingveja. Ne uspeti
videti u vezi je s razmiljanjem i razumevanjem stvari (ibid., 6364). Neka od dela koja Berman analizira
jesu: kratke prie Vojnikov dom, Ubice (The Killers), Nepobeeni, roman Sunce se ponovo raa,
i delo Smrt u podne.
698
Ova ideja se u razliitim Hemingvejevim delima javlja na slian nain: Only suckers worry (THHN:
164); Dont worry. You mustnt worry (FWBT: 169); Only suckers worry (IIS: 43); Only suckers
worry about saving their souls (Hemingway, prema Ross 1961: 48).

383
brine o stvarima, Hemingvej odgovara tako to ne misli o tome ili pone da razmilja o
neemu drugom (OW: 42).699
U Hemingvejevoj tradicionalnoj kritici obino tumaen kao hemingvejevski
junak koji svoju mukost potvruje povrnim vezama s razliitim junakinjama pre nego
upoznaje Ketrin, ali i kao mukarac zbog koga ona mora da izgubi ivot, Frederik Henri
iz romana Zbogom oruje u tolikoj meri razmilja da se ak uoava da zvui kao ena
(Baker 2009: 65). Pripisivanjem tolike koliine razmiljanja jednom junaku Hemingvej
stvara konfuziju u vezi s normativno prihvaenim mukim i enskim ulogama u drutvu.
Naruavanjem muko-enskog binarizma Hemingvej izaziva nelagodu u itaocu jer
Henri u romanu iznova gubi pravu mukost samo da bi je opet potvrdio. Robujui ideji
da bi ena trebalo da paljivo obavesti mukarca o trudnoi jer zbog nje mukarac ostaje
bez deake slobode, kada i sama ostane trudna Ketrin moli Henrija da ne brine i da e
sve biti u redu, da e se ona pobrinuti za sve i da je dete sasvim prirodna stvar (FTA:
124). Istiui da se i dalje osea jedno s njim, Ketrin pokazuje da se plai u kojoj e
meri ova (bioloka?) promena uticati na njihov odnos. Vest o buduem roditeljstvu u
ljubavnicama pokree lavinu razmiljanja o hrabrosti, a Henri naredne noi osea
izrazitu muninu (ibid., 128). Posle iscrpnog razgovora s Henrijem o njegovom odnosu
s Ketrin, Rinaldi se osea kao zmija razuma koja ne voli kada Henri od njega napravi
italijanskog mislioca (ibid., 153). Rinaldi se umori od prekomernog razmiljanja, dok
Henri smatra da ovaj ima predivan ist um (ibid., 154). Henri se posle razgovora sa
svetenikom u vezi s ratom (koji ne pokazuje znake da e se uskoro zavriti) osea
depresivnim, pa zato odluuje da o stvarima ni ne razmilja (ibid., 161). To, naravno,
ne ume. Pri velikom povlaenju vojske pre nego dezertira, Henri razmilja kako je rat
nehumano mesto za device-kurve, koje su verovatno, pritom, jo i religiozne (ibid.,
175).
Poto i zvanino nije vie vojnik, Henri potpuno sam, u bekstvu, razmilja o
mnogim stvarima, a i o samom razmiljanju. Razmiljajui kako telo ranjenog mukarca
postaje vlasnitvo doktora jer prestaje da bude njegovo, a jedino to mu ostaje je glava,

699
D. D. Benson pominje (posve neodredivu A. . K.) priguenu paniku u Hemingvejevim delima,
(Benson 1969a: 131) koju bismo mogli objasniti stihovima Roberta Frosta iz pesme Pusta mesta
(Desert Places): And lonely as it is, that loneliness / Will be more lonely ere it will be less / A
blanker whiteness of benighted snow / With no expression, nothing to express. // They cannot scare me
with their empty spaces / Between stars on stars where no human race is. / I have it in me so much
nearer home / To scare myself with my own desert places (Frost 2001: 296; kurziv A. . K.).

384
ali ne kako bi njome razmiljao ve se samo seao, a i to samo u odreenoj meri, Henri
otvara vano pitanje pripadnosti sopstvenom telu i umu. On razmilja kako voli nekoga
ko nije blizu njega, razmilja o odgovornosti prema buduem ivotu jer nema
osiguranje, razmilja kako e ljudi moda proglasiti da se utopio ili da je mrtav iz nekog
drugog razloga, razmilja o Rinaldiju koji ima sifilis. Posle enskog, rasplinutog
razmiljanja koje ne moe da zaustavi Henri uverava sebe da nije stvoren da razmilja,
ve da jede, pije i spava s Ketrin (ibid., 205206). To to Hemingvejevi junaci odluuju
da ne misle ili brinu ne oslobaa ih procesa razmiljanja, a time ni feminizacije ili
pasivizacije njihovih rodnih identiteta. U trenucima kada se najvie plai za sopstveni
ivot i ivot Ketrin, Henri se umori od razmiljanja o ratu i njegovim posledicama, ili se
opire razmiljanju (ibid., 223224). Izraz koji bi se mogao podjednako primeniti i na
druge Hemingvejeve junake, ne samo Frederika Henrija, jeste trud da se ne misli
(ibid., 228), jer oni uvek svesno pokuavaju da ne misle, ali se taj njihov napor izjalovi.
Henrijeva pasivizacija razmiljanjem se uveava kroz itav roman da bi dostigla
vrhunac u trenucima kada se Ketrin poraa i kada on razmilja da je moda bolje da nije
unutra s njom i saaljeva Ketrin jer smatra da je njen bol cena koju ene plaaju kada
vole mukarca, kao i da je to kraj zamke, a dete samo proizvod ljubavi (ibid., 283).
Poto saznaje da je dobio mrtvoroenu bebu-deaka, Henri razmilja o neizbenosti
smrti:

To si i uradio. Umro si. Nisi znao o emu se radi. I nikad nisi imao
vremena da shvati. Ubacili su te u igru, upoznali s pravilima i, prvi put
kada su te uhvatili izvan baze, oni su te ubili. Ili su te ubili tek onako,
kao Ajma. Ili ti dali sifilis, kao Rinaldiju. Na kraju te ubiju. Raunaj na
to. Ostani tu i ubie te.

(ibid., 289)700

U Henriju sve nestaje kada shvati da e i Ketrin izvesno umreti, pa ne moe i ne ume da
razmilja, ve se samo oajniki moli Bogu za njen spas (ibid., 291). Doktor na
poroaju ostaje bez rei kada Henrija obavesti o smrti Ketrin, a Henri misli da nema ta

700
U originalu: That was what you did. You died. You did not know what it was all about. You never
had time to learn. They threw you in and told you the rules and the first time they caught you off base
they killed you. Or they killed you gratuitously like Aymo. Or gave you the syphilis like Rinaldi. But they
killed you in the end. You could count on that. Stay around and they would kill you.

385
da se kae, kao i da ne eli da govori o tome (ibid., 293). Gotovo da nas Hemingvej
uverava da je smrt jedina prava tema knjievnosti. A kako o njoj govoriti?
Uprkos Hemingvejevim tekstovima, Leo Gurko kae da u Hemingvejevom delu
ima malo razmiljanja i objanjava da Hemingvej tek s romanom Za kim zvono zvoni
junaku daje mo razmiljanja (Gurko 1952: 372). Iz neto drugaijeg ugla, Mark Spilka
uoava da se ovim romanom Hemingvej priklanja tradiciji romana toka svesti kojoj
pripadaju Dojs, Fokner ili Virdinija Vulf, a najvie time to se itaoci nalaze unutar
uma glavnog junaka Roberta Dordana (Spilka 1995: 255; 253). Ve na samom poetku
romana Za kim zvono zvoni Robert ne eli da zna vie nego to mu je potrebno kako bi
mogao da obavi vojniku dunost i zadatak koji mu je poveren, a rado se sea ideje
svog nadreenog da briga samo oteava stvari i da je zapravo istorodna strahu (FWBT:
9; 11). U potpunoj korelaciji s Hemingvejevim drugim junacima koji prekomerno misle,
Robert razmilja o svakoj osobi koju upoznaje i pokuava da ue u sutinu njihovih
vidljivih osobina. Mozgajui o Pablu, Robert Dordan dolazi do zakljuka kako veseli
ljudi nose besmrtnost sa sobom dok su jo ivi. On, meutim, naglo prekida tok misli i
bodri sebe da on nije mislilac, ve raznosa mostova (ibid., 19). Posle razmiljanja o
dunosti, Robert ponovo primorava sebe da prestane da brine i skrene misli na neto
drugo (ibid., 47). Izuzetno prijateljsko ponaanje stranaca prema njemu u novoj sredini
ga prisiljava na intenzivno razmiljanje o defetizmu i pobeivanju u ratu, jer niko ne
poseduje na um, dok istovremeno shvata da e sve prie koje slua moi da iskoristi
kao materijal za pisanje (ibid., 142). Posle ponovnog uveravanja sebe da ne treba da
brine jer samo naivine brinu, Robert jo intenzivnije razmilja o odgovornosti i
izvravanju nareenja bez preispitivanja (ibid., 169). Kroz unutranji monolog Roberta
Dordana, toliko dugaak da ga je suvislo navoditi u celini ili delovima, Hemingvej
pokree nezaustavljivu lavinu razmiljanja o najrazliitijim temama: ljubavi prema
blinjima, ratu, politikom fanatizmu, nevinosti i razvratu, Mariji kao o devojci koju e
oeniti, razlici izmeu panskih i amerikih ena, svojoj buduoj knjizi, srei i ljubavi,
vremenu i trajanju, intenzitetu upravo proivljenih iskustava, sadanjosti i prolosti
(ibid., 170177). Zanimljivo je da Robert Dordan, u duhu feministikih promiljanja,
poinje da razmilja ak i o tome da se posveti istraivanju ena posle rata i moda ba
krene od analize Pilar (ibid., 183), izuzetno maskuline ene.

386
 Posle svih unutarnjih previranja, ovaj junak kae da je njegov um privremeno
obustavljen dok ne dobiju rat (ibid., 254),701 ime ukazuje na sopstvenu posveenost
cilju, ali i nagovetava zavisnost uma od spoljanjih faktora. Okolnosti iz oveka izvlae
raznorodne misli, kao to pismo koje dobija od svoje bioloke sestre, tamo kod kue,
pokree drugi po redu najdui niz Robertovih misli o nunosti ubijanja, veri u ljubav u
materijalistikom svetu, slobodi, potrazi za sreom i njenom ostvarenju (ibid., 314
315). Robert je opsednut oevim nasleem i oevim kukavikim samoubistvom,
oevom slabou koja mu je uvek na pameti (Gurko 1968: 123). Razmiljanja o smrti
neizostavan su deo ratne knjievnosti, a ovaj Hemingvejev junak jedan je od onih koji
prekomerno razmiljaju o blizini smrti i intenziviranju, ne samo ulnog, iskustva u
kontekstu rata (ibid., 369). U jo jednom dugakom monologu Robert Dordan takoe
razmilja o politici, faistima i komunistima, hrabrosti, jednostavnom ivotu bez rata,
izdaji, okrutnosti, pravinosti, ovekovoj sutini, uvek se iznova uveravajui da nema
potrebe da brine (ibid., 382387). U duhu mislioca ili filozofa, Robert Dordan
razmilja da li ovek u ivotu moe da usvoji samo odreenu koliinu znanja, kao i da li
je sam postao ovek tananih ula upravo zbog kratkoe vremena kojom u ratu raspolae
(ibid., 397). Kada se njegova dunost da raznese most priblii, Robert zna da e mu
razmiljanje o Mariji biti samo smetnja (ibid., 411). Kako se ratno pukaranje pojaava,
on razmilja o usamljenosti i potrebi za bliskim dodirom (ibid., 450451) i osea
uzbuenje koje mu pokree nove misli koje, ponovo, pokuava da zaustavi (ibid., 455).
itav bi se kraj romana Za kim zvono zvoni mogao citirati kao primer razmiljanja
junaka o smrti.
Imajui u vidu da je smrt jedno od kljunih pitanja Hemingvejeve proze, odnos
Hemingvejevih junaka prema smrti odreuje njihovo oseanje sopstvenog
maskuliniteta. Dilema Roberta Dordana da neemo valjda da ga pogreno razumemo
ukoliko kukaviki izvri samoubistvo kao njegov otac jer nije dobar u podnoenju bola
(ibid., 488) moe biti znak naprsle mukosti Hemingvejevog junaka. Pisac Roder iz
prie udna zemlja neprestano razmilja o prolosti, bivim enama, sinovima,
protraenom vremenu, sadanjoj srei s mladom devojkom i ljubomori zbog njenih
kreativnih impulsa, sopstvenoj stvaralakoj nemoi, usamljenosti, dunosti prema
blinjima, oiljcima koji ostaju posle velikih nesrea. Poto zapada u stanje jake

701
U originalu: My mind is in suspension until we win the war.

387
potitenosti koje ga naginje da misli kako je samo ranije sve bilo mogue (CSS: 610),
Roder ne uspeva da se unutranjih monologa oslobodi i poinje otvoreno da razgovara
sa svojom saveu, ubeujui sebe da e u jednom trenutku ipak poeti da pie (ibid.,
621).
Mada ne odustaju od ideje da je razmiljanje samo za naivine, Hemingvejevi
junaci razmiljaju mnogo vie nego to bi trebalo ukoliko ele da po pravilima koda
tipino muke verbalne mualjivosti ostanu pravi mukarci. Njihova prekomerna
razmiljanja o razliitim temama pokazuju da je Hemingvej bio opsednut tumaenjem
ivota i smrti, kao i samog razmiljanja. Iz neumoljivog straha da se ne pretvore u
pasivne i nedovoljne mukarce Hemingvejevi junaci paradoksalno razmiljaju o
dubokim posledicama razmiljanja ili brige na njihovo oseanje mukosti u tolikoj meri
da bi se po definiciji histerije Dulijet Miel mogli nazvati histericima. Ukoliko je
takoe uvid Pitera vengera da za mukarca razmiljati o svom maskulinitetu znai biti
manji mukarac taan, Hemingvejevi junaci su pasivizirani enskou koju nose u sebi,
definisani prosutom eljom, kao to je njihov autor prevashodno u svojim pismima.

6.3.3 Seksualna pasivnost

Do potpune ili delimine seksualne onesposobljenosti Hemingvejevog junaka

dolazi uglavnom usled jednog od dva faktora pasivizacije mukarca rane koju
Hemingvejev junak zadobija u ratu utie na njegovu seksualnu performativnost,702 ili
junakinje postaju seksualno dominantne u odnosu s junacima, najee muevima. Ovaj
odeljak bavi se razliitim nainima dominacije junakinja u Hemingvejevim delima, kao
to su autoritet u govoru, uvoenje ili nametanje seksualnih eksperimenata i seksualna
objektivizacija mukarca.
Pabla, mua maskuline junakinje Pilar u romanu Za kim zvono zvoni, Robert
Spiler (Robert E. Spiller) naziva slabiem iako njegova analiza ne ispituje teme roda u
Hemingvejevom delu (Spiller 1955: 206). Pablova podreenost eni uspostavlja se ve
na samom poetku romana kada je Pilar predstavljena kao autoritativna enska figura
koja se prema muu ponaa s nipodatavanjem. Iako se u osnovi Pablovih politikih
uverenja nalazi vanost ouvanja sigurnosti ljudi, Pilar njegovo miljenje naziva

702
Videti: 6.5.3.

388
kukavilukom (FWBT: 57), dok i ostali junaci romana (Anselmo) odluuju da nastave
rat bez te kukavice (ibid., 55). U sceni u kojoj Pilar simbolino dri varjau kao da je
palica i izvikuje da ona komanduje, odigrava se prava borba mukog i enskog
autoriteta, u kojoj Pablo poputa i dozvoljava joj verbalnu pobedu, a Robert Dordan
primeuje da Pilar ipak ne ostvaruje potpunu dominaciju nad Pablom i ne vidi da je
Pablo naroito uznemiren zbog ovakvog njenog ponaanja (ibid., 5960). Hemingvej na
ovaj nain unosi sumnju u autoritet ene koji je prethodno uspostavio, ene koja se i
veliinom tela razlikuje od njegovih siunih i lepih junakinja. Pilar u razgovoru s
Robertom Dordanom otkriva kako je sa svojim muem zavrila jer je bio neko pre
nego je postao obina pijanica. Prepriavajui intimne detalje sinonjeg seksualnog
iskustva s Pablom, Pilar istie kako je Pablo, sada samo ruina od oveka, plakao na tako
ruan nain kao da u njemu ivi neka ivotinjica zbog koje podrhtava. Dok se Pablo
plai smrti, Pilar mu poruuje da u krevetu nema mesta za njegov strah. Njena
maskulina figura, meutim, ponovo biva umanjena opaskom Roberta Dordana da nju
nadvladava izvesna tuga uprkos odlunosti koju nepobitno poseduje (ibid., 95). Poto
prepria mnoga iskustva s matadorima-kukavicama koja je doivela, Pilar postaje
enska figura ija je funkcija, izmeu ostalog, da podrije muki autoritet, pa ak i u
kontekstu tipino mukog ratnog homosocijalnog prostora. Sukobljavajui Pablov strah
sopstvenoj neustraivosti i seksualnoj radoznalosti, Pilar pokazuje da nisu svi muki
junaci u Hemingvejevom delu heroji i pravi mukarci. O gubitku Pablove mukosti
Pilar iznova progovara kada istie da joj se vie sviao kada je bio svirep, nego sad
kada je obina pijanica iji se organi tope u alkoholu. Poto Pablo priznaje da bi voleo
da moe da promeni prolost i oivi sve ljude koje je ubio, Pilar s gaenjem konstatuje
da od njenog mua vie nije ostala ni trunka mukosti od koje bi se mogla napraviti
bolesna maka (ibid., 217). Mada roman ostavlja prostora da se barem posumnja u
istinitost svih rei ove Hemingvejeve junakinje, Pilar pasivizira svog mua verbalnom
jainom i autoritetom u govoru dostojnog jednog silnog tradicionalno patrijarhalnog
mukarca.
Analiza seksualne dominacije junakinja u Hemingvejevom delu moe poeti
analizom prie Gospodin i gospoa Eliot koja tematizuje muku seksualnu
impotenciju i ranjivost mukosti uopte. Osim to je ve infantilizovan svojim
nadimkom Hjubi (Hubie), Hjubert Eliot je dodatno pasiviziran sopstvenim izborom

389
istog i dolinog ivota zbog koga su njegove bive devojke gubile interesovanje (CSS:
123). Iako kae da je u poetku to to se za nju uvao seksualno uzbuivalo, Kornelija
Eliot prve brane noi biva razoarana izvoenjem svog dragog deaka (ibid., 124).
Zbog prisutne subverzije tradicionalno i stereotipno prihvaenih ideja o dobrim i loim
seksualnim praksama, ova pria zamagljuje granice izmeu perverzije i zdravog oblika
selsualnog ivota. Ovde se plodnost branog para dovodi u pitanje jer Hjubert i
Kornelija nisu u stanju da naprave bebu, ve postaju rtve fetiizma, masturbacije i
onanije (Tanimoto 2012: 95). Hemingvej pokazuje ne samo da je graanski brak queer
institucija, ve takoe sugerie da je izbor lezbejske ljubavi za enu moda jedino
reenje, slaui se tako sa stavom Simon de Bovoar da je jedan od naina da se
prevazie enska erotska pasivnost odbacivanje mukarca biranjem lezbejske ljubavi.
Hjubert uspeva da povrati svoju stvaralaku mo i u posebnoj sobi pie pesme tek poto
izgubi mukost i veliki brani krevet (CSS: 125). Hemingvej pokazuje da srea koju
njegovi junaci i junakinje oseaju zbog novouspostavljenog ljubavno-seksualno-
-kreativnog aranmana dolazi samo uz gubitak normativne mukosti i muevnosti, i
ukazuje na injenicu da drutvene norme ne mogu biti vie od obmane ili mita u koji
ljudi moraju da veruju.
Pasivna pozicija mukarca u seksualnom odnosu junaka i junakinje u
Hemingvejevom delu uvek je sigurni znak feminizacije mukarca (Vernon 2002: 41).
Ketrin u romanu Zbogom oruje poseduje vetinu koja je tipino muka jer, u izvesnom
smislu, Frederiku Henriju vraa zdravu muevnost negujui i zadovoljavajui ga.
Ketrin, meutim, ne doprinosi Henrijevoj seksualnoj pasivnosti samo kroz povremenu
seksualnu dominaciju nad njim. Posle ina voenja ljubavi, od koga se Henri osea
bolje nego ikada u ivotu, Ketrin odlazi iz njegove bolnike sobe i kae da ne eli
vie nita da mu radi (FTA: 85). Ona se estoko podsmeva nainu na koji Henri dri
veslo (ibid., 243), to, ukoliko veslo tumaimo falusnim simbolom, ukazuje na
Henrijevu pasivizaciju, feminizaciju ili infantilizaciju. Zbog sve izraenijih majinskih
odlika, Henri gubi status odrasle muke osobe koji je aktivan, delatan i dominantan.
Ketrin ima mo da utia Henrijevu uznemirenost ak i kada samo lee jedno pored
drugog i neno se dodiruju (ibid., 103). Da se ona svesno poigrava svojom majinskom
ulogom moe se videti kada insistira da se ne uda za Henrija dok izgleda kao neka

390
 703
starija gospoa (ibid., 261). Ve pasiviziran ratom, njenom seksualnom
dominacijom, manipulativnim tehnikama uopte, a konano i njenom smru, Henri je
zavistan od Ketrin.
Pobornici normativnog mukog ideala koji pretpostavlja mo, ast, smelost,
hrabrost, emotivnu i verbalnu suzdranost, vitetvo, samokontrolu i heteroseksualnost
ne prihvataju injenicu da je mukost koju oni konstruiu samo performativno
dostignue. Ukoliko biti estit i moralan znai ponaati se u skladu s vladajuim
drutvenim diskursom, Hemingvejev roman Preko reke i u umu podriva stabilna
viktorijanska uverenja o rodu i pokazuje da postoje ozbiljne pukotine u maskulinom
rodnom identitetu. Kada govori o ovom romanu, Hemingvejeva tradicionalna kritika se
obino fokusira na zamagljene granice izmeu Hemingvejevog ivota i fikcije, temu
nemoralnosti starijeg mukarca koji vodi ljubav sa od sebe mnogo mlaom enom s
kojom nije u braku, ili pak izraeno samoaljenje i egoizam glavnog junaka, pukovnika
Riarda Kantvela, koji je samo bolestan mukarac nesposoban da voli (Rosenfeld,
prema Meyers 2005a: 300). Naelno se ne slaui s ovakvim uvidima, pokuaemo da
pokaemo da Hemingvej ovim romanom preispituje neke od duboko ukorenjenih
kulturnih pretpostavki, meu kojima i vrst muki i enski rodni identitet.
Drutvene promene na poetku XX veka dovode do ponovnog uspostavljanja
seksualne hijerarhije meu polovima i doprinose konceptu iluzornog i nestabilnog
rodnog identiteta. Riard Kantvel pokazuje mnoge znake gubitka hegemone mukosti
on je ranjeni vojni veteran koji povremeno dozvoljava svojoj devojci da seksualno
dominira u njihovom odnosu, pokazuje suvinu emociju tipinu za histerine ene,
previe razmilja, i, konano, lebdi izmeu oseanja sramote i ponosa. Riard Fantina, u
ovom smislu, definie tok Hemingvejeve revizionistike kritike kada kae da
Hemingvejevo delo prikazuje dvostruku mukost koja istovremeno poiva na
tradicionalno maskulinim stoikim vrednostima, ali i mazohistikoj kontrastrani
(Fantina 2005: 9). Smatrajui da je mazohizam sam po sebi fluidan koncept koji moda
samo maskira muku dominaciju pod velom potinjenosti, bespomonosti ili
viktimizacije (ibid., 41), Hemingvej istovremeno udi za falusnom uzurpacijom ena I
plai je se (ibid., 35). Iako se ogluuje o patrijarhalne vrednosti, Hemingvej zadrava
razliku izmeu drutvenog domena i domena spavae sobe (ibid., 3537). Koliko god

703
U originalu: Im not going to be married in this splendid matronly state.

391
da prijaju seksualnoj mukosti, Hemingvejevi fetii, tj. simboline slike ili zamene za
enski falus, ispostavljaju se opasnima za drutveni maskulinitet (Fantina 2003: 103).
Subverzivni potencijal Hemingvejevog dela lei u injenici da ono kreira dominantne
junakinje koje stoje na suprotnoj strani od viktorijanskih kunih anela. U romanu
Preko reke i u umu Riard Kantvel dozvoljava Renati da nametne sopstvene seksualne
elje. Ona, tokom itavog romana, odreuje koju e hranu njih dvoje poruiti u
restoranu, o emu e razgovarati, kojim aktivnostima ili seksualnim pozicijama e se
prepustiti. Jedan od dijaloga izmeu Riarda i Renate pokazuje na koji se nain muke i
enske uloge u Hemingvejevom delu mogu transformisati iz transgresivnih u
tradicionalne i obrnuto:

O morae da mi ih ispria kasnije.

Morau? ree pukovnik s okrutnou i odlunou koje su se videle u
njegovim udnim oima toliko jasno, kao kada poluzatvorena topovska
cev na tenku skree prema vama.
Da li si to to rekla morae, Keri?
Rekla sam. Ali nisam tako mislila. Ili, ako sam pogreila, izvinjavam se.
Htela sam da kaem, da li bi, molim te, hteo da mi ispria jo neke
istinite anegdote kasnije? I da mi objasni stvari koje ne razumem?
Moe da koristi morae ako eli, Keri. Nek ide ivot.

(ARIT: 101102)704

Oseajui da postoji nesklad izmeu onoga ta osea i ta bi trebalo da osea po zakonu

normativne mukosti, Riard dozvoljava svojoj poslednjoj i pravoj i jedinoj ljubavi da
ga nadvlada, mada samo u domenu spavae sobe. Hemingvejevi junaci esto podleu
tenziji i rastrzanosti zbog svojih oprenih emocija. Riard Fantina s pravom primeuje
da pukovnik Kantvel svoje seksualno zadovoljstvo potinjava Renatinom (Fantina
2005: 60) i ne zahteva reciprocitet (ibid., 31), to se moe videti u sceni kada on samo
asistira, ili je pak samo fiziki prisutan u jedinoj misteriji u koju veruje osim u hrabrost
oveka (ARIT: 108). Ukoliko, meutim, stvari pogledamo oima Kejt Milet da se

704
U originalu:
Oh you are going to have to tell them to me later.
Have to? the Colonel said and the cruelty and resolution showed in his strange eyes as clearly as when
the hooded muzzle of the gun of a tank swings towards you.
Did you say have to, Daughter?
I said it. But I did not mean it in that way. Or, if I did wrong, I am sorry. I meant will you please tell me
more true episodes later? And explain me the things I do not understand?
You can use have to if you want, Daughter. The hell with it.

392
knjievna mizoginija, izmeu ostalog, ogleda u predstavljanju mazohizma mukarca
kao sutinskog igranja enske uloge, tj. rtve (Millett 2000: 44), ili u korienju
vitekih koncepata u svrhu prikrivanja mrnje prema enama (ibid., 37), Riard Kantvel
svojim ponaanjem samo doprinosi jaanju patrijarhata obojenog mizoginijom.
Premda nije prvo Hemingvejevo delo koje se bavi konstrukcijama mukosti i
enskosti, niti temama lezbejske ljubavi i branim prevarama, roman Rajski vrt i dalje je
jedna od glavnih tema dananjih istraivanja Hemingvejeve proze. 705 Feminizacija
glavnog mukog junaka prikazana je kroz skraivanje i farbanje kose, ili usmeravanje
muke seksualne elje od strane junakinje. Ne uvek voljan da odmah prihvati seksualne
igre svoje ene Ketrin, Dejvid se ipak pokorava njenim eljama i predlozima. Rajski vrt
prikazuje sodomiju ene nad mukarcem koju romanopisci retko prikazuju (Fantina
2003: 97). Hemingvejeva konstrukcija sredinje enske junakinje kao seksualno
dominantne ene naruava tradicionalnu binarnu podelu polova i rodova, ukoliko
naposletku ne obezbeuje alternative patrijarhalnoj dominaciji (ibid., 100). Koristei se
fetiima kose i rase, roman prikazuje falusnu enu koja penetrira muko telo (ibid.,
103). 706 Oslanjajui se na mo diskursa normativne mukosti Dejvid, meutim, nije
spreman da javno pokae ovako oslabljen identitet, to pokazuje njegovo neodobravanje
odavanja tajne seksualnih igara s Ketrin pred drugima. Zbog toga to jedan njegov
prijatelj saznaje od Ketrin da je na sebe preuzela ulogu deaka u seksualnom odnosu sa
svojim muem, Dejvid gotovo prestaje da die (od homofobije?) i osea kao da su mu
grudi okovane gvozdenom ipkom (GOE: 67). On nije rad da poniti opoziciju
privatnog i javnog domena jer se plai da bi tako naneo tetu svojoj hegemoniji i doveo
do potpunog gubitka sopstvenog mukog identiteta. Njegova pasivnost i zavisnost od
ena istovremeno otkrivaju njegov ambivalentan stav prema seksualnosti. Dejvid je
rtva manipulacije ena koje su mu oajniki potrebne i s kojima se potajno
identifikuje (Spilka 1995: 299). Pisanje je jedini nain na koji Dejvid moe da prui
otpor, ali ovog puta s Maritom. Pokazujui da posle perioda Dejvidove seksualne
pasivnosti i svrgavanja njegovog patrijarhalnog maskuliniteta dolazi doba ponovo
roenog patrijarhata u kome Dejvid iznova uspostavlja muki delatni princip,

705
Videti: Eby 2014, Strong 2008 ili PRILOG V.
706
Riard Fantina ukazuje na, za Hemingveja nekarakteristian, opis fizikog bola koji Dejvid trpi zbog
Ketrin, tj. njegovu svojevoljnu feminizaciju (Fantina 2005: 118119).

393
Hemingvej govori da autentini ili hegemoni maskulinitet ne postoji, ve samo
performativna, teatralna mukost.707
Ukoliko se podri dominantna feministika struja po kojoj je patrijarhat zavera
mukaraca konstruisana iskljuivo da bi se ene drale u potinjenom poloaju, i po
kojoj su tekstovi mukih pisaca orue kojim se oni koriste za stereotipno negativno
prikazivanje enkog principa, Hemingvejevi tekstovi, po definiciji stvari, ne mogu da
prue nadu da e se patrijarhat pretvoriti u bilo kakvo drugaije drutveno ureenje.
Ukoliko, s druge strane, dozvolimo mogunost da je seksualna pasivnost
Hemingvejevih junaka iskreno prikazana, Hemingvejeva dela postaju prostor za
izjednaenje statusa mukaraca i ena, ali i za neogranienu performativnost mukih i
enskih rodnih identiteta.

6.3.4 Oni koji ostaju po strani: marginalizacija junaka

Vodee drutvene strukture stvaraju antitipove koji im ne pripadaju pod

izgovorom normalnosti kao standarda prihvatljivog naina ivota. Antitip predstavlja
nalije drutvene norme koje se dosledno konstruie (Mosse 1996: 56). Razliite
teorijske kritike perspektive postavljaju pitanje u kojoj se meri govor marginalizovane
grupe moe uti. Uz sliku normativne mukosti u Hemingvejevom delu moe se uoiti i
njeno marginalizovano nalije jer Hemingvejevo stvaralatvo u velikoj meri deli junake
u dve grupe: pripadnike i autsajdere, tj. one koji pripadaju odreenoj grupi ili kategoriji,
i one koji ostaju po strani (Colvert 1955: 381).708
Hemingvejeve marginalizovane grupe ovde shvatamo etvorostruko. Prvo, u
Hemingvejevom delu postoje junaci koji nisu uklopljeni u drutvene ablone, tj. koji se
smatraju nenormalnim ili negativnim kategorijama drutva u skladu s razlikom koju
Frojd pravi izmeu prestupnika i heroja. 709 Drugu grupu Hemingvejevih izoptenih
likova ine junaci koji nose izvesnu vrstu neuklopljenosti unutar sebe, a koju smatramo

707
Rodna realnost se formira kroz odravanje drutvenih performansi (Butler 2004: 901), a mukost ne
moe biti vie od performativnog tropa (Strychacz 2008b: 72).
708
Engl. termini za oznaavanje onih koji ostaju po strani su: outsiders, countertypes, outcasts, the
belong-nots. Pripadnici i autsajderi nazivaju se i onima koji su uvedeni u lanstvo (the initiate) i
onima koji to nisu (the uninitiate), tj. svesnima i nesvesnima, disciplinovanima i nedisciplinovanima
(Warren 2009: 32).
709
Prognanik ili zloinac je svako nedovoljno savitljiv da potisne svoje nagone, a heroj je neko ko
drutvenim poloajem ili neverovatnim sposobnostima uspe da se nametne drutvu (Freud 2002: 90).

394
vidom tragike krivice jer junak prolazi kroz tekoe sopstvenom zaslugom.710 Trea
grupa Hemingvejevih junaka koji ostaju po strani moe se formirati na osnovu
kriterijuma rasne neuklopljenosti koju u Hemingvejevom delu uglavnom ine Jevreji,
Indijanci ili crnci, tj. pripadnici nebele mukosti. Pri stvaranju antitipa na osnovu rase
drutvo se priklanja njegovoj medikalizaciji, tj. procesu kojim se antitip dosledno
konstruie runim, prljavim ili zaraznim, ili se feminizuje, odnosno izjednaava sa
enom kao drugom. Iako uoava Hemingvejevu sklonost ka sporadinim rasnim
klevetama, Leo Gurko Hemingveja ne smatra antisemitom (Gurko 1968: 77). Na
temelju ideje da je potrebno razlikovati stavove fikcionalnih junaka od stavova njihovog
autora, Toni Morison ne misli da je Hemingvej bio rasista, kao i da bi ga bilo
nepravedno optuiti za ideje koje podravaju njegovi junaci (Morrison, prema Lamb
1996: 476478). Podravajui nunost sagledavanja Hemingvejevog dela iz novog ugla,
kao i ne zatvarajui oi pred temama koje jeste u njima otvorio, Ejmi Strong naglaava
da danas revizionistika kritika ne samo da mora da revidira razumevanje Hemingveja
i u njegovom delu prikazanog heteroseksualnog maskuliniteta, ve i razumevanje belog
heteroseksualnog maskuliniteta (Strong 2008: xiii). Vano je usprotiviti se rigidnom
mitu stvorenom oko pieve javne figure, misli ona, i Hemingvejeva rana dela videti u
kontekstu spajanja tema roda i rase, a njegova posthumno objavljena dela u kontekstu
Hemingvejeve elje da se od bele mukosti distancira. Ova revizionistika kritiarka
objanjava da su itaoci, zaslepljeni Hemingvejevim imidom velikog belog amerikog
pisca, imali obiaj da marginalizuju, zanemare ili potpuno ignoriu njegove junake
nebele rase (ibid., 143). etvrtu grupu ine tzv. turisti ili neznalice, mukarci koji u
hemingvejevskom vrednosnom sistemu nisu aficionados. Hemingvej je esto
feminizovao neupuenost u prave stvari, mada neupueni u Hemingvejevom delu nisu
uvek enskog pola.
Harold Krebs, junak prie Vojnikov dom, postaje autsajder po povratku iz
Prvog svetskog rata. Ponovo kod kue, okruen drutvenim normama u koje vie ne
moe da se uklopi, on shvata da su njegove vrednosti postale iaene, a oseanje
mukosti promenjeno. Poto Krebs gubi talenat za jednoobraznost i ne ume da vrati
oseaj pripadnosti drutvu i porodici (De Baerdemaeker 2007: 57), on je primoran da

710
Ovaj na stav je u suprotnosti s uverenjem da Hemingvej prikazuje neminovnu tragediju ivota
(Merrill 1974: 571572).

395
zauzme teatralnu pozu kojom bi pokuao da savlada prolo ratno iskustvo u sadanjosti.
Krebs nije u stanju da verbalnim govorom prevede iskustva u paradigme koje bi jedan
gradi u Americi mogao da proita (ibid., 5859; kurziv A. . K.). Postoji nekoliko
faktora koji doprinose njegovoj neuklopljenosti. Van ratnog okruenja Krebs vie ne
moe da se osloni na homosocijalne veze mukog sveta vojske koje su odredile njegov
seksualni identitet koji sad postaje ambivalentan. Kao to sam misli, vojska ga je
nauila da mu devojka nije potrebna, ve da je vano zauzeti pozu da jeste. U ovom
trenutku Krebs ne eli da prolazi kroz proces udvaranja, intriga ili beskrajnih razgovora
s devojkama jer nije vredno truda. Krebs se sea da bi se u ratu na kraju uvek nala
neka Francuskinja ili Nemica, pa ne razume zato bi s Amerikankama morao da pria
(CSS: 113).711 Gubitak homosocijalnosti na koju je navikao, a koju Iv Kosovski Sedvik
definie kao muka druenja koja nisu homoseksualna ali koja poivaju na poricanju
mogunosti homoseksualnosti, ini ga neopremljenim za tzv. normalnu heteroseksualnu
ljubav.
Odnos Harolda Krebsa s roditeljima duboko je problematian. S obzirom na to
da smo na njegov neiskren odnos s ocem ve ukazali, zadraemo se na njegovom
odnosu s majkom Helen.712 Dok ona pokuava da ga vrati u normalan porodini ivot,
Harold Krebs se emotivno distancira od sveta koji njegova majka predstavlja.
Izigravajui posrednika izmeu oca i sina, majka prenosi oevu brigu da je njihov sin
izgubio ivotni cilj, ali i iznosi nadu da e se njen sin skrasiti i nai estit posao (ibid.,
115). Poto kod sina ne uspeva da izazove eljenu reakciju, ona se slui emotivnom
ucenom pitajui ga da li je voli, a on direktno negira ljubav prema njoj. Njena ucena se
produbljuje tehnikom manipulativnog plakanja i pozivanjem na vreme kada je bio beba,
to kod Krebsa izaziva muninu. Poto istina ne funkcionie, Krebs ulazi u prostor lai i
obeava da e biti njen dobar deak (ibid., 116). Svoju neuklopljenost u porodici i
drutvu potvruje neodlaskom u oevu kancelariju i posetom svoje sestre, s kojom gradi
incestuozni odnos tako to potvruje da je ona sada njegova devojka i da e je zauvek
voleti (ibid., 114). Delimo uverenje da Krebsova samovoljna paraliza ili emotivno
mrtvilo predstavlja alternativu za lai roditelja i provincijalne sredine koje ne moe da

711
Junak u prii No pred bitku takoe ne eli amerike devojke ako s njima mora da razgovara
(CSS: 443).
712
Zbog simbolinog imena, Krebsova majka Helen jednim delom predstavlja mitoloku figuru Helenu
Trojansku, poznatu po lepoti i vetini zavoenja (De Baerdemaeker 2007: 67).

396
podnese (Strychacz 1996: 7374). Krebs je zapravo pasivan jer ostaje van drutvenog
obrasca713 koji je pretvorio u predmet istraivanja, jer previe misli, a ve smo pokazali
kako trenutak kada Hemingvejevi muki likovi misle ili brinu postaje opasan po njihovu
celovitu, normativnu mukost.
U analizi Roberta Kona iz romana Sunce se ponovo raa polazimo od
pretpostavke da postoji vie razloga njegove neuklopljenosti. Prvo, on se moe smatrati
donkihotovskom figurom zbog otmenog (na poetku XX veka zastarelog A. . K.)
odnosa prema eni i pripadnosti romantinoj tradiciji (Stephens 1961: 216).714 Mark
Spilka ga vidi kao poslednjeg branioca istroene vere (Spilka 1985: 109) i kao
romantinog glupana koji u roman unosi temu raspadanja romanse (Spilka 1995:
209). V. M. Frohok ga takoe smatra nesnosnim romantinim klipanom (Frohock
1957: 171), a Leo Gurko naglaava njegovu upornu romantinost (Gurko 1968: 66).
Kon se uklapa u hemingvejevski tip heroja s burlesknim elementima imajui u vidu da
je Hemingvejev tipini heroj utemeljen na poricanju enskih vrednosti kao to su
oseajnost, empatija ili intuicija (Fuchs 1965: 448). Ovaj Hemingvejev junak ume da
plae, ne moe da obuzda emocije koje gaji prema Lejdi Bret Eli i saoseajno misli na
druge. Zaslepljen zaljubljenou, on je po hemingvejevskom kodu prave muevnosti
vredan saaljenja zato to, uprkos injenicama koje mu Dejk saoptava, veruje da se
Bret nikada ne bi udala za nekog koga ne voli, ne dozvoljavajui Dejku da je vrea
iako je, po svemu sudei, ovaj dobro poznaje (SAR: 34). U ulozi naratora kome se
tokom razvoja romana veruje bez obzira na to to su mu pogledi subjektivizirani, Dejk
primeuje da se Kon mnogo promenio od kada je upoznao Bret. Premda formiran od
strane dvaju ena koje su ga istrenirale, Kon po Dejkovom miljenju zadrava finu
deaku razdraganost koja mu se ne moe oduzeti (ibid., 39). Poto Hemingvej pravi
razliku izmeu pravih i nepravih mukaraca, prizivajui koncepte autentinosti,
imitacije i aproksimacije, Robert Kon predstavlja rodno obojenu slabost i
sentimentalnost, tj. seksualnu razliku (Onderdonk 2006: 7273). Njegovom
marginalizovanom statusu doprinosi injenica da ne predstavlja model hemingvejevskog
maskuliniteta koji se ponosi emotivnom uzdranou. Ovaj junak je cmizdravac

713
Oslanjajui se na koncept duevnog vika Dudit Batler koji se ne moe uhvatiti normama i pravilima,
tj. koncept da drutvene stege uvek proizvode vie nego to su u stanju da obuhvate, Krebsa sredina u
koju se vratio ne moe da obuhvati (ibid., 64).
714
Hemingvejevo delo povremeno pripada burlesknoj tradiciji Migela de Servantesa, Henrija Fildinga i
ervuda Andersona (Fuchs 1965: 432).

397
(Kaye 2006: 45), nemuevni predstavnik tzv. izgubljene generacije (Backman 1963:
204), i implicitno feminizovani junak zbog svoje vere u besmislenu sentimentalnost u
vremenu brutalne moderne seksualnosti (Forter 2001: 27). Njegova ljubaznost se
omalovaava zato to on pokazuje slabost, vidljivu falinku (Stallman 1961: 178), kojom
njegova mukost biva oigledno naprsla. Kon ne pronalazi svoje autentino mesto i
ostaje po strani u drutvu za koje je potrebna lozinka (Beaver 1953: 327). On ne
pripada okolnom svetu i zbog toga to je nezreli knjiki moljac koji se distancira od
realnosti. Dovodei u pitanje njegovu smelost da npr. otputuje u Afriku i lino doivi
drugaije iskustvo, Dejk ga zadirkuje kako bi umesto toga onda mogao da proita
neku knjigu punu ljubavnih dogaaja s prelepim, blistavim crnim princezama. Kon ima
jak oseaj da trai sopstveni ivot (SAR: 9)715 i da mu se nita ne deava (ibid., 10).
Uzevi sve u obzir, on je neobian Hemingvejev junak ija se nepodesnost zasniva na
specifinoj vrsti nekakve unutranje neuklopljenosti koju on nosi sa sobom kud god da
krene.
Na Roberta Kona u velikoj meri podsea lik Karla Odgara (Carl Odgar) iz prie
Ljudi leta (Summer People) koji je beznadeno zaljubljen u devojku Kejt (Kate).
Hemingvej Odgara implicitno osuuje kontrastirajui ga s likom pravog mukarca Nika.
Moda Odgar i ostaje po strani zbog toga to vie voli ideju ljubavnice od same
ljubavnice on poinje da sija kada mu Kejt kae da je fin (CSS: 496), ni ne slutei da
ona verovatno nije idealna kakvom je zamilja. Podelu na prave i neprave mukarce
priziva upravo narator prie Nik koji Odgara saaljeva jer je ruan i zastraujue
dobar. Nik veruje da Kejt ne podnosi da je Odgar dodiruje, ali istovremeno zna da je
Odgar voli dovoljno da tu zauvek ostane. Verujui da je prianje najvea Odgarova
greka (ibid., 497) i da je ljubav najstranija stvar na svetu, Nik pokazuje da razume
da to svoje oseanje ne moe nikome da ispria sve dok potuje kodeks muke
verbalno-emotivne uzdrljivosti. Dok Odgar i Kejt razgovaraju, Nik razmilja kako bi i
sam voleo da bude s Kejt, ali je, izaavi iz vode posle plivanja, obavetava kako se
nikad nee oeniti osim moda morskom sirenom (ibid., 498499).716 Nikovo verbalno
odbacivanje drutveno prihvatljive kategorije graanskog braka kod Kejt izaziva

715
U originalu: Dont you ever get the feeling that all your life is going by and youre not taking
advantage of it?
716
Osim to morska sirena moe da bude simbol i same smrti, ona prevashodno simbolizuje smrtonosno
zavoenje i iluziju strasti (Gerbran i evalije 2009: 832).

398
seksualno uzbuenje te se njih dvoje povlae kako bi se u tajnosti prepustili seksualnom
uivanju, dok Odgar eka u kui (ibid., 500502). Kao i kod drugih Hemingvejevih
junaka koji se odlikuju pravom mukou, 717 seksualni vrhunac u Niku pokree
nezaustavljivu lavinu misli. Sada, kada sve jasno vidi, Nik odlazi da bude sam u kui,
bei od budueg emotivnog vezivanja i ponovo ali Odgara jer ne postoji nita to bi
kod njega moglo da se uradi, ni jedna jedina stvar (ibid., 503).718 Hemingvejeva pria
Ljudi leta sugerie da ova nemogunost promene podjednako obuhvata Nikov
eskapizam i Odgarovu romantinu tragiku krivicu.
Lik Roberta Kona u romanu Sunce se ponovo raa dobar je primer
Hemingvejevog prikazivanja rasne drugosti s obzirom na to da je Jevrejin. Bezobzirno
predstavljanje ovog izoptenog lika moglo bi biti namerno, kao i razlika koju
Hemingvej pravi izmeu svoje oigledne line predrasude prema Jevrejima i jednog
mogueg filozofskog principa (Meyerson 1995: 104). Kon bi u tom kljuu bio samo
rtva generalizovanog runog Jevrejstva koje Hemingvej eli da prikae (ibid., 101).
Pitanje rase, meutim, u Hemingvejevom delu trebalo bi povezati s antisemitskim
oseanjem Hemingvejevog vremena koje, u izvesnoj meri, jeste obeleeno
diskriminacijom protiv Jevreja, a koja je podrazumevala drutveno ponienje, prezir i
klasnu predrasudu. Konovo nasilno prisustvo usred izgnanike grupe moglo bi se
posledino videti u svetlu rastueg jevrejskog problema (Strong 2008: 126). Na
poetku XX veka antisemitski stereotip Jevrejina kao prljavog, podlog i gramzivog biva
revitalizovan, tako da Kon zapravo evocira upadljivu figuru tog doba (ibid., 129). Veliki
deo romana posveen je ritualu izbacivanja Kona na marginalizovani poloaj
autsajdera. Poto je Robert Kon rasni drugi, njegov seksualni identitet oslikava se u
719
skladu s njegovom drugou. Njegovo naivno ili ak patetino podravanje
tradicionalnih standarda enske estitosti moglo bi se videti i u kontekstu njegove
obavezne drugosti jer je Jevrejin i samo zato to je Jevrejin.720

717
Robert Dordan (Za kim zvono zvoni), Riard Kantvel (Preko reke i u umu).
718
Nik odbija da ostane s Kejt posle seksualnog odnosa nazivajui je droljom, engl. slut (CSS: 503), to
njoj ne smeta. Zbog tekstualne greke dolazi do sumnje u znaenje ovog dela Hemingvejeve prie jer je u
rukopisnoj verziji upotrebljena re stut, to je zapravo nadimak za njeno prezime Butstein, a Hemingvej je
ovim imenima nazivao svoju prvu enu Hadli (Griffin 1978: 472473).
719
Jevrejin je istovremeno insajder i autsajder u originalu: the insiders outsiderness (Bhabha 1995:
62).
720
Antisemitska strast ide ispred injenica koje bi trebalo da izazovu njeno raanje ona kree u potragu
za njima da bi se njima hranila, ak mora da ih tumai na svoj nain kako bi one odista bile uvredljive
(Sartr 2009: 23).

399
 Uzimajui u obzir da je Hemingvej pisac koji je gotovo definisao belu mukost u
XX veku, rasa nepravedno ostaje jedno od najneistraenijih pitanja Hemingvejevog
dela. Ejmi Strong jedna je od revizionisikih kritiarki koja prekida s tradicijom
zanemarivanja Hemingvejevog eksperimentisanja pitanjima rasnog i rodnog identiteta, a
u emu joj pomau novootkriveni Hemingvejevi rukopisi i pisma. Ova kritiarka
ukazuje na vanost uloge koju Indijanci u Hemingvejevom delu imaju u stvaranju
amerikog identiteta koji se temelji na rasnoj dominaciji (Strong 2008: 1617). Lekar
Adams u prii Indijanski logor sutinski se distancira od indijanske ene koju poraa
sve do take u kojoj ona gubi odliku ovenosti. Ono to njen mu (koji izvrava
samoubistvo) vidi jeste ensko telo koje se pretvorilo u teritoriju koja se nalazi pod
potpunom kontrolom belih mukaraca (ibid., 19). Kada lekar Adams kae da njeni
krici nisu bitni i da ih on ne uje poto nisu bitni (CSS: 68), on pokazuje da ima status
privilegovane rase. Ne bismo smeli, pritom, da zanemarimo nunost njegovog
uspostavljanja otklona prema pacijentu koje god rase on bio ne bi li uopte mogao da se
uspeno bavi lekarskom profesijom. Poto indijanska ena nema mo da se jezikom
izrazi, uzvici koje ona proizvodi nemaju smisla, a njen identitet izjednaen je s njenim
telom (Strong 2008: 21). Jedina trenutna obustava bele dominacije i indijanske
pasivnosti ili uutkanosti dolazi u trenutku kada ona, sasvim komino, ugrize jednog
drugog Belca koji je svedok njenog poroaja (CSS: 68). Pria Lekar i njegova ena, u
izvesnom smislu, predstavlja odgovor na Indijanski logor, ali dosledno obrnutih uloga
Belaca i Indijanaca. Sada, autoritet Nikovog oca, koji je sa zadovoljstvom unajmljivao
Indijance da za njega seku drva i olakaju mu ivot (ibid., 73), biva naruen kada se
jedan mukarac poluindijanske krvi usudi da ga optui za krau. Hemingvej jo vie
uniava belaku mo kada Nikov otac razmilja koliko je ovaj polubelac krupan i
srean, a naroito onda kada govori na Odibvej (Ojibway) jeziku721 kojim se distancira
od naizgled privilegovane belake rase i izlae je podmehu (ibid., 74).
Pria Borac moe se tumaiti u kontekstu stvarnog dogaaja kada crnac na
takmienju boksera teke kategorije s poetka XX veka u Americi po prvi put postaje

721
Odibvej jezik, poznat jo i kao ipeva (Chippewa), jedan je od domorodakih jezika kojim se govori
u Severnoj Americi.

400
pobednik. 722 Glavni protagonista prie je Ad Fransis, bivi beli bokser na ijim se
fizikim deformitetima Hemingvej zadrava sve do potpunog ukidanja njegove
beline. Dok je i sluajni prolaznik Nik Adams obeleen masnicom ispod oka, crnac
Bagz, koji se o Adu brine, zauzima ulogu posmatraa, komentatora i sudije (ibid., 49).
Rasni status svih junaka prie progresivno postaje promenljiv i fluidan (ibid., 50), a
oznaitelji bele, crvene ili crne boje koe dobijaju istu vrednost kao i rod u
Hemingvejevom delu, tj. pokazuju fluktuacije identiteta i kulturne moi (ibid., 51).
Rasa u Hemingvejevoj prozi jeste nestabilan i decentriran kompleks drutvenih
znaenja koji se zauvek transformiu politikom borbom (Strong 2008: 25). Naoigled
bela proza u sebi sadri jako prisustvo druge nebele rase koje je urezano u strukturu
Hemingvejevih pria duboko ispod povrine (ibid., 29). Jedna vrsta normativne, ali i
marginalizovane, mukosti u Hemingvejevom delu, morala bi se videti u svetlu
drutvenih (amerikih) konstrukcija rase.723
Roman Sunce se ponovo raa daje definiciju panskog termina aficionado koji
se, izmeu ostalog, temelji na pretpostavci o postojanju tajne koju autsajderi ne
razumeju (SAR: 114). Ovaj koncept koji potie iz borbe s bikovima mogao bi se
podjednako primeniti i na druge drutvene sfere iz Hemingvejevog dela koje, od samog
poetka, prave podelu na pripadnike i nepripadnike, zaljubljenike u pravu stvar i turiste.
Hemingvej u tolikoj meri asimiluje panske vrednosti da one postaju odluujui faktor
njegovog koncepta moralnosti (Kinnamon 1959: 45). Njegove vrednosti pansko
iskustvo posmatraju iznutra, a njegova aficin, tj. strast prema borbi s bikovima, dobija
status estetskog iskustva (Josephs 1996: 227). panija postaje Drugo koje se oslikava u
kontrastu s modernizovanom Amerikom na poetku XX veka i za kojim se udi
(Messent 2004: 128). Hemingvejevi junaci se u skladu s ovim uvidima mogu podeliti na
one koji pripadaju pravim vrednostima i one koji ostaju po strani. Hemingvej insistira
na razlici i tenziji izmeu dve kulture, izmeu oseanja pripadnosti i nepripadnosti. Iako
Hemingvejevi turisti ipak uestvuju u menjanju sredine u kojoj su se obreli, do
potpunog kulturnog prevoenja ne dolazi jer turisti zauvek ostaju stranci i nikad do
kraja ne mogu pripadati (Moddelmog, prema Messent 2004: 136). Hemingvejevi turisti

722
Afroamerikanac Dek Donson (Jack Johnson) pobedio je 1908. godine belog Australijanca Tomija
Bernsa (Tommy Burns), zbog ega nekoliko belih boksera 1910. godine preuzima na sebe ulogu da vrati
titulu belog pobednika (Strong 2008: 47).
723
Vie o tome videti Dudley 2010.

401
nisu uvek doslovno stranci na nekoj geografskoj teritoriji (Amerikanci u Francuskoj ili
paniji).
Dobar primer ovog Hemingvejevog tipa turiste jeste Stara Gospoa iz dela Smrt
u podne, koja zbog ekstremnog nerazumevanja pravih stvari postaje karikatura, jedna
od obinih italaca (Justice 2004: 251). Ona je posluan uenik Autora koji je
predstavlja sve iritantnijom da bi je konano izbacio iz svoje prie (Wagner-Martin
2004: 6669). Dosledni antagonizam prema Staroj Gospoi ne gradi se iskljuivo na
injenici da je ena. Stara Gospoa ima neoprostivu falinku ona je rasejana neznalica
i zbog toga ostaje po strani i ne pripada krugu tzv. privilegovanih. Da turisti u
Hemingvejevom delu nisu samo ene pokazuju svi borci s bikovima koji uestvuju u
amaterskim borbama, okrutnim igrama bez ikakvog reda, ne razumejui vanost smrti i
konanog ina rituala ovekove borbe sa smru. Oni koji razumeju, tj. oni koji
pripadaju, znaju da je nuno blizinom smrti biti opinjen i biti u stanju da se smrt
izbegne (DIA: 19). I tako svaki put iznova. Na temelju ideja o performativnosti roda,
prava stvar se ne moe izjednaiti sa spektaklom. Hemingvej kae da je borbu s
bikovima vano videti iz ugla matadora, a ne obinog gledaoca (ibid., 43). Pravi
gledaoci moraju biti spremni da ispravno ubijanje, izvedeno bez trikova i mistifikacija
(ibid., 139), shvate na pravi nain. Nacionalna pripadnost nekada s tim ima veze. Smrt u
borbi s bikovima obino izaziva gaenje Amerikanaca, 724 Britanaca (ibid., 168) ili
Francuza, koji, ukoliko su neznalice, posmatraju borbu s bikovima kao da je cirkus
(ibid., 227).
Hemingvejevi junaci ostaju po strani ukoliko ne vide, ne razumeju, ne sluaju ili
ne oseaju pravu stvar. Imajui u vidu razliite naine njihove marginalizacije (otpor
prema asimilaciji u drutvo koje im je postalo tue, prihvatanje tzv. pogrenog roda,
rasna neuklopljenost, neprepoznavanje pravih vrednosti), ovi autsajderi doprinose
podrobnijem istraivanju tema roda u Hemingvejevom delu, jer jedino se i njihovim
ispitivanjem moemo pribliiti znaenjima koja Hemingvejevi koncepti pravog i
pasivnog maskuliniteta nose.

724
Izuzetak je ameriki matador Sidni Frenklin (Sidney Franklin) kome Hemingvej posveuje zasebno
poglavlje u okviru dela Smrt u podne pod nazivom Kratka procena Amerikanca, matadora Sidnija
Frenklina (A Short Estimate of the American, Sidney Franklin, as a Matador).

402
6.3.5 ekanje i krajnja neaktivnost

Izvesni Hemingvejevi junaci odlikuju se neim to bismo nazvali pasivnou

najvieg reda, kada odlau ivot ili stvaraju trenutak koji zapravo ne postoji. Prvu
grupu karakterie bodlerovsko oseanje splina nekakve melanholije, praznine u
dehumanizovanom svetu, kojim oni koji doslovno i pasivno ekaju smrt ne marei za
posledice. Njihovo potiteno duevno stanje pokrenuto je pre svega ratom, koji
naprasno stvara pasivnog mukarca koji eka da bude ubijen.725 Uz naruavanje vere u
stare modele mukosti i istovremeno stvaranje okolnosti pasivnosti, neracionalnosti i
bezumlja, Prvi svetski rat se moe nazvati apokalipsom maskulinizma, zato to smrt
dolazi nasumice i ne osvre se na odvanost ili sranost mukaraca (Gilbert, prema
Price Herndl 2001: 4243). Malo toga Hemingvejev vojnik, pravi ili ne, moe da uradi
pred modernom ratnom mainerijom, pa bira da ne uradi nita, osim da eka. S pravom
se nedostatak reda u ratu naziva vrstom nemoi (Hoffman 1962: 103). Drugi tip
krajnje naslovne neaktivnosti jeste anesteziranost Hemingvejevih junaka uz pomo
alkohola za koji Hemingvej kae da je jedina mehanika uteha za isto tako
mehaniku teskobnost modernog ivota (SL: 420) 726 ili uz pomo medicinske
anestezije koja se koristi da ublai bol mukarca-ranjenika.
U prii Ubice bivi bokser teke kategorije, veanin Ol Andreson, eka da ga
plaene ubice ubiju jer je zavrio s beanjem, a u svom ivotu nema vie ta da
uradi. Iako zna da e ga neprijatelji konano pronai, on ne eli da napusti sobu (CSS:
221). Hemingvej u ovoj prii, izmeu ostalog, preispituje koncepte aktivnosti i
pasivnosti, hrabrosti i kukaviluka i nagovetava da je ekanje sopstvene smrti poto je
smisleni ivot zavren jedino ispravno reenje. Neto drugaijoj vrsti pasivnosti predaje
se preumorni starac bez snage u prii Starac na mostu (Old Man at the Bridge), koji
usred zahuktalog rata eka da umre na mostu umesto da proba da se spase od faista.
Poto se brine ta e biti sa ivotinjama o kojima se pre rata starao, starac nalazi utehu u
reima da e barem maka umeti da se stara o sebi (ibid., 5758). Prava tema ove
prie mogao bi biti pisac koji svoju umetnost mora da zanemari dok uestvuje u

725
Sporedni muki likovi iz romana Za kim zvono zvoni smatraju da im je Pablo svojom neaktivnou
doneo trule (FWBT: 288).
726
Alkohol u Hemingvejevom delu moe se nazvati ubicom tuge (Bluefarb 1971: 4), tj. sredstvom
kojim se barem trenutno umanjuje jaina okrutne stvarnosti.

403
aktivnom ivotu koji od njega zahteva rat (Fleming 1996b: 89). U ovom kljuu, ivot
ne vredi bez aktivnog umetnikog stvaranja ovek bez umetnosti ionako je mrtav.
itavo jedno poglavlje pred kraj romana Imati i nemati obeleeno je slikama
bogataa s problemima, meu kojima se nalazi i portret Henrija Karpentera (Henry
Carpenter), junaka koji odlae samoubistvo (THHN: 161). Posle mnogo godina
pretvaranja, on se razvodi od ene s kojom je bio samo zarad novca i koju odbacuje im
je uspeo da udvostrui svoj poetni kapital, iako su enina seksualna vitalnost i
nemoralnost nastavili da laskaju njegovoj mukosti (ibid., 162). Henri je postao
seksualno impotentan mukarac nesposoban da oseti kajanje ili saaljenje. Ove emocije,
meutim, pronalaze pukotinu i uvlae se u njega (ibid., 163), a on postaje rtva nesanice
i brige kojih se toliko uasavao (ibid., 164). Dok Henri pasivno eka smrt, njegove misli
pred Hemingvejevim itaocem postaju gotovo doslovno gnjile, prepune oaja koji se
polako pretvara u smrt.
Pukovnik Riard Kantvel iz romana Preko reke i u umu takoe eka sopstvenu
smrt umesto da joj se suprotstavi (Cooperman 1965: 216). Vrednosti hemingvejevskog
heroja oduvek su bile vezane za mladost jer po Hemingveju nije bilo nieg stranijeg od
starenja (ibid., 217). Strah od pasivnosti, nedostatak volje, mogunost postajanja
objektom i prestanak aktivnog delovanja Hemingvej asocira s gubitkom mukosti (ibid.,
218). Riardovo ekanje sopstvene smrti izvodi se s razlikom, imajui u vidu da se
svojevoljno preputa Renatinoj seksualnoj inicijativi, ak i ukoliko to sa sobom nosi
njegovu jo veu pasivnost. Dok vode ljubav, Riard pristaje na Renatine molbe i
prestaje da misli na neko vreme (ARIT: 110).
Kajetano Ruiz, meksiki kockar iz prie Kockar, kaluerica i radio, ranjen
umire u bolnici jer su pucali u njega iz osvete. Za razliku od jednog Rusa koji u kavzi
sluajno biva ranjen i koji bez prestanka vriti od bola, Kajetano dostojanstveno podnosi
bol, mada ga je sramota od sopstvenog mirisa (CSS: 357). Queer kaluerica iz prie
svakodnevno se moli da se nerv Kajetanove paralizovane noge oporavi (ibid., 364).
Hemingvej Kajetana u odreenoj meri predstavlja herojem s obzirom na to da ovaj
svoje herojstvo ne preuveliava, ali je istovremeno mukarac koji se nada da e
ekanjem moda doekati da mu se promeni srea, sa ili bez jedne noge (ibid., 366).
Junak prie Brzinska trka (A Pursuit Race) Vilijam Kembel (William
Campbell), bivi pobednik biciklistikih trka, jedan je u nizu Hemingvejevih junaka koji

404
ne ele da se izlee, ne prestaju da piju iako se time bre pribliavaju smrti. Vilijam
pokazuje kako i ludilo moe biti posledica pasivnosti. On sa svojim menaderom,
gospodinom Tarnerom (Mr. Turner), poinje da pria doslovno kroz arav,
pokuavajui da istera vuka iz sobe. Vilijam zbog tog vuka i pije jer vuk ne voli
alkohol (ibid., 268269). Premda ga gospodin Tarner ubeuje da mlad mukarac ne bi
trebalo da se preda ve nae naina da se s problemom izbori, Vilijam ne veruje da za
sve ima leka, ljubi arav i osea muninu. Kada neto kasnije pone da pria sam sa
sobom, on otkriva razloge svoje predaje, i kae da ime god da se ovek bavi na kraju
e se njegov rad izjaloviti (ibid., 270). Vilijam postaje nikad sreniji jedino pod
dejstvom alkohola, a njegov menader ga ne budi dok spava znajui koje su stvari
zaista vane (ibid., 270) eskapizam i odmor od ivota.
U delu Kao svitanje Hemingvej objanjava ta preputanje alkoholu predstavlja:

Ali D.K.727 i ja smo pili, i ja sam znao da se tu ne radi o pukoj navici ili
nekoj vrsti eskapizma. Bilo je to smiljeno zatupljivanje receptivnosti
koja je, poput nekog filma, senzitizovana do te mere da bi postala
nepodnoljiva ako bi stalno bila na istom nivou.

(TAFL: 166; kurziv A. . K.)728

Frederik Henri iz romana Zbogom oruje pokazuje da alkoholizam predstavlja formu

tiine (Price Herndl 2001: 41). Kako bi se izborio s duevnim slomom kao posledicom
rata, gubitkom mukosti i injenicom da je smrt nerazumna i nepredvidiva, Henri se
vidno preputa alkoholu. Njegova svojevoljna anesteziranost alkoholom moe se pratiti
tokom itavog toka romana, kao kada razmilja o tome da je veoma pijan (FTA: 72).
Iako ga Rinaldi upozorava da je alkohol samounitavanje (ibid., 154), Henri se ne
obazire i za viski kae da je jedna od prijatnijih stvari u ivotu (ibid., 274). ini se da
Frederik Henri ne pije samo kako bi dobio uticu i tako izbegao vojniku dunost. Henri
pije da bi mogao da podnese stvarnost koja se prozlila. U prilog tome, Hemingvej
predstavlja vezu izmeu (medicinske) anestezije i alkohola koji imaju za cilj da umanje
bol, ili da uine da pacijent vie ne osea i ne misli. Ukoliko kraj romana proitamo u

727
U originalu: G.C. (skraeno od Gin Crazed), lovouvar koji je u ime britanske vlade bio zaduen za
Kajiado distrikt, tadanju koloniju u Keniji (TAFL: 301).
728
U originalu: But G.C. and I were drinkers and I knew it was not just a habit nor a way of escaping. It
was a purposeful dulling of a receptivity that was so highly sensitized, as a film can be, that if your
receptiveness were always kept at the same level it would become unbearable.

405
ovom kljuu, Henri posle smrti Ketrin prestaje da govori i dostie tiinu, tj. smrt, kao i
ona, i konano naui da ne osea.
Hemingvejevi junaci piju i tako stvaraju sopstveni eskapistiki svet. Hemingvej i
njegov alternativni otac Pap u Zelenim bregovima Afrike razgovaraju o tome koliko
alkohol prija (GHOA: 137). Jedna od ideja koja se iznosi u romanu Imati i nemati jeste
da su ljudi toliko utueni da jedino nalaze utehu u alkoholu, a njihov jedini ponos je to
to mogu da podnesu udarce (THHN: 143). Jedan sporedni junak iz istog romana se
pita zato se sve operacije u ivotu obavljaju bez anestetika (ibid., 153). Robert
Dordan iz romana Za kim zvono zvoni osea finu anesteziju dok pije (FWBT: 54).
Kad stvari postanu neizdrive, od pia se jasnije vidi, kae jedan junak u prii No
pred bitku (Night Before Battle) (CSS: 438). Hari u Snegovima Kilimandara
namerno pije kako bi gangrenu noge jo vie ubrzao, a on za korak bio blii smrti. Nik u
prii Trodnevni vetar oajniki eli da se napije, ali njegova anestezija alkoholom
poputa (ibid., 90).
Pasivna predaja alkoholu ili doslovno ekanje smrti Hemingvejevih junaka
pokazuju da eskapizam moe biti samo trenutan, a strahota ivota vena do smrti.
Pasivnih mukaraca u Hemingvejevom delu ima verovatno i vie od pravih, osim
ukoliko ne pretpostavimo da su tzv. pravi junaci po svojoj specifinoj definiciji takoe
pasivni zbog toga to pravu mukost performativno odreuju i pokazuju da se s
lakoom i svakog sledeeg trenutka moe pretvoriti u svoju antitezu.

6.4 Nastajanje mukosti ili lov na mukost

Proza Ernesta Hemingveja esto tematizuje sam proces nastajanja pravih

mukaraca. Pokuaemo da pokaemo kako se do mukosti u Hemingvejevom delu,
izmeu ostalog, moe doi i putem eksplicitne slike lova na zveri ili ribe pred
mukarcima bele ili nebele rase, ali i kako Hemingvej pred kraj ivota revidira svoj
prvobitni koncept mukosti iz tridesetih godina prolog veka. Hemingvejevi muki
junaci uestvuju u drutvenim ritualima stvaranja mukosti, punim znakova i
oznaiteljskih pogleda (Strychacz 2003: 212). Lov je po Hemingveju jedan tip dobrog
ivota (Hemingway, prema Ross 1961: 64) ili provera izdrljivosti, pribranosti i
otrine vida (Gurko 1968: 148). Lov je specifina forma inicijacije u mukost i tipian

406
primer Hemingvejeve mao poze koju su feministkinje volele da mrze kada su ranih
sedamdesetih godina prolog veka poele da se bave pomnim ispitivanjem kulturolokih
znaenja amerike knjievnosti (Stoltzfus 2005: 207). Osim putem doslovne slike lova
na mukost, mukarcem se moe postati i inicijacijom potpomognutom drugim (esto
starijim) mukarcima, ili, paradoksalno, smru koja predstavlja konaan sud na kraju
lova na mukost junaci mukost ostvaruju u trenutku ili procesu umiranja.

6.4.1 Presek roda i rase

Poredei ga s umetnikim stvaranjem Hemingvej o lovu na zveri progovara na

slian nain kojim objanjava estetiku borbe s bikovima. U Zelenim bregovima Afrike,
on kae kako je potrebno da lovac sebe dovede u bezlino stanje kako bi mogao da puca
(GHOA: 51), to asocira na koncept T. S. Eliota o poeziji po kome se umetnik uvek
iznova predaje neemu vrednijem od sebe, zauvek se rtvuje i u izvesnom smislu
nestaje (Eliot 1995: 13).729 Oslanjajui se na jak sopstveni oseaj drugarske pripadnosti
dok lovi, Hemingveju se ini da su svi lovci istog kova (ibid., 170). On kae da od lova
ne eli da zaradi novac, ve samo da u njemu ivi i potpuno mu pripada (ibid., 192).
Izvesni Hemingvejevi itaoci, meu kojima i Maks Istman, dre da je Hemingvej bio
sklon ekstatinom zadovoljstvu prema ubijanju koje proistie iz njegovog oiglednog
straha od mukog seksualnog neuspeha (Eastman, prema Meyers 2005a: 135137). U
tumaenju Hemingvejevog dela se ne treba oslanjati na njegovu linu seksualnu
nedostatnost ili biografiju, ve na metaforu lova koja oznaava postajanje mukarcem,
sam proces pre nego konanu mukost. Proces lova se u Hemingvejevom delu, u
izvesnom smislu, udvostruuje. Nije dovoljno da mukarci performativno dokazuju i
pokazuju da su mukarci, ve to obino moraju uiniti pred mukim predstavnicima
druge, nebele rase. Rasa, a naroito presek roda i rase koji bel huks smatra nunim
predmetom feministikih istraivanja, nedovoljno je istraena tema u Hemingvejevom
delu. Hemingvej primeuje da se, iako Amerikanac, u Africi izjednaava s
Evropljanima, belim kolonizatorima (TAFL: 168) i implicitno postavlja pitanje
autentinosti, povlaenih ili dominantnih rodnih i drugih uloga. Hemingvejeva sklonost

729
U originalu: What happens is a continual surrender of himself as he is at the moment to something
which is more valuable. The progress of an artist is a continual self-sacrifice, a continual extinction of
personality.

407
ka identifikaciji sa zemljom u kojoj se trenutno nalazi, prisiljava ga da griu savesti
smatra izumom belaca, a nepokazivanje bola plemenskom osobinom (ibid., 258). U
Hemingvejevom delu trofeji iz lova oznaavaju muevnost i normativnu mukost
(Strychacz 2003: 11). Bik, slon, lav ili antilopa predstavljaju znak teatralne konstrukcije
rodnog identiteta mukog junaka, ba kao glava bika ili sabljarka u kontekstu borbe s
bikovima, tj. pecanja. U uem smislu Hemingvejevo delo prikazuje promenljivost
definicija mukosti, a u irem arbitrarnost i fluidnost roda. Metafora lova jasno ukazuje
na stalnu potragu Hemingvejevih junaka za pravom mukou i njihovo razoaranje
kada iznova otkriju dubok gubitak centra (ibid., 220).
Bela mukost u Hemingvejevom delu nije lako odrediva kategorija. Iako bismo
mogli rei da je Hemingvejev protagonista tipino imuniji predstavnik bele rase,
hemingvejevski junak esto ima mnogostruk identitet koji, izmeu ostalog, artikulie
muko ponienje, gubitak moi i seksualnu razliku (Onderdonk 2006: 6769). Premda
kontinuirana razlika izmeu autentinih i neautentinih maskuliniteta u Hemingvejevom
delu postoji, i dalje je teko dokuiti ta tano za Hemingveja prava mukost
predstavlja. Moda bi reju queer mogla da se opie posebna vrsta kombinacije izmeu
maizma i osetljivosti, heteronormativnosti i homoerotskih impulsa, verbalne
uzdrljivosti i ekspresivnosti. U analizi Hemingvejevih pasivnih junaka pokazali smo
kako se oni mogu opisati tipino enskim atributima. Kada se na to doda Hemingvejevo
interesovanje za pitanja rase (boja koe, performativnost rasnog identiteta, odnos bele i
nebele rase, meanje rasa), i njegova opsesivnost rodnom performativnou, dobijaju
se subverzivna dela koja otkrivaju kompleksan stav prema pitanjima rodnog identiteta.
S obzirom na to da je Hemingvej glavni junak svojih dvaju dela dokumentarne
literature, Zelenih bregova Afrike i Kao svitanje, tj. U podnoju Kilimandara (Under
Kilimanjaro), 730 njegovo shvatanje mukosti se vidno transformie od tridesetih do
pedesetih godina prolog veka.
U Zelenim bregovima Afrike koja dokumentuju Hemingvejevo iskustvo sa
safarija iz 1933/34. godine, Hemingvejeva elja za dokazivanjem sopstvene mukosti
(pred mukarcima bele rase) dobija obrise sentimentalne narcisoidnosti i javnog mao

730
Radi se o jednom istom delu Kao svitanje nastaje pod urednitvom Patrika Hemingveja, dok su U
podnoju Kilimandara uredili Robert V. Luis (Robert W. Lewis) i Robert E. Fleming koji u uvodu svog
izdanja objanjavaju razlike izmeu jednog i drugog dela, istiui da Patrik Hemingvej mudro nije tvrdio
da zna kako bi njegov otac zavrio ovo delo, te je shodno tome izbacio nekoliko pasusa i skratio kraj
(UK, Introduction, x).

408
imida. Hemingvej ovde nikada ne lovi bez prisustva publike koja bi trebalo da uvea
sliku njegove mukosti, a esto uz tlaenje marginalizovanih pripadnika druge, nebele
rase. Premda Hemingvejeva tradicionalna kritika primeuje da ovo delo predstavlja
okorele maskulinistike i rasistike poglede, ona zaboravlja da Hemingvejeve
predstave o rodnoj i rasnoj razlici vremenom postaju kompleksnije i dvosmislenije, kao
i da se njegov odnos prema eni i Africi kao Drugom menja (Armengol-Carrera 2011:
45). Delo Zeleni bregovi Afrike prikazuje tzv. lov na trofeje (trophy hunting) koji
pretpostavlja homosocijalno nadmetanje meu (belim) mukarcima (ibid., 46). Ova
vrsta lova ima funkciju individualnog testa mukosti i izvoenja falusne moi pred
drugim (belim mukim) lovcima. Poto je lov na trofeje sutinski muki homosocijalni
ritual, ene su iz njega iskljuene. Tako je i Polin (P.O.M. Poor Old Mamma)
dodeljena uloga potinjene ene koja je ostavljena po strani da eka, slui i retko govori
(ibid., 47). Polin se ne buni ni kada je uljaju cipele, ve trpi bol zarad uestvovanja u
lovu (GHOA: 8182). U skladu s vienjem Simon de Bovoar o enskoj drugosti, ena
je u ovom Hemingvejevom delu predstavnik potlaene, marginalizovane grupe, koja
nema sopstveni glas ili autonomiju, ali zato slavi (belu) mukost. Pojmom ekonomija
stereotipa (economy of stereotype) Toni Morison ukazuje na to da su Hemingvejevi
domoroci bezimeni i bezlini, stereotipno prikazani likovi kojima nedostaje identitet.
Pripadnici bele rase nose garderobu, dok se istovremeno uspostavlja direktna veza
izmeu golotinje i divljatva, a afriki domoroci povezuju s konceptima kulturne
inferiornosti, prljavtine i izopaenosti (Morrison, prema Armengol-Carrera 2011: 48).
Hemingvejeva predstava crne rase obojena je stereotipom koji afrike crnce prikazuje
kao priglupe i gole divljake neprijatnog mirisa. Osim ekonomije stereotipa, Toni
Morison ukazuje i na metonimijsko premetanje (metonymic displacement),
lingvistiku strategiju kojom boja koe i druga rasna obeleja postaju metonimi koji
afriki identitet premetaju na odreene atribute umesto da ga oznaavaju, to se moe
videti na primeru Hemingvejeve fetiizacije ili erotske fiksacije na crne ene, i veze
koja se gradi izmeu crne rase i animalnosti (ibid., 49). Hemingvej uzdie fiziki izgled
domorodaca naziva ih divljacima (GHOA: 42), ali najviim, najbolje graenim i
najprivlanijim ljudima koje je ikada video (ibid., 150). Premda nalazi da je dugo
iekivanje eljene zveri u lovu uzbudljivo (ibid., 8), Hemingvej je ve na samom
poetku Zelenih bregova Afrike prikazan kao mukarac koji nestrpljivo eka da pokae

409
svoju mukost pred publikom. Hemingvej uiva da se pokazuje pred drugima,731 brine
da li e postii hitac na nain na koji to eli, ali istovremeno zna da je samosigurnost
vana i da upravo ona moe biti njegov spas (ibid., 4243). Kada njegov mentor Pap
hvali njegov hitac, Hemingvej bi eleo sertifikat (ibid., 53), tj. opipljivu potvrdu svoje
prave mukosti. On ne krije ushienost kada misli da je pogodio zver i kada je u stanju
da nastupi kako ume. Kada Hemingvej, meutim, sazna da to nije bik koga je eleo, on
odbija da o svom neuspehu govori pred drugima (ibid., 7779). 732 Zbog izraenog
oseanja neuspeha posle nekoliko jalovih dana, Hemingvej na trenutke gubi
superiornost koju mu njegova bela mukost obezbeuje i pre nego krene u lov, a za dane
bez pravog ulova poinje da krivi nesposobne vodie koje naziva farsinim nitkovima
(ibid., 120). Iako oajniki eli da svoju mukost dokae pred publikom, Hemingvej
priznaje da nije ponosan ve posramljen zbog neuspenog hica (ibid., 177). On nije u
stanju da se pomiri s injenicom da bi neki drugi mukarac umeo bolje od njega da lovi
i ali jadne, beskorisne, teatralne nitkove (ibid., 189) koji, kao i on, takoe ele da
pokau svoju mukost. Hemingvejev opis trofeja drugog mukarca zbog koga biva
potpuno razoaran u svoje oseanje mukosti pokazuje u kojoj se meri Hemingvej bori s
oseanjem rodne nedostatnosti:

Sjajno, rekoh. Znao sam da imam mujaka kojeg niko nije mogao da
pobedi i nadao sam se da i on ima jednog dobrog. A koliko je velik?
Uf, pedeset-sedam, ree Karl.
Da ga vidimo, rekoh, oseajui hladnou u stomaku.
Eno ga tamo, ree Pap, i preosmo preko. Bio je to najvei, najiri,
najtamniji, najdue izuvijani, najtei i najneverovatniji par rogova kudu
antilope na svetu. Iznenada, otrovan zaviu, nisam vie eleo da vidim
svog; nikad, nikad vie.

(ibid., 197)733

731
U originalu: a show-off.
732
Zbog oigledne veze s konceptom izvoenja mukosti, navodimo ove Hemingvejeve rei iz Zelenih
bregova Afrike u originalu: [] no responsibility except to perform something you feel sure you can
perform [] (GHOA: 77).
733
U originalu:
Swell, I said. I knew I had one no one could beat and I hoped he had a good one, too. How big was he?
Oh, fifty-seven, Karl said.
Lets see him, I said, cold in the pit of my stomach.
Hes over there, Pop said, and we went over. They were the biggest, widest, darkest, longest-curling,
heaviest, most unbelievable pair of kudu horns in the world. Suddenly poisoned with envy, I did not want
to see mine again; never, never.

410
Kada Hemingvej izae iz stanja neutemeljene samosigurnosti i ugleda trofej drugog
mukarca mnogo veeg od njegovog, njegova novostvorena umanjenost podsea na
nesigurnost Ficderalda zbog veliine falusa. Hemingvej kroz sopstveni lik prikazuje
kako se mukost izvodi pred procenjivakom publikom i potpuno zavisi od svog
oznaitelja, tj. (veliine) trofeja.
Delo Kao svitanje pokazuje Hemingvejevu reviziju koncepta mukosti i lova.
Sada se lov na trofeje u funkciji testa mukosti gubi, a Hemingvej postaje samouvereniji
i smireniji. U ovom delu nema vie mukog homosocijalnog rivalstva u kome su trofeji
simboli falusne moi, a Hemingvej ne krije zadovoljstvo pri posmatranju divljine, ali i
uverenje da se lov na zveri odlikuje posebnim etikim standardima (Armengol-
-Carrera 2011: 52). Poto uspe da prevazie svoju razmetljivost, Hemingvej se pokazuje
zrelijim mukarcem koji rekonceptualizuje svoj stav prema lovu na zveri, ali i poglede
na mukost. Lov vie nema funkciju dokazivanja mukosti jer Hemingvej nema potrebu
da potvrdi svoju mukost pred drugima. Pedesetih godina XX veka dolazi do
poputanja Hemingvejevog maskulinizma koje se vidi u njegovom promenjenom
odnosu prema enama, ali i prema rasnoj razlici (ibid., 53). Hemingvej se udaljava od
ekonomije stereotipa i ranijeg kolonijalnog vienja Afrike tako to iz pozicije belog
amerikog mukarca samovoljno prelazi u status posetioca koji bi eleo da postane
autentini deo afrikog plemena:734

Dugo sam se identifikovao s Vakamba plemenom i sad sam konano

prevaziao i poslednju vanu barijeru, to moju identifikaciju ini
potpunom. Ne postoji drugi nain da se ova identifikacija ostvari.

(TAFL: 103)735

Njegova redefinicija rase moe se videti u opisu razliitosti bele i crne rase kada
humorno navodi prednosti crne boje koe i kae da mladei na beloj koi ene
podseaju na pretee gube, kao kada mu se ini da je biti beo u Africi glupo (ibid.,
191). Za razliku od svoje preanje konstrukcije Afrike, Hemingvej ima novu svest koja

734
O Hemingvejevoj tzv. imperijalnoj tekstualnosti i uronjenosti u britanski kolonijalizam (iako je
Amerikanac) i autentinosti Vakamba plemena videti Reynolds 2008.
735
U originalu: For a long time I had identified myself with the Wakamba and now had passed over the
last important barrier so that the identification was complete. There is no other way of making this
identification.

411
ga pribliava autentinoj Africi (Strong 2008: 132) i naginje da prigrli njenu plemensku
kulturu (ibid., 134). Premda mu reputacija velikog belog amerikog pisca i omoguuje
da u Afriku doe, Hemingvej eli da ga Vakamba pleme smatra Bratom (ibid., 131).736
Posle dela Kao svitanje Hemingvejeva reputacija vie se ne moe temeljiti na
predrasudama o njegovom belom maskulinizmu koji drutveno marginalizovanim
grupama, tj. pripadnicima drugog pola ili rase, ne dozvoljava seksualnu ili rasnu razliku.
Sada Hemingvej arko eli da Meri ubije svog sopstvenog lava, kao to eli da bude
deo stvari u Africi koje ranije nije razumeo (TAFL: 95).

6.4.2 Ribari

U Hemingvejevom vrednosnom sistemu pecanje se izjednaava s lovom na zveri

ili borbom s bikovima po istorodnom suoavanju sa smru koja se pretvara u ritual ili
sloenu igru (Allen 1964: 97).737 U pismu iz 1952. godine Hemingvej istie da pecanje
iziskuje veliki napor ak i od onih mukaraca koji su u dobroj fizikoj formi (SL: 773).
Iako znaajno revidira svoj odnos prema lovu od tridesetih do kraja pedesetih godina
prolog veka, Hemingvej jo u Zelenim bregovima Afrike nagovetava promenu svog
stava prema lovu kada kae kako ubijanje ivotinje nije neto to se moe s drugima
deliti jer oveka posle toga obuzme nekakva unutranja tiina (GHOA: 79). 738 E.
Antoni Rotundo s pravom ukazuje da su lov i pecanje ostaci ranih obaveza mukaraca,
kao i da ih valja dovesti u vezu s konceptom moi i statusom odraslih mukaraca
(Rotundo 1993: 35). Odnos Hemingvejevih junaka prema ribi u vrstoj je vezi s
Hemingvejevim konceptom lova na mukost. Pravi ribari iskuavaju pravu muku
snagu u borbi s ribom koju potuju, a najvie u samom trenutku njene smrti. Junak
Anselmo u romanu Za kim zvono zvoni kae da ljudi love podjednako koliko i bivaju
ulovljeni (FWBT: 17). Hari Morgan iz romana Imati i nemati zna da postoje pravi i
nepravi naini da se lovi riba, kao u bilo kojoj drugoj vrsti umetnosti. Pecanje je po
njemu povezano s pitanjima neznanja, sree, vetine, nemara i preputanja opasnosti od

736
Hemingveja je britanska vlada angaovala kao poasnog lovouvara (Honorary Game Warden) ija bi
uloga bila da revitalizuje turistiku industriju. Ameriki magazin Pogled (Look) platio je njegov safari u
Afriku, takoe s ciljem da promovie safari turizam u Africi (Strong 2008: 122123).
737
Zanimljiva za teme roda jeste Hemingvejeva opaska koja se tie jedne vrste riba muke soldier fish
zamahuju na sve oko sebe kako bi ubile, dok je enke lako uhvatiti jer samo otvore usta i progutaju
mamac (SL: 773).
738
U originalu: [] you feel a little quiet inside.

412
smrti (THHN: 1316). Svi ribari mogu se prepoznati po rukama s dubokim oiljcima i
flekama od sunca (IIS: 209). U centru Hemingvejeve poetike nalazi se borba da se ivot
potini volji oveka, kao i da se ovek svojevoljno izloi mogunostima poraza.
Santijago iz novele Starac i more postaje prototip herojske odvanosti, izmeu
ostalog, i zbog svog odnosa prema ribi. On sa ribom razgovara (OMS: 29), voleo bi da
je vidi kako bi znao sa kim se bori (ibid., 33), poinje da je saaljeva kada ona zagrize
mamac (ibid., 34), a u jeku borbe s njom uspostavlja androgino spajanje, daleko od
ljudi (ibid., 36). Ovo oseanje apsolutnog jedinstva lovca i plena vaan je koncept
Hemingvejeve estetike jer postavlja pitanje svrhe postojanja, ubijanja, nasilja i ljubavi.
U direktnom obraanju ribi Santijago kae da mora da je ubije iako je izuzetno ceni
(ibid., 38). Kao to matador mora da ubije bika u trenutku najvee ljubavi prema njemu,
tako i Santijago zna da njegova borba vredi jedino ukoliko pred sobom ima valjanog
neprijatelja. Ribu naziva svojim bratom (ibid., 45), a voleo bi da pred njom pokae
svoju mukost (ibid., 46). 739 Izvoenje mukosti uvek pretpostavlja procenjivaku
publiku, stalnu potvrdu i uvek novi zadatak. Osim moda sebe, Santijago nema
vrednijeg posmatraa. On je odluan da ribi pokae ta je mukarac u stanju da uradi i
ta ovek moe da izdri (ibid., 47). Santijago misli da ovek nije mnogo bolji od zveri
s kojima se poredi, ali ipak udi da ba on postane morska zver. Kada ajkule konano
napadnu, Santijago poinje da se istovremeno moli za sebe i ribu (ibid., 49) i jasno
pokazuje da bi njegovo dokazivanje mukosti bilo besmisleno bez objekta njegovog
lova.
Svrha lova se u Hemingvejevom delu ne ostvaruje samo rezultatom, tj. time da
na kraju lova mukarac odlazi sa ili bez ulova. Vano je ribu razumeti i proniknuti u
njene porive, kao to Santijago razmilja da li je njegova riba postala ljutita (ibid., 52).
U kojoj meri Santijago osea dostojanstvo ribe najbolje pokazuje njegovo oseanje
izbavljenja to ne mora da ubije sunce ili mesec (ibid., 54). Ve je dovoljno teko to
lovac mora da ubije zver s kojom gradi erotian odnos. Santijago se pita da li poto
ubije ribu mora i on da umre, mada smatra da time nita ne bi bilo postignuto (ibid.,
66). Poto je riba koju Santijago osvaja najuzvienija i najlepa od svih koje je video
(ibid., 67), Santijago se pribliava poslednjem inu izvoenja mukosti. Pre nego ribu
konano ubije, on svedoi njenoj vrhunskoj lepoti, eli da je dodirne i oseti (ibid., 68

739
Santijago uoava falusno podignut rep ribe u vodi po noi (OMS: 48).

413
69). Kada riba postane raskomadana Santijago osea kao da je on sam napadnut (ibid.,
74). Spojenost sa sopstvenim objektom udnje, na taj nain, dostie vrhunac jer
Santijago osea kao da poinju da mu nedostaju delovi tela. U monologu o prirodi
greha, on razmilja kako moda nije greh ubiti nekog ako ga voli, dok njega lov na ribu
istovremeno ubija i ini ivim (ibid., 7677). Poto je njegov partner i (ne)prijatelj
uniten, Santijago se ve osea mrtvim (ibid., 84). Hemingvej u noveli Starac i more
podvlai motiv raskomadanosti oveka jer Santijago zna da je poraen i da je situacija u
kojoj se nalazi nepopravljiva. Iako krivicu za svoj poraz nalazi u sebi jer je otiao
predaleko (ibid., 87), Santijago uzvikuje da su oni zasigurno pobedili (ibid., 90).
Hemingvej se pita da li ima smisla boriti se kada znamo da nas na kraju puta eka smrt.
Glava ribe postaje trofej i sigurni znak Santijagove mukosti, koja, verujemo, ne bi bila
vea i da je ostalo poneto od mesa ribe. Hemingvej poruuje da je vaan put oveka ili
mukarca do smrti iako je smrt jedino izvesna. Po njemu, vaan je sam proces lova na
mukost, a ne ulov.
Da se lov na mukost nikada do kraja ne ostvaruje pokazuje primer deaka
Dejvida iz romana Ostrva u struji koji, u duhu Santijaga, na put inicijacije u mukost
kree upravo lovom na ribu. Iako mu verbalna podrka alternativnih oeva znai, Dejvid
ne eli niiju pomo jer udi da sam ulovi ribu (IIS: 112113). Uprkos sve veem bolu
koji nastaje kao posledica njegovog napora da se samostalno izbori s iskuenjem,
Dejvid ne eli da ispadne neznalica ili kukavica pred publikom i odluuje da poslua
savete ohrabrenja i nastavi borbu (ibid., 124). Njegov stariji brat Tom uoava da je
Dejvid oduvek bio udan deak koji stalno iskuava sopstvene granice (ibid., 127;
125). Simbolino, riba je muka ba kao i Santijagova, a Dejvid kao i Santijago krvari
jer doe vreme kada deaci moraju da urade neke stvari ukoliko misle da postanu
mukarci (ibid., 131). Kako postaje sve ilaviji, Dejvid dostie istorodno oseanje
Santijagovom on voli ribu, ne mrzi je (ibid., 134). Samo to doivi poetak svog
vrhunca kada ugleda ribu iznad vode, Dejvid ribu izgubi, a posmatrai izvoenja
njegove mukosti poinju da se preputaju oseanjima saaljenja i ljubavi (ibid., 138
139). Iako ih uverava da se osea dobro (ibid., 140), Dejvidu je teko da govori o svom
gubitku (ibid., 141). Poto prevazie bol zbog gubitka objekta svoje udnje i u tom
trenutku jedinog ivotnog cilja, Dejvid progovara o borbi i injenici da je ribu u jeku
borbe poeo da voli vie od iega na svetu toliko je voleo u trenutku kada je izala

414
iz vode da sve to je tada eleo je da je pogleda izbliza (ibid., 142143). Ukoliko je
vano da Hemingvejevi junaci oseaju udnju za pravom mukou, onda je Dejvid
performativno, ali samo na trenutak, uspeo da je i ostvari, a njegovo erotino spajanje s
ribom preostaje da se dogodi neki drugi put.
Ukoliko maskuline rituale inicijacije (sport, vojevanje) definiemo kao prilike
za hvalisanje (boasting sessions) ili glorifikaciju mukog drugarstva i solidarnosti uz
este homoseksualne motive (Millett 2000: 4849), postaje oigledno da Hemingvej u
velikoj meri uestvuje u proizvodnji patrijarhalne ideologije i uzdizanju muevnosti
daleko od inferiornog drutva ena.

6.4.3 Postajanje mukarcem

Suprotno ideji da mukarac naprosto postoji, Hemingvejeva proza pokazuje

razliite naine kojima junaci mogu postati mukarcem. Izgradnja mukarca jeste proces
koji i ukoliko ostvari svoj trenutni cilj mora pronai drugi i tako u nedogled, jer
mukost se ui, koristi i oblikuje tokom celog ivota mukarca (Rotundo 1993: 7). Na
Hemingveja i njegovo slikanje mukosti uticali su izvesni pogledi XIX veka kada je
vladalo miljenje da ukoliko mukarac nije mukarac, onda mora biti deak. Stigma
deaka pretpostavljala je strogu razliku izmeu deaka i mukarca, a deak je imao
zadatak da postane odluan mukarac. U odsustvu drugih starijih mukaraca, deaci se
meusobno drue i prolaze kolu mukosti sledei delimino propisana pravila.
Mukost je u XIX veku bilo pitanje roda i starosnog doba. Deaci su se smatrali
mukarcima koji moraju da se razviju (ibid., 2022). Deaki svet bio je svojevrsna
supkultura koja se stvarala u prisustvu budnih odraslih mukaraca koji su morali da
potvrde proces postajanja mukarcem (ibid., 32).740 S obzirom na to da je borba izmeu
deatva i mukosti (ili oinstva) velika tema Hemingvejevog dela, pokuaemo da
ispitamo prevashodno dva tipa postajanja mukarcem.
Trenutak postajanja mukarcem u Hemingvejevom delu ne moe se uvek dovesti
u vezu s godinama starosti ili punoletstvom junaka.741 Inicijacija mukaraca predvoena

740
Na prelazu u XX vek drutvo nije toliko insistiralo na razlici izmeu deaka i mukarca, ve mukarca
i ene, te se stigma deaka iz XIX veka sada zamenjuje stigmom muke enskosti (Rotundo 1993: 262;
270).
741
Engl. izraz come of age implicira da punoletstvo ima veze s iskustvom.

415
je drugim, esto starijim, mukarcima koji preuzimaju ulogu alternativnih oeva. Podela
Hemingvejevih junaka na tutore i uenike koju pravi Hemingvejev kritiar Erl Rovit
nalazi se i danas u osnovi mnogih tumaenja Hemingvejevog dela. Tutor po njemu
pretpostavlja mukarca koji naizgled nema ivotnih nedoumica, a uenik deaka ili
mladia koji se nalazi u stanju zbunjenosti, divi se samostalnosti tutora i nikako ne
uspeva da dostigne eljeno spokojstvo (Rovit 1963: 55). Tutor se ini mnogo
jednostavnijom osobom od uenika koji je rtva oseanja patnje, straha i/ili otuenja
(ibid., 5759).742 S druge strane, postajanje mukarcem moe preuzeti oblik izmatanog
lova i dogoditi se u svesti junaka, ne u njegovom tzv. realnom svetu. Oslanjajui se na
performativnu teoriju Tomasa Strihaa koji rod tumai kao aproksimaciju, mukarci
jesu original, kome deaci, tj. kopije, tee. Imajui u vidu da izmeu pravih mukaraca i
deaka postoji nepremostiv jaz, kopije ne mogu biti vie od parodije ili lane slike
originala (Strychacz 2008a: 6768).
Grof Mipipopolos (Count Mippipopolous) iz Hemingvejevog romana Sunce se
ponovo raa moe se smatrati ranim prototipom tutora, ili anticipacijom junaka s
kodeksom (Fleming 1995: 141; 144). Donald Dejker smatra da grof nikako ne bi
mogao da bude tutor jer se njegov primer ispostavlja irelevantnim za Dejka Barnsa
(Daiker 1995: 76). Dejkovi tutori bi, u izvesnom smislu, mogli da budu njegov prijatelj
Bil ili matador Pedro Romero (Baskett 2008: 87). U svakom sluaju, Hemingvej ve na
samom poetku svog stvaralatva stvara junake kojima je pomo drugih mukaraca (ili
ena) potrebna kako bi postao mukarcem. Nik Adams i Karl Garner, deaci u prii
Deset indijanaca, prolaze kroz bolan proces odrastanja uz pomo svojih roditelja
jedan uz pomo oca, drugi uz pomo majke, ime Hemingvej nagovetava kako majke
mogu biti isto tako opasne kao i oevi u trenutku kada deak postaje mukarac (Tilton
2000: 87). Tajnovitim kikotanjem svoje majke Karl biva izopten iz sveta odraslih, dok
Nikove iluzije o ljubavi s Indijankom Trudi bivaju razbijene oevim kratkim
obavetenjem da je sluajno nabasao na nju i video je s drugim (CSS: 256).
Hemingvejeve tekstualne praznine pred tumae njegovog dela postavljaju teak zadatak
imajui u vidu da bi se gospodin Adams i gospoa Garner mogli smatrati primerom

742
Edmund Vilson pravi (konzervativnu) razliku izmeu deakog sveta fantazije i realnog sveta odraslih
(Wilson, prema Strychacz 2008a: 69).

416
roditeljske izdaje ili pak iskrene ljubavi.743 Slaemo se s Filipom Jangom kada kae da
ono to zasigurno ukazuje na deakovo postajanje mukarcem jeste svest o zlu i tome
da su naa oekivanja izneverena, sasvim u skladu s amerikim mitom o izgubljenom
raju (Young 1964a: 185186). Leei na krevetu s glavom u jastuku, Nik Adams osea
da mu je srce polomljeno (CSS: 257).
Re deak se u naoj analizi odnosi na osobu mukog pola koja prolazi kroz
poslednji stadijum inicijacije u kompleksan svet odraslih (Sylvester 1996: 257).744
Odmah po izlasku novele Starac i more primeeno je da se odnos Santijaga i deaka
Manolina temelji na reciprocitetu tutora i uenika Manolin se nalazi na samoj ivici
postajanja mukarcem (Baker 1956: 305). Posle Santijagovog poraza on pred sobom
vidi rezultat patnje kojoj je i sam doprineo tako to je popustio pred drutvenim
pritiscima i dozvolio Santijagu da se bori sam. Manolin plae i zato to shvata koju cenu
mukarac mora da plati ukoliko ode predaleko. Ulazak u svet pravih mukaraca uvek
ima visoku cenu jer se paradoksalno ostvaruje uz suze mukarca, tj. siguran znak
njegove inicijacije, ali i feminizacije.
Hemingvejeva Afrika pria (An African Story) ini deo romana Rajski vrt
u kome glavni junak Dejvid ispisuje svoju afriku priu kao kontranarativ za narativ
medenog meseca s Ketrin (Spilka 1995: 295). Voen kiplingovskim impulsom, Dejvid
izmilja deake prie o lovu na slona i kroz njih prikazuje razoaranje svojim ocem.
Dejvidova pria o mukarcima bez ena u Africi zapravo predstavlja muki otpor
prema izopaenjima androginog branog ivota, tj. otvoreno odbijanje da uestvuje u
enskim stvarima. Kao to je Hemingvej celog ivota oscilirao izmeu neuspelih
seksualnih veza sa enama i pria o mukom dostojanstvenom podnoenju bola (ibid.,
299), ova pria pokuava da enski uticaj prenebregne putem ispisivanja iskljuivo
muke teritorije. U Afrikoj prii Dejvid lovi s ocem i Dumom (Juma), jo jednim
profesionalnim lovcem i oevim prijateljem, uz pratnju psa Kiba (Kibo). U poreenju s
njihovim iskustvom i znanjem u lovu Dejvid se osea nedostatnim znajui da jo uvek
ne mogu biti ponosni na njegovu lovaku vetinu, osim moda na sposobnost da lovi
ptice, ali i beskorisnim jer zna da im njegova pomo nije potrebna. Dejvidovo oseanje

743
Vie o kritiarima koji podravaju jednu ili drugu struju u tumaenju uloge roditelja u ovoj prii videti
Tilton 2000: 8889.
744
Bikford Silvester metodom dedukcije dolazi da zakljuka da Manolin ima dvadeset i dve godine, te
sugerie da ni u doslovnom smislu ne bi mogao da bude deak (Sylvester 1996: 254).

417
nepripadanja svetu lovaca na velike zveri se slikovito poredi s prljavom tajnom koju s
njima ne deli (CSS: 549). Poto im je sam ukazao na mesto na kom se slon nalazio,
Dejvid postaje rtva grie savesti zbog sauestvovanja u ubistvu ivotinje (ibid., 550).
Svedoei slonovim neverovatno ivim oima u trenutku umiranja, Dejvid posmatra i
kako slon postaje samo ogromna naduvena zguvana masa poto je izgubio sav ponos
i velianstvenost koje je imao (ibid., 552). Odjednom, njegov heroj nije vie oeva
figura, ve sam slon. Neizreciva tuga koju osea prema slonu oznaava poetak
njegovog poznavanja usamljenosti (ibid., 553), odnosno sam zaetak postajanja
mukarcem. Svestan da mu otac i Duma ne mogu vie biti heroji, Dejvid postaje
svestan da povratka u deaku nevinost nema. Dejvid je iskustvom lova postao
mukarac i doprineo da se odri kontinuitet muke prie.
Primer da je maskulinitet samo drutveno konstruisani performativni in mogao
bi biti lik Paka iz prie Prestonica sveta koji iskrvari od uboda zamiljenog bika, a
doslovno stolice i noa, jer je poeleo da postane pravi mukarac, tj. matador,
stereotipno prihvaena slika ultramaskuliniteta. Koncept konstruisanja mukosti
preispituje se kroz lik Paka jer upravo on pokazuje da su kodovi normativne mukosti
opasni i destruktivni. Hemingvej ovom priom i njenom analizom ideje kopija i
originala dovodi u pitanje samu reprezentaciju mukosti jer pokazuje da i ono to se
smatra pravom mukou takoe proizilazi iz kopija, razliitih performativnih inova i
diskurzivnih ponavljanja (Strychacz 2008a: 50).745 Ispitivanjem kopija i originala prave
mukosti Hemingvej uestvuje u podrivanju esencijalistike koncepcije prirodnih
kategorija roda. U Prestonici sveta pravi matador ne moe biti samo jedan model
mukosti ne moe se pouzdano saznati ko je prvoklasni borac, a ko njegova imitacija:

Nije imao pojma kako su zapravo iveli, niti kako su skonali. Nije ni
znao da su skonali. Umro je, kao to bi to rekli panci, prepun iluzija.
Za svog ivota nije naao vremena da izgubi ni jednu od njih, niti da se,
pred smrt, do kraja pokaje.
(CSS: 38)746

745
Tomas Striha insistira na razliitosti svoje kritike pozicije od shvatanja kopija i originala Dudit
Batler, koja o njima govori imajui u vidu homofobinu konstrukciju loe kopije u odnosu na
heteroseksualni original. Striha smatra da se u mnotvu entiteta ne moe sa sigurnou tvrditi ta je
kopija ili original, ukazujui tako na doslednu nejasnost rodnih granica i vanost performativnog tropa
uopte, ne samo u vezi sa seksualnim opredeljenjem izvoaa rodnih rituala (Strychacz 2008a: 6771).
746
U originalu: He had no idea how they really lived nor how they ended. He did not even realize they
ended. He died, as the Spanish phrase has it, full of illusions. He had not had time in his life to lose any of
them, nor even, at the end, to complete an act of contrition.

418
Pako imitira ideju pravog matadora koga odlikuje nadljudska hrabrost pred smru, ali
zaboravlja da pravih matadora zapravo nema, jer se u jednom trenutku kada postoje
mogu lako pretvoriti u svoju suprotnost. Pako doslovno gubi ivot zbog iluzije o jednoj
savrenoj i nedodirljivoj mukosti.
Postati mukarac krajnji je cilj Hemingvejevih junaka. Problem je u tome to
Hemingvej samu sintagmu pokazuje problematinom s obzirom na to da kategorija
jednog, pravog maskuliniteta ne moe da se sa sigurnou utvrdi. Bez elje da se
postane pravi mukarac, meutim, nema svrhe postojanja.

6.4.4 Smrt kao odreujui faktor identiteta

Temeljei se na ideji presudnog uticaja smrti na rodni identitet Hemingvejevih

junaka, ovaj odeljak rada mogao bi se smatrati uslovnim zakljukom celog potpoglavlja
koji se bavi lovom na mukost. Ukoliko se u Hemingvejevom delu paradoksalno
smru postaje mukarac, onda i njegove junakinje mogu ostvariti muki rod. Smrt je za
Hemingveja konani izraz ega i savren zatitnik linosti (Trilling 2008a: 542),
predominantna sila ili odreujui faktor identiteta koji se moe posmatrati u kontekstu
modernistike kulture, ali i specifinog sistema vrednosti koji pretpostavlja svedoenje
ili posmatranje ogledalne tue smrti.
Hemingvej kae da samo veliki ovek moe nai smisao umiranja
(Hemingway, prema Ross 1961: 48). U skladu s ovim uverenjem, mukost u
Hemingvejevom delu moe se odreivati u odnosu na stav koji njegovi junaci i
junakinje prema smrti zauzimaju. Moda je ba zato Hariju Morganu iz romana Imati i
nemati potreban ceo ivot da naui da koliko god mukarac moe da se protiv sveta bori
sam, ipak mu se nee pruiti ansa da sam i preivi (THHN: 155). 747 Ukoliko
Hemingvej sugerie da mukarac umire u trenutku kada naui ta je potrebno initi,
onda smrt pojaava njegov identitet, a posredno i njegovu pravu mukost. Robertu
Dordanu iz romana Za kim zvono zvoni je ao to mora da napusti svet za koji se vredi
boriti (FWBT: 485), mada nas prethodno, posle Marijine prie o silovanju, uverava da
ne eli da donosi decu na svet kakav je ovaj (ibid., 367). Kao to mrzi stalno

747
U originalu: No matter how a man alone aint got no bloody fucking chance.

419
 748
odbacivanje sebe koje rat nuno iziskuje (ibid., 465), sledei tipino
hemingvejevske vrednosti, ovaj junak svojom smru paradoksalno potvruje ivot, ali i
svoju pravu mukost.
Poto je smrt jedino izvesna Hemingvejevim junacima postaje vano kakvima
sebe vide pred njom, to se pokazuje na primeru vie matadora u delu Opasno leto koji
se razlikuju upravo po tome to u trenucima najvee opasnosti bivaju okupirani smru
ili nose smrt u depu (DS: 118). Ukoliko se idealna mukost u Hemingvejevom delu
izvodi performativnim radnjama, smrt Ketrin iz romana Zbogom oruje nije stereotipno
enska. Kada na poroaju prolazi kroz nadljudske bolove, Ketrin ne misli da na dobar
nain izvrava zadatu ulogu bioloke uloge ene (FTA: 279).749 Premda se Frederiku
Henriju vie puta izvinjava to joj ispunjavanje drutvenih oekivanja ne polazi za
rukom (ibid., 280), ona shvata da je besmisleno umreti (ibid., 282) i da su uspeli da je
polome (ibid., 285). Ketrin kae da mrzi to e umreti i iznosi ideju da je smrt samo
prljavi trik (ibid., 292). Njenu smrt moemo tumaiti poslednjom fazom njene
inicijacije (West 1962: 149). Koliko je god njenu smrt teko jednoznano protumaiti,
interpretacija Dudit Feterli, koja dri da je Hemingvej udeo da prikae smrt ene a ne
mukarca, biva nerazumna. Nije li upravo Hemingvej dostojanstveno podnoenje bola
prikazao kroz enski lik, i nije li smru Ketrin umro i Frederik Henri?
Sopstvenim lovom na mukost Hemingvejevi junaci pokazuju da je objekat
njihove udnje, tzv. normativna mukost, promenljiva i neuhvatljiva kategorija koja
prevashodno zavisi od posmatraa koji procenjuje. Koliko god bi njihov tvorac i oni
sami eleli da veruju u postojanje jednog hegemonog maskuliniteta, Hemingvejevi
junaci pokazuju da za mukou mogu samo juriti dok im ona izmie.

6.5 Posmatranje mukosti u teatru rata

Metaforina slika XX veka mogla bi biti eksplozija (Rovit 1970: 350) zbog
decentriranosti subjekta i svekolikog iaenja sveta. Nae prethodno istraivanje
pokazuje dvostrukost implikacije rata za individuu mukarac ratom biva
maskuliniziran jer odlaskom u rat dobija priliku da pokae tipino muke osobine

748
U originalu: [] the always ridding of self that you have to do in war.
749
U originalu: Im not doing much.

420
(hrabrost, sranost, odgovornost), ali istovremeno postaje pasiviziran, tj. feminizovan,
modernom tehnologijom koja u samo jednom trenutku moe raspriti njegovo telo. D.
D. Benson ukazuje na vanu injenicu da rat anestezira individuu, kao i da se
mukarcima manipulie tuom igrom (Benson 1969a: 8889). Po njemu, rat je
neracionalna igra u kojoj se gubi razum i koja proizvodi iaene vrednosti kao to su
panika, kukaviluk, brutalnost, patnja, razaranje i smrt (ibid., 98). Imajui u vidu ovo
pronicljivo tumaenje rata, izlino bi bilo dalje objanjavati u kojoj meri nas rat moe
otrgnuti od sebe i drugih.
U delu Ernesta Hemingveja (pre svega Prvi svetski) rat postaje paradigma
modernosti i preteeg sveta u kome je ovek doslovno i metaforino fragmentiran,
nesposoban da zadri svoju celovitost i autonomiju u okviru ireg drutvenog konteksta.
Rat i ratno okruenje vani su u stvaranju identiteta Hemingvejevih junaka, a ideje o
ratu razasute su bezmalo u svim Hemingvejevim proznim ostvarenjima, te sa sigurnou
kaemo da je rat u njima sveprisutan i vieslojan. Don Oldrid kae da je rat
zajedniki imenilac Hemingvejeve proze, barikada protiv svake vrste emocije
(Aldridge 1951: 40). Filip Jang ukazuje na dvojnost Hemingvejevog sveta u ratu
Hemingvejeva proza zahvaena je fizikim ratom, ali i metaforinim nasiljem i optom
atmosferom neprijateljstva. Iako pominje Hemingvejevo uporno istraivanje ove teme,
on takoe istie da nam ne bi bilo lako da dokaemo da to nije svet u kome i dalje ne
ivimo (Young 1964a: 187188). Kao jasan primer dominacije rata u Hemingvejevoj
prozi moe posluiti dijalog iz romana Zbogom oruje izmeu Frederika Henrija i
Ketrin:

Pusti rat, Ketrin.

Teko je. Ne mogu da ga pustim.
Ipak, pusti rat.
U redu.

(FTA: 24; kurziv A. . K.)750

750
U originalu:
Lets drop the war, Catherine.
Its very hard. Theres no place to drop it.
Lets drop it anyway.
All right.

421
 Hemingvejevo delo pokazuje kako su teme rata i roda meusobno povezane.
Aleks Vernon naglaava kako rat doprinosi konstrukciji rodnog identiteta, a
Hemingvej tu injenicu predstavlja u kontekstu roda (Vernon 2002: 37). Zamrena
rodna dinamika s poetka XX veka i kriza maskuliniteta, kojoj osim Prvog svetskog rata
doprinosi jaanje feminizma i pojava Nove ene, utiu na Hemingvejevu percepciju
mukosti i enskosti. Mukosti je potrebna drama rata, konflikta i rizika kako bi
potvrdila svoje postojanje, imajui u vidu da se oduvek zasnivala na ideji hrabrosti i
sranosti (Mansfield 2008: 180). 751 Hemingvej se u prikazivanju rata oslanja i na
koncept miiavog hrianstva koji, putem spajanja smrti i rtvovanja za otadbinu,
savrenu muevnost vidi kroz prizmu rata, a od heroja i muenika pravi stereotip ideala
mukosti (Mosse 1996: 5153). U Prvom svetskom ratu rat postaje simbol
maskuliniteta, a patnja i ranjavanje pojaavaju asocijativno povezivanje mukosti sa
velikom sposobnou da se podnese bol (ibid., 111112). Iako Hemingvejevo delo
sugerie da je dostojanstveno dranje pod pritiskom sutinski panska stvar, herojsko
trpljenje u ratu moralo bi biti optiji kvalitet mukosti ireg drutvenog konteksta od
panskog.752
Uzimajui u obzir sloenost rata u Hemingvejevom delu, teko je sloiti se s
Dudit Feterli da rat sve pojednostavljuje, ukljuujui i odnos mukaraca prema
enama (Fetterley 1978: 49). Sasvim suprotno, Hemingvej u velikoj meri doprinosi
metafizici rata XX veka jer rat predstavlja kao stalnu dimenziju ljudske situacije
(Nakjavani 2009: 111112). Hemingvejevo vienje rata nijansirano pokazuje svu
kompleksnost njegovog znanja o ovoj temi (ibid., 114), te rat ne moemo smatrati
njegovom opsesijom, ve brigom za osnovnu dimenziju ivota (ibid., 118).753 Trebalo
bi razumeti da Hemingvejevo delo nedvosmisleno podvlai razliku izmeu nasuminog
i besmislenog ubijanja u ratu s jedne, i organizovanog ritualnog ubijanja s druge
strane.754 itavo delo Smrt u podne govori u prilog ovoj tezi. Borba s bikovima dobija
status umetnike tragedije koja predstavlja autentino oseanje ivota i smrti,
smrtnosti i besmrtnosti (DIA: 5; 3).

751
Znaaj grkih pojmova thumos i andreia za moderno doba.
752
Hemingvej kae da je u paniji pundonor (ponos, estitost, sranost, samopotovanje) istinska stvar,
kao voda, vino ili maslinovo ulje (DIA: 79).
753
Detaljnije o specifinosti Hemingvejeve metafizike rata videti Nakjavani 2009.
754
Slina ideja izneta je u Vondrak 2004, mada se ovaj esej prevashodno bavi Hemingvejevom tehnikom
filmske montae i kubistikog kolaa.

422
 Ernest Hemingvej navodi da je rat jedna od najvanijih tema o kojoj je svakako
teko iskreno pisati, dok oni koji ne uestvuju u ratu ne prestaju da pokuavaju da rat
uine nevanom, abnormalnom i bolesnom temom (GHOA: 47). Ponavljajui da je o
ratu teko pisati, Hemingvej kae da eli da o njemu pie iz razliitih uglova heroja,
dezertera, hrabrih ljudi i kukavica, izdajica i onih koji to nikad ne bi mogli da budu
(SL: 480). U slikanju rata Hemingvej bira estetiku svedoenja koja pretpostavlja
umetnikovu odgovornost da prikae nasilje iskreno i ne zatvara oi pred ljudskom
ranjivou (Cirino 2010: 3536). Hemingvej zauzima pozu okorele i okrutne
objektivnosti, verujui da moderan pisac mora da prikae smrt na autentian nain, tj.
posmatra iskustvo nasilja i preradi ga u fikciju (ibid., 39). Potpuno u duhu
modernistikog nepristrasnog pogleda, Hemingvej predstavlja neostraenu etiku
vizije (ibid., 40), koja insistiranjem na minucioznom posmatranju posredno postavlja
pitanje granice izmeu sadizma i zdravog interesovanja za grozotu ivota (ibid., 45).
Kako bismo pokazali razliite konstrukcije maskuliniteta u Hemingvejevoj
prozi, pokuaemo da istraimo sledee njene teme: naroito znaenje i doivljaj rata;
esto ambivalentan stav junaka prema ratu; grotesku rata; viestrukost enskog
delovanja u ratu, s akcentom na seksualnost, ljubav, iupanost ili trenutnost oseanja; i
paradoks rata, tj. njegovu sposobnost da istovremeno maskulinizuje mukarce, ali im i
oduzme mukost. Mada je rat prevashodno muki homosocijalni prostor, naa analiza e
obuhvatiti i odsustvo, odnosno prisustvo, ena u ratu. Hemingvejeve junakinje u ratu
dobijaju stereotipne uloge ljubavnica, bolniarki, savetodavaca i prostitutki, ali nisu na
njih ograniene ili osuene. Ove junakinje neretko od ratnog mukog prostora stvaraju
mesto subverzije tradicionalnih rodnih konstrukata. Rat u Hemingvejevom delu treba
dovesti u vezu s konceptom prave i neprave mukosti, ali i moderne ljudske
rasparanosti uopte.

6.5.1 Proizvodnja i subverzija mukosti za vreme rata

Mnoga Hemingvejeva dela pokuavaju da se izbore s velikom temom rata i

njegovom sutinskom zamrenou iji se opisi iznose i kroz stavove njegovih junaka
prema ratu. Hemingvej podvlai kolektivnu destruktivnost rata, a njegovi junaci oseaju
gaenje prema ratu (FTA: 64), misle da nema nieg goreg od rata, osim moda

423
poraza (ibid., 47), ili su, jednostavno, preumorni od rata (ibid., 147149). Jedan
uzgredni junak iz romana Imati i nemati smatra da je rat proiujua i oplemenjujua
snaga, a da zapravo treba postaviti pitanje koliko je svako od njih kadar da bude vojnik
(THHN: 143). Iako se normativna mukost u ratu potvruje izvoenjima pozitivnog
oseanja vojnitva, odgovornosti, hrabrosti i dunosti, Hemingvejevi junaci esto
postaju rtve oseanja nedovoljnosti, straha ili kukaviluka, ime njegovo delo
uestvuje u proizvodnji prave muevnosti, ali i u njenoj subverziji. Svetenik u romanu
Zbogom oruje deli mukarce na one koji bi zapoeli rat i one koji ne bi (FTA: 65).
Hemingvejevi junaci ipak ne mogu se podeliti samo na hrabre heroje ili straljive
kukavice, ve se, poto njihov raznolik odnos prema ratu ini vanu crtu njihovog
rodnog identiteta, moe govoriti o njihovoj krajnjoj neodredivoj mukosti.
Osim u gotovo svim Hemingvejevim pojedinanim delima, optu atmosferu rata
moemo traiti ve u Poglavljima (Chapters), vinjetama datim izmeu kratkih pria
njegove prve zbirke U nae vreme, u kojima su predstavljene jukstaponirane
755
upeatljivije ratne, impresionistike ili dramske, slike. Zajedno s Konradom,
Hemingvej se smatra piscem ekstremne situacije jer nasilje prikazuje kao situaciju
na koju je ovek osuen (Allen 1964: 93). Pomenute vinjete moraju se videti i u
kontekstu ostalih zbirki kratkih pria koje takoe doprinose slikanju vanosti rata, kao
to to, na primer, ini kratka pria Starac kraj mosta iz zbirke Pobednik ne dobija
nita. Iako svoje junake posmatra kroz prizmu njihovih odnosa prema smrti, te ih
shodno tome pozitivno ili negativno intonira, Hemingvej nedvosmisleno oslikava
besmislenost ubijanja u ratu, bilo ono masovno ili intimno.
Sainjena iz dramskog dijaloga trojice vojnika, pria Danas je petak (Today
is Friday), u izvesnom smislu, postavlja okvir za sva Hemingvejeva dela koja se bave
ratom. U njoj se vojnici oseaju emotivno i fiziki iscrpljeno, i odaju se konanom
utisku da rat naprosto predugo traje (CSS: 273). Iako za polaznu osnovu uzima
bombardovanje Madrida u panskom graanskom ratu, pria No pred bitku moe se
takoe smatrati optim komentarom o ratu kojim Hemingvej ovde ponovo progovara
kroz svoje junake. Pria nam otkriva da najhrabriji prvi poginu (ibid., 442), da je

755
Poglavlja IVIII imaju tehniku ulogu povezivanja kratkih pria, ali i pojaavanja sveopte moi rata,
npr. kroz scene evakuacije, ubijanja vojnika, barikada, ranjavanja, straha pod bombama ili umiranja od
ratom izazvanih bolesti (tifus). Sam Hemingvej naziva vinjete vebom kondenzacije (Hemingway,
prema Hoffman 1962: 91).

424
umiranje uzaludno, da neki mukarci ne umeju da budu vojnici (ibid., 443),756 kao i da
je preporuljiva reakcija na rat moda upravo bes (ibid., 459). Vojnici skriveni u rovu
vode muke razgovore i raspravljaju o strahu, samouverenosti, budalatini i
beznadenosti umiranja u neuspelom napadu, ili o vanosti discipline u ratu. Kroz
nekoliko primera, Hemingvej jasno pokazuje da smrt eka svakog, i to mnogo pre nego
se i nasluti, a pobeda traje samo jedan siuni trenutak pre nego se nepovratno izgubi
(ibid., 460469). 757 Pria Pejza s figuracijom (Landscape with Figures) ve
naslovom upuuje na eksplozije bombardovanja koje odnesu mnoge ivote samo u
jednom blesku, i ne prave polnu razliku meu rtvama, razrue kue i naprave
svojevrsnu preraspodelu pejzaa. U ratu doe trenutak kad svi plau bez obzira na
vojniki in kojim su odlikovani (ibid., 593). Nasuprot masovnom ubijanju, pria
Greka iz zasede (Black Ass at the Cross Roads) donosi intimno pucanje u vojnika
na biciklu izbliza (ibid., 582), kao i posmatranje groteskno velikih plavih muva i utih
ili belih leptirova koji se skupljaju oko krvi mrtvih. U ratu se muve skupljaju i oko
ranjenih, poluivih, umornih od ratovanja i samoprekora zbog uestvovanja u ubistvu
mladia pogrene nacionalnosti, tj. svog saborca, ili ubistvu deaka s prave, suprotne
strane, ali jo deaka (ibid., 583).
U Hemingvejevoj jedinoj drami Peta kolona glavni junak Filip Rolings (Philip
Rawlings) ima veliko oseanje odgovornosti prema vojsci kojoj pripada, ime se
savreno uklapa u grupu ostalih Hemingvejevih proznih junaka. Filip smatra da se
vojnikom postaje ve oblaenjem uniforme (FC: 17), a da je dunost neto to samo
treba sprovesti, ba kao to se nareenja moraju izvriti (ibid., 18). Ironian po pitanju
mogunosti normalnog, srenog branog ivota, ini se da on ni ne prieljkuje da se rat
zavri jer bi time izgubio glavno odreenje sopstvenog maskuliniteta. Mada sklon
uivanju u ljubavi s enama, Filip se povlai u svet dunosti im mu se ene priblie
dovoljno blizu da bi mogle preokrenuti njegove prioritete. Filip stalno mora nekud da
ide, dalje od ena (ibid., 24), postaje ljut kada uhvati nekog vojnika da spava na
dunosti (ibid., 34), robuje preciznim uverenjima ta se u ratu sme a ta ne sme.758
Potrebu da nastavi borbu za kolektivne ideale smatra svojom unutranjom zveri (ibid.,

756
U prii Skrovite (Under the Ridge) pominje se da se neki vojnici samo nazivaju vojnicima, ali da
to zapravo nisu (CSS: 461).
757
Jednog vojnika ubiju zbog kukaviluka za primer drugima, drugog dok je izlazio iz rova, a trei pogine
iako je bio siguran da e preiveti.
758
Filip smatra da se u ratu ne govori hvala (FC: 36).

425
52), mada vidno rastrzan izmeu elje za sjedinjenjem s voljenom enom i nastavka
obaveza koje je prigrlio (ibid., 65). Na kraju drame, Filip oekivano potvruje
privrenost profesiji i ratu, i ne dozvoljava ljubavnoj romansi da nadvlada (ibid., 80).
Ispravnost njegovog izbora potvruje lik iz prie Dojava koji, uz dominantno
oseanje da se uvek mora napraviti pravi izbor, tvrdi da je dunost snana stvar (CSS:
427). Uz svu besmislenost rata i rane koje je u ratu zadobio, mladi u prii Smrti
nema i dalje eli da bude dobar vojnik, smatra da je rat svrsishodan, da mora da se
zaustavi terorizam i romantizam, kao i da je normalno da na tom putu osloboenja svi
budu ranjeni ili ubijeni, jer umiranje je nunost zarad slobode (ibid., 474475).
Kratka pria Leptir i tenk ve svojim endistiko 759 humornim naslovom i
njegovim objanjenjem u tekstu prie, podvlai nesklad izmeu neshvaene ljudske
veselosti i smrtne ozbiljnosti rata, oprenost koja oveka pretvara u leptira ili mrtvog
vrapca (ibid., 435; kurziv A. . K.). Piscu iz prie ne preostaje nita drugo nego da
pokua da opie komino ubijanje koje ljude pretvara u karikature. Analiza
Hemingvejevog dela zahvaenog ratom iz ugla istraivanja maskuliniteta otkriva junake
ambivalentnog stava prema vrsti mukosti koja se od njih u ratu oekuje. Hemingvejevi
junaci oseaju da u rat moraju otii kako bi sebi i drugima dokazali sopstvenu pravu
mukost, ali tamo ne postaju vie od mukaraca rastrzanih izmeu oseanja dunosti
prema vojnikom pozivu i besmisla koje rat podrazumeva.

6.5.2 Groteska i rat

Ukoliko ne pretpostavimo da je rat sam po sebi groteskan, Hemingvejevo delo

se bavi ratom podignutim na nivo groteske predstavljajui jainu trenutnih ratnih slika i
njihovu vanost u konstrukciji mukosti. Nae razumevanje groteske oslanja se, izmeu
ostalog, na stav Pitera vengera da je groteska skriveni uas koji potie iz oseanja da
su se stvari otele kontroli (Schwenger 1979: 629).
Objavljena kao zasebna pria u zbirci Pobednik ne dobija nita, pria
Prirodopis smrti (A Natural History of the Dead) ini integralni deo Smrti u podne
kojim Hemingvej iznosi svoje poetike stavove. U ovoj prii groteskne slike umiranja

759
Hemingvejev humor u ovoj prii nas po linoj asocijaciji podsea na modernistiki endizam, tj.
specifinu meavinu humora, ironije, suzdrljivosti i sentimentalnosti.

426
imaju funkciju podvlaenja razlike izmeu pravog i nepravog naina ubijanja, a
posredno i naina ivota. Drei se naela da umetnik ima odgovornost da verno
svedoi nasilju (Cirino 2010: 31), Hemingvej se udaljava od razvodnjenog naina
pisanja (ibid., 36) i istie da je nuno opisivati nasilnu smrt sa to veom tanou i
autentinou (ibid., 38). Svojim nepristrasnim i okrutnim okom, Hemingvej pokuava
da iskustvo nasilja pretvori u fikciju, i s tim ciljem odbacuje sve to je ukras ili viak u
opisu (ibid., 40).760 Mada je nekada teko povui granicu izmeu sadizma i zdravog
interesovanja za posmatranje detalja, Suzan Bigel dri da Hemingvej u Prirodopisu
smrti otkriva svoj delimino sadistiki kreativni impuls, nesentimentalnost i
svirepost (Beegel, prema ibid., 45). Riard Fantina upuuje na Hemingvejevu morbidnu
zainteresovanost za smrt i nasilje, njegovu sklonost da upije nasilje istovremeno kao
posmatra i primalac, istiui da Hemingvejev kod herojstva ukljuuje mazohizam ili
svestan izbor trpljenja bola (Fantina 2005: 67). Liza Tajler ukazuje na slinost izmeu
Hemingvejevog besa nad grotesknostima i besa Lorda Bajrona, koji takoe nije zazirao
od opisivanja mrtvih ljudskih tela koja se raspadaju (Tyler 2004: 48).
Pre nego pokua da itaocu priblii zanimljive injenice o umrlima, Hemingvej
u prii Prirodopis smrti izraava uenje nad oiglednom nezainteresovanou Boga
za patnju ivih bia. Hemingvej kae da je pejza zahvaen ratom potpuno nadrealan,
prepun raznesenih i razbacanih ljudskih fragmenata koji, poto nesahranjeni, postaju
crni i sve vei, okrugli kao baloni (CSS: 337). Hemingvej ne skriva uas koji osea
pred ovakvim slikama, za koje smatra da bi bili pravi predmet Gojinih rezbarenja.
ivotinje idu polomljenih nogu, gotovo molei za slikovnu reprezentaciju sopstvenog
bola. Jedna od prvih lekcija koju po Hemingveju treba nauiti jeste da ljudi u ratu
umiru kao ivotinje (ibid., 338), ime se nesumnjivo istie besmislenost i nasuminost
rata, kao i nevanost oveka u njemu. Jo vei je ok videti mrtve ene imajui u vidu
da su ljudi svikli na muko umiranje. Ljudske glave pucaju kao saksije, mozgovi su
raspreni elikom, ljudi se raspravljaju da li da ubiju oveka na neizdrivim mukama.
Uzalud, misli jedan lekar iz prie, s obzirom na to da se u ratu ne raspravlja jer svi

760
Mark irino kae da bi Sezana takoe trebalo dovesti u vezu s estetikom svedoenja. Omiljena
Sezanova pesma bila je Strvina iz Bodlerove zbirke Cvee zla (1857), za koju je Rilke rekao da u sebi
sadri klju za razumevanje razvoja objektivnosti u knjievnom izraavanju (Rilke, prema Cirino 2010:
47). Ilustracije radi, navodimo jedan njen deo u srpskom prevodu: I gledalo je nebo kako te divne kosti /
raskriljuju se poput cveta. / Pred smradom ti bezmalo pade od klonulosti, / gaenjem snanim obuzeta. //
Zunzorile su muve iznad utrobe gnjile, / odakle crva ete sive / navirale su kao gustom reke mile / niz ove
dronjke tobo sive (Bodler 1991: 43).

427
ionako umiru (ibid., 341). Pria Prirodopis smrti neobino je vana za strukturu dela
Smrt u podne s obzirom na to da je njen predmet drutvena fragmentacija koja se
dovodi u vezu s modernou na kolektivnom nivou (Messent 2004: 130). Ona ukazuje
na grozotu i grotesknost rata koji smrt seje nasumice i pretvara iva bia u delie.
Celovitost modernog oveka postaje neodriva jer rat izaziva lom bez ikakvog reda ili
pravila, te je u direktnom kontrastu s ritualizovanom predstavom ubijanja u borbi s
bikovima.
Doslednu iskrenost u prikazivanju istine, ma koliko svirepe, Hemingvej
dopunjuje i grotesknim slikama u prii Na pristanitu u Smirni (On the Quai at
Smyrna), gde u itaocima izaziva jezu zbog gotovo opipljivih opisa ena koje vrite,
nespremnih da svoje mrtve bebe napuste, ili starica koje u samom trenutku smrti postaju
nestvarno ukoene, ili mrtvih kobila polomljenih prednjih nogu koje plutaju u plitkoj
vodi zajedno sa svima ostalima (CSS: 6364). Koliko god nam slike rata iz njegovih
pria izazivale muninu ili se njihova grotesknost inila jo jezivijom i odurnijom, one
imaju neizmernu vanost u okviru Hemingvejeve poetike. Hemingvej uspeva da kod
itaoca izazove gaenje prema prikazanim vizualnim predstavama, ali optube
morbidnosti valja svaliti na tzv. celi ivot. A on, zahvaen ratom, nije prijatan. Groteska
rata ne ostavlja prostor Hemingvejevim junacima da pokau pravu muku hrabrost i
snagu jer se prema njima odnosi s omalovaavanjem. Maskuliniteti u pluralu u
Hemingvejevom delu se zbog grotesknosti rata, u izvesnom smislu, ponovo pretvaraju u
maskulinitet u singularu, ili u mukost koja se smru vidno umanjuje.

6.5.3 Posledice rata na muko sopstvo

Pod posledicama rata podrazumevamo psihike posledice na mukost junaka, tj.

neuroze ili strahove koji se obino nazivaju duevnim slomom kao posledica rata, kao
i seanje na rat, tj. doivljaj rata koji se ponovo odvija u svesti junaka, biva potom
verbalizovan ili se, pak, ponovo odigrava u svom odsustvu u vidu drugih aktivnosti kao
to su pecanje ili lov.761
Istraivanje maskuliniteta u Hemingvejevom delu pokazuje da Hemingvej
nasleuje fascinaciju nervozom iz XIX veka kojom se histerija dovodi u vezu sa enama

761
Detaljnije o fizikim posledicama rata, tj. ranama, videti: 6.6.1.

428
ili drugim drutveno neprihvatljivim kategorijama. Nervoza Hemingvejevih junaka
neretko izvire iz neurastenije kao obeleja muke sramote. Vidljive rane jo i ne moraju
biti u neskladu s odranjem normativne mukosti, ali nevidljive rane nipoto ne mogu
(Bak 2010: 90). Neurastenija je muki pandan enske histerije koji pasivizira mukarca.
Duevni slom kao posledica rata feminizuje mukarca-vojnika i manifestuje se putem
nekontrolisanih napada plakanja ili nervoze, depresije i nonih mora (McLaren 1997:
233). U potpunom neskladu s modelom mukosti XIX veka koji se zasniva na
samokontroli i jakoj volji (ibid., 235), Prvi svetski rat donosi drugaije vrednosti.
Zanimljivo je spomenuti da Ilejn ovolter u knjizi enska bolest: ene, ludilo i engleska
kultura, 18301980 (Female Malady: Women, Madness and English Culture, 1830
1980, 1987) muki duevni slom dri istorodnim enskoj histeriji i definie ga kao
prikriveni muki protest uperen ne samo protiv rata, ve i protiv koncepata muevnosti
uopte (Price Herndl 2001: 4041).762
Muka nervoza je danak koji mukarci plaaju zbog prevelike izloenosti ratu.
Ispitujui manifestacije histerije kod mukaraca Dulijet Miel upozorava da su
histerini mukarci zapravo asimilovani i od vremena Velikog rata dovedeni u poziciju
onih koji su traumatizovani ratom (Mitchell 2000: x) i pate od traumatske neuroze
(ibid., 37). Kljuni argument Dulijet Miel jeste da histerija sudei po psihoanalizi
nestaje upravo tako to se oznaava drugaijim terminima, mada su njeni simptomi
(none more, paraliza, amnezija, insomnija) znak oka, straha od smrti i nepristajanja na
injenicu da je smrt apsolutna i besmislena (ibid., 33). Ukoliko se oslonimo na njen stav
da u histeriji dolazi do spajanja seanja/amnezije, traume i smrti, onda bismo mnoge
Hemingvejeve junake mogli nazvati histericima. Muka histerija se nije slagala sa
standardnom slikom pravog mukarca histerine muke osobe se nisu mogle tako i
nazvati zato to nisu smele da se dovedu u vezu sa enskim (ibid., 127128). Dulijet
Miel naglaava da nepovezivanje histerije sa seksualnou dovodi najpre do termina
duevni slom kao posledica rata (shell shock) kojim se podvlai uticaj rata na muko
sopstvo. Onaj koji doivljava ok je, meutim, po definiciji pasivan jer ok predstavlja
penetraciju tela i uma (ibid., 141). Traumatska neuroza vojnika vrtloi se oko nasilja,
anksioznosti i straha od smrti, ali ne i oko seksualnosti, to pokazuje da je histerija

762
Dulijet Miel kae da je po Ilejn ovolter faktor koji lei u osnovi histerije odgovor na situaciju koja
se doivljava kao neodriva i misli da njeno tumaenje promovie bespomonost prestravljenog vojnika
(Mitchell 2000: 32).

429
postala sinonim za enskost (ibid., 160). Vojnici su postali bespomoni mukarci koji
oseaju griu savesti zato to su ubijali ili zato to su preiveli (ibid., 185). Potiskivanje
muke histerije dovodi do njenog normalizovanja (normalizing) kao odgovora na
traumu koja kratko traje to onemoguuje njeno leenje (ibid., 246).
Frederik Henri iz romana Zbogom oruje moe se smatrati rtvom duevnog
sloma izazvanog ratom zato to sopstvenim iskustvom rata postaje izuzetno ranjiv,
promenljivog raspoloenja i navika (Reynolds 1996: 120). Henri ne uspeva da lako
zaspi, budi se sav u znoju od komara koji ga ne naputa ni poto se probudi (FTA: 81),
ima muninu od ranog jutra (ibid., 128), nekad se budi u toku noi s oseanjem izrazitog
nemira (ibid., 259). Njegova neizmerna potreba za piem i kada mu to njegovo loe
zdravstveno stanje ne doputa (ibid., 82) dobar je primer elje za begom iz stvarnosti.
Mada je Henrijevo ranjavanje fiziko, u samom trenutku eksplozije rova minobacaa on
osea kako izlazi iz sopstvenog tela. Znajui da je pogoen, Henri se uplaen moli Bogu
da ga izbavi odatle (ibid., 5152). I ranije svedok tue patnje i zlokobnih posledica rata,
Henri posle sopstvenog gubitka vrstog utemeljenja u neokaljanoj fizikoj i psihikoj
mukosti poinje u potpunosti da shvata svoju necelovitost i zavisnost od drugih.
Kratka pria Takav ti nikada nee biti (A Way Youll Never Be) obino se
ita kao autobiografska pria o Hemingvejevom iskustvu ranjavanja u Fosalti, Italija,
zato to njen glavni junak Nik Adams nosi oiljke od viestrukih rana. Pria doarava
stanje na ulicama Italije posle pucnjave gde su na sve strane razbacani mrtvi naduveni
od sunca, municija, oruje, ubre i mnogo papira meu kojima i ratno-propagandni
materijal koji prikazuje austrijskog vojnika kako siluje enu (CSS: 306). Nik osea
neuhvatljivu queer nervozu ne eli da pria o sebi jer mu je to neprijatna tema, lake
mu je kad je pijan, ne moe da spava bez svetla, povremeno nekontrolisano plae i plai
se stvari kojih se ranije nije plaio. Nikov lik se precizno kontrastira s drugim
Amerikancima koji su, Nikovim reima, moda jo uvek zdravi, koji nikad nisu bili
ranjeni, koji su jo uvek verni svojim devojkama i nikad nisu dobili polno prenosivu
bolest, ili koji spavaju nou (ibid., 311). Nikova uloga jeste da demonstrira ameriku
uniformu (ibid., 308; 312) kako bi privukao druge Amerikance da se vrate. Nikov
duevni slom Hemingvejevim opisom biva jasno naznaen. Nikovo fiziko i moralno
posustajanje dalje se u prii razrauje njegovim strahovima da ne lii na ludaka (ibid.,
310), kao i njegovim insistiranjem na potankom objanjenju jedne vrste amerikih

430
skakavaca na koje e, smatra on, ameriki vojnici poeti da lie kad ih bude bilo na
milione. Uz molbu drugih da pokua da se smiri, Nik i sam razume da mu to neopisivo
oseanje nadolazi ponovo i ne uspeva da se kontrolie. Potpuno skrhan svojim
duevnim slomom, Nik preuzima ulogu govornika koji upozorava na najbitniju stvar za
oveanstvo skakavce i mree za skakavce (ibid., 313). Paralela izmeu skakavaca i
neljudski razbacanih mrtvih vie je nego oigledna. Svesni su Nik i ostali da mu nije
dobro. A nije dobro ni drugima iako u prii nisu u Hemingvejevom primarnom fokusu.
Nikovo nezaustavljivo oticanje rei upuuje na viestruku feminizaciju mukarca ratom.
Penetracija mukog tela ranom ne oznaava samo fiziki slom mukarca, ve i gubitak
normativno muke emotivne suzdranosti i svakog oslonca u jasnom centru rodnog
identiteta. Uzevi sve u obzir, Hemingvejevi junaci ne prestaju da priaju iako vie i ne
mogu da se sete vremena i prostora odreenih dogaaja:

Poslau kurira s tobom.

Vie bih voleo da ne ide. Poznajem put.
Hoe li se vratiti uskoro?
Apsolutno.
Dozvoli mi da poaljem
Ne, ree Nik. Neka bude to znak poverenja.
Pa, ciao onda.

(ibid., 314)763

Nik postaje predstavnik mnogih Hemingvejevih junaka koji mogu biti samo delimini i
polovini jer pasivizirani ratom i njegovim posledicama ne mogu biti celi.
U prii Kockar, kaluerica i radio gospodin Frejzer je pacijent u bolnici koji,
meu ostalima, pokuava da dokui ko, kako i zato je pucao u Kajetana Ruisa,
naslovnog kockara. Iako iskidanih nerava, gospodin Frejzer se navikao na bolniku
atmosferu te je zahvalan to ima sobu s pogledom, ali i radio ijim pesmama pokuava
da prikrije ili onemogui sopstveno razmiljanje. Iako obino izbegava da razmilja

763
U originalu:
Ill send a runner with you.
Id rather you didnt. I know the way.
Youll be back soon?
Absolutely.
Let me send
No, said Nick. As a mark of confidence.
Well, ciao then.

431
(ibid., 367), a razmiljanje u Hemingvejevih mukaraca siguran je znak pasivnosti, lik
gospodina Frejzera postavlja mnoga pitanja religije i vere, obrazovanja, znanja,
revolucije, praga bola i operacija bez anestetika.764 Mada se drugi likovi posle razgovora
s njim oseaju bolje, gospodin Frejzer plae kad ostane sam jer ga to oputa:

Sestra Sesilija ih je zadovoljno posmatrala.

Kae mi da se nikad ne uje, ree gospodin Frejzer.
Toliko je ljudi na odeljenju, ree Meksikanac osuujuim tonom.
Koliko te boli?
Dovoljno. Jasno da nije toliko loe kao kod tebe. Kada bolniarka izae,
ja se isplaem sat ili dva. I to me odmori. Trenutno sam slab sa ivcima.
Ima radio. Ja da imam privatnu sobu i neki radio, plakao bih i vikao
itavu no.
Sumnjam.
Hombre, s. Zdravo je to. Ali ne moe tako pred ovolikim svetom.

(ibid., 365)765

Zbog toga to je rukovodio jedinicom na koju je pala bomba i ubila etvoricu

vojnika, komandant iz prie Dojava osea posledice rata zujanje ili zvonjavu u glavi
(ibid., 426; 423). U prikazivanju mukosti Hemingvej otvara glavno pitanje koje bismo
po ugledu na koncept mistike enstvenosti Beti Fridan mogli nazvati mistikom
muevnosti ili problemom bez imena, poto mukarci tradicionalno ne artikuliu
svoj problem i nemaju adekvatnu aparaturu za njegovu artikulaciju. Znajui da se od
njih oekuje dostojanstveno podnoenje bola, mukarci ne razumeju kako fizika
eksplozija uopte sme da ostavi trajne psihike posledice niti kako to sebi da objasne.
Crnac iz prie Smrti nema preiveli je ranjenik koji se skriva u kui preplaen od
ponovnog neprijateljskog napada. Posle onog ta je u ratu doiveo, ostale su mu
posledice, fizike i psihike. Svoj strah od zvuka sirene, prekomerno znojenje i

764
Neke od ideja gospodina Frejzera religija je opijum siromanih (CSS: 362), kao to je i obrazovanje,
ekonomija, voenje ljubavi, alkohol, ambicija, kockanje, hleb (ibid., 367); revolucija je katarza, ekstaza
koja se samo moe produiti tiranijom (ibid., 368).
765
U originalu:
Sister Cecilia was observing them happily.
She tells me you never made a sound, Mr. Frazer said.
So many people in the ward, the Mexican said deprecatingly. What class of pain do you have?
Big enough. Clearly not as bad as yours. When the nurse goes out I cry an hour, two hours. It rests me.
My nerves are bad now.
You have the radio. If I had a private room and a radio I would be crying and yelling all night long.
I doubt it.
Hombre, s. Its very healthy. But you cannot do it with so many people.

432
neprijatne bridee zvuke koje i dalje uje shvata simbolinim ostatkom nekadanjeg
kapaciteta za strah i jedinom moguom reakcijom na opasnost (ibid., 472).
Hemingvejeve prie pokazuju kako rat podriva i dalje u svesti mukaraca prisutne ideale
mukosti koji se temelje na konceptima herojske sranosti.
Seanje na rat prisutno u svesti junaka Hemingvej, u izvesnom smislu, postavlja
kao ponovno odvijanje rata, tj. njegovo ponovno postavljanje na pozornicu. 766 U
potpunom skladu s uverenjem Dulijet Miel da seanja uvek predstavljaju naine
razmiljanja pre nego doslovna transponovanja stvarnih iskustava (Mitchell 2000: 31), u
romanu Preko reke i u umu pukovnik Riard Kantvel se prisea rata i izvodi rod kroz
verbalno prepriavanje svog ratnog identiteta pred Renatom, vozaem Deksonom i
drugom publikom. Umesto tumaenja ovog romana u svetlu Hemingvejevog gubitka
kreativnih snaga, njegove samoparodije ili samoizdaje (Meyers 2005a: 289; 300),
ukazujemo na konanu performativnost Hemingvejevog dela koje se temelji na uverenju
izvoenja uloga pred procenjivakom publikom. Rat u Riardovim mislima ne prestaje,
ve se neprestano otkriva potvrujui svoj primat. Riard ima jaku potrebu da o
proivljenom ratu progovori, istovremeno svestan problema jezike artikulacije, te do
samog kraja romana ne razreava svoju sumnju u mogunost jezika da doara
proivljeno ratno iskustvo. S obzirom na to da rei nekada mogu kreirati ekvivalente
koji uzurpiraju mesto realnosti (Schwenger 1979: 632), Riard sa jednim starim ratnim
drugom kreira fiktivni Red (Order) uz iju pomo ponovo proivljava prolost i ui da
trpi sadanju grozotu ivota (ARIT: 41). Riard je svestan da se njihova kreacija nalazi
u domenu imaginarnog, tj. da je mata katkad stvarnija od ivota:

Ta vremena su prola, pomisli pukovnik i prekinu aroliju.

Doavola, moda arolije nije ni bilo, pomisli pukovnik. Ma, teraj se
doavola, ree on u sebi. Prekini i ponaaj se kao ovek kada si ve
prevalio pola veka.

(ibid., 45)767

766
Aludiramo na engl. re-enactment ponavljanje radnji koje su ve bile deo neke scene ili dogaaja.
767
U originalu:
There arent any such times any more, the Colonel said and the spell was broken.
What the hell, maybe there never was any spell, the Colonel thought. The hell with you, he said to
himself. Cut it out and be a human being when youre half a hundred years old.

433
Rat u Riardovoj svesti postoji i putem trajnih oiljaka i rana na njegovom telu koje su
paradoksalno nedvosmisleni znak muke snage, ali i gubitka mukosti, feminizacije
napaenog tela i pukotina u mukoj celovitosti. Iako jednom prilikom u restoranu
Riard poredi jastoga s Dordom Patonom (George Patton),768 verujemo da svojim
opisom upuuje na samog sebe jer mu je otrina nestala kuvanjem te sada lii na
sopstveni spomenik (ibid., 82). Pukovnik Riard Kantvel je svestan da njegova
mukost nije vie netaknuta. On fetiizira svoje rane zadobijene u ratu (Fantina 2005:
31), saosea sa svakim ko je u ratu dobro pogoen (ARIT: 51)769 i definie rane kao
gubitak besmrtnosti (ibid., 24).770
Rat u Hemingvejevom delu esto ponovo istupa na scenu u svojoj odsutnosti.
Priu Njive i polja pod snegom moemo smatrati postratnom priom, imajui u vidu
da u zbirci U nae vreme dolazi posle vinjeta koje se bave ratom, a predstavlja idilu
proetu prijateljstvom, poverenjem i razdraganou ivotom. Njom se naglaava
kratkotrajnost ivota, vrednost sadanjeg trenutka, a prevashodno injenica da se svako
mora suoiti s haosom i ratom kako bi razumeo pravu vrednost reda i mira (Vernon
2002: 50). Tako se Nik, jedan od junaka prie, mada uiva u skijanju, osea kao
ustreljeni zec kada padne u sneg (CSS: 143).771
Hemingvej u pismu iz 1953. godine kae da je pria Velika reka sa dva srca
pria o deaku koji se vratio iz rata, ali da je upravo njena jaa strana to to rat nigde
nije spomenut (SL: 798). Poglavlje XV, umetnuto u zbirci U nae vreme izmeu dva
dela prie, uva rat od zaborava tako to pominje oveka pogubljenog na vealima
(CSS: 171). Ova pria bavi se temom sporog, tihog oporavljanja ljudskog uma od
traume Prvog svetskog rata, uma koji od oka postaje tanan. Funkcija glavnog junaka
Nika sastoji se u pronalaenju mira i obnove u prirodi (Strychacz 1996: 8182). U
potrazi za dobrim mestom, Nik se bori s velikom ribom, tj. svetom neizdrivih
pritisaka koji se menja pre nego Nik moe da se njegovim stranim promenama
prilagodi (ibid., 83). Zloslutni ton prie ne obeava preporod Nikove due niti svirepog
drutva u njegovo vreme, prepunog raznolikih iaenja. Aleks Vernon se nadovezuje na
Hemingvejevu intenciju s poetka ovog pasusa da se rat u prii uopte ne pominje i

768
Ameriki general (18851945).
769
U originalu: So Im a sucker for crips, he thought, drinking the unwanted drink. And any son of a
bitch who has been hit solidly, as every man will be if he stays, then I love him.
770
U originalu: the loss of the immortality.
771
U originalu: feeling like a shot rabbit.

434
naglaava da je akcenat prie na Nikovom pokuaju da rat zaboravi putem pecanja,
njegove omiljene preratne adolescentske aktivnosti. 772 Nik se trudi da pobegne od
sopstvenog vojnikog identiteta, iako ne moe da se odupre jeziku vojnika koji se sav
pretvorio u glagol (Vernon 2002: 34). Rat, meutim, nije jedino strukturalno odsustvo
u prii. Poto vojska i rat utiu na oseanje rodnog identiteta mukarca, Velika reka sa
dva srca otkriva tekstualne performanse mukog roda, dok enske ljubavi u prii
nema (ibid., 35) ak su i pastrmke koje Nik lovi muke (CSS: 177178). Osim rata,
Nikova majka predstavlja jo jedno skriveno, potisnuto prisustvo u prii. Nik, po svemu
sudei, ratuje na dva fronta u Evropi i kod kue (Stewart, prema Vernon 2002: 35).773
U prii je primetno i odsustvo optefemininog principa u prii jer ga je kao i movaru
najbolje zaobii (Comley, prema ibid., 36). Posle bistre reke, Niku se u movaru ne
ulazi ne svia mu se ideja da mu voda dopire do pazuha. Uveren da bi pecanje u
movari bila tragina avantura, Nik odluuje da tog dana ne nastavi s pecanjem (CSS:
180).774
U Hemingvejevom delu rat moe biti doslovna taka preseka u ivotu njegovih
junaka. Bivi vojnik Nik Adams u prii Sad ja leem uspeva da dozove seanja na
dogaaje koji su prethodili njegovom odlasku u rat pecanje, dedinu kuu, svadbenu
tortu njegovih roditelja, majino spaljivanje oevog alata, lov na zveri s ocem, devojke
koje je poznavao. Njegov ivot posle rata kao i da ne postoji. Nik samo ivi, pokuava
da dozove seanja kad ve ne moe da spava, i ne zna ni sam da li je trebalo da ide u rat
(CSS: 280). U ovoj prii dvosmislenog naslova,775 Hemingvej pokazuje kako rat ima
snagu da postane najvaniji dogaaj u ivotu mukarca ak i kada on vie u njemu ne
uestvuje. Moda i najvie tada jer se promalja kroz sva druga seanja kao nevidljiva
proimajua utvara. Nekada vojnik, a sada mukarac s ratnim iskustvom, Nik pati od

772
Nik se ve na poetku prie eskapistiki sea pecanja s prijateljima Hopkinsom i Bilom (CSS: 163).
773
Bern Oldsi takoe istie da se pria Velika reka sa dva srca moe itati kao beg ne samo od rata,
ve i od sveta ena (Oldsey 1963: 183). Postoje, meutim, analize koje otro kritikuju uitavanje rata u
ovoj Hemingvejevoj prii. Videti: Miko 1991.
774
U originalu: Nick did not want to go in there now. He felt a reaction against deep wading with the
water deepening up under his armpits, to hook big trout in places impossible to land them. In the swamp
the banks were bare, the big cedars came together overhead, the sun did not come through, except in
patches; in the fast deep water, in the half light, the fishing would be tragic. In the swamp fishing was a
tragic adventure. Nick did not want it. He did not want to go down the stream any further today; Nika
obuzima panika od ulaska u duboku mutnu vodu, ensko srce tame (Stein 1960: 556). Detaljnije o
simbolici prie (srcu tame, nesvesnom, nalaenju smisla u neredu i haosu) videti Stein 1960 u celini.
775
Osim to engl. prelazni glagol lay znai postaviti neto negde, on takoe znai predstaviti neto
javnosti, staviti na razmiljanje, zbog ega Hemingvej odabranim naslovom prie oigledno eli
itaocima da pokae trajne posledice rata na jednog mlaeg i jednog starijeg vojnika.

435
jake nesanice, oslukuje svilene bube u liu (ibid., 276) i plai se da e mu dua izai iz
tela ukoliko zaspi:

I ne seam se nijedne noi kada se nita nije ulo. Ako bih imao svetlo,
nisam se plaio da spavam, jer sam znao da u ispustiti duu samo ako
bude mrak. Zato sam, naravno, brojne noi provodio tamo gde je bilo
svetla i onda sam spavao, poto sam skoro uvek bio umoran, a esto i
veoma pospan. I sigurno sam mnogo puta zaspao a da nisam ni znao
premda nikad nisam spavao a da sam toga svestan. Te noi sam
oslukivao svilene bube. Svilene bube moe jasno da uje dok nou
jedu i ja sam leao otvorenih oiju i oslukivao ih.

(ibid., 279)776

Lik Roberta Vilsona iz prie Kratki sreni ivot Fransisa Makombera trebalo
bi videti u svetlu njegove prolosti, s obzirom na to da je ratni veteran koji veto barata
orujem i ima poguban uticaj na sliku mukosti koju o sebi zbog toga stvara glavni
junak prie Fransis (Vernon 2002: 45). Vilsonova samosigurnost, jednim delom, crpi
snagu iz njegovog preanjeg ratnog iskustva, ne samo znanja o lovu. Hemingvej ga
moda zbog toga prikazuje kao mukarca ekstremno hladnih plavih oiju (CSS: 6)
koji smatra da se udarci, ovako ili onako, podnose svakodnevno (ibid., 7).
Posledice rata u Hemingvejevom delu nesagledive su jer je rat mukarcima
doneo ensku histeriju u raznim oblicima. Posle povrede mukosti izazvane Prvim
svetskim ratom Hemingvejevi junaci rat vie ne mogu izbei jer je prisutan i u svojoj
odsutnosti, zbog ega se dodatno iscrpljuju i sve vie udaljavaju od ideala nerazbijenog
mukog autoriteta.

6.5.4 Paradoks, ene, rat

Premda je rat izrazito homosocijalni prostor, Hemingvejeva dela prikazuju

razliite konstrukcije enske figure u ratu. Ukoliko uestvuju u ratu, Hemingvejeve
junakinje, osim to imaju stereotipne uloge majki, bolniarki, ljubavnica ili
776
U originalu: And I do not remember a night on which you could not hear things. If I could have a
light I was not afraid to sleep, because I knew my soul would only go out of me if it were dark. So, of
course, many nights I was where I could have a light and then I slept because I was nearly always tired
and often very sleepy. And I am sure many times too that I slept without knowing it but I never slept
knowing it, and on this night I listened to the silk-worms. You can hear silk-worms eating very clearly in
the night and I lay with my eyes open and listened to them.

436
prostitutki, 777 samostalno uestvuju u proizvodnji specifine enskosti koja se opire
ovim epitetima i subverzivno kontroliu svoje uloge. Hemingvejeva subverzija
normativnog patrijarhalnog diskursa ostvaruje se kroz mo ene nad mukarcem koja se
u svesti mukarca asocijativno izjednaava s prevlau rata, ili kroz netradicionalna
shvatanja smrti samih junakinja koje time pokazuju kako i ene mogu biti mukog roda.
Hemingvejeva ratna proza moe se itati i kao diskurs elje zbog isticanja
regenerativne moi ljubavi ili strastvenog seksualnog iskustva junaka, u odnosu na iji
romansirani jezik seksualizovane ljubavi rat postaje sekundaran (Wagner-Martin 2002:
66). Trenutnost rata u Hemingvejevoj prozi poprima obrise sveprisutnosti, te rat, osim
to jeste samo iseak iz ivota, predstavlja bezmalo celi ivot.778
Iako tradicionalno shvaen kao odsustvo tzv. normalnog ivota mukarca i ene,
rat u Hemingvejevim delima ne moe biti u potpunosti objanjen carpe diem motivom,
tj. intenziviranjem iskustva, korienjem svakog ivotnog trenutka kao da je poslednji i
pojaavanjem enske prijemivosti na veu seksualnu slobodu. Zanimljivo je kako
Robert Dordan iz romana Za kim zvono zvoni objanjava kako nedostatak formalnosti u
njegovom odnosu s Marijom postoji zbog rata i kratkoe vremena (FWBT: 302), ali se
pita da li je moda previe osetljiv zbog nedovoljno vremena (ibid., 397). Ratom
zahvaena sredina u Hemingvejevoj prozi postaje realan fiktivan prostor za
konstrukcije mukosti i enskosti, kao i za mnoge paralele izmeu ljubavi i rata, ime
Hemingvej prevashodno istie njihov podjednako destruktivni uticaj na njegove junake i
junakinje.779
Rat je u kontekstu Hemingvejevog dela sutinski paradoksalan. Drutveno i
kulturoloki konstruisan kao prevashodno muki delatni princip, rat istovremeno liava
mukarce mukosti i pokazuje im beznaajnost njihovih ivota. Rat ima sposobnost da

777
Rinaldi iz romana Zbogom oruje smatra da devojke i prostitutke postaju ratni drugovi vojnika
(FTA: 60), ime implicira da gube status ena.
778
Hemingvejeva upotreba sinegdohe najbolje se ogleda u njegovom prikazivanju rata ili borbe s
bikovima.
779
Sandra Gilbert i Suzan Gubar se u eseju Vojnikovo srce (Soldiers Heart, 1983) bave rodnim
antagonizmom inspirisanim ratom, objanjavajui da ratna borba dovodi do opte seksualne anksioznosti,
ali i do besa usmerenog protiv ena zbog njihovog uivanja u slikama rtvovanog mukog vojnika
(Gilbert and Gubar, prema Vernon 2002: 37; 43). eron Markus (Sharon J. Marcus) smatra da bi predmet
istraivanja trebalo da bude ideoloka maina koja je proizvela mitske slike ena u ulogama majki ili
bolniarki (Marcus 1989: 136), i skree panju na antajske ludnice, tj. stvarna ili izmiljena mesta koja
ene pretvaraju u lude (Antaj se ovde smatra arhetipom patrijarhalnog etosa rata, herojstva i smrti, koji
sebe naziva civilizacijom) (ibid., 134). Veza ene, rata i ludila prvenstveno se ostvaruje putem ideologije
muke hrabrosti, jer se ene stide da govore o svojoj mentalnoj patnji, smatrajui da se ne bi mogla
uporediti s ranjavanjem ili smru na bojitu (ibid., 138).

437
delimino ili potpuno uniti mukarca u jednom blesku i podrije njegovo herojstvo,
sranost ili muevnost. Ve pasivizirani ratom, ranjeni Hemingvejevi junaci esto
padaju u ruke junakinja, ime se njihova pasivizacija pojaava imajui u vidu da ene
znaajno slabe mo mukarca kao i rat (Comley 1979: 244). Rat je prostor velike
mogunosti za dokazivanje mukosti, ali i mesto feminizacije mukarca poto mu
neprestano preti opasnost od smrti ili zavisnosti od enske pomoi. U svetlu ispitivanja
homosocijalnosti rata i maskuliniteta uopte otvaraju se mnoga druga pitanja roda.
Homofobija, konstruisana jo u XIX veku, u ratu dobija na intenzitetu zbog naglaene
homosocijalnosti ratne sredine, kao i este otrgnutosti od ena. U kontekstu rata
mukarci dokazuju svoju mukost pred drugim mukarcima, ali im konana uspenost
muevnosti zavisi od ene, tj. tradicionalnog objekta udnje. Kada ene nema, ili je ima
u izvitoperenom vidu, mukarci se preputaju razmiljanjima o svom maskulinitetu
ime se dodatno feminizuju.780
Hemingvejevo autobiografsko delo Jedna kratka pria postaje njegova pria
osvete, namenjena Agnes von Kurovski, koja uspeva da povee koncepte bola, gubitka i
nesree (Pfeiffer 2001: 101).781 Kao to rat moe iznenada da uzme neiji ivot, ena
ima mo da nasumice (putem pisma) i okrutno ostavi mukarca koga je volela, ili, pak,
da mu prenese gonoreju. Osim naivnosti vere u pravu ljubav, neimenovani narator eleo
je da se oeni kako bi imao neto to nee moi da izgubi (CSS: 107) u ratom
obojenom prostoru gde je sve osim dugog ivota zagarantovano. U romanu Sunce se
ponovo raa Bret se dovodi u vezu s ratom jer je u poziciji da iznova povreuje Dejka.
Dejk dugo nema snage da ljubav prema Bret prevazie, kao to nije mogao da utie na
prirodu svoje ratom izazvane rane. Suprotno tumaenjima Hemingvejevih junakinja
kojima se one smatraju glupavim seksualnim igrakama mukaraca, Ketrin iz romana
Zbogom oruje dokazuje kako ene mogu biti mukog roda. Svojom herojskom smru
ona potvruje svoju mukost i istovremeno podsea na vanost rata u odreenju rodnog
identiteta junaka u Hemingvejevom delu. Milisent Bel smatra da se ovaj roman morao
zavriti smru jer od poetka ide u pravcu zemlje mrtvih (Bell 2009a: 103104), dok
Dudit Feterli istie kako su suze mukarca luksuz jer Hemingvej prikazuje smrt ene
(Fetterley 1978: 48). Ketrin umire u konanom izvoenju onog ta ene rade, tj. ene

780
Misliti o svom maskulinitetu znai biti manje maskulin (Schwenger 1979: 631).
781
Hemingvejeva veza sa Agnes von Kurovski trajala je od jula 1918. do marta 1919. godine (Pfeiffer
2001: 100).

438
istovremeno ubija ono to je za njih prirodno, a Hemingvej nema drugog naina da
razrei kulturne konstrukte (Traber 2005: 36).782 Roman se moe smatrati i priom o
Henrijevom traumatizovanom odnosu prema smrti Ketrin (Oldsey 2009: 8485).
Hemingvejev roman Zbogom oruje pokazuje da se smrt glavne junakinje nalazi u
funkciji junaka utoliko to Ketrin umire kako bi Hemingvej pokazao koliko je velika
Henrijeva zavisnost od nje. Kraj romana u ovom kljuu oznaava i Henrijevu smrt, a ne
samo potvrdu maskulinocentrinih vrednosti.
Sloenost vojnikove pozicije je u tome to je vojnik u ratu izloen podnoenju
bola, ali je istovremeno osloboen drutvenih stega olienih u eni i deci. Sloboda
mukarca od kunih, ekonomskih i drutvenih obaveza potvruje muku autonomiju
paradoksalno zahtevajui od mukarca da nesebino rtvuje svoj ivot (Vernon 2002:
47). Dok su ena i deca nekada motivacioni faktori za vojnikov odlazak u rat, vojnik se
upravo od njih mora oprostiti jer su olienje nune drutvene odgovornosti, kao i
muke patnje. Mukarac ide u rat kako bi postao mukarac, a upravo tamo gubi mo i
samodefiniciju jer je izloen zapovednitvu i neprijateljskom oruju (ibid., 4950).
Frederik Henri odlazi u rat koji pojaava njegovu rodnu ambivalentnost imajui u vidu
nemuki nain na koji je ranjen. Njegovo ratno iskustvo, u tom smislu, ne moe da bude
stub njegovog pozitivnog shvatanja sopstvene mukosti. Pasiviziran ranom, tj.
penetracijom tela rapnelom, 783 Henri biva dodatno feminiziran svojom pasivnou i
zavisnou od bolniarki, a naroito od Ketrin. Dok ranjen lei u bolnici, Henrija
podjednako infantilizuju mukarci i ene Rinaldi ga vie puta naziva bebom (FTA: 30;
39; 58; 59; 72; 150), a bolniarke ga oslovljavaju sa deak (ibid., 41; 80).784 Pre nego se
iskreno i divlje zaljubi u Ketrin (ibid., 85), Henri je nemaran prema enama s kojima
gradi nerealni svet u mraku (ibid., 13). Sada, kada se Ketrin njemu ponovo vrati posle
samo nekoliko dana, Henri njeno prisustvo osea snano, kao da je bila na nekom

782
Karl Ibi kae kako jo uvek nije razreio smrt Ketrin na kraju romana iz predavanja itanje
Hemingveja unazad: Zbogom oruje u senci Rajskog vrta (Reading Hemingway Backwards: A
Farewell to Arms in the Shadow of The Garden of Eden), odranog 24. juna 2014. godine na esnaestoj
konferenciji Hemingvejevog drutva, San Servolo, Venecija, Italija.
783
Zbog mnogo stranih delova u telu, groznih, brutalnih i runih (FTA: 86), Henri razmilja o stvarima
koje doktori rade pacijentima sve dok njihova tela ne prestanu da budu njihova (ibid., 205).
784
Poto ga jedna bolniarka okupa i previje mu rane, Henri se osea jako dobro (ibid., 78), jer mu je
neto vrlo veto uradila (ibid., 80). Hemingvej ovim reima istovremeno podvlai njenu slinost s
figurom majke i prostitutke. Kada Henri dezertira, Ketrin ga tei da e sve biti u redu, iako je ve u tom
trenutku trudna (ibid., 224). Rinaldi Henrija naziva anglosaksonskim deakom zbog njegove veze s
Ketrin (ibid., 151).

439
dalekom putovanju (ibid., 100; 102). Neposredno pred njenu smrt, Henrijeva zavisnost
od Ketrin postaje prevelika jer ovaj junak ne vidi ni najmanju mogunost oporavka:

U meni vie nieg nije bilo. Nisam razmiljao. Nisam bio u stanju da
razmiljam. Znao sam da e umreti i molio se da ne umre. Ne dozvoli da
umre. Boe, molim te, ne dozvoli da umre. Uiniu sve to eli, samo da
ne dozvoli da umre. Molim te, molim te, molim te, Boe, ne dozvoli da
umre. Boe, ne dozvoli da umre. Molim te, molim te, molim te, ne
dozvoli da umre. Boe, molim te, ne daj joj da umre. Uiniu sve to od
mene trai, samo joj ne daj da umre. Bebu si uzeo sebi, ali ne dozvoli da
ona umre. Ne zameram ti za to, ali ne dozvoli da umre. Molim te, molim
te, Boe, ne daj joj da umre.

(ibid., 291)785

Marija i Robert Dordan iz romana Za kim zvono zvoni tvore diskurs elje u
okrilju rata i pokazuju kako se dolazi do androgininog spajanja. Stereotipno prikazana
u ulozi enske rtve okrutnog silovanja u ratu, Marija uspeva da, iz u jednom trenutku
potpuno uruenog sopstvenog identiteta, prenebregne svoju emotivnu utrnulost i izgradi
ljubav, ali je ponovo gubi Robertovom smru. Iako je Robert uverava da sve dok jedno
od njih postoji, postoje oboje, Mariji nije doputeno da bude deo njegove smrti jer
mora da umre sam:

Zahvaljujem ti se na tome. Ide dobro i brzo i daleko i u tebi oboje

idemo. Stavi sad svoju ruku ovde. Sad spusti glavu. Ne, spusti je. Tako.
A sada ja sputam svoju ruku tamo. Dobro. Ti si tako dobra. Ne misli
vie. Radi ono to misli da treba. Posluna si. Ne slua mene, slua
oboje. Mene u tebi. Sada kreni za nas oboje. Stvarno. U tebi oboje
odlazimo. Obeao sam ti to. Veoma si dobra to ide, i veoma draga.

(FWBT: 481482)786

785
U originalu: Everything was gone inside of me. I did not think. I could not think. I knew she was
going to die and I prayed that she would not. Dont let her die. Oh, God, please dont let her die. Ill do
anything for you if you wont let her die. Please, please, please, dear God, dont let her die. Dear God,
dont let her die. Please, please, please dont let her die. God please make her not die. Ill do anything you
say if you dont let her die. You took the baby but dont let her die. That was all right but dont let her die.
Please, please, dear God, dont let her die.
786
U originalu: Now I thank thee for it. Now you are going well and fast and far and we both go in thee.
Now put thy hand here. Now put thy head down. Nay, put it down. That is right. Now I put my hand
there. Good. Thou art so good. Now do not think more. Now art thou doing what thou should. Now thou
are obeying. Not me but us both. The me in thee. Now you go for us both. Truly. We both go in thee now.
This I have promised thee. Thou art very good to go and very kind.

440
Kao to bi Mariju bilo teko zamisliti u ulozi ene koja mrtvog Roberta Dordana
zamenjuje novim mukarcem, Manolita iz prie No pred bitku vodi ljubav s
nepoznatim Englezom, mada joj je verenik ubijen, plaei se da je ne uhapse jer nema
potrebna dokumenta (CSS: 447; 459). Hemingvej na primeru Manolite pokazuje kako
junakinje koje su u ratu izgubile svoju ljubav ne mogu vie sebi da priute visoke
moralne vrednosti.
Rat odreuje performativnost rodnog identiteta Hemingvejevih junaka i
junakinja. Vezom izmeu rata i roda Hemingvej pokazuje koliko je moderan ovek
fragmentiran, a njegova vera u budunost i postojanu rodnu, i svaku drugu, celovitost iz
temelja poljuljana. Ve svojim postojanjem, rat zahteva da se prema njemu zauzme
stav. Dunost mukarca je da postane uesnik u ratu, jer bi u protivnom potvrdio svoju
nemukost. Ali, odlaskom u rat Hemingvejev junak postaje pasiviziran enama,
nadreenim mukarcima i neprijateljskim orujem, a tako i polovian mukarac u iju
mukost se lako sumnja. Imajui u vidu da je dunost ene u tradicionalnom smislu da
odlazak mukarca u rat podri i pomogne mu da oseaj nedostatnosti izazvanog
kukavilukom ili ranom prevazie, izvesne Hemingvejeve junakinje subverzivno se
odnose prema duboko ukorenjenim vrednostima viktorijanske kulture i pokazuju visok
nivo tipino mukog stoicizma pred bolom, koriste ili infantilizuju mukarca.

6.6 Rasparani i raspolueni: udnja za (rodnom) celovitou

udnja za celovitou ili jedinstvom Hemingvejevih junaka moe se objasniti

sledeim D. H. Lorensovim uvidom: Problem s ovekom je u tome to insistira da
bude gospodar svoje sudbine i to insistira na sopstvenom jedinstvu (Lawrence 1977:
7172). Hemingvejev melanholini bol zbog izgubljenog, ne samo rodnog, centra
obino se u njegovom delu manifestuje u vidu hipertrofije fizike rane i/ili podeljene
787
svesti. U duhu povezivanja spoljanjeg i unutranjeg, oznaenost fizikim
nedostatkom ukazuje na izvesnu unutranju nesavrenost (strah, nedostatak
samopouzdanja, pasivnost), ali i istovremeno obitavanje jedinke u dva sveta.
Hemingvejevi junaci prava su slika telesne i duevne razbijenosti, slomljenosti,

787
Ideja da je znak na telu usko skopan s identitetom javlja se jo od klasine knjievnosti: Odisejev
oiljak, Edipovo stopalo, Ahilova peta, Filoktetova rana (Quinn 2004: 38).

441
smrskanosti, rasturenosti, prekinutosti, razorenosti, ralanjenosti, raspetosti,
podvojenosti, istroenosti i slupanosti na linom i drutvenom planu.
Hemingvejev narativ traume ukazuje na dosledne vidljive/telesne i
nevidljive/duevne rane Hemingvejevih protagonista. Uprkos traumatinom pucanju
sopstva (Dodman 2009: 185189), Hemingvejevi junaci i dalje pokuavaju da se od
oseanja fragmentiranog identiteta distanciraju i iznova ostvare svoj integritet (ibid.,
192). Oni, meutim, ostaju razmrskani, a njihove rane ne mogu da zacele (ibid., 198
199). Frederik Henri u romanu Zbogom oruje progovara o vezi hrabrosti i razbijenosti
(rodnog) identiteta na sledei nain:

Ako ljudi donesu toliko puno hrabrosti na ovaj svet, onda ovaj svet mora
da ih ubije da bi ih slomio, pa ih tako, naravno, i ubije. Ovaj svet lomi
svakog oveka nakon ega mnogi od njih dobiju snagu ba na tim
polomljenim mestima. Ali on ubija one koje nije slomio. On ubija svaki
dobar i svaki nean i veoma hrabar deo u oveku, i to nepristrasno. Ako
ne pripadate nijednom od pomenutih moete biti sigurni da e ubiti i vas,
samo bez posebne urbe.

(FTA: 222)788

Drutveno-istorijski kontekst s poetka XX veka uvruje Hemingvejevo

uverenje da svet ne mari ni za koga, a naroito ne za odvane koji samo postaju njegova
tunija slika. Naroito posle Velikog rata i sveopteg nedostatka reda, Hemingvejev
junak, u izvesnom smislu, poinje da ivi ivot sopstvene nemoi.

6.6.1 Ranjeni i osakaeni: obeleenost ranom i gubitak mukosti

Kritiko ispitivanje jedinstvene formule veze izmeu fizike rane i mentalne

aktivnosti Hemingveja kree od Edmunda Vilsona koji je smatrao da su hrabrost i snaga
u Hemingvejevom delu uvek prikazani fizikim pojmovima (Wilson 2008: 47).
Aludirajui na delo ovog kritiara Rana i lk (The Wound and the Bow, 1941),
Hemingvej osea gnuanje prema teoriji o sopstvenim skrivenim ranama, i humornim

788
U originalu: If people bring so much courage to this world the world has to kill them to break them,
so of course it kills them. The world breaks every one and afterward many are strong at the broken places.
But those that it will not break it kills. It kills the very good and the very gentle and the very brave
impartially. If you are none of these you can be sure it will kill you too but there will be no special hurry.

442
tonom kae kako ima tano dvadeset i dve vidljive rane ne raunajui tu jednu
skrivenu (SL: 697). U istraivanju Hemingvejevog dela Filip Jang takoe razvija
svojevrsnu teoriju rane ili traume. On smatra da su Hemingvejevi neizbrisivi oiljci iz
Prvog svetskog rata stvorili junake koji su uvek u opasnosti da postanu sam Hemingvej
(Young, prema Lamb: 1991: 162). U pismu iz 1951. godine Hemingvej otvoreno
osporava i ovu teoriju pre nego to je Jang predoio u okviru knjige Ernest Hemingvej
1952. godine (SL: 744). Malkolm Bredberi, s druge strane, proiruje znaenjski
kontekst Hemingvejevog ranjavanja u Italiji on misli da je Hemingvej sopstvenu ranu
pretvorio u glavnu metaforu tzv. izgubljene generacije (Bradbury 1992: 75). Nensi R.
Komli i Robert Skouls se ne slau s predoenim pojednostavljenim tumaenjima
Hemingvejeve proze (Comley and Scholes 1994: 8) i predlau pristup koji bi je
sagledao u irem kontekstu kulturnih kodova koje Hemingvej uoava (ibid., 9).789
F. D. Hofman (F. J. Hoffman) objanjava kako je telesna povreda vrsta smrti
jednom proivljeno, traumatino iskustvo kompulzivno se vraa u vidu psihikih
posledica (Hoffman 1959: 322). Ovaj kritiar upozorava kako se simbolina rana ili
naglo oduzimanje sigurnosti nalazi u osnovi gotovo svih Hemingvejevih romana i
kratkih pria. Rana je nerazumna (unreasonable) jer rtva nije u stanju da razumno
shvati ta joj se dogodilo (ibid., 323). Poto rana i dalje opstaje, problem smrti ostaje
nereiv (ibid., 330331), a ivot predstavlja preruenu smrt (Hoffman 1962: 92). Rana
je upad nasilja u sopstvo, moderna izloenost smrti i razaranju (ibid., 99), ali i, po
Dulijet Miel, preivljavanje nasilnog oka (Mitchell 2000: 331). Rana se smatra
pretnjom sopstvu, metaforom za gubitak duha koja oduzima oseaj samouverenosti i
ukazuje na postepeno raspadanje izvesnih ovekovih funkcija, kao i na unutranji deo
koji nedostaje (Benson 1969a: 130).790
Govorei o drutvenim ulogama mukaraca, Emanuel Kaftal upozorava da
mladii upravo ranom postaju mukarci i potvruju svoju mukost, jer rana predstavlja
herojski obred inicijacije (Kaftal 2009: 109). Tomas Striha objanjava da je rana
znak kojim se deaci odvajaju od mukaraca, kao i da je za postajanje mukarcem

789
Teorije rane u tumaenju Hemingvejevog dela danas se smatraju prevazienima zbog pojave
drugaijih uvida, na primer Keneta Lina (nesreno detinjstvo) ili Marka Spilke (androginija) (Lamb 1991:
163).
790
Hemingvej je za ivota bio sklon nezgodama: ostao mu je trajni oiljak na elu od nezgode iz 1928.
godine kada je udario u krovni prozor (SL: 277); imao je dve uzastopne avionske nesree u Africi 1954.
godine.

443
osim rane potrebna i odgovarajua reakcija na ranu (Strychacz 2008a: 60). Hemingvej
u delu Smrt u podne istie kako se rane moraju videti (DIA: 10), ime podrava ideju o
performativnoj mukosti. Vidljive rane Hemingvejevih junaka znak su pojedinanih
izvoenja ponosa ili srama, muevnosti ili enskosti, odraz duboko proivljenog
iskustva koje utie na junakovo shvatanje sopstva i oseaj gubitka celovite mukosti.
Rasparanost tela junake pasivizuje jer na taj nain prestaju da budu sposobni za
samostalne herojske poduhvate.
Ukoliko je zdravo muko telo nosilac normativne mukosti ili muevnosti,
muko telo obeleeno ranom negativno utie na (samo)percepciju rodnog identiteta.
Hemingvej fizike nedostatke, oiljke 791 ili rane uglavnom vezuje za svoje muke
likove. Izuzetak su carski rez Ketrin iz romana Zbogom oruje, oiljak kao posledica
silovanja junakinje Marije iz romana Za kim zvono zvoni, ili niz Hemingvejevih
junakinja koje su rasparane smru svojih mukaraca, a time i posredno obeleene
ranom Bret (Sunce se ponovo raa), Meri (Imati i nemati) i Renata (Preko reke i u
umu). Gotovo da nema junaka u Hemingvejevom delu koji nekom vrstom rane nije
obeleen. Rana donosi osloboenje, kae Tomas Hadson u romanu Ostrva u struji
(IIS: 416). U Zelenim bregovima Afrike Hemingvej kae da je ranom osakaen i
zbrisan s lica zemlje, ba kao i zveri koje lovi (GHOA: 99). Rane Hemingvejevih
junaka i junakinja ogoljavaju granice reprezentacije. Lice jedne sporedne junakinje se
raspada dok plae (FTA: 132; kurziv A. . K.), mukarci u ratnoj eksploziji ostaju bez
noge (ibid., 52), a oni koji nose ranjenike lie na mesare (ibid., 53). Mada se Hemingvej
povremeno ruga ranama (Baker 1956: 268), rat donosi traumu, a ideal muke
autonomije nestaje. Santijago iz novele Starac i more razmilja da li osakaenje donosi
jo vie osakaenja (OMS: 80).
Sve od Nika Adamsa, Hemingvejevi junaci se od svojih rana ne oporavljaju, ve
ostaju obeleeni viestrukim ranama, modricama, paralizom, gangrenom, sifilisom,
slepilom, oiljcima, ogavnim mirisom, amputacijom ili drugim oznaiteljima njihovog
unutranjeg nemira rodne i sutinske necelovitosti.792 To to vetaki udovi kripe dok
muki junaci hodaju (TOS: 70) samo ukazuje na injenicu da je rana zaetak

791
Za Elizabet Gros (Elizabeth Grosz) oiljci su znaci razmene izmeu unutranjosti i spoljanjosti
(Grosz, prema Dodman 2009: 197).
792
Leo Gurko je uveren da se ispod galerije Hemingvejevih amputiranih likova krije afirmativan stav
prema ivotu da se smrt mora prihvatiti (Gurko 1968: 181; 178).

444
nepovratnog puta ka smrti i telesne izdaje kojom se mukost podriva. Uzimajui u obzir
da mukarci uglavnom pasivno ekaju smrt u rovovima, sama mukost u Prvom
svetskom ratu predstavlja samodestruktivnu ranu, a ranjeni vojnik izvoenje mukosti
(Price Herndl 2001: 42; 39). Sada ve oigledne pukotine u Hemingvejevom
maskulinom oklopu (Forter 2001: 22) pokazuju da mit o otelotvorenju neranjive
mukosti u njegovom delu vie ne moe da opstane.

6.6.2 Seksualno nedostatni

Izvesni Hemingvejevi junaci obeleeni su fizikom ranom na mestu mukog

falusa, tj. ranom izazvanom ratom ili samopovreivanjem, koja je u posebnoj vezi s
njihovim duevnim stanjem. Seksualno nedostatni junaci u delu Ernesta Hemingveja
zauzimaju posmatraki, neaktivan odnos prema svetu koji dovodi do njihove drutvene
pasivizacije, feminizacije ili seksualne ambivalencije. Seksualna nedostatnost ovde
pretpostavlja odsustvo zatite od traume, kao i oseanje opte seksualne ranjivosti iako
je prevashodno prikazana kroz muke likove.793
U jednom intervjuu Hemingvej objanjava prirodu rane Dejka Barnsa iz
romana Sunce se ponovo raa, i precizira da Dejkovi testisi nisu oteeni, da je Dejk
sposoban da poseduje normalna oseanja kao i svaki mukarac, ali da nije u stanju da ih
aktualizuje. Hemingvej kae da je vano to to je Dejkova rana fizika, ne psiholoka,
kao i da ranom nije kastriran (Hemingway, prema Plimpton 1985: 129). S obzirom na to
da ne pokazuje prezir prema Dejkovoj mukosti, Hemingvej ini se govori da je
seksualna elja vanija od samog izvoenja seksualnog ina.794 Hemingvejevi kritiari
esto raspravljaju o mukosti i seksualnoj nedostatnosti junaka Dejka Barnsa. Dok je
tradicionalna kritika struja njegovu ranu oduvek videla kao siguran simbol tzv.
izgubljene generacije (Spiller 1955: 205), 795 Hemingvejeva revizionistika kritika
uslonjava tumaenja Hemingvejevog dela. Ira Eliot istie kako Dejkovo telo stoji
izmeu njegovih elja i njega samog na temelju ideje da telo mukarca kome nedostaje
siguran znak muevnosti postaje perverzija (Elliott 1995: 84). Dejkova rana ima

793
Analizirajui roman Sunce se ponovo raa, Mark Spilka uoava Hemingvejevu paradu seksualnih
bogalja nesposobnih za ljubav (Spilka 1985: 108).
794
Strana figura kastracije pojavljuje se svuda u Hemingvejevim delima, kao i veza izmeu seksualne i
stvaralake nemoi (Haralson 2003: 186).
795
Dejkova rana oznaava otuenje, razdvajanje tela od tradicionalnog drutva (Allen 1964: 95).

445
funkciju preispitivanja njegove mukosti jer ameriko drutvo zahteva dokaz
seksualnog identiteta (Bak 2010: 92).796 Nensi R. Komli i Robert Skouls skreu panju
na Dejkovu pasivnu poziciju koja se tipino vezuje za ene i podvlae paralelu izmeu
njega i homoseksualnih mukaraca on je lien mukosti, a oni su nemuevni (Comley
and Scholes 1994: 44). Sam Dejk o svojoj rani ne govori mnogo, iako esto o njoj
razmilja kao o groznom nainu da se bude ranjen (SAR: 27). On pominje da bi rana
trebalo da mu bude smena, ali ipak odluuje da ne pria o tome s Bret kada mu
razgovor postane muan (ibid., 23). Paradoksalna priroda Dejkovog nedostatka je u
tome to oznaava gubitak muke moi i snage, ali i prekid sa sentimentalnom
mukou. Dejkov gubitak falusa ujedno je i znak njegove prave mukosti jer tako ne
moe biti otvoren za sentimentalna i ljubavna iskustva koja bi ga u protivnom mogla
feminizovati (Forter 2001: 27). Dejk, u izvesnom smislu, stoji po strani u odnosu na
druge junake koji se u romanu bore oko naklonosti Lejdi Bret Eli. Premda je Dejk za
njom lud (SAR: 48) zbog ega iznova prolazi kroz isti pakao (ibid., 56), Bret tokom
itavog romana zadrava mo da mukarcima, pa i Dejku, oduzme mukost. Osim to
je obeleen ranom, Dejk je ujedno njome i zatien, tj. spasen od seksualne
neperformativnosti. Rena Sanderson takoe smatra da Dejkova impotencija ima
dvojako znaenje ona je fatalna prepreka, ali i znak muke hrabrosti (Sanderson 1996:
178).
Dejkova rana reflektuje seksualne i rodne konflikte Hemingvejevog vremena i
paradoks same prirode rata koji istovremeno mukarcu daje mukost, ali ga i pasivizuje.
Dejk je jedan od najusamljenijih i najranjivijih likova amerike knjievnosti zbog
specifinog procesa uenja kroz koji prolazi (Nagel 1996: 90). Tipino mukom
verbalnom uzdranou Dejk gotovo negira svoju ranu, on je ujedno doivljava na
izuzetno lian nain. Hemingvej Dejka prikazuje kao pravog hemingvejevskog
mukarca upravo zbog njegovog dostojanstvenog dranja pod pritiskom. Uprkos bolu
koji mu fizika rana donosi, on konano uspeva da se s emotivnom ranom koju mu
nanosi Bret izbori s ironijom. Dejk postaje pravi mukarac imajui u vidu jedino
merilo koje je Hemingveju vano, a to je sposobnost da bude gospodar sopstvenog
ivota (Daiker 1995: 86), ili mo da prenebregne patnju koju mu nanosi Bret (Fantina
2005: 58). Dvostrukost tumaenja Dejkove rane ide u pravcu nalaenja simbola

796
Vie o odnosu Dejka i Bret iz ugla Lakanove teorije videti Bak 2010: 9199.

446
umanjenog oseanja mukosti u kontekstu mehanizovane vojske i rastue moi Nove
ene, ali i simbola umanjene mukosti pred implicitnom mogunou da Dejk bude
odbijen za vojsku (Gandal 2008: 143). Vieznanost Dejkove rane ogleda se i u zatiti
od seksualnog nereda i nove androgine seksualnosti, ali i dranja junaka u okvirima
mukog sveta bez ena gde svoju mukost ne moe da izgubi (Bradbury 1992: 99).
Dejk se moe smatrati arhetipskim posmatraem koji zbog svog strastvenog
svedoenja i perceptivnosti preuzima ulogu procenjivake publike (Strychacz 2008b:
73). Dejk posmatra seksualna iskustva drugih s Bret, dok sam ne obavlja performativne
seksualne funkcije.
Mladi koji kastrira sopstveno telo u prii Gospod vam podario radost i veselje,
gospodo, ba kao Dejk Barns, ukazuje na mit o Kralju ribara (the Fisher King) i
njegovoj seksualnoj impotenciji koja se ogleda u neplodnosti njegove zemlje njegova
odluka pre je rezultat sterilne zemlje nego to je njen uzrok (Smith, prema Whitlock
Levitzke 2010: 24). Nepovezanost izmeu njega i dvojice lekara, a na optijem nivou
meu ljudima uopte, prikazana je mladievim jezikim ili komunikativnim neuspehom.
Samokastracija moe biti ekstreman vid nepristajanja na svet u kome se ivi i pouzdan
znak razdaljina koje onemoguavaju dobru komunikaciju. Imajui u vidu melanholinu
mualjivost Hemingvejevog stila koja pokuava da nadomesti gubitak maskulinog
ideala, mladi iz prie melanholino produava svoju tugu. Ba kao i Dejk,
mladieva elja je neispunjiva jer njegova rana ne moe biti zaboravljena niti oplakana i
zauvek ostaje gubitak na njegovom telu (Forter 2001: 33).
Seksualna osakaenost je tema jo jedne Hemingvejeve prie. Junak u prii
Smrti nema ne moe da vodi ljubav zbog svog grotesknog oiljka koji izaziva veliki
bol kad god ga neko dodirne ili kada drhti (CSS: 476). Jedino to mu preostaje je da se
zatvorenih oiju sea trenutaka ljubavno-seksualne sree bez bola, trenutaka koje mu
ratna sirena neumoljivo oduzima:

Tada, u tami kreveta, pridravajui se paljivo zatvorio je oi, a njihove

usne su se spojile u srei i bez boli, kao da si iznenada kod kue i ne
osea bol, da si iv i vraa se i ne osea bol, osea se udobno jer si
voljen, a pritom i dalje ne osea nikakav bol. Postojala je tako jedna
praznina u ljubavi, ali nje sada vie nema osim usana u tami, koje su se
tako snano spojile srene i meke, oseajui mrak i toplinu kod kue, a
ne bol u mraku, a onda se iznenada zaula sirena koja je to presekla i
rasla kao sav bol ovog sveta. Bila je to prava sirena, ne ona s radija. I nije

447
 bila samo jedna. Bila je jo jedna. Pribliavale su se iz oba pravca niz
ulicu.

(ibid., 477)797

Seksualno nedostatni Hemingvejevi junaci lieni su mogunosti izvoenja

muevne vetine. Uprkos tome, krasi ih osobina koja im dozvoljava epitet pravih
mukaraca elja da postanu pravi.

6.6.3 Mrtvi ili izjednaenje rodne i druge fragmentacije

Hemingvejeva opsednutost smru nije iskljuivo podstaknuta njegovom

pripadnou knjievnom periodu modernizma, ve i njegovom specifinom osetljivou
zbog koje udi za maskulinom snagom i svetlou uopte. Neizbenost smrti vidi se u
svakom pojedinanom Hemingvejevom proznom ostvarenju, a metafora rane upuuje
na performativnost ovekovog tela i bia. Nestalnost i trenutnost smatramo
rasparanou jer Hemingvejevi junaci ne poseduju sebe i sopstveno telo osim moda u
jednom trenutku.
Smrt se moe smatrati konanom rasparanou oveka. Velika, ako ne i
najvea, tema modernizma nalazi svoje posebno mesto u Hemingvejevom delu.
Hemingveju se pripisuje vrlo intiman odnos prema smrti razmiljanje o njoj ga
gotovo doslovno povreuje (Coates, prema Meyers 2005a: 123124). Karlos Bejker
ukazuje na paradoksalnu injenicu da je smrt za Hemingveja centar ivota, kao i da
mnogi kritiari nisu razumeli da njegova dela jesu prave tragedije po interesovanju za
smrt (Baker 1956: 152). Suprotno ovom uverenju, Maks Istman, na primeru borbe s
bikovima, navodi kako nema nieg traginog u muenju zbunjene ivotinje, poludele
od straha, besa i fizike agonije (Eastman, prema Meyers 2005a: 134), ve da
Hemingvej doivljava ekstazu inom ubijanja (ibid., 136). Ne samo da smrti posveuje
vei deo svojih proznih ostvarenja, Hemingvej o njoj rado progovara nazivajui je

797
U originalu: Then, in the dark on the bed, holding himself carefully, his eyes closed, their lips against
each other, the happiness there with no pain, the being home suddenly there with no pain, the being alive
returning and no pain, the comfort of being loved and still no pain; so there was a hollowness of loving,
now no longer hollow, and the two sets of lips in the dark, pressing so that they were happily and kindly,
darkly and warmly at home and without pain in the darkness, there came the siren cutting, suddenly, to
rise like all the pain in the world. It was the real siren, not the one of the radio. It was not one siren. It was
two. They were coming both ways up the street.

448
neizbenom realnou i jedinom sigurnou u ivotu oveka (DIA: 228), 798 ili
suverenim lekom za sve nedae (ibid., 89). Hemingvej istie kako je bolje umreti mlad
dok je ovek jo uvek pun iluzija (SL: 19), i kako ne vidi zato se smrti daje toliki
znaaj kad svi ionako moraju umreti (ibid., 812). Smrt je za Hemingveja, po svemu
sudei, bila zastraujua stvar. Mukost Hemingvejevog junaka procenjuje se na osnovu
naina kojim je sposoban da umre (Aldridge 1951: 36). Poto su mnogi Hemingvejevi
protagonisti mrtvi na kraju njegovih dela, oni svojim (mukim?) umiranjem potvruju
da je smrt jedino izvesno razreenje ivota, ali i da je neizmerno vano ta i kako se
neto ini za ivota. Iako moderan ovek nije celovit, Hemingvej u potrazi za istinom
ali to ne moe da izrazi oveka u njegovoj celosti, rodnoj ili drugoj. Svojim
istraivanjem teme smrti Hemingvej pokazuje kako i rodna necelovitost njegovih junaka
doprinosi optoj slici raspuklosti ovekovog identiteta. Performativni aspekti roda i
seksualnosti Hemingvejevih junaka postaju nevani u poreenju s performativnim
licima same smrti koja predstavlja jedino izvesno i konano izvoenje.
Jedina stvar s kojom nita ne moe da se uradi je smrt, kae Tomas Hadson u
romanu Ostrva u struji (IIS: 296) i ponavlja da je samo smrt konana (ibid., 449). Jedan
drugi Hemingvejev junak istie kako se smrt teko prihvata mada zna da mora umreti,
mrzi celu tu stvar i nema neku odreenu sliku smrti (FWBT: 323). Vrlo opipljivo lice
smrti Hemingvej prikazuje u prii Snegovi Kilimandara kada Hari kae da smrt ne
dolazi samo s kosom i lobanjom, ve se moe javiti u vidu policajca na biciklu, ptice ili
hijene. Smrt za njega gubi odreeni oblik i jednostavno zauzima prostor (CSS: 54).
Hemingvej je svojom knjievnou i u svojoj knjievnosti traio savrenstvo,
mir, koji je samo povremeno pronalazio. U prikazu novele Starac i more iz 1953.
godine, Svetlana Velmar-Jankovi se pita zar je to pesimizam kad pobeuje ovek, i
zakljuuje da nije, ve da je ovo delo velika poema lepoti uopte (Velmar-Jankovi
1953: 6). Hemingvej je odluio da se smrti prepusti verovatno onog trenutka kada ga je
umor zbog potrage za neim uzaludnim u potpunosti savladao. Iste godine, samo neto
kasnije, Mirjana Rodi kae:

U trenucima kada stvara koncepciju svoje pripovetke Hemingvej ponire

u sopstvene dubine, u ponore svoje misli, u provalije svog iskustva, svog

798
U jednom pismu iz 1949. godine upuenom arlsu Skribneru Mlaem Hemingvej iskazuje slino
miljenje da se sve moe preboleti osim smrti (SL: 669).

449
 ivota, da bi izneo na povrinu nekad drhtaj, nekad rei, katkad utanje
shvatljivije od svega, a uvek u sutini samo nemir.
Taj nemir to ga je vukao svuda gde je hteo i gde nije hteo da svedoi,
nemir to ga je gonio da razbistri mutno, da traei svetlost okruujueg
pronae najvii stepen svetlosti koju nosi u sebi, u svom stvaranju,
omoguio mu je da u ovim priama balansira na ivicama teskobe
oinskog doma i teskobe ratom opustoenog sveta i oveka, a pritom
gotov da i iz jednog i iz drugog bude odmamljen u jo nevieno,
nepreoseano.

(Rodi 1953: 2)

Delimo uverenje da je nemir ono to bi u najkraem mogla biti odlika

Hemingvejeve proze, ali i njegovih istraivanja roda. Mada junaci i junakinje u
njegovom delu oseaju potrebu za celinom sopstva, oni istovremeno znaju da bi se
njihovo traganje zavrilo ba onda kada bi je pronali. Koliko god udeo za preciznim
odgovorima kada je u pitanju rod, seksualnost ili ovek, Hemingveju je bila dragocena
nedokuivost pitanja koja je postavljao. Rodni i opti identitet Hemingvejevih fiktivnih
likova i sveta ostaje otvoreno polje za dalja razmatranja osim ukoliko ih iskljuivo ne
posmatramo kao pasivne objekte smrti.

450
7. ZAKLJUAK: ERNEST HEMINGVEJ I RODNA OPTIKA

Polazei od pretpostavke da se knjievna kritika zasniva na politiki

angaovanoj spekulaciji, kao i da je svako knjievno delo zauvek otvoreno za razliita
kritika ispitivanja, tumaenje proze Ernesta Hemingveja iz ugla teorija roda i razlike
moe doprineti reuspostavljanju njene reputacije monolitne mukosti u irem kontekstu
odnosa modernistike amerike knjievnosti prema konceptu roda i kulturnim ulogama
roda koje se drutvu, posredno i knjievnosti, pripisuju. Hemingvejevo istanano
oslukivanje sveta punog previranja i majstorsko nijansiranje najrazliitijih znaenja
iziskuje oprez u tumaenju. Ukoliko se rod nalazi u centru naeg istraivanja,
Hemingvejevo delo nuno pokazuje ono lice koje zauzima stav prema viktorijanskom
nasleu, ali i drutvenokulturnoj situaciji s poetka i sredine XX veka kada dolazi do
tada nezapamene krize maskuliniteta i podrivanja duboko ukorenjenih esencijalistikih
kategorija i potkategorija mukosti, enskosti i seksualnosti. S obzirom na to da se
feministika, gender ili queer teorija, u najirem smislu, bave pitanjima politikog
aspekta stvarnosti zasnovanoj na polno-rodnoj razlici ukoliko politiku na temelju ideja
Kejt Milet definiemo kao odnose moi i vladavinu jedne grupe ljudi nad drugom
njihova primena na delo Ernesta Hemingveja nam moe pomoi da razumemo kako se
ovaj pisac odnosi prema drutvenom konstruisanju pola, roda, seksualnosti, porodice,
patrijarhata i knjievnosti.
Hemingvejevo delo pokazuje veliku prijemivost za line porodine okolnosti,
ali i ira drutvenokulturna pomeranja s poetka XX veka. Osim to je u velikoj meri
obeleeno anksioznim detinjstvom, majinim sifraetskim naporima i dominacijom nad
muem, oevim mentalno-zdravstvenim problemima, prevashodno viktorijanskom
lektirom, konvencionalnim moralom srednjozapadne amerike srednje klase,
ruzveltovskim nasleem mukosti, ono je posebno osetljivo na optu krizu maskuliniteta
i rastui enski uticaj na prelazu vekova, podrivanje viktorijanskog naslea strogog
rodno-seksualnog binarizma, Prvi svetski rat, i, konano, nove teorije o ovekovoj
seksualnosti, biologiji i psihologiji.
Drutveno konstruisanje mukosti i enskosti taloi se vekovima i zavisi od
specifinog, ne samo geografskog, konteksta. Istraivanja Dorda Mosea i Volfganga

451
malea pokazuju kako se normativni ideal zapadne mukosti veoma malo promenio od
druge polovine XVIII veka do danas. Stereotip ovog hegemonog oblika mukosti koji
se, pre svega, temelji na konceptima moi, asti i neustraivosti naroito se uvrstio
poetkom XIX veka i ostao neprikosnoveni model maskuliniteta do duboko u naredni
vek. S obzirom na to da se svaki ideal vremenom pokae lanim, ili barem nestabilnim,
nagla modernizacija i industrijalizacija drutva transatlanske viktorijanske kulture
poetkom XX veka dovodi do borbe mukaraca s oseanjem sopstvene svrsishodnosti,
kako pokazuje Majkl Kimel, s obzirom na to da su gubili muevnu autonomiju i vlast
nad sobom. S druge strane, sve jai drutveni aktivizam ena, vea vidljivost androginih
ili homoseksualnih praksi, i pojava Nove ene dovodi do destabilizacije apsolutne
muke prevlasti i enske potinjenosti, imajui u vidu da su ene poele da iskazuju
veu seksualnu slobodu nego to im je prethodno vreme omuguavalo, ili pripisivalo,
ukoliko uzmemo u obzir injenicu da se seksualna elja ene u viktorijansko doba
institucionalno potiskuje. eni je XIX vek uvrstio nametnutu ulogu supruge i majke, a
s Prvim svetskim ratom dodatno definisao mesto druge koja se nalazi u funkciji
mukarca i podrava njegov odlazak u rat, prostor gde e on jo jednom dokazati svoju
muevnost. Militarizacija mukosti poiva na specifinoj kombinaciji oseanja dunosti,
bola, volje za rtvovanjem, sranosti i avanturistikog duha, te mukarci sada za osnovu
prave muevnosti uzimaju i vie ciljeve od sopstvene individualnosti. Diskontinuitet
muke samosigurnosti, meutim, poinje sa saznanjem da hrabrost mukaraca vie nije
dovoljna. Osim to im je pokazao da muko telo moe biti ranjivo, povreeno ili
raskomadano, Veliki rat je kroz modernizaciju ratne opreme feminizovao mukarce,
oduzeo im tipino muki aktivni princip i slobodan izbor. Nekada moni subjekat,
mukarac postaje pasivizirani objekat neprijateljskog oruja, mainerije, traumatske
neuroze, ali i sve prodornije enske sile. Prvi svetski rat doveo je do porasta muke
histerije, koja se, kako objanjava Dulijet Miel, nikada nije nazivala tim imenom zbog
podrke konstruisanoj asimetriji polova, feminizaciji histerije i insistiranju da se na
bespomonost gleda kao na ensko stanje. Strogi viktorijanski rodni binarizam, koji je
izgovor za sopstveno postojanje pronalazio u tzv. prirodnoj razlici meu polovima, na
poetku XX veka posustaje, mada se ne uruava potpuno, i otkriva svoju zavisnost od
drutvenih diskursa i mehanizama vlasti.

452
 Ukoliko viktorijansku kulturu, na temelju tumaenja Danijela Vokera Haua,
razumemo u irem kontekstu hegemonije njenih vrednosti druge polovine XIX veka,
Hemingvejevo delo nalazi se u tzv. postviktorijanskom periodu, niijoj zemlji, izvan
viktorijanske i izvan modernistike kulture. Hemingvejeva sredina ikakog Ouk Parka,
njegova porodica i britanski pisci koje je itao u mladikim godinama veliali su
viktorijanski sistem vrednosti koji, izmeu ostalog, pretpostavlja elju za stabilnou,
moralnu ozbiljnost, drutvenu odgovornost, vrlinu, samouskraivanje, samoprekor,
disciplinu, takmiarski duh i volju. U trenutku kada se oslobaa amerikog
viktorijanizma i otvara ka Evropi, Hemingvej se dvadesetih godina XX veka naao u
centru modernistike aktivnosti. Prevashodno uz pomo Gertrude Stajn, Ezre Paunda,
Ford Medoksa Forda i drugih, Hemingvej postaje svedok veih seksualnih sloboda,
lezbejske ljubavi, kubistikih i impresionistikih viestrukih perspektiva, imaistikih
tehnika jezike koncentracije i novokritiarskog zalaganja za koherentnost celine dela.
Posle Prvog svetskog rata u okviru tzv. izgubljene generacije Hemingvej poinje da
govori ne samo o geografskoj izmetenosti ve i o beznau u samoj ljudskoj dui.
Do oseanja duboke izolovanosti i patnje, meutim, Hemingvej dolazi usled vie
faktora emotivne ucene roditelja, destabilizacije rodno-seksualnih uloga u okviru
sopstvene porodice i van nje, i promenjenih drutvenokulturnih i nauno-filozofskih
okolnosti koje su pokazale da vrstog, stabilnog vrednosnog oslonca nema, kao ni vere
u jedinstven muki ili enski rodni identitet. Nova istraivanja seksualnosti, posebno u
radovima Hevloka Elisa, Sigmunda Frojda i Ota Vajningera, nalaze svoje mesto u delu
Ernesta Hemingveja. Sve ira razmatranja razlike izmeu prirodnog i perverznog,
normalnog i devijantnog, civilizovanog i degenerativnog, predstavljaju podsticaj za
Hemingveja i njegovo istraivanje drutvenih konstrukcija seksualnih i rodnih uloga.
Uprkos mitu samosvesne prave muevnosti jakog mizoginog predznaka koji se oko
Hemingvejeve figure autora i pisca oformio, njegovo delo preispituje samodovoljnost
viktorijanske kulture i njenu odlunost da strogo razdvoji muke i enske sfere
delovanja. Mada se jedan od ciljeva koje su teorije roda sebi postavile da se sutinski
dovede u pitanje podvojenost mukog i enskog principa i danas pokazuje neostvarivim,
Hemingvejevo delo je paradoksalno, sve do osamdesetih godina prolog veka, trpelo
kritiku za neto to nije postavilo kao originalnu ideju. Ono postaje rtva feministikih
napada delimino i zato to nastaje u trenutku velikog feministikog buenja na elu s

453
Virdinijom Vulf, a delimino i zbog toga to esto tematizuje moni stereotip
muevne, heteroseksualne i agresivne mukosti. Pomno itanje celokupne
Hemingvejeve proze, meutim, pokazuje da nema elemenata na osnovu kojih bismo
zakljuili da Hemingvejeva knjievnost uestvuje iskljuivo u promociji, a ne i u
destabilizaciji, ovog stereotipa i uruavanju maskuline sigurne pozicije. Na temelju
razliitih filozofskih i knjievnih ideja vremena, delo Ernesta Hemingveja ispituje
koncepte koji su se na poetku XX veka pokazali sumnjivim priroda i prirodnost,
homoseksualnost i heteroseksualnost, zdravlje i bolest, normalnost i inverzija, svesno i
nesvesno, heroizam i prevratnitvo, moralnost i izopaenost, norma i devijacija ali se
zbog toga ne moe smatrati pobornikom tradicionalnih vrednosti i pored svog lamenta
nad gubitkom patrijarhalnog autoriteta koji nedvosmisleno pokazuje.
Uz svu podozrivost prema biografskom tumaenju osobenosti njegovih
knjievnih dela, ini se da ipak nije mogue porei znaaj performativne izgradnje
Hemingvejeve biografije u kojoj su uestvovali podjednako drugi i sam pisac. Na
temelju ideja Borisa Tomaevskog o biografskoj legendi koju zajedno konstruiu autor i
italaka publika, za razumevanje knjievnog dela Ernesta Hemingveja nisu nam
potrebni podaci iz pieve biografije koliko biografska legenda koju je pisac stvorio i
koja s njegovim tekstom stoji u naporednom odnosu. Ovo stanovite moe se podrati i
Hemingvejevom tehnikom invencije iz iskustva po kojoj se lino iskustvo transponuje
u umetnost na takav nain da se fikcija ini i stvarnijom od stvarnih dogaaja na kojima
se zasniva. Po Hemingveju, pisac je prijatan laov koji izmilja na osnovu neeg to mu
je blisko, a ne na osnovu svesne odluke da o neemu pie. ivotno iskustvo postaje
vano samo ukoliko pronae svoj glas u okviru knjievnosti. Ne skrivajui ni sam da su
njegovo detinjstvo i lina porodina dinamika umnogome uslovili izvesne teme
njegovog dela (enska dominacija, oevo samoubistvo, incestuozni ili androgini odnosi
sa sestrama, ranjavanje), Ernest Hemingvej, u izvesnom smislu, razrauje ivot zarad
svoje fikcije i u svojoj fikciji. Ukoliko obrnemo perspektivu i prestanemo da traimo
biografiju u njegovom delu, videemo da je Hemingveju ivot bio priprema, veba ili
uvod za njegovo stvaralatvo, ili, kako kae Robert Kirnan, proraunati produetak
umetnosti.
U prilog ovoj tezi govori i Hemingvejevo svesno uestvovanje u izgradnji mita
hegemone mukosti sopstvenog lika, privilegovane pozicije amerikog belog

454
heteroseksualnog pisca koji koristi sve privilegije vladajueg mukog i patrijarhalnog
diskursa. Paljivom analizom Hemingvejevih pisama uoava se Hemingvejeva svest o
prisili heroizma i prave heteroseksualne mukosti u vremenu s poetka i sredinom XX
veka. Uz njegovo smiljeno i performativno oblaenje razliitih muevnih uloga,
meutim, Hemingvej istovremeno internalizuje viktorijanski strogi rodni binarizam, te,
u tom smislu, ne uspeva da ga prevazie i ode u pravcu zalaganja za vea prava i
slobode ena. Zanimljivo je kako su uglavnom ene (Doroti Parker, Lilijan Ros, Lilijan
Helman, Marta Gelhorn) doprinele izgradnji slike o Ernestu Hemingveju kao o
seksistikom i muevnom geniju sportskog duha ija je mrnja prema enama bila
podstaknuta linom nesigurnou, homoerotinim impulsima ili bolesnom
narcisoidnou. Naa istraivanja ne poriu prisustvo ovih ili nekih drugih
Hemingvejevih strahova, ali ukazuju na nunost sloenijeg pristupa njegovoj linosti,
kao i tumaenja njegovih dela koja u analizi ne polaze od injenice da je Hemingvej
pisac mukog roda koji je imao vie ena ili, pak, otac koji se nemarno ophodio prema
svojim sinovima. Hemingvejeva slikovita, ne moda i najreprezentativnija, reenica
Moda imam bradu, ali, ako dobro pogledate, nisam Deda Mraz ukazuje na svesno
usmeravanje pogleda itaoca ili posmatraa u eljenom pravcu, neretko daleko od onoga
u kom je Hemingvej smatrao da bi pogled odgovornog ili pravog itaoca trebalo da ide.
Traenje jedinstvenog razloga za kvalitet njegove proze u detinjstvu, majci, suprugama
ili ljubavnicama, ranjavanju u ratu, izvesnoj unutranjoj bolesti, androginim impulsima,
seksualnom potiskivanju ili nedoreenosti, znailo bi pojednostavljenje njene
kompleksnosti i konano zauzimanje protiv njenog samosvojnog estetskog sveta.
Problem, meutim, nastaje onog trenutka kada Ernest Hemingvej gubi snagu da svesno
uestvuje u proizvodnji znaenja njegove Papa figure i poinje da misli da jedini polae
pravo na nju. Negde u pukotinama izmeu svojih i tuih maski, profitabilnih
bajronovskih strategija i poza, Hemingvej gubi ivot, ali ne i umetnost.
Pogled na Hemingvejev odnos prema drugim piscima ili kritiarima potvruje
stav da je Hemingveju knjievnost bila vanija od stvarnog ivota. Hemingvej je
vremenom odbacio svoje mentore (ervuda Andersona, Gertrudu Stajn, Forda Medoksa
Forda, T. S. Eliota, Henrija Dejmsa), otvoreno se obraunavao s negativnim ili po
njegovom miljenju izvitoperenim kritikama svog dela (Virdinije Vulf, Edmunda
Vilson, Filipa Janga), ulazio ak u fizike sukobe kako bi dokazao odreene stavove i

455
branio svoju mukost (Maks Istman). On se naroito okretao protiv figure parazitskog
kritiara, evnuha literature, koji bi i sam postao pisac samo ukoliko bi bio u stanju.
Hemingvejev odnos prema drugim piscima u skladu je s maskulinocentrinom teorijom
o strepnji od autorstva Harolda Bluma po izrazitom rivalstvu koje pokazuje prema
divovima prethodnih vremena. Sa ili bez metafore bokserskog mea koju koristi kako
bi odmerio snage s izvesnim piscima kojima se divio (Henri Filding, Fjodor
Dostojevski, Lav Tolstoj, Ivan Turgenjev, Gi de Mopasan, Stendal, Gistav Flober),
Hemingvej se nije oslobaao nadmetanja s drugima ni u kontekstu tipino
viktorijanskog koncepta nadmetanja (emulation) s drugima i njegove specifine
podvrste koja se zasnivala na stalnom savonadvladavanju. Tokom mnogih, uglavnom
samoproklamovanih, takmienja s drugima, Hemingvej je uporno konstruisao svoju
pravu muevnost u kontrastu s mekutvom ili ve nekim drugim oblikom feminizovane
mukosti, to se najbolje vidi na primeru njegovog odnosa s Fransis Skot Ficderaldom.
Analiza Hemingvejevih opaski na raun razliitih pisaca pokazuje da je esto sam bio
rtva svega za ta ih je okrivljivao egoizma, straha od umetnike ili seksualne nemoi,
moralne trulei, ratobornosti, samoprekora, samoponienja i gubitka vere u sopstvene
sposobnosti.
S druge strane, uverava nas Donald Dankins, Hemingvej uspeva da u
umetnikom delu uradi ono to ne uspeva u svom neumetnikom ivotu pokae
nezadovoljstvo postojeim stanjem stvari, pa i drutvenim konstrukcijama roda i
neravnopravnom preraspodelom uloga mukaraca i ena. Na temelju razdvajanja autora
i junaka u teorijskim promiljanjima Mihaila Bahtina, Hemingvej se ne moe izjednaiti
sa svojim junacima iz vie razloga. Osim to je autor jedan od uesnika dogaanja dela,
on je dok pie obuzet drugim i samo mehaniki sjedinjen sa stvarnim ovekom u jednu
linost. Koliko god se Hemingvej pribliio svojim junacima, on ne moe biti oni, niti se
njegovi pogledi mogu izjednaiti s njihovim pogledima. U tom smislu, optuiti autora
za mizoginiju, moralnu izopaenost, seksualnu perverziju, hladnokrvnost ili uivanje u
ubijanju, bilo bi podjednako pogreno kao i hvaliti ga zbog drugaijih vrednosti ili
osobina. S obzirom na to da je Hemingvejev svet, reima Bahtina, nezavreni dijalog,
potrebno ga je na taj nain i posmatrati.
Hemingvejeva izuzetna posveenost pisanju i kritikom promiljanju
knjievnosti odavno nije nepoznata akademskoj italakoj javnosti. Uprkos sopstvenom

456
uverenju da pisac ne treba da objanjava kako nastaje njegovo delo, Hemingvej je,
uglavnom u intervjuima, pismima ili delima dokumentarne literature (Smrt u podne,
Pokretni praznik, Zeleni bregovi Afrike) govorio o nunoj usamljenosti pisca, potrebi za
stalnim obrazovanjem i oslukivanjem drugih, moguim smetnjama procesu stvaranja,
svojoj teoriji ledenog brega, tzv. idealnom itaocu ili teini knjievne profesije uopte.
Manje su poznati, meutim, njegovi pogledi na umetniko stvaranje koji su proeti
razmiljanjima o rodu. Hemingvej je maskulinizovao pravo pisanje konstrastirajui ga s
misticizmom pisanja kao kompenzacije mukosti (erectile writing) i pravio otklon od
misterioznih, lanih i enskastih naina pisanja (Oskar Vajld, Oldus Haksli, El Greko).
Jasan primer za Hemingvejevu udnovatu spregu izmeu seksualne potencije i kreativne
sposobnosti nalazi se u njegovim direktnim poreenjima stvaralakog i seksualnog ina,
ili povezivanju kapaciteta za pisanje s mukom ejakulacijom ili enskom vodom koja
preti da se izlije. Njegova borba s viktorijanskim rodno-seksualnim dihotomijama, ali i
njegova tipino modernistika opsednutost femininim, ogleda se u dvojnosti izmeu
njegovog muki uzdranog stila i enskog oticanja emocije. Istraujui odlike tipino
mukog stila pisanja, Piter venger s pravom nalazi da Hemingvej nikada nije suzdran
u predmetu istraivanja. Osim verbalnom mualjivou njegove reenice i samo
povrinskom mukom hladnoom, Hemingvejeva dela obeleena su erupcijama emocije
i sentimentalnosti koje, ini se, postaju jo vidljivije jer su potisnute. Hemingvej uspeva
da prenese snana oseanja paradoksalno ih izostavljajui putem maskulinih rituala
neangaovane opservacije ili tzv. objektivnog prikazivanja stvari. Knjievno-estetska
vrednost Hemingvejevog dela se, izmeu ostalog, nalazi u tome to uspeva da pomiri
naizgled nepomirljivo mizoginiju ili otpor prema svetu odgovornosti koji esto
predstavljaju ene s izuzetnom sposobnou uivljavanja u enski pogled na svet.
Potpuna iskrenost i jednostavnost prave autentine borbe s bikovima, koja predstavlja
androginino spajanje matadora i bika u trenutku istine, postaje metafora za
sinestezijsko sjedinjavanje svih ula u pravom pisanju, usaglaavanje magijske
sugestivnosti pisane rei i opipljivih vrednosti.
Istraivanja kompleksnosti Hemingvejevog dela i sloenosti njegovih junaka i
junakinja ne moraju nuno ii u pravcu ispitivanja roda. Ukoliko, meutim, rod
postavimo kao glavni fokus u tumaenju, Hemingvejevo delo pokazuje veliku
prijemivost za vievekovna drutvena konstruisanja mukosti i enskosti. U skladu s

457
uverenjem Iv Kosovski Sedvik da postoji pritisak roda sve dok razmiljamo u
binarizmima zapadne patrijarhalne ideologije, proza Ernesta Hemingveja dosledno
pokuava da spozna mnogostruke naslage roda, dokui razliite reprezentacije i
samoreprezentacije roda u smislu u kom ih razume Tereza de Lauretis, odailje
nezadovoljstvo jasnim klasifikacijama roda, odbacuje ogranienja roda, pa ak ide i do
opsednutosti temama seksualne transgresije i homoseksualnosti.
Uprkos tradicionalnim ili konzervativnim tumaenjima Hemingvejevih tekstova
koja se temelje na iskljuivom pronalaenju njegovih enomrzakih tekstualnih
strategija i svesnog uestvovanja u maskulinocentrinom vladajuem
drutvenokulturnom diskursu, nae tumaenje kree od pretpostavke da Hemingvejev
fiktivni svet nije tako jednostavan kao to bi se na prvi pogled moda mogao uiniti.
Analiza bezmalo svih Hemingvejevih pojedinanih dela pokazuje da
maskulinitet nije jedan jedinstven entitet olien u tzv. pravoj mukosti, ve mnotvo
razliitih rodnih, sasvim performativnih, mogunosti i praksi. Ukoliko je rod, kao to
misli Majkl Kaufman, aktivan proces koji uvek iznova stvara rod ili nestatina forma
komunikacije sa svetom (Kaufman 1999: 64), Hemingvejevo delo pokazuje da je
odnos snaga izmeu moi i patnje na poetku XX veka poremeen, te se uz njegov
heteroseksizam barem mora govoriti o homoseksualnoj panici i homofobiji kao
odgovoru na sve vei upliv rodno-seksualnih razliitosti i nenormativnih itanja roda.
Na temelju performativne teorije Dudit Batler i njene dalje razrade u delu Tomasa
Strihaa, prava mukost u singularu ne postoji, niti se moe govoriti o bilo emu
drugom osim o pojedinanim izvoenjima mukosti, maskulinim retorikim
ritualima kojima je cilj da jedinstvenu mukost na trenutak uhvate i imenuju.
Hegemona mukost, koja poiva na istrajnim osobinama izvesne rodne muevne
sutine koja se naroito ustoliila u XIX veku, u Hemingvejevom delu uvek ide
zajedno s predstavljanjem njenog nalija u vidu muke pasivizacije ili feminizacije.
Teatralni kontekst izgradnje mukosti u Hemingvejevim proznim delima jasno ukazuje
na injenicu da su muki heroizam i ugroena mukost bliski pojmovi. Ukoliko i
pretpostavimo, kao to to ini Greg Forter, da se Hemingvejeva proza prema gubitku
hegemonog maskuliniteta odnosi s oseanjem snane melanholije, ne moemo
iskljuiti mogunost da je Hemingvej prikazao mukost kao promenljivu kategoriju
zavisnu od gestikulacionog pogleda procenjivake publike i pojedinanih inova

458
roda. S obzirom na to da je nemogue u potpunosti spoznati autorovu intenciju uz sav
italaki napor, i, u kontekstu naeg istraivanja, saznati Hemingvejeve line porive da
mukost prikae na odreene naine, njegova dela svedoe o istovremenom postojanju
hegemone i anksiozne mukosti. Ova dva tipa mukosti nisu, meutim, odvojeni
entiteti koje njegovi junaci poseduju, ve ine splet trenutnih okolnosti i izvoenja roda
unutar jednog sopstva. Ukoliko Hemingvej i jeste polno obeleavao svoje tekstove, u
neskladu s (kritikom?) preporukom Virdinije Vulf, on jeste pokazao da se moe
govoriti o izvoenjima mukosti ili enskosti, autentinim i neautentinim kopijama
originala kojeg nema, performativnim rodnim grekama i ponaanjima. Svako
nenormativno izvoenje roda Hemingvejevih junaka uspeno podriva mizogini
maizam, herojstvo, muku autonomiju, dostojanstveno podnoenje bola,
samodovoljnost ili elju za nezavisnou.
Hemingvejeva proza shvata rod kao mesto stalnog dokazivanja i pregovaranja u
vezi s njegovim konstitutivnim elementima. Mukost u Hemingvejevom delu pokazuje
se retorikim sredstvom drutveno konstruisanih izvoenja, inova i kodova u
teatralnom kontekstu pred publikom koja posmatra. Jo preciznije, mukost je diskurs i
stalno mesto subverzije samo trenutno fiksiranih drutvenih konstrukata. Samo u tom
smislu, moe se napraviti podela Hemingvejevih junaka na prave i pasivne mukarce,
hrabre vojnike ili kukavice, one koji su verbalno ili emotivno stegnuti i one koji
prekomerno misle ili brinu, seksualno ili kreativno aktivne i pasivne, heteroseksualne,
homoseksualne, homoerotine ili queer mukarce. Naglaavanjem razlike izmeu
mukaraca i ena esto se zaboravlja da maskulinitet nije jedinstven entitet i da se moe
konstituisati u mnogo razliitih vidova. Kroz prizmu istraivanja istoriara E. Antoni
Rotunda koji se naroito bavi konstrukcijom amerike mukosti od XVIII veka
naovamo, Hemingvejevi junaci su predstavnici razliitih modela maskuliniteta: tzv.
zajednika mukost u prvi plan stavlja odgovornost koju pojedinac duguje drutvu i
ulogu da bude glava kue; mukost definisana vlastitom sposobnou mukarca temelji
se na ambiciji, agresiji ili rivalstvu; strastvena ili ruzveltovska mukost kasnog XIX
veka glorifikuje nadmetanje, ilavost, upornost, fiziku spremnost i seksualnu elju
mukarca, dok istovremeno potiskuje nenost i izraavanje emocija koji sve vie postaju
enski domen ekspresivnosti. Paradoksalna situacija mukarca, meutim, nalazi se u
tome to se, kako nam pokazuje Majkl Kaufman, dokazivanje mukosti moe smatrati

459
odgovorom na strah od njenog gubitka. Suzbijanje emocije, na taj nain, dovodi do jo
vee emotivne zavisnosti mukarca ili, pak, do samomrnje, nesigurnosti i
samopotcenjivanja. U ovom kljuu, kod Hemingvejevih junaka oigledna je njihova
unienost istim oruem kojim i sprovode svoju mo. Ernest Hemingvej, tzv. Teodor
Ruzvelt amerike knjievnosti, prikazuje junake u svetlu stalne borbe izmeu
vladajueg maskuliniteta i njemu potinjenih mukosti.
Hemingvejev fiktivni svet je istaknuto patrijarhalan, ukoliko patrijarhat pre
svega razumemo u tradicionalnom smislu kao vladavinu oca, a ne kao mizoginiju ili
muku dominaciju. Oslanjajui se na stav Dudit Batler o nunosti kontekstualizacije
patrijarhata i izbegavanja njegovog univerzalnog znaenja, Hemingvejeva proza se,
osim to istrauje frojdovsku oseajnu ambivalenciju sina prema ocu, bavi pitanjem
promene uloge oca na poetku XX veka. Sredinja pozicija oinske figure i muka
vrstina u ophoenju sa sinom iz XIX veka polako se uruavaju zbog sve veeg
enskog uticaja, straha od enskosti, kako kae Robert Blaj, ali i besmislenih
drutvenih dogaaja koji rue patrijarhalni autoritet i pokazuju mu da je, reima Artura
Milera, samo senka bogova, a ne i konani autoritet. Figura oca u Hemingvejevom
delu uniena je usled razliitih faktora dominacije supruge, tj. majke, Velikog rata i
Velike depresije. Hemingvejevi junaci esto tuguju nad gubitkom apsolutnog
patrijarhalnog autoriteta i posledino idealizuju oca, u stvarnosti ili kroz seanje, biraju
alternativne patrijarhalne modele ukoliko oca nema, ili, pak, pokuavaju da se izbore s
dubokom pustoi koju im samoubistvo oca ostavlja. Istraivanja maskuliniteta
Hemingvejevog dela pokazuju kako se tu pre moe govoriti o lamentu nad gubitkom
oca, u doslovnom i metaforinom smislu, nego to se tuguje nad gubitkom normativne
muke prevlasti nad enom. ini se da se sintagma biti mukarac u Hemingvejevom
delu ne moe shvatiti statino, ve samo kao postajanje mukarcem, za razliku od
sintagme biti otac, koja pretpostavlja izvesnu vrstu sutinu. S druge strane, ukoliko
preuzmemo definiciju patrijarhata od Kejt Milet i oznaimo ga kao najrasprostranjeniju
ideologiju zapadne kulture koja mo dri u mukim rukama (Millett 2000: 25),
Hemingvejev svet se, nasuprot reputaciji koju u iroj italakoj javnosti ima, ne moe
nazvati iskljuivo patrijarhalnim. Hemingvejev patrijarhalni fiktivni svet svedoi o
enskoj potinjenosti i mukoj nadmoi, ali istovremeno vrvi od pasiviziranih
mukaraca i maskulinih ena u smislu njihovog izvoenja rodno-seksualnih uloga. ak

460
i kada grade svoj, samo kratkotrajni, eskapistiki muki svet bez ena, Hemingvejevi
muki junaci ostaju obeleeni enskim principom: kroz seanje na ene ili kroz
prisustvo femininog u sebi.
Mada u prikazivanju enskosti polaze od viktorijanske podele na anele i
demone, tipino muke fantazije o enskoj pasivnosti i servilnosti, Hemingvejeva dela
ispituju transgresivne i subverzivne modele enskosti koji za osnov ne uzimaju ensku
poziciju marginalizovane druge, koja se teorijski obrazlae u najrazliitijim
feministikim kritikama, ve voljnu performativnost mimikrije Lis Irigaraj i trenutke
kada ena smiljeno preuzima nametnutu enskost da bi razotkrila mehanizme koji je
tlae. Hemingvejeve junakinje se svesno poigravaju tipino enskim sterotipima (duga
kosa, ednost, histerija, zadovoljenje mukarca, podstrek mukoj kreativnosti ili
seksualnosti, tradicionalno vienje braka) i stvaraju prostor u kome postaju njihova
izvitoperena suprotnost. Problem je, meutim, u tome to Hemingvej ensku subverziju
i dalje, ini se, smatra nepoeljnim vidom izvoenja enskog roda, s obzirom na to da su
seksualno ili kreativno osloboene ene u njegovom delu esto saterane u skueni
prostor hotelskih soba, ili javni prostor izvoenja enske histerije i ludila, sasvim u
skladu s tipizacijom enskosti o kojoj govore Adrijen Ri, Sandra Gilbert i Suzan
Gubar. Alternativni modeli enskosti u Hemingvejevom delu ne postoje kako bi ukazali
na buduu, dugo oekivanu promenu drutvenokulturnih struktura roda i situaciju u
kojoj ena nee biti ogledalo mukarca, ve, ini se, kako bi pokazali da je tradicionalno
drutvo umnogome uruilo jasne standarde na kojima je dugo poivalo.
Teatralnost enske pozicije Hemingvejevih junakinja, meutim, dovodi do
stalne mogunosti inverzije viktorijanskog rodnog binarizma, i, u tom smislu,
Hemingvejevi itaoci jesu svedoci razliitih izvoenja prave i neprave enskosti.
Sloenost njegovih junakinja se dodatno komplikuje u trenucima kada se Hemingvejev
pogled saobraava sa enskim pogledom na svet i dostie nivo delimine ili potpune
identifikacije. Konflikt ene zatoene svojom enskom situacijom, ili reima Beti
Fridan, mistikom enstvenosti, Hemingvej verno prikazuje mada ga ne razreava.
Ali, reenje ne nude ni feministike kritiarke (Dudit Feterli, Kejt Milet) koje se bave
razotkrivanjem mizoginih elemenata u delima mukih autora i zahtevaju da se prui
otpor procesu imaskulinizacije. Do promene patrijarhalne matrice seksualne politike
doi e, meutim, kao to predlae savremena feminsitika teoretiarka bel huks, samo

461
onda kada se i mukarci budu ukljuili u borbu za jednakost polova, i kada se
podjednako mukarci i ene budu otvorili ka veem razumevanju i toleranciji za
razliite polove i rodove. Imajui u vidu injenicu da u Hemingvejevom delu postoji
samo jedan brani par koji uspeva da izbegne polno-rodnu nejednakost (Hari i Mari
Morgan u romanu Imati i nemati), kao i da je komunikacija izmeu Hemingvejevih
mukih i enskih protagonista oteana ili sasvim onesposobljena, Hemingvej, po
svemu sudei, ne smatra da je izjednaenje mukih i enskih rodnih uloga mogue na
poetku i sredinom XX veka.
Tradicionalna kritika Hemingvejevog dela dosledno se dri viktorijanskog
enskog binarizma u tumaenju, tj. podele Hemingvejevih junakinja na kune anele i
ene-demone. S jedne strane, ona o njima govori kao o krotkim instrumentima u rukama
mukaraca, samonegirajuim bolniarkama, prelepim i nezrelim erkama, nevinim
ogledalima za mukarce, a s druge kao o destruktivnim i nihilistikim enama, stranim
majinskim figurama ili ajkulama, veticama i ukopiteljkama. Uprkos privlanosti
ovakvih tumaenja, Hemingvejeve heroine se pokazuju sloenim figurama, i, kako kae
Bikford Silvester, esto bezrazlono oklevetanim (Sylvester 1986: 73). Tumaenje
Hemingvejevog dela mora poi od pretpostavke o viktorijanskom dvojakom shvatanju
ene, ali i dopustiti mogunost da Hemingvej u prikazivanju junakinja koristi
dominantnu kulturu i istovremeno problematizuje rod. Premda su Hemingvejeve
junakinje konano ambivalentne, pre nego tipino viktorijanske ene, one jesu uvek
prikazane u odnosu na mukarca i u poreenju s njim mukarac je merilo njihove
enskosti ili mukosti. Njihov konani autoritet, meutim, ini se da je sam Hemingvej,
imajui u vidu simpatiju s kojom prikazuje izvesne drutveno marginalizovane ili
prognane antitipove (prostitutka), i prezir koji pokazuje prema drutveno prihvaenim
oblicima enskosti (majka). Hemingvejeve junakinje su beskrajno zanimljive, nipoto
jednoline, s obzirom na to da su njihove reprezentacije i samoreprezentacije roda
fluidne i promenljive.
Hemingvejeve konstrukcije mukosti i enskosti oslanjaju se na koncept
drutvene izgradnje i medikalizacije antitipova. Frojdova istraivanja o drutvenom
potiskivanju seksualnih nagona i kreiranju tzv. abnormalnosti nalazi odjeka u teorijskim
promiljanjima Miela Fukoa koji govori o kontradiskursu i drutveno nepodobnim
diskurzivnim praksama. Po njemu, drutvo XIX veka postepenom kriminalizacijom i

462
medikalizacijom zabranjenih postupaka stvara posebne forme identiteta ili vrste. Poto
zakon regulie sve drutvene kategorije, periferne seksualnosti bivaju pripojene bolesti,
perverziji ili seksualnoj neregularnosti. Dalje razvijanje ovih ideja u okviru
antropologije, istraivanja maskuliniteta ili queer teorije (Meri Daglas, Dord Mose,
Angus Maklaren) pokazuje da heteronormativnost konstituie heteroseksualnost kao
prirodnu i normalnu vrstu seksualnosti. Imajui to u vidu, Hemingvejevo delo istrauje
perverziju kao drutvenu transgresiju, seksualne devijantnosti, koncept seksualne
higijene i istoe, abnormalne opasne prostore koji prete da podriju normative drutva.
Norma kao hegemoni diskurs moi definie sebe pre u smislu ta ona nipoto nije, nego
u smislu nedvosmislenog ozakonjenja ta jeste. Hemingvejeva proza balansira izmeu
stereotipnih predstava prave mukosti/enskosti i njene subverzije. Na tragu queer
studija (mada u potpuno drugaijem drutveno-istorijskom kontekstu od poslednje
decenije XX veka), Hemingvejevo delo, neopremljeno teorijama koje su od poetka XX
veka do danas nastale, pretpostavlja raskid s tradicionalnim modelima roda i
seksualnosti, podriva tzv. prirodne kategorije i razobliuje znaenja stabilnih mukih i
enskih identiteta, prevashodno kroz ispitivanje queer seksualnosti, muke
homoseksualnosti i lezbejske ljubavi, homoerotinosti, perverzija, incesta, fetiizma,
mukog mazohizma, androginije i queer porodica. S tim u vezi, Hemingvejev junak
moe predstavljati jedan tip queer heteroseksualnog mukarca (the Homo Americanus)
koji stoji van heteronormativne konstrukcije mukosti i koji bi mogao da podrije
tradicionalnu sliku heteroseksualnog maskuliniteta. Hemingvej predstavlja muki rodni
identitet kao krajnje arbitrarno znaenjsko polje zavisno od trenutnog kulturnog
konteksta. Imajui, takoe, u vidu da su antitipovi marginalizovani i na osnovu
kriterijuma rase, Hemingvejevo delo pokazuje interesovanje za rasnog drugog,
olienog, pre svega, u Jevrejima, afrikim crncima ili Indijancima. Mada
rekonceptualizuje svoj prvobitni beli maskulinizam pedesetih godina prolog veka,
Hemingvejevo slikanje druge nebele rase zasniva se na konceptima kulturne neistoe,
izopaenosti i seksualne razlike.
U izvesnom smislu, sve to bismo rekli za Hemingveja sadri klicu svoje
suprotnosti. Njegovi junaci i junakinje preuzimaju na sebe razliite performativne
strategije kojima destabilizuju normativne i tradicionalne muke i enske uloge. Kao to
nam pre svih pokazuje feministika kritika, oduvek je bilo opasno kada mukarac ili

463
ena prekorae normativni prag dopustljivosti. Ne moemo oekivati da se vievekovna
izgradnja mukosti i enskosti, a naroito njihovo institucionalno utemeljenje u XIX
veku, s lakoom prenebregne ni danas, a svakako ne poetkom XX veka kada je dolo
do prekida sa seksualnim inhibicijama i tabuima, ukoliko ne i do prave seksualne
revolucije, koja bi da se dogodila, kao to misli Kejt Milet, potpuno sruila patrijarhat i
ideologiju muke nadmoi. Paradoks same feministike kritike je u tome to
insistiranjem na enskoj razlici doprinosi daljem produbljivanju enske drugosti i
potlaenosti. Uz to, nema naina da se sa sigurnou utvrdi da li Hemingvej podrava
obespravljenost ena ukoliko o njoj progovara u svom delu. Hemingvejeva dela
problematizuju sintagmu biti mukarac/ena na taj nain to umesto konanih
odgovora i rigidnih granica identiteta postavljaju pitanje postajanja
mukarcem/enom kroz naglasak na konceptu rodne fluidnosti, performativnosti,
ambivalentosti i nejasnosti. Prisustvo rodno obeleenog drugog u Hemingvejevim
junacima ne moe se u potpunosti objasniti borbom samog Hemingveja sa enskim u
sebi kao to pretpostavlja Mark Spilka. Hemingvejevi junaci i junakinje prihvataju
drugo u sebi jedino ukoliko prihvate svoje queer sopstvo koje istovremeno uva
normativni ideal, ali i njegovu subverziju. Dvostrukost Hemingvejeve vizije, ili stalnog
obitavanja izmeu elje za ouvanjem i ruenjem tradicije, temelji se prevashodno na
jakom, svesnom ili nesvesnom, oseanju prisustva tueg u sebi koje moe biti
prihvaeno ili ne. U skladu s uverenjem Miela Fukoa da je mo sveproimajua sila
koja podjednako obuhvata vladajue i marginalizovane diskurse, to drugo progovara u
okviru strategija borbi protiv razliitih oblika institucionalizacije uz stalnu mogunost
preokretanja odnosa moi. Pravi mukarac ili prava ena, stoga, u Hemingvejevom delu
ne postoje, osim u trenutnim izvoenjima roda.
Rod je u Hemingvejevom delu uvek usko vezan sa smru i izrazom nemoi da se
nadvlada prolaznost. Po Hemingveju, sutinska tragedija oveka nalazi se u njegovom
gubitku centra ili celovitosti. Tipino modernistika sumnja u postojani identitet
pojedinca, fragmentarnost modernog oveka i ambivalentnost seksualnog identiteta
upuuju na konanu, rodnu i drugu, raspoluenost Hemingvejevih junaka. Istraivanja
roda u Hemingvejevom delu deo su njegovog konstantnog istraivanja istine i
samospoznaje. injenica da su njegovi junaci i junakinje obeleeni spoljanjom ili
unutranjom ranom ne ukazuje samo na gubitak autoritativne mukosti i gubitak rodnog

464
identiteta. Njihov bol izazvan sopstvenim seksualnim neredom, kastracijom ili
amputacijom, govori u prilog tome da Hemingvejev svet udi za celovitim jedinstvom i
jedinstvenim identitetom uprkos svemu. Smrt se u Hemingvejevom delu moe smatrati
jedinim konanim izvoenjem roda, imajui u vidu da je izvesna, ali i da je vano kako
se do nje dolazi.
Kritika tumaenja Hemingvejevog dela su od samog poetka ambivalentna i
vremenom se sve vie dele na tzv. tradicionalna i revizionistika, mada se opseg i teme
njihovog interesovanja esto ne razlikuju. Ve od objavljivanja Hemingvejevih prvih
pria i pesama dvadesetih godina prolog veka, kritika je paralelno obojena izrazito
negativnim ili pozitivnim tonom. Pozitivna kritika se uglavnom zasniva na isticanju
velianstvenog Hemingvejevog knjievnog dara i posebno istananog senzibiliteta, dok
negativna kritika naglaava nemogunost razlikovanja autora od njegovih junaka, kao i
nemoralnost ili nihilizam Hemingvejeve vizije. S jedne strane, govori se o blistavosti
Hemingvejevih rei (Ford 2005: 79), njegovoj osetljivosti bez premca (Wilson 2008:
47), a s druge o tome kako je Hemingvej zamoran, mrzak, zbunjen, uplaen i dosadan
ovek koji se nalazi u stalnoj paninoj potrazi za sopstvenom slikom (Howe 2008:
3940). Ne bi bilo mogue nabrojati sve varijante ove dve struje u Hemingvejevim
tumaenjima, a da se pritom o tome ne napie zaseban rad. Ono to je, meutim, vano
jeste da ono to je danas ostalo u Hemingvejevim tumaenjima nije izgubilo gotovo
nita od istog tog kritikog ara kojim su se zanosili jedni i drugi Hemingvejevi itaoci.
Od dvadesetih pa sve do pedesetih godina XX veka osea se, takoe, veliki uticaj
biografizma u tumaenju Hemingvejevog dela, toliko dominantan da savremena kritika
i u drugoj deceniji XXI veka, na poslednjoj konferenciji Hemingvejevog drutva 2014.
godine, ima potrebu da oslobaa Hemingveja od biografskih okova (Hari Stounbek).
Kako su za Hemingvejevog ivota izvesni kritiari poeli da vae za autoritete
Hemingvejevog dela kojima se verovalo (Lesli Fidler, Edmund Vilson, Metju Kauli,
Filip Jang, Karlos Bejker, Toni Taner), Hemingvejevo delo dugo je bilo obeleeno
odgonetanjem razloga njegovog postojanja (teorije rane ili trauma, heroizam,
klasifikacije mukih junaka). Uvid u kritiku recepciju Hemingvejevog dela koju je
sakupio Defri Mejers pokazuje da se malo ta promenilo posle Hemingvejevog
samoubistva, ukoliko se akcenat na vezi izmeu njegove osetljive vizije i psihopatije

465
nije poveala (Meyers 2005a: 427). 799 Novija Hemingvejeva kritika, meutim, naroito
od sve popularnijih gender i queer studija osamdesetih godina prolog veka, u velikoj
meri ispituje rod u Hemingvejevom delu, ali istovremeno pravi otklon od ranijih
konzervativnijih tumaenja. Meu kritiarima iji sun am uvidi bili dragoceni
ubrajamo: Tomasa Strihaa, Aleksa Vernona, Skota Donaldsona, Mark Spilku,
Donalda Dankinsa, Karla Ibija, D. Derald Kenedija, Riarda Fantinu, Roberta
Fleminga, Toma Onderdonka, Dona Baka, arlsa Nolana Mlaeg, Roberta Skoulsa i
druge. Njihova posveenost raskrinkavanju Hemingvejevog mao mita i monolitne
mukosti njegovog dela bila je veliki podstrek za nau analizu, istovremeno nam
ukazavi na pravac koji treba slediti u daljem produbljivanju mnogostrukosti
Hemingvejeve vizije.
Istraivanje Suzan Bigel pokazuje kako se, od sedamnaest ena koje su pisale o
Hemingveju deset godina posle njegove smrti, samo jedna ena na postdiplomskim
studijama 1968. godine bavila Hemingvejevim junakinjama i usudila da se usprotivi tzv.
mukom fokusu mukih kritiara. Broj Hemingvejevih kritiarki se sedamdesetih
godina udvostruio, ponovo udvostruio posle objavljivanja Rajskog vrta 1986. godine,
i danas ini jednu treinu Hemingvejeve kritike (Beegel, prema Broer and Holland
2002: ix). Danas, u drugoj deceniji XXI veka, Hemingvejev lik i delo ponovo postaju
predmet istraivanja ena knjiga Pariska ena (The Paris Wife, 2011) Pole Maklejn
(Paula McLain) bila je vie od trideset nedelja na bestseler listi Nju Jork Tajmsa
(Sinclair 2012: 119). Pokuavajui da u intervjuu, koji je vodila Gejl Sinkler, objasni
razloge popularnosti ovog romana, ova autorka kae da je veliki izazov pisati o
Hemingveju imajui u vidu da je sebe namerno izlagao ispitivanjima i napadima
(ibid., 124).
Meu Hemingvejevim kritiarkama ijim analizama najvie dugujemo nalaze se:
Debra Modelmog, Rena Sanderson, Sandra Spanije, Ejmi Strong, Ira Eliot, Nensi
Komli, Linda Paterson Miler, Gejl Sinkler, Liza Tajler, En Patnam, Suzan Bigel, Hilari
Dastis, Linda Vagner-Martin i druge. S obzirom da u radu stavljamo naglasak na
performativnost rodnih identiteta Hemingvejevih junaka i junakinja, i istovremeno
zastupamo stanovite Hemingvejevog konstruktivistikog pristupa, ili barem meavine

799
Tumaenje Dona Apdajka povodom objavljivanja Hemingvejevog romana Ostrva u struji 1970.
godine.

466
esencijalizma i konstruktivizma u graenju njegovih likova, bilo je potrebno uvaiti
savremenu, prevashodno angloameriku, kritiku u naem tumaenju, i suprotstaviti je s
tzv. tradicionalnom koja se temama roda nije bavila ukoliko izuzmemo stroga
razvrstavanja i podele Hemingvejevih mukih i enskih likova. Svaka dalja analiza
Hemingvejeve proze danas nuno kree s tumaenjem na temelju uvida o njenoj
vieznanosti, raznovrsnosti i bogatstvu ispitivanja razliitih izvoenja roda i
seksualnosti, drutvene norme i njene subverzije.
Sedamdesetih godina prolog veka, kada se sve vie razvija svest o odnosu
izmeu knjievnosti i ivota, a naroito knjievnosti i iskustva itateljki, feministika
kritika se uglavnom bavi enskim stereotipima u pisanju mukih pisaca. Feministkinje
su Hemingveja itale kao mizoginog autora, i, premda im to nije bila namera, u velikoj
meri du doprinele revitalizaciji njegove knjievnosti. Dudit Feterli Hemingvejeve
junakinje smatra odrazom muke psihologije i fantazije, pasivnim predmetom
romantine ljubavi koja ih dri u jo nepovoljnijem poloaju. Ova feministika
kritiarka smatra da je amerika knjievnost proeta mukom pristrasnou, a itateljke
otuene od sopstvenog iskustva jer su imaskulinizovane mukim tekstovima. Ukoliko je,
meutim, pravo feministiko itanje ono koje se temelji na otporu rodnom binarizmu i
zaboravljanju (enskog) pola pri itanju, Dudit Feterli ne zaboravlja ni svoj ni
Hemingvejev pol/rod. Pravo pruanje otpora maskulinocentrinoj knjievnosti, kao i
preuzimanje kontrole nad procesima itanja, moralo bi poeti od privremene suspenzije
sopstvenog i tueg/pievog pola i krenuti putem otkrivanja razliitih slojeva smisla
knjievnog dela. Hemingvejeva izrazito maskulina poza, ivotni stav i muevne persone
koje je dosledno gradio, esto predstavljaju prepreku pravom, tj. neostraenom, itanju
njegove proze. Ukoliko pogledamo preko mizogine maske i ne dozvolimo joj da naim
itanjem Hemingveja dominira, postaemo, u stvari, itateljke koje pruaju otpor.
Preispitivanje stereotipnih reprezentacija i samoreprezentacija roda u Hemingvejevom
delu pokazuje da se tu esto moe govoriti o skrivenom feministikom protestu. Za
razliku od otvorenog besa Kejt Milet koji je pokuao da razotkrije patrijarhalne
strukture koje enu kroz istoriju dre u potlaenom poloaju, Hemingvejeva borba sa
strogim rodnim dihotomijama zasniva se na diskursa moi (belog, kanonizovanog
amerikog pisca), ali zbog toga nije manje prisutna. Izvesna Hemingvejeva anksioznost,
transponovana iz ivota u delo, unekoliko je prouzrokovana pritiskom normativne

467
zapadne mukosti koji je snano oseao. Hemingvej je, u izvesnom smislu, bio
imaskuliniziran svojim sopstvenim imidom i tekstovima. Otuda i dominacija njegove
tzv. unutranje intertekstualnosti, upuenosti na sopstvena dela, dijalog sa samim
sobom, razgovor i pregovaranje o pravoj mukosti od prvih do posthumno objavljenih
proznih dela. Hemingvejeve prie skrivaju tehniku kojom se od itaoca/itateljke
povremeno trai da interpretira tekst na temelju njegove teorije ledenog brega, ironije ili
humora. Metonimijski kvalitet Hemingvejevih dela otkriva putokaze koje treba slediti
kako bi se popunile praznine u tekstu.
Hemingvejeva proza, izmeu ostalog, predstavlja kontinuirano, sasvim
specifino, ispitivanje roda koje se uvek nalazi u saglasju s istraivanjem sutinske
ogoljenosti oveka i njegove raspoluenosti. U skladu sa stavom Toril Moi da na
pitanje o politikoj, etikoj ili egzistencijalnoj vrednosti neijeg dela ne mora da postoji
samo jedan odgovor (Moi 2002: 184), Hemingvejevo delo pokazuje svu nestabilnost i
neuhvatljivost koncepata, maskulino, feminino i queer. Ernest Hemingvej je imao jasan
stav da knjievna dela svoju svrhu ostvaruju pomou itaoevog ina posmatranja, a ne
njegovih objanjenja ili disertacija.
Debra Modelmog istie da Hemingveju, knjievnoj kultnoj linosti s izrazito
mao reputacijom, sigurno nije bilo lako da osamdesetih godina XX veka objavi roman
Rajski vrt u trenutku represivnih napada na nenormativna rodna i seksualna ponaanja
(Moddelmog 2010: 148).800 Karl Ibi, takoe, naglaava da je tenzija izmeu privatnog i
javnog Hemingveja, tj. pisca i zvezde, oduvek bila centralno pitanje Hemingvejeve
kritike, kao i u njegovo vreme (Eby 2010: 149). Piev imid bio je, ini se oduvek,
zasnovan na mizoginiji i hipermaskulinitetu, ali ne treba izgubiti iz vida da je popularna
reprezentacija Hemingveja takoe drutveno izgraena. Sledei konstruktivistiku nit
promiljanja o rodu, granice rodnog identiteta morale bi biti barem vie iluzorne nego
to nam se na prvi pogled ini, ukoliko se uopte mogu jasno odrediti. Ukoliko je jedna
od funkcija knjievnosti da podstakne itaoce da sebe pogledaju tuim oima,
Hemingvej se pribliava slici pisca koji doprinosi istraivanjima roda i seksualnosti
tonom koji konstantno pokuava da se od viktorijanskog naslea odvoji i priblii
otvorenijim tumaenjima.

800
Debra Modelmog objanjava da osamdesete godine XX veka jesu bile liberalnije od dvadesetih, ali se
homoseksualnost ili sodomija i dalje nisu smatrale normalnima.

468
 S obzirom na to da nijedna teorija ne bi bila dovoljna da opie svu kompleksnost
Hemingvejevog dela, na pravom smo putu ukoliko smo uspeli da itanjem
Hemingvejeve proze iz ugla teorija roda i razlike ukaemo na novog Hemingveja,
podrijemo njegovu mizoginu i hipermaskulinu javnu predstavu, i istovremeno skrenemo
panju na injenicu da je proza Ernesta Hemingveja pravi dar itaocima (Gordimer
1999: 99).

469
LITERATURA

I Primarni izvori

1. Hemingway, E. (ed. Carlos Baker). Selected Letters 19171961. New York:

Charles Scribners Sons, 1981.
2. Hemingway, E. (ed. Larry W. Phillips). On Writing. New York: Scribner, 2004.
3. Hemingway, E. (ed. Patrick Hemingway). True at First Light. London: Arrow
Books, 2004.
4. Hemingway, E. (eds. Robert W. Lewis and Robert E. Fleming). Under
Kilimanjaro. Kent, Ohio: The Kent State University, 2005.
5. Hemingway, E. A Farewell to Arms. London: Vintage Books, 2005.
6. Hemingway, E. A Moveable Feast. London: Arrow Books, 2004.
7. Hemingway, E. Across the River and into the Trees. London: Arrow Books,
2004.
8. Hemingway, E. Dangerous Summer. London: Hamish Hamilton Ltd., 1985.
9. Hemingway, E. Death in the Afternoon. London: Arrow Books, 2004.
10. Hemingway, E. Fiesta: The Sun Also Rises. London: Arrow Books, 2004.
11. Hemingway, E. For Whom the Bell Tolls. London: Arrow Books, 2004.
12. Hemingway, E. Green Hills of Africa. London: Arrow Books, 2004.
13. Hemingway, E. Islands in the Stream. New York: Charles Scribners Sons,
1970.
14. Hemingway, E. Ten Poems. <www.rpo.library.utoronto.ca/poet/154.html>
<www.momentswithpoetry.blogspot.com> 17.01.2011.
15. Hemingway, E. The Complete Short Stories of Ernest Hemingway The Finca
Viga Edition. New York: Scribner, 2003.
16. Hemingway, E. The Fifth Column and Four Stories of the Spanish Civil War.
New York: Charles Scribners Sons, 1969.
17. Hemingway, E. The Garden of Eden. New York: Scribner, 2003.

470
18. Hemingway, E. The Lady Poets with Foot Notes.
<http://www.poetryfoundation.org/harriet/2012/05/the-ladies-behind-
hemingways-the-lady-poets-with-foot-notes/> 15.03.2014.
19. Hemingway, E. The Old Man and the Sea. Oxford: Heinemann Educational
Books Ltd., 1977.
20. Hemingway, E. The Torrents of Spring. London: Arrow Books, 2006.
21. Hemingway, E. To Have and Have Not. London: Arrow Books, 2004.

II Sekundarna literatura

1. Adair, W. For Whom the Bell Tolls and The Magic Mountain: Hemingways
Debt to Thomas Mann. In: Twentieth Century Literature, Vol. 35, No. 4, 1989,
429444.
2. Adair, W. The Sun Also Rises: A Memory of War. In: Twentieth Century
Literature, Vol. 47, No. 1, 2001, 7291.
3. Adams, R. P. Sunrise Out of the Wasteland. In: Nagel, J. (ed.). Critical Essays
on Ernest Hemingways The Sun Also Rises. New York: G. K. Hall & Co.,
1995, 5362.
4. Aldridge, J. W. Afterthoughts on the Twenties and The Sun Also Rises. In:
Wagner-Martin, L. (ed.). New Essays on The Sun Also Rises. New York:
Cambridge University Press, 1987, 109129.
5. Aldridge, J. W. Chapter III: Hemingway Nightmare and the Correlative of
Loss. In: Aldridge, J. W. After the Lost Generation: A Critical Study of the
Writers of Two Wars. New York: McGraw-Hill Book Company, Inc., 1951, 23
43.
6. Allen, W. Tradition and Dream: The English and American Novel from the
Twenties to Our Time. London: Phoenix House, 1964.
7. Altman, M. Posthumous Queer: Hemingway Among Others. In: The
Hemingway Review, Vol. 30, No. 1, 2010, 129141.
8. Altman, M. Simone de Beauvoir and Lesbian Lived Experience. In: Feminist
Studies, Vol. 33, No. 1, 2007, 207232.

471
9. Armengol-Carrera, J. M. Race-ing Hemingway: Revisions of Masculinity and/as
Whiteness in Ernest Hemingways Green Hills of Africa and Under
Kilimanjaro. In: The Hemingway Review, Vol. 31, No. 1, 2011, 4361.
10. Armstrong, N. What Feminism Did to Novel Studies. In: Rooney, E. (ed.). The
Cambridge Companion to Feminist Literary Theory. Cambridge: Cambridge
University Press, 2006, 99118.
11. Aronowitz, S. My Masculinity. In: Berger, M. et al. (eds.). Constructing
Masculinity. New York & London: Routledge, 1995, 307320.
12. Ashcroft, B. et al. Key Concepts in Post-Colonial Studies. London & New York:
Routledge, 2001.
13. Backman, M. Hemingway: The Matador and the Crucified. In: Litz, A. W. (ed.).
Modern American Fiction: Essays in Criticism. New York: Oxford University
Press, 1963, 201214.
14. Bahtin, M. (V. N. Voloinov). Frojdizam kritika studija. Beograd: Logos,
2009.
15. Bahtin, M. Autor i junak u estetskoj aktivnosti. Novi Sad: Bratstvo-Jedinstvo,
1991.
16. Bahtin, M. Kratki tekstovi (prev. Milica Nikoli). u: Trei program, Broj 9295,
1992, 340375.
17. Bahtin, M. Retorika po meri svoje laljivosti; ovek u ogledalu; Ka pitanjima
samosvesti i samoocene (prev. Duan Radunovi). u: Istonik asopis za veru i
kulturu, Broj 42, 2002, 2641.
18. Bahtin, M. Umetnost i odgovornost (prev. Mirjana Grbi). u: Istonik asopis
za veru i kulturu, Broj 81/82, 2012, 529.
19. Bak, J. S. Homo Americanus Ernest Hemingway, Tennessee Williams, and
Queer Masculinities. Madison: Fairleigh Dickinson University Press, 2010.
20. Baker, C. Hemingway: The Writer as Artist. Princeton, New Jersey: Princeton
University Press, 1956.
21. Baker, C. The Moral and the Neurotic Are Two Sets of Characters in The Sun
Also Rises. In: Bryfonski, D. (ed.). Male and Female Roles in Ernest
Hemingways The Sun Also Rises. Detroit: Greenhaven Press, 2008, 4859.

472
22. Baker, C. The Way It Was. In: Bloom, H. (ed.). Modern Critical Views: Ernest
Hemingway. The USA: Chelsea House Publishers, 1985, 85106.
23. Baker, C. Twenty-Eight Years of a Hemingway Classic. In: Brown, F. (ed.).
Highlights of Modern Literature. New York: The New American Library, A
Mentor Book, 1954, 106109.
24. Baker, S. Frederic Henry and the Undefeated. In: Bloom, H. (ed.). Blooms
Modern Critical Interpretations: Ernest Hemingways A Farewell to Arms.
New York: Infobase Publishing, 2009, 5570.
25. Bara, S. Nova ena kao medijski konstrukt i knjievni lik: Stvaranje
feministikog mita. u: Knjievna istorija asopis za nauku o knjievnosti, XLV
2013, 151. Beograd: Institut za knjievnost i umetnost, 733754.
26. Barlowe, J. Engendering Hemingway: Hemingway The Postwar Years and the
Posthumous Novels by Rose Marie Burwell. In: NOVEL: A Forum on Fiction,
Vol. 30, No. 1, 1996, 138140.
27. Barlowe, J. Hemingways Gender Training. In: Wagner-Martin, L. (ed.). A
Historical Guide to Ernest Hemingway. Oxford & New York: Oxford University
Press, 2000, 117153.
28. Barlowe, J. Re-Reading Women II: The Example of Brett, Hadley, Duff, and
Womens Scholarship. In: Broer, L. R. and Holland, G. (eds.). Hemingway and
Women: Female Critics and the Female Voice. Tuscaloosa and London: The
University of Alabama Press, 2002, 2332.
29. Bartley, W. W. Wittgenstein and Homosexuality. In: Salmagundi, No. 58/59,
1983, 166196.
30. Baskett, S. S. The Education of Jake Barnes. In: Bryfonski, D. (ed.). Male and
Female Roles in Ernest Hemingways The Sun Also Rises. Detroit:
Greenhaven Press, 2008, 7990.
31. Beaver, J. Technique in Hemingway. In: College English, Vol. 14, No. 6,
1953, 325328.
32. Beegel, S. F. Conclusion: The Critical Reputation of Ernest Hemingway. In:
Donaldson, S. (ed.). The Cambridge Companion to Hemingway. Cambridge:
Cambridge University Press, 1996, 269299.

473
33. Beegel, S. F. Editorial: A Foolish Consistency, Hobgoblins, and the Need for
Standard Abbreviations of Hemingway Works. In: The Hemingway Review, Vol.
31, No. 1, 2011, 120123.
34. Beegel, S. F. Eye and Heart: Hemingways Education as a Naturalist. In:
Wagner-Martin, L. (ed.). A Historical Guide to Ernest Hemingway. Oxford &
New York: Oxford University Press, 2000, 5392.
35. Beegel, S. F. Howard Pyles Book of Pirates and Male Taciturnity in
Hemingways A Days Wait. 1993. <http://findarticles.com/p/articles/
mi_m2455/is_n4_v30/ai_14762851/> 12.11.2009.
36. Beegel, S. F. Interview On Riding Off into the Sunset and into New
Territories. In: The Hemingway Newsletter Publication of the Hemingway
Society, No. 65/66, 2013-2014, 45.
37. Beegel, S. F. Santiago and the Eternal Feminine: Gendering La Mar in The Old
Man and the Sea. In: Broer, L. R. and Holland, G. (eds.). Hemingway and
Women: Female Critics and the Female Voice. Tuscaloosa and London: The
University of Alabama Press, 2002, 131156.
38. Bell, M. Pseudoautobiography and Personal Metaphor. In: Bloom, H. (ed.).
Blooms Modern Critical Interpretations: Ernest Hemingways A Farewell to
Arms. New York: Infobase Publishing, 2009a, 95110.
39. Bell, M. Review: Hemingway Redux. In: Modern Philology, Vol. 90, No. 2,
1992, 226242.
40. Bell, M. The Metaphysics of Modernism. In: Levenson, M. (ed.). The
Cambridge Companion to Modernism. Cambridge: Cambridge University Press,
2009b, 932.
41. Bennett, W. Character, Irony, and Resolution in A Clean Well-Lighted Place.
In: American Literature, Vol. 42, No. 1, 1970, 7080.
42. Bennett, W. Thats Not Very Polite: Sexual Identity in The Sea Change. In:
Beegel, S. F. (ed.). Hemingways Neglected Short Fiction: New Perspectives.
Tuscaloosa, AL: University of Alabama Press, 1991, 225245.
43. Benson, J. J. Ernest Hemingway: The Life as Fiction and the Fiction as Life. In:
American Literature, Vol. 61, No. 3, 1989, 345358.

474
44. Benson, J. J. Hemingway: The Writers Art of Self-Defense. Minneapolis:
University of Minnesota Press, 1969a.
45. Benson, J. J. Literary Allusion and the Private Irony of Ernest Hemingway. In:
Pacific Coast Philology, Vol. 4, 1969b, 2329.
46. Bercovitch, S. War and the Novel: From World War II to Vietnam. In:
Bercovitch, S. The Cambridge History of American Literature, Volume 7, Prose
Writing, 19401990. Cambridge: Cambridge University Press, 1999, 103134.
47. Berman, R. Hemingways Plain Language; Hemingways Limits. In: Berman, R.
Fitzgerald Wilson Hemingway: Language and Experience. Tuscaloosa and
London: University of Alabama Press, 2003, 75100.
48. Berman, R. Modernity and Progress Fitzgerald, Hemingway, Orwell.
Tuscaloosa: The University of Alabama Press, 2005.
49. Bhabha, H. K. Are You a Man or a Mouse?. In: Berger, M. et al. (eds.).
Constructing Masculinity. New York & London: Routledge, 1995, 5765.
50. Blair Bonds, P. Hemingway, Gender Identity, and the Paris 1922
Apprenticeship. In: The Hemingway Review, Vol. 29, No. 1, 2009, 123133.
51. Blake, W. (ed. Dr Bruce Woodcock). The Selected Poems of William Blake.
London: Wordsworth Editions Limited, 2000.
52. Bloom, H. Introduction. In: Bloom, H. (ed.). Modern Critical Views: Ernest
Hemingway. The USA: Chelsea House Publishers, 1985, 15.
53. Bluefarb, S. The Search for the Absolute in Hemingways A Clean, Well-
Lighted Place and The Snows of Kilimanjaro. In: The Bulletin of the Rocky
Mountain Modern Language Association, Vol. 25, No. 1, 1971, 39.
54. Bly, R. The Sibling Society. New York: Vintage Books, 1996.
55. Bocaz, S. H. El Ingenioso Hidalgo Don Quijote de la Mancha and The Old
Man and the Sea: A Study of the Symbolic Essence of Man in Cervantes and
Hemingway. In: The Bulletin of the Rocky Mountain Modern Language
Association, Vol. 25, No. 2, 1971, 4954.
56. Bode, C. (ed.). American Perspectives: The United States in the Modern Age.
Washington: Forum Reader Series, 1992.
57. Bodler, . Strvina. u: Bodler, . Poezija Proza Vetaki rajevi. Novi Sad:
Svetovi, 1991, 4345.

475
58. Bradbury, M. The Modern American Novel. Oxford & New York: Oxford
University Press, 1992.
59. Brajovi, T. Oblici modernizma. Beograd: Drutvo za srpski jezik i knjievnost
Srbije, 2005.
60. Brand, A. Far from Simple: The Published Photographs of Death in the
Afternoon. In: Mandel, M. B. (ed.). A Companion to Hemingways Death in the
Afternoon. New York: Camden House, 2004, 165187.
61. Brandt, K. K. and Renfroe, A. M. Intent and Culpability: A Legal Review of the
Shooting in The Short Happy Life of Francis Macomber. In: The Hemingway
Review, Vol. 33, No. 2, 2014, 829.
62. Brecht, B. A Short Organum for the Theatre. In: Willett, J. (ed.). Brecht on
Theatre The Development of an Aesthetic. New York: Bloomsbury Methuen
Drama, 2013a, 179205.
63. Brecht, B. On Gestic Music. In: Willett, J. (ed.). Brecht on Theatre The
Development of an Aesthetic. New York: Bloomsbury Methuen Drama, 2013b,
104106.
64. Brecht, B. On the Use of Music in an Epic Theatre. In: Willett, J. (ed.). Brecht
on Theatre The Development of an Aesthetic. New York: Bloomsbury
Methuen Drama, 2013c, 8490.
65. Bredendick, N. Qu tal, hombre, qu tal?: How Paratexts Narrow the Gap
between Reader and Text in Death in the Afternoon. In: Mandel, M. B. (ed.). A
Companion to Hemingways Death in the Afternoon. New York: Camden
House, 2004, 205234.
66. Brenner, G. Are We Going to Hemingways Feast?. In: American Literature,
Vol. 54, No. 4, 1982, 528544.
67. Broer, L. R. and Holland, G. Introduction. In: Broer, L. R. and Holland, G.
(eds.). Hemingway and Women: Female Critics and the Female Voice.
Tuscaloosa and London: The University of Alabama Press, 2002, ixxiv.
68. Brooks, C. and Warren, R. P. The Discovery of Evil: An Analysis of The
Killers. In: Weeks, R. P. (ed.). Hemingway: A Collection of Critical Essays.
New Jersey: Prentice-Hall, Inc., Englewood Cliffs, 1962, 114117.

476
69. Brooks, C. Ernest Hemingway: Man on His Moral Uppers (taken from Vision of
Good and Evil). In: Vukevi, R. (ed.). Perspectives on American Literature.
Beograd: Filoloki fakultet, Beograd, 2008, 517528.
70. Brooks, V. W. The Writer in America. New York: E. P. Dutton & Co., Inc.,
1953.
71. Bruccoli, M. J. (ed.). Conversations with Ernest Hemingway. Jackson &
London: University Press of Mississippi, 1986.
72. Bruccoli, M. J. Class Ten: A Farewell to Arms. In: Bloom, H. (ed.). Blooms
Modern Critical Interpretations: Ernest Hemingways A Farewell to Arms.
New York: Infobase Publishing, 2009, 143166.
73. Bryer, J. R. Review: Hemingway: A Thrice-Told Tale. In: NOVEL: A Forum on
Fiction, Vol. 19, No. 3, 1986, 270274.
74. Bryfonski, D. Introduction. In: Bryfonski, D. (ed.). Male and Female Roles in
Ernest Hemingways The Sun Also Rises. Detroit: Greenhaven Press, 2008, 9
20.
75. Bukowski, C. the hatred for Hemingway. In: Bukowski, C. (ed. John Martin).
The People Look Like Flowers at Last New Poems. New York: HarperCollins
Publishers, 2007, 240243.
76. Burhans, Jr. C. S. The Old Man and the Sea: Hemingways Tragic Vision of
Man. In: American Literature, Vol. 31, No. 4, 1960, 446456.
77. Burwell, R. M. Hemingways Garden of Eden: Resistance of Things Past and
Protecting the Masculine Text. In: Texas Studies in Literature and Language,
Vol. 35, No. 2 (Anxieties of Identity in American Writing), 1993, 198225.
78. Burwell, R. M. West of Everything: The High Cost of Making Men in Islands in
the Stream. In: Broer, L. R. and Holland, G. (eds.). Hemingway and Women:
Female Critics and the Female Voice. Tuscaloosa and London: The University
of Alabama Press, 2002, 157172.
79. Butler, J. Critically Queer. In: Wolfreys, J. (ed.). Literary Theories: A Reader
and Guide. Edinburgh: Edinburgh University Press, 1999, 570590.
80. Butler, J. Gender Trouble Feminism and the Subversion of Identity. New York
& London: Routledge Classics, 2006.

477
81. Butler, J. Melancholy Gender/Refused Identification. In: Berger, M. et al. (eds.).
Constructing Masculinity. New York & London: Routledge, 1995, 2136.
82. Butler, J. Performative Acts and Gender Constitution. In: Rivkin, J. and Ryan,
M. (eds.). Literary Theory: An Anthology. Oxford: Blackwell Publishing, 2004,
900911.
83. Butler, J. Sex and Gender in Simone de Beauvoirs Second Sex. In: Yale French
Studies, No. 72 (Simone de Beauvoir: Witness to a Century), 1986, 3549.
84. Butler, J. Subjects of Sex/Gender/Desire. In: During, S. (ed.). The Cultural
Studies Reader, Second Edition. London & New York: Routledge, 2001, 340
353.
85. Buinjska, A. i Markovski, M. P. Knjievne teorije XX veka. Beograd: Slubeni
glasnik, 2009.
86. Carson, D. L. Symbolism in A Farewell to Arms. In: English Studies, Vol. 53,
No. 6, 1972, 518522.
87. Cerrito, J. and DiMauro, L. Modern American Literature, Volume II, H
O/Ernest Hemingway. Detroit & London: St. James Press, 1999, 2936.
88. Chase, R. Mark Twain and the Novel (taken from The American Novel and Its
Tradition). In: Vukevi, R. (ed.). Perspectives on American Literature.
Beograd: Filoloki fakultet, Beograd, 2008, 321328.
89. Chaucer, G. General Prologue. In: Chaucer, G. The Canterbury Tales. Oxford &
New York: Oxford University Press, 1986, 122.
90. Cirino, M. You Dont Know the Italian Language Well Enough: The Bilingual
Dialogue of A Farewell to Arms. In: Bloom, H. (ed.). Blooms Modern Critical
Interpretations: Ernest Hemingways A Farewell to Arms. New York:
Infobase Publishing, 2009, 167184.
91. Cirino, M. Beating Mr. Turgenev: The Execution of Tropmann and
Hemingways Aesthetic of Witness. In: The Hemingway Review, Vol. 30, No. 1,
2010, 3150.
92. Cixous, H. The Newly Born Woman. In: Rivkin, J. and Ryan, M. (eds.). Literary
Theory: An Anthology. Oxford: Blackwell Publishing, 2004, 348354.
93. Clendenning, J. Hemingways Gods, Dead and Alive. In: Texas Studies in
Literature and Language, Vol. 3, No. 4, 1962, 489503.

478
94. Clifford, S. P. Beyond the Heroic I Reading Lawrence, Hemingway, and
Masculinity. London: Associated University Presses, 1998.
95. Clifford, S. P. Hemingways Fragmentary Novel: Readers Writing the Hero in In
Our Time. In: The Hemingway Review, Vol. 13, No. 2, 1994, 1223.
96. Coben, S. The Assault on Victorianism in the Twentieth Century. In: American
Quarterly, Vol. 27, No. 5 (Special Issue: Victorian Culture in America), 1975,
604625.
97. Colvert, J. B. Ernest Hemingways Morality in Action. In: American Literature,
Vol. 27, No. 3, 1955, 372385.
98. Comley, N. and Scholes, R. Hemingways Genders Rereading the Hemingway
Text. New Haven & London: Yale University Press, 1994.
99. Comley, N. Hemingway: The Economics of Survival. In: NOVEL: A Forum on
Fiction, Vol. 12, No. 3, 1979, 244253.
100. Comley, N. R. and Scholes, R. The Complex Character of Lady Brett Ashley.
In: Bryfonski, D. (ed.). Male and Female Roles in Ernest Hemingways The
Sun Also Rises. Detroit: Greenhaven Press, 2008, 108114.
101. Comley, N. R. and Scholes, R. Tribal Things: Hemingways Erotics of Truth. In:
NOVEL: A Forum on Fiction, Vol. 25, No. 3, 1992, 268285.
102. Comley, N. R. The Light from Hemingways Garden: Regendering Papa. In:
Broer, L. R. and Holland, G. (eds.). Hemingway and Women: Female Critics
and the Female Voice. Tuscaloosa and London: The University of Alabama
Press, 2002, 204217.
103. Cooperman, S. Hemingway and Old Age: Santiago as Priest of Time. In:
College English, Vol. 27, No. 3, 1965, 215220.
104. Cowley, M. A Natural History of American Naturalism. In: Becker, G. J. (ed.).
Documents of Modern Literary Realism. Princeton, New Jersey: Princeton
University Press, 1963, 429451.
105. Cowley, M. Mr. Papa and the Parricides. In: Bloom, H. (ed.). Modern Critical
Views: Ernest Hemingway. The USA: Chelsea House Publishers, 1985, 161
171.

479
106. Cowley, M. Nightmare and Ritual in Hemingway. In: Weeks, R. P. (ed.).
Hemingway: A Collection of Critical Essays. New Jersey: Prentice-Hall, Inc.,
Englewood Cliffs, 1962, 4051.
107. Cunliffe, M. Fiction since World War I. In: Cunliffe, M. The Literature of the
United States. Baltimore: Penguin Books, 1955, 263291.
108. Curnutt, K. With Venice 2014 in the History Books, Planning Turns to Oak Park
2016. In: The Hemingway Newsletter Publication of the Hemingway Society,
No. 67, 2015, 1.
109. osi, B. ta li sada radi Marija. u: Mlada kultura, Godina 1, Broj 1, 1952, 6.
110. DAgostino, N. The Later Hemingway. In: The Sewanee Review, Vol. 68, No. 3,
1956, 482494.
111. Daiker, D. A. Brett Couldnt Hold Him: Lady Ashley, Pedro Romero, and the
Madrid Sequence of The Sun Also Rises. In: The Hemingway Review, Vol. 29,
No. 1, 2009, 7386.
112. Daiker, D. A. The Affirmative Conclusion of The Sun Also Rises. In: Nagel, J.
(ed.). Critical Essays on Ernest Hemingways The Sun Also Rises. New York:
G. K. Hall & Co., 1995, 7488.
113. Davidson, A. E. and Davidson, C. N. Hemingway Challenges the Heroic Code
in The Sun Also Rises. In: Bryfonski, D. (ed.). Male and Female Roles in Ernest
Hemingways The Sun Also Rises. Detroit: Greenhaven Press, 2008, 6071.
114. Davidson, A. E. and Davidson, C. N. Decoding the Hemingway Hero in The Sun
Also Rises. In: Wagner-Martin, L. (ed.). New Essays on The Sun Also Rises.
New York: Cambridge University Press, 1987, 83107.
115. De Baerdemaeker, R. Performative Patterns in Hemingways Soldiers Home.
In: The Hemingway Review, Vol. 27, No. 1, 2007, 5573.
116. De Beauvoir, S. Interview (ed. Alice Jardine). In: Signs, Vol. 5, No. 2, 1979a,
224236.
117. De Beauvoir, S. Interview (ed. H. V. Wenzel). In: Yale French Studies, No. 72
(Simone de Beauvoir: Witness to a Century), 1986, 532.
118. De Beauvoir, S. Interview (eds. Margaret A. Simons and Jessica Benjamin). In:
Feminist Studies, Vol. 5, No. 2, 1979b, 330345.

480
119. DeFazio, A. J. Fitzgerald and Hemingway. In: American Literary Scholarship.
1998. <http://mtw160150.ippl.jhu.edu/journals/american_literary_scholarship/
v098/98.1defazio.pdf > 11.07.2011.
120. Dekoven, M. Modernism and Gender. In: Levenson, M. (ed.). The Cambridge
Companion to Modernism. Cambridge: Cambridge University Press, 2009, 175
193.
121. De Lauretis, T. Freud, Sexuality, and Perversion. In: Stanton, D. S. (ed.).
Discourses of Sexuality From Aristotle to AIDS. Ann Harbor: University of
Michigan Press, 1995, 216234.
122. De Lauretis, T. The Technology of Gender. In: De Lauretis, T. Technologies of
Gender Essays on Theory, Film, and Fiction. Bloomington: Indiana University
Press, 1987, 130.
123. Derrida, J. Diffrance. In: Rivkin, J. and Ryan, M. (eds.). Literary Theory: An
Anthology. Oxford: Blackwell Publishing, 2004, 278299.
124. Dewberry, E. Hemingways Journalism and the Realist Dilemma. In:
Donaldson, S. (ed.). The Cambridge Companion to Hemingway. Cambridge:
Cambridge University Press, 1996, 1635.
125. Dexter, G. (ed.) Poisoned Pens Literary Invective from Amis to Zola. London:
Frances Lincoln Limited, 2010.
126. Dijkstra, S. Simone de Beauvoir and Betty Friedan: The Politics of Omission.
In: Feminist Studies, Vol. 6, No. 2, 1980, 290303.
127. Dodman, T. Going All to Pieces: A Farewell to Arms as Trauma Narrative. In:
Bloom, H. (ed.). Blooms Modern Critical Interpretations: Ernest Hemingways
A Farewell to Arms. New York: Infobase Publishing, 2009, 185207.
128. Dojinovi-Nei, B. Feministika itanja i preispitivanje knjievnog kanona.
u: Genero asopis za feministiku teoriju, Broj 1, 2002, 3742.
129. Dojinovi-Nei, B. Rod i knjievne teorije glavnog toka. u: Genero
asopis za feministiku teoriju, Broj 6/7, 2005, 3339.
130. Dojinovi-Nei, B. Ginokritika Rod i prouavanje knjievnosti koju su
pisale ene. Beograd: Knjievno drutvo Sveti Sava, 1993.
131. Dojinovi, B. Intervju.
<http://libartes.com/2012/mart/intervju/biljana_dojcinovic.php> 07.04.2014.

481
132. Dojinovi, B. Susreti u tami Uvod u itanje Virdinije Vulf. Beograd:
Slubeni glasnik, 2011.
133. Donaldson, S. Gertrude Stein Reviews Hemingways Three Stories & Ten
Poems. In: American Literature, Vol. 53, No. 1, 1981, 114115.
134. Donaldson, S. Hemingways Morality of Compensation. In: American
Literature, Vol. 43, No. 3, 1971, 285399.
135. Donaldson, S. Humor in The Sun Also Rises. In: Wagner-Martin, L. (ed.). New
Essays on The Sun Also Rises. New York: Cambridge University Press, 1987,
1941.
136. Donaldson, S. Introduction: Hemingway and Fame. In: Donaldson, S. (ed.). The
Cambridge Companion to Hemingway. Cambridge: Cambridge University
Press, 1996, 115.
137. Donnell, S. M. Hemingways Short Fiction and the Crisis of Middle-Class
Masculinity.
<http://www.elcamino.edu/Faculty/sdonnell/hemingways_masculinity.htm>
15.10.2009.
138. Dos Passos, J. Books. In: Bloom, H. (ed.). Blooms Modern Critical
Interpretations: Ernest Hemingways A Farewell to Arms. New York:
Infobase Publishing, 2009, 1921.
139. Douglas, M. Purity and Danger An Analysis of Concepts of Pollution and
Taboo. London & New York: Routledge, 2001.
140. Dowd, M. The Death of Feminism. In: Bryfonski, D. (ed.). Male and Female
Roles in Ernest Hemingways The Sun Also Rises. Detroit: Greenhaven Press,
2008, 171179.
141. Drabble, M. and Stringer, J. (eds.). Oxford Concise Companion to English
Literature Revised Edition. Oxford & New York: Oxford University Press,
1996.
142. Ducat, S. J. Male Conservatism Is Linked to a Fear of Femininity. In: Bryfonski,
D. (ed.). Male and Female Roles in Ernest Hemingways The Sun Also Rises.
Detroit: Greenhaven Press, 2008, 158170.
143. Dudley, M. Killinem with Kindness: The Porter and Hemingways Racial
Cauldron. In: The Hemingway Review, Vol. 29, No. 2, 2010, 2845.

482
144. Durham, P. Ernest Hemingways Grace under Pressure: The Western Code. In:
Pacific Historical Review, Vol. 45, No. 3, 1976, 425432.
145. uri, D. Poezija Teorija Rod Moderne i postmoderne amerike pesnikinje.
Beograd: Orion Art, 2009.
146. Dagouz, A. Queer teorija: Uvod. Beograd: Centar za enske studije, 2007.
147. Dejms, V. Moralni ekvivalent rata. u: Gradina asopis za knjievnost,
umetnost i kulturu, Broj 3, 2004, 199209.
148. Earle, D. M. All Man! Hemingway, 1950s Mens Magazines, and the
Masculine Persona. Kent, Ohio: The Kent State University Press, 2009.
149. Eby, C. All Man! Hemingway, 1950s Mens Magazines, and the Masculine
Persona (review). In: The Hemingway Review, Vol. 29, No. 2, 2010, 149152.
150. Eby, C. Hemingway, Tribal Law, and the Identity of the Widow in True at First
Light. In: The Hemingway Review, Vol. 21, No. 2, 2002, 146151.
151. Eby, C. Rabbit Stew and Blowing Dorothys Bridges: Love, Aggression, and
Fetishism in For Whom the Bell Tolls. In: Twentieth Century Literature, Vol. 44,
No. 2, 1998, 204218.
152. Eby, C. Who is the Destructive Type?: Re-Reading Literary Jealousy and
Destruction in The Garden of Eden. In: The Hemingway Review, Vol. 33, No. 2,
2014, 99106.
153. Edel, L. The Art of Evasion. In: Weeks, R. P. (ed.). Hemingway: A Collection of
Critical Essays. New Jersey: Prentice-Hall, Inc., Englewood Cliffs, 1962, 169
171.
154. Ehrenreich, B. The Decline of Patriarchy. In: Berger, M. et al. (eds.).
Constructing Masculinity. New York & London: Routledge, 1995, 284290.
155. Eliot, T. S. Tradition and Individual Talent. In: Vukovi, T. (ed.). Moderna
amerika knjievnost 4 teorija knjievnosti. Beograd: Kultura, 1995, 1116.
156. Elkins, M. The Fashion of Machismo. In: Wagner-Martin, L. (ed.). A Historical
Guide to Ernest Hemingway. Oxford & New York: Oxford University Press,
2000, 93115.
157. Elliott, E. (ed.) The Columbia History of the American Novel. New York:
Columbia University Press, 1991.

483
158. Elliott, I. Performance Art: Jake Barnes and Masculine Signification in The
Sun Also Rises. In: American Literature, Vol. 67, No. 1, 1995, 7794.
159. Ellis, J. M. Gender, Politics, and Criticism. In: Ellis, J. M. Literature: Social
Agendas and the Corruption of the Humanities. New Haven & London: Yale
University Press, 1997, 6088.
160. Emerson, R. W. Nature.
<http://oregonstate.edu/instruct/phl302/texts/emerson/nature-emerson-
a.html#Chapter%20I > 27.04. 2014.
161. Fantina, R. Ernest Hemingway: Machismo and Masochism. New York: Palgrave
Macmillan, 2005.
162. Fantina, R. Hemingways Masochism, Sodomy and the Dominant Woman. In:
The Hemingway Review, Vol. 23, No. 1, 2003, 84105.
163. Fassler, B. Theories of Homosexuality as Sources of Bloomsburys Androgyny.
In: Signs, Vol. 5, No. 2, 1979, 237251.
164. Fenton, C. A. No Money for the Kingbird: Hemingways Prizefight Stories. In:
American Quarterly, Vol. 4, No. 4, 1952, 339350.
165. Ferrell, K. Ernest Hemingway: The Search for Courage. New York: M. Evans
and Company, Inc., 1984.
166. Feterli, D. O politikoj prirodi knjievnosti (prev. Dragana Starevi). u:
Genero asopis za feministiku teoriju, Broj 1, 2002, 4353.
167. Fetterley, J. The Resisting Reader: A Feminist Approach to American Fiction.
Bloomington: Indiana University Press, 1978.
168. Fiedler, L. A. Love and Death in the American Novel. New York: Criterion
Books, Inc., 1960.
169. Fiedler, L. A. Men Without Women. In: Weeks, R. P. (ed.). Hemingway: A
Collection of Critical Essays. New Jersey: Prentice-Hall, Inc., Englewood Cliffs,
1962, 8692.
170. Fiedler, L. A. The Mythical Role of Brett Ashley. In: Bryfonski, D. (ed.). Male
and Female Roles in Ernest Hemingways The Sun Also Rises. Detroit:
Greenhaven Press, 2008, 9196.

484
171. Flanagan, J. T. Hemingways Debt to Sherwood Anderson. In: The Journal of
English and Germanic Philology (John Jay Parry Memorial Issue), Vol. 54, No.
4, 1955, 507520.
172. Fleming, R. E. Hemingways Late Fiction: Breaking New Ground. In:
Donaldson, S. (ed.). The Cambridge Companion to Hemingway. Cambridge:
Cambridge University Press, 1996a, 128148.
173. Fleming, R. E. The Endings of Hemingways Garden of Eden. In: American
Literature, Vol. 61, No. 2, 1989, 261270.
174. Fleming, R. E. The Face in the Mirror Hemingways Writers. Tuscaloosa &
London: The University of Alabama Press, 1996b.
175. Fleming, R. E. The Importance of Count Mippipopolous: Creating the Code
Hero. In: Nagel, J. (ed.). Critical Essays on Ernest Hemingways The Sun Also
Rises. New York: G. K. Hall & Co., 1995, 141145.
176. Flora, J. M. Ernest Hemingway and T. S. Eliot: A Tangled Relationship. In: The
Hemingway Review, Vol. 32, No. 1, 2012, 7287.
177. Flora, J. M. Names and Naming in Hemingways Short Stories. In: South
Atlantic Review, Vol. 69, No. 1, 2004, 18.
178. Flora, J. M. Saving Nick Adams for Another Day. In: South Atlantic Review,
Vol. 58, No. 2, 1993, 6184.
179. Ford, M. F. Predgovor za Zbogom oruje. In: Ford, M. F. O iluminativnom
preterivanju: eseji. Beograd: Karganovi, 2005, 7988.
180. Forster, E. M. Aspects of the Novel. London: Penguin Books, 1990.
181. Forter, G. Melancholy Modernism: Gender and the Politics of Mourning in The
Sun Also Rises. In: The Hemingway Review, Vol. 21, No. 1, 2001, 2237.
182. Foucault, M. The History of Sexuality. In: Rivkin, J. and Ryan, M. (eds.).
Literary Theory: An Anthology. Oxford: Blackwell Publishing, 2004, 892899.
183. Frazer, Sir J. Dionysus. In: Frazer, Sir J. The Golden Bough A Study of Magic
and Religion. London: Wordsworth Editions Limited, 1993, 385392.
184. Freud, S. Civilization and Its Discontents. London: Penguin Classics, 2002.
185. Freud, S. Femaleness. In: Freud, S. An Outline of Psychoanalysis. London:
Penguin Classics, 2003, 102125.
186. Friedan, B. The Feminine Mystique. New York: Laurel, 1983.

485
187. Frohock, W. M. Ernest Hemingway: The River and the Hawk. In: Frohock, W.
M. The Novel of Violence in America 2nd Edition. Boston: Beacon Press, 1957,
166198.
188. Frojd, S. O seksualnoj teoriji; Totem i tabu. Novi Sad: Akademska knjiga, 2009.
189. Frost, R. The Poetry of Robert Frost (ed. Edward Connery Lathem). London:
Vintage, 2001.
190. Fuchs, D. Ernest Hemingway, Literary Critic. In: American Literature, Vol. 36,
No. 4, 1965, 431451.
191. Fuchs, JA. Female Eroticism in The Second Sex. In: Feminist Studies, Vol. 6,
No. 2, 1980, 304313.
192. Fuko, M. Spisi i razgovori. Beograd: Fedon, 2010.
193. Gaillard, Jr. T. L. Hemingways Debt to Czanne: New Perspectives. In:
Twentieth Century Literature, Vol. 45, No. 1, 1999, 6578.
194. Gandal, K. The Sun Also Rises and Mobilization Wounds. In: Gandal, K. The
Gun and the Pen: Hemingway, Fitzgerald, Faulkner and the Fiction of
Mobilization. Oxford: Oxford University Press, 2008, 123149.
195. Ganzel, D. Cabestro and Vaquilla: The Symbolic Structure of The Sun Also
Rises. In: The Sewanee Review, Vol. 76, No. 1, 1968, 2676.
196. Geismar, M. Ernest Hemingway: You Could Always Come Back. In: Geismar,
M. Writers in Crisis: The American Novel, 19251940. Boston: Houghton
Mifflin Company, 1942, 3985.
197. Gerbran, A. i evalije, Z. Renik simbola mitovi, snovi, obiaji, postupci,
oblici, likovi, boje, brojevi. Novi Sad: Stylos Art & IK Kia, 2009.
198. Gilbert, S. and Gubar, S. The Madwoman in the Attic. In: Rivkin, J. and Ryan,
M. (eds.). Literary Theory: An Anthology. Oxford: Blackwell Publishing, 2004,
812825.
199. Gilbert, S. M. and Gubar, S. Sexual Linguistics: Gender, Language, Sexuality.
In: New Literary History, Vol. 16, No. 3 (On Writing Histories of Literature),
1985, 515543.
200. Gilbert, S. M. i Gubar, S. Zaraza u reenici ena pisac i strepnja od autorstva
(prev. Radmila Nasti). u: Profemina. Broj 9/10, 1997, 160164.

486
201. Glasser, W. A. A Farewell to Arms. In: The Sewanee Review, Vol. 74, No. 2,
1966, 453469.
202. Goldhurst, W. Ernest Hemingway. In: Goldhurst, W. F. Scott Fitzgerald and His
Contemporaries. Cleveland and New York: The World Publishing Company,
1963, 155216.
203. Gordi, V. Hemingvej: poetika kratke prie. Novi Sad: Matica srpska, 2000.
204. Gordimer, N. Hemingways Expatriates. In: Transition, No. 80, 1999, 8699.
205. Gordon, D. J. Sex and Language in D. H. Lawrence. In: Twentieth Century
Literature, Vol. 27, No. 4, 1981, 362375.
206. Gosling, F. G. and Ray, J. M. The Right to Be Sick: American Physicians and
Nervous Patients, 18851910. In: Journal of Social History, Vol. 20, No. 2,
1986, 251267.
207. Graham, J. Ernest Hemingway: The Meaning of Style. In: Vukevi, R. (ed.).
Perspectives on American Literature. Beograd: Filoloki fakultet, 2008, 543
559.
208. Greven, D. Men Beyond Desire: Manhood, Sex and Violation in American
Literature. New York: Palgrave Macmillan, 2005.
209. Griffin, P. M. A Substantive Error in the Text of Ernest Hemingways Summer
People. In: American Literature, Vol. 50, No. 3, 1978, 471473.
210. Guill, S. Pilar and Maria: Hemingways Feminist Homage to the New Woman
in Spain in For Whom the Bell Tolls. In: The Hemingway Review, Vol. 30, No.
2, 2011, 720.
211. Gurko, L. Ernest Hemingway and the Pursuit of Heroism. New York: Thomas
Y. Crowell Company, 1968.
212. Gurko, L. The Achievement of Ernest Hemingway. In: College English, Vol. 13,
No. 7, 1952, 368375.
213. Hale, N. Hemingway and the Courage to Be. In: The Virginia Quarterly Review,
Vol. 38, No. 4, 1962, 620639.
214. Hallengren, A. A Case of Identity: Ernest Hemingway. 2001.
<http://nobelprize.org/nobel_prizes/literature/laureates/1954/hemingway-
article.html> 28.10.2010.

487
215. Halliday, E. M. Hemingways Ambiguity: Symbolism and Irony. In: Weeks, R.
P. (ed.) Hemingway: A Collection of Critical Essays. New Jersey: Prentice-Hall,
Inc., Englewood Cliffs, 1962, 5271.
216. Hand, H. E. Transducers and Hemingways Heroes. In: The English Journal,
Vol. 55, No. 7, 1966, 870871.
217. Haralson, E. The other half is man: The Queer Modern Triangle of Gertrude
Stein, Ernest Hemingway, and Henry James. In: Haralson, E. Henry James and
Queer Modernity. Cambridge: Cambridge University Press, 2003, 173204.
218. Hart, J. D. Ernest Hemingway. In: Hart, J. D. The Oxford Companion to
American Literature 6th Edition. New York & Oxford: Oxford University
Press, 1995, 284285.
219. Hart, R. C. Hemingway on Writing. In: College English, Vol. 18, No. 6, 1957,
314320.
220. Hatten, C. The Crisis of Masculinity, Reified Desire, and Catherine Barkley in A
Farewell to Arms. In: Journal of the History of Sexuality, Vol. 4, No. 1, 1993,
7698.
221. Haytock, J. Hemingway, Wilhelm, and a Style for Lesbian Representation. In:
The Hemingway Review, Vol. 32, No. 1, 2012, 100118.
222. Hediger, R. The Elephant in the Writing Room: Sympathy and Weakness in
Hemingways Masculine Text, The Garden of Eden. In: The Hemingway
Review, Vol. 31, No. 1, 2011, 7995.
223. Hekman, S. Feminism. In: Malpas, S. and Wake, P. (eds.). The Routledge
Companion to Critical Theory. New York: Routledge, 2006, 91101.
224. Helbig, D. A. Confession, Charity, and Community in The Sun Also Rises. In:
South Atlantic Review, Vol. 58, No. 2, 1993, 85110.
225. Hemingway, G. H. Papa A Personal Memoir. Boston: Houghton Mifflin
Company, 1976.
226. Herman, V. Dramatic Discourse Dialogue as Interaction in Plays. London &
New York, 1995.
227. Hewson, M. The Real Story of Ernest Hemingway: Cixous, Gender, and A
Farewell to Arms. In: The Hemingway Review, Vol. 22, No. 2, 2003, 5162.

488
228. Hipkiss, R. A. Ernest Hemingways The Things That I Know. In: Twentieth
Century Literature, Vol. 19, No. 4, 1973, 275282.
229. Hishmeh, R. Hemingways Byron: Romantic Posturing in the Age of
Modernism. In: The Hemingway Review, Vol. 29, No. 2, 2010, 89104.
230. Hoffman, F. J. Ernest Hemingway. In: Bryer, J. R. Fifteen Modern American
Authors: A Survey of Research and Criticism. Durham, North Carolina: Duke
University Press, 1969, 275300.
231. Hoffman, F. J. No Beginning and No End: Hemingway and Death. In:
Feidelson, C. and Brodtkorb, P. Interpretations of American Literature. New
York: Oxford University Press, 1959, 320331.
232. Hoffman, F. J. The War and the Postwar Temper. In: Hoffman, F. J. The
Twenties: American Writing in the Postwar Decade. New York: Collier Books,
1962, 67107.
233. Hoffman, S. K. Nada and the Clean, Well-Lighted Place: The Unity of
Hemingways Short Fiction. In: Bloom, H. (ed.). Modern Critical Views: Ernest
Hemingway. The USA: Chelsea House Publishers, 1985, 173192.
234. Holmes, M. Gender and Everyday Life. London & New York: Routledge,
Taylor & Francis Group, 2009.
235. hooks, bell. Doing it for Daddy. In: Berger, M. et al. (eds.). Constructing
Masculinity. New York & London: Routledge, 1995, 98106.
236. Hotchner, A. E. The Good Life According to Hemingway. New York:
HarperCollins Publishers, 2008.
237. Houston, N. B. Hemingway: The Obsession with Henry James, 19241954. In:
Rocky Mountain Review of Language and Literature, Vol. 39, No. 1, 1985, 33
46.
238. Howarth, J. Gender, Domesticity, and Sexual Politics. In: Matthew, C. (ed.). The
Short Oxford History of the British Isles The Nineteenth Century. Oxford:
Oxford University Press, 2005, 163193.
239. Howe, I. Hemingway and the Test of Manhood. In: Bryfonski, D. (ed.). Male
and Female Roles in Ernest Hemingways The Sun Also Rises. Detroit:
Greenhaven Press, 2008, 3842.

489
240. huks, b. Uzvratiti re govor ene feministkinje, govor crnkinje. (prev. Ana
Gorobinski). u: Profemina, Broj 9/10, 1997, 267302.
241. Ibaez, B. P. Very Sad but Very Fine: Death in the Afternoons Imagist
Interpretation of the Bullfight-Text. In: Mandel, M. B. (ed.). A Companion to
Hemingways Death in the Afternoon. New York: Camden House, 2004, 143
164.
242. Ingarden, R. O funkciji govora u pozorinoj predstavi. u: Mioinovi, M. (ur.).
Moderna teorija drame. Beograd: Nolit, 1981, 244263.
243. Irigaray, L. Je, Tu, Nous Toward a Culture of Difference. New York &
London: Routledge Classics, 2007.
244. Irigaray, L. The Power of Discourse and the Subordination of the Feminine. In:
Rivkin, J. and Ryan, M. (eds.). Literary Theory: An Anthology. Oxford:
Blackwell Publishing, 2004a, 795798.
245. Irigaray, L. Women on the Market. In: Rivkin, J. and Ryan, M. (eds.). Literary
Theory: An Anthology. Oxford: Blackwell Publishing, 2004b, 799811.
246. Izer, V. Apelativna struktura tekstova. u: Maricki, D. (ur.). Teorija recepcije u
nauci o knjievnosti. Beograd: Nolit, 1978, 94115.
247. James, H. Preface (to The Portrait of a Lady).
<http://ebooks.adelaide.edu.au/j/james/henry/j2p/preface1.html> 20.12.2014.
248. Johnston, K. G. Hemingway and Czanne: Doing the Country. In: American
Literature, Vol. 56, No. 1, 1984a, 2837.
249. Johnston, K. G. Hemingway and Freud: The Tip of the Iceberg. In: The Journal
of Narrative Technique, Vol. 14, No. 1, 1984b, 6873.
250. Josephs, A. Hemingways Spanish Sensibility. In: Donaldson, S. (ed.). The
Cambridge Companion to Hemingway. Cambridge: Cambridge University
Press, 1996, 221242.
251. Josephs, A. Toreo: The Moral Axis of The Sun Also Rises. In: Nagel, J. (ed.).
Critical Essays on Ernest Hemingways The Sun Also Rises. New York: G. K.
Hall & Co., 1995, 126140.
252. Josephs, A. On Hemingway and Spain Essays & Reviews 19792013. New
Street Communications, LLS: Wickford, Rhode Island, 2014.

490
253. Jovanovi, A. Glasovi i tiine u kritikom diskursu o britanskoj knjievnosti
dvadesetog veka. Beograd: Mono i Manjana, 2012.
254. Junkins, D. Mythmaking, Androgyny, and the Creative Process, Answering
Mark Spilka. In: Rosen, K. (ed.). Hemingway Repossessed. Westport,
Connecticut: Praeger, 1994, 5767.
255. Justice, H. K. Prejudiced through Experience: Death in the Afternoon and the
Problem of Authorship. In: Mandel, M. B. (ed.). A Companion to Hemingways
Death in the Afternoon. New York: Camden House, 2004, 237256.
256. Justice, H. K. Alias Grace: Music and the Feminine Aesthetic in Hemingways
Early Style. In: Broer, L. R. and Holland, G. (eds.). Hemingway and Women:
Female Critics and the Female Voice. Tuscaloosa and London: The University
of Alabama Press, 2002, 221238.
257. Kaftal, E. On Intimacy Between Men. In: Reis, B. and Grossmark, R. (eds.).
Heterosexual Masculinities: Contemporary Perspectives from Psychoanalytic
Gender Theory. New York & London: Routledge, 2009, 105126.
258. Kaler, D. Teorija knjievnosti Sasvim kratak uvod. Beograd: Slubeni
glasnik, 2009.
259. Kaufman, M. Men, Feminism, and Mens Contradictory Experiences of Power.
In: Kuypers, J. A. Men and Power. Halifax: Fernwood Books, 1999, 5983.
260. Kaufmann McHall, D. Simone de Beauvoir, The Second Sex, and Jean-Paul
Sartre. In: Signs, Vol. 5, No. 2, 1979, 209223.
261. Kaye, J. The Whine of Jewish Manhood: Re-Reading Hemingways Anti-
Semitism, Reimagining Robert Cohn. In: The Hemingway Review, Vol. 25, No.
2, 2006, 4460.
262. Kazin, A. Hemingway the Painter. In: Bloom, H. (ed.). Modern Critical Views:
Ernest Hemingway. The USA: Chelsea House Publishers, 1985, 193209.
263. Keener, A. S. Is It Unmaidenly?: Courtly and Carnal Language in Hemingways
Across the River and into the Trees. In: The Hemingway Review, Vol. 33, No. 1,
2013, 4460.
264. Kennedy, J. G. Hemingway, Hadley, and Paris: The Persistence of Desire. In:
Donaldson, S. (ed.). The Cambridge Companion to Hemingway. Cambridge:
Cambridge University Press, 1996, 197220.

491
265. Kennedy, J. G. Hemingways Gender Trouble. In: American Literature, Vol. 63,
No. 2, 1991, 187207.
266. Kershner, R. B. The Twentieth-Century Novel: An Introduction. Boston & New
York: Bedford Books, 1997.
267. Kert, B. Jane Mason and Ernest Hemingway: A Biographer Reviews Her Notes.
In: The Hemingway Review, Vol. 21, No. 2, 2002, 111116.
268. Kert, B. The Hemingway Women. New York & London: W. W. Norton &
Company, Inc., 1983.
269. Kimmel, M. S. The Masculine Mystique. In: Kimmel, M. S. Manhood in
America A Cultural History, Second Edition. New York & Oxford: Oxford
University Press, 2006, 173191.
270. Kinnamon, K. Hemingway, The Corrida, and Spain. In: Texas Studies in
Literature and Language, Vol. 1, No. 1, 1959, 4462.
271. Kolodni, A. Mapa ponovnog itanja: Rod i interpretacija knjievnih tekstova
(prev. Biljana Dojinovi-Nei). u: Genero asopis za feministiku teoriju,
Broj 1, 2002, 5568.
272. Kottler, J. A. Ernest Hemingway: Living up to His Legend. In: Kottler, J. A.
Divine Madness: Ten Stories of Creative Struggle. San Francisco: Jossey-Bass,
2006, 77101.
273. Kruks, S. Gender and Subjectivity: Simone de Beauvoir and Contemporary
Feminism. In: Signs, Vol. 18, No. 1, 1992, 89110.
274. Lakievi, D. Svetlost u avgustu. u: Lakievi, D. Pesma je tako blizu.
Smederevo: Meridijani, 2011, 58.
275. Lakoff, G. and Johnson, M. Metaphors We Live By. Chicago & London: The
University of Chicago Press, 2003.
276. Lamb, R. P. Fishing for Stories: What Big Two-Hearted River is Really
About. In: Modern Fiction Studies, Vol. 37, No. 2, 1991, 161181.
277. Lamb, R. P. Hemingway and the Creation of Twentieth-Century Dialogue. In:
Twentieth Century Literature, Vol. 42, No. 4, 1996, 453480.
278. Lawrence, D. H. Edgar Allan Poe. In: Lawrence, D. H. Studies in Classic
American Literature. New York: Penguin Books, 1977, 7088.

492
279. Lawrence, D. H. In Our Time: A Review. In: Weeks, R. P. (ed.). Hemingway: A
Collection of Critical Essays. New Jersey: Prentice-Hall, Inc., Englewood Cliffs,
1962, 9394.
280. Lei, Z. Teorija knjievnosti. Beograd: Slubeni glasnik, 2008.
281. Levenson, M. Introduction. In: Levenson, M. (ed.). The Cambridge Companion
to Modernism. Cambridge: Cambridge University Press, 2009, 18.
282. Levi, M. Istorija slikarstva od ota do Sezana (prev. Dragica Pervaz). Beograd:
Izdavaki zavod Jugoslavija, 1967.
283. Levin, E. In Their Time: The Riddle Behind the Epistolary Friendship between
Ernest Hemingway and Ivan Kashkin. In: The Hemingway Review, Vol. 32, No.
2, 2013, 95108.
284. Levin, H. Observations on the Style of Ernest Hemingway. In: Bloom, H. (ed.).
Modern Critical Views: Ernest Hemingway. The USA: Chelsea House
Publishers, 1985, 6384.
285. Link, A. Rabbit at the Riverside: Names and Impossible Crossings in
Hemingways For Whom the Bell Tolls. In: The Hemingway Review, Vol. 29,
No. 1, 2009, 134139.
286. Lizut Helstern, L. Indians, Woodcraft, and the Construction of White
Masculinity: The Boyhood of Nick Adams. In: The Hemingway Review, Vol. 20,
No. 1, 2000, 6178.
287. Lockridge, E. Faithful in Her Fashion: Catherine Barkley, the Invisible
Hemingway Heroine. In: The Journal of Narrative Technique, Vol. 18, No. 2,
1988, 170178.
288. Lodge, D. Analysis and Interpretation of the Realist Text: A Pluralistic
Approach to Ernest Hemingways Cat in the Rain. In: Poetics Today
(Narratology II: The Fictional Text and the Reader), Vol. 1, No. 4, 1980, 522.
289. Lodge, D. Hemingways Clean, Well-Lighted, Puzzling Place. In: Essays in
Criticism, Vol. 21, No. 1, 1971, 3356.
290. Long, S. Catherine as Transgender: Dreaming Identity in The Garden of Eden.
In: The Hemingway Review, Vol. 32, No. 2, 2013, 4257.

493
291. Lowder-Newton, J. History as Usual? Feminism and the New Historicism. In:
Veeser, H. A. (ed.). The New Historicism. New York: Routledge, 1989, 152
167.
292. Lynn, K. S. Hemingway. New York: Simon and Schuster, 1987.
293. Lynn, S. Texts and Contexts Writing About Literature with Critical Theory.
New York: Addison-Wesley Educational Publishers Inc., 2001.
294. Lyon, J. Gender and Sexuality. In: Kalaidjian, W. (ed.). The Cambridge
Companion to American Modernism. Cambridge: Cambridge University Press,
2005, 221241.
295. Malpas, S. and Wake, P. The Routledge Companion to Critical Theory. London
& New York: Routledge, 2006.
296. Mandel, M. B. A Lifetime of Flower Narratives: Letting the Silenced Voice
Speak. In: Broer, L. R. and Holland, G. (eds.). Hemingway and Women: Female
Critics and the Female Voice. Tuscaloosa and London: The University of
Alabama Press, 2002, 239255.
297. Mandel, M. B. Introduction. In: Mandel, M. B. (ed.). A Companion to
Hemingways Death in the Afternoon. New York: Camden House, 2004a, 1
17.
298. Mandel, M. B. Subject and Author: The Literary Backgrounds of Death in the
Afternoon. In: Mandel, M. B. (ed.). A Companion to Hemingways Death in the
Afternoon. New York: Camden House, 2004b, 79119.
299. Mansfield, H. C. A Defense of Manliness. In: Bryfonski, D. (ed.). Male and
Female Roles in Ernest Hemingways The Sun Also Rises. Detroit:
Greenhaven Press, 2008, 180192.
300. Marcus, S. J. The Asylums of Antaeus: Women, War, and Madness Is There a
Feminist Fetishism?. In: Veeser, H. A. (ed.). The New Historicism. New York:
Routledge, 1989, 132151.
301. Martin, W. Lady Brett Ashley as the New Woman. In: Bryfonski, D. (ed.). Male
and Female Roles in Ernest Hemingways The Sun Also Rises. Detroit:
Greenhaven Press, 2008, 97107.
302. Martinot, S. The Sartrean Account of the Look as a Theory of Dialogue. <
http://www.ocf.berkeley.edu/~marto/dialogue.html > 25. 02. 2013

494
303. Matthews, T. S. Nothing Ever Happens to the Brave. In: Bloom, H. (ed.).
Blooms Modern Critical Interpretations: Ernest Hemingways A Farewell to
Arms. New York: Infobase Publishing, 2009, 1317.
304. McLaren, A. The Trials of Masculinity: Policing Sexual Boundaries, 1870
1930. Chicago & London: The University of Chicago Press, 1997.
305. Merrill, R. Tragic Form in A Farewell to Arms. In: American Literature, Vol.
45, No. 4, 1974, 571580.
306. Messent, P. The Real Thing? Representing the Bullfight and Spain in Death in
the Afternoon. In: Mandel, M. B. (ed.). A Companion to Hemingways Death in
the Afternoon. New York: Camden House, 2004, 123141.
307. Messent, P. Review Essay Reconstructing Papa: New Directions in
Hemingway Criticism. In: Donaldson, S. (ed.). New Essays on A Farewell to
Arms. Cambridge: Cambridge University Press, 1990, 269275.
308. Meyers, J. (ed.). Ernest Hemingway: The Critical Heritage. London & New
York: Routledge, 2005a.
309. Meyers, J. Conrads Influence on Modern Writers. In: Twentieth Century
Literature, Vol. 36, No. 2, 1990, 186206.
310. Meyers, J. Hemingways Primitivism and Indian Camp. In: Twentieth Century
Literature, Vol. 34, No. 2, 1988, 211222.
311. Meyers, J. Introduction. In: Meyers, J. (ed.). Ernest Hemingway: The Critical
Heritage. London & New York: Routledge, 2005b, 139.
312. Meyers, J. Kipling and Hemingway: The Lesson of the Master. In: American
Literature, Vol. 56, No. 1, 1984, 8899.
313. Meyerson, R. E. Why Robert Cohn? An Analysis of Hemingways The Sun Also
Rises. In: Nagel, J. (ed.). Critical Essays on Ernest Hemingways The Sun Also
Rises. New York: G. K. Hall & Co., 1995, 95105.
314. Miel, D. O Frojdu i razlici izmeu polova. u: Sigmund Frojd Kritike
evaluacije: Zbornik radova povodom 150 godina od roenja S. Frojda (1856
1939). Beograd: Zuhra, 2006a, 5970.
315. Miel, D. Razmiljanja o feminizmu, psihoanalizi i bratsko-sestrinskoj traumi
(prev. Biljana Dojinovi-Nei). u: Genero asopis za feministiku teoriju,
Broj 8/9, 2006b, 1116.

495
316. Miko, S. The River, the Iceberg, and the Shit-detector. In: Criticism, Vol. 33,
No. 4, 1991, 503525.
317. Mil, D. S. Potinjenost ena. Beograd: Slubeni glasnik, 2008a.
318. Mil, D. S. Prirodno i neprirodno. Loznica: Karpos, 2008b.
319. Mil, D. S. Rani ogledi o braku i razvodu Ogled Dona Stjuarta Mila. u: Mil,
D. S. i Tejlor Mil, H. Rasprave o jednakosti polova. Beograd: Filip Vinji,
1995, 2133.
320. Miler, P. Snaga i stvarnost u amerikoj prozi. u: Mlada kultura, Godina 2, Broj
14, 1953, 8.
321. Miller, A. The Shadows of the Gods. In: Martin, R. A. and Centola, S. R. (eds.).
The Theater Essays of Arthur Miller. New York: Da Capo Press, 1996, 175194.
322. Miller, A. Tragedy and the Common Man. In: Vukovi, T. (ed.). Moderna
amerika knjievnost 3 drama. Beograd: Kultura, 1995, 125127.
323. Millett, K. Sexual Politics. Urbana & Chicago: University of Illinois Press,
2000.
324. Mills, W. Darwin and the Iceberg Theory. In: Notes and Records of the Royal
Society of London, Vol. 38, No. 1, 1983, 109127.
325. Mitchell, J. Med Men and Medusas Reclaiming Hysteria. New York: Basic
Books, 2000.
326. Mizener, A. The Two Hemingways. In: Bode, C. (ed.). The Great Experiment in
American Literature: Six Lectures. London: William Heinemann Ltd., 1961,
133151.
327. Moddelmog, D. A. Hemingway Challenges Sexual and Cultural Codes. In:
Bryfonski, D. (ed.). Male and Female Roles in Ernest Hemingways The Sun
Also Rises. Detroit: Greenhaven Press, 2008, 141149.
328. Moddelmog, D. A. Queer Families in Hemingways Fiction. In: Broer, L. R. and
Holland, G. (eds.). Hemingway and Women: Female Critics and the Female
Voice. Tuscaloosa and London: The University of Alabama Press, 2002, 173
189.
329. Moddelmog, D. A. The Unifying Consciousness of a Divided Conscience: Nick
Adams as Author of In Our Time. In: American Literature, Vol. 60, No. 4,
1988, 591610.

496
330. Moddelmog, D. A. We Live in a Country Where Nothing Makes any Difference:
The Queer Sensibility of A Farewell to Arms. In: The Hemingway Review, Vol.
28, No. 2, 2009, 724.
331. Moddelmog, D. A. Whos Normal? Whats Normal?: Teaching The Garden of
Eden through the Lens of Normality Studies. In: The Hemingway Review, Vol.
30, No. 1, 2010, 142151.
332. Moi, T. Sexual/Textual Politics Feminist Literary Theory, 2nd Edition. London
& New York: Routledge, 2002.
333. Monk, D. Hemingways Territorial Imperative. In: The Yearbook of English
Studies American Literature (Special Number), Vol. 8, 1978, 125140.
334. Moreland, K. To Have and Hold Not: Marie Morgan, Helen Gordon, and
Dorothy Hollis. In: Broer, L. R. and Holland, G. (eds.). Hemingway and
Women: Female Critics and the Female Voice. Tuscaloosa and London: The
University of Alabama Press, 2002, 8192.
335. Morris, L. Warfare in Man and among Men. In: Nagel, J. (ed.). Critical Essays
on Ernest Hemingways The Sun Also Rises. New York: G. K. Hall & Co.,
1995, 44.
336. Mosse, G. L. The Image of Man The Creation of Modern Masculinity. New
York & Oxford: Oxford University Press, 1996.
337. Mottier, V. Sexuality: A Very Short Introduction. Oxford: Oxford University
Press, 2008.
338. Mumford, M. Bertolt Brecht. London & New York: Routledge, 2009.
339. Nagel, J. Brett and the Other Women in The Sun Also Rises. In: Donaldson, S.
(ed.). The Cambridge Companion to Hemingway. Cambridge: Cambridge
University Press, 1996, 87108.
340. Nagel, J. Introduction. In: Nagel, J. (ed.). Critical Essays on Ernest
Hemingways The Sun Also Rises. New York: G. K. Hall & Co., 1995, 131.
341. Nagel, J. The Life of Ernest Hemingway. In: Bryfonski, D. (ed.). Male and
Female Roles in Ernest Hemingways The Sun Also Rises. Detroit:
Greenhaven Press, 2008, 2237.

497
342. Nakjavani, E. Hemingway on War and Peace. In: Bloom, H. (ed.). Blooms
Modern Critical Interpretations: Ernest Hemingways A Farewell to Arms.
New York: Infobase Publishing, 2009, 111142.
343. Nolan Jr., C. J. A Little Crazy: Psychiatric Diagnoses of Three Hemingway
Women. In: The Hemingway Review, Vol. 28, No. 2, 2009, 105120.
344. Nolan Jr., C. J. Hemingways Out of Season: The Importance of Close
Reading. In: Rocky Mountain Review of Language and Literature, Vol. 53, No.
2, 1999, 4558.
345. Nolan Jr., C. J. Hemingways The Sea Change: What Close Reading and
Evolutionary Psychology Reveal. In: The Hemingway Review, Vol. 21, No. 1,
2001, 5367.
346. Nolan, Jr., C. Essential Questions: Keys to Meaning in Hemingways The
Mother of a Queen. In: South Atlantic Review, Vol. 68, No. 4, 2003, 8594.
347. OFaolain, S. A Clean, Well-Lighted Place. In: Weeks, R. P. (ed.).
Hemingway: A Collection of Critical Essays. New Jersey: Prentice-Hall, Inc.,
Englewood Cliffs, 1962, 112113.
348. OSullivan, S. Blended Gender Roles in The Sun Also Rises. In: Bryfonski, D.
(ed.). Male and Female Roles in Ernest Hemingways The Sun Also Rises.
Detroit: Greenhaven Press, 2008, 129140.
349. Oldsey, B. The Sense of an Ending. In: Bloom, H. (ed.). Blooms Modern
Critical Interpretations: Ernest Hemingways A Farewell to Arms. New York:
Infobase Publishing, 2009, 8393.
350. Oldsey, B. The Snows of Ernest Hemingway. In: Wisconsin Studies in
Contemporary Literature, Vol. 4, No. 2, 1963, 172198.
351. Onderdonk, T. Bitched: Feminization, Identity, and the Hemingwayesque in
The Sun Also Rises. In: Twentieth Century Literature, Vol. 52, No. 1, 2006, 61
91.
352. Ong, W. J. The Writers Audience is Always a Fiction. In: Vukovi, T. (ed.).
Moderna amerika knjievnost 4 teorija knjievnosti. Beograd: Kultura, 1995,
4854.

498
353. Patterson Miller, L. Brett Ashley: The Beauty of It All. In: Nagel, J. (ed.).
Critical Essays on Ernest Hemingways The Sun Also Rises. New York: G. K.
Hall & Co., 1995, 170184.
354. Patterson Miller, L. In Love with Papa. In: Broer, L. R. and Holland, G. (eds.).
Hemingway and Women: Female Critics and the Female Voice. Tuscaloosa and
London: The University of Alabama Press, 2002, 322.
355. Person, E. S. Masculinities, Plural. In: Reis, B. and Grossmark, R. (eds.).
Heterosexual Masculinities: Contemporary Perspectives from Psychoanalytic
Gender Theory. New York & London: Routledge, 2009, 122.
356. Peikan, M., Jerkovi, J. i dr. Pravopis srpskoga jezika drugo izdanje. Novi
Sad: Matica srpska, 2011.
357. Pfeiffer, G. She Expected, Absolutely Unexpectedly: A Freudian Wordplay in
A Very Short Story. In: The Hemingway Review, Vol. 21, No. 1, 2001, 100
101.
358. Phelan, S. Foucault and Feminism. In: American Journal of Political Science,
Vol. 34, No. 2, 1990, 421440.
359. Pizer, D. The Sexual Geography of Expatriate Paris. In: Twentieth Century
Literature, Vol. 36, No. 2, 1990, 173185.
360. Plimpton, G. An Interview with Ernest Hemingway. In: Bloom, H. (ed.).
Modern Critical Views: Ernest Hemingway. The USA: Chelsea House
Publishers, 1985, 119136.
361. Pollack-Pelzner, D. Swiping Stein: The Ambivalence of Hemingway Parodies.
In: The Hemingway Review, Vol. 30, No. 1, 2010, 6982.
362. Poore, C. Foreword. In: Poore, C. The Hemingway Reader. New York: Charles
Scribners Sons, 1953, xixx.
363. Popovi-Srdanovi, D. Volja za promenom: poetski put Adrijen Ri. u:
Profemina, Broj 8, 1996, 133144.
364. Pri, T. Novi transkripcioni renik engleskih linih imena. Novi Sad: Zmaj,
2008.
365. Price Herndl, D. Invalid Masculinity: Silence, Hospitals, and Anesthesia in A
Farewell to Arms. In: The Hemingway Review, Vol. 21, No. 1, 2001, 3852.

499
366. Price, R. For Ernest Hemingway. In: Bloom, H. (ed.). Modern Critical Views:
Ernest Hemingway. The USA: Chelsea House Publishers, 1985, 137160.
367. Putnam, A. On Defining Eden: The Search for Eve in the Garden of Sorrows. In:
Broer, L. R. and Holland, G. (eds.). Hemingway and Women: Female Critics
and the Female Voice. Tuscaloosa and London: The University of Alabama
Press, 2002, 109130.
368. Putnam, A. The Last Good Country. In: The Hemingway Review, Vol. 25, No. 2,
2006, 132135.
369. Quinn, E. Collins Dictionary: Literary Terms. Glasgow:
HarperCollinsPublishers, 2004.
370. Rabinovitz, R. The Reaction Against Experiment in the English Novel, 1950
1960. New York & London: Columbia University Press, 1967.
371. Raeburn, J. Skirting the Hemingway Legend. In: American Literary History,
Vol. 1, No. 1, 1989, 206218.
372. Rahv, P. Notes on the Decline of Naturalism. In: Becker, G. J. (ed.). Documents
of Modern Literary Realism. Princeton, New Jersey: Princeton University Press,
1963, 579590.
373. Reynolds, G. Ugly Americans and Vanishing Europeans: American Presence,
European Decolonization. In: Reynolds, G. Apostles of Modernity American
Writers in the Age of Development. Nebraska: Cambridge University Press,
2008, 175197.
374. Reynolds, M. S. A Farewell to Arms: Doctors in the House of Love. In:
Donaldson, S. (ed.). The Cambridge Companion to Hemingway. Cambridge:
Cambridge University Press, 1996, 109127.
375. Reynolds, M. S. Ernest Hemingway, 18991961: A Brief Biography. In:
Wagner-Martin, L. (ed.). A Historical Guide to Ernest Hemingway. Oxford &
New York: Oxford University Press, 2000, 1550.
376. Reynolds, M. S. Going Back. In: Bloom, H. (ed.). Blooms Modern Critical
Interpretations: Ernest Hemingways A Farewell to Arms. New York:
Infobase Publishing, 2009, 7182.
377. Reynolds, M. S. Hemingways Home: Depression and Suicide. In: American
Literature, Vol. 57, No. 4, 1985, 600610.

500
378. Reynolds, M. S. Hemingways Reading, 19101940: An Inventory. Princeton,
New Jersey: Princeton University Press, 1980.
379. Reynolds, M. S. Review [untitled]. In: American Literature, Vol. 54, No. 1,
1982, 119120.
380. Reynolds, M. S. Signs, Motifs, and Themes in The Sun Also Rises. In: Nagel, J.
(ed.). Critical Essays on Ernest Hemingways The Sun Also Rises. New York:
G. K. Hall & Co., 1995, 146160.
381. Reynolds, M. S. The Sun Also Rises: A Novel of the Twenties. Boston: Twayne
Publishers, Inc., 1988.
382. Reynolds, M. S. The Sun in Its Time: Recovering the Historical Context. In:
Wagner-Martin, L. (ed.). New Essays on The Sun Also Rises. New York:
Cambridge University Press, 1987, 4364.
383. Rivkin, J. and Ryan, M. Contingencies of Gender. In: Rivkin, J. and Ryan, M.
(eds.). Literary Theory: An Anthology. Oxford: Blackwell Publishing, 2004a,
885888.
384. Rivkin, J. and Ryan, M. Introduction: Feminist Paradigms. In: Rivkin, J. and
Ryan, M. (eds.). Literary Theory: An Anthology. Oxford: Blackwell Publishing,
2004b, 765769.
385. Ri, A. Planetarijum. u: Profemina, Broj 8, 1996, 117132.
386. Robbins, R. Introduction: Will the Real Feminist Theory Please Stand Up?. In:
Wolfreys, J. (ed.). Literary Theories: A Reader and Guide. Edinburgh:
Edinburgh University Press, 1999, 4958.
387. Rodi, M. Padala kia ili sijalo sunce. u: Mlada kultura, Godina 2, Broj 14,
1953, 2.
388. Rosi, T. Kako postati sin? u: Profemina, Broj 35/36, prolee/leto 2004, 79
92.
389. Rosi, T. Mit o savrenoj biografiji Danilo Ki i figura pisca u srpskoj kulturi.
Beograd: Institut za knjievnost i umetnost, 2008.
390. Ross, L. Portrait of Hemingway. New York: Simon and Schuster, 1961.
391. Rotundo, E. A. American Manhood: Transformations in Masculinity from the
Revolution to the Modern Era. New York: Basic Books, 1993.

501
392. Rovit, E. and Waldhorn, A. The Exalted Larks. In: Rovit, E. and Waldhorn, A.
Hemingway and Faulkner in Their Time. New York & London: Continuum,
2006, 157168.
393. Rovit, E. Ernest Hemingway. New York: Twayne Publishers, Inc., 1963.
394. Rovit, E. H. Ernest Hemingway: The Sun Also Rises. In: Cohen, H. Landmarks
of American Writing. The USA: Voice of America Forum Lectures, 1970, 341
352.
395. Rubin, G. Sexual Transformations. In: Rivkin, J. and Ryan, M. (eds.). Literary
Theory: An Anthology. Oxford: Blackwell Publishing, 2004, 889891.
396. Ruland, R. and Bradbury, M. Modernism in the American Grain: The Second
Flowering. In: Ruland, R. and Bradbury, M. From Puritanism to
Postmodernism: A History of American Literature. New York: Penguin Books,
1991, 302309.
397. Sabatelli, A. E. Nowhere, Nothing, Now: The Awkward Beauty of Language in
For Whom the Bell Tolls. In: The North Dakota Quarterly The Centennial
Issue, Vol. 66, No. 2, 1999, 147158.
398. Sampson, G. The Concise Cambridge History of English Literature. Cambridge:
Cambridge University Press, 1995.
399. Sanderson, R. Hemingway and Gender History. In: Donaldson, S. (ed.). The
Cambridge Companion to Hemingway. Cambridge: Cambridge University
Press, 1996, 170196.
400. Sanderson, R. Hemingways Literary Sisters: The Author through the Eyes of
Women Writers. In: Broer, L. R. and Holland, G. (eds.). Hemingway and
Women: Female Critics and the Female Voice. Tuscaloosa and London: The
University of Alabama Press, 2002, 276313.
401. Sanderson, S. Ernest Hemingway. New York: Grove Press, Inc., 1961.
402. Sartr, .-P. Razmiljanja o jevrejskom pitanju. Beograd: Paideia, 2009.
403. Savage, D. S. Ernest Hemingway. In: Savage, D. S. The Withered Branch: Six
Studies in the Modern Novel. London: Eyre & Spottiswoode, 1950, 2343.
404. Schoene, B. Queer Politics, Queer Theory, and The Future of Identity:
Spiralling Out of Culture. In: Rooney, E. (ed.). The Cambridge Companion to

502
 Feminist Literary Theory. Cambridge: Cambridge University Press, 2006, 283
302.
405. Schwenger, P. The Masculine Mode. In: Critical Inquiry, Vol. 5, No. 4, 1979,
621633.
406. Scofield, M. Ernest Hemingway. In: Scofield, M. The Cambridge Introduction
to the American Short Story. Cambridge: Cambridge University Press, 2006,
139149.
407. Sedgwick, E. K. Epistemology of the Closet. In: Rivkin, J. and Ryan, M. (eds.).
Literary Theory: An Anthology. Oxford: Blackwell Publishing, 2004, 912921.
408. Showalter, E. Womens Writing and Womens Culture. In: Vukovi, T. (ed.).
Moderna amerika knjievnost 4, teorija knjievnosti. Beograd: Kultura, 1995,
111117.
409. Simi, . Fabrika siroadi (eseji i seanja). Beograd: Paideia, 1999.
410. Sinclair, G. An Interview with Paula Mclain, Author of The Paris Wife. In: The
Hemingway Review, Vol. 32, No. 1, 2012, 119127.
411. Sinclair, G. Revisiting the Code: Female Foundations and The Undiscovered
Country in For Whom the Bell Tolls. In: Broer, L. R. and Holland, G. (eds.).
Hemingway and Women: Female Critics and the Female Voice. Tuscaloosa and
London: The University of Alabama Press, 2002, 93108.
412. Sinfield, A. Art as Cultural Production. In: Wolfreys, J. (ed.). Literary Theories:
A Reader and Guide. Edinburgh: Edinburgh University Press, 1999, 626641.
413. Singal, D. J. Towards a Definition of American Modernism. In: American
Quarterly, Vol. 39, No. 1 (Special Issue: Modernist Culture in America), 1987,
726.
414. Smith, P. 1924: Hemingways Luggage and the Miraculous Year. In:
Donaldson, S. (ed.). The Cambridge Companion to Hemingway. Cambridge:
Cambridge University Press, 1996, 3654.
415. Smith, P. Hemingways Apprentice Fiction 19191921. In: American Literature,
Vol. 58, No. 4, 1986, 574588.
416. Spilka, M. Hemingways Barbershop Quintet: The Garden of Eden
Manuscript. In: NOVEL: A Forum on Fiction, Vol. 21, No. 1, 1987, 2955.

503
417. Spilka, M. Hemingways Quarrel with Androgyny. Lincoln & London:
University of Nebraska Press, 1995.
418. Spilka, M. The Death of Love in The Sun Also Rises. In: Bloom, H. (ed.).
Modern Critical Views: Ernest Hemingway. The USA: Chelsea House
Publishers, 1985, 107118.
419. Spilka, M. Victorian Keys to the Early Hemingway: Captain Marryat. In:
NOVEL: A Forum on Fiction, Vol. 17, No. 2, 1984, 116140.
420. Spiller, R. E. Chapter XI: Full Circle ONeill, Hemingway. In: Spiller, R. E.
The Cycle of American Literature: An Essay in Historical Criticism. New York
& Toronto: The Macmillan Company, 1955, 185207.
421. Stallman, R. W. Ernest Hemingway: The Sun Also Rises But No Bells Ring.
In: Stallman, R. W. The Houses that James Built and Other Literary Studies.
The USA: Michigan State University Press, 1961, 173199.
422. Stein, W. B. Ritual in Hemingways Big Two-Hearted River. In: Texas
Studies in Literature and Language, Vol. 1, No. 4, 1960, 555561.
423. Stephens, G. and Cools, J. Out Too Far: Half-Fish, Beaten Men, and the Tenor
of Masculine Grace in The Old Man and the Sea. In: The Hemingway Review,
Vol. 32, No. 2, 2013, 7794.
424. Stephens, R. O. Hemingway and Stendhal: The Matrix of A Farewell to Arms.
In: PMLA, Vol. 88, No. 2, 1973, 271280.
425. Stephens, R. O. Hemingways Don Quixote in Pamplona. In: College English,
Vol. 23, No. 3, 1961, 216218.
426. Stoltzfus, B. Sartre, Nada, and Hemingways African Stories. In: Comparative
Literature Studies, Vol. 42, No. 3, 2005, 205228.
427. Strong, A. L. Go to sleep, Devil: The Awakening of Catherines Feminism in
The Garden of Eden. In: Broer, L. R. and Holland, G. (eds.). Hemingway and
Women: Female Critics and the Female Voice. Tuscaloosa and London: The
University of Alabama Press, 2002, 190203.
428. Strong, A. L. Race and Identity in Hemingways Fiction. New York: Palgrave
Macmillan, 2008.
429. Strychacz, T. Dangerous Masculinities Conrad, Hemingway, and Lawrence.
Gainesville, FL: University Press of Florida, 2008a.

504
430. Strychacz, T. Dramatizations of Manhood in Hemingways In Our Time and
The Sun Also Rises. In: American Literature, Vol. 61, No. 2, 1989, 245260.
431. Strychacz, T. Hemingways Theaters of Masculinity. Baton Rouge: Louisiana
State University Press, 2003.
432. Strychacz, T. In Our Time, Out of Season. In: Donaldson, S. (ed.). The
Cambridge Companion to Hemingway. Cambridge: Cambridge University
Press, 1996, 5586.
433. Strychacz, T. Manhood and Performance in The Sun Also Rises. In: Bryfonski,
D. (ed.). Male and Female Roles in Ernest Hemingways The Sun Also Rises.
Detroit: Greenhaven Press, 2008b, 7278.
434. Sylvester, B. Hemingways Extended Vision: The Old Man and the Sea. In:
PMLA, Vol. 81, No. 1, 1966, 130138.
435. Sylvester, B. The Cuban Context of The Old Man and the Sea. In: Donaldson, S.
(ed.). The Cambridge Companion to Hemingway. Cambridge: Cambridge
University Press, 1996, 243268.
436. Sylvester, B. Winner Take Nothing: Development as Dilemma for the
Hemingway Heroine. In: Pacific Coast Philology, Vol. 21, No. 1/2, 1986, 73
80.
437. male, V. Istorija mukosti u Evropi (14502000). Beograd: Clio, 2011.
438. ovolter, I. Feminizam i knjievnost. (prev. eljka Jovanovi). u: Profemina,
Broj 9/10, 1997, 175188.
439. tajger, E. Umee tumaenja i drugi ogledi. Beograd: Prosveta, 1978.
440. vajkart, P. P. itati sebe: Ka feministikoj teoriji itanja (prev. Nada
Seferovi). u: Genero asopis za feministiku teoriju, Broj 6/7, 2005, 5379.
441. Tandt, C. D. Amazons and Androgynes: Overcivilization and the Redefinition of
Gender Roles at the Turn of the Century. In: American Literary History, Vol. 8,
No. 4, 1996, 639664.
442. Tanimoto, C. Queering Sexual Practices in Mr. and Mrs. Elliot. In: The
Hemingway Review, Vol. 32, No. 1, 2012, 8899.
443. Tanner, T. Tough and Tender. In: Encounter, Vol. 23, No. 1, 1964, 7173.
444. Tate, A. Hard-Boiled. In: Nagel, J. (ed.). Critical Essays on Ernest
Hemingways The Sun Also Rises. New York: G. K. Hall & Co., 1995, 4243.

505
445. Tavernier-Courbin, J. Striving for Power: Hemingways Neurosis. In: The
Journal of General Education, Vol. 30, No. 3, 1978, 137153.
446. Thornham, S. Postmodernism and Feminism (or: Repairing Our Own Cars). In:
Sim, S. (ed.). The Routledge Companion to Postmodernism. London & New
York: Routledge, 2001, 4152.
447. Tilton, M. A. Garnering an Opinion: A Double Look at Nicks Surrogate Mother
and Her Relationship to Dr. Adams in Hemingways Ten Little Indians. In:
The Hemingway Review, Vol. 20, No. 1, 2000, 7989.
448. Timko, M. The Victorianism of Victorian Literature. In: New Literary History,
Vol. 6, No. 3 (History and Criticism: II), 1975, 607627.
449. Tomashevsky, B. Literature and Biography. In: Matejka, L. and Pomorska, K.
(eds.). Readings in Russian Poetics Formalist and Structuralist Views.
Chicago: Dalkey Archive Press, 2002, 4755.
450. Traber, D. S. Performing the Feminine in A Farewell to Arms. In: The
Hemingway Review, Vol. 24, No. 2, 2005, 2840.
451. Travis, J. Introduction; Soldiers Heart: The Vocabulary of Injury and the
American Civil War. In: Travis, J. Wounded Hearts: Masculinity, Law, and
Literature in American Culture. The USA: The University of North Carolina
Press, 2005, 150.
452. Trilling, L. Hills Like White Elephants. In: Trilling, L. The Experience of
Literature: A Reader with Commentaries Fiction. New York & Chicago: Holt,
Rinehart and Winston, 1967, 305308.
453. Trilling, L. An American in Spain. (taken from Speaking of Literature and
Society). In: Vukevi, R. (ed.). Perspectives on American Literature. Beograd:
Filoloki fakultet, 2008a, 537542.
454. Trilling, L. Hemingway and His Critics (taken from Speaking of Literature and
Society). In: Vukevi, R. (ed.). Perspectives on American Literature. Beograd:
Filoloki fakultet, Beograd, 2008b, 528537.
455. Trodd, Z. Hemingways Camera Eye: The Problem of Language and an Interwar
Politics of Form. In: Bloom, H. (ed.). Blooms Modern Critical Interpretations:
Ernest Hemingways A Farewell to Arms. New York: Infobase Publishing,
2009, 209222.

506
456. Trogdon, R. W. Money and Marriage: Hemingways Self-Censorship in For
Whom the Bell Tolls. In: The Hemingway Review, Vol. 22, No. 2, 2003, 618.
457. Trogdon, R. W. The Composition, Revision, Publication, and Reception of
Death in the Afternoon. In: Mandel, M. B. (ed.). A Companion to Hemingways
Death in the Afternoon. New York: Camden House, 2004, 2141.
458. Trotter, D. The Modernist Novel. Levenson, M. (ed.). The Cambridge
Companion to Modernism. Cambridge: Cambridge University Press, 2009, 70
99.
459. Turgenjev, I. S. Pripovetke i Pesme u prozi. Novi Sad: Matica srpska, 1977.
460. Tyler, L. Id Rather Not Hear: Women and Men in Conversation in Cat in the
Rain and The Sea Change. In: Broer, L. R. and Holland, G. (eds.).
Hemingway and Women: Female Critics and the Female Voice. Tuscaloosa and
London: The University of Alabama Press, 2002, 7080.
461. Tyler, L. Dangerous Families and Intimate Harm in Hemingways Indian
Camp. In: Texas Studies in Literature and Language, Vol. 48, No. 1
(Repositioning: Different Ways of Looking), 2006, 3753.
462. Tyler, L. Devout Again by Cynicism: Lord Byron and Don Juan in Death in the
Afternoon. In: Mandel, M. B. (ed.). A Companion to Hemingways Death in the
Afternoon. New York: Camden House, 2004, 4358.
463. Vajninger, O. Pol i karakter naelno istraivanje. Beograd: Narodna knjiga
Alfa, 1998.
464. Vajninger, O. ena. Beograd: IP arko Albulj, 1995.
465. Vance, C. S. Social Construction Theory and Sexuality. In: Berger, M. et al.
(eds.). Constructing Masculinity. New York & London: Routledge, 1995, 3748.
466. Velmar-Jankovi, S. Da li je to pesimizam u Hemingvejevom romanu Starac i
more. u: Mlada kultura, Godina 2, Broj 6, 1953, 6.
467. Vernon, A. War, Gender, and Ernest Hemingway. In: The Hemingway Review,
Vol. 22, No. 1, 2002, 3455.
468. Von Cannon, M. Traumatizing Arcadia: Postwar Pastoral in The Sun Also Rises.
In: The Hemingway Review, Vol. 32, No. 1, 2012, 5771.
469. Vondrak, A. The Sequence of Motion and Fact: Cubist Collage and Filmic
Montage in Death in the Afternoon. In: Mandel, M. B. (ed.). A Companion to

507
 Hemingways Death in the Afternoon. New York: Camden House, 2004, 257
279.
470. Vukovi, T. Za kim zvono zvoni Ernesta Hemingveja. Beograd: Zavod za
udbenike i nastavna sredstva, 1990.
471. Vukevi, R. The Management of Solitude: Ernest Hemingway. In: Vukevi,
R. A History of American Literature: Then and Now. Podgorica: Univerzitet
Crne Gore, Institut za strane jezike, 2005, 361369.
472. Vukobrat, S. Mit o androginom biu i Orlando Virdinije Vulf O anru ovog
dela i njegovoj recepciji kod nas. u: Vukobrat, S. Englesko-srpske knjievne veze
II. Beograd: Filoloki fakultet, 1997, 140169.
473. Vulf, V. Eseji izbor. Beograd: Nolit, 1956.
474. Wagenknecht, E. Ernest Hemingway: Legend and Reality. In: Wagenknecht, E.
Cavalcade of the American Novel: From the Birth of the Nation to the Middle of
the Twentieth Century. New York: Henry Holt and Company, 1952, 368381.
475. Wagner-Martin, L. I like you less and less: The Stein Subtext in Death in the
Afternoon. In: Mandel, M. B. (ed.). A Companion to Hemingways Death in the
Afternoon. New York: Camden House, 2004, 5977.
476. Wagner-Martin, L. Ernest Hemingway: A Literary Life. New York: Palgrave
Macmillan, 2007.
477. Wagner-Martin, L. Hemingway Regendered. In: NOVEL: A Forum on Fiction,
Vol. 24, No. 3, 1991, 323324.
478. Wagner-Martin, L. Introduction. In: Wagner-Martin, L. (ed.). A Historical Guide
to Ernest Hemingway. Oxford & New York: Oxford University Press, 2000a, 3
14.
479. Wagner-Martin, L. Introduction. In: Wagner-Martin, L. (ed.). New Essays on
The Sun Also Rises. New York: Cambridge University Press, 1987, 118.
480. Wagner-Martin, L. The Intertextual Hemingway. In: Wagner-Martin, L. (ed.). A
Historical Guide to Ernest Hemingway. Oxford & New York: Oxford University
Press, 2000b, 173198.
481. Wagner-Martin, L. The Romance of Desire in Hemingways Fiction. In: Broer,
L. R. and Holland, G. (eds.). Hemingway and Women: Female Critics and the

508
 Female Voice. Tuscaloosa and London: The University of Alabama Press, 2002,
5469.
482. Wagner-Martin, L. The Sun Also Rises: One Debt to Imagism. In: Nagel, J. (ed.).
Critical Essays on Ernest Hemingways The Sun Also Rises. New York: G. K.
Hall & Co., 1995, 6373.
483. Waldmeir, J. Confiteor Hominem: Ernest Hemingways Religion. In: Weeks, R.
P. (ed.). Hemingway: A Collection of Critical Essays. New Jersey: Prentice-Hall,
Inc., Englewood Cliffs, 1962, 161168.
484. Walker Howe, D. American Victorianism as a Culture. In: American Quarterly,
Vol. 27, No. 5 (Special Issue: Victorian Culture in America), 1975, 507532.
485. Warren, R. P. Ernest Hemingway. In: Bloom, H. (ed.). Modern Critical Views:
Ernest Hemingway. The USA: Chelsea House Publishers, 1985, 3562.
486. Warren, R. P. The Story Behind the Love Story. In: Bloom, H. (ed.). Blooms
Modern Critical Interpretations: Ernest Hemingways A Farewell to Arms.
New York: Infobase Publishing, 2009, 2733.
487. Watkins Fulton, L. The Nurturing Nature of Lady Brett Ashley. In: Bryfonski,
D. (ed.). Male and Female Roles in Ernest Hemingways The Sun Also Rises.
Detroit: Greenhaven Press, 2008, 115128.
488. Wegelin, C. Hemingway and the Decline of International Fiction. In: The
Sewanee Review, Vol. 73, No. 2, 1965, 285298.
489. Weil, K. French Feminisms criture fminine. In: Rooney, E. (ed.). The
Cambridge Companion to Feminist Literary Theory. Cambridge: Cambridge
University Press, 2006, 153171.
490. West, Jr., R. B. The Biological Trap. In: Weeks, R. P. (ed.). Hemingway: A
Collection of Critical Essays. New Jersey: Prentice-Hall, Inc., Englewood Cliffs,
1962, 139151.
491. Whipple Spanier, S. Rivalry, Romance, and War Reporters: Martha Gellhorns
Love Goes to Press and the Colliers Files. In: Broer, L. R. and Holland, G.
(eds.). Hemingway and Women: Female Critics and the Female Voice.
Tuscaloosa and London: The University of Alabama Press, 2002, 256275.

509
492. Whitlock Levitzke, S. In Those Days the Distances Were All Very Different:
Alienation in Ernest Hemingways God Rest You Merry, Gentlemen. In: The
Hemingway Review, Vol. 30, No. 1, 2010, 1830.
493. Whitlow, R. Critical Misinterpretation of Hemingways Helen. In: Frontiers: A
Journal of Women Studies, Vol. 3, No. 3, 1978, 5254.
494. Wilde, O. The Picture of Dorian Gray. Hertfordshire: Wordsworth Classics,
2001.
495. Willingham, K. G. The Sun Hasnt Set Yet: Brett Ashley and the Code Hero
Debate. In: Broer, L. R. and Holland, G. (eds.). Hemingway and Women:
Female Critics and the Female Voice. Tuscaloosa and London: The University
of Alabama Press, 2002, 3353.
496. Wilson, E. Emergence of Ernest Hemingway. In: Wilson, E. The Shores of
Light: A Literary Chronicle of the Twenties and Thirties. New York: Farrar,
Straus and Young, Inc., 1952, 115124.
497. Wilson, E. Hemingway: Gauge of Morale. In: Bloom, H. (ed.). Modern Critical
Views: Ernest Hemingway. The USA: Chelsea House Publishers, 1985, 1733.
498. Wilson, E. The Sportsmans Tragedy. In: Nagel, J. (ed.). Critical Essays on
Ernest Hemingways The Sun Also Rises. New York: G. K. Hall & Co., 1995a,
4649.
499. Wilson, E. The Sun Also Rises Criticizes Postwar Society. In: Bryfonski, D.
(ed.). Male and Female Roles in Ernest Hemingways The Sun Also Rises.
Detroit: Greenhaven Press, 2008, 4447.
500. Wilson, E. Good Old Harris in The Sun Also Rises. In: Nagel, J. (ed.). Critical
Essays on Ernest Hemingways The Sun Also Rises. New York: G. K. Hall &
Co., 1995b, 185190.
501. Wimsatt, W. K. and Beardsley, M. The Intentional Fallacy. In: Vukovi, T.
(ed.). Moderna amerika knjievnost teorija knjievnosti. Beograd: Kultura,
1995, 3236.
502. Woolf, V. A Room of Ones Own. In: Selected Works of Virginia Woolf.
Hertfordshire: Wordsworth Editions Limited, 2005, 561633.
503. Woolf, V. Mr. Bennett and Mrs. Brown. 1923.
<http://www.columbia.edu/~em36/MrBennettAndMrsBrown.pdf> 17.01.2014.

510
504. Woolf, V. The Art of Biography. In: Woolf, V. The Death of the Moth and
Other Essays. Harmondsworth, Middlesex: Penguin Books, 1961, 161169.
505. Wylder, D. E. The Two Faces of Brett: The Role of the New Woman in The Sun
Also Rises. In: Nagel, J. (ed.). Critical Essays on Ernest Hemingways The Sun
Also Rises. New York: G. K. Hall & Co., 1995, 8994.
506. Young, P. Adventures of Nick Adams. In: Weeks, R. P. (ed.). Hemingway: A
Collection of Critical Essays. New Jersey: Prentice-Hall, Inc., Englewood Cliffs,
1962a, 95111.
507. Young, P. Big World Out There: The Nick Adams Stories. In: NOVEL: A Forum
on Fiction, Vol. 6, No. 1, 1972, 519.
508. Young, P. Ernest Hemingway. In: Van OConnor, W. Seven Modern American
Novelists: An Introduction. Minneapolis: The University of Minnesota Press,
1964a, 153188.
509. Young, P. Ernest Hemingway. Minneapolis: University of Minnesota Press,
1964b.
510. Young, P. Hemingway: A Defense. In: Weeks, R. P. (ed.). Hemingway: A
Collection of Critical Essays. New Jersey: Prentice-Hall, Inc., Englewood Cliffs,
1962b, 172174.
511. Zisowitz Stearns, C. and Stearns, P. N. Victorian Sexuality: Can Historians Do It
Better? In: Journal of Social History, Vol. 18, No. 4, 1985, 625634.
512. ivkovi, D. (ur.). Renik knjievnih termina Drugo, dopunjeno izdanje.
Beograd: Nolit, 1992.

511
PRILOG I:
Hronologija dela Ernesta Hemingveja

Zbirke kratkih pria

1923 Three Stories and Ten Poems

1924 in our time
1925 In Our Time
1927 Men Without Women
1933 Winner Take Nothing
1938 The Fifth Column and the First Forty-Nine Stories1
1939 The Snows of Kilimanjaro
1969 The Fifth Column and Four Stories of the Spanish Civil War
1972 The Nick Adams Stories
1987 The Complete Short Stories of Ernest Hemingway

Romani

1926 The Torrents of Spring

1926 The Sun Also Rises
1929 A Farewell to Arms
1937 To Have and Have Not
1940 For Whom the Bell Tolls
1950 Across the River and into the Trees
1952 The Old Man and the Sea2
1970 Islands in the Stream
1986 The Garden of Eden
1999 True at First Light
2005 Under Kilimanjaro

Dokumentarna literatura

1932 Death in the Afternoon

1935 Green Hills of Africa
1964 A Moveable Feast
1985 The Dangerous Summer

urnalistika i pisma

1962 The Wild Years

1967 By-Line
1981 Selected Letters of Ernest Hemingway, 19171961

1
The Fifth Column jedina je drama Ernesta Hemingveja.
2
The Old Man and the Sea je novela (engl. novella, novelette ili short novel) (Quinn 2004: 234).

512
PRILOG II:
Kratke prie Ernesta Hemingveja po zbirkama1

In Our Time (U nae vreme)2

Indian Camp (Indijanski logor)

The Doctor and the Doctors Wife (Lekar i njegova ena)
The End of Something (Neto se zavrilo)
The Three-Day Blow (Trodnevni vetar)
The Battler (Borac)
A Very Short Story (Jedna kratka pria)
Soldiers Home (Vojnikov dom)
The Revolutionist (Revolucionar)
Mr. and Mrs. Elliot (Gospodin i gospoa Eliot)
Cat in the Rain (Maka na kii)
Out of Season (Van sezone)
Cross-Country Snow (Njive i polja pod snegom)
My Old Man (Moj stari)
Big Two-Hearted River: Part I (Velika reka sa dva srca: I)
Big Two-Hearted River: Part II (Velika reka sa dva srca: II)

Men Without Women (Mukarci bez ena)

The Undefeated (Nepobeeni)

In Another Country (U drugoj zemlji)
Hills Like White Elephants (Bregovi kao beli slonovi)
The Killers (Ubice)
Che Ti Dice La Patria (Che Ti Dice La Patria)
Fifty Grand (Pedeset hiljadarki)
A Simple Enquiry (Jednostavno ispitivanje)
Ten Indians (Deset indijanaca)
A Canary for One (Kanarinac za nekoga)
An Alpine Idyll (Jedna alpska idila)
A Pursuit Race (Brzinska trka)
Today is Friday (Danas je petak)
Banal Story (Banalna pria)
Now I Lay Me (Sad ja leem)

1
Ovaj popis dri se naela izdanja sabranih kratkih pria Ernesta Hemingveja navedenog u Literaturi.
Shodno tome, Hemingvejeve kratke prie navodimo hronolokim redosledom objavljivanja pojedinanih
zbirki koje ine Prvih etrdeset devet U nae vreme (1925), Mukarci bez ena (1927), Pobednik ne
dobija nita (1933) i Snegovi Kilimandara (1939), Kratke prie objavljene u knjigama ili asopisima
posle Prvih etrdeset devet, i Prethodno neobjavljene prie. U zagradi navodimo prevode naslova pria
koji se dosledno koriste u radu.
2
Kratke prie Moj stari i Van sezone prvi put se pojavljuju u okviru Hemingvejevog prvenca Tri
prie i deset pesama (1923).

513
Winner Take Nothing (Pobednik ne dobija nita)

The Short Happy Life of Francis Macomber (Kratki sreni ivot Fransisa Makombera)
The Capital of the World (Prestonica sveta)
Old Man at the Bridge (Starac kraj mosta)
After the Storm (Posle oluje)
A Clean, Well-Lighted Place (isto, dobro osvetljeno mesto)
The Light of the World (Svetlost sveta)
God Rest You Merry, Gentlemen (Gospod vam podario radost i veselje,
gospodo)
The Sea Change (Posle letovanja na moru)
A Way Youll Never Be (Takav ti nikada nee biti)
The Mother of a Queen (Majka jedne tetke)
One Reader Writes (Jedna itateljka pie)
Homage to Switzerland (Priznanje vajcarskoj)
A Days Wait (Dan ekanja)
A Natural History of the Dead (Prirodopis smrti)
Wine of Wyoming (Vino iz Vajominga)
The Gambler, the Nun, and the Radio (Kockar, kaluerica i radio)
Fathers and Sons (Oevi i sinovi)

The Snows of Kilimanjaro (Snegovi Kilimandara)3

The Snows of Kilimanjaro (Snegovi Kilimandara)

Up in Michigan (Gore u Miiganu)
On the Quai at Smyrna (Na pristanitu u Smirni)

Short Stories Published in Books or Magazines Subsequent to The First Forty-Nine

(Kratke prie objavljene u knjigama ili asopisima posle Prvih etrdeset devet)4

One Trip Across (Putovanje preko granice)

The Tradesmans Return (Povratak trgovca)
The Denunciation (Dojava)
The Butterfly and the Tank (Leptir i tenk)
Night Before Battle (No pred bitku)
Under the Ridge (Skrovite)
Nobody Ever Dies (Smrti nema)
The Good Lion (Dobri lav)
The Faithful Bull (Verni bik)
Get a Seeing-Eyed Dog (Uzmi psa vodia)

3
Ovu zbirku zapravo ini zbirka U nae vreme dopunjena trima priama: Snegovi Kilimandara, Na
pristanitu u Smirni, kao i priom Gore u Miiganu koja prvobitno izlazi u tampu kao trea pria u
okviru Tri prie i deset pesama. Kako bi se jasno videlo koje su prie nove u zbirci Snegovi
Kilimandara, ovde navodimo samo tri prethodno pomenute.
4
etiri prie koje se po prvi put objavljuju zajedno s dramom Peta kolona (1969): Dojava, Leptir i
tenk, No pred bitku i Skrovite.

514
A Man of the World
Summer People
The Last Good Country
An African Story
Previously Unpublished Fiction
A Train Trip
The Porter
Black Ass at the Cross Roads
Landscape with Figures
I Guess Everything Reminds You
of Something
Great News from the Mainland
The Strange Country
(Svetski ovek)
(Ljudi leta)
(Poslednja dobra zemlja)
(Afrika pria)
(Prethodno neobjavljene kratke prie)
(Putovanje vozom)
(Kondukter)
(Greka iz zasede)
(Pejza s figuracijom)
(Tebe izgleda sve na neto podsea)
(Sjajne vesti s kopna)
(udna zemlja)
515
PRILOG III:
Popis knjievnih ostvarenja Ernesta Hemingveja koja nisu prevedena na srpski jezik1

Romani

Islands in the Stream (Ostrva u struji)

True at First Light (Kao svitanje)
Under Kilimanjaro (U podnoju Kilimandara)

Kratke prie

One Trip Across (Putovanje preko granice)

The Tradesmans Return (Povratak trgovca)
The Denunciation (Dojava)
The Butterfly and the Tank (Leptir i tenk)
Night Before Battle (No pred bitku)
Under the Ridge (Skrovite)
Nobody Ever Dies (Smrti nema)
The Good Lion (Dobri lav)
The Faithful Bull (Verni bik)
Get a Seeing-Eyed Dog (Uzmi psa vodia)
A Man of the World (Svetski ovek)
Summer People (Ljudi leta)
The Last Good Country (Poslednja dobra zemlja)
An African Story (Afrika pria)
A Train Trip (Putovanje vozom)
The Porter (Kondukter)
Black Ass at the Cross Roads (Greka iz zasede)
Landscape with Figures (Pejza s figuracijom)
I Guess Everything Reminds You (Tebe izgleda sve na neto podsea)
of Something
Great News from the Mainland (Sjajne vesti s kopna)
The Strange Country (udna zemlja)

Drama

The Fifth Column (Peta kolona)

1
Mada nijedno od izdanja Hemingvejevih pisama, pa ni ono koje koristimo u radu, nije prevedeno na
srpski jezik, ona ne ine deo ovog popisa zbog toga to ih izdavai, kao ni sam pisac, nisu smatrali
knjievnim ostvarenjima.

516
PRILOG IV:
Popis najvanijih biografija Ernesta Hemingveja od 1949. do 2014.1

1. Matthew Cowley A Portrait of Mr. Papa (1949)

2. Carlos Baker Hemingway (1952)
3. Charles Fenton The Apprenticeship of Ernest Hemingway (1954)
4. A. E. Hotchner Papa Hemingway: A Personal Memoir (1966)
5. Jackson J. Benson Hemingway: The Writers Life of Self-Defense (1969)
6. Bernice Kert The Hemingway Women (1983)
7. Jeffrey Meyers Hemingway: A Biography (1986; 1999)
8. Peter Griffin Along with Youth: Hemingway, the Early Years (1987, with
Jack Hemingway); Less than a Treason: Hemingway in Paris (1992)
9. Keneth Lynn Hemingway: Life and Work (1987)
10. Mark Spilka Hemingways Quarrel with Androgyny (1990)
11. James R. Mellow Hemingway: A Life Without Consequences (1993)
12. Michael Reynolds Hemingway: The Paris Years (1999); The Final Years
(2000)
13. Linda Wagner-Martin Hemingway: A Literary Life (2007)
14. Mark P. Ott A Sea of Change: Ernest Hemingway and the Gulf Stream
A Contextual Biography (2008)
15. Ren Villarreal and Ral Villarreal Hemingways Cuban Son: Reflections
on the Writer by His Longtime Majordomo (2011)
16. Paul Hendrickson Hemingways Boat: Everything He Loved in Life, and
Lost, 19341961 (2012)
17. Payton Guion Ernest Hemingway: A Biography (2012)
18. Gino Leineweber Hemingway How it all began: Childhood and Youth in
Michigan (2014)
19. David M. Zumbaugh A Concise Biography of Ernest Miller Hemingway
(2014)
20. Steven Florczyk Hemingway, the Red Cross, and the Great War (2014)

1
Naslovi biografija navedeni su na engleskom jeziku kako bi im se lake moglo pristupiti, s obzirom na
to da nisu prevedene na srpski jezik.

517
21. Larry Grimes and Bickford Sylvester Hemingway, Cuba, and the Cuban
Works (2014)
22. Robert Trogdon The Lousy Racket (2014)
23. Hilary Justice The Bones of the Others (2014)

518
PRILOG V:
Teme roda na meunarodnim izlaganjima Hemingvejevog drutva od 1992. do 2014.1

Peta meunarodna konferencija o Hemingveju

(Pamplona, panija, 1521. jul 1992)

1. Burwell, Rose Marie. A Source for the Androgynous Elephant in The Garden of
Eden.
2. Caswell, Claude. Georgettes Mirror Images: The Prostitution Motif in The Sun
Also Rises.
3. Daiker, Donald. Lady Bretts Famous Act of Self-Abnegation: The Madrid
Episode in The Sun Also Rises.
4. Eby, Carl. Sangre y Cojones: The Psychosexuality of Bullfighting in the Fiction
of Ernest Hemingway.
5. Junkins, Donald. Myth-Making, Androgyny, and the Creative Process.
6. Mandel, Miriam. Reading the Names Right.
7. Putnam, Ann. Opiates, Laughter, and the Radios Sweet Lies: Community and
Isolation in Hemingways The Gambler, the Nun, and the Radio.
8. Rudat, Wolfgang. Superior Composure in The Sun Also Rises: Jakes Lessons on
Sexual Otherness.
9. Spanier, Sandra. Love Goes to Press: Men and Women at War in Martha
Gellhorns W.W.II Comedy in Three Acts.
10. Spilka, Mark. Androgyny Revisited.
11. Spilka, Mark. Repossessing Papa: A Narcissistic Meditation.

Meunarodna konferencija o Hemingveju i Ficderaldu

(Pariz, Francuska, 38. jul 1994)

1. Barlowe, Jamie. Re-Reading Women: Brett, Hadley, Duff, and Women

Scholars.
2. Chambers, John B. Ernest and Scott: Love, War, and Dr. Freud.
3. Clifford, Stephen. Manipulating Gender and Desire in The Sun Also Rises.
4. Hays, Peter L. The Sins of the Fathers: Hemingway and Fitzgerald.
5. Hen, Judy. Hemingway and Djuna Barnes: Encounter in Genderland.
6. Kerr, Frances. Dangerous Homes: Gender Crossing in the Early Short Fiction of
Fitzgerald and Hemingway.
7. Norris, James K. and Hodges, Julia. Dressing with Gender Buttons: Gender,
Theory, and The Sun Also Rises.
8. Nyce, Ben. Scott and Ernest and Their Fathers.

1
Ovaj popis rezultat je samostalnog istraivanja i ima za cilj da pokae da savremena kritika, naroito od
devedesetih godina XX veka, pokazuje veliko interesovanje za istraivanje roda u Hemingvejevom delu.
Neki od naslova izloenih radova upuuju na privlanost revidiranja Hemingvejeve biografske legende,
na poetak postmodernizma Hemingvejeve proze, kao i na mnoge druge teme koje se mogu dovesti u
vezu s teorijama roda i razlike i ovom disertacijom. Podaci su preuzeti sa sajta Hemingvejevog drutva:
<www.hemingwaysociety.org> 15.04.2014. i 28.06.2014.

519
 9. Scholes, Robert; Clark, Suzanne; Comley, Nancy R.; Moddelmog, Debra;
Werlock, Abby H. P. Panel: Fitzgerald, Hemingway, and Gender.
10. Sinclair, Gail. Lady or the Tramp: The History and Histrionics of Viewing Brett
Ashley and Daisy Buchanan.
11. Wagner-Martin, Linda; Broer, Lawrence; Kert, Bernice; Milford, Nancy;
Westbrook, Robert. Panel: Wives and Lovers.

Sedma meunarodna konferencija o Hemingveju

(Keam-San Veli, Ajdaho, SAD, 2025. jul 1996)

1. Bender, Bert. Sexual Selection in The Sun Also Rises.

2. Clark, Suzanne. Roosevelt and Hemingway: Natural History, Manliness, and the
Strenuous Life.
3. Meredith, James. Bird Hunting and Male Bonding in Hemingways Fiction and
Family.
4. Murphy, Charlene. A Hemingway for Our Time: Beyond the Macho Stereotype.
5. Putnam, Ann. Memory, Grief, and the Terrain of Desire: Hemingways Green
Hills of Africa.

Osma meunarodna konferencija o Hemingveju

(Provansa, Francuska, 2531. maj 1998)

1. Barry, Sandra D. Tough Love in the Garden.

2. Beegel, Susan; Wagner-Martin, Linda; Clark, Suzanne; Comley, Nancy;
Moddelmog, Debra. Panel: Women on Hemingway.
3. Beegel, Susan. When Thou Hast Seen the Elephants Dance: Hunting a New
Creativity in Eden.
4. Brogger, Frederick. Uses and Abuses of Biographical Criticism for the Study of
Hemingways The Sun Also Rises.
5. Comley, Nancy. Crazy Women on the Riviera, or the Price of Trespassing in
The Garden of Eden.
6. Eby, Carl P. The New Names Department, Ego-Splitting and the Love Ethic of
The Garden of Eden.
7. Gulshan, Rima S. The Dialectics of Power, Passion, Love, and War in A
Farewell to Arms and The Sun Also Rises.
8. Justice, Hilary K. Degrees of Distance: The Authentic and the Personal in
Hemingways Honeymoon Fiction.
9. Kempton, Daniel. Sexual Transgression and Artistic Creativity in The Garden of
Eden.
10. Penas Ibaez, Beatriz. Looking through the Gardens Mirror: The Hemingway
Early Postmodernist Text.
11. Putnam, Ann. In Search of the Spirit Leopard: Betrayal and Redemption in
Hemingways The Snows of Kilimanjaro.
12. Tavernier-Courbin, Jacqueline. Sexuality and Sensuality in The Garden of Eden
and Tender is the Night.

520
 13. Vondrak, Amy. No One Gets in Here Ever: The Solitary Writer in The Garden
of Eden and The Last Good Country.
14. Willingham, Kathy. Hemingway and Cixousian Feminism.

Deseta meunarodna konferencija o Hemingveju2

(Stresa, Italija, 27. jul 2002)

1. Brower, Virgil W. To take the punishment the best he could: Masochism,

Hemingway, and the Body Without Organs.
2. Burwell, Marie Rose. Mary Hemingways African Diary and the High Cost of
Not Being Taken Seriously: A Consideration.
3. Camastra, Nicole. Catherine, the Code, and the Quest for Redemption in A
Farewell to Arms.
4. Comley, Nancy R. And she had never known Italians before: Italianicity and the
American Boy.
5. Crimmel, Hal. The Question of Depression and Passive Suicide in The Killers:
A Consideration.
6. Eby, Carl P. Anybody May Crack: Tragic Desire in A Farewell to Arms.
7. Fenstermaker, John. Agnes von Kurowskys Self-Portrait in Pen and Ink: A
Responsible, Respectable, and Professional Wartime Nurse and Much More.
8. Justice, Hilary K. Engendering Trauma: Out of Season as Up in Michigan II.
9. Kennedy, Gerald J. Angling for Affection: Father-Son Letters during the Writing
of A Farewell to Arms.
10. Leland, Jacob M. Yes, That is a Roll of Bills in My Pocket: Money, Maleness,
and the Hemingway Hero.
11. Lillios, Anna. Catherine Barkley as a WW1 VAD.
12. Strychacz, Tom. Masquerading in A Farewell to Arms Theater of War.
13. Tilton, Margaret A. Promiscuity and Proselytization: The Patriarchy of Religion
in The Sun Also Rises.
14. Trogdon, Robert W. Four Ways of Looking at Marriage: In Another Country
and Now I Lay Me.
15. Tyler, Lisa. Our Fathers Lied: The Great War and Paternal Betrayal.
16. Wolfe, Susan. Bitches and Muted Women: Female Speech in Hemingways
Fiction.

Jedanaesta meunarodna konferencija o Hemingveju

(Ki Vest, Florida, SAD, 712. jun 2004)

1. Allen, Erika. Discontent in The Garden of Eden.

2. Ashe, Fred. Fathers as Sons in The Garden of Eden.
3. Broer, Lawrence. Hemingways The Strange Country: A Florida Paradise Lost.
4. Croxall, Brian L. Splitting a Plate: The Paranoid-Schizoid Position in The
Garden of Eden.

2
U trenutku pisanja ovog rada podataka o Devetoj meunarodnoj konferenciji o Hemingveju odranoj
2000. godine nema. Navedeno prema: <www.hemingwaysociety.org> 16.06.2014).

521
 5. Eby, Carl P. He felt the change so that it hurt him all through: Sodomy and
Transvestic Hallucination in Late Hemingway.
6. Onderdonk, Todd. One Man Alone: Fight Clubs, Collectivism, and
Hemingwayesque Masculinity in To Have and Have Not.
7. Payne, Kelly. Gender Role Reversals and Androgyny in Hemingways The Sun
Also Rises.
8. Vernon, Alex. Tragedy, Naturalism, Parody, and Suicide in For Whom the Bell
Tolls.
9. Wilson, Doni M. You better not think about it: The Politics of Dialogue in Men
Without Women.
10. Wolfe, Susan J. The poor are different from you and me: Masculinity and Class
in To Have and Have Not.

Dvanaesta meunarodna konferencija o Hemingveju

(Malaga i Ronda, panija, 2530. jun 2006)

1. Altmaier, Catherine. If Bullfighting Mirrors the Nature of Good Writing, Where

Does that Leave Women? Bullfighting, Writing, and Hemingways Treatment of
Frances in The Sun Also Rises.
2. Backes, Nancy. Womanliness as Masquerade in The Sun Also Rises.
3. Beskin, Anna. Hemingways Civil War: Variations of the Divided Self in The
Fifth Column, For Whom the Bell Tolls, and The Strange Country.
4. Camastra, Nicole. Remorse Had Been There to Meet Him: Considering
Profound Notions of Love and Creativity in the Madrid Section of Hemingways
The Garden of Eden.
5. Cirino, Mark. Why Am I So Thoughtless? Fishing the Streams of Consciousness
of Nick Adams and Santiago.
6. Clark, Robert F. Papa y El Tirador: Biographical Parallels in I Guess
Everything Reminds You of Something.
7. Deka, Mayuri. Recreating the Self and the In-Between Space in Hemingways
For Whom the Bell Tolls.
8. Eby, Carl; Beegel, Susan F.; Donaldson, Scott; Wagner-Martin, Linda Round
Table: Everything You Always Wanted to Know about Publishing But Were
Afraid to Ask.
9. Fantina, Richard. Seductress and Aficionada in The Sun Also Rises.
10. Foca, Anna Marie. Suffering, Artistry, and Death in the Afternoon: Nietzschean
Aestheticism and the Writerly Tragedy of Bullfighting.
11. Green, Angela. Sense and Sentimentality in Ernest Hemingways Banal Story.
12. Hays, Peter L. Hemingway and the Missionary Position in For Whom the Bell
Tolls.
13. Kalaidjian, Walter. The Taste of Remorse: Envy and Gratitude in The Garden of
Eden.
14. Lillios, Anna. In the Arena: The Gender Wars of Hemingways Pedro Romero
and Brett Ashley.
15. Messent, Peter. We Never Go Into the Same River Twice: Trauma, Repetition,
and Big-Two Hearted River.

522
 16. Moddelmog, Debra. Telling Stories from Hemingways FBI File: Conspiracy,
Paranoia, and Masculinity.
17. Moreland, Kim. Women and the Spanish Civil War: Milicianas, Guerillerinas,
Raped Virgins, and Whores in For Whom the Bell Tolls.
18. Nolan, Charles. Fathers and Sons and Some Things Left Out.
19. Ott, Mark. Flit Guns, Perfume, Marriage, and Pulling the Trigger: Clarifying
Masculinity in Hemingways The Butterfly and the Tank.
20. Pleasant, Matthew. Hemingway: Capturing Futility.
21. Sinclair, Gail. Hemingways Spanish Family: For Whom the Bell Tolls and the
Obligation of Participation.
22. Strychacz, Tom. The Maid and the Matador: Gender Roles in Hemingways
The Capital of the World.
23. Stubbs, Neil. The Passion of San Sebastian: A Touchstone for Reading The Sun
Also Rises.
24. Thill, Brian. The Body in Danger: Logics of Impermanence in Death in the
Afternoon.
25. Wolfe, Susan J. Rites of Masculinity: Performance and Identity in For Whom
the Bell Tolls.

Trinaesta meunarodna konferencija o Hemingveju

(Kanzas Siti, Misuri, SAD, 915. jun 2008)

1. Beegel, Susan. Love in the Time of Influenza: A New Look at Ernest, Agnes,
and A Farewell to Arms.
2. Croxall, Brian. Writing Wounds with Technology: Figuring Trauma in A
Farewell to Arms.
3. Dibble, Phil. The Hemingway Curse: Manic Depressive Disorder, Alcoholism,
and Suicide.
4. Donaldson, Scott. Fending off Fenton and Others: Hemingways Battle Against
Biographers, 1949-54.
5. Dunick, Lisa M. S. The Violence of Print: Modernist Publishing, Masculinity,
and the Myth of Hemingways Paris.
6. Forsythe, Matt. The Fragmented Origins of Ernest Hemingways A Natural
History of the Dead.
7. Gandal, Keith. Hemingways Mobilization Wounds.
8. Hays, Peter. Imperial Brett in The Sun Also Rises.
9. Haytock, Jennifer. Reclaiming the Power of the Masculine Observer:
Hemingways World War I Veterans.
10. James, Pearl. War Trauma Re-figured: Catherine Barkleys Death.
11. Kingsbury, Celia M. A Way It Never Was: Propaganda and Shell Shock in
Soldiers Home and A Way Youll Never Be.
12. Maiwald, Michael. Hemingway and Modern Masculinity.
13. Putnam, Ann. Memory, Desire, and Whats True at First Light.
14. Rupert, Jennifer. Finding the Outer Limits of the Body: Race and Gender in
Hemingways Surreal Garden.
15. Trogdon, Robert W. An Evening at Home with the Frederic Henrys: Trauma,
Sex, and Games in A Farewell to Arms.

523
 16. Waitman, Grace. Shaping the Green Hills of Africa: Pursuit as Happiness and
Hemingways Imaginative Hunt.

etrnaesta meunarodna konferencija o Hemingveju

(Lozana, vajcarska, 25. jun 3. jul 2010)

1. Boyle, Amanda. The Geography of Internal and External Brokenness,

Redemption, and Healing in Across the River and into the Trees.
2. Brandt, Kenneth K. How Do You Shoot Someone Accidently on Purpose?: The
Geography of Intent in Hemingways The Short Happy Life of Francis
Macomber.
3. Champinot, Yves. Hemingways Religion of Love in A Farewell to Arms.
4. Cheatle, Joseph. The New Man: Challenging Gender in Ernest Hemingways
The Sun Also Rises.
5. Daily, John J. Hemingways and Marlene Dietrichs Love Letters.
6. Davis, Suanna H. Hemingways Religious Sentiment and the Portrayal of
Marriage.
7. Fenstermaker, John. Hemingway and the Victorians.
8. Haytock, Jennifer. Bedroom Scenes: The Geography of Private Space in The
Sun Also Rises.
9. Kennedy, J. Gerald and Bonds, Patrick B. Married to Fishing: Homosocial
Intimacy and Heterosexual Desire in On Writing.
10. Lambert, Michael. Hemingway and Campbell: The Cartography of Ambiguous
Desires.
11. Ledden, Dennis B. Hemingway, Kurowsky, and the Male Self in A Farewell to
Arms.
12. Malm, Holly L. Steers, Desire, and the Life of Jake Barnes in The Sun Also
Rises.
13. Matsushita, Chikako. The Elephant in the Garden: The Hunting Story and Tribal
Things in The Garden of Eden.
14. Moddelmog, Debra. Mapping Hemingways Extreme Geographies of Gender
and Sexuality.
15. Narbeshuber, Lisa. Hemingways Geography of Trauma.
16. Okerstrom, Dennis. Ernest Hemingway on Kansas Citys Woodrow Wilson
Avenue: The Geography of Gender in a Wonderful and Unsavory Town.
17. Robinson, Kathleen. Re-Tellings Respite: Remembering Trauma in
Hemingways Progression in Across the River and into the Trees.
18. Sinclair, Gail D. An Alpine Idyll and A Rose for Emily: Hemingway and
Faulkners Brotherhood in the Psychological Geography of the Grotesque.
19. Soltysik Monnet, Agnieszka. Shock vs. Trauma in Hemingways Poetics of
Distantiation.
20. Stubbs, Neil. Topophilia In Our Time: A Survey of Spatial Desires and Liminal
Transgressions in The Doctor and Doctors Wife, Soldiers Home, and The
Revolutionist.
21. Taylor, Beverly. Women in Extreme Geographies: An Intrepid Victorian in
Africa and the Hemingway Women Who Followed.

524
 22. Tsuji, Hiromi. Body, Sexuality, and Gender Performance in Mr. and Mrs.
Elliot.
23. Wojcik, Alexandria. Darker and Fairer: Hair Dye in Hemingways The Garden
of Eden.
24. Womack, Anne-Marie. Gendered Paradigms of Citizenship: Hemingways
Disruption of Soldiering, Childbearing, and Nursing.

Petnaesta meunarodna konferencija o Hemingveju

(Petoski, Miigan, SAD, 1723. jun 2012)

1. Bonds, Patrick. The Cost of Labor: Male Work and Masculine Identity in
Hemingways Early Nick Adams Stories.
2. Cheatle, Joseph. Normal and Abnormal: Remorse in Ernest Hemingways The
Garden of Eden.
3. Cirino, Mark. Petoskey Revisited: Jeffrey Eugenidess Debt to Hemingway in
Middlesex.
4. Conti, Jessica. You and Ive never done anything wrong together: The Myth of
Incest in Hemingways The Last Good Country.
5. Eby, Carl. P. Im the Destructive Type: Re-reading Literary Jealousy and
Destruction in The Garden of Eden.
6. Fenstermaker, John. Up in Michigan: Nick Adams Domesticated.
7. Fruscione, Joseph. Late Hemingway, Late Faulkner, Late Rivalry.
8. Hediger, Ryan. Get a Seeing-Eyed Dog: Animals, Family, and Human
Disability in Hemingways Fiction.
9. Holland, Mark S. The Lost Feminine Soul in Hemingways The Sun Also Rises.
10. Lux, Christopher. From Michigan Fisherman to Spanish Guerilla: The
Development and Transformation of the Hemingway Hero.
11. Malm, Holly. Shadows of the Father: Absence of Failed Masculinity in
Hemingways Soldiers Home.
12. Moddelmog, Debra. By the caress that was in his fingers, he expressed himself:
Homosocial Spaces, Homosexual Touches in Andersons Hands and
Hemingways A Simple Enquiry.
13. Nicholson, William N. Hemingway, Depressed, Bipolar, or A Man Who Loved
Writing and Alcohol.
14. Ponder, Charlotte. Something About Grace: In Her Time.
15. Reynolds, Nicholas. Hemingway Family Values at War.
16. Rice, Edward F. Growing Up Without Grace and Clarence.
17. Sheldon, Douglas. Code Switching as Defining Social Identity: The Words of
Jake Barnes.
18. Takano, Yasushi. Nick Adams Escape from Original Sin: The Last Good
Country and the Nightmare of Eden.
19. Tamura, Eri. The Lure of Similarity: Incestuous Desire in the Stories of Nick
Adams.
20. Tanimoto, Chikako. Is a Scandal Always Already Scandalous?: Dangerous
Affections Between Brothers and Sisters in Hemingways Short Stories.
21. West, Kevin R. Reading and Misreading in God Rest You Merry, Gentlemen.

525
 22. Wood Anderson, Sarah. Nobody shares this trade with anybody: The Telling of
War Trauma in Hemingway.

esnaesta meunarodna konferencija o Hemingveju

(San Servolo, Venecija, Italija, 2227. jun 2014)

1. Anesko, Michael. The Torments of Spring: Jake Barness Phantom Limb in The
Sun Also Rises.
2. Arndt, Will. The Silver Cord: Fishing and Childbirth in Hemingways Fiction.
3. Blazek, William. The feeling of being held by your clothes: Uniformity and
Freedom in A Farewell to Arms.
4. Britton, James. A War Story, a Love Story, and the Search for Meaning in A
Farewell to Arms.
5. Caine, Daniel. Beyond the Kissing Stage: How Four Major Hemingway
Biographers Treat (and Mistreat) The Agnes Von Kurowsky Affair.
6. Capelli, Amanda. There is Only the Scar: Trauma and the Act of Witnessing in
A Farewell to Arms.
7. Chen, Catherine. Language as Queerness: Negotiating Sexual Identities in
Hemingways and Steins Short Fiction.
8. Dixon, Nancy. From Monteras to Manoletinas, Bullfighting and Gender Roles
in Hemingways The Sun Also Rises and The Undefeated.
9. Dudley, Marc. The (Real) Stuff of Which Dreams Are Made: Race and
Hemingways Self-made Man.
10. Eby, Carl P. Reading Hemingway Backwards: A Farewell to Arms in the
Shadow of The Garden of Eden.
11. Fairbanks, Kaori. Nick in Hemingways Later Years: Miscegenation in The
Garden of Eden and The Last Good Country.
12. Giemza, Bryan. An American Grasshopper in Italy.
13. Grimes, Larry. Initiation Impossible? Identity Confusion in Hemingways
Light of the World.
14. Holland, Mark S. The Lost Feminine Soul in Hemingways The Sun Also Rises.
15. Justice, Hillary. Masculinist Inertia: Performing Maturity in The Age of
Innocence and the Nick Adams Stories.
16. King, Clint. Hemingways Greatest Break-Up Stories: The Art of Leaving in
Hills Like White Elephants and The Sea-Change.
17. Knigge, Jobst C. Influence of His Venetian Muse Adriana Ivancich on
Hemingways Writing.
18. Moddelmog, Debra. Hemingways Secret Pleasures: Back to Sexology.
(otkazano).
19. Murad, David. Like Going Back Into Your Childhood or Early Youth: The
Spanish Learning Curve, Full Circle in The Dangerous Summer.
20. Neumeister, Scott and Broer, Lawrence. Fortuitous Couplings: The
Masculine/Feminine Dynamics of Hemingways Creative Evolution.
21. Nolan Jr., Charles. Helen Ferguson and Friends in A Farewell to Arms.
22. Pizappi, Dan. Performative Psychosis: Internal Dissonance and External
Influence in Hemingways A Way Youll Never Be.
23. Putnam, Ann. Full Moon at Noontide: A Daughters Last Goodbye.

526
24. Quesenberry, Krista. Witnessing the War: Moral Repair in Hemingways in our
time.
25. Ragsdell-Hetrick, Danell. Catherine, the Baby, and the Gas: The Fatal Effects of
Twilight Sleep in A Farewell to Arms.
26. Simmons, Mary Beth. The Purposeful and Playful Parentheticals in
Hemingways Non-fiction.
27. Sinclair, Gail. Nationalist Ethos: Wharton, Hemingway, and the
American/European Geographic, Emotional and Literary Epicenters.
28. Strychacz, Thomas. Hemingways Heterotopian Politics in For Whom the Bell
Tolls.
29. Takano, Yasushi. Creation and Rape: Sexual Exploitation of a Girl in a Defeated
Nation in Across the River and into the Trees.
30. Tucan, Gabriela. Writing on the Wounded Body: E. Hemingways Journey
through Injuries, Illnesses, and Recovery in Italys Hospitals.
31. Tyler, Lisa. Wharton, Hemingway, and the Architecture of Modernism:
Gendered Tropes of Architecture and Interior Decoration.
32. Vecchiarelli, Chris. The Last Good Country: Variations in Publications and
their Impact on the Brother Sister Relationship.
33. Vernon, Alex. The Rites of War and The Sun Also Rises.
34. Yanagisawa, Hideo. The Japanese Painters with Long Hair: Interracial Collage
of Perversion behind The Garden of Eden.
35. eelj Koci, Aleksandra. The Performativity of Across the River and into the
Trees.

527
Biografija autorke

Aleksandra eelj Koci roena je 27. avgusta 1977. godine u Beogradu. Bila je
ak Filoloke gimnazije u Beogradu, smer Klasini jezici. Diplomirala je na Filolokom
fakultetu u Beogradu na Odseku za engleski jezik i knjievnost, gde je zavrila i
diplomske akademske studije master na studijskom programu engleski jezik i
knjievnost (knjievnost) i odbranila rad pod nazivom Tennessee Williams Paradigm
Shift: Masculinity Transposed, pod mentorstvom prof. dr Radojke Vukevi. kolske
2009/10. godine upisala je doktorske akademske studije (nauka o knjievnosti
amerika knjievnost), takoe na Filolokom fakultetu u Beogradu.
Stalno je zaposlena kao profesor engleskog jezika i knjievnosti u Filolokoj
gimnaziji u Beogradu. Objavljuje radove na razliite teme iz knjievnosti. Poseduje
CPE (Certificate of Proficiency in English) diplomu koju izdaje Kembrid za engleski
kao strani jezik. lan je Hemingvejevog drutva (The Hemingway Society) od
novembra 2013. godine, kao i Udruenja za angloamerike studije Srbije od marta
2015. godine.

Spisak objavljenih naunih i strunih radova

1. Tennessee Williams Image and Reality of Masculinity and Femininity. In:

Spremi, Milica and ori-Francuski, Biljana (eds.). ELLSIIR Proceedings
Volume II. Belgrade: Faculty of Philology, University of Belgrade, 2011, 231
342. UDC 821.111(73).09-2 .

2. The Female Other in Anita Desais Novels Cry, the Peacock and Fire on the
Mountain. In: Kneevi, Marija and Nikevi-Batrievi, Aleksandra (eds.).
The Face of the Other in Anglo-American Literature. Newcastle upon Tyne:
Cambridge Scholars Publishing, 2011, 119137. ISBN (10): 1-4438-3351-7,
ISBN (13): 978-1-4438-3351-6

3. Status itaoca u knjievnim teorijama XX veka. u: Jovanovi, Garo (ur.).

Stvaranje asopis za knjievnost i kulturu, Broj 2 (2012): 374389.

4. Transmutations of Gender in Tennessee Williams Plays. In: Lopii, Vesna

and Mii Ili, Biljana (eds.). Challenging Change. Newcastle upon Tyne:
Cambridge Scholars Publishing, 2012, 3350. ISBN (10): 1-4438-3900-0,
ISBN (13): 978-1-4438-3900-6

5. Communicating Precarious Truths With(out) Fear: Edward Albees Who is

Afraid of Virginia Woolf?. u: Lopii, Vesna i Mii Ili, Biljana (ur.). Jezi,

528
 knjievnost, komunikacija knjievna istraivanja, zbornik radova. Ni:
Univerzitet u Niu, Filozofski fakultet, 2012, 294304. UDC 821.111(73).09-
2 Albee E.

6. Granice posmatranja poetika Desniine pripovetke. u: Brbori, Veljko

(ur.). Knjievnost i jezik, Godina LIX, Broj 12, Beograd (2012): 5364.
UDK: 821.163.41.09-34. .

7. Pogledi izdaleka i izbliza u prozi Svetlane Velmar-Jankovi. u: Panti,

Mihajlo (ur.). Bezdane svetlosti o knjievnom delu Svetlane Velmar-
Jankovi: zbornik. Beograd: Biblioteka grada, 2012, 106126.

8. Odjeci Sopstvene sobe Virdinije Vulf u kratkim priama arlot Perkins

Gilman. u: Nikevi-Batrievi, Aleksandra (ur.). Size Zero/Mala Mjera III
Od margine do centra: feminizam, knjievnost, teorija. Podgorica: Institut za
crnogorski jezik i knjievnost, 2013, 249257. UDK 821.111(73).09-32

9. Ernest Hemingway: Reconceptualization of Gender. In: Paunovi, Zoran

(ed.). Belgrade BELLS, Volume 5. Belgrade: Faculty of Philology, University
of Belgrade (2013): 211227. UDC 821.111(73).09-31 .

10. Ernest Hemingway: The Value of Bullfight. In: Lopii, Vesna and Mii
Ili, Biljana (eds.). Value Across Cultures and Times. Newcastle upon Tyne:
Cambridge Scholars Publishing, 2014, 97108. ISBN (10): 1-4438-5471-9,
ISBN (13): 978-1-4438-5471-9

11. Arthur Millers Universalization of the Marginalized. u: Lopii, Vesna i

Mii Ili, Biljana (ur.). Jezik, Knjievnost, Marginalizacija: Knjievna
istraivanja. Ni: Univerzitet u Niu, 2014, 399410. UDC 821.111(73)-31
Miller A.

12. Doubling of Convention: Julian Barness Before She Met Me, Talking It Over
and Love, etc. In: Krivokapi-Kneevi, Marija and Nikevi-Batrievi,
Aleksandra (eds.). The Beauty of Convention Essays in Literature and
Culture. Newcastle upon Tyne: Cambridge Scholars Publishing, 2014, 187
200. ISBN 1443854697; 9781443854696

529
13. Dvojnost, dijalog i ambivalentost u poeziji D. H. Lorensa (rad izloen na
Meunarodnom naunom skupu Poezija! Today Poetry Will Serve, u
organizaciji Instituta za crnogorski jezik i knjievnost, Crnogorske asocijacije
za amerike studije i Amerikog ugla u Podgorici, 8. novembar 2013; u
tampi).

14. Ernest Hemingways (In)articulate Silence and the Modernist Suspicion of

Words (u tampi).

15. Re-enactment of Old Wounds: Hemingway, War and Gender (u tampi).

16. One Possible Interpretation of Homosexuality in E. M. Forsters Posthumous

Fiction (u tampi).

530